UNIVERZITET U PRIŠTINI FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA Kosovska Mitrovica

GraĎevinski odsek Predmet: Hidrotehnika Број ЕСПБ (ECTS) бодова: Недељни фонд часова: IV semestar ___5____ ___4____

HIDROTEHNIKA
- PREDAVANJA -

I - VODOPRIVREDA
1. VODOPRIVREDA
Pod vodoprivredom treba podrazumevati svaku delatnost na vodama koja ima privredni znaĉaj, bilo da se radi o proizvodnji novih dobara, bilo o zaštiti već proizvedenih, bilo o zaštiti prirodom datih blaga koja sluţe proizvodnji. Disciplina koja vodoprivredu tretira u tehniĉkom smislu je hidrotehnika. Vodni resursi predstavljaju izvorišta vodnog blaga i to su samo one vode koje već imaju ili mogu imati odreĊenu upotrebnu vrednost. Široko shvaćena vodoprivreda kao privredna grana, moţe se podeliti na oblasti, koje su istovremeno i oblasti primenjene hidrotehnike. Vodoprivredne oblasti su: a) zaštita i razvijanje vodnih resursa b) ureĊenje voda i vodotoka c) korišćenje voda i vodotoka. Svaka od ovih oblasti se moţe podeliti u vodoprivredne grane, i to su: a) zaštita i razvijanje vodnih resursa: - štednja vode - preĉišćavanje upotrebljenih voda - vodno pravo i društvena zaštita voda - budući vodni resursi i njihovo negovanje b) ureĊenje voda i vodotoka - ureĊenje slivova - borba protiv erozije i bujica - regulisanje vodotokova - odbrana od (velikih voda) poplava i malih voda - odvodnjavanje poljoprivrednih zemljišta (drenaţa) - asanacija zemljišta - kanalisanje naselja c) korišćenje voda i vodotokova - snabdevanje naselja i industrije vodom - navodnjavanje (irigacija) - korišćenje vodnih snaga (hidroenergetika) - plovni putevi i plovidba - ribogojstvo - rekreacija, lov, sport i turizam na vodama - vojne potrebe

2. VODOPRIVREDNI PLANOVI I VODOPRIVREDNE OSNOVE
Prema nalazištu na kome su, vode se dele na: a) atmosferske vode – nalaze se u atmosferi, najĉešće u obliku pare (oblaci, vazdušna vlaga), a reĊe i to samo kratko vreme kao veće kapljice ili ĉvrste padavine; b) površinske vode – nalaze se na zemljinoj površini u obliku izvora, potoĉića, potoka, reĉica, reka, jezera, mora i okeana; c) podzemne vode – nalaze se u obliku podzemne vlage ili podzemnih izdani. Prema stanju u kome se nalaze, vode se dele na stajaće (bare, moĉvare, jezera, mora, okeane) i tekuće (svi vodotoci). Strogo uzevši sve vode su pokretne. Prostori bivše Jugoslavije se karakterišu velikom raznolikošću po pogledu rasporeda padavina (od 500mm/god do 5300mm/god) pri ĉemu je karakteristiĉno da su 1

najviše padavina tamo gde ima najmanje vode i obratno. Osim toga, moţe se reći da naša zemlja ima razvijenu mreţu vodotokova, ali koliĉine vode u njima nisu rasporeĊene onako kako bi nama odgovaralo. Zato se preduzimaju hidrotehniĉki radovi da se ove anomalije isprave i da se obezbede potrebne koliĉine i kvalitet vode u zahtevanom vremenu. To su jako skupi radovi, pa treba planirati ove radove, da bi se dobili optimalni efekti. Za potrebe optimalnog gazdovanja vodama rade se vodoprivredni planovi i vodoprivredne osnove. Vodoprivredni plan je plan vodoprivrednih akcija u narednom periodu, sa kadrovima i sredstvima sa kojima se stvarno raspolaţe i sa ograniĉenim ciljevima. Naprimer, u slivu V. Morave, prema vodoprivrednoj osnovi treba podići 100 brana. Za to nema sredstava, ali podizanje prvih desetak brana je u planu. Zato se moţe reći da je vodoprivredni plan iseĉak iz vodoprivredne osnove, mada moţe biti saĉinjen i bez nje, polazeći od smernica društvenih ili drţavnih planova. Vodoprivredni plan treba da odgovori na sledeća pitanja: - šta treba da se uradi - koji su planski ciljevi - koji su zakoni ispunjenja planskih zadataka - ko treba da ispuni planske zadatke - koliki su bilansi snaga i sredstava koje treba angaţovati za izvršenje plana. Vodoprivredna osnova predstavlja kompleksno rešenje korišćenja i razvoja vodnih resursa. Ĉine je privredni i tehniĉki planovi i projekti za upravljanje, korišćenjem i zaštitom voda. Rade se za pojedine društveno-politiĉke zajednice (drţavu, republiku, pokrajinu) i to za jedan ili više slivova. Sliv je osnovna vodoprivredna jedinica. Vodoprivredna osnova treba da predstavlja optimalno rešenje za one interese koji su sagledani i priznati kao interesi slivnog podruĉja. Vodoprivredna osnova treba da odgovori na sledeća pitanja: - šta treba da se uradi - koji su planski ciljevi (šta se postiţe) - koliki su bilansi snaga i sredstava koja bi trebalo angaţovati za ostvarenje osnove. Na osnovu ovoga, moţe se reći da vodoprivredni plan ostvaruje ograniĉene zadatke, birajući rešenja prema parcijalnim potencijalima vodotoka, a vodoprivredna osnova se bavi korišćenjem i razvojem totalnog potencijala.

2

kopno i okeane. srednjih i velikih voda . .) . 2. tako da danas stanovništvu treba više od 8 milijardi m3 vode dnevno.prognoze (kratkoroĉne i dugoroĉne) vodostaja. Potrebe za vodom su sve veće.3×106 km3 a samo oko 126×106 km3 se moţe koristiti iz jezera i reka. To je jedna od osnovnih vodoprivrednih disciplina. proticaja. 71% površine zemlje je prekriveno vodom. 3 . termiĉki reţim reke.koliĉine reĉnog nanosa. melioracije. Moţe se reći da je voda najrasprostranjenija materija na zemlji. samo što se te koliĉine raspoloţive vode stalno zagaĊuju. a koji povezuje atmosferu.kakav je reţim malih.da li su proticaji vodotoka na lokaciji dovoljni da zadovolje potrebe za vodom (snabdevanje naselja.II . a ona je prisutna u znatnim koliĉinama ispod površine terena kao podzemna voda (slobodna ili vezana).kakav je reţim podzemnih voda datog podruĉja (izdašnost i kvalitet) . pojave i procese koji se dešavaju u njima i odreĊuje zakonitosti razvoja tih pojava i procesa.. odnosno atmosferu. od ĉega koliĉine slatke vode iznose oko 33. i ta se potreba stalno povećava. industrije.uticaj ĉoveka na slivu reke na reţim oticaja i reţim podzemnih voda . Zadatak hidrologije je da odgovori na mnoga pitanja: . pojave leda i sl.i sliĉna pitanja. Glavna pokretaĉka snaga dinamiĉkog procesa formiranja i transporta vodene pare je sunĉeva energija. UporeĊujući potrebe i koliĉine raspoloţivih voda vidi se da ĉoveĉanstvo ima dovoljno vode za svoje potrebe. Osim toga. pa se smanjuje koliĉina kvalitetnih voda.HIDROLOGIJA I HIDROMETRIJA 1. slatke vode su na zemljinoj površini rasporeĊene neravnomerno (oko 60% kopna su sušna podruĉja).da li će za potrebe vodosnabdevanja biti potrebna brana i kolika . a za pojave padavina i teĉenja u vodotocima termodinamiĉki procesi u atmosferi i sila gravitacije. HIDROLOGIJA Hidrologija je nauka o vodama. Ona prouĉava i opisuje (kvalitativno i kvantitativno) prirodne vode. litosferu i hidrosferu. Opšte rezerve vode na zemlji procenjuje se na oko 1.. fiziĉko-hemijski i biološki parametri vodotoka .HIDROLOŠKI CIKLUS Vodni resursi zemlje nalaze se u jednom neprekidnom kruţnom transportnom procesu koji se naziva hidrološki (ili vodni) ciklus.4 milijardi km3.

Ovo se obavlja najĉešće radi definisanja rezervi vode u slivu. Ekspedicijski se meri visina sneţnog pokrivaĉa. odnosno kao P(mm). Pri merenju visine vodenog taloga. na raznim delovima sliva. krupa. 3. Na visinu padavina utiĉu: geografska širina. Merenje padavina i obrada se vrši na hidrometeorološkim stanicama. odnosno to je visina ukupno palog vodenog stuba. sneg. i sadrţaj vode u snegu. padavine. Kišomer sa satnim mehanizmom koji automatski ubeleţava visinu padavina tokom vremena naziva se pluviograf. uticaj reljefa. Kišomer se postavlja tako da na njega nemaju uticaj susedni objekti (zgrade. 3. Za odreĊivanje sadrţaja vode koristi se posebna šuplja vadilica. Kišomer je obiĉna valjkasta posuda. Kada se vazduh rashladi ispod temperature taĉke rose. Koliĉina vode koja se troši u svetu iznosi 5.MERENJE PADAVINA Padavine se mere: kišometrima. a za nas su od interesa kiša i sneg. IZRAŢAVANJE PADAVINA Padavine se izraţavaju visinom padavina P u (mm).).1. Kišomer se oĉitava obiĉno jednom dnevno a 2 koliĉina pale kiše se izraţava u l/m . Totalizator se koristi za visoke i teško pristupaĉne terene. Stacionarno se meri sa 3 stalna poloţaja pomoću posebnih letvi (snegomera). kako bi se omogućilo prognoziranje proletnjih dotoka. Sistem merenja se obavlja po stanicama koje se postavljaju obiĉno na 150÷250km2. sugradica i grad). tako da se odmah ĉita broj mm posle kiše (1mm pale kiše odgovara 1l/m2). Inaĉe koliĉina vode koja je preferentna za ĉoveka (ona koja je obnovljiva kroz hidrološki ciklus) iznosi 36×106 km3. Treba napomenuti da je isparavanje u toku godine 39 puta veće od koliĉine vode u atmosferi što znaĉi da se otprilike svakih 9 dana u atmosferi menjaju vodene mase. uticaj blizine mora. šuma. Intenzitet kiše predstavlja odnos padavina i vremena u kom su se one desile. a unutar veće posude je manja koja se vadi. 3. totalizatorima i snegomerima. voda se izliva iz manje posude u menzuru koja je posebno graduisana. drveće itd. 4 . intercepcija. površinski oticaj i infiltracija i podzemne vode.5×106km3. ili se otapa i meri. Fiziĉki mehanizam stvaranja padavina izuĉava meteorologija. nadmorska visina. Valjkasta posuda (cilindar) je površine od 200 cm2. Retko se ĉita (na 6 meseci ili 1 godinu). a zahvaćena zapremina snega meri se posebnom vagom. Sneg se meri na dva naĉina: stacionarno i ekspedicijski. što bi trebalo da znaĉi da teorijski imamo dovoljno vode na raspolaganju. vodena para se kondenzuje u kapljice ili ledene kristale i nastaju padavine (kiša. PADAVINE U atmosferi se uvek nalaze izvesne koliĉine vodene pare.2. većih gradova. pluviografima (ombrografi). a 50km2 na ostrvima. montira se na nosaĉu.Najznaĉajnije komponente hidrološkog ciklusa sa aspekta hidrologije su: isparavanje i transpiracija. To je sloj vode koji se dobija merenjem padavina u odreĊenom vremenu.

visine padavina (P) i intenziteta kiše (isr): P isr (mm / min) T Ako se na sumarnoj krivi plaviografa odabere razdoblje (ΔT) i odredi ΔP=PV-PA . P 0 idT .Zapremina pale kiše . . Varijacije intenziteta kiše se grafiĉki prikazuju sumarnom krivom ili hijetogramom. gde je P – visina kiše. Ako nisu istog intenziteta onda se uzima: n P A PdA ili P i 1 Pi Ai . gde je A. Thiessenova metoda (metoda poligona).P mm mm u( ) obiĉno. mere se samo pluviografima. T min čas Ako padavine nisu ravnomerno rasporeĊene po celom slivu. a T – vreme trajanja kiše. Pošto traju kratko. metoda izohijeta. One su od velikog znaĉaja u hidrologiji i graĊevinarstvu jer izazivaju najveće protoke. i→∞ i T α=0°. i →0 odnosno. P – padavine (mm) P pri ĉemu se pretpostavlja da su padavine na celoj teritoriji bile iste. gde je ΔAi – površina na kojoj je pala kiša visine Pi Proticaj – zapremina pale kiše Q T podeljena sa vremenom padanja T [m3/ѕ] 5 . pa za T α=90°.Intenzivne kiše – to su kiše koje imaju veliku snagu (intenzitet) i malo trajanje.površina na koju je pala kiša (km2). i to su: metoda srednjih aritmetiĉkih sredina. odnosno ako ΔT →0 i AB T P i tg . ili ( ). koji omogućuju registrovanje poĉetka i kraja kiše.P (m3 ) P A . postoji više metoda za proraĉun vrednosti srednjih padavina u tom slivu za posmatrano razdoblje. . Hijetogram pokazuje ili visinu vodenog taloga ili proseĉni intenzitet (min/ĉas) u jedinici razdoblja. a za intenzivne kiše koje traju 1 ĉas ili manje treba uvesti jedinicu od 1 minute. onda je P .

kriva raspodele verovatnoće padavina itd. Obavlja se danju pod uticajem sunĉeve radijacije i uglavnom tokom vegetacione sezone. 4.interval varijacije visine padavina – definiše interval izmeĊu minimalnih i maksimalnih padavina.Specifiĉni proticaj – ukupan proticaj podeljen sa ukupnom površinom sa koje je dobijen q q Q .3. gde god postoji nezasićena atmosfera vodenom parom. Isparavanje se deli na isparavanje sa vodene povrišine i na isparavanje sa tla. sa zemljišta.proseĉna visina padavina nad nekom površinom . padavine se prikazuju u obliku tabela (obiĉno sluţi za dokumentaciju) ili u obliku grafika (pregledan je za rad). dnevne. Sva vlaga od koje se formiraju padavine potiĉe od isparavanja sa vodenih površina. Znaĉi transpiracija je proces isparavanja sa biljnog pokrivaĉa odreĊene površine zemlje. Za poljske uslove je praktiĉno nemoguće odvojiti isparavanje od transpiracije. i ona predstavlja ukupan gubitak vode u atmosferu putem isparavanja i transpiracije sa zemljine površine i njene vegetacije. Isparavanje je univerzalna pojava i dešava se svugde na moru i kopnu. . a ima vode. Simbol za isparavanje (evaporaciju) je E i izraţava se obiĉno u (mm). OBRADA I ANALIZA PADAVINA Svrha prikazivanja padavina je njihova preglednost. Analiza padavina zavisi od svrhe prouĉavanja. Mogu se obraĊivati pojedinaĉne padavine. u zavisnosti od potreba. i najĉešće se razmatraju sledeće veliĉine (dobijene iz osmatranja): . kapljica i kristala leda u atmosferi (evaporacija) i isparavanja sa biljnog pokrivaĉa (transpiracija). [m3/ѕ/ha] A Q DA P A TA TA T i 3. U zavisnosti od potreba.dejstvo temperature – sa većom temperaturom raste i pritisak vodene pare i povećava se mogućnost vazduha da primi molekule vode 6 .uĉestalost padavina – definiše verovatnoću pojave odreĊenih padavina . snega i leda.standardno odstupanje . pa se zato posmatraju kao jedan – evapotranspiracija Et. sedmiĉne itd. PRIKAZIVANJE.koeficijent varijacije . meseĉne. Ĉinioci koji utiĉu na isparavanje su: . ISPARAVANJE I TRANSPIRACIJA Pod isparavanjem se podrazumeva prelaz vode iz teĉnog stanja u gasovito odnosno iz ĉvrstog u gasovito stanje (sublimacija). godišnje.

ODREĐIVANJE ISPARAVANJA Metode za ocenu veliĉine isparavanja ili evapotranspiracije mogu se podeliti u sledeće grupe: a) merenje pomoću isparitelja b) empirijske formule c) metode vodnog bilansa d) metode bilansa energije (toplotne energije) e) metoda transfera masa. ako idemo u visinu. zbog smanjenja temperature i deficita vlaţnosti. B – barometarski pritisak vazduha.dejstvo deficita vlažnosti – on je merilo nedovoljne zasićenosti vazduha vodenom parom.a) Instrumenti za merenje isparavanja: . d E C . B gde je C – koeficijent proporcionalnosti. . ako voda nije izloţena talasanju. sve dok se ne dobije oko 30% koncentracije.kvalitet vode – isparavanje se smanjuje sa povećanjem sadrţaja soli u vodi. Sa povećanjem deficita vlaţnosti raste i isparavanje pri odreĊenoj temperaturi. b) odnošenje vazdušnih masa zasićenih vodenom parom sa površina koje jaĉe isparavaju W – brzina vetra na odreĊenoj visini.manji baseni pored velikih vodenih površina. .1.sudovi koji se postavljaju na vodene površine .dejstvo atmosferskog pritiska – isparavanje je veće sa opadanjem barometarskog pritiska. d – deficit vlaţnosti. .. MeĊutim.dejstvo vetra: a) povećava turbulenciju vazduha i brţe dovoĊenje molekula iz jaĉe zasićenih donjih slojeva u slabije zasićene gornje slojeve atmosfere. a radi rešavanje odreĊenih inţenjerskih problema . W0 – brzina vetra na površini terena .dejstvo insolacije – to je sunĉeva energija (radijaciona toplota) koja direktno doĊe na površinu zemlje. a koji smanjuju isparavanje više nego što smanjenje pritiska povećava isparavanje. Tu spada i merenje isparavanja iz velikih sudova razliĉitih vrsta. kada poĉinje da se stvara kora. ukopani u obali sa većim ili manjim dubinama 7 . Morska voda zato isparava 2-3% manje nego slatka. imamo situaciju da je ukupno isparavanje na većim visinama manje. dimanzija i izloţenosti.evapometri tipa Vilda (Wild) i Pišea (Piche) i neki drugi koji mere isparavanje u toku dana sa odreĊenih malih vodenih površina izloţenih vazduhu u zaklonu. . 4.

aktivnost podzemnih ţivotinja. geografskih i topoloških osobina pa ĉak na istom mestu a prema vremenski promenljivim uticajima (vlaţnost zemljišta. Voda koja se nalazi ispod slobodne površine vode. a preko te granice poĉinje površinsko oticanje. zove se gubitak vode intercepcijom.. . u minutima) e – osnova prirodnog logaritma k – konstanta iscrpljenja za datu krivu. u min-1 8 . Vidovi kretanja podzemnih voda: . deli se u tri zone: zona kapilarne vode (0. 5. Samo kretanje je laminarno. raste i poniranje do f. Moţe biti: laminarno (u poroznoj sredini). Za poniranje odluĉujuću ulogu igra sloj zemlje prvih 5÷6 mm. Za dati sliv govori se o zapreminskom kapacitetu intercepcije. koja zavisi od vrste tla.Gravitaciono kretanje – uspostavlja se pod uticajem sile zemljine teţe. dimenzije napr. . Porastom padavina. gde je f – infiltracija u mm/ĉas za neko vreme t (mereno od poĉetka kiše) fc – kapacitet infiltracije površine tla za veliku vrednost t. a ne dospe do površine terena i koji kasnije konaĉno ispari u atmosferu. Intercepcija kao pojava zadrţavanja dela padavina postoji i u urbanim sredinama (voda na zgradama.) i to je ona voda koja ne postaje deo ni površinskog ni podzemnog oticaja. naziva se podzemna voda..Pelikularno – pokretaĉka sila su molekularne sile atrakcije izmeĊu ĉestica zemlje i vode. i kreće se na dole u pravcu slobodne površine podzemne vode.instrumenti za merenje isparavanja odreĊenih kvadera (zapremina) zemljišnog sloja. gde se oprema i instrumenti nalaze ukopani u terenu (lizimetri). Kod šumske vegetacije 1025% godišnjih padavina moţe postati gubitak na intercepciju. Odvija se u sitnim nepravilnim šupljinama (kapilarama). vegetacije i površine terena. INTERCEPCIJA Deo padavina koji se zadrţava na krošnjama drveća. odnosno finalni ravnoteţni infiltracioni kapacitet f0 – poĉetni kapacitet infiltracije u min/ĉas za t=0 t – vreme mereno od poĉetka kiše (npr.3÷3m). Ovaj deo padavina ne uĉestvuje u oticaju. toplota. dok se voda iznad ove površine naziva vlagom zemljišta. INFILTRACIJA (PONIRANJE VODE) Infiltracija je pojava prelaska vode sa površine terena u unutrašnjost zemljišta. ako nema dovoljno padavina. 6. poniranje će se vršiti manjim iznosom f1 (f1< f).). Uspešan matematiĉki izraz za intenzitet infiltracije dao je Horton: f fc ( f0 f c )e kt . Infiltracioni kapacitet (jaĉina poniranja) je maksimalna sposobnost kojom površinsko tlo date lokacije moţe da upije vodu pri odreĊenim uslovima. prelazna zona i površinska zona (zona u kome je biljno korenje i gde je varijacija vlage velika). turbulentno (najĉešće u karstu) i prelaz od laminarnog ka turbulentnom. Oznaĉava se kao i sama infiltracija sa f i izraţava u [cm/ĉas] ili [mm/ĉas]. Podruĉje izmeĊu slobodne površine podzemne vode i površine terena.. asfaltu i sl.Kapilarno – pokretaĉka sila su površinski naponi. Pri istim uslovima. granama i lišću i na ostalom vegetacionom pokrivaĉu sliva. na deblu. i izraţava se u istim jedinicama kao i padavine. biljni pokrivaĉ. Jaĉina poniranja je promenljiva vrednost i zavisi od sastava zemljišta.

preko empirijske jednaĉine f aFpn f c . . Jedan od prvih istraţivaĉa koji je uveo koncept infiltracije u hidrologiju je amerikanac Horton.oticaj (padavine) koji ide direktno u reku m . 7. vrednosti ide i do pet puta). i operiše proseĉnim intenzitetom infiltracije za ĉitav sliv. Upotrebljiv je samo kod malih slivnih površina. odnosno poroznost. uzima se u obzir i infiltracija vode u zemljište. Q=Qp0+Qpp+Qp+Qr Qp0 .0 odnos fc se menja u toku godine (razlika max. Zato je Horton (1961.voda koja otiĉe površinski Qpp . u trenutku poĉetka kiše F – sumarna infiltracija (mm) od trenutka t=0 do t=tc kada je f=fc a.slobodni oticaj 9 . n. gde su: Fp (S F) .) infiltracioni kapacitet izrazio u funkciji deficita vlaţnosti.2÷290 f0 =210÷900 k=0.veliĉina potencijalne infiltracije do trenutka kada infiltracija postaje konstantna (u mm vode) Ѕ – zapreminski kapacitet tla za vodu. i min. Do površinskog oticaja dolazi samo kada je intenzitet padavina veći od intenziteta infiltracije. On je (1939.f0 1. Kod ove metode psotoji teškoća odreĊivanja vrednosti f0.podpovršinski oticaj Qp . Infiltracioni kapacitet se odreĊuje ili analizom hidrograma oticaja i hijetograma pale kiše ili upotrebom infiltrometra.empirijske konstante Ovaj metod bazira se na parametrima zemljišta i vegetacije.zemljišna vlaga Fr .podzemni oticaj Qr .) na osnovu eksperimenata postavio jednaĉinu: df k (f f c ) iz koje se i dobija Hortonova formula dt f fc ( f0 f c )e kt Ova formula pretpostavlja da tokom procesa infiltracije postoji dovoljna koliĉina vode.OTICAJ Oticaj je deo padavina koji otiĉe površinskim ili podzemnim putem u vodotoke datog sliva i pojavljuje se na njegovom izlaznom profilu. a kada je i<f jer se infiltracioni kapacitet smanjuje sporije nego po formuli. Kod odreĊivanja efektivnih padavina. i>f.2 10 fc fs =0.8÷2.

vodopropusnost. itd. a kada izaĊe na površinu stvara vodotokove Qp0 – to je direktni oticaj koji površinom tla dolazi do vodotoka. irigacije. oblik. pad. manje-više paralelno sa tlom kreće dok ne dospe do korita vodotoka. . urbanizacija (beton.fiziografski faktori: . Qp – osnovni oticaj. Retko je viljiv. Dijagram koji pokazuje promenu proticaja nekog vodotoka na datoj lokaciji u toku vremena zove se hidrogram. obrada zemljišta. Ne dolazi u kontakt sa nivoom podzemne vode. vegetacioni pokrivaĉ. hidrografska mreţa. .klimatski faktori: padavine. . Ukupni oticaj se grubo moţe podeliti spori na: direktni (brzi) i bazni (spori). brane. Direktni ĉine Qp0 . Svrha analize oticaja je da se odredi raspored oticaja u vremenu na karakteristiĉnom profilu gde će se najĉešće nešto graditi ili gde će se zahvatati voda. duţina itd.Qr – je u našim uslovima veoma mali zbog malih širina korita reka Qpp – je onaj oticaj koji se kroz površinski sloj zemlje. Koliĉina oticaja varira u prostoru i vremenu. isparavanje. orjentacija prema stranama sveta. Qr i Q brzi pp .karakteristike sliva: veliĉina. vrsta tla. asfalt).karakteristike vodotokova: veliĉina i oblik popreĉnog preseka. nagib. rapavost. regulacioni objekti. Bazni ĉine Qp i Q pp . koji postoji i kada nema padavina. poljoprivreda itd. Mali je i mnogo kasni. transpiracija itd. Na oticaj utiĉu razni ĉinioci: .antropogeni faktori (ljudski faktor): nasipi. 10 .

