UNIVERZITET U PRIŠTINI FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA Kosovska Mitrovica

GraĎevinski odsek Predmet: Hidrotehnika Број ЕСПБ (ECTS) бодова: Недељни фонд часова: IV semestar ___5____ ___4____

HIDROTEHNIKA
- PREDAVANJA -

I - VODOPRIVREDA
1. VODOPRIVREDA
Pod vodoprivredom treba podrazumevati svaku delatnost na vodama koja ima privredni znaĉaj, bilo da se radi o proizvodnji novih dobara, bilo o zaštiti već proizvedenih, bilo o zaštiti prirodom datih blaga koja sluţe proizvodnji. Disciplina koja vodoprivredu tretira u tehniĉkom smislu je hidrotehnika. Vodni resursi predstavljaju izvorišta vodnog blaga i to su samo one vode koje već imaju ili mogu imati odreĊenu upotrebnu vrednost. Široko shvaćena vodoprivreda kao privredna grana, moţe se podeliti na oblasti, koje su istovremeno i oblasti primenjene hidrotehnike. Vodoprivredne oblasti su: a) zaštita i razvijanje vodnih resursa b) ureĊenje voda i vodotoka c) korišćenje voda i vodotoka. Svaka od ovih oblasti se moţe podeliti u vodoprivredne grane, i to su: a) zaštita i razvijanje vodnih resursa: - štednja vode - preĉišćavanje upotrebljenih voda - vodno pravo i društvena zaštita voda - budući vodni resursi i njihovo negovanje b) ureĊenje voda i vodotoka - ureĊenje slivova - borba protiv erozije i bujica - regulisanje vodotokova - odbrana od (velikih voda) poplava i malih voda - odvodnjavanje poljoprivrednih zemljišta (drenaţa) - asanacija zemljišta - kanalisanje naselja c) korišćenje voda i vodotokova - snabdevanje naselja i industrije vodom - navodnjavanje (irigacija) - korišćenje vodnih snaga (hidroenergetika) - plovni putevi i plovidba - ribogojstvo - rekreacija, lov, sport i turizam na vodama - vojne potrebe

2. VODOPRIVREDNI PLANOVI I VODOPRIVREDNE OSNOVE
Prema nalazištu na kome su, vode se dele na: a) atmosferske vode – nalaze se u atmosferi, najĉešće u obliku pare (oblaci, vazdušna vlaga), a reĊe i to samo kratko vreme kao veće kapljice ili ĉvrste padavine; b) površinske vode – nalaze se na zemljinoj površini u obliku izvora, potoĉića, potoka, reĉica, reka, jezera, mora i okeana; c) podzemne vode – nalaze se u obliku podzemne vlage ili podzemnih izdani. Prema stanju u kome se nalaze, vode se dele na stajaće (bare, moĉvare, jezera, mora, okeane) i tekuće (svi vodotoci). Strogo uzevši sve vode su pokretne. Prostori bivše Jugoslavije se karakterišu velikom raznolikošću po pogledu rasporeda padavina (od 500mm/god do 5300mm/god) pri ĉemu je karakteristiĉno da su 1

najviše padavina tamo gde ima najmanje vode i obratno. Osim toga, moţe se reći da naša zemlja ima razvijenu mreţu vodotokova, ali koliĉine vode u njima nisu rasporeĊene onako kako bi nama odgovaralo. Zato se preduzimaju hidrotehniĉki radovi da se ove anomalije isprave i da se obezbede potrebne koliĉine i kvalitet vode u zahtevanom vremenu. To su jako skupi radovi, pa treba planirati ove radove, da bi se dobili optimalni efekti. Za potrebe optimalnog gazdovanja vodama rade se vodoprivredni planovi i vodoprivredne osnove. Vodoprivredni plan je plan vodoprivrednih akcija u narednom periodu, sa kadrovima i sredstvima sa kojima se stvarno raspolaţe i sa ograniĉenim ciljevima. Naprimer, u slivu V. Morave, prema vodoprivrednoj osnovi treba podići 100 brana. Za to nema sredstava, ali podizanje prvih desetak brana je u planu. Zato se moţe reći da je vodoprivredni plan iseĉak iz vodoprivredne osnove, mada moţe biti saĉinjen i bez nje, polazeći od smernica društvenih ili drţavnih planova. Vodoprivredni plan treba da odgovori na sledeća pitanja: - šta treba da se uradi - koji su planski ciljevi - koji su zakoni ispunjenja planskih zadataka - ko treba da ispuni planske zadatke - koliki su bilansi snaga i sredstava koje treba angaţovati za izvršenje plana. Vodoprivredna osnova predstavlja kompleksno rešenje korišćenja i razvoja vodnih resursa. Ĉine je privredni i tehniĉki planovi i projekti za upravljanje, korišćenjem i zaštitom voda. Rade se za pojedine društveno-politiĉke zajednice (drţavu, republiku, pokrajinu) i to za jedan ili više slivova. Sliv je osnovna vodoprivredna jedinica. Vodoprivredna osnova treba da predstavlja optimalno rešenje za one interese koji su sagledani i priznati kao interesi slivnog podruĉja. Vodoprivredna osnova treba da odgovori na sledeća pitanja: - šta treba da se uradi - koji su planski ciljevi (šta se postiţe) - koliki su bilansi snaga i sredstava koja bi trebalo angaţovati za ostvarenje osnove. Na osnovu ovoga, moţe se reći da vodoprivredni plan ostvaruje ograniĉene zadatke, birajući rešenja prema parcijalnim potencijalima vodotoka, a vodoprivredna osnova se bavi korišćenjem i razvojem totalnog potencijala.

2

Zadatak hidrologije je da odgovori na mnoga pitanja: . . proticaja. a ona je prisutna u znatnim koliĉinama ispod površine terena kao podzemna voda (slobodna ili vezana). Potrebe za vodom su sve veće.kakav je reţim podzemnih voda datog podruĉja (izdašnost i kvalitet) . 71% površine zemlje je prekriveno vodom. litosferu i hidrosferu. 3 .HIDROLOŠKI CIKLUS Vodni resursi zemlje nalaze se u jednom neprekidnom kruţnom transportnom procesu koji se naziva hidrološki (ili vodni) ciklus.4 milijardi km3. pojave i procese koji se dešavaju u njima i odreĊuje zakonitosti razvoja tih pojava i procesa.i sliĉna pitanja.koliĉine reĉnog nanosa. fiziĉko-hemijski i biološki parametri vodotoka . slatke vode su na zemljinoj površini rasporeĊene neravnomerno (oko 60% kopna su sušna podruĉja). HIDROLOGIJA Hidrologija je nauka o vodama.da li su proticaji vodotoka na lokaciji dovoljni da zadovolje potrebe za vodom (snabdevanje naselja. UporeĊujući potrebe i koliĉine raspoloţivih voda vidi se da ĉoveĉanstvo ima dovoljno vode za svoje potrebe. kopno i okeane. tako da danas stanovništvu treba više od 8 milijardi m3 vode dnevno.uticaj ĉoveka na slivu reke na reţim oticaja i reţim podzemnih voda .kakav je reţim malih.) . a koji povezuje atmosferu. i ta se potreba stalno povećava.da li će za potrebe vodosnabdevanja biti potrebna brana i kolika . industrije. od ĉega koliĉine slatke vode iznose oko 33. Glavna pokretaĉka snaga dinamiĉkog procesa formiranja i transporta vodene pare je sunĉeva energija. Opšte rezerve vode na zemlji procenjuje se na oko 1.HIDROLOGIJA I HIDROMETRIJA 1.3×106 km3 a samo oko 126×106 km3 se moţe koristiti iz jezera i reka. pojave leda i sl. termiĉki reţim reke. samo što se te koliĉine raspoloţive vode stalno zagaĊuju. srednjih i velikih voda . 2.. Ona prouĉava i opisuje (kvalitativno i kvantitativno) prirodne vode. Osim toga. To je jedna od osnovnih vodoprivrednih disciplina. odnosno atmosferu. pa se smanjuje koliĉina kvalitetnih voda.. melioracije.II .prognoze (kratkoroĉne i dugoroĉne) vodostaja. Moţe se reći da je voda najrasprostranjenija materija na zemlji. a za pojave padavina i teĉenja u vodotocima termodinamiĉki procesi u atmosferi i sila gravitacije.

a zahvaćena zapremina snega meri se posebnom vagom. padavine. Retko se ĉita (na 6 meseci ili 1 godinu). 3. sugradica i grad). montira se na nosaĉu. Kišomer se oĉitava obiĉno jednom dnevno a 2 koliĉina pale kiše se izraţava u l/m . Sistem merenja se obavlja po stanicama koje se postavljaju obiĉno na 150÷250km2. Totalizator se koristi za visoke i teško pristupaĉne terene. Merenje padavina i obrada se vrši na hidrometeorološkim stanicama. sneg. šuma. Kišomer se postavlja tako da na njega nemaju uticaj susedni objekti (zgrade. a unutar veće posude je manja koja se vadi. Ovo se obavlja najĉešće radi definisanja rezervi vode u slivu. pluviografima (ombrografi). Kišomer je obiĉna valjkasta posuda. vodena para se kondenzuje u kapljice ili ledene kristale i nastaju padavine (kiša. Kada se vazduh rashladi ispod temperature taĉke rose. a 50km2 na ostrvima. ili se otapa i meri. voda se izliva iz manje posude u menzuru koja je posebno graduisana.). To je sloj vode koji se dobija merenjem padavina u odreĊenom vremenu. kako bi se omogućilo prognoziranje proletnjih dotoka. površinski oticaj i infiltracija i podzemne vode. Treba napomenuti da je isparavanje u toku godine 39 puta veće od koliĉine vode u atmosferi što znaĉi da se otprilike svakih 9 dana u atmosferi menjaju vodene mase. Sneg se meri na dva naĉina: stacionarno i ekspedicijski.1. uticaj blizine mora. nadmorska visina. 3. Valjkasta posuda (cilindar) je površine od 200 cm2. tako da se odmah ĉita broj mm posle kiše (1mm pale kiše odgovara 1l/m2). krupa. Pri merenju visine vodenog taloga. intercepcija. Na visinu padavina utiĉu: geografska širina. uticaj reljefa. Ekspedicijski se meri visina sneţnog pokrivaĉa. većih gradova. Koliĉina vode koja se troši u svetu iznosi 5. Inaĉe koliĉina vode koja je preferentna za ĉoveka (ona koja je obnovljiva kroz hidrološki ciklus) iznosi 36×106 km3. što bi trebalo da znaĉi da teorijski imamo dovoljno vode na raspolaganju. odnosno to je visina ukupno palog vodenog stuba. i sadrţaj vode u snegu.MERENJE PADAVINA Padavine se mere: kišometrima. PADAVINE U atmosferi se uvek nalaze izvesne koliĉine vodene pare. Kišomer sa satnim mehanizmom koji automatski ubeleţava visinu padavina tokom vremena naziva se pluviograf. Intenzitet kiše predstavlja odnos padavina i vremena u kom su se one desile. totalizatorima i snegomerima. na raznim delovima sliva. a za nas su od interesa kiša i sneg. Za odreĊivanje sadrţaja vode koristi se posebna šuplja vadilica. Fiziĉki mehanizam stvaranja padavina izuĉava meteorologija.2. odnosno kao P(mm). IZRAŢAVANJE PADAVINA Padavine se izraţavaju visinom padavina P u (mm).5×106km3. 3. Stacionarno se meri sa 3 stalna poloţaja pomoću posebnih letvi (snegomera).Najznaĉajnije komponente hidrološkog ciklusa sa aspekta hidrologije su: isparavanje i transpiracija. 4 . drveće itd.

a za intenzivne kiše koje traju 1 ĉas ili manje treba uvesti jedinicu od 1 minute.Intenzivne kiše – to su kiše koje imaju veliku snagu (intenzitet) i malo trajanje. One su od velikog znaĉaja u hidrologiji i graĊevinarstvu jer izazivaju najveće protoke. . Varijacije intenziteta kiše se grafiĉki prikazuju sumarnom krivom ili hijetogramom. a T – vreme trajanja kiše. Hijetogram pokazuje ili visinu vodenog taloga ili proseĉni intenzitet (min/ĉas) u jedinici razdoblja. ili ( ). . Pošto traju kratko. i to su: metoda srednjih aritmetiĉkih sredina. gde je A. koji omogućuju registrovanje poĉetka i kraja kiše. metoda izohijeta. postoji više metoda za proraĉun vrednosti srednjih padavina u tom slivu za posmatrano razdoblje. gde je P – visina kiše. T min čas Ako padavine nisu ravnomerno rasporeĊene po celom slivu. i →0 odnosno. P 0 idT . gde je ΔAi – površina na kojoj je pala kiša visine Pi Proticaj – zapremina pale kiše Q T podeljena sa vremenom padanja T [m3/ѕ] 5 . mere se samo pluviografima. pa za T α=90°. P – padavine (mm) P pri ĉemu se pretpostavlja da su padavine na celoj teritoriji bile iste. i→∞ i T α=0°.P mm mm u( ) obiĉno. Thiessenova metoda (metoda poligona).P (m3 ) P A .površina na koju je pala kiša (km2). onda je P . Ako nisu istog intenziteta onda se uzima: n P A PdA ili P i 1 Pi Ai . visine padavina (P) i intenziteta kiše (isr): P isr (mm / min) T Ako se na sumarnoj krivi plaviografa odabere razdoblje (ΔT) i odredi ΔP=PV-PA .Zapremina pale kiše . odnosno ako ΔT →0 i AB T P i tg .

Simbol za isparavanje (evaporaciju) je E i izraţava se obiĉno u (mm). snega i leda. sa zemljišta. 4. gde god postoji nezasićena atmosfera vodenom parom. OBRADA I ANALIZA PADAVINA Svrha prikazivanja padavina je njihova preglednost. Isparavanje je univerzalna pojava i dešava se svugde na moru i kopnu.3.proseĉna visina padavina nad nekom površinom . kapljica i kristala leda u atmosferi (evaporacija) i isparavanja sa biljnog pokrivaĉa (transpiracija).standardno odstupanje . godišnje. Obavlja se danju pod uticajem sunĉeve radijacije i uglavnom tokom vegetacione sezone. ISPARAVANJE I TRANSPIRACIJA Pod isparavanjem se podrazumeva prelaz vode iz teĉnog stanja u gasovito odnosno iz ĉvrstog u gasovito stanje (sublimacija). [m3/ѕ/ha] A Q DA P A TA TA T i 3. sedmiĉne itd. PRIKAZIVANJE. i ona predstavlja ukupan gubitak vode u atmosferu putem isparavanja i transpiracije sa zemljine površine i njene vegetacije. U zavisnosti od potreba. u zavisnosti od potreba.interval varijacije visine padavina – definiše interval izmeĊu minimalnih i maksimalnih padavina. Za poljske uslove je praktiĉno nemoguće odvojiti isparavanje od transpiracije. Ĉinioci koji utiĉu na isparavanje su: . padavine se prikazuju u obliku tabela (obiĉno sluţi za dokumentaciju) ili u obliku grafika (pregledan je za rad). Mogu se obraĊivati pojedinaĉne padavine. .kriva raspodele verovatnoće padavina itd. meseĉne.Specifiĉni proticaj – ukupan proticaj podeljen sa ukupnom površinom sa koje je dobijen q q Q . dnevne. Znaĉi transpiracija je proces isparavanja sa biljnog pokrivaĉa odreĊene površine zemlje. Sva vlaga od koje se formiraju padavine potiĉe od isparavanja sa vodenih površina. Isparavanje se deli na isparavanje sa vodene povrišine i na isparavanje sa tla.koeficijent varijacije .dejstvo temperature – sa većom temperaturom raste i pritisak vodene pare i povećava se mogućnost vazduha da primi molekule vode 6 . a ima vode. pa se zato posmatraju kao jedan – evapotranspiracija Et. Analiza padavina zavisi od svrhe prouĉavanja.uĉestalost padavina – definiše verovatnoću pojave odreĊenih padavina . i najĉešće se razmatraju sledeće veliĉine (dobijene iz osmatranja): .

dejstvo deficita vlažnosti – on je merilo nedovoljne zasićenosti vazduha vodenom parom.a) Instrumenti za merenje isparavanja: . Sa povećanjem deficita vlaţnosti raste i isparavanje pri odreĊenoj temperaturi.manji baseni pored velikih vodenih površina. a radi rešavanje odreĊenih inţenjerskih problema . . Tu spada i merenje isparavanja iz velikih sudova razliĉitih vrsta. sve dok se ne dobije oko 30% koncentracije. B – barometarski pritisak vazduha. B gde je C – koeficijent proporcionalnosti. ukopani u obali sa većim ili manjim dubinama 7 ..sudovi koji se postavljaju na vodene površine . imamo situaciju da je ukupno isparavanje na većim visinama manje. zbog smanjenja temperature i deficita vlaţnosti. ako voda nije izloţena talasanju. dimanzija i izloţenosti.kvalitet vode – isparavanje se smanjuje sa povećanjem sadrţaja soli u vodi. d E C . MeĊutim. kada poĉinje da se stvara kora. . a koji smanjuju isparavanje više nego što smanjenje pritiska povećava isparavanje.dejstvo insolacije – to je sunĉeva energija (radijaciona toplota) koja direktno doĊe na površinu zemlje. ODREĐIVANJE ISPARAVANJA Metode za ocenu veliĉine isparavanja ili evapotranspiracije mogu se podeliti u sledeće grupe: a) merenje pomoću isparitelja b) empirijske formule c) metode vodnog bilansa d) metode bilansa energije (toplotne energije) e) metoda transfera masa.dejstvo atmosferskog pritiska – isparavanje je veće sa opadanjem barometarskog pritiska. .evapometri tipa Vilda (Wild) i Pišea (Piche) i neki drugi koji mere isparavanje u toku dana sa odreĊenih malih vodenih površina izloţenih vazduhu u zaklonu. . b) odnošenje vazdušnih masa zasićenih vodenom parom sa površina koje jaĉe isparavaju W – brzina vetra na odreĊenoj visini.1. W0 – brzina vetra na površini terena . ako idemo u visinu. d – deficit vlaţnosti. 4. Morska voda zato isparava 2-3% manje nego slatka.dejstvo vetra: a) povećava turbulenciju vazduha i brţe dovoĊenje molekula iz jaĉe zasićenih donjih slojeva u slabije zasićene gornje slojeve atmosfere.

poniranje će se vršiti manjim iznosom f1 (f1< f). INFILTRACIJA (PONIRANJE VODE) Infiltracija je pojava prelaska vode sa površine terena u unutrašnjost zemljišta. Za dati sliv govori se o zapreminskom kapacitetu intercepcije. Ovaj deo padavina ne uĉestvuje u oticaju. Kod šumske vegetacije 1025% godišnjih padavina moţe postati gubitak na intercepciju.).Pelikularno – pokretaĉka sila su molekularne sile atrakcije izmeĊu ĉestica zemlje i vode. u minutima) e – osnova prirodnog logaritma k – konstanta iscrpljenja za datu krivu. raste i poniranje do f. Oznaĉava se kao i sama infiltracija sa f i izraţava u [cm/ĉas] ili [mm/ĉas].3÷3m). dimenzije napr. Jaĉina poniranja je promenljiva vrednost i zavisi od sastava zemljišta.. 5. i izraţava se u istim jedinicama kao i padavine. i kreće se na dole u pravcu slobodne površine podzemne vode. Podruĉje izmeĊu slobodne površine podzemne vode i površine terena. a ne dospe do površine terena i koji kasnije konaĉno ispari u atmosferu. toplota. aktivnost podzemnih ţivotinja. Intercepcija kao pojava zadrţavanja dela padavina postoji i u urbanim sredinama (voda na zgradama. dok se voda iznad ove površine naziva vlagom zemljišta..) i to je ona voda koja ne postaje deo ni površinskog ni podzemnog oticaja.Kapilarno – pokretaĉka sila su površinski naponi. zove se gubitak vode intercepcijom.. naziva se podzemna voda. asfaltu i sl. gde se oprema i instrumenti nalaze ukopani u terenu (lizimetri).Gravitaciono kretanje – uspostavlja se pod uticajem sile zemljine teţe. Vidovi kretanja podzemnih voda: . INTERCEPCIJA Deo padavina koji se zadrţava na krošnjama drveća. Za poniranje odluĉujuću ulogu igra sloj zemlje prvih 5÷6 mm. geografskih i topoloških osobina pa ĉak na istom mestu a prema vremenski promenljivim uticajima (vlaţnost zemljišta. Samo kretanje je laminarno. turbulentno (najĉešće u karstu) i prelaz od laminarnog ka turbulentnom. Odvija se u sitnim nepravilnim šupljinama (kapilarama). Voda koja se nalazi ispod slobodne površine vode. u min-1 8 . ako nema dovoljno padavina. 6. Uspešan matematiĉki izraz za intenzitet infiltracije dao je Horton: f fc ( f0 f c )e kt . na deblu.instrumenti za merenje isparavanja odreĊenih kvadera (zapremina) zemljišnog sloja. deli se u tri zone: zona kapilarne vode (0. Moţe biti: laminarno (u poroznoj sredini). vegetacije i površine terena. granama i lišću i na ostalom vegetacionom pokrivaĉu sliva. . Infiltracioni kapacitet (jaĉina poniranja) je maksimalna sposobnost kojom površinsko tlo date lokacije moţe da upije vodu pri odreĊenim uslovima. gde je f – infiltracija u mm/ĉas za neko vreme t (mereno od poĉetka kiše) fc – kapacitet infiltracije površine tla za veliku vrednost t. prelazna zona i površinska zona (zona u kome je biljno korenje i gde je varijacija vlage velika). biljni pokrivaĉ. Porastom padavina. a preko te granice poĉinje površinsko oticanje. odnosno finalni ravnoteţni infiltracioni kapacitet f0 – poĉetni kapacitet infiltracije u min/ĉas za t=0 t – vreme mereno od poĉetka kiše (npr. koja zavisi od vrste tla. . Pri istim uslovima.

n. 7. Do površinskog oticaja dolazi samo kada je intenzitet padavina veći od intenziteta infiltracije.OTICAJ Oticaj je deo padavina koji otiĉe površinskim ili podzemnim putem u vodotoke datog sliva i pojavljuje se na njegovom izlaznom profilu. Q=Qp0+Qpp+Qp+Qr Qp0 .empirijske konstante Ovaj metod bazira se na parametrima zemljišta i vegetacije.veliĉina potencijalne infiltracije do trenutka kada infiltracija postaje konstantna (u mm vode) Ѕ – zapreminski kapacitet tla za vodu.slobodni oticaj 9 .oticaj (padavine) koji ide direktno u reku m . i operiše proseĉnim intenzitetom infiltracije za ĉitav sliv. uzima se u obzir i infiltracija vode u zemljište. Kod ove metode psotoji teškoća odreĊivanja vrednosti f0. Upotrebljiv je samo kod malih slivnih površina. u trenutku poĉetka kiše F – sumarna infiltracija (mm) od trenutka t=0 do t=tc kada je f=fc a.) infiltracioni kapacitet izrazio u funkciji deficita vlaţnosti.8÷2.) na osnovu eksperimenata postavio jednaĉinu: df k (f f c ) iz koje se i dobija Hortonova formula dt f fc ( f0 f c )e kt Ova formula pretpostavlja da tokom procesa infiltracije postoji dovoljna koliĉina vode.f0 1. i min.podpovršinski oticaj Qp .podzemni oticaj Qr .2 10 fc fs =0.2÷290 f0 =210÷900 k=0. Zato je Horton (1961. . gde su: Fp (S F) . i>f. odnosno poroznost.zemljišna vlaga Fr . Infiltracioni kapacitet se odreĊuje ili analizom hidrograma oticaja i hijetograma pale kiše ili upotrebom infiltrometra. Kod odreĊivanja efektivnih padavina. vrednosti ide i do pet puta). preko empirijske jednaĉine f aFpn f c .0 odnos fc se menja u toku godine (razlika max. Jedan od prvih istraţivaĉa koji je uveo koncept infiltracije u hidrologiju je amerikanac Horton. On je (1939. a kada je i<f jer se infiltracioni kapacitet smanjuje sporije nego po formuli.voda koja otiĉe površinski Qpp .

. obrada zemljišta. 10 . Koliĉina oticaja varira u prostoru i vremenu. itd. Direktni ĉine Qp0 . asfalt). irigacije.fiziografski faktori: . urbanizacija (beton.Qr – je u našim uslovima veoma mali zbog malih širina korita reka Qpp – je onaj oticaj koji se kroz površinski sloj zemlje.karakteristike vodotokova: veliĉina i oblik popreĉnog preseka. Ne dolazi u kontakt sa nivoom podzemne vode. vrsta tla. pad.klimatski faktori: padavine. koji postoji i kada nema padavina. Dijagram koji pokazuje promenu proticaja nekog vodotoka na datoj lokaciji u toku vremena zove se hidrogram. oblik. nagib. Ukupni oticaj se grubo moţe podeliti spori na: direktni (brzi) i bazni (spori). manje-više paralelno sa tlom kreće dok ne dospe do korita vodotoka. Mali je i mnogo kasni.karakteristike sliva: veliĉina. Svrha analize oticaja je da se odredi raspored oticaja u vremenu na karakteristiĉnom profilu gde će se najĉešće nešto graditi ili gde će se zahvatati voda. orjentacija prema stranama sveta. . Qp – osnovni oticaj. . transpiracija itd. regulacioni objekti. isparavanje. a kada izaĊe na površinu stvara vodotokove Qp0 – to je direktni oticaj koji površinom tla dolazi do vodotoka. poljoprivreda itd. duţina itd. Bazni ĉine Qp i Q pp . hidrografska mreţa. vegetacioni pokrivaĉ. rapavost. Qr i Q brzi pp . Na oticaj utiĉu razni ĉinioci: . brane.antropogeni faktori (ljudski faktor): nasipi. Retko je viljiv. vodopropusnost.

Hijetogram pale kiše i formiranje efektivnih padavina Hijetogram efektivne kiše (neto padavina) Hidrogram oticaja Tp – poĉetak oticaja posle poĉetka padavina TL – vreme kašnjenja sliva TB – vremenska baza hidrograma (vreme površinskog oticaja) TC – vreme koncentracije (podizanja) Tr – vreme opadanja (retardacije) AB – prilazni deo (prethodni oticaj) BD – grana porasta DG – grana opadanja CDE – vršni segment Qmax – vršni proticaj S i E – prevojne taĉke (taĉke infleksije) FG – recesiona kriva podzemnog oticaja vode (kriva iscrpljenja podzemnih voda) B – taĉka porasta Ovo je bio prikaz za influentni vodotok. 11 .

posmatranog za sluĉaj da kiša pada ravnomerno po celom slivu u razmatranom periodu. A.20.Zapremina pale vode .59A0.Zapremina otekle vode e .površina sliva. 12 . . Za to postoji 4 naĉina: (i više) 1) Povlaĉenje horizontale iz taĉke porasta (A) do preseka sa hidrogramom (B) 2) Produţava se postojeća kriva pre taĉke (A) do (C).priroda 0.1 0. Q – proticaj.Princip formiranja hirdrograma Najbolje se moţe objasniti preko šematizovanog sliva.to je površina ispod hidrograma i pošto su efektivne imaju indeks (e) .4 1 teorijski 0. Taĉka D je pomerena u odnosu na Qmax za N dana i vrednost N se usvaja prema veliĉini sliva (2÷6 dana) ili se izraĉunava N=2. sa širinom b i recipijentom na b/2 teorijski se dobija hidrogram u obliku trougla ili trapeza (sintetiĉki hidrogram) Q = i·A .Efluentni vodotok: Razdvajanje baznog od direktnog oticaja: separaciona linija koja ih odvaja varira od sluĉaja do sluĉaja i moţe se samo pribliţno odrediti.je gde je: A.Koeficijent oticaja e e Pe A gde su: Pe – efektivne padavine. i – intenzitet kiše.površina a P – padavine .4 . Za ravnomernu kišu trajnosti Tk koja pada na pravougaonu vodonepropusnu površinu A. gde je A površina sliva u km2. Iz (C) se povlaĉi prava (CD). 0 0.grad e Pe P ie . 3) Spajanjem taĉke A i D 4) Produţenje recesione krive unatrag do E i spajanjem sa A P A.8 . i .

13 . v – srednja brzina slivanja. putovanje vode od B do Ѕ ili taĉnije L b2 . v.L . Tc – vreme koncentracije.srednja brzina toka v Tc – vreme koncentracije tj. (Ovaj obrazac moţe biti i dosta komplikovaniji Tc v ili empirijski) Mogu se pojaviti tri sluĉaja: I) Tk>Ts Tc Tp – vreme porasta hidrograma Tb – baza hidrograma Tk – trajanje kiše II) Tk<Ts III) Tk=Ts Hidrogrami prirodnih slivova su krive linije ali ih u nekim sluĉajevima moţemo uprostiti formiranjem sintetiĉkih hidrograma radi lakše raĉunice.

8. MERENJE PROTICAJA
Proticaj vode predstavlja koliĉinu vode koja protiĉe kroz popreĉni presek vodotoka u jedinici vremena. Izraţava se u m3/ѕes, l/sec, m3/sat... Protok vode je jedan od najosnovnijih i najvaţnijih hidrauliĉkih i hidroloških elemenata vodnog toka. On je osnovna i najznaĉajnija informacija za sve radove na i u vezi vodotoka. Postoje sledeće metode merenja protoka: I) – neposredne metode – koje se baziraju na merenju zapremina vode pomoću razliĉitih posuda. II) – posredne metode - kod kojih se ne meri sam proticaj, već se merenjima definišu neki drugi elementi vodotoka, a do proticaja se dolazi preraĉunavanjem. Principijelno se koriste sledeće tri metode: a) Metode mešavine (hemijska, kolorimetrijska, radioaktivna, elektrolitiĉka i toplinska) – koriste se na potocima sa nepravilnim profilima, silovitim teĉenjem i snaţno m turbulencijom. Pogodna je za merenje protoka bujica i brzih planinskih potoka i u podzemlju korita. Suština je da se u vodotok ubaci obeleţivaĉ poznate koncentracije K1 i proticaja q (najĉešće kuhinjska so NaCl). Na odreĊenoj razdaljini gde se obeleţivaĉ potpuno pomeša sa vodom vodotoka, vršimo uzorkovanje vode Q K 0 qK1 (Q q) K 2 K K2 Q q( 1 ) K2 K0 za K0=0 K Q Q( 1 1) K2 b) Metode hidrauliĉke veze izmeĊu proticaja i veliĉine mere koje se prate iz ĉega se proraĉunava proticaj (dubina, visina...). Kao merni ureĊaji koriste se najĉešće prelivi, Venturijevi kanali, Paršalov vodomer i sl. Ova metoda se koristi na manjim vodotocima, taĉnija je od prethodne ali zahteva izgradnju odreĊenih objekata. Hidrauličke metode na otvorenim vodotocima: Pravougaoni prelivi - nepotopljeni prelivi 2 Q m b 2g H3 0 , gde je m – koeficijent prelivanja, m = 0,4÷0,48, m = 0,49 za specijalna projektovanja preliva (npr. Krigerov) b –širina mlaza
H0 H v2 2g

; H0

H

Q – proticaj H – visina prelivnog mlaza H0– visina prelivnog mlaza sa brzinskom visinom Dovoljno je sa letve oĉitati H i znati Q.

14

- potopljeni prelivi – ako je nivo donje vode iznad kote krune preliva: -

Q
gde je
p

p

/2 mb 2g H3 0 ,

- koeficijent potopljenosti,

p

=f(p, H, z, h)

Trougaoni prelivi - Tompsonov Q=1,1343H2,47

Trapezni: - Ĉipolitijev Q=1,86·b·H3/2
b 3H

Preliv preko širokog praga L=2÷3H
Q
3/ 2 mb 2 g H 0

m – koeficijent prelivanja (zavisi od oblika uzvodne ivice praga i odnosa p / H 0 m=0,32÷0,38

Q
p

p

/2 mb 2g H3 0

f (a / H 0 ) - koeficijent potopljenosti

Isticanje ispod ustava
Q a b 2g(H 2
2 v0 2g

a)

B – širina otvora μ - koeficijent isticanja ε – koeficijent sniţenja

uzimaju se iz tablica.

15

Venturijev vodomer:

Za nepotopljenu struju:
2 v1 )3 ; m=0,35÷0,38 2g Za potopljenu struju: b2h 2 Q k 2g (h1 h 2 ) ; k=0,97÷1,0 b2h 2 2 1 ( ) b1h1

Q

m b 2 2g(h1

c) Metod "površina-brzina" – zasniva se na merenju polja brzina i površine ţivog preseka. Ona se najĉešće koristi u svetu za merenje srednjih i većih vodotokova. Metod "profil-brzina". Suština metode sastoji se u odreĊivanju zapremine vode koja odgovara trenutnom protoku vode kroz popreĉni presek. Veliĉina zapremine vode definiše se merenjima srednjih mesnih (lokalnih) brzina u nizu taĉaka popreĉnog preseka (hidrometrijskog profila). On treba da je takav da je smer teĉenja vode isti ili pribliţno isti po celoj širini vodotoka, da je paralelan sa obalama i nezavisan od promene vodostaja, a profil treba da je upravan na opšti pravac strujanja vode. Merenje se izvodi tako što se izmeri popreĉni profil a zatim se po osi popreĉnog profila mere dubine vodotoka. To se radi: motkama i letvama (kod manjih vodotokova), ĉeliĉnim uţetom sa tegom (sa stabilnih plovećih objekata ili mostova – za veće dubine) ili ehosonderima (sa plovećih objekata). Zatim se mere na svakoj vertikali brzine koje su razliĉite po dubini. Brzina je funkcija prostora i vremena.
0

V=V(x, y, z, t) Q=vsr·A gde je; Q - proticaj, vsr - srednja brzina, A - površina popreĉnog preseka

16

N . Ono se sastoji od vretena na ĉijem kraju se nalazi elisa preĉnika 10÷15cm. Na osnovu dobijenih brzina. a brzinske vertikale se postavljaju 3 za širine 2-5m pa do 11 za širine 300÷600m. Brzina vode v = a + b·n. Kada je α≈0 Q v dAdA dA i ovo je opšta analitička metoda raĉunanja protoka vode.vsr . Grafoanalitička metoda Potrebno je izraĉinati elementarne proticaje q na svakoj vertikali na kojoj je merena dubina. na 0. crta se dijagram (h.5÷1. 0. gde su a i b konstante. Dimenzija protoka je m3/ѕec/mh ili m2/ѕec 17 . tela. t – vreme merenja. voda udara u peraja elise i instrument pokazuje broj okretaja u odreĊenom vremenu koje se registruje (merenje treba da je duţe od 5 minuta zbog pojave pulzacija brzina).2h. Uopšteno: dubinske vertikale se postavljaju na 0. odnosno h vdy v sr h 0 h vdy 0 gde je h – dubina vertikale [m2/ѕec] ili [m3/ѕec/m1] . 0. elektriĉnog registratora i štapa na kojem je sve fiksirano (ili sajla sa "torpedom" za oteţavanje). n – broj obrtaja u n t jedinici vremena. Merni instrument za merenje brzina je hidrometrijsko krilo. gde je: N – broj okretaja elise. krilo je upravno na pravac vodotoka. vsr se odreĊuje planimetrisanjem tako da su površine levo i desno od vsr jednake.0m za širinu vodotoka do 10m pa do 5÷20m za širinu vodotoka veću od 200m. Za dubine preko 7m se uzima više taĉaka.8h i neposredno iznad dna. U preseku na kojem se meri brzina.dobijamo iz što više merenja i to tako što obiĉno odredimo vertikale (treba da ih bude dovoljno s obzirom na širinu toka i taĉnost koja se zahteva) i vršimo merenja po vertikali brzina u 5-6 taĉaka.v) i na osnovu njega se odreĊuje vsr za vertikalu. Obiĉno ispod površine.elementarni q proticaj (proticaj na jedinicu širine vodotoka) odnosno q B vsr h a ukupan protok je Q 0 qdL [m3/ѕec] U opštem sluĉaju elementarni proticaj na diferencijalnu površinu je: dQ v dA cos dA v dA cos dh dL B h max Q v dA cos L 0 h 0 dh dL Gde je: vdA – srednja brzina vode u elementarnoj površini α – ugao koji zaklapa normala na popreĉni presek vodotoka sa smerom teĉenja vode.6h.

7q2b1 j 2 qj qj 2 1 bj 0. MeĊutim. ili pak sumiranjem površina ispod krive "q". Njihovu površinu dobijamo kao 0.5·q2·b1 odnosno 0.qj=vsrj·hj·1. pa sam obrazac za ukupni proticaj moţe izgledati ovako: n 2 Q 0. njihov uticaj kod sumiranja površina trapeza i trouglova uzimamo sa koeficijentom koji je veći od 0. kako se moţe pretpostaviti za sam tok.7) zato što promene toka pored obala nije linearna. 7qn 1bn za: q1=0 i qn=0 18 .5qn-1 bn-1.0 B Q 0 qdL .5 (obiĉno 0.protok vode koji je dobijen integraljenjem površine ispod krive "q". dobijene spajanjem elementarnih protoka duţ širine vodnog ogledala kao: n 1 Q j 1 1 (q j 2 q j 1) b j Ako krivu "q" zamenimo pravim linijama dobijamo niz trapeza i obiĉno 2 trougla na poĉetku i kraju.

formirajući pri tome mreţu otvorenih prirodnih tokova.III . UVOD Nagli razvoj industrije i sve intenzivnije korišćenje prirodnih bogatstava zemlje. sport . Za prouĉavanje trase reĉnog korita – planovi R=1:2500÷1:10000. R=1:100/100 (za manje reĉice) ili R=1:100/200 do 1000 (obiĉno). za razliku od "geološkog" sliva koji obuhvata i podzemne vode koje se ulivaju u dati vodotok iz podzemlja koje se nalazi izvan površinskog sliva. ribogojstvo. Pod reĉnim slivom podrazumeva se ona teritorija sa koje se površinske vode slivaju u jedan prirodni vodotok (podrazumeva se samo površinski – orografski – sliv). vodene mase se slivaju sa podruĉja sa većom nadmorskom visinom u niţa podruĉja. U zavisnosti od nastanka. duţ koje se prostire vodotok. ili iz podzemlja. Za projektovanje R=1:1000÷1:5000. Za potrebe projektovanja i morfoloških analiza koriste se popreĉni profili toka.za rekreaciju.za vodosnabdevanje naselja i industrije itd. proticajima. Po reĉnom dolinom podrazumeva se prirodna kotlina na zemljinoj površini. leda i nanosa . b) Hidrološke podloge – to su podloge vezane za hidrološki reţim prirodnih vodotokova i obuhvata reţim površinskih i podzemnih voda. koji istiĉu iz jezera ili koji potiĉu iz gleĉerskih oblasti.za potrebe evakuacije suvišnih voda . koja se naziva hidrografskom mreţom. reţim leda i reĉnog nanosa.zaštita priobalja od izlivanja velikih voda . veliĉine 19 . Osnovni razlozi – motivi. 2.spreĉavanje neţeljenog kretanja nanosa . Pod reţimom vode i nanosa podrazumeva se sveukupnost promena proticaja vode i pronosa nanosa u toku vremena.ureĊenje vodotokova u gradskom tkivu . Prema osnovnim karakteristikama prirodni vodotoci se mogu podeliti na bujiĉne tokove.stabilizacija reĉnog korita . datumima pojave i prestanka ledohoda i ledostaja. Za prouĉavanje opštih karakteristika sliva koriste se situacioni planovi R=1:50000÷1:200000.za kontrolu nivoa podzemnih voda i odvodnjavanje . jezero ili more.povećanja propusne moći u pogledu vode.obezbeĊivanje uslova za plovidbu . zahteva da se raspoloţive koliĉine vode sakupe. ili mogu uvirati u podzemlje (reke ponornice). Granica sliva naziva se vododelnicom ili razvoĊem. planinske reke i ravniĉarske reke. ĉuvaju i koriste. kao i poduţni profili. Na svakom prirodnom vodotoku razlikujemo dve osnovne taĉke: izvorište i ušće.UREĐENJE VODOTOKA 1. PODLOGE ZA PROJEKTOVANJE Neophodne podloge za projektovanje regulacionih radova na vodotocima su: a) Topografske podloge – to su situacioni planovi i podloge dobijene snimanjem reĉnog korita (glavnog korita i korita za veliku vodu). Vododelnica se uglavnom pruţa duţ najviših taĉaka u slivu. Prirodni tokovi se mogu ulivati u drugi vodotok. Najvaţnije podloge su podaci o vodostajima. Prirodni tokovi nastaju kao posledica oticanja vode koja na zemljinu površinu dospeva iz atmosfere u vidu padavina. za ureĊenje vodotokova su: . Podaci za ove podloge se prikupljaju na mreţu vodomernih stanica (stalnih ili privremnih – koje se postavljaju za potrebe izrade studija i projekata). razlikujemo prirodne tokove koji izviru iz podzemlja.ureĊenje korita u zoni hidroenergetskih objekata . Pod dejstvom gravitacije.za navodnjavanje u periodu malih voda .

d) Geološko-geomehaniĉke podloge – dobijaju se izuĉavanjem geoloških karakteristika reĉne doline i geomehaniĉkih karakteristika materijala u kome je reĉni tok formirao svoje korito. konstantnoj dubini h0 i konstantnoj profilskoj srednjoj brzini v0.) kao i za morfološke analize. hidrauliĉkih. karakteristiĉni vodostaji i proticaji i sl. Matematiĉka definicija jednoliĉnog strujanja je: 20 . PRORAČUN STRUJANJA U OTVORENIM TOKOVIMA 3. transporta i sl. e) Podaci o vegetaciji – odnose se na vegetaciju na obalama i u zoni korita za veliku vodu (inundaciji). 3.vuĉenog i suspendovanog nanosa koji se prenosi vodotokom i njegov granulometrijski sastav. saznajemo zakone po kojima oni nastaju. jer njihovi morfo loški oblici nisu proizvoljni.1. merenje vodostaja i merenje pronosa nanosa. Prikazuju se u vidu podruţnih i popreĉnih profila i kao granulometrijske krive. g) Ekonomske podloge – podaci o cenama radne snage. Ravnomerno strujanje u otvorenim tokovima Pod ovim se podrazumeva kretanje teĉnosti kroz otvorene profile pri nepromenjenim popreĉnim presecima duţ toka. Znaĉaj morfologije je posebno veliki u prouĉavanju aluvijalnih vodotokova. merenja dubina vodotoka. Rezultati terenskih istraţnih radova se ĉesto koristi i za razliĉite analize (verovatnoće pojave. već su proizvod prirodnih zakona. što je izuzetno znaĉajno za projektovanje regulisanog reĉnog korita. psamoloških(vezanih za nanos) i ostalih). gustini i rasporedu vegetacije moţe se izvršiti procena vrednosti hidrauliĉke rapavosti. što se dobija iz hidrometrijskih merenja i podaci o koeficijentu otpora koji se dobija na bazi hidrauliĉkih proraĉuna. uĉestalosti i sl.) c) Hidrauliĉke podloge – najznaĉajniji su podaci o koeficijentima rapavosti. Poduţni nagib dna kanala je i0=const. Linije hidrauliĉkog pritiska se poklapa sa linijom nivoa vode. f) Podloge o raspoloţivom graĊevinskom materijalu – potrebne su jer regulacione radove karakteriše veliki utrošak graĊevinskog materijala. Pored ovih podloga. trase reĉnog korita i sl. Morfologija prirodnih tokova je nauka koja se bavi prouĉavanjem oblika reĉnog korita (popreĉnih i poduţnih preseka.) kao i uzajamnih zavisnosti izmeĊu morfoloških oblika i osnovnih prirodnih faktora koji na njih utiĉu (hidroloških. Uslovi za ravnomerno strujanje: Q=const =const i0=const n=const Ovakvi uslovi mogu da se ostvare samo kod veštaĉkih tokova. Iz navedenog se vidi da se gro podloga bazira na terenskim istraţnim radovima koji se svode na snimanje terena. Izuĉavanjem morfoloških karakteristika. koriste se i druge podloge koje su dobijene statistiĉkom obradom osnovnih podloga (vodostaji ili proticaji razliĉite verovatnoće. raspored brzina u izabranim profilima i sl. uĉestalost pojava. Na osnovu podataka o vrsti. graĊevinskog materijala.

v=const 0. brzina se postepeno menja od preseka do preseka). Ovakva strujanja se javljaju usled suţenja ili proširenja korita. 0.put. usled postojanja pregrada ili ustava. t Šezi-Maningova formula za proticaj u otvorenom toku pri jednolikom strujanju: 1 2 / 3 1/ 2 Q v c R i0 R i0 n Q – proticaj (u m3 /ѕ) ω – površina popreĉnog preseka (m2 ) 0. usled promene pada dna kanala. 0 s s Na osnovu pretpostavki dobijamo diferencijalnu jednaĉinu neravnomernog strujanja (sporo promenljivog): 1 ( i0 K0 2 ) K 1 Fr h s Gde je: i0 – pad dna kanala (vodotoka) h – dubina vode u vodotoku od preseka do preseka B – širina vodnog ogledala v2 Q2B Fr – Frudov broj Fr gh sr g 3 α – koeficijent koji zavisi od raspodele brzine (α=1÷1. Ovakvo strujanje je karakteristiĉno za otvorene vodotoke (prirodne) naroĉuto u donjem toku. h s v s R – hidrauliĉki radijus R – okvašeni obim (m) (m) i=i0 – pad vodnog ogledala.009÷0. t .040) c – Šezijev koeficijent brzine. Neravnomerno strujanje u otvorenim tokovima Kada se dubina i brzina toka menjaju duţ pojedinih deonica kanala i reĉnih korita. Po Maningu C 1 1/ 6 R . promene koeficijenta rapavosti i sl.vreme) 0.1) g – ubrzanje zemljine teţe K0 – moduo proticaja (propusna moć) za normalnu dubinu h0 (koja odgovara ravnomernom kretanju) 21 . Strujanja su uglavnom blago promenljiva (tj. Pri ovome je: h v 0. t v (s . pad dna kanala n – koeficijent nosivosti (n=0. (m1/ 2 sec 1 ) n 3.2.05÷1. a ne menjaju se u funkciji vremena kaţe se da je strujanje neravnomerno (nejednoliko).h h=const.

Proraĉun se provodi probanjem a Δz se postupno raĉuna od najnizvodnijeg profila. a) Metoda neposrednog integrisanja Primenjuje se za prirodne vodotoke. Rastojanje AЅ ne treba da bude suviše malo. ali se ĉesto primenjuje. rapavost korita) i duţini.3.koeficijent lokalnog gubitka α – Koriolisov koeficijent. Inaĉe uopšteno. Gde je Δz – denivelacija vode izmeĊu preseka 1 i 2 Nepoznate veliĉine su ω1 i Δz a pretpostavlja se da znamo ω2 i dubinu z2 u nizvodnom profilu. Metoda je pribliţna. Ako z ponavljamo sa Δz'' dok se ne poklope pretpostavljena vrednost Δz sa vrednošću Δz koju daje jednaĉina. ukupni proticaj se definiše kao: n Q i 1 Qi b) Metoda Hesteda L E i0 ie gde je ΔE – razlika energije u prsecima 22 . metoda neposrednog integriranja.1 2/3 R0 n i K – moduo proticaja (propusna neravnomernom reţimu) K0 C0 R01/ 2 1/ 2 0 Q moć) za dubinu h (koja odgovara K C R 1/ 2 Q i1/ 2 1 2/3 R n 3. hidrauliĉkim karakteristikama (npr. metoda Hesteda itd. što nam z" postupak omogućava da sraĉunamo ω1' a zatim iz jednaĉine Δz''. U prvoj iteraciji stavljamo da je ω1 = ω2 i dobijamo Δz'. metoda Bresa. da bi faktor trenja imao veći uticaj od promene kinetiĉke energije. z (1 2g 1 sr 2 )Q 2 ( 1 2 2 1 ) 2 1 2 sr Q2 S 2 c sr R sr 2 c1 c 2 c sr 2 R1 R 2 R sr 2 . DipziRilmana. ako se reĉno korito raĉva ili se pojedini njegovi delovi razlikuju po geometrijskim. Proračun linija nivoa vode Za proraĉun linija nivoa vode pri neravnomernom strujanju i otvorenim tokovima postoji više metoda: metoda Bahmećeva (za prizmatiĉna korita).

Zatim se za usvojeno h1. koje treba da bude vrednost bliska vrednosti poznate h2.0mm a u zavisnosti od silovitosti toka. Praktiĉna granica izmeĊu ove dve vrste nanosa je 0. koja moţe biti površinska i dubinska. Do slivanja palih voda i transportovanja pokrenutih ĉestica dolazi od onog momenta kada intenzitet padavina postane veći od intenziteta upijanja palih voda u zemljište. izazivajući razaranje tla. neposredno dobija rastojanje ΔL. 4. od strmosti sliva.pad linije energije usled trenja 2 2 csr R sr Polazi se od neke poznate dubine na nizvodnom kraju deonice na kojoj se raĉuna usporna ili depresiona kriva. Erozioni potencijal kiše zavisi od više faktora. a 5÷15% vuĉeni. koji se kreće kotrljanjem ili saltacijom po reĉnom dnu. Reĉni nanos nastaje u procesu erozije uslivu. Površinska erozija javlja se pod dejstvom površinskog oticaja palih voda.ukupan proticaj vuĉenog nanosa u [t/s] Bs – širina korita na kojoj se kreće nanos [m] qs – proticaj vuĉenog nanosa na metar širine dna [t/s/m] 23 .ΔE=E2-E1 v2 E h 2g ie h Q2 2g 2 2 v sr . Grubo se moţe uzeti da od ukupnog nanosa 85÷95% je suspendovani. Dubinskom erozijom nastaje uglavnom vuĉeni nanos. Kao proizvod najvećim delom nastaje suspendovani reĉni nanos. Proces erozije poĉinje onog momenta kada kapljica kiše udari o površinu zemlje. Vučeni nanos Vuĉeni nanos se meri i zahvata pomoću razliĉitih hvataĉa (posebni za stanje mirovanja i stanje kretanja nanosa). Za proraĉun pronosa vuĉenog nanosa najpoznatiji obrazac je Majer-Peter-Milera: G Bs qs .1÷1. koji se kreće u vidu suspenzije. NANOS Erozija u slivu pod uticajem vode predstavlja vrlo sloţeni proces razaranja ĉestica zemljišta na površini i njihovog transporta iz gornjih u donje delove sliva posredstvom energije površinskih voda koje se slivaju. Intenzitet i stepen erozije zavise od intenziteta padavina. gde je: G. 4. ili se meri pronos nanosa putem obeleţivaĉa – trasera. od karakteristika vegetacije i od zaštite protiv erozije. Ova metoda je pogodnija za primenu kod veštaĉkih nego kod prirodnih korita.1.

2. u kojima se vrši merenje brzina vode. pa se dobija Cs koeficijent redukcije R .047(γѕ.teţinska koncentracija suspendovanog nanosa u [pond/m3] α – koeficijent erozije (α=0. [m] c2R τ0=0. zajedno sa inundacijom [m3 /ѕ] γ – specifiĉna teţina vode [t/m3] R.Parametarske formule – sluţe za dobijanje najosnovnije predstave o koliĉinama suspendovane materije u toku. Uzorkovanje se vrši u svim taĉkama u vertikali.hidrauliĉki radijus [m] v2 J – pad vodnog ogledala ( J ). Osnovni problem je kako utvrditi ukupan pronos suspendovanog nanosa na uskom profilu u toku vremena.koeficijent rapavosti za sama zrna [m-1/3 ·ѕ] 26 ns – opšti koeficijent rapavosti korita Qs – deo ukupnog proticaja koji uĉestvuje u transportu vuĉenog nanosa (obiĉno proticaj u glavnom koritu) Q – ukupni proticaj vode.Metoda svakodnevnog merenja Na odabranom profilu ustanovljujemo taĉku (A) u kojoj je koncentracija (CѕA) u jednoznaĉnoj vezi sa proseĉnom koncentracijom u celom profilu (Cѕ).γ)dm – graniĉni tangencijalni napon pri kojem poĉinje kretanje nanosa gde je: γѕ – specifiĉna teţina nanosa [t/m3] dm – preĉnik merodavnog zrna nanosa [m] (srednji preĉnik zrna nanosa) nr 4. Q – proticaj vode [m3 /ѕ] CS 104 I D . .0) 24 . Poljakova formula: P = Q·CS – pronos suspendovanog nanosa [kp/ѕ]. metode korelacije ili metoda svakodnevnog merenja koncentracije u jednoj taĉci (reprezentativnoj). odnosno CsA Ps = R·Q·CsA gde je: Ps – pronos nanosa (kp/ѕ) CsA – koncentracija nanosa koja se svakodnevno meri [kp/m3] Q – proticaj vode [m3 /ѕ] .5÷1. Suspendovani nanos Suspendovani nanos se zahvata pomoću batometara (posude zapremine 1-40 l) i zatim se vrši analiza zahvaćenog uzorka (granulometrijski sastav suspendovanog nanosa i ukupna koncentracija).qs =40 (τ-τ0)3/2 gde je: τ – tangencijalni napon po dnu korita [t/m2 ] nr ns 3/ 2 Qs Q R J /6 d1 90 . Za ovo se uglavnom koriste: parametarske formule.

sita itd. 25 .Izmena (korekcija) reĉne trase prosecanjem reĉnih krivina.Kamen – treba da je tvrd. U inundacijama se sade topole. pesak. nasipanje depresija. oranica. Najbolji kamen je kamen od eruptivnih stena. 5. buseni. za zaštitu kosina plovnih kanala – trska.2. Najĉešće se primenjuju: kamen. malter i sl. 5.3. formiranje obala i sl. .biotehniĉke radove . asfalt.Zemlja – za izradu nasipa.MATERIJALI ZA IZRADU REGULACIONIH GRAĐEVINA Poţeljno je da se koriste prirodni materijali sa lokalnih pozajmišta. Ovi radovi su skup razliĉitih mera koje treba da zajedno dovedu do cilja – postizanje efekata predviĊenih projektom. REGULACIONI RADOVI I GRAĐEVINE Regulacioni radovi se mogu podeliti na sledeće kategorije: . kultura sa razvijenim korenovim sistemom. i mehaniĉkog sastava tla.UreĊenje reĉnog korita izgradnjom regulacionih graĊevina u reĉnom koritu i izvan njega. otporan na mraz itd.1. 5. šljunak. nehigroskopan.Šljunak i pesak – za ispunu regulacionih graĊevina.Regulacija ušća. uticaj reĉne mreţe. ţica. U sklopu regulacionih radova moţe predstavljati osnovnu meru (bagerovanjem formirano reĉno korito zadrţava trajno dimenzije) ili dopunsku (kada se efekti bagerovanja kombinuju sa efektima regulacionih graĊevina). vrbe. Za zaštitu kosina reĉnih obala koriste se trave.3. materijali biljnog porekla i busen. 5. beton.Glina i ilovaĉa – za formiranje vodonepropusnih obloga ili jezgra .ID – srednji pad reĉnog korita na posmatranom sektoru [m] ili za male tokove: Cs= α·a·b·c·d·e·f·104· I D . Ovi kompleksni radovi se mogu podeliti na: . Svi materijali treba da su otporni na hemijske i mehaniĉke uticaj sredine. ili sastavni deo mera odrţavanja plovnog puta. teţak. REGULACIONE GRAĐEVINE. oblika doline. . pa se redukcione graĊevine rade u vidu jednostavnih konstrukcija i to većim delom od priruĉnih materijala. armirani beton. BAGERSKI RADOVI Oni predstavljaju sastavni deo kompleksnih regulacionih radova.regulacione radove primenom regulacionih mera . Pored toga koriste se: beton. MATERIJALI I IZVOĐENJE Osnovno obeleţje regulacionih radova je njihov veliki obim. glina i ilovaĉa. kreĉ. . .regulacija proticaja rekom akumulacijama i retenzijama 5. BIOTEHNIČKI RADOVI Sastoje se u primeni ţive vegetacije u regulisanju korita prirodnih tokova. gde koeficijenti (a·b·c·d·e·f) obuhvataju uticaj vegetacije. . jer su regulacioni radovi velikog obima. zemlja.1. bitumen. za posteljice.bagerske radove . plastika i sl. RADOVI NA UREĐENJU PRIRODNIH TOKOVA. filterske slojeve.

debljine 1.3÷0. Vezuju se ţicom Ø3mm na 0. kamena.Fašine – rade se u vidu snopa od pruća debljine 0.2÷0. pregrade.naperi. prave paralelne. i sluţi za vezivanje ili za ţiĉane korpe.35 m. dimenzija 6÷42x20÷100m. . otporna na koroziju.Splavovi od fašina – potapaju se na reĉno dno.3.3÷0. 3.Ţica – koristi se dva puta pocinkovana ţica. Kolje se dobija od istog drveća kao i pruće.3.Punjene fašine – formiraju se tako što se unutrašnjost fašina ispuni kamenom.4m . od vrbe.5m. 26 . Debljina omotaĉa je 10cm. traverze.2m. topole. meĊunaperi. starosti 1÷3 godine.1÷1.Popleti – rade se od sveţeg kolja oko kojeg se obavija poplet od pruća . Valfove lese. duţine 1÷1. a preĉnik 1. C) Specijalne – za izazivanje veštaĉke popreĉne cirkulacije.1÷0.6m. jasike. ţiĉanih korpi. Relativno su jeftine. i to kao podloga preko koje se teţina regulacione graĊevine prenosi na slabo nosivo dno. skelet od pocinkovane ţice Ø4÷5mm. Ø5÷15cm.3÷1. .. pragovi. Dimenzije korpi su razliĉite a pune se sitnijim kamenom.ELEMENTI REGULACIONIH GRAĐEVINA Koriste se razliĉite proste izraĊevine od pruća. usmeravajuće b) Upravne. Vezivanje na 0. Pruće se seĉe u nevegetacionom periodu. rešetkaste graĊevine. oko koje se postavlja mreţa od pocinkovane ţice sa šestouganoim okcima preĉnika 5÷10cm.3. . . .2m.Ţiĉane korpe (gabioni) – paralelopipedna tela.6m.Materijal biljnog porekla – u vidu kolja i pruća a i kao ţiv materijal. debljine 3÷4cm. na mestu ugraĊivanja regulacione graĊevine. 3. duţine 15÷20m.2. Formiraju se od nekoliko slojeva fašina.Savijaĉe – tanke fašine Ø0. REGULACIONE GRAĐEVINE Najĉešće primenjivane regulacione graĊevine su: A) Izvan reĉnog korita – nasipi B) U reĉnom koritu – a) Paralelne – obaloutvrde. duţine 3÷4 m.

punjene ţiĉane korpe i sl. Po nameni nasipi se dele na: obuhvatne nasipe (štite naselja od velikih voda). transferzalne (branjeno podruĉje dele na kasete). betonski elementi. Ĉestu primenu imaju kamene obaloutvrde (na delovima sa velikim brzinama i erozionom snagom reĉnog toka ili u naseljima.V.a) Paralelne . (1) – noţica – formira se u vidu kamenog nabaĉaja ili u kombinaciji kamena i punjenih fašina. Elementi nasipa su: A – branjeno podruĉje B – posteljica nasipa C – inundacija (poloj) 1 – telo nasipa 2 – kruna nasipa ( 2. prikljuĉne (spajaju glavne nasipe sa visokim terenom). pruće. (srednje velikih voda) što pribliţno odgovara punom osnovnom koritu.B) U reĉnom koritu .Obaloutvrde – su graĊevine kojima se reĉna obala štiti od erozije. Rade se preteţno na konkavnim obalama u krivini i to do nivoa S. pristupne.A) Izvan reĉnog korita . Kao materijal se koristi kamen. usporne (koji spreĉavaju izlivanje usporenih nivoa kanalisanih vodotoka). dolme (štite od provirnih voda). Glavni nasipi se dimenzionišu prema velikim vodama povratnog perioda 100÷1000 godina.5 m) 3 – kosina nasipa (nagib 1:2÷1:4) 4 – temeljni rov 5 – procedni rov 6 – materijalni rov 7 – nadvišenje (1÷1. Nasipi treba da formiraju izduţeno korito za veliku vodu. kolje.25 m) . šipovi. glavne (brane ugroţeno podruĉje).V. a postavlja se na potopljen splav od fašina (2) – kamena obloga – debljine 25÷30 cm (3) – obratni filtar – debljine veće od 10 cm 27 . letnje (brane podruĉje od letnjih velikih voda). Zemlja se uzima iz materijalnih rovova koji se kopaju u inundaciji..Nasipi – formiraju se od zemlje i sluţe za spreĉavanje izlivanja velikih voda. šljunak.

Rade se do nivoa srednje vode. a posebno su pogodne u sklopu regulacionih radova za potrebe plovidbe (poboljšavaju uslove proticaja). punjenih fašina. Odbacuju vodne struje ka sredini toka. gabiona i sl.Lese od fašina – koriste se kao sekundarne graĊevine. šljunka. Projektuju se do nivoa srednjih voda. jer se meĊunaperski razmak zasipa nanosom i tako se stvara nova obala. ţiĉanih korpi i sl. . Rade se od kamena.(4) – završac – krupan kamen koji daje stabilnost oblogi (naroĉito kada se izlivena voda povlaĉi – sišuće dejstvo) . Rade se u vidu sistema (nikad pojedinaĉno).Naperi – skoro iskljuĉivo se rade na konveksnim reĉnim obalama. Sa obalom se obavezno povezuju treverzom. Rade se od kamena. punjenih fašina. po trasi buduće regulacione graĊevine. (1) (2) (3) (4) – prirodna obala – prava paralelna graĊevina – traverza – otvor na telu graĊevine (na nivou male vode) (1) (2) (3) (4) telo graĊevine traverza splav od fašina koren traverze .Prave paralelne graĊevine – rade se na konkavnim reĉnim obalama. Duţina napera ne treba da je manja od 10÷15m. Prave probleme plovidbi. tako da obavezno na suprotnoj obali mora da se rade paralelne graĊevine. u cilju suţenja reĉnog korita (izuzetno na pravolinijskim deonicama). ĉime se dobijaju mnogo manje dimenzije primarnih graĊevina. Naperi su u ustvari nasipi od stare do nove obale. ili na obe obale na pravolinijskom delu toka. 28 . koje izazivaju istaloţavanje nanosa u dubokim delovima reĉnog toka.b) Upravne . i to na sektoru gde treba izvršiti suţenje reĉnog korita.

1 – glavni tok 2 – rukavac koji se pregraĊuje 3 – uzvodna paralelna pregrada 4 – srednja popreĉna pregrada 5 – nizvodna paralelna pregrada 6 – uzvodna i nizvodna popreĉna pregrada – kao alternativa paralelnim 29 .1– sistem napera 2 – konkavna obala sa obaloutvrdom 3 – osovina regulisanog korita 4 – prirodna obala 1) – telo napera 2) – glava napera 3) – koren napera 4) – grudi napera 5) – leĊa napera 6) – kruna napera 7) – splav od fašina .Pregrade – sluţe za pregraĊivanje suvišnih rukavaca reĉnog toka ili starog napuštenog korita. Rade se do nivoa srednje vode. ili više. a od razliĉitih materijala.

Primena: za zaštitu reĉnih obala od erozije. Manjih su dimenzija od p. Mogu biti smetnja plovidbi. .g. Vrlo su ekonomiĉne i efikasne.Pragovi – popreĉne regulacione graĊevine koje sluţe za stabilizaciju uzduţnog profila reĉnog korita (najĉešće kod bujiĉnih tokova) i za zasipanje dubokih mesta (proloka) u koritima aluvijalnih vodotokova. Veštaĉka popreĉna cirkulacija se izaziva pomoću sistema skretaĉa – štitova. za prosecanje reĉnih krivina. Rade se od razliĉitih materijala (najĉešće drvo). Koriste se razliĉiti materijali. Sistem za erodiranje desne obale (1) Površinski skretaĉi (2) Površinske strujnice (3) Strujnice pri dnu 30 .p. lebdeći i na dnu ili kombinovani. i sistemi mogu biti: površinski..g. za erodiranje obale. ili je slabog intenziteta.p. za odrţavanje dubina plovnog puta. zaštita mostovskih stubova od erozije i sl. Štitovi mogu biti nepokretni i pokretni.Traverze – sekundarne popreĉne graĊevine kojima se prave paralelne graĊevine vezuju za obalu.g. 1 – prag 2 – proloka 3 – projektovana linija dna . ĉime se postiţe: veća stabilnost p. pa se zato kruna praga postavlja na nivou dna regulisanog korita. i to nizvodno od proloke.p. prema obali. za zaštitu vodozahvata od nanosa.C) Specijalne – za izazivanje veštaĉke popreĉne cirkulacije Svrha im je da se popreĉna cirkulacija toka (sa svim posledicama u pogledu kretanja reĉnog nanosa) izazove na deonicama gde je nema. ali se zahteva stalni nadzor i eventualne korekcije. i ujedno se onemogućava formiranje sekundarnog toka iza p.

zavisi obim iskopa.5. i ako se prosek kopa u nevezanom aluvijalnom materijalu. Da bi se postigle ove dimenzije. pa se na kraju otvara "ĉep" i omogućuje se vodi da razradi kinetu do konaĉnih dimenzija regulisanog korita. umesto punog iskopa popreĉnog preseka. 31 . REGULACIJA REČNIH UŠĆA Najsloţeniji problemi su hidrauliĉko-hidrološke prirode (problem koincidencije vodostaja. a dubina do nivoa podzemne vode ili malo veća. Ukoliko je skraćenje toka u granicama 1:3÷1:5 ili veće. po osovini budućeg korita bliţe konveksnoj obali.3. pronosa nanosa i leda. Kineta se kopa sa nizvodne strane.5.). Dinamiku razvoja proseka je vrlo teško predvideti bilo da se radi o hidrauliĉkim ili fiziĉkim modelima. Od stepena skraćenja trase. Projektom predviĊeno ušće se fiksira regulacionim graĊevinama (najĉešće obaloutvrdama). Na ulazu u prosek se ostavlja "ĉep" koji omogućuje da se radovi obave u suvom. kopa se samo kineta. 5. prostiranje poplavnog talasa u zoni ušća i sl. Skraćuje se trasa reĉnog korita i povećava se propusna moć reĉnog korita u pogledu proticaja vode.3. meĊusobno usporavanje reka. Ovo se rešava postavljanjem ušća pritoke na konkavnu stranu krivine matiĉne reke. Kada se ovo reši problem regulacije ušća se svodi na obezbeĊivanje dovoljne transportne moći matiĉne reke da evakuiše nanos iz pritoke. Prosek se formira u krivini što odgovara karakteru prirodnih tokova. Širina kinete je 1:10÷1:20 od širine budućeg korita.PROSECANJE REČNIH KRIVINA Ĉesto primenjivana regulaciona mera.4. obe obale proseka se osiguravaju obaloutvrdama koje se rade pre otvaranja kinete.

. UVOD Snabdevanje vodom je kompleks tehniĉkih. Cev kojom se voda od izvorišta dovodi do rezervoara naziva se ''dovodna'' cev a od rezervoara do mesta potrošnje vode vodi ''glavna'' cev. do mesta potrošnje. uz prethodno kondicioniranje (preĉišćavanje ili popravak kvaliteta).protivpoţarni sistemi. . .IV .SNABDEVANJE VODOM I KANALISANJE 1.gradski vodovodni sistem. kao i zaštita izvorišta. ulica. Korisnici mogu biti: naselja. gravitaciono ili crpljenjem.seoski vodovodni sistem.Pojedinaĉno (individualno) – ovde je prisutan problem kontrole kvaliteta vode i zaštite izvorišta od zagaĊenja. a objekat koji vrši crpljenje i potiskivanje vode – crpnom stanicom. Prema nameni.polurazdelni. za proizvodnju vodene pare.). radionica. pravnih i drugih mera i aktivnosti ĉiji je krajnji cilj obezbeĊenje dovoljnih koliĉina vode. Voda se preko razliĉitih funkcionalnih elemenata u vodovodnom sistemu dovodi od izvorišta.kombinovani. . tako da je ovaj naĉin preporuĉiv. za zalivanje i sl. kuvanje. za potrebe vojske i sl. tako da je obiĉno kvalitet vode problematiĉan.Centralizovano – moguća je kontrola kvaliteta vode. kupanje i pranje (komunalni).1. koji uz primenu odreĊenih hemijskih i tehnoloških procesa treba da obezbedi korisnicima dovoljne koliĉine vode zahtevanog kvaliteta. za razliĉite industrijske potrebe. vodovodne sisteme delimo na: . 32 .za pranje vozila.za specijalne namene (za rekreaciju. ekonomskih. SNABDEVANJE VODOM 1. U uţem smislu. preko vodozahvatnih objekata. . dvorišta.poljoprivredni sistem.industrijski sistem. industrija. vodovodni sistemi mogu biti: .razdelni . savremeni vodovodni sistem (vodovod) sa tehniĉkog aspekta ĉini skup graĊevinsko-inţenjerskih objekata opremljenih elektro-mašinskom opremom razliĉite namene. . rekreacija i sl. Snabdevanje korisnika vodom u opštem sluĉaju moţe biti: . onda tu cev nazivamo ''potisna'' cev. Ako je prisutno potiskivanje vode od izvorišta do rezervoara. Mreţa cevi u mestu potrošnje zove se vodovodna mreţa. . Prema vrsti korisnika vodovodne sisteme delimo na: . cevovodima. ako je ono potrebno.za piće. odgovarajućeg kvaliteta za zadovoljavanje potreba korisnika. . U zavisnosti od broja namena. poljoprivreda. (industrijski).

Kombinovani sistem 33 . Razdelni sistem Slika 2. Polurazdelni sistem Slika 3.Slika 1.

vodovodne sisteme delimo na: .na sisteme sa mehaniĉkim podizanjem vode – skuplji su i ĉešći. Na ovako sraĉunatu snagu treba dodati još oko 15% rezerve snage. koja je spregnuta sa motorom odgovarajuće snage. .Prema naĉinu doturanja vode od izvorišta do potrošaĉa. za savlaĊivanje inercije sistema. POTREBE ZA VODOM Ukupna potreba za vodom jednog naselja se sastoji od: 34 . r < 1 Q – protok u m3/s Hm – ukupna visina dizanja u m (manometarska). Snaga na osovini pumpe proizilazi iz energije potrebne za vršenje odreĊenog rada i savladavanje unutrašnjih otpora trenja pumpe: N Q Hm [KW] gde je: γ – zapreminska teţina teĉnosti – koeficijent korisnog dejstva. koji se nalazi na postolju. geodetske visine i sume linijskih i lokalnih gubitaka trenja. Gravitacioni sistem Slika 5. 1. koja se sastoji od usisne visine.2. Sistem sa mehaniĉkim podizanjem vode Srce svake crpne stanice predstavljaju agregati koji se stastoje od crpke odgovarajućeg kapaciteta i visine potiskivanja.gravitacione – koji su jeftiniji i povoljniji. Slika 4.

već varira manje – više u toku godine.) ... za piće i kuvanje 2. Ove varijacije su veće za manja naselja. Imamo pojmove: Qsr. protivpoţarna zaštita. šećerane 3. mlekare 2.dn= [m3/dan].. 35 . VRSTA POTREBE A) DOMAĆINSTVO 1. Kod nas: . 365 gde je Qg .javne potrebe naselja za vodom (pranje ulica. bolnice 2. snabdevanje javnih objekata. restorani. i to je koliĉnik izmeĊu ukupne srednje dnevne zapremine potrebne ili potrošene vode u posmatranoj godini i broja stanovnika u naselju u istoj godini i najĉešće se izraţava u l po stanovniku na dan (l/st. – srednja dnevna potrošnja vode Qg Qsr. i one su samo okvirne. Ona zavisi od razvijenosti naselja i same zemlje. za pranje rublja 3. .veći gradovi – industrijalizovani – 200÷220 l/st..dan .dan). Norme potrošnje vode su posledica iskazanih potreba za vodom korisnika i brojĉano se izraţavaju kao koliĉnik izmeĊu utvrĊene potrebe za vodom ( u l ili m3 ) i korisnika (izraţeno kao broj stanovnika. Ove norme su date u literaturi.). C) INDUSTRIJA 1.potreba za vodom domaćinstava. – maksimalna dnevna potrošnja vode u naselju Qmax.dn.dn.selo – 20÷30l/st. proizvodnja hartije JEDINICA KOLIĈINA VODE U LITRIMA 3-6 10-15 40-100 200-300 250-650 100-300 30-80 3-6 100-120 400-1100 po stanovniku /dan po stanovniku /dan jednokratno jednokratno postelja / dan vojnik / dan sedište /dan po l mleka na kg šećera na kg hartije Ĉesto se kod planiranja ukupnih potreba za vodom naselja.potrebe za vodom industrije. = K1 Qsr.dan POTROŠNJA VODE se definiše kao proizvod izmeĊu norme potrošnje vode i broja korisnika (stanovnika. kasarne 3. jedinica površine za zalivanje i sl. škola. a zavisno od lokalnih prilika..ukupna godišnja potrošnja vode u m3/godinu Qmax. Naroĉito je bitna dnevna varijacija potrošnje vode u naselju jer se na osnovu nje definišu i karakteristiĉne koliĉine vode merodavne za proraĉun dimanzija pojedinih objekata vodovodnog sistema naselja. potrošnja vode izraţava "specifiĉnom potrošnjom vode" – qs. jedinica proizvodnje. za kupanje – pod tušem – u kadi . zalivanje parkova. koliĉina proizvoda i sliĉno) i u naselju ona nije stabilna veliĉina.grad – 180 ÷ 220 l/st. bolnica itd.dn. meseca ili dana. Npr. B) JAVNE USTANOVE I OBJEKTI 1.dan .dn.

hartija. Za ocenu kvaliteta vode u izvorištu vrše se analize uzoraka vode.8÷8.ukupan suvi ostatak – dobija se isparavanjem uzorka i sušenjem taloga na 103°S do konstantne teţine . 36 . . Klarkov stepen).3.mutnoća – do 10mg/l silikatne zemlje – za piće (merenje se vrši turbidimetrima) .h se dimenzioniše distributivna gradska vodovodna mreţa. .25 Prema Qmax. uslovi). a prema Qmax.dn. KVALITET VODE Svaki korisnik pored zahteva u pogledu koliĉine vode.elektrolitiĉka provodljivost – meri se konduktometrom. Karakteristiĉni parametri su: . i glavna cev koja snabdeva mreţu iz rezervoara. Njihov broj je velik i stalno raste.ukus – za piće – bez posebnog ukusa – utvrĊivanje probanjem . pH = 6. 1. izraţava se u [Ω-1 sm-1] za vodu za piće do 500.7 Qmax.1. H gde je: [H+] jonska koncentracija vodonika merenih u gmol/l pH = 7 – neutralan rastvor pH < 7 – kisela voda pH > 7 – bazna voda – alkalni rastvor – preovlaĊuju [H-] joni. Tvrdoću daju uglavnom Ca i Mg joni a mnogo manje Fe.tvrdoća vode – ovaj parametar nije obuhvaćen normativima kvaliteta vode za piće. Meri se u ° tvrdoće (memaĉki. veća potrošnja hemikalija i sl. i one zahvataju sledeće tri grupe parametara: 1.h = K2 Qmax. K1=1. K2=1. ali je izuzetno znaĉajan u domaćinstvu kod korišćenja vode za kuvanje i pranje.gde je K1 koeficijent neravnomernosti dnevne potrošnje vode.pH vrednost pH = .). gde je K2 koeficijent neravnomernosti ĉasovne potrošnje vode. HEMIJSKI PARAMETRI Obuhvataju razliĉita hemijska jedinjenja i jone rastvorene u vodi.h – maksimalna ĉasovna potrošnja vode u naselju Qmax.log[H+] = log . hloridi i fosfati.u mg/l – do 1000mg/l za vodu za piće .2. OdreĊuju se filtracijom. U vodi za piće – do 250 mg/l Cl. 1. ureĊaji za preĉišćavanje i svi ostali elementi dovoda vodovodne mreţe do naselja. pivo).dn =K1 K2 Qsr.boja – odreĊuje se kolorimetrijskom analizom u °Co-Pt skale – za vodu za piće 20Ct-Pt . Ne šteti zdravlju ljudi.dn. proizvodnju pare ili za dobijanje proizvoda odgovaraućeg kvaliteta (tekstil.hloridi – oni su sami po sebi neškodljivi ali mogu da budu indikator zagaĊenja vode. istiĉe i zahteve u pogledu kvaliteta vode.5 za vodu za piće.2÷1. i to u obliku mono i bikarbonata a manje kao sulfati. francuski. FIZIČKI PARAMETRI . Al i ostali.25÷1. ali izaziva velike probleme (kamenac. se dimenzionišu zahvat vode. 1 .3.miris – za piće – bez mirisa – odreĊuje se nosem . koţa.temperatura vode – 7 ÷ 12°C za vodu za piće . U vodi za piće do 200mg/l kao SO4. uredbe. OdreĊuju se filtracijom prema proceduri utvrĊenoj za standardne metode ispitivanja kvaliteta vode.3. kao i u industriji za pripremu tople vode. koji su obraĊeni preko odgovarajućih normativa kvaliteta vode (pravilnici.sulfati – mogu biti veoma agresivni za beton i armaturu.

osveţava zbog ugodne temperature i obiĉno je bistra i relativno ĉista.azotna jedinjenja – kao: amonijak NH3 do 0.005mg/l kao N i nitrati NO3 do 10 mg/l kao N. . Coli su stomaĉni paraziti koji su normalno nastanjeni u crevnom traktu ljudi i ţivotinja. reĉice i reke).4. Njihovo nalaţenje u vodi ukazuje na fekalno zagaĊenje vode i oni su indikator potencijalno moguće infekcije vode patogenim mikroorganizmima. nema je dovoljno a i sama izdašnost postojećih izvorišta se smanjuje zbog forsiranog zahvatanja vode iz njih. gastroenteritis i sl. U vodi za piće 12mg/l kao KMnO4. OdreĊivanje spektrafotometrom. tako da zahtevaju obavezno preĉišćavanje.dan – kod zdravog ĉoveka). Za piće do 0. Coli.potrošnja kalijum permanganata KMnO4 – jako oksidaciono sredstvo koje oksiduje organsku materiju i niz neorganskih jedinjenja. kolera. Izolacija patogenih mikroorganizama je veoma sloţena. Coli/stanovnik. Ispituju se spektrafotometrijski. štala. rose i sliĉnih padavina. a ima ih mnogo (250·109 B. Do 0. Titrisanjem se odreĊuje. Karakteriše ih znaĉajan kvantitet ali im je kvalitet nedovoljno dobar. B. zbog teškoća na koje se pri tome nailazi. Coli saĉinjavaju fekalne koli (esherichia coli) oko 90% svih bakterija kaliformne grupe i oko 10% drugih.. snega. Zbog njihovog znaĉaja treba znati i sledeće: Podzemne vode postaju od voda koje poniru sa površine terena ili iz površinskih bazena vode. Spektrafotometrijsko odreĊivanje. c) Podzemna voda – Ona se zahvata ili na prirodnim izvorima ili se neposredno zahvata iz izdani (bunarima i galerijama).mangan – daje loš ukus i tamnu boju. . ukusna je zbog mineralnog sadrţaja. U praksi se smatra merilom organskog zagaĊenja. MeĊutim.. dizenterija.05mg/l u vodi za piće kao Mg. Samo se Kerĉ na Krimu i Gibraltar tako snabdevaju.3. One mogu biti stajaće (slatke – lokve. . Grupu B. Oni se lako izoluju iz vode i dokazuju standardnim laboratorijskim analizama. Voda 37 . ostrva. najviše (aerobacter aerobenes) koje potiĉu sa trulog lišće i drugih organskih materija. tako da je najbolja za potrebe snabdevanja naselja. pa se u praksi voda ispituje na sadrţaj koliformnih bakerija (Bacteria Coli). kanalizacione mreţe i sl.gvoţĊe – daje vodi loš ukus. Uzroĉnici ovih oboljenja dolaze u izvorište preko otpadnih voda iz nuţniĉkih jama.). bare. prirodna i veštaĉka jezera i slane – more) i tekuće (potoci. BIOLOŠKI PARAMETRI Kontrola kvaliteta vode po ovom parametru ima za cilj proveru ispravnosti vode prema prisustvu patogenih bakterija koje su uzroĉnik opasnih epidemija (tifus.3mg/l kao Fe.1mg/l kao N.). nitriti NO2 do 0.3. a veoma su bitni kod izvorišta za snabdevanje vodom (eutrofikacija) . uz prethodno popravljanje njenog kvaliteta (ako je potrebno) koristi se: a) Meteorska voda (kišnica i sneţnica) – to je voda koja se posle kiše. pravi mrlje i talog. Spektrofotometrijsko odreĊivanje. 1. kroz šupljine izmeĊu ĉestica zemljišta ili kroz pukotine u stenama.fosfati – za piće do 3mg/l kao P. sakupi na površini zemljišta i ona se vrlo retko koristi za snabdevanje naselja neposrednim sakupljanjem. što teorijski ne stoji. b) Površinska voda. Ali za pojedinaĉno snabdevanje domaćinstava se dosta koristi (kraški predeli. Voda za piće ne sme da sadrţi B. Ona se odlikuje dobrim kvalitetom.. 1. tako da se sve više koriste površinska izvorišta voda. IZVORIŠTA VODE Kao voda za vodovode.

). od malih pukotina stvara široke kanale i velike šupljine (karst). Izdani podzemne vode se javljaju i u stenovitom materijalu. 38 . gde voda hemijskim rastvaranjem kreĉnjaka. Ako je vododrţiv sloj nagnut. na ĉijoj površini se formira izdan. ili izbija na površinu terena kao izvor. One su karakteristiĉne u kraškim podruĉjima.ponire sve dok ne doĊe do vodonepropusnog sloja. kada postoje pukotine – pukotinski izdani. Od geološkog sklopa terena u mnogome zavisi sigurnost izdani od zagaĊenja. ili obrazuje podzemne akumulacije vode. Moţe takoĊe biti sa slobodnom površinom ili pod pritiskom. Zbog forsiranog crpljenja vode. ĉesto se pribegava merama veštaĉkog prihranjivanja izdani (meteorskom vodom. Treba preduzeti sve potrebne mere zaštite da do ovoga ne doĊe. preĉišćenom reĉnom vodom i sl. voda se kreće i. Izdani se formiraju u poroznim sredinama sa slobodnim vodnim ogledalom ili pod pritiskom – arterski izdani.

Formiranje izdani 39 .Slika 6.

Inaĉe. kao i prema godišnjem rasporedu padavina. već se mogu dati samo nekoliko opštih uputstava. od "tipa" izvora.3. izvorska voda se moţe pojavljivati kao usamljeni lokalizovani izvor (iz ţice ili iz pukotine u steni) ili kao linijski izvor (izvor iz sloja). 40 .5. kada se koriste drenaţne galerije (rovovi) ili drenaţne cevi za prikupljanje vode i njeno dovoĊenje do kaptaţne graĊevine. Za projektovanje i izvoĊenje kaptaţa nema šablona. Kod većih su objekti mnogo sloţeniji. ZA POVRŠINSKE VODE Ovo je primer reĉne kaptaţe zaštićenog tipa.3. Sakupljena voda se odvodi u cisterne. – Zahvatanje vode na prirodnim izvorima Inţenjerski radovi koje treba izvršiti radi zahvatanja podzemne vode na izvoru zavise od mesnih geoloških i topografskih uslova. Veliĉina sabirne površine i zapremina cisterne odreĊuje se prema potrošnji vode i procenama potrošnje u vremenu. 1.5. Kaptaţa moţe biti i nezaštićenog tipa.5.1. od veliĉine izvora i od koliĉine vode koja se treba kaptirati. bez usporavanja vode.1. i one se obavezno ograĊuju. Ĉesto se koriste i usporne graĊevine a zahvaćena voda se ĉesto propušta kroz grubu taloţnicu.5. ZA PODZEMNE VODE 1. Ovakvi tipovi zahvata se koriste kod malih reka. 1.1.2. ZA METEORSKU VODU Najĉešće se koriste kao sabirne površine krovovi ili se rade posebne sabirne površine od kamena u cementnom malteru ili od betona. VODOZAHVATNI OBJEKTI 1.5.

Izvor treba zahvatati iz vodonosnog sloja na mestu granice sa vodonepropusnim slojem. Kaptaţa se radi od vodonepropusnog betona i mora se fundirati tako da ne moţe doći do procurivanja vode oko i ispod objekta. zatvaraĉnica). Pri tome treba utvrditi da li se posle većih kiša ili topljenja snega voda zamućuje.Kaptaţna graĊevina ima 3 komore. što ukazuje da se voda nedovoljno filtrira kroz podzemlje. – Zahvatanje vode iz izdani Za zahvatanje voda iz izdani (podzemna voda) koriste se bunari i drenaţne galerije. a ne na mestu pojave na površini terena. kao i izdašnost izvora.3. Da bi se izvorska voda zahvatila za upotrebu.2. Rešenja za ventilaciju i ulaz moraju biti takvi da ne ugroze kvalitet zahvaćene vode. ulaznu (taloţnicu). 41 . 1.5. zahvatnu i silaznu (kontrolnu. treba je prethodno ispitati.

8-1. Najpovoljniji preĉnik bunara je 0. Dno bunara treba da se nalazi najmanje 1m od najniţeg nivoa podzemne vode.1÷0. Oko zida bunara se na dubine ne manjoj od 3m nabija sloj gline ili masne ilovaĉe u debljini od 0. izvode se korišćenjem trenja terena.Po sistemu podziĊivanja. tako što se u iskopanu jamu dubine 1÷1. Treba ih locirati van mogućih izvora zagaĊenja.3) Cevne (pobijene) .a) Bunari imaju posebno široku primenu kod individualnih stambenih objekata i predstavljaju objekte kojima treba posvetiti mnogo paţnje u toku gradnje i eksploatacije. Betonska obloga se spušta pod dejstvom sopstvene teţine.2m iznad površine terena a glava bunara mora biti potpuno i vodonepropusno pokrivena. 42 .2 ÷ 0.15m. Zid bunara se izdiţe najmanje 0. dok se iznad njega vrši betoniranje prvog prstena (MB 15) ili se namontira gotov betonski prsten. najbolje armiranobetonskom ploĉom ili potpuno zatvorenom kućicom.2) Bušene a. a obiĉno su duboki do 20m. Ovo se naziva i bunar sa obešenim obzidom.2m sa debljinom zidova 0. Površinu oko bunara treba poploĉati u nagibu 3 ÷ 5%. zaštititi ih od spoljašnjih zagaĊivaĉa i izvesti tako da zahvataju podzemnu vodu iz dubljih vodonosnih slojeva. ĉime se spreĉava zamućivanje bunara prilikom crpljenja i zatrpavanje bunara peskom. Prema naĉinu gradnje dele se na: a. Najbolje je da voda u bunar dolazi samo odozdo i u tom sluĉaju se na dnu radi filter od peska i šljunka.5 m.5m postavi oplata sa unutrašnje strane i betonira bunar (prsten).a. sa spojem na ţleb i pero.1) Kopani bunari se izvode na dva naĉina: po sistemu spuštanja prstenova i po sistemu podziĊivanja.1) Kopane a. . U prvom sluĉaju se ispod betonskog noţa (MB 20) vrši potkopavanje zemlje. Kasnije se oplata skida i nastavlja se sa iskopom sledećeg segmenta i na sliĉan naĉin se betonira sledeći prsten.

Izrada bunara se vrši i prethodnim kopanjem do potrebne dubine i naknadnim obziĊivanjem. -a. taloţnica za presek duţine oko 1m. Izvode se na 2 naĉina: bušenjem uz upotrebu burgija (rotaciono bušenje) ili dleta (udarno bušenje) sa zaštitnom cevi i bušenje bez zaštitne cevi sa upotrebom isplake. Zaštitne teleskopske cevi se najĉešće ne izvlaĉe.2) Bušeni bunari su preĉnika 75÷1000mm dubine i preko 500m. i to: oslona ploĉa na dnu bunara. U iskopanu bušotinu (sa ili bez zaštitne cevi) se spušta cevna bunarska garnitura. Bunar se sa gornje strane zatvara bunarskom glavom. 43 . . obiĉno kamenom. perforirani deo – bunarska rešetka i cevna garnitura. Za izvlaĉenje vode se koriste specijalne vertikalne dubinske pumpe (sa i bez potopljenog motora). Bušenje se vrši do vodonepropusne podine.a. koja se obiĉno nalazi u podini. pri ĉemu ih treba zidati vodonepropusno u cementnom malteru 1:3 sa glaĉanjem unutrašnjeg zida istim malterom. Cevi su ĉeliĉne a reĊe liveno-gvozdene. a u ostalim delovima glinom ili betonom. Za bunar se koriste ĉeliĉne – pocinkovane cevi preĉnika Ø40 i Ø50mm sa zašiljenim vrhom od ĉelika i peroforiranom cevi obloţenom ţiĉanom mreţom (filterom). MeĊuprostor izmeĊu zaštitne cevi i bunarske garniture se u delu oko bunarske rešetke popunjava šljunkom. ili se izvlaĉi cela (postupno kako se nabacuje ispuna). Poĉinje se sa zaštitnim cevima ĉiji je preĉnik 50÷100mm veći od preĉnika cevi budućeg bunara pa se taj promer polako smanjuje. Bušenje bez zaštitne cevi sa isplakom (ĉista voda) vrši se uz uduvavanje vazduha.3) Cevni – pobijeni (Norton) (abisinijski) bunari se koriste za zahvatanje manjih koliĉina vode sa dubine do 7m. Obloţna cev se izvlaĉi do gornjeg dela vodonosnog sloja (povlate). Kod prvog naĉina bušenje se vrši u etapama od po 40÷50m. Za pobijanje se najĉešće koristi tronoţac a za zahvat vode ruĉna klipna pumpa ili odgovarajuća elektromotorna. Iskopani materijal se izbacuej kroz cev koja nosi krunu za kopanje.

Galerije za manje koliĉine vode se rade od kamenih naslaga. Bunar sa horizontalnim zrakastim cevima (Reni bunar) se dosta ĉesto primenjuje za zahvatanje vode u zrnasto poroznim sredinama i ĉini ga nekoliko horizontalnih galerija koje se spajaju u zajedniĉkom vodonepropusnom bunaru. Obavezno se koriste podgrada i talpe ako je navala vode velika. Galerije za velike koliĉine vode grade se kamenom zidanim u suvo ili polaganjem gotovih delova galerije u vidu cevi. Drenaţne galerije se rade u otvorenom rovu ako je dubina podzemne vode i podine mala.b) Drenaţne galerije U sluĉaju kada je vodonosni sloj male debljine. ĉija je duţina dovoljno velika da se iz njih dobije dovoljna koliĉina vode. kamena naslaganog u vidu kanala ili od drenaţnih cevi preĉnika ≈10cm. iz bunara se ne mogu dobiti znatne koliĉine vode pa se voda tada zahvata horizontalnim rovovima ili galerijama. 44 . galerije se rade u potkopu (kao tuneli). Kada je vodonosni sloj duboko.

ukopani u zemlju na nedovoljnoj visini za odreĊivanje pritiska u mreţi (pritisak se odreĊuje na drugi naĉin) . odrţavanje pritiska i ĉuvanje rezerve vode za gašenje poţara i za havarije) . izravnanje doticaja i potrošnje. Postupak je sledeći: .armirani beton .iza mesta potrošnje c) po naĉinu rada: .pod pritiskom – hidrofori (male su zapremine i namena je odreĊivanje i odrţavanje pritiska u mreţi) d) po materijalu od koga se grade: . čas koji ih povezuju obiĉno se dimenzionišu na Q dn max za dovod i Q max za odvod. REZERVOARI Rezervoari su hidrauliĉki integralni deo sistema razvoda vode. Funkcije rezervoara su: izravnavanje razlika izmeĊu potrošnje i doticaja. Ukoliko je rezervoar iza mesta potrošnje.definiše se potrošnja vode na svaki sat za 24 ĉasa za tipiĉne dane (maks.6. ako im je poloţaj dobar. • Za sluĉaj konstantnog dotoka vode u toku 24 ĉasa (gravitacioni dovod).ĉelik Zapremina podeonog rezervoara Vr se sastoji od: a) Operativne rezerve V0 koja sluţi za izravnanje oscilacija potrošnje vode u odnosu na doticaj.na mestu potrošnje . a mogu da sluţe.na kuli .sa slobodnim vodnim ogledalom i to: .nearmirani beton (mali rezervoari) .ukopani u zemlju na uzvišenju iznad mesta potrošnje . obezbeĊenje potrebnog pritiska u mreţi i sl.podeoni rezervoari (namena je odreĊivanje pritiska. .rezervoari ĉiste vode na postrojenjima za preĉišćavanje vode (sluţe za potrebe postrojenja. Ova zapremina vode se najlakše odreĊuje pomoću dijagrama masa.prednapregnuti beton . V0 predstavlja sumu maksimalnih ordinata izmeĊu sumarne linije dotoka i sumarne linije potrošnje. onda se i dovod i odvod dimenzionišu na Q čas max .kamen i cementni malter (mali rezervoari) . zaliha za sluĉaj defekta na zahvatu ili dovodu. i kao podeoni rezervoari) b) po poloţaju: . zaliha za sluĉaj poţara. Vodovi . srednja. min) i uradi se grafik.sraĉunaju se kumulativne zapremine protoka 45 .ispred mesta potrošnje . Rezervoari se klasifikuju: a) po nameni: .1.

Najzad.25 (Vo+Vp) Poloţaj rezervoara je takoĊe bitan. gde je Y – broj stanovnika.5÷10l/ѕ. Rezervoari se mogu raditi kao jedno ili više komorni.merenjem ordinata v1 i v2 i njihovim zbrajanjem dobijamo potrebnu rezervu v0. Preporuĉuje se da to bude koliĉina za gašenje 10-ĉasovnog poţara u naseljima preko Y 10. Rezervoar treba da je pokriven radi sanitarne zaštite. za manja 33% a za seoska 50÷100%. koja se obiĉno naslanja na zid rezervoarske komore. Za mala sela 2. a za manja 7. Ova rezerva ne bi trebala da bude manja od 20% ukupnog dnevnog dotoka za veća mesta. ispust. 1000 Orijentaciono se moţe uzeti da je potrebna koliĉina vode 15l/ѕ za naselja sa oko 10.000 stanovnika. zaštite od mraza i obezbeĊen zaštitnom zonom.. Ona obiĉno iznosi 25% od (Vo + Vp). c) Sigurnosna rezerva Vn je zapremina vode za pokrivanje potrošnje u nepredviĊenim sluĉajevima (kvarovi). preliv. pravouganonog ili kruţnog oblika. 46 . indikator nivoa. U njoj se nalazi komandna armatura. • Za sluĉaj pumpanja vode u rezervoar.crtamo grafik sumarnih linija dotoka i potrošnje vode V0 = V1+V2 .5l/ѕ.000 stanovnika. broj sati je T . a ispod ovog. Kod svakog rezervoara razlikujemo rezervoarsku komoru i zatvaraĉku komoru (zatvaraĉnicu). V0 se dobija na sledeći naĉin: V0 – maksimalna ordinata izmeĊu dotoka i potrošnje b) Poţarna rezerva Vp koja se odreĊuje propisima o protivpoţarnoj sluţbi. Dubine su obiĉno 3÷4m. jer dobro lociran moţe znatno da uštedi na dimenzijama vodova. zapremina rezervoara je Vr = 1.

Centrifugalna crpka se sastoji od kućišta od livenog gvoţĊa. kapacitet 12÷15l/min. podvodne ili nadvodne.cev za odvod se postavlja ispod kote dna rezervoara u udubljenje i treba da je što kraća. jer se inaĉe smanjuje visina sisanja.kofe sa prevrtaĉima – higijenski ispravno rešenje . koje mogu biti jednostepene ili višestepene. i koje se obrće velikom brzinom (1400÷2900obrt/min). Ø5/4". To su: . Usisni vod treba da je što kraći i prav (da pruţa što manje otpora).Norton (klipna) pumpa – primenjuje se do dubine od 6m.dno je u nagibu oko 1% zbog pranja . UREĐAJI ZA ZAHVAT I POTISKIVANJE VODE DovoĊenje vode od zahvata do mesta potrošnje zavisi od uzajamnog visinskog poloţaja ove dve taĉke.ulaz u komoru je indirektan . pa se zato na usisni vod na poĉetku (obiĉno u usisnu korpu) postavlja usisni ventil. Postoje: a) UreĊaji na ruĉni pogon –u primeni su kod individualnih objekata i tamo gde ne postoji drugi energetski izvor. Za ovu namenu se koriste najviše centrifugalne crpke. a usta cevi se obezbeĊuju korpom . a prema dejstvu obiĉne ili samousisne. Crpka spregnuta sa motorom naziva se agregat. b) UreĊaji na motorni pogon – sluţe za crpljenje vode i njeno potiskivanje u sisteme za snabdevanje vodom. horizontalnog ili vertikalnog izvoĊenja. Obiĉne centrifugalne crpke ne mogu usisati vodu ako usisna cev nije puna vode. Samo u retkim sluĉajevima je zahvat vode viši od mesta potrošnje i zato se voda mora dizati raznim napravama.elevatori – higijenski ispravno rešenje. Sastoje se obiĉno od beskonaĉne trake koja nosi vodu.7.prelivna i ispusna cev rade bez rešetke .Detalji: . i obiĉno je za jednu dimenziju veći od potisnog voda.kofe na lancu – nehigijensko rešenje . u kome se nalazi kolo sa lopaticama (rotor) od bronze.obezbediti ventilaciju preko zatvaraĉnice – indirektna 1. okreće se oko toĉka u kućici i kod izliva se prelije . Samousisne crpke imaju rotor takve konstrukcije da je neosetljiv na prisustvo vazduha (crpi i vazduh i vodu) ali su 47 .

85÷0. sa najboljim uĉinkom Nm Np s Gde je: dn.2 i malih (do 2 KW) 1. 48 . srednjih (<20 KW) 1. qp – u (m3/h) s qp m Karakteristika centrifugalne pumpe je kriva koja pokazuje odnos koliĉine vode q i manometarske visine H pri konstantnom broju obrtaja. centrifugalne crpke se puštaju u rad sa zatvorenim ventilom na potisnoj cevi uz postepeno otvaranje. Prema visini potiskivanja. Manometarska visina Hm se dobija kada se na geodetsku visinu dizanja Hg dodaju gubici u cevnim vodovima i armaturi. a u zavisnosti od njihove veliĉine – veće pumpe imaju veći ηp) ηm – stepen korisnog dejstva elektromotora – ηm =0.2÷0. Np – uĉinak pumpe u KW Nm – snaga elektromotora u KW qp – proticaj pumpe (u l/ѕ) Hm – manometarska visina dizanja vode (m) ηp – stepen korisnog dejstva pumpe (za obiĉne centrifugalne pumpe ηp=0.15. Taĉka K . Potrošnja elektriĉne energije motora se izraĉunava kao: Nm A (KWh/m3).4÷0.9. pumpe se dele na: . a višestepene za qp=1÷200l/s i za Hm=30÷500m. q max ).6.736 (KW) ili Np 75 p m (KW) ѕ – faktor sigurnosti koji iznosi kod velikih elektromotora (>20 KW) 1.8÷1400l/s i za Hm=1÷100m.osetljive na pesak dok prethodne nisu.3. Kriva η pokazuje stepen korisnog dejstva pumpe za odreĊene koliĉine i visine.pumpe niskog pritiska H < 20m (velika koliĉina vode se pumpa na malu visinu) .8 a za samousisne ηp=0. a koji sluţi za savlaĊivanje polaznih otpora (inercije sistema). Izbor pumpe se vrši tako što se za potrebno ηp i Hm izabere pumpa koja ima maksimum krive η u blizini te taĉke. Dimenzionisanje centrifugalne pumpe se vrši po obrascu: qp Hm (KW) Np 102 p Dimenzionisanje elektromotora: q p H m 0.pumpe visokog pritiska H > 60m (mala koliĉina vode se diţe na veliku visinu) Jednostepene pumpe se koriste za qp=0. Koliĉina vode qp se odreĊuje za svaki sluĉaj posebno ( q h max . U principu.tu pumpa radi sa max η tj.pumpe srednjeg pritiska H = 20÷60m .

8.1.da se obezbedi u svakom trenutku potrebna koliĉina vode sa odgovarajućim pritiskom svakom potrošaĉu . što je osnovni nedostatak.hs0 – gubitak visine na trenje (linijski i lokalni gubici) na usisnom vodu hP0 – gubitak visine na trenje na potisnom vodu hsg – visina sisanja (3÷5 m) Hsm – manometarska visina sisanja iznosi do 8 m (za manje pumpe 5÷6m) 1. što dovodi do toga da su preĉnici prstenaste mreţe manji od granate mreţe.8.sigurnost i neprekidnost u distribuciji vode Mreţu ĉini sistem prostih cevovoda meĊusobno povezanih od mesta dovoda (najĉešće rezervoar) do potrošaĉa u obliku grane – granati sistem ili sa jednom ili više zatvorenih kontura – prstenasti sistem mreţe. VODOVODNA MREŢA (SPOLJAŠNJA) 1. UVOD Razvodna – distributivna mreţa predstavlja završni deo sistema za snabdevanje vodom. Po poloţaju se deli na: . Granati se primenjuje kod manjih naselja.spoljašnju (uliĉnu i dvorišnu) . Kod granatog sistema voda se dovodi iz jednog pravca. Osnovni zahtevi su: . dvorišne i unutrašnje mreţe a prstenasti kod većih naselja i znaĉajnih privrednih i društvenih objekata.unutrašnju (kućnu) mreţu Mreţa se izvodi do cevi kojima voda teĉe pod pritiskom. Kod prstenastog je dovod vode do potrošaĉa iz dva pravca. Prost cevovod je onaj gde se voda transportuje izmeĊu dva ĉvora nepromenljivog preĉnika i karakteristika teĉenja. na koga se neposredno vezuju potrošaĉi. Ograniĉenja: 49 .

koja po kvalitetu odgovara korisniku.2.brzina vode u mreţi od 0.2. ne sme da utiĉe na kvalitet vode.8. MATERIJALI ZA IZVOĐENJE MREŢE (SPOLJAŠNJE I UNUTRAŠNJE) Vodovodni sistemi su skup objekata ĉije pojedinaĉne funkcije povezane u jednu celinu treba da obezbede sigurno snabdevanje potrebnom koliĉionom vode.8. armirani i prenapregnuti beton. Modernije je zaptivanje gumenim prstenom i navrtkom.minimalni preĉnik spoljašnje razvodne mreţe je ĉesto uslovljen zahtevima pojedinih korisnika (npr minimalni preĉnik hidrantske mreţe je 50mm za unutrašnju i 80 ili 100mm za spoljašnju).maksimalni pritisak u mreţi do 7 bara .troškovi gradnje. – Cevi Namena za transport vode (sa slobodnim ogledalom ili pod pritiskom.fazonski komadi . Izvode se od razliĉitih materijala. mreţa vodovoda se deli na spoljašnju (gradsku i dvorišnu) i unutrašnju.5 m/ѕ (gubici u mreţi rastu sa kvadratom brzine) . eksploatacije i odrţavanja a) Cevi od livenog gvoţĎa Vek trajanja je 30÷60 godina. Zato materijali od kojih se izvode treba da budu podreĊeni funkciji sistema i treba da obezbbede sigurnost.6÷2.1.cevi . radni pritisci do 10 bara. Spajanje prirubnicom vrši se zatezanjem zavrtnjeva koji se provlaĉe kroz otvore u prstenovima (prirubnicama) koje se nalaze na krajevima cevi. ekonmiĉnost i trajnost.vek trajanja . Osim toga treba da se obezbedi da je materijal mehnaiĉki otporan na spoljašnje i unutrašnje opterećenje. Spajanje na muf se izvodi tako što se slobodan kraj (ravan) jedne cevi uvuĉe u prošireni deo (naglavak – muf) druge cevi. Prema poloţaju.naĉin spajanja i montaţe . Cevi se spajaju pomoću spoja na: naglavak (muf) ili na prirubnicu (flanšu). Za zaptivanje se koristi guma. 50 . pa se meĊuprostor zaptiva kudeljom i teĉnim olovom. Duţina 1. Ove uslove zadovoljavaju: ĉelik.. liveno gvoţĊe. veliki broj spojeva (spoj mora da bude vodonepropusan i da ima potrebnu fleksibilnost – spojevi sa gumenim i plastiĉnim masama) Standardnih dimenzija 40÷1200mm. razliĉitih duţina i preĉnika. Za izvoĊenje mreţe. materijali se mogu svrstati u sledeće osnovne grupe: . 1.armature 1.polazni hidrauliĉki uslovi i propusna moć . da je otporan na hemijsko dejstvo vode i tla.5÷4m. Velike teţine. Najĉešće se koriste za uliĉnu i dvorišnu vodovodnu mreţu. a prema JUS standardima. azbest-cemtni i plastiĉni materijali. Izbor najpovoljnijeg materijala se vrši tehno -ekonomskom analizom koja ima sledeće elemente: .

). na poĉetku svake vertikale. a Ø50÷100mm. . promena preĉnika ili grananje (raĉvanje) cevovoda. . Rade se u preĉnicima kao za pocinkovane cevi pa do 400mm.b) Fazonski komadi – specijalni delovi mreţe kojima se obezbeĊuje skretanje. zavarivanjem ili naglavkom sa gumenom zaptivkom smeštenom u posebnom ţlebu. Povezivanje navoja se radi navojnim klapnama. na glavnom prikljuĉnom vodu blizu uliĉne vodovodne mreţe.5") i 75mm (3"). . . prolazak vodovoda kroz trup ţelezniĉkog ili autoputa. bronze i sl. 45° i 90°.Zatvaraĉi – ventili – obiĉno se koriste propusni i pljosnati ventili. 19mm (3/4").54sm).Cevi od plastiĉne mase (PVC – polivinil hlorid i PE – polietilen). Duţine – PVC – 4÷6m. tako što se navoj obmota kuĉinom koja se natopi lanenim uljem i navuĉe se muf ili fazonski komad ili armatura. 32mm (5/4"). Ø40÷600m. Upotrebljavaju se za radne pritiske do 6 bara. mostovi i sl.. Spajanje sa cevima i armaturama je istim spojnicama kao i za cevi.c) Armature – predstavljaju grupu materijala koji su znaĉajni za pravilno upravljanje i eksploataciju vodovodne mreţe.Propusni ventil – primena u unutrašnjoj i dvorišnoj vodovodnoj mreţi.Azbest – cementne cevi – za izradu spoljašnje mreţe. vazdušne ventile (ispust vazduha iz mreţe) i vodomere (merenje i registracija protoka vode). . ispred i iza vodomera. 51 . . Duţine 7÷16m. Postavljaju se na svim prikljuĉnim cevima ispred toĉećih mesta. 63mm (2. Dele se na: linkove. Radni pritisci 2÷10 bara. Spajanje pomoću navoja i mufa.Ĉeliĉne cevi – kod vodova sa visokim pritiskom (16÷80 bara) i sa specifiĉnim zahtevima (seizmika. Rade se u više varijanti sobzirom na radni pritisak. Spajanje se vrši specijalnim spojnicama. .Raĉve – sluţe za grananje mreţe pod uglom najĉešće od 45° i 90° Fazonski komadi se rade obiĉno od istih materijala kao i cevi. Ne smeju da se savijaju pri ugradnji. Od mesinga ili bronze za sve standardne preĉnike (Ø13÷100 mm). mesinga.Linkovi sluţe za skretanje cevovoda. Rade se od livenog gvoţĊa. hidrante (zahvat i ispuštanje vode iz mreţe). 50mm (2"). . PE – 6. Spajanje isto kao kod livenih cevi ili zavarivanjem. . Duţine 6m. Prema nameni se dele na: zatvaraĉe i slavine (zaustavljanje i regulisanje toka vode).Ĉeliĉne navojne – pocinkovane cevi – za dvorišnu i kućnu vodovodnu mreţu i za manje lokalne vodove. 25mm(1"). Duţine su 3÷4m.Redukcije – sluţe za prelaz cevovoda sa većeg na manji preĉnik. Glavni nedostatak je veći lokalni gubitak energije zbog prolaska vode kroz suţeni presek ventila. Spajanje: lepljenjem naglavcima. Uglovi skretanja su 11°. redukcije i raĉve. 38mm (6/4").12m i koturima od 75÷400m. . Spajaju se istim spojnicama za cevi i fazonske komade kao cevi. Preĉnika su 13mm (1/2"~1"=2. 225°.

za ispuštanje vazduha i za zahvatanje vode za zalivanje i pranje parkova i ulica. Rade se od mesinga. . 13. Za pritiske do 16 bara koristi se ojaĉani pljosnati ventil – ovalni ventil. 52 . . Meri 3÷20m3/h. Ventil radi automatski. UgraĊuje se u horizontalnom poloţaju na najniţoj taĉki vodovodne mreţe. Ima vrlo male gubitke energije zbog konstrukcije.Voltmanov – sa turbinskim krilom.. .Pljosnati ventil (zasun. Znaĉajni za protivpoţarnu zaštitu. šiber) – za radne pritiske do 4 bara. Gubici energije manji od prethodnog. Primenjuju se i za ispuštanje vode iz mreţe prilivom njenog pranja i dezinfekcije.Vodomeri – postoje: . Radi se odlivenog gvoţĊa za Ø50÷400mm. i protoke 20÷180m3/h. Imaju veliki gubitak energije.Slavine – sluţe za ispuštanje vode iz cevi.Hidranti – sluţe za ispuštanje vode na posebnim mestima vodovodne mreţe.Vazdušni ventili – sluţe za ispuštanje vazduha iz glavnog dovodnog cevovoda prilikom njegovog punjenja ili u redovnoj funkciji na mestima vertikalnog konveksnog preloma cevovoda. .propelerni (kućni) – koji ima mesingano kućište i rotor sa krilima. 19. Meri veće protoke u mreţi. bronze i livenog gvoţĊa. Prikljuĉci su od 13÷65mm i veći. sistem zupĉanika i brojĉanik. 25mm. Uglavnom su od mesinga i bronze sa preĉnicima Ø10. Radi se od mesinga za Ø<100mm a za Ø100÷1000mm od livenog gvoţĊa. . TakoĊe mogu biti i za usisavanje vazduha ili kombinovani usisno-ispusni.

Razvodna mreţa naselja poĉinje od rezervoara ili pumpne stanice (reĊe od izvorišta) i završava se poslednjim ogrankom cevovoda na ĉijem se kraju nalazi ispusni ventil ili protivpoţarni hidrant. 53 . Poloţaj cevovoda u naselju se definiše urbanistiĉkim planovima.3. Cevovod se iscrtava linijski i podebljano.) koriste se situacioni planovi razmere 1:5000÷500 a za dvorišta 1:500÷1:200. Za iscrtavanje poloţaja razvodne mreţe sa karakteristiĉnim objektima (rezervoar. zatvaraĉi. Deo situacionog plana sa iscrtanom mreţom. kote cevi i sl. objektima na njoj i svim znaĉajnim podacima o njoj (oznaka ĉvora. pumpna stanica. rade se uzduţni profili po osovini cevovoda u razmerama za duţine kao situacioni plan dok se za visine koriste razmere 1:200÷1:50. Za ilustraciju visinskog poloţaja. PROJEKTOVANJE MREŢE Spoljašnju razvodnu mreţu ĉini sistem cevi od mesta njenog napajanja do mesta konaĉne distribucije vode. Dvorišna razvodna mreţa poĉinje od mesta napajanja (uliĉna mreţa ili bunar ili kaptirani izvor) i završava se prikljuĉnim oknom za objekat. preĉnik mreţe.8. pad pijezometrijske linije. Obiĉno se postavlja pored iviĉnjaka ili po trotoaru i mora da bude udaljen najmanje 50cm od kanalizacione mreţe po horizontali i vertikali. ĉvorovi i sl. Mreţa se ukopava minimum 80÷100cm – zbog zamrzavanja. mada moţe biti i njen sastavni deo. protok.1. naziva se planom vodovodne mreţe i radi se obiĉno kao izvod iz situacionog plana. hidranti.

beton.Hidrauliĉki radijus je odnos površine ţivog preseka i okvašenog obima A( m 2 ) R m O( m ) .Bernulijeva jednaĉina – izraţava zakon odrţawa energije.016 Q=A1·v1=A2·v2 A1 v 2 A 2 v1 Q1 Q2 Q3 .Jednaĉina kontinuiteta Koeficijent n Veoma glatke površine. J – pad energije 1 1/ 6 C R . Ukupna energija N koja P v2 omogućava kretanje fluida. S – Šezijev koeficijent [m1/2 /ѕ-1].zapreminska teţina Odnosno: 2 P1 v1 P2 v 2 2 H z1 z1 h 2g 2g Δh – gubitak energije izmeĊu H z P 54 .8. PRORAČUNA SPOLJAŠNJE VODOVODNE MREŢE a) Osnovni pojmovi iz hidraulike .012 0. n – Maningov koeficijent rapavosti [m-1/3 /ѕ] n Vrsta površine Liveno gvozdene i ĉeliĉne cevi Obiĉan beton . predstavlja zbir potencijalne ( z ) i kinetiĉke energije ( ) 2g v2 const . Al. PVC.Srednja brzina protoka v sr C RJ [m /ѕ].Proticaj [m3 /ѕ] Q Avsr . lim 0.1.010 0.Šezi-Maningova jednaĉina proticaja 1 Q AR 2 / 3 J1 / 2 [m3 /ѕ] n .4. 2g R-pritisak (KN/m2) .

) h .potrebna maksimalna koliĉina vode u toku dana Qmax . Za prizemne objekte Rmin za poţarne hidrante je 2. a) Prost cevovod – onaj koji ĉini jedna cev bez grananja i usputnog istakanja. . .mesto i poloţaj potrošaĉa vode u odnosu na izvorište (kaptiran izvor. mreţa. granatim sistemom mreţe i prstenastim sistemom. Δh = ht +hl ht . Neophodno je raspolagati sledećim elementima: . C) Hidrauliĉki proraĉun spoljašnje vodovodne mreţe Snabdevanje vodom potrošaĉa moţe biti prostim cevovodom. Kako je brzina u vodovodnoj mreţi ograniĉena na 3m/ѕ to je maks uticaj kinetiĉke v2 energije ( = 0.koeficijent lokalnog gubitka – odreĊuje se eksperimentalno 2g Ovaj otpor je za spoljašnje vodovodne mreţe uglavnom zanemarljivo mali.5bara.preseka 1 i 2 i posledica je ukupnih otpora teĉenja fluida.Minimalni pritisak je uslovljen zahtevima potrošaĉa i merama protivpoţarne zaštite. P2 – pijezometarska kota u preseku 2 Δh = P1-P2 Pa se poznavanjem duţine cevovoda L1-2 moţe definisati pad linije energije. Kritiĉni potrošaĉ je onaj koji zahteva najmanji pad piezometrijske linije izmeĊu mesta napajanja spoljašnje vodovodne mreţe i mesta prikljuĉka objekta na tu mreţu.Minimalni potrebni pritisak na mestu prikljuĉka najnepovoljnijeg (kritiĉnog) potrošaĉa. rezervoar. 55 . Zahtevani pritisak od 1 bara (≈10mVS) je 2g zanemarljiv. a Bernulijeva jednaĉina dobija oblik: H z1 P 1 z2 P2 h UvoĊenje oznaka: P 1 z1 1 z2 P2 2 . odnosno piezometarske linije kao: h J L1 2 b) Opšte o proraĉunu mreţe Proraĉun vodovodne mreţe se u suštini svodi na proveru obezbeĊenosti osnovnih zahteva potrošaĉa (dostavljanje potrebne koliĉine vode pod odreĊenim pritiskom u svakom trenutku vremena..linijski gubici energije (otpor trenja) L v2 ht D 2g Λ – lokalni gubici energije (otpori oblika) v2 hL ..46m) u odnosu na min. bunar. pa linija energija postaje piezometarska linija.

Na kraju cevi istiĉe koliĉina q.5) se upisuju h merodavni protoci za dimenzionisanje mreţe ( Qmax ). kaptirani izvor. uzduţni profil mreţe. slobodni pritisak u (1) iznosi H1. bunar ili gradska mreţa za sluĉaj proraĉuna dvorišne mreţe) do najudaljenijeg potrošaĉa na mreţi. Osnovni cilj je definisanje deoniĉnih protoka. Osnovni podaci Karakteristiĉno dimenzionisanje protoka Q mreţe Stvarni gubitak energije Δh=Jstv·L Piezometarsko stanje Raspoloţiv pritisak u ĉvoru bar 12 Kote piezometra u ĉvorovima mNM 10 Duţina deonice Dozvoljeni pad piezometrijske linije Stvarni pad piezometrijske linije Jdoz od-do 1 L(m) 2 l/s 3 l/s 4 l/s 5 M 6 D Mm 7 Jstv M 8 M 9 mNM 11 Kolone (1) i (2) se popunjavaju iz plana mreţe. tako što se probanjem analizira pad piezometrijske linije 56 Kote terena u ĉvorovima Deoniĉna Tranzitna Deonica Ukupna Preĉnik .4. duţina voda je h. Ovaj pad se posebno proraĉunava. Ovaj pad se posebno proraĉunava. U koloni (4) se definiše potrebna koliĉina vode za potrošaĉe koji se nalaze i povezuju na narednu deonicu od polaznog ĉvora posmatrane deonice mreţe. Grananje je jednostrano ili dvostrano. U kolone (3. dimenzija mreţe i provera piezometrijskog stanja (raspoloţivog pritiska) na mestu prikljuĉka unutrašnje mreţe potrošaĉa. definisane potrošaĉe i dozvoljeni pad piezometrijske linije za mreţu koja se proraĉunava. Za proraĉun se koriste prethodno date jednaĉine. tako što se probanjem analizira pad piezometrijske linije za celu razvodnu mreţu (Jdozv). Jedna od ovih veliĉina je usvojena ili uslovljena a druga se traţi. Kod njega je unapred definisan pravac toka vode i to od mesta napajanja mreţe vodom (rezervoar. H1 i L moţe da se traţi protok q ili preĉnik cevovoda Ø. ako je dato Hr . b) Granati oblik mreţe ĉine više vodova koji se izdvajaju iz osnovnog i osnovni. Proraĉun se provodi tabelarno za pripremljen situacioni plan. Kolona (3) se odnosi na ukupan protok koji dolazi iz uzvodne deonice u posmatrani ĉvor. Kolona (5) definiše merodavan protok za dimezionisanje te deonice i ona je (3-4)=(5). U kolonu (6) se upisuje podatak o dozvoljenom padu piezometrijske linije za celu razvodnu mreţu (Jdozv).

traţi se J. J.za poznato D. mogu da se oĉitaju druge dve nepoznate. vst. Jdoz. traţi se D. Jdoz. i vsr se oĉitava interpolacijom izmeĊu v1 i v2.za poznato Q. Upotreba dijagrama se svodi da za poznate dve osnovne veliĉine. vsr .izmeĊu mesta napajanja razvodne mreţe i kritiĉnog potrošaĉa (obiĉno najudaljenijeg ili najvišljeg). vsr .za poznato Q. vsr . (%). Jstv.za poznato Q. J Za poznato Q. D. pa se ona projektuje na liniju prvog većeg standardnog preĉnika cevi D2 (V). J. ( 0/00) 57 . pa se (V) projektuje na apcisu i dobija se Jstv. v. dobije se taĉka (A). traţi se D. traţi se Q. Пад линије енергије (пиезометријске линије) (m/m). Dijagram prikazuje grafiĉki zavisnost izmeĊu Q. Dimenzija mreţe (7) se odreĊuje iz podataka iz kolone (5) i (6) uz upotrebu dijagrama za cevni materijal koji će se ugraditi u mreţu. Najĉešći problemi: . J.

Zadaci se svode na odreĊivanje jedne od sledećih poznatih veliĉina q. pošto su ostali elementi uslovljeni ili usvojeni.Dijagram Maninga za proraĉun spoljašnje vodovodne mreţe. Dijagrami za pojedine vrste i dimenzije cevi dati su na sledećim slikama 58 . ili J. dijagrama ili nomograma. D. Dimenzionisanje pojedinih vodova znatno se uprošćava upotrebom tabela.

Dijagram za dimenzionisanje pocinkovanih cevi (po Maningu) 59 .

12 za livene gvozdene cevi. 0. Kolone (10) i (11) se upisuju na osnovu prethodnog znanja i sutua-cije 60 . 0. Jstv kolona (8) se oĉitava sa dijagrama za usvojen preĉnik cevovoda – kolona (7).010 za veoma glatke cevi. Po Maningu: C n gde je n-koeficijent hrapavosti i iznosi: 0.Dijagram za dimenzionisanje livenih cevi (po maningu) l 1 6 R .016 za grublje betonske cevi. Kolona (9)=(2)·(8).

7÷0. Ovaj uticaj se rasipa u dubini i praktiĉno se posle 4. najnepovoljniji uticaj je koncentrisano opterećenje od toĉkova vozila.8m za dvorišnu mreţu. Iskop rova se vrši ruĉno ili mašinski tako što se se gornji sloj (kolovozni materijal.metod presecanja . Iznad i pored cevi je poţeljno nasipati pesak.0m i ne oseća. dok kod nevezanog materijala koristimo najjednostavnije konstrukcije. C) Prstenasti oblik mreţe – mreţu ĉini više vodova meĊusobno povezanih u zatvorene sisteme (prstenove).) odlaţe sa jedne. Sloţen je za proraĉun. na izbor cevnog materijala ipak veći znaĉaj ima unutrašnji hidrostatiĉki pritisak u cevi od mogućeg spoljašnjeg opterećenja. koji se javlja kada nema potrošnje vode i znaĉajan je kod izbora cevnog materijala.5m.metod Hardi-Krosa 1. 61 . gde je Ds – spoljašnji preĉnik cevi. Obzirom na uobiĉajenu dubinu rova od 1÷1.. Kolona (12)=(10)-(11).2m. Polaganje cevi se najĉešće vrši na sloju peska debljine 5÷10 cm mereno ispod spoja cevi.. busen. Osovina i širina budućeg rova se obeleţava (iskolĉava) na terenu prema situacionom planu i planu vodovodne mreţe. Što se mehaniĉkih uticaja tiĉe. širina V rova za polaganje vodovodne mreţe iznosi V = Ds + 0. Moguće metode proraĉuna su: .odnosno na osnovu proraĉuna i situacije. Uz poštovanje osnovnih principa polaganja i naleganja cevi po dnu rova. Spoljašnja mreţa se uglavnom ukopava ispod površine terena zbog njene zaštite od spoljašnjih (temperaturnih i mehaniĉkih uticaja). IZVOĐENJE MREŢE Mreţa se izvodi prema verifikovanoj projektnoj dokumentaciji i nju pored cevovoda ĉine i odgovarajući prateći objekti. a ostali iskopani materijal sa druge strane rova.8. Za umerena klimatska podruĉja definisana je minimalna dubina ukopavanja od 0. Na kraju se vraća prvobitni sloj. Rov se zatrpava u slojevima od po 30cm iskopanim materijalom uz povremeno kvašenje i nabijanje. Razupiranje rova gotovo da i nije potrebno u vezanom materijalu..60 odnosno 0. Maksimalni pritisak koji se moţe javiti u mreţi je hidrostatiĉki pritisak. mereno od gornje ivice cevi u cilju zaštite cevi od zamrzavanja.5. Montaţa cevi je moguća iz više pravaca (ispravnije je od mesta napajanja mreţe vodom ka najudaljenijem potrošaĉu). Rov se zatrpava posle testiranja izvedene mreţe na probni pritisak i zaštitnog premazivanja cevi.metod ekvivalentnih cevi .8÷1. Odlaganje se vrši min 50cm od ivice rova. tako da se neće razmatrati u ovom kursu.

Na mestu prikljuĉka se vrši seĉenje uliĉne mreţe u duţini prikljuĉnog komada i spojnica potrebnih za ponovno povezivanje uliĉne mreţe. izbacuju se opiljci i komadići cevi. azbestcementa ili PVC. veliĉine fazonskih komada. debljine zidova 3. b) direktnom izradom posebnog prikljuĉka na postojeću uliĉnu cev. na mestima grananja mreţe u više pravaca. tipom vodomera i zahtevima za obezbeĊenje manipulativnog prostora. otvaranjem ventila a pod dejstvom unutrašnjeg pritiska vode.Povezivanje dvorišne na uliĉnu vodovodnu mreţu moţe se izvesti na dva naĉina: a) preko odgovarajućeg fazonskog komada. . 62 . preĉnika do 600mm) montira specijalna ogrlica od livenog gvoţĊa sa garniturom za bušenje zida cevi i ventilom sa kapom. Treba teţiti da se prikljuĉak sa ventilom uradi prilikom izgradnje uliĉne vodovodne mreţe.) – radi se u suvom što znaĉi da je pre izrade veze potrebno zatvoriti dovod vode i izvršiti praţnjenje tog dela vodovodne mreţe.Vodomerno okno – sluţi za smeštaj vodomera i propusnih ventila ispred i iza vodomera.5÷2. "OR" i sl. ventila i prostora potrebnog za manipulaciju ventilima. Na spoljašnjoj vodovodnoj mreţi. Cevovod se provlaĉi kroz okna na min 30cm od dna i boĉne strane okna. Na prikljuĉnom kraku ugraĊuje se ventil sa kapom. -a) Veza preko fazonskog komada ("T". -b) Direktno prikljuĉenje na uliĉnu vodovodnu mreţu – vrši se bez prekida toka vode upotrebom posebne ogrlice ("anborn šelne") na taj naĉin što se na mestu budućeg prikljuĉka oko uliĉne cevi (od livenog gvoţĊa. Radi se od betona MB 15 (sa debljinom zidova od 15cm).8cm).0m od regulacione linije u dvorišnom prostoru. koja se rade od betona. Okno se postavlja na 1. preko koga se pušta i iskljuĉuje voda. Prikljuĉne ogrlice se rade za prikljuĉne vodove od 20 do 100 mm. Posle bušenja. gde se obiĉno na granama ugraĊuju i zatvaraĉi. ugraĊuju se posebna kontrolna vodovodna okna. vodomer se ugraĊuje u objektu u posebnom ormaru. Ako se regulaciona i graĊevinska linija objekta poklapaju. a veliĉina i oblik su zavisni od preĉnika cevi. opeke (debljina zidova 25cm) ili gotovih elemenata od azbestcementa (Ø1m. Dimenzije okna su uslovljene preĉnikom prikljuĉnog voda. Dno se poploĉava ili betonira mršavim betonom.

Baštenski i protivpoţarni podzemni hidranti izvode se tako da im je prikljuĉak za crevo sa zatvaraĉem smešten u garnituri (kapi) od livenog gvoţĊa sa poklopcem u ravni terena. a na višem kraju se ugraĊuje otvor za ispust vazduha. ovlašćena institucija za davanje atesta o kvalitetu vode za piće. Ispiranje se vrši ĉistom vodom. koncentracija hlora 30÷50g/l Cl2. otvora 600mm. što se dokazuje zapisnikom komisije. okruglog ili ĉetvrtastog oblika. Opisani postupak se provodi i posle popravaka na mreţi. 63 . Posle ispiranja. Stavljanje mreţe pod probni pritisak vrši se dodatnim ubacivanjem vode ruĉnom ili elektromotornom klipnom pumpom sa povratnim ventilom i manometrom. Komisija posle provere izdaje odgovarajući atest (zapisnik). Posebna okna za smeštaj ovih ureĊaja nisu potrebna. prestaje se sa pumpanjem i prati se manometar. Proveru vrši komisija. preostala koncentracija hlora u mreţi. Krajevi mreţe se zatvaraju posebnim zatvaraĉima ("štopli ĉep") ispred kojih se na niţem delu deonice ugraĊuje prikljuĉak za punjenje deonice vodom. teţine 30kg. Mreţa se najpre napuni vodom pri ĉemu se ventil na ispustu zatvara tek kada na njemu izlazi pun mlaz vode. Brzina vode u cevi treba da je veća od 1. B) Ispiranje i dezinfekcija mreţe – mreţa se ispire od neĉistoća koje su mogle da se uvuku u cev u toku gradnje. odnosno vodom koja će kasnije da se koristi. Posle uspešno provedenog postupka dezinfekcije mreţe. Mreţa se drţi pod uticajem hlora 12÷24 ĉasa. 1. u toku njene eksploatacije. vrši se završno ispiranje mreţe vodom. kojom će se mreţa u svojoj funkciji napajati. Ako postoji i najmanje prisustvo hlora – dezinfekcija je uspešno provedena. Zbog nedostatka jedinstvenih propisa.Okna se zatvaraju najĉešće gotovim livenim poklopcima. hemijske i bakteriološke). nego se vrši ispiranje dok na izlazu ne poteĉe ĉista voda. Dezinfekcija mreţe se vrši hlornim rastvorom. Kada se dostigne zahtevani probni pritisak. koju pored izvoĊaĉa ĉine i struĉni ljudi investitora i ovlašćenih institucija. Silaz u okna je najĉešće preko penjalica od betonskog gvoţĊa Ø18÷20 mm. opisani postupak je podloţan modifikacijama koje uvode lokalne opštinske institucije ili sami proizvoĊaĉi cevnog materijala. Za vreme trajanja probe (do 12 ĉasova). sve dok i na najudaljenijem delu mreţe ne poteĉe puni mlaz rastvora. Mreţa se izlaţe sledećim proverama: A) Provera mehaniĉkih osobina – mreţa se izlaţe hidrostatiĉkom pritisku (probnom pritisku) koji je 1. Mreţa se izlaţe probnom pritisku pre montaţe armature. ATESTIRANJE I UPOTREBNA DOZVOLA ZA IZVEDENU MREŢU Izvedena mreţa se izlaţe proveri u cilju obezbeĊenja njene buduće eksploatacione sigurnosti. U protivnom se postupak ponavlja. Hlorni rastvor se ubacuje na mestu napajanja mreţe vodom (moţe se koristiti i klipna pumpa sa rezervoarom u koji se sipa pripremljeni rastvor). a zavisno od njene duţine i Ø ugraĊenih cevi. a onda se proverava (preko uzorkovanja iz mreţe uz upotrebu mernih ureĊaja (komparatora hlora). uzima uzorke vode iz mreţe i vrši potrebne analize vode (fiziĉke. dozvoljava se pad pritiska od 10% od poĉetnog. Vreme trajanja nij precizirano.8. Krajevi i sva mesta gde postoji promena pravca mreţe se posebno ankeruju da ne bi došlo do pomeranja mreţe za vreme izlaganja probnom pritisku.5÷2 puta veći od radnog pritiska u mreţi pri eksploataciji. po deonicama ili celokupna. u cilju uklanjanja viška hlora iz prethodnog postupka.5m/ѕ.6.

sa bojom na komparatoru i oĉitava se vrednost slobodnog hlora u mg/l. bunara. U uzorak vode odreĊene zapremine se stavlja 3÷5 kapi ortotolidina. Rastvor se priprema u odgovarajućoj koncentraciji koja se izraţava u % ili u jedinici mase ĉistog hlora na jedinicu zapremine rastvora (mg/l). 1. Ako nema boje. vrši se uporeĊivanje dobijene. 0. Na komparatoru sa standradom boja i ekvivalentnom koliĉinom hlora. daje preporuku za upotrebu mreţe. Zidovi objekata se ispiraju – premazuju pripremljenim hlornim rastvorom odozgo naniţe. i u oba sluĉaja se koriste rastvori dezinfekcionih sredstava. uzorak se dobro promeša i saĉeka 1÷3 minuta. Moraju se striktno poštovati sve predviĊene mere zaštite. lakog rukovanja ureĊajima za doziranje i jednostavne kontrole. b) Dezinfekcija vode Koliĉina hlornog preparata (d) koju treba dodati vodi u cilju njenog efikasnog dezinfikovanja.vodovodna mreţa). kaparit 70% Sl2) . rezervoara). ĉine osnovnu dokumentaciju. Za dezinfekciju se koriste razliĉita dezinfekciona sredstva od kojih se najĉešće koristi hlor zbog ekonomiĉnosti. objekti se dezinfikuju hlornim rastvorom koncentracije: 0.hlorni kreĉ (kalcijum hipohlorit S=30÷35% Sl2 . atest proizvoĊaĉa cevnog i ostalog materijala ugraĊenog u mreţu i zapisnik komisije o provedenom postupku dezinfekcije mreţe. uz uvid na licu mesta posebna Komisija za tehniĉki prijem izvedene mreţe.7. na osnovu koje.1% (za dezinfekciju kofe) i 50mg/l Sl2 (0. a) Dezinfekcija objekata Posle izvršenog pranja objekata vodom.Dobijen pozitivan atest o kvalitetu vode za piće iz izvedene mreţe. OdreĊivanje slobodnog hlora vrši se nekom do hemijskih metoda (najĉešće kolorimetrijskom metodom uz upotrebu ortotolidina kao indikatora rastvora. Od hlornih preparata koriste se: .u teĉnom stanju – natrijumhipohlorit (ţavelova voda) S=12÷15% Sl2 Hlor spada u jaka oksidaciona sredstva (i otrovan je).8. zavisi od kvaliteta vode i definisana je kao zbir: d = a+b (mg/l) gde je: a – hlorni broj b – slobodni hlor (rezidualni hlor) 64 . Posle dezinfekcije se vrši završno ispiranje vodom (hemijski i bakteriološki ispravnom) i uzima se uzorak vode za analizu (od strane ovlašćene laboratorije) u cilju dobijanja atesta o kvalitetu vode za piće iz objekata za vodosnabdevanje. Teţi je od vazduha. DEZINFEKCIJA OBJEKATA I VODE Pod dezinfecijom se podrazumeva postupak uništavanja patogenih i ostalih mikroorganizama koji se mogu nalaziti u vodi ili na zidovima objekata za vodosnabdevanje. nema u uzorku ni slobodnog hlora. dok se vodovodna mreţa izlaţe dejstvu hlornog rastvora od 12÷24 ĉasa. uz atest o ispitivanju mreţe na probni pritisak. parakaparit 39% Sl2 .005% . Kontrola uspešnosti dezinfekcije objekata mreţe. vrši se proverom postojanja slobodnog hlora u rastvoru kojim je vršena dezinfekcija objekta. koncentracije S =100% Sl2 . jednostavne pripreme rastvora. pre zvaniĉnog atesta. što treba imati na umu kod provetravanja prostorija gde se koristi.5% Sl2 (zidovi kaptaţnih graĊevina. U sistemu vodosnabdevanja razlikuju se postupci dezinfekcije objekata i vode.hlor gas.

3 mg/l Sl2.5m i odnosa strana a:l = 1:5 sa ugraĊenim delimiĉnim pregradama – šikanama u cilju obezbeĊenja kvalitetnijeg mešanja hlora i vode. Ako je u drugom uzorku oĉitan ostatak hlora od 0.2 = 0.9mg/l i 1. natrijumtiosulfata Na2S2O3. Dezinfekcija izvorske vode vrši se u posebnim bazenim koji treba da obezbede potpuno mešanje hlora i vode uz obezbeĊenje vremena kontakta od 15÷30 minuta. dubine 1÷1. prisutnih mikroorganizama u vodi u toku 15÷30 minuta. odnosno rasprskavanjem vode u sitne kapljice . Na izlazu iz bazena treba da se dobije slobodan hlor koncentracije 0. 0.Pod hlornim brojem se podrazumeva koliĉina hlora koja se utroši na oksidaciju organske materije tj. Dodavanje hlora se vrši hloratorima koji preko dozatora ubacuju utvrĊenu dozu hlora izraţenu najĉešće preko zapremine pripremljenog hlornog rastvora u jedinici vrmena (d u cm3/s).5mg/l. natrijumsulfita Na2SO3). Bazeni su pravougaoni. a uklanjanje viška hlora se vrši: .1÷0.3 mg/l.6mg/l. Dezinfekcija vode u bunaru zavisi od dinamike njegove eksploatacije i moţe da se vrši u odreĊenim periodima dana ubacivanjem potrebne zapremine hlornog rastvora poznate koncentracije ili uz korišćenje posebnih automatskih hloratora prilagoĊenih reţimu eksploatacije vode iz bunara. 0. a izuzetno 0.0. 65 .aeracijom.6 . U sluĉaju predoziranja. Posle 15 minuta se oĉitava na komparatoru preostali hlor (Sl2) po uzorku. Boca u kojoj se posle 30 minuta oĉitava minimalni višak hlora (rezidualnog) je merodavna za odreĊivanje hlornog broja.dodavanjem redukujućih hemikalija (ЅO2. Ova koliĉina se odreĊuje tako što se u pet boca zapremine 100ml uzorka vode doda koliĉina poznatog hlornog rastvora tako da uneti hlor Sl2 iznosi po uzorcima (bocama): 0. Npr.5mg/l u sluĉaju elementarnih nepogoda.3mg/l.2 mg/l. onda je hlorni broj: a = 0.propuštanjem prehlorisane vode kroz filter od aktivnog uglja .4 mg/l Slobodni hlor je višak hlora u vodi i predstavlja preventivnu koliĉinu u vodi radi njene zaštite od usputnih zagaĊenja od izvorišta do mesta potrošnje i on treba da iznosi B = 0. Ĉitanje se ponavlja i nakon 30 minuta. takva voda se ne sme koristiti za piće. Za periodiĉno hlorisanje vode u bunaru potrebno je prethodno poznavanje zapremine i kvaliteta vode (hlornog broja) u bunaru kao i koncentracije raspoloţivog hlornog preparata.

OSNOVNI POJMOVI Pod spoljašnjom – dvorišnom kanalizacionom mreţom se podrazumeva mreţa vdodova koja povezuje jednu ili više zgrada na gradsku kanalizacionu mreţu. Dvorišna mreţa se projektuje i izvodi u istom sistemu kao i gradska kanalizaciona mreţe (opšti ili separatni sistem kanalizacije) Shema dvorišne kanalizacione mreţe – opšti sistem kanalizacije 66 .V SPOLJAŠNJA KANALIZACIONA MREŢA 1. zatim vodovi koji povezuju slivnike za prihvatanje atmosferske vode sa dvorišnog prostora i potrebna reviziona (kontrolna) okna na mestima gde se povezuju dva ili više kanala ili dolazi do promene pravca ili preĉnika glavne odvodne cevi.1. Dvorišnu kanalizacionu mreţu ĉine obiĉno glavna odvodna cev zgrade.

5 J min J max R=R(D) 4/3 R R 4/3 Pribliţno se do ovih padova moţe doći i iz odnosa 1 1 J min J max D mm D cm 67 .2.7m/ѕ i 3m/ѕ pri kojima se obezbeĊuje normalna funkcija i stabilnost mreţe (nema istaloţavanja suspendovanih ĉestica kao i pojave abrazije zidova cevi pri velikim brzinama). Ovo se postiţe ako linija dna rova pribliţno paralelno prati liniju terena – nivelete. Iscrtana kanalizaciona mreţa predstavlja plan dvorišne kanalizacione mreţe i u njega se posle svih proraĉuna ubacuju i svi dobijeni podaci o mreţi (oznaka i broj ĉvora. preĉnik cevi. pad linije dna cevi i visinske kote ĉvorova mreţe sa kotama dna cevi i terena). tako da se otpadna i atmosferske vode sa i oko objekta odvedu najkraćim putem do uliĉne kanalizacione mreţe. duţina deonice – cevi izmeĊu dva ĉvora. znaĉajno je prilikom iscrtavanja mreţe u situaciji znati i okvirne visinske razlike izmeĊu polaznih taĉaka dvorišne kanalizacione mreţe i uliĉnog kolektora.50m) tako da zemljani radovi budu što manji. kao i na pravim dugaĉkim deonicama (razmak izmeĊu okana je 200·D. Mreţa se u situacionom planu iscrtava linijski.012 definisati izrazom 0.liniju dna rova odnosno cevi. Svi podaci o mreţi koji su upisani u planu kanalizacione mreţe se upisuju i u poduţnom profilu. poloţaj mreţe u odnosu na neki stalni objekat) kao i objekti ĉija unutrašnja kanalizaciona mreţa treba da se prihvati dvorišnom mreţom.50 do 2. Mreţa se najĉešće polaţe po osovini saobraćajnice ĉime se obezbeĊuje lak prilaz vozilima za odrţavanje mreţe. Podaci za kote terene – nivelete se ĉitaju sa situacionog plana.1 1. Poduţni profil duţ svih deonica kanalizacione mreţe daje visinski prikaz projektovane mreţe. Prilikom iscrtavanja linije dna rova potrebno je znati da su brzine kretanja vode u kanalizacionoj mreţi ograniĉene izmeĊu 0. ukupna protoka koja moţe da proĊe kroz deonicu.1. Kontrolna okna se iscrtavaju na mestima. dok se linija dna rova projektuje prema iscrtanoj liniji terena uz uvaţavanje kriterijuma o dubini ukopavanja dvor išne kanalizacione mreţe (od 1. Pošto je u najvećem broju sluĉajeva transport vode kroz cevi gravitacioni. Ovaj se profil radi u razmeri za duţine kao i situacioni plan.liniju terena ili nivelete (ako se mreţa provlaĉi ispod saobraćajnice) . Poduţni profil sadrţi dve karakteristiĉne linije: .PROJEKTOVANJE MREŢE Osnovu za projektovanje dvorišne kanalizacione mreţe ĉini situacioni plan dvorišnog kompleksa razmere 1:200 do 1:500 u koji su uneti podaci o uliĉnoj kanalizacionoj mreţi (sistem kanalizacione mreţe. dok je razmera za visine 1:100. Pošto je razmak izmeĊu kontrolnih okana na pravim i strmim deonicama zavisan od preĉnika cevi (D) to se ovaj poloţaj okna moţe utvrditi tek posle dimenzionisanja dvorišne kanalizacione mreţe. gde je D preĉnik cevi) ili strmim deonicama (kaskadna okna).1. Minimalni pad (Jmin) odnosno maksimalan pad kanala (Jmax) su posledice gornjih ograniĉenja brzine i mogu se uz primenu jednaĉine kontinuiteta i Shezy-Manning-ovih formula za koeficijent rapavosti zida cevi n=0. kako je prethodno naznaĉeno u poglavlju 1.

3. maksimalna i minimalna koliĉina vode. ĉije se dubine kreću od 1. Za sluĉaj da se na dvorišnu kanalizacionu mreţu povezuje više objekata.Kod strmih terena kada je pad linije terena veći od pada dna rova ( J t J max ) pristupa se projektovanju kaskadnih okana.koliĉina vode koju treba evakuisati .6m/ѕ ne dolazi do pojave istaloţavanja suspendova-nih materija u dvorišnoj kanalizacionoj mreţi. do merodavne koliĉine vode u mreţi se dolazi sumiranjem svih uzvodnih koliĉina vode koje dolaze od prikljuĉenih objekata.vaţeći propisi za ovu vrstu mreţe . Polazni elementi za proraĉun su: . Za proraĉun se koriste osnovne jednaĉine iz hidraulike.7% Poduţni profil dvorišne kanalizacione mreţe 1. koja će biti u stanju da prihvati sve otpadne i atmosferske vode iz objekata.0 m a izmeĊu kojih se projektuje cev sa padom J max 150 J min 150 J max 0. Prema maksimal-noj koliĉini se vrši izbor preĉnika mreţe. dok se prema minimalnoj koliĉini vode proverava mogućnost samoĉišćenja mreţe od taloţivih suspendovanih materija. POLAZNI ELEMENTI Proraĉun dvorišne mreţe se svodi na definisanje dimenzija mreţe.visinski poloţaj mreţe i . Prilaz da se ove koliĉine raĉunaju prema jednovremenom radu svih sanitarnih objekata u objektu se moţe prihvatiti kod manjih objekata jer dobijena 68 . Ova se koliĉina smatra i merodavnom za dimenzionisanje glavnog odvoda kanalizacije od objekta do uliĉnog kolektora. koje se odnose na teĉenje vode u otvorenim kanalima. Koliĉina otpadne vode koja se pojavljuje na izlazu iz objekta je promenljiva veliĉina i uslovljena je naĉinom i dinamikom upotrebe sanitarnih objekata. PRORAČUN MREŢE 1.a) Koliĉina vode koju treba evakuisati Koliĉina vode koju treba evakuisati iz objekata je odreĊena brojem i vrstom sanitarnih objekata i ista se pojavljuje na izlazu glavnog horizontalnog odvoda iz objekta. krovnih i dvorišnih površina i gravitaciono ih odvode do mesta konaĉne dispozicije (uliĉna kanalizaciona mreţa ili drugi prijemnik). zavisi od veliĉine objekta odnosno broja i vrste sanitarnih objekata koji jednovremeno rade. odnosno. Za proraĉun dvorišne mreţe su od posebnog interesa ekstremni sluĉajevi koji se mogu pojaviti u mreţi.5 do 4. Smatra se da pri brzini vode od 0. Maksimalna koliĉina otpadne vode iz objekta.1. merodavna za dimenzionisanje dvorišne kanalizacione mreţe.3.67% 6.

Njegova vrednost varira izmeĊu 0 i 1 što zavisi od materijala od koga je slivna površina izvedena.0 100 Pisoar 1.maksimalna koliĉina vode bitno ne utiĉe na izbor preĉnika dvorišne mreţe koji ne sme biti manji od 150mm.5 40 Tuš 2. Pouzdanost podataka je utoliko veća ukoliko se raspolaţe duţim periodom merenja. QA A i [l/ѕ] Intenzitet kiše (i) se definiše kao odnos visine ili zapremine taloga palog na posmatranu jedinicu površine za vreme trajanja kiše i izraţava se u (mm/min) ili u (l/s·ha). Tako se došlo do uvoĊenja korekcionog faktora (R – procenta) jednovremenog rada sanitarnih objekata. Vrednost EJ za razliĉite sanitarne objekte Vrsta ureĊaja Vrednost (EJ) Preĉnik izliva (mm) Umivaonik 1.0 32 Sudopera 1.0 32 a2) Koliĉina atmosferskih voda Koliĉina atmosferskih voda koje se slivaju sa odreĊene površine (krov. veša 1. i=200÷300 (400) [l/s·ha] Slivna površina (A) je horizontalna projekcija krova ili terase objekta.3. Za proraĉun sistema za prihvatanje i evakuaciju atmosferskih voda uzima se red petogodišnje kiše trajanja 15 minuta. obraĊuje i daje korisnicima hidrometeorološka sluţba. Podatke o kišama (koje se mere na ombrografu).95 Krovovi sa crepom i lepenkom 0. veliĉine i svrste slivnih površina.0 50 Kada 3.90 Krovovi sa betonom 0.25l/ѕ vode. terasa) zavise od intenziteta kiše.5 40 Slivnik u podu 3.70 69 . Kod zgrada sa velikim brojem sanitarnih objekata ovakav prilaz daje izuzetno velike koliĉine voda što poslediĉno zahteva i veće preĉnike dvorišne kanalizaci-one mreţe. Praktiĉna merenja na stambenim i društvenim objektima su pokazala da jednovremen rad svih sanitarnih objekata nije realan za proraĉun.0 50 WC–školjka sa vodokotlićem 6. Na osnovu prethodne definicije sledi da je: 1EJ=0. Izraţava se u 2 (m ·ha) Koeficijent oticanja (ψ) predstavlja odnos izmeĊu koliĉine otekle i pale vode na slivnu površinu.0 50 Bide 1.1. a koliĉina otpadne vode merodavna za proraĉun dvorišne mreţe je definisana izrazom: N p q [l/ѕ] Q 100 gde je: N – broj sanitarnih objekata iste vrste Ekvivalentna jedinica (EJ) je relativan broj.25l/ѕ Tabela 1.5 40 Mašina za pranje sudova. Tabela srednje vrednosti koeficijenta oticanja (ψ) za razliĉite površine Vrsta slivnih površina Koeficijent oticanja (ψ) Krovovi sa limenim i azbestnim ploĉama 0. koji je definisan kao odnos izmeĊu koliĉina otpadnih voda posmatranog referentnog sanitarnog objekta. Za referentni sanitarni objekat usvojen umivaonik iz koga u normalnim uslovim korišćenja istiĉe 0.

70 . .70 0.15 0.85 0.Trotoari i ulice od asfalta Trotoari i ulice od betona Trotoari i ulice od kamene kocke Trotoari i ulice od tucanika Bašte parkovi Njive.90 0.10 Za umereno klimatska podruĉja orijentaciono se moţe iskazati koliĉina atmosferske vode i preko EJ tako što se uzima da je: 16. proraĉun i izvoĊenje unutrašnje kanalizacione mreţe treba primeniti one koji vaţe za odreĊeni ili sliĉan grad jer republiĉki propis iz ove oblasti još nisu definisani. donje horizontalne mreţe i glavnog odvoda iz objekta.c) Vaţeći propisi za projektovanje.50 0. proraĉun i izvoĊenje unutrašnje kanalizacione mreţe Od vaţećih propisa za projektovanje. šume 0.7m 2 1EJ .b) Poloţaj sanitarnih objekata u odnosu na spoljašnju kanalizacionu mreţu Poloţaj sanitarnih objekata u odnosu na spoljašnju kanalizacionu mreţu se dobija iz graĊevinskog projekta i podatka o spoljašnjoj kanalizacionoj mreţi i od znaĉaja je za definisanje padova horizontalnih ogranaka.

71 .

72 .

9 300 3.1 1000 P(%) 3. Proraĉun dvorišne kanalizacione mreţe Polazni podaci Stanje u mreţi 73 .4 45 6.3 1000 2.4 350 3.5 800 100 6.2.6 160 20 14.3.poţeljno je da za maksimalno opterećenje mreţa bude delimiĉno ispunjena vodom (do 2/3Ø) ĉime se obezbeĊuje nesmetana evakuacija krupnijih plivajućih materija koje mogu da se naĊu u otpadnoj i atmosferskoj vodi.7 25 9.7 10 14.4 30 8. Visinski poloţaj mreţe Visinski poloţaj mreţe je definisan poduţnim profilom dvorišne kanalizacione mreţe.9 400 3.8 500 70 7.6 2.brzina vode u mreţi ne sme da bude manja od 0.Tabela jednovremenog rada sanitarnih objekata (r %) a) Stambeni objekti b) Društveni objekti N P(%) N P(%) N P(%) N 10 19.6 1. ventilacija kanalizacione mreţe i rezervni prostor za prijem nepredviĊenih koliĉina koje mogu doći u mreţu.7 700 90 6. Iz profila se mogu dobiti svi visinski podaci o mreţi i terenu kao i padovi kanala za svaku deonicu mreţe poĉev od prikljuĉka na uliĉni kolektor pa do najudaljenijeg objekta u dvorišnom kompleksu.6m/ѕ niti veća od 3.0 180 25 12.2 100 4.5 200 4.8 1.6 80 4. Dimenzionisanje se za veći kompleks vrši tabelarno uz primenu osnovnih jednaĉina iz hidraulike iskazanih preko odgovarajućih dijagrama i tabela. DIMENZIONISANJE MREŢE Na osnovu prethodno definisanih polaznih elemenata pristupa se dimenzionisanju mreţe.0 120 4.0 200 30 11. 1.6 250 4.7 400 50 8.1 450 3.0 1.5 500 2.4 Koliĉina atmosferske vode koja se sliva sa odreĊene površine se odreĊuje prema karakteristiĉnoj kiši trajanja 15 minuta kao i veliĉini i vrsti slivne površine.6 3.6 800 2.8 120 5.2 2.8 70 5.minimalni preĉnik dvorišne mreţe za evakuaciju otpadnih voda je 150mm .0 35 7.2 140 5.1 2.3 450 60 8.1 50 6.0m/ѕ .0 60 5.6 300 40 9.0 160 5.1 350 45 9.7 1.4 2.8 3.8 2.2 250 35 10.3 15 11.4 600 80 7.3 140 15 16.6 40 7.2 2.1 600 2. poĉev od najudaljenije deonice pa sve do prikljuĉka na uliĉnu mreţu. Vaţeći propisi za ovu vrstu mreţe Vaţeći propisi koji se odnose na ovu vrstu mreţe pre svega u delu koji utiĉu na izbor dimenzija mreţe su: .6 180 4.0 20 10.4 3.

Ukupna protoka (6) koja treba da proĊe kroz analiziranu deonicu mreţe predstavlja zbir tranzitne protoke (4). Ovaj podatak se upisuje u kolonu (11). gde je Q0 propusna moć usvojene cevi kada je ispunjena vodom (kolona 8). preko koga se lako sraĉunava stvarna visina punjenja cevi hstv.Pun profil Dimenzije mreţe Ø (mm) Protoke (l/s) Duţina deonice L(mm) Ukupna (gstv) Stvarno stanje Pad kanala J (%) Tranzit g0 (l/s) V0 (l/s) Vstv m/ѕ hstv m/ѕ (1) (2) (3) (4) (5) Deoniĉna Deonice (6) (7) (8) (9) (10) (11) Polazni podaci se dobijaju iz situacionog plana i poduţnog profila dvorišne kanalizacione mreţe. 74 . U kolonu (3) se upisuje pad cevi po deonicama mreţe. a Qstv – ukupna protoka analizirane deonice (kolona 6). Izbor odgovarajućeg deoniĉnog preĉnika cevi (7) se vrši prema podacima o ukupnoj protoci (6) i padu kanala (3) uz korišćenje odgovarajućeg dijagrama ili tabele. Za sraĉunati odnos protoka iz dijagrama se naĊe preseĉna taĉka sa linijom Q koja se zatim projektuje na ordinatu gde se oĉitava vrednost odnosa hstv/Ø. odnosno ukupne koliĉine vode koja dolazi iz prethodne uzvodne deonice mreţe i deoniĉne protoke (5) koja nastaje prikljuĉenjem nekog objkta na toj deonici. Kontrola ovog uslova se vrši preko dijagrama stanja u cevima tako što se naĊe odnos Qstv/ Q0. a prema podacima iz poduţnog profila dvorišne kanalizacione mreţe. Izabrani preĉnik (Ø) treba da zadovolji uslov da ne sme da bude manji od utvrĊenog propisima za ovu mreţe kao i da pri ukupnoj protoci iz kolone (6) visina punjenja (hstv) ne bude veća od 2/3 Ø.

Dijagram stanja u cevima 75 .

tako što se preseĉna taĉka na liniji Q (za sraĉunati odnos Qstv/Q0) projektuje po hirizontali na liniju (V). a dobijena preseĉna taĉka projektuje na apscisnu skalu sa koje se oĉitava odnos Vstv/V0. upisuje u kolonu (10) i ista ne bi smela da bude manja od 0.6 m/ѕ. Stvarna brzina Vstv se iz oĉitanog odnosa lako sraĉunava.Dijagram za azbest-cementne cevi tipa "KS" Stvarna brzina vode u cevi pri ukupnoj protoci se takoĊe odreĊuje iz prethodnog dijagrama. 76 . gde je V0 brzina vode u cevi pri punom profilu (kolona 9).

Ako je rov plići onda se uzima da to odstojanje ne bi trebalo da bude manje od 1.4 0. Mreţa se izvodi pravolinijski i svaka promena pravca. IZVOĐENJE MREŢE Dvorišna kanalizaciona mreţa se izvodi prema projektnoj dokumentaciji i ista treba da bude izvedena tako da ne ispušta otpadnu vodu u okolno zemljište i ne zagaĊuje podzemnu vodu. Za sluĉaj da je dubina rova veća od kote fundiranja objekta onda se to odstojanje odreĊuje prema zahtevanim dubinama rova i karakteristikama tla. Rastojanje rova od obliţnjeg objekta zavisi od dubine rova i kote fundiranja objekta. Pošto je teĉenje vode u kanalizacionoj mreţi gravitaciono od posebnog znaĉaja je precizno nivelisanje i izvoĊenje dna rova.3. Najbolje je da se ovaj pad kontroliše nivelmanom. bilo po horizontali ili verikali. razupiranje (delimiĉno ili potpuno) rova se nameće kao obavezno. najpre se na terenu izvrši obeleţavanje osovina rova i širine iskopa u svemu kako je opisano za spoljašnju dvorišnu vodovodnu mreţu.5 m.1. Preko dobro nivelisanog i izravnatog dna rova se nabaca sloj peska debljine oko 5cm na koji se polaţe kanalizaciona mreţa. Obzirom da su te dubine veće od 1. vrši se preko odgovarajućih fazonskih komada i kontrolnih okana. Pre poĉetka iskopa rova. Širina rova zavisi od spoljašnjeg preĉnika cevi kao i dubine ukopavanja mreţe.5 B [m] tg gde je: α – ugao unutrašnjeg trenja zemljišta α = 30 – 37° zbijeno tlo α= 25° šljunkovito tlo α = 40 – 46° suv glinovit pesak α = 20 – 25° vlaţan glinovit pesak α = 40 – 50° suva glina α = 40 – 45° zbijeno tlo Odstojanje rova od temelja objekta Prikljuĉak na uliĉnu kanalizacionu mreţu se izvodi u gornjoj trećini cevi preko ugraĊenog fazonskog komada još za vreme izgradnje uliĉne kanalizacione mreţe ili ĉešće 77 . h2 L 0.5m.3.

Detalj prikljuĉka dvorišne na uliĉnu kanalizacionu mreţu 78 . .ugraĊivanjem prikljuĉka na licu mesta od strane struĉne sluţbe gradskog preduzeća za vodovod i kanalizaciju.

0m od regulacione linije) .prikljuĉka objekta na uliĉnu kanalizacionu mreţu (ili na 1.naglog denivelisanja dna kanalizacione mreţe (kaskadna okna) 79 .na pravim deonicama ĉija duţina je veća od 200 (D – preĉnik cevi) .ulivanja sekundarnih kanala . Postavljaju se na mestima: . Sluţe za kontrolu i odrţavanje funkcije kanalizacione mreţe.promene pravca kanalizacione mreţe (bilo po horizontali ili vertikalil) .Shema prikljuĉka dvorišne na uliĉnu kanalizacionu mreţu Kontrola okna – ĉine posebno znaĉajne objekte na mreţi.promene preĉnika kanalizacione mreţe .5÷2.

Detalj kontrolnog okna Okna se rade od betona ili azbestcementa najĉešće gotovih prefabrikovanih elemenata i reĊe od opeke i kamena. Dimenzija okna i oblik su uslovljeni potrebnim prostorom za rad radnika koji treba da izvrše odreĊenu intervenciju u oknu i iznose Ø100cm.226 80 .J6.J6. Penjalice se rade od betonskog gvoţĊa Ø18mm.221 M.5 62. Okna se zatvaraju livenim poklopcima Ø600mm ili 60/60cm. Okno se u gornjem delu suţava na otvor Ø600 mm ili 60·60cm tako da jedna strana okna i dalje ostane vertikalna.5 Masa kg 28 53 104 154 163 JUS M.J6.J6.222 M.5 62.J6. Poklopci za zatvaranje okna (prema JUS-u Opitno Namena opterećenje kN Vrtovi i pešaĉki prelazi 15 Dvorišne pešaĉke staze 50 Slabo prometni putevi 150 Ulice bez tranzitnog prometa i 250 putevi s lakšim prometom Ulice s tranzitnim prometom i putevi 400 Preĉnik Ø cm 60 60 62.224 M.223 M. Na ovu se stranu ugraĊuju penjalice za silaz u okno. teţine prema mogućem spoljašnjem opterećenju koga treba da prime. 90·90cm do 100·100cm. 20mm ili od gotovih specijalnih gazišta.

Montaţa cevne mreţe se vrši od prikljuĉka na uliĉni kolektor uzvodno do najudaljenijeg prikljuĉka glavnog odvoda iz objekta. Oštećeno mesto se kod ispitivanja vazduhom nalazi sapunicom dok se kod korišćenja 81 . Mesta procurivanja se obeleţe.saveznog znaĉaja I i II reda Na mestima promene preĉnika kanalizacione mreţe ugraĊuje se kontrolno okno. Da bi odgovorilo svojoj funkciji kao i omogućio rad radniku. neophodno je da se izvede posebna cevna veza izmeĊu gornjeg i donjeg nivoa kanalizacione mreţe u oknu. KONTROLA IZVEDENE MREŢE Pre stavljanja izvedene mreţe u upotrebu. Mreţa se drţi pod pritiskom 15 minuta za koje vreme pritisak (za dobro izvedenu mreţu) ne bi smeo da opadne.3.4.obradom dna u obliku kinete (polucevi) za otvoreno prihvatanje i dovoĊenje otpadnih voda od uzvodnog i sekundarnog kanala dvorišne kanalizacione mreţe. mreţa napunjena vodom drţi pod pritiskom od 0. 1.3 bara do jednog sata. Dno kontrolnog okna se moţe obraditi na dva naĉina: . Kaskadna okna su namenjena za visinsko usaglašavanje kanalizacione mreţe. a prelaz sa manjeg na veći preĉnik treba izvršiti izravnanjem gornjih ivica cevi ĉime se obezbeĊuje lakše ispiranje eventualnog taloga u mreţi.Ispitivanje vazduhom (gasom) se vrši pomoću aparata sa kompresorom koji ubacuje gas pod pritiskom do 0.betoniranjem ravne ploĉe preko koje se montiraju fazonski komadi i cevi kanalizacione mreţe . posle ĉega se vrši pregled mreţe. popravljaju i ceo postupak ispitivanja ponavlja. IzmeĊu uzvodne i nizvodne deonice mreţe. .Ispitivanje vodom se vrši na taj naĉin što se otvori ispitivane deonice zaĉepe. mreţa se ispituje na vodonepropus-nost spojeva vodom ili vazduhom (gasom): .3 bara.2 do 0.

SPECIJALNI SLUČAJEVI I PROBLEMATIKA 1. a postupak ispitivanja ponavlja. a elektromotor se nalazi iznad nivoa vode u sabirnom oknu. specijalni objekti) otpadne vode se preko sabirnog okna prihvata i prepumpava do najbliţeg dela unutrašnje kanalizacione mreţe. Fekalna centrifugalna pumpa 1. gde ne postoji gradska kanalizaciona mreţa problem dispozicije otpadnih voda objekata rešava se preko manjih 82 . Kod vertikalnih pumpi (ĉešći oblik) pumpa je potopljena. odnosno iskljuĉenje pumpe. Kod vertikalnih pumpi.mirišljavih gasova (amonijak) utvrĊuje mirisom. Za prepumpavanje se koriste specijalne vrste fekalnih centrifugalnih pumpi. MANJI UREĐAJI ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA U sluĉaju da se objekat nalazi van gradskog podruĉja.4. 1.4. koje su po konstrukciji lopatica i rotora prilagoĊene sastavu otpadne vode. koje su po konstrukciji lopatica i rotora prilagoĊene sastavu otpadne vode. podrumi.PREPUMPAVANJE OTPADNIH VODA Na mestima gde su sanitarni objekti na niţem nivou od spoljašnje kanalizacione mreţe (kotlarnice. Pumpa se automatski ukljuĉuje preko posebnog plovka kojim se reguliše nivo vode za ukljuĉenje.1. Oštećeno mesto ispusta se popravlja.2.4.

. koji se posebno bave problemima preĉišćavanja otpadnih voda i zaštite vodotoka. Izbor i veliĉina ureĊaja zavisi od: .zakonskih uslova za ispust otpadnih voda u prirodni prijemnik.dan) stanovniku ( l) Nemaĉka 150 300 Austrija 500 400 Švajcarska 170 500 SAD 200 500 Drţava Minimalno Zadrţavanje po dozvoljena vode u jami veliĉina jame (l) (dan) 3000 3000 3000 2800 2. Većina ovih ureĊaja radi na principu uklanjanja suspendovanih ĉestica preko taloţnica. a organskih materija primenom biološkog procesa sa aktivnim muljem. odnosa strana b:1 =1:4 do 1:5.67 2.ureĊaja za mehaniĉko i biološko preĉišćavanje otpadnih voda. Bezen se radi sa više komora (od 2 do 4) što zavisi od broja korisnika objekta. Preĉišćena voda se zatim ispuštaju u prirodni prijemnik (vodotok ili zemljište). izbor i veliĉinu ovih ureĊaja ipak treba prepustiti struĉnim ljudima.0 do 1. Obzirom na veliku kolebljivost koliĉina otpadnih voda iz objekata u toku dana.5m. Vodonepropusne jame – bazeni se rade od betona. pravougaonog su i izduţenog oblika.94 2. dubine 1. Zbog toga je ona po zapremini za 2 do 3 puta veća od ostalih komora. Okvirne zapremine septiĉke jame Potrošnja vode Zapremina qs septika (l/st.koliĉine i kvaliteta otpadnih voda i .00 2. Za naselja manja od 50 stanovnika ĉestu primenu imaju septiĉke jame. Prva komora je namenjena za taloţenje suspendovanog materijala i zadrţavanje plivajućih materija i masti. Upotreba procednih septiĉkih jama u naselju je praktiĉno zabranjena.50 83 . kao i sve preciznijih i oštrijih zahteva u pogledu ispusta otpadnih voda u prirodne vodotoke. Na trţištu se nalazi nekoliko tipiziranih ureĊaja koji se mogu prilagoĊavati opterećenju koje potiĉe od naselja veliĉine od 50 do 500 stanovnika. Zapremina septiĉke jame se u nedostatku naših propisa okvirno moţe odrediti prema standardima utvrĊenim za neke od Evropskih zemalja i SAD.broja stanovnika odnosno korisnika objekata.

Septiĉka

jama

84

1) Za bunar zapremine vode 2,0 m3 ĉije je hlorni broj vode a = 0,4mg/l treba definisati potrebnu zapreminu natrijum hipohlorita – "varikine" koncentracije 4% Cl2. Za dezinfekciju vode u bunaru. Rešenje: V d D 10 C

0,7 10 3 35cm 3 1g = 1 cm3 4 100 d = a+b = 0,4 + 0,3 = 0,7 mg/l Cl2 = 0,7 10 3 g/l. 2) s kote rezervoara 520 na kotu 490mm treba dovesti q:5 l/s, na odstojanje od 900m. Koliki je preĉnik dovoda? Rad: h = 520 – 490 = 30m h 30 J 0,033 3,33% L 900 Sa dijagrama oĉitavamo D=80 mm, v=1,1 m/ѕ. 3) Odrediti kotu rezervoara ako su ĉesme nakoti 200 i rastojanju od 250 m a svaka treba da da po 0,3 l/s.
3

2 10

3

Rad:

- kota pijezometra u (3) je 205 m - kota pijezometra u (2) treba da bude takva da pokrije gubitke Q2-3 = q3 = 0,3 l/s. i Ø1" J=4,4% h2-3 = L2-3 · ζ2-3 = 250 · 0,044 = 11 m - kota pijezometra u (2) je 205+11=216 m. - Pijezometar u (1) pokriva gubitke Q1-2 = q2+ q3 = 0,6 l/s kroz 0/5/4" na deonici h1-2 =250 m. h1-2 = L1-2 · J1-2= 250 · 0,052 = 13 m - kota pijezometra u (1) iznosi KP2+h1-2 = 216 + 13 = 229 - visina vode u rezervoaru analogno ranije objašnjenom je: QR-1 = q1 + q2 +qr = 0,9 l/s; Ø 6/4" J R-1 = 10,4% hr-1 = 250 ·0,10 =26 m. Hr = 229 + 26 = 255 m

VI ZADACI I VEŢBE
1. ZADATAK

85

Za neku kišu intenziteta i (mm/h) koja je padala Tk ĉasova (h) na slivno podruĉje F(km2) izvesti obrazac za maksimalni proticaj Qmax (m3/ѕ) ako : - se vreme poĉetka padanja kiše poklapa sa vremenom poĉetka porasta proticaja - je vreme "zakašnjenja" pojave Qmax u odnosu na "teţište" kiše - je vreme porasta proticaja Tk t p Tp 2 - je vreme porasta proticaja velike vode 1 Tp Tk k - je trajanje proticaja velike vode Tb = Tp + Tr = Tp · (1 + k) usvojiti Δ hidrogram Rad:
d

Pe F

Qmax Qmax Qmax

Qmax Tb ; 2 2 Pe F 2 Pe F Tb T p Tr 2 Fie Tk 1 k Tp

2 Pe F T p (1 Tr T p ) 4 Fie T p t p 1 k Tp

2 F Pe 1 k Tp

Pe

ieTk

t 4 Fie (1 p ) 1 k Tp

i sl.

86

ZADATAK Na slivno podruĉje površine F=1000 km2 padala je kiša Tk=5 ĉasova.0257m / h 22 180 Tk 3časa 3 60 180 min Tp Tr d Tp k Tp Tk 2 3 3.2 Tp Rad Ako se pretpostavi da je i =ie.74m3 / čas 55.74mm / h 0.2 3. tp = 2 22 Tk ĉasa Tr k 1.63 (3.2.5 4.0257 3 Qmax 200259.2 2 p 2 2 5200 i 25. Pod pretpostavkom da je kiša po intenzitetu bila ravna najjaĉim pljuskovima opaţenim na tom 800 podruĉju definisani obrascem i(mm / čas ) (Tk –u minutima) 52 Tk Da proseĉni gubici usled isparavanja i infiltracije iznose D=E+I= 10mm/ĉas i da je vreme koncentracije proticaja tp = 10 ĉasova.5 4. F= 10 km2 .5časa 2 1. ZADATAK Pomoću izvedenog obrasca sraĉunati Qmax i zapreminu otekle vode ako je 5200 Tk=3ĉasa.2časa 2 2 55. i (mm/ h) (u obrascu je Tk u minutama).2) 60 60 2 771.63m3 / s 3 1 k T Tk 1 1. gornji obrazac se moţe preurediti za tekuću potrebu: 2 Fi Tk 2 10 106 0.03 103 m3 Qmax (Tp Tr ) 3. Sraĉunati: 1) vrednost najvećeg proticaja 87 .

5 25 ) 2 63.02273m / čas 5čas 1000 1 106 m2 6 i Tk F Kontrola: 0.73mm / čas 52 300 Tk 5časova 5 60 300 min 2) P F e i Tk F 0.73 10 12. pa se onda zbrajaju 88 . zadatka.96m3 / s i 22.01273m / čas 3.65 106 113.5 25časova Tp 2 Pe F Tb f 2 ie Tk F Tp Tr 2 0.39 106 m3 / čas 942.01273 5čas 1000 10 63. sraĉunati zapreminu otekle vode od kiše ĉiji je hijetogram: k=2 F=10 km2 tp=2 ĉasa Rad Za svaku kišu se posebno radi hidrogram.65 10 6 m 3 4.01273 5 1000 1 106 12.2) veliĉinu ukupno pale i ukupno otekle vode 3) koeficijent oticaja Rad 1) Tp Tr Qmax ie i Tk 5 10 12.73mm / čas 8000 22.73 942 . ZADATAK Za izveden obrazac za Qmax iz 1.5 25 0.73 22.5časova 2 2 2Tp 2 12.96 60 60 (12 .65 106 0.65 10 m 6 3 -ukupno pala voda e -ukupno otekla voda e 3) Qmax (Tp Tr ) 2 ie i e 12.56 63.

ako se formira Δ hidrogram sa bazom od 10 ĉasova Vodostaj 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 N(m) Proticaj 13 27 43 62 83 107 131 154 179 207 Q (m3/ѕ) 6 88. Posle kiše uniformnog intenziteta 12 min/ĉas i trajanja 2 ĉasa.444445 103 s 2 Rad: A=350 km2 i = 12 mm/ĉas Tk = 2 ĉasa Qmax = 143 m3/ѕ Tb = 10 ĉas N=170 cm Ekstrapolacijom ili crtanjem dijagrama pa oĉitavanjem se dobija odgovarajuće Q.88889 103 (3 6) 2 44. izmeren je maksimalni vodostaj od 170 cm. ZADATAK Rezultati merenja vodostaja i proticaja su dati u tabeli. Usvajam Q=143 m3/ѕ 89 .i 20 min/ čas 2 20 1 10 2 10 10 6 2 (1 2)( 2 ) 2 3 2 Fi Tk 1 k T Tk p 2 i 10 min/ čas Qm ax Q 2 m ax uk 1 88. Vodotok drenira sliv od A=350 km2.45 10 3 m3 / čas 1 Qmax (Tp Tr ) 2 2 Qmax (Tp Tr ) 2 2 6 400000 10 200000 10 600000 103 m3 Tk 2 Tp t k 2 3 2 2 Tr k Tp 2 3 6 Kontrola: i1 Tk F i2 Tk F (20 10) 1 10 3 10 106 2 600000m3 uk 1 2 5.89 10 3 m3 / čas 44 . Naći koeficijent oticaja sa sliva.

pala voda 6. Rad: A=10 ha=100000 m2 i0=20 mm/ĉas=0.666=1ĉas Tb=1ĉas e 2 Qmax Qmax Tk 2 e Qmax (Tc Tk ) Qmax 0. Zatim sraĉunati bazu hidrograma i Qmax.833 1.4 10 6 m 3 p A 12 1 10 2 350 10 6 Vd 2.otekla voda .4 d .d Q max Tb 2 143 60 60 10 2 3 2.4 266.02 m/ĉas Tk=10min =0.4m 3 0.8333-0. ZADATAK Na jedan veštaĉki sliv površine 10 ha padala je kiša uniformnog intenziteta i0 =20 mm/ĉas trajanja 10 minuta.57 0. Brzina kretanja vode sabirnim kanalom je 10 m/min.6666 Tb=2Tk+Tc-Tk=2 ·0.1667+0.1667 ĉasa vk= 10 m/min η = 0.1667 ĉasa Tc-Tk=0.72 320.08m3 / čas 90 .8333časa Tk Tc 0.8 L 500m Tc 50 min v 10m / min 0.1667 Qmax 0 1.2 e 0.2 266.1667=0.8.1667 100000 333.8 333. Odrediti zapreminu otekle vode sa sliva ako je koeficijent oticaja η=0.57 10 6 m 3 8.72m 3 P A i Tk A e e Tk=0.31 V 8.02 0.

8333 320.1667 0. ZADATAK Na sliv površine A=1200 km2 palo je proseĉno 55mm kiše.8 0. Tabela 1 Vreme t (ĉas) 0 8 16 24 32 40 48 56 64 72 80 Vodostaj H(cm) 50 159 216 199 142 114 98 86 76 68 58 Kriva proticaja data je u tabeli 2 Tabela 2 Vodostaj H(cm) 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 Proticaj Q(m3 /ѕ) 13 27 43 62 83 107 131 154 179 207 Sraĉunati zapreminu pale i otekle vode i utvrditi koeficijent oticaja i nacrtati hidrogram oticaja. Rad: Pala voda za R=55 mm P A 55 1 10 3 1200 1 106 66 106 m3 Na ovaj naĉin se dobije veza vremena i proticaja i formira se tablica. koja moţe da posluţi i za sraĉunavanje otekle vode. povlaĉenjem horizontalne iz taĉke A) 91 .Kontrola: Qmax i A Tk Tc 0.08m3 / čas 7.02 100000 0. Ta kiša je izazvala poplavni talas sa vodostajima na vodomernoj stanici prikazanim u tabeli 1. Zatim se nacrta hidrogram oticaja i izvrši se odvajanje baznog i površinskog oticaja na jedan od mogućih naĉina (npr.

2 h 0.33 N N t 60 .45 0. a izgled mernog profila na slici 1.7 0 66.5n +2.2 h 0.2 40.vsr: Oĉitano vsr =38 cm/ѕ n 92 .8 78.45 (v u cm/s) Tabela 1 Vert.08 4 34.7 2. Koeficijent oticaja je d d koja 8.8h Dno 120 90 75 65 180 120 90 75 Rad: Brzine u vertikalama V1 V2 Odstojanje od Odstojanje u (m) V1(m/ѕ) Odstojanje u (m) V2 (cm/s) površina 0 40.8h 1.33 3. ako je jednaĉina hidrometrijskog krila data kao: V=25.6h 1.6h 0.4 53.7 Dno 2 30.2 40. 2 Odstojanje N N Od površina 90 150 0.45 0.Sada se oĉitavaju vrednosti površinskog oticaja i traţi se površina predstavlja zapreminu otekle vode. ZADATAK Rezultati hidrometrijskog merenja (broj obrtaja elise hidrometrijskog krila N za vreme t = 60sec) su prikazani u tabeli 1. sraĉunati proticaj.2 0.6 34. 1 Vert.95 0.4 53.

2cm 2 / s 57.45 40.7 34.7 10.3 9.1 120 130 140 9.6 11.7 2.2 2 2 23165.95 53.7 40.45 40.316 0. (ispravan postupak) hmax 53.2 78. odrediti proticaj u vodotoku grafoanalitiĉkim postupkom Redni broj vertikale Odstojanje od leve obale (m) Dubina vode (m) I 0 20 0 9.33 vdh 40 80 40 0 2 2 2 34.19cm / s vdh 66.844 2 Q 9. na osnovu rezultata merenja brzine vode.3 9.1 93 .8cm 2 / s 2 hmax 1 sr v 0 vdh hmax 8437.844 3 0.7 0. ZADATAK Za hidrometrijski profil A.8 200 42.3 9.1 9.316 2 2 Q 1.74 3.2424 Q 0.2 9.7 53.33 30.45 40.3 9.45 80 160 2 2 53.91cm / s 2 sr v 2.7 40.2 9.08 40 8437.7 34.1816 4.33 80 80 5805 10592 366 3001.3 34 50 II 60 70 80 90 III 100 110 9.95 78.164m 3 / s 9.U principu potrebno je da se naĊe porvšina dijagrama v=f(h) i da se ta površina podeli sa hmax.

Srednje brzine (m/ѕ) 0.1) (0.45) 40 0.7) (0.222 (0.993 9.222 6.469 6.1) (0.55 9.618 254 7.7) (0.7 V 200 9.968 9.8) 40 50 48 2 2 2 (0.618 8..4 0.669 9.45) 46 .877 9..7 5.115m 3 / s / m' b1 20 0 20m 0.7q VIII b 9 2 i I Rad: qI vI h I q II 0.469 6.115 20 5.45 0.968 9.8 VII 284 6.222m 3 / s / m' b2 60 20 40m Q 0.877 9.5 0.3 6.3 5.993 170 9.4) (0.469 VIII 324 4.7 0.2 VI 234 8..5) 0.513 4.8 0.513 4.7q I b1 b j 0.877 215 9.115 6.4) (0.5) 42 34 50 2 2 2 (o.55 0.513 370 0 Proticaj sraĉunati po obrascu VIII qi qi 1 Q 0.m 3 / s 2 10.618 8.669 0.993 9.7(0. ZADATAK 94 .8) (0.968 IV 158 9.

60 0.21) 2 2 0.28 2 0.7 95 . Rad hmax I v sr 0 vdh 0.05 Sraĉunati protok u reci.60 III 24 0.154 0.09 0.079 0.45 0.25 0.6 0.80 0.52 0.25 0.25 0.15 8 0 tabela 2 dno 0.09 0.7h 0.70 I 22 1.90 10 0.30 Broj vetikala Brzina vode V (m/ѕ) vertikala I II III površina 0. Iz dnevnika merenja uzeti su podaci o proticajnom profilu (tabela 1) i brzina u odabranim taĉkama preseka (tabela 2) Proticajni presek Stacionaţa (m) 28 26 Dubina h (m) 0 0.50 0.7 I vsr (0.75 0.5 0.10 20 1.5 0.Na vodotoku koji drenira slivno podruĉje od F=750km2 izvršeno je merenje protoka vode.78 0.38 0.036) / 0.21 0.25 0.4h 0.20 II 16 0.384m / s hmax ( 0.35 18 1.18 tabela 1 14 12 0.

2 2 2 (0..38 0.126)1.701 0.38 0.108 0.269 10 6 0.6 2 2 2 (0.m / s 0.78 0.05 0.595m / s ( III v sr v sr III 0.269 4 2 2 Napomena: taĉnija vrednost za Q bi se dobila kada bi se traţila vrednost za svako qi za koje imamo merenu dubinu.. pretpostavljajući linearnu promenu brzina izmeĊu mernih profila gde su merene dubine.2 0.36) / 1.050 0.020) / 0.297 m / s ( Q 0.221 0.7 0.24 0.II v sr v sr II 0.7 0.73 0.0.18 0.52 0.45 0. MeĊutim.178 4 Q . 96 . postavlja se pitanje potrebe da se to radi.178 0.18 0.18 / 0.367 0.18 0.48 0.701 0.6 0.78 0..

. Qb – bazni oticaj T R – visina kiše [mm]. f – infiltracija tk – trajanje kiše Re = R – Rf .VEŢBE Re – efektivne padavine [mm] Wd .zapremina pale kiše.direktni oticaj (površina hidrograma direktnog oticanja Pe A Wd – zapremina otekle vode (m3 ). T – vreme padanja Ie = i – f . [m3 /ѕ] – proticaj. A.deo koji ide u infiltraciju L Tc .površina sliva (km2) P A [m3 /ѕ] η – koeficijent oticaja Pe i e e R – padavine.zapremina pale vode Wb .zapremina vode baznog oticaja P i mm / min . Re =i·tk . v L – brzina sliva. A – P i površina sliva[m3] Wd Wb е .f·tk T . v – srednja brzina putovanja vode duţ sliva Q slika96 Q max заTc ie A Tk d Pe A Q max Q max Tb 2 2Pe A 2i e T Tb T 97 .zapremina otekle vode.intenzitet kiše Q = Qd + Qb.

98 .

........................................................ 54 1..................................................................................5.OTICAJ ..................... POTREBE ZA VODOM ...................1....................1............................ PRORAĈUNA SPOLJAŠNJE VODOVODNE MREŢE ..........4..1..............................................PROSECANJE REĈNIH KRIVINA ....2......................................................................6............................................ 61 1............. VODOVODNA MREŢA (SPOLJAŠNJA).................................................. 8 7..................... 7 5.................................................................................. 37 1.......................................................................... ATESTIRANJE I UPOTREBNA DOZVOLA ZA IZVEDENU MREŢU 63 1...........3.................7...................1..........................2......... PRIKAZIVANJE............ ODREĐIVANJE ISPARAVANJA ......................8................4........... IZVOĐENJE MREŢE ........................................... 6 4......................................................2................................................5....3................. BAGERSKI RADOVI ................................ 4 3..........3...... REZERVOARI ...........3........................ 3.................... 50 1.......................................... 3 1............................................................................... UREĐAJI ZA ZAHVAT I POTISKIVANJE VODE .............. REGULACIONE GRAĐEVINE ............................................. MERENJE PROTICAJA ...8...............................3......................... 31 IV SNABDEVANJE VODOM I KANALISANJE ........... ISPARAVANJE I TRANSPIRACIJA...........................................8............................................8...................................3.........................1............... 25 3... BIOTEHNIĈKI RADOVI ............ UVOD....................................... 25 3........................... Error! Bookmark not defined...................... 3 2....................... REGULACIONE GRAĐEVINE..................1....................... 32 1. KVALITET VODE ...... 9 8..............................2........................................................................ RADOVI NA UREĐENJU PRIRODNIH TOKOVA.........6.......................................3..........................................................................................3............ 49 1................ 47 1..................................................................................... 25 3............................... OSNOVNI POJMOVI .... UVOD ...... 53 1......................... DEZINFEKCIJA OBJEKATA I VODE ... Error! Bookmark not defined............. 1 2.... INTERCEPCIJA..................... 45 1....HIDROLOŠKI CIKLUS ................................. PRORAĈUN LINIJA NIVOA VODE ...................................... SNABDEVANJE VODOM .................... NANOS ........... HIDROLOGIJA.......................... 0 1......7......... 26 3..................................... 6 4................................ELEMENTI REGULACIONIH GRAĐEVINA............................................... IZVORIŠTE VODE .............. 4 3............. 40 1................ REGULACIONI RADOVI I GRAĐEVINE...................................................SADRŢAJ I VODOPRIVREDA ....8..... 34 1.................... 25 3........ 32 1...............3......... OBRADA I ANALIZA PADAVINA .................... REGULACIJA REĈNIH UŠĆA ............ MATERIJALI ZA IZVOĐENJE MREŢE (SPOLJAŠNJI I UNUTRAŠNJI)... 49 1.... 31 3................................................................. 4 3............................ 1 II HIDROLOGIJA I HIDROMETRIJA ...................... 25 3..................................2. PADAVINE ................................. VODOPRIVREDA ...... MATERIJALI I IZVOĐENJE . PROJEKTOVANJE MREŢE ...... 14 III UREĐENJE VODOTOKA .................. 26 3...................1..............3.5.............. 2.................. IZRAŢAVANJE PADAVINA .............4............... 3 3....... VODOZAHVATNI OBJEKTI ...........................................MATERIJALI ZA IZRADU REGULACIONIH GRAĐEVINA....................................... VODOPRIVREDNI PLANOVI I VODOPRIVREDNE OSNOVE .................................................................................................................8.... 66 1.. 8 6.............................. 36 1.................... 64 V SPOLJAŠNJA KANALIZACIONA MREŢA ......................... 32 1.............MERENJE PADAVINA .... 66 99 ....................................................... 19 1...8.8...................................................... INFILTRACIJA (PONIRANJE VODE) ................................

................. DIMENZIONISANJE MREŢE .... 85 100 ............... MANJI UREĐAJI ZA PREĈIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA...........1.............. IZVOĐENJE MREŢE ........................................... 68 1.................................................4.......3.........................3....................4.............1................................. 68 1... POLAZNI ELEMENTI .. 67 1..............4............................ 77 1............... 73 1......................... 82 VI ZADACI I VEŢBE .................. 81 1....1................... 82 1.3.........................................PREPUMPAVANJE OTPADNIH VODA ................SPECIJALNI SLUĈAJEVI I PROBLEMATIKA ....... PRORAĈUN MREŢE .....................................2....2................................ 82 1...3............................... KONTROLA IZVEDENE MREŢE...............2............4..3...........................PROJEKTOVANJE MREŢE ................3...........................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful