You are on page 1of 6

UICE NEKAD I SAD Uice i okolina u NOB-u i revoluciji 1941-1944. Stvaranje slobodne teritorije 1941.

Stvaranje slobodne teritorije 1941.


Dr Venceslav Glii
Pod udarom partizanskih eta okupacioni sistem u uikom kraju poinje polako da se raspada. Ukinute su andarmerijske stanice, kojih je u uikom srezu bilo 4 sa 59 andarma. Broj izbeglica iz novoostvarene NDH u to vreme iznosio je oko 1.000 i stalno se poveavao. Borbene akcije protiv partizana sada je preuzela nemaka vojska. Uoavajui ovaj proces raspada okupacionog sistema, nemaka vojna uprava u Srbiji odluila je da raspusti komesarsku upravu Milana Aimovia i na mesto nje obrazuje takozvanu Vladu spasa generala Milana Nedia, biveg ministra kraljevske jugoslovenske vojske, raunajui da e pomou njegovog autoriteta pridobiti jedan broj bivih oficira i vojnika u borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta u Srbiji. Okupator je dozvolio Nediu da formira posebne vojne odrede ukupne jaine do 5.000 ljudi, iji je glavni zadatak bio da pomognu okupatoru u borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta u Srbiji. Takoe je i Dimitriju Ljotiu, voi faistikog pokreta Zbor, u Srbiji je dozvoljavao da stvara odrede koji su nazvani dobrovoljaki odredi. Draa Mihailovi iz svog taba na Ravnoj gori, preko svojih saradnika oficira i podoficira i uskog kruga graanskih politiara preduzimao je mere i u uikom kraju da organizuje etnike jedinice.

Kod Nedia, Beograd, 1942. Delegacija "domaina" iz srezova Uikog, Raanskog i Crnogorskog kod generala Milana Nedia, koji stoji u sredini (Istorijski arhiv - Uice)

Narodnooslobodilaki partizanski odredi su stalno brojno rasli i postizali sve znaajnije uspehe u bobri protiv okupatora i njegovih saradnika. Prekretnicu dalje aktivnosti Uikog NOP odreda izazvalo je savetovanje vojnog i politikog rukovodstva uikog kraja u selu Gorobilju. Ovo savetovanje je organizovano od strane Pokrajinskog komiteta za Srbiju i Glavnog taba NOP odreda Srbije radi naimenovanja novog taba odreda, odnosno njegove popune i prenoenja direktive Glavnog taba NOP odreda Jugoslavije o stvaranju slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji. Prve ideje da treba od nemakih okupatora osloboditi odreenu teritoriju, koja bi posluila kao osnova za uspean razvoj ustanka u Srbiji, javile su se u rukovodstvu KPJ odmah posle napada nacistike Nemake na Sovjetski Savez 22. juna 1941. godine. U vrhu
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice i okolina u NOB-u i revoluciji 1941-1944. Stvaranje slobodne teritorije 1941. partijskog rukovodstva pretpostavljalo se u poetku napada da e Sovjegski Savez brzo pobediti i u skladu s tim oekivanjima bilo je poeljno da ta prva vea slobodna teritorija bude to blie Sovjetskog Saveza, pa se pomiljalo na Homolje. Meutim, s obzirom na nepovoljan razvoj borbi na istonom frontu po Sovjetski Savez, od ovoga se brzo odustalo. Prouavajui poetak ustanka u Jugoslaviji, a posebno u Srbiji, Glavni tab je krajem jula 1941. doao do zakljuka, da je, s obzirom na razvoj ustanka i na geografski poloaj, za stvaranje prve slobodne teritorije najpodesnija zapadna Srbija. Prema proceni, ovaj teren je odgovarao partizanskom nainu ratovanja, a borbena tradicija naroda ovog kraja pruala je garancije, da e aktivno uestvovati u naporima KPJ i partizanskih odreda na stvaranju slobodne teritorije. Osim toga, geografski poloaj zapadne Srbije pruao je povoljne mogunosti za povezivanje i eventualnu koordinaciju akcija sa ustanicima u istonoj Bosni, Sandaku, Crnoj Gori, Sremu, a preko ovih i sa drugim krajevima Jugoslavije. Ova razmiljanja u Glavnom tabu NOP odreda Jugoslavije o slobodnoj teritoriji u unutranjosti Srbije dola su u trenutku kad se osetilo da oruana borba u gradovima nee tako lako ii, jer je u njima bio koncentrisan i nemaki okupator i domai saradnici. Pretila je opasnost da KPJ u gradovima izgubi svoje najbolje kadrove, zbog toga su se morala traiti reenja za konkretnu situaciju, bez obzira na iskustva oktobarske socijalistike revolucije, jer se ona nisu mogla ablonski primeniti u Jugoslaviji. im je ocenio da je doao trenutak da se otpone sa realizacijom ideje o slobodnoj teritoriji u zapadnoj Srbiji, Vrhovni komandant partizanskih odreda Josip Broz se obratio Glavnom tabu NOP odreda za Srbiju i Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju, da ovu zamisao sprovedu u delo. U zapadnu Srbiju krenuli su lanovi Glavnog taba NOP odreda za Srbiju Filip Kljaji i Rodoljub olakovi da prenesu ovu odluku. lanovi Glavnog taba najpre su boravili kod valjevskog, zatim aanskog i na posletku Rodoljub olakovi je doao u Uiki NOP odred da prenese direktivu druga Tita o stvaranju slobodne teritorije. Savetovanje vojnih i politikih rukovodilaca uikog kraja odrano je izmeu 9. i 10. septembra 1941. godine u jednom kukuruzu blizu Miia kua u Gorobilju. Na tom savetovanju izvrena je popuna komandnog kadra odreda. Za komandanta Uikog NOP odreda odreen je Duan Jerkovi, uitelj i komandir Raanske partizanske ete. Politiki

Duan Jerkovi, Uice, 1939. Duan Jerkovi sa suprugom Jelicom i sinom Jerkom (Istorijski arhiv - Uice)

Ljubomir Mii, Uice, 1941. Ljubomir Mii, zemljoradnik, poslanik KPJ uikog okruga, ubijen 1942. godine u Poegi (Narodni muzej - Uice)

komesar je ostao Milinko Kui, student, a zamenik komandanta postao je Vukola Dabi, radnik, dok je za zamenika politikog komesara odreen Slobodan Penezi Krcun, student. Zbog revolucionarnog iskustva u tab odreda je uzet i Ljubomir Mii. Iako je na ovom sastanku gorovio o stvaranju slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji, olakovi je odrao jo jedan sastanak sa komandirima i komesarima eta na kome je opirno izloio koncepciju o
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice i okolina u NOB-u i revoluciji 1941-1944. Stvaranje slobodne teritorije 1941. stvaranju slobodne teritorije. Uiki NOP odred dobio je zadatak da zauzme sreska mesta, rasturi optinske uprave i andarmerijske stanice, dejstvuje na eleznikoj pruzi aak Viegrad i stegne obru oko Uica i Poege i na kraju da ih zauzme. Svi prisutni su ovaj plan prihvatili sa oduevljenjem i krenuli na njegovo ostvarenje. Pred odredom su se nalazili krupni zadaci. Iako nije bilo dovoljno komandnog i vojnog iskustva, za predstojea dejstva, bilo je dovoljno patriotskog i revolucionarnog oduevljenja, koje je ponelo komandni i boraki sastav u sledee okraje. Prva uika partizanska eta je krajem avgusta i poetkom septembra 1941. dejstvovala zajedno sa Zlatiborskom partizanskom etom na pruzi Uice - Viegrad. Ona je nou izmeu 30. i 31. avgusta provalila u skladite eksploziva u Kremni i odnela 140 dinamita, 336 metara fitilja i 1.389 kapisli, a 31. avgusta napala na elezniku stanicu Bioska i unitila stanina postrojenja. Jedan deo partizana ove ete 8. septembra zaustavio je putniki voz u eleznikoj stanici Vrutci i naredio putnicima da ga napuste a zatim su u tunelu rastavili ine i pustili prazan voz, ali on nije ispao iz ina, dok je drugi deo ete u saobraajnoj kancelariji unitio telegrafske, telefonske i druge ureaje. Ve u prvoj polovini septembra 1941. bila je sazrela situacija da se otpone sa trajnijim osloboenjem sreskih mesta. ete Uikog NOP odreda su se zbog geografskog poloaja bile podelile u dve grupe: istonu i zapadnu. U zapadnoj grupi nalazile su se 1. uika partizanska eta Radoje Mari, Raanska i Zlatiborska eta. One su dobile zadatak od taba odreda da oslobode Bajinu Batu i ajetinu i da se s juga primaknu Uicu, jer se oekivalo da e Nemci pruiti glavni otpor u Uicu. Istovremeno komanda Miting, Uice, 1941. Raanske ete odluila je da izvri Miting na Trgu osloboenja napad na Bajinu Batu. U tom cilju (Narodni muzej - Uice) eta je iz Zaroja prebaena u Dobrotin. Bilo je planirano da sa njom u napadu na Bajinu Batu uestvuje i Crnogorska partizanska eta, dok je 1. uika partizanska eta Radoje Mari dobila zadatak da zaposedanjem druma Uice - Bajina Bata na Kadinjai, sprei eventualnu pomo koja bi mogla da stigne Nemcima iz Uica, dok se jedan njen deo nalazio kod sela Graba na raskrsnici puteva za Viegrad i Bajinu Batu. Napad na Bajinu Batu je poeo 12. septembra, ali nije uspeo zbog napada etnika Miladina Petrovia Drinskog s lea na partizanske jedinice, tako da su Nemci uspeli da se povuku. Kad je za ovo saznala 1. uika partizanska eta, jedan njen vod krenuo je prema Bajinoj Bati. Pod pritiskom ove ete i graana Bajine Bate, etnici su se povukli, a partizanske prethodnice ule su u Bajinu Batu 13. septembra, a sledeeg dana su umarirale sve tri partizanske ete. Na gradskom trgu odran je miting na kome je, pored ostalih, govorio i Slobodan Sekuli, komandir 1. uike ete. Posle osloboenja Bajine Bate, Raanska i Uika eta podigle su svoj privremeni logor u selu Rai. Kad se saznalo da su u Bajinu Batu ponovo doli etnici Koste Peanca, ovoga puta Nikole ibalia, obe ete su se vratile u Bajinu Batu razoruale ove etnike i pustile ih kuama. Posle osloboenja Bajine Bate, Uika i Raanska partizanska eta upuene su na Zlatibor da bi zajedno sa Zlatiborskom partizanskom etom oslobodile ajetinu. One s u 17.
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice i okolina u NOB-u i revoluciji 1941-1944. Stvaranje slobodne teritorije 1941. septembra stigle na Palisad. Po dolasku na Palisad komandant odreda Duan Jerkovi je otiao u okolinu Poege da komanduje s etama istone grupe Uikog odreda, a komandu nad grupom eta na Zlatiboru predao je Slobodanu Sekuliu. Sledeeg dana ovim dvema etama pridruila se i Zlatiborska eta. Na Zlatiboru su se nalazili etnici Radomira ekia, ure Smederevca i Boe osovia. Oni su 17. septembra bili zaposeli ajetinu, kada je eki pozvan na razgovore sa Nemcima u Uice. On je istovremeno pokuao da pregovara i sa partizanima, da bi dobio u vremenu i skrenuo panju sa svoje osnovne namere da putem pregovora dobije od Nemaca Uice. Na kraju eki je sa naoruanom pratnjom u jednom kamionu otiao u Uice, gde se sa Nemcima dogovorio da posle njihovog povlaenja preuzme Uice. Posle neuspeha u nekoliko borbi protiv partizanskih eta Uikog NOP odreda u ovom kraju novopostavljeni opunomoeni komandujui general u Srbiji Franc Beme doneo je odluku da se nemake jedinice povuku iz Uica. Nemci su napustili Uice 21. septembra. Komandir 2. ete 1. bataljona 724. puka kapetan Hofman poslao je polovinu ete sa porunikom Ginterom kao prethodnicu da obezbedi mostove u Ovaru. Za ovom prethodnicom se kretala motorizovana kolona, a za njom konjske zaprege. Povlaenje se vrilo preko Trenjice i Zdravia prema Poegi loijim putem iz straha da bi na boljem putu preko Sevojna i Gorjani mogli biti doekani iz zasede. Kolona je bila duga 6 kolometara i u njoj se kretalo 1.217 vojnika, koji su poipadali pukovskom bataljonskom tabu, peadiji, artiljeriji, feldkomandaturi, carini, tajnoj vojnoj policiji, intendantskoj slubi, radio-stanici, vojnom domu i vojnoj poti. Mar do Poege protekao je bez veih incidenata, izuzev to je zatitnica ove kolone bila napadnuta od partizana iz kukuruza, ali niko nije poginuo. Znajui za odlazak Nemaca iz Uica, a u dogovoru sa njima, Radomir eki iz ajetine sa 100 etnika ulazi u Uice 21. septembra i zaposeda grad. U Uicu eki je zatekao predstavnike Nedieve vlade generala Jevtovia i komandanta andarmerijskog puka potpukovnika Milana Cvetkovia, u ijem je tabu zatekao majora Manojla Koraa kao naelnika taba, koji je tom prilikom pokazao punomoje Drae Mihailovia da je on njegov predstavnik za okrug uiki, pa ga je eki odmah uzeo za komandanta bataljona. Isto vee Uika, Zlatiborska i Raanska partizanska eta uspele su da oslobode ajetinu u kojoj se nalacio ostatak ekievih etnika i andarmi. U istonom delu uikog okruga ve je bilo osloboeno Arilje, a zatim Ivanjica od 13. septembra, a Poegu su etnici Drae Mihailovia drali samo jedan dan, jer su u ovu varo uvee 22. septembra bez otpora umarirale Ariljska i Poeka partizanska eta. Kako je Kosjeri osloboen 24. septembra izjutra, u uikkom okrugu ostalo je jo neosloboeno Uice u kome su se nalazili Peanevi etnici i Nedieva andarmerija. Sa ovim etnicima povedeni su razgovori da se Uice preda partizanima, bez borbe. S tom namerom u Uice su otili komandir Uike ete Slobodan Sekuli, politiki komesar Vladan Rosi i komesar Zlatiborske ete Ljubodrag uri. Oni su pokuali da postignu sporazum sa etnicima o ulasku Vladan Rosi, Uice, oko 1940. Vladan Rosi, obuar, komandir prve partizanskih eta u grad bez borbe. Kad sporazum partizanske ete Uikog partizanskog nije postignut, odlueno je da se izvri napad na odreda grad. Uvee, 23. septembra sve tri partizanske ete (Istorijski arhiv - Uice)
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice i okolina u NOB-u i revoluciji 1941-1944. Stvaranje slobodne teritorije 1941. bile su spremne za napad na etnike. Zlatiborska eta je dobila zadatak da napada preko Zabuja, Raanska eta putem Bajina Bata - Uice, a Uika partizanska eta sa istone strane od Kragova. Istog dana u grad je upuen i Vitomir vorovi, zamenik politikog komesara Zlatiborske partizanske ete i lan Okrunog komiteta sa zadatkom da o bavesti komuniste i da pripremi akciju uikih komunista unutar grada, a potom da obavesti tab odreda, koji se kretao sa Ariljskom i Poekom partizanskom etom, da bi i ove ete uestvovale u napadu. Jo 23. septembra, oseajui da se stee obru partizanskih eta oko grada, andarmi su poeli da bee iz Uica. Sledeeg dana Nemci su bombardovali skladite municije u Kragovu i druge objekte gradu, pa je najvei deo etnika i andarma izaao iz grada. Kako su bili propali pregovori sa partizanima 23. septembra, eki je bio odluio da zaposedne okolna brda i da prui otpor partizanskim etama. Boa Javorski, koji je komandovao 1. bataljonom, izrazio je spremnost da to uini, dok je ljudstvo bataljona kojim je komandovao Manojlo Kora odbilo da se bori protiv partizana. Oba etnika bataljona su napustila grad bez borbe, s tim to se Boa osovi povukao prema Zlatiboru, a Radomir eki sa Koraem prema Viegradu. Pri polasku su opljakali oko dva miliona dinara iz Narodne banke i trgovake robe to su mogli sa sobom poneti. Dok su etnici beali iz Uica sa opljakanim novcem i imovinom, komandant partizanske grupacije od tri ete Slobodan Sekuli poslao je u grad patrolu, koju su sainjavali Mirko Popovi i Raen Pekovi sa porukom sreskom naelniku da preda grad. Oni su uspeli da pronau sreskog naelnika Branka Barbulovia i da mu predaju poruku. Mirko Popovi, Uice, oko 1960. Kako nije raspolagao nikakvim Mirko Popovi (Istorijski arhiv - Uice) vojnim snagama za borbu protiv partizanskih eta, on je odluio da preda grad i zelena raketa koju je ispalila patrola bio je siguran znak da partizanske ete mogu slobodno ui u grad. Pored Zlatiborske, Raanske i Uike partizanske ete uskoro su s vozom, kamionima i motorciklima stigle i ete istone grupe Uikog NOP odreda, a sa severa preko Crnokose partizani Crnogorske ete. U toku istog dana na okupu se naao ceo Uiki NOP odred, tako da su sve njegove ete uvee promarirale kroz grad, a na itnoj pijaci odran je veliki narodni miting na kome su govorili elimir uri i Slobodan Sekuli. Na mestu gde su samo pre nekoliko dana visili mrtvi obeeni borci Zlatiborske partizanske ete, stanovnitvo Uica sa oduevljenjem je pozdravljalo defile partizanskih jedinica. Bio je to zbor slobode i slavlja, kako ga je nazvao list Veala, Uice, 1941. Uikog NOP odreda Vesti. Obeeni borci Zlatiborske partizanske ete Tako je zamisao glavnog taba (Narodni muzej - Uice)
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice i okolina u NOB-u i revoluciji 1941-1944. Stvaranje slobodne teritorije 1941. NOP odreda Jugoslavije o stvaranju slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji ostvaren za nepuna dva meseca. Osloboena je prostrana teritorija ne samo uikog i aanskog, nego valjevskog i abakog okruga, kao i znatan deo umadije. Na slobodnu teritoriju 16. septembra izaao je generalni sekretar CK KPJ i vrhovni komandant NOP odreda Jugoslavije Josip Broz Tito. Do Poege je doao vozom 17. septembra i isto vee je prenoio u Poegi, a zatim neto konjskim kolima, neto peice preko Kosjeria stigao do sela Robaje, gde se sreo sa borcima Valjevskog NOP odreda. Uporedo sa osloboenjem uikog kraja odrana su dva veoma vana sastanka. Prvi od njih bio je savetovanje Glavnog taba NOP odreda za Srbiju u selu Dulenu kod Kragujevca sa rukovodiocima partizanskih odreda iz umadije, Pomoravlja i jednog dela zapadne Srbije. Zakljuci sa ovog savetovalja su bili preteno vojno - organizacione prirode. Njihova je sutina da je prnaena organizaciona forma kako da se obuhvati sve vei broj boraca koji su pristizali u partizane i da akcije odnosno saradnja partizanskih odreda bude to tenja. Najznaajnije savetovanje predstavnika narodnooslobodilakog pokreta Jugoslavije u toku 1941. godine je bilo vojnopolitiko savetovanje u Stolicama 26. septembra, na kome je doneto niz vanih zakljuaka za dalji razvitak narodnooslobodilake borbe. Jedan od bitnih odluka odnosi se na dalje razvijanje vojne organizacije NOP, a njen osnovni smiso je bio stvaranje jedinstvene i vrste vojne organizacije koja e omoguiti sve bre razvijanje oruane borbe i jaanje onih inilaca partizanske borbe koji je pretvaraju u svenarodni oslobodilaki rat. U tom cilju, odlueno je da se formiraju ete od 80 do 120 boraca, podeljene na vodove, zatim bataljoni od 3 do 4 ete, a najvea partizanska jedinica odred da bude dastavljena od 2 i 4 bataljona. Osim toga, poseena je panja izgradnji celokupne vojne organizacije: komandovanju, kadrovskim problemima, disciplini, ulozi politikog komesara, razvijanju obavetajne slube, veza, saniteta, snabdevanja, zatim uveden je jedinstven amblem i pozdrav i doneta odluka o nacionalnim zastavama i zastavi Vrhovnog taba. Savetovanje je donelo odluku o daljem proirivanju postojeih i stvaranju novih slobodnih teritorija a u vezi sa njima i izrastanje nove narodne vlasti u obliku narodnooslobodilakih odbora. Svakako, jedna od najznaajnihih odluka ovog savetovanja bilo je preimenovanje Glavnog taba NOV i POJ u Vrhvni tab NOV i POJ, a dotadanja nacionalna i pokrajinska vojna rukovodstva prerastaju u glavne tabove. U Stolicama je teorijski uopteno ono to je ostvareno u praksi, a to je kasnije posluilo kao osnova za dalju izgradnju vojne i politike baze ustanka u celoj Jugoslaviji. Iako je savetovanje drano dva dana posle odloboenja Uica, jo vrhovno rukovodstvo ustanka nije znalo da je Uice, a samim tim i ceo kraj osloboen od okupatora. Potiiki komesar Uikog NOP odreda Milinko Kui je posle ukaska partizanskih jedinica u Uice poslao pismo komandantu Glavnog taba NOP odreda za Srbiju Sretenu ujoviu u kome ga je obavestio da je grad slobodan i istovremeno je traio instrukcije ta dalje da se radi. Kurirka Rahila Kotarev uspela je to pismo da preda u Breu Sretenu ujoviu i Fillipu Kljajiu, koji su, u dogovoru sa Titom, bili poli u junu, odnosno istonu Srbiju. Meutim, kad je stiglo Kuievo pismo, obojica su promenila odluku i doli u Uice krajem septembra. Ubrzo za njima u Uice su stigli Ivo Lola Ribar i Ivan Milutinovi. Sa rukovodstvom Uikog NOP odreda pomenuti rukovodioci poeli su da organizuju ivot u gradu prolagoen ratnoj situaciji.

multisoft.rs