11 .Hijetogram pale kiše i formiranje efektivnih padavina Hijetogram efektivne kiše (neto padavina) Hidrogram oticaja Tp – poĉetak oticaja posle poĉetka padavina TL – vreme kašnjenja sliva TB – vremenska baza hidrograma (vreme površinskog oticaja) TC – vreme koncentracije (podizanja) Tr – vreme opadanja (retardacije) AB – prilazni deo (prethodni oticaj) BD – grana porasta DG – grana opadanja CDE – vršni segment Qmax – vršni proticaj S i E – prevojne taĉke (taĉke infleksije) FG – recesiona kriva podzemnog oticaja vode (kriva iscrpljenja podzemnih voda) B – taĉka porasta Ovo je bio prikaz za influentni vodotok.

12 . 0 0. Za ravnomernu kišu trajnosti Tk koja pada na pravougaonu vodonepropusnu površinu A.4 .1 0. i .površina sliva.Zapremina pale vode . . sa širinom b i recipijentom na b/2 teorijski se dobija hidrogram u obliku trougla ili trapeza (sintetiĉki hidrogram) Q = i·A . Taĉka D je pomerena u odnosu na Qmax za N dana i vrednost N se usvaja prema veliĉini sliva (2÷6 dana) ili se izraĉunava N=2. A. gde je A površina sliva u km2.grad e Pe P ie .Efluentni vodotok: Razdvajanje baznog od direktnog oticaja: separaciona linija koja ih odvaja varira od sluĉaja do sluĉaja i moţe se samo pribliţno odrediti.59A0.površina a P – padavine .Koeficijent oticaja e e Pe A gde su: Pe – efektivne padavine. 3) Spajanjem taĉke A i D 4) Produţenje recesione krive unatrag do E i spajanjem sa A P A.priroda 0. posmatranog za sluĉaj da kiša pada ravnomerno po celom slivu u razmatranom periodu.20.to je površina ispod hidrograma i pošto su efektivne imaju indeks (e) .8 .Zapremina otekle vode e . Za to postoji 4 naĉina: (i više) 1) Povlaĉenje horizontale iz taĉke porasta (A) do preseka sa hidrogramom (B) 2) Produţava se postojeća kriva pre taĉke (A) do (C).4 1 teorijski 0.Princip formiranja hirdrograma Najbolje se moţe objasniti preko šematizovanog sliva.je gde je: A. Iz (C) se povlaĉi prava (CD). Q – proticaj. i – intenzitet kiše.

L . (Ovaj obrazac moţe biti i dosta komplikovaniji Tc v ili empirijski) Mogu se pojaviti tri sluĉaja: I) Tk>Ts Tc Tp – vreme porasta hidrograma Tb – baza hidrograma Tk – trajanje kiše II) Tk<Ts III) Tk=Ts Hidrogrami prirodnih slivova su krive linije ali ih u nekim sluĉajevima moţemo uprostiti formiranjem sintetiĉkih hidrograma radi lakše raĉunice. putovanje vode od B do Ѕ ili taĉnije L b2 . Tc – vreme koncentracije. v – srednja brzina slivanja.srednja brzina toka v Tc – vreme koncentracije tj. 13 . v.

8. MERENJE PROTICAJA
Proticaj vode predstavlja koliĉinu vode koja protiĉe kroz popreĉni presek vodotoka u jedinici vremena. Izraţava se u m3/ѕes, l/sec, m3/sat... Protok vode je jedan od najosnovnijih i najvaţnijih hidrauliĉkih i hidroloških elemenata vodnog toka. On je osnovna i najznaĉajnija informacija za sve radove na i u vezi vodotoka. Postoje sledeće metode merenja protoka: I) – neposredne metode – koje se baziraju na merenju zapremina vode pomoću razliĉitih posuda. II) – posredne metode - kod kojih se ne meri sam proticaj, već se merenjima definišu neki drugi elementi vodotoka, a do proticaja se dolazi preraĉunavanjem. Principijelno se koriste sledeće tri metode: a) Metode mešavine (hemijska, kolorimetrijska, radioaktivna, elektrolitiĉka i toplinska) – koriste se na potocima sa nepravilnim profilima, silovitim teĉenjem i snaţno m turbulencijom. Pogodna je za merenje protoka bujica i brzih planinskih potoka i u podzemlju korita. Suština je da se u vodotok ubaci obeleţivaĉ poznate koncentracije K1 i proticaja q (najĉešće kuhinjska so NaCl). Na odreĊenoj razdaljini gde se obeleţivaĉ potpuno pomeša sa vodom vodotoka, vršimo uzorkovanje vode Q K 0 qK1 (Q q) K 2 K K2 Q q( 1 ) K2 K0 za K0=0 K Q Q( 1 1) K2 b) Metode hidrauliĉke veze izmeĊu proticaja i veliĉine mere koje se prate iz ĉega se proraĉunava proticaj (dubina, visina...). Kao merni ureĊaji koriste se najĉešće prelivi, Venturijevi kanali, Paršalov vodomer i sl. Ova metoda se koristi na manjim vodotocima, taĉnija je od prethodne ali zahteva izgradnju odreĊenih objekata. Hidrauličke metode na otvorenim vodotocima: Pravougaoni prelivi - nepotopljeni prelivi 2 Q m b 2g H3 0 , gde je m – koeficijent prelivanja, m = 0,4÷0,48, m = 0,49 za specijalna projektovanja preliva (npr. Krigerov) b –širina mlaza
H0 H v2 2g

; H0

H

Q – proticaj H – visina prelivnog mlaza H0– visina prelivnog mlaza sa brzinskom visinom Dovoljno je sa letve oĉitati H i znati Q.

14

- potopljeni prelivi – ako je nivo donje vode iznad kote krune preliva: -

Q
gde je
p

p

/2 mb 2g H3 0 ,

- koeficijent potopljenosti,

p

=f(p, H, z, h)

Trougaoni prelivi - Tompsonov Q=1,1343H2,47

Trapezni: - Ĉipolitijev Q=1,86·b·H3/2
b 3H

Preliv preko širokog praga L=2÷3H
Q
3/ 2 mb 2 g H 0

m – koeficijent prelivanja (zavisi od oblika uzvodne ivice praga i odnosa p / H 0 m=0,32÷0,38

Q
p

p

/2 mb 2g H3 0

f (a / H 0 ) - koeficijent potopljenosti

Isticanje ispod ustava
Q a b 2g(H 2
2 v0 2g

a)

B – širina otvora μ - koeficijent isticanja ε – koeficijent sniţenja

uzimaju se iz tablica.

15

Venturijev vodomer:

Za nepotopljenu struju:
2 v1 )3 ; m=0,35÷0,38 2g Za potopljenu struju: b2h 2 Q k 2g (h1 h 2 ) ; k=0,97÷1,0 b2h 2 2 1 ( ) b1h1

Q

m b 2 2g(h1

c) Metod "površina-brzina" – zasniva se na merenju polja brzina i površine ţivog preseka. Ona se najĉešće koristi u svetu za merenje srednjih i većih vodotokova. Metod "profil-brzina". Suština metode sastoji se u odreĊivanju zapremine vode koja odgovara trenutnom protoku vode kroz popreĉni presek. Veliĉina zapremine vode definiše se merenjima srednjih mesnih (lokalnih) brzina u nizu taĉaka popreĉnog preseka (hidrometrijskog profila). On treba da je takav da je smer teĉenja vode isti ili pribliţno isti po celoj širini vodotoka, da je paralelan sa obalama i nezavisan od promene vodostaja, a profil treba da je upravan na opšti pravac strujanja vode. Merenje se izvodi tako što se izmeri popreĉni profil a zatim se po osi popreĉnog profila mere dubine vodotoka. To se radi: motkama i letvama (kod manjih vodotokova), ĉeliĉnim uţetom sa tegom (sa stabilnih plovećih objekata ili mostova – za veće dubine) ili ehosonderima (sa plovećih objekata). Zatim se mere na svakoj vertikali brzine koje su razliĉite po dubini. Brzina je funkcija prostora i vremena.
0

V=V(x, y, z, t) Q=vsr·A gde je; Q - proticaj, vsr - srednja brzina, A - površina popreĉnog preseka

16

0. krilo je upravno na pravac vodotoka. n – broj obrtaja u n t jedinici vremena. N . gde je: N – broj okretaja elise.6h. Brzina vode v = a + b·n. na 0. Ono se sastoji od vretena na ĉijem kraju se nalazi elisa preĉnika 10÷15cm. elektriĉnog registratora i štapa na kojem je sve fiksirano (ili sajla sa "torpedom" za oteţavanje). tela.dobijamo iz što više merenja i to tako što obiĉno odredimo vertikale (treba da ih bude dovoljno s obzirom na širinu toka i taĉnost koja se zahteva) i vršimo merenja po vertikali brzina u 5-6 taĉaka.5÷1. Dimenzija protoka je m3/ѕec/mh ili m2/ѕec 17 .elementarni q proticaj (proticaj na jedinicu širine vodotoka) odnosno q B vsr h a ukupan protok je Q 0 qdL [m3/ѕec] U opštem sluĉaju elementarni proticaj na diferencijalnu površinu je: dQ v dA cos dA v dA cos dh dL B h max Q v dA cos L 0 h 0 dh dL Gde je: vdA – srednja brzina vode u elementarnoj površini α – ugao koji zaklapa normala na popreĉni presek vodotoka sa smerom teĉenja vode.v) i na osnovu njega se odreĊuje vsr za vertikalu. a brzinske vertikale se postavljaju 3 za širine 2-5m pa do 11 za širine 300÷600m.vsr .8h i neposredno iznad dna. gde su a i b konstante. 0. voda udara u peraja elise i instrument pokazuje broj okretaja u odreĊenom vremenu koje se registruje (merenje treba da je duţe od 5 minuta zbog pojave pulzacija brzina).0m za širinu vodotoka do 10m pa do 5÷20m za širinu vodotoka veću od 200m. vsr se odreĊuje planimetrisanjem tako da su površine levo i desno od vsr jednake. Uopšteno: dubinske vertikale se postavljaju na 0. t – vreme merenja. Kada je α≈0 Q v dAdA dA i ovo je opšta analitička metoda raĉunanja protoka vode. odnosno h vdy v sr h 0 h vdy 0 gde je h – dubina vertikale [m2/ѕec] ili [m3/ѕec/m1] . Za dubine preko 7m se uzima više taĉaka.2h. Obiĉno ispod površine. U preseku na kojem se meri brzina. crta se dijagram (h. Grafoanalitička metoda Potrebno je izraĉinati elementarne proticaje q na svakoj vertikali na kojoj je merena dubina. Merni instrument za merenje brzina je hidrometrijsko krilo. Na osnovu dobijenih brzina.

ili pak sumiranjem površina ispod krive "q".5·q2·b1 odnosno 0.protok vode koji je dobijen integraljenjem površine ispod krive "q".qj=vsrj·hj·1.5 (obiĉno 0. pa sam obrazac za ukupni proticaj moţe izgledati ovako: n 2 Q 0.7) zato što promene toka pored obala nije linearna.0 B Q 0 qdL . MeĊutim. 7q2b1 j 2 qj qj 2 1 bj 0. 7qn 1bn za: q1=0 i qn=0 18 . dobijene spajanjem elementarnih protoka duţ širine vodnog ogledala kao: n 1 Q j 1 1 (q j 2 q j 1) b j Ako krivu "q" zamenimo pravim linijama dobijamo niz trapeza i obiĉno 2 trougla na poĉetku i kraju. njihov uticaj kod sumiranja površina trapeza i trouglova uzimamo sa koeficijentom koji je veći od 0. Njihovu površinu dobijamo kao 0.5qn-1 bn-1. kako se moţe pretpostaviti za sam tok.

R=1:100/100 (za manje reĉice) ili R=1:100/200 do 1000 (obiĉno).obezbeĊivanje uslova za plovidbu . Za prouĉavanje trase reĉnog korita – planovi R=1:2500÷1:10000. jezero ili more. veliĉine 19 . b) Hidrološke podloge – to su podloge vezane za hidrološki reţim prirodnih vodotokova i obuhvata reţim površinskih i podzemnih voda. za ureĊenje vodotokova su: . Prirodni tokovi nastaju kao posledica oticanja vode koja na zemljinu površinu dospeva iz atmosfere u vidu padavina. sport . koji istiĉu iz jezera ili koji potiĉu iz gleĉerskih oblasti. Podaci za ove podloge se prikupljaju na mreţu vodomernih stanica (stalnih ili privremnih – koje se postavljaju za potrebe izrade studija i projekata). zahteva da se raspoloţive koliĉine vode sakupe.za vodosnabdevanje naselja i industrije itd. planinske reke i ravniĉarske reke. 2.ureĊenje vodotokova u gradskom tkivu . Najvaţnije podloge su podaci o vodostajima. Pod dejstvom gravitacije. Granica sliva naziva se vododelnicom ili razvoĊem. Za projektovanje R=1:1000÷1:5000. Vododelnica se uglavnom pruţa duţ najviših taĉaka u slivu. razlikujemo prirodne tokove koji izviru iz podzemlja. vodene mase se slivaju sa podruĉja sa većom nadmorskom visinom u niţa podruĉja. reţim leda i reĉnog nanosa.UREĐENJE VODOTOKA 1.za potrebe evakuacije suvišnih voda . Na svakom prirodnom vodotoku razlikujemo dve osnovne taĉke: izvorište i ušće. Za prouĉavanje opštih karakteristika sliva koriste se situacioni planovi R=1:50000÷1:200000. Pod reĉnim slivom podrazumeva se ona teritorija sa koje se površinske vode slivaju u jedan prirodni vodotok (podrazumeva se samo površinski – orografski – sliv).za navodnjavanje u periodu malih voda . za razliku od "geološkog" sliva koji obuhvata i podzemne vode koje se ulivaju u dati vodotok iz podzemlja koje se nalazi izvan površinskog sliva.ureĊenje korita u zoni hidroenergetskih objekata . Osnovni razlozi – motivi. ili iz podzemlja. ribogojstvo.III . UVOD Nagli razvoj industrije i sve intenzivnije korišćenje prirodnih bogatstava zemlje. Pod reţimom vode i nanosa podrazumeva se sveukupnost promena proticaja vode i pronosa nanosa u toku vremena. kao i poduţni profili. leda i nanosa .povećanja propusne moći u pogledu vode. ili mogu uvirati u podzemlje (reke ponornice). PODLOGE ZA PROJEKTOVANJE Neophodne podloge za projektovanje regulacionih radova na vodotocima su: a) Topografske podloge – to su situacioni planovi i podloge dobijene snimanjem reĉnog korita (glavnog korita i korita za veliku vodu). U zavisnosti od nastanka.zaštita priobalja od izlivanja velikih voda . ĉuvaju i koriste. Za potrebe projektovanja i morfoloških analiza koriste se popreĉni profili toka.za rekreaciju.za kontrolu nivoa podzemnih voda i odvodnjavanje .spreĉavanje neţeljenog kretanja nanosa . proticajima.stabilizacija reĉnog korita . Prirodni tokovi se mogu ulivati u drugi vodotok. duţ koje se prostire vodotok. Prema osnovnim karakteristikama prirodni vodotoci se mogu podeliti na bujiĉne tokove. formirajući pri tome mreţu otvorenih prirodnih tokova. Po reĉnom dolinom podrazumeva se prirodna kotlina na zemljinoj površini. datumima pojave i prestanka ledohoda i ledostaja. koja se naziva hidrografskom mreţom.

Uslovi za ravnomerno strujanje: Q=const =const i0=const n=const Ovakvi uslovi mogu da se ostvare samo kod veštaĉkih tokova.) kao i za morfološke analize. Rezultati terenskih istraţnih radova se ĉesto koristi i za razliĉite analize (verovatnoće pojave. Prikazuju se u vidu podruţnih i popreĉnih profila i kao granulometrijske krive. što se dobija iz hidrometrijskih merenja i podaci o koeficijentu otpora koji se dobija na bazi hidrauliĉkih proraĉuna. Poduţni nagib dna kanala je i0=const. 3. konstantnoj dubini h0 i konstantnoj profilskoj srednjoj brzini v0. Pored ovih podloga. trase reĉnog korita i sl. Na osnovu podataka o vrsti. psamoloških(vezanih za nanos) i ostalih). d) Geološko-geomehaniĉke podloge – dobijaju se izuĉavanjem geoloških karakteristika reĉne doline i geomehaniĉkih karakteristika materijala u kome je reĉni tok formirao svoje korito. jer njihovi morfo loški oblici nisu proizvoljni. f) Podloge o raspoloţivom graĊevinskom materijalu – potrebne su jer regulacione radove karakteriše veliki utrošak graĊevinskog materijala. raspored brzina u izabranim profilima i sl. graĊevinskog materijala. koriste se i druge podloge koje su dobijene statistiĉkom obradom osnovnih podloga (vodostaji ili proticaji razliĉite verovatnoće. Matematiĉka definicija jednoliĉnog strujanja je: 20 . gustini i rasporedu vegetacije moţe se izvršiti procena vrednosti hidrauliĉke rapavosti. uĉestalosti i sl. merenje vodostaja i merenje pronosa nanosa. PRORAČUN STRUJANJA U OTVORENIM TOKOVIMA 3. uĉestalost pojava.1. Izuĉavanjem morfoloških karakteristika. Linije hidrauliĉkog pritiska se poklapa sa linijom nivoa vode. hidrauliĉkih. Morfologija prirodnih tokova je nauka koja se bavi prouĉavanjem oblika reĉnog korita (popreĉnih i poduţnih preseka.) c) Hidrauliĉke podloge – najznaĉajniji su podaci o koeficijentima rapavosti. e) Podaci o vegetaciji – odnose se na vegetaciju na obalama i u zoni korita za veliku vodu (inundaciji).) kao i uzajamnih zavisnosti izmeĊu morfoloških oblika i osnovnih prirodnih faktora koji na njih utiĉu (hidroloških. transporta i sl. g) Ekonomske podloge – podaci o cenama radne snage. Ravnomerno strujanje u otvorenim tokovima Pod ovim se podrazumeva kretanje teĉnosti kroz otvorene profile pri nepromenjenim popreĉnim presecima duţ toka. merenja dubina vodotoka. karakteristiĉni vodostaji i proticaji i sl. saznajemo zakone po kojima oni nastaju.vuĉenog i suspendovanog nanosa koji se prenosi vodotokom i njegov granulometrijski sastav. što je izuzetno znaĉajno za projektovanje regulisanog reĉnog korita. Iz navedenog se vidi da se gro podloga bazira na terenskim istraţnim radovima koji se svode na snimanje terena. Znaĉaj morfologije je posebno veliki u prouĉavanju aluvijalnih vodotokova. već su proizvod prirodnih zakona.

Ovakvo strujanje je karakteristiĉno za otvorene vodotoke (prirodne) naroĉuto u donjem toku. 0. t . Strujanja su uglavnom blago promenljiva (tj. usled promene pada dna kanala. Pri ovome je: h v 0. t Šezi-Maningova formula za proticaj u otvorenom toku pri jednolikom strujanju: 1 2 / 3 1/ 2 Q v c R i0 R i0 n Q – proticaj (u m3 /ѕ) ω – površina popreĉnog preseka (m2 ) 0.put. Ovakva strujanja se javljaju usled suţenja ili proširenja korita. Po Maningu C 1 1/ 6 R . 0 s s Na osnovu pretpostavki dobijamo diferencijalnu jednaĉinu neravnomernog strujanja (sporo promenljivog): 1 ( i0 K0 2 ) K 1 Fr h s Gde je: i0 – pad dna kanala (vodotoka) h – dubina vode u vodotoku od preseka do preseka B – širina vodnog ogledala v2 Q2B Fr – Frudov broj Fr gh sr g 3 α – koeficijent koji zavisi od raspodele brzine (α=1÷1. t v (s . Neravnomerno strujanje u otvorenim tokovima Kada se dubina i brzina toka menjaju duţ pojedinih deonica kanala i reĉnih korita. brzina se postepeno menja od preseka do preseka).2.vreme) 0. h s v s R – hidrauliĉki radijus R – okvašeni obim (m) (m) i=i0 – pad vodnog ogledala. (m1/ 2 sec 1 ) n 3. usled postojanja pregrada ili ustava. a ne menjaju se u funkciji vremena kaţe se da je strujanje neravnomerno (nejednoliko). pad dna kanala n – koeficijent nosivosti (n=0.1) g – ubrzanje zemljine teţe K0 – moduo proticaja (propusna moć) za normalnu dubinu h0 (koja odgovara ravnomernom kretanju) 21 .009÷0.05÷1. promene koeficijenta rapavosti i sl.040) c – Šezijev koeficijent brzine.h h=const. v=const 0.

