Ljubav je davanje, ali i umeće primanja Zbog čega se zaljubljujemo i volimo?

I zašto baš tu neku, posebnu osobu, koja možda na prvi pogled i nije naš “tip”? To je večno pitanje psihologije ljubavi i predmet istraživanja stručnjaka širom sveta. Kako i gde se raĎaju ta najtananija osećanja, “leptirići u stomaku” i osećaj da bez njega, nje, ništa više nije kao pre? Šarm, ženstvenost, muževnost, lepota, duhovitost, mentalna snaga, želje za romantičnim doživljajima, samo su početni motivi naših izbora. Emotivna lavina koja sledi, velika je misterija prirode, koja potpuno briše važnost pitanja “zašto baš on, odnosno ona?”. Često to pitanje i ne postavljamo sami sebi, već uporno nastojimo da, sa izabranim partnerom, ostvarimo ono što smatramo idealom veze. Ipak, odgovor na ovo pitanje skriven je u nama samima, kao i to da su osećanja koja nas obuzimaju odreĎena mnogim faktorima - iskustvenim nasleĎem, sećanjima iz detinjstva, iskustvima u primarnoj porodici, merilima socijalnog i kulturnog okruženja. Jednostavnije rečeno, biramo onog koga ćemo voleti na osnovu doživljenih iskustava, vaspitanja, normi koje smo usvojili. Činjenicu da volimo pojačava i želja za “idealnim” brakom, ili trajnom vezom, koji su u modernom načinu života sve reĎa pojava. Zbog toga, duboko u sebi sve više čeznemo za mirnim, udobnim, stabilnim i dugotrajnim odnosima. Jer, u ljudskoj prirodi je da nas uvek privlači ono što nam izmiče. Psiholozi kažu da se do tog cilja ne može stići ako prethodno ne spoznamo sebe, svoje potrebe i želje. Ljubav je uzajamni odnos, pa da bismo se usaglasili sa nekim drugim, moramo to prvo da učinimo sami sa sobom. Izbori partnera su rezultati naše potrebe da proživimo iskustva koja nedostaju našoj svesti i duhu. Svako novo iskustvo nas oplemenjuje i zbog toga ne zaboravljamo trenutke koji su nam pružili veliku radosti ili veliko razočaranje. Ipak, da bismo sve to umeli da kanališemo, moramo da spoznamo sami sebe, jer izbori od nas i zavise. Naime, ako pogledamo potrebe koje su skrivene duboko u nama, kao što s u, na primer, želja za dominacijom, nežnošću, razgovorom... itd, vrlo je jasno ko će nas privući. Taj pominjani “spisak karakteristika”, u stvari, je kod zapisan duboko u nama i ljubav se raĎa kada te osobine prepoznamo. Težnja za ljubavlju i čarolija iskustva ljubavi jedini su pravi pokretači života. Zato i volimo, želimo da budemo voljeni i zadovoljni, jer čemu život ako ga ne unapreĎujemo, popravljamo i stimulišemo da bude sve lepši i kvalitetniji. Poznati autoritet u oblasti ljubavi i biohemije, doktorka Helen Fišer smatra da ljubav ima tri faze. Prva je požuda, kojom upravljaju isključivo hormoni i ona nema mnogo veze sa emocijama. Druga faza je privlačnost, odnosno zaljubljivanje, kada se aktivira dopamin, hormon euforije. Ljudi koji imaju veći nivo ovog hormona, zaljubljivije su prirode. Aktiviraju se i serotonin (hormon sreće), kao i noradrenalin (hormon stresa). Zbog toga doktorka tvrdi da je zaljubljenost manična faza, kada ne funkcionišemo kvalitetno ni na fizičkom ni na mentalnom nivou. Bez obzira na dezorijentisanost, ona kaže da je to i najlepša faza ljubavi, jer su osećanja koja je prate prijatna i neponovljiva. I treća faza je ljubav, odnosno faza kvalitetnijeg i dubljeg odnosa, koji je prestao da bude samo stvar hormona. Tek kada se uĎe u tu fazu, treba da razmišljamo o budućnosti veze, kaže doktorka Fišer. Idealno ljubavno partnerstvo Najjače sile koje djeluju u dimenzijama ljudske stvarnosti su erotska, ljubavna i seksualna. Da bismo ih shvatili, moramo ih pojedinačno proučiti, iako one zajedno čine jednu jedinstvenu silu. Zapravo, one su izvor rasta i kreativnosti. Iako čeznemo za stapanjem, u seksualnim odnosima su najčešće prisutne samo dve sile: Eros i seks, Eros i ljubav ili ljubav i seks. Ključ Erosa je osećaj avanture i otkrivanja druge osobe. Mnogi ljudi održe Eros jedno vreme, otkrivajući anĎeoske osobine partnera, ali se povuku kada treba istražiti negativne osećaje, strahujući od onoga što tamo mogu pronaći. Eros od partnera zahteva neprekidnu znatiželju. Onoga trenutka kada po mislite da znate sve o svome partneru, Eros vas napušta i seksualnost slabi, postaje neuzbudlji va. Otkrivanje druge osobe zahteva unutarnju volju, želju da nastavimo otkrivati sve što postoji u partneru, ali i u nama samima. Kada bračni partneri postanu samo prijatelji jer je to udobno i poznato, brak je u nevolji jer su napustili potragu jedno za drugim, pristali su na mir bez uzbuĎenja. Brak održava i oživljava duboka čežnja da upoznamo drugu osobu i da ona upozna nas. Stopa razvoda braka, kao i broj nesretnih brakova koji ne završe razvodom, otkrivaju koliko ljudi nema želju istraživati ni sebe ni svoga pa rtnera. Idealni brak podrazumeva uzajamno otkrivanje, koje potiču osećaji avanture, znatiželje i otkrića – Eros nas

davanje i primanje mogu biti jedan jedinstveni. da nijedan čin nije važniji od iskazivanja ljubavi. No.vodi od seksualnosti do ljubavi.Siguran način doživljavanja ljubavi jeste davati ljubav. Davanje ljubavi vama pokazuje da je imate. jer nemožete davati nešto što nemate. "Znajte da u svemiru nema veće snage od ljubavi." . Otvorenost i sposobnost primanja neophodni su za iskustvo potpune ljubavi. Riječ je o ljubavi koja raste što je više dajete. Taj dar. a za uzvrat ne očekuje ništa.Seks i zaljubljenost postaju sredstvo postizanja bliskosti koja je stalno iznova istr ažujuća. Istinska ljubav traži više – nameru i volju da se suočimo sa stvarnošću druge osobe u svoj njenoj celovitosti te da nikada ne prestanemo istraživati. skladni tok najmoćnije sile u svemiru. Užitak i idealizacija prestaju biti same sebi svrha i postaju sredstvo komunikacije sa sve dubljim slojevima voljenog bića. Eros nije dovoljan. Nesebična ljubav je ona koja daje.