You are on page 1of 85

IPS

KNJIGOVODSTVO
za MS Windows 95/98/NT/2000/XP

Programski paket za voenje knjigovodstvenih i poslovnih evidencija

IPS d.o.o.
29 Novembar 72/16 ,37230 Aleksandrovac, SR, .r. 205-1001545137174-69, tel/fax 037/751-634, mob 062/214-151, e-mail akidz@ptt.yu, milijan@beotel.yu

ANIKAENGENEERING

I-2

ANIKAENGENEERING

I-3

I.
I. II. 1. 2. III. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. IV. 38. 39. 40. 41. V. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49.

SADRAJ

SADRAJ.......................................................................................................................................................... I-3 UVOD............................................................................................................................................................II-6 DOBRODOLI!............................................................................................................................................... II-6 O AUTORU PROGRAMA.................................................................................................................................. II-7 RAD S PROGRAMOM............................................................................................................................. III-8 POSTUPAK KOD UVOENJA PROGRAMA U RAD .............................................................................................III-8 GLAVNI PROZOR PROGRAMA *.....................................................................................................................III-9 PROZOR PORUKA I UPITA *.........................................................................................................................III-11 KORISNICI *...............................................................................................................................................III-11 TEHNIKE INFORMACIJE O PROGRAMU ......................................................................................................III-12 PROZOR MATINIH FIRMI I POSLOVNIH GODINA * ......................................................................................III-12 PROZOR STANDARDNOG IFRARNIKA *......................................................................................................III-13 PROZOR PREGLEDA IZVJETAJA * ..............................................................................................................III-14 PROZOR JEDNOSTRUKOG UNOSA ................................................................................................................III-16 PROZOR DVOSTRUKOG UNOSA ...................................................................................................................III-16 PROZOR TROSTRUKOG UNOSA ...................................................................................................................III-16 ARHIVIRANJE PODATAKA - BACKUP *........................................................................................................III-16 NAJEA PITANJA I ODGOVORI ................................................................................................................III-18 DO SADA POZNATI NEREENI PROBLEMI ....................................................................................................III-18 WINDOWS POTREBNE OPCIJE .....................................................................................................................III-19 REAVANJE TEHNIKIH PROBLEMA ...........................................................................................................III-19 POSLOVNI PARTNERI - FIRME * ..................................................................................................................III-20 III-21 KONTNI PLAN ............................................................................................................................................III-21 TARIFNE GRUPE POREZA NA PROMET .........................................................................................................III-22 POSLOVNE JEDINICE ..................................................................................................................................III-23 KORISNICKI IZVJESTAJI OBRASCI ...............................................................................................................III-24 KLASIFIKACIJE ARTIKALA I USLUGA ..........................................................................................................III-24 POPIS ARTIKALA I USLUGA .........................................................................................................................III-24 NORMATIVI ARTIKALA I USLUG .................................................................................................................III-25 JEDINICE MERA ..........................................................................................................................................III-26 POREZNI OBVEZNICI PREMA PDV-U ..........................................................................................................III-26 OSNOVE PLACANJA ....................................................................................................................................III-27 NACINI PLACANJA......................................................................................................................................III-27 POPIS SKLADISNIH DOKUMENATA ..............................................................................................................III-27 TIPOVI KNJIGA I-RA ..................................................................................................................................III-28 NACINI AUTOMATSKOG UNOSA U I-RA .....................................................................................................III-28 TIPOVI KNJIGA U-RA.................................................................................................................................III-28 NACINI AUTOMATSKOG UNOSA U U-RA ....................................................................................................III-28 POLJA KOD PDV OBRASCA ........................................................................................................................III-28 GLAVNA KNJIGA - FINANCIJSKO KNJIGOVODSTVO............................................................... IV-29 OBJANJENJE RELACIJA ANALITIKA - SINTETIKA, TEMELJNICE *................................................................IV-29 DNEVNIK GLAVNE KNJIGE ................................................................................................................IV-31 KARTICE GLAVNE KNJIGE .................................................................................................................IV-36 AUTOMATSKO KNJIENJE .................................................................................................................IV-41 ANALITIKA KUPACA I DOBAVLJAA .............................................................................................V-43 DOKUMENTI U ANALITICI KUPACA I DOBAVLJAA ......................................................................................V-43 TEHNII ISPRAVAK - STORNIRANJE - OBAVEST O KNJIENJU .......................................................................V-43 ZATVARANJE STAVAKA ..............................................................................................................................V-44 RAUNI ANALITIKE .....................................................................................................................................V-45 KNJINA OBAVETENJA ..............................................................................................................................V-45 UPLATE/ISPLATE RAUNA ..........................................................................................................................V-45 STORNO DOKUMENTA .................................................................................................................................V-45 ANALITIKA KARTICE ...................................................................................................................................V-46

OSNOVNI PODACI IFRARNICI................................................................................................................. III-20

ANIKAENGENEERING

I-4

50. V-46 51. ANALITIKA DNEVNIK .................................................................................................................................. V-47 Kartice zatvaranja............................................................................................................................................V-47 Izvod otvorenih stavaka....................................................................................................................................V-48 52. RUNO ZATVARANJE .................................................................................................................................. V-48 53. AUTOMATSKO ZATVARANJE ....................................................................................................................... V-48 54. ANALITIKA POETNO STANJE ..................................................................................................................... V-48 VI. ROBNO KNJIGOVODSTVO .................................................................................................................VI-49 55. OBJANJENJE RELACIJA: ULAZNA KALKULACIJA - PRIMKA, RAUN - OTPREMNICA ...................................VI-49 Ulazna kalkulacija - primka........................................................................................................................... VI-49 ........................................................................................................................................................................ VI-50 Raun - otpremnica ........................................................................................................................................ VI-50 56. POETNA SATNJA ......................................................................................................................................VI-52 57. SKLADINA PRIMKA ..................................................................................................................................VI-52 58. POVRATNICA DOBAVLJAU .......................................................................................................................VI-52 59. POPISNI VISAK ..........................................................................................................................................VI-52 60. INTERNE DOSTAVNICA ...............................................................................................................................VI-52 61. REVALORIZACIJA NABAVNIH CENA ...........................................................................................................VI-52 62. OTPREMNICA KUPCU .................................................................................................................................VI-52 63. INTERNA IZDATNICA ..................................................................................................................................VI-52 64. POVRATNICA KUPCA .................................................................................................................................VI-52 65. INTERNA POVRATNICA ..............................................................................................................................VI-52 66. POPISNI MANJAK .......................................................................................................................................VI-53 67. ROBNO-MATERIJALNE KARTICE.................................................................................................................VI-53 68. DNEVNIK ROBNOG KNJIGOVODSTVA .........................................................................................................VI-53 69. AUTOMATSKA EVIDENCIJA STANJA ZALIHA ROBE .....................................................................................VI-53 70. DIREKTNI UPIS PODATAKA BEZ KONTROLA IZVAN PROGRAMA - ROBNO MATER. .......................................VI-53 VII. FAKTURISANJE U VELEPRODAJI .................................................................................................. VII-54 71. PRENOSI RACUNA U IR-A, KUPCE, AVANSNI RACUN .................................................................................VII-54 72. POPIS CENOVNIKA ....................................................................................................................................VII-54 73. CENOVNIK ARTIKALA I USLUGA ...............................................................................................................VII-54 74. KOPIRANJE CENOVNIKA ...........................................................................................................................VII-55 75. POVECANJE I SMANJENJE CENA U CENOVNIKU ..........................................................................................VII-55 76. NARUDBE ...............................................................................................................................................VII-55 77. IZLAZNI RAUNI .......................................................................................................................................VII-55 78. RABAT NA RAUNIMA ..............................................................................................................................VII-58 79. PREDRAUNI ............................................................................................................................................VII-58 80. IZVJETAJI U FAKTURISANJU ....................................................................................................................VII-58 Izvetaj izlaznih rauna................................................................................................................................. VII-58 Izvetaj predrauna ....................................................................................................................................... VII-58 Izvetaj narudbi ........................................................................................................................................... VII-58 Izvetaj rekapitulacije prodaje po artiklima.................................................................................................. VII-58 Izvetaj cenovnika ......................................................................................................................................... VII-58 VIII. MALOPRODAJA VOENJE ZALIHA ......................................................................................VIII-59 81. UVOD U MALOPRODAJU .......................................................................................................................... VIII-59 82. DOKUMENTI U MALOPRODAJI ................................................................................................................. VIII-59 Poetni popis................................................................................................................................................VIII-59 Skladina primka..........................................................................................................................................VIII-60 Povratnica dobavljau .................................................................................................................................VIII-60 Popisni viak ................................................................................................................................................VIII-60 Interna dostavnica(Meuskladinica) ..........................................................................................................VIII-60 Zapisnik o promjeni cena .............................................................................................................................VIII-60 Otpremnice kupcima ....................................................................................................................................VIII-60 Interna izdatnica ..........................................................................................................................................VIII-60 Povratnica kupca .........................................................................................................................................VIII-60 Interna povratnica........................................................................................................................................VIII-60 Popisni manjak.............................................................................................................................................VIII-60 83. KARTICE ARTIKALA ................................................................................................................................ VIII-61 84. DNEVNIK MALOPRODAJE ........................................................................................................................ VIII-61 85. AUTOMATSKA EVIDENCIJA ZALIHA MALOPRODAJE ................................................................................ VIII-61

ANIKAENGENEERING

I-5

86. PREGLED IZVJETAJA .............................................................................................................................. VIII-61 Izvetaj dnevnika maloprodaje .................................................................................................................... VIII-61 Izvetaj kartica artikala ............................................................................................................................... VIII-61 Izvetaj stanje automatske zalihe robe ........................................................................................................ VIII-62 Izvetaj popisa skladinih dokumenata........................................................................................................ VIII-62 Izvetaj skladinih dokumenata ................................................................................................................... VIII-62 Nabavljeni artikli po dobavljaima ............................................................................................................. VIII-62 Maloprodajni cenovnici artikala i usluga ................................................................................................... VIII-62 87. DIREKTNI UPIS PODATAKA BEZ KONTROLA IZVAN PROGRAMA - MALOPRODAJA ..................................... VIII-62 88. ULAZNE KALKULACIJE U MALOPRODAJI ................................................................................................. VIII-63 89. CENOVNICI U MALOPRODAJI ................................................................................................................... VIII-63 IX. OSNOVNA SREDSTVA ......................................................................................................................... IX-64 90. POPIS OSNOVNIH SREDSTAVA (DUGOTRAJNE IMOVINE) .............................................................................IX-64 91. AMORTIZACIJSKE GRUPE OS-A ..................................................................................................................IX-64 92. IZVJETAJI OSNOVNIH SREDSTAVA ............................................................................................................IX-64 Izvetaj osnovnih sredstava ............................................................................................................................ IX-64 Izvetaj amortizacijskih grupa........................................................................................................................ IX-64 Izvetaj dnevnika osnovnih sredstava............................................................................................................. IX-64 Izvetaj kartica sredstava ............................................................................................................................... IX-64 Izvetaj prometa kartica OS-a ........................................................................................................................ IX-64 Izvetaj specifikacije po kontima OS-a ........................................................................................................... IX-64 Izvetaj specifikacije po raunopolagaima ................................................................................................... IX-64 93. POETNO STANJE OSNOVNIH SREDSTAVA ..................................................................................................IX-64 94. ULAZ OSNOVNOG SREDSTVA .....................................................................................................................IX-65 95. IZLAZ OSNOVNOG SREDSTVA .....................................................................................................................IX-65 96. AMORTIZACIJA OSNOVNOG SREDSTVA ......................................................................................................IX-65 97. KARTICE OSNOVNIH SREDSTAVA ...............................................................................................................IX-65 98. AUTOMATSKO POETNO STANJE OSNOVNIH SREDSTAVA ...........................................................................IX-65 99. AUTOMATSKI IZRACUNAVANJE AMORTIZACIJE..........................................................................................IX-65 X. 100. 101. 102. 103. 104. 105. 106. XI. XII. POREZKA EVIDENCIJA ........................................................................................................................X-66 KNJIGA IZDANIH RAUNA I-RA ..................................................................................................................X-66 KNJIGA ULAZNIH RAUNA U-RA................................................................................................................X-66 IZVETAJ KNJIGE I-RA................................................................................................................................X-67 IZVETAJ KNJIGE U-RA ..............................................................................................................................X-67 BORLAND DELPHI INFORMACIJE .................................................................................................................X-68 FORMULAR ZA PRIJAVU GREKE .................................................................................................................X-69 INSTALACIJA PROGRAMA ............................................................................................................................X-70 CONFIGURING DCOM ON WINDOWS XP ...................................................................................... XI-72 CONFIGURING DCOM ON WINDOWS 2000 ..................................................................................XII-78

ANIKAENGENEERING

II-6

II. Uvod
Dobrodoli!

Programski paket IPS knjigovodstvo je namenjen voenju poslovnih knjiga malih i srednjih preduzea . Ako jo niste upoznati sa nainom rada programa preite na rad sa programom. Ako ne znate kako bi poeli, u tome e vam pomoi postupak kod uvoenja programa u rad.

ANIKAENGENEERING

II-7

Tehnike informacije o programu Proitajte koje vee svjetske firme rade sa alatom (Borland Delphi) s kojim je napravljen i ovaj program. Ako jo niste instalirali program upoznajte se sa instalacijom programa. Copyright 1997-2005 ANIKA Engeneering All rights reserved.

Program IPS je pisan u sistemu Multitiered Distributed Application Services (MIDAS).Program je pisanu troslojnoj verziji to znai Jedan sloj je klientska aplikacija,drugi srednji sloj ,ine pravila poslovne logike ,aplikacioni server Poslednji sloj je sam server baze podataka slika dole

2. O autoru programa
Autor i vlasnik licence programa je firma ANIKAENGENEERING Copyright (C) 1997-2005. Adresa: 29 Novembar72/16 , 37230 Aleksandrovac. Tel/fax: 037/751-634, 037/768-134 Mbilnil: 063 7629-069, 062 214-151 e-mail akidz@ptt.yu, web http://www.anikaengeneering.yu/

ANIKAENGENEERING

III-8

III. RAD S PROGRAMOM


Postupak kod uvoenja programa u rad
Svaki korisnik programa je specifian po svojem nainu poslovanja zbog toga je potrebno pre samog rada program podesiti vlastitim zahtevima. Podeavanje programa znai napuniti odreene ifrarnike, podesiti prekidae i sl.

Redosled rada:
Matine firme i godine Termin matina firma predstavlja firmu ili firme za koju vodimo poslovne knjige, dakle to nije kupac, dobavlja ili sl. nego naa firma u kojoj vodimo knjige (ako ste knjigovodstveni servis tada je matinih firmi vie). Poslovni partner je termin koji predstavlja firmu (kupca, dobavljaa i sl.). Popis svih firmi u programu za sve module se nalazi na jednom mestu, u ifrarniku poslovnih partnera. Moete mu pristupiti preko menija Nomenklature>Osnovni ifrarnici>Poslovni partneri. Nakon prve instalacije programa matina firma e biti Testiranje d.o.o. izmiljena firma, ona slui za testiranje programa. Kada elite za svoju firmu otvoriti prazne poslovne knjige postupak je sledei: u ifrarniku poslovnih partnera otvoriti svoju firmu kao novog partnera, ili moete npr. izmeniti podatke nekoj ve upisanoj firmi otvoriti novu matinu firmu (ikona pri vrhu ekrana ili u meniu ifrarnici>Osnovni ifrarnici>Matine firme Novu firmu upisati tako da prepravite Testiranje d.o.o.i upiete sve vae podatke. Brisanje firme u matinim firmama je brisanje poslovnih knjiga koje su otvorene za tu firmu, a brisanje u poslovnim partnerima je brisanje te firme iz ifrarnika, popisa. Organizacione jedinice To su organizacijski delovi matine firme npr. skladita, radne jedinice i dr. Moe ih biti proizvoljan broj, vidi poslovne jedinice . Kod modula materijalno i robno je potrebno u okviru poslovnih jedinica otvoriti potrebna skladita, magacine ako posedujete sopstvene prodavnice upisati ih redom Organizacijske jedinice se otvaraju posebno za svaku firmu za koju vodimo knjige u meniu Nomenklature> Osnovni ifrarnici >Poslovne jedinice u firmi Kontni plan Postojei kontni plan je baziran na osnovnom kontnom planu. Kontni plan je potrebno revidirati tj. provjeriti da li odgovara potrebama korisnika i uiniti potrebne izmene i dopune, meni ifrarnici>Osnovni ifrarnici >Kontni plan Ako radite po osnovnom kontnom planu napraviti samo dopunu konta koja vi koristite. Vidi kontni plan. Poslovni partneri Kao to smo na samom poetku rekli to je popis svih firmi s kojima radimo u bilo kojem modulu programa, u tom popisu se nalazi i matina-e firma za koju vodimo knjige. Dobro je na poetku rada uneti vei broj poslovnih partnera (kupaca, dobavljaa i dr.), a kasnije ih dodavati prema potrebi. Vidi poslovni partneri -firme Tarifne grupe poreza na promet Pregledati tarifne grupe, ako je potrebno uiniti izmene i dopune. U toku rada dopuniti ako bude bilo izmena. Model kontiranja Samo za korisnike koji rade s automatskim knjizenjem. Kod ukljuenog rada s automatskim knjizenjem, a pri automatskom prenosu podataka u odreenim delovima programa, program bi automatski morao izvriti i razna kontiranja. Da bi to funkcioniralo potrebno je programu rei koja e konta automatski upotriebiti kod tog prenosa.Modeli kontiranja se prave za dokumenta za koja mogu postojati automatsko kontiranje(Fakture,kalkulacije,avansni rauni,premnice i sl.). Popis artikala, materijala Popis artikala moemo kao i popis poslovnih partnera unositi tokom samog rada kako se pojavljuju, ali je praktinije uneti odmah jedan odreeni broj za koji znamo da se esto pojavljuju tj. da e nam svakako trebati. Vidi popis artikala i usluga.

ANIKAENGENEERING

III-9

Poetna stanja S programom se moe poeti raditi unutar godine ili na poetku godine, da bismo mogli poeti moramo u odreene module uneti neka poetna stanja, zavisno od toga o kojim se delovima programa radi: Poetno stanje na poetku unosimo posebno za glavnu knjigu, a posebno za analitike. Poetna stanja analitika unosimo za svaku analitiku posebno (kupci, dobavljai, blagajna, robno i dr.), ta poetna stanja se prenose u glavnu knjigu. glavna knjiga, kao sintetiki glavni deo knjigovodstva je svakako najvaniji. U svakom sluaju moramo uneti poetno stanje tekue godine tj. poetni bilans, iskljuivo kroz dokument poetno stanje. Ako poinjemo na poetku godine onda je to dovoljno, ako poinjemo unutar godine tada osim poetnog stanja 1.1. trebamo uneti i promet po odreenim kontima. To moemo napraviti na razne naine npr. a) uneti samo ukupni dugovni i potrani promet konta, b) uneti ukupni dugovni i potrani promet npr. po mesecima, c) uneti sva knjienja koja ine dugovni i potrani promet. Koji od naina ete upotrebiti zavisi o odluci knjigovoe. Istu odluku bismo morali doneti kada bi se radilo i o runom voenju knjiga. analitika kupaca i dobavljaa, prvo ukljuiti unos kao poetno stanje (nalazi se na samom prozoru unosa), a zatim uneti poetno stanje prole godine na dva mogua naina, a) tako da unesemo sve raune i plaanja iz prole godine koji su bili potpuno ili djelomino otvoreni, a koji zajedno ine poetni saldo odreenog partnera, b) uneti za svakog partnera samo iznos salda kao fiktivan raun ili plaanje zavisi da li je saldo dugovni ili potrani. Promet tekue godine takoer unosima na dva naina a) ili b) kao to je prethodno opisano. robno knjigovodstvo, potrebno je uneti poetni popis svakog pojedinog artikla sa datumom 1.1. osnovna sredstva, slino kao i robno fakturisanje u veleprodaji, a) moemo poeti od bilo kojeg rauna gdje smo stali s runim fakturama ili s nekim drugim programom, b) moemo uneti sve fakture do dananjeg datuma. Pod a) imamo manje posla, pod b) imamo pune podatke za izvjetaje

Glavni prozor programa *


Glavni prozor je matini prozor ulaskom u program uvijek ulazite u njega, a zavretkom rada s programom izlazite iz glavnog prozora. Odabirom opcija na glavnom prozoru birate koji e roletni meni biti aktivan . Svaka opcija na glavnom prozoru predstavlja jedan knjigovodstveni modul, i svaki taj modul ima svoj roletni (padajui) meni. To je prozor unutar kojega se otvaraju svi ostali prozori. Zatvaranjem glavnog prozora programa zatvaraju se i svi ostali prozori tj. prekida se rad programa. To je tzv. MDI tip prozora gdje pojedini prozori koji se otvaraju ne mogu prei granice glavnog prozora. U sluaju kada imate otvorenih vie programa preglednije je videti koji prozori pripadaju kojem programu nego kad se prozori jednog programa nalaze svuda po desktopu, ili su minimizirani i sl. Minimiziranjem glavnog prozora minimiziraju se i svi njegovi prozori.

ANIKAENGENEERING

III-10

Moduli :
FINANSIJE SALDOKONTI KUPACA SALDOKONTI DOBAVLJAA FAKTURISANJE U VELEPRODAJI ROBNNO-MATERIJALNO KNJIGOVODSTVO INTERNI PROMET MALOPRODAJA OSNOVNA SREDSTVA PLATE IZVETAJI PORESKA EVIDENCIJA PS KASA U MALOPRODAJI POSLOVANJE ZANATLIJA

ANIKAENGENEERING

III-11

Prozor poruka i upita *


Preko prozora poruka i upita komuniciramo sa programom. U sredinjem delu prozora je tekst obavesti ili upita.

Sa donje strane prozora je niz moguih odgovora (jedan ili vie), ako je samo jedan npr. OK znai da kada proitamo poruku moemo dalje.Ako je ponueno vie opcija npr. No, Dalje tada odluujemo u kojem smjeru e program dalje ii.Ponuenu opciju moemo jednostavno odabrati miem ili prvim podvuenim slovom ili tipkom ENTER ako je oznaena tipka koju elimo odabrati.

Korisnici *
Na naem programu na svakom raunaru se izradjuje korisniki nalog za klienta koji e raditi na raunaru i dodeljuju mu se aplikacije kojima moe pristupati.Svaki dokumentat napravljen na ovom raunaru se evidentira.Tako da pregledom dokumenata moete tano znati na kom raunaru je dokumenat izradjen .

Naprimer :

ANIKAENGENEERING

III-12

Tehnike informacije o programu


Program je pisan za operativni sistem Microsoft Windows 95/98 , Windows NT, Windows 2000 i Windows XP u programu Borland Delphi (Pascal), a baza podataka je Interbase. Potrebni resursi: procesor - pentium 333 ram - 128 KB RAM disk - standardni rezolucija - minimalna rezolucija 1024*768 Windowse konfigurirati za PanEuro, obavezno small fonts. Program e raditi i na svakom slabijem raunarzu na kojem normalno radi i Windows operativni sistem.

Prozor matinih firmi i poslovnih godina *


Logika samog knjigovodstva namee logiku programa, a to je da se poslovne knjige vode nezavisno za svaku firmu i unutar nje za svaku poslovnu godinu. Sa programom Ips knjigovodstvo nije mogue nezavisno voditi vie firmi . U jednom trenutku moemo biti u samo jednoj firmi i jednoj njenoj poslovnoj godini. Ukoliko elite voditi vie firmi morate nam se obratiti radi dobijanja upudstva za instalaciju druge verzije programa.Ovaj program je projektovan za vie korisniki rad u troslojnoj arhitekturi client server formi.Progrm je projrktovan tako da omoguuje da vae organizacine jedinice budu na lokacijama van vae matine firme a raunari izmedju njih se spajaju preko ( beinih veza,modema isl.).Program omoguuje rad vie korisnika na jednoj aplikaciji naprimer deset korisnika mogu raditi nezavisno na kalkulacijama (radi svako svoju kalkulaciju ).Program omoguava i rad na sistemu ''kasnijeg snimanja'' Kada dodjete na posao ukljuite va raunar ,uitate aplikaciju na kojoj ete raditi,diskonektujete se sa servera.Radite normalno na vaoj aplikaciji do kraja radnog vremena onda se konektujete na va server i snimite podatke koje ste radili.(Program sam vidi da su vai podaci izmenjeni i nudi vam varijantu snimanja izmenjenih podataka).Ovo je vrlo bitno kod korisnika koji imaju optereenu mreu ka serveru dako da clienti ovim radom ne optereuju mreu

ANIKAENGENEERING

III-13

9. Prozor standardnog ifrarnika *

Navigator
Slina navigacija kao i kod kazetofona: prvi red prethodni red sljedei red zadnji red osvei podatke sa diska

Traga podataka
Obino se nalazi pri vrhu prozora, ima polje za odabir kriterijuma pretraivanja i polje za upis podataka koje traimo. Traga je neovisan o trenutnom redoslijedu podataka tj. iako su podaci sortirani po ifri, traga moe pretraivati po abecedi. Odaberite kriterij (uvijek jedan ) po kojem elite pretraivati, a zatim u polje desno upisujte znakove. Pretraivanje se vri nakon svakog upisanog znaka.

Standardne tipke u prozorima su:


novai unos - novi podatak u datoteci (Nova tarifa,Novi artikal i sl.) izmena (editovanje) - izmena podatka koji je trenutno aktivan tj. tekui u prikazu snimi - ako se nalazimo u unosu/izmeni tekui podaci e biti snimljeni i prebacit emo se u mod pregled odustani - ako smo u unosu podatak nee biti snimljen, ako smo u izmeni bit e vraeni stari podaci koji su

ANIKAENGENEERING

III-14

bili kod ulaska u izmenu izvetaj (izvjetaji) - poziv novog prozora sa opcijama za izvetaj izlaz - prekid rada i zatvaranje tekueg prozora brisanje - brisanje tekueg zapisa

Tabelarni prikaz je prirodan naini prikaza podataka onako kako su oni snimljeni u datoteci na disku tj. jedan
red predstavlja strukturu podataka. U redu moe biti proizvoljan broj kolona, a broj redova zapravo odreuje broj podataka npr. broj partnera - firmi i sl. Kretanje po tabeli se moe ostvariti miem ili tipkama preko tastature. Tastatura je standardna za windows programe. gore, dole, levo, desno - kursorske tipke stranica gore, dole - pgDn, pgUp prvi red, zadnji red - home, end, ctrl+PgUp, ctrl+PdDn

Pojedinani prikaz je prikaz jednog reda tabele. Obino se koristi kod unosa i izmene podataka ali i kod pregleda kad je broj kolona vei pa je preglednije videti jedan red na celom ekranu. Kretanje po ekranskom prikazu je tipkom TAB (red ispod reda sa brojevima, prva tipka), u DOS orijentiranim programima tipkom TAB se isto moglo kretati po poljima, ali se za to koristila tipka ENTER, ovdje tipka enter ima funkciju pokretanja odreenih akcija.

Prozor pregleda izvjetaja *

ANIKAENGENEERING

III-15

Kada strelicom dole doete na kraj dokumenta program e vas automatski prebaciti na poetak sljedee stranice, kada strelicom gore doete na poetak dokumenta program e vas automatski prebaciti na kraj prethodne stranice. Na taj nain moete pregledavati odreeni dokument s vie stranica i bez tipki PgUp i PgDn. Kada koristite tipke za listanje stranica PgUp i PgDn dokument e uvijek ostati na istom mjestu npr. ako ste u izvjetaju izlistali 30 rauna, zgodno je prvi raun pomaknuti tako da doemo do adrese kupca (tj. maknemo zaglavlje s naom adresom) i tada listamo raune s PgUp i PgDn tipkama.
Svaki uslovno reeno izvetaj-izvjetaj se moe poslati na tampa, modem, datoteku i sl. jer to podravaju sami Windowsi, no svaki takav tampan izvetaj se isto tako moe pregledati na ekranu u obliku istovetnom kakav e biti kada se ispie npr. na papir. Naravno ako na ekranu imate boje, a va tampa ne podrava boje ... Prozor za pregled izvjetaja je kao i svaki drugi prozor dakle moete ga smanjiti, otvoriti jo jedan takav isti prozor i sl. Izvjetaji samo prikazuju podatake oni ih ne menjaju! Izlaz Zatvaranje prozora pregleda izvjetaja. Stranica Prilikom pojavljivanja izvjetaja, ako je izvjetaj na vie stranica, prva stranica e se prikazati odmah, a ostale onako kako se kreiraju. Moemo upisati broj bilo koje stranice izvjetaja. Izbor tampaa Bilo koji ureaj koji podravaju windowsi. !!! Moet printati u HTML printer driver, besplatan je na Microsoftovoj web stranici Izvetaj tampanje izvjetaja na ureaj koji je specificiran npr. tampa, modem-fax, datoteka i sl. Kriterijum izvetaja Mogui kriteriji izvetaja su: sve stranice samo tekua stranica prema kriteriju od do stranice, mogue je upisati vie kriterija istovremeno npr. 1-4, 7, 9, 10-15 moete izvetajati stranice prema nazad npr. 20-1 sve neparne stranice sve parne stranice sve neparne iz navedenog kriterija sve parne iz navedenog kriterija Uveanje Makisimalno uveanje je 300% to je dovoljno da se vidi bilo koji detalj izvjetaja. Uobiajeno uveanje je 100% to prikazuje izvjetaj u normalnoj veliini. Kod malih ekrana, 14 ina, slova moda nee biti dovoljno itljiva zbog niske rezolucije ekrana pa e biti potrebno poveati izvjetaj, samim tim vjerovatno nee cijela stranici po irini stati u ekran pa ete morati pomicati papir levo desno i gore dole. No ako pokrenete windowse u vioj rezoluciji npr. 1024*768 i na prikladno velikom monitoru (17 ina) moi ete solidno videti itavu stranicu po irini. Napomena: prikaz izvjetaja na ekranu je renderirani metafile izvetaj koji u kombinaciji sa RTF izvetajom memo polja izgleda neki puta malo drugaije kod izvetaja na tampa tj. papir to je opet uslovljeno raznim driverima printera. Organizacija IPS nema nikakvog utjicaja na lo RTF Microsofta u nekim sluajevima kod izvetaja. S obzirom na to sve izvetaje koji nisu "sve stranice" koristite opreznije jer se moe dogoditi razlika onoga na ekranu i papiru. Izvetaj ponovo generiranog izvjetaja ili slike iz pregleda na tampa Kada dobijemo izvjetaj na ekranu tj. u prozoru pregleda izvjetaja (print previw) tada zapravo gledamo grafiki prikaz windows metafile tj. sliku budueg izvjetaja. Rezolucija te WMF slike je svakako drugaija od rezolucije tampaa na kojem e se izvjetaj u finalu izvetajati. Kad pritisnemo tipku za izvetaj program e (inicijalno) ponovo generisati izvjetaj direktno na tampa koristei njegovu rezoluciju za izvetaj. Taj izvetaj e se uvijek barem malo razlikovati od slike u prozoru pregleda izvjetaja. To trebamo imati na umu kada npr. elimo izvetajati samo 100. stranicu od ukupno 200. U tu svrhu postoje dvije ikone koje reguliu da li da se kod izvetaja na tampa ponovno generie izvjetaj direktno na tampa ili da se zapravo prikazuje slika izvjetaja koju imamo u prozoru pregleda izvjetaja.

ANIKAENGENEERING

III-16

Prozor jednostrukog unosa


Jednostruki unos je rad sa podacima koji su u principu u jednoj tabeli podataka. Karakteristian primjer je prozor standardnog ifrarnika. Svaki prozor ima tabelarni i Pojedinani prikaz. Tabelarni prikaz je za pregled podataka i npr. odabir koji red datoteke e se menjati u izmeni podataka. Pojedinani pregled prikazuje samo jedan red datoteke. Iz bilo kojeg prikaza moemo odabrati akciju unosa, izmene, brisanja, izvetaja i sl., ali samo ako je ta tipka slobodna. Ako se nalazimo u unosu (izmeni) podataka ili u (unosu) podataka tada ne moemo pokretati akcije tipa izmene (unosa), brisanja i sl.

Prozor dvostrukog unosa


Prozor dvostrukog unosa je karakteristian za dokumente tipa rauna, otpremnica i sl. gdje se prvo unose podaci o glavi dokumenta, a zatim proizvoljan broj stavaka za taj dokument. Prozor dvostrukog unosa ima u zaglavlju tipke preko kojih se unose podaci tipa,komintenata,organizacionih jedinica,napomena,datuma isl.Klikom mia ili tastaturom dolazite najee u polje kao to su ifra komintenta(partnera) u tom polju direktnim kucanjem njegove ifre i izlaskom iz tog polja dobijate sve podatke koje su vezane za datog komintenta.Isto tako pritiskom tipke F1 u tom polju dobijamo dijalog koji nas dalje vodi u pronalaenju traenog komintenta.Prelazak izmedju polja ostvarujete tipkama TAB ili ENTER. Ispod glave dokumenta najee se nalaze dva dugmeta unos i brisanje . Ukoliko ste popunili glavu dokumenta kako treba moete prei na unos stavki dokumenta Prelazimo u deo za unos stavaka. U delu za unos stavaka unosimo stavku po stavku, raspoloive tipke su: - unos unos nove stavke gde se najee otvara dijalog za ubacivanje podataka koji su vam potrebni za odgovarajui dokumenat - brisanje brisanje tekue selektovane stavke - snimi snimi tekueg unosa ili izmene stavke - odustani odustanak od unosa nove stavke ili izmene - izlaz izlaz iz dela za unos stavaka i kraj unosa/izmene dokumenta

Prozor trostrukog unosa


Za razliku od prozora dvostrukog unosa ima i trei deo za unos treeg niza proizvoljnog broja stavaka. Unos zapoinje unosom glave dokumenta, sa tipkom Unos prelazimo na unos stavaka dokumenta, obino unos stavaka dokumenta zavrava sa tipkom koja se zove prema tipu treeg unosa npr. Trokovi. Klasian primjer trostrukog unosa je ulazna kalkulacija koja ima zavisne trokov. Prvi deo je unos glave, drugi deo je unos stavaka kalkulacije, a trei deo unos trokova. Tipkom Alt ukljuujemo (aktiviramo) i iskljuujemo tekui roletni izbornik. Tekui izbornik je onaj koji se nalazi pri vrhu ekrana.

Arhiviranje podataka - backup *


Vai podaci s kojima radite se nalaze na tvrdom disku u raunaru. Podaci su zapisani magnetnim zapisom nula i jedinica, neemo o tome koliko je to siguran zapis. Dakle s vaim diskom ili raunalom se moe bilo kada dogoditi nepredvieni problem, da taj problem ne bi bio i vei od jednog diska ili raunara kao to je npr. gubitak jednogodinjeg unosa podataka i sve ostale konzekvence u vaem poslovanju koje iz toga proizlaze, potrebno je podatke s vaeg diska povremeno arhivirati (kopirati, backupirati) na neke druge medije. Arhiviranje je osobna odgovornost korisnika programa. Za arhiviranje se preporuuje nabaviti npr. ZIP ureaj (interni ili eksterni) koji zamjenjue standardnu disketnu jedinicu u raunaru (cena ZIP-a je cca 200 Eura). Podaci ne samo da se ne preporuuju arhivirati na klasine diskete 1,44MB kapaciteta nego ta varijanta nije niti podrana. Takvo arhiviranje bi trajalo predugo, a te diskete su krajnje nepozdane ime arhiviranje gubi sav smisao. Dakle koristite neke od sljedeih varijanti za medij za arhiviranje: 1) ZIP, LS, JAZ ili sl. disketni ureaj ije su diskete kapaciteta 100MB (120MB, 1GB) Ova varijanta gdje je arhiva i fiziki odvojena od raunara je nasigurnija jer svoju arhivu moete odnijeti i na drugu lokaciju tj. sauvat ete podatke ak i ako vam ukradu raunar 2) Mreni disk Ako imate vie raunara koja su meusobno povezana disk za arhiviranje moete postaviti da bude mreni disk tj. osim na lokalnom disku imat ete i kopiju podataka na susjednom raunaru 3) Lokalni disk Ako nemate ZIP, LS, umreena raunara i sl. i niste u mogunosti to financirati, za nudu moete raditi kopije na lokalni radni disk. U toj varijanti e se osim podataka na kojima radite krerirati i dodatna kopija tih istih

ANIKAENGENEERING

III-17

podataka u posebnom direktoriju. U sluaju oteenja podataka s kojima radite ipak imate sigurnosnu kopijuarhivu u posebnom direktoriju. Datoteke s podacima se mogu otetiti npr. naprasnim gaenjem raunara za vreme rada, oteenjem dela dela diska (klastera) i sl. Podvarijanta je da disk za arhiviranje bude drugi lokalni disk u istom raunaru. Varijanta 3) je manje sigurna nego pod 1) i 2) jer vas ne spaava od opasnosti da vam se pokvari celi disk tj. da ne moete ni do podataka ni do arhive. Pogotovo ako vam ukradu celi raunalo. Ako varijantu 3) iskombinirate tako da vam netko povremeno ipak iskopira vae arhive ne neki spoljni medij znatno ete poboljati sigurnost vaih podataka. Koliko esto vriti arhiviranje Preporuujemo minimalno jednom nedeljno. To u svakom sluaju zavisi od koliine podataka koju unosite, ako na raunaru radite jednom mjeseno onda nema potrebe snimati podatke jednom nedeljno. Ako radite svaki dan, a upisujete i velike koliine podataka bilo bi dobro arhivirati i ee npr. svaki drugi dan ili sl. U programu postoji aplikacija arhiviranje. Arhiviranje ne moete vriti ako imate otvorenih drugih prozora ili ako je na mrei drugi korisnik u programu. Disk za arhiviranje U ovom delu odreujemo na koji disk e se arhivirati podaci (destinacioni disk). Ovde upiite putanju diska na kome elite arhivirati podatke (E:\ANIKA\DATA\DATA2005\DATA2005.GDB ) .Baza podataka u programu nosi naziv DATA2005.GDB zavisno od godine koju radite, 2006 nosi naziv DATA2006.GDB . U delu baza podataka koja se kopira upisite (C:\ANIKA\DATA\DATA2005\DATA2005.GDB).Ovde vodite rauna na kom disku je instalirana vaa aplikacija (disk C.E,D itd) tako da samo promenite disk u prvom polju (ako je vaa aplikacija na C: disku u prvo polje upisati (C:\ANIKA\DATA\DATA2005\DATA2005.GDB);

Program za arhiviranje napravie kopiju dadoteke DATA2005.gdb na disku gde ste mu zadali.Ukoliko sledee nedelje radite novo arhiviranje program ce napraviti kopiju Copy of DATA2005.GDB,ako ponovo uradite arhiviranje program e napraviti kopiju Copy(2) of DATA2005.GDB i tako dalje, najsveija kopija vam je sa naveim brojem Copy.Ovde vam preporuujemo da odete u direktoriju gde ste snimali podatke i izbriete sve stare kopije arhiva a ostavite samo zadnju arhivu .

ANIKAENGENEERING

III-18

POVRAT PODATAKA (RESTORE) Povratak podataka tj. kopiranje radite iz Windows explorera (to se u prosjeku nekom moe dogoditi vrlo rijetko ili nikad), ako niste vini u radu s Explorerom pozovite nekog strunijeg,pozovit nas i miemo vam objasniti kako to da uradite.Ukoliko elite sami uraditi sledite sledee korake : 1) Prnadjite direktorijum C:\ANIKA\DATA\DATA2005\DATA2005.GDB ukoliko ste aplikaciju instalirali na drugi disk nap.D onda pronadjite D:\ANIKA\DATA\DATA2005\DATA2005.GDB 2) Izbrisite dadoteku DATA2005.GDB. 3) Pronadite rezervnu kopiju Copy(-) of DATA2005.GDB najsveiju preimentujte je (funkcija Rename) u dadoteku DATA2005. 4) Iskopirajte ovu dadoteku na mesto gde ste prvu izbrisali u direktorijum C:\ANIKA\DATA\DATA2005\ ili zavisno od diska D:\ANIKA\DATA\DATA2005\.. Ovim ste vratili sve podatke koje ste imali kada ste vrili zadnje arhiviranje.

Najea pitanja i odgovori


vidi Rjeavanje tehnikih problema, Instalacija programa -----------------------------------------------------------------------------------------------Pitanje: Zato se u prozorima ne vide sve rijei i slova, npr. u prozoru obavetenja, zato se na tipkama (buttonima) ne vidi celi tekst. Odgovor: Vjerovatno u konfiguraciji windowsa niste postavili small fonts nego imate large fonts. Druga mogunost je da ste u Windowsima instalirali dodatne fontove koji su poremetili normalan izgled programa. Pokuajte deinstalirati/obrisati font ARIAL CE i Times New Roman CE. -----------------------------------------------------------------------------------------------P: Koja je najnia rezolucija ekrana s kojom se moe raditi. O: 800*600, preporueno 1024*768 piksela, moete raditi i s 640*480 ali neete videti celi prozor -----------------------------------------------------------------------------------------------P: Zato ne mogu pokrenuti program dva puta na istom raunaru O: Ako je program konfiguriran za mreni rad tada se to ne moe, ako nije tada se moe pokrenuti u dva prozora -----------------------------------------------------------------------------------------------P: U tabelarnim prikazima, kod unosa numerikih i datumskih podataka, ne prikazuju se ispravno podaci npr. unesem 1406,00, a u tabeli je prikazano 1,41 i sl. O: U vaim Windowsima nisu ispravno setirani Regional settings podaci. Nalaze se u >Start meniu>Control panel>ikona Regional settings. Morate namestiti: Regional settings: (Slovenija) Number: decimal symbol ( ,) Digit grouping symbol ( . ) Date: short date style (dd-MM-yyyy), long date style (dd-MM-yyyy) ------------------------------------------------------------------------------------------------

Do sada poznati nereeni problemi


Lista do sada poznatih problema koji postoje, ali nisu rijeeni: Programski - u prikazu izvjetaja na ekranu u izvjetajima kod nekih rezolucija se ne vide linije izmeu redova, to je greka Microsofta i izvetaja u metafile format koji se prikazuje na ekranu, na tampau se vide linije - prilikom izvetaja tekstova proizvoljne duine tzv. RTF format program koristi Microsoftov izvetaj rtf formata, a on prilikom izvetaja trenutno neki puta ne ispie zadnji red tog teksta, upudstva: na kraj teksta dodajte jo jedan prazan red i barem space (razmaknicu) da bi se prikazali svi redovi kada Microsoft to rijei izvetaj e biti u redu

ANIKAENGENEERING

III-19

Windows potrebne opcije


Regional Settings Properties iz Controlnog panela Regional Settings - Slovenija Number - decimal simbol = , - digit grouping siymbol = . - negativ simbol = Date - short date style = dd-MM-yyyy - long date syle = dd-MM-yyyy

Reavanje tehnikih problema


vidi Instalacija programa, Najea pitanja i odgovori, Windows potrebne opcije 1. Uslijed pada operativnog sistema i sl. ne moete vie ui u program - mogue je da treba reinstalirati windose - bit e problema i ako vam deo memorije u raunaru nije u redu - da li ste instalirali BDE Borland Database Engine s programom i INTERBASE SERVER 2. Vai podaci koji su trenutno bili u memoriji raunara nisu snimljeni ako je u meuvremenu dolo do nestanka struje ili pada operativnog sistema Radi ubrzanja rada podaci se dre u memoriji odreeno vreme i povremeno snimaju na disk moete: - u "Program Files/Borland/Common files/BDE/ direktoriju pokrenuti bdeadmin.exe - zatim u Configuration/Sistem/Init/Local share postaviti na TRUE, to e stalno spremati podatke na disk - ako je sistem mreni s NT serverom tada iskljuite opciju opertunistic locking na serveru [HKEY_LOCAL_MACHINE\SISTEM\CurrentcontrolSet\Services\LanmanServer\Parameters] "EnableOpclcks"=dword:00000000, "CachedOpenLimit"=dword:00000000. 3. Uzrok problema, pogotovo na OSR2 Windowsima moe biti vredir.vxd datoteka za koju Microsoft na svojoj web stranici kae da je neispravna 4. Prilikom mrene instalacije, sve stanice bi trebale videti isti identifikacijski broj programa koji se nalazi na serveru (i server u nondedicated modu), ako to nije sluaj neke stanice e se postaviti u probni mod, a neke e biti u registracionom modu. Uzrok tome je najee to stanice meusobno i server imaju razliiti FAT sistem. Trenutno su prisutni FAT (ili FAT16) i FAT32. Koji FAT ima koje raunar moete provjeriti tako da otvorite Windows explorel, kliknete desnim klikom mia na odreeni drive i u delu Properties proitate pod File system: FAT ili FAT32. Preporuka je da sva raunara konvertirate u NTFS ili FAT32 (vie prostora na disku i puno bri rad s podacima). Drive FAT konverter se nalazi u sistemskom meniu "Start>Programs>Accesories>System tools>Drive converter (FAT32)". Ako ga sluajno nemate u meniu instalirajte ga dodatno s Windows CD roma. Drugi razlog moe biti to shortcut pokaziva nije identino postavljen na svim stanicama. Ako nita od toga ne pomogne za neke stanice e se upisati poseban klju u program.

ANIKAENGENEERING

III-20

OSNOVNI PODACI IFRARNICI


Poslovni partneri - firme *
ifrarnik svih firmi i sl. tj. pravnih osoba s kojima poslujemo ili ih samo elimo imati u evidenciji. Taj ifrarnik se koristi u svim modulima u programu, bilo za kupce ili dobavljae. Da bismo za odreenog partnera otvorili matine knjige (tj. vodili knjige za njega) moramo ga prvo evidentirati u ovom ifrarniku.Savetujemo da vae poslovne partnee vodite po svojim PIB-ovima tj da njihova ifra bude njihov PIB.

Pretraivanje U prvom polju forme u comboboxu izaberite po emu e te vriti pretragu (IDPartnera,Naziv,Adresa i td.)Zatim u drugom polju upisujte traeni teht.Program e vas sam voditi to pretrage.

ANIKAENGENEERING

III-21

Kontni plan
Kontni plan je vaan ifrarnik kojeg je bitno ustrojiti pre samog rada sa programom. Naknadna brisanja konta, a koja su ve upotrebljavana nisu preporuena. Preporuka je da se unesu sva mogua sintetika konta bez obzira da li imate analitike za njih, to nee smetati kod samog rada jer e poziv kontnog plana kao ifrarnika inicijalno pokazati samo analitika konta. Detaljna razrada sintetikih konta e vam dobro doi kod izvetaja bruto bilance jer e svaki sintetiki konto imati zbir. Kod pretraivanja e se automatski namjetati kriterij pretraivanja (ifra konta ili naziv) u zavisnosti da li je prvi znak slovo ili broj. Na sintetika konta ne moete knjiiti. Ve kod samog unosa konta u programu prvo slovo S ili A e vam signalizirati da li ste pozvali sintetiki ili analitiki konto. Prilikom unosa novih konta ili izmene starih moete odrediti da li taj konto sudjeluje u izvjetaju za menadere Izvetaj prihoda i trokova. Preporuka oznaavajte samo sintetika konta tako neete imati problema kad budete dodavali nove analitike jer e one automatski biti oznaene preko svoje vie sintetike.

ANIKAENGENEERING

III-22

Tarifne grupe poreza na promet


Porez na promet prema sastavu Poreza na dodanu vrijednost. Tarifne grupe otvarate proizvoljno. Za svaku tarifnu skupinu evidentiramo: - ifra tarife - naziv tarife- stopa poreza

ANIKAENGENEERING

III-23

Poslovne jedinice
Openito sve poslovne jedinice firme se nalaze u jednom ifrarniku, ali se meusobno razlikuju po tipu. Tip poslovne jedinice odreuje gdje e se u programu koristiti ta poslovna jedinica. Poslovne jedinice mogu biti etiri tipa: - organizacijska (organizacijskog karaktera, nije ni radna ni skladite) - radna (pogoni, radne jedinice, gradilita i sl.) - skladite (veleprodajna skladita, skladita materijala i sl.) - prodavaonica (koriste se iskljuivo u maloprodaji) - magacini .

Radnu jedinicu emo koristiti iskljuivo u proizvodnji tj. kada otvaramo jedinicu pogona, gradilita i sl. Namjena je da materijal koji se troi u proizvodnji veemo uz pojedinu radnu jedinicu. Radna jedinica NE VODI ZALIHE na njoj se zalihe samo troe tj. evidentiraju kad izlaze iz poslovne jedinice tipa skladite. Skladinu jedinicu koristimo kada elimo otvoriti skladite artikala, materijala, proizvoda i dr. u robnomaterijalnom knijgovodstvu. Namjena ove jedinice je dakle voenje zaliha po nabavnim cenama. Jedinica tipa prodavaonica predstavlja kao to i njen naziv kae prodavaonicu u maloprodaji. Ovaj tip jedinice koristimo iskljuivo za otvaranje prodavaonica. U prodavaonicama vodimo zalihe po maloprodajnim cenama. Organizacijska jedinica su zapravo sve ostale jedinice koje nisu radna, skladite i prodavonica. Organizacijske jedinice koristimo npr. kod evidencije prihoda i trokova po jedinicama to je Uprava i sl.

ANIKAENGENEERING

III-24

24.

Korisniki izvjetaji obrasci

To su izvjetaji koje korisnik samostalno kreira. Inicijalno su otvorena etiri izvjetaja zavrnog rauna kao primjer tj. Bruto bilans Bilanca stanja Bilanca uspeha Statistiki izvjetaj (godinji i polugodinji)

25.

Klasifikacije artikala I usluga

Pod klasifikacijom (nomenklaturom) artikala podrazumijevamo podelu svih artikala-usluga (dalje samo artikala) na odreene grupe. Od korisnika zavisi kakvu e podjelu usvojiti za svoje artikle. Ta klasifikacija kasnije moe sluiti za razna grupisanja, kod izvjetaja i sl. Unosi se klasifikacija i opis klasifikacije. Klasifikacija moe biti npr. numerika: 1, 1.10, 1.11, 1.11.001, 2.1 i sl., slovna: boje, lakovi, namjetaj kombinovana: BS34, BS456, BS33 i sl. Klasifikaciju ne morate razraditi pre unosa samih artikala, moete ju razraditi i pridruiti artiklima kasnije no radi bolje organizacije bolje je to napraviti unapred. Kod dobro razraene klasifikacije moemo npr. kod izvetaja cenovnika izvetavati cene samo sanitarnog namjetaja, samo cene boja, samo cene kancelarijskog namjetaja i sl.

Izvetaj popisa klasifikacija Popis svih klasifikacija artikala i usluga od do ili svih.

Popis artikala i usluga

ANIKAENGENEERING

III-25

Normativi artikala i uslug


Pojam normativa koristimo kod sloenih artikala i usluga. Sam pojam normativa se obino vee za proizvodnju odreenih proizvoda gdje normativ predstavlja koliine manjih elemenata koje sainjavaju proizvod tj. neki vei element. U programu IPS knjigovodstvo normativi se mogu koristiti u razne svrhe zato je primjerenije koristiti pojam sloenih i jednostavnih artikala i usluga. Sloeni artikal radimo u aplikasiji Sastavnica u meniji Interni promet.

ANIKAENGENEERING

III-26

Sloeni artikl/usluga - onaj artikl/usluga koji se sastoji od vie drugih artikala i/ili usluga Jednostavni artikl/usluga - onaj artikl/usluga koji se ne sastoji od manjih dijelova, ali moe i ne mora sainjavati neke sloene artikle. Pravila kod odreivanja elemenata sloenog artikla Elementi se odreuju samo u prvom nivou npr. artikl A sastoji od artikala B i C artikl B se istovremeno sastoji od artikala D, E i F Pozivanjem artikla A tj. razduivanjem prema njegovim elementima npr. u robnom razduit e se samo artikli B i C, a ne i D, E i F. To nam omoguava to da se artikl B moe sastojati i od artikala A, E i F jer se nee dogoditi rekurzija da artikl A poziva artikl B, a ovaj opet A itd. Mogue su varijante s uslugama npr. usluga A se sastoji od artikala B, C i usluge D ili artikl A se sastoji samo od usluga B, C i D Mogue su ak i sljedee kombinacije artikl A se sastoji od elementa A artikl A se sastoji od elementa B artikl A se sastoji od elemenata A, B i C Ne moete samo upisati sljedee npr. artikl A se satoji od elemenata A i A tj. jedan element se moe pojaviti samo jednom kod istog sloenog artikla Koliine elemenata za sloeni artikl se odreuju za jedininu vrijednost sloenog artikla. Broj elemenata za sloeni artikl nije ogranien.

Jedinice mera
Popis svih jedinica mjera koje se koriste u svim modulima programa.

Porezni obveznici prema PDV-u


ifrarnik vrsta poreznih obveznika prema porezu na dodanu vrijednost.

ANIKAENGENEERING

III-27

Osnove plaanja
Raun, predraun, ugovor ...

Naini plaanja
Virman, ek, gotovina, kartica VISA, kartica DINERS ...

Popis skladinih dokumenata


vidi Robno knjigovodstvo

Ulazna kalkulacija
Ulaz robe u poslovne jedinice .

Poetno stanje po popisu


Koristi se na poetku otvaranja skladita bilo na poetku poslovne godine ili unutar godine.

Skladina primka
Ulaz artikala u skladite.

Povratnica dobavljau
Povrat robe dobavljau.

Zapisnik o popisnom viku


Vikovi po bilo kojem osnovu.

Meuskladinica
Prenosi artikala izmeu skladita.

Revalorizacija nabavne cene


Promjena nabavne cene, na vie ili manje.

Otpremnica
Otpremnica robe kupcu, roba menja vlasnika.

Interna izdatnica
Izlaz robe sa skladita interno u firmi u proizvodnju i sl., roba ne mijenja vlasnika.

Povratnica kupca
Povrat robe od kupca.

Interna povratnica
Povratnica robe u skladite,.

Zapisnik o popisnom manjku


Razni manjkovi robe.

Nivelacija cena
Izjednaavanje cena u poslovnim jedinicama.

Revolarizacija cena
Pveanje ili smanjenje cena u poslovnim jedinicama.

Otpremnica u maloprodaju
Otprema robe vaim prodavnicama u maloprodaji.

Povratnica iz maloprodaje
Povratnica robe iz vaih prodavnica u poslovne jedinice.

ANIKAENGENEERING

III-28

Tipovi knjiga I-RA


Tipovi knjiga I-RA su propisani Zakonom o PDV-u. vidi Knjiga izdanih rauna I-RA

Naini automatskog unosa u I-RA


ifrarnik se koristi kod analitika kupaca i fakturisanje u veleprodaji gdje se prilikom unosa dokumenata rauna treba na neki nain rei programu na koji nain da popuni kolone knjige I-RA. u iznos rauna s porezom se uvijek unosi ukupan iznos rauna - oporezivo porezni obveznici ispunjava se osnovica i porez - oporezivo krajnja potronja ispunjava se osnovica i porez - ne podlee oporezivanju ukupan iznos rauna se upisuje u ovo polje - osloboeno poreza izvoz ukupan iznos rauna - osloboeno poreza ostalo ukupan iznos rauna

Tipovi knjiga U-RA


Tipovi knjiga I-RA su propisani Zakonom o PDV-u. vidi Knjiga ulaznih rauna U-RA

Naini automatskog unosa u U-RA


ifrarnik se koristi kod analitika dobavljaa gdje se prilikom unosa dokumenata rauna treba na neki nain rei programu na koji nain da popuni kolone knjige U-RA. u iznos rauna s porezom se uvijek unosi ukupan iznos rauna analogno iznos bez poreza ukupno ide ukupni iznos poreza moe se ili ne moe odbiti zavisi od ifra tipa unosa.

Polja kod PDV obrasca


Popis polja PDV obrasca koji slui kod odreivanja veze knjiga IR-a i UR-a s PDV obrasce, tj. koje kolone knjiga pune koja polja u PDV obrascu. vidi Veza UR-a IR-a s PDV obrascem

ANIKAENGENEERING

IV-29

IV. GLAVNA KNJIGA - FINANCIJSKO KNJIGOVODSTVO


Uvod
Glavna knjiga je sintetika evidencija rauna. Sastoji se od dnevnika (osnovne poslovne knjige) u koji se kronolokim redom unose sve promene na raunima (kontima) glavne knjige odmah poto su nastale (po tome je dobio ime). Runi primjer knjigovodstva knjii kopirno kartice i dnevnik, ovaj program sledi kolski primjer voenja knjigovodstva koji je najrazumljiviji za korisnika tj. i dalje se vode dnevnik i kartice. Svaka poslovna promjena upisuje se kroz dnevnik i automatski evidentira na kartice glavne knjige. Objanjenje relacija analitika sintetika.

Objanjenje relacija analitika - sintetika, temeljnice *


Uopteno Razlikujemo sintetiko knjigovodstvo (glavnu knjiga) i analitiko knjigovodstvo. Sintetiko knjigovodstvo ili glavna knjiga je evidencija gde putem sintetikih konta dobivamo podatke koji daju opi uvid u stanje i kretanje vrednosti sredstava i izvora sredstava. Ti opi ili zbirni podaci nisu dovoljni za efikasno rukovoenje i upravljanje firmom. Npr. za nabavnu slubu nisu dovoljni samo podaci o tome kolike su ukupne zalihe materijala (to iskazuje sintetiki konto Zalihe materijala), ve su potrebni i podaci o tome koje vrste materijala, u kojoj koliini i vrednosti ima na zalihama da bi se znalo koliko kojeg materijala treba nabaviti za nesmetani tok proizvodnje. Isto tako nisu dovoljni podaci koje iskazuje sintetiki konto Dobavljai o tome kolike su ukupne obveze prema dobavljaima, ve su potrebni tani podaci koliko kojemu dobavljau i po kojoj osnovi dugujemo. Da bismo mogli naplatiti potraivanje od kupaca, nije dovoljan podatak o ukupnom dugovanju svih kupaca koje iskazuje sintetiki konto Kupci, ve nam trebaju podaci o tome koji kupac koliko duguje. Za dobivanje tih detaljnih podataka vode se analitike evidencije, gdje se putem analitikih konta zbirni podaci sintetikih konta ralanjuju na njihove sastavne dijelove. Zato kaemo da je analitika evidencija detaljan pregled stanja i rezultata iskazanih u sintetikoj evidenciji. Analitike evidencije spadaju u pomone knjige, a sintetiki konti vode se u glavnoj knjizi. Grafiki prikaz veza sintetike i nekih analitika:

ANIKAENGENEERING

IV-30

Sintetika: Glavna knjiga Analitike: - analitika evidencija kupaca i dobavljaa, analitika - analitika evidenicija materijala, aritkala, robno-materijalno knjigovodstvo - blagajniko knjigovodstvo - knjigovodstvo dugotrajne imovine, osnovna sredstva i dr. Naini rada programa Na tritu moete susresti dvije vrste programa prema nainu voenja analitike i sintetike. 1 grupa: vodi glavnu knjigu i u njoj analitiku evidenciju kupaca i dobavljaa, blagajnu i dr. na taj nain da je u samom kontnom planu razraen ifrarnik kupaca i dobavljaa npr. 1200 0001, 1200 0002 itd. Ovakav nain moe biti neprikladan kod veeg obima podataka, po svom osnovnom nainu ne slijedi kolski sistem naina voenja sintetike i pojedinanih analitika. Naravno reenje programa moe biti takvo da je rad pregledan i jednostavan. 2 grupa: u koju spada ovaj program vodi posebno sintetiko knigovodstvo (glavnu knjigu), a sve ostale analitike posebno. U daljnjem tekstu emo pojasniti ovaj sistem. Pretpostavlja se sljedea logika na tri nivoa, zavisno od toga kakvi nam podaci trebaju prema tome emo odrediti nivo informacija, uzet emo za primjer izlazne raune: 1. nivo - glavna knjiga Na ovom nivou traimo informacije kada recimo trebamo podatke za polugodinji statistiki obraun, zavrni obraun i sve one financijske podatke opteg nivoa, podatke o kupcima i plaanjima ovdje moemo videti jedino u ukupnom iznosu na kontu 2200 i sl. 2. nivo - analitika kupaca Na ovom nivou imamo informacije za svakog kupca pojedinano jer na njegovoj kartici vidimo sve njegove raune i plaanja sa zatvaranjima tj. koliko je jo duan i sl. 3. nivo - izlazne fakture u fakturisanju Na ovom nivou nalazimo informacije o pojedinom raunu za odreenog kupca tj. moemo videti tono od kojih se stavaka tj. cena i koliina sastoje pojedine stavke rauna. Dakle, podaci u knjigovodstvu su po odreenoj logici podeljeni na razliite nivoe zato da bi bili pregledniji i jednostavniji za obradu. Izmeu odreenih nivoa postoje veze (automatske ili rune) preko kojih povezujemo (prebacujemo) podatke iz nieg u vii nivo. Ako razmotrimo runi sistem kako se ui u ekonomskoj koli tada emo za voenje knjigovodstva imati sljedee poslovne knjige: Sintetiko knjigovodstvo glavna knjiga: - dnevnik glavne knjige - kartice glavne knjige U dnevnik se hronoloki unose sve promene vezane uz sintetiku evidenciju. Svaka promjena je jedno knjienje i ima svoj broj knjienja, datum knjienja, naziv i broj dokumenta koji se knjii (npr. izvod 45). Svako knjienje ima odreeni broj stavaka gdje se knjie iznosi na dugovnu ili potranu stranu za odreeni konto. Ukupni zbir dugovne strane svih stavaka jednog knjienja mora biti jednak potranoj strani. Kartice i dnevnik se knie kopirno tj. istovremeno. Gledano kroz program upisujemo samo knjienja u dnevnik, a program automatski knjienja i stavke slae na odreene kartice. U kontnom planu imamo analitika i sintetika konta, mogue je knjiiti samo na analitika konta. Analitike evidencije npr. kupci: - dnevnik kupaca - kartice kupaca - temeljnice rauna Kao i kod glavne knjige postoje dnevnik i kartice, ali postoji i temeljnica izlaznih rauna koja je zapravo veza na glavnu knjigu. Uobiajeno je da se jednom mjeseno temeljnicom prenose podaci u glavnu knjigu. Na temeljnici se nalazi rekapitulacija po kontima za odreeno razdoblje. Npr. - 2200 konto kupaca - 6000 konto prihoda - 2700 konto poreza dakle temeljnicom se ne prenose iznosi pojedinih izlaznih rauna u glavnu knjigu nego samo ukupni sumarni

ANIKAENGENEERING

IV-31

zbirevi pojedinih konta koje smo koristili prilikom knjienja u kupcima.

DNEVNIK GLAVNE KNJIGE


Prozor dnevnika glavne knjige obuhvaa gotovo sve to je potrebno za svakodnevni rad sa glavnom knjigom jer se kroz taj prozor moe vriti unos, izmena, pregled, brisanje izvetaj izvjetaja pregled kartica i dr. Vidi Rad s izvodima iro-rauna, kartice glavne knjige, grafiki prikaz kretanja sredstava, poetni saldo glavne knjige, automatsko zatvaranje konta.

Kada otvarate formu Finansije>Knjienje dnevnika glvne knjige-Nalaozi dobiete formu prikazanu na gornjoj slici ali bez podataka.Da bih videli podatke idite na pretragu(lupa) u meniju i dobiete sledeu formu u kojoj birate ta vam je potrebno da radite (slika dole).U ovom filteru moete pretraivati naloge po vrsti naloga,po datumu naloga,po svojsvu naloga (proknjieni,neproknjieni) I sl to moet videti I usamoj formi.

ANIKAENGENEERING

IV-32

Novi nalog radite tako to prvo klinenete na dugme Novi nalog gde dobijate sledeu formu u kojoj definiete osnove novog naloga.

ANIKAENGENEERING

IV-33

Kad izbora vrste naloga program vam sam daje broj sledei broj naloga po toj vrsti naloga ako ste naprimer imali ON-1 pa ponovo izaberete opti nalog njegov broj e biti ON-2 itako redom. Kada ste izabrali novi nalog kliknite na Novo knjienje gde ulazite u deo aplikacije za unos.

Dugme poetno stanje


Ukoliko vam je nalog poetno stanje, ovo dugme mora bit pretisnuto.

Vrsta dokumenta
Izaberite vstu dokumenta koji obradjujete,

Konto
Mora biti najmanje etvorocifren broj.Ukoliko ste u polju konto pritiskom na tipku F1 dobijate formu iz koje birate broj konta ,ovu formu dobijate i klikom na dugme desno od polja konto .Naziv konta e se sam popuniti kada izaberete broj konta.

ANIKAENGENEERING

IV-34

Poslovna jedinica
Ukoliko se u polju poslovna jedinica pritisne tipka F1 dobijamo pretragu za poslovnu jedinicu.

Analitika
Ukoliko ste izabraki konto za koji postoji analitika dobiete mogunost izbora pposlovnog partnera na isti nain kako smo gore objasnili.

Kada ste popunili sva polja dugme Snimi e vam biti dostupno tako da sve sto ste uneli u polja biti snimljeno u privremenu tabelu.Ove vrednost i koje ste snimili moete editovati(ispravljati) ako izaberete red u tabeli koji hoete ispravljati i kliknete dva puta na izabrani red sva polja posle toga bie popunjena tako da ih moete menjati.,kada ispravite to to ste eleli snimite ponovo podatke.Ovo su privremeni podaci i nisu trajni svedok ne obradite podatke pritiskom na dugme Obradi. Kada obradite dokumenat dolazite do prve forme kde moete ponovo ispravljati ,brisati unose.Ulevom delu pregleda posedujete dva dugmeta. -Dugme brisanje naloga :Brie kompletan nalog sa svim stavkama i zato budite oprezni kada izabirate ovu operaciju. -Dugme novi nalog smo ve gore opisali kako radi... Deni deo pregleda takodje daje dava dugmeta:

ANIKAENGENEERING

IV-35

-Dugme izmena koji daje izmene stavki naloga koje ste ve obradili ovo je prikazano na sledeoj slici

U ovoj formi moete menjati sve podatke kao tto smo prethodno objasnili u unosu stavki naloga . Dugme brisanje u pregledu brie stavke naloga koje ste izabrali u desno delu tabele.Pre nego to obriete stavku biete prethodno upitani dali sigurno to elite.tako da imate izbor da promenite svoju odluku. Nove stavke na ve otvorenom nalogu dodajete kada u levom delu tabele pronadjete nalog u koji elite da upiete jo stavki i odete na stranicu Novo knjienje i nastavite sa unosom.Nova stavka kada je obradite e biti dodata izabranom nalogu. Savetujemo vas ukoliko imate veliki broj naloga da koristite dijalog za pretragu koji prua brzu pretragu za odredjenim nalogom. Prikaz i tampanje analitikog naloga se vri izborom naloga i klikom na dugme tampaa u meniju:

Ukoliko ste izabrali nalog i elite izraditi njegov sintetiki nalog kliknite na dugme sintetika i program e sam to uraditi .Da bi ga tampali odite na na stranicu sintetika izaberite nalog i pritisnite dugme tampaa u meniju.

ANIKAENGENEERING

IV-36

Napomena: radi preglednijeg stanja na kontu u daljim formama preporuujemo da nalog koji ste zavrili obradite iz menija tipkom potvrda.Ovo moete uraditi samo ako je nalog usaglaen tj dugovna strana mora biti jednaka potranoj strani.Svaki nalog moete ponovo razvezati prritiskom na tipku F2.Nalozi koji su obradjeni nemogu se prepravljati niti im stavke menjati zato ga prvo razveite pa radite dalje kako smo gore naveli.

KARTICE GLAVNE KNJIGE


I Kada otvarate formu Finansije>Krticea glvne knjige moemo videti sledee aplikacije:

Prgled konta

( Analitike>Pregled konta )

Na levoj strani forme izaberemo vrstu analitike .Izborom vrste analitike u desnoj stani forme Analitika dobivamo samo poslovne partneri koji su vezani za ovu vrstu analitike,pored analitike i Konta su vezana za isti izbor.Ovo je vrlo kompleksna forma koja prua sve ono to je potrebno za pregllede koji su potrebni u raunovodstvu.

ANIKAENGENEERING

IV-37

Analitika kartica

Sintetika kartica

Stanje subsintetikog konta

Stanje zakonski konto

ANIKAENGENEERING

IV-38

Zbirni analitiki konto

Ukupno stanje analitike po svim kontima

ANIKAENGENEERING

IV-39

Stanje konta po poslovnim jedinicama ( Analitike>Stanje konta po poslovnim jedinicama )

Pojedinane promene

Zbirno stanje organizacionih jedinica

ANIKAENGENEERING

IV-40

Izvetaji ( Izvetaji>Dnevnik knjienja )

Izvetaji ( Izvetaji>BrutoBilans ) Pre svakog tampanja brutobilansa prvo izradite Izvetaji>BrutoBilans>BrutoBilans pa onda idite Izvetaji>BrutoBilans>Pregked i dobiete sledei izvetaj :

Izvetaji ( Izvetaji>Bilans uspeha )


Detaljan izvjetaj stanja i prometa svih kartica koje su ukljuene u kriterijum, nee se izvetajivati kartice kontnog plana koje nisu imale promet tj. nema bojazni od prevelikog kontnog plana koji e nam samo smetati svojom veliinom. Sve kartice e biti sortirane i zbirene na svakom nivou klase, grupe itd. Pre svakog tampanja brutobilansa prvo izradite Izvetaji>Bilans uspeha>Bilans uspeha pa onda idite Izvetaji>Brilans uspeha>Pregked i dobiete izvetaj .

ANIKAENGENEERING

IV-41

Izvetaji ( Izvetaji>Bilans stanja )


Pre svakog tampanja brutobilansa prvo izradite Izvetaji>Bilans stanja>Bilans uspeha pa onda idite Izvetaji>Brilans stanja>Pregked i dobiete izvetaj

Kraj godine ( Kraj godine>Zakljuna knjienja )


1. upis konta za zatvaranje, u pravilu klasa 4 ili klasa 7. Program e sam zatvoriti izabrani konto i izraditi nalog koji je potreban za zatvaranje. Napomena: automatsko zatvaranje konta glavne knjige e saldirati sve kartice prema kriteriju koji ste zadali no prenos salda zatvaranja knjigovoa mora prebaciti na odreeni konto (a to samo on zna na koji)! Upis poetnog stanja na samom poetku voenja poslovanja sa programom se mora uraditi runo preko dokumenta Poetno stanje. Upis poetnog stanja obavezno mora ii preko tog dokumenta. Datum samog poetnog stanja nije bitan kao to nije bitno niti kada je to poetno stanje napravljeno. Runi upis poetnog stanja se obavlja kroz dnevnik glavne knjige kao i svaki drugi dokument temeljnica. Automatsko poetno stanje moemo upotrebiti ako u raunaru postoje podaci godine iz koje elimo poetno stanje preneti.

AUTOMATSKO KNJIENJE
Ovo je poseban modul koji je veoma koristan u ovom programu.Pre nego to vidimo kako ovaj modul funkcionoe treba dati neka uputsva .Svaka aplikacija u ovom programu sadri polje gde birate model knjienja za taj dokumenat.Naprimer : U robnom knjigovodstvu Ulazna kalkulacija postoje modeli: Opti model,Strani dobavljai,Kupljeno od poljoprivrednika i td.ta ovo znai ,za svaki ovaj model pravi se model knjienja tj. Konta na koji e se knjiiti ovaj dokumenat.Izborom modela vi izabirate na koji nain i na koja konta e se kniiti dokumenat.Prethodno morate izraditi sve modele koji su vam potrebni.ANIKAENGEENERING poseduje u svojoj bazi dosta modela koji mogu zadovoljiti vae knjienja. ( Aplikacije>Automatsko knjienje ) Formu automatskog knjienja moete vide na sledeoj slici.Na levoj strani forme birate vrstu dokumenta koji elite da knjiite.Zati izaberite poslovnog partnera na koga se odnosi dokumenat i period dokumenta.U tabeli e vam se prikazati sva dokumenta za tog partnera ako ste prethodno izabrali i filter za dokumenta(sva dokumenta,proknjiena ili neproknjiena).Moete polje sa poslovnog partnera ostavit prazno i tada e biti prikazana sva dokumenta bez obzira na poslovnog partnera. Prilikom automatskog knjienja sledite sledee upudstvo: 1. 2. 3. 4. Izabeite vrstu dokumenta (naprime Raun) Izaberite poslovnog partnera (Ukoliko hoete da knjiite sve raune u periodu od prikazanih datuma polje poslovnog partnera ostavite prazno) Izaberite u filteru Neproknjiena dokumenta. Klikom na dugme Nalog otvorie vam se forma za izbor naloga na koji hoete knjiiti dokumenat.Svaki izabrani dokumenat moete knjiiti na bilo koji nalog koji izaberete.Moete i otvoriti inovi nalog.

5.

Izborom dokumenta i naloga klikom na dugme Knjienje dokument e biti automatski proknjien i. Ovdi moete I pregledati nalog koji ste proknjiili I sva konta koja su data u modelu kontiranja za izabrani

ANIKAENGENEERING

IV-42

dokumenat. Izaberite filter Proknjiena dokumenta ,izaberite dokumenat I pritisnite dugme Pregled.

Svaki dokumenat koji ste knjiili moete rasknjiti izborom tog dokumenta I pritiskom na dugme Rasknjiavanje.Sva automatski proknjiena dokumenta se kopirno knjie u glavnu knjigu zato odite Finansije>Knjienje dnevnika glvne knjige kroz dialog za pretragu (Automatski nalog) pronadjite nalog koji elite pregledati .Ovaj nalog moete ispravljati,brisati kao da ste ga runo izradili.

ANIKAENGENEERING

V-43

V. ANALITIKA KUPACA i DOBAVLJAA


Uvod
Analitika evidencija kupaca (dobavljaa) je razrada skupnog rauna (2200) glavne knjige. Analitika evidencija kupaca i dobavljaa nije zakonski obavezna no bez nje ne bismo imali kvalitetan i brz uvid u stanje rauna naih kupaca i dobavljaa. Svaki kupac (dobavlja) predstavlja jednu karticu, jedan analitiki raun. Sistem otvaranja kartice je takav da se npr. u glavnoj knjizi otvori samo jedan konto 2200 za sve kupce, a u analitikoj evidenciji ifra partnera-kupca predstavlja nastavak toga konta npr. partner sa ifrom 245 u analitikaju ima karticu 245, ali gobalno gledano ifra njegove kartice je 2200245. Ovo je vano naglasiti zbog knjigovoa koji su navikli u kontnom planu upisivati ifre kupaca i dobavljaa.

Dokumenti u analitici kupaca i dobavljaa


U analitici kupaca i dobavljaa postoje etiri vrste dokumenata. - rauni - knjine obavietenja - plaanja Svako knjienje (upisivanje) na neki dokument se automatski upisuje u dnevnik kupaca (dobavljaa), kartice partnera .

Tehnii ispravak - storniranje - obavest o knjienju


Postoje 3 vrste ispravaka. Tehniki ispravak, ako smo primjetili greku onoga trenutka kada smo je napravili tj. greka se nije provukla kroz druge dokumente, tada radimo klasini tehniki ispravak. U runom sistemu bi to bilo isto kao da precrtamo pogrean broj i iznad njega napiemo ispravan. Storniranje, ako je greka utvrena naknadno nakon to se provukla kroz mnoge druge dokumente tada je ispravnije dokumkent kompletno stornirati, tako da njegove vrednosti suprotnog predznaka ponite prethodno krpogreno stanje, Knjina obavttenja, to i nije greka nego dogovorna promjena meu partnerima da izmene iznos rauna, na vie ili manje.

ANIKAENGENEERING

V-44

Zatvaranje stavaka
Zatvaranje stavaka, rauna i plaanja, je i glavni razlog voenja analitike. Kroz razne izvjetaje otvorenih stavaka pratimo kome smo i koliko duni, tko je nama i koliko duan. Nema ogranienja u broju planja koja zatvaraju jedan raun ili u broju rauna koji zatvaraju jedno plaanje. Zatvaranje stavaka je izvan knjigovodstvena evidencija pa stavke moemo po potrebi zatvarati i otvarati. Zatvaranje stavaka ima i svrhu kod automatskog poetnog stanja da u novu godinu prenesemo samo otvorene, a ne sve stavke ili npr. samo saldo. Vrste zatvaranja: 1. Runo zatvaranje Vizualno zatvaramo stavku po stavku u eljenom iznosu, program kontrole da li je saldo rauna ili plaanja dovoljan za meusobno zatvaranje.

2. Automatsko zatvaranje istih POZIVNIH OZNAKA kod rauna i plaanja Radi se o pozivima na broj kod virmana. Na raunu kupcu navedemo koji broj da stavi u polje poziva na broj kod plaanja, kada dobijemo izvod zap-a prema tom broju znamo to nam je kupac platio. Pozivne oznake mogu biti brojevi ugovora, brojevi rauna, predrauna i sl. Za razliku od virmana gdje te oznake mogu biti samo brojevi u programu to mogu biti i brojevi i slova. Na dokumentima se to polje zove 'Oznake za zatvaranja'. Pokretanjem zatvaranja program e po pojedinim partnerima pretraivati dokumente dok ne nae neki koji ima slobodan iznos za zatvaranje, zatim trai plaanje sa istom pozivnom oznakom koje ima slobodan iznos, meusobno ih zatvori za najvei mogui iznos. Preostale vrednosti (ako ih ima) od tog rauna ili plaanja koristi kod daljeg zatvaranja. 3. Automatsko zatvaranje rauna i plaanja koje imaju IDENTINE IZNOSE

Pretrauju se svi rauni i plaanja za po partnerima i zatvaraju samo oni koji imaju slobodan celokupan iznos, i naravno ako su ti iznosi jednaki.
4. Automatsko zatvaranje SVIH RAUNA i plaanja unutar jednog partnera

Ovu metodu koristimo ako nam nije bitno da je plaanje x zatvaralo ba raun y, program e zatvoriti sve to se da zatvoriti na nivou jednog partnera.

ANIKAENGENEERING

V-45

Rauni analitike
Raun je nosioc poslovnog dogaaja. To je komercijalni dokument koji regulira poslovni odnos kupca i dobavljaa. Na svaki raun je mogue vezati proizvoljan broj knjinih obavetenja. Svaki raun moe biti plaen sa proizvoljnim brojem plaanja.

Knjina obavetenja
Knjine obavietenja se veu na odreeni raun, broj knjinih obavetenja po raunu nije ogranien. Njezin smisao je da koriguje raun npr. djelomino ga stornira. npr. raun iznosi 1000,00 din, kasnije je dogovoreno da se raun smanji na 800,00 din, ispostavlja se dokument knjino obavetenje sa iznosom 200,00 din.

Uplate/isplate rauna
Plaanja su u analitikaju preteno bezgotovinska (virmanski nalozi). Korisnik moe virman runo upisati plaanje u analitika pojedinano za svakog partnera.

Storno dokumenta
Ako je jedan dokument prenesen u glavnu knjigu ili na bilo koji nain zaveden u drugim evidencijama tada izmjenom ili brisanjem tog dokumenta na jednom mjestu dovodimo u nesklad celi sistem. Zato je ispravnije dokument stornirati tj. ne briemo taj dokument nego ga oznaavamo kao storniran, istovremeno program generira dokument storno koji je u svemu isti kao i stornirani dokument samo su iznosi sa suprotnim predznacima. Ako dokument ima model kontiranja za glavnu knjigu i one e uredno biti storniran. Dokument storno se takoer upisuje u dnevnik, karticu. Datum dokumenta storno je inicijalno dananji, moete ga promeniti tako da se pozicionirate na polje datuma u tabelarnom prikazu i pritisnete tipku Enter, da bi se promjena spremila potrebno je izai iz tog polja pre zatvaranja prozora.

ANIKAENGENEERING

V-46

Analitika kartice
Brz i jedostavan pregled kartica partnera (kupaca i dobavljaa) sa svim dokumentima, prometom i saldom. U tabelarnom pregledu su vidljivi svi podaci vezani uz odreeni dokument.
Kartica pojedinog partnera sa svim raunima i plaanjima. Redoslijed izvetaja po abecedi ili po ifri partnera od do eljenog kriterija.

ANIKAENGENEERING

V-47

Analitika dnevnik
Evidenicija knjienja svih dokumenata . Redoslijed prema broju knjienja (onako kako su unoeni) ili prema datumu. Jednostavno pronalaenje bilo kojeg knjienja, datuma, dokumenta i broja.

Kartice zatvaranja
Kartice zatvaranja sadre sline podatke kao i klasine kartice kupaca i dobavljaa, ali su ti podaci sloeni prema meusobnom odnosu kako su zatvarani. Redoslijed kartica moe biti po abecedi ili ifri partnera, od do eljenog naziva ili ifre. Opcija izvetaja kartica u nizu ili svaki partner na novoj strani. Brzi izvjetaj za pojedinog partnera je ukljuivanjem opcije 'samo partner sljedeeg naziva'. Mogue je i izvjetaj ukljuiti dokumente samo do odreenog datuma ili sve. Opcija izvetaja je i da li elimo izvetaj samo otvorenih stavaka ili svih.

ANIKAENGENEERING

V-48

Izvod otvorenih stavaka


Dokumenti o otvorenim stavkama koje aljemo naim partnerima. Ukljueni su dokumenti na odreeni dan. Korisnik moe samostalno menjati tekst pre i iza popisa otvorenih stavaka vidi

Runo zatvaranje
vidi Zatvaranje stavaka

Automatsko zatvaranje
vidi Zatvaranje stavaka .Na zahtev naih korisnika razvili smo modul automatskog zatvarana i u finansijskom knjigovodstvu.ta ovo znai :Sva dokumenta koja su proknjiena u fimansijskom knjigovodstvu moete zatvarati runo ili automatski.Ali ako je napr.uplata kupca zavedena samo u robnom knjigovodstvu a nije proknjiena u finasijskom knjigovodstvu(runo ili automatsko knjienje) taj dokumenat nee se videti na otvorenim stavkama u finasijskom knjigovodstvu.Tako da sa ovim modulom moete pratiti kako je stanje kupaca ili dobavljaa u obadva knjigovodstva .Ovo je praktino kada su knjigovodstva prostorno odvojena. Ovaj modul se nalazi (Finansijsko>Automatsko zatvaranje kupaca -IOS )i (Finansijsko>Kartica glavne knjige Analitika-Sintetika)ulaskom u meni Pregled konta i izborom konta i partnera i klikom na dugme Otvorene stavke.

Analitika poetno stanje


Poetno stanje moe biti runo i automatsko. Runo poetno stanje je i jedino mogue onda kada ne postoje podaci prolih poslovnih godina u raunaru. Kada unosimo poetno stanje za npr. jednog partnera tada to moemo napraviti na dva naina: 1. da za tog partnera unesemo samo njegov saldo (rauna ili plaanja) dokument e imati neki nepostojei redni broj 2. da unesemo sve dokumente koji ine to poetno stanje.

ANIKAENGENEERING

VI-49

VI. ROBNO KNJIGOVODSTVO


Uvod - robno-materijalno knjigovodstvo
Robno-materijalno knjigovodstvo je knjigovodstveni modul u kojem se vodi skladite artikala. U programu IPS knjigovodstvo: skladite se vodi po nabavnim , prosenim,planskim cenama broj skladita je neogranien materijali za proizvodnju i artikli za prodaju su u istom popisu-ifrarniku zalihe se vode po metodi prosjenih cena,planskih ili veleprodajnih zavisno od magacina. Kod izrade odreenog skladinog dokumenta program automatski aurira kartice artikala, dnevnik, automatsku evidenciju zaliha .

55. Objanjenje relacija: ulazna kalkulacija - primka, raun otpremnica Ulazna kalkulacija - primka
Jedino skladini dokumenti kao npr. primka, otpremnica, izdatnica i dr. menjaju stanje robe na skladitu. Komplikovanija nabavka je npr. kada imamo devizni ulazni raun sa 200-tinjak stavaka, nekoliko vrsta zavisnih trokova kao prevoz, carina, pedicija i dr. koje treba rasporediti po svim stavkama, ali za jedininu koliinu u financijskom opsegu. Takav jedan posao runo moe trajati satima jer treba prvo sve cene preraunati u dinare, zatim izraunati za jedan komad svake stavke postotak udela u itavom rauna da bi se prema toj stopi mogao odrediti jedinini iznos svakog pojedinog zavisnog troka. Ulazne kalkulacije je skladini dokument. Samom njenom izradom smo zaprimili robu na skladite/zalihu. Primki moe, ali i ne mora prethoditi ulazna kalkulacija. Ako je svrha ulazne kalkulacije pojednostavnjenje prorauna nabavnih cena tada se sam po sebi namee zakljuak da emo je koristiti onda kada je kalkulacija nabavne cene komplikovana, a onda kada ve na ulaznom dokumentu (raun dobavljaa) imamo izraunate jedinine nabavne cene i nema dodatnih rauna za trokove prevoza i sl. tada moemo sve podatke direktno uneti u skladinu primku tj. artikal, koliinu i nabavnu cenu. Ako moramo napraviti ulaznu kalkulaciju kojim redosledom ii? a) Moemo prvo ui u unos nove kalkulacije u meniu Robnot>Ulazna kalkulacija unos svih podataka je isti kao za sva dokumenta u ovom programu.Ukoliko prilikom unosa ne postoji artikal moemo ga ubaciti preko tipke Novi artikal,ovo jw korisno jer se nevraate u formu Nomenklature gde se vri unos novog artikla.Ukoliko kalkulacija sadri i zavisne trokove dobavljaa redosled rada je sledei - Unesite sve artikle po koliinama i cenama iz rauna - Snimite dokumenat ali ga nemojte obradjivati - Udjite ponovo u editovanje dokumenta,vidite koja vam je Nabavna vrednost(Ukupna) napr. Nabavna vrednost = 200.000 din. - Saberite sve trokove koje ste imali iz rauna koji su vezani za ovu kalkulaciju :prevoz,carina,istovar i sl sve cene su bez PDV-a napr prevoz = 20.000 din. carina = 10.000 din. UKUPNO TROKOVI =20000+10000=30.000 din. Izraunajte po obrascu (1+UKUPNO TROKOVI / Nabavna vrednost)=1+30000/200.000=1+ 0,15=1,15 Ovaj broj upisati u polje Koeficijent troka i program kad izadjete iz ovog polja e izraunati sve trokove pojedinano za svski artikal.

Tipkom trokovi ubacujete sve trokove koje ste imali na koje dobavljae se trokovi odnose i na koja konta da se knjie.Ukupni trokovi koje upisujete moraju se sloiti sa gore izraunatim UKUPNIM TROKOVIMA.Ukoliko trokovi ne postoje Koeficijent troka =0,00.

ANIKAENGENEERING

VI-50

Raun - otpremnica
Raun je pre svega komercijalni dokument za razliku od otpremnice koja je skladini dokument. Raun ne skida robu sa zalihe, robu sa zalihe moe skinuti jedino otpremnica kao skladini dokument. Raun je iri pojam od otpremnice tj. on sadri sve one elemente koje sadri i otpremnica: podatke o kupcu, dobavljau, vrsti i koliini robe, ali i sve ostale komercijalne uslove: popuste, poreze uslove plaanja i dr. koje otpremnica ne sadri. Kada bi i otpremnica sadravala sve te elemente onda vie ne bismo imali raun i otpremnicu nego dva rauna, samo bi se drugaije zvali. Na otpremnici nije obavezno iskazivanje cena. Ona prevenstveno slui kao popratni dokument kod transporta robe ili kod otpreme-zaprimanja. Ako dakle raun sadri sve podatke s otpremnice plus jo svoje dodatne komercijalne podatke moemo pojednostavniti administraciju i raun izvetajati s naslovom Raun-otpremnica. Na taj nain ne moramo raditi dva dokumenta, ne moramo slati dva pisma, a nai kupci e s robom dobiti i raun tj. imat e sve potrebne elemente za izradu ulazne kalkulacije. Naravno ova tehnika ne moe proi u onim firmama koje iz nekih razloga ne mogu ispostaviti odmah raun nego prvo otpremnicu, a kasnije raun. Vremenski razmak ne moe tome biti razlog jer kad se rauni rade na raunaru i imate sve pripremljeno: popis artikala, cene, uslove plaanja, ifrarnik partnera i dr. za izradu rauna s deset stavaka je potrebno oko jedne do dvije minute. Ovaj program omoguuje izradu Raun-otpremnica.tako da samo izradite raun a program e sam izraditi otpremnicu .Tako kada odete u aplikaciju Otpremnice moete je pronai i tampati kupcu;

ANIKAENGENEERING

VI-51

ANIKAENGENEERING

VI-52

56.

Poetna satnja

Dokumenta koji koristimo kod otvaranja poetnog stanja pojedinog skladita. Poetno stanje moemo otvarati na poetku ili unutar poslovne godine (kod poetka rada). Obino roba u skladite ulazi nabavom od dobavljaa, ali ovo je sluaj kada zaliha ve postoji i da je ne unosimo primkom koristimo poetno stanje. Potrebno je znati koliinu i nabavnu (prosjenu) cenu artikla. Ako imamo knjienu prolu poslovnu godinu u programu tada moemo koristiti automatsko poetno stanje. Program e vriti sve provjere neophodne za uspjean automatski prenos. U sluaju da nam podaci koji su preneseni u novu godinu ne odgovaraju jednostavno kroz izmenu uskladimo podatke prema elji.

57. 58. 59.

Skladina primka Povratnica dobavljau Popisni viak

Primka je dokument preko kojega robu kupljenu od dobavljaa zaprimamo na skladite.

Koristimo je kod povratka robe dobavljau iz razliitih razloga.

Popisni vikovi su zapravo razlike izmeu stvarnog fizikog stanja u skladitu i papirnatog stanja. Priroda tih razlika bitna je (kod manjka) samo radi toga tko e se teretiti za razliku. Kod unosa je potrebno znati koliinu i prosenu nabavnu cenu artikla.

60.

Interne dostavnica

Slui za interno prebacivanje robe izmeu skladita. Npr. skladite veleprodaje u skladite materijala i obratno, skladite veleprodaje u skladite maloprodaje i sl. Dokument se radi za skladite koje daje artikle, a program automatski kreira i internu dostavnicu u skladitu koje prima artikle.

61.

Revalorizacija nabavnih cena

Revalorizaciju koristimo kod promejne nabavnih cena tj. za poveanje ili smanjenje. Program provjerava da li postoji zaliha za odreeni artikl i prikazuje zalihu i tekuu prosjenu nabavnu cenu, korisnik upisuje novu nabavnu cenu viu ili niu od tekue. Promena nabavne cene moe npr. uslijediti kada na skladitu imamo robu koju ne moemo prodati niti po nabavnoj ceni tj. prodajna cena e nam biti nia od nabavne. U poreznom sastavu PDV-a je sasvim nebitno po kojoj ceni prodajemo jer se porez plaa na ukupnu cenu prodaje, a razlika izmeu nabavne i prodajen cene vie za porez nije bitna.

62.

Otpremnica kupcu

Otpremnica kupcu je dokument kojim se roba razduuje (skida) sa skladita.Roba se ne moe razduiti sa skladita raunom kao komercijalnim dokumentom nego samo otpremnicom kao skladinim dokumentom. Otpremnica se moe kreirati runo u robnom knjigovodstvu ili automatski prilikom izrade veleprodajnog rauna u fakturisanju u veleprodaji. U polje izlaznog rauna upisujete broj rauna uz kojeg se vee ta otpremnica. Na jedan raun moe biti vezano vie otpremnica. Prilikom pregleda rauna program e automatski prikazati otpremnicu-e koja ima pridruen taj broj rauna.Ova opcija se mora ukljuiti u program posebno.

63.

Interna izdatnica

Internom izdatnicom razduujemo artikle sa skladita, ali za razliku od otpremnice ovdje artikli ne menjaju vlasnika tj. ostaju u firmi. Klasian primjer za to je izdatnica iz skladita u proizvodnju. Potrebno je odrediti u koju poslovnu jedinicu artikli izlaze.

64. 65.

Povratnica kupca Interna povratnica

Povratnicom od kupca storniramo izlaz .

Interna povratnica stornira izdatnicu, tj. izlaz robe iz skladita u neku poslovnu jedinicu unutar firme. .

ANIKAENGENEERING

VI-53

66.

Popisni manjak

Popisni manjkovi su zapravo razlike izmeu stvarnog fizikog stanja u skladitu i papirnatog stanja. Priroda tih razlika bitna je (kod manjka) samo radi toga tko e se teretiti za razliku. Kod unosa je potrebno znati samo koliinu. Da biste knjiili manjak morate imati zalihu. nesklad analitiku i sintetiku evidenciju. Naravno ako to ipak uradimo (nakon to iskljuimo prekida koji onemoguava izmejnu/brisanje takvih dokumenata) tada moramo sami uskladiti podatke u glavnoj knjizi.

67.

Robno-materijalne kartice

68.

Dnevnik robnog knjigovodstva

Dnevnik se prikazuje za tekue skladite, promjenu skladita vrite iz izbora skladita. Tabelarni prikaz u gornjem delu prikazuje knjienja, a u donjem delu stavke.

69.

Automatska evidencija stanja zaliha robe

Slikovito gledano radi se zapravo o jednoj evidenciji koju program vodi. Program za svaki artikl na svakom pojedinom skladitu zapie promenu koja se dogodila npr. prilikom nabave artikla Ormar na skladitu 1, program evidentira na skladitu 1 novu koliinu tog artikla, ako postoji neka zaliha program na osnovu stare zalihe i nove nabave mnoi sve cene sa koliinama i dolazi do nove prosene nabavne cene i tako kod svake promene. Na taj nain ak i kad neki artikl ima hiljadu promena na kartici program nam u trenutku daje njegovo koliinsko stanje, prosenu nabavnu cenu i financisko zaduenje.Cene u magacinu su postavljene tako da zavise od nacina vodjenja magacina:(prosene cene,veleprodajne cene,planske cene i td.)

70.

Direktni upis podataka bez kontrola izvan programa - robno mater.

UPOZORENJE Ovu mogunost koristite samo u krajnjoj nudi jer se sve izmene vre direktno u datotekama na disku i bez ikakvih kontrola. Ovakvim unosom se mogu zaobii kontrole programa tj. upisati/izmeniti neto to se inae kroz program ne moe. Razlozi za to mogu biti razni npr.: - podatak koji smo grekom upisali, a njegova regularna izmena je komplikovana ili ak nemogua - uslijed raznoraznih razloga (greke drugih osoba koje rade na programu, greka u programu i sl.) je moglo doi do poremeaja u vrlo sloenom sistemu skladinih evidencija - kao korisnik jednostavno elite imati mogunost napraviti bilo kakav zahvat bez ogranienja Moete raditi izmene na tri kljune datoteke kroz njihov tabelarni prikaz. Datoteke su prikazane upravo onako kako su zapisane na disku tj. nema naziva artikala nego samo njihove ifre, nema naziva dokumenata nego samo njihove ifre i sl.

ANIKAENGENEERING

VII-54

VII. FAKTURISANJE U VELEPRODAJI


Uvod
Fakturisanje u veleprodaji je zaseban modul tj. ne mora imati nikakve veze sa ostalim knjigovodstvenim modulima, ali je uobiajeno povezan sa robnim knjigovodstvom. Obuhvaa izradu narudbi, cenovnika, ulaznih kalkulacija, rauna, predrauna i dr. Fakturisanjetj. izradu izlaznog rauna moemo shvatiti kao pametnu tampau mainu kod koje je sve automatizirano, od upisa naziva artikala, cena, adresa, zaglavlja rauna i dr. Raun kreiran u modulu Fakturisanjet dok ga ne obradimo nije punovaan u knjigovodstvu, a do tada ga moemo proizvoljno promeniti. Naravno to zavisi od organizacije rada pojedinog korisnika. Kriterijumi izmene rauna i veze sa robnim knijgovodstvom mogu biti i stroiji npr. raun se ne moe kreirati ako na zalihi nema tih artikala i sl. Uobiajeni postupak je: - uneti u popis artikala i usluga vei broj stavaka - formirati cenovnik-e za te artikle, preporuka je da idete na prodajnu cenu, a ne stopu mare - ako vodite skladite zaprimiti robu na skladite poetnim popisom. - za nabavku nove robe moete se posluiti izradom narudbi tako da izaberete iz popisa artikala one koje elite da budu na narudbi - kod pristigle robe, zaprimate robu preko skladine primke u odreeno skladite, ili - izradite ulaznu kalkulaciju na kojoj formirate nabavne i prodajne cene, istovremeno sa izradom ulazne kalkulacije program vam nudi prodajne cene iz cenovnika (koje su ve pre formirane), ako na samoj kalkulaciji promenite cenu ona e se automatski menjati i u cenovniku - pre izdavanja rauna moete izdati predraun koji je gotovo istovetan kao i raun, ako se predraun kompletno realizira moete izraditi raun - pre izdavanja rauna moete izdati avansniraun koji je gotovo istovetan kao i raun, ako se avansni raun kompletno realizira moete izraditi raun Prilikom izrade rauna pozivate avansni raun koji ste pethodno isdali.Program e automatski reiti sava plaanja za ovaj raun . - evidencija plaanja rauna i dr. se vodi u analitika gdje se svaki partner (kupac, dobavlja ili oboje) vodi na posebnoj kartici Vidi u robnom knigovodstvu Objanjenje relacija ulazna kalkualcija primka, raun otpremnica

71.

Prenosi rauna u IR-a, kupce, avansni raun

U fakturiranju automatska izrada otpremnice iz rauna s kontrolom zaliha (nivo partnera) (ako je ovaj prekida ukljuen tada e se prilikom izrade rauna kontrolirati zalihe u robnom knjigovodstvu, a prilikom zavretka-upisa raune e se automatski kreirati otpremnica u robnom tj. razduiti skladite) Automatski upis iavansnih rauna iz fakturisanja u knjige IR-a (nivo partnera) tada e se knjige IR-a auriraju prilikom upisa avansnog rauna u fakturisanju. Automatski upis izlaznih rauna iz fakturisanja u knjige IR-a (nivo partnera) tada e se knjige IR-a auriraju prilikom upisa rauna u fakturisanju.

72.

Popis cenovnika

Popis cenovnika predstavlja popis cenovnika za koje elimo evidentirati cene. Obino je svaki cenovnik kreiran za neku svrhu. Broj cenovnika nije ogranien, ali se zbog jednostavnijeg rada ne preporuuje preveliki broj cenovnika. Npr. bilo bi pogreno imati za svakog kupca po jedan cenovnik. Logino je npr. imati nekoliko cenovnika tj. nivoa cena sa razlikama 2%, 5%, 10% i sl. ili cenovnik za jako dobre kupce, standardne kupce i nove kupce. Najjednostavnije je imati samo jedan cenovnik, a preko popusta (rabata) regulirati cene zavisno od kupca i sl. Cenovnik sa ifrom nula se smatra osnovnim cenovnikom i ne moe se obrisati.

73.

Cenovnik artikala i usluga

Cenovnik je evidencija u kojoj evidentiramo cene pojedinih artikala i usluga. Broj cenovnika nije ogranien, ali se zbog jednostavnijeg rada ne preporuuje preveliki broj cenovnika. Npr. bilo bi pogreno imati za svakog kupca po jedan cenovnik. Logino je npr. imati nekoliko cenovnika tj. nivoa cena sa razlikama 2%, 5%, 10% i sl. ili cenovnik za jako dobre

ANIKAENGENEERING

VII-55

kupce, standardne kupce i nove kupce. Najjednostavnije je imati samo jedan cenovnik, a preko popusta (rabata) regulirati cene zavisno od kupca i sl. Cenovnik sa ifrom nula se smatra osnovnim cenovnikom i ne moe se obrisati. Cenovnici podatke o artiklima i uslugama (dalje samo artikli) uzimaju iz jedinstvenog ifrarnika artikala tj. da bi nekom artiklu upisali cenu u cenovnik on mora postojati u ifrarniku artikala. Kod pregleda cenovnika program inicijalno postavlja prvi cenovnik (nulti) i skladite iz popisa cenovnika i skladita. Inicijalno se za odreeni cenovnik prikazuju svi artikli iz ifrarnika usluga,. Korisnik moe uneti/izmeniti podatke o stopi mare ili o prodajnoj ceni bez poreza. Analogno tome je u tabelarnom prikazu podatak koji je zadan oznaen zvjezdicom. Preporuka je da se zada prodajna cena jer e na taj nain cenovnik biti u funkciji bez obzira na stanje zalihe i nabavnu cenu.

Kod kopiranja cenovnika i poveanja/smanjenja cena u cenovniku promene se provode na trenutno prikazanim artiklima tj. moete preko filtera ograniiti promene samo na odreene grupe artikala i sl.

74.

Kopiranje cenovnika

Kopiranje cena izmeu dva cenovnika. Ako postoje cene u ciljnom cenovniku, e biti izbrisane i upisat e se cene iz cenovnika iz koga prenosimo cene. Operacija kopiranja cenovnika je pogodna kada iz postojeeg cenovnika elimo napraviti novi cenovnik, ali sa neto drukijim cenama. Tada jednostavno eljeni cenovnik iskopiramo u novi te ga poveanjem i smanjenjem cena promenimo.

75.

Poveanje i smanjenje cena u cenovniku

Promjena svih cena u odreenom cenovniku. Poveanje/smanjenje se provodi mnoenjem svih cena sa eljenim koeficijentom. Ako je zadana prodajna cena tada se ona jednostavno mnoi koeficijentom. Poveanje cena 5% samo ukucamo u polje poveanja 5 . Smanjenje cena -5% samo ukucamo u polje poveanja -5 .

76.

Narudbe

Ekran za izradu narudbi nam omoguava da jednostavno izradimo narudbu kao gotov dopis sa naom i adresom dobavljaa, svim generalijama i stavkama. Stavke se jednostavno biraju iz popisa artikala. Osnovni podaci godina, broj, datum, veza, dobavlja su u posebnim poljima, a svi ostali podaci su proizvoljni za svakog korisnika i narudbu posebno. Svaka narudba ima tekst pre i poslije stavaka koji se nalaze u ifrarniku tekstova ve predefinirani. Korisnik moe promijeniti te tekstove prema svojim potrebama i dodavati nove, dva osnovna teksta su oni koji e se inicijalno pojavljivati kod izrade nove narudbe.

77.

Izlazni rauni

Prozor izlaznih rauna pri vrhu ima pretragu rauna prema broju i datumu ,poslovnom partneru za koga je raun izdat.Ukoliko ste pravilno ukucali podatke program e pronai va dokumenat i prikazae ga u tabelarnom prikazu.Uloliko ste u pretrazi traili raune za odgovarajueg poslovnog partnera,svi rauni koji zadovoljavaju uslove koje ste zadali bie prikazani.Moete izabrati opciju da vam se prikau i svi izdati rauni od datuma do datuma,zatim svi obraeni i neobraeni rauni. Sve raune koji nisu obraeni moete ispravljati ako kliknete na tipku izmena oznaenog rauna.Ovom operacijom ulazite u drugui deo panela gde moete ispravljati podatke.Rauni koji su obraeni nemogu se menjati.

ANIKAENGENEERING

VII-56

Tabelarni prikaz u prvom od tri dela prikazuje tabelarni popis vie rauna sa osnovnim podacima. te pregled svih stavaka tog rauna. Pojedinani prikaz prikazuje podatke samo jednog rauna, sastoji se iz dva dela. Prvi deo za glavu rauna koji se nalazi u posebnom pominom polju. godina i broj, datum rauna kupac, iz popisa poslovnih partnera skladite iz robnog knjigovodstva cenovnik, ifra cenovnika iz kojeg e se povlaiti cene model plaanja, kupac upisuje na virman prilikom plaanja toga rauna npr. 00 15-02-001-2006, 00 oznaka osnovnog modela, 15 ifra kupca, 02-001 broj rauna, 2006 godina i 2 kao oznaka da se radi o raunu (kod predrauna je oznaka 1), preko tako formiranog poziva na broj odobrenja automatski na izvodu znama tko nam je platio i po kojem raunu-predraunu. nain plaanja, izabiremo iz ifrarnika datum dospea . Uobiajeno se u napomenu upisuje dokuemnt na osnovu kojeg je raun izdan ili telefonski razgovor i sl. fakturisao, automatski se postavlja ime korisnika koji je uao u program ili korisnika koji je u poslovnim Tip knjiga IR-a, Knjiga izlaznih racuna za ispurucene proizvode i usluge, Knjiga izlaznih racuna za

partnerima upisan kao komercijalista za tog partnera

primljene avanse, Knjiga izlaznih racuna za vlastitu potrosnju ovo je vrlo vano definisati pravilno jer izabrani raun se upisuke u knjigu IR-a na osnovu izabrane opcije. Tip unosa IR-a, Oporezivo porezni obveznici, Oporezivo krajnja potrosnja, Ne podleze oporezivanju, Oslobodjeno poreza izvoz, Oslobodjeno poreza ostalo, Poljoprivredni proizvodi.Izabira se sobzirom na vrstu rauna koga izdajete. Modeli knjienja se izabiraju sobzirom prema vrsti rauna i naina kako je predvieno njegovo knjienje i finansijskom knjigovodstvu. Dugmeto Unos ( ALT+U ) otvaramo formu za izbor artikla koji treba sadrati raun.U ovoj formi u tabeli e se pojaviti samo artikli koji se odnose na prethodno definisanu poslovnu jedinicu i ukoliko ih ima na zalihama. Nemoete prodavati artikle ukoliko ih nemate na zalihama u magacinu.

ANIKAENGENEERING

VII-57

Drugi deo je deo sa stavkama u kojem je prikazana samo jedna stavka sa podacima artikal naziv artikla koliina nabavna cena, !!! samo ako je ukljuena u prikaz mara, !!! samo ako je ukljuena u prikaz prodajna cena, program je automatski nudi iz specificiranog cenovnika rabat porez, nudi ga iz ifrarnika artikala prodajna cena s porezom, zbir prethodnih elemenata zidanje, moete i direktno upisati cenu u ovo polje Prikaz (trenutnog) ukupnog iznosa rauna.

Tipke stavki rauna Unos Prelazak u pojedinani prikaz i unos podataka artikla u stavke rauna. Izlaz Tipka izlaz e biti raspoloiva jedino ako smo u modu pregleda tj. ne u unosu ili izmeni, zatvaranje prozora Brisanje Brisanje rauna koji je trenutno pozicioniran u tabelarnom prikazu

ANIKAENGENEERING

VII-58

Tipke glavne forme rauna

Odustani
Odustanak od uinjenih izmena. Ako smo u unosu tada raun nee biti kreiran, ako smo bili u izmeni tada e se ponititi uinjene izmene.

Snimi
Snima uinjene izmene u raunu .

Zatvori
Zatvara unos i prelazi u tabelarni prikaz .

78.

Rabat na raunima

Mogue je odrediti rabat za svaku stavku pojedinano i. Ovaj postupak koristimo npr. kada dajemo rabat na veliki iznos rauna.

79.

Predrauni

Predraun je dokument koji nema nikakve knjigovodstvene vanosti, obino je na predraunu rok vaenja predrauna tj. uslovikoji su navedeni na predraunu vrede samo do tog roka. Zbog toga ga i koristimo pre izdavanja rauna u sluaju kada je plaanje neizvesno. Po svom obliku predraun je gotovo identian izlaznom raunu, za detaljnije informacije vidi izlazni raun.

80.

Izvjetaji u fakturisanju Izvetaj izlaznih rauna

Inicijalno nam program nudi sve raune koji nisu obraeni . Izborom rauna i pritiskom na tipku tampaa dobijamo raun koji moemo tampati.

Izvetaj predrauna
Inicijalno nam program nudi sve predraune koji nisu obraeni . Izborom predrauna i pritiskom na tipku tampaa dobijamopredraun koji moemo tampati.

Izvetaj narudbi
Inicijalno nam program nudi sve narudbe koji nisu obraeni . Izborom narudbe i pritiskom na tipku tampaa dobijamo narudb koje moemo tampati Isto tako ovaj izvjetaj moemo urediti kao rekapitulaciju rauna tj. prodaje jer moemo ukljuiti i iskljuiti glave i stavke rauna, ako iskljuimo stavke tada je to isti popis rauna sa sumarnim podacima. Opcijom za odreeno skladite, za odreenog kupca, za odreenog komerijalistu, jedinicu prihoda i kombinacijom svih tih opcija moemo sami kreirati vei broj izvjetaja za razliite namjene.

Izvetaj rekapitulacije prodaje po artiklima


Rekapitulacia prodaje po artiklima je skup izvjetaja baziran na pojedinom artiklu . Kombinacijom razliitih opcija moemo dobiti vei broj potpuno razliitih izvjetaja. Kriterijumi: dokumenti od do datuma izvetaj artikala po nazivu, ifri, klasifikaciji od do naziva, ifra, klasifikacije ili svi artikli ukljui samo skladite, samo kupca, samo komercijalistu, samo jedinicu prihoda

Izvetaj cenovnika
Odaberete ifru cenovnika za izvetaj. Tip cenovnika eksterni, automatski e se ukljuiti/iskljuiti odreena polja u opijama tj. u izvjetaju, eksterni cenovnik je predvien za van i izgleda kao dopis ponuda, na njemu se izvetajuje zaglavlje sa naim podacima i adresa kupca ako smo ukljuili tu opciju i odabrali kupca.

ANIKAENGENEERING

VIII-59

VIII.MALOPRODAJA VOENJE ZALIHA


81. Uvod u maloprodaju
Modul maloprodaja slui voenju zaliha u prodavaonicama maloprodaje. Zalihe se vode po prodajnim cenama s uraunatim porezom. Maloprodaja jedne firme se dijeli po prodavaonicama kojih moe biti jedna ili vie. Svaku prodavaonicu moemo uslovno nazvati skladitem, ali je bitno u ifrarniku poslovnih jedinica obratiti panju da poslovna jedinica bude tipa prodavaonica, i da se izabere vrsta cena (maloprodajane cene). Za svaku prodavaonicu se vode posebne zalihe i poseban dnevnik maloprodaje. Dnevnik maloprodaje predstavlja kronoloki slijed svih dogaaja vezanih uz tu prodavaonicu. Svako knjienju u dnevniku je zapravo jedan skladini dokument. Svaki takav dokument ima svoju svrhu koja se vidi prema njegovom nazivu. Npr. Poetnom popiosom unosimo poetno stanje u prodavaonicu, ako nemamo podataka iz prole godine tada to radimo runo, a inae automatski. Skladina primka je klasian dokument kojim zaprimamo novu robu na zalihu prodavaonice. Unos nove primke moemo napraviti direktno kroz primku, a moemo se posluiti i ulaznom kalkulacijom u maloprodaji. Kada koristiti ulaznu kalkulaciju, a kada ne? Moemo je koristiti uvijek, a onda iz nje automatski prenijeti stavke u dokument primku, a ne moramo je koristiti onda kada iz ulaznih dokumenata naih dobavljaa moemo jednostavno oitati podatke o jedininim nabavnim cenama. U sluaju da je to problem kao npr. ako su ulazni rauni devizni i sa dosta zavisnih trokova tada je svakako jednostavnije proraun nabavne cene, mare i ostalog napraviti kroz ulaznu kalkulaciju. Nakon svakog skladinog dokumenta tipa ulaz (prima, povratnica, meuskladinica) program e automatski raditi zapisnik o promjeni cena. Unosom novog dokumenta ulaza mi zapravo postavljamo nove elemente cena za prodavaonicu (ako su cene razliite od prethodnih), od tog trenutka se cela zaliha u prodavaonici prodaje po tim novim cenama. Kako je prethodna zaliha imala npr. manje cene moramo dokumentom zapisnik o promjeni cena poveati finansijsko zaduenje prodavaonic za vrijednost razlike cene puta prethodno stanje. Maloprodajni cjenici povlae gotove podatke o cenama i stanju zalihe iz datoteke automatske evidencije zaliha koja se aurira sa svakom promjenom u dnevniku maloprodaje. Svaka prodavaonica ima samo jedan cenovnik.

82.

Dokumenti u maloprodaji Poetni popis

Dokument koji koristimo kod otvaranja poetnog stanja pojedine prodavaonice. Poetno stanje moemo otvarati na poetku ili unutar poslovne godine (kod poetka rada). Obino roba u prodavaonicu ulazi nabavom od dobavljaa, ali ovo je sluaj kada zaliha ve postoji i da je ne unosimo primkom koristimo poetni popis. Potrebno je znati koliinu i nabavnu (prosjenu) cenu artikla, maru i elemente poreza. Ako imamo knjiene prolu poslovnu godinu u programu tada moemo koristiti automatsko poetno stanje. Program e vriti sve provere neophodne za uspjean automatski prenos. U sluaju da nam podaci koji su preneseni u novu godinu ne odgovaraju jednostavno kroz izmjenu uskladimo podatke prema elji.

ANIKAENGENEERING

VIII-60

Skladina primka
Primka je dokument preko kojega robu kupljenu od dobavljaa zaprimamo na skladite.

Povratnica dobavljau
Koristimo je kod povrata robe dobavljau iz razliitih razloga.

Popisni viak
IPopisni vikovi su zapravo razlike izmeu stvarnog fizikog stanja u skladitu i papirnatog stanja. Priroda tih razlika bitna je (kod manjka) samo radi toga tko e se teretiti za razliku. Kod unosa je potrebno znati koliinu, a elemente cene moemo uzeti postojee ili ih promeniti.

Interna dostavnica(Meuskladinica)
Slui za interno prebacivanje robe izmeu prodavaonica. Dokument se radi za skladite koje daje artikle, a program automatski kreira i meuskladinicu u skladitu koje prima artikle. Ako su cene na skladitu ulaza za odreene artikle bile drugaije od cena skladita izlaza tada e se automatski pokrenuti izrada zapisnika o promjeni cena za skladite ulaza.

Zapisnik o promeni cena


Zapisnik o promjeni cena koristimo kod promene elemenata cena tj. za poveanje ili smanjenje.

Otpremnice kupcima
Otpremnica kupcu je dokument kojim se roba razduuje (skida) sa skladita prodavaonice. Roba se ne moe razduiti sa skladita raunom kao komercijalnim dokumentom nego samo otpremnicom kao skladinim dokumentom. U maloprodaji ne razduujemo zalihe prodavaonica nakon svakog maloprodajnog rauna nego radimo jednu otpremnicu za promet odreenog razdoblja, najee jedan dan, u programu korisnik moe odrediti koje e to razdoblje biti.

Interna izdatnica
Internom izdatnicom razduujemo artikle sa skladita prodavaonice, ali za razliku od otpremnice ovdje artikli ne menjaju vlasnika tj. ostaju u firmi. Potrebno je odrediti u koju poslovnu jedinicu artikli izlaze.

Povratnica kupca
Povratnicom od kupca storniramo izlaz.

Interna povratnica
Interna povratnica stornira izdatnicu, tj. izlaz robe iz skladita u neku poslovnu jedinicu unutar firme.

Popisni manjak
IPopisni manjkovi su zapravo razlike izmeu stvarnog fizikog stanja u skladitu i papirnatog stanja. Priroda tih razlika bitna je (kod manjka) samo radi toga tko e se teretiti za razliku. Kod unosa je potrebno znati samo koliinu. Da biste knjiili manjak morate imati zalihu.

ANIKAENGENEERING

VIII-61

83. 84.

Kartice artikala Dnevnik maloprodaje

Prikazuje karticu artikla u izabranoj prodavnici.

Dnevnik maloprodaje predstavlja kao to i sama rije kae dnevnik svih dogaanja u maloprodaji. Svaki dokument (popis, primka, povratnica, izdatnica, otpremnica, zapisnik i dr) u dnevniku se upisuje u jedan red i ima svoj jedinstveni broj knjienja, knjienja su jedinstvena na nivou svih prodavaonica. Dnevnik maloprodaje je zapravo proirena Knjiga popisa robe (biva trgovaka knjiga). U knjizi popisa robe se u jednom redu evidentiraju samo sumarni podaci zaduenja i razduenja dok u dnevniku tj. stavkama odreenog knjienja vidimo svaku pojedinu stavku koja ini odreeni dokument. Ako bismo izvetajali dnevnik maloprodaje za odreenu prodavaonicu, ali sa iskljuenim prikazom stavaka dobili bismo zapravo izvetaj knjige popisa robe. Redoslijed knjienja moete dobiti po knjienju ili po datumu knjienja (dokumenta). Dnevnik se prikazuje za tekuu prodavaonicu, promjenu vrite iz izbora prodavaonice. Tabelarni prikaz u gornjem delu prikazuje knjienja, a u donjem delu stavke.

85.

Automatska evidencija zaliha maloprodaje

Slikovito gledano radi se zapravo o jednoj evidenciji koju program vodi. Program za svaki artikl u svakoj pojedinoj prodavaonici zapie promenu koja se dogodila npr. prilikom nabave artikla Ormar u prodavaonici 1, program evidentira novu koliinu tog artikla i nove elemente cena i tako kod svake promene. Poznato je u maloprodaji sva zaliha mora biti po istim cenama iz tog razloga e program nakon svakog novog ulaznog dokumenta (primka, povratnica, meuskladinica i dr.) napraviti zapisnik o promeni cena. Na taj nain ak i kad neki artikl ima hiljadu promjena na kartici program nam u trenutku daje njegovo koliinsko stanje i elemente cena kao i financijsko zaduenje. Kod izrade maloprodajnih rauna automatska evidencija zaliha je ta iz koje program povlai podatke o cenama za izvetaj na raunu.

86.

Pregled izvjetaja Izvetaj dnevnika maloprodaje

Prikazuje knjienja svih dokumenata u za odreenu prodavaonicu kronoloki tj. po broju knjienja ili po datumu dokumenta. Moemo traiti izvetaj samo za jednu ili za sva prodavaonice. Isto tako moemo u izvjetaj ukljuiti samo odreeni dokument. Kriterij za izvetaj knjienja moe biti od do rednog broja knjienja ili od do datuma. Naslov izvjetaja se moe menjati. Na izvjetaju moemo zatraiti prikaz po razliitim cenama: - prodajna cena s porezem (standardni prikaz) - prodajna cena bez poreza - nabavna cena Isto tako moemo izvetajati dnevnik bez stavaka, na taj nain dnevnik izgleda kao i knjiga popisa robe (trgovaka knjiga).

Izvetaj kartica artikala


Izvetaj kartica artikla za odreenu prodavaonicu. - prodajna cena s porezem (standardni prikaz) Odabiremo da li temeljnicu ulaza ili izlaza robe. Specifikacija temeljnica nam slui kao za provjeru od kojih se knjienja sastoji pojedini konto na temeljnici. Naslov se moe menjati.

ANIKAENGENEERING

VIII-62

Izvetaj stanje automatske zalihe robe


Za odreenu prodavaonicu ili za sve prodavaonice.

Izvetaj popisa skladinih dokumenata


Odaberemo dokument za koji trebamo popis: Poetno stanje po popisu Skladina primka Povratnica dobavljau Zapisnik o popisnom viku Interna dostavnica(Meuskladinica) Zapisnik o promjeni cena Otpremnica Interna izdatnica Povratnica kupca Interna povratnica Zapisnik o popisnom manjku

Izvetaj skladinih dokumenata


Sa kojeg skladita. Odaberemo dokument za koji trebamo popis: Poetno stanje po inventuri Skladina primka Povratnica dobavljau Zapisnik o popisnom viku Meuskladinica Zapisnik o promjeni cena Otpremnica Interna izdatnica Povratnica kupca Interna povratnica Zapisnik o popisnom manjku Storno skladinog dokumenta

Nabavljeni artikli po dobavljaima


Izvjetaj pomou kojega moemo dobiti podatke o nabavljenim artiklima koji su uli na skladite. - za sve ili jednog dobavljaa - sve primke (povratnice) za pojedinog dobavljaa - svi artikli za pojedini dokument

Maloprodajni cenovnici artikala i usluga


Odaberete ifru cenovnika za izvetaj. - naravno moete promeniti veliine naljepnica, podatke na njima, moete ukljuiti bar kod i sl. Opcije trodimenzionalni prikaz, podloga, animacija kod veeg broja toaka u tri brzine. Prikaz svako stupca na toki posebno, stupci jedan na drugom ili stupci jedan na drugom u skali do 100%.

87.

Direktni upis podataka bez kontrola izvan programa - maloprodaja

UPOZORENJE Ovu mogunost koristite samo u krajnjoj nudi jer se sve izmene vre direktno u datotekama na disku i bez ikakvih kontrola.

ANIKAENGENEERING

VIII-63

Ovakvim unosom se mogu zaobii kontrole programa tj. upisati/izmeniti neto to se inae kroz program ne moe. Razlozi za to mogu biti razni npr.: - podatak koji smo grekom upisali, a njegova regularna izmena je komplicirana ili ak nemogua - uslijed raznoraznih razloga (greke drugih osoba koje rade na programu, greka u programu i sl.) je moglo doi do poremeaja u vrlo sloenom sistemu skladinih evidencija - kao korisnik jednostavno elite imati mogunost napraviti bilo kakav zahvat bez ogranienja

88.

Ulazne kalkulacije u maloprodaji

Ulaznim kalkulacijama kalkuliramo nabavnu i prodajnu cenu. Fakturna cena - cena od dobavljaa na fakturi, kod zaliha PDV je neutralan i ne uraunava se Rabat - odobren rabat na fakturi Troak - razne vrste trokova . Nabavna cena - cena koja je potrebna da bi se roba dovela na skladite (zbir svih prethodnih redova) Mara - razlika u ceni, razlika izmeu nabavne i prodajne cene bez poreza Cena bez poreza - nabavna cena + mara Porez - stopa poreza, osnovica cena bez poreza Prodajna cena s porezom - konana prodajna cena za kupca Kalkulacije se mogu raditi nezavisno za razliite potrebe no najee u svrhu zaprimanja robe na skladite (nabavna cena), a istovremeno kalkuliranje prodajne cene.

89.

Cenovnici u maloprodaji

Maloprodajni cenovici se razlikuju od veleprodajnih po tome to za svaku prodavaonicu imamo iskljuivo jedan cenovnik, dok se kod veleprodaje jedno skladite moe vezati na proizvoljan broj cenovnika. Dalje veleprodajne cenovnike moemo proizvoljno menjati kopirati, brisati i sl. dok su maloprodajni cjenici vezani iskljuivo za dokumente u dnevniku maloprodaje tj. oni ne uvaju svoje podatke nego ih samo povlae iz automatske evidencije zaliha u maloprodaji. Dakle u imat emo onoliko maloprodajnih cenovnika koliko imamo poslovnih jedinica tipa Prodavaonica. U pregledu cenovnika inicijalno vidimo sve artikla iz ifrarnika artikala, ali ih preko filtera moemo reducirati proizvoljno (samo one s cijenom, samo one sa stanjem, ili prema elji preko filtera pojedinih artikala). Prikazane su cene samo za odreenu prodavaonicu, im odaberemo sljedeu prodavaonicu dobijemo njene tekue cene.

ANIKAENGENEERING

IX-64

IX. OSNOVNA SREDSTVA


Uvodni deo
Jedan od glavnih razloga voenje analitike evidencije osnovnih sredstava (dugotrajne imovine) je obraun amortizacije. To je specifian troak koji obino nema izravne povezanosti s novanih izdacima u tekuoj financijskoj godini. No, on je u poslovnim politikama esto i poeljan troak jer povoljno deluje na smanjenje poreznog izdatka i pridonosi poveanju neto novane mase.. To je postupna nadoknada kojim se amortizacijska svota nekog predmeta nekretnine, postrojenja i opreme treba rasporediti ravnomerno tokom njegova veka uporabe.

90.

Popis osnovnih sredstava (dugotrajne imovine)

Svako sredstvo je potrebno evidentirati u ifrarniku osnovnih sredstava sa osnovnim podacima. ifra i naziv su obavezni podaci. Pre samog unosa sredstava poeljno je prema pravilniku o amortizaciji kreirati ifrarnik amortizacijskih grupa. Za odreena specifina sredstva se odreuju dodatni podaci kao npr. da li se to sredstvo uopte amortizuje, da li je obraun od 1.1. sljedee godine, da li se osnovica odreuje runo.

91. 92.

Amortizacijske grupe OS-a Izvjetaji osnovnih sredstava Izvetaj osnovnih sredstava

Upisati ifru i naziv amortizacijske grupe, vijek trajanja u godinama te zakonsku i poveanu stopu.

Redoslijed po ifri ili nazivu, od do ifre ili naziva.

Izvetaj amortizacijskih grupa


Redosled po ifri ili nazivu, od do ifre ili naziva.

Izvetaj dnevnika osnovnih sredstava


Prikazuje knjienja svih dokumenata u skladitima kronoloki (broj knjienja) ili po datumu dokumenta. Isto tako moemo u izvjetaj ukljuiti samo odreeni dokument.

Izvetaj kartica sredstava


Redoslied izvetaja kartica po nazivu ili po ifri artikla.

Izvetaj prometa kartica OS-a


Pregledni izvjetaj o prometu i stanju pojedine kartice, svaka kartica je u jednom redu.

Izvetaj specifikacije po kontima OS-a


Specifikacija dokumenata po kontima nam slui za pronalaenje svih dokumenata koji su knjieni na odreeni konto.

Izvetaj specifikacije po raunopolagaima


Specifikacija dokumenata po raunopolagaima nam slui za pronalaenje svih dokumenata koji su knjieni na odreenog raunopalagaa.

93.

Poetno stanje osnovnih sredstava

Na samom poetku rada s modulom osnovih sredstava potrebno je uneti poetno stanje. Mogue su razliite situacije npr. - ako tek poinjemo s radom firme tada poetno stanje moe biti i u toku godine

ANIKAENGENEERING

IX-65

- ako firma radi otpre, ali tek sada poinje raditi s ovim programom tada poetno stanje sredstava koja su nabavljena u prolim godinama unosimo s 1.1.xxxxx

94.

Ulaz osnovnog sredstva

Koristimo ga kod ulaza (kupnje) novog sredstva. Novo sredstvo isto tako moe ve imati odreenu amortizaciju tj. moemo knjiiti i nabavnu vrijednost i akumuliranu amortizaciju. Polje koliina je nevezano za iznose.

95. 96.

Izlaz osnovnog sredstva Amortizacija osnovnog sredstva

Dokument izlaza koristimo kada isknjiavamo sredstvo iz razloga npr. prodaje, otuenja i sl.

Amortizacija sredstva se moe raditi u toku godine i na kraju godine. Amortizacije u toku godine slue veinom samo radi meurezultata kod obrauna u glavnoj knjizi. Za tu svrhu koristimo radije simulacije obrauna amortizacije. Amortizaciju moemo uneti runo za svako pojedino sredstvo ili automatskim izraunom i knjienjem.

97. 98. 99.

Kartice osnovnih sredstava Automatsko poetno stanje osnovnih sredstava Automatski izraunavanje amortizacije

Daju nam brzi pregled svih sredstava s koliinama i iznosima nabavne vrednosti i akumulirane amortizacije.

Ako smo prolu godinu knjiili u ovom programu tada moemo zatraiti automatski prenos poetnog stanja.

Automatski izraunaje amortizacije moe biti kao - simulacija bez knjienja i - izraunavanje s knjienjem Automatski izraunavanje moemo zatraiti za sva sredstva, jednu amortizacijsku grupu ili jedno sredstvo Potrebno je upisati datum kraja razdoblja za obraun to je najee 31.12.XXXX. Za svako sredstvo u jednoj poslovnoj godini automatski izraunavanje nee vriti knjienje ako ve postoji knjiena amortizacija. Kada bi dva puta zaredom pokrenuli amortizaciju s knjienjem na izvjetaju bi bilo oznaeno da je amortizacija za pojedino sredstvo Knjienje ili Pre knjieno.

ANIKAENGENEERING

X-66

X.
Uvod

POREZKA EVIDENCIJA

Radi odgovarajueg jednoobraznog praenja nastanka obveze plaanja PDV-a, kao i osloboenja od plaanja predvienih Zakonom, radi osiguranja kontrole iskazivanja obveze i plaanja PDV-a, Pravilnikom o PDV-u je propisana obveza voenja posebnih evidencija. Porezni obveznik se koristi odgovarajuim knjigovodstvenim ispravama, kao to su obrauni, primljeni i izdani rauni, isprave o uvozu, izvozu, carinske deklaracije, isprave o plaanju i dr. evidencije radi lakeg praenja tokova dogaaja. Osim obveza izdavanja rauna i njegova obveznog sadraja Pravilnikom su propisane ove evidencije i obrasci: 1. Knjiga izdanih (izlaznih) rauna - obrazac I-RA, 2. Knjiga primljenih (ulaznih) rauna - obrazac U-Ra, 3. Prijava poreza na dodanu vrednost (u toku godine) obrazac PDV, 4. Prijava poreza na dodanu vrednost (na kraju godine) obrazac PDV-K, 5. Evidencija rauna o prodanim dobrima radi povrata PDV-a, obrazac PDV-F, 6. Zahtjev za povrat PDV-a obrazac PDV-P. Knjiga IRA i URA vode se u kontinuitetu za svaku godinu i zakljuuju krajem kalendarske godine ili u sluaju prestanka poslovanja, odnosno prestanka statusa poreznog obveznika. U tioku godine za svako obraunsko razdoblje svote upisane u knjigu se sabiraju i koriste za popunjavanje prijave. Takoer se upisuju i kumulativne vrednosti poreza za obraunsko razdoblje.

100. Knjiga izdanih rauna I-RA


U knjigu izlaznih rauna unose se svi izdani rauni bez izuzetaka. Knjige izlaznih rauna porezni obveznici moraju voditi odvojeno po vrstama prometa, pa tako imamo knjige izlaznih rauna za: - isporuane dobra i usluge - primljene avanse - za vlastitu potronju Sve tri knjige su istovetne po sadraju. Polja se popunjavaju prema opisu. Porezni broj primatelja se ne popunjava ako je rije o maloprodaji za krajnju potronju, ili za stranog kupca dobra.

Iznos rauna s porezom


Iznosi svih rauna koji su izdani, za maloprodajne raune se unose zbirne vrednosti. U ovo polje se unose i vrednosti rauna koje su samo u delu oporezive a u delu su osloboene plaanja PDV-a. Ne podlee oporezivanju i dr. prema pravilniku PDV-a.

101. Knjiga ulaznih rauna U-RA


Unose se svi ulazni rauni ukljuujui i gotovinske raune za nabavljena dobra u maloprodaji. U pogledu toga preporuujemo da postupite kao i kod knjige I-RA tj. da podatak unesete u zbirnom iznosu za odreeno razdoblje. Knjiga ulaznih rauna vodi se zavisno o vrsti transakcije promete i to za: - primljena dobra i usluge, - za dane avansa, - za vlastitu potronju, - za uvezena dobra.

- za neplaene raune od obrtnika (koristi se kao pomona knjiga)


Iznos rauna s porezom Ukupan iznos rauna s porezom Iznos bez poreza Ukupan iznos rauna bez pretporeza Pretporez ukupno Ukupan iznos pretporeza

ANIKAENGENEERING

X-67

Pretporez - moe se odbiti Pretporez koji se moe odbiti Pretporez -ne moe se odbiti Pretporez koji se ne moe odbiti

Upozorenje: ulazni rauni koji su izdani od strane obrtnika (fizike osobe), koji ne obraunavaju porez iz dobitka, se ne mogu koristiti za odbitak pretporeza u odreenom razdoblju ako nisu i plaeni.

102. Izvetaj knjige I-RA


- odabrati tip knjige IRA - redosled izvetaja po rednom broju ili datumu dokumenta,

103. Izvetaj knjige U-RA


- odabrati tip knjige URA - redosled izvetaja po rednom broju ili datumu dokumenta,

ANIKAENGENEERING

X-68

104. Borland Delphi informacije


(Read about the business success of many market and industry leaders using Delphi to build applications, from general-purpose to mission-critical. Find out how various industries use Delphi to solve different problems. See what makes Delphi the perfect complement to other development tools. )

Popis nekih svjetskih firmi koje za svoje potrebe rade aplikacije sa alatom Borland Delphi s kojim je napravljen i ovaj program.
American Airlines Trident Crew Qualification Tracking System AMRJ - Brazilian Naval Yard Management Information System Australia's Wonderland (Australia) Multimedia Experience Control System Axfite Pty Ltd. (Australia) Universal Classification System BMW Finance (Australia) Financial Management System City Of New York Government : New York City's Department of Health Choice Hotels Customer Satisfaction System Compaq Scott Harsany, a Group Leader in Compaq System Engineering Coors Distributing Company SellPoint Decision Management System Data Systems Support SIRS -- the Sales Information Response System. Ericsson Private Radeo Systems System Configuration Manager First National Bank of Chicago Electronic Federal Income Tax Payment System First National Bank Of Chicago Purchasing Card Healthpoint ACS Clinical System Lincoln Properties Rental Office Information Kiosk Lumley General Insurance RepairCam Imaging System LG&E Corporation Power Marketing OLTP/OLAP System NASA NASA Aerospace Information Database. National Semiconductor Electronics OK Industries Agribusiness Oklahoma Turnpike Authority Toll Collection Information System PC Direct Customer Service System Platt's Unit of Standard and Poor Global Commodities Pricing Database RHNE-POULENC Rapid Price Management System State of California, Department of Justice Case Management Information System State of California, Employment Development Department (EDD) Caljobs Employment System State of New Mexico, Metropolitan Court Real-Time Cashiering System TSUMEB Corporation Ltd

ANIKAENGENEERING

X-69

105. Formular za prijavu greke IPS d.o.o.


29 Novembar 72/16 37230 Aleksandrovac Tel/fax (037) 751-634, mob 062-214-151 e-akiidz@ptt.yu Prijavu poaljite: faxom, potom, e-mailom.

Predmet: prijava greke programa IPS knjigovodstvo


Podaci o distributeru ako program nije kupljen direktno od IPS-a Podaci o korisniku programa Naziv firme: Ime i prezime: Adresa: Tel/fax: e-mail: Tehnike informacije: Na kakvom je raunaru instaliran program(procesor, memorija, disk ...): Operativni sistem (win95/winNT,win2000,winXP): Rad u mrei (da/ne): Datum verzije programa (datum na CD-u, ili u zadnjem redu programa): Opis greke: Datum kada je nastala greka: Naziv modula programa: Prozor u kojem je nastala greka: Radnja kod koje je nastala greka: Opis greke:

Poruka koju je program javio kod greke:

Da li ste nakon greke ostali i dalje u programu (da/ne): Da li se nakon greke moe ponovo ui u program (da/ne): Da li se greka moe ponoviti (svaki puta, poneki puta, vie nijednom): Sugestije korisnika za poboljanje programa:

ANIKAENGENEERING

X-70

106. Instalacija programa


Jednokorisnika (single user) instalacija

sve radne stanice moraju imati istu verziju za

MS Windows 98/NT/2000/XP

ako imate instaliran MS Windows 98 morate instalirati program Dcom.exe koj se nalazi na instalacionom disku. staviti CD u raunalo priekati desetak sekundi da se pokrene opcija "auto-run", ako se to ne dogodi pokrenuti sa CD-a program "INSTALACIJA.EXE"

MOLIMO VAS DA SLEDITE SLEDEE PROCEDURE INSTALACIJE BEZ IZUZETAKA: pojavit e se prozor za instalaciju u kojem pokrenite "Instaliraj InterBase 6.0" zatim pokrenite "Instalacija programa IPS ANIKAENGENEERING" slediti proceduru, dovoljno je samo kliknuti na OK, Yes ili Next (dalje). kod opcije Setup Type odabrati 'Typical' da se instaliraju sve opcije zatim pokrenite "Instaliraj aplikacioni server''. zatim pokrenite "Registraciju servera''.

Viekorisnika (multi user, mrena) instalacija INSTALACIJA NA NT SERVERU (NA SERVERU SE MOE RADITI ALI PREPORUUJEMO DA NA SERVERU BUDE SAMO BAZA PODATAKA I APLIKACIONI SERVER ILI SAMO APLIKACIONI SERVER A BAZA OIDATAKA NA ZASEBNOM RAUNARU)
- potrebno je imati mrenu verziju programa (moe se ukljuiti u sistemskom meniu programa, dobiva se i u probnoj verziji) - sve radne stanice moraju imati istu verziju Windowsa preporuujemo Win2000 profesional - na serveru izvriti

ANIKAENGENEERING

X-71

instalaciju kao kod jednokorisnike sa Setup Type opcijjom 'Typical', to e instalirati i Knjigovodstveni program i BDE,INTERBASE SERVER i APLIKACIONI SERVER. - na svakoj radnoj stanici instaliratiI NTERBASE, BDE (Borland Database Engine) ,APLIKACIONI SERVER i Knjigovodstveni program - na radnim stanicama kreirati chortCut koji pokazuje na program na serveru, u delu propertia mreni disk mora biti definiran kao kao UNC name pogledaj (Podeavanje servera). - kod ukljuenog mrenog rada nije mogue pokrenuti dvije instance programa, kako se to ipak moe napraviti preko dodatne instance programa proitajte u delu jednokorisnike instalacije za naprednije Registrirani korisnici - registrirani korisnici trebaju prvo registrirati program pomou registracijske diskete u meniu "Pomo>Registracijski podaci>Registracija" - u delu "Otkljuavanje" oitati s radne stanice identifikacijski broj i upisati lozinku koju dobiju od IPOS-a - oitavanje identifikacijskog broja u upisa lozinke (kljua) se vri iskljuivo s radne stanice)

Deinstalacija programa - pokrenuti u windowsima u 'Control Panelu' 'Add/Remove Programs' - odabrati 'Install/Uninstall' - od instaliranih programa odabrati koji elimo deinstalirati - vjerovatno e nakon instalacije ostati datoteka koje nisu obrisane, jer su naknadno kreirane. Uputa: jednostavno obriite kompletan direktorij IPOS knjigovodstvo (ili kako ste mu promijenili ime).

POSTUPAK

1) Napravite kopiju celig direktorija "ANIKA" na neki spoljni medij (zip, drugi disk i sl.), to moete napraviti pomou Windows explorera ili kroz Arhiviranje u programu, ali s opcijom Svi podaci. Inicijalni direktorij gdje se nalazi program je "c:\ANIKA". 2) Izvrite eljene promene na raunaru: kupnja novog raunara, novog diska, reinstalacija windowsa i sl. 3) Instalirajte program Ipos knjigovodstvo sa originalnog CD-a kao da je to prvi puta, verzija na CD-u mora odgovarati verziji vaeg programa (moete je proitati u zadnjem statusnom redu programa) 4) Nakon instalacije s originalnog CD-a obriite celi direktorijum "ANIKA" 4a) Ako ne posjedujete arhivu celig direktorijuma "ANIKA" nego samo datoteke iz Data direktorija tada obriite samo direktorij Data koji se nalazi u "c:\ANIKA\DATA" 5) Vratite kopiju direktorija "IPS knjigovodstvo" koju ste napravili u toki 1) na staro mjesto 5a) Vratite kopiju direktorija "Data" koju ste napravili u toki 1) na staro mjesto
Kako vam va prethodni (stari) CD vie nije potreban, molimo vas da ga poklonite nekoj drugoj firmi ili osobi ako takvu znate.

Podeavanje servera
Da bih koristli Viekorisnika (multi user, mrena) rad morate podesiti server za takav rad. Podeavanje ako posedujete Win XP Profesional ili Win 2000 Profesional

o pratite sledea upustava : Ovo upudstvo govor kako da konfiguripete DCOM za Windows XP.Umest aplikacije Microsoft Excel 97 koju

izabirate u donjem primeru izaberite aplikaciju RDM1Objec

ANIKAENGENEERING

XI-72

XI.

Configuring DCOM on Windows XP

If you are running Windows XP (currently Release Candidate version, Build 2526) on the Office server, configuring DCOM is slightly different because DCOM configuration is integrated with Component Services. 1. Open the Components Services window by opening the command prompt and typing
dcomcnfg

-orIn the Control Panel, click Performance and Maintenance, then click Administrative Tools, then double-click the Component Services icon. 2. In the left pane of the Component Services window, click Component Services>Computers>My Computer>DCOM Config.

3. Right-click Microsoft Excel 97 (or RDM1Object) Application and select Properties.

ANIKAENGENEERING

XI-73

4. Click the General tab, and select Default from the Authentication Level list.

ANIKAENGENEERING

XI-74

5. Click the Location tab, and select Run application on this computer. Leave the other options unchecked.

6. Click the Endpoints tab and ensure that the default system protocols are shown under DCOM Protocols and endpoints.

ANIKAENGENEERING

XI-75

7. Click the Security tab and click the Edit button under Launch Permissions.

ANIKAENGENEERING

XI-76

8. Click Add and add the testuser local account. Check Allow for the Launch Permissions for testuser. (Assuming you plan to use testuser as the user ID in DCOM mode.) Click OK.

9. Click the Edit button under Access Permissions. 10. Click Add and add the testuser local account. Check Allow for the Access Permissions for testuser. (Assuming you plan to use testuser as the user ID in DCOM mode.) Click OK.

ANIKAENGENEERING

XI-77

11. Click the Identity tab and select The interactive user.

ANIKAENGENEERING

XII-78

XII.

Configuring DCOM on Windows 2000

1.Open the command prompt and typing


dcomcnfg

2.Click RDM1Object) Application and select Properties.

ANIKAENGENEERING

XII-79

3.Click the General tab, and select Default from the Authentication Level list.

ANIKAENGENEERING

XII-80

4.Click the Location tab, and select Run application on this computer. Leave the other options unchecked..

5.Click the Endpoints tab and ensure that the default system protocols are shown under DCOM

Protocols and endpoints.

ANIKAENGENEERING

XII-81

Click the Security tab and click the Edit button under Launch Permissions- Edit

6.Click Add and add the testuser local account. Check Allow for the Launch Permissions for testuser. (Assuming you plan to use testuser as the user ID in DCOM mode.) Click OK.

ANIKAENGENEERING

XII-82

7.Click the Identity tab and select The interactive user.

ANIKAENGENEERING

XII-83

Architectures of multi-tier information systems

ANIKAENGENEERING-IPS u potpunosti podrrava gore prikazani sistem i potunosti ga moete koristiti na gore prikazan nain.Ukoliko niste u mogunost i da sami konfiguriete gore navedenu arhitekturu nai strunaci e to uradit za vas.

ANIKAENGENEERING

XIII-84

XIII. Podeavanje clienta


Ovo je vrlo vano podeavanj jer ako dobro ne podesite clientske aplikacije program nee raditi kako treba.Za ovo postoji posebna aplikacija koja se nalazi ANIKA>POMOCNI>Godine>Program-Pomocni.exe;
Sva objanjenja su data na samoj formi.Va zadatak je da izaberete gde su podaci i da upiete Br.Korisnika Koji je jedinstven.Svaki korisnik ima svoj jednocifreni ili dvocifreni broj,zavisno od broja raunara u mrei.

ANIKAENGENEERING

XIII-85