što nam z" postupak omogućava da sraĉunamo ω1' a zatim iz jednaĉine Δz''.3.koeficijent lokalnog gubitka α – Koriolisov koeficijent. Inaĉe uopšteno. U prvoj iteraciji stavljamo da je ω1 = ω2 i dobijamo Δz'. DipziRilmana. metoda neposrednog integriranja. Ako z ponavljamo sa Δz'' dok se ne poklope pretpostavljena vrednost Δz sa vrednošću Δz koju daje jednaĉina. metoda Hesteda itd.1 2/3 R0 n i K – moduo proticaja (propusna neravnomernom reţimu) K0 C0 R01/ 2 1/ 2 0 Q moć) za dubinu h (koja odgovara K C R 1/ 2 Q i1/ 2 1 2/3 R n 3. Proraĉun se provodi probanjem a Δz se postupno raĉuna od najnizvodnijeg profila. Proračun linija nivoa vode Za proraĉun linija nivoa vode pri neravnomernom strujanju i otvorenim tokovima postoji više metoda: metoda Bahmećeva (za prizmatiĉna korita). ukupni proticaj se definiše kao: n Q i 1 Qi b) Metoda Hesteda L E i0 ie gde je ΔE – razlika energije u prsecima 22 . Rastojanje AЅ ne treba da bude suviše malo. z (1 2g 1 sr 2 )Q 2 ( 1 2 2 1 ) 2 1 2 sr Q2 S 2 c sr R sr 2 c1 c 2 c sr 2 R1 R 2 R sr 2 . ako se reĉno korito raĉva ili se pojedini njegovi delovi razlikuju po geometrijskim. rapavost korita) i duţini. Gde je Δz – denivelacija vode izmeĊu preseka 1 i 2 Nepoznate veliĉine su ω1 i Δz a pretpostavlja se da znamo ω2 i dubinu z2 u nizvodnom profilu. hidrauliĉkim karakteristikama (npr. da bi faktor trenja imao veći uticaj od promene kinetiĉke energije. ali se ĉesto primenjuje. Metoda je pribliţna. metoda Bresa. a) Metoda neposrednog integrisanja Primenjuje se za prirodne vodotoke.

ukupan proticaj vuĉenog nanosa u [t/s] Bs – širina korita na kojoj se kreće nanos [m] qs – proticaj vuĉenog nanosa na metar širine dna [t/s/m] 23 . ili se meri pronos nanosa putem obeleţivaĉa – trasera. koja moţe biti površinska i dubinska. od strmosti sliva. Ova metoda je pogodnija za primenu kod veštaĉkih nego kod prirodnih korita.1. Reĉni nanos nastaje u procesu erozije uslivu. Zatim se za usvojeno h1. Praktiĉna granica izmeĊu ove dve vrste nanosa je 0. Do slivanja palih voda i transportovanja pokrenutih ĉestica dolazi od onog momenta kada intenzitet padavina postane veći od intenziteta upijanja palih voda u zemljište. Dubinskom erozijom nastaje uglavnom vuĉeni nanos. Kao proizvod najvećim delom nastaje suspendovani reĉni nanos.0mm a u zavisnosti od silovitosti toka. koji se kreće u vidu suspenzije.1÷1.pad linije energije usled trenja 2 2 csr R sr Polazi se od neke poznate dubine na nizvodnom kraju deonice na kojoj se raĉuna usporna ili depresiona kriva. izazivajući razaranje tla. od karakteristika vegetacije i od zaštite protiv erozije. 4. Proces erozije poĉinje onog momenta kada kapljica kiše udari o površinu zemlje. Za proraĉun pronosa vuĉenog nanosa najpoznatiji obrazac je Majer-Peter-Milera: G Bs qs . Intenzitet i stepen erozije zavise od intenziteta padavina. Erozioni potencijal kiše zavisi od više faktora. koje treba da bude vrednost bliska vrednosti poznate h2. koji se kreće kotrljanjem ili saltacijom po reĉnom dnu. gde je: G. Površinska erozija javlja se pod dejstvom površinskog oticaja palih voda. Grubo se moţe uzeti da od ukupnog nanosa 85÷95% je suspendovani. NANOS Erozija u slivu pod uticajem vode predstavlja vrlo sloţeni proces razaranja ĉestica zemljišta na površini i njihovog transporta iz gornjih u donje delove sliva posredstvom energije površinskih voda koje se slivaju. a 5÷15% vuĉeni. neposredno dobija rastojanje ΔL. Vučeni nanos Vuĉeni nanos se meri i zahvata pomoću razliĉitih hvataĉa (posebni za stanje mirovanja i stanje kretanja nanosa). 4.ΔE=E2-E1 v2 E h 2g ie h Q2 2g 2 2 v sr .

Metoda svakodnevnog merenja Na odabranom profilu ustanovljujemo taĉku (A) u kojoj je koncentracija (CѕA) u jednoznaĉnoj vezi sa proseĉnom koncentracijom u celom profilu (Cѕ). odnosno CsA Ps = R·Q·CsA gde je: Ps – pronos nanosa (kp/ѕ) CsA – koncentracija nanosa koja se svakodnevno meri [kp/m3] Q – proticaj vode [m3 /ѕ] .γ)dm – graniĉni tangencijalni napon pri kojem poĉinje kretanje nanosa gde je: γѕ – specifiĉna teţina nanosa [t/m3] dm – preĉnik merodavnog zrna nanosa [m] (srednji preĉnik zrna nanosa) nr 4.koeficijent rapavosti za sama zrna [m-1/3 ·ѕ] 26 ns – opšti koeficijent rapavosti korita Qs – deo ukupnog proticaja koji uĉestvuje u transportu vuĉenog nanosa (obiĉno proticaj u glavnom koritu) Q – ukupni proticaj vode. Osnovni problem je kako utvrditi ukupan pronos suspendovanog nanosa na uskom profilu u toku vremena. [m] c2R τ0=0. . zajedno sa inundacijom [m3 /ѕ] γ – specifiĉna teţina vode [t/m3] R. Q – proticaj vode [m3 /ѕ] CS 104 I D .5÷1. Za ovo se uglavnom koriste: parametarske formule.teţinska koncentracija suspendovanog nanosa u [pond/m3] α – koeficijent erozije (α=0. metode korelacije ili metoda svakodnevnog merenja koncentracije u jednoj taĉci (reprezentativnoj).qs =40 (τ-τ0)3/2 gde je: τ – tangencijalni napon po dnu korita [t/m2 ] nr ns 3/ 2 Qs Q R J /6 d1 90 .2.047(γѕ.Parametarske formule – sluţe za dobijanje najosnovnije predstave o koliĉinama suspendovane materije u toku. pa se dobija Cs koeficijent redukcije R . u kojima se vrši merenje brzina vode.hidrauliĉki radijus [m] v2 J – pad vodnog ogledala ( J ). Poljakova formula: P = Q·CS – pronos suspendovanog nanosa [kp/ѕ]. Uzorkovanje se vrši u svim taĉkama u vertikali.0) 24 . Suspendovani nanos Suspendovani nanos se zahvata pomoću batometara (posude zapremine 1-40 l) i zatim se vrši analiza zahvaćenog uzorka (granulometrijski sastav suspendovanog nanosa i ukupna koncentracija).

asfalt. nehigroskopan. 5. formiranje obala i sl. .regulacione radove primenom regulacionih mera . oranica. otporan na mraz itd. . REGULACIONI RADOVI I GRAĐEVINE Regulacioni radovi se mogu podeliti na sledeće kategorije: . oblika doline. 5. teţak. ţica. Pored toga koriste se: beton. BIOTEHNIČKI RADOVI Sastoje se u primeni ţive vegetacije u regulisanju korita prirodnih tokova. bitumen. Najbolji kamen je kamen od eruptivnih stena. jer su regulacioni radovi velikog obima. nasipanje depresija. MATERIJALI I IZVOĐENJE Osnovno obeleţje regulacionih radova je njihov veliki obim.1. filterske slojeve.bagerske radove .Regulacija ušća.3. beton. gde koeficijenti (a·b·c·d·e·f) obuhvataju uticaj vegetacije. kultura sa razvijenim korenovim sistemom.Kamen – treba da je tvrd.MATERIJALI ZA IZRADU REGULACIONIH GRAĐEVINA Poţeljno je da se koriste prirodni materijali sa lokalnih pozajmišta. Za zaštitu kosina reĉnih obala koriste se trave. BAGERSKI RADOVI Oni predstavljaju sastavni deo kompleksnih regulacionih radova. pesak. buseni. ili sastavni deo mera odrţavanja plovnog puta. 5.ID – srednji pad reĉnog korita na posmatranom sektoru [m] ili za male tokove: Cs= α·a·b·c·d·e·f·104· I D .biotehniĉke radove . za zaštitu kosina plovnih kanala – trska. armirani beton.1.Izmena (korekcija) reĉne trase prosecanjem reĉnih krivina. zemlja. REGULACIONE GRAĐEVINE. 5. Najĉešće se primenjuju: kamen. šljunak. malter i sl. sita itd. RADOVI NA UREĐENJU PRIRODNIH TOKOVA. za posteljice.Zemlja – za izradu nasipa. pa se redukcione graĊevine rade u vidu jednostavnih konstrukcija i to većim delom od priruĉnih materijala.Glina i ilovaĉa – za formiranje vodonepropusnih obloga ili jezgra . uticaj reĉne mreţe. Svi materijali treba da su otporni na hemijske i mehaniĉke uticaj sredine.3.UreĊenje reĉnog korita izgradnjom regulacionih graĊevina u reĉnom koritu i izvan njega. Ovi kompleksni radovi se mogu podeliti na: . 25 . U inundacijama se sade topole. . plastika i sl. materijali biljnog porekla i busen. vrbe. i mehaniĉkog sastava tla. glina i ilovaĉa. Ovi radovi su skup razliĉitih mera koje treba da zajedno dovedu do cilja – postizanje efekata predviĊenih projektom. .Šljunak i pesak – za ispunu regulacionih graĊevina. U sklopu regulacionih radova moţe predstavljati osnovnu meru (bagerovanjem formirano reĉno korito zadrţava trajno dimenzije) ili dopunsku (kada se efekti bagerovanja kombinuju sa efektima regulacionih graĊevina). .2. kreĉ.regulacija proticaja rekom akumulacijama i retenzijama 5.

Fašine – rade se u vidu snopa od pruća debljine 0.2m. Dimenzije korpi su razliĉite a pune se sitnijim kamenom.4m . jasike. 3. kamena..Splavovi od fašina – potapaju se na reĉno dno.3.5m. . od vrbe. Formiraju se od nekoliko slojeva fašina. Ø5÷15cm. duţine 3÷4 m. duţine 15÷20m. Relativno su jeftine.3.Savijaĉe – tanke fašine Ø0. . 3. REGULACIONE GRAĐEVINE Najĉešće primenjivane regulacione graĊevine su: A) Izvan reĉnog korita – nasipi B) U reĉnom koritu – a) Paralelne – obaloutvrde. . dimenzija 6÷42x20÷100m. Vezuju se ţicom Ø3mm na 0. traverze. Valfove lese.1÷1. debljine 1.1÷0.2. i to kao podloga preko koje se teţina regulacione graĊevine prenosi na slabo nosivo dno.Popleti – rade se od sveţeg kolja oko kojeg se obavija poplet od pruća . pregrade.6m. pragovi.Ţica – koristi se dva puta pocinkovana ţica.35 m. usmeravajuće b) Upravne. otporna na koroziju. rešetkaste graĊevine.ELEMENTI REGULACIONIH GRAĐEVINA Koriste se razliĉite proste izraĊevine od pruća.3÷1. 26 . Vezivanje na 0. a preĉnik 1. Debljina omotaĉa je 10cm. duţine 1÷1. topole. prave paralelne.3÷0. .Punjene fašine – formiraju se tako što se unutrašnjost fašina ispuni kamenom. skelet od pocinkovane ţice Ø4÷5mm. meĊunaperi.naperi.3. Kolje se dobija od istog drveća kao i pruće. starosti 1÷3 godine.3÷0.Ţiĉane korpe (gabioni) – paralelopipedna tela.2÷0.Materijal biljnog porekla – u vidu kolja i pruća a i kao ţiv materijal. i sluţi za vezivanje ili za ţiĉane korpe. na mestu ugraĊivanja regulacione graĊevine.6m. C) Specijalne – za izazivanje veštaĉke popreĉne cirkulacije.2m. ţiĉanih korpi. debljine 3÷4cm. . Pruće se seĉe u nevegetacionom periodu. oko koje se postavlja mreţa od pocinkovane ţice sa šestouganoim okcima preĉnika 5÷10cm.

Rade se preteţno na konkavnim obalama u krivini i to do nivoa S. šipovi. betonski elementi. letnje (brane podruĉje od letnjih velikih voda). Zemlja se uzima iz materijalnih rovova koji se kopaju u inundaciji. Glavni nasipi se dimenzionišu prema velikim vodama povratnog perioda 100÷1000 godina. glavne (brane ugroţeno podruĉje). kolje. punjene ţiĉane korpe i sl.5 m) 3 – kosina nasipa (nagib 1:2÷1:4) 4 – temeljni rov 5 – procedni rov 6 – materijalni rov 7 – nadvišenje (1÷1. usporne (koji spreĉavaju izlivanje usporenih nivoa kanalisanih vodotoka). pruće.A) Izvan reĉnog korita . pristupne. (1) – noţica – formira se u vidu kamenog nabaĉaja ili u kombinaciji kamena i punjenih fašina.a) Paralelne .V.V. Elementi nasipa su: A – branjeno podruĉje B – posteljica nasipa C – inundacija (poloj) 1 – telo nasipa 2 – kruna nasipa ( 2.Obaloutvrde – su graĊevine kojima se reĉna obala štiti od erozije. dolme (štite od provirnih voda).25 m) . a postavlja se na potopljen splav od fašina (2) – kamena obloga – debljine 25÷30 cm (3) – obratni filtar – debljine veće od 10 cm 27 . Ĉestu primenu imaju kamene obaloutvrde (na delovima sa velikim brzinama i erozionom snagom reĉnog toka ili u naseljima. Nasipi treba da formiraju izduţeno korito za veliku vodu. transferzalne (branjeno podruĉje dele na kasete). prikljuĉne (spajaju glavne nasipe sa visokim terenom).. Po nameni nasipi se dele na: obuhvatne nasipe (štite naselja od velikih voda).B) U reĉnom koritu .Nasipi – formiraju se od zemlje i sluţe za spreĉavanje izlivanja velikih voda. (srednje velikih voda) što pribliţno odgovara punom osnovnom koritu. šljunak. Kao materijal se koristi kamen.

28 . Duţina napera ne treba da je manja od 10÷15m. (1) (2) (3) (4) – prirodna obala – prava paralelna graĊevina – traverza – otvor na telu graĊevine (na nivou male vode) (1) (2) (3) (4) telo graĊevine traverza splav od fašina koren traverze . Naperi su u ustvari nasipi od stare do nove obale. punjenih fašina. Sa obalom se obavezno povezuju treverzom. Rade se od kamena.(4) – završac – krupan kamen koji daje stabilnost oblogi (naroĉito kada se izlivena voda povlaĉi – sišuće dejstvo) . a posebno su pogodne u sklopu regulacionih radova za potrebe plovidbe (poboljšavaju uslove proticaja). Rade se u vidu sistema (nikad pojedinaĉno). ĉime se dobijaju mnogo manje dimenzije primarnih graĊevina. i to na sektoru gde treba izvršiti suţenje reĉnog korita. jer se meĊunaperski razmak zasipa nanosom i tako se stvara nova obala. punjenih fašina. gabiona i sl. Rade se od kamena. koje izazivaju istaloţavanje nanosa u dubokim delovima reĉnog toka. tako da obavezno na suprotnoj obali mora da se rade paralelne graĊevine.Lese od fašina – koriste se kao sekundarne graĊevine. Rade se do nivoa srednje vode. šljunka. ili na obe obale na pravolinijskom delu toka.Prave paralelne graĊevine – rade se na konkavnim reĉnim obalama. Odbacuju vodne struje ka sredini toka. Projektuju se do nivoa srednjih voda.Naperi – skoro iskljuĉivo se rade na konveksnim reĉnim obalama. ţiĉanih korpi i sl. . po trasi buduće regulacione graĊevine. u cilju suţenja reĉnog korita (izuzetno na pravolinijskim deonicama). Prave probleme plovidbi.b) Upravne .

ili više. Rade se do nivoa srednje vode. a od razliĉitih materijala.1– sistem napera 2 – konkavna obala sa obaloutvrdom 3 – osovina regulisanog korita 4 – prirodna obala 1) – telo napera 2) – glava napera 3) – koren napera 4) – grudi napera 5) – leĊa napera 6) – kruna napera 7) – splav od fašina .Pregrade – sluţe za pregraĊivanje suvišnih rukavaca reĉnog toka ili starog napuštenog korita. 1 – glavni tok 2 – rukavac koji se pregraĊuje 3 – uzvodna paralelna pregrada 4 – srednja popreĉna pregrada 5 – nizvodna paralelna pregrada 6 – uzvodna i nizvodna popreĉna pregrada – kao alternativa paralelnim 29 .

Veštaĉka popreĉna cirkulacija se izaziva pomoću sistema skretaĉa – štitova.p.p. Mogu biti smetnja plovidbi.p. Primena: za zaštitu reĉnih obala od erozije. Koriste se razliĉiti materijali. . Rade se od razliĉitih materijala (najĉešće drvo). zaštita mostovskih stubova od erozije i sl. 1 – prag 2 – proloka 3 – projektovana linija dna . za odrţavanje dubina plovnog puta.g.. ali se zahteva stalni nadzor i eventualne korekcije. za erodiranje obale. i ujedno se onemogućava formiranje sekundarnog toka iza p. lebdeći i na dnu ili kombinovani. i sistemi mogu biti: površinski. pa se zato kruna praga postavlja na nivou dna regulisanog korita. Vrlo su ekonomiĉne i efikasne. Sistem za erodiranje desne obale (1) Površinski skretaĉi (2) Površinske strujnice (3) Strujnice pri dnu 30 .C) Specijalne – za izazivanje veštaĉke popreĉne cirkulacije Svrha im je da se popreĉna cirkulacija toka (sa svim posledicama u pogledu kretanja reĉnog nanosa) izazove na deonicama gde je nema. Manjih su dimenzija od p. ĉime se postiţe: veća stabilnost p. Štitovi mogu biti nepokretni i pokretni. za zaštitu vodozahvata od nanosa.g.Pragovi – popreĉne regulacione graĊevine koje sluţe za stabilizaciju uzduţnog profila reĉnog korita (najĉešće kod bujiĉnih tokova) i za zasipanje dubokih mesta (proloka) u koritima aluvijalnih vodotokova. za prosecanje reĉnih krivina. prema obali.g. i to nizvodno od proloke. ili je slabog intenziteta.Traverze – sekundarne popreĉne graĊevine kojima se prave paralelne graĊevine vezuju za obalu.

Ukoliko je skraćenje toka u granicama 1:3÷1:5 ili veće. Kineta se kopa sa nizvodne strane. 31 . kopa se samo kineta.). REGULACIJA REČNIH UŠĆA Najsloţeniji problemi su hidrauliĉko-hidrološke prirode (problem koincidencije vodostaja. 5. Širina kinete je 1:10÷1:20 od širine budućeg korita.5. a dubina do nivoa podzemne vode ili malo veća. Projektom predviĊeno ušće se fiksira regulacionim graĊevinama (najĉešće obaloutvrdama). Kada se ovo reši problem regulacije ušća se svodi na obezbeĊivanje dovoljne transportne moći matiĉne reke da evakuiše nanos iz pritoke. i ako se prosek kopa u nevezanom aluvijalnom materijalu.PROSECANJE REČNIH KRIVINA Ĉesto primenjivana regulaciona mera.4. Ovo se rešava postavljanjem ušća pritoke na konkavnu stranu krivine matiĉne reke. Da bi se postigle ove dimenzije.3. Prosek se formira u krivini što odgovara karakteru prirodnih tokova. Skraćuje se trasa reĉnog korita i povećava se propusna moć reĉnog korita u pogledu proticaja vode.5. Na ulazu u prosek se ostavlja "ĉep" koji omogućuje da se radovi obave u suvom.3. zavisi obim iskopa. prostiranje poplavnog talasa u zoni ušća i sl. Dinamiku razvoja proseka je vrlo teško predvideti bilo da se radi o hidrauliĉkim ili fiziĉkim modelima. pronosa nanosa i leda. po osovini budućeg korita bliţe konveksnoj obali. meĊusobno usporavanje reka. obe obale proseka se osiguravaju obaloutvrdama koje se rade pre otvaranja kinete. pa se na kraju otvara "ĉep" i omogućuje se vodi da razradi kinetu do konaĉnih dimenzija regulisanog korita. umesto punog iskopa popreĉnog preseka. Od stepena skraćenja trase.

gradski vodovodni sistem. tako da je ovaj naĉin preporuĉiv. kupanje i pranje (komunalni). Ako je prisutno potiskivanje vode od izvorišta do rezervoara. ako je ono potrebno. . 32 . .protivpoţarni sistemi. za zalivanje i sl. U zavisnosti od broja namena. dvorišta. SNABDEVANJE VODOM 1. Voda se preko razliĉitih funkcionalnih elemenata u vodovodnom sistemu dovodi od izvorišta. . odgovarajućeg kvaliteta za zadovoljavanje potreba korisnika.polurazdelni.SNABDEVANJE VODOM I KANALISANJE 1.seoski vodovodni sistem. savremeni vodovodni sistem (vodovod) sa tehniĉkog aspekta ĉini skup graĊevinsko-inţenjerskih objekata opremljenih elektro-mašinskom opremom razliĉite namene.kombinovani.razdelni . ekonomskih. Prema vrsti korisnika vodovodne sisteme delimo na: . . vodovodne sisteme delimo na: .Centralizovano – moguća je kontrola kvaliteta vode. za razliĉite industrijske potrebe.za pranje vozila. do mesta potrošnje. (industrijski). pravnih i drugih mera i aktivnosti ĉiji je krajnji cilj obezbeĊenje dovoljnih koliĉina vode. uz prethodno kondicioniranje (preĉišćavanje ili popravak kvaliteta).za piće. za potrebe vojske i sl. .za specijalne namene (za rekreaciju. za proizvodnju vodene pare.poljoprivredni sistem. vodovodni sistemi mogu biti: . kuvanje. Korisnici mogu biti: naselja. tako da je obiĉno kvalitet vode problematiĉan.IV . koji uz primenu odreĊenih hemijskih i tehnoloških procesa treba da obezbedi korisnicima dovoljne koliĉine vode zahtevanog kvaliteta.). Snabdevanje korisnika vodom u opštem sluĉaju moţe biti: . . radionica. ulica. Prema nameni. poljoprivreda.Pojedinaĉno (individualno) – ovde je prisutan problem kontrole kvaliteta vode i zaštite izvorišta od zagaĊenja. UVOD Snabdevanje vodom je kompleks tehniĉkih. industrija.industrijski sistem.1. . onda tu cev nazivamo ''potisna'' cev. U uţem smislu. . Cev kojom se voda od izvorišta dovodi do rezervoara naziva se ''dovodna'' cev a od rezervoara do mesta potrošnje vode vodi ''glavna'' cev. Mreţa cevi u mestu potrošnje zove se vodovodna mreţa. kao i zaštita izvorišta. rekreacija i sl. preko vodozahvatnih objekata. gravitaciono ili crpljenjem. cevovodima. a objekat koji vrši crpljenje i potiskivanje vode – crpnom stanicom.

Razdelni sistem Slika 2.Slika 1. Polurazdelni sistem Slika 3. Kombinovani sistem 33 .

Na ovako sraĉunatu snagu treba dodati još oko 15% rezerve snage. koji se nalazi na postolju. vodovodne sisteme delimo na: .na sisteme sa mehaniĉkim podizanjem vode – skuplji su i ĉešći. POTREBE ZA VODOM Ukupna potreba za vodom jednog naselja se sastoji od: 34 . . Slika 4. za savlaĊivanje inercije sistema. Sistem sa mehaniĉkim podizanjem vode Srce svake crpne stanice predstavljaju agregati koji se stastoje od crpke odgovarajućeg kapaciteta i visine potiskivanja. geodetske visine i sume linijskih i lokalnih gubitaka trenja.2. koja se sastoji od usisne visine.Prema naĉinu doturanja vode od izvorišta do potrošaĉa. Gravitacioni sistem Slika 5. Snaga na osovini pumpe proizilazi iz energije potrebne za vršenje odreĊenog rada i savladavanje unutrašnjih otpora trenja pumpe: N Q Hm [KW] gde je: γ – zapreminska teţina teĉnosti – koeficijent korisnog dejstva. koja je spregnuta sa motorom odgovarajuće snage.gravitacione – koji su jeftiniji i povoljniji. r < 1 Q – protok u m3/s Hm – ukupna visina dizanja u m (manometarska). 1.

potrošnja vode izraţava "specifiĉnom potrošnjom vode" – qs.. jedinica površine za zalivanje i sl. snabdevanje javnih objekata. i one su samo okvirne. – srednja dnevna potrošnja vode Qg Qsr. kasarne 3.potrebe za vodom industrije.dan ..javne potrebe naselja za vodom (pranje ulica.dan). a zavisno od lokalnih prilika. proizvodnja hartije JEDINICA KOLIĈINA VODE U LITRIMA 3-6 10-15 40-100 200-300 250-650 100-300 30-80 3-6 100-120 400-1100 po stanovniku /dan po stanovniku /dan jednokratno jednokratno postelja / dan vojnik / dan sedište /dan po l mleka na kg šećera na kg hartije Ĉesto se kod planiranja ukupnih potreba za vodom naselja. za pranje rublja 3. za piće i kuvanje 2.dan . šećerane 3. bolnice 2. . zalivanje parkova.dn= [m3/dan]. C) INDUSTRIJA 1.veći gradovi – industrijalizovani – 200÷220 l/st.potreba za vodom domaćinstava. – maksimalna dnevna potrošnja vode u naselju Qmax. Ove varijacije su veće za manja naselja. Ona zavisi od razvijenosti naselja i same zemlje.. = K1 Qsr. Norme potrošnje vode su posledica iskazanih potreba za vodom korisnika i brojĉano se izraţavaju kao koliĉnik izmeĊu utvrĊene potrebe za vodom ( u l ili m3 ) i korisnika (izraţeno kao broj stanovnika.selo – 20÷30l/st.dan POTROŠNJA VODE se definiše kao proizvod izmeĊu norme potrošnje vode i broja korisnika (stanovnika.grad – 180 ÷ 220 l/st.. jedinica proizvodnje. Naroĉito je bitna dnevna varijacija potrošnje vode u naselju jer se na osnovu nje definišu i karakteristiĉne koliĉine vode merodavne za proraĉun dimanzija pojedinih objekata vodovodnog sistema naselja. B) JAVNE USTANOVE I OBJEKTI 1. 365 gde je Qg .) . bolnica itd. Npr.. protivpoţarna zaštita. meseca ili dana. restorani. već varira manje – više u toku godine. Imamo pojmove: Qsr.dn. škola. koliĉina proizvoda i sliĉno) i u naselju ona nije stabilna veliĉina.). 35 .ukupna godišnja potrošnja vode u m3/godinu Qmax. mlekare 2. za kupanje – pod tušem – u kadi .dn.dn. Ove norme su date u literaturi.dn. Kod nas: . VRSTA POTREBE A) DOMAĆINSTVO 1. i to je koliĉnik izmeĊu ukupne srednje dnevne zapremine potrebne ili potrošene vode u posmatranoj godini i broja stanovnika u naselju u istoj godini i najĉešće se izraţava u l po stanovniku na dan (l/st.

tvrdoća vode – ovaj parametar nije obuhvaćen normativima kvaliteta vode za piće.2. hartija. Ne šteti zdravlju ljudi. U vodi za piće do 200mg/l kao SO4. OdreĊuju se filtracijom prema proceduri utvrĊenoj za standardne metode ispitivanja kvaliteta vode. i glavna cev koja snabdeva mreţu iz rezervoara.u mg/l – do 1000mg/l za vodu za piće .25 Prema Qmax. U vodi za piće – do 250 mg/l Cl.hloridi – oni su sami po sebi neškodljivi ali mogu da budu indikator zagaĊenja vode. K1=1. K2=1.dn. Karakteristiĉni parametri su: . izraţava se u [Ω-1 sm-1] za vodu za piće do 500.25÷1. ureĊaji za preĉišćavanje i svi ostali elementi dovoda vodovodne mreţe do naselja. gde je K2 koeficijent neravnomernosti ĉasovne potrošnje vode.sulfati – mogu biti veoma agresivni za beton i armaturu.5 za vodu za piće. .miris – za piće – bez mirisa – odreĊuje se nosem .mutnoća – do 10mg/l silikatne zemlje – za piće (merenje se vrši turbidimetrima) . Tvrdoću daju uglavnom Ca i Mg joni a mnogo manje Fe. uredbe.gde je K1 koeficijent neravnomernosti dnevne potrošnje vode. Klarkov stepen). KVALITET VODE Svaki korisnik pored zahteva u pogledu koliĉine vode. koţa.dn. i to u obliku mono i bikarbonata a manje kao sulfati. Al i ostali.temperatura vode – 7 ÷ 12°C za vodu za piće . 36 .pH vrednost pH = .elektrolitiĉka provodljivost – meri se konduktometrom. ali je izuzetno znaĉajan u domaćinstvu kod korišćenja vode za kuvanje i pranje. i one zahvataju sledeće tri grupe parametara: 1.ukupan suvi ostatak – dobija se isparavanjem uzorka i sušenjem taloga na 103°S do konstantne teţine . istiĉe i zahteve u pogledu kvaliteta vode. OdreĊuju se filtracijom.boja – odreĊuje se kolorimetrijskom analizom u °Co-Pt skale – za vodu za piće 20Ct-Pt .h se dimenzioniše distributivna gradska vodovodna mreţa. FIZIČKI PARAMETRI .8÷8. 1.1. proizvodnju pare ili za dobijanje proizvoda odgovaraućeg kvaliteta (tekstil. H gde je: [H+] jonska koncentracija vodonika merenih u gmol/l pH = 7 – neutralan rastvor pH < 7 – kisela voda pH > 7 – bazna voda – alkalni rastvor – preovlaĊuju [H-] joni.log[H+] = log . kao i u industriji za pripremu tople vode. 1 .ukus – za piće – bez posebnog ukusa – utvrĊivanje probanjem . Njihov broj je velik i stalno raste.2÷1. ali izaziva velike probleme (kamenac.3. a prema Qmax.3. francuski. se dimenzionišu zahvat vode.3. pivo).dn =K1 K2 Qsr. pH = 6.h = K2 Qmax. . uslovi). HEMIJSKI PARAMETRI Obuhvataju razliĉita hemijska jedinjenja i jone rastvorene u vodi.).7 Qmax. 1. Za ocenu kvaliteta vode u izvorištu vrše se analize uzoraka vode. koji su obraĊeni preko odgovarajućih normativa kvaliteta vode (pravilnici. Meri se u ° tvrdoće (memaĉki. veća potrošnja hemikalija i sl. hloridi i fosfati.h – maksimalna ĉasovna potrošnja vode u naselju Qmax.

. zbog teškoća na koje se pri tome nailazi. Titrisanjem se odreĊuje. . tako da zahtevaju obavezno preĉišćavanje.dan – kod zdravog ĉoveka). tako da se sve više koriste površinska izvorišta voda. nitriti NO2 do 0. uz prethodno popravljanje njenog kvaliteta (ako je potrebno) koristi se: a) Meteorska voda (kišnica i sneţnica) – to je voda koja se posle kiše. Samo se Kerĉ na Krimu i Gibraltar tako snabdevaju. U praksi se smatra merilom organskog zagaĊenja. pravi mrlje i talog. Karakteriše ih znaĉajan kvantitet ali im je kvalitet nedovoljno dobar.4.3mg/l kao Fe.05mg/l u vodi za piće kao Mg. a veoma su bitni kod izvorišta za snabdevanje vodom (eutrofikacija) . kolera. dizenterija. gastroenteritis i sl. BIOLOŠKI PARAMETRI Kontrola kvaliteta vode po ovom parametru ima za cilj proveru ispravnosti vode prema prisustvu patogenih bakterija koje su uzroĉnik opasnih epidemija (tifus. Izolacija patogenih mikroorganizama je veoma sloţena. B.).). Oni se lako izoluju iz vode i dokazuju standardnim laboratorijskim analizama. One mogu biti stajaće (slatke – lokve.005mg/l kao N i nitrati NO3 do 10 mg/l kao N. osveţava zbog ugodne temperature i obiĉno je bistra i relativno ĉista. štala. Coli saĉinjavaju fekalne koli (esherichia coli) oko 90% svih bakterija kaliformne grupe i oko 10% drugih. OdreĊivanje spektrafotometrom.azotna jedinjenja – kao: amonijak NH3 do 0.. Voda za piće ne sme da sadrţi B. Grupu B. Voda 37 .3. Ali za pojedinaĉno snabdevanje domaćinstava se dosta koristi (kraški predeli. sakupi na površini zemljišta i ona se vrlo retko koristi za snabdevanje naselja neposrednim sakupljanjem. najviše (aerobacter aerobenes) koje potiĉu sa trulog lišće i drugih organskih materija.. 1. pa se u praksi voda ispituje na sadrţaj koliformnih bakerija (Bacteria Coli). Do 0. MeĊutim. tako da je najbolja za potrebe snabdevanja naselja.fosfati – za piće do 3mg/l kao P. Njihovo nalaţenje u vodi ukazuje na fekalno zagaĊenje vode i oni su indikator potencijalno moguće infekcije vode patogenim mikroorganizmima. kanalizacione mreţe i sl. prirodna i veštaĉka jezera i slane – more) i tekuće (potoci. Spektrofotometrijsko odreĊivanje. a ima ih mnogo (250·109 B. snega. Zbog njihovog znaĉaja treba znati i sledeće: Podzemne vode postaju od voda koje poniru sa površine terena ili iz površinskih bazena vode. IZVORIŠTA VODE Kao voda za vodovode. kroz šupljine izmeĊu ĉestica zemljišta ili kroz pukotine u stenama. 1.potrošnja kalijum permanganata KMnO4 – jako oksidaciono sredstvo koje oksiduje organsku materiju i niz neorganskih jedinjenja. c) Podzemna voda – Ona se zahvata ili na prirodnim izvorima ili se neposredno zahvata iz izdani (bunarima i galerijama). . Za piće do 0.. Coli. nema je dovoljno a i sama izdašnost postojećih izvorišta se smanjuje zbog forsiranog zahvatanja vode iz njih.mangan – daje loš ukus i tamnu boju.gvoţĊe – daje vodi loš ukus. Ona se odlikuje dobrim kvalitetom. ostrva. reĉice i reke). Uzroĉnici ovih oboljenja dolaze u izvorište preko otpadnih voda iz nuţniĉkih jama. Coli/stanovnik.3. bare.1mg/l kao N. Ispituju se spektrafotometrijski. Coli su stomaĉni paraziti koji su normalno nastanjeni u crevnom traktu ljudi i ţivotinja. rose i sliĉnih padavina. b) Površinska voda. ukusna je zbog mineralnog sadrţaja. U vodi za piće 12mg/l kao KMnO4. što teorijski ne stoji. Spektrafotometrijsko odreĊivanje.

Moţe takoĊe biti sa slobodnom površinom ili pod pritiskom. Izdani se formiraju u poroznim sredinama sa slobodnim vodnim ogledalom ili pod pritiskom – arterski izdani. voda se kreće i. Zbog forsiranog crpljenja vode. gde voda hemijskim rastvaranjem kreĉnjaka. od malih pukotina stvara široke kanale i velike šupljine (karst). kada postoje pukotine – pukotinski izdani. Treba preduzeti sve potrebne mere zaštite da do ovoga ne doĊe.ponire sve dok ne doĊe do vodonepropusnog sloja. Od geološkog sklopa terena u mnogome zavisi sigurnost izdani od zagaĊenja. na ĉijoj površini se formira izdan. Ako je vododrţiv sloj nagnut. Izdani podzemne vode se javljaju i u stenovitom materijalu. 38 . preĉišćenom reĉnom vodom i sl. One su karakteristiĉne u kraškim podruĉjima. ĉesto se pribegava merama veštaĉkog prihranjivanja izdani (meteorskom vodom.). ili obrazuje podzemne akumulacije vode. ili izbija na površinu terena kao izvor.

Slika 6.Formiranje izdani 39 .

od "tipa" izvora.2.5. od veliĉine izvora i od koliĉine vode koja se treba kaptirati. ZA POVRŠINSKE VODE Ovo je primer reĉne kaptaţe zaštićenog tipa. kada se koriste drenaţne galerije (rovovi) ili drenaţne cevi za prikupljanje vode i njeno dovoĊenje do kaptaţne graĊevine.5. 1.3. Kaptaţa moţe biti i nezaštićenog tipa. kao i prema godišnjem rasporedu padavina. Kod većih su objekti mnogo sloţeniji. bez usporavanja vode. Sakupljena voda se odvodi u cisterne.5. – Zahvatanje vode na prirodnim izvorima Inţenjerski radovi koje treba izvršiti radi zahvatanja podzemne vode na izvoru zavise od mesnih geoloških i topografskih uslova.1. Za projektovanje i izvoĊenje kaptaţa nema šablona. izvorska voda se moţe pojavljivati kao usamljeni lokalizovani izvor (iz ţice ili iz pukotine u steni) ili kao linijski izvor (izvor iz sloja).1.3. ZA METEORSKU VODU Najĉešće se koriste kao sabirne površine krovovi ili se rade posebne sabirne površine od kamena u cementnom malteru ili od betona. Inaĉe. i one se obavezno ograĊuju. Veliĉina sabirne površine i zapremina cisterne odreĊuje se prema potrošnji vode i procenama potrošnje u vremenu. već se mogu dati samo nekoliko opštih uputstava. 1. Ovakvi tipovi zahvata se koriste kod malih reka. Ĉesto se koriste i usporne graĊevine a zahvaćena voda se ĉesto propušta kroz grubu taloţnicu.5. ZA PODZEMNE VODE 1.5. 40 . VODOZAHVATNI OBJEKTI 1.1.

3.2. Kaptaţa se radi od vodonepropusnog betona i mora se fundirati tako da ne moţe doći do procurivanja vode oko i ispod objekta. Izvor treba zahvatati iz vodonosnog sloja na mestu granice sa vodonepropusnim slojem.5. 1. 41 . a ne na mestu pojave na površini terena.Kaptaţna graĊevina ima 3 komore. zatvaraĉnica). treba je prethodno ispitati. Rešenja za ventilaciju i ulaz moraju biti takvi da ne ugroze kvalitet zahvaćene vode. zahvatnu i silaznu (kontrolnu. Pri tome treba utvrditi da li se posle većih kiša ili topljenja snega voda zamućuje. – Zahvatanje vode iz izdani Za zahvatanje voda iz izdani (podzemna voda) koriste se bunari i drenaţne galerije. što ukazuje da se voda nedovoljno filtrira kroz podzemlje. ulaznu (taloţnicu). kao i izdašnost izvora. Da bi se izvorska voda zahvatila za upotrebu.

tako što se u iskopanu jamu dubine 1÷1.3) Cevne (pobijene) .2m sa debljinom zidova 0.1) Kopane a.2 ÷ 0. Ovo se naziva i bunar sa obešenim obzidom.5 m.2m iznad površine terena a glava bunara mora biti potpuno i vodonepropusno pokrivena.1÷0. Oko zida bunara se na dubine ne manjoj od 3m nabija sloj gline ili masne ilovaĉe u debljini od 0. dok se iznad njega vrši betoniranje prvog prstena (MB 15) ili se namontira gotov betonski prsten. izvode se korišćenjem trenja terena.a. Betonska obloga se spušta pod dejstvom sopstvene teţine. sa spojem na ţleb i pero.15m.1) Kopani bunari se izvode na dva naĉina: po sistemu spuštanja prstenova i po sistemu podziĊivanja. . ĉime se spreĉava zamućivanje bunara prilikom crpljenja i zatrpavanje bunara peskom. Kasnije se oplata skida i nastavlja se sa iskopom sledećeg segmenta i na sliĉan naĉin se betonira sledeći prsten.a) Bunari imaju posebno široku primenu kod individualnih stambenih objekata i predstavljaju objekte kojima treba posvetiti mnogo paţnje u toku gradnje i eksploatacije. Najpovoljniji preĉnik bunara je 0.5m postavi oplata sa unutrašnje strane i betonira bunar (prsten). Prema naĉinu gradnje dele se na: a. U prvom sluĉaju se ispod betonskog noţa (MB 20) vrši potkopavanje zemlje. a obiĉno su duboki do 20m.2) Bušene a.Po sistemu podziĊivanja. najbolje armiranobetonskom ploĉom ili potpuno zatvorenom kućicom.8-1. 42 . Površinu oko bunara treba poploĉati u nagibu 3 ÷ 5%. Zid bunara se izdiţe najmanje 0. zaštititi ih od spoljašnjih zagaĊivaĉa i izvesti tako da zahvataju podzemnu vodu iz dubljih vodonosnih slojeva. Najbolje je da voda u bunar dolazi samo odozdo i u tom sluĉaju se na dnu radi filter od peska i šljunka. Treba ih locirati van mogućih izvora zagaĊenja. Dno bunara treba da se nalazi najmanje 1m od najniţeg nivoa podzemne vode.

a u ostalim delovima glinom ili betonom. -a. taloţnica za presek duţine oko 1m. Iskopani materijal se izbacuej kroz cev koja nosi krunu za kopanje. .3) Cevni – pobijeni (Norton) (abisinijski) bunari se koriste za zahvatanje manjih koliĉina vode sa dubine do 7m. Kod prvog naĉina bušenje se vrši u etapama od po 40÷50m. Izvode se na 2 naĉina: bušenjem uz upotrebu burgija (rotaciono bušenje) ili dleta (udarno bušenje) sa zaštitnom cevi i bušenje bez zaštitne cevi sa upotrebom isplake. Bunar se sa gornje strane zatvara bunarskom glavom.a.2) Bušeni bunari su preĉnika 75÷1000mm dubine i preko 500m. i to: oslona ploĉa na dnu bunara. Bušenje bez zaštitne cevi sa isplakom (ĉista voda) vrši se uz uduvavanje vazduha. Bušenje se vrši do vodonepropusne podine. Zaštitne teleskopske cevi se najĉešće ne izvlaĉe. Za izvlaĉenje vode se koriste specijalne vertikalne dubinske pumpe (sa i bez potopljenog motora). U iskopanu bušotinu (sa ili bez zaštitne cevi) se spušta cevna bunarska garnitura. obiĉno kamenom. Obloţna cev se izvlaĉi do gornjeg dela vodonosnog sloja (povlate). Za bunar se koriste ĉeliĉne – pocinkovane cevi preĉnika Ø40 i Ø50mm sa zašiljenim vrhom od ĉelika i peroforiranom cevi obloţenom ţiĉanom mreţom (filterom). Cevi su ĉeliĉne a reĊe liveno-gvozdene. MeĊuprostor izmeĊu zaštitne cevi i bunarske garniture se u delu oko bunarske rešetke popunjava šljunkom. koja se obiĉno nalazi u podini. Za pobijanje se najĉešće koristi tronoţac a za zahvat vode ruĉna klipna pumpa ili odgovarajuća elektromotorna. pri ĉemu ih treba zidati vodonepropusno u cementnom malteru 1:3 sa glaĉanjem unutrašnjeg zida istim malterom. ili se izvlaĉi cela (postupno kako se nabacuje ispuna). Poĉinje se sa zaštitnim cevima ĉiji je preĉnik 50÷100mm veći od preĉnika cevi budućeg bunara pa se taj promer polako smanjuje.Izrada bunara se vrši i prethodnim kopanjem do potrebne dubine i naknadnim obziĊivanjem. perforirani deo – bunarska rešetka i cevna garnitura. 43 .

Galerije za velike koliĉine vode grade se kamenom zidanim u suvo ili polaganjem gotovih delova galerije u vidu cevi. Kada je vodonosni sloj duboko. 44 . Bunar sa horizontalnim zrakastim cevima (Reni bunar) se dosta ĉesto primenjuje za zahvatanje vode u zrnasto poroznim sredinama i ĉini ga nekoliko horizontalnih galerija koje se spajaju u zajedniĉkom vodonepropusnom bunaru. kamena naslaganog u vidu kanala ili od drenaţnih cevi preĉnika ≈10cm. ĉija je duţina dovoljno velika da se iz njih dobije dovoljna koliĉina vode. Galerije za manje koliĉine vode se rade od kamenih naslaga. Drenaţne galerije se rade u otvorenom rovu ako je dubina podzemne vode i podine mala.b) Drenaţne galerije U sluĉaju kada je vodonosni sloj male debljine. iz bunara se ne mogu dobiti znatne koliĉine vode pa se voda tada zahvata horizontalnim rovovima ili galerijama. Obavezno se koriste podgrada i talpe ako je navala vode velika. galerije se rade u potkopu (kao tuneli).

definiše se potrošnja vode na svaki sat za 24 ĉasa za tipiĉne dane (maks. onda se i dovod i odvod dimenzionišu na Q čas max .iza mesta potrošnje c) po naĉinu rada: .6.na mestu potrošnje .ispred mesta potrošnje . min) i uradi se grafik. REZERVOARI Rezervoari su hidrauliĉki integralni deo sistema razvoda vode. • Za sluĉaj konstantnog dotoka vode u toku 24 ĉasa (gravitacioni dovod). Funkcije rezervoara su: izravnavanje razlika izmeĊu potrošnje i doticaja. čas koji ih povezuju obiĉno se dimenzionišu na Q dn max za dovod i Q max za odvod. zaliha za sluĉaj defekta na zahvatu ili dovodu.na kuli .sraĉunaju se kumulativne zapremine protoka 45 .ĉelik Zapremina podeonog rezervoara Vr se sastoji od: a) Operativne rezerve V0 koja sluţi za izravnanje oscilacija potrošnje vode u odnosu na doticaj. srednja.prednapregnuti beton . ako im je poloţaj dobar. Postupak je sledeći: . Vodovi .1. izravnanje doticaja i potrošnje. Ukoliko je rezervoar iza mesta potrošnje. Rezervoari se klasifikuju: a) po nameni: .sa slobodnim vodnim ogledalom i to: . Ova zapremina vode se najlakše odreĊuje pomoću dijagrama masa. i kao podeoni rezervoari) b) po poloţaju: . a mogu da sluţe.kamen i cementni malter (mali rezervoari) . zaliha za sluĉaj poţara.armirani beton .pod pritiskom – hidrofori (male su zapremine i namena je odreĊivanje i odrţavanje pritiska u mreţi) d) po materijalu od koga se grade: .nearmirani beton (mali rezervoari) .podeoni rezervoari (namena je odreĊivanje pritiska.ukopani u zemlju na uzvišenju iznad mesta potrošnje .ukopani u zemlju na nedovoljnoj visini za odreĊivanje pritiska u mreţi (pritisak se odreĊuje na drugi naĉin) .rezervoari ĉiste vode na postrojenjima za preĉišćavanje vode (sluţe za potrebe postrojenja. obezbeĊenje potrebnog pritiska u mreţi i sl. . V0 predstavlja sumu maksimalnih ordinata izmeĊu sumarne linije dotoka i sumarne linije potrošnje. odrţavanje pritiska i ĉuvanje rezerve vode za gašenje poţara i za havarije) .

za manja 33% a za seoska 50÷100%. a za manja 7.merenjem ordinata v1 i v2 i njihovim zbrajanjem dobijamo potrebnu rezervu v0. U njoj se nalazi komandna armatura. a ispod ovog. Ona obiĉno iznosi 25% od (Vo + Vp). Rezervoari se mogu raditi kao jedno ili više komorni.crtamo grafik sumarnih linija dotoka i potrošnje vode V0 = V1+V2 . Rezervoar treba da je pokriven radi sanitarne zaštite. c) Sigurnosna rezerva Vn je zapremina vode za pokrivanje potrošnje u nepredviĊenim sluĉajevima (kvarovi). Kod svakog rezervoara razlikujemo rezervoarsku komoru i zatvaraĉku komoru (zatvaraĉnicu). ispust. gde je Y – broj stanovnika. zaštite od mraza i obezbeĊen zaštitnom zonom. Za mala sela 2.. 1000 Orijentaciono se moţe uzeti da je potrebna koliĉina vode 15l/ѕ za naselja sa oko 10. Ova rezerva ne bi trebala da bude manja od 20% ukupnog dnevnog dotoka za veća mesta. 46 . • Za sluĉaj pumpanja vode u rezervoar. Dubine su obiĉno 3÷4m.5÷10l/ѕ. indikator nivoa. zapremina rezervoara je Vr = 1.5l/ѕ.000 stanovnika. Najzad. pravouganonog ili kruţnog oblika.25 (Vo+Vp) Poloţaj rezervoara je takoĊe bitan. jer dobro lociran moţe znatno da uštedi na dimenzijama vodova. koja se obiĉno naslanja na zid rezervoarske komore.000 stanovnika. preliv. Preporuĉuje se da to bude koliĉina za gašenje 10-ĉasovnog poţara u naseljima preko Y 10. V0 se dobija na sledeći naĉin: V0 – maksimalna ordinata izmeĊu dotoka i potrošnje b) Poţarna rezerva Vp koja se odreĊuje propisima o protivpoţarnoj sluţbi. broj sati je T .

i obiĉno je za jednu dimenziju veći od potisnog voda. kapacitet 12÷15l/min. Postoje: a) UreĊaji na ruĉni pogon –u primeni su kod individualnih objekata i tamo gde ne postoji drugi energetski izvor. Obiĉne centrifugalne crpke ne mogu usisati vodu ako usisna cev nije puna vode. UREĐAJI ZA ZAHVAT I POTISKIVANJE VODE DovoĊenje vode od zahvata do mesta potrošnje zavisi od uzajamnog visinskog poloţaja ove dve taĉke. Crpka spregnuta sa motorom naziva se agregat. b) UreĊaji na motorni pogon – sluţe za crpljenje vode i njeno potiskivanje u sisteme za snabdevanje vodom.7.cev za odvod se postavlja ispod kote dna rezervoara u udubljenje i treba da je što kraća. Sastoje se obiĉno od beskonaĉne trake koja nosi vodu.Detalji: .ulaz u komoru je indirektan . Centrifugalna crpka se sastoji od kućišta od livenog gvoţĊa. To su: . podvodne ili nadvodne. i koje se obrće velikom brzinom (1400÷2900obrt/min). u kome se nalazi kolo sa lopaticama (rotor) od bronze. Usisni vod treba da je što kraći i prav (da pruţa što manje otpora). a usta cevi se obezbeĊuju korpom . a prema dejstvu obiĉne ili samousisne.obezbediti ventilaciju preko zatvaraĉnice – indirektna 1. horizontalnog ili vertikalnog izvoĊenja. Samousisne crpke imaju rotor takve konstrukcije da je neosetljiv na prisustvo vazduha (crpi i vazduh i vodu) ali su 47 .elevatori – higijenski ispravno rešenje.Norton (klipna) pumpa – primenjuje se do dubine od 6m.prelivna i ispusna cev rade bez rešetke .kofe na lancu – nehigijensko rešenje . jer se inaĉe smanjuje visina sisanja. Za ovu namenu se koriste najviše centrifugalne crpke.kofe sa prevrtaĉima – higijenski ispravno rešenje . Ø5/4". okreće se oko toĉka u kućici i kod izliva se prelije . Samo u retkim sluĉajevima je zahvat vode viši od mesta potrošnje i zato se voda mora dizati raznim napravama. koje mogu biti jednostepene ili višestepene.dno je u nagibu oko 1% zbog pranja . pa se zato na usisni vod na poĉetku (obiĉno u usisnu korpu) postavlja usisni ventil.

Taĉka K .4÷0.2÷0.8÷1400l/s i za Hm=1÷100m.9. Izbor pumpe se vrši tako što se za potrebno ηp i Hm izabere pumpa koja ima maksimum krive η u blizini te taĉke. Prema visini potiskivanja.6.tu pumpa radi sa max η tj.pumpe srednjeg pritiska H = 20÷60m . Koliĉina vode qp se odreĊuje za svaki sluĉaj posebno ( q h max .3.2 i malih (do 2 KW) 1. Potrošnja elektriĉne energije motora se izraĉunava kao: Nm A (KWh/m3). centrifugalne crpke se puštaju u rad sa zatvorenim ventilom na potisnoj cevi uz postepeno otvaranje. Kriva η pokazuje stepen korisnog dejstva pumpe za odreĊene koliĉine i visine. 48 . Manometarska visina Hm se dobija kada se na geodetsku visinu dizanja Hg dodaju gubici u cevnim vodovima i armaturi. qp – u (m3/h) s qp m Karakteristika centrifugalne pumpe je kriva koja pokazuje odnos koliĉine vode q i manometarske visine H pri konstantnom broju obrtaja. a u zavisnosti od njihove veliĉine – veće pumpe imaju veći ηp) ηm – stepen korisnog dejstva elektromotora – ηm =0. Dimenzionisanje centrifugalne pumpe se vrši po obrascu: qp Hm (KW) Np 102 p Dimenzionisanje elektromotora: q p H m 0.pumpe niskog pritiska H < 20m (velika koliĉina vode se pumpa na malu visinu) . srednjih (<20 KW) 1.736 (KW) ili Np 75 p m (KW) ѕ – faktor sigurnosti koji iznosi kod velikih elektromotora (>20 KW) 1.pumpe visokog pritiska H > 60m (mala koliĉina vode se diţe na veliku visinu) Jednostepene pumpe se koriste za qp=0. Np – uĉinak pumpe u KW Nm – snaga elektromotora u KW qp – proticaj pumpe (u l/ѕ) Hm – manometarska visina dizanja vode (m) ηp – stepen korisnog dejstva pumpe (za obiĉne centrifugalne pumpe ηp=0. q max ). pumpe se dele na: .85÷0. U principu. a koji sluţi za savlaĊivanje polaznih otpora (inercije sistema).15.osetljive na pesak dok prethodne nisu. a višestepene za qp=1÷200l/s i za Hm=30÷500m.8 a za samousisne ηp=0. sa najboljim uĉinkom Nm Np s Gde je: dn.

1. Ograniĉenja: 49 . VODOVODNA MREŢA (SPOLJAŠNJA) 1.unutrašnju (kućnu) mreţu Mreţa se izvodi do cevi kojima voda teĉe pod pritiskom.sigurnost i neprekidnost u distribuciji vode Mreţu ĉini sistem prostih cevovoda meĊusobno povezanih od mesta dovoda (najĉešće rezervoar) do potrošaĉa u obliku grane – granati sistem ili sa jednom ili više zatvorenih kontura – prstenasti sistem mreţe. Prost cevovod je onaj gde se voda transportuje izmeĊu dva ĉvora nepromenljivog preĉnika i karakteristika teĉenja. što je osnovni nedostatak.8. Kod granatog sistema voda se dovodi iz jednog pravca. Granati se primenjuje kod manjih naselja. Po poloţaju se deli na: . Osnovni zahtevi su: . što dovodi do toga da su preĉnici prstenaste mreţe manji od granate mreţe. Kod prstenastog je dovod vode do potrošaĉa iz dva pravca.spoljašnju (uliĉnu i dvorišnu) . na koga se neposredno vezuju potrošaĉi. UVOD Razvodna – distributivna mreţa predstavlja završni deo sistema za snabdevanje vodom.hs0 – gubitak visine na trenje (linijski i lokalni gubici) na usisnom vodu hP0 – gubitak visine na trenje na potisnom vodu hsg – visina sisanja (3÷5 m) Hsm – manometarska visina sisanja iznosi do 8 m (za manje pumpe 5÷6m) 1.da se obezbedi u svakom trenutku potrebna koliĉina vode sa odgovarajućim pritiskom svakom potrošaĉu .8. dvorišne i unutrašnje mreţe a prstenasti kod većih naselja i znaĉajnih privrednih i društvenih objekata.

Modernije je zaptivanje gumenim prstenom i navrtkom. Cevi se spajaju pomoću spoja na: naglavak (muf) ili na prirubnicu (flanšu).brzina vode u mreţi od 0. Spajanje na muf se izvodi tako što se slobodan kraj (ravan) jedne cevi uvuĉe u prošireni deo (naglavak – muf) druge cevi.2.troškovi gradnje. Osim toga treba da se obezbedi da je materijal mehnaiĉki otporan na spoljašnje i unutrašnje opterećenje..1. – Cevi Namena za transport vode (sa slobodnim ogledalom ili pod pritiskom.5÷4m. ne sme da utiĉe na kvalitet vode.cevi . da je otporan na hemijsko dejstvo vode i tla.armature 1.8.minimalni preĉnik spoljašnje razvodne mreţe je ĉesto uslovljen zahtevima pojedinih korisnika (npr minimalni preĉnik hidrantske mreţe je 50mm za unutrašnju i 80 ili 100mm za spoljašnju). Za izvoĊenje mreţe.6÷2.naĉin spajanja i montaţe . materijali se mogu svrstati u sledeće osnovne grupe: . 50 . Spajanje prirubnicom vrši se zatezanjem zavrtnjeva koji se provlaĉe kroz otvore u prstenovima (prirubnicama) koje se nalaze na krajevima cevi. liveno gvoţĊe. veliki broj spojeva (spoj mora da bude vodonepropusan i da ima potrebnu fleksibilnost – spojevi sa gumenim i plastiĉnim masama) Standardnih dimenzija 40÷1200mm. eksploatacije i odrţavanja a) Cevi od livenog gvoţĎa Vek trajanja je 30÷60 godina. 1.8. Izbor najpovoljnijeg materijala se vrši tehno -ekonomskom analizom koja ima sledeće elemente: .polazni hidrauliĉki uslovi i propusna moć .maksimalni pritisak u mreţi do 7 bara . Najĉešće se koriste za uliĉnu i dvorišnu vodovodnu mreţu. a prema JUS standardima. armirani i prenapregnuti beton. Velike teţine.fazonski komadi . ekonmiĉnost i trajnost. radni pritisci do 10 bara. pa se meĊuprostor zaptiva kudeljom i teĉnim olovom.2. Ove uslove zadovoljavaju: ĉelik.5 m/ѕ (gubici u mreţi rastu sa kvadratom brzine) . Prema poloţaju. razliĉitih duţina i preĉnika.vek trajanja . Za zaptivanje se koristi guma. Izvode se od razliĉitih materijala. mreţa vodovoda se deli na spoljašnju (gradsku i dvorišnu) i unutrašnju. Duţina 1. MATERIJALI ZA IZVOĐENJE MREŢE (SPOLJAŠNJE I UNUTRAŠNJE) Vodovodni sistemi su skup objekata ĉije pojedinaĉne funkcije povezane u jednu celinu treba da obezbede sigurno snabdevanje potrebnom koliĉionom vode. Zato materijali od kojih se izvode treba da budu podreĊeni funkciji sistema i treba da obezbbede sigurnost. koja po kvalitetu odgovara korisniku. azbest-cemtni i plastiĉni materijali.

Od mesinga ili bronze za sve standardne preĉnike (Ø13÷100 mm). Duţine su 3÷4m. Ø40÷600m. Spajanje isto kao kod livenih cevi ili zavarivanjem. .. Duţine – PVC – 4÷6m. 45° i 90°. Duţine 6m. Prema nameni se dele na: zatvaraĉe i slavine (zaustavljanje i regulisanje toka vode).Ĉeliĉne navojne – pocinkovane cevi – za dvorišnu i kućnu vodovodnu mreţu i za manje lokalne vodove. . prolazak vodovoda kroz trup ţelezniĉkog ili autoputa. Spajanje: lepljenjem naglavcima.54sm).5") i 75mm (3"). .Raĉve – sluţe za grananje mreţe pod uglom najĉešće od 45° i 90° Fazonski komadi se rade obiĉno od istih materijala kao i cevi. Spajaju se istim spojnicama za cevi i fazonske komade kao cevi.c) Armature – predstavljaju grupu materijala koji su znaĉajni za pravilno upravljanje i eksploataciju vodovodne mreţe. 63mm (2. tako što se navoj obmota kuĉinom koja se natopi lanenim uljem i navuĉe se muf ili fazonski komad ili armatura.Linkovi sluţe za skretanje cevovoda.Zatvaraĉi – ventili – obiĉno se koriste propusni i pljosnati ventili. Postavljaju se na svim prikljuĉnim cevima ispred toĉećih mesta. Spajanje sa cevima i armaturama je istim spojnicama kao i za cevi. . .Cevi od plastiĉne mase (PVC – polivinil hlorid i PE – polietilen). Dele se na: linkove. na glavnom prikljuĉnom vodu blizu uliĉne vodovodne mreţe. Povezivanje navoja se radi navojnim klapnama. hidrante (zahvat i ispuštanje vode iz mreţe). a Ø50÷100mm. bronze i sl. 32mm (5/4"). 19mm (3/4"). zavarivanjem ili naglavkom sa gumenom zaptivkom smeštenom u posebnom ţlebu. 225°. mostovi i sl. na poĉetku svake vertikale. 51 . . Rade se u više varijanti sobzirom na radni pritisak. Radni pritisci 2÷10 bara. Spajanje se vrši specijalnim spojnicama. Ne smeju da se savijaju pri ugradnji. . promena preĉnika ili grananje (raĉvanje) cevovoda.Redukcije – sluţe za prelaz cevovoda sa većeg na manji preĉnik. Uglovi skretanja su 11°. .b) Fazonski komadi – specijalni delovi mreţe kojima se obezbeĊuje skretanje. . 38mm (6/4"). Duţine 7÷16m. ispred i iza vodomera. vazdušne ventile (ispust vazduha iz mreţe) i vodomere (merenje i registracija protoka vode). Glavni nedostatak je veći lokalni gubitak energije zbog prolaska vode kroz suţeni presek ventila. 50mm (2"). Spajanje pomoću navoja i mufa. Upotrebljavaju se za radne pritiske do 6 bara.Azbest – cementne cevi – za izradu spoljašnje mreţe.Propusni ventil – primena u unutrašnjoj i dvorišnoj vodovodnoj mreţi. Rade se u preĉnicima kao za pocinkovane cevi pa do 400mm.Ĉeliĉne cevi – kod vodova sa visokim pritiskom (16÷80 bara) i sa specifiĉnim zahtevima (seizmika. PE – 6. redukcije i raĉve. Rade se od livenog gvoţĊa. mesinga.). . Preĉnika su 13mm (1/2"~1"=2.12m i koturima od 75÷400m. 25mm(1").

Vazdušni ventili – sluţe za ispuštanje vazduha iz glavnog dovodnog cevovoda prilikom njegovog punjenja ili u redovnoj funkciji na mestima vertikalnog konveksnog preloma cevovoda. Gubici energije manji od prethodnog. Meri 3÷20m3/h. TakoĊe mogu biti i za usisavanje vazduha ili kombinovani usisno-ispusni. Za pritiske do 16 bara koristi se ojaĉani pljosnati ventil – ovalni ventil.propelerni (kućni) – koji ima mesingano kućište i rotor sa krilima. 25mm. Ventil radi automatski. . Ima vrlo male gubitke energije zbog konstrukcije.Pljosnati ventil (zasun. Prikljuĉci su od 13÷65mm i veći.Voltmanov – sa turbinskim krilom. UgraĊuje se u horizontalnom poloţaju na najniţoj taĉki vodovodne mreţe. . Rade se od mesinga.Vodomeri – postoje: .. . Uglavnom su od mesinga i bronze sa preĉnicima Ø10. 13. Primenjuju se i za ispuštanje vode iz mreţe prilivom njenog pranja i dezinfekcije. Znaĉajni za protivpoţarnu zaštitu. 52 .Slavine – sluţe za ispuštanje vode iz cevi. Radi se odlivenog gvoţĊa za Ø50÷400mm. šiber) – za radne pritiske do 4 bara.Hidranti – sluţe za ispuštanje vode na posebnim mestima vodovodne mreţe. sistem zupĉanika i brojĉanik. bronze i livenog gvoţĊa. i protoke 20÷180m3/h. za ispuštanje vazduha i za zahvatanje vode za zalivanje i pranje parkova i ulica. . Imaju veliki gubitak energije. . Radi se od mesinga za Ø<100mm a za Ø100÷1000mm od livenog gvoţĊa. 19. Meri veće protoke u mreţi.

ĉvorovi i sl. protok.8. PROJEKTOVANJE MREŢE Spoljašnju razvodnu mreţu ĉini sistem cevi od mesta njenog napajanja do mesta konaĉne distribucije vode. Za iscrtavanje poloţaja razvodne mreţe sa karakteristiĉnim objektima (rezervoar. Mreţa se ukopava minimum 80÷100cm – zbog zamrzavanja. preĉnik mreţe. Za ilustraciju visinskog poloţaja. Poloţaj cevovoda u naselju se definiše urbanistiĉkim planovima. mada moţe biti i njen sastavni deo. hidranti. pad pijezometrijske linije.3.) koriste se situacioni planovi razmere 1:5000÷500 a za dvorišta 1:500÷1:200. Dvorišna razvodna mreţa poĉinje od mesta napajanja (uliĉna mreţa ili bunar ili kaptirani izvor) i završava se prikljuĉnim oknom za objekat. kote cevi i sl. Deo situacionog plana sa iscrtanom mreţom. pumpna stanica. rade se uzduţni profili po osovini cevovoda u razmerama za duţine kao situacioni plan dok se za visine koriste razmere 1:200÷1:50. naziva se planom vodovodne mreţe i radi se obiĉno kao izvod iz situacionog plana. Razvodna mreţa naselja poĉinje od rezervoara ili pumpne stanice (reĊe od izvorišta) i završava se poslednjim ogrankom cevovoda na ĉijem se kraju nalazi ispusni ventil ili protivpoţarni hidrant. Cevovod se iscrtava linijski i podebljano. Obiĉno se postavlja pored iviĉnjaka ili po trotoaru i mora da bude udaljen najmanje 50cm od kanalizacione mreţe po horizontali i vertikali. zatvaraĉi. objektima na njoj i svim znaĉajnim podacima o njoj (oznaka ĉvora. 53 .1.

010 0.Srednja brzina protoka v sr C RJ [m /ѕ].Jednaĉina kontinuiteta Koeficijent n Veoma glatke površine.012 0.Šezi-Maningova jednaĉina proticaja 1 Q AR 2 / 3 J1 / 2 [m3 /ѕ] n .zapreminska teţina Odnosno: 2 P1 v1 P2 v 2 2 H z1 z1 h 2g 2g Δh – gubitak energije izmeĊu H z P 54 . 2g R-pritisak (KN/m2) .8. n – Maningov koeficijent rapavosti [m-1/3 /ѕ] n Vrsta površine Liveno gvozdene i ĉeliĉne cevi Obiĉan beton . lim 0.Proticaj [m3 /ѕ] Q Avsr . PVC.016 Q=A1·v1=A2·v2 A1 v 2 A 2 v1 Q1 Q2 Q3 .Hidrauliĉki radijus je odnos površine ţivog preseka i okvašenog obima A( m 2 ) R m O( m ) . Ukupna energija N koja P v2 omogućava kretanje fluida. PRORAČUNA SPOLJAŠNJE VODOVODNE MREŢE a) Osnovni pojmovi iz hidraulike . predstavlja zbir potencijalne ( z ) i kinetiĉke energije ( ) 2g v2 const . Al. S – Šezijev koeficijent [m1/2 /ѕ-1].Bernulijeva jednaĉina – izraţava zakon odrţawa energije.4. beton. J – pad energije 1 1/ 6 C R .1.

Minimalni potrebni pritisak na mestu prikljuĉka najnepovoljnijeg (kritiĉnog) potrošaĉa. .5bara. 55 .Minimalni pritisak je uslovljen zahtevima potrošaĉa i merama protivpoţarne zaštite. pa linija energija postaje piezometarska linija. Kako je brzina u vodovodnoj mreţi ograniĉena na 3m/ѕ to je maks uticaj kinetiĉke v2 energije ( = 0.koeficijent lokalnog gubitka – odreĊuje se eksperimentalno 2g Ovaj otpor je za spoljašnje vodovodne mreţe uglavnom zanemarljivo mali. Neophodno je raspolagati sledećim elementima: .potrebna maksimalna koliĉina vode u toku dana Qmax . Zahtevani pritisak od 1 bara (≈10mVS) je 2g zanemarljiv. C) Hidrauliĉki proraĉun spoljašnje vodovodne mreţe Snabdevanje vodom potrošaĉa moţe biti prostim cevovodom. rezervoar.mesto i poloţaj potrošaĉa vode u odnosu na izvorište (kaptiran izvor. Za prizemne objekte Rmin za poţarne hidrante je 2. a) Prost cevovod – onaj koji ĉini jedna cev bez grananja i usputnog istakanja. a Bernulijeva jednaĉina dobija oblik: H z1 P 1 z2 P2 h UvoĊenje oznaka: P 1 z1 1 z2 P2 2 .46m) u odnosu na min. Kritiĉni potrošaĉ je onaj koji zahteva najmanji pad piezometrijske linije izmeĊu mesta napajanja spoljašnje vodovodne mreţe i mesta prikljuĉka objekta na tu mreţu. mreţa... . odnosno piezometarske linije kao: h J L1 2 b) Opšte o proraĉunu mreţe Proraĉun vodovodne mreţe se u suštini svodi na proveru obezbeĊenosti osnovnih zahteva potrošaĉa (dostavljanje potrebne koliĉine vode pod odreĊenim pritiskom u svakom trenutku vremena. P2 – pijezometarska kota u preseku 2 Δh = P1-P2 Pa se poznavanjem duţine cevovoda L1-2 moţe definisati pad linije energije. bunar. granatim sistemom mreţe i prstenastim sistemom.) h . Δh = ht +hl ht .preseka 1 i 2 i posledica je ukupnih otpora teĉenja fluida.linijski gubici energije (otpor trenja) L v2 ht D 2g Λ – lokalni gubici energije (otpori oblika) v2 hL .

duţina voda je h. Proraĉun se provodi tabelarno za pripremljen situacioni plan. Osnovni podaci Karakteristiĉno dimenzionisanje protoka Q mreţe Stvarni gubitak energije Δh=Jstv·L Piezometarsko stanje Raspoloţiv pritisak u ĉvoru bar 12 Kote piezometra u ĉvorovima mNM 10 Duţina deonice Dozvoljeni pad piezometrijske linije Stvarni pad piezometrijske linije Jdoz od-do 1 L(m) 2 l/s 3 l/s 4 l/s 5 M 6 D Mm 7 Jstv M 8 M 9 mNM 11 Kolone (1) i (2) se popunjavaju iz plana mreţe.5) se upisuju h merodavni protoci za dimenzionisanje mreţe ( Qmax ). H1 i L moţe da se traţi protok q ili preĉnik cevovoda Ø. U koloni (4) se definiše potrebna koliĉina vode za potrošaĉe koji se nalaze i povezuju na narednu deonicu od polaznog ĉvora posmatrane deonice mreţe. Jedna od ovih veliĉina je usvojena ili uslovljena a druga se traţi. U kolonu (6) se upisuje podatak o dozvoljenom padu piezometrijske linije za celu razvodnu mreţu (Jdozv). Ovaj pad se posebno proraĉunava. Ovaj pad se posebno proraĉunava. U kolone (3. definisane potrošaĉe i dozvoljeni pad piezometrijske linije za mreţu koja se proraĉunava. Osnovni cilj je definisanje deoniĉnih protoka. Kolona (3) se odnosi na ukupan protok koji dolazi iz uzvodne deonice u posmatrani ĉvor. tako što se probanjem analizira pad piezometrijske linije za celu razvodnu mreţu (Jdozv). Za proraĉun se koriste prethodno date jednaĉine. slobodni pritisak u (1) iznosi H1.4. kaptirani izvor. Grananje je jednostrano ili dvostrano. Kolona (5) definiše merodavan protok za dimezionisanje te deonice i ona je (3-4)=(5). uzduţni profil mreţe. b) Granati oblik mreţe ĉine više vodova koji se izdvajaju iz osnovnog i osnovni. dimenzija mreţe i provera piezometrijskog stanja (raspoloţivog pritiska) na mestu prikljuĉka unutrašnje mreţe potrošaĉa. ako je dato Hr . Kod njega je unapred definisan pravac toka vode i to od mesta napajanja mreţe vodom (rezervoar. tako što se probanjem analizira pad piezometrijske linije 56 Kote terena u ĉvorovima Deoniĉna Tranzitna Deonica Ukupna Preĉnik . bunar ili gradska mreţa za sluĉaj proraĉuna dvorišne mreţe) do najudaljenijeg potrošaĉa na mreţi.Na kraju cevi istiĉe koliĉina q.

za poznato Q. vsr . J. pa se ona projektuje na liniju prvog većeg standardnog preĉnika cevi D2 (V). dobije se taĉka (A). ( 0/00) 57 .za poznato Q. Najĉešći problemi: .za poznato Q. Jdoz. D.za poznato D. vsr . i vsr se oĉitava interpolacijom izmeĊu v1 i v2. mogu da se oĉitaju druge dve nepoznate. J Za poznato Q. traţi se Q.izmeĊu mesta napajanja razvodne mreţe i kritiĉnog potrošaĉa (obiĉno najudaljenijeg ili najvišljeg). vst. (%). traţi se D. Пад линије енергије (пиезометријске линије) (m/m). Jstv. J. traţi se J. traţi se D. vsr . J. v. Dijagram prikazuje grafiĉki zavisnost izmeĊu Q. Upotreba dijagrama se svodi da za poznate dve osnovne veliĉine. Jdoz. Dimenzija mreţe (7) se odreĊuje iz podataka iz kolone (5) i (6) uz upotrebu dijagrama za cevni materijal koji će se ugraditi u mreţu. pa se (V) projektuje na apcisu i dobija se Jstv.

pošto su ostali elementi uslovljeni ili usvojeni. dijagrama ili nomograma. Zadaci se svode na odreĊivanje jedne od sledećih poznatih veliĉina q. ili J. Dimenzionisanje pojedinih vodova znatno se uprošćava upotrebom tabela.Dijagram Maninga za proraĉun spoljašnje vodovodne mreţe. D. Dijagrami za pojedine vrste i dimenzije cevi dati su na sledećim slikama 58 .

Dijagram za dimenzionisanje pocinkovanih cevi (po Maningu) 59 .

Kolone (10) i (11) se upisuju na osnovu prethodnog znanja i sutua-cije 60 . Kolona (9)=(2)·(8). 0. 0.Dijagram za dimenzionisanje livenih cevi (po maningu) l 1 6 R . Po Maningu: C n gde je n-koeficijent hrapavosti i iznosi: 0.016 za grublje betonske cevi.12 za livene gvozdene cevi. Jstv kolona (8) se oĉitava sa dijagrama za usvojen preĉnik cevovoda – kolona (7).010 za veoma glatke cevi.

Uz poštovanje osnovnih principa polaganja i naleganja cevi po dnu rova.0m i ne oseća.metod ekvivalentnih cevi .. Iskop rova se vrši ruĉno ili mašinski tako što se se gornji sloj (kolovozni materijal. Na kraju se vraća prvobitni sloj.8÷1.2m. Rov se zatrpava posle testiranja izvedene mreţe na probni pritisak i zaštitnog premazivanja cevi. dok kod nevezanog materijala koristimo najjednostavnije konstrukcije. busen.) odlaţe sa jedne.8.60 odnosno 0.. tako da se neće razmatrati u ovom kursu.odnosno na osnovu proraĉuna i situacije.5. Maksimalni pritisak koji se moţe javiti u mreţi je hidrostatiĉki pritisak. Kolona (12)=(10)-(11). IZVOĐENJE MREŢE Mreţa se izvodi prema verifikovanoj projektnoj dokumentaciji i nju pored cevovoda ĉine i odgovarajući prateći objekti. Obzirom na uobiĉajenu dubinu rova od 1÷1. Iznad i pored cevi je poţeljno nasipati pesak.8m za dvorišnu mreţu. Polaganje cevi se najĉešće vrši na sloju peska debljine 5÷10 cm mereno ispod spoja cevi.. a ostali iskopani materijal sa druge strane rova. mereno od gornje ivice cevi u cilju zaštite cevi od zamrzavanja.metod presecanja . C) Prstenasti oblik mreţe – mreţu ĉini više vodova meĊusobno povezanih u zatvorene sisteme (prstenove).metod Hardi-Krosa 1.5m. Moguće metode proraĉuna su: . najnepovoljniji uticaj je koncentrisano opterećenje od toĉkova vozila. na izbor cevnog materijala ipak veći znaĉaj ima unutrašnji hidrostatiĉki pritisak u cevi od mogućeg spoljašnjeg opterećenja. Osovina i širina budućeg rova se obeleţava (iskolĉava) na terenu prema situacionom planu i planu vodovodne mreţe. Ovaj uticaj se rasipa u dubini i praktiĉno se posle 4. Za umerena klimatska podruĉja definisana je minimalna dubina ukopavanja od 0. Odlaganje se vrši min 50cm od ivice rova. Sloţen je za proraĉun. 61 . Spoljašnja mreţa se uglavnom ukopava ispod površine terena zbog njene zaštite od spoljašnjih (temperaturnih i mehaniĉkih uticaja).7÷0. gde je Ds – spoljašnji preĉnik cevi. Razupiranje rova gotovo da i nije potrebno u vezanom materijalu. Montaţa cevi je moguća iz više pravaca (ispravnije je od mesta napajanja mreţe vodom ka najudaljenijem potrošaĉu). Što se mehaniĉkih uticaja tiĉe. Rov se zatrpava u slojevima od po 30cm iskopanim materijalom uz povremeno kvašenje i nabijanje. koji se javlja kada nema potrošnje vode i znaĉajan je kod izbora cevnog materijala. širina V rova za polaganje vodovodne mreţe iznosi V = Ds + 0.

) – radi se u suvom što znaĉi da je pre izrade veze potrebno zatvoriti dovod vode i izvršiti praţnjenje tog dela vodovodne mreţe. tipom vodomera i zahtevima za obezbeĊenje manipulativnog prostora. "OR" i sl. azbestcementa ili PVC.0m od regulacione linije u dvorišnom prostoru. izbacuju se opiljci i komadići cevi.Povezivanje dvorišne na uliĉnu vodovodnu mreţu moţe se izvesti na dva naĉina: a) preko odgovarajućeg fazonskog komada. -a) Veza preko fazonskog komada ("T". b) direktnom izradom posebnog prikljuĉka na postojeću uliĉnu cev. . gde se obiĉno na granama ugraĊuju i zatvaraĉi. 62 . a veliĉina i oblik su zavisni od preĉnika cevi. Dno se poploĉava ili betonira mršavim betonom. opeke (debljina zidova 25cm) ili gotovih elemenata od azbestcementa (Ø1m. ugraĊuju se posebna kontrolna vodovodna okna. Okno se postavlja na 1.8cm). Posle bušenja. -b) Direktno prikljuĉenje na uliĉnu vodovodnu mreţu – vrši se bez prekida toka vode upotrebom posebne ogrlice ("anborn šelne") na taj naĉin što se na mestu budućeg prikljuĉka oko uliĉne cevi (od livenog gvoţĊa. na mestima grananja mreţe u više pravaca. Na mestu prikljuĉka se vrši seĉenje uliĉne mreţe u duţini prikljuĉnog komada i spojnica potrebnih za ponovno povezivanje uliĉne mreţe. Na prikljuĉnom kraku ugraĊuje se ventil sa kapom. Na spoljašnjoj vodovodnoj mreţi. Dimenzije okna su uslovljene preĉnikom prikljuĉnog voda. ventila i prostora potrebnog za manipulaciju ventilima. otvaranjem ventila a pod dejstvom unutrašnjeg pritiska vode. veliĉine fazonskih komada.Vodomerno okno – sluţi za smeštaj vodomera i propusnih ventila ispred i iza vodomera. Prikljuĉne ogrlice se rade za prikljuĉne vodove od 20 do 100 mm. Cevovod se provlaĉi kroz okna na min 30cm od dna i boĉne strane okna. Ako se regulaciona i graĊevinska linija objekta poklapaju. Radi se od betona MB 15 (sa debljinom zidova od 15cm). Treba teţiti da se prikljuĉak sa ventilom uradi prilikom izgradnje uliĉne vodovodne mreţe. debljine zidova 3. koja se rade od betona. preko koga se pušta i iskljuĉuje voda.5÷2. vodomer se ugraĊuje u objektu u posebnom ormaru. preĉnika do 600mm) montira specijalna ogrlica od livenog gvoţĊa sa garniturom za bušenje zida cevi i ventilom sa kapom.

nego se vrši ispiranje dok na izlazu ne poteĉe ĉista voda. što se dokazuje zapisnikom komisije. Hlorni rastvor se ubacuje na mestu napajanja mreţe vodom (moţe se koristiti i klipna pumpa sa rezervoarom u koji se sipa pripremljeni rastvor). B) Ispiranje i dezinfekcija mreţe – mreţa se ispire od neĉistoća koje su mogle da se uvuku u cev u toku gradnje. Posle uspešno provedenog postupka dezinfekcije mreţe. Posle ispiranja. Krajevi i sva mesta gde postoji promena pravca mreţe se posebno ankeruju da ne bi došlo do pomeranja mreţe za vreme izlaganja probnom pritisku. Ispiranje se vrši ĉistom vodom. dozvoljava se pad pritiska od 10% od poĉetnog. u cilju uklanjanja viška hlora iz prethodnog postupka. Silaz u okna je najĉešće preko penjalica od betonskog gvoţĊa Ø18÷20 mm. po deonicama ili celokupna. Komisija posle provere izdaje odgovarajući atest (zapisnik). okruglog ili ĉetvrtastog oblika. Brzina vode u cevi treba da je veća od 1. prestaje se sa pumpanjem i prati se manometar.8.5÷2 puta veći od radnog pritiska u mreţi pri eksploataciji. teţine 30kg. a zavisno od njene duţine i Ø ugraĊenih cevi. koncentracija hlora 30÷50g/l Cl2. Vreme trajanja nij precizirano. a na višem kraju se ugraĊuje otvor za ispust vazduha. Opisani postupak se provodi i posle popravaka na mreţi. u toku njene eksploatacije. kojom će se mreţa u svojoj funkciji napajati. Mreţa se izlaţe sledećim proverama: A) Provera mehaniĉkih osobina – mreţa se izlaţe hidrostatiĉkom pritisku (probnom pritisku) koji je 1. U protivnom se postupak ponavlja. opisani postupak je podloţan modifikacijama koje uvode lokalne opštinske institucije ili sami proizvoĊaĉi cevnog materijala. ovlašćena institucija za davanje atesta o kvalitetu vode za piće. hemijske i bakteriološke). Posebna okna za smeštaj ovih ureĊaja nisu potrebna. Zbog nedostatka jedinstvenih propisa. sve dok i na najudaljenijem delu mreţe ne poteĉe puni mlaz rastvora. Dezinfekcija mreţe se vrši hlornim rastvorom.6. Krajevi mreţe se zatvaraju posebnim zatvaraĉima ("štopli ĉep") ispred kojih se na niţem delu deonice ugraĊuje prikljuĉak za punjenje deonice vodom. Kada se dostigne zahtevani probni pritisak. Za vreme trajanja probe (do 12 ĉasova). odnosno vodom koja će kasnije da se koristi. Mreţa se drţi pod uticajem hlora 12÷24 ĉasa. preostala koncentracija hlora u mreţi. otvora 600mm. Proveru vrši komisija. 63 . vrši se završno ispiranje mreţe vodom. Mreţa se izlaţe probnom pritisku pre montaţe armature. 1. a onda se proverava (preko uzorkovanja iz mreţe uz upotrebu mernih ureĊaja (komparatora hlora). Stavljanje mreţe pod probni pritisak vrši se dodatnim ubacivanjem vode ruĉnom ili elektromotornom klipnom pumpom sa povratnim ventilom i manometrom. koju pored izvoĊaĉa ĉine i struĉni ljudi investitora i ovlašćenih institucija. Baštenski i protivpoţarni podzemni hidranti izvode se tako da im je prikljuĉak za crevo sa zatvaraĉem smešten u garnituri (kapi) od livenog gvoţĊa sa poklopcem u ravni terena. uzima uzorke vode iz mreţe i vrši potrebne analize vode (fiziĉke. ATESTIRANJE I UPOTREBNA DOZVOLA ZA IZVEDENU MREŢU Izvedena mreţa se izlaţe proveri u cilju obezbeĊenja njene buduće eksploatacione sigurnosti.5m/ѕ.Okna se zatvaraju najĉešće gotovim livenim poklopcima. Mreţa se najpre napuni vodom pri ĉemu se ventil na ispustu zatvara tek kada na njemu izlazi pun mlaz vode. Ako postoji i najmanje prisustvo hlora – dezinfekcija je uspešno provedena.

što treba imati na umu kod provetravanja prostorija gde se koristi. Rastvor se priprema u odgovarajućoj koncentraciji koja se izraţava u % ili u jedinici mase ĉistog hlora na jedinicu zapremine rastvora (mg/l). b) Dezinfekcija vode Koliĉina hlornog preparata (d) koju treba dodati vodi u cilju njenog efikasnog dezinfikovanja. Posle dezinfekcije se vrši završno ispiranje vodom (hemijski i bakteriološki ispravnom) i uzima se uzorak vode za analizu (od strane ovlašćene laboratorije) u cilju dobijanja atesta o kvalitetu vode za piće iz objekata za vodosnabdevanje. OdreĊivanje slobodnog hlora vrši se nekom do hemijskih metoda (najĉešće kolorimetrijskom metodom uz upotrebu ortotolidina kao indikatora rastvora. bunara. Ako nema boje. uzorak se dobro promeša i saĉeka 1÷3 minuta. objekti se dezinfikuju hlornim rastvorom koncentracije: 0. jednostavne pripreme rastvora. dok se vodovodna mreţa izlaţe dejstvu hlornog rastvora od 12÷24 ĉasa.vodovodna mreţa). sa bojom na komparatoru i oĉitava se vrednost slobodnog hlora u mg/l. U uzorak vode odreĊene zapremine se stavlja 3÷5 kapi ortotolidina. rezervoara).005% . ĉine osnovnu dokumentaciju. DEZINFEKCIJA OBJEKATA I VODE Pod dezinfecijom se podrazumeva postupak uništavanja patogenih i ostalih mikroorganizama koji se mogu nalaziti u vodi ili na zidovima objekata za vodosnabdevanje. vrši se proverom postojanja slobodnog hlora u rastvoru kojim je vršena dezinfekcija objekta. Moraju se striktno poštovati sve predviĊene mere zaštite. nema u uzorku ni slobodnog hlora. zavisi od kvaliteta vode i definisana je kao zbir: d = a+b (mg/l) gde je: a – hlorni broj b – slobodni hlor (rezidualni hlor) 64 . Za dezinfekciju se koriste razliĉita dezinfekciona sredstva od kojih se najĉešće koristi hlor zbog ekonomiĉnosti. Od hlornih preparata koriste se: .7. pre zvaniĉnog atesta.5% Sl2 (zidovi kaptaţnih graĊevina. na osnovu koje. Na komparatoru sa standradom boja i ekvivalentnom koliĉinom hlora. atest proizvoĊaĉa cevnog i ostalog materijala ugraĊenog u mreţu i zapisnik komisije o provedenom postupku dezinfekcije mreţe.8. Zidovi objekata se ispiraju – premazuju pripremljenim hlornim rastvorom odozgo naniţe. parakaparit 39% Sl2 . uz uvid na licu mesta posebna Komisija za tehniĉki prijem izvedene mreţe. a) Dezinfekcija objekata Posle izvršenog pranja objekata vodom. Teţi je od vazduha. uz atest o ispitivanju mreţe na probni pritisak.Dobijen pozitivan atest o kvalitetu vode za piće iz izvedene mreţe. lakog rukovanja ureĊajima za doziranje i jednostavne kontrole.1% (za dezinfekciju kofe) i 50mg/l Sl2 (0. kaparit 70% Sl2) . U sistemu vodosnabdevanja razlikuju se postupci dezinfekcije objekata i vode. 1. koncentracije S =100% Sl2 . Kontrola uspešnosti dezinfekcije objekata mreţe. i u oba sluĉaja se koriste rastvori dezinfekcionih sredstava. vrši se uporeĊivanje dobijene. 0. daje preporuku za upotrebu mreţe.hlor gas.u teĉnom stanju – natrijumhipohlorit (ţavelova voda) S=12÷15% Sl2 Hlor spada u jaka oksidaciona sredstva (i otrovan je).hlorni kreĉ (kalcijum hipohlorit S=30÷35% Sl2 .

takva voda se ne sme koristiti za piće. a uklanjanje viška hlora se vrši: . odnosno rasprskavanjem vode u sitne kapljice .4 mg/l Slobodni hlor je višak hlora u vodi i predstavlja preventivnu koliĉinu u vodi radi njene zaštite od usputnih zagaĊenja od izvorišta do mesta potrošnje i on treba da iznosi B = 0.Pod hlornim brojem se podrazumeva koliĉina hlora koja se utroši na oksidaciju organske materije tj.5mg/l u sluĉaju elementarnih nepogoda. natrijumtiosulfata Na2S2O3.6 . 65 . Na izlazu iz bazena treba da se dobije slobodan hlor koncentracije 0. Boca u kojoj se posle 30 minuta oĉitava minimalni višak hlora (rezidualnog) je merodavna za odreĊivanje hlornog broja.dodavanjem redukujućih hemikalija (ЅO2. Ako je u drugom uzorku oĉitan ostatak hlora od 0.2 = 0.2 mg/l.9mg/l i 1. Bazeni su pravougaoni. Npr. Ova koliĉina se odreĊuje tako što se u pet boca zapremine 100ml uzorka vode doda koliĉina poznatog hlornog rastvora tako da uneti hlor Sl2 iznosi po uzorcima (bocama): 0. Za periodiĉno hlorisanje vode u bunaru potrebno je prethodno poznavanje zapremine i kvaliteta vode (hlornog broja) u bunaru kao i koncentracije raspoloţivog hlornog preparata.propuštanjem prehlorisane vode kroz filter od aktivnog uglja .0. Dezinfekcija vode u bunaru zavisi od dinamike njegove eksploatacije i moţe da se vrši u odreĊenim periodima dana ubacivanjem potrebne zapremine hlornog rastvora poznate koncentracije ili uz korišćenje posebnih automatskih hloratora prilagoĊenih reţimu eksploatacije vode iz bunara. Dezinfekcija izvorske vode vrši se u posebnim bazenim koji treba da obezbede potpuno mešanje hlora i vode uz obezbeĊenje vremena kontakta od 15÷30 minuta. U sluĉaju predoziranja. dubine 1÷1.5mg/l. natrijumsulfita Na2SO3).3 mg/l.1÷0. 0.3mg/l. prisutnih mikroorganizama u vodi u toku 15÷30 minuta. Ĉitanje se ponavlja i nakon 30 minuta. a izuzetno 0. Dodavanje hlora se vrši hloratorima koji preko dozatora ubacuju utvrĊenu dozu hlora izraţenu najĉešće preko zapremine pripremljenog hlornog rastvora u jedinici vrmena (d u cm3/s).aeracijom. onda je hlorni broj: a = 0. Posle 15 minuta se oĉitava na komparatoru preostali hlor (Sl2) po uzorku.6mg/l. 0.5m i odnosa strana a:l = 1:5 sa ugraĊenim delimiĉnim pregradama – šikanama u cilju obezbeĊenja kvalitetnijeg mešanja hlora i vode.3 mg/l Sl2.

Dvorišna mreţa se projektuje i izvodi u istom sistemu kao i gradska kanalizaciona mreţe (opšti ili separatni sistem kanalizacije) Shema dvorišne kanalizacione mreţe – opšti sistem kanalizacije 66 . OSNOVNI POJMOVI Pod spoljašnjom – dvorišnom kanalizacionom mreţom se podrazumeva mreţa vdodova koja povezuje jednu ili više zgrada na gradsku kanalizacionu mreţu.1.V SPOLJAŠNJA KANALIZACIONA MREŢA 1. zatim vodovi koji povezuju slivnike za prihvatanje atmosferske vode sa dvorišnog prostora i potrebna reviziona (kontrolna) okna na mestima gde se povezuju dva ili više kanala ili dolazi do promene pravca ili preĉnika glavne odvodne cevi. Dvorišnu kanalizacionu mreţu ĉine obiĉno glavna odvodna cev zgrade.

dok se linija dna rova projektuje prema iscrtanoj liniji terena uz uvaţavanje kriterijuma o dubini ukopavanja dvor išne kanalizacione mreţe (od 1. pad linije dna cevi i visinske kote ĉvorova mreţe sa kotama dna cevi i terena). Mreţa se najĉešće polaţe po osovini saobraćajnice ĉime se obezbeĊuje lak prilaz vozilima za odrţavanje mreţe. preĉnik cevi. kako je prethodno naznaĉeno u poglavlju 1. Svi podaci o mreţi koji su upisani u planu kanalizacione mreţe se upisuju i u poduţnom profilu. Ovaj se profil radi u razmeri za duţine kao i situacioni plan. Mreţa se u situacionom planu iscrtava linijski. Podaci za kote terene – nivelete se ĉitaju sa situacionog plana.liniju dna rova odnosno cevi.50 do 2. Ovo se postiţe ako linija dna rova pribliţno paralelno prati liniju terena – nivelete. Minimalni pad (Jmin) odnosno maksimalan pad kanala (Jmax) su posledice gornjih ograniĉenja brzine i mogu se uz primenu jednaĉine kontinuiteta i Shezy-Manning-ovih formula za koeficijent rapavosti zida cevi n=0. kao i na pravim dugaĉkim deonicama (razmak izmeĊu okana je 200·D.PROJEKTOVANJE MREŢE Osnovu za projektovanje dvorišne kanalizacione mreţe ĉini situacioni plan dvorišnog kompleksa razmere 1:200 do 1:500 u koji su uneti podaci o uliĉnoj kanalizacionoj mreţi (sistem kanalizacione mreţe.1. Pošto je u najvećem broju sluĉajeva transport vode kroz cevi gravitacioni.50m) tako da zemljani radovi budu što manji. duţina deonice – cevi izmeĊu dva ĉvora. Prilikom iscrtavanja linije dna rova potrebno je znati da su brzine kretanja vode u kanalizacionoj mreţi ograniĉene izmeĊu 0. dok je razmera za visine 1:100. ukupna protoka koja moţe da proĊe kroz deonicu. Kontrolna okna se iscrtavaju na mestima.liniju terena ili nivelete (ako se mreţa provlaĉi ispod saobraćajnice) . gde je D preĉnik cevi) ili strmim deonicama (kaskadna okna). Iscrtana kanalizaciona mreţa predstavlja plan dvorišne kanalizacione mreţe i u njega se posle svih proraĉuna ubacuju i svi dobijeni podaci o mreţi (oznaka i broj ĉvora.2.1. tako da se otpadna i atmosferske vode sa i oko objekta odvedu najkraćim putem do uliĉne kanalizacione mreţe. poloţaj mreţe u odnosu na neki stalni objekat) kao i objekti ĉija unutrašnja kanalizaciona mreţa treba da se prihvati dvorišnom mreţom. Pošto je razmak izmeĊu kontrolnih okana na pravim i strmim deonicama zavisan od preĉnika cevi (D) to se ovaj poloţaj okna moţe utvrditi tek posle dimenzionisanja dvorišne kanalizacione mreţe.012 definisati izrazom 0.5 J min J max R=R(D) 4/3 R R 4/3 Pribliţno se do ovih padova moţe doći i iz odnosa 1 1 J min J max D mm D cm 67 . Poduţni profil duţ svih deonica kanalizacione mreţe daje visinski prikaz projektovane mreţe.1 1.7m/ѕ i 3m/ѕ pri kojima se obezbeĊuje normalna funkcija i stabilnost mreţe (nema istaloţavanja suspendovanih ĉestica kao i pojave abrazije zidova cevi pri velikim brzinama). znaĉajno je prilikom iscrtavanja mreţe u situaciji znati i okvirne visinske razlike izmeĊu polaznih taĉaka dvorišne kanalizacione mreţe i uliĉnog kolektora. Poduţni profil sadrţi dve karakteristiĉne linije: .

6m/ѕ ne dolazi do pojave istaloţavanja suspendova-nih materija u dvorišnoj kanalizacionoj mreţi. maksimalna i minimalna koliĉina vode. Za proraĉun dvorišne mreţe su od posebnog interesa ekstremni sluĉajevi koji se mogu pojaviti u mreţi. ĉije se dubine kreću od 1.vaţeći propisi za ovu vrstu mreţe . PRORAČUN MREŢE 1.1. Polazni elementi za proraĉun su: . odnosno. Maksimalna koliĉina otpadne vode iz objekta.3. zavisi od veliĉine objekta odnosno broja i vrste sanitarnih objekata koji jednovremeno rade.5 do 4. Za sluĉaj da se na dvorišnu kanalizacionu mreţu povezuje više objekata. do merodavne koliĉine vode u mreţi se dolazi sumiranjem svih uzvodnih koliĉina vode koje dolaze od prikljuĉenih objekata.koliĉina vode koju treba evakuisati . merodavna za dimenzionisanje dvorišne kanalizacione mreţe. Prema maksimal-noj koliĉini se vrši izbor preĉnika mreţe. POLAZNI ELEMENTI Proraĉun dvorišne mreţe se svodi na definisanje dimenzija mreţe. Smatra se da pri brzini vode od 0.visinski poloţaj mreţe i .Kod strmih terena kada je pad linije terena veći od pada dna rova ( J t J max ) pristupa se projektovanju kaskadnih okana.0 m a izmeĊu kojih se projektuje cev sa padom J max 150 J min 150 J max 0.3.a) Koliĉina vode koju treba evakuisati Koliĉina vode koju treba evakuisati iz objekata je odreĊena brojem i vrstom sanitarnih objekata i ista se pojavljuje na izlazu glavnog horizontalnog odvoda iz objekta. Za proraĉun se koriste osnovne jednaĉine iz hidraulike.7% Poduţni profil dvorišne kanalizacione mreţe 1. Ova se koliĉina smatra i merodavnom za dimenzionisanje glavnog odvoda kanalizacije od objekta do uliĉnog kolektora. dok se prema minimalnoj koliĉini vode proverava mogućnost samoĉišćenja mreţe od taloţivih suspendovanih materija.67% 6. koja će biti u stanju da prihvati sve otpadne i atmosferske vode iz objekata. Koliĉina otpadne vode koja se pojavljuje na izlazu iz objekta je promenljiva veliĉina i uslovljena je naĉinom i dinamikom upotrebe sanitarnih objekata. Prilaz da se ove koliĉine raĉunaju prema jednovremenom radu svih sanitarnih objekata u objektu se moţe prihvatiti kod manjih objekata jer dobijena 68 . koje se odnose na teĉenje vode u otvorenim kanalima. krovnih i dvorišnih površina i gravitaciono ih odvode do mesta konaĉne dispozicije (uliĉna kanalizaciona mreţa ili drugi prijemnik).

Kod zgrada sa velikim brojem sanitarnih objekata ovakav prilaz daje izuzetno velike koliĉine voda što poslediĉno zahteva i veće preĉnike dvorišne kanalizaci-one mreţe. Izraţava se u 2 (m ·ha) Koeficijent oticanja (ψ) predstavlja odnos izmeĊu koliĉine otekle i pale vode na slivnu površinu. Praktiĉna merenja na stambenim i društvenim objektima su pokazala da jednovremen rad svih sanitarnih objekata nije realan za proraĉun. i=200÷300 (400) [l/s·ha] Slivna površina (A) je horizontalna projekcija krova ili terase objekta.70 69 .0 32 a2) Koliĉina atmosferskih voda Koliĉina atmosferskih voda koje se slivaju sa odreĊene površine (krov.95 Krovovi sa crepom i lepenkom 0. QA A i [l/ѕ] Intenzitet kiše (i) se definiše kao odnos visine ili zapremine taloga palog na posmatranu jedinicu površine za vreme trajanja kiše i izraţava se u (mm/min) ili u (l/s·ha). veša 1. Na osnovu prethodne definicije sledi da je: 1EJ=0.90 Krovovi sa betonom 0. veliĉine i svrste slivnih površina.0 50 Bide 1. Tabela srednje vrednosti koeficijenta oticanja (ψ) za razliĉite površine Vrsta slivnih površina Koeficijent oticanja (ψ) Krovovi sa limenim i azbestnim ploĉama 0.5 40 Slivnik u podu 3. Vrednost EJ za razliĉite sanitarne objekte Vrsta ureĊaja Vrednost (EJ) Preĉnik izliva (mm) Umivaonik 1.25l/ѕ Tabela 1.1. obraĊuje i daje korisnicima hidrometeorološka sluţba.0 50 Kada 3.0 100 Pisoar 1.0 50 WC–školjka sa vodokotlićem 6. a koliĉina otpadne vode merodavna za proraĉun dvorišne mreţe je definisana izrazom: N p q [l/ѕ] Q 100 gde je: N – broj sanitarnih objekata iste vrste Ekvivalentna jedinica (EJ) je relativan broj. koji je definisan kao odnos izmeĊu koliĉina otpadnih voda posmatranog referentnog sanitarnog objekta. terasa) zavise od intenziteta kiše. Pouzdanost podataka je utoliko veća ukoliko se raspolaţe duţim periodom merenja.maksimalna koliĉina vode bitno ne utiĉe na izbor preĉnika dvorišne mreţe koji ne sme biti manji od 150mm. Za referentni sanitarni objekat usvojen umivaonik iz koga u normalnim uslovim korišćenja istiĉe 0.5 40 Mašina za pranje sudova. Podatke o kišama (koje se mere na ombrografu). Za proraĉun sistema za prihvatanje i evakuaciju atmosferskih voda uzima se red petogodišnje kiše trajanja 15 minuta. Njegova vrednost varira izmeĊu 0 i 1 što zavisi od materijala od koga je slivna površina izvedena.3. Tako se došlo do uvoĊenja korekcionog faktora (R – procenta) jednovremenog rada sanitarnih objekata.0 32 Sudopera 1.5 40 Tuš 2.25l/ѕ vode.

.15 0.90 0. 70 . proraĉun i izvoĊenje unutrašnje kanalizacione mreţe Od vaţećih propisa za projektovanje.10 Za umereno klimatska podruĉja orijentaciono se moţe iskazati koliĉina atmosferske vode i preko EJ tako što se uzima da je: 16.b) Poloţaj sanitarnih objekata u odnosu na spoljašnju kanalizacionu mreţu Poloţaj sanitarnih objekata u odnosu na spoljašnju kanalizacionu mreţu se dobija iz graĊevinskog projekta i podatka o spoljašnjoj kanalizacionoj mreţi i od znaĉaja je za definisanje padova horizontalnih ogranaka.50 0.70 0. proraĉun i izvoĊenje unutrašnje kanalizacione mreţe treba primeniti one koji vaţe za odreĊeni ili sliĉan grad jer republiĉki propis iz ove oblasti još nisu definisani.c) Vaţeći propisi za projektovanje. šume 0.Trotoari i ulice od asfalta Trotoari i ulice od betona Trotoari i ulice od kamene kocke Trotoari i ulice od tucanika Bašte parkovi Njive.85 0. donje horizontalne mreţe i glavnog odvoda iz objekta.7m 2 1EJ .

71 .

72 .

8 1. 1.6 800 2.poţeljno je da za maksimalno opterećenje mreţa bude delimiĉno ispunjena vodom (do 2/3Ø) ĉime se obezbeĊuje nesmetana evakuacija krupnijih plivajućih materija koje mogu da se naĊu u otpadnoj i atmosferskoj vodi.1 450 3.4 2.0 200 30 11.0 120 4.4 Koliĉina atmosferske vode koja se sliva sa odreĊene površine se odreĊuje prema karakteristiĉnoj kiši trajanja 15 minuta kao i veliĉini i vrsti slivne površine. ventilacija kanalizacione mreţe i rezervni prostor za prijem nepredviĊenih koliĉina koje mogu doći u mreţu.6 160 20 14.9 300 3.8 120 5.4 600 80 7.2 100 4.5 800 100 6.1 350 45 9.7 25 9.4 30 8.minimalni preĉnik dvorišne mreţe za evakuaciju otpadnih voda je 150mm .7 1.5 200 4.6 40 7.9 400 3.0m/ѕ .7 400 50 8.6 1.4 350 3.1 50 6. Vaţeći propisi za ovu vrstu mreţe Vaţeći propisi koji se odnose na ovu vrstu mreţe pre svega u delu koji utiĉu na izbor dimenzija mreţe su: . Proraĉun dvorišne kanalizacione mreţe Polazni podaci Stanje u mreţi 73 .7 700 90 6.3 15 11.0 180 25 12.8 3.2 2.4 45 6.1 2. poĉev od najudaljenije deonice pa sve do prikljuĉka na uliĉnu mreţu. Visinski poloţaj mreţe Visinski poloţaj mreţe je definisan poduţnim profilom dvorišne kanalizacione mreţe.2 140 5.brzina vode u mreţi ne sme da bude manja od 0.8 70 5.1 600 2.6 180 4.8 500 70 7.5 500 2.2 250 35 10.6 3.6 80 4.2 2.0 35 7.6 2.Tabela jednovremenog rada sanitarnih objekata (r %) a) Stambeni objekti b) Društveni objekti N P(%) N P(%) N P(%) N 10 19.3 450 60 8.3 140 15 16. Dimenzionisanje se za veći kompleks vrši tabelarno uz primenu osnovnih jednaĉina iz hidraulike iskazanih preko odgovarajućih dijagrama i tabela.2.0 160 5.6m/ѕ niti veća od 3.0 20 10.7 10 14.6 300 40 9.0 60 5.8 2.1 1000 P(%) 3.0 1.3.4 3.3 1000 2.6 250 4. Iz profila se mogu dobiti svi visinski podaci o mreţi i terenu kao i padovi kanala za svaku deonicu mreţe poĉev od prikljuĉka na uliĉni kolektor pa do najudaljenijeg objekta u dvorišnom kompleksu. DIMENZIONISANJE MREŢE Na osnovu prethodno definisanih polaznih elemenata pristupa se dimenzionisanju mreţe.

a Qstv – ukupna protoka analizirane deonice (kolona 6). Kontrola ovog uslova se vrši preko dijagrama stanja u cevima tako što se naĊe odnos Qstv/ Q0.Pun profil Dimenzije mreţe Ø (mm) Protoke (l/s) Duţina deonice L(mm) Ukupna (gstv) Stvarno stanje Pad kanala J (%) Tranzit g0 (l/s) V0 (l/s) Vstv m/ѕ hstv m/ѕ (1) (2) (3) (4) (5) Deoniĉna Deonice (6) (7) (8) (9) (10) (11) Polazni podaci se dobijaju iz situacionog plana i poduţnog profila dvorišne kanalizacione mreţe. a prema podacima iz poduţnog profila dvorišne kanalizacione mreţe. 74 . gde je Q0 propusna moć usvojene cevi kada je ispunjena vodom (kolona 8). odnosno ukupne koliĉine vode koja dolazi iz prethodne uzvodne deonice mreţe i deoniĉne protoke (5) koja nastaje prikljuĉenjem nekog objkta na toj deonici. Ukupna protoka (6) koja treba da proĊe kroz analiziranu deonicu mreţe predstavlja zbir tranzitne protoke (4). Izabrani preĉnik (Ø) treba da zadovolji uslov da ne sme da bude manji od utvrĊenog propisima za ovu mreţe kao i da pri ukupnoj protoci iz kolone (6) visina punjenja (hstv) ne bude veća od 2/3 Ø. Za sraĉunati odnos protoka iz dijagrama se naĊe preseĉna taĉka sa linijom Q koja se zatim projektuje na ordinatu gde se oĉitava vrednost odnosa hstv/Ø. U kolonu (3) se upisuje pad cevi po deonicama mreţe. Ovaj podatak se upisuje u kolonu (11). preko koga se lako sraĉunava stvarna visina punjenja cevi hstv. Izbor odgovarajućeg deoniĉnog preĉnika cevi (7) se vrši prema podacima o ukupnoj protoci (6) i padu kanala (3) uz korišćenje odgovarajućeg dijagrama ili tabele.

Dijagram stanja u cevima 75 .

6 m/ѕ. tako što se preseĉna taĉka na liniji Q (za sraĉunati odnos Qstv/Q0) projektuje po hirizontali na liniju (V). a dobijena preseĉna taĉka projektuje na apscisnu skalu sa koje se oĉitava odnos Vstv/V0. Stvarna brzina Vstv se iz oĉitanog odnosa lako sraĉunava. gde je V0 brzina vode u cevi pri punom profilu (kolona 9). 76 . upisuje u kolonu (10) i ista ne bi smela da bude manja od 0.Dijagram za azbest-cementne cevi tipa "KS" Stvarna brzina vode u cevi pri ukupnoj protoci se takoĊe odreĊuje iz prethodnog dijagrama.

3.1.4 0.5 m. razupiranje (delimiĉno ili potpuno) rova se nameće kao obavezno. Širina rova zavisi od spoljašnjeg preĉnika cevi kao i dubine ukopavanja mreţe. vrši se preko odgovarajućih fazonskih komada i kontrolnih okana.5 B [m] tg gde je: α – ugao unutrašnjeg trenja zemljišta α = 30 – 37° zbijeno tlo α= 25° šljunkovito tlo α = 40 – 46° suv glinovit pesak α = 20 – 25° vlaţan glinovit pesak α = 40 – 50° suva glina α = 40 – 45° zbijeno tlo Odstojanje rova od temelja objekta Prikljuĉak na uliĉnu kanalizacionu mreţu se izvodi u gornjoj trećini cevi preko ugraĊenog fazonskog komada još za vreme izgradnje uliĉne kanalizacione mreţe ili ĉešće 77 .5m. Pošto je teĉenje vode u kanalizacionoj mreţi gravitaciono od posebnog znaĉaja je precizno nivelisanje i izvoĊenje dna rova. Ako je rov plići onda se uzima da to odstojanje ne bi trebalo da bude manje od 1. Rastojanje rova od obliţnjeg objekta zavisi od dubine rova i kote fundiranja objekta. bilo po horizontali ili verikali. Preko dobro nivelisanog i izravnatog dna rova se nabaca sloj peska debljine oko 5cm na koji se polaţe kanalizaciona mreţa. Za sluĉaj da je dubina rova veća od kote fundiranja objekta onda se to odstojanje odreĊuje prema zahtevanim dubinama rova i karakteristikama tla. Mreţa se izvodi pravolinijski i svaka promena pravca. Obzirom da su te dubine veće od 1. IZVOĐENJE MREŢE Dvorišna kanalizaciona mreţa se izvodi prema projektnoj dokumentaciji i ista treba da bude izvedena tako da ne ispušta otpadnu vodu u okolno zemljište i ne zagaĊuje podzemnu vodu. Pre poĉetka iskopa rova. Najbolje je da se ovaj pad kontroliše nivelmanom. h2 L 0. najpre se na terenu izvrši obeleţavanje osovina rova i širine iskopa u svemu kako je opisano za spoljašnju dvorišnu vodovodnu mreţu.3.

ugraĊivanjem prikljuĉka na licu mesta od strane struĉne sluţbe gradskog preduzeća za vodovod i kanalizaciju. . Detalj prikljuĉka dvorišne na uliĉnu kanalizacionu mreţu 78 .

0m od regulacione linije) .na pravim deonicama ĉija duţina je veća od 200 (D – preĉnik cevi) .prikljuĉka objekta na uliĉnu kanalizacionu mreţu (ili na 1.promene preĉnika kanalizacione mreţe . Sluţe za kontrolu i odrţavanje funkcije kanalizacione mreţe.Shema prikljuĉka dvorišne na uliĉnu kanalizacionu mreţu Kontrola okna – ĉine posebno znaĉajne objekte na mreţi. Postavljaju se na mestima: .5÷2.ulivanja sekundarnih kanala .naglog denivelisanja dna kanalizacione mreţe (kaskadna okna) 79 .promene pravca kanalizacione mreţe (bilo po horizontali ili vertikalil) .

Na ovu se stranu ugraĊuju penjalice za silaz u okno. Okno se u gornjem delu suţava na otvor Ø600 mm ili 60·60cm tako da jedna strana okna i dalje ostane vertikalna. Okna se zatvaraju livenim poklopcima Ø600mm ili 60/60cm.J6. 90·90cm do 100·100cm.J6.5 Masa kg 28 53 104 154 163 JUS M.226 80 .221 M. Penjalice se rade od betonskog gvoţĊa Ø18mm.J6.J6. teţine prema mogućem spoljašnjem opterećenju koga treba da prime.5 62.Detalj kontrolnog okna Okna se rade od betona ili azbestcementa najĉešće gotovih prefabrikovanih elemenata i reĊe od opeke i kamena.J6.223 M.222 M. Dimenzija okna i oblik su uslovljeni potrebnim prostorom za rad radnika koji treba da izvrše odreĊenu intervenciju u oknu i iznose Ø100cm. 20mm ili od gotovih specijalnih gazišta. Poklopci za zatvaranje okna (prema JUS-u Opitno Namena opterećenje kN Vrtovi i pešaĉki prelazi 15 Dvorišne pešaĉke staze 50 Slabo prometni putevi 150 Ulice bez tranzitnog prometa i 250 putevi s lakšim prometom Ulice s tranzitnim prometom i putevi 400 Preĉnik Ø cm 60 60 62.224 M.5 62.

mreţa se ispituje na vodonepropus-nost spojeva vodom ili vazduhom (gasom): . . Mesta procurivanja se obeleţe. a prelaz sa manjeg na veći preĉnik treba izvršiti izravnanjem gornjih ivica cevi ĉime se obezbeĊuje lakše ispiranje eventualnog taloga u mreţi. Dno kontrolnog okna se moţe obraditi na dva naĉina: . Oštećeno mesto se kod ispitivanja vazduhom nalazi sapunicom dok se kod korišćenja 81 . IzmeĊu uzvodne i nizvodne deonice mreţe.3. neophodno je da se izvede posebna cevna veza izmeĊu gornjeg i donjeg nivoa kanalizacione mreţe u oknu. Montaţa cevne mreţe se vrši od prikljuĉka na uliĉni kolektor uzvodno do najudaljenijeg prikljuĉka glavnog odvoda iz objekta. KONTROLA IZVEDENE MREŢE Pre stavljanja izvedene mreţe u upotrebu. Kaskadna okna su namenjena za visinsko usaglašavanje kanalizacione mreţe.3 bara do jednog sata.4.Ispitivanje vazduhom (gasom) se vrši pomoću aparata sa kompresorom koji ubacuje gas pod pritiskom do 0.betoniranjem ravne ploĉe preko koje se montiraju fazonski komadi i cevi kanalizacione mreţe . Da bi odgovorilo svojoj funkciji kao i omogućio rad radniku. Mreţa se drţi pod pritiskom 15 minuta za koje vreme pritisak (za dobro izvedenu mreţu) ne bi smeo da opadne.saveznog znaĉaja I i II reda Na mestima promene preĉnika kanalizacione mreţe ugraĊuje se kontrolno okno. popravljaju i ceo postupak ispitivanja ponavlja. posle ĉega se vrši pregled mreţe.3 bara. mreţa napunjena vodom drţi pod pritiskom od 0.Ispitivanje vodom se vrši na taj naĉin što se otvori ispitivane deonice zaĉepe.2 do 0. 1.obradom dna u obliku kinete (polucevi) za otvoreno prihvatanje i dovoĊenje otpadnih voda od uzvodnog i sekundarnog kanala dvorišne kanalizacione mreţe.

4. Pumpa se automatski ukljuĉuje preko posebnog plovka kojim se reguliše nivo vode za ukljuĉenje. Kod vertikalnih pumpi. 1. podrumi. MANJI UREĐAJI ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA U sluĉaju da se objekat nalazi van gradskog podruĉja.4. koje su po konstrukciji lopatica i rotora prilagoĊene sastavu otpadne vode. Oštećeno mesto ispusta se popravlja. specijalni objekti) otpadne vode se preko sabirnog okna prihvata i prepumpava do najbliţeg dela unutrašnje kanalizacione mreţe.SPECIJALNI SLUČAJEVI I PROBLEMATIKA 1.4.mirišljavih gasova (amonijak) utvrĊuje mirisom.PREPUMPAVANJE OTPADNIH VODA Na mestima gde su sanitarni objekti na niţem nivou od spoljašnje kanalizacione mreţe (kotlarnice. a elektromotor se nalazi iznad nivoa vode u sabirnom oknu.2. koje su po konstrukciji lopatica i rotora prilagoĊene sastavu otpadne vode.1. Za prepumpavanje se koriste specijalne vrste fekalnih centrifugalnih pumpi. gde ne postoji gradska kanalizaciona mreţa problem dispozicije otpadnih voda objekata rešava se preko manjih 82 . a postupak ispitivanja ponavlja. Kod vertikalnih pumpi (ĉešći oblik) pumpa je potopljena. odnosno iskljuĉenje pumpe. Fekalna centrifugalna pumpa 1.

koji se posebno bave problemima preĉišćavanja otpadnih voda i zaštite vodotoka. Preĉišćena voda se zatim ispuštaju u prirodni prijemnik (vodotok ili zemljište). Prva komora je namenjena za taloţenje suspendovanog materijala i zadrţavanje plivajućih materija i masti.00 2.0 do 1.zakonskih uslova za ispust otpadnih voda u prirodni prijemnik.ureĊaja za mehaniĉko i biološko preĉišćavanje otpadnih voda. .67 2.5m.dan) stanovniku ( l) Nemaĉka 150 300 Austrija 500 400 Švajcarska 170 500 SAD 200 500 Drţava Minimalno Zadrţavanje po dozvoljena vode u jami veliĉina jame (l) (dan) 3000 3000 3000 2800 2. izbor i veliĉinu ovih ureĊaja ipak treba prepustiti struĉnim ljudima. Izbor i veliĉina ureĊaja zavisi od: . a organskih materija primenom biološkog procesa sa aktivnim muljem. Vodonepropusne jame – bazeni se rade od betona. Upotreba procednih septiĉkih jama u naselju je praktiĉno zabranjena. Zbog toga je ona po zapremini za 2 do 3 puta veća od ostalih komora. pravougaonog su i izduţenog oblika. Okvirne zapremine septiĉke jame Potrošnja vode Zapremina qs septika (l/st.94 2. dubine 1.50 83 . Za naselja manja od 50 stanovnika ĉestu primenu imaju septiĉke jame. Obzirom na veliku kolebljivost koliĉina otpadnih voda iz objekata u toku dana. Bezen se radi sa više komora (od 2 do 4) što zavisi od broja korisnika objekta. Većina ovih ureĊaja radi na principu uklanjanja suspendovanih ĉestica preko taloţnica. kao i sve preciznijih i oštrijih zahteva u pogledu ispusta otpadnih voda u prirodne vodotoke. Zapremina septiĉke jame se u nedostatku naših propisa okvirno moţe odrediti prema standardima utvrĊenim za neke od Evropskih zemalja i SAD. odnosa strana b:1 =1:4 do 1:5.koliĉine i kvaliteta otpadnih voda i . Na trţištu se nalazi nekoliko tipiziranih ureĊaja koji se mogu prilagoĊavati opterećenju koje potiĉe od naselja veliĉine od 50 do 500 stanovnika.broja stanovnika odnosno korisnika objekata.

Septiĉka

jama

84

1) Za bunar zapremine vode 2,0 m3 ĉije je hlorni broj vode a = 0,4mg/l treba definisati potrebnu zapreminu natrijum hipohlorita – "varikine" koncentracije 4% Cl2. Za dezinfekciju vode u bunaru. Rešenje: V d D 10 C

0,7 10 3 35cm 3 1g = 1 cm3 4 100 d = a+b = 0,4 + 0,3 = 0,7 mg/l Cl2 = 0,7 10 3 g/l. 2) s kote rezervoara 520 na kotu 490mm treba dovesti q:5 l/s, na odstojanje od 900m. Koliki je preĉnik dovoda? Rad: h = 520 – 490 = 30m h 30 J 0,033 3,33% L 900 Sa dijagrama oĉitavamo D=80 mm, v=1,1 m/ѕ. 3) Odrediti kotu rezervoara ako su ĉesme nakoti 200 i rastojanju od 250 m a svaka treba da da po 0,3 l/s.
3

2 10

3

Rad:

- kota pijezometra u (3) je 205 m - kota pijezometra u (2) treba da bude takva da pokrije gubitke Q2-3 = q3 = 0,3 l/s. i Ø1" J=4,4% h2-3 = L2-3 · ζ2-3 = 250 · 0,044 = 11 m - kota pijezometra u (2) je 205+11=216 m. - Pijezometar u (1) pokriva gubitke Q1-2 = q2+ q3 = 0,6 l/s kroz 0/5/4" na deonici h1-2 =250 m. h1-2 = L1-2 · J1-2= 250 · 0,052 = 13 m - kota pijezometra u (1) iznosi KP2+h1-2 = 216 + 13 = 229 - visina vode u rezervoaru analogno ranije objašnjenom je: QR-1 = q1 + q2 +qr = 0,9 l/s; Ø 6/4" J R-1 = 10,4% hr-1 = 250 ·0,10 =26 m. Hr = 229 + 26 = 255 m

VI ZADACI I VEŢBE
1. ZADATAK

85

Za neku kišu intenziteta i (mm/h) koja je padala Tk ĉasova (h) na slivno podruĉje F(km2) izvesti obrazac za maksimalni proticaj Qmax (m3/ѕ) ako : - se vreme poĉetka padanja kiše poklapa sa vremenom poĉetka porasta proticaja - je vreme "zakašnjenja" pojave Qmax u odnosu na "teţište" kiše - je vreme porasta proticaja Tk t p Tp 2 - je vreme porasta proticaja velike vode 1 Tp Tk k - je trajanje proticaja velike vode Tb = Tp + Tr = Tp · (1 + k) usvojiti Δ hidrogram Rad:
d

Pe F

Qmax Qmax Qmax

Qmax Tb ; 2 2 Pe F 2 Pe F Tb T p Tr 2 Fie Tk 1 k Tp

2 Pe F T p (1 Tr T p ) 4 Fie T p t p 1 k Tp

2 F Pe 1 k Tp

Pe

ieTk

t 4 Fie (1 p ) 1 k Tp

i sl.

86

gornji obrazac se moţe preurediti za tekuću potrebu: 2 Fi Tk 2 10 106 0.03 103 m3 Qmax (Tp Tr ) 3.2) 60 60 2 771.2 Tp Rad Ako se pretpostavi da je i =ie. Sraĉunati: 1) vrednost najvećeg proticaja 87 .5 4.2.0257 3 Qmax 200259.2 3. tp = 2 22 Tk ĉasa Tr k 1.2 2 p 2 2 5200 i 25.63 (3. F= 10 km2 . i (mm/ h) (u obrascu je Tk u minutama).0257m / h 22 180 Tk 3časa 3 60 180 min Tp Tr d Tp k Tp Tk 2 3 3. ZADATAK Na slivno podruĉje površine F=1000 km2 padala je kiša Tk=5 ĉasova. ZADATAK Pomoću izvedenog obrasca sraĉunati Qmax i zapreminu otekle vode ako je 5200 Tk=3ĉasa.63m3 / s 3 1 k T Tk 1 1.2časa 2 2 55.74mm / h 0. Pod pretpostavkom da je kiša po intenzitetu bila ravna najjaĉim pljuskovima opaţenim na tom 800 podruĉju definisani obrascem i(mm / čas ) (Tk –u minutima) 52 Tk Da proseĉni gubici usled isparavanja i infiltracije iznose D=E+I= 10mm/ĉas i da je vreme koncentracije proticaja tp = 10 ĉasova.5časa 2 1.74m3 / čas 55.5 4.

5 25 0.65 10 m 6 3 -ukupno pala voda e -ukupno otekla voda e 3) Qmax (Tp Tr ) 2 ie i e 12.65 10 6 m 3 4.96m3 / s i 22.02273m / čas 5čas 1000 1 106 m2 6 i Tk F Kontrola: 0.73 10 12.65 106 113.5 25 ) 2 63.01273 5čas 1000 10 63.96 60 60 (12 .5časova 2 2 2Tp 2 12. zadatka.01273m / čas 3.73mm / čas 52 300 Tk 5časova 5 60 300 min 2) P F e i Tk F 0. sraĉunati zapreminu otekle vode od kiše ĉiji je hijetogram: k=2 F=10 km2 tp=2 ĉasa Rad Za svaku kišu se posebno radi hidrogram.39 106 m3 / čas 942. pa se onda zbrajaju 88 . ZADATAK Za izveden obrazac za Qmax iz 1.01273 5 1000 1 106 12.5 25časova Tp 2 Pe F Tb f 2 ie Tk F Tp Tr 2 0.73mm / čas 8000 22.2) veliĉinu ukupno pale i ukupno otekle vode 3) koeficijent oticaja Rad 1) Tp Tr Qmax ie i Tk 5 10 12.73 22.65 106 0.56 63.73 942 .

Naći koeficijent oticaja sa sliva. Usvajam Q=143 m3/ѕ 89 . Vodotok drenira sliv od A=350 km2. Posle kiše uniformnog intenziteta 12 min/ĉas i trajanja 2 ĉasa. ZADATAK Rezultati merenja vodostaja i proticaja su dati u tabeli.89 10 3 m3 / čas 44 .444445 103 s 2 Rad: A=350 km2 i = 12 mm/ĉas Tk = 2 ĉasa Qmax = 143 m3/ѕ Tb = 10 ĉas N=170 cm Ekstrapolacijom ili crtanjem dijagrama pa oĉitavanjem se dobija odgovarajuće Q. ako se formira Δ hidrogram sa bazom od 10 ĉasova Vodostaj 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 N(m) Proticaj 13 27 43 62 83 107 131 154 179 207 Q (m3/ѕ) 6 88.88889 103 (3 6) 2 44. izmeren je maksimalni vodostaj od 170 cm.i 20 min/ čas 2 20 1 10 2 10 10 6 2 (1 2)( 2 ) 2 3 2 Fi Tk 1 k T Tk p 2 i 10 min/ čas Qm ax Q 2 m ax uk 1 88.45 10 3 m3 / čas 1 Qmax (Tp Tr ) 2 2 Qmax (Tp Tr ) 2 2 6 400000 10 200000 10 600000 103 m3 Tk 2 Tp t k 2 3 2 2 Tr k Tp 2 3 6 Kontrola: i1 Tk F i2 Tk F (20 10) 1 10 3 10 106 2 600000m3 uk 1 2 5.

1667+0.1667 ĉasa Tc-Tk=0.666=1ĉas Tb=1ĉas e 2 Qmax Qmax Tk 2 e Qmax (Tc Tk ) Qmax 0.4 d .833 1.8333-0.57 10 6 m 3 8. Zatim sraĉunati bazu hidrograma i Qmax.02 m/ĉas Tk=10min =0.1667 Qmax 0 1.72m 3 P A i Tk A e e Tk=0. Rad: A=10 ha=100000 m2 i0=20 mm/ĉas=0.8 333.57 0.2 266. Brzina kretanja vode sabirnim kanalom je 10 m/min.2 e 0.02 0. Odrediti zapreminu otekle vode sa sliva ako je koeficijent oticaja η=0.pala voda 6.4m 3 0.6666 Tb=2Tk+Tc-Tk=2 ·0.8 L 500m Tc 50 min v 10m / min 0.d Q max Tb 2 143 60 60 10 2 3 2.1667=0.72 320.4 10 6 m 3 p A 12 1 10 2 350 10 6 Vd 2.1667 ĉasa vk= 10 m/min η = 0.1667 100000 333.8333časa Tk Tc 0.otekla voda .4 266.8.31 V 8. ZADATAK Na jedan veštaĉki sliv površine 10 ha padala je kiša uniformnog intenziteta i0 =20 mm/ĉas trajanja 10 minuta.08m3 / čas 90 .

Rad: Pala voda za R=55 mm P A 55 1 10 3 1200 1 106 66 106 m3 Na ovaj naĉin se dobije veza vremena i proticaja i formira se tablica.8 0.8333 320. Ta kiša je izazvala poplavni talas sa vodostajima na vodomernoj stanici prikazanim u tabeli 1. koja moţe da posluţi i za sraĉunavanje otekle vode. povlaĉenjem horizontalne iz taĉke A) 91 .02 100000 0. ZADATAK Na sliv površine A=1200 km2 palo je proseĉno 55mm kiše.1667 0. Zatim se nacrta hidrogram oticaja i izvrši se odvajanje baznog i površinskog oticaja na jedan od mogućih naĉina (npr. Tabela 1 Vreme t (ĉas) 0 8 16 24 32 40 48 56 64 72 80 Vodostaj H(cm) 50 159 216 199 142 114 98 86 76 68 58 Kriva proticaja data je u tabeli 2 Tabela 2 Vodostaj H(cm) 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 Proticaj Q(m3 /ѕ) 13 27 43 62 83 107 131 154 179 207 Sraĉunati zapreminu pale i otekle vode i utvrditi koeficijent oticaja i nacrtati hidrogram oticaja.08m3 / čas 7.Kontrola: Qmax i A Tk Tc 0.

5n +2. ZADATAK Rezultati hidrometrijskog merenja (broj obrtaja elise hidrometrijskog krila N za vreme t = 60sec) su prikazani u tabeli 1.2 h 0.45 0.8h 1.2 40.vsr: Oĉitano vsr =38 cm/ѕ n 92 .08 4 34.2 40. a izgled mernog profila na slici 1.2 0.33 N N t 60 .8h Dno 120 90 75 65 180 120 90 75 Rad: Brzine u vertikalama V1 V2 Odstojanje od Odstojanje u (m) V1(m/ѕ) Odstojanje u (m) V2 (cm/s) površina 0 40.4 53.6 34.4 53.95 0. 2 Odstojanje N N Od površina 90 150 0.45 0.2 h 0.45 (v u cm/s) Tabela 1 Vert.8 78.33 3. 1 Vert.7 0 66. Koeficijent oticaja je d d koja 8.7 2.Sada se oĉitavaju vrednosti površinskog oticaja i traţi se površina predstavlja zapreminu otekle vode.6h 0. ako je jednaĉina hidrometrijskog krila data kao: V=25.7 Dno 2 30. sraĉunati proticaj.6h 1.

2 9.95 78.7 34.316 0.3 9.45 40.7 2.33 80 80 5805 10592 366 3001.45 40.1 9.7 34.7 53.2cm 2 / s 57.844 2 Q 9. ZADATAK Za hidrometrijski profil A.1 120 130 140 9.33 30.45 80 160 2 2 53. (ispravan postupak) hmax 53.7 0.2 78.2 9. odrediti proticaj u vodotoku grafoanalitiĉkim postupkom Redni broj vertikale Odstojanje od leve obale (m) Dubina vode (m) I 0 20 0 9.1 93 .164m 3 / s 9.U principu potrebno je da se naĊe porvšina dijagrama v=f(h) i da se ta površina podeli sa hmax.3 9.74 3.95 53.6 11.3 9.33 vdh 40 80 40 0 2 2 2 34.8cm 2 / s 2 hmax 1 sr v 0 vdh hmax 8437.8 200 42.844 3 0.08 40 8437.3 9.3 34 50 II 60 70 80 90 III 100 110 9.7 40.7 10.45 40.91cm / s 2 sr v 2.2 2 2 23165. na osnovu rezultata merenja brzine vode.316 2 2 Q 1.19cm / s vdh 66.2424 Q 0.7 40.1816 4.

222 6.222m 3 / s / m' b2 60 20 40m Q 0.222 (0.55 9.45) 40 0...115m 3 / s / m' b1 20 0 20m 0.8 VII 284 6..5) 0.469 VIII 324 4.7q VIII b 9 2 i I Rad: qI vI h I q II 0.45) 46 .669 0.618 8.968 9.7(0.513 370 0 Proticaj sraĉunati po obrascu VIII qi qi 1 Q 0.993 9.4) (0.4) (0.968 9.877 9.3 6.8) (0.7q I b1 b j 0. ZADATAK 94 .8) 40 50 48 2 2 2 (0.Srednje brzine (m/ѕ) 0.1) (0.m 3 / s 2 10.115 6.115 20 5.877 215 9.513 4.7 V 200 9.993 170 9.3 5.7) (0.7) (0.55 0.2 VI 234 8.1) (0.993 9.4 0.877 9.618 254 7.45 0.469 6.5 0.8 0.469 6.7 0.5) 42 34 50 2 2 2 (o.968 IV 158 9.618 8.669 9.513 4.7 5.

21 0.384m / s hmax ( 0.30 Broj vetikala Brzina vode V (m/ѕ) vertikala I II III površina 0.75 0.70 I 22 1.38 0.21) 2 2 0.6 0.7h 0.25 0.5 0.05 Sraĉunati protok u reci.25 0.7 I vsr (0.036) / 0.60 III 24 0.60 0.154 0.Na vodotoku koji drenira slivno podruĉje od F=750km2 izvršeno je merenje protoka vode.80 0.5 0.09 0.35 18 1.45 0.18 tabela 1 14 12 0.09 0.4h 0.52 0.28 2 0.7 95 .25 0.78 0.25 0.90 10 0.20 II 16 0.079 0.50 0.10 20 1. Iz dnevnika merenja uzeti su podaci o proticajnom profilu (tabela 1) i brzina u odabranim taĉkama preseka (tabela 2) Proticajni presek Stacionaţa (m) 28 26 Dubina h (m) 0 0. Rad hmax I v sr 0 vdh 0.15 8 0 tabela 2 dno 0.

18 0.050 0.020) / 0.701 0.05 0.38 0.18 0..701 0.7 0. pretpostavljajući linearnu promenu brzina izmeĊu mernih profila gde su merene dubine.2 0. postavlja se pitanje potrebe da se to radi.18 / 0.78 0.24 0.52 0.73 0.45 0.269 10 6 0..II v sr v sr II 0.178 0. MeĊutim.0.6 2 2 2 (0.178 4 Q .6 0.221 0..269 4 2 2 Napomena: taĉnija vrednost za Q bi se dobila kada bi se traţila vrednost za svako qi za koje imamo merenu dubinu.18 0.36) / 1.48 0.126)1.m / s 0.367 0.595m / s ( III v sr v sr III 0.78 0.297 m / s ( Q 0.7 0.108 0.38 0. 96 .2 2 2 (0.

A. A – P i površina sliva[m3] Wd Wb е . [m3 /ѕ] – proticaj.površina sliva (km2) P A [m3 /ѕ] η – koeficijent oticaja Pe i e e R – padavine.zapremina pale kiše. f – infiltracija tk – trajanje kiše Re = R – Rf . v – srednja brzina putovanja vode duţ sliva Q slika96 Q max заTc ie A Tk d Pe A Q max Q max Tb 2 2Pe A 2i e T Tb T 97 .VEŢBE Re – efektivne padavine [mm] Wd .deo koji ide u infiltraciju L Tc .intenzitet kiše Q = Qd + Qb. Re =i·tk . .f·tk T . T – vreme padanja Ie = i – f .direktni oticaj (površina hidrograma direktnog oticanja Pe A Wd – zapremina otekle vode (m3 ).zapremina otekle vode. Qb – bazni oticaj T R – visina kiše [mm].zapremina vode baznog oticaja P i mm / min . v L – brzina sliva.zapremina pale vode Wb .

98 .

.............. 6 4.............................. 25 3......3....................................... 4 3.......... 26 3..........................................1.OTICAJ . 0 1........................................................................................ 3 1............................................ 32 1........1....................................PROSECANJE REĈNIH KRIVINA ..................................8............................6.................. 3 2................... 36 1.............................3............ 1 II HIDROLOGIJA I HIDROMETRIJA ............. OSNOVNI POJMOVI .............. 61 1......................... PADAVINE .................................8.............................................. MATERIJALI ZA IZVOĐENJE MREŢE (SPOLJAŠNJI I UNUTRAŠNJI)........ POTREBE ZA VODOM .........1....................................... VODOZAHVATNI OBJEKTI .... 4 3.............6...... 3 3...................................... 32 1....................................................... MATERIJALI I IZVOĐENJE .....................................2....................................... VODOVODNA MREŢA (SPOLJAŠNJA).......... 7 5....................4................5. ODREĐIVANJE ISPARAVANJA ....... IZVORIŠTE VODE ................. 26 3..... 49 1.. HIDROLOGIJA..7...................... 54 1......................................................................3....................... 25 3...................................... INFILTRACIJA (PONIRANJE VODE) .... 19 1............................................ OBRADA I ANALIZA PADAVINA ........ VODOPRIVREDNI PLANOVI I VODOPRIVREDNE OSNOVE ................ UVOD....2... IZRAŢAVANJE PADAVINA ............ 32 1..................... 8 6.............................................. INTERCEPCIJA...... IZVOĐENJE MREŢE ............................. 66 99 ................. 9 8.... 3................SADRŢAJ I VODOPRIVREDA ..... 64 V SPOLJAŠNJA KANALIZACIONA MREŢA ......... 53 1.....................2.......... PROJEKTOVANJE MREŢE ................3............................. 14 III UREĐENJE VODOTOKA ................... Error! Bookmark not defined....MATERIJALI ZA IZRADU REGULACIONIH GRAĐEVINA................................... PRIKAZIVANJE....................1............... REGULACIONE GRAĐEVINE.......1..............8........................................... 8 7................................................................................................... ATESTIRANJE I UPOTREBNA DOZVOLA ZA IZVEDENU MREŢU 63 1.........................4.................................................................................. RADOVI NA UREĐENJU PRIRODNIH TOKOVA.......... NANOS .................. 25 3............................... MERENJE PROTICAJA ..MERENJE PADAVINA .............3................ PRORAĈUNA SPOLJAŠNJE VODOVODNE MREŢE ...................................................... 31 IV SNABDEVANJE VODOM I KANALISANJE ....................... REGULACIONE GRAĐEVINE ........ 6 4................5....................................................................................................................5.............. 66 1.....................................8......... REZERVOARI .........................3............................................................................................. REGULACIONI RADOVI I GRAĐEVINE..........................................................................................7...............................................................3........................... Error! Bookmark not defined.................. REGULACIJA REĈNIH UŠĆA .........1... 37 1....................3.................8.......3............ 25 3...................... PRORAĈUN LINIJA NIVOA VODE ............................ 4 3..................................................................................................................1........... 49 1..................................8................................................................ BIOTEHNIĈKI RADOVI ................... UVOD .................. 47 1.................................. 45 1........................... SNABDEVANJE VODOM ......ELEMENTI REGULACIONIH GRAĐEVINA........... 2...4.........8.................................................... KVALITET VODE ....2. 34 1.....3...........2.............. 31 3................................................HIDROLOŠKI CIKLUS .................................. VODOPRIVREDA ......... ISPARAVANJE I TRANSPIRACIJA..................................................... UREĐAJI ZA ZAHVAT I POTISKIVANJE VODE ..............................................................8...... 1 2....... 40 1..................... BAGERSKI RADOVI .................. 25 3. DEZINFEKCIJA OBJEKATA I VODE ........................................... 50 1.................

... 68 1...........1............................. 82 1...........................................1..........2......4................................SPECIJALNI SLUĈAJEVI I PROBLEMATIKA ....... PRORAĈUN MREŢE ...................... 67 1.................................. DIMENZIONISANJE MREŢE .................................3............. MANJI UREĐAJI ZA PREĈIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA.....3....2...PREPUMPAVANJE OTPADNIH VODA ............................2..............3....4.. POLAZNI ELEMENTI ........................................................... 82 VI ZADACI I VEŢBE ..... 81 1. IZVOĐENJE MREŢE ...............................4........3..... 82 1................... 73 1...............PROJEKTOVANJE MREŢE ........ 77 1............4...................................................... 85 100 .......................... KONTROLA IZVEDENE MREŢE..............................3......3................................. 68 1..................................1.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful