You are on page 1of 40

Ljudmila Razumovska Kui

Preveo: Novica Anti LICA: ANA, 17 godina MAJK, 17 godina OILJAK, 18 godina SINE, 16 godina TANJA RIA, 15 godina BRAA: FOMA,10 i BLIZANAC, devet godina VENJKA ANEO

PRVI IN SLIKA PRVA Podrum naputene zgrade. Polomljeni nametaj, krpe, smee. VENJKA monah i braa, FOMA i BLIZANAC, vau veknu hleba. VENJKA: I vidjeh nebo novo i zemlju novu, jer prvo nebo i prva zemlja prooe i mora vie nema. I vidjeh grad sveti Jerusalim nov, gdje silazi od Boga s neba, kao nevjesta ukraena muu svojemu. I Bog e otrti svaku suzu. I smrti nee biti vie. Ni plaa, ni vike, ni bolesti nee biti vie. I niega vie prokletog nee biti. I stvorie Bog sve novo. I bie Bog svuda i u svakom i carstvo e njegovo biti u vjekove vjekova, amin. Je li sve jasno? Pauza BLIZANAC (neuverljivo): Sve... VENJKA (FOMI): A tebi? FOMA (gleda brata, uzdahne): A hoe li tamo deliti trudle? Vrue? VENJKA: trudle? FOMA i BLIZANAC sa nadom gledaju u VENJKU. VENJKA: Bie i trudli. FOMA (vatreno): Sa makom? VENJKA: Pa... samakom... BLIZANAC: A vake? VENJKA: A da ti, moda, ne voli vake? BLIZANAC: Aha. VENJKA (pretura po depovima): Evo. Imam samo jednu. BLIZANAC (ne veruje oima, oprezno je vrti, odmotava, njuka, daje bratu): Aha. Dobra je. Na pola. Grizi.

FOMA (trudi se da odgrize tano polovinu): A ja volim pivo. U konzervama. Da nema moda pivo? VENJKA: Nemam, ja ne pijem pivo. FOMA: A ja sam jednom popio est konzervi. astio Sine. Bilo je super! VENJKA: Ja pijem vodu. Pivo mi je zabranjeno. FOMA: Ba je to bez veze. Ja pijem sve. VENJKA: Ti si jo mali. FOMA: A glava mi velika. (Smeje se) Vidi, kolika mi je glava? VENJKA: Normalna. FOMA: Ma ne, ogromna je. A mozga malo. Ja imam pilei mozak. VENJKA: Ko ti je to rekao? FOMA: Nastavnica. U domu. Sve vreme mi je lupala glavu o klupu. "Ima pilei mozak, Fomin, zapamti! Pilei mozak!" Zapamtio sam. Pauza VENJKA: Nju e Bog kazniti. FOMA: Nee, nee je kazniti. BLIZANAC: Kaznie. FOMA: Ma, kakvi. Mi smo pre imali baku. Roenu. I ona je isto tako govorila za mamu: "Kaznie je Bog, kaznie je Bog". I opet nita. Baka je umrla, a mama... BLIZANAC: Moda je i ona umrla. FOMA: ta lupeta?! BLIZANAC: Pa, mi ne znamo... FOMA: ta ti je?! Ti bi eleo da ona umre! BLIZANAC: Ne... FOMA: Nemoj tako da govori, kapira. Inae e dobiti svoje! (VENJKI) Mama je bila strana enska. Propila se zbog valera. Ovaj ovde je i ne pamti. BLIZANAC: Pamtim... FOMA: Pamtim!... ta ti pamti, bedo! 'Ajde, kai kakve su joj bile oi? BLIZANA: Plave... FOMA: Plave!... To sam ti ja priao! A kosa? Sea li se kakvu je imala kosu? Frizuru? BLIZANAC: Frizura... onako... na lokne... FOMA: A boja, boja? BLIZANAC (samo to nezaplae): Zlatna... FOMA (smeje se): Ah, ti... zapamtio, bubavaba! Ma on je, u stvari, nije ni video, nijednom je nije video. Kada ih je rodila, blizance, odmah ih je bacila, jedan je umro, a ovoga je pronala baka i odnela ga u bolnicu... (bratu) Je li, gde si je ti to video, kai? Moda u snu? BLIZANAC: Video sam je! FOMA: Gde? Reci, gde si to mogao da je vidi? Gde? BLIZANAC: Ma nemoj! Ni ti je nisi video! FOMA: Ja?! BLIZANAC: Ti! Sam je nisi video, a govori... FOMA: Ja je nisam video?! BLIZANAC: Ti! Ti! Ti! FOMA (besni): Sad u da ti pokaem... glavu o sto! Nee!? (Baca se na brata) VENJKA (vie): Fomo! ta to radi, Fomo! (Razdvaja ih)

FOMA: Nek prestane da lae, inae e dobiti svoje... BLIZANAC (plae): Sam lae... ja sam je video... bila je tako lepa... zlatna... Iz udaljenog ugla se pojavljuje bunovna mala riokosa devojica sa ogromnim stomakom. TANJA RIA: Ba ste pravi jarci. Ne date mi da odremam. to se dernjate? FOMA: Nita. Zbog mame. TANJA: Budale. Nali ste zbog ega da urlate. Niste vi imali nikakvu majku, pa makar se drali do sutra. FOMA: To je ti nisi imala. TANJA: I ja je nisam imala. BLIZANAC: A mi smo je imali! TANJA (zeva): Ah, ponosi se time do penzije, glavo kupusa! Dobro, de, nemoj da se dere. A ti, Fomka, kako ja vidim, ima pilei mozak. FOMA (uzdie): Znam ja to. TANJA: Brata lema. Zar je to lepo? BLIZANAC: On me ne lema! TANJA: Dosadili ste mi. Hoe li Oiljak skoro? Crkla sam od gladi... BLIZANAC: Tanjka, a mi pojeli veknu. Ovaj nas astio, Venjka. TANJA (konano primeuje VENJKU koji rastrojeno pilji u njen stomak): Pa, to si se udrvenio? Novi, a? VENJKA uti. TANJA (zadovoljno): Znai, nem. BLIZANAC (radosno): Nije on nem. Venja, ti nisi nem? TANJA: Znate ta, brao, lepo bi bilo da odete po hleb, a? FOMA: A hoe li da nam da pare? TANJA: Odakle mi, mili moji? Da ih moda ne raam? Pa zar vi niste nita zaradili? FOMA: Zato... Oiljak e da nas sredi ako mi bez njega... bez njega... TANJA: A mi mu neemo rei, a? 'Ajde, tutanj! Kome ja govorim, Foma! FOMA: Dobro. Idemo. Venja, mi emo brzo, nemoj da ode. Odlaze. Pauza VENJKA:Ko si... ti? TANJA: Ja? Tanjka. Ria. VENJKA: A... ta ti je... to? TANJA: Stomak. ta je, zar nikad nisi video? VENJKA: Ogroman... TANJA (ponosno): Aha. Ogroman. (hvalisavo) Uskoro u da se porodim. VENJKA: Ti?! TANJA: Pa nee valjda ti! VENJKA: Kako to... da se porodi? TANJA: Ti mora da si neki blenta! Kako ene raaju? VENJKA: Ti si jo... mala... TANJA (uvreeno): Ako ba hoe da zna, ja imam menstruaciju jo od devete godine, a sad mi je skoro petnaest. VENJKA (malo toga je razumeo): Petnaest? TANJA: Da nisi moda gluv? VENJKA: A ja sam mislio...

TANJA: A ti se prekrsti, kako te bee ono zovu? VENJKA: Venjamin. TANJA: Pa, Venjamine, otkud se ti stvori kod nas? VENJKA: Iz manastira. TANJA: Odakle to? VENJKA: Iz manastira. TANJA: ta si ti, nekakav kaluer? VENJKA: Jo uvek ne. TANJA: A sprema se? VENJKA: Da, iveo sam kao iskuenik kod monaha. TANJA: I ta si tamo radio? VENJKA: ta mi narede, to sam i radio. TANJA: Pa? VENJKA: Cepao drva, strugao... pa seno... bata, nosio sam vodu... sve... TANJA: A kako si dospeo ovamo? Nogirali te? VENJKA: Nisu... TANJA: Nogirali te, utnuli! VENJKA: Sam sam otiao. TANJA: Zato? VENJKA: Iguman nije blagoslovio. TANJA: Kako... to? Ko ti je taj, iguman? VENJKA: Pa... naelnik. TANJA (veselo): Kapiram. Nisi mu se dopao! VENJKA: Zato... ja sam se trudio... TANJA: Ne sekiraj se. Svi naelnici su volovi. VENJKA: Ne sme tako da govori. TANJA: Pazi ti njega! VENJKA: Greh je. TANJA: ta je to? VENJKA: To je... to je kada nekoga mrzi... ili psuje, ili, uopte... TANJA: Znai, ti misli da treba sve da volim? VENJKA: Sve. TANJA: Sve-sve? VENJKA: Bog voli sve. TANJA: I Sineta? VENJKA: To... ne znam, ko je to? TANJA: Videe. To je jedan ovek. VENJKA: Ako je ovek, treba ga voleti. TANJA (smeje se): Ba da vidim kako e ga zavoleti! VENJKA: A zato da ga ne volim? TANJA (apue): On je ubio oveka. VENJKA (takoe apatom): Kako to, "ubio"? TANJA (smeje se): Vrlo prosto. Potukao se i ubio. VENJKA: To... to je on sluajno, sigurno je sluajno. TANJA: Ma nemoj, sluajno! Zario mu ilo, do kraja. Morali smo zbog njega da se selimo. A zna gde smo pre iveli?

VENJKA: Gde? TANJA: U Jesenutkama. VENJKA: Ti si iz Jesenutaka? TANJA: Ne, ja sam iz Omska. VENJKA: Ti si iz Omska?! TANJA: Aha. ta si se tako zabezeknuo? VENJKA: Pa i ja sam! Iz Omska! TANJA: Lae. VENJKA:Zaista... TANJA (osmehuje se): Lae... VENJKA: Prekrstiu se, evo... TANJA: A u kojoj si ulici iveo? VENJKA: Ja... ne seam se... ini mi se u Lenjinovoj... TANJA: Pa i ja sam ivela u Lenjinovoj! Sluaj, a moda si ti moj brat? A? Priali su mi da imam brata! Samo to su ga dali u drugi dom, a? VENJKA: Ne znam... Mada, ne verujem... TANJA: ekaj! Nemoj odmah da odbija. Zna li ti kako je lepo sa bratom? Ti si sam, potpuno sam - kad, najednom, brat! ja u ti roditi sestria! Eto porodice! Poeemo da ivimo. A? Hoe? VENJKA: Ne znam... svejedno u otii. U manastir. TANJA: Ma ta si se prilepio za taj manastir! VENJKA: Ti to ne razume. TANJA: Gledaj, pa i ti si ri, kao i ja. VENJKA: Ne, ja sam plav, zar ne vidi? TANJA (uzdie): Znai, nee da mi bude brat... Pauza VENJKA: Ne mogu. (Pauza) A ko je... pa... otac? TANJA: Ne znam. (uvreeno) Sine govori da je on. Samo, on lae. Sa mnom vie spava Oiljak. VENJKA: A ti se ne boji? TANJA: ega? VENJKA: Da rodi. TANJA: ega da se plaim? Pa svi raaju. VENJKA: Dete treba prehraniti. Paziti. Pa stvari... da sve bude isto. Onda, u kolu... da ui. TANJA: Pa ta? Sve e tako i biti. VENJKA: Ko e vas izdravati? TANJA: Ne znam. Sine. Oiljak. VENJKA: Pa zar ete tako iveti, utroje? TANJA: Pa ta? VENJKA: To se zove greh. Sodomski. TANJA: Fuj! Ja o tome nita ne znam i neu da znam! Mogu ja tebi i o tvojim vajnim kaluerima svata da ispriam!... VENJKA: Pa? TANJA: Oni su pederi! (Smeje se) VENJKA (pada u vatru): Ti... ti... to... ne sme!

TANJA: Pa njima je zabranjeno da vole ene. (Smeje se) VENJKA: Pa ta onda? NJima to i ne treba! Shvata? Oni... njima to nije potrebno! TANJA: Kako to "nije im potrebno"? ta su oni, neto posebno? Svima treba, a njima ne treba! Slatko se smeje. VENJKA: Ti si glupaa! Trbava glupaa, razume! TANJA: Opa, opa, opa! Ovamo, govori, zabranjeno je psovanje, a on... VENJKA: Odlazim od vas. Zbogom. TANJA: Ma, stani, stani, nisi se valjda naljutio? Naljutio si se, a? Zbog svojih kaluera? Ba si ti neka ludica! Nemoj da se ljuti. Ja sam samo... nisam htela... kad razmisli... nek svako radi po svom, je l' tako? VENJKA: Ne, nije tako, nije tako! Zapoveeno je: "Ne ini preljubu!" A ti - ivi utroje! Eto i dete... kako e ga vaspitavati? TANJA: Nekako. Ne deri se. Vidi ga! Dernja se. Nisi mi ti mu. VENJKA: teta to ti nisam mu. Da zna kako bih te vaspitao! Kod mene bi sve nauila, zauvek! TANJA: Uh, uh, to si me uplaio! Kalueri.... (Prilazi mu, sa lukavim osmehom) Je li, hoe li da te ja malice iskvarim,a? VENJKA: ta?... TANJA: Hoe da ti pomazim maora? (Prua ruku) VENJKA (uasnut): Ti... ti si poludela! (Bei) TANJA (kikoe se): Ma kuda e, Venjoka? alila sam se! Kalueri! Ba si ti neka budalica... Ulaze FOMA i BLIZANAC. FOMA: Tanja, kud je pobegao kaluer? TANJA (slee ramenima): Uplaio se. Rekla sam mu "hoe da ti pomazim maora", a on zinuo k'o neka lujka i otperjao! Braa se smeju. FOMA: Bolje da ga nama pomazi. TANJA: Pazi, koji ste mi pa vi frajeri! Kad vas ja pomazim vie neete moi njime ni da piate! FOMA: Nemoj da se ljuti, Tanjka. Kapiramo mi, ta ti ima od nas. Mi smo jo klinci. A kad porastemo - to je ve druga stvar. TANJA (pomirljivo): Pa rastite. Jeste li doneli klopu? BLIZANAC: Ne-e. Ve je bilo zatvoreno. TANJA: Kako to "zatvoreno"? FOMA: Pa prodavnica radi do sedam. A koliko je sada? TANJA: Koliko? FOMA: Ve je zatvoreno. TANJA (urla): U-u -u!... Gladna sam!... Mila majko, kako sam gladna.... u-u-u... BLIZANAC: Nemoj da plae. Uskoro e doi Oiljak. Donee. TANJA: Donee, samo ti ekaj! Eto, malopre ste prodrali veknu, to mi niste ostavili? FOMA: Mi smo zaboravili na tebe, nemoj da se ljuti, Tanja... Zapriali se sa kaluerom. TANJA: I ta sad, da vas pojedem? BLIZANAC: Kako to... nas? (Smeje se) TANJA: Tako, lepo... Odseem komad guzice i na tiganj. BRAA se smeju. Ulaze OILJAK i SINE. Lice OILJKA je krvavo.

TANJA (ugleda ih, poinje da zapomae): Oiljiu! ta je to s tobom?! SINE (brai): Sine, koji kurac vi tu traite.... 'ajde, brzo po vodu! TANJA: ta je sa tobom, mili moj? Ko ti je to... OILJAK: Treba da se gubimo odavde... TANJA (tuno): Kuda opet? SINE: Sine, na kurev jug... TANJA (brie liie OILJKU): Na jug? Stvarno, Oiljiu? Super! Hajdemo na jug! Tamo je toplo... Tamo je more, a? Ja nikada nisam bila na moru. Idemo na more! Oh, a ako se ja odjednom porodim? Na putu? SINE: Sine, koji e nam ti kurac na moru... (Smeje se) Je l' tako, Oiljak? TANJA: Kakoto? Gde u ja bez vas?... Oiljak! Pauza FOMA: Oiljak, a mi?... Hoe li nas da povede na more? Pauza OILJAK (brai): Jeste li doneli lovu? FOMA: Lovu... Aha... (bratu) Daj. (Izvlae novai iz depova) OILJAK (ne gleda): Koliko tu ima? FOMA: Evo... OILJAK: I ta, to je od obojice? FOMA: Aha... OILJAK (obojicu vue za ui): Koliko puta sam vas uio: prosjaenje - to je profesija! Profesija! Profesija! FOMA i BLIZANAC (tiho cvile): Oh, Oiljak! Boli nas... boli, pusti!... OILJAK: Prosjaenje je profesija! Volovi!... (Puta deake) Ako mi jo jednom donesete ovoliko, bolje bi vam bilo da se udavite! Kapirate? FOMA (kroz suze): Kapiramo. Samo, Oiljak, mi nismo krivi... Koliko daju... OILJAK (ponovo ga hvata za uvo): Ja nisam navikao da dvaput govorim, Foma. FOMA: Oh, neu vie, neu vie! Pusti me! Boli me, boli! OILJAK ga puta. SINE: Sine, vidi, koji mu kurac ispao iz depa. (Daje OILJKU omoti vake) OILJAK: ta je to? SINE: Sine, to je kureva vaka. OILJAK (deacima): Hajde, hajde, priite ovamo. Ko ste vi? utanje.Da vi, moda, niste kojim sluajem sinovi kralja Artura? Ili naslednici arapskog aha? A? Odgovarajte kada vas pita stariji drug! FOMA: Mi ne znamo, Oiljak. OILJAK: Nadam se da vam je jasno da ste vi nitavni odbegli ispljuvci za kojima plae sovjetski popravni dom? FOMA i BLIZANAC: Sve mi to razumemo, razumemo, Oiljak. OILJAK: Ko vam je dozvolio da se tako razbacujete tuim parama, a? Kupuju avo bi ga znao ta, nekakve vake, amerike!? Jo malo ete izvoleti da poelite i mercedes. FOMA i BLIZANAC: Nismo to mi! To nije nae! Nije nae! OILJAK: Sine! Objasni deici kako moraju da potuju privatnu svojinu. SINE uz smeak prilazi deacima.

FOMA i BLIZANAC (istovremeno): To su nas astili! Nismo mi kupili! Oiljak, oprosti nam! Nije naa! Ulazi VENJKA. VENJKA (kod vrata): Da si odmah ostavio deake! SINE (okree se): ta... VENJKA: Rekao sam, pusti ih! OILJAK: ta je ovo, Hristos se javio svome narodu? VENJKA: Rekao sam ti da pusti decu! SINE iznenada jako udara VENJKU u lice. Ovaj pada. TANJA (vriti): Ne dirajte ga! On je moj brat! On je moj brat! Ne diraj ga, Sine, kapira! To mi je brat! SINE: Sine... ma koji ti je on... kurac... TANJA: Brat! Brat! Doputovao! Iz Omska! On je takoe iz Omska, kao i ja! Shvata? Vidi da je isto ri, kao ja? Ne diraj ga, Sine! To ih je on astio! Videla sam! Nisam spavala! Sve sam videla! I veknu im je kupio! On je moj brat! SINE (OILJKU): Sine, koji kurac ona... OILJAK (odmahuje rukom): Idite svi do avola... (VENJKI) Kako se zove? VENJKA: Venjamin. OILJAK: Jesi li ti stvarno brat Rioj? VENJKA: Svi su ljudi braa. OILJAK: A... znai lae, kuka. VENJKA (otire krv sa usana): Ovde sam zaboravio torbu. OILJAK: Torbu? A kako si ti ovde dospeo? VENJKA (Glavom pokazuje na brau): Sa njima. Upoznali smo se. Ja skupljam novac. Za manastir. OILJAK: Za ta? VENJKA: Za manastir. OILJAK (paljivo ga razgleda): A ta e ti to? VENJKA: Pa rekao sam: nije za mene. Za manastir! OILJAK: I jesi li mnogo prikupio? VENJKA: Mnogo. OILJAK: Gde ga dri? VENJKA: U torbi. OILJAK: U ovoj? (Pokazuje na Venjkinu torbu, koju mu SINE usluno dodaje) VENJKA: U njoj. OILJAK (otvara torbu, uzima novac, trpa ga u dep, baca torbu VENJKI u lice): A sad se gubi! Sine! Da veeramo! SINE: Ria! Veera! TANJA (sike): 'Oete da veerate, a? Izgube se na itav dan, lovu ne ostave, a ja jo i veeru da... Nemam ja nita, sama itav dan gutam pljuvaku, stomak mi k'o orkestar... OILJAK: Sine, ovaj kaluer me nervira. VENJKA: Ja nikuda neu otii dok mi ne vrati moj novac. SINE: Sine, koji mu je kurac, daj mu jedno sledovanje... Vidi ga, nakurio se... OILJAK: Ma neka, pusti momka, neka ostane. Samo, hoteli su danas skupi. Ovo ti je za

sobu, je l' jasno? VENJKA: Taj novac je za crkvu. Boiju. Razume? Taj novac je ist! OILJAK: A, evo, mi emo upravo sada da ga proderemo i propijemo i vie ga nee biti: ni istog, ni prljavog. Je l' tako, Sine? SINE (smeje se): Aha... OILJAK: Idemo. Ovde nam ne daju ni da veeramo... TANJA: A ja, povedite i mene, povedite me, gladna sam, povedite me! OILJAK: Tebi emo doneti. Sendvi, Sa maslacem i kavijarom. Koji vie voli, crveni ili crni? TANJA: Nita vi neete doneti! Uskoro u da se porodim! Dete u meni je gladno. A vi ste ivotinje, ivotinje! FOMA: Oiljak, a hoe li i nama da donese? Obian, samo sa maslacem? Bez kavijara? Hoe? OILJAK: Bez kavijara? BLIZANAC: Aha. Bez. Samo sa maslacem. OILJAK (uzdie): Ne. Bez kavijara ne donosim. Nije ukusno. Pa, deco, ao. Idemo, Sine. Odlaze. Pauza U uglu TANJA RIA tiho plae. VENJKA (prilazi TANJI): Evo. Uzmi. TANJA: ta? VENJKA: Jabuku. TANJA: Oh... hvala ti. (Jede) VENJKA: Kud su otili? Da piju? TANJA: Ko zna... volovi... Mrzim ih! Pauza VENJKA: Zato ti ovde ivi s njima? TANJA: A gde u, brate roeni, gde u? A, da me ti povede sa sobom, u manastir? VENJKA: A gde su tvoji roditelji? TANJA: Tamo gde i tvoji. VENJKA: Ja imam baku. TANJA: Pravu? VENJKA: A ta si ti mislila! TANJA: Nita ja nisam mislila. Ja sam gladna. Svakog dana sam gladna. (Hvata se za stomak) Ne razumem, od ega on raste? Sigurno je ono u meni ve umrlo. Od gladi! VENJKA: Hoe da te poaljem kod moje bake? TANJA: Neu. VENJKA: Zato? TANJA: Zato to ti lae. Nema ti nikakvu baku. VENJKA: Imam. Jegorova, Darja Fjodorovna. ivi u Kostromskoj oblasti... TANJA (zvidi): A zato sam ne ode kod nje? VENJKA: Ja... hou da ivim u manastiru. TANJA: Eto, odmah se vidi da lae. Da je izistinski ima, ne bi ti na pamet pao nikakav manastir. Ulaze ANA i MAJK. ANA: Ko to hoe u manastir? Povedite i mene! TANJA (radosno): Dola je ana! Donela je mleko! anka, ta e tebi manastir? Mili,

dajte neto da se pojede, nadula sam se od gladi! ANA: Majk me ostavlja, vreme je za manastir. TANJA: Oh, ana, izmilja! Majk je ostavlja! Pa on sanja kako te vodi na venanje, zar ne, Majk? MAJK: Naravno. TANJA: Ba neke imaju sree. I lep i voli je! A ovde... ria nakaza sa stomainom... MAJK: Zapamti, Tanja, ti si sjajna osoba, samo si malo nakurviasta. TANJA: Ma nemoj, a ana nije nakurviasta? MAJK: Ona nije. TANJA: Aha, aha, pazi da ti ne poverujem! Odmah! Meni je Oiljak takve stvari priao o njoj! (Smeje se) MAJK: Uuti, glupao! TANJA: Ja nisam glupaa! MAJK: Dobro, debilko! TANJA: Nisam debilka! Nisam debilka! Zato me zove debilkom?! Ja sam dobra! Ja nisam debilka! ANA: Majk!..". Prestani. (TANJI) Ne plai. Sad emo da veeramo. Ukusno je. Hoe? TANJA (smeje se kroz suze): Ne lae? ANA (otvara tanu): Gledaj. TANJA (radosno): Oh, ana! Kako te volim! FOMA (vrti se oko ANE): ana, a hoe li i nama dati? ANA: Navalite. TANJA RIA i deaci radosno vade hranu iz tane. ANA (prilazi VENJKI): A ko si ti? Otkud ti ovde? VENJKA: Sam sam doao. Iz Optinskog manastira. ANA (ironino): Obnavlja Nebesku Rusiju? VENJKA: Ne... ja samo... elim da ivim sa monasima. ANA: Znai, molie se za nas grene? VENJKA: Da, moliu se. ANA: A zato? VENJKA: Kako "zato"? ANA: Zato bi se ti molio za nas? VENJKA: Da vam Bog oprosti. ANA: A ta to da nam oprosti? Evo, moda, ja treba njemu da oprostim. VENJKA:Ti?! ANA: Ja... oni... svi mi. VENJKA: ta ti je, da nisi izgubila razum? ANA: Jo uvek nisam, zato? VENJKA: Pa zato onda govori kao kakav bezumnik? ANA (smeje se): A! Uvredio si se zbog Boga? Nije strano, otrpee on. I mi trpimo, i on trpi. VENJKA (nesvesno): Gospode, oprosti joj... ANA: Oprosti mi, Gospode, kao to i ja tebi pratam. VENJKA nesvesno zatvara oi, hoe da zapui ui. ANA (smeje se): ta je, uplaio si se? Tako, tako. A ovamo, hoe u manastir...

TANJA (uzbueno): Oh, ana! Zar mogue da postoje ovakva jela? ANA: Mogue je... Svata je mogue... FOMA: ana, a ta je ovo? U konzervi? ANA: To je ananas... Ovo je unka... Ovo je, ini mi se, riba... Majk! Otvori deci konzerve. Hajde, klopajte burujsku hranu! I ti, kalueriu, nemoj da se stidi. Ili danas posti? VENJKA:Ne... ANA: Onda navali, dok nisu sve razgrabili. VENJKA: Ja neu... da jedem... tvoje... ANA: A zato? VENJKA: Neu. Pauza ANA: A ta je sa tobom, Majk? I ti nee? MAJK: Odakle ti sve ovo? ANA: ta to? MAJK: Sva ova hrana? ANA: Provalila u radnju. MAJK: Ozbiljno te pitam. ANA: A ja ti ozbiljno odgovaram. (Pui) Pauza MAJK: Zna, momci su mi predloili da ponem da sviram sa njima. Bas-gitarista im negde zapalio. Ili u Ameriku, ili u Moskvu... ta ti misli? Pauza ANA: Majk, ja hou da iznajmim stan. (Pauza) Ne mogu vie po podrumima. Zaudaram na pacove. MAJK: Ja bih rekao, na parfem. ANA (jetko): To bi ti rekao. Pauza MAJK: Zna li ti koliko danas kota stan? ANA (otro): Znam. MAJK: Ja toliko ne mogu da zaradim... za sada. ANA (podsmeljivo): To sam ve shvatila. Pauza MAJK: Hajde da se jo malo strpimo. ANA: Koliko? Pauza MAJK: Jo malo. ANA: I, ta onda? MAJK: Neto emo ve smisliti. ANA (ljutito): To sam ve ula. Sto puta! ta e ti to da smisli? Sve si ve smislio. Dovukao si me u ovaj govnavi grad i smestio u podrum. ta ti jo moe da smisli? Da peva pesmice u podzemnom prolazu? Pa pevaj. Pevaj, lasto, pevaj. Moe i da zaplee! (Lupa dlanovima) MAJK (uti): Moe slobodno da mi kae. ANA: ta? MAJK: Odakle ti ova hrana?

ANA: Ponavljate se, ser. Ve sam odgovorila: provalila sam u prodavnicu. Da nemate neto protiv? Vidi kako jedu, sve im puca iza uiju. Idi, najedi se, hranioe moj. MAJK: Ja ne jedem kradeno. ANA: Onda crkni. Ja nemam nameru da crknem sa tobom, kao Tanjka. MAJK: ana! ANA: Ne prilazi mi! Ne prilazi! Udariu te! TANJA: ta vam je? Svaate se? MAJK: Matamo. O budunosti. TANJA (sita i zadovoljna): Oh, i ja volim da matam. MAJK: O emu to, Tanjeka, kai i nama. TANJA: Ja? Pa, o svaemu... matam, na primer, o tome kako u se udati za dobrog dobrog oveka... imaemo kuicu... na moru... tamo je toplo!... sunce... pesak... i mnogo, mnogo razne dece: bele, crne, ute... razne... i sva ta deca tre po obali i bacaju kamenie u vodu... a ja sedim u kui i kuvam prekrasan ruak... a onda se vraa mu, ja mu govorim: "Sedi", velim, "mili, za sto, skuvala sam ti i!"... MAJK: Dosta, Tatjana, ubedila si me. Od tebe e ispasti idealna supruga. Ostavi Oiljka, poi za mene, iveemo na moru. TANJA (u neverici): Ma ti se samo ali... MAJK: Zato? Ja to ozbiljno. TANJA: Aha, stvarno... ana bi mi iskopala oi. MAJK: Ne bi ti ih iskopala. Ja sam, izgleda, dobio otkaz. TANJA: ana! ta to on? ta to trabunja? Pauza MAJK: Eto vidi. utanje je znak slaganja. ANA: U redu, prestanite sa lupetanjem. Spava mi se. Idemo, Majk. Ulaze OILJAK i SINE sa bocama votke i hranom. OILJAK: Niko ne ide odavde. Slavimo godinjicu! TANJA: Ura! Oiljak je doao! Slavimo godinjicu! Oh, Oiljak, a kakvu to godinjicu? SINE: Sine, u kurac sa njom... (neoekivano) Stogodinjicu Iljia! Svi se smeju. SINE: A ta?... I to e uskoro... sedmog novembra, eto! TANJA: Sine, sada je jo uvek tek septembar, uje? SINE (vie): ivela Velika! Oktobarska! Socijalistika! Revolucija! Ura-a-a!... MAJK: To je bio prevrat. SINE: ta? MAJK: Nije revolucija, nego prevrat. SINE: Sine, a koja je to kureva razlika? OIJBAK (VENJKI): A ti, kalueru, jo uvek si tu? Provodimo se za tvoje pare. Hoe votku? VENJKA: Ja ne pijem. OILJAK: Kod nas svi piju. Govorim li istinu, nedonoii? BRAA se pomirljivo smeju. OIJBAK: Eto, vidi. I anoka, naa lepotica i ona e sa nama ispiti aicu za deda Lenjina. (Prilazi ANI) BLIZANAC: O kome on to? O kakvom dedi?

FOMA: "O kome, o kome"? Pa o svom dedi, o kome bi drugome. OIJBAK: Pa, lepotice, je li sve o kej? Pakuj krpice, ii e u Istambul, da bude fotomodel. ANA: Gde, gde? OIJBAK: U Tursku, ludice. Naftakim kraljevima. ANA: Ma koji sad kraljevi? Ti si mi, ubre, obeao Pariz. OILJAK: A, sa Parizom su, lutkice, iskrsle neke potekoe. Iznenada su im postale veoma potrebne device. ANA: Za fotomodele? OILJAK: M-da. Trae. Da bi, znai, one tamo... ANA: Pa, izvini, ega nema, nema. A u svoj turski kupleraj moe da poalje Tatjanu, im se porodi. NJoj je ionako svejedno. (Ostavlja au, odlazi) OILJAK: O, zato nisam Alen Delon, a, Majk? Jesu li svima pune ae? Kalueru kazneni penal. Svi, osim VENJKE, piju. OILJAK: ta je, Venjka, ti nae voe ne voli, zdravice nae ne uvaava, votku nau ne pije, gord si, da? A Bog ne voli gorde! Oh, ne voli Bog gorde!... Znai, bolje da popije, Venjka, jednu, bolje je, zdravije, inae... VENJKA: Ve sam ti rekao... Ja neu da pijem. Gotovo! SINE: Sine, koji kurac on tu agituje?... Da nije kljun... crveni? Uh, gnjida... Srce mi kae da je kljun. (Vie) Pokai svoju legitimaciju, crveni, pokai ika Mahnou, pokai, srce ti tvoje... OILJAK: A ako te mi lepo zamolimo, a, Venjoka? Hoe? Ako kleknem pred tobom na kolena? (Vie) Klekni,Sine! SINE: Sine, a moda je bolje da... da streljamo gada! OILJAK: Priekaj, posle e ga streljati. Prvo ga treba lepo zamoliti. SINE (klei): Popij, Venjka... Sine, ti... OILJAK: Svi emo zamoliti kaluera da popije. Svi! TANJA, FOMA i BLIZANAC kleknu, mole ga. OILJAK: Pa, Venjka, mi smo te molili da nas potuje. A ti nee. Malo ga pridrite, deice. Napraviemo mu "cigansku vatru". Svi, uz sloni usklik, podravaju ideju. SINE zavre ruke VENJKI, ostali se baiaju na njega, umalo ga ne oborivi na pod. OILJAK zubima otvara flau sa votkom i pokuava da na silu sipa njen sadraj VENJKI u usta. Ovaj se grevito opire. Svi sreno viu: "Pij do dna! Pij do dna! Do dna!" "Cigansku vatru" iznenada prekida MAJK. On prilazi OILJKU i otima mu bocu. MAJK: Udavie se. Ostavi ga. Pauza OILJAK (uz smeak polako krui oko MAJKA): Ide maca oko tebe, ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe! MAJK se baca na OILJKA, poinje tua. TANJA vriti. ANA se baca izmeu njih. ANA (OILJKU): Ne diraj ga.

SLIKA DRUGA Isto podrum. Mutno svetlo petrolejske lampe. Drhtei od hladnoe, sede TANJA i BRAA. utanje. BLIZANAC: A ja sam video anu. FOMA: Lae! Gde? BLIZANAC: Kod cevi. Ila je tamo... sa jednim. TANJA: Sigurno sa Majkom. BLIZANAC: Ne, nije sa Majkom... u bundi. TANJA: E sad stvarno lae. Nema ona nikakvu bundu. BLIZANAC: Bila je u bundi... dugakoj... do zemlje. FOMA: To ti se priinilo, Blizane. BLIZANAC: Povikao sam "ana!". A ona se osvrnula i mahnula mi rukom. FOMA: I to je sve? BLIZANAC: Sve... Pauza TANJA (uzdie): Ta ima sree. BLIZANAC: Tako je lepa... U bundi. Pauza TANJA: A mi ovde crkavamo od gladi. Pauza FOMA: Tanja, a hoe li ti bebu da ostavi u bolnici? TANJA (slee ramenima): Dosadila mije. FOMA: Kako to "dosadila"? Pa jo se nisi ni porodila. TANJA: Dosadila mi je stomaina... i uopte. FOMA: Stomaina, naravno. BLIZANAC: Sigurno su dvojke. TANJA: Jo i to! Odmah u se obesiti. FOMA: Sigurno ti je ve vreme. Vidi koliko je narastao. TANJA (skoro ponosito): Bie jo vei. BLIZANAC: Je l' se boji? TANJA: ega? BLIZANAC: A ako odjednom pone da se poraa? TANJA: Neu poeti. BLIZANAC: A... ako pone? TANJA: Oiljak je izraunao. Ima jo skoro mesec. FOMA: Oiljak zna. TANJA (hvalisavo): On je obeao da e me odvesti u bolnicu. FOMA: U koju. TANJA:Unajbolju. BLIZANAC: A zato je onda nestao? TANJA: Pa... ima mnogo posla. Mnogo posla, kapira? FOMA: A ako su ga pokupili pubovi? TANJA: Koga? FOMA: Oiljka. TANJA: Ja mislim da on hoe da iznajmi gajbu. Za nas. Kao anka.

FOMA: Ba si nala! TANJA: A to? FOMA: anka... vidi je. Bunda do zemlje. TANJA: Pa ta? Vidi molim te! I meni e Oiljak da pokloni! On e sada da zaradi mnogo love i iznajmie stan. I bundu... e... BLIZANAC: Da ukrade? TANJA: Pa ta? Svi kradu. BLIZANAC: Ne kradu svi. TANJA: A vaa anka je prostitutka. Devizna. Pauza FOMA: Majk kae da ih ona uvek isfolira. TANJA (frke): Da ti ne kaem koga ona isfolira. BLIZANAC: Koga? TANJA: Pa Majka, koga bi drugog! BLIZANAC: Ne, ona voli Majka. TANJA: Pa ta? Moda ga i ja volim. FOMA: Ti voli Oiljka. BLIZANAC: I Sineta. TANJA (vie kroz suze): Dosta! Dosta je! Gubite se odavde! Dosadili ste mi, mentoli! FOMA: ta ti je? Pa mi samo... priamo... TANJA: Neu da priam sa vama! BLIZANAC: Nemoj da se ljuti, Tanja. Mi te volimo. Ti si tako dobra. FOMA: Aha. Hajde da zauvek ivimo zajedno. Samo nemoj da ostavi bebicu u bolnici. Mi emo ti davati sve nae pare. Pauza TANJA: Sigurno e Oiljak ubrzo da bane. FOMA: Ne, nee da bane. TANJA: Otkud ti to zna? FOMA: On i Sine su otputovali. Na jug. Na more. uo sam. TANJA: Doi e. BLIZANAC: Otili su po travu. Biznis. Pauza FOMA: Ti, Tanja, nemoj da se sekira. Malo se strpi. Ja u uskoro da porastem i oeniu se tobom. Ja neu da te vream. Voleu te, kao mamu. TANJA (smeje se): Dobila sam sinia... muia... Malo mi je one dvojice. Budala si ti, Fomka, pravi pilei mozak! FOMA: Zato? TANJA: Vas e uskoro pubovi da upecaju i da vas poalju natrag. BLIZANAC: A mi emo opet da kidnemo, a, Foma? TANJA: Pa e opet da vas upecaju, BLIZANAC: A mi emo opet da kidnemo. Pauza TANJA (uporno i zlobno): A oni e opet! Upecae! BLIZANAC: A mi emo opet... (Plae) Kako si zla! Tanja Ria, zla! TANJA (smeje se): Oteg'o njonjaru... A ovamo, hoe da se eni.

BLIZANAC: Ja neu! Neu ja! Ja se nikada neu oeniti! Ja u kao Venjka! Otii u da ivim u manastiru! TAJBA (veselo): Hajde da svi odemo u manastir! Ba bi bilo veselo! Tanjka Ria e sve kaluere da iskvari! BLIZANAC (najednom): A ti nema svog anela! TANJA: ta, ta? BLIZANAC: Ti si nekrtena. Ti nema svog anela. Pauza TA NJA se zamislila. TANJA: A ti ima? BLIZANAC: Ja imam! TANJA: ta, da nisi moda krten? BLIZANAC (ponosno): Krten sam! FOMA: Ala lae! Kad te propustim kroz ake, nee mi vie lagati! BLIZANAC: Nee da me propusti! Nee! Vidi ta imam! (Vadi krsti koji mu na uzici visi oko vrata) FOMA: Odakle ti to? BLIZANAC (Gui se): To me je Venja krstio. Sada imam oca. Pravog! Zove se otac po krtenju! Venjamin. On e se moliti za mene. I kada zauvek ode u manastir, molie se za mene. A ja u, kad god poelim, moi da odem kod njega. On mi je sada kao otac i kao brat. A jo je Venja rekao da u ja od sada veno da ivim. I kada umrem, opet u oiveti, to jest, vaskrsnuu. I uopte, uvek e me biti, uvek, jer je onaj koji je krten Boiji sin, a ne nekakav crv iz ubreta! TANJA: Ba si pravi gad, Blizanac! Vidi, koji je on gad! Zato nam nita nisi rekao? Mi emo, znai da crknemo, kao crvi iz ubreta, a on e, vidite, da veno cveta, ili kao Venjkin sin, ili kao Boiji sin! Eh, ti, Judo! BLIZANAC: Zato sam ja Juda? Ja nisam znao... TANJA: E, podlac si ti, Blizanac, a ja ti jo i valjenke poklonila! BLIZANAC: ... da i vi hoete... TANJA: Nita mi neemo! Je l' tako, Foma? FOMA: Ja... hou. TANJA: Eto vidi? Tvoj brat hoe. I ja bih u drutvance. Hajde, reci svom kalueru da i mi hoemo. BLIZANAC: Ti ne moe. TANJA: Zato? BLIZANAC: Ti si grenica. (Prisea se rei) Neokajana. TANJA (uzbueno): To ti je kaluer nalupetao o meni? BLIZANAC: E, ba nije. Nije nalupetao. Ja sam to znam! TANJA (ljuti se): Ne, ja u te danas stvarno pridaviti! BLIZANAC: Ti mene ne moe da razume. Ti ima stomak. TANJA: Ja te neu razumeti?! Videe! (Tri za BLIZANCEM) FOMA:Tanjka, nemoj... ti ne sme... pae... TANJA (divlje juri BLIZANCA): Sad u da mu produvam vijuge... bedni crv... a ja ga jo... (Pada) FOMA: Ma, govorio sam ti... (prilazi joj) Tanjka, ustaj... ta ti je? Uinula si se, je li? TANJA se utke, uz FOMINU pomo, pridie i ne govorei nita, odlazi u svoj ugao, lee na krevet i okree se ka zidu. FOMA utke preti BLIZANCU pesnicom. Svi se

umiruju. Duga pauza TANJA (na kraju progovara): Fomka! FOMA: taje? TANJA: Koliko ti je godina? FOMA: Jedanaest. Skoro. A to? TANJA (uzdahne): Jo si ti mali. (Pauza) Ispriaj mi neto. FOMA: ta da ti ispriam? TANJA (tuno): Bajku. FOMA: Bajku? Ja ne znam bajke... TANJA: Bilo kakvu, samo jednu. O princezi. FOMA: Ne, Tanjka, ja o tome ne znam nita... BLIZANAC: A ja znam. Hoete da vam ispriam? utanje. BLIZANAC: ivela jedna princeza. Nije ona imala ni tatu, ni mamu, ni baku, ni deku, i, uopte, nikoga nije imala. I ivela je u jednoj velikoj-prevelikoj kui, gde je bilo puno raznih prineva i princeza. Sluge su ih vreale, a naelnici su ih svaim udarali po glavi. A jo je tamo bila uasna zver - udovite sa brinama i eletinom. Ono je sebi biralo najlepe prineve i princeze, kupovalo im poklone, a onda ih prodiralo. A one koji su se alili, vrlo bolno je kanjavalo, zatvaralo ih je itave noi u klozetu, a, bogami, i lemalo ih je... Siroti prinevi i princeze su trpeli, trpeli, a onda su reili da pobegnu. Pobegnu oni u drugi grad, kad, tamo, sretnu iste takve prineve i princeze, koji bi isto tako hteli da pobegnu kud ih oi vode. A gde da pobegnu - to nisu znali. Svuda je isto. I, tako, skupili se oni i govore: "Mi nemamo kuda, hajde da ivimo zajedno". U poetku su lepo iveli. Slono. A onda su neki prinevi poeli da se svaaju i tuku i da vreaju male, isto kao i ono udovite od koga su ranije svi pobegli. A u jednu princezu se zaljubio bogati princ iz inostranstva i poklonio joj bundu do zemlje. I ona je ostavila svoje male prineve i otila je da ivi u pravom stanu sa kupatilom. A druga princeza se razbolela i porastao joj je stomak. On je rastao, rastao, rastao, u poetku je bio kao lopta, onda kao korpa, ona kao pravo bure, onda... TANJA (ne izdrava): Ne lai! Gde ti vidi na meni bure?! Uh, pravi si laov, Blizanac! BLIZANAC (uvreeno): Dobro, ako nee, prestau da priam bajku... TANJA: Dobro, vezi. Samo ne lai. BLIZANAC: Onda je narastao kao planina... TANJA: Ne, Foma, ja u stvarno da mu zavalim takvu amarinu zato to lae! I ta je bilo dalje? BLIZANAC: Jednog lepog dana princezin stomak se raspukao i iz njega je pokuljalo mnogo raznih odraslih kraljeva i kraljica, koji su u stvari bili tate i mame sirotih malih prineva i princeza. Onda su se svi bacili da trae jedno drugo, da se grle i ljube, digla se takva galama da je dola milicija i htela je da odvede prineve i princeze u onu istu stranu kuu iz koje su oni pobegli. Ali, onda su kraljevi i kraljice poeli da viu, da topu nogama o pod: "Gubite se odavde! Mi vam neemo dati nae mile prineve i princeze! Mi emo ih odvesti u svoje carstvo! Oni e iveti sa nama, pie, med i pivo! A vi, nevaljalci, napolje!" Milicija se uplaila, zadrhtala i pobegla u svojim milicijskim kolima sa svetlima. A kraljevi i kraljice su uzeli svoje prineve i princeze, seli su u avion i odleteli u svoje carstvo i tamo su ih hranili samo bombonama i pitom sa jabukama. I bananama. Svakoga dana. ia-mia i - gotova pria.

Pauza TANJA:Aja? BLIZANAC: Ti?... Pa ti si se raspukla. TANJA: I ta onda? BLIZANAC : I gotovo. Raspukla si se. Pauza TANJA: Ba je budalasta ta tvoja bajka. (Odjednom ugleda ANU koja stoji na pragu i usta joj se razvuku u osmeh) O! Majko mila! Ko nam je doao! anka!... (Baca se ka njoj) Vidi je, kao kraljica!... Pogledajte je!... Oh, kakva ti je samo ta bunda... daj da je pomilujem... oh!... kako je meka, topla... daj da je probam,a? ANA: Uzmi. (Svlai bundu, daje je TANJI. Ispod skupe bunde, na ANI je njena stara garderoba. Farmerke i demper) TANJA cii od zadovoljstva. ANA: Pa, kako ste? FOMA: ivimo. ivotarimo. ANA: Je li Oiljak tu? FOMA: Nije, on je... ve davno... na jug je, sigurno, otperjao. BLIZANAC: ana, a ja sam te video. ANA: I ja sam tebe videla, Blizanac. BLIZANAC: A zato tako retko svraa? ANA: Poslovi... a vi, jeste li me se ueleli? BLIZANAC: Aha. Samo smo mi ostali. ANA: Imate li novca? BLIZANAC: Imamo... ponekad jedemo samo hleb. Pauza ANA: A moda bi vam bolje bilo da se vratite u dom? FOMA i BLIZANAC (istovremeno): ta ti je?! Ne! Neemo! TANJA: Oh, anoka, kako je ova tvoja bunda meka, topla, uvila bih se u nju i zaspala! Ko ti je poklonio? ANA: Jedan prijatelj. TANJA: Srenice!... ANA: A ja dola da se oprostim sa vama, deco. FOMA: Ti odlazi? ANA: Udajem se. BLIZANAC: Za Majka? ANA: Ne. Pauza BLIZANAC: A za koga? ANA: Zove se Ibrahim. FOMA: Aje l' to... neki Francuz? ANA: Ne... Etiopljanin. TANJA: Crnac?! ANA: Ne ba. TANJA: Ali je crn, a? Crn? ANA: Crn. BLIZANAC: Ba je to super!... TANJA (plae): ta si to uradila sa sobom!... Sirota ti, sirota! ta si to uradila...

ANA: Prestani. On je vrlo dobar ovek. Nije cicija. Kupio bundu. I, uopte, daje novac. FOMA: A kako je Majk? Pauza ANA: Ja ga odavno... nisam videla. BLIZANAC: Preivee, sigurno. Pauza TANJA: Ne, ja ne bih mogla. Bolje mi je i ovako, sa mojim mukarcima... BLIZANAC: Ti si budala. On se eni s njom, zar ne, ana? ANA (uzdahne): eni se... FOMA: I ta sad, da nee u Afriku? ANA (rasejano): U Afriku?... Da, poi u, sigurno... TANJA (opet poinje): Oh, kakav uas! U Afriku! Pa oni tamo crkavaju od gladi! On te zaludeo, a ja sam videla na televiziji, deca su im ivi kosturi! Lae te taj tvoj Ibrahim. Kupio te za bundu! A tamo e te prodati za milion! Vidi kako si bela, lepa! Prodae te nekakvom njihovom caru u harem, umree od tuge za domovinom, je l' tako, Foma? ANA: Kakva je razlika gde umire. TALJA: Blizanac, objasni joj ti, kad si znao onako da lae, znae i da objasni. Meni nedostaje pamet za to. ANA: Dosta je bilo. Skidaj bundu, idem. Vreme je. TANJA (nerado se izvlai iz bunde): ana, ti e tamo, kad se osvesti... Moda je on i normalan momak, ta ja... Nemoj da nas zaboravi... (Daje joj bundu) ANA: U redu. Ja sam napisala neka pisma... Majku. Evo... Dajte mu, ako navrati. TANJA (uzima pisma): A ako ne navrati? ANA: Pa... onda ih iscepajte. Zbogom, brao-zeii. Ne pamtite me po zlu. TANJA: Sreno! ANA odlazi. Pauza BLIZANAC: A ja znam gde Majk peva. FOMA: Gde? BLIZANAC: Uopte, na raznim mestima. A ta hoe na Majk? On hoe da za dolare kupi dokumenta i da se zaposli kao domar i dobije stan. Eto! Pametan je Majk! TANJA: A vaa ana je, izgleda, glupaa. BLIZANAC: Ona je lepa. ao mi je. FOMA: Da je malice priekala dok Majk kupi dokumenta, on bi je oenio. TANJA (uz lukav smeak uzima pismo): I ta li mu je uopte napisala? A? BLIZANAC: Nije lepo, Tanjka, nemoj... TANJA: Ako nee, ne mora da slua, je l' tako, Foma? Vidi ga! (Otvara pismo) "Dragi Majk, htela sam, na rastanku, da ti napiem stihove, ali se za na okrutni ivot ne lepi nikakva poezija. I zato emo ostaviti na miru gospou Muzu za srenija pokoljenja, ukoliko, ona uope izrastu na ovom smrdljivom leu zemlje. Ja ni sama ve ne znam, Majk, da li te volim. Jer, ini mi se da se sa nama ne bi dogodio sav ovaj uas da si me ti zaista voleo. Dok gledam ivot nesrene Tatjane, doe mi da se sa zverskim krikom bacim i uguim, ubijem nae slavne oeve i dedove koji su nas u pijanstvu napravili i rodili u ovoj gadosti i svinjariji koja se rajskim ivotom naziva. Htela bih da pobegnem, pobegnem!... Moda je nae prokletstvo toliko da emo skoiti u provaliju i skonati u njoj... Zbogom, mili moj Majk. Tvoja ana." Nisam ni slovca ukapirala. Ej, jeste li vi

neto shvatili? I ta ona to o mom ivotu? Pazi, boga ti, kraljica!... A ja sa crnjom ni luda ne bih legla! BLIZANAC: Daj mi pismo, ja u ga predati. TANJA: ta da ti dam? Nema ta da se daje... Makar da je napisala, ta, kako, kada e svadba, takve stvari... Ba je otkaena. Evo! (Daje pismo BLIZANCU) BLIZANAC: Idem. Ja znam gde on peva. Daju mu mnogo novca, video sam. Moda e mu uspeti da je odvrati od tog Ibrahima. (Odlazi) FOMA: Priekaj, idem i ja! TANJA: Ne! Ne odlazi! Fomo! FOMA: ta ti je? TANJA: Neka Blizanac ide, ti ostani, bojim se. FOMA: ta ti je, Tanjka? TANJA: ta, ta? Otkud znam ta mi je. (Pauza) Sanjala sam. Majku. Da ne zna ta to znai? FOMA: To je... na dobro. TANJA: Na dobro... i sama znam... Zna li kakva je bila moja mamica? FOMA: Sigurno dobra. TANJA: Otkud ti zna?... Zaklao je valer. Oficir. Obeavao je da e se venati, a onda mu doputovala ena, on zbrisao. A moja mamica ostala trudna, od njega. "Gade", rekla je, "poi u kod tvog komandanta da mu sve ispriam". A on skoio i zaklao je. Dvadeset osam uboda. FOMA: ta, da ih nisi brojala? TANJA: Budalo! Ja sam jo bila mala, spavala sam u krevetiu. To su mi posle... FOMA: Zar se nisi probudila dok je on klao? TANJA: Nisam se probudila!... Oni su bili u kuhinji. On ju je preklao u kuhinji. FOMA: ime? TANJA: ime, ime! Zar si tako glup da ne zna ime! Pauza FOMA: Kada odrastem, neu imati svoju decu. Sagradiu kuu. Veliku. Sa batom. I svu decu iz doma u skupiti kod sebe. Da ive. TANJA: A hoe li uzeti i moje? FOMA: I tvoje. TANJA: A ako rodim jo neko? FOMA: Uzeu. TANJA (uzdie): Dobar si ti, naravno, Foma. I Venjka je dobar. Hteo je da me odvede kod svoje bake. Samo, mislim da je slagao. Nema on nikakvu baku, a? FOMA: Ne znam. U stvari, Venjka ne lae. TANJA: Kada bi svi ljudi bili kao Venjka, moglo bi da se ivi, a? ta misli? FOMA: Kada bi bili kao Venjka, naravno... TANJA: Kada bi Oiljak bio kao Venjka, a? Zamisli? Ha, ha, ha! Moe li da zamisli?... FOMA:Ne... Pauza TANJA: Ni ja ne mogu. (Pauza) teta to ti je samo deset. FOMA: Jedanaest. Zato? TANJA: A moda da te stvarno priekam? Pa, meu nama je razlika svega etiri godine! A kod nekih je dvadeset, pa opet ive!

FOMA: Ja se slaem. TANJA: On se slae!... A mleko mu curi... Zahladnelo je, zar ne? Kako je topla ankina bunda... Sluaj, a ta e njoj uopte bunda, ona ide u Afriku, a? Foma! Tri za njom, reci joj: "Tanja Ria se smrzla, hladno je Tanji Rioj, moli te da joj pokloni svoju bundu". Tri, Fomka, tri roeni moj! Tri!... FOMA: Zar odmah? TANJA: Aha. Idi, mili, idi, neto mi nije dobro... Oh, majice moja... (Uplaeno se hvata za stomak) ini mi se da je poelo! FOMA (uplaeno): ta je... "poelo"? TANJA: Majice mila... poraam se! FOMA (isto): Kako se poraa?... Ve?... TANJA: Oh, ne znam, ja... FOMA: Sigurno ti se to samo priinilo... TANJA: Oh, majko... Oh, nije mi se priinilo!... Oh, idi negde, Foma! Idi! FOMA (zabrinuo se) Kuda da idem? TANJA: Oh, ne znam! Nita ja ne znam! Majko moja, boli... FOMA: Tanja, lezi, a? Odmori... moda proe... TANJA: ta da proe, idiote?! Iz mene ve neto tee... O! FOMA: Tanja, priekaj, sad u da otrim, a? TANJA: Gde? Foma! Ja se bojim! FOMA: Ne znam... pitau... ta da uradim... TANJA: Moram u bolnicu! Shvata? U bolnicu! FOMA: Aha. Shvatio sam. Tanja, ja sam shvatio. U bolnicu. Trim. TANJA: Treba pozvati... telefonom... hitnu... telefonom!... zbog doktora!... Da dou, jesi li razumeo?! FOMA: Odoh ja. Odmah u... razumeo sam... (Trkom odlazi) TANJA (sama): Oj, majko moja-a-a!... Zatamnjenje. Pojavljuje se SVETLI ANEO. ANEO: Ne boj me se. TANJA: A? Otkud ti? Ko si? ANEO: Ja sam tvoj aneo. Ne boj se. TANJA: Ali ja... Blizanac je rekao da te ja nemam. ANEO: Blizanac ne zna. Tvoja majka te je krstila, kada si bila sasvim mala. TANJA: A mama... gde je? ANEO: Ti e je videti. TANJA: Lae! ANEO: Mi ne laemo. Nikada. TANJA: Ko to "mi"? ANEO: Aneli. TANJA: A... a, je li vas mnogo? ANEO: Prepuno nebo. TANJA: Lepo! Vi ste, znai, dobri? ANEO: Mi, da. TANJA: A ima i zlih? ANEO: Avaj! TANJA: A ko su oni?

ANEO: Neemo o njima. I njih e takoe videti. Kasnije. TANJA: Kada? Ja neu to! ANEO: Avaj, to je neminovno. Ti si grena. TANJA: Grena... Ja nita nisam znala o grehu... ANEO: Upravo tako. inila si ih i ne znajui za njih. To umanjuje. TANJA: ta umanjuje? ANEO: Krivicu. TANJA: Oh, oh, kako mi je zlo, Anele! ANEO: Znam. Otrpi. Ostalo je jo malo. TANJA: ega? ANEO: ivota. TANJA: Znai, ja u umreti?! ANEO: Avaj! TANJA: A ako ja to neu? ANEO: To ne zavisi od nas. TANJA: Nego od koga? ANEO: Kasnije. Sve e saznati kasnije. TANJA: Lepa stvar! A ta e Oiljak? I Sine? ANEO: Nemoj vie da razmilja o njima. TANJA: Pazi, molim te! Ne razmiljaj! A sigurno i sam ne zna gde su oni sada! ANEO: Znam. TANJA: Pa reci! ANEO: Oni e uskoro biti ovde. TANJA: Lae!... Izvini. Dobie oni svoje! Seronje! ANEO: Nee dobiti. Tebe u tom trenutku nee biti. TANJA: A gde u to ja da se denem? ANEO: Ve sam rekao. Ti si vrlo nepaljiva. TANJA: Oj!... Umreu, da? Od poroaja! (Glasno plae) Neu-u-u! ANEO: Iznenada. Tako je bolje za tebe. TANJA: Bolje!... Mnogo ti razume! A meni je, moda, ao! ANEO: ega? TANJA: ega, ega!... Ovog sveta... Fomke... Blizanca... ega!? ANEO: Svi e umreti. TANJA: Ali nee ovog trena, nee ovog trena! Zato sada samo ja? Gde u ja bez njih? Ja sam tako... ja nita ne razumem. Ja neu izdrati bez njih!... ANEO: Ti previe pria. Mi nemamo mnogo vremena. Ti e umreti od gubitka krvi. TANJA: A zato mi... (oajno) a zato mi niko ne pomogne? Hitna pomo?... zato?... ANEO: Hitna pomo nee doi po tebe, devojice... TANJA: Zato?! ANEO uzdahne. TANJA: Zato uti, odgovori! Zato?! ANEO: Sada e ti vrisnuti ioslednji put i ja u uzeti tvoju duu. Pa? Hajde! Razlee se gromki krik, zatim nastupi potpuna tiina. Scena se osvetljava. Oko mrtve TANJE stoje FOMA, BLIZANAC, OILJAK i SINE. Duga pauza OILJAK: Pa, jeste li se nagledali? Gubite se odavde. Da vas ne vidim... Jasno? FOMA: A kako e... pa treba je... sahraniti....

OILJAK: Sahraniemo. FOMA: A gde ete da je sahranite, Oiljak? OILJAK: Zakopaemo je ovde. FOMA: ta, kopaete raku? OILJAK: Aha. Raku. FOMA: Ali vi nemate ni lopate. OILJAK: ta e nam? Mi emo je kremirati. FOMA: Kako... to? OILJAK: Sine, zapali vatricu. FOMA: Zato? OILJAK: Jesam te ja neto pitao, Foma? to se nervira? Sine e da zapali. FOMA: ta vi to hoete da uradite s... njom? OILJAK: Zna ta, Foma... Ti si pametan momak. Sam razume, mi vas ne poznajemo i vi nas ne poznajete, jasno? I, uopte... savetujem vam da odete u dom. Ide zima. Pocrkaete kao pacovi. Jo ste vi tenad za pravi ivot. SINE: Sine, nema benzina. Truba e da gori. OILJAK: Nema veze. Sagoree. Pa, oprostite se sa vaom ratnom kompanjonkom. Pauza BLIZANAC: A ona nas vidi. SINE: Sine, ti mora da si otkaio? Odavno se o'ladila. BLIZANAC: Vidi. SINE: Sine, koji kurac nas ti ovde... plai... BLIZANAC: ta to hoete da uradite s njom? Sve vidi, ispriae Bogu. SINE: Oiljak, ma ta on to!... Ja zortujem od mrtvaca, ta to on!.... OILJAK (podsmeljivo): Gleda, kae? BLIZANAC: Gleda. OILJAK: Pa sad e da prestane. Sine, pali! SINE drhtavim rukama potpaljuje Gomilu novina, krpa, smea. Vatra polako poinje da puiketa.

DRUGI IN SLIKA PRVA Jednosoban anin stan. Napabiren, ofucan nametaj. Hladno. Neudobno. ANA peva, pratei sebe na gitari. Na stolu boca vina, ae, konzerva, hleb. U stanu su FOMA, BLIZANAC i VENJKA. FOMA: Lepa pesma. Je l' to Majk sastavio? ANA: Ne. FOMA: Nego ko? ANA: Jedna sestra. FOMA: A gde je ona? ANA: Utopila se.

FOMA: A-a... sama? ANA: Aha. FOMA: A zbog ega? ANA (smeje se): Kalueru, objasni malom zato se ljudi utapaju. FOMA: Ja nisam mali. ANA: Onda sipaj. I sebi, mali. FOMA: Pa... mene i bez toga... glava... ANA (Pije): ubrad! Radijatori su opet hladni. FOMA: A ti ogrni bundicu. Gde je tvoja bunda? ANA: Bunda je, Fomoka, u-u. FOMA: Ukrali?! ANA: Prodala. FOMA: Zato? Takva bunda... ANA: Nisam imala ime da platim stan. FOMA: Ti nisi imala? A Ibrahim? ANA: ta, Ibrahim? FOMA: Zar on... zar ti s njim... ve... ANA: Ibrahim, Fomoka, nije za nas. On je vrlo ponosan, taj Ibrahim. Oni se ne ene kurvama. FOMA: Ti nisi kurva. ANA: To samo na Majk... kao poslednja budala, nita nije kapirao... Nema veze, ja sam mu proistila vijuge. Ma, nek' idu svi oni!... Je l' tako, kalueru?... uti... Pavel Morozov... VENJKA: Ja nisam Pavel Morozov. ANA (smeje se): Od sada u da te zovem Pavel Morozov! Sipaj, Foma. (VENJKI) Nemoj tako da me gleda, Pavluka, danas nam je pomen, pravoslavni ruski obiaj, da zna. Je l' tako, Foma? FOMA: Tanjku su spalili... Izgorela je Tanjka... ANA: Dobro, nemoj da cvili. Sto puta sam to ve ula. FOMA: Sutradan smo se tamo vratili, bila je milicija, pobegli smo... nije sve izgorelo... jedna noga.... Pauza ANA: A zato ti, Foma, nisi svojoj drugarici pozvao hitnu pomo? FOMA: Zvao sam ih... ANA: I, onda? FOMA: Zvao sam ih!... (Plae) ANA: Dobro, nemoj da cmizdri, pa ti si muko. FOMA: Tanjke... mi je... ao... ANA: Nita to nije, svi emo tamo, ne plai. Tamo joj je bolje. Je l' tako, Pavlik? Zato uti? Tebe pitam: da li joj je tamo bolje ili joj nije bolje? Bolje ili nije bolje? Odgovaraj, pope! VENJKA: Bolje. ANA (sa olakanjem se smeje): Tako, tako... A zna li ti zato vi, kalueri, dangubite po ovom svetu? A, zna li? Ne? Vi treba da nas teite. Kapira?... Pa, tei nas. Pij, Fomuka, radosti moja, za Tanjku Riu i njeno nedoneeno kopile.

FOMA:Neu... ANA (BLIZANCU): A ti, mali, to uti, a?... Klinja!... (FOMI) ta mu je? FOMA: On uti. ANA: Vidim. to uti, a? FOMA: Od onda je zautao. ANA: Skroz?... Nita ne govori?... FOMA:Pa... Pauza ANA (tuno): Kad bi ste se vi otkaili od mene, to dalje. FOMA: Gde?... Mi, osim tebe... ANA: Ne, ne! Ko sam vam ja? Pusti to, Foma! I sama ne znam kud u sutra da se denem. Ne, nemojte na mene da raunate, Foma. Ti zna kako ja zaraujem, danas sam iva, a sutra, sa kamenom o vratu u Nevi. Evo, neka se va duebrinik pobrine za vas. uje, Pavlik? Da nisi i ti, kao Blizanac, progutao jezik? (Pauza) Oh, muka mi je od vas... (Uzima Gitaru, peva) FOMA (posle pauze): Ja mislim da nas Bog ne voli. ANA: Budalo! Nema nikakvog Boga. FOMA: Venja kae, ima... ANA: A ta je Venja, da nije moda ministar prosvete? Ili predsednik? Venja je istatakva budala kao i vi... VENJKA (ustaje): Ja odlazim... ANA: Idi, idi! Sedi u oku, kao ekist, ni da popije, ni da progovori, posmatra, kao... ne znam ko! to si se dovukao ovde? Dosadilo ti sa kaluerima pa si poao kod prostitutki? A sa nama treba da se cevi, provodi i sve ostalo... a ne da sedi u uglu kao... spomenik viteza! FOMA: Nemoj da ga tera, ana. On je na otac. ANA: ta?! Kakav sad pa otac? FOMA: Po krtenju. Pauza ANA: Tako... gotovo je sa nazadnjatvom. Kako li su se izraavali nai nezaboravljeni oevi. uje se zvono. ANA otvara. Upadaju OILJAK m SINE. OILJAK: Zdravo, lepotice! Doli smo ti u goste. ANA: Sluajte, ja vas nisam uopte... OILJAK: A mi bez poziva, nismo uobraeni, je l' tako, Sine? Doli smo da se ugrejemo. (Ulazi u sobu) O-o! Puna kua! Sve poznata lica! I kaluer je tu. (Prekrsti se) Sluaj, a da te on ne spopada? Kai mu: "Sine e te iseckati kao kupus za zimnicu". Znai, pravite pomen? Neka je laka zemlja novoprestavljenoj Tatjani! (utanje) Nemarno doekuje goste, domaice. A mi kod tebe sa dobrim vestima. (Stavlja nasto bocu) Sine, otvaraj. (Pokie au) U tvoje zdravlje, lepotice. Pilence nae usamljeno, odleteo tvoj garavi petli, srean mu put. Nadam se da nae pilence nee da snese garavo jaje? ANA: Sluaj, prestani, a? OILJAK: Sluaj, ana, mi s tobom imamo jedan posli. ANA: Bolje bi vam bilo da odete u... znate gde. OILJAK: Ali mi doosmo kod tebe, roena, ti si naa, Sine, potvrdi. Rekoh: "Hajde, Sine, da svratimo kod nae lepotice, da vidim, da li ona posle neuspenog braka ne upa

svoje ruse kose, ne skae sa..." koji ti je ovo sprat? ANA: Dvanaesti. OILJAK: Sa dvanaestog sprata, bujnom glavom o asfalt. ANA: Postao si krasnoreiv preko svake mere. OILJAK: Neprestano radim na sebi, devojko. Poveavam svoj idejno-politiki prtljag, kao to je zavetao veliki dedica. ANA: Dedica je davno oteg'o. OILJAK: Aj, aj, aj, a zavete njegove nismo ispunili. I ta e sada da se desi, Sine? SINE: Sine, pa ispunili su ih, koji ti je... OILJAK: Ispunili, veli? SINE:Pa... OILJAK: Pa, kad Sine tako kae... vidi se po tebi... Sluaj, lepotice, a da ih sve poteramo iz nae gajbice u crnu najt? ANA: Pazi, molim te! Da nisi moda kupio ovaj stan? OILJAK: Ne, lepotice, nisam ja. Stan je tvoj... jo osamnaest dana, a onda... ANA: A ta onda? OILJAK: A onda se Sine i ja useljavamo u njega. ANA: A otkud to? OILJAK: To je, anoka, zbog trine ekonomije. Ko da vie, domain je. Kapira? Pauza. ANA: Ba si pravo govedo, Oiljak! OILJAK: Hoe da me uvredi? Nee uspeti, dete. ANA: I ti si doao da mi to kae? OILJAK: I to. ANA: Govedo! Govedo! Pederu! Oiljak se smeje. ANA: ta e ti moj stan, ubre? Zar nisi mogao da nae neki drugi? OILJAK: Nisam mogao, anoka, zapala mi je za oko tvoja gajba: blizu je metro, telefon, klozet, kome se ne bi dopala? Uostalom, mogli bismo da se dogovorimo. ANA: Kako to misli? OILJAK: Pa... ne bih pred svima... ANA: to bi se stideo? Jedna porodica. OILJAK: Ti, lutko, nemoj da se sekira. Ja hou da se pobrinem za tebe. Oinski. ANA: Prava si gnjida! OILJAK: Naravno, ako bude pametna. ANA: Sluaj, govori bre! Smrdi. OILJAK: Toaletna voda "Pariz-London-NJujork". ANA: Svejedno, probija jarac. OILJAK: Zna li ti ta ti nedostaje, lepotice? Skromnost. I enstvenost. ANA: To me ne uzbuuje. OILJAK: A neki mukarci vole. Prosto lude. ANA: Ne uzbuuje me, Oiljak. OILJAK: teta. Dobro, eli li ti ve jednom ljudski da ivi, ili zauvek tako, kao rusi vajn? ANA: ta se to tebe tie? OILJAK: U redu, dosta je bilo naklapanja. Ja imam s tobom jedan biznis. To jest,

poslovni predlog. Kupiu stani za tebe, srediu ga, finski klozet, nametaj i sve to treba, nabavljau ti muterije, strogo iz uvoza i sedamdeset posto je moje. Trideset, naravno, tebi i nema glava da te zaboli. Svakog dana svee mesance. Odgovara? Pauza ANA: A ako te ja sada poaljem negde vrlo daleko? OILJAK: Prvo razmisli. ANA: Ve sam razmislila. OILJAK: I? ANA: Idi gde sam ti rekla. OILJAK (posle pauze): U redu. Ima jo jedna varijanta. ANA: Bez varijante! OILJAK: A ja ti kaem: ima varijanta. Ne pogaa? Pauza ANA: To, da ja sa vama, umesto Tanjke... OILJAK: Bez Sineta. Samo sa mnom. Pauza ANA (odjednom poinje da se glasno kikoe): ta si ono rekao?... OILJAK: Ugradiu ti mermerni klozet. ANA (smeje se): Ne, ti to ozbiljno? Kakav glupan... glupan... nenormalni... ta e mi mermerni klozet?... Glupan!... Pa ja bih se pre obesila nego da legnem s tobom!... Budalo!... Pauza OILJAK: Znai tako, a? ANA: Aha. OILJAK: Kapiram. Sine, koji je danas datum? Deveti? SINE: Sine, trebalo bi... OILJAK: Devet plus osamnaest - dvadeset sedam. Znai, dvadeset sedmog aprila ja i Sine ulazimo ovde, a ti, lepojko, moe da se odavde vrati nazad u podrum. ANA: Ja u da platim!.. Nita neete moi da uradite! Ja u da platim! OILJAK: Dete, mi smo tvom gazdi platili za godinu dana unapred i to u zelenima. Tako je to - se la vi. I gud baj, u isto vreme. Sine, idemo. ANA: Stani!... Ti... pravi si skot! Kakav skot!... Podlac!... Spaljiva! OILJAK: ta, ponovi, kuko, ta si to rekla? ANA: Nita! Nita nisam rekla! OILJAK (udara je u lice): Sutra e ti meni ve da leti odavde! VENJKA (ne moe da izdri, baca se na OILJKA, hvata ga za prsa): Ne sme!... OILJAK (baca ga, kao mae, u stranu): Ako jo jednom pokua, razmazau te po zidu, jasno? Pauza BLIZANAC (najednom, u tiini): Sve vidi... Sve e da ispria Bogu. Sve vidi. Sve e ispriati Bogu. SINE: Sine, opet ti isti kurac?... Sine, ta mu je?... Otkaio, a? (OILJKU) Mora da je otkaio, je l' da? OILJAK: Idemo. ANA: Oiljak, priekaj!... Razmisliu... uje? OILJAK: Samo brzo, lepotice, do jutra. Ja imam puno klijentkinja.

OILJAK i SINE odlaze. Duga pauza ANA (zlo): Gotovo je... istite se. (Pauza) Da niste ogluveli? Gubite se, kaem vam! FOMA: Nemoj da pristane, ana. Nemoj da pristane, a? On e i tebe, kao Tanjku... Kao Tanjku e te... (Drhti) ANA: Svejedno kada u da odapnem... (VENJKI) to uti? to uti sve vreme? Idi u kupatilo, pope, operi njuku. VENJKA: Nemoj da pristane, ana. ANA: Nita vas nisam pitala! Straila! Kaem vam, gubite se... FOMA: Gde da odemo? Nemamo kud... ANA (vie): A ta ja da radim, da vas stavim u dep, dok ovde sa strancima... budem? Neka vas uzme kaluer! Kog avola ja imam? Jeste li uli ta je onaj spaljiva rekao?... Hajde, hajde! Uselili se! Kao kod tetke u gostima!... Samo to i znaju, da gule moj hleb! Tornjajte se! Kome ja govorim, Foma! Mar iz moje kue! Ovo je moja kua! Jo osamnaest dana! Moja! Mar! Pauza FOMA (BLIZANCU): Ustaj... idemo... uje? Ustaj ve jednom! Tebi govorim, treba ii... Idemo... (Podie brata, gura ga ka izlazu) ANA: U redu. avo da vas nosi. Duek je u pajzu. uje, Foma? Posteljina je tamo... u kuhinji. Pazite da me ne napunite vaima, govnari mali! Ionako ujutro dolazi Oiljak, sve e vas iutirati napolje. Sada je on ovde domain.(Odlazi u kupatilo, pere se) FOMA (VENJKI): Uznemirila se... Idem da operem sudove... (Posprema sto, odlazi u kuhinju. uje se zvono. Uuplaeno, iz kuhinje): Ne otvaraj! (Ponovo zvono) To je Oiljak! Ne otvaraj! Neko lupa, zove: "ana, ana, otvori..." (radosno) Majk! (Baca se na vrata, otvara ih) Zdravo, Majk! MAJK (ulazi zaueno): Otkud vi ovde?... FOMA: A mi tako. Dozvolila nam ana. Do jutra. MAJK: Razumem... A gde je ona? FOMA: U kupatilu. Sigurno se kupa. Tako je ovde!... Oiljak dolazio. Predlagao. MAJK: ta je predlagao. FOMA: Hoe da joj kupi stan, a ona sa strancima da... pa, da spava. A pare njemu. Pauza MAJK: A ona se sloila? FOMA (slee ramenima):A ta drugo da uradi? (Lupa o vrata kupatila) ana! ana! Otvaraj! Zatvori vodu, ana! ANA (ljutito, iz kupatila): ta hoe, Foma? Ne daju mi ni da se okupam, tupani! FOMA: ana, doao je Majk, izlazi! (Pauza) uje? ANA: Pa ta onda! Kako je doao, tako i neka ode! (Ponovo puta vodu) Moda mi je ovo poslednje kupanje u ivotu. FOMA (MAJKU): Dobro, raskomoti se. Sad e ona. Jesi li kupio papire? MAJK: Jesam. FOMA: Pokai. MAJKmu pokazuje linu kartu. FOMA: Super! Sada si ovek s linom kartom. Moe da se oeni. MAJK: Kojom? FOMA: Ovom koja e sada izai iz kupatila i kojoj e ti to rei.

MAJK: Glup si jo uvek, Foma. Mali. Kako si, Venja? Hoe skoro u manastir? VENJKA: Dok zbrinem njih... Iz kupatila izlazi ANA. Na njoj je raskoan istonjaki penjoar. FOMA (oduevljeno): Ovo je prava stvar! MAJK: Zdravo, ana. ANA ga ne Gleda, seda na krevet, elja se. MAJK (ne zna ta da kae): To ti je poklonio Ibrahim? ANA (srdito): ta ti trai ovde? Jesam li te zvala? Zvala sam te? MAJK: Samo sam svratio... Dobio sam linu kartu. ANA: estitam. MAJK: Ako hoe, mogu i tebi da sredim. Treba mi samo fotografija. ANA: Nemam je. A i nije mi potrebna lina karta za moj budui posao. Pauza MAJK: Ako hoe, hajde da se venamo i otputujemo. ANA: Gde? MAJK: Gde hoe. Makar i u Australiju. ANA: Da? Jedan mi ve predlagao. Afriku. Sledei e, verovatno da mi predloi Ameriku. (Smeje se) A ja hou da crknem ovde. Ovde! U Rusiji! Pauza FOMA: Za Australiju mora da zna engleski. MAJK: Nauiemo. ANA: Nemam nameru nita da uim. Niti da putujem. (Pauza) Hou kui. FOMA: A... gde je to? ANA (tiho): Kui. FOMA: Ali, gde? Gde je tvoja kua? Duga pauza ANA: Daleko. (Pauza) Odlazi, Majk. Spava mi se. Odlazi. Pauza MAJK: A ako ja ne mogu bez tebe? ANA: Tebi, Majk, sad treba druga devojka. Sa papirima. FOMA se smeje. ANA: Sa prijavom. Sa stanom. Psom. Makom... FOMA (smeje se): Sa miom... ANA: Koliko si platio dokumenta? MAJK: ta?... sto dolara. ANA: Samo? (Smeje se) Pa ja u sada moi tim linim kartama da oblepim itav stan. Oiljak mi je predloio veliki biznis. MAJK: On je kriminalac... ANA: A ti? MAJK: Ja?! ANA: Ide sa falsifikovanim dokumentima. I ti si krimos... MAJK: Ja ne pljakam... ANA: Pazi, boga ti! MAJK: Ako eli, kupiu ti bundu. Jo lepu, od smee lisice. Pristajae ti. ANA: Zakasnio si, mili. Nita mi vie od tebe nije potrebno... sada. VENJKA (iznenada): Marija Egipanka je, posle pokajanja zbog bludnog ivota,

etrdeset godina obitavala u pustinji. Sama. ANA (smeje se): Eto vidi. Koliko ti treba da spere prljavtinu? A ja i nisam Marija Egipanka. Ja vie ne mogu da je sperem. Tako da ti je bolje da trai neku sa papirima. uje? Pauza MAJK: Ubiu ga! ANA: Koga? (Zeva) Spava mi se. Odlazi ve jednom, a? I klinci moraju u pelene. A?... MAJK: Kada on sutra dolazi? ANA: Ko? Oiljak? FOMA: Rekao je ujutro. Ujutro e doi. MAJK: Onda u da ga priekam. ANA: Znate ta?... Sve mi je to dosadilo. Gubite se svi odavde, smesta! Jo mi samo treba da se ovde pokoljete! uje, Majk? Samo probaj! Onda u i tebe... da lansiram sa stepenita! MAJK: Ili ti sada sve ostavlja i kree sa mnom, ili... ANA: Ili? MAJK: Ili u ga ja ubiti! ANA: Ma ta si zapeo, budalo nenormalna! Nee uspeti ni da pisne, on e da te sredi! I pravo e da uradi! Ne meaj se u tue stvari! Naao se zatitnik! Jesam li te molila? Jesam li traila da se mea u moje stvari? MAJK: Poslednji put te pitam, ide li sa mnom ili ne? ANA: Ne! Ne! Radije u na ulicu! Na tajgu! MAJK (izgubljeno): ana... ANA: Mrzim te! Sve je ovo zbog tebe! Sve! Sve! Radije u da ivim sa Oiljkom, nego sa tobom, razume? Mrzim! MAJK: Pa, dobro... (Osvre se, Grabi sa stola kuhinjski no, bei) ANA (za njim): Ej! ta to radi? Vrati no! Majk! Vrati se!... Vidi ludu! Pa on e ga kao muvu.. Ludica.. (plae) FOMA: Ne plai, ana, moda ga i nee srediti. Ne plai... ANA: Svi ste vi ludi... Gospode, zato ste tako ludi!... SLIKA DRUGA Tavan. Na Gomili krpa, umotana u pokriva lei ANA. Malo daljeje VENJKA. VENJKA: Spava? ANA: Ne znam. Gde je Foma? VENJKA: Otiao je kod brata. U bolnicu. ANA: Zato? VENJKA: Prvo nisu hteli nigde da ga prime. Bez dokumenata. A onda su izmerili temperaturu, etrdeset. Onda su ga primili. Deurni lekar bio dobar ovek. Samo, kae, da e ih, kada mu bude bolje, opet poslati u dom. Pauza ANA: Mislim da e umreti. VENJKA: Ko? ANA: Blizanac.

VENJKA: Zato? ANA: Ne znam. Svi emo uskoro umreti. VENJKA: Zato?... ANA: Sada se pojavilo mnogo suvinih ljudi. Zar nisi primetio? Zar je potrebno da svi ivimo? VENJKA: To ti zato to si maloduna. Treba iveti. ANA: Zbog ega? VENJKA: Da bismo istrpeli. ANA: Zato? Pauza VENJKA: Radi Boga. (Pauza) Da bismo primili mueniki venac. Pauza ANA: Ja neu... im ponem da razmiljam o njemu, muka mi je. A moda sam trudna? Od crnog? Stalno me kljukao tabletama... A od Majka sigurno nisam zatrudnela... Zato, a? Sada bi mi od njega ostao sini... A, ovako, nita... A crne ne elim... Svi e se osvrtati... Zato nisam zatrudnela sa Majkom?... Nismo ni imali pilule. A kako sam se ono upoznala s njim, a?... Na moru... Tada sam otila od kue... zbog ouha. Obina stvar, silovanje. Naravno, majci nisam nita rekla... dobili su i dete, neka ive... Ostavila sam samo poruku, da me ne bi traili... Sela u voz, neki studenti putovali na jug, uzeli me... On je bio kao princ iz bajke, Majk... I iveli smo na obali mora, po itave dane se valjali na pesku, nou palili vatre i voleli se, voleli... Gospode, zato smo doli ovde!... Majk je govorio da je Lenjingrad sumanut grad i da eli da ivi i umre samo u njemu... Ja nisam htela da odem, elela sam da ostanem na moru, tamo gde smo se sreli i gde smo se voleli. Ali on je rekao da je i ovde more i da emo veno voleti jedno drugo i mi smo doli... On nije znao da je umesto mora ovde bedem i da su ljudi ovde zli i surovi a da kue, pune pacova, zaudaraju na leeve... On nije znao da e nas ovde doekati Oiljak, koji je, ve prvog dana, kao platu za prenoite, spavao sa mnom... On nije znao nita... Ili se bojao da zna, jer je za njega to bilo neizdrljivo, on bi umro, ako bi saznao sve... On je takoe bio suvian, bez obzira na svoju linu kartu, kupljenu za sto dolara.... (Ustaje) Ja idem. VENJKA: Gde? ANA: U mrtvanicu. VENJKA: Priekaj. ANA: Znam gde su ga odneli. VENJKA: Saekaj, ne moe sada, kasno je... ANA: Imam ja prsten. Dau im ga i oni e me pustiti. Rei u, mu mi je, pa ta? Ne laem... VENJKA: Saekaj, no je... ANA: Ne laem! Pa svi ste uli kada mi je zaprosio! Australija!... VENJKA: Ne bi trebalo nikuda da ide. uje? ANA (otima se): Ne diraj me! Pusti me! Pusti!... (Bei) VENJKA (vie za njom):ana! Stani! ana! Pauza VENJKA je sam. Hoda po tavanu, slua none zvuke. Potom klekne i poinje da se moli. Tokom njegove molitve, neprimetno se pojavljuju OILJAK i SINE i utke ga posmatraju. VENJKA: Ote na, ie jesi na nebesjeh... ie jesi na nebesjeh... Ote na! Ie jesi na

nebesjeh...Da svjatitsja imja Tvoje! Da svjatitsja imja Tvoje! Da pridet carstvije Tvoje!... Da budet volja Tvoja! Gospode, kuda je otila! Vrati je! Ve je mrano, moe joj se neto desiti, Gospode! Ja znam, Ti nas voli, Gospode... i tamo e nas sve uteiti, Gospode, obrisae svaku suzu... Ali, Gospode, zar ne moe da uredi tako da i ovde... da i ovde ne budu toliko mueni, da ne stradaju... Gospode, ako je mogue... ako je mogue, saali se ovde nad nama malo, Gospode!... Naravno, ja ne smem da Te molim, jer Ti si sam rekao Nebeskom Ocu: "Nije moja volja, ve Tvoja, Oe..." Kao i Ti i ja sam spreman da sam... postradam... spreman sam, ali oni... oni jo nita ne razumeju i Ti mora da im malo pomogne, da ne iznemognu u oaju, jer, Gospode, tako nam je teko kada smo sami... Ja, ini mi se, plaem, oprosti mi, ja to ne zbog sebe... ne zbog sebe, Gospode... Da li me uje? Pomozi nam! uje li me, Gospode? OILJAK (apatom): -u-u-u-jem!... VENJKA (trza se): ta?... Ko je to?... Ko je tu?... OILJAK: To sam ja-a-a! Isus Hristo-o-o-s! SINE (trese se od smeha): Sine, koji otkaen pop!... VENJKA: To ste vi?... Vi?... ta traite ovde?... Odlazite!... OILJAK: Oho, kalueri se uzrujao. SINE: Sine, je l' ovo tvoj lini tavan, a? Sine, mora da si ga privatizovao? Dom molitve... (Oponaa ga) "Ja sam spreman da postradam... spreman sam, Gospode!" OILJAK: Postao si prorok. Kako eli da skona, Venja, da postrada za veru, cara i oteestvo, ili onako, pasje, k'o Juda? Postradae, vidim ti po oima. Gde je lepotica? Jesi li ogluveo? Gde mi je enska? VENJKA: Ona nije tvoja. SINE: Sine, koji ti je kurac, da nije tvoja, a? uje ga, Oiljak? Nau ribu on... Sine, nije valjda tol'ki mufljuz, a?... Dobie ti za nau ribu! Kai mu, a? OILJAK: A gde su klinci? VENJKA: Neu da ti kaem. OILJAK: Nisu jo pocrkali? VENJKA: ovek nije ivotinja. On ne crkava. OILJAK: Vidi ti to, Sine, a mene i tebe hoe uza zid, kako to? Eto i kaluer kae: nema crkavanja. Znai, Majk je iveo, iv je i ivee. ta si ti sve izbrbljao ika milicioneru? VENJKA: Nita. OILJAK: A zato su onda sve stanice izlepljene plakatima sa naim njukama? VENJKA: Ja ne znam. OILJAK (iznenada udara VENJKU u pleksus): Da, zna, kalueru... VENJKA (polako ustaje): ta? OILJAK (ponovo ga udara): Treba znati ta, a ne, nita ne znam, neu, ne mogu... SINE: Sine, hajde da ga, ovaj... raspnemo! Da se ne koprca. OILJAK: ta si to rekao? Raspnemo. Odakle zna tu re? SINE: Sine, iao sam u crkvu. (Smeje se) Smanjivao grehe. Tamo visi. OIJBAK: Budalo. On je tamo prikucan ekserima. A odakle nam ekseri? SINE: Sine, moemo da ga priveemo. I - cap. Da se ne dere. OILJAK: Sine, morau da te unapredim u narednika. Za inicijativu. SINE: Sluim Sovjetskom Savezu! Starau se, vae blagorodstvo, drue generale!

Naredite da streljam izdajnika sovjetske otadbine, psa! OILJAK: Na izvrenje! SINE (VENJKI): Ti, gnjido, daj konopac! Sada emo da te obesimo! OILJAK: Raspnemo. SINE: To i govorim. Sine, ima li ti konopac? VENJKA uti. SINE: On ne govori, znai nema. OILJAK: Potrai. A ja u malo da popriam. SINE se mota po tavanu, traei konopac. OILJAK: Pa, pomoli se, Dezdemona. Doao ti je sudnji as. VENJKA: Ja se i molim. Kako ti je ime? OILJAK: ta e ti to? VENJKA: Hou da se pomolim i za vas. OILJAK: Za nas?! Ej, Sine, uje li ga? Kaluer hoe da se moli za nas! Pa, dobro... Sine, kako ti je ime? SINE: Kome? Meni? Sine, ja... OILJAK: ta "Sine"! Kako se zove, pitam te! SINE (upitno): A ti? OILJAK (smeje se): Ja?... Ja sam... Sergej. Zna ko je moj nebeski zatitnik? Sergej Radonjeki. Sigurno nisi ni uo za njega. SINE: Sine, koji je to kur... OILJAK: Prestani da psuje, skotino, dok govorim o svom svecu! ta je, nije valjda da nema ime? SINE: Zato, imam... OILJAK: Pa? SINE: Ne seam se. OILJAK: Seti se. SINE (pokuava): A-a... ne mogu. OILJAK: Kako su te zvali kod kue, ubre? SINE:Gde?... OILJAK: Mamica! Kako te je zvala mama! SINE (uvreeno): Sine, ti... kakva sad mama... Nita ja ne znam... nikakva mama... OILJAK: Bolje idi, nemoj da me nervira! SINE (odlazi uvreeno): Sine, ta si zapeo... zar ja tebe? OILJAK (VENJKI): Znai, reio si da se pomoli za nas? A to bi se ti, pravednik, molio za ovakve smrdljive ispljuvke? VENJKA: Ti to ne razume. OILJAK: A ti mi objasni. Ja sam bistar. VENJKA: Zato to je vama najgore. OILJAK: A zato? VENJKA: Govorim ti, nee razumeti... OILJAK: Ne, priekaj, zato je nama gore nego tebi? VENJKA: Zato to sam ja sa Bogom, a ti... OILJAK: A s kim sam ja? VENJKA: Sam zna. Pauza

OILJAK: Ne znam. Objasni. Pauza VENJKA: Slui Satani. OILJAK: Sluim sebi. Zapamti, kalueru! Sebi. I svaki ovek slui sebi. VENJKA (tiho): Sebi, znai Satani. OILJAK: To si sam smislio ili si proitao u knjizi? VENJKA ne odgovara. OILJAK: Kod tebe je sve jednostavno, kao u apoteci. VENJKA: Jednom je Bog upitao prvog ubicu: "Kaine, Kaine, gde ti je brat Avelj..." OILJAK: ta je on odgovorio? VENJKA: Nita. Obrecnuo se, kao i ti... "Zar sam ja uvar brata svojega", rekao je. Jo nije znao da Bog sve vidi i da se od njega nita ne moe sakriti. A jednoga dana e Bog upitati Avelja: "Avelje, Avelje, gde ti je brat Kain? Zato si mu dopustio da postane ubica? Zato nisi zaustavio njegovu ruku? Zato si predao svoga brata avolu?..." Ja nisam mogao da zaustavim tvoju ruku, Oiljak. Ja mogu samo da se pomolim za zabludelog brata Sergeja... i za drugog, ije ime zna Bog... Pauza SINE (donosi konopac): Sine, naao sam! Odgovara? utanje. OILJAK: Idi do avola... SINE: Sine, ta ti... sad si traio... kako hoe... OILJAK: Stani. Daj ovamo. Nee me ti, kalueru zaludeti svojim priicama. Govori, gde je ana? VENJKA: Ne znam. OILJAK: Lae! VENJKA: ta e ti ona? OILJAK: Otkucala nas, kuka... VENJKA: Nije ona. OILJAK: Ti? Pauza VENJKA: Da. OILJAK: Znao sam. Bie kanjen. VENJKA: Biu. OILJAK: Dolazi ovamo. (Pokazuje mu na stub) VENJKA: Gde je tvoj brat Majk? OILJAK: Sam mi se namestio. Rairi ruke. (Vezuje VENJKINE ruke za poprene grede) Kome je on uopte bio potreban? SINE (oduevljeno): Lii! Boga mi, lii! VENJKA: Zato si ubio svog brata, Oiljak? OILJAK: Tako je moralo! uti! SINE: Zapui mu usta, usta! Da ne laje. VENJKA: Gde je tvoj brat, Oiljak? SINE (pokuava da mu zapui usta): U raju, ubre! Kod Boga, u raju, kapira? (Kikoe se) OILJAK: Zbogom, kalueru. Sreemo se na onom svetu. A moda i neemo? Svejedno. (SINETU) Idemo!

SINE: Stani, a moda je bolje da ga... pridavimo? OILJAK: Sam e da crkne. Idemo. Kreu. Najednom SINE zastaje i vraa se. SINE: Ej, setio sam se, uje! Mislim da su me zvali Kolja! Aha! Zapamti. Za svaki sluaj. Ako hoe da se pomoli. Mislim da sam Koljka. Nikolaj! Zapamti! Zatamnjenje. Rano jutro. Kroz musave prozore i otvore na krovu probijaju se jarki sunevi zraii. VENJKA iznemoglo visi na "krstu". Ulazi ANA, uplaeno krikne, ali ga prepoznaje i skae mu u pomo. ANA: Gospode, ta su ti to... (Odvezuje konopce) VENJKA se tetura, trlja obamrle ruke. ANA: Kada su otili? VENJKA.Neznam... ANA: Vratie se? VENJKA: Oni se vie nee vratiti. (Pauza) Legao bih. (Lee na pod) ANA: Lezi. (Pauza pria sama sa sobom) Ipak e se vratiti... zato to su oni naa sudbina... A zar je mogue pobei od sudbine? (Pauza) Mogu li da legnem kraj tebe? (Lee) A ja dolazim u mrtvanicu... tamo deurni lekar i jo jedan... zove se patolog... Kaem: "Pustite me kod mua, ovde kod vas mi lei mu ve dve nedelje... a ja sam, ini mi se, u drugom stanju". Oni mi kau: "Kod mua ne moe, ali ako hoe, uradiemo ti abortus da ne mora da tri naokolo. Sa injekcijom". Ja velim: "U redu". Dali mi injekciju, ne seam se ta je bilo posle... ta misli, hoe li sada da mi prestane munina?... (utanje. Odjednom VENJKA poinjeda se gri ida prigueno rida ) ANA: Ej! ta ti je?... Ej... Boli te, a?... A? Venjka!... Prestani! uje! Prestani!... Inae e sada... u meni... da se raspukne. Pauza VENJKA se stiava. ANA: Htela sam neto da te pitam. uje? VENJKA: ta? ANA: Zato su te isterali iz manastira? VENJKA: Nisu me isterali. ANA: Dobro, zato te nisu blagoslovili? VENJKA:Ne znam. Starac je rekao da moram da stradam. Rekao je da monah prvo mora da poivi u svetu. Da strada. ANA: Pa, eto, stradao si. Sada moraju da te prime. VENJKA: Ne znam. Kako starac... ANA: A ti mu ispriaj sve... o nama. VENJKA: NJemu to ne treba. On i tako vidi. ANA: ta vidi? VENJKA: ta je u oveku. Sve vidi. ANA: Znai, sada e u manastir? VENJKA: Otii u. ANA: Nee vie sa nama, u svetu? Pauza VENJKA: Jedan monah je davno rekao: "U manastiru e biti kao u svetu, a u svetu e biti kao u paklu". ANA: To on o nama, da? VENJKA: O nama.

ANA: A kud ja da se denem? Pauza VENJKA uti. ANA (smeje se): Sve mi je jasno. VENJKA: Poni da radi... ANA: Dobro, ne poinji. VENJKA: Moe se iveti isto... Raditi... Bez greha. ANA: Dobro, znam ja to. "Bez greha"! Kaem ti, ne poinji. Kako to mi, "bez greha". udno... noge me ne sluaju. uj... VENJKA: ta? ANA: Moe li ti da me krsti, ili ne? VENJKA: Ja?! ANA: Ti. VENJKA: Tebe? ANA: Mene. Pauza VENJKA: Idi u crkvu. Tamo krtavaju. ANA: U crkvu ne mogu. VENJKA: Zato? ANA: Neu stii. VENJKA: Zato? ANA: Noge ne sluaju. VENJKA: Lae! ANA: Ne sluaju. VENJKA: Stalno lae! Pa dola si dovde! Nogama! Nisi na krilima doletela! Odgovoraj, gade! ubre! Na krilima?! ANA: Vie me ne sluaju. Ne deri se. (Pauza) Kako hoe. Umreu nekrtena, to e biti tvoj greh. VENJKA: Otkud si se to spremila da umre? ANA: Ne znam. Tanjka je umrla. VENJKA: Tanjka je umrla zbog poroaja. A ti zbog ega? A? Zbog ega, pitam te? ANA: ta se dere! Ja tebe k'o oveka... Ne deri se! Ja i tako... nemam due! Istresli su iz mene svu duu! Prazna sam! Prazna! Prazna! A ti se dere! Pauza VENJKA: Tako ne sme da se krsti. Pa ti ni u Boga ne veruje. ANA: Verujem... VENJKA: Opet lae! ANA: Verujem! Zato mi ne veruje! Ja verujem! Verujem! Zato mi ne veruje! VENJKA: "Verujem"! U ta ti to veruje? ubre! Bludnice vavilonska! Krivoverka! U ta svi vi verujete? Jo i u crkvu idu! Nose krstove!... Krste se! Zato? Zna li ti, uopte, ta to znai krstiti se? Kako treba da posle toga ivi, razume? Mora da bude kao svetica! Kao Marija Egipanka! A ti!... Ti ak ne eli ni da radi! Poteno. Bez greha! Zato nosite krstove? Zato?! Takvi niste potrebni Bogu! I krstovi vai mu nisu potrebni! Ni svee! Ni darovi! Ni vaa krtenja! Nita! Nita vae mu nije potrebno! Odvratni ste mu! Svi! Svi! Odvratni! Pauza

ANA: Zna, ja pored stanice ponekad viam bake... a moda i nisu bake... sede, modre, pijane, sa iroko raskreenim, oteklim nogama i, zbog neega, uvek bez gaica... VENJKA: Gospode! Stano je iveti s vama! Neu... (Bei) Pauza ANA: A Hristos se, Venjoka, saalio nad bludnicom... udno. Zato me noge ne sluaju? Pauza Pojavljuje se TAMNI ANEO... ANA (smei se): Vidi... kako si... lep... ANEO: Zdravo, ana. ANA: Kako mi je odjednom postalo toplo... Oi mi se sklapaju... Spava mi se. Ti si, sigurno, veoma dobar. Ti si moja mama? Ili tata? ANEO: I to, i neto drugo. Ja sam aneo. ANA: Aneo... Nekada, u detinjstvu, mama mi je govorila: "Anele moj". I milovala me po kosi, ja bih utonula u njene tople dlanove i, ko zna zbog ega, uvek bi mi suze navirale na oi. A mama me je neprestano mazila po kosi i govorila: "ta ti je, anele moj, zato plae?" ANEO (miluje ANU io kosi, ona se, puna ioverenja, sputa na njegova kolena): Anele moj, zato plae? ANA: Ne znam... Bilo mi je tako teko... I, evo, sada se sve zavrilo. Postalo je lakolako, kao da sam na drugoj planeti ili na nebesima... I sve je ostalo iza... Venjka... Majk... Mnogo mi ih je ao... ANEO: Nemoj da ih ali. Oni su ti toliko zla naneli. ANA: Da ih ne alim? ANEO: Zaboravi na njih. ANA: Da, da, ja ve zaboravljam... zaboravljam... Kako mi je lepo s tobom, Anele. Reci mi, gde smo mi to? Jesmo li kod kue? ANEO: Jo uvek ne. Ali ti i ja emo obavezno poleteti kui. ANA: Ah, kada? ANEO: Uskoro. ANA: to pre! ANEO: To zavisi od tvoje odluke. ANA: Pa ja sam ve odluila. Ja hou kui! Poletimo! ANEO: Ne. Ti moe da se predomisli. ANA: Predomislim? ANEO: Moda e ti biti ao da se rastane sa ivotom. ANA: A zar treba da se rastanem sa ivotom? ANEO: Naravno. (Pauza) Eto, vidi. Ve si se predomislila. ao ti je. ANA: Ne!... Da... da... ti si u pravu! ANEO: Ve sam govorio: ljudi su tako nepostojani. Zbogom! ANA: ekaj! Kuda e? ANEO: Drugima. Kojima vie nije ao. Koji se nee predomisliti. Zbogom. ANA: Priekaj. Daj mi minut, da razmislim. Ne mogu odmah. ANEO: Dobro. Razmisli, ali samo minut. urim. ANA: Ti e sada odleteti? ANEO: Da, naravno.

ANA: I ja u ostati sama? ANEO: Avaj. ANA: Sasvim sama? Zauvek? ANEO: Avaj. ANA: Ponovo na ovom tavanu? ANEO: Ili na stanici. Modra, pijana, sa bolnim, naduvenim, irom rastavljenim nogama... ANA: Uasno! Uasno! Neu! Zar nema izlaza? ANEO: Daj mi svoju ruku. Ja u ti pomoi da se popne na krov. ANA (sa strahom): A ta onda? ANEO: I mi emo poleteti. (pomalo otrovno) I ti e videti nebo u dijamantima... ANA: "Nebo u dijamantima"... Negde sam to ve ula... ANEO: LJudi priaju razne bajke. ini mi se da gubimo vreme. ANA:Ne... ANEO: Daj mi ruku. ANA: Venjka... on je neto govorio... ANEO: Molio sam te da ih zaboravi. ANA: Ali, on... on mi je govorio neto vrlo vano... ANEO (uporno): Ti si htela kui. ANA: Ah, da! Setila sam se! On je govorio da je to greh. On je govorio da je to smrtni greh. Da to Bog ne prata! Setila sam se. On je to govorio! ANEO: Zato veruje nekakvom izdajici? ANA:Zato... ANEO: On je mogao da te krsti. Ali vie je voleo da opere ruke. Znam ja takve svece. Niko od njih zaista ne ali ljude, kao to ih alimo mi. ANA (uplaeno): A ko ste vi? ANEO: Aneli. ANA: Venjka je govorio da duhovi tame ponekad uzimaju oblija anela da prevare srca bezazlena... Ja se bojim... ANEO: Dosadilo mi je da i dalje vodim s tobom ovaj razgovor. Zbogom. ANA: Ne odlazi! Ne ostavljaj me samu! Ja ne znam... Ja nita ne znam... Anele, ako si aneo, molim te da me ne obmanjuje! Poi u sa tobom, kud god eli, samo me ne obmanjuj, molim te! Saali se... preklinjem te...tako sam umorna... ja hou kui! Ja tako hou kui, Anele! Odvedi me kui. Kui! Molimte! Kui! Kui!... ANEO joj prua ruku i ona se polagano penje na krov.

EPILOG Sunan letnji dan. Putem idu VENJKA i FOMA. Na leima im zaveljaji, u rukama tapovi. Vidi se da tako ve dugo hodaju i da im ba prija. FOMA: Lepota... Je l' da, Venja?... Hajde da ovde neto prezalogajimo. VENJKA: Hajde. Razvezuju zamotuljke, vade hleb, luk. VENJKA se krsti, a za njim, ponavljajui svaki pokret, i FOMA. utke jedu.

FOMA: Koji je danas dan? VENJKA: Posni. Sreda. FOMA: Tebi i meni je svaki dan postan. VENJKA: Nije svaki. U nedelju smo jeli riblju orbu. FOMA: To moe i sredom. Sam si rekao. VENJKA:Ne uvek. FOMA: Gledaj! ta je ono tamo? VENJKA: Crkva... sruena. FOMA: Koliko ve idemo i nijedne itave, je l' da? VENJKA: Zato... pa bila je jedna... u Bereki. FOMA: Aha. Tano. Bila je. Kao laa, da? Isplivala iz ume, kao laa. Kada porastem, popraviu sve crkve. VENJKA: Hvalisavac si ti, Foma. Zna li ti koliko ih je, po itavoj Rusiji... FOMA: A imamo li jo hleba? VENJKA (smeje se): Gledam te, junaina si ti kad je hrana u pitanju. FOMA: Ja?... A gde emo veeras da prespavamo? VENJKA:Gde Bog da. FOMA: Bilo bi dobro kao sino... dobri su oni radnici, a? Samo mnogo piju i svaaju se. Zato je to tako, Venjka? VENJKA: Neprijatelj ovekov strano iskuava. FOMA: I tebe iskuava? VENJKA: Naravno. FOMA: A kako? VENJKA: Tako to bih hteo da ti ponekad otfikarim jezik, zbog brbljanja. Evo ti, uzmi. FOMA: Medenjak! Odakle ti, Venja? VENJKA: Poslao Bog. Nije suv? FOMA: Nije. Ukusan je. Odlomi. VENJKA:Ne, jedi. FOMA: Zna li ti kad sam ja poslednji put jeo ovakav medenjak? U domu. Davali su nam i banane. I pomorande. Jesi li probao nekad banane? VENJKA: Ne. FOMA: A ja sam ih jeo. Zelene. Ukusno. VENJKA: Moda hoe da se vrati? FOMA: Gde?... ta ti je, Venjka? Dosadio sam ti, a? Hoe da me vrati, a? VENJKA: ta ti je? Gde da te vratim? Ti i ja smo kao braa. FOMA: Aha. Venjka, ta misli, hoe li te oni sada primiti? VENJKA: Primie. FOMA: Venjka, a zato e te sada primiti? VENJKA: Jer sada je, Foma, na meni greh. Zbog koga u plakati i koji u okajavati itavog ivota. A zar drugaiji biva monah? FOMA: Venja, a koji je tvoj greh? (Pauza) Venja, ispriaj mi o kraju sveta. VENJKA: Koliko sam ti ve puta to priao, Foma. FOMA: Priao si, aha. I trei aneo zatrubi i pade zvezda Pelen, da? I treina voda posta pelen, da? I pogibe mnogo ljudi... I etvrti aneo zatrubi i udarena bi treina sunca, treina meseca i zvezda, i dan se za treinu skrati?... I ree aneo: "Teko, teko onima

koji ive na zemlji". Da? I peti aneo zatrubi i skakavci! Kao napast! I svi e opet umreti, da?... A onda i esti i sedmi aneo... a onda, Venja? Kako bee posle? VENJKA: I videh nebo novo i novu zemlju, jer prvo nebo i prva zemlja prooe i mora vie nema. I videh grad sveti Jerusalim nov, gde silazi od Boga, kao nevesta ukraena muu svojemu. I Bog e otrti svaku suzu. FOMA poinje tiho da ponavlja za VENJKOM, kao to ponavljaju mala deca kada ih roditelji ue pesmama iz njihove omiljene, mnogo puta iitavane knjige. VENJKA: I Bog e otrti svaku suzu... FOMA: ... svaku suzu... VENJKA: I smrti nee biti vie... FOMA: ... nee biti... VENJKA: Ni plaa, ni vike, ni bolesti... FOMA: ... bolesti... VENJKA: I niega prokletog nee biti vie... FOMA: ... prokletog... VENJKA: I stvorie Bog sve novo... FOMA: ... sve novo... VENJKA: I bie Bog svuda i u svakom, i carstvo e njegovo biti u vekove vekova... FOMA: ... vekova... VENJKA: Amin. utanje. FOMA: Venjka!... Venjka!... A hoe li u nebeskom carstvu deliti trudle? Sa makom? VENJKA: trudle... bie i trudli... FOMA: Ja volim sa makom. Strano su ukusie. A zna ta jo volim? VENJKA: Reci. FOMA: Volim jo i virle. Heljdinu kau sa mlekom. Jo... volim makarone... da. Jo... piletinu! VENJKA: Dobro, ustaj. Vidi gde je ve sunce. FOMA (u hodu): Jo i bombone... razne... lizalice... vake... pa jo i kotlete volim... pire... trudle sa makom... Venja, Venja, a ta e ti tamo da okajava, a?... Reci, Venja!... Odlaze. KRAJ