Hidraulika i Pneumatika

Hidraulika Hidraulika je grana mašinstva koja se bavi prenošenjem sila putem tečnih medija. Preko pritiska u tečnosti prenose se sile, bezirajući na jednostavnoj jednačini: p = F / A, pri čemu: p = pritisak, F = sila i A = površina na koju pritisak djeluje. Jedna jako važna osobina hidrauličkih ulja, koja su najčešće upotrebljavani mediji, je njihova nekompresibilnost. To je ujedno i osnovna razlika između hidraulike i pneumatike. To znači da se sila koja djeluje na ulje manje-više direktno prenosi, bez prethodnog komprimiranja medija, kao što je to slučaj kod pneumatike. Manje-više znači da su hidraulička ulja ipak minimalno kompresibilna. Pri proračunima je neophodno uzeti i kompresibilnost cijevi u obzir, koja kod visokih pritisaka dolazi do izražaja. Tipični pritisci u hidraulici su do oko 200 bar-a iako su i viši pritisci mogući, kao na primjer na sistemima za ubrizgavanje goriva (dizela), gdje se upotrebljavaju pritisci i do 2000 bar-a.˙

Stran a1

Hidraulika i Pneumatika

Prednosti hidraulike

na primjer kod kombajna, gdje se motor obično nalazi visoko (na pr. iza kabine) dok je pogon ostvaren preko hidrauličnih motora koji su direktno kod prednjih točkova. Snaga se prenosi putem hidrauličnog ulje koje teče kroz cijevi i crijeva. Pri njihovom rasporedu konstrukter ima znatno više slobode nego sa mehaničkim pogonom, gdje bi motor kombajna morao biti tako postavljen da ima direktu mehaničku vezu sa točkovima.Druga velika prednost je pretvaranje rotacionih pokreta u linearne upotrebom hidrauličnih cilindara. Još jedna prednost je mogućnost upotrebe hidraulike za regulaciju i automatizaciju. Tok ulja biva regulisan raznim vrstama ventila. Upotreba ventila sa električnim upravljanjem i njihovo brzo reagovanje (posebno takozvanih servo-ventila) otvara vrata ragulaciji.

Nedostatci hidraulike

Najveći i odlučujući nedostatak hidraulike je njen relativno loš stepen djelovanja (u najgorem slučaju samo 30%). To znači da veliki dio energije nije iskorišten i biva izgubljen u obliku toplotne energije. Na primjeru kombajna snage motora 100 KS bi to značilo da u najgorem slučaju samo 30 KS dospije do točkova a čak 70 KS "proizvodi" toplotu! Ovo je prilično ekstreman primjer - ali stepen djelovanja je kod hidraulike generalno niži nego kod mehanike, što vodi većoj potrošnji goriva. Izuzetak predstavljaju pogoni sa podjelom snage, sve češći posebni kod traktora, koji jedan dio snage prenose mehanički a jedan hidraulički. Oni koriste prednosti mehanike, prenoseći najveći dio snage mehanički pri velikim opterećenjima, i prednosti hidraulike koja omogućava neprekidni prenos snage.

Stran a2

Hidraulika i Pneumatika

Heron Heron Stari ili Aleksandrijski (Aleksandrija, I vek n.e) bio je grčki matematičar i inženjer. Smatra se da je otkrio više sprava, među koje se ubrajaju Heronove fontane (male mašine pomoću kojih se dobija mlaz vode). Zanimao se za odbijanje svetlosti na konveksnim, konkavnim i ravnim ogledalima. Pisao je i traktate iz oblasti matematike i mehanike.

Heronov aeolipil se smatra pretečom parne mašine Doprineo je i razvoju nauke o toploti. Pripisuju mu se pravila za tačno i približno izračunavanje zapremine zarubljene piramide, zarubljene kupe kao i nekih drugih geometrijskih tela. Tomas Njukomen

Stran a3

ventili su otvarani i zatvarani ručno (!) u toku ciklusa. • Da bi se stvorio podpritisak ispod klipa. Ventil za hladnu vodu se isključuje u podesnom trenutku. Stran a4 . potiskujući klip u vakuum nastao kondenzacijom pare. pogotovo za pumpanje vode iz rudnika. hladna voda se uštrcava u cilindar. • Kad je klip pri vrhu. Zato se ovakva mašina ponekad naziva atmosferskom. Iskoristivost je i dalje bila slaba. uglavnom pod dejstvom težine utega (na lijevoj strani crteža). U prvim verzijama Njukomenove mašine.Hidraulika i Pneumatika Tek je Tomas Njukomen 1712. Bilo kako bilo. Mašina je nazivana "atmosferska" zato jer je pritisak atmosfere vršio koristan rad kad klip ide dolje Rad Njukomenove parne mašine: • Sa klipom u donjem položaju. zatvara se dovod pare. Kako vidimo. uspio da stvori mašinu koja je počela nešto više da se koristi. otvara se ventil koji pušta paru u cilindar. • • • Atmosferski pritisak sad potiskuje klip nadolje. • Klip se podiže. Ciklus se ponavlja. To odmah dovodi do kondenzacije vodene pare i stvara se vakuum u cilindru. koristan rad vrši atmosferski pritisak. kasnije Njukomenove mašine su imale sistem poluga koje su automatski otvarale i zatvarale ventile u pogodnom trenutku. sam došao na zamisao da poveže ventile sa "klackalicom" na vrhu mašine i tako automatizira proces. Postoji priča da je dječak koji je bio zaposlen da upravlja ventilima.

voda . Para . Ventili su otvoreni (zeleno) ili zatvoreni (crveno) Blez Paskal Stran a5 .Hidraulika i Pneumatika Njukomenova "atmosferska" mašina.ružičasto.plavo.

jun 1623 — 19. Život i rad Stran a6 .Hidraulika i Pneumatika Blez Paskal (19. mehanički sabirač kako bi pomogao svom ocu u poslovanju. fizičar i filozof. 1650. godine napušta svet nauke i okreće se religiji. Paskal je od malena pokazivao interesovanje za nauku pa je već sa 18 godina konstruisao prvu matematičku mašinu. odnosno kako je on napisao „razmatranju veličine i misterije čoveka“. avgust 1662) je bio francuski matematičar.

davajući. Brzo po smeštanju u Ruanu. Paskalova porodica je napustila Pariz da bi živela u Ruanu gde je Etjen bio primljen kao skupljač poreza za gornju Normandiju. Decembra 1639. U tom ranom periodu. Iste godine Paskal je izumeo i prvi digitalni kalkulator sa namerom da pomogne svome ocu u prikupljanju poreza i taksi. Nastojao je da mu sin najpre nauči latinski i grčki. za dečaka su bili značajni susreti sa Galilejem i Dekartom. objedinjena u filozofski Stran a7 . Događaji 1646. Te godine je njegov otac povredio nogu i morao je da se oporavlja kod kuće. Etjen Paskal (1588-1651) i sam se interesovao za nauku i matematiku. Blezov otac nije odustajao od svoje odluke da sam podučava sina. Blez je bio treće dete Etjena Paskala i Antoanete Begon. a sa šesnaest godina Paskal je izdao jedinstven primerak lista sa jednog od Mersenovih sastanaka u junu 1639. odlučio je da svoga sina sam podučava. Etjen je odlučio da Blez neće učiti matematiku do svoje petnaeste godine. i sva literatura u vezi matematike bila je premeštena iz njihove kuće. O njemu su se brinula njegova mlađa braća. Etjen Paskal je umro u septembru 1651. Posle očeve smrti. Oni su imali dubok uticaj na Paskala i on je postao jako religiozan. godine. Majka mu je umrla kada je imao samo tri godine. u Francuskoj. uključujući tu i Paskalov mistični šestougao. s kojim će stvoriti temelj računa verovatnoće. izdat februara 1640. Sadržao je brojeve teorema iz projektivne geometrije. Ali Blez je samo još više razvio svoju radoznalost i počeo da radi geometriju već u dvanaestoj godini. godine. i za njega je očeva smrt bila nešto posebno. Godine 1631. Tada je oformio svoje ideje koje su poslužile kao osnova za njegova pisma. međutim. Bio je lokalni sudija u Klermonu i bio je član Mersenove akademije. koji su bili u religioznom pokretu iz Ruana. Pošto je imao neortodoksne poglede na obrazovanje. Iako je bio oduševljen njegovim znanjem. porodica Paskal napušta Klermon i seli se u Pariz. Blez je napisao svoj prvi rad nazvan Esej o konusnim presecima. ostavljajući ga sa dve sestre – Gilbert i Žaklin. Blezov otac. Blez je pisao jednoj od svojih sestara. kao i njegovo poznanstvo sa matematičarem Fermaom. juna u Klermon Feranu. godine.Hidraulika i Pneumatika Blez Paskal rođen je 19. Sa petnaest godina Blez Paskal je počeo da se divi radu Dezarga. godine. godine su bili vrlo značajni za mladog Paskala. pri tome smrti jedno duboko hrišćansko značenje.

godine. Posle ovoga. pak. koji se nalazio oko 30 km jugozapadno od Pariza. bio osuđivan zbog svog kontraverznog religioznog rada. Godine 1653. Sve je to bilo pisano kao znak odbrane od njegovog prijatelja Antoana i velikog protivnika Jezuita i branioca jansenizma. Pretpostavljajući da svaka vrsta počinje i završava se sa po jednom nulom (ove nule se ne pišu). Stran a8 . Bog postoji. Nastao je kao rezultat njegovog interesovanja za ruski rulet i ostale igre na sreću. Predstavlja beskonačan niz prirodnih brojeva poređanih u obliku piramidalne sheme. nastavio je da radi tokom 1657. i 1658. Paskal je posetio jansenski manastir Port Rojal de Šamp. 1. Ako Bog ne postoji. iznoseći u njemu opis tabelarnog prikaza za binomne koeficijente koji se danas zove Paskalov trougao. Ovaj rad sadrži i Paskalovu opkladu kao dokaz da verovanje u Boga je razumno samo sa pratećim argumentima. taj isti čovek će izgubiti sve zato što nije verovao u njega. Paskal je u svojoj opkladi koristio matematičke argumente i argumente iz verovatnoće. Paskalov najpoznatiji rad iz filozofije je Misli. To je zato što se među članovima n-te vrste koji obrazuju sumu Sn po dva puta javlja svaki od brojeva iz prethodne vrste. godine. sudbinu i Boga. Paskal piše svoje delo: „Teza o aritmetičkom trouglu” (Traité du triangle arithmétique). 18 Provincijalnih pisama je bilo izdato u periodu između 1656. Zbir Sn brojeva u n-toj vrsti je udvostručen zbir Sn-1 brojeva u prethodnoj vrsti. godine do početka 1657. godine. Paskalov trougao u početnu vrstu upisuje se 1. kojem je pristupio kasne 1656. ali njegova glavna računica je:…mi smo svi prisiljeni da se kockamo. koji je inače pre svojih studija teologije u Parizu. onaj ko ne veruje u njega neće izgubiti ništa. Ovi brojevi posmatrani po vrstama se ponašaju kao binomni koeficijeti. a ako. svaka vrsta se obrazuje pomoću prethodne sabiranjem po dva uzastopna člana u prethodnoj vrsti i ispisivanjem svakog zbira u sredini razmaka između sabiraka.Hidraulika i Pneumatika rad pod nazivom Misli (Pensees). a na izdanju o svojim ličnim mislima vezanim za ljudsku patnju. Počeo je da izdaje anonimna dela na temu religije.

bilo od b po paraleli desne stranice. U svakoj vrsti.Hidraulika i Pneumatika 2. zbir elemenata parnih rednih brojeva i zbir elemenata neparnih rednih brojeva je jednak. jednak je zbiru brojeva na koje se nailazi penjući se bilo od a po paraleli leve stranice trougla. 3. On je dakle. U svakoj vrsti. 4. 1 1 1 1 1 1 2 3 4 6 1 1 3 1 4 1 5 1 5 10 10 Prvih šest kolona paskalovog trougla Stran a9 . Elemenat koji nastaje sabiranjem uzastopnih elemenata a i b prethodne vrste (a se nalazi levo a b desno). Može se primetiti da u napisanim vrstama članovi rastu ukoliko se približavamo središnjoj koloni. Jasno je da. važi i za sledeću. Prema pravilu po kom formiramo vrste. veći je od svih ostalih brojeva. Kod prvih vrsta može se zapaziti simetrija u odnosu na vertikalnu osu figure. Mogu se izvršiti numerička proveravanja. koji se nalazi u sedmoj vrsti: (5+4+3+2+1 i 10+4+1) 5. ova simetrija prelazi sa svake vrste na sledeću i tako se beskrajno nastavlja. na primer za broj 15. opšti. Svaka vrsta neparnog rednog broja ima član koji je jednako udaljen od krajeva. dva od krajeva jednako udaljena člana međusobno su jednaka. Svaki od njih je zbir u kome po jedanput figuriše svaki od elemenata prethodne vrste. ako ovaj zakon važi za jednu vrstu.

godine spravu koja se zasnivala na drugom modelu. a potom i ka filozofiji. otpočeo rad na mehaničkom kalkulatoru koji se naziva Paskalina. godine. i koji je prvi bio komercijalno uspešan.Hidraulika i Pneumatika Paskalina Paskal je. Ali kalkulatori se nisu pojavljivali na tržištu sve do početka devetnaestog veka.zajedno sa činjenicom da je ona mogla samo da sabira i oduzima. Stran a 10 . i kao takav nije bio decimalan. Paskal je 1652. Do tog vremena. U to vreme. I tokom te godine proizvodnja je prestala. godine. kao i činjenica da je samo Paskal mogao da je popravi. godine je izrađeno već 50 prototipova. god. izumeo je 1672. godine prešla na metrički sistem. ali cena i složenost Paskaline .uticale su na dalju prodaju. Paskalina je bila decimalna mašina. šilinzima i penijima. kada je Čarls Havijer Tomas de Kolmar izumeo arithometar baziran na Lajbnicovom modelu. 1642. koja je mogla da obavlja sabiranje. veka. koji je izumeo Blez Paskal 1645. Paskalov osnovni izum je inspirisao i druge izumitelje. Cena i složenost mašine onemogućili su dalju proizvodnju. sličan funtama. Paskal je 1642. započeo radove na svom kalkulatoru kada mu je bilo samo devetnaest godina. U to vreme. Pomagao je u poslu svom ocu. Francuska je 1799. oduzimanje. jer se u Francuskoj pojavio novi valutni sistem. Čudo od deteta. Paskalina ili aritmetički kalkulator je bila drugi mehanički kalkulator. od kojih je bar 12 prodato. koji je bio poreski komesar pa je tražio uređaj koji bi mu olakšao posao. on je već imao druga naučna interesovanja.napravio pedeset prototipova i prodao nekoliko desetina mašina. a 1652. godine. god. pa i to sa poteškoćama. pre svega ka izučavanju atmosferskog pritiska. množenje i delenje i da računa kvadratni koren. Paskal se okrenuo ka nekim svojim drugim interesovanjima. uzastopnom sabiranju. On je tada pomagao svom ocu koji je bio sakupljač poreza i želeo je da mu olakša posao. mada ni oni nisu bilo komercijalno preterano uspešni. Prvi model je izrađen 1645. Gotfrid Vilhelm Lajbnic. a to nije bilo naročito pogodno. koji su se koristili u Britaniji sve do sedamdesetih godina 20. kada je imao samo 19 god.

pri unosu broja prikazivao se i njegov komplement iznad kutijice u kojoj je pisao uneti broj. Da bi se pomoglo korisniku. Prilikom sabiranja brojeva korišćen je metod komplemenata od devet. negativni brojevi se nisu mogli odmah izračunati. Pošto su se zupčanici okretali samo u jednom pravcu. Cifre su se birale preko metalnih točkića čijim su se okretanjem dobijali odgovarajući brojevi. odgovori su se pojavljivali u kutijicama na samom vrhu kalkulatora.999.999. Paskalov doprinos fizici Stran a 11 . što je potom omogućilo da se koriste i brojevi do 9. dok su kasnije varijante imale i do osam.Hidraulika i Pneumatika Prvi Paskalin prototip je imao svega nekoliko cifara.

Do 1646. Paskal je 1647. već ako ona dovodi do nečega što je u suprotnosti . Paskal je izučio Toričelijev eksperiment sa barometrima. Do tada. godine. nije dovoljno da svi fenomeni iz nje slede.“ Njegovo insistiranje na postojanju vakuma uzrokovalo je i konflikte sa mnogim istaknutim naučnicima uključujući i Dekarta. u kom je detaljno opisao osnovna pravila. Nastavljajući dalje eksperimente. (“Experiences nouvelles touchant le vide“). to je dovoljno da se dokaže njena netačnost. Paskal je postavio pitanje koja sila je držala živu u tubi i šta je ispunjavalo prostor iznad žive u tubi. većina naučnika je radije verovala da taj prostor ispunjava neka nevidljiva materija nego vakuum. godine nastavlja sa eksperimentima kojima potvrđuje da visina žive može da se promeni. Stran a 12 . On takođe iznosi i razloge zašto se baš vakuum nalazi iznad tečnosti u tubi barometra. navodeći na kojoj temperaturi različite tečnosti mogu biti podupirane vazdušnim pritiskom.Hidraulika i Pneumatika Paskalov rad na polju izučavanja fluida (hidrodinamičkih i hidrostatičnih) bio je zasnovan na principima hidrauličnih fluida. Nakon što je ponovio eksperiment. Suočen sa kritikama da mora postojati neka nevidljiva materija koja ispunjava prazan prostor. Paskal je u svom odgovoru upućenom naučnicima dao jedan od najznačajnijih izjava sedamnaestog veka o naučnoj metodi : „Kako bi pokazao da je hipoteza očigledna. Eksperiment je zaživeo u Evropi kao konačna teorija o principima i vrednostima barometra. sa makar jednim fenomenom. koji je podrazumevao postavljanje tube ispunjene živom naopako u bokal žive. godine napisao delo: „Novi eksperimenti sa vakuumom“. Paskal 1648. Njegov pronalazak uključuje i hidrauličnu presu (korišćenjem hidrauličnog pritiska kako bi se povećala snaga) kao i štrcaljku.

Dalton je izveo svoj zakon “parcijalnih pritisaka”. Stran a 13 . 1808-27). dao objašnjenje ulaska elementarnih gasova u jedinjenja tokom hemijskih reakcija. postavio vlastitu atomsku teoriju (New System of Chemical Philosophy. medjutim. koja se po njemu prozvala daltonizam. Kasnije se zapošljava u Mančesteru u „New College-u“. po kome se vazduh sastoji od mešanih gasova. Dalton je. ispostavilo se da je dikromata (bio je slep za boje). Bavio se fizikom i hemijom. Vršio je dugotrajna i sastavna meteorološka istraživanja (Meteorological Observations and Essays. pogrešno zaključio da elementi uvek reaguju u medjusobnim odnosima jedan prema jedan. sve je sačinjeno od atoma. oni se ne stvaraju niti nestaju. dao pregled atomskih težina (Daltonov zakon. takodje. Sa 12 godina života on vodi školu u svom rodnom mestu. godine. i prvi je potvrdio jednako širenje svih gasova pri jednakom povećanju temperature. čiju težinu je usvojio za jedinicu. U istoj knjizi sumirao je i do tada poznate elemente sa njihovim atomskim težinama. 1793). Dalton je. Početkom devetnaestog veka Englez Dalton istraživao je rastvorljivost gasova u vodi. Svoju teoriju saopštio je 1803. Pored ovoga. prema ideji koja je važila još od Demokrita (460-370 PNE). bavio se proučavanjem te anomalije. Prema tome. prema kome je molekul vode bio HO a ne H2O. Njegovo objašnjenje glasi: atomi istih elemenata su identični. Smatrao je da se gasovi nalaze u obliku atoma. 1807). Daltonova atomska teorija transformisala je osnove hemije i fizike. Kada je imao šest godina. hemijske promene su jednostavno premeštanje atoma i jedinjenja su sastavljena iz atoma odgovarajućih elemenata. a knjigu “A New System of Chemical Phylosophy” publikovao je 1808. ugljenik je imao atomsku težinu 12. prvi utvrdio i tačku rose. Pošto je bio slep za boje. Rodio se u septembru 1766. On je. kiseonik 16 itd. a ne jedinjenja. medjutim. uporedjene sa vodonikom.Hidraulika i Pneumatika Džon Dalton Engleski prirodoslovac (1766-1844).

nazvana po engleskom prirodoslovcu Johnu Daltonu. Nasleđivanje je recesivno i vezano za pol (prenosi se od deda na unuka mimoišavši zdravu kćer). nasleđena ili stečena slepoća za boje. što bi ih proizveli pojedini gasovi. žutu i modru). kada bi svaki pojedinačno ispunio raspoloživi prostor: Stran a 14 . Ahromati su slepi za sve boje. dihromati za nekoliko (crvenu i zelenu. protanopi za crvenu. tritanopi za plavu i žutu. Daltonov zakon: Pritisak mešavine gasova jednak je sumi parcijalnih pritisaka. deuteranopi za zelenu.Hidraulika i Pneumatika Džon Dalton Daltonizam.

u Srednjem veku bilo je to mišljenje potisnuto i proganjano kao materijalističko. Pi itd. P2. da se pojedini elementi među sobom spajaju uvek u istim merama. atoma. dalje nedeljivih čestica. Mišljenje da je materija sastavljena od sićušnih. koje se među sobom odnose kao mali celi brojevi Stran a 15 . došli bi do zaključka da je: gde je molni razlomak i-tog komponenta elementa. pritisak pojedinih gasova. tj činjenice. U početku XIX veka Dalton je tom teorijom objasnio stehiometrijske zakone.Hidraulika i Pneumatika gde je P1. Atomska teorija je teorija o strukturi atoma. javlja se već u Starom veku. a jedan dati element s drugima uvek u količinama. Sledeća jednačina nam daje mogućnost za određivanje koncentracije jedinstvenog gasa: zapreminske gde je koncentracija i-tog komponenta izražena u ppm-u. Ako bi Daltonov zakon uporedili sa Boyle–Mariotte-ovim i Avogadrovim zakonom.

Ta promena broja elektrona uslovljava promenu hemijskih svojstava od elementa do elementa. helijum (2). pa i oni. slični svi elementi. prema Paulijevom principu jednoznačnosti. Ako se poređaju elementi po veličini naboja jezgra: vodonik (1). On uzima da se među sobom u stalnim odnosima spajaju nedeljivi atomi određene i uvek jednake težine. elektroni se moraju smestiti oko jezgra u „ljuskama“. najvećim delom prazan. Elektroni atomskog plašta mogu se nalaziti samo u ograničenom broju energetskih stanja. i od atomskog plašta. može se u određenom energetskom stanju u svakom atomu nalaziti samo jedan jedini elektron. kao i periodne sličnosti među elementima (Periodni sistem). Rutherford je te opažaje skupio u svoj „atomski model“ : atom se sastoji od pozitivno nabijenog jezgra. Na početku ovog veka pokazao je prolaz električki nabijenih čestica kroz materiju. Time su objašnjeni spektri elemenata.Hidraulika i Pneumatika (Stehiometrija). jer je atomska masa uglavnom koncentrisana unutar atoma u centrima deset hiljada puta manjima od njih. nije se moglo održati. kad je pred kraj prošlog veka opaženo. helijum 2 itd. Time se objašnjava periodičnost hemijskih svojstava. Radioaktivno raspadanje elemenata dokazuje. naime. pa je zaključeno. dalje nedeljiv. U daljem razvoju objašnjena je različitost svojstava elemenata. kojima su sve ljuske potpuno popunjene (plemeniti gasovi). tj najmanja čestica nekog elementa. koje privlači jezgro. Kako se po Paulijevom principu može u svakoj elektronskoj stazi nalaziti samo ograničen broj elektrona. Ono se sastoji od pozitivno nabijenih čestica (protona) i neutralnih čestica (neutrona). da ni jezgro nije nedeljivo. da je atom. Među sobom su. osim popunjenih ljusaka. čiji je broj jednak broju pozitivnih naboja jezgra. imaju i jedan elektron u nepopunjenoj ljusci (alkalni metali) ili dva elektrona u nepopunjenoj ljusci (zemnoalkalni metali) itd. koji. kruže oko njega kao planete oko Sunca. litijum (3) itd do urana sa 92 naboja i transurana sa još više. Elektroni atomskog plašta. da se atom sastoji iz takvih čestica. Opaženo je takođe. da je prostor. pri prelazu elektrona s jedne staze ne drugu energija se oslobađa (isijanje) ili veže. Mišljenje. da pri radioaktivnom raspadanju iz atoma izlaze električki nabijene čestice. elektrona. Kako samo broj Stran a 16 . da se atomi mogu raspadati (Radioaktivnost). Niels Bohr je na Rutherfordov atomski model primenio teoriju kvanta: elektroni se mogu kretati oko jezgra samo u određenim stazama. koje sadrži gotovo čitavu masu atoma. oblaka negativno nabijenih elementarnih čestica elektriciteta. u atomskom plaštu imaće vodonik 1 elektron. a pozitivno električki nabijenima. što ga zauzima atom. koja još ima svojstva tog elementa.

