You are on page 1of 3

OBAVEZNA TEORIJSKA PITANJA ZA PRVI KOLOKVIJUM (23.03.2012.

U 8:30 u terminu predavanja: 2 zadatka i nekoliko teorijskih pitanja)

1. Podela konta po sadrini: stanja, uspeha i organizaciono tehnika konta Konta stanja Na kontima stanja se na jednoj strani obuhvataju inicijalno stanje i prilivi , a na drugoj knjie svi odlivi. Konta mogu biti: Konta istog stanja (aktivna i pasivna), Privremeno transformisana (aktivna u pasivna i obrnuto) Potpuna, nepotpuna, korektivna Konta uspeha (rezultata) su konta na kojima se knjie prihodi i rashodi. Njima se obuhvataju promene vrednosti sopstvenog kapitala, oni se na kraju obraunskog perioda gase pa se nazivaju vremenskim raunima. Organizaciono- tehnika konta Omogudavaju da se kretanje sredstava prati sa vie detalja ili aspekata i time dobijanje vedeg broja pokazatelja analitike sintetike ili operativne prirode. Tu spadaju ispravke vrednosti, vremenska razgranienja, rauni prenosa ili rasporeda nabavke materijala i robe, obraunska konta...

2. Podela konta: sintetika i analitika Sintetiki rauni predstavljaju sloene raune koji ukljuuju srodne kategorije tj skupine sredstava ili izvora sredstava (Kupci (sloen)-Kupci u zemlji(manje sloensubsintetiki)- Fiat Srbija(prost)) Prost raun se dalje ne moe raanjivati. Nalaze se u gavnoj knjizi i nazivaju se rauni glavne knjige I stepena Analitiki rauni Su subsintetiki i prosti rauni. Evidencija na analitikim raunima (rauni glavne knjige II stepena po pravilu se vri u pomodnim knjigama kao to su analitika kupaca, dobavljaa, analitika robe... Rauni koji se nalaze u bilansu nazivaju se rauni glavne knjige ili bilansni rauni mogu biti prosti, subsintetiki ili sloeni.

3. ta je kontni okvir? Zakonski je propisano da knjigovodstvo mora biti jednoobrazno i u skladu sa tim preduzeda primenjuju propisani kontni okvir. To znai da preduzeda mogu da otvaraju konta i da ih nazivaju kako je propisano KO. KO predstavlja pregled svih konta koji se mogu otvoriti u knjigovodstvu preduzeda. Kontni plan predstavlja pregled svih konta stvarno otvorenih u jednom preduzedu ( nastaje eliminisanjem nepotrebnih rauna iz KO i ralanjivanjem pojedinih rauna)

4. Sa koliko cifara se obeleava osnovni raun? Prema aktuelnim propisima, stanje i promene imovine, sopstvenog kapitala i obaveza, prihodi i rashodi i utvrivanje rezultata poslovanja iskazuju se na osnovnim (TROCIFRENIM) raunima propisanim u Pravilniku o kontnom okviru i sadrini rauna u kontnom okviru . Propisani osnovni rauni se mogu dalje ralanljivati, dok je u tano odreenim sluajevima, propisanim u Pravilniku, ralanjivanje obavezno (npr obavezna je primena analitikih rauna za knjienje ispravke vrednosti po osnovu obraunate amortizacije).

5. ta pokazuje prva cifra, a ta prve dve cifre? Dekadni sistem raslanjivanja i obeleavanja konta u kontnom okviru i kontnom planu: Bilansni princip - sledi se raspored bilansnih pozicija I mesto : KLASA KONTA 10 kontnih klasa Klasa 0 - NEUPLAENI UPISANI KAPITAL I STALNA IMOVINA Klasa 1 - ZALIHE Klasa 2 - KRATKORONA POTRAIVANJA, PLASMANI, GOTOVINA Klasa 3 - KAPITAL Klasa 4 - DUGORONA REZERVISANJA I OBAVEZE Klasa 5 - RASHODI Klasa 6 - PRIHODI Klasa 7 - OTVARANJE I ZAKLJUAK RAUNA STANJAI USPEHA Klasa 8 - VANBILANSNA EVIDENCIJA Klasa 9 - OBRAUN TROKOVA I UINAKA II mesto: GRUPA KONTA- 100 kontnih grupa III mesto: VRSTA KONTA (OSNOVNI RAUN SINTETIKI RAUN) - 1000 vrsta konta IV mesto: KONTO (ANALITIKI RAUN)

6. ta je kapital? Sredstva koja su vlasnici preduzeda stavili preduzedu na raspolaganje, kao i novostvorena sredstva nastala uspenim poslovanje, a koja ne predstavljaju obavezu za preduzede, ved imovinu vlasnika koja de vlasniku biti vradena najkasnije kod likvidacije preduzeda. Takva imovina nazova se NETO imovina, a njihovi izvori -sopstveni izvori ili SOPSTVENI KAPITAL. KAPITAL= IZVORI - OBAVEZE 7. ta su prihodi i rashodi? Prihodi su sva povedanja sopstvenog kapitala nastala kao posledica poslovanja preduzeda (a ne po osnovu vlasnikih ulaganja). Mogu biti poslovni, finansijski i vanredni. Poslovni obuhvataju prihode nastale obavljanjem poslovne aktivnosti: prihod od prodaje, prihode od aktiviranja uinaka i robe, Finansijski : kamate, poz.kursne razlike, prihod od dividende... Neposlovni ili vanredni dobici, prihodi iz ranijih godina, vikovi, prihodi od smanjenja obaveza. Rashodi

predstavljaju smanjenja sopstvenog kapitala nastala kao posledica poslovanja preduzeda. Rashodi predstavljaju novana ulaganja u proces proizvodnje, rad i sredstva. Mogu biti redovni koji su vezani za poslovnu aktivnost (poslovni i finansijski) i vanredni ili ostali, kao to su gubitak, teta, manjak. 8. Koja sve knjigovodstva postoje? 1) Finansijsko knjigovodstvo : Obavezno za sva pravna lica i preduzetnike, vrdnosno se obuhvataju i evidentiraju sve promene nad sredstvima i izvorima sredstava. 2) Knjigovodstvo osnovnih sredstava: Analitika evidencija svih osnovnih sredstava po vrstama, vrednosti i drugim tehnikim karakteristikama. Za svako osnovno sredstvo vodi se evidencija na posebnoj kartici. Zbir svih analitikih rauna mora biti = sintetikom . Mesene i godinje kvote amortizacije utvruju se na osnovu analitike evidencije. 3) Knjigovodstvo kupaca i dobavljaa: Vodi se u svim preduzedima koji imaju veliki broj kupaca i dobavljaa. Za svakog kupca i dobavljaa otvara se poseban analitiki raun (konto). Evidentira se svako potraivanje prema kupcu i razduenje, kao i obaveza prema dobavljau i izmirenje obaveza. 4) Materijalno knjigovodstvo Evidencija se vodi za svaku vrstu materijala na posebnim analitikim raunima. Znaajan za nabavku materijala Evidencija ulaza i izlaza materijala moe se raditi po stvarnim i planskim nabavnim cenama . Odstupanje planskih od stvarnih cena tendencija kretanja trinih cena. 5) Pogonsko knjigovodstvo Knjigovodstvo trokova. Zadatak obrauna trokova je obuhvatanje , raspodela alokacija trokova uincima i povezivanje trokova i prihoda po nosiocima. 6) Robno knjigovodstvo Predstavlja analitiku evidenciju ulaza i izlaza gotovih proizvoda po koliini i vrednosti. Evidencija za svaku vrstu proizvoda se vodi na posebnom raunu. Zbir prometa salda analitikih rauna mora da se slae sa saldom sintetikog rauna gotovih proizvoda u finansijskom knjigovodstvu. 7) Obraunska Sluba Obraun zarada, platni spiskovi, izvetaji