You are on page 1of 17

Ivan Andrejevi Kirilov

Pouka kerima
Prevod Duan Petrovi L I C A: VELJKAROV, plemi. LUKERJA Njegova ki FJOKLA Njegova ki DAA, njihova sobarica. VASILISA, dadilja. SEMJON, sluga. SIDORKA, seoski knjigovoa. SLUGA. LIZA, devojka iz pretsoblja. Dogaa se na selu kod VELJKAROVA. POJAVA I (DAA, SEMJON, a zatim LIZA) SEMJON. Zar sam mogao i pomisliti, kada sam kao lud jurio potanskim kolima, da u sedamdeset vrsta od Moskve nai svoju Dau. DAA. Zar sam se mogla nadati da u se tako brzo videti sa svojim ljubljenim Semjovom? SEMJON. Kako si ti dospela u ovo zabaeno mesto? DAA. A kuda tebe neastivi goni? SEMJON. A otkud ti ovde? DAA. A ta ti tu radi? SEMJON. Pa ti si ostala u Moskvi? DAA. A ti si otputovao u Petrograd? SEMJON. Gde si posle bila? DAA. A ta se s tobom dogodilo ? SEMJON. ekaj, ekaj, Daa, stani! Ovako se ni do sutra neemo sporazumeti. Treba prvo jedno, a zatim drugo da ispria svoje doivljaje. Sve od onog vremena kada smo u Moskvi zakljuili da se, premda smo - reklo bi se - slobodni i pametni ljudi, nemamo ime uzeti, mi smo se uputili svako na svoju straiu da zaraujemo novac, - a sada emo. videti ko je od nas bio spretniji, moemo pogledati da li su nam dosta teke kese da bismo bili u stanju da stulimo u potenu branu vezu. Dakle, ako eli, ja u da ponem. DAA. Molim te, dozvoli da ja prvo tebi ispriam. Ja sam u Moskvi ... SEMJON. Ima da uje udesa od mene, ja sam iz Moskve ... DAA. A to e se ti tek nauditi, ja sam u Moskvi.., SEMJON. Priekaj, ja ve zavravam. Kad sam poao iz Moskve ... DAA. Ta sluaj me samo. Kad sam ostala u Moskvi... SEMJON. Ja ba da sve opirno ... DAA. Pa eto, prosto gorim kao na vatri od nestrpljenja da ti ispriam ...

SEMJON. Pih, doavola! Daa, ti nema u ustima jezik, ve klatno, i ne daje mi re da progovorim. Pa, hajde, priaj, kad si toliko nestrlljiva, DAA. Ih, kakav si! Pa onda brbljaj, kad ti se prohtelo. SEMJON. Oh, poni ti, molim te, ja te sluam. DAA. Ta poii ti, vidi kakav si. SEMJON. No! Dosta ljutnje, anele moj, zar to vie voli nago da pria. DAA. Ta ne ljutim se ja, Govori samo! SEMJON. Dobro, onda dobro otvori ui, zaprepastie se kad ti ispriam sva udesa... LIZA (viri iz druge sobe.) Daa, Daa, gospoda dolaze iz etnje. DAA. E, to nam ba nije trebalo! Ba se napriasmo! SEMJON. Ko je kriv? DAA. Sluaj, ovim stepenicama ... LIZA (viri.) Daa, gospoda su skrenula drema ivinarniku. DAA. Pazi da ih ne propusti kad se vrate. LIZA. Ne boj se, nije mi to prvi put! (Odlazi.) SEMJON (eui se po elu). Dakle, ovo nije prvn put da postavlja strau! Daa, ta to znai? DAA. Znai da si ti glup. Opet emo izgubiti vreme uzalud, oni e se odmah vratiti. Hajde, priaj mi svoje doivljaje. SEMJON. Ti zna da sam u Mookvi stupio kod estona i sa njim otputovao u Petrograd. Tamo su ljubav i karte ispraznili njegov novanik potpuno i zahvaljujui tome mi sad sasvim olakani idemo u vojsku da tuemo nevernike. Ovde smo se zaustavili da stromenimo konje, no gospodar se neto od putovanja razboleo i verovatno e do sutra ostati ovde. On je legao da spava, a ja, etajui po selu, ugledao sam tebe u prozoru i potrao ovamo, - eto to je sve! DAA. Zar samo toliko o udesima? SEMJON. A zar to nije udo, Daenjka, .to sam, onako sanjiv, dok su konji jurili u punom trku, padao sa sedita jedno deset puta, a nisam ni nogu ni ruku uganuo! Hajde, ispriaj mi ti neto bolje. DAA. Posle tvoga odlaska stupila sam kod svoje sadanje gospode Veljkarovih, i doli smo u ovo selo. Eto, to ti je sve. SEMJON. Daa, ali ti nisi ni sa sedla padala. Zato je kod tebe bilo jo manje uda nego kod mene. Ta obraduj me makar jednim udom. Ima li novaca? DAA. A ti? SEMJON. U mojim depovima se moe spavati, takvo je prostranstvo. DAA. No, Semjone, ni ja nisam bila bolje sree. Tako se naa svadba opet odlae. Nevolja, ali ta e, koliko smo dragocenih dana izgubili. SEMJON. Eh, Daenjka, nisu vani dani, nego to, to ti nisi spretnija, ta ipak se ljudi na neki nain bogate! DAA. Zar i tvoj goapodar ... SEMJON. Moj gospodar? Motli bi da ga sada u presu stave i opet ni jednu rublju iz njega ne bi iscedili. A tvoji gospodari? DAA. O! U gradu bi moje gospoice bile pravo blago. Od jutra do mraka ile bi po modnim salonima, as bi kupovale, as neto naruivale, nsvi eiri svaki dan, nova haljina za svaki bal, a poto mene esto alju po ukrase, onda bi i meni od njih i od gospoa pomalo kapalo

SEMJON. Ti se ali, Daa! Ovakve gospoice za okretnu sobaricu pravi su rudnik. Priekaj samo do zime, i ako bude pametna, mi emo ve idueg prolea biti u svojoj kuici. DAA. Oh, Semjone, u tome i jeste nesrea to izgleda da emo ovde i prezimiti. SEMJON. A zato? DAA. Eto tako! Vidi zato. Moje gospoice su bile vaspitavane kod njihove tetke na najmoder-niji nain. NJihov otac je, najzad, sa slube doputovao u Moskvu i hteo je da uzme erke k sebi, da ih se do udaje nagleda. No, da istinu kaem, lepo su ti one obradovale starca! im su dole u oevu kuu, odmah su kuu naopako prevrnule: svu njegovu rodbinu - i stare prijatelje, rasterale su grubou i ismejavanjem. Goopodin ne zna strane jezike, a one napunile kuu samim strancima, meu kojima se nesreni starac teturao kao kraj vavilonske kule, ne razumevajui ni rei od onog to govore i emu se smeju. Najposle, izgubivi strpljenje zbog njihovih nestaluka i gluposti, on je dovezao keri ovamo na pokajanje, i pogodi kako je smislio da ih kazni za sve njihove gluposti, nepotovanje i neprijatnosti koje je u gradu od njih pretrpeo? SEMJON. Jao! Da nije naterao ove pomodarke da se privikavaju seoskom gazdinstvu? DAA. Gore! SEMJON. ta? Da im nije knjige ili eref tutnuo u ruke? DAA. Jo gore! SEMJON. Doavola! Da nije izmislio da oslabi njihovo moderno telo hlebom i vodom? DAA. I od toga gore! OEMJON. Oh, varvarin jedan! Da nije? ... (Pravi pokret kao da hoe da udari amar.) DAA. I to bi bilo lake. Neto mnogo gore! SEMJON. avo bi znao, Daa, ali ja nita gore od batina ne mogu da zamislim. DAA. Zabranio im je da govore francuski! (SEMJON se smeje). DAA. Smej se, smej se, a nesrene gospoice bez francuskog jezika venu kao bez zalogaja hleba. I to mu nije bilo dosta. Nemilostivi starac izdao je u svojoj kui naredbu, da ovde niko, ak ni gost, ne sme govoriti drukije nego samo ruski. A poto je on najbogatiji i najstariji u srezu, lako mu je bilo da to sprovede. SE.MJON. Sirote gospoice, sigurno im je ve dozlogrdio ruski jezik. DAA. To jo nije kraj. Da ne bi one ni meu sobom govorile drukije ve samo ruski, otac im je prikaio staru dadilju Vasilisu, koja mora svuda da ide za njima i da strogo na to pazi, pa ako se one uzjogune, da odmah saoptava njemu. One su se ispoetka alile s tim, ali kad ih je dadilja Vasilisa tuila, videle su da kod starog nema ale. I sada kudtod krenu, a dadilja Vasilisa s njima, progovore li jednu re na stranom jeziku, a dadilja Vasilisa odmah ve turi svoj nos, tako da doe oveku prosto da se obesi zbog te dadilje Vasilise. SEMJON. Zar je mogue da one tako strano vole sve to je strano? DAA. Takve su, da bi sad izvadile i poslednju minuu iz uva, kad bi samo mogle da vide Francuza. SEMJON. Jesu li dareljive tvoje gospoice. Reci mi, kako da ti kaem, da li je kod njih lako izazvati saaljenje... DAA. Lako je, samo. ne ruskim suzama. Stranci su od njih u Moskvi izmamili udo novaca. SEMJON (zamiljeno). Novaca - batine, batine - novac, kao da vidim i jedno i drugo,

avo e znati ta da se radi: nada te privlai, a strah te obuzima. DAA. Semjone, ta ti to bunca? SEMJON. Divno! Boanstveno! Izvanredno! Daa,, srce moje! DAA. Semjone! Semjone! Ti si poludeo! SEMJON. Sluaj, im se Gospoice vrate... LIZA (viri). Daa, Daa! Idu gospoda, ve su na doksatu. (Odlazi.) DAA. Bei niz ove stepenice. SEMJON. O, oprosti mi, blago moje, oprosti, ivote moj, bie moja! ekaj me kroz pet minuta. (Istrava.) DAA. Zaista, izgleda da je enuo! (Seda da ije.) POJAVA II (FJOKLA, LUKERJA, DAA i dadilja VASILISA, koja uzima stolicu i sedei plete arapu i prislukuje razgovor gospoica) FJOKLA. Ta kada e se otkaiti sd nas, dado Vasilisa? LUKERJA. Dabogda u zemlju propala, dado Vasilisa! VASILISA. Bog je vama, milostive moje, ja ispunjavam volju gospodarevu. A vi, lepe moje gospoice, kakva vam je korist od toga to ljutite oca? Moda vas boli jezik kad govorite ruski? LUKERJA. To je neonosno, sestrice, ja ve gubim strpljenje! FJOKLA. Muno! Ubistveno! Otrgnuti nas od svega to nam je milo, prijatno, zanimljivo i odvesti nas u selo, u pustinju. LUKERJA. Kao da smo za to vaspitavane da znamo kako se ito seje. DAA (za sebe). Sigurno zbog toga da biste znale kako se jede. LUKERJA. ta ti to mrmlja, Daa? DAA. elite li da pogledate haljinu? FJOKLA (prilazei). Sestrice, mila moja, je li da e biti vrlo lepa? LUKERJA. E, anele moj! Kako ovo moe biti lepo, ima ve tri meseca kako smo napustile Moskvu, a jo i onda, dok smo tamo bile, poeli su pomalo da nose otkrivene grudi i lea. FJOKLA. Ah, to je istina! Eto, moemo li se mi ovde estito obui. Za ova tri meseca bogzna koliko se jo spustio dekolte! Ne, ne, Daa, idi, baci ovu haljinu! Pre nego to odemo u Moskvu ja nemam nameru nita sebi da pravim. DAA (za sebe, odlazei). Priuvau ja nju sebi za miraz. POJAVA III (FJOKLA, LUKERJA i dadilja VASILISA) LUKERJA. Eh, bien, ma soeur. (Pa dobro, sestro.) VASILISA. Gospodarice, Lukerja Ivanovna, izvolite govoriti ruski: tata e se ljutiti! LUKERJA. Dabogda ogluvela, dado Vasilisa! FJOKLA. Ja mislim da smo pale u tursko ropstvo, dabi i oni sa nama utivije postupali nego tata i oni nas ne bi toliko primoravali da govorimo ruski! LUKERJA. Divno! Boanstveno! Zar sa naim ukusom i naim talentima da nas ive na selu zakopaju? Ne, a zato smo onda onako vaspitavane? Zato su utroeni i vreme i

novac? Boe moj! Kad samo zamisli sada mladu devojku u gradu, kakav je to rajski ivot? Ujutru jedva stigne da se obue, a ve se pojavljuju uitelji: igranja, crtanja, klavira, gitare. Od njih namah sazna hiljadu divnih stvari: ovde neka ljubavna avantura, tamo ena napustila mua, jedni se razvode, drugi se pomirili, kod jednih se svadba sprema, kod drugih se svadba pokvarila, ovaj se udvara ovoj, ona onome, jednom reju, nita ne promakne, ak do te mere da zna ko je metnuo sebi vetaki zub, i prosto ne onazi kako ti vreme proe! Zatim poe po modnim salonima. Tamo se sretne sa najboljim i najljubaznijim svetom u celom gradu. Vidi hiljadu sastanaka, i celu nedelju dana ima o emu da pria. Posle ide na ruak i za stolom sa drugaricama kritikuje babe i tetke, zatim ode kui i ponovo se zabavi oko toalete, sprema se na neki bal, ili u klub, gde jednog mui okrutnou, drugoog osmehom u ivot vraa, a treeg ravnodunou do ludila dovodi. Zabave radi staje babama na noge i gura ih, a one se mrte, gunaju! Ta prosto ovek da umre od smeha! (Kikoe se.) Igra kao luda, i ako se desi da si u prvom paru, ismejava devojke koje jedva stignu da budu na repu. Jednom reju, dok se okrene, a ono ve svie, i ti polumrtva odlazi kui. A ovde na selu, u stepi, u pustinji... Ah! Tako sam ljuta, da u se uguiti od besa: tako sam ljuta, tako sam ljuta, da, ah, ah, ma chr amie! (Ah, draga prijateljice!) VASILISA. Gospoice, Lukerja Ivanovva, izvolite se ljutiti na ruskom. LUKERJA. Hoe li ve jednom ieznuti, stara vetice? FJOKLA. Zar to nije ubistveno, mila moja sestrice: da ne vidi ovde nikakvo drugo ljudsko lice, no samo rusko, da ne uje nikakav drugi oveji glas, ve samo ruski? Ah, tako bi mi bilo strano i umrla bih od dosade, da mi ne prua utehu ako, na papagaj, koga jedino sluam sa zadovoljstvom u celoj kui. Mili moj papagaji, kako isto izgovori svaki put - vous tez une sotte (vi ste glupaa). A dadilja Vaeilisa odmah se tu stvori, da ni njemu nijednu re na francuskom ne mogu kazati. Ah, kad bi mogla osetiti sav moj bol, ah, ma chr amie! VASILISA. Goopodarice, Fjokla Ivanovna, izvolite tugovati na ruskom jeziku, inae e se tatica zaista ljutiti! FJOKLA. Dosadna si, dado Vasilisa! VASILISA. Ah, zlatne moje, ah, biseri moji, zar sam ja zloinka? Gledajui vas i meni se srce cepa, ali ta ja mogu? To je gospodareva volja! Vi znate kako je kad se tatica naljuti! Zar je vama slae, lepotice moje, da govorite francuski? Kad se ne bih bojala gospodara, i ja bih volela da ujem jednom kakav je to jezik. FJOKLA. Ne bi verovala, dado Vasilisa, kako se na njemu oseajno, lepo i pametno moe govoriti. VASILISA. Samo kad se ne bih tako bojala, zaista bih volela da ujem, kako se njime govori. FJOKLA. Pa ula si ve kako govori na papagaj ako? VASILISA. Oh, ba ste dosetljive! Ta ma kako da on, neastivi, teno govori, ja ga nita ne razumem.. FJOKLA. Pomisli samo, mila dado, da mi u Moskvi,, kad se skupimo, isto tako govorimo kao ako, VASILISA. Tako je, lepotice moje! Znanje je svetlost, a neznanje je mrak, ali, strpite se malo, biete i vi slobodne kada se udate. LUKERJA. A za koga? Zar za ovdanje uvegije? Sauvaj nas boe! Mi smo se ve tuceta takvih reili na najlepi nain. Pa i sa Hoprovom i sa Tanjinom, koje nam sada

tatica sprema, isto tako emo postupiti. Ba je smean ako misli, da ima ovde nekog ko je po naem ukusu! POJAVA IV (VELJKAROV, FJOKLA, LUKERJA, dadilja VASILISA, koja uskoro dolazi) VELJKAROV (iza kulisa). Recite, molim vas lepo, drage komije! No ta je, dadilja Vasilisa, da li su moje keri prekoraile moja nareenja? VASILISA. Ne, gospodaru! (Odvodi ga ustranu). Samo, gospodaru moj, nemoj da se ljuti na robinju, svoju i dozvoli joj da ti kae nekoliko rei. VELJKAROV. Govori, govori, ta se desilo? (Videi da erke hoe da odu) Priekajte! LUKERJA. Ah! FJOKLA (tiho). Helas! (Avaj.) VELJKAROV (dadilji). No, ta si to htela rei? VASILISA. Ta nemoj, gospodaru, da ubija gospoice, bog zna, moda njihova priroda ne podnosi ruski jezik, makar ih nemoj tako odjednom prisiljavati na to. VELJKAROV. Ne boj se, nita im nee biti! Idi i dalje ispunjavaj moja nareenja. VASILISA. Zato mislim, gospodaru, to su tako osetljive! Seam se samo ta nas je stalo truda dok smo ih od sise odbijali. (Odlazi) POJAVA V (VELJKAROV, LUKERJA, FJOKLA) VELJKAROV. A vi mi, gospoice, budite spremne, da srdano i ljubazno primite dva gosta, Hoprova i Tanjina, koji e kroz jedan sat biti ovde. Vi ste ih ve nekoliko puta videle. Oni su ljudi poteni, razboriti, ozbiljni, a usto jo i bogati. Jednom reju, odline prilike za vas. Ostavite, makar samo na jedan sat to vae izmotavanje, afektiranje, prenemaganje u govoru, grickanje i liskanje usnica, sanjalake poglede, dralovske vratie, jendom rei, svu tu glupost, i makar malo budite kao ostali svet. LUKERJA. Ja zaista ne znam, gospodine, na koga vi elite da liimo? Od onoga asa kad nas je tetica uvela u drutvo, mi svima sluimo za primer. FJOKLA. Izgleda da madam Grigri, koja je bila kod tetke naa guvernanta, nije nita propustila da bi nas to bolje vaspitala. LUKERJA. Zar se naa tetica nije brinula o nama, gospodine... Ona je madam Grigri pravo iz Pariza dovela za nas. FJOKLA. Sama madam Grigri je govorila da ni njene roene keri nisu vaapitane bolje od nas. LUKERJA. A one su, gospodine, prve pevaice u Lionskom lozoritu i ceo se parter njima divi ... FJOKLA. Izgleda da nas je madam Grigri svemu nauila. LUKERJA. ini mi se da mi znamo sve to zna i madam Grigri. VELJKAROV (Lukerji) Moje strpljenje ... FJOKLA. Ako elite, spremna sam da idem pred iri, ma i u sam Pariz. VELJKAROV (Fjokli) Zna li ti ... LUKERJA. A koliko su nas puta, seetrice, po raznim radnjama smatrali za prave Francuskinje.

VELJKAROV (Lukerji) Da li u uspeti? ... FJOKLA. A sea li se onog zgodnog emigranta sa kojim smo se srele u salonu kod Dienija. Prosto nije verovao da smo Ruskinje, VELJKAROV (Fjokli) Da li e jednom dozvoliti... LUKERJA. Toliko je preterivao, da je ak pod zakletvom tvrdio da nas je u Parizu video, u Pale-Rojal, i na svaki nain hteo je da nas otprati kui. VELJKAROV (Fjokli). Hoe li ve jednom biti kraj? FJOKLA. Dakle, zakvaljujui madam Grigri, nai maniri i nae vaspitanje nisu tako loi, kao-to ... VELJKAROV (hvatajui ih za ruke). uti, uti! Eto ti vaspitanje, ne dadu ocu re da progovori. to vas vie sluam, sve viem alim to sam vas poverio svojoj dragoj sestri. Sramota, devojke, sramota! Ve ste devojke za udaju, a ni u vaem srcu, ni u vaoj glavi nema nieg, ime biste motle usreiti jednog potenog oveka. Sva vam je duhovitost u tome da ogovarate i ismevate ljude, vrlo esto dostojnije potovanja nego to ste vi. Sva vam je vetina u tome da ne potujete ni todine, ni dostojanstvo oveka, i da ste trube prema onima koji su mnogo stariji od vas. ta vi znate? Znate kako da se obuete, ili tanije reeno, kako da se razgolitite, i iznad koje vam obrve lepe stoji da navuete kosu. A u emu je ta vaa darovitost? Znate nekoliko pesmica iz modernih opera, nacrtali ste nekoliko crtea, koje je ustvari uitelj radio, prosto ste neumorne kad treba da skaete i da se vrtite na balovima. A najvea vaa vrednost je u tome to brbljate francuski, ali ono to brbljate, ne daj boe da slua ni jedan razborit ovek ni na kojem jeziku. FJOKLA. U gradu, gospodine, drukije o nama misle. I samo kad ponemo govoriti, oko nas se svaki put stvori krug. LUKERJA. Veih brbljua od naih roaka Majetnikovih nema, ali pored nas ni one nisu mogle da dou do rei. VELJKAROV. Da, da! Pazite samo da se pred gostima ne pohvalite ovakvim brbljanjem, nisu to prvi prosci koje ste vi svojim jezicima uplaile. POJAVA VI (VELJKAROV, FJOKLA, LUKERJA i SLUGA) SLUGA. Neki Francuz moli da ga primite. VELJKAROV. Pitaj ko je i ta hoe? SLUGA (odlazi). LUKERJA (tiho). Sestrice, duice, Francuz! FJOKLA (takoe tiho). Francuz! Duice, sestrice, makar samo da ga pogledamo. Hajde VELJKAROV. Francuz, kod mene? Koji ga vetar donese! (Videvi da keri odlaze). Kuda? Ostanite ovde, nagledaete ga se. (Slugi koji ulazi). No, ta je? SLUGA (vraajui se). Zove se Markiz. LUKERJA (tiho sestri). Sestrice, duice, Markiz! FJOKLA (takoe tiho). Markiz, duice sestrice! Sigurno neki otmen! VELJKAROV. Markiz! Svejedno, pitaj ga ta eli i koga trai! SLUGA (odlazi) LUKERJA. Kad bi samo hteo da nam bude gost! FJOKLA. A kakve tek koije mora da ima! Kako raskone, kako ukusne! VELJKAROV. No!

SLUGA (ulazei). On se zaista zove Markiz, kako se zove njegov otac ne znam. Ide u Moskvu peke. OBE SESTRE. Siromah ovek! VELJKAROV. A razumem, to je ve druga stvar. Odmah u izii. SLUGA (odlazi). FJOKLA. Tatice, zar neete markiza zadrati bar nekoliko dana kod nas? VELJKAROV. Ja sam Rus i plemi i jo nikome nisam uskratio svoje gostoprimstvo, samo je alosno da mnogi od ove gospode to zlim vraaju, no svejedno. LUKERJA. Nadamo se da ete nam dozvoliti da s njim govorimo francuski. Ako se markizu poneto ovde i udno uini, ipak e videti da smo zaista vaspitane kao to dolikuje plemikim devojkama. VELJKAROV. Da, da! Ako on ne zna ruski, onda govorite s njim francuski, ak vam to nareujem. Ima sluajeva kada je i korisno i potrebno da se upotrebi znanje jezika, ali kad govori Rus sa Rusom, izgleda mi najprilinije da govori maternjim jezikom, kojega su se, zahvaljujui istinskoj prosveti, poeli da prestaju da stide. Vasilisa! (Vasilisa ulazi). Ostani s njima, a ja idem da vidim kakav je to gost! POJAVA VII (FJOKLA, LUKERJA, DAA i dadilja VASILISA) LUKERJA. Ta mi sigurno izgledamo kao prave nakarade! Ta pogledaj kakva je to haljina, kakvi su to rukavii... Kako emo takve pred markiza? FJOKLA. Hajde makar alove da zaogrnem! Daa, Daa! DAA. Izvolite! LUKERJA. Donesi mi brzo moj al na bobice. FJOKLA. A meni moj prugast. DAA. Odmah. (Hoe da poe.) LUKERJA. Daa, ekaj! Sestrice, je li, da li se jo nose alovi u Parizu? FJOKLA. Ne, ne. Bolje da ostanemo ovako. Daa, daj rumenilo! DAA (ispunjuje nareenje). FJOKLA. ini mi se da u Parizu upotrebljavaju rumenilo. Stavi mi rumeiilo mila sestrice. LUKERJA. A dotle mi ti lepo raeljavaj kosu. (One to ine jedna drugoj) DAA. ta im je sad naspelo? FJOKLA. Kako da ga primimo? Najbolje kao da nita ne znamo! Daj neto da radimo. LUKERJA. Daj nam, Daa, neki runi rad. Sestrice, stavi mi ovde... tako ... malo mi vie otkri ramena. DAA. Ali kakav rad, gospoice? Vi nikad nita ne radite. Moda treba pozvati slugu da donese va eref. No, zaista su poaavile. LUKERJA. O, ne! Moda i ne treba. Zna ta sestrice: seemo kao da neto itamo. (Bacaju se u fotelju.) FJOKLA. Ah, ovo je divno! Daa, daj nam dve knjige. Draga sestrice, lepo mi namesti kosu na levo oko. LUKERJA. Tako? FJOKLA. ekaj malo, ne, ne! Jo, da nita ne vidim na njega ... Vrlo dobro! Daa, gde su knjige? DAA. Knjige, gospoice? Pa zar ste zaboravile da od knjiga imate samo modne urnale,