ali različite težine zbog različitog broja neutrona u jezgru (izotopi). Oznaka za atomsku jedinicu mase je: u. kao i novi elementi. određujući naboj jezgra. može se jedan elemenat sastojati i od više vrsta atoma istog naboja jezgra. On je jedan od prvih. određuje elementu hemijska svojstva. Avogadro Amadeo Italijanski fizičar (1776-1856). (gde je NA Avogadrov broj) Relativna atomska masa jednog hemijskog elementa predstavlja prosečnu masu atoma izraženu u atomskoj mernoj jedinici. Radio je kao profesor u Torinu. Bombardovanjem elementwarnim česticama mogli su se umjetno napraviti izotopi poznatih elemenata. da elektromagnetni talasi imaju takođe svojstva čestica. godine je otkrio važan zakon: Jednaki volumeni kod jednakog pritiska i jednake temperature sadrže jednak broj molekula (Avogadrova hipoteza). Stran a 17 . Pri umjetno izazvanom raspadanju teških atomskih jezgara razvija se golema „atomska energija“.6605402 · 10-27 kg ≈ 931. i. koji su uočili molekularnu strukturu materije. 1811. tačnije opisane nezornim matematičkim metodama (talasna mehanika). zorni atomski modeli smatraju se samo grubom slikom stvarnosti. čestice takođe svojstva talasa. Nakon otkrića. Ovo otprilike odgovara broju nukleona (protona i neutrona) u atomu. obrnuto.49 MeV Ili: 1 u = 1/NA gram = 1/1000 NA. 1 u ≈ 1. i treba uzeti u obzir za dati hemijski elemenat da ima više izotopa i zbog toga ovo ne mora da bude ceo broj. kojih u prirodi nema.Hidraulika i Pneumatika protona.

Nazvan je i Loschmidtovim brojem.01508 grama. masa jednog mola vode iznosi 18. Npr. Izraz „mol“ označava toliko grama materije koliko iznosi njena molekularna težina. По њему се у једнаким запреминама различитих гасова под истим условима (иста температура и притисак) налази једнак број молекула. Авогадров закон је један од основних гасних али и хемијских закона. Molekularna atomska masa vode je 18.Hidraulika i Pneumatika Avogadrov broj (N=6. iliti jedan gram vode sadrži NA/18.01508 u. године мада је тада био на нивоу хипотезе и крајње визионарски јер је коначни доказ исправности Авогадрове претпоставке дала (деценијама касније) кинетичка теорија гасова.022·1023) kazuje broj molekula u jednom molu neke materije. tj. Stran a 18 . po matematičaru.01508 ≈ 3.3428 . 1022 molekula. Дао га је италијански хемичар Амедео Авогадро 1811. koji je prvi odredio iznos tog broja.

суштински је битно. Tek 1860. Avogadro je uočio da pojam molekula objašnjava Gej-Lisakovu tvrdnju. Daltonovo tumačenje nije prihvatao. У хемији. Изузетак су једино племенити гасови који се не могу налазити у молекулском облику већ се код њих ради о једнаком броју атома. U to vreme pojam molekula nije još bio jasan. dajući dva molekula vode (2 H2 + O2 = 2 H2O).4 dm³ гаса = 6. Stran a 19 . kada je Stanislao Kanizaro (Stanislao Cannizzaro) otkrio Avogadrove neobjavljene rezultate rada saopštio ih je na skupu hemičara. pri istim temperaturama i pritiscima.022×1023 молекула гаса Исправност Авогадровог закона има велике импликације и у физици (универзална гасна константа идеалног гаса је иста за све гасове). tvrdeći da gasovi reaguju samo u atomskim odnosima jedan prema jedan. a kiseonik i vodonik egzistiraju u prirodi baš u molekulskim oblicima (H2 i O2). Avogadro je spojio dve nespojive hipoteze Jozefa Luisa Gej-Lisaka i Džona Daltona. Avogadrov broj.0221367(36) x 1023 usvojen je posle toga. Avogadro prvi je utvrdio teoriju o zapremini gasova 1811. kada je zakon i prihvaćen. Gej-Lisak je pretpostavio da se gasovi uvek medjusobno vezuju u odnosima celih brojeva (2:1 ili 2:3) a nikada u frakcijama. prema kojoj četiri atoma vodonika vezuju dva atoma kiseonika.Prema Avogadrovom zakonu pri istom pritisku i temperaturi jednake zapremine svih gasova imaju isti broj molekula. Time su otklonjeni nesporazumi oko poimanja atoma i molekula i njihovih relativnih atomskih odnosno molekulskih težina.Hidraulika i Pneumatika Из закона произлази да је број молекула у одређеној запремини гаса независан од величине или масе молекула тог гаса. а произилази из моларне запремине гаса и Авогадровог броја да је (при стандардним условима): 1 mol гаса = 22. kao konstanta koja pokazuje broj čestica kao molovasvake supstance iznosi 6. ali je ona ostala zanemarena punih pola veka nakon toga.

koji pretvaraju toplotnu energiju u mehanički rad. hidrauličnim i gasnim turbinama i turbokompresorima. Sa druge strane. ventilatorima. parna turbina spada u grupu turbomašina zajedno sa pumpama. klipne. Uži deo ove grupe predstavlja grupa toplotnih turbomašina koju čine parne i gasne turbine i turbokompresori.Hidraulika i Pneumatika Parna turbina je mehanička sprava koja izdvaja termalnu energiju iz pare pod pritiskom i pretvara je u koristan mehanički rad. zapreminske i zupčaste pumpe. Postoje klipni kompresori. Stran a 20 . ili se pak ulaže putem obrtnog kretanja radi povećanja energije gasa ili tečnosti koja struji kroz mašinu (pumpe.presek U turbomašinama se rad direktno dobija preko obrtnog kretanja radnih delova kada su u pitanju turbine. Npr. poput motora sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS) i parne mašine. Jednostepena Kertis turbine. kompresori). ventilatori. dok reč "turbo" govori o načinu izvršavanja njegove funkcije. reč "kompresor" predstavlja namenu uređaja. Potrebno je napomenuti da kompresori i pumpe nisu neophodno turbomašine. Pripada grupi toplotnih motora.

kompresora. ali najviše se koriste u energetici za pokretanje električnih generatora u elektranama. raznih mašina pri procesima u industriji . velik odnos snage prema masi mašine. Visok stepen korisnosti postrojenja. Rotor parne turbine Termodinamičke osnove Stran a 21 .Hidraulika i Pneumatika Parne turbine se koriste za pogon plovila. visok stepen automatizacije neki su od razloga da parna turbina i danas zauzima vodeće mesto u proizvodnji električne energije. mlinova itd. sigurnost u pogonu.. velikih snaga.pumpi.

To znači. da bismo pokrenuli toplotni motor moramo mu dovoditi određenu količinu toplote iz toplotnog izvora. Najjednostavnije je ako jedan deo dobijenog rada na kraju procesa uložimo u to sabijanje. Elementi postrojenja U parnoj turbini proces započinje uvođenjem vode u pumpu.Hidraulika i Pneumatika Dobijanje rada u toplotnim motorima se odvija pomoću radnog tela . koristan neiskorišćen rad za pokretanje neke mašine koju mi želimo u pogonu. za sabijanje radnog tela na početku procesa potrebno je uložiti neki rad. Ovo je direktno povezano sa drugim zakonom termodinamike i govori nam da. koju ćemo u radnom ciklusu prevesti u koristan rad. širenja radnog tela (pri čemu se dobija rad) i odvođenja jednog dela toplote. dovođenja toplote. što nam ostavlja višak. Zatim se dovodi toplota tako da voda Stran a 22 . svaki termodinamički ciklus toplotnog motora se sastoji iz sabijanja radnog tela. koja je sabija i diže njen pritisak na željenu vrednost. pare odnosno tečnosti ili mešavine). Uprošćeno gledano. moramo imati i toplotni ponor. osim toplotnog izvora. čjim se promenama stanja u toku procesa od dovedene toplote finalno dobija mehanički rad. ali i neizbežan gubitak. da bi ovakva mašina davala rad permanentno. Međutim.fluida (gasa. kome ćemo predati jedan deo toplote koja nam predstavlja čist. Naravno. posle izvršenog rada moramo jednu količinu neiskorišćene toplote odvesti iz procesa da bi se radno telo vratilo u prvobitno stanje i proces počeo iznova.

i najzad potpuno isparava. potreban je ranije spomenuti toplotni ponor. U praksi to će najčešće biti okolina. Ako se nakon toga para još zagreva. kaže se da turbina radi sa pregrejanom parom. Gas pod visokim pritiskom gura klip pri čemu se povećava zapremina u kojoj je on zarobljen. Ovo direktno određuje veličinu odvedene. dok je sa druge strane klipa normalan. pogotovo za velika postrojenja. čime se dobija suvozasićena para. preko klipa motora daje koristan rad koji se suprotstavlja otporu kretanja vozila. atmosferski pritisak. Zatim voda može ponovo otići u pumpu. Klip je povezan sa klipnjačom. U kondenzatoru vlada pritisak dosta ispod atmosferskog. i sada je potrebno dodatno je ohladiti kako bi se vratila u početno stanje i kružni proces mogao krenuti iznova. Dakle. "neophodno bačene" toplote. Koristeći okolni vazduh ili vodu iz reke hladimo paru sa izlaska iz turbine dok se potpuno ne kondenzuje. Deo postrojenja gde se radno telo hladi i kondenzuje uz pomoć rashladne vode naziva se kondenzator. pri čemu joj pada pritisak i širi se. Stran a 23 .. Para se zatim uvodi u turbinu i tu predaje deo svoje energije rotoru turbine. To znači da para na izlasku iz turbine mora biti nešto više temperature od okoline. da bi mogla biti hlađena telima uzetim iz okoline. zagrejan gas pod visokim pritiskom (produkti sagorevanja). i tako sve do točkova. Način na koji ona predaje energiju rotoru će biti objašnjen kasnije. i time se gas širi i hladi. čije okretanje stavlja vozilo u pokret.Hidraulika i Pneumatika u cevima postrojenja počinje da ključa. ova opet sa kolenastim vratilom. da bi se kondenzovanje pare moglo odvijati na temperaturama jedva nešto višim od temperature okolne (a ne na 100 stepeni celzijusa kao na atmosferskom pritisku). Znači u ovom slučaju gas u cilindru. Tako para koja je obavila rad izlazi iz turbine raširena i ohlađena (i već delimično kondenzovana). ali za sad je dovoljno dati primer vezan za klipne motore: sa jedne strane cilindra imamo zatvoren. da preuzme ovaj višak energije.

odnosno sa kotlovskim postrojenjem naziva se parni blok. tako da PT nije motor sa unutrašnjim sagorevanjem.Hidraulika i Pneumatika Turbine spadaju u protočne mašine koje kontinualno daju rad.sagorevanjem goriva u samom radnom telu (vazduhu). gde se toplota dovodi iznutra . Takođe. Turbopostrojenje zajedno sa parnim kotlom. Ipak. dizel i benzinskih motora. Nastanak i razvoj termodinamike omogućavaju naučni razvoj savremenih toplotnih mašina. Parne turbine rade sa živinim parama. zagrejani produkti sagorevanja predstavljaju toplotni izvor. cevovodima i ostalom pratećom opremom se naziva turbopostrojenje. švedski inženjer Gustav de Laval Stran a 24 . Istorijski razvoj Ono što bi se moglo nazvati prvom poznatom parnom turbinom napravio je Heron Aleksandrijski 120 godina pre nove ere. godine i pogonila je apotekarski mlin. godine. može se koristiti otpadna toplota od neke druge mašine ili industrijskog procesa. pumpama. napravio je apotekar Đovani de Branka 1629. Drugu. u kojoj je para preradjivana u više koraka. recimo. Takođe parna turbina ima (najčešće) zatvoren ciklus. Tokom 1880tih. Engleski inženjer Ser Čarls Parsons patentira svoju reakcionu turbinu 1884. To je bio mali loptasti rezervoar zagrevan plamenom sa dva izbačena mlaznika koji su okretali napravu oko osovine. za razliku od klipnih motora koji daju rad u "naletima". Turbopostrojenje i parni blok Radno telo se zagreva u parnom kotlu gde mu se predaje toplota dobijena sagorevanjem goriva. Parna turbina sa kondenzatorom. Bitno je napomenuti da se pod parom ne misli na vodenu paru i ako je ona najviše u primeni zbog praktičnih razloga dostupnosti i cene. Kod nuklearnih postrojenja voda. odnosno para. velike industrijske i energetske mašine su projektovane i građene isključivo za rad sa vodom i vodenom parom iz praktičnih razloga. Pojava moderne parne turbine dešava se krajem XIX veka gde je više pronalazača i stručnjaka ostavilo trag. koja je imala i praktičnu primenu. Radni fluid kod parnih turbina (PT) prima toplotu od spoljneg izvora za razliku od. gde se radno telo iznova vraća u proces po njegovom završetku. zagrevaju se toplotom dobijenom u nuklearnom reaktoru. sa parama freona i drugih rashladnih tečnosti. najčešće fosinlih. U tom slučaju. ciklus se može ostvariti sa parom bilo koje supstance ako bi on bio u granici temperatura izvora i ponora. Teoretski gledano.

Današnji konvencionalni blokovi velike snage rade na 600 MW. Para pod visokim pritiskom nailazi prvo na nepokretne lopatice pretkola. One skreću struju pare i usmeravaju je pod određenim uglom. Reakcioni stupanj je onaj kod kog se para u radnom kolu ne samo skreće. Tako para biva skrenuta i primetno ubrzana. Pri tome se kanali između lopatica sužavaju i time se vrši ubrzavanje struje pare. Ukupna energija pare ostaje ista. Ovo se obavlja u stupnjevima turbine. Pod rešetkom se podrazumeva veći broj identičnih aeroprofila postavljenih na istom međusobnom odstojanju. Ovako ubrzana para sada struji preko pokretnih lopatica radnog kola koje je samo skreću. Stran a 25 . ali se njena kinetička energija povećala na račun energije usled pritiska i temperature. a pošto se one mogu slobodno okretati sa vratilom. Para sada izlazi sa istim pritiskom i temperaturom kao i pre radnog kola.Hidraulika i Pneumatika je razvio veći broj reakcionih turbina koje su radile sa 40000 obrtaja u minuti. to uzrokuje obrtanje rotora. pričvršćena za kućište i pokretna rešetka radnog kola. Lopatice radnog kola zajedno sa vratilom čine rotor koji se oslanja na ležišta. Ova promena smera strujanja pare dovodi do stvaranja sile koja gura lopatice suprotno od pravca promene brzine pare. ali sa smanjenom brzinom. Kod turbomašina se misli na kružne rešetke. godine najveća instalisana snaga parne turbine bila je 1200 kW. nego i dodatno ubrzava. dok je deset godina kasnije iznosila 30000 kW. Prethodno opisan proces se odnosi na akcioni stupanj. Oko 1900. Zatim para odlazi u naredni stupanj gde se proces odvija iz početka. Kasnije se okrenuo jednostupanjskim akcionim turbinama kod kojih se para ubrzavala do velikih brzina u konvergentno-divergentnim mlaznicima. što znači da je jedan deo energije predat rotoru kao mehanički rad. Stupanj turbine čine nepokretna rešetka pretkola. Tako je para sada raširena. i tako sve do poslednjeg stupnja i ulaska u kondenzator. Princip rada Već je napomenuto da se para u turbini prerađuje u jednom ili više koraka i pri tome se u svakom koraku iskoristi jedan deo njene energije. na nižem pritisku i temperaturi nego pre početka procesa. gde su lopatice (aeroprofilna tela) postavljene osnosimetrično. spojena sa vratilom. dok blokovi najveće snage dostižu i 1500MW.

turbomašine se dele na jednostupne i višestupne. Sve što je već rečeno se odnosi i na ovaj tip turbine osim što ovde centrifugalna sila igra ulogu i u pojednostavljenom procesu. Kod protivpritisnih turbina para na izlasku iz turbine ima dosta višu temperaturu od okoline i koristi se za industrijske procese i grejanje sanitarne vode. gubici usled trenja pri ovako velikim brzinama bi bili jako veliki . Kod konvencionalnih postrojenja on se kreće u rasponu 0. ali se mora pribegavati specijalnim konstrukcijskim rešenjima da bi se smanjio neželjeni prolazak pare kroz zazore između pokretnih i nepokretnih delova. prema smeru strujanja pare u odnosu na osu obrtanja rotora. energetske. povišenje Stran a 26 . međutim. Kod većih snaga. pa reakciona turbina mora imati veći broj stupnjeva.Hidraulika i Pneumatika Svaki od ove dve vrste stupnjeva ima svoje mane i prednosti. Svrha postojanja više stupnjeva je u sledećem: stupanj se može izraditi da ubrzava paru do enormnih brzina i da jedan stupanj prerađuje ogromnu količinu energije. gde para odlazi u kondenzator. turbine se grade sa većim brojem oklopa. mogu biti i protivpritisne. Isto tako.3 -0. Parne turbine. Stepen korisnosti se može povećavati dovođenjem toplote pri višim temperaturama i pritiscima. Najveće turbine se grade sa dva vratila i zasebnim generatorima. Prema broju stupnjeva. Stepen korisnog dejstva Stepen korisnosti toplotnih motora predstavlja odnos dobijenog rada i uložene toplote po jednom ciklusu. što je uslovljeno razvojem novih konstrukcionih materijala. dok su velike. Kod radijalnih turbina para struji upravno na osu obrtanja.4.toliki da bi stupanj radio sa izuzetno niskim stepenom korisnosti. što ga čini i skupljim. Podele Po načinu strujanja turbine se dele na aksijalne i radijalne. tako da kod velikih mašina imamo turbinu niskog pritiska. Reakcioni stupanj je jednostavniji za izradu ali daje manju količinu rada. osim što mogu biti kondenzacione (o kakvim smo već govorili). Turbine velikih snaga imaju oko 30 stupnjeva. Samo manje mašine se izvode kao radijalne. Akcioni stupnjevi mogu preraditi veću količinu energije pri dobrom stepenu korisnosti. isključivo aksijalnog tipa. srednjeg pritiska i niskog pritiska sa sopstvenim kućištima i otvorima za zajedničko vratilo. Povećanje stepena korisnosti nam pruža mogućnost većeg iskorišćenja polazne energije.

korišćenjem boljih procesa i razvojem novih tipova nuklearnih reaktora parne turbine ostaju na vodećoj poziciji. Turbine korišćene u energetici su direktno povezane sa generatorima električne energije. Čak i kada bude potisnuta u drugi plan. Stran a 27 . Za sada. Regulacija broja obrtaja Regulacija broja obrtaja je ključna kod turbina uopšte. Turbine najvećih snaga imaju četvoropolne generatore i moraju se obrtati sa učestalosti od 25Hz. Kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije Parne turbine se u energetici često koriste i za proizvodnju toplote. energije imaju ipak niži stepen korisnosti i dosta veću cenu. Perspektiva Iako parna turbina predstavlja relativno zastareo koncept mehaničke naprave i pri ne tako futurističkim razmatranjima. sve do razaranja rotora. na primer za daljinsko grejanje. nagla promena broja obrtaja može biti fatalna i uzrokovati trajna oštećenja. Već smo spomenuli protivpritisne turbine kod kojih se sva para uzima iz turbine pri višim temperaturama i koristi se za grejanje i industrijske procese. Pri naglom smanjenju opterećenja bez učešća regulacije dolazi do naglog povećavanja broja obrtaja. Ovo se radi zbog toga što ovakvo postrojenje ima veći ukupan stepen korisnosti proizvodnje toplote i el. Često i kondenzaciona postrojenja imaju oduzimanje jednog dela pare za potrebe grejanja pre izlaska iz turbine. Kod puštanja turbine u pogon. što znači da moraju imati tačan broj obrtaja od 50Hz (3000 obrt/min) i moraju biti sinhronizovane sa električnom mrežom. parna turbina će se primenjivati za iskorišćenje otpadne toplote budućih postrojenja. Ovo se odnosi prevashodno na gorive ćelije koje se smatraju izvorom energije budućnosti. ona neće biti skoro potisnuta iz energetike. Ovo se odnosi na turbine sa dvopolnim generatorima. sa pritiskom od oko 180 bara. Takođe je sve češća njihova upotreba u okviru kombinovanog postrojenja parne i gasne turbine. u šta se ovde neće dublje ulaziti.Hidraulika i Pneumatika stepena korisnosti se postiže oduzimanjem jednog dela pare iz turbine za potrebe zagrevanja vode pred ulazak u kotao. Mnogi napredniji principi dobijanja el. Kod konvencijalnih blokova velike snage para na ulazu u turbinu je temperature oko 500 .550 stepena celzijusa. gde se izduvni gasovi iz gasne turbine. energije nego kod slučaja odvojene proizvodnje.

Hidraulika i Pneumatika koji su visoke temperature. Ovakvo postrojenje ima stepen korisnosti oko 0. Stran a 28 .6 i predstavlja toplotni motor sa najvećim stepenom korisnosti. koriste za zagrevanje radnog tela u parnom postrojenju.

koji su redovno direktno vezani u produženju osovine turbine. Pretvorba se vrši u lopaticama rotora. turbo vrtlog. vodene i zračne. Vodene turbine slobodnog mlaza (Peltonova turbina) pretvaraju pritisak vode pre ulaza u rotor u kinetičku energiju. Gotovo isključivo se upotrebljavaju u hidroelektranama za pogon električnog generatora. nosi ga u njegovim ležajevima kao i sve ostale delove turbine: statorske lopatice.Hidraulika i Pneumatika Turbina (od lat. koji skreće struju medija preuzimajući pri tome na sebe deo energije. Masivno kućište zatvara rotor. i to: parne. Kod turbina kod kojih su lopatice raspoređene u više redova. te se pritisak vode za vreme prolaza Stran a 29 . Pretvorba energije vrši se na lopaticama rotora s vrlo dobrim stepenom delovanja (iznad 90%). rotacioni stroj koji pretvara kinetičku energiju medija u mehanički rad. laganiju izvedbu temelja. imaju savršeno uravnoteženje okretnih masa. te je u stanju pogoniti neki drugi stroj (pretežno električni generator). itd. kao i tamo gde su potrebni strojevi velikih jedininčnih snaga. a ekspanzija medija u više stepeni (višestepene turbine. potrebno je posle svakog rada lopaticama pustiti medij da dalje ekspandira i ponovo usmeriti struju medija tako da pod najpovoljnijim uglom ulazi u naredni red rotorskih lopatica. Prema vrsti medija turbine se dele u četiri glavne grupe. vihor). Prednost im je pred stapnim strojevima što su za istu snagu znatno manje i lakše. plinske. Vitalan i najkarakterističniji deo turbine jeste rotor sa lopaticama koje se prema vrsti medija i njegovom stanju razlikuje po obliku i broju. priključke za dovod i odvod medija. To se postiže statorskim redovima lopatica. itd. organe za regulaciju i upravljanje. Vodene turbine su najvažniji strojevi za iskorištavanje potencijalne i kinetičke energije vode. počinje rotirati. Turbine se upotrebljavaju u slučajevima kad stoje na raspolaganju velike količine potencijalne energije. parne i plinske). konstantan zakretni momenat.

Peltonova turbina Protocne vodene turbine karakteristične su po promeni pritiska vode za vreme njenog protoka kroz statorski i rotorski deo turbine. Zavisno od datih uslova (količina i visina pada vode) izvode se kao: Stran a 30 . Ovakve turbine se upotrebljavaju u slučajevima kad je na raspolaganju relativno malo vode. Voda se dovodi jednoj ili više okruglih sapnica tangencijalno na rotor koji po obodu ima lopatice školjkastog oblika. ali sa vrlo velikim padom (od 400-1500 m).Hidraulika i Pneumatika kroz turbinu više ne menja.

Upotrebljeveju se kod padova vode od 80 do 400 m i snaga do 120000 KS. Fransisova vodena turbina Propelerne vodene turbine imaju dovod i regulaciju protoka vode kao i Fransisove vodene turbine. Statorske lopatice su međusobno povezane i okretne oko svoje ose. a izlazi aksijalno. Razlika je u rotoru koji ima formu propelera. a time i opterećenje. tako da se pomoću njih može regulisati količina protoka vode kroz turbinu. Stran a 31 .Hidraulika i Pneumatika Fransisove vodene turbine. Kod manjih jedinica česta je izvedba sa horizontalnom osovinom. kod kojih voda iz spiralnog kućišta prolazi kroz statorske lopatice i ulazi u rotor aksijalno (sporohodne) ili poluaksijalno (brzohodne vodene turbine).

Hidraulika i Pneumatika Upotrebljavaju se u slučajevima kad na raspolaganju stoje velike količine vode malog pada (do 60 m). Stran a 32 . To omogućuje još jednu regulaciju protoka i time bolji stepen iskoristivosti kod opterećenja nižih od nominalnog. Propelerna vodena turbina Kaplanove vodene turbine su propelerne turbine koje imaju zakretne lopatice rotora.

Hidraulika i Pneumatika Kaplanova vodena turbina Stran a 33 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful