C P П C Κ И

КЊИЖЕВНИ
ГЛАСНИК.
У Ρ Ε Д Η И Κ,

Β Ο Γ Д A Н

Π Ο Π Ο Β И Ћ.

Κ Њ И Γ Α ΠΕΤΑ

учинило се вредно саопштења. нема бар ни оне досаде која их неминовно прати. и. н за читаоца је то ипак утешно. Да бих. ако нема потпуности и систематичности. Још би се лепше ово могло (на нашем језику) рећи: . затим. почевши од Теогниса и Лажног Соломона па до Ларошфукоа. па онда у оне које се тичу нашег држања према нама самима. према животу и судбини.. у толику разноврсност погледа и савета који овамо спадају унео нешто реда.ПАРЕНЕЗЕ И МАКСИМЕ. пошто систематичност у стварима ове врсте за собом неизоставно повлачи досаду. још није било или бар није сасвим тако казано. non quod suave est. пабирчио сам. Кад пак нема потпуности. ипак. дакле. а што.паметан човек не- . Ја сам просто дао што ми је каткад падало на памет. колико се сећам. према другима. А. напослетку. а не бих могао да нзбегнем оне многе извештале н отрцане фразе и идеје које су већ толики пре мене исказивали. по оном недогледном пољу по којем су други жњелн. с њом већим делом и систематски ред у излагању. Опште. делом изврсна правила за живот. отпада.Не тежи паметан човек да има задовољства него да нема бола": или: . 1) Као највише правило сваке мудрости живота сматрам једну реченицу коју је Аристотело узгредно у Никомаховој Етици (VII. јер бих морао да поновим она многа. и то сам само и дао. Мање него игде намеравам овде да постигнем потпуност.. persequitur vir prudens. Али. хоћу да их поделим у опште. 12) изговорио: δ φρουιµος το αλυπου διωχει ον το ξδν (quod dolore vacat. која су мислиоци свих времена саставили.

морала би и Волтерова изрека : le bonheur n' est qu' un rêve. Кад је је цело тело здраво. et la douleur est reellé 1 .") Истина ове изреке оснива се на томе што је свако уживање и сва срећа негативне. први пут. када нам све наше прилике иду по вољи. ма колико да је незнатна. — У оба случаја је оштећена воља. § 58. и изгубљена је угодност животног осећања. изузев једне која иде на супрот нашој намери. него највише ако дођемо до свесности ο њој тек путем рефлексије. и онај који хоће да начини биланс свога живота у еудемонолошком погледу. него 1 Срећа је само сан а бол је јава и стварност. . бити тако исто лажна као што је у ствари истинита. Извођење и доказ ове последње реченице налази се у моме главном делу. Кад тај пут не би био прави. Према томе. дакле. Свако уживање састоји се просто у уклањању те препреке. осим једног малог рањавог пли иначе неког болесног места. I. и према томе самостална. Напротив. него је пажња непрестано управљена на бол повређенога мecтa. треба да саставља рачун не према радостима које је уживао. На томе се. у ослобођењу од ње. а напротив бол позитивне природе. како се објективира у организму. једнако долази на памет: ми често мислимо на њу а врло мало на оне важне ствари које нам иду по вољи. онда ми више нисмо свесни здравља целога тела. избегнемо његова безбројна зла. препрека њена је позитивна.ПАРЕНЕЗЕ и МАКСИМЕ. него на то да. онда нам увек ова. св. Али ја хоћу ипак овде да је објасним на једном факту који можемо сваки дан посматрати. и наравно да је краткога трајања. како се објективира у човечјој тежњи. и у оба случаја видимо да њено задовољење дејствује само негативно и да је зато никако и не осећамо непосредно. — Тако исто. други пут. 375 иде за тим да дође до уживања него да избегне бол. телово правило које нас упућује да своју пажњу управимо не на уживања и пријатности у животу. оснива горе похваљено Аристо. колико је могућно.