a i to je va tatica naredio da se baci, a knjige iz njegove biblioteke vi ne itate, i klju je kad njega. Dado Vasilise, reci, molim te, jesu li one pri istoj svesti? VASILISA. O, majko moja! Bog s tobom, one su uvek jednako pametne. FJOKLA. Ne, nije zgodno ovako, bolje da ustanemo, sestrice. De, pogledaj kako u se pokloniti. (Pravi duboki reverans.) A, markie! Je li dobro ovako? LUKERJA. Ne, ne, to je usiljeno utivo, treba tako uiniti, kao da se od pamtiveka poznajemo! Bolje je da malo klimnemo glavom. (Lako se klanjaju.) Ah, markie! Evo ovako! DAA. Da ne misle kakvu komediju da igraju? ta se to dogodilo gospoice? to ste se tako uznemirile? FJOKLA. Doao nam je jedan otmen gospodin iz Pariza, markiz. LUKERJA. Bie na gost. Ti sigurno, Daa, otkad si se rodila jo nisi videla markiza? FJOKLA. Ah, draga sestrice, samo kad ne bi znao da govori ruski! LUKERJA. Oh, duo moja, glupo je da strahuje zbog toga. Ta on se sigurno u Parizu kretao stalno u najboljem drutvu, FJOKLA. Samo kad pomislim da je iz Pariza, da je markiz, srce mi tako zalupa od radosti: Je ne saurais vous exprimer. (Ne mogu vam izraziti.) VASILISA. Gospoice, Fjokla Ivanovna, izvolite se radovati na ruskom. LUKERJA. Dobro, dado Vasilisa, nee nas jo dugo muiti. U inat tebi razgovaraemo francuski do mile volje. Tata nam je dozvolio. VASILISA. Gospodareva volja, moje lepotice! DAA (za sebe). Kakav je to gost? Kakav je to markiz? (Ugledavi Semjona.) Ah, to je obeenjak Semjon. Boe moj, ta je sad izmislio! POJAVA VIII (FJOKLA, LUKERJA, DAA, dada VASILISA, VELJKAROV, SEMJON u fraku) VELJKAROV. Ma da je kod nas mirno i ne uje se ni o kakvoj pljaki, ipak nita nije nemogue. Odmah emo izvestiti gde treba i sve sile emo upotrebiti da to pre pronaemo lopove, i da vam vratimo vae stvari i hartije. Vi, meutim, ostanitekod mene i kasnije ako ne budete vie imali vremena, putujte dalje. Neete se kajati to ste svratili k meni, no drite se tano nae pogodbe: ni rei francuski. DAA (za sebe). Ta on ne zna francuski ni da bekne. SEMJON (vrlo nakaradno izgovarajui rei) Milostivi gospodine, ja uvati vau naredbu tako tvrdo kao da ni re nisam znao francuski. Tim pre to sam dugo vremena iveo u Rusiji i dosta dobro govorim ruski, iako dolazim pravo iz Pariza. DAA. O, varalica jedna! FJOKLA. Gospode boe, sestrice, on zna ruski. LUKERJA. Na nau nesreu, kao da je sudbina, ba za inat nama, odredila da svi Francuzi znaju ruski jezik! VELAROV. Bez suvinih ceremonija, ovde smo na selu! Ovo su moje erke. Ostanite malo sa njima, a ja idem da naredim da se spremi soba za vas, ali samo ne zaboravite: ni rei francuski. SEMJON. Neu se ogreiti o vae nareenje. (Za sebe) I da bih hteo ne bih mogao. (Utivo se klanja Veljkarovu) FJOKLA (tiho sestri) Sestrice, duice, izgleda da su u Parizu sada vrlo utivi. Hajde da

napravimo jo dublji reverans. (Klanjaju se vrlo duboko i Semjon im se klanja) POJAVA IX (FJOKLA, LUKERJA, DAA, dada VASILISA i SEMJON) SEMJON. Milostive gospoice, vi pred sobom vidite izvanrednog markiza, koga je zlosrena neprilika i nesrena volja koje su skupile na njeta, kao veliki oblaci sa jakom munjom, neizdrljivi za svako osetljivo srce. Za ona srca koja su slina velikome amcu na morskom talasu, koji ih ljulja, baca ih amo tamo, iz dubine u visinu, iz zla u nesreu, iz nesree u propast. Iz propasti .. vrlo ... vrlo mi je ao goopoice, to ne mogu da ovo vama ispriam na francuskom.. FJOKLA. Ah, markie, molimo vas da oprostite tati. LUKERJA. Oprostite nam ako u njemu vidite jo ostatak varvarskog veka. FJOKLA. On nam zato ne doputa da govorimo francuski to je starinski vaspitan. LUKERJA. On ak i ne zna francuski. SEMJON. Ne zna? Moj boe! To je uasno! Neoprostivo, ni malo otmeno! Onda vi, gospoice, samo ruski tovorite? FJOKLA. Ah, ne, ne, mi vam se kunemo da sve do dolaska ovamo nismo drukije ni govorile, no samo francuski. ak smo dotle doterale da i ne znamo dobro ruski. Madam Gritri je na to mnogo pazila. LUKERJA. Ne da se hvalim, markie, no ja zaista ni dva reda na ruskom ne mogu da napiem, a da ne napravim bar dvadeset greaka, ali zato na francuskom! ... SEMJON. To je pohvalno, vrlo, vrlo pohvalno. I meni je vrlo ao to imate takvog oca koji ... LUKERJA. Kad biste samo mogli znati kako se mi stidimo to je on tako udan! SEMJON. Da neko ne zna francuski, to ne mogu ni da zamislim, pre bih umro. LUKERJA. Prosto nas je stid pred vama to smo njegove keri. FJOKLA (klanjajui se). Molim vas, oprostite nam to. SEMJON. Nita, nita, gospoice, rado verujem da niste vi tome krivi. No dozvolite mi, makar na ruskom, da vam ispriam sve svoje neprilike. Nadam se da e vaa dareljivost i vae meko srce... FJOKLA. eljno oekujemo da vas ujemo. Daa! Primakni markizu fotelju! DAA (izvruje nareenje). SEMJON (sedajui). Milostive gospoice, naravno da je svakom udnovato kada vidi tako uglednog oveka, kao to sam ja, da ide peke, i kad vidi da je tako ugledan ovek, kao to sam ja, tako silno oskudan u novcu, ali kada upoznate okolnosti... FJOKLA. Pa vi ste skoro doli iz Francuske? Ja mislim da je tamo lepo kao u raju, zar ne, markie? Kad se uporedi sa naom varvarskom zemljom... SEMJON. Kakvo uporeenje, gospoice? Kakvo uporeenje? Svaki put mi poteku suze kad se setim Francuske. Sada u vam rei jednu sitnicu, ali koja je vrlo zanimljiva, zaista zanimljiva. Verujte, tamo su svi veliki gradovi podignuti pored velikih puteva. LUKERJA. Ah, boe. FJOKLA. Ah, sestrice, kako to mora da je veselo, SEMJON. Kasnije u vam sve potanko o tome ispriati, a sada mi dopustite da vam o svojim prilikama... LUKERJA. Sestrice, markizu je nisko. Daa! Bolje daj stolicu!

DAA (izvruje nareenje) SEMJON (seda na stolicu i klanja se) Meni je jako milo to vi imate srca, gospoice, i nadam se da e moje prilike... LUKERJA. A u samom Parizu koliko ima razonoenja, koliko zabava! FJOKLA. Ja mislim da tamo vreme vrlo brzo prolazi, a naroito ako se uporedi sa naim. Ovde upravo i ne zna kada se svrava dan, a kad poinje do, a tamo markie, zar ne? SEMJON. Imate potpuno lravo! Tamo su dan i no najmanje za est sati krai, nego u Rusiji. FJOKLA. Ta vi nam priate uda. SEMJON. To su samo sitnice! Ali dopustite da vam izloim svoje alosne prilike. LUKERJA. To mora biti prijatno onima koji tamo ive! Oni mnogo ranije nego mi ovde dobivaju sve nove pesmarice i romane! Recite, markie, koga tamo sada najvie itaju. SEMJON. Uh, uh! Kako je to neotmeno! Mi iz vieg sveta uopte nita ne itamo. FJOKLA. Eto vidi, sestrice, a tata se uvek ljuti to tako malo sedimo sa knjigom. Vidi li da se i u Parizu samo francuski govori, a ne ita se. SEMJON. Ta zar je malo za mladog i otmenog oveka divnih zanimanja i osim knjiga? Moe se, naprimer, nita ne raditi, moe se etati, moe pevati, moe se glumiti neka komedija. Ja u vam posle o svemu priati. Sada mi dopustite da vam ispriam svoje alosne prilike. LUKBRJA: Sestrice, markizu je tvrdo. Daa, daj jastue. DAA. (Izvruje nareenje) Hoe li sesti moj markiz? SEMJON (sedajui). Pokorno blagodarim, gospoice! Neete mi verovati kako je to prijatno kad ovek ima posla sa tako dobrim duama kao to ste vi, ali dopustite mi, tako vam boga, da vam izloim svoje neprilike! Sluajte me! FJOKLA. Sluamo vas, markie! SEMJON. Moja je nesrea tolika da se moete guiti u suzama sluajui je. LUKERJA. Nesreni markiz! SEMJON. Moji nesreni doivljaji dostojni su ... DAA. Nesreni markiz! Ah, ah! SEMJON. Ah, boe! Dopustite mi samo da vam izloim... LUKERJA. Zlosreni markiz! Ah! Ah! SEMJON. Ako se saalite ... FJOKLA. Ah, sestrice, ah, Daa! Kakva alost! Ah, ah! SEMJON. Ako imate makar i malo ovenosti ... LUKERJA. Ah, Daa! Ah, sestrice! Moe li ovek da se ne potrese! Oh, oh, oh! DAA. Ah, gospoice, zaista je vrlo alosno, oh, oh, oh! (Svi plau oko markiza.) VASILISA (koja je stalno gledala u njih, iznenada zarida naglas). O! O! Ku-ku! Zgreila sam nesrenica. Za grehove moje bog me kanjava. LUKERJA. A to ti sad kuka, dado Vasilisa? VASILISA (u suzama). Eto, zlatne moje, gledam vas, gledam, i obuze me tuga, setila sam se mog unuka Jegorke, koji je zbog pijanenja morao da ide u soldate, a bio je tako visok i vitak, kao njegova milost. FJOKLA. Ba si glupa, dado Vasilisa. POJAVA X

(FJOKLA, LUKERJA, DAA, SEMJON, dadilja VASILISA, SIDORKA nosi odela) SIDORKA. Petrovna, kakav je to kod nas Francuz to govori ruski? VASILISA (pokazuje na Semjona). Evo ovaj gospodin! LUKERJA. Prostae, govori finije. FJOKLA. Oprostite mu, markie! Ba si glup, Sidorka! Kako moe rei tako prosto Francuz! Francuz. Zar nisi mogao rei utivije. SIDORKA. Pogreio sam, gospoice, nisam znao da je to pogrdna re. Samo, kako bilo da bilo, ali je i gospodin tu re rekao, ali ne kao pogrdnu, nego naprotiv, on eli da ovog Francuza pokazuje kao neko udo, poto govori ruski tako dobro, kao pravi Rus, i zato mu alje svoje novo odelo i dvesta rubalja u novcu i nareuje mu da ga neizostavno odmah obue. DAA (za sebe). Neka moja ljubav bude markizu u pomoi! SEMJON (za sebe). Ura! Markiz! (Sidorki). Prijatelju, reci svome gospodaru da mu se markiz lepo zahvaljuje. LUKBRJA. Ah, boe! ta to treba da znai, tata je stvarno zaboravio na svaku pristojnost. Pogledajte, markie, kakav je to kaftan! Meni se ini da na njemu ima samo gajtana osam kilograma. Odlazi napolje sa tim odelom. SEMJON. Osam kilograma! Ne, ne. Ponekad treba i starijim ljudima uiniti po volji. FJOKLA. Ne, markie, ne, ako otac nema u sebi ovenosti mi bar znamo kako se ivi! Odlazi, Sidorka, napolje s haljinama! One e nas uguiti. SEMJON. Ne, ne. ekaj, slugo! O muiteljke, one me pljakaju! LUKERJA. Vi se alite, markie! To bi bilo ubistvo! FJOKLA. To je greh, to je osim zakona! Odlazi, Sidorka, napolje! SEMJON (hvata za odelo) Dozvolite mi, gospoice, da ovaj greh uzmem na sebe. (Uzima odelo) DAA. Zaista, gospoice, inae e se gospodin rasrditi! Uite, markie, u ovu bonu sobu, tu se moete presvui. LUKERJA. Zaista, nas je stid, markie! SEMJON. Videete, gospoice, da u ja u svakom kaftanu opet biti ja. (Sidorki) Hajdemo, slugo! Kaftane, golubiu moj, umalo nas nisu rastavili! POJAVA XI (FJOKLA, LUKERJA, DAA i dadilja VASILISA) LUKERJA (za Semjonom). Kakva pamet! Kakva bistrina! FJOKLA. Kakva otmenost, kakva oseajnost! DAA (za sebe). Samo zahvaljujui tome to je markiz! LUKERJA. Spretnost mu se vidi ak i u malom prstu. FJOKLA. Svaki mu zglob ima neto neobino privlano. DAA (za sebe). ta li e samo biti kada doznaju da je to Semjon. FJOKLA. Jesi li primetila kako je samo sedeo u fotelji, leernije ne bi mogao leati ni u svom krevetu. Ah, nikad nai mladii ne mogu biti ni nalik na njega. Uvek iz njih proviruje neto rusko. LUKERJA. A to se udi, sestrice, kad tate i mame izvolevaju da se meaju u vaspitanje. Naravno, oni sve pokvare! Ta pogledaj one mladie ije je vaspitanje bilo povereno

vaspitaima, lie li oni na Ruse? FJOKLA. Ne znam kako ti, sestrice, a ja bih naeg markiza prepoznala izmeu hiljadu Rusa, ni isti maniri, ni isti nain kretanja, ni isti pogled, a zatim, tako je nesrean. Ah, zamalo nisam presvisla od alosti dok sam sluala njegove doivljaje. LUKERJA. Veruje li mi, sestrice duice, tako me je uzbudio da kroz suze nisam mogla nita da ujem. FJOKLA. Kako je alosno kad vidi tako ugledne ljude i kad ih uporedi sa ovdanjim neobrazovanim ivotinjama! LUKERJA. A naroito sa takvim kao to su nai potovani prosioci, Hoprov i Tanjin. FJOKLA. Ba si pametno kazala. Ti e, sestrice biti majorica, a ja asesorka! LUKERJA. Majorica, asesorka! Pih. Odvratno! Ne, ne. Tata kako god hoe, ali ja u radije ostati neudata! FJOKLA. Ja, mila moja sestrice, premda ne elim da ostanem devojka, ma ta on hteo, ipak nemam nameru da budem ni majorica ni asesorka. LUKERJA. Ah, to se nismo u Francuskoj rodile, moda bih ja bila markiza. FJOKLA. A ja vikontesa! Kako to mora da je divno, draga sestrice! Makar samo nedelju dana da budem markiza ili vikontesa, pa makar posle celog veka devovala. DAA. Na ta se one spremaju! LUKERJA. Sestrice, pala mi je na pamet divna misao! FJOKLA (plaljivo). Da nije isto to i meni, mila sestrice! LUKERJA. Tano, itam ti iz oiju. Ali to nas nee zavaditi, anele moj, naravno, nije nam priroda badava dala nena oseanja i bistru pamet. DAA (za sebe). Gde je tanko tu se i kida. FJOKLA. Moda je stvarno sudbina jednoj od nas odredila da postane markiza. LUKERJA. Hajde k meni u sobu pa e videti ta u uraditi. Daa, ostani ovde i reci markizu da emo odmah doi. (Odlazi) FJOKLA (odlazi). Ma chr amie, il faut dabord. (Draga prijateljice, treba odmah.) VASILISA. Gospoice, Fjokla Ivanovna, izvolite govoriti ruski. LUKERJA. Hoe li nam se ve jednom gubiti sa oiju, dado Vasalisa? DAA. Izgleda da se moje gospoice spremaju neku glupost da naine! No, dragi Semjone, zakuvao si poparu, da vidimo sad kako e je pokusati. POJAVA XII (DAA, zatim SEMJON u Veljkarovljevom kaftanu, jako napudrovan i SIDORKA) SEMJON. Dakle, prijatelju, u svoju knjigu rashoda zapii da je markiz, to jest, ja, izvoleo primiti dvesta rubalja. Reci mi, devojko, gde su tvoje gospoice? DAA. Odmah e doi, markie?! Molim vas da ih priekate. SIDORKA. Ako je markiz va in, kako je onda vae ime? Jer ja moram tano da zapiem i da pokaem gospodaru. Ta on ve i onako guna da ne znam dobro da unosim rashod. SEMJON. Moje ime? Ime!... uj devojko! (Tiho) Daa, sea li se ti kakvog francuskog imena? Razbojnik jedan, mui me ve itav sat! Da mu kaem nasumce, bojim se da se ne izdam pred starcem. DAA. Ne mogu da se setim ni jednog, ma me ubio, pazi, Semjone, nemoj da se uplie. SIDORKA. Kako je bezobziran, izvoleo se zalepiti za nae devojke. ta je, gospodine,

musje markie, kako vam je ime? SEMJON. Ime! Dakle, ono je potrebno, (tiho) pomozi boe! Ta pomozi mi, Daa! DAA. K.ao da ja imam poznansgva sa markizima? Sem .avamtura markiza Glagolja1), ija se treakigavue kod mene po sanduku, ja e poznajem ni jednog markiza.. SEMJON. Divota, ta nam bolje treba? JGlasnoL Onda ti, mila devojko, hoe li> da mi zakrpi man-etnu? SIDORKA (za sebe). Naao budalu da mu krpi man. ete. Gospodine, ja stvarno nemzm vremena, recite mi vae ime. SEMJON (ponosno). Moje ime? Izvoli prijatelju. Ja se zovem Markiz Glagolj. (Lice iz romana Uspomeie jednoga plemia" koji je krajem XVIII veka bio mnogo itan u Rusiji. U romanu se to lice naziva slovom G., a u ruskom prevodu Glatok). SIDORKA. Markiz Glagolj! DAA. Jesi li poludeo?! SEMJON (Dai) Kad postoji tampani Markiz Glagolj, zato ne bi postojao i iv. Da, markiz Glagolj, ne zaboravi, prijatelju, i zapii da je novac izvoleo primiti markiz Glagolj. SIDORKA. Markiz Glagolj! Molim, Glagolj... zaista je udo ... Markiz Glagolj ... O, gospode boe, ba kao da je iz ruske azbuke. POJAVA XIII (DAA i SEMJON se kiu) DAA. No, moj cenjeni markie Glagolju! SBMJON. No, moja markizice. DAA. Svrbe li to mog markiza lea. SEMJON. Omelome bog pomae, kraljice moja! No, no, no, samo uivaj! (eta se.) Pogledaj samo kakav hod! Kakav izgled! Zar nisam gospodin, zar nisam markiz! Vidi li kako su me obukli?! DAA. Divno! Samo kako e te svlaiti! SEMJON. Badava se ti boji. DAA. Potrebno je biti tako bestidan i drzak kao ti, pa da se ovek predstavi kao Francuz, a da ne zna ni rei francuski. SEMJON. Nita, nita, tvoje su gospoice ba onakve kakve su meni potrebne. NJima je samo potrebno strano ime, na sve drugo one ne gledaju. A to se tie starca, po tvome prianju ve unapred sam znao da e mi on zabraniti da govorim francuski, im dozna da znam ruski. Osim toga, ja se uzdam, i u mudru dadilju Vasilisu, vidi kako sam o svemu promislio. DAA. Sve je to istina, ali ja se ipak nekako bojim. SEMJON. Glupost, pogledaj, dvesta rubalja je ve tu i komedija se privodi kraju, kad bih mogao izmamiti jo toliko, ili bar priblino toliko od devojaka, onda bih jo veeras ostavio poloaj markiza, oprostio se sa svojim gospodarem, kao to je red, i ve sutra bismo odleteli u Moskvu. Ve sam smislio, ili u otvoriti brijanicu, ili neki duani sa puderom, pomadom i mirisima. DAA (klanjajui se dostojanstveno). Pre nego to biste izvoleli otii u Moskvu da otvorite duane, nemojte, markie, zaboraviti jednu sitnicu. SEMJON (sa kominim dostojanstvom). ta, duo moja?

DAA (klanjajui se dostojanstveno). Da se odmah jo ovde sa mnom venate, jer ste vi otmeni ljudi ponekad vrlo zaboravni. SEMJON (sa kominim dostojanstvom). Ja se nadam da ete me vi na to poetiti. DAA (pravei reverans). Naravno, neu propustiti, markie! Pst! Idu! A, to su gospoice! Gospode boe, a bez dadilje Vasilise! Sad si propao! SEMJON. Ovo ne valja, Daa! POJAVA XIV (FJOKLA, LUKERJA, DAA i SEMJON) LUKERJA. Daice, idi na doksat i pazi, im dou Hoprov i Tanjin, nae krasne mladoenje, predaj im ova pisma, a mi emo se dotle malo porazgovarati s markizom. FJOKLA. Nemoj da ih propusti. DAA. ta, vi ste bez dadilje Vasilise? LUKERJA (smeje se). Mi smo je zakljuale u nau sobu... Idi odavde, Daa. DAA. Ja se upravo bojim ... LUKERJA. Oh, ta idi ve jednom. DAA. Ako tatica ... FJOKLA. Ta ta si se prilepila za nas kao dadilja Vasilisa! Idi, kad ti se kae. DAA. Nevolja, prava nevolja! Treba mu to pre pomoi! POJAVA XV (FJOKLA, LUKERJA i SEMJON) SEMJON (plaljivo). No, sada sam u kripcu! Pokuau nekako da se izvuem. (NJima) Kako ste krasne, gospoice! Verujte mi, gledajui vas, zaboravljam na sve svoje nesree. Ovde sam postao sasvim drugi ovek, gledajui vas ne mogu biti alostan, to je udo! Pravo udo! Mislio sam da u plakati, a vi ste uinile da se smejem. LUKERJA. Ecutez, chr marquis. (Sluajte, drati markie.) SEMJON. Boe. ta vi to inite? Ja sam dao re vaem o.cu da neu govoriti francuski. FJOKLA. Il ne saura pas. (On nee znati) SEMJON. Nemogue! Nemogue! Nikako nije mogue, ue se. LUKERJA. Mais de grace (Ali molkm, vas) SEMJON (bei od njih na drugu stranu pozornice) Ruski, ruski, za ime boga, govorite ruski. O, dadiljo Vasilisa! FJOKLA (trei za njim). Je vous en prie (Ja vas molim.) LUKERJA. Je vous supplie (Preklinjem vas.) SEMJON (beei). Ni jednu re, ni po rei, ni etvrt rei. (Za sebe). Sasvim sam propao! LUKERJA (trei ea njim). Barbare! (Divljak.) SEMJON (beei). Ne ujem! FJOKLA (trei za njim). Ne razumem. LUKERJA (trei za njim). Impitoyable. (Nemilostiv.) SEMJON (trei). Ne razumem. FJOKLA (trei). Ingrat (Nezahvalnik.) SEMJON (trei). Uzalud, uzalud. O, dadiljo Vasilisa! LUKERJA (tri za njim). Cruel. (Okrutan)

SEMJON (iznemogao pada u fotelju). Ne mogu, nikako vie ne mogu! LUKBRJA (pridravajui ga). Ah, vous parlez. (Ah, govorite.) FJOKLA (isto tako). Ah, le petit traitre. (Ah, malo izdajstvo.) SEMJON (branei se). Ne razumem, ne razumem, ne oseam. (Za sebe.) Ah, gde si, dadiljo Vasilisa!? VELJKAROV. Ja vam nareujem da preda mnom na francuskom ispria mojim kerima svoj nesreni dsiivljaj, kako eu te olljakali? DAA (za sebe). Zbogom, markitvo! LUKERJA. Ah, kakva nesrea! SEMJON. Potovani gospodine... VELJKAROV. Gle ti njega, sad ve saovim dobro izgovara ruski, brzo si to nauio. SEMJON. Potovani gospodine... FJOKLA. Ah, govorite, govorite, markie! VELJKAROV. No, govori, markie Glagolju! SEMJON (na kolenima). Ah, gospodine! VELJKAROV. Dosta, dosta. Sramota je za otmena gospodina da se tako poniava! Izvoli, priaj! Neka moje erke sluaju francuski jezik. VASILISA (prilazei Semjonu). Dopustite, gospodine, da i ja ujem, ta odavno ve imam tu elju. SEMJON. Ah, oprostite greniku koji se kaje. Gospodine ... Ah! Ja nisam markiz, ja sam gospodine ... Ah .. nisam ni Francuz ... samo sam slobodan ovek, sluim kod gospodina koji se u prolazu za vojsku zadrao u vaem selu, i zovem se Senjka! LUKERJA. Nitkove, i ti si mogao ... SEMJON, Kriv sam, strasna ljubav me je nainila markizom. DAA (kleknuvi). Oprostite nam, gospodine! VELJKAROe. I ti, Daa, zar i ti?! SEMJON. Ah, gospodine, mi se ve odavno volimo, ali nemamo novaca da se uzmemo, ne mogavi nita postii svojim ruskim imenom, ja sam upotrebio nevino lukavstvo i nazvao sam se markizom, ali ustvari, ja nisam nita kriv za onaj otkaz koji su gospoice poslale svojim prosiocima. VELJKAROV. Ne, ne, skupo e mi tvoja lea sve ovo platiti. Eto, gospoice keri, to je posledica vaeg slepila za sve ono to je samo strano. Ko me sada moe uveriti da i u gradu, u vaem divnom drutvu, nije bilo ovakvih markiza od kojih vi stiete i svoju mudrost i svoje ponaanje. SEMJON. Milostivi gospodine, oprostite nam. DAA. Saalite se prema onima koji se verno vole. VELJKAROV (za sebe). Zaista je i neprijatna i smena izmiljotina ovog varalice. Gospodine markie Glapalju, trebalo bi da dobije od mene dobru lekciju, no ja ti pratam, jer si danas dao dobru pouku mojim kerima. Ustani, uzmi svoju Dau, i idi s njom kudgod hoe. Sidorka, napravi joj raun. Narediu da vam se da i putni troak. DAA. Ah, gospodine, vi ste nas vratili u ivot! SEMJON. Uh, kao da mi je pao kamen sa srca. Hajdemo, Daa! I prijatelju i neprijatelju u zabraniti da se nazove markizom! (Odlazi sa Daom, za njima Sidorka) VELJKAROV. A vas u, gospoice, nauiti da ne budete grube prema valjanim ljudima i isterau iz vas elju da budete markize. Dve godine, tri godine, deset godina ostau ovde na selu, dokle god ne odbacite sve svoje gluposti, kojima vam je napunila glavu vaa madam Grigri. Sve dok se ne oduite da se ushiavate svim onim to ne nosi rusko ime,

dok se ne nauite da budete skromne, utive i dobre, emu vas, kako izgleda, vaa madam Grigri uopte nije uila, i dok iz svoje glupe oholosti ne prestanete da se mrtite na ruski jezik! Dado Vasilisa, hajde, nemoj ih nikako naputati. (Odlazi.) VASILISA (za njim). Razumem, gospodine! LUKERJA (odlazei). Ah, quelle leion! (Ah, kakva lekcija.) FJOKLA (odlazei). Ah, quelle leion! VASILISA (odlazei za njima) Milostive gospoice, izvolite tugovati na ruskom jeziku! ZAVESA