P. 1
Hidrotehnika-predavanja 10234

Hidrotehnika-predavanja 10234

|Views: 30|Likes:
Published by Selim Ibrahimi
hidrotehnika
hidrotehnika

More info:

Published by: Selim Ibrahimi on Mar 21, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/21/2013

pdf

text

original

Sections

  • 2. VODOPRIVREDNI PLANOVI I VODOPRIVREDNE OSNOVE
  • 3.2. IZRAŢAVANJE PADAVINA
  • 3.3. PRIKAZIVANJE, OBRADA I ANALIZA PADAVINA
  • 4. ISPARAVANJE I TRANSPIRACIJA
  • 4.1. ODREĐIVANJE ISPARAVANJA
  • 6. INFILTRACIJA (PONIRANJE VODE)
  • 5.3. REGULACIONI RADOVI I GRAĐEVINE
  • 5.3.1.MATERIJALI ZA IZRADU REGULACIONIH GRAĐEVINA
  • 3.3.2.ELEMENTI REGULACIONIH GRAĐEVINA
  • 1.7. UREĐAJI ZA ZAHVAT I POTISKIVANJE VODE
  • 1.8. VODOVODNA MREŢA (SPOLJAŠNJA)
  • 1.8.2. MATERIJALI ZA IZVOĐENJE MREŢE (SPOLJAŠNJE I
  • 1.8.4. PRORAČUNA SPOLJAŠNJE VODOVODNE MREŢE
  • 1.8.6. ATESTIRANJE I UPOTREBNA DOZVOLA ZA IZVEDENU MREŢU
  • 1.8.7. DEZINFEKCIJA OBJEKATA I VODE
  • V SPOLJAŠNJA KANALIZACIONA MREŢA
  • 1.3.2. DIMENZIONISANJE MREŢE
  • 1.3.4. KONTROLA IZVEDENE MREŢE
  • 1.4.1.PREPUMPAVANJE OTPADNIH VODA
  • 1.4.2. MANJI UREĐAJI ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA

UNIVERZITET U PRIŠTINI FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA Kosovska Mitrovica

GraĎevinski odsek Predmet: Hidrotehnika Број ЕСПБ (ECTS) бодова: Недељни фонд часова: IV semestar ___5____ ___4____

HIDROTEHNIKA
- PREDAVANJA -

I - VODOPRIVREDA
1. VODOPRIVREDA
Pod vodoprivredom treba podrazumevati svaku delatnost na vodama koja ima privredni znaĉaj, bilo da se radi o proizvodnji novih dobara, bilo o zaštiti već proizvedenih, bilo o zaštiti prirodom datih blaga koja sluţe proizvodnji. Disciplina koja vodoprivredu tretira u tehniĉkom smislu je hidrotehnika. Vodni resursi predstavljaju izvorišta vodnog blaga i to su samo one vode koje već imaju ili mogu imati odreĊenu upotrebnu vrednost. Široko shvaćena vodoprivreda kao privredna grana, moţe se podeliti na oblasti, koje su istovremeno i oblasti primenjene hidrotehnike. Vodoprivredne oblasti su: a) zaštita i razvijanje vodnih resursa b) ureĊenje voda i vodotoka c) korišćenje voda i vodotoka. Svaka od ovih oblasti se moţe podeliti u vodoprivredne grane, i to su: a) zaštita i razvijanje vodnih resursa: - štednja vode - preĉišćavanje upotrebljenih voda - vodno pravo i društvena zaštita voda - budući vodni resursi i njihovo negovanje b) ureĊenje voda i vodotoka - ureĊenje slivova - borba protiv erozije i bujica - regulisanje vodotokova - odbrana od (velikih voda) poplava i malih voda - odvodnjavanje poljoprivrednih zemljišta (drenaţa) - asanacija zemljišta - kanalisanje naselja c) korišćenje voda i vodotokova - snabdevanje naselja i industrije vodom - navodnjavanje (irigacija) - korišćenje vodnih snaga (hidroenergetika) - plovni putevi i plovidba - ribogojstvo - rekreacija, lov, sport i turizam na vodama - vojne potrebe

2. VODOPRIVREDNI PLANOVI I VODOPRIVREDNE OSNOVE
Prema nalazištu na kome su, vode se dele na: a) atmosferske vode – nalaze se u atmosferi, najĉešće u obliku pare (oblaci, vazdušna vlaga), a reĊe i to samo kratko vreme kao veće kapljice ili ĉvrste padavine; b) površinske vode – nalaze se na zemljinoj površini u obliku izvora, potoĉića, potoka, reĉica, reka, jezera, mora i okeana; c) podzemne vode – nalaze se u obliku podzemne vlage ili podzemnih izdani. Prema stanju u kome se nalaze, vode se dele na stajaće (bare, moĉvare, jezera, mora, okeane) i tekuće (svi vodotoci). Strogo uzevši sve vode su pokretne. Prostori bivše Jugoslavije se karakterišu velikom raznolikošću po pogledu rasporeda padavina (od 500mm/god do 5300mm/god) pri ĉemu je karakteristiĉno da su 1

najviše padavina tamo gde ima najmanje vode i obratno. Osim toga, moţe se reći da naša zemlja ima razvijenu mreţu vodotokova, ali koliĉine vode u njima nisu rasporeĊene onako kako bi nama odgovaralo. Zato se preduzimaju hidrotehniĉki radovi da se ove anomalije isprave i da se obezbede potrebne koliĉine i kvalitet vode u zahtevanom vremenu. To su jako skupi radovi, pa treba planirati ove radove, da bi se dobili optimalni efekti. Za potrebe optimalnog gazdovanja vodama rade se vodoprivredni planovi i vodoprivredne osnove. Vodoprivredni plan je plan vodoprivrednih akcija u narednom periodu, sa kadrovima i sredstvima sa kojima se stvarno raspolaţe i sa ograniĉenim ciljevima. Naprimer, u slivu V. Morave, prema vodoprivrednoj osnovi treba podići 100 brana. Za to nema sredstava, ali podizanje prvih desetak brana je u planu. Zato se moţe reći da je vodoprivredni plan iseĉak iz vodoprivredne osnove, mada moţe biti saĉinjen i bez nje, polazeći od smernica društvenih ili drţavnih planova. Vodoprivredni plan treba da odgovori na sledeća pitanja: - šta treba da se uradi - koji su planski ciljevi - koji su zakoni ispunjenja planskih zadataka - ko treba da ispuni planske zadatke - koliki su bilansi snaga i sredstava koje treba angaţovati za izvršenje plana. Vodoprivredna osnova predstavlja kompleksno rešenje korišćenja i razvoja vodnih resursa. Ĉine je privredni i tehniĉki planovi i projekti za upravljanje, korišćenjem i zaštitom voda. Rade se za pojedine društveno-politiĉke zajednice (drţavu, republiku, pokrajinu) i to za jedan ili više slivova. Sliv je osnovna vodoprivredna jedinica. Vodoprivredna osnova treba da predstavlja optimalno rešenje za one interese koji su sagledani i priznati kao interesi slivnog podruĉja. Vodoprivredna osnova treba da odgovori na sledeća pitanja: - šta treba da se uradi - koji su planski ciljevi (šta se postiţe) - koliki su bilansi snaga i sredstava koja bi trebalo angaţovati za ostvarenje osnove. Na osnovu ovoga, moţe se reći da vodoprivredni plan ostvaruje ograniĉene zadatke, birajući rešenja prema parcijalnim potencijalima vodotoka, a vodoprivredna osnova se bavi korišćenjem i razvojem totalnog potencijala.

2

pojave i procese koji se dešavaju u njima i odreĊuje zakonitosti razvoja tih pojava i procesa. 71% površine zemlje je prekriveno vodom. melioracije. kopno i okeane. a koji povezuje atmosferu. Osim toga.kakav je reţim podzemnih voda datog podruĉja (izdašnost i kvalitet) .) . i ta se potreba stalno povećava. Ona prouĉava i opisuje (kvalitativno i kvantitativno) prirodne vode. Moţe se reći da je voda najrasprostranjenija materija na zemlji. UporeĊujući potrebe i koliĉine raspoloţivih voda vidi se da ĉoveĉanstvo ima dovoljno vode za svoje potrebe. litosferu i hidrosferu. samo što se te koliĉine raspoloţive vode stalno zagaĊuju. 2.. a ona je prisutna u znatnim koliĉinama ispod površine terena kao podzemna voda (slobodna ili vezana). To je jedna od osnovnih vodoprivrednih disciplina. Potrebe za vodom su sve veće. pa se smanjuje koliĉina kvalitetnih voda..prognoze (kratkoroĉne i dugoroĉne) vodostaja. Zadatak hidrologije je da odgovori na mnoga pitanja: . Glavna pokretaĉka snaga dinamiĉkog procesa formiranja i transporta vodene pare je sunĉeva energija. Opšte rezerve vode na zemlji procenjuje se na oko 1. 3 . proticaja. slatke vode su na zemljinoj površini rasporeĊene neravnomerno (oko 60% kopna su sušna podruĉja). industrije. a za pojave padavina i teĉenja u vodotocima termodinamiĉki procesi u atmosferi i sila gravitacije. tako da danas stanovništvu treba više od 8 milijardi m3 vode dnevno.koliĉine reĉnog nanosa.3×106 km3 a samo oko 126×106 km3 se moţe koristiti iz jezera i reka.da li će za potrebe vodosnabdevanja biti potrebna brana i kolika .HIDROLOŠKI CIKLUS Vodni resursi zemlje nalaze se u jednom neprekidnom kruţnom transportnom procesu koji se naziva hidrološki (ili vodni) ciklus.kakav je reţim malih. srednjih i velikih voda . fiziĉko-hemijski i biološki parametri vodotoka .II . termiĉki reţim reke.da li su proticaji vodotoka na lokaciji dovoljni da zadovolje potrebe za vodom (snabdevanje naselja. odnosno atmosferu.uticaj ĉoveka na slivu reke na reţim oticaja i reţim podzemnih voda . HIDROLOGIJA Hidrologija je nauka o vodama. od ĉega koliĉine slatke vode iznose oko 33. .HIDROLOGIJA I HIDROMETRIJA 1.4 milijardi km3.i sliĉna pitanja. pojave leda i sl.

a 50km2 na ostrvima. Za odreĊivanje sadrţaja vode koristi se posebna šuplja vadilica. tako da se odmah ĉita broj mm posle kiše (1mm pale kiše odgovara 1l/m2). većih gradova.2. intercepcija. Kišomer sa satnim mehanizmom koji automatski ubeleţava visinu padavina tokom vremena naziva se pluviograf. Totalizator se koristi za visoke i teško pristupaĉne terene. a za nas su od interesa kiša i sneg. Kada se vazduh rashladi ispod temperature taĉke rose. a unutar veće posude je manja koja se vadi. Stacionarno se meri sa 3 stalna poloţaja pomoću posebnih letvi (snegomera). Koliĉina vode koja se troši u svetu iznosi 5. Kišomer je obiĉna valjkasta posuda. krupa. 3. uticaj blizine mora. voda se izliva iz manje posude u menzuru koja je posebno graduisana. 3. 3. IZRAŢAVANJE PADAVINA Padavine se izraţavaju visinom padavina P u (mm). na raznim delovima sliva. kako bi se omogućilo prognoziranje proletnjih dotoka. Ekspedicijski se meri visina sneţnog pokrivaĉa. To je sloj vode koji se dobija merenjem padavina u odreĊenom vremenu. šuma. vodena para se kondenzuje u kapljice ili ledene kristale i nastaju padavine (kiša. što bi trebalo da znaĉi da teorijski imamo dovoljno vode na raspolaganju. montira se na nosaĉu. Inaĉe koliĉina vode koja je preferentna za ĉoveka (ona koja je obnovljiva kroz hidrološki ciklus) iznosi 36×106 km3. padavine.MERENJE PADAVINA Padavine se mere: kišometrima. odnosno kao P(mm). Retko se ĉita (na 6 meseci ili 1 godinu). nadmorska visina. a zahvaćena zapremina snega meri se posebnom vagom. odnosno to je visina ukupno palog vodenog stuba.5×106km3. Ovo se obavlja najĉešće radi definisanja rezervi vode u slivu. Treba napomenuti da je isparavanje u toku godine 39 puta veće od koliĉine vode u atmosferi što znaĉi da se otprilike svakih 9 dana u atmosferi menjaju vodene mase. Merenje padavina i obrada se vrši na hidrometeorološkim stanicama. Sneg se meri na dva naĉina: stacionarno i ekspedicijski. Intenzitet kiše predstavlja odnos padavina i vremena u kom su se one desile. Fiziĉki mehanizam stvaranja padavina izuĉava meteorologija. površinski oticaj i infiltracija i podzemne vode. 4 . Sistem merenja se obavlja po stanicama koje se postavljaju obiĉno na 150÷250km2. i sadrţaj vode u snegu. sugradica i grad).Najznaĉajnije komponente hidrološkog ciklusa sa aspekta hidrologije su: isparavanje i transpiracija.). sneg. drveće itd. totalizatorima i snegomerima. ili se otapa i meri. Na visinu padavina utiĉu: geografska širina.1. pluviografima (ombrografi). PADAVINE U atmosferi se uvek nalaze izvesne koliĉine vodene pare. Kišomer se oĉitava obiĉno jednom dnevno a 2 koliĉina pale kiše se izraţava u l/m . Kišomer se postavlja tako da na njega nemaju uticaj susedni objekti (zgrade. Pri merenju visine vodenog taloga. uticaj reljefa. Valjkasta posuda (cilindar) je površine od 200 cm2.

Hijetogram pokazuje ili visinu vodenog taloga ili proseĉni intenzitet (min/ĉas) u jedinici razdoblja. P – padavine (mm) P pri ĉemu se pretpostavlja da su padavine na celoj teritoriji bile iste. Pošto traju kratko. metoda izohijeta. odnosno ako ΔT →0 i AB T P i tg .P (m3 ) P A . T min čas Ako padavine nisu ravnomerno rasporeĊene po celom slivu. mere se samo pluviografima. i→∞ i T α=0°. Ako nisu istog intenziteta onda se uzima: n P A PdA ili P i 1 Pi Ai . Thiessenova metoda (metoda poligona). onda je P . gde je ΔAi – površina na kojoj je pala kiša visine Pi Proticaj – zapremina pale kiše Q T podeljena sa vremenom padanja T [m3/ѕ] 5 . ili ( ). postoji više metoda za proraĉun vrednosti srednjih padavina u tom slivu za posmatrano razdoblje. koji omogućuju registrovanje poĉetka i kraja kiše. pa za T α=90°.Intenzivne kiše – to su kiše koje imaju veliku snagu (intenzitet) i malo trajanje. . P 0 idT . i to su: metoda srednjih aritmetiĉkih sredina. a T – vreme trajanja kiše.Zapremina pale kiše .površina na koju je pala kiša (km2). One su od velikog znaĉaja u hidrologiji i graĊevinarstvu jer izazivaju najveće protoke. i →0 odnosno. visine padavina (P) i intenziteta kiše (isr): P isr (mm / min) T Ako se na sumarnoj krivi plaviografa odabere razdoblje (ΔT) i odredi ΔP=PV-PA . gde je P – visina kiše. . Varijacije intenziteta kiše se grafiĉki prikazuju sumarnom krivom ili hijetogramom. a za intenzivne kiše koje traju 1 ĉas ili manje treba uvesti jedinicu od 1 minute.P mm mm u( ) obiĉno. gde je A.

pa se zato posmatraju kao jedan – evapotranspiracija Et. Analiza padavina zavisi od svrhe prouĉavanja.kriva raspodele verovatnoće padavina itd. Obavlja se danju pod uticajem sunĉeve radijacije i uglavnom tokom vegetacione sezone. OBRADA I ANALIZA PADAVINA Svrha prikazivanja padavina je njihova preglednost.dejstvo temperature – sa većom temperaturom raste i pritisak vodene pare i povećava se mogućnost vazduha da primi molekule vode 6 . Znaĉi transpiracija je proces isparavanja sa biljnog pokrivaĉa odreĊene površine zemlje. ISPARAVANJE I TRANSPIRACIJA Pod isparavanjem se podrazumeva prelaz vode iz teĉnog stanja u gasovito odnosno iz ĉvrstog u gasovito stanje (sublimacija). kapljica i kristala leda u atmosferi (evaporacija) i isparavanja sa biljnog pokrivaĉa (transpiracija). Isparavanje se deli na isparavanje sa vodene povrišine i na isparavanje sa tla. godišnje. gde god postoji nezasićena atmosfera vodenom parom. U zavisnosti od potreba. [m3/ѕ/ha] A Q DA P A TA TA T i 3. sa zemljišta. meseĉne. Simbol za isparavanje (evaporaciju) je E i izraţava se obiĉno u (mm). a ima vode. dnevne. Za poljske uslove je praktiĉno nemoguće odvojiti isparavanje od transpiracije.interval varijacije visine padavina – definiše interval izmeĊu minimalnih i maksimalnih padavina. i ona predstavlja ukupan gubitak vode u atmosferu putem isparavanja i transpiracije sa zemljine površine i njene vegetacije.standardno odstupanje . . i najĉešće se razmatraju sledeće veliĉine (dobijene iz osmatranja): . u zavisnosti od potreba. PRIKAZIVANJE. Ĉinioci koji utiĉu na isparavanje su: .3.koeficijent varijacije . Mogu se obraĊivati pojedinaĉne padavine. padavine se prikazuju u obliku tabela (obiĉno sluţi za dokumentaciju) ili u obliku grafika (pregledan je za rad). snega i leda. sedmiĉne itd.uĉestalost padavina – definiše verovatnoću pojave odreĊenih padavina .Specifiĉni proticaj – ukupan proticaj podeljen sa ukupnom površinom sa koje je dobijen q q Q .proseĉna visina padavina nad nekom površinom . 4. Sva vlaga od koje se formiraju padavine potiĉe od isparavanja sa vodenih površina. Isparavanje je univerzalna pojava i dešava se svugde na moru i kopnu.

Morska voda zato isparava 2-3% manje nego slatka.. B gde je C – koeficijent proporcionalnosti. zbog smanjenja temperature i deficita vlaţnosti. sve dok se ne dobije oko 30% koncentracije. W0 – brzina vetra na površini terena .manji baseni pored velikih vodenih površina. a koji smanjuju isparavanje više nego što smanjenje pritiska povećava isparavanje. dimanzija i izloţenosti. imamo situaciju da je ukupno isparavanje na većim visinama manje. . d – deficit vlaţnosti.sudovi koji se postavljaju na vodene površine . . MeĊutim.dejstvo insolacije – to je sunĉeva energija (radijaciona toplota) koja direktno doĊe na površinu zemlje. kada poĉinje da se stvara kora. ODREĐIVANJE ISPARAVANJA Metode za ocenu veliĉine isparavanja ili evapotranspiracije mogu se podeliti u sledeće grupe: a) merenje pomoću isparitelja b) empirijske formule c) metode vodnog bilansa d) metode bilansa energije (toplotne energije) e) metoda transfera masa.kvalitet vode – isparavanje se smanjuje sa povećanjem sadrţaja soli u vodi.a) Instrumenti za merenje isparavanja: . a radi rešavanje odreĊenih inţenjerskih problema .dejstvo deficita vlažnosti – on je merilo nedovoljne zasićenosti vazduha vodenom parom. b) odnošenje vazdušnih masa zasićenih vodenom parom sa površina koje jaĉe isparavaju W – brzina vetra na odreĊenoj visini. ako voda nije izloţena talasanju. 4. . ukopani u obali sa većim ili manjim dubinama 7 . . d E C . Tu spada i merenje isparavanja iz velikih sudova razliĉitih vrsta. Sa povećanjem deficita vlaţnosti raste i isparavanje pri odreĊenoj temperaturi.dejstvo atmosferskog pritiska – isparavanje je veće sa opadanjem barometarskog pritiska. B – barometarski pritisak vazduha.evapometri tipa Vilda (Wild) i Pišea (Piche) i neki drugi koji mere isparavanje u toku dana sa odreĊenih malih vodenih površina izloţenih vazduhu u zaklonu. ako idemo u visinu.dejstvo vetra: a) povećava turbulenciju vazduha i brţe dovoĊenje molekula iz jaĉe zasićenih donjih slojeva u slabije zasićene gornje slojeve atmosfere.1.

Porastom padavina. Intercepcija kao pojava zadrţavanja dela padavina postoji i u urbanim sredinama (voda na zgradama. Podruĉje izmeĊu slobodne površine podzemne vode i površine terena. geografskih i topoloških osobina pa ĉak na istom mestu a prema vremenski promenljivim uticajima (vlaţnost zemljišta.Kapilarno – pokretaĉka sila su površinski naponi. INTERCEPCIJA Deo padavina koji se zadrţava na krošnjama drveća.Gravitaciono kretanje – uspostavlja se pod uticajem sile zemljine teţe. Ovaj deo padavina ne uĉestvuje u oticaju. INFILTRACIJA (PONIRANJE VODE) Infiltracija je pojava prelaska vode sa površine terena u unutrašnjost zemljišta. asfaltu i sl. deli se u tri zone: zona kapilarne vode (0. Pri istim uslovima. i kreće se na dole u pravcu slobodne površine podzemne vode. raste i poniranje do f. dimenzije napr. Voda koja se nalazi ispod slobodne površine vode.) i to je ona voda koja ne postaje deo ni površinskog ni podzemnog oticaja. vegetacije i površine terena. ako nema dovoljno padavina. i izraţava se u istim jedinicama kao i padavine. koja zavisi od vrste tla. Kod šumske vegetacije 1025% godišnjih padavina moţe postati gubitak na intercepciju. Za dati sliv govori se o zapreminskom kapacitetu intercepcije..Pelikularno – pokretaĉka sila su molekularne sile atrakcije izmeĊu ĉestica zemlje i vode.. Moţe biti: laminarno (u poroznoj sredini). turbulentno (najĉešće u karstu) i prelaz od laminarnog ka turbulentnom. 6. Oznaĉava se kao i sama infiltracija sa f i izraţava u [cm/ĉas] ili [mm/ĉas]. Samo kretanje je laminarno. u minutima) e – osnova prirodnog logaritma k – konstanta iscrpljenja za datu krivu. . a ne dospe do površine terena i koji kasnije konaĉno ispari u atmosferu. aktivnost podzemnih ţivotinja. zove se gubitak vode intercepcijom. . poniranje će se vršiti manjim iznosom f1 (f1< f).). gde se oprema i instrumenti nalaze ukopani u terenu (lizimetri). granama i lišću i na ostalom vegetacionom pokrivaĉu sliva..3÷3m). odnosno finalni ravnoteţni infiltracioni kapacitet f0 – poĉetni kapacitet infiltracije u min/ĉas za t=0 t – vreme mereno od poĉetka kiše (npr. toplota. 5. Vidovi kretanja podzemnih voda: . biljni pokrivaĉ. gde je f – infiltracija u mm/ĉas za neko vreme t (mereno od poĉetka kiše) fc – kapacitet infiltracije površine tla za veliku vrednost t. u min-1 8 . naziva se podzemna voda. Uspešan matematiĉki izraz za intenzitet infiltracije dao je Horton: f fc ( f0 f c )e kt . Infiltracioni kapacitet (jaĉina poniranja) je maksimalna sposobnost kojom površinsko tlo date lokacije moţe da upije vodu pri odreĊenim uslovima. na deblu. Za poniranje odluĉujuću ulogu igra sloj zemlje prvih 5÷6 mm. prelazna zona i površinska zona (zona u kome je biljno korenje i gde je varijacija vlage velika).instrumenti za merenje isparavanja odreĊenih kvadera (zapremina) zemljišnog sloja. a preko te granice poĉinje površinsko oticanje. dok se voda iznad ove površine naziva vlagom zemljišta. Odvija se u sitnim nepravilnim šupljinama (kapilarama). Jaĉina poniranja je promenljiva vrednost i zavisi od sastava zemljišta.

veliĉina potencijalne infiltracije do trenutka kada infiltracija postaje konstantna (u mm vode) Ѕ – zapreminski kapacitet tla za vodu. uzima se u obzir i infiltracija vode u zemljište. Jedan od prvih istraţivaĉa koji je uveo koncept infiltracije u hidrologiju je amerikanac Horton. .empirijske konstante Ovaj metod bazira se na parametrima zemljišta i vegetacije. On je (1939. Kod odreĊivanja efektivnih padavina. preko empirijske jednaĉine f aFpn f c .podzemni oticaj Qr . a kada je i<f jer se infiltracioni kapacitet smanjuje sporije nego po formuli. i min.OTICAJ Oticaj je deo padavina koji otiĉe površinskim ili podzemnim putem u vodotoke datog sliva i pojavljuje se na njegovom izlaznom profilu. Kod ove metode psotoji teškoća odreĊivanja vrednosti f0. vrednosti ide i do pet puta). Infiltracioni kapacitet se odreĊuje ili analizom hidrograma oticaja i hijetograma pale kiše ili upotrebom infiltrometra. n. i>f. Q=Qp0+Qpp+Qp+Qr Qp0 . Upotrebljiv je samo kod malih slivnih površina.slobodni oticaj 9 .oticaj (padavine) koji ide direktno u reku m . Do površinskog oticaja dolazi samo kada je intenzitet padavina veći od intenziteta infiltracije.) infiltracioni kapacitet izrazio u funkciji deficita vlaţnosti. 7. i operiše proseĉnim intenzitetom infiltracije za ĉitav sliv.zemljišna vlaga Fr .0 odnos fc se menja u toku godine (razlika max.) na osnovu eksperimenata postavio jednaĉinu: df k (f f c ) iz koje se i dobija Hortonova formula dt f fc ( f0 f c )e kt Ova formula pretpostavlja da tokom procesa infiltracije postoji dovoljna koliĉina vode.2 10 fc fs =0. gde su: Fp (S F) . Zato je Horton (1961. odnosno poroznost.voda koja otiĉe površinski Qpp .2÷290 f0 =210÷900 k=0.podpovršinski oticaj Qp . u trenutku poĉetka kiše F – sumarna infiltracija (mm) od trenutka t=0 do t=tc kada je f=fc a.8÷2.f0 1.

obrada zemljišta. oblik. vodopropusnost. asfalt). a kada izaĊe na površinu stvara vodotokove Qp0 – to je direktni oticaj koji površinom tla dolazi do vodotoka. urbanizacija (beton. Svrha analize oticaja je da se odredi raspored oticaja u vremenu na karakteristiĉnom profilu gde će se najĉešće nešto graditi ili gde će se zahvatati voda. orjentacija prema stranama sveta. Qp – osnovni oticaj. rapavost. regulacioni objekti. pad. Retko je viljiv. Bazni ĉine Qp i Q pp .Qr – je u našim uslovima veoma mali zbog malih širina korita reka Qpp – je onaj oticaj koji se kroz površinski sloj zemlje. vrsta tla. transpiracija itd. itd. . 10 . brane. koji postoji i kada nema padavina. Na oticaj utiĉu razni ĉinioci: . poljoprivreda itd. Ukupni oticaj se grubo moţe podeliti spori na: direktni (brzi) i bazni (spori). vegetacioni pokrivaĉ. Direktni ĉine Qp0 . .karakteristike sliva: veliĉina.klimatski faktori: padavine. irigacije.antropogeni faktori (ljudski faktor): nasipi.fiziografski faktori: . Qr i Q brzi pp . isparavanje. Koliĉina oticaja varira u prostoru i vremenu. duţina itd.karakteristike vodotokova: veliĉina i oblik popreĉnog preseka. hidrografska mreţa. Mali je i mnogo kasni. Dijagram koji pokazuje promenu proticaja nekog vodotoka na datoj lokaciji u toku vremena zove se hidrogram. manje-više paralelno sa tlom kreće dok ne dospe do korita vodotoka. nagib. . Ne dolazi u kontakt sa nivoom podzemne vode.

Hijetogram pale kiše i formiranje efektivnih padavina Hijetogram efektivne kiše (neto padavina) Hidrogram oticaja Tp – poĉetak oticaja posle poĉetka padavina TL – vreme kašnjenja sliva TB – vremenska baza hidrograma (vreme površinskog oticaja) TC – vreme koncentracije (podizanja) Tr – vreme opadanja (retardacije) AB – prilazni deo (prethodni oticaj) BD – grana porasta DG – grana opadanja CDE – vršni segment Qmax – vršni proticaj S i E – prevojne taĉke (taĉke infleksije) FG – recesiona kriva podzemnog oticaja vode (kriva iscrpljenja podzemnih voda) B – taĉka porasta Ovo je bio prikaz za influentni vodotok. 11 .

površina a P – padavine .Zapremina pale vode . Za to postoji 4 naĉina: (i više) 1) Povlaĉenje horizontale iz taĉke porasta (A) do preseka sa hidrogramom (B) 2) Produţava se postojeća kriva pre taĉke (A) do (C). gde je A površina sliva u km2.površina sliva.je gde je: A.4 .Princip formiranja hirdrograma Najbolje se moţe objasniti preko šematizovanog sliva.Zapremina otekle vode e .priroda 0.20. sa širinom b i recipijentom na b/2 teorijski se dobija hidrogram u obliku trougla ili trapeza (sintetiĉki hidrogram) Q = i·A .Efluentni vodotok: Razdvajanje baznog od direktnog oticaja: separaciona linija koja ih odvaja varira od sluĉaja do sluĉaja i moţe se samo pribliţno odrediti. i .Koeficijent oticaja e e Pe A gde su: Pe – efektivne padavine. posmatranog za sluĉaj da kiša pada ravnomerno po celom slivu u razmatranom periodu. 0 0.4 1 teorijski 0.8 . 12 . Iz (C) se povlaĉi prava (CD). Taĉka D je pomerena u odnosu na Qmax za N dana i vrednost N se usvaja prema veliĉini sliva (2÷6 dana) ili se izraĉunava N=2.grad e Pe P ie . . Za ravnomernu kišu trajnosti Tk koja pada na pravougaonu vodonepropusnu površinu A.to je površina ispod hidrograma i pošto su efektivne imaju indeks (e) . 3) Spajanjem taĉke A i D 4) Produţenje recesione krive unatrag do E i spajanjem sa A P A.1 0. A. Q – proticaj. i – intenzitet kiše.59A0.

putovanje vode od B do Ѕ ili taĉnije L b2 . v. 13 . Tc – vreme koncentracije.L . (Ovaj obrazac moţe biti i dosta komplikovaniji Tc v ili empirijski) Mogu se pojaviti tri sluĉaja: I) Tk>Ts Tc Tp – vreme porasta hidrograma Tb – baza hidrograma Tk – trajanje kiše II) Tk<Ts III) Tk=Ts Hidrogrami prirodnih slivova su krive linije ali ih u nekim sluĉajevima moţemo uprostiti formiranjem sintetiĉkih hidrograma radi lakše raĉunice.srednja brzina toka v Tc – vreme koncentracije tj. v – srednja brzina slivanja.

8. MERENJE PROTICAJA
Proticaj vode predstavlja koliĉinu vode koja protiĉe kroz popreĉni presek vodotoka u jedinici vremena. Izraţava se u m3/ѕes, l/sec, m3/sat... Protok vode je jedan od najosnovnijih i najvaţnijih hidrauliĉkih i hidroloških elemenata vodnog toka. On je osnovna i najznaĉajnija informacija za sve radove na i u vezi vodotoka. Postoje sledeće metode merenja protoka: I) – neposredne metode – koje se baziraju na merenju zapremina vode pomoću razliĉitih posuda. II) – posredne metode - kod kojih se ne meri sam proticaj, već se merenjima definišu neki drugi elementi vodotoka, a do proticaja se dolazi preraĉunavanjem. Principijelno se koriste sledeće tri metode: a) Metode mešavine (hemijska, kolorimetrijska, radioaktivna, elektrolitiĉka i toplinska) – koriste se na potocima sa nepravilnim profilima, silovitim teĉenjem i snaţno m turbulencijom. Pogodna je za merenje protoka bujica i brzih planinskih potoka i u podzemlju korita. Suština je da se u vodotok ubaci obeleţivaĉ poznate koncentracije K1 i proticaja q (najĉešće kuhinjska so NaCl). Na odreĊenoj razdaljini gde se obeleţivaĉ potpuno pomeša sa vodom vodotoka, vršimo uzorkovanje vode Q K 0 qK1 (Q q) K 2 K K2 Q q( 1 ) K2 K0 za K0=0 K Q Q( 1 1) K2 b) Metode hidrauliĉke veze izmeĊu proticaja i veliĉine mere koje se prate iz ĉega se proraĉunava proticaj (dubina, visina...). Kao merni ureĊaji koriste se najĉešće prelivi, Venturijevi kanali, Paršalov vodomer i sl. Ova metoda se koristi na manjim vodotocima, taĉnija je od prethodne ali zahteva izgradnju odreĊenih objekata. Hidrauličke metode na otvorenim vodotocima: Pravougaoni prelivi - nepotopljeni prelivi 2 Q m b 2g H3 0 , gde je m – koeficijent prelivanja, m = 0,4÷0,48, m = 0,49 za specijalna projektovanja preliva (npr. Krigerov) b –širina mlaza
H0 H v2 2g

; H0

H

Q – proticaj H – visina prelivnog mlaza H0– visina prelivnog mlaza sa brzinskom visinom Dovoljno je sa letve oĉitati H i znati Q.

14

- potopljeni prelivi – ako je nivo donje vode iznad kote krune preliva: -

Q
gde je
p

p

/2 mb 2g H3 0 ,

- koeficijent potopljenosti,

p

=f(p, H, z, h)

Trougaoni prelivi - Tompsonov Q=1,1343H2,47

Trapezni: - Ĉipolitijev Q=1,86·b·H3/2
b 3H

Preliv preko širokog praga L=2÷3H
Q
3/ 2 mb 2 g H 0

m – koeficijent prelivanja (zavisi od oblika uzvodne ivice praga i odnosa p / H 0 m=0,32÷0,38

Q
p

p

/2 mb 2g H3 0

f (a / H 0 ) - koeficijent potopljenosti

Isticanje ispod ustava
Q a b 2g(H 2
2 v0 2g

a)

B – širina otvora μ - koeficijent isticanja ε – koeficijent sniţenja

uzimaju se iz tablica.

15

Venturijev vodomer:

Za nepotopljenu struju:
2 v1 )3 ; m=0,35÷0,38 2g Za potopljenu struju: b2h 2 Q k 2g (h1 h 2 ) ; k=0,97÷1,0 b2h 2 2 1 ( ) b1h1

Q

m b 2 2g(h1

c) Metod "površina-brzina" – zasniva se na merenju polja brzina i površine ţivog preseka. Ona se najĉešće koristi u svetu za merenje srednjih i većih vodotokova. Metod "profil-brzina". Suština metode sastoji se u odreĊivanju zapremine vode koja odgovara trenutnom protoku vode kroz popreĉni presek. Veliĉina zapremine vode definiše se merenjima srednjih mesnih (lokalnih) brzina u nizu taĉaka popreĉnog preseka (hidrometrijskog profila). On treba da je takav da je smer teĉenja vode isti ili pribliţno isti po celoj širini vodotoka, da je paralelan sa obalama i nezavisan od promene vodostaja, a profil treba da je upravan na opšti pravac strujanja vode. Merenje se izvodi tako što se izmeri popreĉni profil a zatim se po osi popreĉnog profila mere dubine vodotoka. To se radi: motkama i letvama (kod manjih vodotokova), ĉeliĉnim uţetom sa tegom (sa stabilnih plovećih objekata ili mostova – za veće dubine) ili ehosonderima (sa plovećih objekata). Zatim se mere na svakoj vertikali brzine koje su razliĉite po dubini. Brzina je funkcija prostora i vremena.
0

V=V(x, y, z, t) Q=vsr·A gde je; Q - proticaj, vsr - srednja brzina, A - površina popreĉnog preseka

16

0m za širinu vodotoka do 10m pa do 5÷20m za širinu vodotoka veću od 200m. gde su a i b konstante. U preseku na kojem se meri brzina. 0. tela. Dimenzija protoka je m3/ѕec/mh ili m2/ѕec 17 . vsr se odreĊuje planimetrisanjem tako da su površine levo i desno od vsr jednake. odnosno h vdy v sr h 0 h vdy 0 gde je h – dubina vertikale [m2/ѕec] ili [m3/ѕec/m1] . Uopšteno: dubinske vertikale se postavljaju na 0. krilo je upravno na pravac vodotoka. gde je: N – broj okretaja elise. n – broj obrtaja u n t jedinici vremena. Kada je α≈0 Q v dAdA dA i ovo je opšta analitička metoda raĉunanja protoka vode.6h. Merni instrument za merenje brzina je hidrometrijsko krilo. 0. t – vreme merenja. voda udara u peraja elise i instrument pokazuje broj okretaja u odreĊenom vremenu koje se registruje (merenje treba da je duţe od 5 minuta zbog pojave pulzacija brzina).vsr . crta se dijagram (h.dobijamo iz što više merenja i to tako što obiĉno odredimo vertikale (treba da ih bude dovoljno s obzirom na širinu toka i taĉnost koja se zahteva) i vršimo merenja po vertikali brzina u 5-6 taĉaka. Ono se sastoji od vretena na ĉijem kraju se nalazi elisa preĉnika 10÷15cm.5÷1. Za dubine preko 7m se uzima više taĉaka. Grafoanalitička metoda Potrebno je izraĉinati elementarne proticaje q na svakoj vertikali na kojoj je merena dubina. na 0. Na osnovu dobijenih brzina. Brzina vode v = a + b·n. N . a brzinske vertikale se postavljaju 3 za širine 2-5m pa do 11 za širine 300÷600m.8h i neposredno iznad dna.2h. elektriĉnog registratora i štapa na kojem je sve fiksirano (ili sajla sa "torpedom" za oteţavanje).elementarni q proticaj (proticaj na jedinicu širine vodotoka) odnosno q B vsr h a ukupan protok je Q 0 qdL [m3/ѕec] U opštem sluĉaju elementarni proticaj na diferencijalnu površinu je: dQ v dA cos dA v dA cos dh dL B h max Q v dA cos L 0 h 0 dh dL Gde je: vdA – srednja brzina vode u elementarnoj površini α – ugao koji zaklapa normala na popreĉni presek vodotoka sa smerom teĉenja vode. Obiĉno ispod površine.v) i na osnovu njega se odreĊuje vsr za vertikalu.

ili pak sumiranjem površina ispod krive "q".5qn-1 bn-1. dobijene spajanjem elementarnih protoka duţ širine vodnog ogledala kao: n 1 Q j 1 1 (q j 2 q j 1) b j Ako krivu "q" zamenimo pravim linijama dobijamo niz trapeza i obiĉno 2 trougla na poĉetku i kraju. njihov uticaj kod sumiranja površina trapeza i trouglova uzimamo sa koeficijentom koji je veći od 0. pa sam obrazac za ukupni proticaj moţe izgledati ovako: n 2 Q 0. kako se moţe pretpostaviti za sam tok.qj=vsrj·hj·1.5 (obiĉno 0.5·q2·b1 odnosno 0. MeĊutim. 7q2b1 j 2 qj qj 2 1 bj 0. Njihovu površinu dobijamo kao 0.7) zato što promene toka pored obala nije linearna.0 B Q 0 qdL .protok vode koji je dobijen integraljenjem površine ispod krive "q". 7qn 1bn za: q1=0 i qn=0 18 .

datumima pojave i prestanka ledohoda i ledostaja. Prirodni tokovi nastaju kao posledica oticanja vode koja na zemljinu površinu dospeva iz atmosfere u vidu padavina.za potrebe evakuacije suvišnih voda .ureĊenje korita u zoni hidroenergetskih objekata .UREĐENJE VODOTOKA 1. Vododelnica se uglavnom pruţa duţ najviših taĉaka u slivu. koja se naziva hidrografskom mreţom. zahteva da se raspoloţive koliĉine vode sakupe.povećanja propusne moći u pogledu vode. formirajući pri tome mreţu otvorenih prirodnih tokova. ĉuvaju i koriste.ureĊenje vodotokova u gradskom tkivu .obezbeĊivanje uslova za plovidbu .stabilizacija reĉnog korita . Za prouĉavanje trase reĉnog korita – planovi R=1:2500÷1:10000. Po reĉnom dolinom podrazumeva se prirodna kotlina na zemljinoj površini. ribogojstvo. Osnovni razlozi – motivi.za vodosnabdevanje naselja i industrije itd.zaštita priobalja od izlivanja velikih voda . Za projektovanje R=1:1000÷1:5000. Pod dejstvom gravitacije. proticajima. za ureĊenje vodotokova su: .za navodnjavanje u periodu malih voda . jezero ili more.III . PODLOGE ZA PROJEKTOVANJE Neophodne podloge za projektovanje regulacionih radova na vodotocima su: a) Topografske podloge – to su situacioni planovi i podloge dobijene snimanjem reĉnog korita (glavnog korita i korita za veliku vodu). Za prouĉavanje opštih karakteristika sliva koriste se situacioni planovi R=1:50000÷1:200000. Najvaţnije podloge su podaci o vodostajima. kao i poduţni profili. duţ koje se prostire vodotok.za kontrolu nivoa podzemnih voda i odvodnjavanje .za rekreaciju. ili mogu uvirati u podzemlje (reke ponornice). leda i nanosa . Na svakom prirodnom vodotoku razlikujemo dve osnovne taĉke: izvorište i ušće. ili iz podzemlja. 2.spreĉavanje neţeljenog kretanja nanosa . UVOD Nagli razvoj industrije i sve intenzivnije korišćenje prirodnih bogatstava zemlje. razlikujemo prirodne tokove koji izviru iz podzemlja. Granica sliva naziva se vododelnicom ili razvoĊem. sport . b) Hidrološke podloge – to su podloge vezane za hidrološki reţim prirodnih vodotokova i obuhvata reţim površinskih i podzemnih voda. planinske reke i ravniĉarske reke. Pod reĉnim slivom podrazumeva se ona teritorija sa koje se površinske vode slivaju u jedan prirodni vodotok (podrazumeva se samo površinski – orografski – sliv). R=1:100/100 (za manje reĉice) ili R=1:100/200 do 1000 (obiĉno). koji istiĉu iz jezera ili koji potiĉu iz gleĉerskih oblasti. vodene mase se slivaju sa podruĉja sa većom nadmorskom visinom u niţa podruĉja. Pod reţimom vode i nanosa podrazumeva se sveukupnost promena proticaja vode i pronosa nanosa u toku vremena. za razliku od "geološkog" sliva koji obuhvata i podzemne vode koje se ulivaju u dati vodotok iz podzemlja koje se nalazi izvan površinskog sliva. Prirodni tokovi se mogu ulivati u drugi vodotok. Podaci za ove podloge se prikupljaju na mreţu vodomernih stanica (stalnih ili privremnih – koje se postavljaju za potrebe izrade studija i projekata). U zavisnosti od nastanka. reţim leda i reĉnog nanosa. Za potrebe projektovanja i morfoloških analiza koriste se popreĉni profili toka. Prema osnovnim karakteristikama prirodni vodotoci se mogu podeliti na bujiĉne tokove. veliĉine 19 .

Znaĉaj morfologije je posebno veliki u prouĉavanju aluvijalnih vodotokova.1. uĉestalost pojava. Prikazuju se u vidu podruţnih i popreĉnih profila i kao granulometrijske krive. Poduţni nagib dna kanala je i0=const. Ravnomerno strujanje u otvorenim tokovima Pod ovim se podrazumeva kretanje teĉnosti kroz otvorene profile pri nepromenjenim popreĉnim presecima duţ toka. karakteristiĉni vodostaji i proticaji i sl. Uslovi za ravnomerno strujanje: Q=const =const i0=const n=const Ovakvi uslovi mogu da se ostvare samo kod veštaĉkih tokova. psamoloških(vezanih za nanos) i ostalih). Pored ovih podloga. merenje vodostaja i merenje pronosa nanosa. Na osnovu podataka o vrsti. uĉestalosti i sl. Linije hidrauliĉkog pritiska se poklapa sa linijom nivoa vode. raspored brzina u izabranim profilima i sl. Iz navedenog se vidi da se gro podloga bazira na terenskim istraţnim radovima koji se svode na snimanje terena. Izuĉavanjem morfoloških karakteristika. koriste se i druge podloge koje su dobijene statistiĉkom obradom osnovnih podloga (vodostaji ili proticaji razliĉite verovatnoće. transporta i sl. Morfologija prirodnih tokova je nauka koja se bavi prouĉavanjem oblika reĉnog korita (popreĉnih i poduţnih preseka. što se dobija iz hidrometrijskih merenja i podaci o koeficijentu otpora koji se dobija na bazi hidrauliĉkih proraĉuna. hidrauliĉkih.) kao i za morfološke analize. d) Geološko-geomehaniĉke podloge – dobijaju se izuĉavanjem geoloških karakteristika reĉne doline i geomehaniĉkih karakteristika materijala u kome je reĉni tok formirao svoje korito. Rezultati terenskih istraţnih radova se ĉesto koristi i za razliĉite analize (verovatnoće pojave. što je izuzetno znaĉajno za projektovanje regulisanog reĉnog korita. Matematiĉka definicija jednoliĉnog strujanja je: 20 . gustini i rasporedu vegetacije moţe se izvršiti procena vrednosti hidrauliĉke rapavosti. graĊevinskog materijala. g) Ekonomske podloge – podaci o cenama radne snage.) c) Hidrauliĉke podloge – najznaĉajniji su podaci o koeficijentima rapavosti.vuĉenog i suspendovanog nanosa koji se prenosi vodotokom i njegov granulometrijski sastav. merenja dubina vodotoka. e) Podaci o vegetaciji – odnose se na vegetaciju na obalama i u zoni korita za veliku vodu (inundaciji). trase reĉnog korita i sl. konstantnoj dubini h0 i konstantnoj profilskoj srednjoj brzini v0. saznajemo zakone po kojima oni nastaju. 3. jer njihovi morfo loški oblici nisu proizvoljni.) kao i uzajamnih zavisnosti izmeĊu morfoloških oblika i osnovnih prirodnih faktora koji na njih utiĉu (hidroloških. PRORAČUN STRUJANJA U OTVORENIM TOKOVIMA 3. f) Podloge o raspoloţivom graĊevinskom materijalu – potrebne su jer regulacione radove karakteriše veliki utrošak graĊevinskog materijala. već su proizvod prirodnih zakona.

05÷1. Po Maningu C 1 1/ 6 R .vreme) 0. pad dna kanala n – koeficijent nosivosti (n=0.009÷0. t v (s . (m1/ 2 sec 1 ) n 3. a ne menjaju se u funkciji vremena kaţe se da je strujanje neravnomerno (nejednoliko). usled promene pada dna kanala. Strujanja su uglavnom blago promenljiva (tj.040) c – Šezijev koeficijent brzine. Ovakva strujanja se javljaju usled suţenja ili proširenja korita. Neravnomerno strujanje u otvorenim tokovima Kada se dubina i brzina toka menjaju duţ pojedinih deonica kanala i reĉnih korita. brzina se postepeno menja od preseka do preseka). 0. h s v s R – hidrauliĉki radijus R – okvašeni obim (m) (m) i=i0 – pad vodnog ogledala. promene koeficijenta rapavosti i sl.1) g – ubrzanje zemljine teţe K0 – moduo proticaja (propusna moć) za normalnu dubinu h0 (koja odgovara ravnomernom kretanju) 21 . Ovakvo strujanje je karakteristiĉno za otvorene vodotoke (prirodne) naroĉuto u donjem toku. Pri ovome je: h v 0. usled postojanja pregrada ili ustava. 0 s s Na osnovu pretpostavki dobijamo diferencijalnu jednaĉinu neravnomernog strujanja (sporo promenljivog): 1 ( i0 K0 2 ) K 1 Fr h s Gde je: i0 – pad dna kanala (vodotoka) h – dubina vode u vodotoku od preseka do preseka B – širina vodnog ogledala v2 Q2B Fr – Frudov broj Fr gh sr g 3 α – koeficijent koji zavisi od raspodele brzine (α=1÷1.h h=const. v=const 0. t Šezi-Maningova formula za proticaj u otvorenom toku pri jednolikom strujanju: 1 2 / 3 1/ 2 Q v c R i0 R i0 n Q – proticaj (u m3 /ѕ) ω – površina popreĉnog preseka (m2 ) 0.put.2. t .

3. hidrauliĉkim karakteristikama (npr. Ako z ponavljamo sa Δz'' dok se ne poklope pretpostavljena vrednost Δz sa vrednošću Δz koju daje jednaĉina. U prvoj iteraciji stavljamo da je ω1 = ω2 i dobijamo Δz'. Inaĉe uopšteno. ako se reĉno korito raĉva ili se pojedini njegovi delovi razlikuju po geometrijskim. metoda Hesteda itd. metoda Bresa. Metoda je pribliţna. Proraĉun se provodi probanjem a Δz se postupno raĉuna od najnizvodnijeg profila. a) Metoda neposrednog integrisanja Primenjuje se za prirodne vodotoke. što nam z" postupak omogućava da sraĉunamo ω1' a zatim iz jednaĉine Δz''.koeficijent lokalnog gubitka α – Koriolisov koeficijent. z (1 2g 1 sr 2 )Q 2 ( 1 2 2 1 ) 2 1 2 sr Q2 S 2 c sr R sr 2 c1 c 2 c sr 2 R1 R 2 R sr 2 . ali se ĉesto primenjuje. Gde je Δz – denivelacija vode izmeĊu preseka 1 i 2 Nepoznate veliĉine su ω1 i Δz a pretpostavlja se da znamo ω2 i dubinu z2 u nizvodnom profilu. ukupni proticaj se definiše kao: n Q i 1 Qi b) Metoda Hesteda L E i0 ie gde je ΔE – razlika energije u prsecima 22 . DipziRilmana. metoda neposrednog integriranja. rapavost korita) i duţini. Proračun linija nivoa vode Za proraĉun linija nivoa vode pri neravnomernom strujanju i otvorenim tokovima postoji više metoda: metoda Bahmećeva (za prizmatiĉna korita). da bi faktor trenja imao veći uticaj od promene kinetiĉke energije. Rastojanje AЅ ne treba da bude suviše malo.1 2/3 R0 n i K – moduo proticaja (propusna neravnomernom reţimu) K0 C0 R01/ 2 1/ 2 0 Q moć) za dubinu h (koja odgovara K C R 1/ 2 Q i1/ 2 1 2/3 R n 3.

pad linije energije usled trenja 2 2 csr R sr Polazi se od neke poznate dubine na nizvodnom kraju deonice na kojoj se raĉuna usporna ili depresiona kriva. 4. izazivajući razaranje tla.ΔE=E2-E1 v2 E h 2g ie h Q2 2g 2 2 v sr . Za proraĉun pronosa vuĉenog nanosa najpoznatiji obrazac je Majer-Peter-Milera: G Bs qs . Proces erozije poĉinje onog momenta kada kapljica kiše udari o površinu zemlje. Ova metoda je pogodnija za primenu kod veštaĉkih nego kod prirodnih korita.1÷1. Intenzitet i stepen erozije zavise od intenziteta padavina. neposredno dobija rastojanje ΔL. Erozioni potencijal kiše zavisi od više faktora. a 5÷15% vuĉeni.1. Praktiĉna granica izmeĊu ove dve vrste nanosa je 0. Reĉni nanos nastaje u procesu erozije uslivu. od strmosti sliva. Kao proizvod najvećim delom nastaje suspendovani reĉni nanos. Do slivanja palih voda i transportovanja pokrenutih ĉestica dolazi od onog momenta kada intenzitet padavina postane veći od intenziteta upijanja palih voda u zemljište. koje treba da bude vrednost bliska vrednosti poznate h2. 4. od karakteristika vegetacije i od zaštite protiv erozije.0mm a u zavisnosti od silovitosti toka. Površinska erozija javlja se pod dejstvom površinskog oticaja palih voda.ukupan proticaj vuĉenog nanosa u [t/s] Bs – širina korita na kojoj se kreće nanos [m] qs – proticaj vuĉenog nanosa na metar širine dna [t/s/m] 23 . NANOS Erozija u slivu pod uticajem vode predstavlja vrlo sloţeni proces razaranja ĉestica zemljišta na površini i njihovog transporta iz gornjih u donje delove sliva posredstvom energije površinskih voda koje se slivaju. koja moţe biti površinska i dubinska. Zatim se za usvojeno h1. gde je: G. Dubinskom erozijom nastaje uglavnom vuĉeni nanos. koji se kreće kotrljanjem ili saltacijom po reĉnom dnu. Vučeni nanos Vuĉeni nanos se meri i zahvata pomoću razliĉitih hvataĉa (posebni za stanje mirovanja i stanje kretanja nanosa). koji se kreće u vidu suspenzije. Grubo se moţe uzeti da od ukupnog nanosa 85÷95% je suspendovani. ili se meri pronos nanosa putem obeleţivaĉa – trasera.

Q – proticaj vode [m3 /ѕ] CS 104 I D . pa se dobija Cs koeficijent redukcije R . zajedno sa inundacijom [m3 /ѕ] γ – specifiĉna teţina vode [t/m3] R.hidrauliĉki radijus [m] v2 J – pad vodnog ogledala ( J ).teţinska koncentracija suspendovanog nanosa u [pond/m3] α – koeficijent erozije (α=0.5÷1.Parametarske formule – sluţe za dobijanje najosnovnije predstave o koliĉinama suspendovane materije u toku. u kojima se vrši merenje brzina vode. Za ovo se uglavnom koriste: parametarske formule.koeficijent rapavosti za sama zrna [m-1/3 ·ѕ] 26 ns – opšti koeficijent rapavosti korita Qs – deo ukupnog proticaja koji uĉestvuje u transportu vuĉenog nanosa (obiĉno proticaj u glavnom koritu) Q – ukupni proticaj vode.Metoda svakodnevnog merenja Na odabranom profilu ustanovljujemo taĉku (A) u kojoj je koncentracija (CѕA) u jednoznaĉnoj vezi sa proseĉnom koncentracijom u celom profilu (Cѕ). [m] c2R τ0=0. Osnovni problem je kako utvrditi ukupan pronos suspendovanog nanosa na uskom profilu u toku vremena.0) 24 . Poljakova formula: P = Q·CS – pronos suspendovanog nanosa [kp/ѕ].2. odnosno CsA Ps = R·Q·CsA gde je: Ps – pronos nanosa (kp/ѕ) CsA – koncentracija nanosa koja se svakodnevno meri [kp/m3] Q – proticaj vode [m3 /ѕ] . Uzorkovanje se vrši u svim taĉkama u vertikali. . metode korelacije ili metoda svakodnevnog merenja koncentracije u jednoj taĉci (reprezentativnoj). Suspendovani nanos Suspendovani nanos se zahvata pomoću batometara (posude zapremine 1-40 l) i zatim se vrši analiza zahvaćenog uzorka (granulometrijski sastav suspendovanog nanosa i ukupna koncentracija).047(γѕ.γ)dm – graniĉni tangencijalni napon pri kojem poĉinje kretanje nanosa gde je: γѕ – specifiĉna teţina nanosa [t/m3] dm – preĉnik merodavnog zrna nanosa [m] (srednji preĉnik zrna nanosa) nr 4.qs =40 (τ-τ0)3/2 gde je: τ – tangencijalni napon po dnu korita [t/m2 ] nr ns 3/ 2 Qs Q R J /6 d1 90 .

glina i ilovaĉa.Izmena (korekcija) reĉne trase prosecanjem reĉnih krivina. ili sastavni deo mera odrţavanja plovnog puta. nehigroskopan.MATERIJALI ZA IZRADU REGULACIONIH GRAĐEVINA Poţeljno je da se koriste prirodni materijali sa lokalnih pozajmišta. kultura sa razvijenim korenovim sistemom. beton. teţak. jer su regulacioni radovi velikog obima. . šljunak.regulacija proticaja rekom akumulacijama i retenzijama 5. RADOVI NA UREĐENJU PRIRODNIH TOKOVA. Pored toga koriste se: beton. Najĉešće se primenjuju: kamen. za zaštitu kosina plovnih kanala – trska. kreĉ. sita itd. bitumen. i mehaniĉkog sastava tla. 25 . .Glina i ilovaĉa – za formiranje vodonepropusnih obloga ili jezgra .ID – srednji pad reĉnog korita na posmatranom sektoru [m] ili za male tokove: Cs= α·a·b·c·d·e·f·104· I D . formiranje obala i sl. MATERIJALI I IZVOĐENJE Osnovno obeleţje regulacionih radova je njihov veliki obim. oblika doline.regulacione radove primenom regulacionih mera . vrbe. BAGERSKI RADOVI Oni predstavljaju sastavni deo kompleksnih regulacionih radova. za posteljice. Najbolji kamen je kamen od eruptivnih stena. 5. Ovi radovi su skup razliĉitih mera koje treba da zajedno dovedu do cilja – postizanje efekata predviĊenih projektom.UreĊenje reĉnog korita izgradnjom regulacionih graĊevina u reĉnom koritu i izvan njega.1. uticaj reĉne mreţe. zemlja. plastika i sl.3. asfalt. . malter i sl. armirani beton.1. REGULACIONI RADOVI I GRAĐEVINE Regulacioni radovi se mogu podeliti na sledeće kategorije: .Zemlja – za izradu nasipa. BIOTEHNIČKI RADOVI Sastoje se u primeni ţive vegetacije u regulisanju korita prirodnih tokova. Svi materijali treba da su otporni na hemijske i mehaniĉke uticaj sredine.Šljunak i pesak – za ispunu regulacionih graĊevina.3. Za zaštitu kosina reĉnih obala koriste se trave. pa se redukcione graĊevine rade u vidu jednostavnih konstrukcija i to većim delom od priruĉnih materijala.biotehniĉke radove . Ovi kompleksni radovi se mogu podeliti na: . 5. REGULACIONE GRAĐEVINE. 5. U sklopu regulacionih radova moţe predstavljati osnovnu meru (bagerovanjem formirano reĉno korito zadrţava trajno dimenzije) ili dopunsku (kada se efekti bagerovanja kombinuju sa efektima regulacionih graĊevina). nasipanje depresija. ţica.Regulacija ušća. oranica. buseni. U inundacijama se sade topole. otporan na mraz itd.bagerske radove . materijali biljnog porekla i busen. gde koeficijenti (a·b·c·d·e·f) obuhvataju uticaj vegetacije.Kamen – treba da je tvrd.2. 5. pesak. filterske slojeve. . .

.ELEMENTI REGULACIONIH GRAĐEVINA Koriste se razliĉite proste izraĊevine od pruća. rešetkaste graĊevine.Punjene fašine – formiraju se tako što se unutrašnjost fašina ispuni kamenom. Valfove lese. kamena. traverze.Ţiĉane korpe (gabioni) – paralelopipedna tela.Ţica – koristi se dva puta pocinkovana ţica.2÷0. 3. Debljina omotaĉa je 10cm. Vezuju se ţicom Ø3mm na 0. . na mestu ugraĊivanja regulacione graĊevine. Formiraju se od nekoliko slojeva fašina. 26 . debljine 1. dimenzija 6÷42x20÷100m. Relativno su jeftine. .3.5m.3÷0.6m. pregrade. debljine 3÷4cm. meĊunaperi. starosti 1÷3 godine. duţine 3÷4 m.1÷0. i sluţi za vezivanje ili za ţiĉane korpe.Fašine – rade se u vidu snopa od pruća debljine 0.Popleti – rade se od sveţeg kolja oko kojeg se obavija poplet od pruća . .3÷0. skelet od pocinkovane ţice Ø4÷5mm.naperi. duţine 1÷1. REGULACIONE GRAĐEVINE Najĉešće primenjivane regulacione graĊevine su: A) Izvan reĉnog korita – nasipi B) U reĉnom koritu – a) Paralelne – obaloutvrde..2m.Materijal biljnog porekla – u vidu kolja i pruća a i kao ţiv materijal. . pragovi.4m . od vrbe.3. ţiĉanih korpi. Kolje se dobija od istog drveća kao i pruće. otporna na koroziju. a preĉnik 1.1÷1.2.35 m. Ø5÷15cm. i to kao podloga preko koje se teţina regulacione graĊevine prenosi na slabo nosivo dno. Dimenzije korpi su razliĉite a pune se sitnijim kamenom.3. Pruće se seĉe u nevegetacionom periodu.3÷1.6m. duţine 15÷20m. jasike.2m.Splavovi od fašina – potapaju se na reĉno dno. usmeravajuće b) Upravne.Savijaĉe – tanke fašine Ø0. topole. 3. oko koje se postavlja mreţa od pocinkovane ţice sa šestouganoim okcima preĉnika 5÷10cm. prave paralelne. Vezivanje na 0. C) Specijalne – za izazivanje veštaĉke popreĉne cirkulacije.

usporne (koji spreĉavaju izlivanje usporenih nivoa kanalisanih vodotoka).Nasipi – formiraju se od zemlje i sluţe za spreĉavanje izlivanja velikih voda. Nasipi treba da formiraju izduţeno korito za veliku vodu. pruće. Zemlja se uzima iz materijalnih rovova koji se kopaju u inundaciji.V. pristupne. Glavni nasipi se dimenzionišu prema velikim vodama povratnog perioda 100÷1000 godina. Po nameni nasipi se dele na: obuhvatne nasipe (štite naselja od velikih voda).a) Paralelne . Ĉestu primenu imaju kamene obaloutvrde (na delovima sa velikim brzinama i erozionom snagom reĉnog toka ili u naseljima. letnje (brane podruĉje od letnjih velikih voda).5 m) 3 – kosina nasipa (nagib 1:2÷1:4) 4 – temeljni rov 5 – procedni rov 6 – materijalni rov 7 – nadvišenje (1÷1. šipovi. (srednje velikih voda) što pribliţno odgovara punom osnovnom koritu. punjene ţiĉane korpe i sl.B) U reĉnom koritu . a postavlja se na potopljen splav od fašina (2) – kamena obloga – debljine 25÷30 cm (3) – obratni filtar – debljine veće od 10 cm 27 . Kao materijal se koristi kamen. kolje.A) Izvan reĉnog korita .V. dolme (štite od provirnih voda). betonski elementi. (1) – noţica – formira se u vidu kamenog nabaĉaja ili u kombinaciji kamena i punjenih fašina. Elementi nasipa su: A – branjeno podruĉje B – posteljica nasipa C – inundacija (poloj) 1 – telo nasipa 2 – kruna nasipa ( 2. glavne (brane ugroţeno podruĉje). prikljuĉne (spajaju glavne nasipe sa visokim terenom). šljunak.Obaloutvrde – su graĊevine kojima se reĉna obala štiti od erozije. transferzalne (branjeno podruĉje dele na kasete).. Rade se preteţno na konkavnim obalama u krivini i to do nivoa S.25 m) .

gabiona i sl. .b) Upravne . tako da obavezno na suprotnoj obali mora da se rade paralelne graĊevine. Rade se od kamena. ţiĉanih korpi i sl.Naperi – skoro iskljuĉivo se rade na konveksnim reĉnim obalama. Projektuju se do nivoa srednjih voda. koje izazivaju istaloţavanje nanosa u dubokim delovima reĉnog toka. Rade se od kamena. a posebno su pogodne u sklopu regulacionih radova za potrebe plovidbe (poboljšavaju uslove proticaja).Lese od fašina – koriste se kao sekundarne graĊevine. šljunka. Duţina napera ne treba da je manja od 10÷15m. Rade se do nivoa srednje vode. jer se meĊunaperski razmak zasipa nanosom i tako se stvara nova obala. i to na sektoru gde treba izvršiti suţenje reĉnog korita. 28 . Naperi su u ustvari nasipi od stare do nove obale. ĉime se dobijaju mnogo manje dimenzije primarnih graĊevina. punjenih fašina. Rade se u vidu sistema (nikad pojedinaĉno). po trasi buduće regulacione graĊevine. (1) (2) (3) (4) – prirodna obala – prava paralelna graĊevina – traverza – otvor na telu graĊevine (na nivou male vode) (1) (2) (3) (4) telo graĊevine traverza splav od fašina koren traverze . u cilju suţenja reĉnog korita (izuzetno na pravolinijskim deonicama).(4) – završac – krupan kamen koji daje stabilnost oblogi (naroĉito kada se izlivena voda povlaĉi – sišuće dejstvo) .Prave paralelne graĊevine – rade se na konkavnim reĉnim obalama. ili na obe obale na pravolinijskom delu toka. Odbacuju vodne struje ka sredini toka. punjenih fašina. Sa obalom se obavezno povezuju treverzom. Prave probleme plovidbi.

ili više. 1 – glavni tok 2 – rukavac koji se pregraĊuje 3 – uzvodna paralelna pregrada 4 – srednja popreĉna pregrada 5 – nizvodna paralelna pregrada 6 – uzvodna i nizvodna popreĉna pregrada – kao alternativa paralelnim 29 .Pregrade – sluţe za pregraĊivanje suvišnih rukavaca reĉnog toka ili starog napuštenog korita.1– sistem napera 2 – konkavna obala sa obaloutvrdom 3 – osovina regulisanog korita 4 – prirodna obala 1) – telo napera 2) – glava napera 3) – koren napera 4) – grudi napera 5) – leĊa napera 6) – kruna napera 7) – splav od fašina . a od razliĉitih materijala. Rade se do nivoa srednje vode.

. za odrţavanje dubina plovnog puta. lebdeći i na dnu ili kombinovani. prema obali.Traverze – sekundarne popreĉne graĊevine kojima se prave paralelne graĊevine vezuju za obalu. i ujedno se onemogućava formiranje sekundarnog toka iza p. . za prosecanje reĉnih krivina. Koriste se razliĉiti materijali. i sistemi mogu biti: površinski.g. ĉime se postiţe: veća stabilnost p. 1 – prag 2 – proloka 3 – projektovana linija dna .C) Specijalne – za izazivanje veštaĉke popreĉne cirkulacije Svrha im je da se popreĉna cirkulacija toka (sa svim posledicama u pogledu kretanja reĉnog nanosa) izazove na deonicama gde je nema. ili je slabog intenziteta. i to nizvodno od proloke. Mogu biti smetnja plovidbi.g. Sistem za erodiranje desne obale (1) Površinski skretaĉi (2) Površinske strujnice (3) Strujnice pri dnu 30 .g. Štitovi mogu biti nepokretni i pokretni. Primena: za zaštitu reĉnih obala od erozije. pa se zato kruna praga postavlja na nivou dna regulisanog korita. zaštita mostovskih stubova od erozije i sl.p. ali se zahteva stalni nadzor i eventualne korekcije.p.Pragovi – popreĉne regulacione graĊevine koje sluţe za stabilizaciju uzduţnog profila reĉnog korita (najĉešće kod bujiĉnih tokova) i za zasipanje dubokih mesta (proloka) u koritima aluvijalnih vodotokova. Manjih su dimenzija od p. za erodiranje obale. za zaštitu vodozahvata od nanosa. Rade se od razliĉitih materijala (najĉešće drvo). Veštaĉka popreĉna cirkulacija se izaziva pomoću sistema skretaĉa – štitova. Vrlo su ekonomiĉne i efikasne.p.

a dubina do nivoa podzemne vode ili malo veća. Da bi se postigle ove dimenzije. Prosek se formira u krivini što odgovara karakteru prirodnih tokova. obe obale proseka se osiguravaju obaloutvrdama koje se rade pre otvaranja kinete. Dinamiku razvoja proseka je vrlo teško predvideti bilo da se radi o hidrauliĉkim ili fiziĉkim modelima. Širina kinete je 1:10÷1:20 od širine budućeg korita. Na ulazu u prosek se ostavlja "ĉep" koji omogućuje da se radovi obave u suvom.5. i ako se prosek kopa u nevezanom aluvijalnom materijalu. Kineta se kopa sa nizvodne strane. Od stepena skraćenja trase. Ukoliko je skraćenje toka u granicama 1:3÷1:5 ili veće. zavisi obim iskopa. Ovo se rešava postavljanjem ušća pritoke na konkavnu stranu krivine matiĉne reke. umesto punog iskopa popreĉnog preseka. pronosa nanosa i leda.).4.3.PROSECANJE REČNIH KRIVINA Ĉesto primenjivana regulaciona mera.5. 5. meĊusobno usporavanje reka. REGULACIJA REČNIH UŠĆA Najsloţeniji problemi su hidrauliĉko-hidrološke prirode (problem koincidencije vodostaja. Skraćuje se trasa reĉnog korita i povećava se propusna moć reĉnog korita u pogledu proticaja vode. prostiranje poplavnog talasa u zoni ušća i sl. kopa se samo kineta. pa se na kraju otvara "ĉep" i omogućuje se vodi da razradi kinetu do konaĉnih dimenzija regulisanog korita. 31 . po osovini budućeg korita bliţe konveksnoj obali. Kada se ovo reši problem regulacije ušća se svodi na obezbeĊivanje dovoljne transportne moći matiĉne reke da evakuiše nanos iz pritoke. Projektom predviĊeno ušće se fiksira regulacionim graĊevinama (najĉešće obaloutvrdama).3.

SNABDEVANJE VODOM I KANALISANJE 1. Prema vrsti korisnika vodovodne sisteme delimo na: . .za specijalne namene (za rekreaciju. kupanje i pranje (komunalni). .Centralizovano – moguća je kontrola kvaliteta vode. za zalivanje i sl.). U zavisnosti od broja namena. . Voda se preko razliĉitih funkcionalnih elemenata u vodovodnom sistemu dovodi od izvorišta. Snabdevanje korisnika vodom u opštem sluĉaju moţe biti: . (industrijski). ekonomskih. UVOD Snabdevanje vodom je kompleks tehniĉkih. uz prethodno kondicioniranje (preĉišćavanje ili popravak kvaliteta). Ako je prisutno potiskivanje vode od izvorišta do rezervoara. tako da je obiĉno kvalitet vode problematiĉan. odgovarajućeg kvaliteta za zadovoljavanje potreba korisnika.Pojedinaĉno (individualno) – ovde je prisutan problem kontrole kvaliteta vode i zaštite izvorišta od zagaĊenja. industrija.industrijski sistem.1.razdelni .za piće.protivpoţarni sistemi.za pranje vozila. . gravitaciono ili crpljenjem. . kao i zaštita izvorišta. . Cev kojom se voda od izvorišta dovodi do rezervoara naziva se ''dovodna'' cev a od rezervoara do mesta potrošnje vode vodi ''glavna'' cev. radionica. Prema nameni. za potrebe vojske i sl. dvorišta. pravnih i drugih mera i aktivnosti ĉiji je krajnji cilj obezbeĊenje dovoljnih koliĉina vode.seoski vodovodni sistem. kuvanje. savremeni vodovodni sistem (vodovod) sa tehniĉkog aspekta ĉini skup graĊevinsko-inţenjerskih objekata opremljenih elektro-mašinskom opremom razliĉite namene. poljoprivreda. ulica. vodovodni sistemi mogu biti: . onda tu cev nazivamo ''potisna'' cev.poljoprivredni sistem.gradski vodovodni sistem. U uţem smislu. a objekat koji vrši crpljenje i potiskivanje vode – crpnom stanicom. . tako da je ovaj naĉin preporuĉiv.kombinovani. Mreţa cevi u mestu potrošnje zove se vodovodna mreţa. rekreacija i sl. vodovodne sisteme delimo na: . cevovodima. 32 .IV . koji uz primenu odreĊenih hemijskih i tehnoloških procesa treba da obezbedi korisnicima dovoljne koliĉine vode zahtevanog kvaliteta. do mesta potrošnje. za razliĉite industrijske potrebe. Korisnici mogu biti: naselja. preko vodozahvatnih objekata.polurazdelni. . ako je ono potrebno. za proizvodnju vodene pare. SNABDEVANJE VODOM 1.

Polurazdelni sistem Slika 3. Razdelni sistem Slika 2. Kombinovani sistem 33 .Slika 1.

za savlaĊivanje inercije sistema. koji se nalazi na postolju. Na ovako sraĉunatu snagu treba dodati još oko 15% rezerve snage. Gravitacioni sistem Slika 5. r < 1 Q – protok u m3/s Hm – ukupna visina dizanja u m (manometarska).Prema naĉinu doturanja vode od izvorišta do potrošaĉa. 1. Sistem sa mehaniĉkim podizanjem vode Srce svake crpne stanice predstavljaju agregati koji se stastoje od crpke odgovarajućeg kapaciteta i visine potiskivanja. Slika 4. Snaga na osovini pumpe proizilazi iz energije potrebne za vršenje odreĊenog rada i savladavanje unutrašnjih otpora trenja pumpe: N Q Hm [KW] gde je: γ – zapreminska teţina teĉnosti – koeficijent korisnog dejstva. geodetske visine i sume linijskih i lokalnih gubitaka trenja. POTREBE ZA VODOM Ukupna potreba za vodom jednog naselja se sastoji od: 34 . vodovodne sisteme delimo na: . .na sisteme sa mehaniĉkim podizanjem vode – skuplji su i ĉešći.gravitacione – koji su jeftiniji i povoljniji.2. koja se sastoji od usisne visine. koja je spregnuta sa motorom odgovarajuće snage.

potrošnja vode izraţava "specifiĉnom potrošnjom vode" – qs. Imamo pojmove: Qsr. snabdevanje javnih objekata. – srednja dnevna potrošnja vode Qg Qsr.. za piće i kuvanje 2..potrebe za vodom industrije. bolnice 2. B) JAVNE USTANOVE I OBJEKTI 1. jedinica površine za zalivanje i sl. protivpoţarna zaštita. i one su samo okvirne.selo – 20÷30l/st.dan POTROŠNJA VODE se definiše kao proizvod izmeĊu norme potrošnje vode i broja korisnika (stanovnika.. – maksimalna dnevna potrošnja vode u naselju Qmax. restorani.) . Kod nas: . C) INDUSTRIJA 1. zalivanje parkova..).dan .. koliĉina proizvoda i sliĉno) i u naselju ona nije stabilna veliĉina. mlekare 2. škola.grad – 180 ÷ 220 l/st.dan . = K1 Qsr.dn= [m3/dan]. Norme potrošnje vode su posledica iskazanih potreba za vodom korisnika i brojĉano se izraţavaju kao koliĉnik izmeĊu utvrĊene potrebe za vodom ( u l ili m3 ) i korisnika (izraţeno kao broj stanovnika.veći gradovi – industrijalizovani – 200÷220 l/st.dan). i to je koliĉnik izmeĊu ukupne srednje dnevne zapremine potrebne ili potrošene vode u posmatranoj godini i broja stanovnika u naselju u istoj godini i najĉešće se izraţava u l po stanovniku na dan (l/st. Ona zavisi od razvijenosti naselja i same zemlje. .dn. proizvodnja hartije JEDINICA KOLIĈINA VODE U LITRIMA 3-6 10-15 40-100 200-300 250-650 100-300 30-80 3-6 100-120 400-1100 po stanovniku /dan po stanovniku /dan jednokratno jednokratno postelja / dan vojnik / dan sedište /dan po l mleka na kg šećera na kg hartije Ĉesto se kod planiranja ukupnih potreba za vodom naselja. već varira manje – više u toku godine. za kupanje – pod tušem – u kadi . kasarne 3.dn. 35 . jedinica proizvodnje. VRSTA POTREBE A) DOMAĆINSTVO 1. za pranje rublja 3. a zavisno od lokalnih prilika. Ove varijacije su veće za manja naselja. Ove norme su date u literaturi.dn.potreba za vodom domaćinstava.ukupna godišnja potrošnja vode u m3/godinu Qmax. šećerane 3. Naroĉito je bitna dnevna varijacija potrošnje vode u naselju jer se na osnovu nje definišu i karakteristiĉne koliĉine vode merodavne za proraĉun dimanzija pojedinih objekata vodovodnog sistema naselja.javne potrebe naselja za vodom (pranje ulica. 365 gde je Qg . Npr. bolnica itd. meseca ili dana.dn.

7 Qmax. koji su obraĊeni preko odgovarajućih normativa kvaliteta vode (pravilnici.h se dimenzioniše distributivna gradska vodovodna mreţa. Njihov broj je velik i stalno raste. .ukus – za piće – bez posebnog ukusa – utvrĊivanje probanjem .log[H+] = log . veća potrošnja hemikalija i sl. pivo).h – maksimalna ĉasovna potrošnja vode u naselju Qmax.boja – odreĊuje se kolorimetrijskom analizom u °Co-Pt skale – za vodu za piće 20Ct-Pt . se dimenzionišu zahvat vode.pH vrednost pH = .miris – za piće – bez mirisa – odreĊuje se nosem .3.1.3. hloridi i fosfati. gde je K2 koeficijent neravnomernosti ĉasovne potrošnje vode. 1 .25 Prema Qmax. KVALITET VODE Svaki korisnik pored zahteva u pogledu koliĉine vode.mutnoća – do 10mg/l silikatne zemlje – za piće (merenje se vrši turbidimetrima) . OdreĊuju se filtracijom prema proceduri utvrĊenoj za standardne metode ispitivanja kvaliteta vode. U vodi za piće – do 250 mg/l Cl. proizvodnju pare ili za dobijanje proizvoda odgovaraućeg kvaliteta (tekstil. H gde je: [H+] jonska koncentracija vodonika merenih u gmol/l pH = 7 – neutralan rastvor pH < 7 – kisela voda pH > 7 – bazna voda – alkalni rastvor – preovlaĊuju [H-] joni.u mg/l – do 1000mg/l za vodu za piće . istiĉe i zahteve u pogledu kvaliteta vode. hartija.h = K2 Qmax. Za ocenu kvaliteta vode u izvorištu vrše se analize uzoraka vode. i to u obliku mono i bikarbonata a manje kao sulfati. a prema Qmax. K2=1. kao i u industriji za pripremu tople vode. i one zahvataju sledeće tri grupe parametara: 1.dn =K1 K2 Qsr.ukupan suvi ostatak – dobija se isparavanjem uzorka i sušenjem taloga na 103°S do konstantne teţine . uslovi). FIZIČKI PARAMETRI . K1=1.hloridi – oni su sami po sebi neškodljivi ali mogu da budu indikator zagaĊenja vode. i glavna cev koja snabdeva mreţu iz rezervoara.sulfati – mogu biti veoma agresivni za beton i armaturu.25÷1. francuski.temperatura vode – 7 ÷ 12°C za vodu za piće .2.8÷8. Al i ostali.3. Karakteristiĉni parametri su: .5 za vodu za piće. 36 . ali je izuzetno znaĉajan u domaćinstvu kod korišćenja vode za kuvanje i pranje. U vodi za piće do 200mg/l kao SO4.dn. ali izaziva velike probleme (kamenac.).elektrolitiĉka provodljivost – meri se konduktometrom. Klarkov stepen). Ne šteti zdravlju ljudi. ureĊaji za preĉišćavanje i svi ostali elementi dovoda vodovodne mreţe do naselja. Meri se u ° tvrdoće (memaĉki. izraţava se u [Ω-1 sm-1] za vodu za piće do 500.gde je K1 koeficijent neravnomernosti dnevne potrošnje vode. 1. pH = 6. . HEMIJSKI PARAMETRI Obuhvataju razliĉita hemijska jedinjenja i jone rastvorene u vodi. koţa.tvrdoća vode – ovaj parametar nije obuhvaćen normativima kvaliteta vode za piće.2÷1. OdreĊuju se filtracijom. Tvrdoću daju uglavnom Ca i Mg joni a mnogo manje Fe.dn. 1. uredbe.

3. BIOLOŠKI PARAMETRI Kontrola kvaliteta vode po ovom parametru ima za cilj proveru ispravnosti vode prema prisustvu patogenih bakterija koje su uzroĉnik opasnih epidemija (tifus. Njihovo nalaţenje u vodi ukazuje na fekalno zagaĊenje vode i oni su indikator potencijalno moguće infekcije vode patogenim mikroorganizmima. a ima ih mnogo (250·109 B.azotna jedinjenja – kao: amonijak NH3 do 0. nema je dovoljno a i sama izdašnost postojećih izvorišta se smanjuje zbog forsiranog zahvatanja vode iz njih. Uzroĉnici ovih oboljenja dolaze u izvorište preko otpadnih voda iz nuţniĉkih jama. Coli.mangan – daje loš ukus i tamnu boju. pravi mrlje i talog. ukusna je zbog mineralnog sadrţaja. Grupu B.potrošnja kalijum permanganata KMnO4 – jako oksidaciono sredstvo koje oksiduje organsku materiju i niz neorganskih jedinjenja. 1. . Samo se Kerĉ na Krimu i Gibraltar tako snabdevaju. Za piće do 0. ostrva. One mogu biti stajaće (slatke – lokve. Do 0. OdreĊivanje spektrafotometrom. Spektrofotometrijsko odreĊivanje. uz prethodno popravljanje njenog kvaliteta (ako je potrebno) koristi se: a) Meteorska voda (kišnica i sneţnica) – to je voda koja se posle kiše. U praksi se smatra merilom organskog zagaĊenja. Spektrafotometrijsko odreĊivanje. Voda 37 . Ali za pojedinaĉno snabdevanje domaćinstava se dosta koristi (kraški predeli. B. nitriti NO2 do 0. kanalizacione mreţe i sl.dan – kod zdravog ĉoveka). IZVORIŠTA VODE Kao voda za vodovode. kolera. pa se u praksi voda ispituje na sadrţaj koliformnih bakerija (Bacteria Coli). .).fosfati – za piće do 3mg/l kao P.005mg/l kao N i nitrati NO3 do 10 mg/l kao N. U vodi za piće 12mg/l kao KMnO4. prirodna i veštaĉka jezera i slane – more) i tekuće (potoci. tako da se sve više koriste površinska izvorišta voda.. rose i sliĉnih padavina. snega. Karakteriše ih znaĉajan kvantitet ali im je kvalitet nedovoljno dobar. 1. najviše (aerobacter aerobenes) koje potiĉu sa trulog lišće i drugih organskih materija. Coli saĉinjavaju fekalne koli (esherichia coli) oko 90% svih bakterija kaliformne grupe i oko 10% drugih. štala. reĉice i reke). dizenterija. Oni se lako izoluju iz vode i dokazuju standardnim laboratorijskim analizama. a veoma su bitni kod izvorišta za snabdevanje vodom (eutrofikacija) . osveţava zbog ugodne temperature i obiĉno je bistra i relativno ĉista. Zbog njihovog znaĉaja treba znati i sledeće: Podzemne vode postaju od voda koje poniru sa površine terena ili iz površinskih bazena vode.4.. Voda za piće ne sme da sadrţi B. Coli/stanovnik. gastroenteritis i sl. Titrisanjem se odreĊuje. kroz šupljine izmeĊu ĉestica zemljišta ili kroz pukotine u stenama. MeĊutim. bare. tako da je najbolja za potrebe snabdevanja naselja. tako da zahtevaju obavezno preĉišćavanje.. Ispituju se spektrafotometrijski. zbog teškoća na koje se pri tome nailazi.05mg/l u vodi za piće kao Mg. Ona se odlikuje dobrim kvalitetom. b) Površinska voda.gvoţĊe – daje vodi loš ukus. što teorijski ne stoji.3. c) Podzemna voda – Ona se zahvata ili na prirodnim izvorima ili se neposredno zahvata iz izdani (bunarima i galerijama).). Coli su stomaĉni paraziti koji su normalno nastanjeni u crevnom traktu ljudi i ţivotinja.1mg/l kao N.3mg/l kao Fe. Izolacija patogenih mikroorganizama je veoma sloţena. sakupi na površini zemljišta i ona se vrlo retko koristi za snabdevanje naselja neposrednim sakupljanjem. .

38 . voda se kreće i.). ĉesto se pribegava merama veštaĉkog prihranjivanja izdani (meteorskom vodom. Izdani se formiraju u poroznim sredinama sa slobodnim vodnim ogledalom ili pod pritiskom – arterski izdani. od malih pukotina stvara široke kanale i velike šupljine (karst). ili obrazuje podzemne akumulacije vode. Treba preduzeti sve potrebne mere zaštite da do ovoga ne doĊe.ponire sve dok ne doĊe do vodonepropusnog sloja. Ako je vododrţiv sloj nagnut. Zbog forsiranog crpljenja vode. One su karakteristiĉne u kraškim podruĉjima. gde voda hemijskim rastvaranjem kreĉnjaka. kada postoje pukotine – pukotinski izdani. Izdani podzemne vode se javljaju i u stenovitom materijalu. preĉišćenom reĉnom vodom i sl. Od geološkog sklopa terena u mnogome zavisi sigurnost izdani od zagaĊenja. ili izbija na površinu terena kao izvor. na ĉijoj površini se formira izdan. Moţe takoĊe biti sa slobodnom površinom ili pod pritiskom.

Slika 6.Formiranje izdani 39 .

1. izvorska voda se moţe pojavljivati kao usamljeni lokalizovani izvor (iz ţice ili iz pukotine u steni) ili kao linijski izvor (izvor iz sloja). VODOZAHVATNI OBJEKTI 1. 1.5.3. kao i prema godišnjem rasporedu padavina.1.1.5. ZA METEORSKU VODU Najĉešće se koriste kao sabirne površine krovovi ili se rade posebne sabirne površine od kamena u cementnom malteru ili od betona. Sakupljena voda se odvodi u cisterne. Ĉesto se koriste i usporne graĊevine a zahvaćena voda se ĉesto propušta kroz grubu taloţnicu. – Zahvatanje vode na prirodnim izvorima Inţenjerski radovi koje treba izvršiti radi zahvatanja podzemne vode na izvoru zavise od mesnih geoloških i topografskih uslova. i one se obavezno ograĊuju. već se mogu dati samo nekoliko opštih uputstava. od veliĉine izvora i od koliĉine vode koja se treba kaptirati. 40 . Ovakvi tipovi zahvata se koriste kod malih reka. Kod većih su objekti mnogo sloţeniji.3.1.5. kada se koriste drenaţne galerije (rovovi) ili drenaţne cevi za prikupljanje vode i njeno dovoĊenje do kaptaţne graĊevine. bez usporavanja vode. Inaĉe. Za projektovanje i izvoĊenje kaptaţa nema šablona.5. ZA PODZEMNE VODE 1. Kaptaţa moţe biti i nezaštićenog tipa. Veliĉina sabirne površine i zapremina cisterne odreĊuje se prema potrošnji vode i procenama potrošnje u vremenu.2.5. ZA POVRŠINSKE VODE Ovo je primer reĉne kaptaţe zaštićenog tipa. od "tipa" izvora.

– Zahvatanje vode iz izdani Za zahvatanje voda iz izdani (podzemna voda) koriste se bunari i drenaţne galerije. Kaptaţa se radi od vodonepropusnog betona i mora se fundirati tako da ne moţe doći do procurivanja vode oko i ispod objekta.Kaptaţna graĊevina ima 3 komore. 41 . 1.3. što ukazuje da se voda nedovoljno filtrira kroz podzemlje.2. treba je prethodno ispitati. kao i izdašnost izvora. Da bi se izvorska voda zahvatila za upotrebu. zahvatnu i silaznu (kontrolnu.5. ulaznu (taloţnicu). Izvor treba zahvatati iz vodonosnog sloja na mestu granice sa vodonepropusnim slojem. Pri tome treba utvrditi da li se posle većih kiša ili topljenja snega voda zamućuje. zatvaraĉnica). a ne na mestu pojave na površini terena. Rešenja za ventilaciju i ulaz moraju biti takvi da ne ugroze kvalitet zahvaćene vode.

1÷0.3) Cevne (pobijene) .2 ÷ 0.15m. Prema naĉinu gradnje dele se na: a. Dno bunara treba da se nalazi najmanje 1m od najniţeg nivoa podzemne vode.2m sa debljinom zidova 0.a) Bunari imaju posebno široku primenu kod individualnih stambenih objekata i predstavljaju objekte kojima treba posvetiti mnogo paţnje u toku gradnje i eksploatacije.2) Bušene a.5m postavi oplata sa unutrašnje strane i betonira bunar (prsten).Po sistemu podziĊivanja. Najbolje je da voda u bunar dolazi samo odozdo i u tom sluĉaju se na dnu radi filter od peska i šljunka.a. Zid bunara se izdiţe najmanje 0. Najpovoljniji preĉnik bunara je 0.5 m. ĉime se spreĉava zamućivanje bunara prilikom crpljenja i zatrpavanje bunara peskom. Betonska obloga se spušta pod dejstvom sopstvene teţine. Ovo se naziva i bunar sa obešenim obzidom. najbolje armiranobetonskom ploĉom ili potpuno zatvorenom kućicom. sa spojem na ţleb i pero. 42 . a obiĉno su duboki do 20m. izvode se korišćenjem trenja terena. U prvom sluĉaju se ispod betonskog noţa (MB 20) vrši potkopavanje zemlje. Treba ih locirati van mogućih izvora zagaĊenja.1) Kopani bunari se izvode na dva naĉina: po sistemu spuštanja prstenova i po sistemu podziĊivanja. Oko zida bunara se na dubine ne manjoj od 3m nabija sloj gline ili masne ilovaĉe u debljini od 0. .2m iznad površine terena a glava bunara mora biti potpuno i vodonepropusno pokrivena. zaštititi ih od spoljašnjih zagaĊivaĉa i izvesti tako da zahvataju podzemnu vodu iz dubljih vodonosnih slojeva. dok se iznad njega vrši betoniranje prvog prstena (MB 15) ili se namontira gotov betonski prsten. Kasnije se oplata skida i nastavlja se sa iskopom sledećeg segmenta i na sliĉan naĉin se betonira sledeći prsten. Površinu oko bunara treba poploĉati u nagibu 3 ÷ 5%. tako što se u iskopanu jamu dubine 1÷1.1) Kopane a.8-1.

Zaštitne teleskopske cevi se najĉešće ne izvlaĉe.2) Bušeni bunari su preĉnika 75÷1000mm dubine i preko 500m. taloţnica za presek duţine oko 1m. pri ĉemu ih treba zidati vodonepropusno u cementnom malteru 1:3 sa glaĉanjem unutrašnjeg zida istim malterom. koja se obiĉno nalazi u podini. MeĊuprostor izmeĊu zaštitne cevi i bunarske garniture se u delu oko bunarske rešetke popunjava šljunkom. U iskopanu bušotinu (sa ili bez zaštitne cevi) se spušta cevna bunarska garnitura. Bunar se sa gornje strane zatvara bunarskom glavom.a.Izrada bunara se vrši i prethodnim kopanjem do potrebne dubine i naknadnim obziĊivanjem. perforirani deo – bunarska rešetka i cevna garnitura. . Bušenje bez zaštitne cevi sa isplakom (ĉista voda) vrši se uz uduvavanje vazduha. Za bunar se koriste ĉeliĉne – pocinkovane cevi preĉnika Ø40 i Ø50mm sa zašiljenim vrhom od ĉelika i peroforiranom cevi obloţenom ţiĉanom mreţom (filterom). Iskopani materijal se izbacuej kroz cev koja nosi krunu za kopanje. Obloţna cev se izvlaĉi do gornjeg dela vodonosnog sloja (povlate). 43 . i to: oslona ploĉa na dnu bunara. Cevi su ĉeliĉne a reĊe liveno-gvozdene. Kod prvog naĉina bušenje se vrši u etapama od po 40÷50m. a u ostalim delovima glinom ili betonom. Za izvlaĉenje vode se koriste specijalne vertikalne dubinske pumpe (sa i bez potopljenog motora). Bušenje se vrši do vodonepropusne podine. Izvode se na 2 naĉina: bušenjem uz upotrebu burgija (rotaciono bušenje) ili dleta (udarno bušenje) sa zaštitnom cevi i bušenje bez zaštitne cevi sa upotrebom isplake. Poĉinje se sa zaštitnim cevima ĉiji je preĉnik 50÷100mm veći od preĉnika cevi budućeg bunara pa se taj promer polako smanjuje.3) Cevni – pobijeni (Norton) (abisinijski) bunari se koriste za zahvatanje manjih koliĉina vode sa dubine do 7m. -a. obiĉno kamenom. Za pobijanje se najĉešće koristi tronoţac a za zahvat vode ruĉna klipna pumpa ili odgovarajuća elektromotorna. ili se izvlaĉi cela (postupno kako se nabacuje ispuna).

Bunar sa horizontalnim zrakastim cevima (Reni bunar) se dosta ĉesto primenjuje za zahvatanje vode u zrnasto poroznim sredinama i ĉini ga nekoliko horizontalnih galerija koje se spajaju u zajedniĉkom vodonepropusnom bunaru. 44 . Kada je vodonosni sloj duboko. kamena naslaganog u vidu kanala ili od drenaţnih cevi preĉnika ≈10cm. Galerije za velike koliĉine vode grade se kamenom zidanim u suvo ili polaganjem gotovih delova galerije u vidu cevi. galerije se rade u potkopu (kao tuneli). ĉija je duţina dovoljno velika da se iz njih dobije dovoljna koliĉina vode. iz bunara se ne mogu dobiti znatne koliĉine vode pa se voda tada zahvata horizontalnim rovovima ili galerijama. Obavezno se koriste podgrada i talpe ako je navala vode velika.b) Drenaţne galerije U sluĉaju kada je vodonosni sloj male debljine. Drenaţne galerije se rade u otvorenom rovu ako je dubina podzemne vode i podine mala. Galerije za manje koliĉine vode se rade od kamenih naslaga.

i kao podeoni rezervoari) b) po poloţaju: .kamen i cementni malter (mali rezervoari) .sraĉunaju se kumulativne zapremine protoka 45 . Vodovi . odrţavanje pritiska i ĉuvanje rezerve vode za gašenje poţara i za havarije) .podeoni rezervoari (namena je odreĊivanje pritiska. . Postupak je sledeći: .rezervoari ĉiste vode na postrojenjima za preĉišćavanje vode (sluţe za potrebe postrojenja. Funkcije rezervoara su: izravnavanje razlika izmeĊu potrošnje i doticaja. izravnanje doticaja i potrošnje. • Za sluĉaj konstantnog dotoka vode u toku 24 ĉasa (gravitacioni dovod).definiše se potrošnja vode na svaki sat za 24 ĉasa za tipiĉne dane (maks.prednapregnuti beton .ispred mesta potrošnje .iza mesta potrošnje c) po naĉinu rada: . čas koji ih povezuju obiĉno se dimenzionišu na Q dn max za dovod i Q max za odvod. min) i uradi se grafik.armirani beton .sa slobodnim vodnim ogledalom i to: .1. zaliha za sluĉaj defekta na zahvatu ili dovodu.na kuli . Ukoliko je rezervoar iza mesta potrošnje.ĉelik Zapremina podeonog rezervoara Vr se sastoji od: a) Operativne rezerve V0 koja sluţi za izravnanje oscilacija potrošnje vode u odnosu na doticaj. a mogu da sluţe. ako im je poloţaj dobar. Rezervoari se klasifikuju: a) po nameni: .ukopani u zemlju na uzvišenju iznad mesta potrošnje .ukopani u zemlju na nedovoljnoj visini za odreĊivanje pritiska u mreţi (pritisak se odreĊuje na drugi naĉin) .6. obezbeĊenje potrebnog pritiska u mreţi i sl. zaliha za sluĉaj poţara. srednja. V0 predstavlja sumu maksimalnih ordinata izmeĊu sumarne linije dotoka i sumarne linije potrošnje.nearmirani beton (mali rezervoari) . REZERVOARI Rezervoari su hidrauliĉki integralni deo sistema razvoda vode. onda se i dovod i odvod dimenzionišu na Q čas max .pod pritiskom – hidrofori (male su zapremine i namena je odreĊivanje i odrţavanje pritiska u mreţi) d) po materijalu od koga se grade: . Ova zapremina vode se najlakše odreĊuje pomoću dijagrama masa.na mestu potrošnje .

1000 Orijentaciono se moţe uzeti da je potrebna koliĉina vode 15l/ѕ za naselja sa oko 10. zaštite od mraza i obezbeĊen zaštitnom zonom. Rezervoar treba da je pokriven radi sanitarne zaštite. zapremina rezervoara je Vr = 1. indikator nivoa.crtamo grafik sumarnih linija dotoka i potrošnje vode V0 = V1+V2 . U njoj se nalazi komandna armatura. Preporuĉuje se da to bude koliĉina za gašenje 10-ĉasovnog poţara u naseljima preko Y 10.000 stanovnika. pravouganonog ili kruţnog oblika. ispust. jer dobro lociran moţe znatno da uštedi na dimenzijama vodova.000 stanovnika. V0 se dobija na sledeći naĉin: V0 – maksimalna ordinata izmeĊu dotoka i potrošnje b) Poţarna rezerva Vp koja se odreĊuje propisima o protivpoţarnoj sluţbi. • Za sluĉaj pumpanja vode u rezervoar. za manja 33% a za seoska 50÷100%. Za mala sela 2. gde je Y – broj stanovnika. Dubine su obiĉno 3÷4m. preliv. a za manja 7. Kod svakog rezervoara razlikujemo rezervoarsku komoru i zatvaraĉku komoru (zatvaraĉnicu). Ona obiĉno iznosi 25% od (Vo + Vp).25 (Vo+Vp) Poloţaj rezervoara je takoĊe bitan.5l/ѕ. 46 .5÷10l/ѕ. a ispod ovog. Ova rezerva ne bi trebala da bude manja od 20% ukupnog dnevnog dotoka za veća mesta. c) Sigurnosna rezerva Vn je zapremina vode za pokrivanje potrošnje u nepredviĊenim sluĉajevima (kvarovi). Rezervoari se mogu raditi kao jedno ili više komorni. Najzad.. koja se obiĉno naslanja na zid rezervoarske komore. broj sati je T .merenjem ordinata v1 i v2 i njihovim zbrajanjem dobijamo potrebnu rezervu v0.

horizontalnog ili vertikalnog izvoĊenja. a usta cevi se obezbeĊuju korpom .kofe sa prevrtaĉima – higijenski ispravno rešenje . Samousisne crpke imaju rotor takve konstrukcije da je neosetljiv na prisustvo vazduha (crpi i vazduh i vodu) ali su 47 . podvodne ili nadvodne. Sastoje se obiĉno od beskonaĉne trake koja nosi vodu. Samo u retkim sluĉajevima je zahvat vode viši od mesta potrošnje i zato se voda mora dizati raznim napravama.Norton (klipna) pumpa – primenjuje se do dubine od 6m.ulaz u komoru je indirektan . Obiĉne centrifugalne crpke ne mogu usisati vodu ako usisna cev nije puna vode. pa se zato na usisni vod na poĉetku (obiĉno u usisnu korpu) postavlja usisni ventil.7. i obiĉno je za jednu dimenziju veći od potisnog voda. a prema dejstvu obiĉne ili samousisne. u kome se nalazi kolo sa lopaticama (rotor) od bronze.Detalji: .dno je u nagibu oko 1% zbog pranja . Ø5/4".cev za odvod se postavlja ispod kote dna rezervoara u udubljenje i treba da je što kraća. Usisni vod treba da je što kraći i prav (da pruţa što manje otpora). kapacitet 12÷15l/min.elevatori – higijenski ispravno rešenje.obezbediti ventilaciju preko zatvaraĉnice – indirektna 1.prelivna i ispusna cev rade bez rešetke .kofe na lancu – nehigijensko rešenje . Crpka spregnuta sa motorom naziva se agregat. Za ovu namenu se koriste najviše centrifugalne crpke. To su: . UREĐAJI ZA ZAHVAT I POTISKIVANJE VODE DovoĊenje vode od zahvata do mesta potrošnje zavisi od uzajamnog visinskog poloţaja ove dve taĉke. Postoje: a) UreĊaji na ruĉni pogon –u primeni su kod individualnih objekata i tamo gde ne postoji drugi energetski izvor. i koje se obrće velikom brzinom (1400÷2900obrt/min). okreće se oko toĉka u kućici i kod izliva se prelije . jer se inaĉe smanjuje visina sisanja. koje mogu biti jednostepene ili višestepene. Centrifugalna crpka se sastoji od kućišta od livenog gvoţĊa. b) UreĊaji na motorni pogon – sluţe za crpljenje vode i njeno potiskivanje u sisteme za snabdevanje vodom.

a u zavisnosti od njihove veliĉine – veće pumpe imaju veći ηp) ηm – stepen korisnog dejstva elektromotora – ηm =0. a višestepene za qp=1÷200l/s i za Hm=30÷500m.pumpe srednjeg pritiska H = 20÷60m .2 i malih (do 2 KW) 1.15. Np – uĉinak pumpe u KW Nm – snaga elektromotora u KW qp – proticaj pumpe (u l/ѕ) Hm – manometarska visina dizanja vode (m) ηp – stepen korisnog dejstva pumpe (za obiĉne centrifugalne pumpe ηp=0. sa najboljim uĉinkom Nm Np s Gde je: dn.85÷0.pumpe visokog pritiska H > 60m (mala koliĉina vode se diţe na veliku visinu) Jednostepene pumpe se koriste za qp=0. srednjih (<20 KW) 1.tu pumpa radi sa max η tj. Potrošnja elektriĉne energije motora se izraĉunava kao: Nm A (KWh/m3). U principu. Dimenzionisanje centrifugalne pumpe se vrši po obrascu: qp Hm (KW) Np 102 p Dimenzionisanje elektromotora: q p H m 0.736 (KW) ili Np 75 p m (KW) ѕ – faktor sigurnosti koji iznosi kod velikih elektromotora (>20 KW) 1.8÷1400l/s i za Hm=1÷100m. Taĉka K .6.3. Kriva η pokazuje stepen korisnog dejstva pumpe za odreĊene koliĉine i visine. pumpe se dele na: .2÷0. q max ). Izbor pumpe se vrši tako što se za potrebno ηp i Hm izabere pumpa koja ima maksimum krive η u blizini te taĉke. 48 .pumpe niskog pritiska H < 20m (velika koliĉina vode se pumpa na malu visinu) . Prema visini potiskivanja. Manometarska visina Hm se dobija kada se na geodetsku visinu dizanja Hg dodaju gubici u cevnim vodovima i armaturi.8 a za samousisne ηp=0.9. qp – u (m3/h) s qp m Karakteristika centrifugalne pumpe je kriva koja pokazuje odnos koliĉine vode q i manometarske visine H pri konstantnom broju obrtaja.osetljive na pesak dok prethodne nisu. centrifugalne crpke se puštaju u rad sa zatvorenim ventilom na potisnoj cevi uz postepeno otvaranje. a koji sluţi za savlaĊivanje polaznih otpora (inercije sistema).4÷0. Koliĉina vode qp se odreĊuje za svaki sluĉaj posebno ( q h max .

1.8. Prost cevovod je onaj gde se voda transportuje izmeĊu dva ĉvora nepromenljivog preĉnika i karakteristika teĉenja. Ograniĉenja: 49 .hs0 – gubitak visine na trenje (linijski i lokalni gubici) na usisnom vodu hP0 – gubitak visine na trenje na potisnom vodu hsg – visina sisanja (3÷5 m) Hsm – manometarska visina sisanja iznosi do 8 m (za manje pumpe 5÷6m) 1.spoljašnju (uliĉnu i dvorišnu) .unutrašnju (kućnu) mreţu Mreţa se izvodi do cevi kojima voda teĉe pod pritiskom. na koga se neposredno vezuju potrošaĉi. Granati se primenjuje kod manjih naselja.8.sigurnost i neprekidnost u distribuciji vode Mreţu ĉini sistem prostih cevovoda meĊusobno povezanih od mesta dovoda (najĉešće rezervoar) do potrošaĉa u obliku grane – granati sistem ili sa jednom ili više zatvorenih kontura – prstenasti sistem mreţe. što je osnovni nedostatak. dvorišne i unutrašnje mreţe a prstenasti kod većih naselja i znaĉajnih privrednih i društvenih objekata. Kod granatog sistema voda se dovodi iz jednog pravca. Kod prstenastog je dovod vode do potrošaĉa iz dva pravca. što dovodi do toga da su preĉnici prstenaste mreţe manji od granate mreţe. Po poloţaju se deli na: . Osnovni zahtevi su: . VODOVODNA MREŢA (SPOLJAŠNJA) 1. UVOD Razvodna – distributivna mreţa predstavlja završni deo sistema za snabdevanje vodom.da se obezbedi u svakom trenutku potrebna koliĉina vode sa odgovarajućim pritiskom svakom potrošaĉu .

polazni hidrauliĉki uslovi i propusna moć .5÷4m. Duţina 1. Zato materijali od kojih se izvode treba da budu podreĊeni funkciji sistema i treba da obezbbede sigurnost.5 m/ѕ (gubici u mreţi rastu sa kvadratom brzine) . Izbor najpovoljnijeg materijala se vrši tehno -ekonomskom analizom koja ima sledeće elemente: . Spajanje na muf se izvodi tako što se slobodan kraj (ravan) jedne cevi uvuĉe u prošireni deo (naglavak – muf) druge cevi. a prema JUS standardima. Prema poloţaju.brzina vode u mreţi od 0. ne sme da utiĉe na kvalitet vode.armature 1.1. Najĉešće se koriste za uliĉnu i dvorišnu vodovodnu mreţu. pa se meĊuprostor zaptiva kudeljom i teĉnim olovom.8.vek trajanja . 50 . razliĉitih duţina i preĉnika. azbest-cemtni i plastiĉni materijali. Za izvoĊenje mreţe.cevi . Modernije je zaptivanje gumenim prstenom i navrtkom. Za zaptivanje se koristi guma. ekonmiĉnost i trajnost.minimalni preĉnik spoljašnje razvodne mreţe je ĉesto uslovljen zahtevima pojedinih korisnika (npr minimalni preĉnik hidrantske mreţe je 50mm za unutrašnju i 80 ili 100mm za spoljašnju). armirani i prenapregnuti beton. – Cevi Namena za transport vode (sa slobodnim ogledalom ili pod pritiskom.naĉin spajanja i montaţe . eksploatacije i odrţavanja a) Cevi od livenog gvoţĎa Vek trajanja je 30÷60 godina.6÷2. Ove uslove zadovoljavaju: ĉelik.. materijali se mogu svrstati u sledeće osnovne grupe: .2.8. koja po kvalitetu odgovara korisniku.fazonski komadi . mreţa vodovoda se deli na spoljašnju (gradsku i dvorišnu) i unutrašnju.maksimalni pritisak u mreţi do 7 bara . Izvode se od razliĉitih materijala. liveno gvoţĊe. Osim toga treba da se obezbedi da je materijal mehnaiĉki otporan na spoljašnje i unutrašnje opterećenje. Spajanje prirubnicom vrši se zatezanjem zavrtnjeva koji se provlaĉe kroz otvore u prstenovima (prirubnicama) koje se nalaze na krajevima cevi. 1.troškovi gradnje. veliki broj spojeva (spoj mora da bude vodonepropusan i da ima potrebnu fleksibilnost – spojevi sa gumenim i plastiĉnim masama) Standardnih dimenzija 40÷1200mm. da je otporan na hemijsko dejstvo vode i tla. radni pritisci do 10 bara.2. MATERIJALI ZA IZVOĐENJE MREŢE (SPOLJAŠNJE I UNUTRAŠNJE) Vodovodni sistemi su skup objekata ĉije pojedinaĉne funkcije povezane u jednu celinu treba da obezbede sigurno snabdevanje potrebnom koliĉionom vode. Cevi se spajaju pomoću spoja na: naglavak (muf) ili na prirubnicu (flanšu). Velike teţine.

.Linkovi sluţe za skretanje cevovoda. Prema nameni se dele na: zatvaraĉe i slavine (zaustavljanje i regulisanje toka vode). Rade se od livenog gvoţĊa. redukcije i raĉve.Raĉve – sluţe za grananje mreţe pod uglom najĉešće od 45° i 90° Fazonski komadi se rade obiĉno od istih materijala kao i cevi. .Propusni ventil – primena u unutrašnjoj i dvorišnoj vodovodnoj mreţi. .Zatvaraĉi – ventili – obiĉno se koriste propusni i pljosnati ventili. Preĉnika su 13mm (1/2"~1"=2.12m i koturima od 75÷400m. Duţine 7÷16m. Duţine su 3÷4m. bronze i sl.5") i 75mm (3"). 25mm(1"). PE – 6.Azbest – cementne cevi – za izradu spoljašnje mreţe. Spajanje se vrši specijalnim spojnicama. Dele se na: linkove. Ne smeju da se savijaju pri ugradnji. Uglovi skretanja su 11°. 19mm (3/4"). 45° i 90°. . a Ø50÷100mm.Cevi od plastiĉne mase (PVC – polivinil hlorid i PE – polietilen). Duţine – PVC – 4÷6m. mostovi i sl. Rade se u više varijanti sobzirom na radni pritisak. .b) Fazonski komadi – specijalni delovi mreţe kojima se obezbeĊuje skretanje. Radni pritisci 2÷10 bara.54sm). Upotrebljavaju se za radne pritiske do 6 bara. Spajanje: lepljenjem naglavcima. Ø40÷600m. . Duţine 6m.. Od mesinga ili bronze za sve standardne preĉnike (Ø13÷100 mm).Ĉeliĉne cevi – kod vodova sa visokim pritiskom (16÷80 bara) i sa specifiĉnim zahtevima (seizmika. Spajanje sa cevima i armaturama je istim spojnicama kao i za cevi.Redukcije – sluţe za prelaz cevovoda sa većeg na manji preĉnik. ispred i iza vodomera. Rade se u preĉnicima kao za pocinkovane cevi pa do 400mm. zavarivanjem ili naglavkom sa gumenom zaptivkom smeštenom u posebnom ţlebu. prolazak vodovoda kroz trup ţelezniĉkog ili autoputa. mesinga. . . vazdušne ventile (ispust vazduha iz mreţe) i vodomere (merenje i registracija protoka vode). 225°. Povezivanje navoja se radi navojnim klapnama. Spajanje pomoću navoja i mufa. Spajaju se istim spojnicama za cevi i fazonske komade kao cevi. Postavljaju se na svim prikljuĉnim cevima ispred toĉećih mesta. 50mm (2"). na poĉetku svake vertikale. tako što se navoj obmota kuĉinom koja se natopi lanenim uljem i navuĉe se muf ili fazonski komad ili armatura. Spajanje isto kao kod livenih cevi ili zavarivanjem. 51 .). hidrante (zahvat i ispuštanje vode iz mreţe). 63mm (2. . 32mm (5/4"). 38mm (6/4"). promena preĉnika ili grananje (raĉvanje) cevovoda. .c) Armature – predstavljaju grupu materijala koji su znaĉajni za pravilno upravljanje i eksploataciju vodovodne mreţe. na glavnom prikljuĉnom vodu blizu uliĉne vodovodne mreţe.Ĉeliĉne navojne – pocinkovane cevi – za dvorišnu i kućnu vodovodnu mreţu i za manje lokalne vodove. Glavni nedostatak je veći lokalni gubitak energije zbog prolaska vode kroz suţeni presek ventila.

šiber) – za radne pritiske do 4 bara. za ispuštanje vazduha i za zahvatanje vode za zalivanje i pranje parkova i ulica. Meri 3÷20m3/h. 25mm.Slavine – sluţe za ispuštanje vode iz cevi. 19.Vodomeri – postoje: . Ima vrlo male gubitke energije zbog konstrukcije. Primenjuju se i za ispuštanje vode iz mreţe prilivom njenog pranja i dezinfekcije. sistem zupĉanika i brojĉanik. Rade se od mesinga. Radi se odlivenog gvoţĊa za Ø50÷400mm. Imaju veliki gubitak energije. Znaĉajni za protivpoţarnu zaštitu.Hidranti – sluţe za ispuštanje vode na posebnim mestima vodovodne mreţe. UgraĊuje se u horizontalnom poloţaju na najniţoj taĉki vodovodne mreţe. Za pritiske do 16 bara koristi se ojaĉani pljosnati ventil – ovalni ventil. Ventil radi automatski. 52 . Gubici energije manji od prethodnog. Uglavnom su od mesinga i bronze sa preĉnicima Ø10. Radi se od mesinga za Ø<100mm a za Ø100÷1000mm od livenog gvoţĊa. Prikljuĉci su od 13÷65mm i veći.Vazdušni ventili – sluţe za ispuštanje vazduha iz glavnog dovodnog cevovoda prilikom njegovog punjenja ili u redovnoj funkciji na mestima vertikalnog konveksnog preloma cevovoda. . 13.propelerni (kućni) – koji ima mesingano kućište i rotor sa krilima. .Voltmanov – sa turbinskim krilom.Pljosnati ventil (zasun. TakoĊe mogu biti i za usisavanje vazduha ili kombinovani usisno-ispusni. . . Meri veće protoke u mreţi. . bronze i livenog gvoţĊa. i protoke 20÷180m3/h..

mada moţe biti i njen sastavni deo. Cevovod se iscrtava linijski i podebljano.) koriste se situacioni planovi razmere 1:5000÷500 a za dvorišta 1:500÷1:200.8. 53 . Deo situacionog plana sa iscrtanom mreţom. Za iscrtavanje poloţaja razvodne mreţe sa karakteristiĉnim objektima (rezervoar. kote cevi i sl. naziva se planom vodovodne mreţe i radi se obiĉno kao izvod iz situacionog plana. ĉvorovi i sl.3. zatvaraĉi. protok. Poloţaj cevovoda u naselju se definiše urbanistiĉkim planovima. PROJEKTOVANJE MREŢE Spoljašnju razvodnu mreţu ĉini sistem cevi od mesta njenog napajanja do mesta konaĉne distribucije vode. Razvodna mreţa naselja poĉinje od rezervoara ili pumpne stanice (reĊe od izvorišta) i završava se poslednjim ogrankom cevovoda na ĉijem se kraju nalazi ispusni ventil ili protivpoţarni hidrant. pumpna stanica.1. rade se uzduţni profili po osovini cevovoda u razmerama za duţine kao situacioni plan dok se za visine koriste razmere 1:200÷1:50. preĉnik mreţe. Obiĉno se postavlja pored iviĉnjaka ili po trotoaru i mora da bude udaljen najmanje 50cm od kanalizacione mreţe po horizontali i vertikali. Mreţa se ukopava minimum 80÷100cm – zbog zamrzavanja. Za ilustraciju visinskog poloţaja. objektima na njoj i svim znaĉajnim podacima o njoj (oznaka ĉvora. pad pijezometrijske linije. Dvorišna razvodna mreţa poĉinje od mesta napajanja (uliĉna mreţa ili bunar ili kaptirani izvor) i završava se prikljuĉnim oknom za objekat. hidranti.

1.Jednaĉina kontinuiteta Koeficijent n Veoma glatke površine.Šezi-Maningova jednaĉina proticaja 1 Q AR 2 / 3 J1 / 2 [m3 /ѕ] n . Al.Srednja brzina protoka v sr C RJ [m /ѕ].010 0. PVC. n – Maningov koeficijent rapavosti [m-1/3 /ѕ] n Vrsta površine Liveno gvozdene i ĉeliĉne cevi Obiĉan beton . S – Šezijev koeficijent [m1/2 /ѕ-1]. 2g R-pritisak (KN/m2) .Proticaj [m3 /ѕ] Q Avsr .Hidrauliĉki radijus je odnos površine ţivog preseka i okvašenog obima A( m 2 ) R m O( m ) . beton.8.012 0. Ukupna energija N koja P v2 omogućava kretanje fluida.4.Bernulijeva jednaĉina – izraţava zakon odrţawa energije. PRORAČUNA SPOLJAŠNJE VODOVODNE MREŢE a) Osnovni pojmovi iz hidraulike . lim 0.016 Q=A1·v1=A2·v2 A1 v 2 A 2 v1 Q1 Q2 Q3 . J – pad energije 1 1/ 6 C R . predstavlja zbir potencijalne ( z ) i kinetiĉke energije ( ) 2g v2 const .zapreminska teţina Odnosno: 2 P1 v1 P2 v 2 2 H z1 z1 h 2g 2g Δh – gubitak energije izmeĊu H z P 54 .

55 .. mreţa.koeficijent lokalnog gubitka – odreĊuje se eksperimentalno 2g Ovaj otpor je za spoljašnje vodovodne mreţe uglavnom zanemarljivo mali. rezervoar. granatim sistemom mreţe i prstenastim sistemom. C) Hidrauliĉki proraĉun spoljašnje vodovodne mreţe Snabdevanje vodom potrošaĉa moţe biti prostim cevovodom.. .mesto i poloţaj potrošaĉa vode u odnosu na izvorište (kaptiran izvor.46m) u odnosu na min. Δh = ht +hl ht . . Neophodno je raspolagati sledećim elementima: . Zahtevani pritisak od 1 bara (≈10mVS) je 2g zanemarljiv. a) Prost cevovod – onaj koji ĉini jedna cev bez grananja i usputnog istakanja.Minimalni potrebni pritisak na mestu prikljuĉka najnepovoljnijeg (kritiĉnog) potrošaĉa.5bara.potrebna maksimalna koliĉina vode u toku dana Qmax . Kritiĉni potrošaĉ je onaj koji zahteva najmanji pad piezometrijske linije izmeĊu mesta napajanja spoljašnje vodovodne mreţe i mesta prikljuĉka objekta na tu mreţu. P2 – pijezometarska kota u preseku 2 Δh = P1-P2 Pa se poznavanjem duţine cevovoda L1-2 moţe definisati pad linije energije. odnosno piezometarske linije kao: h J L1 2 b) Opšte o proraĉunu mreţe Proraĉun vodovodne mreţe se u suštini svodi na proveru obezbeĊenosti osnovnih zahteva potrošaĉa (dostavljanje potrebne koliĉine vode pod odreĊenim pritiskom u svakom trenutku vremena. Za prizemne objekte Rmin za poţarne hidrante je 2.linijski gubici energije (otpor trenja) L v2 ht D 2g Λ – lokalni gubici energije (otpori oblika) v2 hL . pa linija energija postaje piezometarska linija.preseka 1 i 2 i posledica je ukupnih otpora teĉenja fluida.) h . a Bernulijeva jednaĉina dobija oblik: H z1 P 1 z2 P2 h UvoĊenje oznaka: P 1 z1 1 z2 P2 2 .Minimalni pritisak je uslovljen zahtevima potrošaĉa i merama protivpoţarne zaštite. Kako je brzina u vodovodnoj mreţi ograniĉena na 3m/ѕ to je maks uticaj kinetiĉke v2 energije ( = 0. bunar.

H1 i L moţe da se traţi protok q ili preĉnik cevovoda Ø. Proraĉun se provodi tabelarno za pripremljen situacioni plan. U koloni (4) se definiše potrebna koliĉina vode za potrošaĉe koji se nalaze i povezuju na narednu deonicu od polaznog ĉvora posmatrane deonice mreţe. tako što se probanjem analizira pad piezometrijske linije 56 Kote terena u ĉvorovima Deoniĉna Tranzitna Deonica Ukupna Preĉnik . slobodni pritisak u (1) iznosi H1. dimenzija mreţe i provera piezometrijskog stanja (raspoloţivog pritiska) na mestu prikljuĉka unutrašnje mreţe potrošaĉa. Osnovni cilj je definisanje deoniĉnih protoka. Grananje je jednostrano ili dvostrano. kaptirani izvor.5) se upisuju h merodavni protoci za dimenzionisanje mreţe ( Qmax ). ako je dato Hr . Kolona (3) se odnosi na ukupan protok koji dolazi iz uzvodne deonice u posmatrani ĉvor. Jedna od ovih veliĉina je usvojena ili uslovljena a druga se traţi. tako što se probanjem analizira pad piezometrijske linije za celu razvodnu mreţu (Jdozv).4. Za proraĉun se koriste prethodno date jednaĉine. uzduţni profil mreţe. U kolonu (6) se upisuje podatak o dozvoljenom padu piezometrijske linije za celu razvodnu mreţu (Jdozv). Osnovni podaci Karakteristiĉno dimenzionisanje protoka Q mreţe Stvarni gubitak energije Δh=Jstv·L Piezometarsko stanje Raspoloţiv pritisak u ĉvoru bar 12 Kote piezometra u ĉvorovima mNM 10 Duţina deonice Dozvoljeni pad piezometrijske linije Stvarni pad piezometrijske linije Jdoz od-do 1 L(m) 2 l/s 3 l/s 4 l/s 5 M 6 D Mm 7 Jstv M 8 M 9 mNM 11 Kolone (1) i (2) se popunjavaju iz plana mreţe. definisane potrošaĉe i dozvoljeni pad piezometrijske linije za mreţu koja se proraĉunava. Kod njega je unapred definisan pravac toka vode i to od mesta napajanja mreţe vodom (rezervoar. duţina voda je h. Ovaj pad se posebno proraĉunava. Kolona (5) definiše merodavan protok za dimezionisanje te deonice i ona je (3-4)=(5). U kolone (3. bunar ili gradska mreţa za sluĉaj proraĉuna dvorišne mreţe) do najudaljenijeg potrošaĉa na mreţi.Na kraju cevi istiĉe koliĉina q. Ovaj pad se posebno proraĉunava. b) Granati oblik mreţe ĉine više vodova koji se izdvajaju iz osnovnog i osnovni.

v. pa se ona projektuje na liniju prvog većeg standardnog preĉnika cevi D2 (V). mogu da se oĉitaju druge dve nepoznate.za poznato Q. Dimenzija mreţe (7) se odreĊuje iz podataka iz kolone (5) i (6) uz upotrebu dijagrama za cevni materijal koji će se ugraditi u mreţu. Jdoz. Upotreba dijagrama se svodi da za poznate dve osnovne veliĉine.za poznato Q. J. traţi se D. dobije se taĉka (A). D. vsr . Jstv. Jdoz. J Za poznato Q. traţi se J. traţi se D. ( 0/00) 57 . J.za poznato Q.za poznato D. vst. Пад линије енергије (пиезометријске линије) (m/m). i vsr se oĉitava interpolacijom izmeĊu v1 i v2. vsr . (%). Dijagram prikazuje grafiĉki zavisnost izmeĊu Q. vsr . J. pa se (V) projektuje na apcisu i dobija se Jstv. Najĉešći problemi: .izmeĊu mesta napajanja razvodne mreţe i kritiĉnog potrošaĉa (obiĉno najudaljenijeg ili najvišljeg). traţi se Q.

D. dijagrama ili nomograma. Dijagrami za pojedine vrste i dimenzije cevi dati su na sledećim slikama 58 . pošto su ostali elementi uslovljeni ili usvojeni. Dimenzionisanje pojedinih vodova znatno se uprošćava upotrebom tabela. Zadaci se svode na odreĊivanje jedne od sledećih poznatih veliĉina q.Dijagram Maninga za proraĉun spoljašnje vodovodne mreţe. ili J.

Dijagram za dimenzionisanje pocinkovanih cevi (po Maningu) 59 .

016 za grublje betonske cevi. Kolone (10) i (11) se upisuju na osnovu prethodnog znanja i sutua-cije 60 .12 za livene gvozdene cevi. 0.Dijagram za dimenzionisanje livenih cevi (po maningu) l 1 6 R .010 za veoma glatke cevi. Po Maningu: C n gde je n-koeficijent hrapavosti i iznosi: 0. Kolona (9)=(2)·(8). Jstv kolona (8) se oĉitava sa dijagrama za usvojen preĉnik cevovoda – kolona (7). 0.

) odlaţe sa jedne.0m i ne oseća. mereno od gornje ivice cevi u cilju zaštite cevi od zamrzavanja. Odlaganje se vrši min 50cm od ivice rova. a ostali iskopani materijal sa druge strane rova. širina V rova za polaganje vodovodne mreţe iznosi V = Ds + 0. Razupiranje rova gotovo da i nije potrebno u vezanom materijalu.7÷0. Na kraju se vraća prvobitni sloj. Osovina i širina budućeg rova se obeleţava (iskolĉava) na terenu prema situacionom planu i planu vodovodne mreţe. Spoljašnja mreţa se uglavnom ukopava ispod površine terena zbog njene zaštite od spoljašnjih (temperaturnih i mehaniĉkih uticaja). Sloţen je za proraĉun. Polaganje cevi se najĉešće vrši na sloju peska debljine 5÷10 cm mereno ispod spoja cevi. tako da se neće razmatrati u ovom kursu. Uz poštovanje osnovnih principa polaganja i naleganja cevi po dnu rova. Za umerena klimatska podruĉja definisana je minimalna dubina ukopavanja od 0. busen.8m za dvorišnu mreţu. Montaţa cevi je moguća iz više pravaca (ispravnije je od mesta napajanja mreţe vodom ka najudaljenijem potrošaĉu). Obzirom na uobiĉajenu dubinu rova od 1÷1.. Moguće metode proraĉuna su: .metod Hardi-Krosa 1.8÷1.5m. Ovaj uticaj se rasipa u dubini i praktiĉno se posle 4. gde je Ds – spoljašnji preĉnik cevi. C) Prstenasti oblik mreţe – mreţu ĉini više vodova meĊusobno povezanih u zatvorene sisteme (prstenove).8. Rov se zatrpava u slojevima od po 30cm iskopanim materijalom uz povremeno kvašenje i nabijanje.odnosno na osnovu proraĉuna i situacije. dok kod nevezanog materijala koristimo najjednostavnije konstrukcije.metod ekvivalentnih cevi . Maksimalni pritisak koji se moţe javiti u mreţi je hidrostatiĉki pritisak..60 odnosno 0.. 61 . najnepovoljniji uticaj je koncentrisano opterećenje od toĉkova vozila. IZVOĐENJE MREŢE Mreţa se izvodi prema verifikovanoj projektnoj dokumentaciji i nju pored cevovoda ĉine i odgovarajući prateći objekti. Što se mehaniĉkih uticaja tiĉe.5. na izbor cevnog materijala ipak veći znaĉaj ima unutrašnji hidrostatiĉki pritisak u cevi od mogućeg spoljašnjeg opterećenja.metod presecanja . Kolona (12)=(10)-(11). koji se javlja kada nema potrošnje vode i znaĉajan je kod izbora cevnog materijala.2m. Rov se zatrpava posle testiranja izvedene mreţe na probni pritisak i zaštitnog premazivanja cevi. Iskop rova se vrši ruĉno ili mašinski tako što se se gornji sloj (kolovozni materijal. Iznad i pored cevi je poţeljno nasipati pesak.

. gde se obiĉno na granama ugraĊuju i zatvaraĉi. preĉnika do 600mm) montira specijalna ogrlica od livenog gvoţĊa sa garniturom za bušenje zida cevi i ventilom sa kapom. Cevovod se provlaĉi kroz okna na min 30cm od dna i boĉne strane okna. ventila i prostora potrebnog za manipulaciju ventilima. tipom vodomera i zahtevima za obezbeĊenje manipulativnog prostora. debljine zidova 3. Na spoljašnjoj vodovodnoj mreţi.Vodomerno okno – sluţi za smeštaj vodomera i propusnih ventila ispred i iza vodomera. Okno se postavlja na 1. Na mestu prikljuĉka se vrši seĉenje uliĉne mreţe u duţini prikljuĉnog komada i spojnica potrebnih za ponovno povezivanje uliĉne mreţe. Ako se regulaciona i graĊevinska linija objekta poklapaju. opeke (debljina zidova 25cm) ili gotovih elemenata od azbestcementa (Ø1m. koja se rade od betona.) – radi se u suvom što znaĉi da je pre izrade veze potrebno zatvoriti dovod vode i izvršiti praţnjenje tog dela vodovodne mreţe. Na prikljuĉnom kraku ugraĊuje se ventil sa kapom. Posle bušenja. otvaranjem ventila a pod dejstvom unutrašnjeg pritiska vode. Dimenzije okna su uslovljene preĉnikom prikljuĉnog voda. veliĉine fazonskih komada. izbacuju se opiljci i komadići cevi. Dno se poploĉava ili betonira mršavim betonom.5÷2. Prikljuĉne ogrlice se rade za prikljuĉne vodove od 20 do 100 mm. vodomer se ugraĊuje u objektu u posebnom ormaru. Radi se od betona MB 15 (sa debljinom zidova od 15cm). -a) Veza preko fazonskog komada ("T". azbestcementa ili PVC. "OR" i sl. -b) Direktno prikljuĉenje na uliĉnu vodovodnu mreţu – vrši se bez prekida toka vode upotrebom posebne ogrlice ("anborn šelne") na taj naĉin što se na mestu budućeg prikljuĉka oko uliĉne cevi (od livenog gvoţĊa. preko koga se pušta i iskljuĉuje voda. Treba teţiti da se prikljuĉak sa ventilom uradi prilikom izgradnje uliĉne vodovodne mreţe. a veliĉina i oblik su zavisni od preĉnika cevi. na mestima grananja mreţe u više pravaca. ugraĊuju se posebna kontrolna vodovodna okna.0m od regulacione linije u dvorišnom prostoru.8cm). b) direktnom izradom posebnog prikljuĉka na postojeću uliĉnu cev. 62 .Povezivanje dvorišne na uliĉnu vodovodnu mreţu moţe se izvesti na dva naĉina: a) preko odgovarajućeg fazonskog komada.

Okna se zatvaraju najĉešće gotovim livenim poklopcima.5÷2 puta veći od radnog pritiska u mreţi pri eksploataciji. Mreţa se izlaţe sledećim proverama: A) Provera mehaniĉkih osobina – mreţa se izlaţe hidrostatiĉkom pritisku (probnom pritisku) koji je 1. Ako postoji i najmanje prisustvo hlora – dezinfekcija je uspešno provedena. po deonicama ili celokupna.8. Komisija posle provere izdaje odgovarajući atest (zapisnik). ovlašćena institucija za davanje atesta o kvalitetu vode za piće. opisani postupak je podloţan modifikacijama koje uvode lokalne opštinske institucije ili sami proizvoĊaĉi cevnog materijala. Kada se dostigne zahtevani probni pritisak. koju pored izvoĊaĉa ĉine i struĉni ljudi investitora i ovlašćenih institucija. Za vreme trajanja probe (do 12 ĉasova). što se dokazuje zapisnikom komisije. u toku njene eksploatacije. Ispiranje se vrši ĉistom vodom. a onda se proverava (preko uzorkovanja iz mreţe uz upotrebu mernih ureĊaja (komparatora hlora). u cilju uklanjanja viška hlora iz prethodnog postupka. Dezinfekcija mreţe se vrši hlornim rastvorom.5m/ѕ. teţine 30kg. 63 . Krajevi i sva mesta gde postoji promena pravca mreţe se posebno ankeruju da ne bi došlo do pomeranja mreţe za vreme izlaganja probnom pritisku. Mreţa se najpre napuni vodom pri ĉemu se ventil na ispustu zatvara tek kada na njemu izlazi pun mlaz vode. 1. Vreme trajanja nij precizirano. Proveru vrši komisija. Zbog nedostatka jedinstvenih propisa. Mreţa se drţi pod uticajem hlora 12÷24 ĉasa. vrši se završno ispiranje mreţe vodom. odnosno vodom koja će kasnije da se koristi. prestaje se sa pumpanjem i prati se manometar. Posle ispiranja. Brzina vode u cevi treba da je veća od 1. hemijske i bakteriološke). kojom će se mreţa u svojoj funkciji napajati. koncentracija hlora 30÷50g/l Cl2. a zavisno od njene duţine i Ø ugraĊenih cevi. uzima uzorke vode iz mreţe i vrši potrebne analize vode (fiziĉke. Posebna okna za smeštaj ovih ureĊaja nisu potrebna. nego se vrši ispiranje dok na izlazu ne poteĉe ĉista voda. a na višem kraju se ugraĊuje otvor za ispust vazduha. Krajevi mreţe se zatvaraju posebnim zatvaraĉima ("štopli ĉep") ispred kojih se na niţem delu deonice ugraĊuje prikljuĉak za punjenje deonice vodom. Silaz u okna je najĉešće preko penjalica od betonskog gvoţĊa Ø18÷20 mm. sve dok i na najudaljenijem delu mreţe ne poteĉe puni mlaz rastvora. preostala koncentracija hlora u mreţi. B) Ispiranje i dezinfekcija mreţe – mreţa se ispire od neĉistoća koje su mogle da se uvuku u cev u toku gradnje. Opisani postupak se provodi i posle popravaka na mreţi. dozvoljava se pad pritiska od 10% od poĉetnog. otvora 600mm. Stavljanje mreţe pod probni pritisak vrši se dodatnim ubacivanjem vode ruĉnom ili elektromotornom klipnom pumpom sa povratnim ventilom i manometrom. ATESTIRANJE I UPOTREBNA DOZVOLA ZA IZVEDENU MREŢU Izvedena mreţa se izlaţe proveri u cilju obezbeĊenja njene buduće eksploatacione sigurnosti. Baštenski i protivpoţarni podzemni hidranti izvode se tako da im je prikljuĉak za crevo sa zatvaraĉem smešten u garnituri (kapi) od livenog gvoţĊa sa poklopcem u ravni terena. Posle uspešno provedenog postupka dezinfekcije mreţe. U protivnom se postupak ponavlja.6. Mreţa se izlaţe probnom pritisku pre montaţe armature. Hlorni rastvor se ubacuje na mestu napajanja mreţe vodom (moţe se koristiti i klipna pumpa sa rezervoarom u koji se sipa pripremljeni rastvor). okruglog ili ĉetvrtastog oblika.

Kontrola uspešnosti dezinfekcije objekata mreţe. koncentracije S =100% Sl2 . Rastvor se priprema u odgovarajućoj koncentraciji koja se izraţava u % ili u jedinici mase ĉistog hlora na jedinicu zapremine rastvora (mg/l). Od hlornih preparata koriste se: . kaparit 70% Sl2) .hlor gas.hlorni kreĉ (kalcijum hipohlorit S=30÷35% Sl2 . nema u uzorku ni slobodnog hlora. Za dezinfekciju se koriste razliĉita dezinfekciona sredstva od kojih se najĉešće koristi hlor zbog ekonomiĉnosti. na osnovu koje.8. uzorak se dobro promeša i saĉeka 1÷3 minuta. Zidovi objekata se ispiraju – premazuju pripremljenim hlornim rastvorom odozgo naniţe. U sistemu vodosnabdevanja razlikuju se postupci dezinfekcije objekata i vode. što treba imati na umu kod provetravanja prostorija gde se koristi. atest proizvoĊaĉa cevnog i ostalog materijala ugraĊenog u mreţu i zapisnik komisije o provedenom postupku dezinfekcije mreţe.vodovodna mreţa). vrši se uporeĊivanje dobijene. uz uvid na licu mesta posebna Komisija za tehniĉki prijem izvedene mreţe.Dobijen pozitivan atest o kvalitetu vode za piće iz izvedene mreţe. uz atest o ispitivanju mreţe na probni pritisak. OdreĊivanje slobodnog hlora vrši se nekom do hemijskih metoda (najĉešće kolorimetrijskom metodom uz upotrebu ortotolidina kao indikatora rastvora. rezervoara). Na komparatoru sa standradom boja i ekvivalentnom koliĉinom hlora. Moraju se striktno poštovati sve predviĊene mere zaštite. parakaparit 39% Sl2 . bunara. lakog rukovanja ureĊajima za doziranje i jednostavne kontrole. ĉine osnovnu dokumentaciju. 0. Teţi je od vazduha. b) Dezinfekcija vode Koliĉina hlornog preparata (d) koju treba dodati vodi u cilju njenog efikasnog dezinfikovanja. dok se vodovodna mreţa izlaţe dejstvu hlornog rastvora od 12÷24 ĉasa. Posle dezinfekcije se vrši završno ispiranje vodom (hemijski i bakteriološki ispravnom) i uzima se uzorak vode za analizu (od strane ovlašćene laboratorije) u cilju dobijanja atesta o kvalitetu vode za piće iz objekata za vodosnabdevanje. U uzorak vode odreĊene zapremine se stavlja 3÷5 kapi ortotolidina.u teĉnom stanju – natrijumhipohlorit (ţavelova voda) S=12÷15% Sl2 Hlor spada u jaka oksidaciona sredstva (i otrovan je). sa bojom na komparatoru i oĉitava se vrednost slobodnog hlora u mg/l. objekti se dezinfikuju hlornim rastvorom koncentracije: 0.1% (za dezinfekciju kofe) i 50mg/l Sl2 (0. i u oba sluĉaja se koriste rastvori dezinfekcionih sredstava. zavisi od kvaliteta vode i definisana je kao zbir: d = a+b (mg/l) gde je: a – hlorni broj b – slobodni hlor (rezidualni hlor) 64 .005% . jednostavne pripreme rastvora. vrši se proverom postojanja slobodnog hlora u rastvoru kojim je vršena dezinfekcija objekta.7. Ako nema boje. pre zvaniĉnog atesta.5% Sl2 (zidovi kaptaţnih graĊevina. 1. DEZINFEKCIJA OBJEKATA I VODE Pod dezinfecijom se podrazumeva postupak uništavanja patogenih i ostalih mikroorganizama koji se mogu nalaziti u vodi ili na zidovima objekata za vodosnabdevanje. a) Dezinfekcija objekata Posle izvršenog pranja objekata vodom. daje preporuku za upotrebu mreţe.

5mg/l. Dezinfekcija izvorske vode vrši se u posebnim bazenim koji treba da obezbede potpuno mešanje hlora i vode uz obezbeĊenje vremena kontakta od 15÷30 minuta. Za periodiĉno hlorisanje vode u bunaru potrebno je prethodno poznavanje zapremine i kvaliteta vode (hlornog broja) u bunaru kao i koncentracije raspoloţivog hlornog preparata.propuštanjem prehlorisane vode kroz filter od aktivnog uglja . natrijumtiosulfata Na2S2O3. Boca u kojoj se posle 30 minuta oĉitava minimalni višak hlora (rezidualnog) je merodavna za odreĊivanje hlornog broja.6mg/l.3mg/l. prisutnih mikroorganizama u vodi u toku 15÷30 minuta.9mg/l i 1. 0. Dezinfekcija vode u bunaru zavisi od dinamike njegove eksploatacije i moţe da se vrši u odreĊenim periodima dana ubacivanjem potrebne zapremine hlornog rastvora poznate koncentracije ili uz korišćenje posebnih automatskih hloratora prilagoĊenih reţimu eksploatacije vode iz bunara.dodavanjem redukujućih hemikalija (ЅO2. a uklanjanje viška hlora se vrši: .0. U sluĉaju predoziranja.2 = 0.2 mg/l. Dodavanje hlora se vrši hloratorima koji preko dozatora ubacuju utvrĊenu dozu hlora izraţenu najĉešće preko zapremine pripremljenog hlornog rastvora u jedinici vrmena (d u cm3/s).3 mg/l Sl2. onda je hlorni broj: a = 0.1÷0. natrijumsulfita Na2SO3). Posle 15 minuta se oĉitava na komparatoru preostali hlor (Sl2) po uzorku. Ĉitanje se ponavlja i nakon 30 minuta.Pod hlornim brojem se podrazumeva koliĉina hlora koja se utroši na oksidaciju organske materije tj.5m i odnosa strana a:l = 1:5 sa ugraĊenim delimiĉnim pregradama – šikanama u cilju obezbeĊenja kvalitetnijeg mešanja hlora i vode. Na izlazu iz bazena treba da se dobije slobodan hlor koncentracije 0.6 . a izuzetno 0. Bazeni su pravougaoni. Ako je u drugom uzorku oĉitan ostatak hlora od 0. 65 . Ova koliĉina se odreĊuje tako što se u pet boca zapremine 100ml uzorka vode doda koliĉina poznatog hlornog rastvora tako da uneti hlor Sl2 iznosi po uzorcima (bocama): 0.aeracijom. dubine 1÷1. odnosno rasprskavanjem vode u sitne kapljice . takva voda se ne sme koristiti za piće.5mg/l u sluĉaju elementarnih nepogoda.3 mg/l. 0.4 mg/l Slobodni hlor je višak hlora u vodi i predstavlja preventivnu koliĉinu u vodi radi njene zaštite od usputnih zagaĊenja od izvorišta do mesta potrošnje i on treba da iznosi B = 0. Npr.

Dvorišna mreţa se projektuje i izvodi u istom sistemu kao i gradska kanalizaciona mreţe (opšti ili separatni sistem kanalizacije) Shema dvorišne kanalizacione mreţe – opšti sistem kanalizacije 66 . zatim vodovi koji povezuju slivnike za prihvatanje atmosferske vode sa dvorišnog prostora i potrebna reviziona (kontrolna) okna na mestima gde se povezuju dva ili više kanala ili dolazi do promene pravca ili preĉnika glavne odvodne cevi.1. Dvorišnu kanalizacionu mreţu ĉine obiĉno glavna odvodna cev zgrade.V SPOLJAŠNJA KANALIZACIONA MREŢA 1. OSNOVNI POJMOVI Pod spoljašnjom – dvorišnom kanalizacionom mreţom se podrazumeva mreţa vdodova koja povezuje jednu ili više zgrada na gradsku kanalizacionu mreţu.

dok je razmera za visine 1:100.liniju terena ili nivelete (ako se mreţa provlaĉi ispod saobraćajnice) . poloţaj mreţe u odnosu na neki stalni objekat) kao i objekti ĉija unutrašnja kanalizaciona mreţa treba da se prihvati dvorišnom mreţom. kako je prethodno naznaĉeno u poglavlju 1. Pošto je u najvećem broju sluĉajeva transport vode kroz cevi gravitacioni.50m) tako da zemljani radovi budu što manji.liniju dna rova odnosno cevi. ukupna protoka koja moţe da proĊe kroz deonicu. Pošto je razmak izmeĊu kontrolnih okana na pravim i strmim deonicama zavisan od preĉnika cevi (D) to se ovaj poloţaj okna moţe utvrditi tek posle dimenzionisanja dvorišne kanalizacione mreţe. Poduţni profil duţ svih deonica kanalizacione mreţe daje visinski prikaz projektovane mreţe. dok se linija dna rova projektuje prema iscrtanoj liniji terena uz uvaţavanje kriterijuma o dubini ukopavanja dvor išne kanalizacione mreţe (od 1. duţina deonice – cevi izmeĊu dva ĉvora.1. Prilikom iscrtavanja linije dna rova potrebno je znati da su brzine kretanja vode u kanalizacionoj mreţi ograniĉene izmeĊu 0.012 definisati izrazom 0.7m/ѕ i 3m/ѕ pri kojima se obezbeĊuje normalna funkcija i stabilnost mreţe (nema istaloţavanja suspendovanih ĉestica kao i pojave abrazije zidova cevi pri velikim brzinama). Ovo se postiţe ako linija dna rova pribliţno paralelno prati liniju terena – nivelete. Minimalni pad (Jmin) odnosno maksimalan pad kanala (Jmax) su posledice gornjih ograniĉenja brzine i mogu se uz primenu jednaĉine kontinuiteta i Shezy-Manning-ovih formula za koeficijent rapavosti zida cevi n=0.1. Kontrolna okna se iscrtavaju na mestima.50 do 2. pad linije dna cevi i visinske kote ĉvorova mreţe sa kotama dna cevi i terena). gde je D preĉnik cevi) ili strmim deonicama (kaskadna okna). znaĉajno je prilikom iscrtavanja mreţe u situaciji znati i okvirne visinske razlike izmeĊu polaznih taĉaka dvorišne kanalizacione mreţe i uliĉnog kolektora. Poduţni profil sadrţi dve karakteristiĉne linije: . Mreţa se u situacionom planu iscrtava linijski. Ovaj se profil radi u razmeri za duţine kao i situacioni plan.5 J min J max R=R(D) 4/3 R R 4/3 Pribliţno se do ovih padova moţe doći i iz odnosa 1 1 J min J max D mm D cm 67 . Mreţa se najĉešće polaţe po osovini saobraćajnice ĉime se obezbeĊuje lak prilaz vozilima za odrţavanje mreţe.1 1. Svi podaci o mreţi koji su upisani u planu kanalizacione mreţe se upisuju i u poduţnom profilu. preĉnik cevi. tako da se otpadna i atmosferske vode sa i oko objekta odvedu najkraćim putem do uliĉne kanalizacione mreţe.PROJEKTOVANJE MREŢE Osnovu za projektovanje dvorišne kanalizacione mreţe ĉini situacioni plan dvorišnog kompleksa razmere 1:200 do 1:500 u koji su uneti podaci o uliĉnoj kanalizacionoj mreţi (sistem kanalizacione mreţe. Podaci za kote terene – nivelete se ĉitaju sa situacionog plana. kao i na pravim dugaĉkim deonicama (razmak izmeĊu okana je 200·D. Iscrtana kanalizaciona mreţa predstavlja plan dvorišne kanalizacione mreţe i u njega se posle svih proraĉuna ubacuju i svi dobijeni podaci o mreţi (oznaka i broj ĉvora.2.

Smatra se da pri brzini vode od 0.67% 6. dok se prema minimalnoj koliĉini vode proverava mogućnost samoĉišćenja mreţe od taloţivih suspendovanih materija. ĉije se dubine kreću od 1.a) Koliĉina vode koju treba evakuisati Koliĉina vode koju treba evakuisati iz objekata je odreĊena brojem i vrstom sanitarnih objekata i ista se pojavljuje na izlazu glavnog horizontalnog odvoda iz objekta. zavisi od veliĉine objekta odnosno broja i vrste sanitarnih objekata koji jednovremeno rade. merodavna za dimenzionisanje dvorišne kanalizacione mreţe. PRORAČUN MREŢE 1.6m/ѕ ne dolazi do pojave istaloţavanja suspendova-nih materija u dvorišnoj kanalizacionoj mreţi.vaţeći propisi za ovu vrstu mreţe .3. POLAZNI ELEMENTI Proraĉun dvorišne mreţe se svodi na definisanje dimenzija mreţe. Koliĉina otpadne vode koja se pojavljuje na izlazu iz objekta je promenljiva veliĉina i uslovljena je naĉinom i dinamikom upotrebe sanitarnih objekata.5 do 4.Kod strmih terena kada je pad linije terena veći od pada dna rova ( J t J max ) pristupa se projektovanju kaskadnih okana. maksimalna i minimalna koliĉina vode. Za sluĉaj da se na dvorišnu kanalizacionu mreţu povezuje više objekata. Prema maksimal-noj koliĉini se vrši izbor preĉnika mreţe. do merodavne koliĉine vode u mreţi se dolazi sumiranjem svih uzvodnih koliĉina vode koje dolaze od prikljuĉenih objekata.7% Poduţni profil dvorišne kanalizacione mreţe 1.3. Maksimalna koliĉina otpadne vode iz objekta. Prilaz da se ove koliĉine raĉunaju prema jednovremenom radu svih sanitarnih objekata u objektu se moţe prihvatiti kod manjih objekata jer dobijena 68 .1.0 m a izmeĊu kojih se projektuje cev sa padom J max 150 J min 150 J max 0.visinski poloţaj mreţe i . Za proraĉun dvorišne mreţe su od posebnog interesa ekstremni sluĉajevi koji se mogu pojaviti u mreţi.koliĉina vode koju treba evakuisati . Polazni elementi za proraĉun su: . koja će biti u stanju da prihvati sve otpadne i atmosferske vode iz objekata. Ova se koliĉina smatra i merodavnom za dimenzionisanje glavnog odvoda kanalizacije od objekta do uliĉnog kolektora. odnosno. koje se odnose na teĉenje vode u otvorenim kanalima. krovnih i dvorišnih površina i gravitaciono ih odvode do mesta konaĉne dispozicije (uliĉna kanalizaciona mreţa ili drugi prijemnik). Za proraĉun se koriste osnovne jednaĉine iz hidraulike.

0 32 Sudopera 1. koji je definisan kao odnos izmeĊu koliĉina otpadnih voda posmatranog referentnog sanitarnog objekta. QA A i [l/ѕ] Intenzitet kiše (i) se definiše kao odnos visine ili zapremine taloga palog na posmatranu jedinicu površine za vreme trajanja kiše i izraţava se u (mm/min) ili u (l/s·ha). Vrednost EJ za razliĉite sanitarne objekte Vrsta ureĊaja Vrednost (EJ) Preĉnik izliva (mm) Umivaonik 1. veša 1. obraĊuje i daje korisnicima hidrometeorološka sluţba. Za referentni sanitarni objekat usvojen umivaonik iz koga u normalnim uslovim korišćenja istiĉe 0. Podatke o kišama (koje se mere na ombrografu).maksimalna koliĉina vode bitno ne utiĉe na izbor preĉnika dvorišne mreţe koji ne sme biti manji od 150mm.5 40 Slivnik u podu 3. Tabela srednje vrednosti koeficijenta oticanja (ψ) za razliĉite površine Vrsta slivnih površina Koeficijent oticanja (ψ) Krovovi sa limenim i azbestnim ploĉama 0.5 40 Mašina za pranje sudova. Praktiĉna merenja na stambenim i društvenim objektima su pokazala da jednovremen rad svih sanitarnih objekata nije realan za proraĉun. Pouzdanost podataka je utoliko veća ukoliko se raspolaţe duţim periodom merenja.5 40 Tuš 2.0 100 Pisoar 1.1. Za proraĉun sistema za prihvatanje i evakuaciju atmosferskih voda uzima se red petogodišnje kiše trajanja 15 minuta.95 Krovovi sa crepom i lepenkom 0. Kod zgrada sa velikim brojem sanitarnih objekata ovakav prilaz daje izuzetno velike koliĉine voda što poslediĉno zahteva i veće preĉnike dvorišne kanalizaci-one mreţe.0 50 Bide 1. i=200÷300 (400) [l/s·ha] Slivna površina (A) je horizontalna projekcija krova ili terase objekta.0 50 Kada 3. Na osnovu prethodne definicije sledi da je: 1EJ=0. Tako se došlo do uvoĊenja korekcionog faktora (R – procenta) jednovremenog rada sanitarnih objekata. Njegova vrednost varira izmeĊu 0 i 1 što zavisi od materijala od koga je slivna površina izvedena.3.25l/ѕ vode.70 69 .0 50 WC–školjka sa vodokotlićem 6. terasa) zavise od intenziteta kiše. a koliĉina otpadne vode merodavna za proraĉun dvorišne mreţe je definisana izrazom: N p q [l/ѕ] Q 100 gde je: N – broj sanitarnih objekata iste vrste Ekvivalentna jedinica (EJ) je relativan broj.25l/ѕ Tabela 1.0 32 a2) Koliĉina atmosferskih voda Koliĉina atmosferskih voda koje se slivaju sa odreĊene površine (krov.90 Krovovi sa betonom 0. Izraţava se u 2 (m ·ha) Koeficijent oticanja (ψ) predstavlja odnos izmeĊu koliĉine otekle i pale vode na slivnu površinu. veliĉine i svrste slivnih površina.

.10 Za umereno klimatska podruĉja orijentaciono se moţe iskazati koliĉina atmosferske vode i preko EJ tako što se uzima da je: 16.b) Poloţaj sanitarnih objekata u odnosu na spoljašnju kanalizacionu mreţu Poloţaj sanitarnih objekata u odnosu na spoljašnju kanalizacionu mreţu se dobija iz graĊevinskog projekta i podatka o spoljašnjoj kanalizacionoj mreţi i od znaĉaja je za definisanje padova horizontalnih ogranaka.7m 2 1EJ . donje horizontalne mreţe i glavnog odvoda iz objekta.90 0. šume 0.50 0.85 0. 70 .15 0.Trotoari i ulice od asfalta Trotoari i ulice od betona Trotoari i ulice od kamene kocke Trotoari i ulice od tucanika Bašte parkovi Njive. proraĉun i izvoĊenje unutrašnje kanalizacione mreţe Od vaţećih propisa za projektovanje. proraĉun i izvoĊenje unutrašnje kanalizacione mreţe treba primeniti one koji vaţe za odreĊeni ili sliĉan grad jer republiĉki propis iz ove oblasti još nisu definisani.70 0.c) Vaţeći propisi za projektovanje.

71 .

72 .

6 80 4.6 2.4 45 6. poĉev od najudaljenije deonice pa sve do prikljuĉka na uliĉnu mreţu.0 20 10.6 160 20 14.8 3.9 400 3.6 180 4.0 35 7.4 600 80 7.6m/ѕ niti veća od 3.2 140 5. Proraĉun dvorišne kanalizacione mreţe Polazni podaci Stanje u mreţi 73 .2 2.0 180 25 12.1 350 45 9.0 1.6 40 7.6 3.1 1000 P(%) 3.5 200 4.Tabela jednovremenog rada sanitarnih objekata (r %) a) Stambeni objekti b) Društveni objekti N P(%) N P(%) N P(%) N 10 19.2.0 160 5.8 70 5.6 1. Vaţeći propisi za ovu vrstu mreţe Vaţeći propisi koji se odnose na ovu vrstu mreţe pre svega u delu koji utiĉu na izbor dimenzija mreţe su: . DIMENZIONISANJE MREŢE Na osnovu prethodno definisanih polaznih elemenata pristupa se dimenzionisanju mreţe.2 2.7 10 14.8 120 5.9 300 3.6 250 4.7 400 50 8.0m/ѕ .8 1.0 200 30 11.brzina vode u mreţi ne sme da bude manja od 0.3 450 60 8. Iz profila se mogu dobiti svi visinski podaci o mreţi i terenu kao i padovi kanala za svaku deonicu mreţe poĉev od prikljuĉka na uliĉni kolektor pa do najudaljenijeg objekta u dvorišnom kompleksu. Visinski poloţaj mreţe Visinski poloţaj mreţe je definisan poduţnim profilom dvorišne kanalizacione mreţe.1 450 3.7 1.6 800 2.4 3.7 25 9.2 250 35 10.minimalni preĉnik dvorišne mreţe za evakuaciju otpadnih voda je 150mm .0 120 4. 1.4 350 3.3 140 15 16.1 600 2.5 800 100 6.poţeljno je da za maksimalno opterećenje mreţa bude delimiĉno ispunjena vodom (do 2/3Ø) ĉime se obezbeĊuje nesmetana evakuacija krupnijih plivajućih materija koje mogu da se naĊu u otpadnoj i atmosferskoj vodi.4 30 8. Dimenzionisanje se za veći kompleks vrši tabelarno uz primenu osnovnih jednaĉina iz hidraulike iskazanih preko odgovarajućih dijagrama i tabela.8 500 70 7.1 2.0 60 5.1 50 6.4 Koliĉina atmosferske vode koja se sliva sa odreĊene površine se odreĊuje prema karakteristiĉnoj kiši trajanja 15 minuta kao i veliĉini i vrsti slivne površine.8 2.4 2.2 100 4.7 700 90 6.6 300 40 9. ventilacija kanalizacione mreţe i rezervni prostor za prijem nepredviĊenih koliĉina koje mogu doći u mreţu.5 500 2.3.3 1000 2.3 15 11.

preko koga se lako sraĉunava stvarna visina punjenja cevi hstv. Izabrani preĉnik (Ø) treba da zadovolji uslov da ne sme da bude manji od utvrĊenog propisima za ovu mreţe kao i da pri ukupnoj protoci iz kolone (6) visina punjenja (hstv) ne bude veća od 2/3 Ø. a Qstv – ukupna protoka analizirane deonice (kolona 6). 74 . Izbor odgovarajućeg deoniĉnog preĉnika cevi (7) se vrši prema podacima o ukupnoj protoci (6) i padu kanala (3) uz korišćenje odgovarajućeg dijagrama ili tabele. gde je Q0 propusna moć usvojene cevi kada je ispunjena vodom (kolona 8). Kontrola ovog uslova se vrši preko dijagrama stanja u cevima tako što se naĊe odnos Qstv/ Q0.Pun profil Dimenzije mreţe Ø (mm) Protoke (l/s) Duţina deonice L(mm) Ukupna (gstv) Stvarno stanje Pad kanala J (%) Tranzit g0 (l/s) V0 (l/s) Vstv m/ѕ hstv m/ѕ (1) (2) (3) (4) (5) Deoniĉna Deonice (6) (7) (8) (9) (10) (11) Polazni podaci se dobijaju iz situacionog plana i poduţnog profila dvorišne kanalizacione mreţe. Ukupna protoka (6) koja treba da proĊe kroz analiziranu deonicu mreţe predstavlja zbir tranzitne protoke (4). Ovaj podatak se upisuje u kolonu (11). a prema podacima iz poduţnog profila dvorišne kanalizacione mreţe. U kolonu (3) se upisuje pad cevi po deonicama mreţe. Za sraĉunati odnos protoka iz dijagrama se naĊe preseĉna taĉka sa linijom Q koja se zatim projektuje na ordinatu gde se oĉitava vrednost odnosa hstv/Ø. odnosno ukupne koliĉine vode koja dolazi iz prethodne uzvodne deonice mreţe i deoniĉne protoke (5) koja nastaje prikljuĉenjem nekog objkta na toj deonici.

Dijagram stanja u cevima 75 .

Dijagram za azbest-cementne cevi tipa "KS" Stvarna brzina vode u cevi pri ukupnoj protoci se takoĊe odreĊuje iz prethodnog dijagrama. upisuje u kolonu (10) i ista ne bi smela da bude manja od 0.6 m/ѕ. gde je V0 brzina vode u cevi pri punom profilu (kolona 9). tako što se preseĉna taĉka na liniji Q (za sraĉunati odnos Qstv/Q0) projektuje po hirizontali na liniju (V). a dobijena preseĉna taĉka projektuje na apscisnu skalu sa koje se oĉitava odnos Vstv/V0. 76 . Stvarna brzina Vstv se iz oĉitanog odnosa lako sraĉunava.

Najbolje je da se ovaj pad kontroliše nivelmanom. vrši se preko odgovarajućih fazonskih komada i kontrolnih okana. Pošto je teĉenje vode u kanalizacionoj mreţi gravitaciono od posebnog znaĉaja je precizno nivelisanje i izvoĊenje dna rova.3. Za sluĉaj da je dubina rova veća od kote fundiranja objekta onda se to odstojanje odreĊuje prema zahtevanim dubinama rova i karakteristikama tla.3.5 m. Ako je rov plići onda se uzima da to odstojanje ne bi trebalo da bude manje od 1. h2 L 0. Obzirom da su te dubine veće od 1. Pre poĉetka iskopa rova. najpre se na terenu izvrši obeleţavanje osovina rova i širine iskopa u svemu kako je opisano za spoljašnju dvorišnu vodovodnu mreţu. bilo po horizontali ili verikali.4 0.5m.1. Širina rova zavisi od spoljašnjeg preĉnika cevi kao i dubine ukopavanja mreţe.5 B [m] tg gde je: α – ugao unutrašnjeg trenja zemljišta α = 30 – 37° zbijeno tlo α= 25° šljunkovito tlo α = 40 – 46° suv glinovit pesak α = 20 – 25° vlaţan glinovit pesak α = 40 – 50° suva glina α = 40 – 45° zbijeno tlo Odstojanje rova od temelja objekta Prikljuĉak na uliĉnu kanalizacionu mreţu se izvodi u gornjoj trećini cevi preko ugraĊenog fazonskog komada još za vreme izgradnje uliĉne kanalizacione mreţe ili ĉešće 77 . razupiranje (delimiĉno ili potpuno) rova se nameće kao obavezno. IZVOĐENJE MREŢE Dvorišna kanalizaciona mreţa se izvodi prema projektnoj dokumentaciji i ista treba da bude izvedena tako da ne ispušta otpadnu vodu u okolno zemljište i ne zagaĊuje podzemnu vodu. Mreţa se izvodi pravolinijski i svaka promena pravca. Preko dobro nivelisanog i izravnatog dna rova se nabaca sloj peska debljine oko 5cm na koji se polaţe kanalizaciona mreţa. Rastojanje rova od obliţnjeg objekta zavisi od dubine rova i kote fundiranja objekta.

Detalj prikljuĉka dvorišne na uliĉnu kanalizacionu mreţu 78 .ugraĊivanjem prikljuĉka na licu mesta od strane struĉne sluţbe gradskog preduzeća za vodovod i kanalizaciju. .

0m od regulacione linije) . Sluţe za kontrolu i odrţavanje funkcije kanalizacione mreţe.prikljuĉka objekta na uliĉnu kanalizacionu mreţu (ili na 1.promene pravca kanalizacione mreţe (bilo po horizontali ili vertikalil) . Postavljaju se na mestima: .promene preĉnika kanalizacione mreţe .na pravim deonicama ĉija duţina je veća od 200 (D – preĉnik cevi) .ulivanja sekundarnih kanala .naglog denivelisanja dna kanalizacione mreţe (kaskadna okna) 79 .Shema prikljuĉka dvorišne na uliĉnu kanalizacionu mreţu Kontrola okna – ĉine posebno znaĉajne objekte na mreţi.5÷2.

90·90cm do 100·100cm.5 Masa kg 28 53 104 154 163 JUS M.223 M.226 80 .J6.J6.224 M. 20mm ili od gotovih specijalnih gazišta.Detalj kontrolnog okna Okna se rade od betona ili azbestcementa najĉešće gotovih prefabrikovanih elemenata i reĊe od opeke i kamena.221 M.5 62. Okna se zatvaraju livenim poklopcima Ø600mm ili 60/60cm. Na ovu se stranu ugraĊuju penjalice za silaz u okno. Penjalice se rade od betonskog gvoţĊa Ø18mm.J6.J6. teţine prema mogućem spoljašnjem opterećenju koga treba da prime. Poklopci za zatvaranje okna (prema JUS-u Opitno Namena opterećenje kN Vrtovi i pešaĉki prelazi 15 Dvorišne pešaĉke staze 50 Slabo prometni putevi 150 Ulice bez tranzitnog prometa i 250 putevi s lakšim prometom Ulice s tranzitnim prometom i putevi 400 Preĉnik Ø cm 60 60 62. Okno se u gornjem delu suţava na otvor Ø600 mm ili 60·60cm tako da jedna strana okna i dalje ostane vertikalna.J6. Dimenzija okna i oblik su uslovljeni potrebnim prostorom za rad radnika koji treba da izvrše odreĊenu intervenciju u oknu i iznose Ø100cm.5 62.222 M.

.2 do 0. Mesta procurivanja se obeleţe. 1. mreţa napunjena vodom drţi pod pritiskom od 0. Montaţa cevne mreţe se vrši od prikljuĉka na uliĉni kolektor uzvodno do najudaljenijeg prikljuĉka glavnog odvoda iz objekta. KONTROLA IZVEDENE MREŢE Pre stavljanja izvedene mreţe u upotrebu. posle ĉega se vrši pregled mreţe.obradom dna u obliku kinete (polucevi) za otvoreno prihvatanje i dovoĊenje otpadnih voda od uzvodnog i sekundarnog kanala dvorišne kanalizacione mreţe.4. neophodno je da se izvede posebna cevna veza izmeĊu gornjeg i donjeg nivoa kanalizacione mreţe u oknu. IzmeĊu uzvodne i nizvodne deonice mreţe. Oštećeno mesto se kod ispitivanja vazduhom nalazi sapunicom dok se kod korišćenja 81 . mreţa se ispituje na vodonepropus-nost spojeva vodom ili vazduhom (gasom): . a prelaz sa manjeg na veći preĉnik treba izvršiti izravnanjem gornjih ivica cevi ĉime se obezbeĊuje lakše ispiranje eventualnog taloga u mreţi. Da bi odgovorilo svojoj funkciji kao i omogućio rad radniku.Ispitivanje vazduhom (gasom) se vrši pomoću aparata sa kompresorom koji ubacuje gas pod pritiskom do 0.3 bara.betoniranjem ravne ploĉe preko koje se montiraju fazonski komadi i cevi kanalizacione mreţe . Dno kontrolnog okna se moţe obraditi na dva naĉina: .3.3 bara do jednog sata.Ispitivanje vodom se vrši na taj naĉin što se otvori ispitivane deonice zaĉepe. Kaskadna okna su namenjena za visinsko usaglašavanje kanalizacione mreţe. Mreţa se drţi pod pritiskom 15 minuta za koje vreme pritisak (za dobro izvedenu mreţu) ne bi smeo da opadne.saveznog znaĉaja I i II reda Na mestima promene preĉnika kanalizacione mreţe ugraĊuje se kontrolno okno. popravljaju i ceo postupak ispitivanja ponavlja.

koje su po konstrukciji lopatica i rotora prilagoĊene sastavu otpadne vode.2. koje su po konstrukciji lopatica i rotora prilagoĊene sastavu otpadne vode.4. a postupak ispitivanja ponavlja. 1.1. Oštećeno mesto ispusta se popravlja. odnosno iskljuĉenje pumpe.PREPUMPAVANJE OTPADNIH VODA Na mestima gde su sanitarni objekti na niţem nivou od spoljašnje kanalizacione mreţe (kotlarnice. Kod vertikalnih pumpi. Za prepumpavanje se koriste specijalne vrste fekalnih centrifugalnih pumpi. a elektromotor se nalazi iznad nivoa vode u sabirnom oknu. Fekalna centrifugalna pumpa 1.SPECIJALNI SLUČAJEVI I PROBLEMATIKA 1. MANJI UREĐAJI ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA U sluĉaju da se objekat nalazi van gradskog podruĉja.4.4. Pumpa se automatski ukljuĉuje preko posebnog plovka kojim se reguliše nivo vode za ukljuĉenje. gde ne postoji gradska kanalizaciona mreţa problem dispozicije otpadnih voda objekata rešava se preko manjih 82 .mirišljavih gasova (amonijak) utvrĊuje mirisom. Kod vertikalnih pumpi (ĉešći oblik) pumpa je potopljena. podrumi. specijalni objekti) otpadne vode se preko sabirnog okna prihvata i prepumpava do najbliţeg dela unutrašnje kanalizacione mreţe.

Za naselja manja od 50 stanovnika ĉestu primenu imaju septiĉke jame.5m. Preĉišćena voda se zatim ispuštaju u prirodni prijemnik (vodotok ili zemljište).zakonskih uslova za ispust otpadnih voda u prirodni prijemnik.ureĊaja za mehaniĉko i biološko preĉišćavanje otpadnih voda.00 2. koji se posebno bave problemima preĉišćavanja otpadnih voda i zaštite vodotoka.0 do 1. kao i sve preciznijih i oštrijih zahteva u pogledu ispusta otpadnih voda u prirodne vodotoke. odnosa strana b:1 =1:4 do 1:5. pravougaonog su i izduţenog oblika. izbor i veliĉinu ovih ureĊaja ipak treba prepustiti struĉnim ljudima. Upotreba procednih septiĉkih jama u naselju je praktiĉno zabranjena. Prva komora je namenjena za taloţenje suspendovanog materijala i zadrţavanje plivajućih materija i masti. dubine 1. Vodonepropusne jame – bazeni se rade od betona.50 83 . Na trţištu se nalazi nekoliko tipiziranih ureĊaja koji se mogu prilagoĊavati opterećenju koje potiĉe od naselja veliĉine od 50 do 500 stanovnika.94 2. Zapremina septiĉke jame se u nedostatku naših propisa okvirno moţe odrediti prema standardima utvrĊenim za neke od Evropskih zemalja i SAD. a organskih materija primenom biološkog procesa sa aktivnim muljem. Izbor i veliĉina ureĊaja zavisi od: . Bezen se radi sa više komora (od 2 do 4) što zavisi od broja korisnika objekta.dan) stanovniku ( l) Nemaĉka 150 300 Austrija 500 400 Švajcarska 170 500 SAD 200 500 Drţava Minimalno Zadrţavanje po dozvoljena vode u jami veliĉina jame (l) (dan) 3000 3000 3000 2800 2. Većina ovih ureĊaja radi na principu uklanjanja suspendovanih ĉestica preko taloţnica.koliĉine i kvaliteta otpadnih voda i .67 2. Okvirne zapremine septiĉke jame Potrošnja vode Zapremina qs septika (l/st. Zbog toga je ona po zapremini za 2 do 3 puta veća od ostalih komora.broja stanovnika odnosno korisnika objekata. . Obzirom na veliku kolebljivost koliĉina otpadnih voda iz objekata u toku dana.

Septiĉka

jama

84

1) Za bunar zapremine vode 2,0 m3 ĉije je hlorni broj vode a = 0,4mg/l treba definisati potrebnu zapreminu natrijum hipohlorita – "varikine" koncentracije 4% Cl2. Za dezinfekciju vode u bunaru. Rešenje: V d D 10 C

0,7 10 3 35cm 3 1g = 1 cm3 4 100 d = a+b = 0,4 + 0,3 = 0,7 mg/l Cl2 = 0,7 10 3 g/l. 2) s kote rezervoara 520 na kotu 490mm treba dovesti q:5 l/s, na odstojanje od 900m. Koliki je preĉnik dovoda? Rad: h = 520 – 490 = 30m h 30 J 0,033 3,33% L 900 Sa dijagrama oĉitavamo D=80 mm, v=1,1 m/ѕ. 3) Odrediti kotu rezervoara ako su ĉesme nakoti 200 i rastojanju od 250 m a svaka treba da da po 0,3 l/s.
3

2 10

3

Rad:

- kota pijezometra u (3) je 205 m - kota pijezometra u (2) treba da bude takva da pokrije gubitke Q2-3 = q3 = 0,3 l/s. i Ø1" J=4,4% h2-3 = L2-3 · ζ2-3 = 250 · 0,044 = 11 m - kota pijezometra u (2) je 205+11=216 m. - Pijezometar u (1) pokriva gubitke Q1-2 = q2+ q3 = 0,6 l/s kroz 0/5/4" na deonici h1-2 =250 m. h1-2 = L1-2 · J1-2= 250 · 0,052 = 13 m - kota pijezometra u (1) iznosi KP2+h1-2 = 216 + 13 = 229 - visina vode u rezervoaru analogno ranije objašnjenom je: QR-1 = q1 + q2 +qr = 0,9 l/s; Ø 6/4" J R-1 = 10,4% hr-1 = 250 ·0,10 =26 m. Hr = 229 + 26 = 255 m

VI ZADACI I VEŢBE
1. ZADATAK

85

Za neku kišu intenziteta i (mm/h) koja je padala Tk ĉasova (h) na slivno podruĉje F(km2) izvesti obrazac za maksimalni proticaj Qmax (m3/ѕ) ako : - se vreme poĉetka padanja kiše poklapa sa vremenom poĉetka porasta proticaja - je vreme "zakašnjenja" pojave Qmax u odnosu na "teţište" kiše - je vreme porasta proticaja Tk t p Tp 2 - je vreme porasta proticaja velike vode 1 Tp Tk k - je trajanje proticaja velike vode Tb = Tp + Tr = Tp · (1 + k) usvojiti Δ hidrogram Rad:
d

Pe F

Qmax Qmax Qmax

Qmax Tb ; 2 2 Pe F 2 Pe F Tb T p Tr 2 Fie Tk 1 k Tp

2 Pe F T p (1 Tr T p ) 4 Fie T p t p 1 k Tp

2 F Pe 1 k Tp

Pe

ieTk

t 4 Fie (1 p ) 1 k Tp

i sl.

86

2. Sraĉunati: 1) vrednost najvećeg proticaja 87 . ZADATAK Pomoću izvedenog obrasca sraĉunati Qmax i zapreminu otekle vode ako je 5200 Tk=3ĉasa.63m3 / s 3 1 k T Tk 1 1.2časa 2 2 55.2) 60 60 2 771.0257m / h 22 180 Tk 3časa 3 60 180 min Tp Tr d Tp k Tp Tk 2 3 3.03 103 m3 Qmax (Tp Tr ) 3.63 (3.2 Tp Rad Ako se pretpostavi da je i =ie.5 4. Pod pretpostavkom da je kiša po intenzitetu bila ravna najjaĉim pljuskovima opaţenim na tom 800 podruĉju definisani obrascem i(mm / čas ) (Tk –u minutima) 52 Tk Da proseĉni gubici usled isparavanja i infiltracije iznose D=E+I= 10mm/ĉas i da je vreme koncentracije proticaja tp = 10 ĉasova. tp = 2 22 Tk ĉasa Tr k 1. gornji obrazac se moţe preurediti za tekuću potrebu: 2 Fi Tk 2 10 106 0.5 4. i (mm/ h) (u obrascu je Tk u minutama).74m3 / čas 55.0257 3 Qmax 200259.2 2 p 2 2 5200 i 25. ZADATAK Na slivno podruĉje površine F=1000 km2 padala je kiša Tk=5 ĉasova.2 3.74mm / h 0.5časa 2 1. F= 10 km2 .

ZADATAK Za izveden obrazac za Qmax iz 1.5 25 ) 2 63.65 106 113.5 25 0.02273m / čas 5čas 1000 1 106 m2 6 i Tk F Kontrola: 0.5 25časova Tp 2 Pe F Tb f 2 ie Tk F Tp Tr 2 0.73mm / čas 52 300 Tk 5časova 5 60 300 min 2) P F e i Tk F 0. zadatka.39 106 m3 / čas 942. sraĉunati zapreminu otekle vode od kiše ĉiji je hijetogram: k=2 F=10 km2 tp=2 ĉasa Rad Za svaku kišu se posebno radi hidrogram.56 63.73mm / čas 8000 22.73 942 . pa se onda zbrajaju 88 .65 106 0.01273m / čas 3.2) veliĉinu ukupno pale i ukupno otekle vode 3) koeficijent oticaja Rad 1) Tp Tr Qmax ie i Tk 5 10 12.73 10 12.65 10 m 6 3 -ukupno pala voda e -ukupno otekla voda e 3) Qmax (Tp Tr ) 2 ie i e 12.01273 5čas 1000 10 63.5časova 2 2 2Tp 2 12.73 22.65 10 6 m 3 4.96 60 60 (12 .96m3 / s i 22.01273 5 1000 1 106 12.

ako se formira Δ hidrogram sa bazom od 10 ĉasova Vodostaj 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 N(m) Proticaj 13 27 43 62 83 107 131 154 179 207 Q (m3/ѕ) 6 88.88889 103 (3 6) 2 44.45 10 3 m3 / čas 1 Qmax (Tp Tr ) 2 2 Qmax (Tp Tr ) 2 2 6 400000 10 200000 10 600000 103 m3 Tk 2 Tp t k 2 3 2 2 Tr k Tp 2 3 6 Kontrola: i1 Tk F i2 Tk F (20 10) 1 10 3 10 106 2 600000m3 uk 1 2 5.i 20 min/ čas 2 20 1 10 2 10 10 6 2 (1 2)( 2 ) 2 3 2 Fi Tk 1 k T Tk p 2 i 10 min/ čas Qm ax Q 2 m ax uk 1 88. Vodotok drenira sliv od A=350 km2. Posle kiše uniformnog intenziteta 12 min/ĉas i trajanja 2 ĉasa.89 10 3 m3 / čas 44 .444445 103 s 2 Rad: A=350 km2 i = 12 mm/ĉas Tk = 2 ĉasa Qmax = 143 m3/ѕ Tb = 10 ĉas N=170 cm Ekstrapolacijom ili crtanjem dijagrama pa oĉitavanjem se dobija odgovarajuće Q. Naći koeficijent oticaja sa sliva. izmeren je maksimalni vodostaj od 170 cm. Usvajam Q=143 m3/ѕ 89 . ZADATAK Rezultati merenja vodostaja i proticaja su dati u tabeli.

4 266.1667+0.4 d . Rad: A=10 ha=100000 m2 i0=20 mm/ĉas=0.1667 ĉasa Tc-Tk=0.d Q max Tb 2 143 60 60 10 2 3 2.02 m/ĉas Tk=10min =0.8 333.02 0. Odrediti zapreminu otekle vode sa sliva ako je koeficijent oticaja η=0.833 1. ZADATAK Na jedan veštaĉki sliv površine 10 ha padala je kiša uniformnog intenziteta i0 =20 mm/ĉas trajanja 10 minuta.1667=0. Zatim sraĉunati bazu hidrograma i Qmax.57 0.1667 Qmax 0 1.4 10 6 m 3 p A 12 1 10 2 350 10 6 Vd 2.6666 Tb=2Tk+Tc-Tk=2 ·0.8333-0.8.4m 3 0.666=1ĉas Tb=1ĉas e 2 Qmax Qmax Tk 2 e Qmax (Tc Tk ) Qmax 0.1667 ĉasa vk= 10 m/min η = 0.57 10 6 m 3 8.2 e 0.2 266.otekla voda .8 L 500m Tc 50 min v 10m / min 0.1667 100000 333.72m 3 P A i Tk A e e Tk=0.08m3 / čas 90 . Brzina kretanja vode sabirnim kanalom je 10 m/min.31 V 8.pala voda 6.72 320.8333časa Tk Tc 0.

02 100000 0. Tabela 1 Vreme t (ĉas) 0 8 16 24 32 40 48 56 64 72 80 Vodostaj H(cm) 50 159 216 199 142 114 98 86 76 68 58 Kriva proticaja data je u tabeli 2 Tabela 2 Vodostaj H(cm) 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 Proticaj Q(m3 /ѕ) 13 27 43 62 83 107 131 154 179 207 Sraĉunati zapreminu pale i otekle vode i utvrditi koeficijent oticaja i nacrtati hidrogram oticaja.Kontrola: Qmax i A Tk Tc 0. ZADATAK Na sliv površine A=1200 km2 palo je proseĉno 55mm kiše.8 0. Zatim se nacrta hidrogram oticaja i izvrši se odvajanje baznog i površinskog oticaja na jedan od mogućih naĉina (npr. Ta kiša je izazvala poplavni talas sa vodostajima na vodomernoj stanici prikazanim u tabeli 1. povlaĉenjem horizontalne iz taĉke A) 91 .1667 0. Rad: Pala voda za R=55 mm P A 55 1 10 3 1200 1 106 66 106 m3 Na ovaj naĉin se dobije veza vremena i proticaja i formira se tablica.8333 320. koja moţe da posluţi i za sraĉunavanje otekle vode.08m3 / čas 7.

4 53.6h 1.4 53.33 N N t 60 . 1 Vert.8h Dno 120 90 75 65 180 120 90 75 Rad: Brzine u vertikalama V1 V2 Odstojanje od Odstojanje u (m) V1(m/ѕ) Odstojanje u (m) V2 (cm/s) površina 0 40.6 34.8 78.8h 1.45 0.2 h 0. Koeficijent oticaja je d d koja 8.Sada se oĉitavaju vrednosti površinskog oticaja i traţi se površina predstavlja zapreminu otekle vode.2 40. a izgled mernog profila na slici 1. 2 Odstojanje N N Od površina 90 150 0.vsr: Oĉitano vsr =38 cm/ѕ n 92 .95 0.08 4 34. sraĉunati proticaj.45 0.5n +2.6h 0.2 0.33 3.7 Dno 2 30.7 0 66. ZADATAK Rezultati hidrometrijskog merenja (broj obrtaja elise hidrometrijskog krila N za vreme t = 60sec) su prikazani u tabeli 1.2 40. ako je jednaĉina hidrometrijskog krila data kao: V=25.2 h 0.7 2.45 (v u cm/s) Tabela 1 Vert.

844 2 Q 9.3 9.1 93 .2 2 2 23165.3 9.45 40.45 40.74 3.19cm / s vdh 66.7 0.U principu potrebno je da se naĊe porvšina dijagrama v=f(h) i da se ta površina podeli sa hmax.45 80 160 2 2 53.164m 3 / s 9.95 78.95 53.2 9.1 120 130 140 9.1 9.1816 4.7 34.7 2.2 78.33 vdh 40 80 40 0 2 2 2 34.33 80 80 5805 10592 366 3001.08 40 8437.7 34.7 40.6 11. (ispravan postupak) hmax 53.3 9. ZADATAK Za hidrometrijski profil A.316 2 2 Q 1. odrediti proticaj u vodotoku grafoanalitiĉkim postupkom Redni broj vertikale Odstojanje od leve obale (m) Dubina vode (m) I 0 20 0 9.33 30.8 200 42.8cm 2 / s 2 hmax 1 sr v 0 vdh hmax 8437.7 10.844 3 0.2424 Q 0.3 34 50 II 60 70 80 90 III 100 110 9.2cm 2 / s 57.2 9.7 53.45 40.316 0.7 40.3 9. na osnovu rezultata merenja brzine vode.91cm / s 2 sr v 2.

ZADATAK 94 .618 8.513 4.45) 40 0.618 254 7..222m 3 / s / m' b2 60 20 40m Q 0.469 VIII 324 4.115 20 5..513 4.8 VII 284 6.3 5.968 IV 158 9.222 (0.7) (0.669 0.7 0..7q VIII b 9 2 i I Rad: qI vI h I q II 0.4) (0.513 370 0 Proticaj sraĉunati po obrascu VIII qi qi 1 Q 0.993 9.222 6.8) 40 50 48 2 2 2 (0.618 8.4 0.Srednje brzine (m/ѕ) 0.5 0.55 0.45 0.993 170 9.55 9.115 6.1) (0.8 0.2 VI 234 8.993 9.7q I b1 b j 0.8) (0.469 6.5) 0.4) (0.968 9.45) 46 .7 V 200 9.3 6.968 9.5) 42 34 50 2 2 2 (o.469 6.7(0.7) (0.7 5.m 3 / s 2 10.877 9.877 9.877 215 9.115m 3 / s / m' b1 20 0 20m 0.1) (0.669 9.

7 95 .25 0.Na vodotoku koji drenira slivno podruĉje od F=750km2 izvršeno je merenje protoka vode.30 Broj vetikala Brzina vode V (m/ѕ) vertikala I II III površina 0.60 0.09 0.154 0.10 20 1.20 II 16 0.7 I vsr (0.28 2 0.4h 0.25 0.52 0.35 18 1.036) / 0.09 0.75 0.78 0.5 0.38 0.5 0.21 0.6 0.15 8 0 tabela 2 dno 0.384m / s hmax ( 0.80 0.90 10 0.25 0.50 0. Iz dnevnika merenja uzeti su podaci o proticajnom profilu (tabela 1) i brzina u odabranim taĉkama preseka (tabela 2) Proticajni presek Stacionaţa (m) 28 26 Dubina h (m) 0 0.70 I 22 1.21) 2 2 0. Rad hmax I v sr 0 vdh 0.05 Sraĉunati protok u reci.7h 0.45 0.60 III 24 0.079 0.18 tabela 1 14 12 0.25 0.

595m / s ( III v sr v sr III 0.38 0.II v sr v sr II 0.701 0.38 0.108 0.020) / 0.178 4 Q . postavlja se pitanje potrebe da se to radi.78 0. MeĊutim.269 10 6 0.78 0.2 0.36) / 1.7 0.24 0.18 / 0.48 0. 96 .126)1.6 0..367 0.269 4 2 2 Napomena: taĉnija vrednost za Q bi se dobila kada bi se traţila vrednost za svako qi za koje imamo merenu dubinu. pretpostavljajući linearnu promenu brzina izmeĊu mernih profila gde su merene dubine..18 0.2 2 2 (0.45 0.18 0.73 0.050 0.05 0.221 0.178 0.6 2 2 2 (0.52 0.0.7 0.297 m / s ( Q 0.701 0.m / s 0..18 0.

Re =i·tk .VEŢBE Re – efektivne padavine [mm] Wd . v L – brzina sliva.zapremina pale kiše.zapremina vode baznog oticaja P i mm / min .f·tk T . T – vreme padanja Ie = i – f .zapremina otekle vode. [m3 /ѕ] – proticaj. Qb – bazni oticaj T R – visina kiše [mm]. A.površina sliva (km2) P A [m3 /ѕ] η – koeficijent oticaja Pe i e e R – padavine.direktni oticaj (površina hidrograma direktnog oticanja Pe A Wd – zapremina otekle vode (m3 ).intenzitet kiše Q = Qd + Qb. A – P i površina sliva[m3] Wd Wb е . . f – infiltracija tk – trajanje kiše Re = R – Rf .deo koji ide u infiltraciju L Tc .zapremina pale vode Wb . v – srednja brzina putovanja vode duţ sliva Q slika96 Q max заTc ie A Tk d Pe A Q max Q max Tb 2 2Pe A 2i e T Tb T 97 .

98 .

..................................... 64 V SPOLJAŠNJA KANALIZACIONA MREŢA ................................ REGULACIJA REĈNIH UŠĆA .......................................... 0 1... UVOD . 3 1...........................................3........ 31 3... 25 3......8... PRORAĈUN LINIJA NIVOA VODE ......... 66 1...................................................................................................................................................................MATERIJALI ZA IZRADU REGULACIONIH GRAĐEVINA.......6..................................... MATERIJALI I IZVOĐENJE .......................................3...........3.3..................... POTREBE ZA VODOM ................ 9 8............. ISPARAVANJE I TRANSPIRACIJA. PRORAĈUNA SPOLJAŠNJE VODOVODNE MREŢE ............. VODOVODNA MREŢA (SPOLJAŠNJA)................................... MERENJE PROTICAJA ..................................2................ 6 4................................................. 4 3............... IZVOĐENJE MREŢE ....... 8 6. OSNOVNI POJMOVI ............. 37 1... 40 1..................................................................................8.......................... 25 3..................................................6.......................... HIDROLOGIJA........................................7........... 45 1....................2...................... UREĐAJI ZA ZAHVAT I POTISKIVANJE VODE ......8. 47 1................5......... REGULACIONE GRAĐEVINE......3......... INFILTRACIJA (PONIRANJE VODE) . REGULACIONE GRAĐEVINE ...............ELEMENTI REGULACIONIH GRAĐEVINA.................. 3 3................................. 25 3..... 26 3..............3...........................................1.....1............................ DEZINFEKCIJA OBJEKATA I VODE ....................... ATESTIRANJE I UPOTREBNA DOZVOLA ZA IZVEDENU MREŢU 63 1...... IZVORIŠTE VODE ..................................8...........4..........................................SADRŢAJ I VODOPRIVREDA ................. 32 1............................... 6 4..............8.........7.....................8............................... IZRAŢAVANJE PADAVINA ....... 32 1....................5.............................OTICAJ ..... 66 99 . REZERVOARI .............. VODOPRIVREDA ........................................ REGULACIONI RADOVI I GRAĐEVINE..... BIOTEHNIĈKI RADOVI ...........................................................................................................................PROSECANJE REĈNIH KRIVINA .... PADAVINE ... 1 II HIDROLOGIJA I HIDROMETRIJA . 25 3............................ VODOPRIVREDNI PLANOVI I VODOPRIVREDNE OSNOVE .......................................................... MATERIJALI ZA IZVOĐENJE MREŢE (SPOLJAŠNJI I UNUTRAŠNJI)....1................................ PROJEKTOVANJE MREŢE .......................1.................. 1 2.................................................................................... 3 2............................................................ 53 1................ KVALITET VODE .....MERENJE PADAVINA ........................................................2............. 32 1................ 61 1...................................................................................................................................................................2........... 34 1.......... 25 3.....1. 2........................................... RADOVI NA UREĐENJU PRIRODNIH TOKOVA.................... 54 1.....................4...3............................................................. 31 IV SNABDEVANJE VODOM I KANALISANJE .................... 4 3........ ODREĐIVANJE ISPARAVANJA ..................................................................2..............................8.................... 4 3....................................... OBRADA I ANALIZA PADAVINA ........... 3....................................8... Error! Bookmark not defined.......................................... 36 1.............................................................................................................1... 14 III UREĐENJE VODOTOKA .................................................4... UVOD............................... 49 1........3.. SNABDEVANJE VODOM ....................... INTERCEPCIJA....HIDROLOŠKI CIKLUS ............................... NANOS ............. BAGERSKI RADOVI .. 26 3. 8 7....... Error! Bookmark not defined.......... 49 1....................................... 50 1...................................1.....................3.. 7 5......3.... PRIKAZIVANJE........................... 19 1...............................5................................................................................................................................................. VODOZAHVATNI OBJEKTI ....................

......1...............PROJEKTOVANJE MREŢE ................................. 82 1..... 85 100 .....................4..................................................2..........1................... 67 1.......... IZVOĐENJE MREŢE ......3........ 68 1...............3.......................................................... KONTROLA IZVEDENE MREŢE......................................... MANJI UREĐAJI ZA PREĈIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA.....3............3..........1......................................... PRORAĈUN MREŢE ........ 82 VI ZADACI I VEŢBE ....... 68 1.......PREPUMPAVANJE OTPADNIH VODA ....................................... 73 1....3......................2..............4.......... DIMENZIONISANJE MREŢE ..................4..........SPECIJALNI SLUĈAJEVI I PROBLEMATIKA ........ 77 1.....2...................... POLAZNI ELEMENTI ..............................4........................... 81 1........................ 82 1.3.............................

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->