да га скинемо с врата. поставити себи уживања и радости као циљ. живот нам није дат зато да га уживамо. . Пр.д. У оба случаја све једно је да ли болови долазе пре ужи-вања или после њих. ми до-бијамо када жртвујемо уживања да бисмо избегли болове. па чак ни опасношћу од њих. Шта више. телесних и друштве-них. најсрећнију судбину има онај који је живот про-вео без прекомерно великих болова. Извлачи се тако. дакле сношљиво. највећа је манитост хтети ову позорницу јада преобратити у место за уживање. Пр. Ослободити се живота. талијанско si scampa cosi3. Ако се једном без-болном стању придружи и одсуство досаде. Много мање греши 1 2 3 4 5 Свршити живот. онда је зе-маљска срећа у главноме постигнута. vita defungi*. Заиста.376 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ Гласник. а не онај коме су пале у део најживље радости или највећа уживања. еудемонологија треба да почие с том поуком да је и само њено име Еуфемизам и да иод изразом „живети срећно" треба разумети само „живети мање несрећно". болови се осећају позитивно: зато је њи-хово одсуство мерило среће у животу. er wird schon durch die Welt kommen 5 . Напротив. Пр. место могућне безболности. него да га издржимо. Пр. ит. умрети. то показују и неки изрази. . јер ћемо на тај начин нешто негативно а тиме и химерично пла-ћати оним што је позитивно и стварно. тај је узео погрешно мерило. Пр. Одиста. Ко хоће cpeћy живота да одмери према овима последњнма. приличио. тο je утеха у старости кад видимо да смо рâд живота оставили већ за собом. јер све остало је химера. Наравно. како то многи чине. као degere vitam 1 . и. Јер уживања јесу и остају негативна : мислити да она дају cpeћy лудост је коју пожуда гаји на своју сопствену казну. Према томе. према злостима које је избегао. Мора човек да гледа како ћe да се провуче. Напротив. Из тога излази да никад уживања не треба ку-повати боловима. Тај ћe се прогурати кроз свет. немачко man muss suchen durchzukommen4.

мудрац избегава зла. Разочарање долази сувише . потпомагани онтимизмом. немирне нам жеље цртају химере једне среће која и не постоји. Будала јури за уживањима живота и после види да се преварио. Те тако изгледа као да нас је неки зао дух помоћу варака среће једнако мамио да изиђемо из безболнога стања. извор је великпх несрећа.ПАРЕНЕЗЕ и МАКСИМЕ. учинимо као да се није догодило. води по правилу у врло стварну. Опасности којима се при томе излаже не узимају се у рачун. Од тога тренутка почев. ни то не пође за руком. Па чак ако се и сувпше далеко од њих одвојио. са мање или више премишљања. губитак. лов на позитивну срећу. 877 онај који веома мрачним погледом овај свет сматра као какав пакао и. То што се људи. срамота и хиљаду других невоља. — Неразумно мисли младић да је свет зато створен да се у њему ужива. сиромаштво. пак. као таква. Она се појављује као бол. и на које ћу се ускоро вратити. чак смешна. Наиме. Ако му. греше о ову истину. док смо слободни од патњи. он није преварен. онда је томе крива судбина а не нека његова лудост. болест. услед тога се труди само да у њему стече један кут у коме ће бити заклоњен од ватре. У томе га подржавају романи и песме као и оно претворно прецењивање и поштовање које свет једнако и свуда указује спољашњем сјају. да је он седиште позитивне среће. Онда кукамо за пзгубљеним безболним стањем. и заводе нас да идемо за њима: тиме навлачимо на себе бол. и узалуд желимо да оно што се догодило. коју промашају само они који нису вешти да је уграбе. које лежи за нама као проигран рај. брига. зато што су сва уживања химерична и зато би туга за њиховим губитком била ситничарска. у ствари није ипак ништа изгубио. има да се састоји из позитивних уживања. и уживања без потребе жртвовао. Ту лов на дивљач која и не постоји. која. патња. Али у колико му то пође за руком. које је највиша истинска срећа. јер зла којима је избегао. и сувише су стварна. који је непобитно стваран. његов је живот. позитивну несрећу.

Јесте. болест. онда је цил. као што вели Шилер.1 Шта више. али су држали да је за то потребно хотимично и потпуно одбацити уживања. Они су били дубоко прожети сазнањем негативности уживања и позитивности бола." A то подсећа на лепу француску изреку: le mieux est 1'ennemi du bien. . Наравно да после неког времена долази и искуство. тај је сасвим слеп. и свака друга невоља. т. на против. одатле се може извести и основна мисао цинизма. П. као што сам је ја изложио у моме главном делу. стваран: онда се ту може нешто израдити. — Ако пак план живота иде на то да се избегну патње.. Јер шта је побуђивало цинпке да одбаце сва уживања ако не баш мисао на болове који су с љима јаче или слабије скончани: и њима је изгледало много важније да се од ових сачувају него да постигну задовољства. да сами себе 1 Боље није пријатељ доброме. св. и то y толико више у колико је тај план мање поремећен тежњом за химером позитивне cpeћe. отуда су доследно све радиди да избегну зла. па и на нос насред лица. и на жену и децу. и гајимо луду наду да ћемо с тим захтевима продрети. Али иза тога редовно долази судбина. Пр. дакле да се уклони оскудица. тај увек зна шта хоће. него да је све њено. ми долазнмо на свет пуни захтева на срећу и уживање. ко хоће нешто боље него што има. рођени у Аркадији. С тиме се слаже и оно што је Гете у „Изборним сродствима" дао да каже Митлер који се увек брине за срећу других: . гл. ми смо сви. него чак и на ногу и руку. око и уво. јер су у њима гледали мамце који нас предају болу. 879 доцкан. патња и бол имају реалности. јер она има неоспорно право не само на све наше имање и зараду.ј. шчепа нас немилостиво и покаже нам да ништа није наше. па нам отвори очи и покаже да су срећа и уживање фата моргана која се види само из далека. 16. и то врло брзо.Ко хоће да се ослободи једнога зла.СРПСКИ КЊИЖЕВНИ Гласник. а да. а чим јој се приближимо она измакне.

систем моје философије потпуно1 Ко год воли златну средину. caret invidenda Sobrius aula. и тада се задовољавамо тежњом за њоме. мирна. ранг."1 Ko je. Ми тада увиђамо да најбоље што свет може пружити. Зато је саветно своје захтеве на уживање. Али оно је већ и зато паметно и саветно што је то врло лако бити несрећан.д. јер баш тежња и летење за срећом. Гетеов пријатељ из младостп. и високе куле падају тежим падом. тај се може провући кроз: живот" (Кореспонденција Гетеова и Меркова. и громови ударају у високе планинске врхове. стр. најсигурнији је лек да не захтевамо да будемо сувише срећни. Пр. почаст и т. напротив. Ко се може те ствари ослободити те не пожелети ништа друго до оно што има пред собом. tutus caret obsoleti Sordibus tecti. то je безболна. рецимо. него је сасвим немогућно. To je још увидео и Мерк. да би смо с њоме тим сигурније продрли. тешко. кад је рекао: „Она проклета претендовања на блаженство. 379 заступају. Јер. ако хоћемо да не будемо сувише несрећни. Зато са пуно нрава пева песник мудрости живота: „Auream quisquis mediocritatem Diligit. међутим. пажљиво избегава сјајну палату. сношљива егзистенција. „Saevius ventis agitatur ingens Pinus: et celsae graviore casu Decidunt turres: feriuntque summos Fulgura montes. 100). Ако та поука од искуства уроди плодом. свести на сасвим скромну меру. квари све на овоме свету.ПАРЕНЕЗЕ И МАКСИМЕ. имање. да болу и патњама по могућности затворимо врата. . и да им нису потребне ни илузије ни наде. сјајем и уживањем јесу оно што доноси велике несреће. Жешће љуља бура висок бор. и то на ону меру блаженства о којој ми сањамо. онда престатемо јурити за срећом и уживањем. него пазимо само на то. опрезно избегава опалу кућу. бити врло срећан не само да је.

у преводу Графовом. љуска. 604. и отуда зна да је наше биће нешто што би боље било да га нема. требало рано открити младежи. es ist nichts. Χ. јер није ништа..) Али оно што нарочнто отежава да човек до ове спасоносне увиђавности дође. ту она долази по правилу незвана и непријављена. она одрекла суделовање. 1 Ништа земаљско није вредно велике жеље. Готово све свечане и величанствене ствари јесу проста обмана. зато. д. Пролазе болови и сласти: проћи поред света. које би. и тο се крадом довуче често најмањим. Sei nicht erfreut darüber. хијероглиф радости: али радости ту готово никад нема: једино је. клицање и викање и т. Sei nicht in Leid darüber. es ist nichts. 2 . а ако си један свет добио. као и злато у . пуцање топова. у најобичнијим дневним околностима. од себе и sans façon. све је то само фирма.СРПСКИ КЊИЖЕВНИ Гласник. и да је највећа мудрост по-рицати га и одбијати. es ist nichts. као и овим: Ist einer Welt Besitz für dich zerronnen·. лађе окићене венцима и заставама. 380 примио у себе. немој се због тога радовати. немој се због тога жалостити. тај неће ни од какве ствари н ни од каквог стања много што шта очекивати. при свечаности. управо у прнликама које су најмање сјајне и најмање славне: она је. то је оно горе поменуто лицемерство света. Пр. Где ње одиста има. неће ничему на cвету тежити страсно." Анфари Сохеили. нити ће се вајкати што је ово или оно пропустио. Нир. Und hast du einer Welt Besitz gewonnen. добоши и трубе. Ако си један свет изгубио. него ће бити прожет Платоновим: οντε τι τωυ αυςρωπιων αξιου µεγαλης σπονδης1 (rep. јер није ништа.2 (Видн мото за Садиев Ђулистан. Vorüber gehn die Schmerzen und die Wonnen. нема у њима суштине ствари. Пр. најнезнатнијим говором. као што су позоришне декорације. илуминације.). Geh an der Welt vorüber. јер није ништа.

бурне и сјајне свечаностп и забаве имају увек неку празнину. опет. или и неку дисхармонију y унутрашњости. Напротив. Ипак. по ћуди случаја.ПАРЕНЕЗЕ И МАКСИМЕ. спољни изглед мудрости: али je ту и мудрост већином отказала службу. смирена лица и преподобно држање такође су само фирма. дејствује оно што смо нанред помињали : a то je и био циљ. код свију горепоменутих ствари je једина сврха то да ce другима улије мишљење да ce y њима радост налази : жели ce да то тако изгледа y главама других. Уопште. мучност и досада. les costumes et les décorations1. јер где има много гостију. узднгнуте дружевности. тако ce чини и сa жалошћу. тешко креће она дуга и лагана пратња ! Поворци кола нема краја. Јер право добро друштво свуда je врло мало. оно што ce зове виши свет. лажни изглед побожности. les salons. без икаква интереса. кад ce гледа с поља. има много талога — па ма они сви имали звезде на прсима. Као год са радошћу. и покојника. sans intrérit. y ствари. која ce одржава помало машинеријама. имамо y свечаним гозбама. рђава опера. a та противност повишава истину. прате до гроба само кочијаши из целе вароши. les cercles. — Тако исто cy академије и философске катедре фирма. ce qu'on appelle le monde. кад долазе многе званице y свечаном оделу. un manvais opéra. и тако мора и да буде. и треба je тражiти на сасвим другом месту. отмени кругови. a необично ретко y великим масама. Речита слика пријатељства и поштовања овога света! Ето то вам je лажна обмана и притворност човечјег делања. они су фирма племените. али. . костимом и декорацијама. без икаква правила и закона. Зато онако лепо погађа Шанфор кад каже: la société. — Други пример. Како ce. то је један бедан позоришни комад. свештеничке одежде. салони. y место ове. 1 Друштво. — Звоњење звона. . est une pièce misérable. долазе редовно усиљеност. qui se soutient un peu par les machines. Пр. већ и због тога што ce јасно и гласно противе сиромаштини нашега бића. 381 Аустралији. Али погледајте часком унутра: сва су кола празна. расута овде онде.

Код њих се. наиме. а то врло мало њих дочека. тим је човек срећнији. ит. ни за рат. срећа живота не зида на сувише широком темељу. ма и дуговечан био. Треба је тражити на сасвим другом месту. не трају целог века. то је најсигурнији пут да се избегну велике несреће. увек рачуна на потпун век човечији. кад их постигнемо. незнатније. У том погледу. да се врло ретко долази до циља. Најзад. ма на који се начин то чинило. а после. може се најлакше срушити. ни за уживање. Отуда долази да ми често тежимо за стварима које нам. нађе се најчешће сасвим случајно. те су ствари као и све остале људске тако много изложене неуспесима. и ако се нађе. више не прпличе. које на широком темељу стоје најчвршће. кад се чак све и постигло. јер срећа кад на таквом темељу стоји. пошто је потребан извесан ступањ благостања па да човек буде осетљив за ситнице. биле су промене које време на нама самима врши. према средствима сваке врсте. сметњама. У осталом. 3) Треба се чувати да се. Свести своје захтеве. остављене из рачуна. дакле. услед многих жеља. као и то да нам у припремању за неко дело прођу године које нам међутим .382 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ Гласник. а у несрећи их никако и не осећа. — Тако се готово све на свету може назвати шупљим орасима : саму језгру је тешко наћи. 2) Кад се хоће да оцени колико је стање једнога човека срећно. а ови су увек ту.д. него о оном што га жалости: јер што је ово последње. не треба се распитивати о оном што га весели. једна од највећих н најчешћих лудости јесте то кад се за живот чиие велике припреме. на што мању меру. а још ређе се она скрива у љусци. Уошпте. испада кратак за остварење таквих планова. пошто пружа прилику већем броју несрећних случајева. зграда наше среће стоји у обрнутој сразмери према свима другим зградама. кад се само за се узме. дакле није се обзирало на то да наше способности. жпвот. јер то остварење увек захтева много више времена него што је било узето у рачун.

ми долазимо сувише доцкан са стварима. кад се гледа у почетку. радост. Често налазимо нешто сасвим друго. у животу се с нама догађа као са оним путником под којим. сазнање — постојано. и мењају се у колико им се он више приближује. пошто je то интелектуалан роман. али кад се погледа са краја пута. То je и мисао која се кроз „Виљема Мајстера" провлачи као основни тон. 1 Зашто мориш свој дух који није дорастао за вечне одлуке. али на сасвим другоме путу. јер би се иначе тешко дало урадити што велико. Разуме се да и то има својих добрих страна. да смо дакле за друге радили. Тако се често дешава да у богатству које смо стекли с великом муком и многим опасностима. или то да не можемо више да се одазовемо дужностима онога положаја за који смо се борили многе године: ствари су за нас дошле сувише доцкан. 383 неприметно одзузму снагу потребну да га извршимо. услед које наш живот. предмети узимиају сасвим други облик него онај који су издалека показивали. изгледа бескрајан. . све што више иде напред. Или и обрнуто. више не можемо да уживамо. Бива и то да тамо где смо тражили срећу. Све што je наведено под овим бројем. памет. Уопште. и баш услед тога више врсте него сви остали. често налазпмо оно што смо тражили. наиме тамо где су у питању дела и стварање: укус времена се променио: дорасло je ново колено које не узима никаква удела у стварима које су нас интересовале. уместо њих нађемо искуство. уживање. други су нас предухитрили краћим путем итд. истинско добро уместо пролазног и привидног. него што смо тражили. a не на оном којим смо испрва узалуд ударили. па и боље. имао je Хорације на уму кад je рекао: quid aeternis minorem 1 Consiliis animum fatigas ? Повод томе честоме промашавању циља јесте оптичка обмана нашега духовног ока. онда се види да je врло кратак. Нарочито je тако са нашим жељама.ПАРЕНЕЗЕ И МАКСИМЕ.

који је као нека умањена слика живота. дакле. Што је човек достојнији. Наравно да. ободрити на рад и задржати од странпутица. тако и ми тек на крају једне периоде свога 1 Познај самог себе. не зна какав ће му бити живот у цело и карактер његов. дићи горе. и уопште да у главном буде на начисто с тим шта је његов позив. дакле шта је за његову срећу најбитније: за тим да зна шта после тога. велико и грандиозно. зна шта он управо. то је потребније и кοрисније да му план. то ће га помисао на план његова живота више него ишта друго оснажити. бољи. изиђе с времена на време пред очн.) Б. жели. Које се тичу нашег држања према нама самима. на другом и трећем месту. 4) Као год што радник који ради на зидању једне зграде. његова улога у животу и његов однос према свету. тога ради. узвисити. (2. човек треба најпре да изучи колико толико оно: γνωζι σαντον1: да. Пр. 527 ПАРЕНЕЗЕ И МАКСИМЕ. не познаје план целе зграде нли га нема увек пред очима. са свима његовим савијутцима и кривинама. види пут који је прешао. и пре свега другога хоће. проводећи дане и часове свога живота. Ако је то што он желн.ПАРЕНЕЗЕ И МАКСИМЕ. . с више плана и више инднвидуалнији. Као што путник тек када дође на неку узвишицу. битно. тако исто и човек.

у пркос своме стармалом изразу лица. пошто . и по ја-чини својих способности: ми. познамо и прави о д но с с в о ј их р а до в а . које они једнако гледају пред носем и мисле да ће га дохватити. ми и не знамо да су та дела таква него само мислимо да она одговарају нашим тадашњнм намерама. и онда видимо пиотанко и у појединостима како смо. т и мудраци. јасно избија наш карактер и наше с пособности. услед тежње и наде. т е д а н а м ј е д на не по кв а р и д р у гу. радимо са свим по нужности. пушта ју сад ашњост да прохуји а не по знају је нит и уживају у њој. Они који. и т о ка да с е о на по т пу но уочи. па чак и њину вредност. међ ут им. на по р а и д е ла . Ретко ће ко погодити праву меру. Јер докле год смо у „вртлогу живота". а т е к из це л ине . живота. као да тек ови имају да донесу прав у ср ећу . или на крају целога живота. а по глед на це лу ве зу показује како и откуда се то збило. Зато. да кле да су са св им на с в о ме м е с т у . Тек успех по ка зу је шта је пр и то ме изишло . да задово-љав ај у наш е тре нут не с меро ве. личе на оне ма-гарце у Италији које људи гоне напред и јуре тиме што им на глави везују свежањ сена о један штап.528 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ Гласник. и у обрнутом смислу. и када чинимо највећа дела или кад стварамо бесмртне умотворе. ми увек радимо по сталним особинама свога карактера. сувише у будућности: то су плашљивци и несмелице. Јер ти људи варају себе о смислу целог живота. Мно ги жив е с у в иш е у с а д ашњ о ст и: то су лакомислени: други. Све то важи и за теорију и за праксу. који гледају само напред и с нестрпљењем се журе у сусрет данима. т а чну у зр о чну в е зу њ ихову. за добро и за зл о . јер свакога тренутка радимо само оно што нам у том тренутку изгледа право и умесно. погодили једини прави пут пзмеђу хиљаду странпутица — вођени својим генијем. под утнцајем разних мотива. дакле. а кој и. живе само у бу-дућности. 5 ) Ј е д на в а ж на с тр а на м у д р о с т и у ж ив о т у с а с т о ј и с е у томе да одржимо равнотежу у своме обазирању на са д а ш њ о с т и о б а з и р а њ у на б у д у ћ но с т . као инспирисани.

напротив. ταχντα ζεων εν γοννκσι. Пр. Јер даљина која иначе смењује предмете нашем оку. лежи у крилу богова. Зато бисмо је требали увек удостојити ведрога пријема. дакле. и тο једино реално време учинити себи што је могуће пријатнијим. сматрати да се догодило. 4 Сматрај сваки дан као засебан живот. а да. Једина је садашњост истинита и извесна. Пр. не помућивати га киселим лицем. због пропалих нада у прошлости или због брига за будућност. и наше је биће искључиво у њој. да је. Само она будућа зла имају права да нас плаше и узнемирују. Пр. 529 увек живе само ad interim 1 — док не умру. из огорчења због онога што је прошло. заиста. треба посветити известан час. а после тога треба ο ономе што се догодило мислити: Аλλα τα µεν προτετνχζαι εασοµεν αχνυµευοι περ. 34 2 . и прошлост била друкчија. У место да смо. т. не бисмо требали да заборављамо да је садашњост једина стварна и једина сигурна. χειται3) а напротив о садашњости: singulas dies singulas vitas puta4 (Sen. Бризи. ма и ожалошћени. Али то ћемо сада. ј. увећава их нашим мислима. Јер је сасвим лудо одгурнути од себе један добар час у садашњости или покварити га из обести. дакле сваки тренутак сношљив и слободан од непосредних болова и незгода свесно уживати као такав. која су извесна и за која знамо и када ће 1 За тренутак.ПАРЕНЕЗЕ И МАКСИМЕ. и самом кајању. будућност готово увек испада друкчије но што ми мислимо. и драго срце у грудима укротићемо силом. искључиво и непрекидно забављени плановпма и бригом за будућност. или из забринутости због онога што ће доћи. и то тако да и једна и друга вреди мање но што нам изгледа. она је реално испуњено време. или да се предајемо чежњи за прошлошћу. θυµον ενι στηζεσσι φιλον δαµασαντεζ αναιγχη2 а ο ономе што ће тек доћи: Ητοι. 3 Α то. шта више.). ΙΙρ.

упустимо у једно од онога двога. као неки изгубљени рај. Баш ради тога циља и требали бисмо увек да имамо на уму да данашњи дан долази само једанпут и никад више. Што некога страх мање мучи. . Ми. време њихова доласка сасвим je неизвесно. требали бисмо сваку сношљиву. сваки тренутак који смо провели без бола и муке изгледа бескрајно завидан. пријатних часова остављамо. Хиљаду веселих. у време жалости. ми бисмо садашњост боље ценили и уживали кад бисмо се у добрим и здравим данима увек cећали тогa како нам у данима болести и жалости. заборављамо да jе свакн дан саставни део живота и. може да има оно душевно спокојство које je основица човечје среће јер je оно потребно да се може уживати у садашњости те према томе и у целом жпвоту. или у сваком случају вероватна. онај део живота кojи се не да накнадити. сада. не бисмо изгубили мир свога жпвота. који тако исто долази само једанпут. као пријатељ чију вредност нисмо познавали. пожуде и прохтеви. са узалудном чежњом зa њима уздишемо. Тако исто. дакле. y ствари значи да човек тек онда кад му се ни једној жељи не да маха и кад je yпућeн на голу стварност. Толико омиљена Гетеова песма: ich hab mein' Sach auf nichts gestellt. наступити. a после. Али ми мислимо да ће сутра опет доћи: док je сутра други дан. према томе. Уместо тога. Али ми проживљујемо своје лепе дане a и не приметимо их: тек кад дођу рђави дани. услед извесних и неизвесних зала. Ако се. са срдитим лицем. и сматрамо га да се он у животу тако садржи као индивидуе у општем појму. па и најобичнију садашњост коју сада тако равнодушно пуштамо да поред нас прође и још je с нестрљењем потискујемо и гурамо напред. да поред нас прођу неуживани . Али њих Ћ e бити врло мало: јер ако су зла или просто могућна. пак.530 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ Гласник. a ова друга као да неће доћи тако скоро. Да. или чак и извесна. то га више узнеми-рују жеље. онда немамо више ни један миран тренутак. морамо се навикнути да она прва сматрамо као да нeћe дођи. ми зажелимо да се поврате они лепи.

Difficilis in otio quies. што се у ужем кругу крећемо. а срећа само негативна. што је све то шире и веће. хоризонт наших циљева и од-носа постаје све шири. нарочито у тешкпм часовима. Јер. а ограниченост духа. Само. . ова последња има ту рђаву страну што повлачп за собом досаду. што се мање узбуђује воља. на државе и народе. жеље и страховања. тим је мање патње. а све то повлачи само штету. раскош. игру. појави као оно за чим смо силно чезнули. чак нужна. т. што у мањим размерама деламо. може се видети из тога што једина врста песништва која узима да слика срећне људе. па и духовно. тим више осећамо муке и страха. пропаст и несрећу. 6) Свако ограничење ствара срећу.ПАРЕНЕЗЕ И МАКСИМЕ. 1 А колико је за човечју срећу спољашња ограниченост. корисна. У детињству је ограничен на најуже односе. у главном их увек представља у веома скученом стању и * • 1 Тежак је у доколици мир. Ограниченост делокруга одузима вољи спољашње узроке за узбуђење. у младости допире већ знатно даље.ј. На томе правилу почива у неколико и то што друга половина живота испада жалоснија него прва. унутрашње. ограничење води нас срећи. у старости обухвага потомке. када ово једном. само да би се ње ослободили. задигне завесу. тим смо срећнији. у колико се може постићи. па се че-сто шири и на најудаљеније односе. пиће и т. из које после посредним путем извиру небројене патње пошто се људи.. Пр. свако. Зато ни слепци нису тако несрећни као што нам а prori мора изгледати: то доказује благи. лаћају свега. Што мање видимо. траже друштво. 531 — да поштујемо и да увек имамо на уму да она баш сада прелази у ону апотеозу прошлости где је чува памћење у дивној светлости непролазнога. Јер с тим се умножавају и увећавају и бриге. Јер. у зрело доба обухвата цео ток нашега жнвота. готово весели мир у цр-тама њихова лица. идила. те да нам се. д. а ми знамо да је патња позитивна. — Напротив. у току живота.

Да нам се та ограниченост допада. зато је корисно сасвим оставити студије за неко време. много више него прави живот са својом непрекидном променом успеха и неуспеха. учинили. Велико сазнање и размишљање са мало искуства личи на издања на чијим странама пма два реда текста а четрдесет реда коментара. 8) Да бисмо живели сасвим паметно и извукли из искуства сву науку коју нам оно пружа. . домаћи Пр. Само. потребне претежне умне способности.1 — Према томе. тако исто. види се и по томе што ми уживамо у жанр-сликама. и сама једноликост начина нашег живота. практичан рад. са својим потресима и патњама. и терет који је с њим скопчан: ту живот тече као поток без таласа и без вртлога. чиниће нас срећнима. искусили и при томе и осећали. докле год не изазнва досаду. То је понављање лекције које свакоме од нас искуство даје. овде ваља напоменути да. да рекапитулирамо оно што смо доживели. с друге стране. у првом реду. Жанр слике су оне које представљају тихи. јер нам најмање даје да осетимо сам живот. до тога чиме је свест испуњена и забављена. околини. наравно. мирни. највећа простота наших односа. Велико искуство са мало размишљања и још мање знања личи на бипонтинска из1 живот. Још можемо наше властито искуство сматрати као текст. и да упоредимо свој негдашњи суд са садашњим. 7) У погледу нашег бола и заловољства стало је. своје намере и тежње са резултатима и успесима до којих смо дошли. непрекидан умни рад чини нас некад мање некад више неспособнима за рад и метеж стварнога живота. као што нас живот који је управљен на спољашњу акцију. одбија и одвлачи од студија и одузима духу потребан мир и прибраност. Уз то. Ту ће у целини узевши.СРПСКИ КЊИЖЕВНИ Гласник. потребно је да често мислимо о прошлости. свако чисто интелектуално занимање учинити за дух који је за њега способан. када наступе околности које изискују ма какав енергичан. а размишљање и сазнање као коментар за њега. за то су.

прошле. фрагментарној. али можемо да се сетимо наших радња и речи које су оне изазвале. Та је појава све чешћа и јача што су већи спољашњи немир и множина утисака. његова душа постаје хаос. у којима је много што шта неразумљиво. тај губи ведру памет и смишљеност.е. скоро искиданој конверсацији. (Наставиће се. и то се све јасно даје видети у његовој неравној. 533 дања 1 без напомена.) АРТУР ШОПЕНХАУЕР. иде и правило Питагорино да пре спавања промотримо шта смо преко дана урадили. Ове су резултат. и пошто су прилике и околина које на нас некад дејствоваше.) 1 Тако се зову по Цвајбрикену. Ко. Овамо спада још једна чињеница. За то су дневници врло корисни.ПАРЕНЕЗЕ И МАКСИМЕ. после дужег времена. . него напротив пушта свој живог да само иде и пролази. (Превео с немачког Св. У прилог препоруке коју смо сад учинили. где су издања дела класичних писаца на начин који писац помпн. у оној журби и метежу послова и уживања. вароши у баварскои Пфалцу. ми не можемо да повратимо и обновимо оно расположење и осећање које су оне онда у нама побудиле. Предић. Пр. и у његове мисли увлачи се некаква збуњеност. живи а никако не премишља ο својој прошлости. Зато би бар памћење или хартија требали брижљиво да сачувају сећања на важније моменте у нашој прошлости. наиме: да. а што је мања унутрашња активност његова духа. израз и мерило оних.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful