UNIVERZITET U PRIŠTINI FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA Kosovska Mitrovica

GraĎevinski odsek Predmet: Hidrotehnika Број ЕСПБ (ECTS) бодова: Недељни фонд часова: IV semestar ___5____ ___4____

HIDROTEHNIKA
- PREDAVANJA -

I - VODOPRIVREDA
1. VODOPRIVREDA
Pod vodoprivredom treba podrazumevati svaku delatnost na vodama koja ima privredni znaĉaj, bilo da se radi o proizvodnji novih dobara, bilo o zaštiti već proizvedenih, bilo o zaštiti prirodom datih blaga koja sluţe proizvodnji. Disciplina koja vodoprivredu tretira u tehniĉkom smislu je hidrotehnika. Vodni resursi predstavljaju izvorišta vodnog blaga i to su samo one vode koje već imaju ili mogu imati odreĊenu upotrebnu vrednost. Široko shvaćena vodoprivreda kao privredna grana, moţe se podeliti na oblasti, koje su istovremeno i oblasti primenjene hidrotehnike. Vodoprivredne oblasti su: a) zaštita i razvijanje vodnih resursa b) ureĊenje voda i vodotoka c) korišćenje voda i vodotoka. Svaka od ovih oblasti se moţe podeliti u vodoprivredne grane, i to su: a) zaštita i razvijanje vodnih resursa: - štednja vode - preĉišćavanje upotrebljenih voda - vodno pravo i društvena zaštita voda - budući vodni resursi i njihovo negovanje b) ureĊenje voda i vodotoka - ureĊenje slivova - borba protiv erozije i bujica - regulisanje vodotokova - odbrana od (velikih voda) poplava i malih voda - odvodnjavanje poljoprivrednih zemljišta (drenaţa) - asanacija zemljišta - kanalisanje naselja c) korišćenje voda i vodotokova - snabdevanje naselja i industrije vodom - navodnjavanje (irigacija) - korišćenje vodnih snaga (hidroenergetika) - plovni putevi i plovidba - ribogojstvo - rekreacija, lov, sport i turizam na vodama - vojne potrebe

2. VODOPRIVREDNI PLANOVI I VODOPRIVREDNE OSNOVE
Prema nalazištu na kome su, vode se dele na: a) atmosferske vode – nalaze se u atmosferi, najĉešće u obliku pare (oblaci, vazdušna vlaga), a reĊe i to samo kratko vreme kao veće kapljice ili ĉvrste padavine; b) površinske vode – nalaze se na zemljinoj površini u obliku izvora, potoĉića, potoka, reĉica, reka, jezera, mora i okeana; c) podzemne vode – nalaze se u obliku podzemne vlage ili podzemnih izdani. Prema stanju u kome se nalaze, vode se dele na stajaće (bare, moĉvare, jezera, mora, okeane) i tekuće (svi vodotoci). Strogo uzevši sve vode su pokretne. Prostori bivše Jugoslavije se karakterišu velikom raznolikošću po pogledu rasporeda padavina (od 500mm/god do 5300mm/god) pri ĉemu je karakteristiĉno da su 1

najviše padavina tamo gde ima najmanje vode i obratno. Osim toga, moţe se reći da naša zemlja ima razvijenu mreţu vodotokova, ali koliĉine vode u njima nisu rasporeĊene onako kako bi nama odgovaralo. Zato se preduzimaju hidrotehniĉki radovi da se ove anomalije isprave i da se obezbede potrebne koliĉine i kvalitet vode u zahtevanom vremenu. To su jako skupi radovi, pa treba planirati ove radove, da bi se dobili optimalni efekti. Za potrebe optimalnog gazdovanja vodama rade se vodoprivredni planovi i vodoprivredne osnove. Vodoprivredni plan je plan vodoprivrednih akcija u narednom periodu, sa kadrovima i sredstvima sa kojima se stvarno raspolaţe i sa ograniĉenim ciljevima. Naprimer, u slivu V. Morave, prema vodoprivrednoj osnovi treba podići 100 brana. Za to nema sredstava, ali podizanje prvih desetak brana je u planu. Zato se moţe reći da je vodoprivredni plan iseĉak iz vodoprivredne osnove, mada moţe biti saĉinjen i bez nje, polazeći od smernica društvenih ili drţavnih planova. Vodoprivredni plan treba da odgovori na sledeća pitanja: - šta treba da se uradi - koji su planski ciljevi - koji su zakoni ispunjenja planskih zadataka - ko treba da ispuni planske zadatke - koliki su bilansi snaga i sredstava koje treba angaţovati za izvršenje plana. Vodoprivredna osnova predstavlja kompleksno rešenje korišćenja i razvoja vodnih resursa. Ĉine je privredni i tehniĉki planovi i projekti za upravljanje, korišćenjem i zaštitom voda. Rade se za pojedine društveno-politiĉke zajednice (drţavu, republiku, pokrajinu) i to za jedan ili više slivova. Sliv je osnovna vodoprivredna jedinica. Vodoprivredna osnova treba da predstavlja optimalno rešenje za one interese koji su sagledani i priznati kao interesi slivnog podruĉja. Vodoprivredna osnova treba da odgovori na sledeća pitanja: - šta treba da se uradi - koji su planski ciljevi (šta se postiţe) - koliki su bilansi snaga i sredstava koja bi trebalo angaţovati za ostvarenje osnove. Na osnovu ovoga, moţe se reći da vodoprivredni plan ostvaruje ograniĉene zadatke, birajući rešenja prema parcijalnim potencijalima vodotoka, a vodoprivredna osnova se bavi korišćenjem i razvojem totalnog potencijala.

2

Osim toga. 2. 71% površine zemlje je prekriveno vodom. kopno i okeane. HIDROLOGIJA Hidrologija je nauka o vodama.da li su proticaji vodotoka na lokaciji dovoljni da zadovolje potrebe za vodom (snabdevanje naselja. UporeĊujući potrebe i koliĉine raspoloţivih voda vidi se da ĉoveĉanstvo ima dovoljno vode za svoje potrebe. Potrebe za vodom su sve veće. Glavna pokretaĉka snaga dinamiĉkog procesa formiranja i transporta vodene pare je sunĉeva energija.4 milijardi km3. pa se smanjuje koliĉina kvalitetnih voda. Moţe se reći da je voda najrasprostranjenija materija na zemlji.i sliĉna pitanja. pojave i procese koji se dešavaju u njima i odreĊuje zakonitosti razvoja tih pojava i procesa. samo što se te koliĉine raspoloţive vode stalno zagaĊuju. Zadatak hidrologije je da odgovori na mnoga pitanja: . termiĉki reţim reke. Opšte rezerve vode na zemlji procenjuje se na oko 1.kakav je reţim malih.kakav je reţim podzemnih voda datog podruĉja (izdašnost i kvalitet) . i ta se potreba stalno povećava. melioracije..3×106 km3 a samo oko 126×106 km3 se moţe koristiti iz jezera i reka..da li će za potrebe vodosnabdevanja biti potrebna brana i kolika .II . pojave leda i sl. 3 . Ona prouĉava i opisuje (kvalitativno i kvantitativno) prirodne vode. To je jedna od osnovnih vodoprivrednih disciplina. fiziĉko-hemijski i biološki parametri vodotoka . od ĉega koliĉine slatke vode iznose oko 33.HIDROLOŠKI CIKLUS Vodni resursi zemlje nalaze se u jednom neprekidnom kruţnom transportnom procesu koji se naziva hidrološki (ili vodni) ciklus. industrije.HIDROLOGIJA I HIDROMETRIJA 1.prognoze (kratkoroĉne i dugoroĉne) vodostaja. litosferu i hidrosferu. a za pojave padavina i teĉenja u vodotocima termodinamiĉki procesi u atmosferi i sila gravitacije.uticaj ĉoveka na slivu reke na reţim oticaja i reţim podzemnih voda . slatke vode su na zemljinoj površini rasporeĊene neravnomerno (oko 60% kopna su sušna podruĉja). a koji povezuje atmosferu.koliĉine reĉnog nanosa. . a ona je prisutna u znatnim koliĉinama ispod površine terena kao podzemna voda (slobodna ili vezana). odnosno atmosferu. tako da danas stanovništvu treba više od 8 milijardi m3 vode dnevno. srednjih i velikih voda .) . proticaja.

PADAVINE U atmosferi se uvek nalaze izvesne koliĉine vodene pare. To je sloj vode koji se dobija merenjem padavina u odreĊenom vremenu. Stacionarno se meri sa 3 stalna poloţaja pomoću posebnih letvi (snegomera). kako bi se omogućilo prognoziranje proletnjih dotoka. Kišomer je obiĉna valjkasta posuda. tako da se odmah ĉita broj mm posle kiše (1mm pale kiše odgovara 1l/m2). Na visinu padavina utiĉu: geografska širina. IZRAŢAVANJE PADAVINA Padavine se izraţavaju visinom padavina P u (mm). a unutar veće posude je manja koja se vadi. a 50km2 na ostrvima. odnosno to je visina ukupno palog vodenog stuba. 3. totalizatorima i snegomerima. uticaj reljefa. Treba napomenuti da je isparavanje u toku godine 39 puta veće od koliĉine vode u atmosferi što znaĉi da se otprilike svakih 9 dana u atmosferi menjaju vodene mase. 4 . šuma. Retko se ĉita (na 6 meseci ili 1 godinu). Sneg se meri na dva naĉina: stacionarno i ekspedicijski. Valjkasta posuda (cilindar) je površine od 200 cm2.MERENJE PADAVINA Padavine se mere: kišometrima.5×106km3. Kada se vazduh rashladi ispod temperature taĉke rose. a za nas su od interesa kiša i sneg. Kišomer se oĉitava obiĉno jednom dnevno a 2 koliĉina pale kiše se izraţava u l/m . Kišomer se postavlja tako da na njega nemaju uticaj susedni objekti (zgrade. Ovo se obavlja najĉešće radi definisanja rezervi vode u slivu. vodena para se kondenzuje u kapljice ili ledene kristale i nastaju padavine (kiša. voda se izliva iz manje posude u menzuru koja je posebno graduisana.1. Sistem merenja se obavlja po stanicama koje se postavljaju obiĉno na 150÷250km2.). površinski oticaj i infiltracija i podzemne vode. drveće itd. Fiziĉki mehanizam stvaranja padavina izuĉava meteorologija. Ekspedicijski se meri visina sneţnog pokrivaĉa.Najznaĉajnije komponente hidrološkog ciklusa sa aspekta hidrologije su: isparavanje i transpiracija. Intenzitet kiše predstavlja odnos padavina i vremena u kom su se one desile. i sadrţaj vode u snegu. intercepcija. odnosno kao P(mm). većih gradova. što bi trebalo da znaĉi da teorijski imamo dovoljno vode na raspolaganju. Merenje padavina i obrada se vrši na hidrometeorološkim stanicama. padavine. sneg. krupa. pluviografima (ombrografi). nadmorska visina. montira se na nosaĉu. 3. Pri merenju visine vodenog taloga. Za odreĊivanje sadrţaja vode koristi se posebna šuplja vadilica. a zahvaćena zapremina snega meri se posebnom vagom. uticaj blizine mora. Totalizator se koristi za visoke i teško pristupaĉne terene. Koliĉina vode koja se troši u svetu iznosi 5. Inaĉe koliĉina vode koja je preferentna za ĉoveka (ona koja je obnovljiva kroz hidrološki ciklus) iznosi 36×106 km3. ili se otapa i meri.2. 3. na raznim delovima sliva. sugradica i grad). Kišomer sa satnim mehanizmom koji automatski ubeleţava visinu padavina tokom vremena naziva se pluviograf.

postoji više metoda za proraĉun vrednosti srednjih padavina u tom slivu za posmatrano razdoblje.P (m3 ) P A . T min čas Ako padavine nisu ravnomerno rasporeĊene po celom slivu.P mm mm u( ) obiĉno. Hijetogram pokazuje ili visinu vodenog taloga ili proseĉni intenzitet (min/ĉas) u jedinici razdoblja. a T – vreme trajanja kiše. Pošto traju kratko. P – padavine (mm) P pri ĉemu se pretpostavlja da su padavine na celoj teritoriji bile iste. a za intenzivne kiše koje traju 1 ĉas ili manje treba uvesti jedinicu od 1 minute. Ako nisu istog intenziteta onda se uzima: n P A PdA ili P i 1 Pi Ai . . P 0 idT . One su od velikog znaĉaja u hidrologiji i graĊevinarstvu jer izazivaju najveće protoke. mere se samo pluviografima.površina na koju je pala kiša (km2). gde je A. i→∞ i T α=0°. Varijacije intenziteta kiše se grafiĉki prikazuju sumarnom krivom ili hijetogramom. Thiessenova metoda (metoda poligona). onda je P . . i to su: metoda srednjih aritmetiĉkih sredina. ili ( ). gde je ΔAi – površina na kojoj je pala kiša visine Pi Proticaj – zapremina pale kiše Q T podeljena sa vremenom padanja T [m3/ѕ] 5 . visine padavina (P) i intenziteta kiše (isr): P isr (mm / min) T Ako se na sumarnoj krivi plaviografa odabere razdoblje (ΔT) i odredi ΔP=PV-PA . pa za T α=90°. odnosno ako ΔT →0 i AB T P i tg . metoda izohijeta.Intenzivne kiše – to su kiše koje imaju veliku snagu (intenzitet) i malo trajanje. koji omogućuju registrovanje poĉetka i kraja kiše. i →0 odnosno. gde je P – visina kiše.Zapremina pale kiše .

kapljica i kristala leda u atmosferi (evaporacija) i isparavanja sa biljnog pokrivaĉa (transpiracija). U zavisnosti od potreba. meseĉne. pa se zato posmatraju kao jedan – evapotranspiracija Et.3.uĉestalost padavina – definiše verovatnoću pojave odreĊenih padavina . OBRADA I ANALIZA PADAVINA Svrha prikazivanja padavina je njihova preglednost. i ona predstavlja ukupan gubitak vode u atmosferu putem isparavanja i transpiracije sa zemljine površine i njene vegetacije. snega i leda. Sva vlaga od koje se formiraju padavine potiĉe od isparavanja sa vodenih površina. 4. godišnje. dnevne. Za poljske uslove je praktiĉno nemoguće odvojiti isparavanje od transpiracije. a ima vode. Obavlja se danju pod uticajem sunĉeve radijacije i uglavnom tokom vegetacione sezone. Isparavanje je univerzalna pojava i dešava se svugde na moru i kopnu.dejstvo temperature – sa većom temperaturom raste i pritisak vodene pare i povećava se mogućnost vazduha da primi molekule vode 6 .kriva raspodele verovatnoće padavina itd. gde god postoji nezasićena atmosfera vodenom parom. ISPARAVANJE I TRANSPIRACIJA Pod isparavanjem se podrazumeva prelaz vode iz teĉnog stanja u gasovito odnosno iz ĉvrstog u gasovito stanje (sublimacija). Simbol za isparavanje (evaporaciju) je E i izraţava se obiĉno u (mm).interval varijacije visine padavina – definiše interval izmeĊu minimalnih i maksimalnih padavina. u zavisnosti od potreba.standardno odstupanje . Znaĉi transpiracija je proces isparavanja sa biljnog pokrivaĉa odreĊene površine zemlje. Ĉinioci koji utiĉu na isparavanje su: . padavine se prikazuju u obliku tabela (obiĉno sluţi za dokumentaciju) ili u obliku grafika (pregledan je za rad). [m3/ѕ/ha] A Q DA P A TA TA T i 3.koeficijent varijacije .Specifiĉni proticaj – ukupan proticaj podeljen sa ukupnom površinom sa koje je dobijen q q Q . sedmiĉne itd. Analiza padavina zavisi od svrhe prouĉavanja. . sa zemljišta. Isparavanje se deli na isparavanje sa vodene povrišine i na isparavanje sa tla. Mogu se obraĊivati pojedinaĉne padavine. i najĉešće se razmatraju sledeće veliĉine (dobijene iz osmatranja): . PRIKAZIVANJE.proseĉna visina padavina nad nekom površinom .

MeĊutim. kada poĉinje da se stvara kora. ako idemo u visinu.dejstvo vetra: a) povećava turbulenciju vazduha i brţe dovoĊenje molekula iz jaĉe zasićenih donjih slojeva u slabije zasićene gornje slojeve atmosfere. ako voda nije izloţena talasanju. Tu spada i merenje isparavanja iz velikih sudova razliĉitih vrsta. .dejstvo atmosferskog pritiska – isparavanje je veće sa opadanjem barometarskog pritiska. ODREĐIVANJE ISPARAVANJA Metode za ocenu veliĉine isparavanja ili evapotranspiracije mogu se podeliti u sledeće grupe: a) merenje pomoću isparitelja b) empirijske formule c) metode vodnog bilansa d) metode bilansa energije (toplotne energije) e) metoda transfera masa. a koji smanjuju isparavanje više nego što smanjenje pritiska povećava isparavanje. . sve dok se ne dobije oko 30% koncentracije.dejstvo deficita vlažnosti – on je merilo nedovoljne zasićenosti vazduha vodenom parom.. . zbog smanjenja temperature i deficita vlaţnosti. b) odnošenje vazdušnih masa zasićenih vodenom parom sa površina koje jaĉe isparavaju W – brzina vetra na odreĊenoj visini.kvalitet vode – isparavanje se smanjuje sa povećanjem sadrţaja soli u vodi. imamo situaciju da je ukupno isparavanje na većim visinama manje. . dimanzija i izloţenosti.manji baseni pored velikih vodenih površina.sudovi koji se postavljaju na vodene površine . W0 – brzina vetra na površini terena . d – deficit vlaţnosti. B – barometarski pritisak vazduha. Sa povećanjem deficita vlaţnosti raste i isparavanje pri odreĊenoj temperaturi. Morska voda zato isparava 2-3% manje nego slatka.dejstvo insolacije – to je sunĉeva energija (radijaciona toplota) koja direktno doĊe na površinu zemlje.evapometri tipa Vilda (Wild) i Pišea (Piche) i neki drugi koji mere isparavanje u toku dana sa odreĊenih malih vodenih površina izloţenih vazduhu u zaklonu. 4.1. d E C . ukopani u obali sa većim ili manjim dubinama 7 . B gde je C – koeficijent proporcionalnosti.a) Instrumenti za merenje isparavanja: . a radi rešavanje odreĊenih inţenjerskih problema .

5. u minutima) e – osnova prirodnog logaritma k – konstanta iscrpljenja za datu krivu. Podruĉje izmeĊu slobodne površine podzemne vode i površine terena. Uspešan matematiĉki izraz za intenzitet infiltracije dao je Horton: f fc ( f0 f c )e kt . Za dati sliv govori se o zapreminskom kapacitetu intercepcije. Oznaĉava se kao i sama infiltracija sa f i izraţava u [cm/ĉas] ili [mm/ĉas].3÷3m). koja zavisi od vrste tla. a ne dospe do površine terena i koji kasnije konaĉno ispari u atmosferu. i izraţava se u istim jedinicama kao i padavine. INFILTRACIJA (PONIRANJE VODE) Infiltracija je pojava prelaska vode sa površine terena u unutrašnjost zemljišta. granama i lišću i na ostalom vegetacionom pokrivaĉu sliva. dok se voda iznad ove površine naziva vlagom zemljišta. biljni pokrivaĉ. Intercepcija kao pojava zadrţavanja dela padavina postoji i u urbanim sredinama (voda na zgradama. toplota. Za poniranje odluĉujuću ulogu igra sloj zemlje prvih 5÷6 mm.). aktivnost podzemnih ţivotinja. odnosno finalni ravnoteţni infiltracioni kapacitet f0 – poĉetni kapacitet infiltracije u min/ĉas za t=0 t – vreme mereno od poĉetka kiše (npr. INTERCEPCIJA Deo padavina koji se zadrţava na krošnjama drveća. Vidovi kretanja podzemnih voda: . . naziva se podzemna voda. geografskih i topoloških osobina pa ĉak na istom mestu a prema vremenski promenljivim uticajima (vlaţnost zemljišta.Gravitaciono kretanje – uspostavlja se pod uticajem sile zemljine teţe. raste i poniranje do f. i kreće se na dole u pravcu slobodne površine podzemne vode.. turbulentno (najĉešće u karstu) i prelaz od laminarnog ka turbulentnom. gde je f – infiltracija u mm/ĉas za neko vreme t (mereno od poĉetka kiše) fc – kapacitet infiltracije površine tla za veliku vrednost t.instrumenti za merenje isparavanja odreĊenih kvadera (zapremina) zemljišnog sloja.. zove se gubitak vode intercepcijom. ako nema dovoljno padavina. prelazna zona i površinska zona (zona u kome je biljno korenje i gde je varijacija vlage velika). dimenzije napr. Jaĉina poniranja je promenljiva vrednost i zavisi od sastava zemljišta. Odvija se u sitnim nepravilnim šupljinama (kapilarama). deli se u tri zone: zona kapilarne vode (0. Infiltracioni kapacitet (jaĉina poniranja) je maksimalna sposobnost kojom površinsko tlo date lokacije moţe da upije vodu pri odreĊenim uslovima. . vegetacije i površine terena. a preko te granice poĉinje površinsko oticanje. u min-1 8 . Samo kretanje je laminarno.) i to je ona voda koja ne postaje deo ni površinskog ni podzemnog oticaja. Pri istim uslovima. Porastom padavina..Kapilarno – pokretaĉka sila su površinski naponi. 6.Pelikularno – pokretaĉka sila su molekularne sile atrakcije izmeĊu ĉestica zemlje i vode. Voda koja se nalazi ispod slobodne površine vode. Kod šumske vegetacije 1025% godišnjih padavina moţe postati gubitak na intercepciju. poniranje će se vršiti manjim iznosom f1 (f1< f). asfaltu i sl. gde se oprema i instrumenti nalaze ukopani u terenu (lizimetri). na deblu. Ovaj deo padavina ne uĉestvuje u oticaju. Moţe biti: laminarno (u poroznoj sredini).

slobodni oticaj 9 . i operiše proseĉnim intenzitetom infiltracije za ĉitav sliv.2 10 fc fs =0. Infiltracioni kapacitet se odreĊuje ili analizom hidrograma oticaja i hijetograma pale kiše ili upotrebom infiltrometra. odnosno poroznost. a kada je i<f jer se infiltracioni kapacitet smanjuje sporije nego po formuli. uzima se u obzir i infiltracija vode u zemljište.podpovršinski oticaj Qp .OTICAJ Oticaj je deo padavina koji otiĉe površinskim ili podzemnim putem u vodotoke datog sliva i pojavljuje se na njegovom izlaznom profilu. i min. gde su: Fp (S F) .voda koja otiĉe površinski Qpp . u trenutku poĉetka kiše F – sumarna infiltracija (mm) od trenutka t=0 do t=tc kada je f=fc a.) na osnovu eksperimenata postavio jednaĉinu: df k (f f c ) iz koje se i dobija Hortonova formula dt f fc ( f0 f c )e kt Ova formula pretpostavlja da tokom procesa infiltracije postoji dovoljna koliĉina vode. Kod ove metode psotoji teškoća odreĊivanja vrednosti f0. 7. preko empirijske jednaĉine f aFpn f c . n. vrednosti ide i do pet puta).zemljišna vlaga Fr . Do površinskog oticaja dolazi samo kada je intenzitet padavina veći od intenziteta infiltracije. Zato je Horton (1961. Upotrebljiv je samo kod malih slivnih površina.podzemni oticaj Qr .veliĉina potencijalne infiltracije do trenutka kada infiltracija postaje konstantna (u mm vode) Ѕ – zapreminski kapacitet tla za vodu. i>f. Q=Qp0+Qpp+Qp+Qr Qp0 . .) infiltracioni kapacitet izrazio u funkciji deficita vlaţnosti. Kod odreĊivanja efektivnih padavina. On je (1939. Jedan od prvih istraţivaĉa koji je uveo koncept infiltracije u hidrologiju je amerikanac Horton.8÷2.0 odnos fc se menja u toku godine (razlika max.oticaj (padavine) koji ide direktno u reku m .2÷290 f0 =210÷900 k=0.empirijske konstante Ovaj metod bazira se na parametrima zemljišta i vegetacije.f0 1.

Direktni ĉine Qp0 . orjentacija prema stranama sveta.karakteristike vodotokova: veliĉina i oblik popreĉnog preseka. urbanizacija (beton. oblik. asfalt).Qr – je u našim uslovima veoma mali zbog malih širina korita reka Qpp – je onaj oticaj koji se kroz površinski sloj zemlje. transpiracija itd. manje-više paralelno sa tlom kreće dok ne dospe do korita vodotoka.klimatski faktori: padavine. vodopropusnost. Mali je i mnogo kasni. vegetacioni pokrivaĉ. itd. irigacije. poljoprivreda itd. Dijagram koji pokazuje promenu proticaja nekog vodotoka na datoj lokaciji u toku vremena zove se hidrogram. pad. Retko je viljiv. . brane. Na oticaj utiĉu razni ĉinioci: .fiziografski faktori: . hidrografska mreţa. . duţina itd. Bazni ĉine Qp i Q pp . obrada zemljišta. Ne dolazi u kontakt sa nivoom podzemne vode. Koliĉina oticaja varira u prostoru i vremenu. nagib. Ukupni oticaj se grubo moţe podeliti spori na: direktni (brzi) i bazni (spori). vrsta tla. 10 .karakteristike sliva: veliĉina. rapavost.antropogeni faktori (ljudski faktor): nasipi. Qr i Q brzi pp . koji postoji i kada nema padavina. Svrha analize oticaja je da se odredi raspored oticaja u vremenu na karakteristiĉnom profilu gde će se najĉešće nešto graditi ili gde će se zahvatati voda. Qp – osnovni oticaj. isparavanje. . a kada izaĊe na površinu stvara vodotokove Qp0 – to je direktni oticaj koji površinom tla dolazi do vodotoka. regulacioni objekti.

11 .Hijetogram pale kiše i formiranje efektivnih padavina Hijetogram efektivne kiše (neto padavina) Hidrogram oticaja Tp – poĉetak oticaja posle poĉetka padavina TL – vreme kašnjenja sliva TB – vremenska baza hidrograma (vreme površinskog oticaja) TC – vreme koncentracije (podizanja) Tr – vreme opadanja (retardacije) AB – prilazni deo (prethodni oticaj) BD – grana porasta DG – grana opadanja CDE – vršni segment Qmax – vršni proticaj S i E – prevojne taĉke (taĉke infleksije) FG – recesiona kriva podzemnog oticaja vode (kriva iscrpljenja podzemnih voda) B – taĉka porasta Ovo je bio prikaz za influentni vodotok.

priroda 0.Efluentni vodotok: Razdvajanje baznog od direktnog oticaja: separaciona linija koja ih odvaja varira od sluĉaja do sluĉaja i moţe se samo pribliţno odrediti.Zapremina pale vode . 12 .je gde je: A. Iz (C) se povlaĉi prava (CD). Za to postoji 4 naĉina: (i više) 1) Povlaĉenje horizontale iz taĉke porasta (A) do preseka sa hidrogramom (B) 2) Produţava se postojeća kriva pre taĉke (A) do (C).površina a P – padavine .59A0. sa širinom b i recipijentom na b/2 teorijski se dobija hidrogram u obliku trougla ili trapeza (sintetiĉki hidrogram) Q = i·A .20. Taĉka D je pomerena u odnosu na Qmax za N dana i vrednost N se usvaja prema veliĉini sliva (2÷6 dana) ili se izraĉunava N=2.4 . Q – proticaj. posmatranog za sluĉaj da kiša pada ravnomerno po celom slivu u razmatranom periodu. gde je A površina sliva u km2. Za ravnomernu kišu trajnosti Tk koja pada na pravougaonu vodonepropusnu površinu A.Koeficijent oticaja e e Pe A gde su: Pe – efektivne padavine.grad e Pe P ie .8 .Zapremina otekle vode e .Princip formiranja hirdrograma Najbolje se moţe objasniti preko šematizovanog sliva. i – intenzitet kiše. 3) Spajanjem taĉke A i D 4) Produţenje recesione krive unatrag do E i spajanjem sa A P A. A.površina sliva.4 1 teorijski 0.1 0. 0 0.to je površina ispod hidrograma i pošto su efektivne imaju indeks (e) . . i .

13 .L .srednja brzina toka v Tc – vreme koncentracije tj. Tc – vreme koncentracije. v – srednja brzina slivanja. (Ovaj obrazac moţe biti i dosta komplikovaniji Tc v ili empirijski) Mogu se pojaviti tri sluĉaja: I) Tk>Ts Tc Tp – vreme porasta hidrograma Tb – baza hidrograma Tk – trajanje kiše II) Tk<Ts III) Tk=Ts Hidrogrami prirodnih slivova su krive linije ali ih u nekim sluĉajevima moţemo uprostiti formiranjem sintetiĉkih hidrograma radi lakše raĉunice. v. putovanje vode od B do Ѕ ili taĉnije L b2 .

8. MERENJE PROTICAJA
Proticaj vode predstavlja koliĉinu vode koja protiĉe kroz popreĉni presek vodotoka u jedinici vremena. Izraţava se u m3/ѕes, l/sec, m3/sat... Protok vode je jedan od najosnovnijih i najvaţnijih hidrauliĉkih i hidroloških elemenata vodnog toka. On je osnovna i najznaĉajnija informacija za sve radove na i u vezi vodotoka. Postoje sledeće metode merenja protoka: I) – neposredne metode – koje se baziraju na merenju zapremina vode pomoću razliĉitih posuda. II) – posredne metode - kod kojih se ne meri sam proticaj, već se merenjima definišu neki drugi elementi vodotoka, a do proticaja se dolazi preraĉunavanjem. Principijelno se koriste sledeće tri metode: a) Metode mešavine (hemijska, kolorimetrijska, radioaktivna, elektrolitiĉka i toplinska) – koriste se na potocima sa nepravilnim profilima, silovitim teĉenjem i snaţno m turbulencijom. Pogodna je za merenje protoka bujica i brzih planinskih potoka i u podzemlju korita. Suština je da se u vodotok ubaci obeleţivaĉ poznate koncentracije K1 i proticaja q (najĉešće kuhinjska so NaCl). Na odreĊenoj razdaljini gde se obeleţivaĉ potpuno pomeša sa vodom vodotoka, vršimo uzorkovanje vode Q K 0 qK1 (Q q) K 2 K K2 Q q( 1 ) K2 K0 za K0=0 K Q Q( 1 1) K2 b) Metode hidrauliĉke veze izmeĊu proticaja i veliĉine mere koje se prate iz ĉega se proraĉunava proticaj (dubina, visina...). Kao merni ureĊaji koriste se najĉešće prelivi, Venturijevi kanali, Paršalov vodomer i sl. Ova metoda se koristi na manjim vodotocima, taĉnija je od prethodne ali zahteva izgradnju odreĊenih objekata. Hidrauličke metode na otvorenim vodotocima: Pravougaoni prelivi - nepotopljeni prelivi 2 Q m b 2g H3 0 , gde je m – koeficijent prelivanja, m = 0,4÷0,48, m = 0,49 za specijalna projektovanja preliva (npr. Krigerov) b –širina mlaza
H0 H v2 2g

; H0

H

Q – proticaj H – visina prelivnog mlaza H0– visina prelivnog mlaza sa brzinskom visinom Dovoljno je sa letve oĉitati H i znati Q.

14

- potopljeni prelivi – ako je nivo donje vode iznad kote krune preliva: -

Q
gde je
p

p

/2 mb 2g H3 0 ,

- koeficijent potopljenosti,

p

=f(p, H, z, h)

Trougaoni prelivi - Tompsonov Q=1,1343H2,47

Trapezni: - Ĉipolitijev Q=1,86·b·H3/2
b 3H

Preliv preko širokog praga L=2÷3H
Q
3/ 2 mb 2 g H 0

m – koeficijent prelivanja (zavisi od oblika uzvodne ivice praga i odnosa p / H 0 m=0,32÷0,38

Q
p

p

/2 mb 2g H3 0

f (a / H 0 ) - koeficijent potopljenosti

Isticanje ispod ustava
Q a b 2g(H 2
2 v0 2g

a)

B – širina otvora μ - koeficijent isticanja ε – koeficijent sniţenja

uzimaju se iz tablica.

15

Venturijev vodomer:

Za nepotopljenu struju:
2 v1 )3 ; m=0,35÷0,38 2g Za potopljenu struju: b2h 2 Q k 2g (h1 h 2 ) ; k=0,97÷1,0 b2h 2 2 1 ( ) b1h1

Q

m b 2 2g(h1

c) Metod "površina-brzina" – zasniva se na merenju polja brzina i površine ţivog preseka. Ona se najĉešće koristi u svetu za merenje srednjih i većih vodotokova. Metod "profil-brzina". Suština metode sastoji se u odreĊivanju zapremine vode koja odgovara trenutnom protoku vode kroz popreĉni presek. Veliĉina zapremine vode definiše se merenjima srednjih mesnih (lokalnih) brzina u nizu taĉaka popreĉnog preseka (hidrometrijskog profila). On treba da je takav da je smer teĉenja vode isti ili pribliţno isti po celoj širini vodotoka, da je paralelan sa obalama i nezavisan od promene vodostaja, a profil treba da je upravan na opšti pravac strujanja vode. Merenje se izvodi tako što se izmeri popreĉni profil a zatim se po osi popreĉnog profila mere dubine vodotoka. To se radi: motkama i letvama (kod manjih vodotokova), ĉeliĉnim uţetom sa tegom (sa stabilnih plovećih objekata ili mostova – za veće dubine) ili ehosonderima (sa plovećih objekata). Zatim se mere na svakoj vertikali brzine koje su razliĉite po dubini. Brzina je funkcija prostora i vremena.
0

V=V(x, y, z, t) Q=vsr·A gde je; Q - proticaj, vsr - srednja brzina, A - površina popreĉnog preseka

16

Ono se sastoji od vretena na ĉijem kraju se nalazi elisa preĉnika 10÷15cm.0m za širinu vodotoka do 10m pa do 5÷20m za širinu vodotoka veću od 200m. N . Grafoanalitička metoda Potrebno je izraĉinati elementarne proticaje q na svakoj vertikali na kojoj je merena dubina.vsr . krilo je upravno na pravac vodotoka. crta se dijagram (h. Uopšteno: dubinske vertikale se postavljaju na 0. Na osnovu dobijenih brzina. gde su a i b konstante. odnosno h vdy v sr h 0 h vdy 0 gde je h – dubina vertikale [m2/ѕec] ili [m3/ѕec/m1] .elementarni q proticaj (proticaj na jedinicu širine vodotoka) odnosno q B vsr h a ukupan protok je Q 0 qdL [m3/ѕec] U opštem sluĉaju elementarni proticaj na diferencijalnu površinu je: dQ v dA cos dA v dA cos dh dL B h max Q v dA cos L 0 h 0 dh dL Gde je: vdA – srednja brzina vode u elementarnoj površini α – ugao koji zaklapa normala na popreĉni presek vodotoka sa smerom teĉenja vode. Za dubine preko 7m se uzima više taĉaka.5÷1. vsr se odreĊuje planimetrisanjem tako da su površine levo i desno od vsr jednake. tela. Kada je α≈0 Q v dAdA dA i ovo je opšta analitička metoda raĉunanja protoka vode. Dimenzija protoka je m3/ѕec/mh ili m2/ѕec 17 .dobijamo iz što više merenja i to tako što obiĉno odredimo vertikale (treba da ih bude dovoljno s obzirom na širinu toka i taĉnost koja se zahteva) i vršimo merenja po vertikali brzina u 5-6 taĉaka. t – vreme merenja. 0. na 0. n – broj obrtaja u n t jedinici vremena. voda udara u peraja elise i instrument pokazuje broj okretaja u odreĊenom vremenu koje se registruje (merenje treba da je duţe od 5 minuta zbog pojave pulzacija brzina). U preseku na kojem se meri brzina.2h. Obiĉno ispod površine. Merni instrument za merenje brzina je hidrometrijsko krilo. elektriĉnog registratora i štapa na kojem je sve fiksirano (ili sajla sa "torpedom" za oteţavanje).v) i na osnovu njega se odreĊuje vsr za vertikalu. gde je: N – broj okretaja elise. 0. a brzinske vertikale se postavljaju 3 za širine 2-5m pa do 11 za širine 300÷600m. Brzina vode v = a + b·n.6h.8h i neposredno iznad dna.

5qn-1 bn-1. 7q2b1 j 2 qj qj 2 1 bj 0. 7qn 1bn za: q1=0 i qn=0 18 . Njihovu površinu dobijamo kao 0. njihov uticaj kod sumiranja površina trapeza i trouglova uzimamo sa koeficijentom koji je veći od 0.5·q2·b1 odnosno 0. MeĊutim. pa sam obrazac za ukupni proticaj moţe izgledati ovako: n 2 Q 0.0 B Q 0 qdL . kako se moţe pretpostaviti za sam tok. ili pak sumiranjem površina ispod krive "q". dobijene spajanjem elementarnih protoka duţ širine vodnog ogledala kao: n 1 Q j 1 1 (q j 2 q j 1) b j Ako krivu "q" zamenimo pravim linijama dobijamo niz trapeza i obiĉno 2 trougla na poĉetku i kraju.5 (obiĉno 0.protok vode koji je dobijen integraljenjem površine ispod krive "q".7) zato što promene toka pored obala nije linearna.qj=vsrj·hj·1.

Osnovni razlozi – motivi. Prema osnovnim karakteristikama prirodni vodotoci se mogu podeliti na bujiĉne tokove. sport . PODLOGE ZA PROJEKTOVANJE Neophodne podloge za projektovanje regulacionih radova na vodotocima su: a) Topografske podloge – to su situacioni planovi i podloge dobijene snimanjem reĉnog korita (glavnog korita i korita za veliku vodu). leda i nanosa .ureĊenje korita u zoni hidroenergetskih objekata .za kontrolu nivoa podzemnih voda i odvodnjavanje . Granica sliva naziva se vododelnicom ili razvoĊem.obezbeĊivanje uslova za plovidbu . proticajima. 2. vodene mase se slivaju sa podruĉja sa većom nadmorskom visinom u niţa podruĉja. Prirodni tokovi se mogu ulivati u drugi vodotok. UVOD Nagli razvoj industrije i sve intenzivnije korišćenje prirodnih bogatstava zemlje. razlikujemo prirodne tokove koji izviru iz podzemlja. koja se naziva hidrografskom mreţom. jezero ili more. Za prouĉavanje trase reĉnog korita – planovi R=1:2500÷1:10000.povećanja propusne moći u pogledu vode.za navodnjavanje u periodu malih voda . Pod dejstvom gravitacije. Za prouĉavanje opštih karakteristika sliva koriste se situacioni planovi R=1:50000÷1:200000. Za potrebe projektovanja i morfoloških analiza koriste se popreĉni profili toka. datumima pojave i prestanka ledohoda i ledostaja. zahteva da se raspoloţive koliĉine vode sakupe. za ureĊenje vodotokova su: . Vododelnica se uglavnom pruţa duţ najviših taĉaka u slivu. ili iz podzemlja. koji istiĉu iz jezera ili koji potiĉu iz gleĉerskih oblasti. Najvaţnije podloge su podaci o vodostajima. U zavisnosti od nastanka.stabilizacija reĉnog korita .za vodosnabdevanje naselja i industrije itd. ribogojstvo. veliĉine 19 . reţim leda i reĉnog nanosa. kao i poduţni profili. formirajući pri tome mreţu otvorenih prirodnih tokova. Za projektovanje R=1:1000÷1:5000. ili mogu uvirati u podzemlje (reke ponornice).III . b) Hidrološke podloge – to su podloge vezane za hidrološki reţim prirodnih vodotokova i obuhvata reţim površinskih i podzemnih voda. duţ koje se prostire vodotok. Podaci za ove podloge se prikupljaju na mreţu vodomernih stanica (stalnih ili privremnih – koje se postavljaju za potrebe izrade studija i projekata).spreĉavanje neţeljenog kretanja nanosa . Na svakom prirodnom vodotoku razlikujemo dve osnovne taĉke: izvorište i ušće. Pod reĉnim slivom podrazumeva se ona teritorija sa koje se površinske vode slivaju u jedan prirodni vodotok (podrazumeva se samo površinski – orografski – sliv). za razliku od "geološkog" sliva koji obuhvata i podzemne vode koje se ulivaju u dati vodotok iz podzemlja koje se nalazi izvan površinskog sliva. ĉuvaju i koriste.za potrebe evakuacije suvišnih voda . Pod reţimom vode i nanosa podrazumeva se sveukupnost promena proticaja vode i pronosa nanosa u toku vremena. R=1:100/100 (za manje reĉice) ili R=1:100/200 do 1000 (obiĉno).ureĊenje vodotokova u gradskom tkivu .zaštita priobalja od izlivanja velikih voda . Po reĉnom dolinom podrazumeva se prirodna kotlina na zemljinoj površini. Prirodni tokovi nastaju kao posledica oticanja vode koja na zemljinu površinu dospeva iz atmosfere u vidu padavina.UREĐENJE VODOTOKA 1.za rekreaciju. planinske reke i ravniĉarske reke.

Na osnovu podataka o vrsti. d) Geološko-geomehaniĉke podloge – dobijaju se izuĉavanjem geoloških karakteristika reĉne doline i geomehaniĉkih karakteristika materijala u kome je reĉni tok formirao svoje korito. uĉestalosti i sl. psamoloških(vezanih za nanos) i ostalih). raspored brzina u izabranim profilima i sl. Poduţni nagib dna kanala je i0=const. Rezultati terenskih istraţnih radova se ĉesto koristi i za razliĉite analize (verovatnoće pojave. gustini i rasporedu vegetacije moţe se izvršiti procena vrednosti hidrauliĉke rapavosti. trase reĉnog korita i sl. koriste se i druge podloge koje su dobijene statistiĉkom obradom osnovnih podloga (vodostaji ili proticaji razliĉite verovatnoće. f) Podloge o raspoloţivom graĊevinskom materijalu – potrebne su jer regulacione radove karakteriše veliki utrošak graĊevinskog materijala. PRORAČUN STRUJANJA U OTVORENIM TOKOVIMA 3. konstantnoj dubini h0 i konstantnoj profilskoj srednjoj brzini v0. karakteristiĉni vodostaji i proticaji i sl. što se dobija iz hidrometrijskih merenja i podaci o koeficijentu otpora koji se dobija na bazi hidrauliĉkih proraĉuna.vuĉenog i suspendovanog nanosa koji se prenosi vodotokom i njegov granulometrijski sastav. Ravnomerno strujanje u otvorenim tokovima Pod ovim se podrazumeva kretanje teĉnosti kroz otvorene profile pri nepromenjenim popreĉnim presecima duţ toka. hidrauliĉkih. e) Podaci o vegetaciji – odnose se na vegetaciju na obalama i u zoni korita za veliku vodu (inundaciji). već su proizvod prirodnih zakona. merenje vodostaja i merenje pronosa nanosa. Uslovi za ravnomerno strujanje: Q=const =const i0=const n=const Ovakvi uslovi mogu da se ostvare samo kod veštaĉkih tokova. Iz navedenog se vidi da se gro podloga bazira na terenskim istraţnim radovima koji se svode na snimanje terena. Znaĉaj morfologije je posebno veliki u prouĉavanju aluvijalnih vodotokova. transporta i sl. jer njihovi morfo loški oblici nisu proizvoljni. g) Ekonomske podloge – podaci o cenama radne snage. Prikazuju se u vidu podruţnih i popreĉnih profila i kao granulometrijske krive. merenja dubina vodotoka. graĊevinskog materijala. Izuĉavanjem morfoloških karakteristika. uĉestalost pojava. 3.) c) Hidrauliĉke podloge – najznaĉajniji su podaci o koeficijentima rapavosti. Morfologija prirodnih tokova je nauka koja se bavi prouĉavanjem oblika reĉnog korita (popreĉnih i poduţnih preseka. što je izuzetno znaĉajno za projektovanje regulisanog reĉnog korita. saznajemo zakone po kojima oni nastaju.) kao i za morfološke analize.) kao i uzajamnih zavisnosti izmeĊu morfoloških oblika i osnovnih prirodnih faktora koji na njih utiĉu (hidroloških. Pored ovih podloga.1. Matematiĉka definicija jednoliĉnog strujanja je: 20 . Linije hidrauliĉkog pritiska se poklapa sa linijom nivoa vode.

put. 0.040) c – Šezijev koeficijent brzine. Ovakvo strujanje je karakteristiĉno za otvorene vodotoke (prirodne) naroĉuto u donjem toku. usled postojanja pregrada ili ustava. Ovakva strujanja se javljaju usled suţenja ili proširenja korita. t v (s .vreme) 0. (m1/ 2 sec 1 ) n 3. promene koeficijenta rapavosti i sl. a ne menjaju se u funkciji vremena kaţe se da je strujanje neravnomerno (nejednoliko). brzina se postepeno menja od preseka do preseka). 0 s s Na osnovu pretpostavki dobijamo diferencijalnu jednaĉinu neravnomernog strujanja (sporo promenljivog): 1 ( i0 K0 2 ) K 1 Fr h s Gde je: i0 – pad dna kanala (vodotoka) h – dubina vode u vodotoku od preseka do preseka B – širina vodnog ogledala v2 Q2B Fr – Frudov broj Fr gh sr g 3 α – koeficijent koji zavisi od raspodele brzine (α=1÷1.1) g – ubrzanje zemljine teţe K0 – moduo proticaja (propusna moć) za normalnu dubinu h0 (koja odgovara ravnomernom kretanju) 21 . Pri ovome je: h v 0. pad dna kanala n – koeficijent nosivosti (n=0. Neravnomerno strujanje u otvorenim tokovima Kada se dubina i brzina toka menjaju duţ pojedinih deonica kanala i reĉnih korita. h s v s R – hidrauliĉki radijus R – okvašeni obim (m) (m) i=i0 – pad vodnog ogledala. usled promene pada dna kanala. t Šezi-Maningova formula za proticaj u otvorenom toku pri jednolikom strujanju: 1 2 / 3 1/ 2 Q v c R i0 R i0 n Q – proticaj (u m3 /ѕ) ω – površina popreĉnog preseka (m2 ) 0.h h=const.2. Po Maningu C 1 1/ 6 R . v=const 0. Strujanja su uglavnom blago promenljiva (tj.05÷1. t .009÷0.

ako se reĉno korito raĉva ili se pojedini njegovi delovi razlikuju po geometrijskim. Rastojanje AЅ ne treba da bude suviše malo.3. rapavost korita) i duţini. a) Metoda neposrednog integrisanja Primenjuje se za prirodne vodotoke. hidrauliĉkim karakteristikama (npr.1 2/3 R0 n i K – moduo proticaja (propusna neravnomernom reţimu) K0 C0 R01/ 2 1/ 2 0 Q moć) za dubinu h (koja odgovara K C R 1/ 2 Q i1/ 2 1 2/3 R n 3. da bi faktor trenja imao veći uticaj od promene kinetiĉke energije. metoda Bresa. ukupni proticaj se definiše kao: n Q i 1 Qi b) Metoda Hesteda L E i0 ie gde je ΔE – razlika energije u prsecima 22 . DipziRilmana. U prvoj iteraciji stavljamo da je ω1 = ω2 i dobijamo Δz'. metoda Hesteda itd. Proraĉun se provodi probanjem a Δz se postupno raĉuna od najnizvodnijeg profila. metoda neposrednog integriranja. Gde je Δz – denivelacija vode izmeĊu preseka 1 i 2 Nepoznate veliĉine su ω1 i Δz a pretpostavlja se da znamo ω2 i dubinu z2 u nizvodnom profilu. z (1 2g 1 sr 2 )Q 2 ( 1 2 2 1 ) 2 1 2 sr Q2 S 2 c sr R sr 2 c1 c 2 c sr 2 R1 R 2 R sr 2 . Metoda je pribliţna. Ako z ponavljamo sa Δz'' dok se ne poklope pretpostavljena vrednost Δz sa vrednošću Δz koju daje jednaĉina. što nam z" postupak omogućava da sraĉunamo ω1' a zatim iz jednaĉine Δz''.koeficijent lokalnog gubitka α – Koriolisov koeficijent. Proračun linija nivoa vode Za proraĉun linija nivoa vode pri neravnomernom strujanju i otvorenim tokovima postoji više metoda: metoda Bahmećeva (za prizmatiĉna korita). ali se ĉesto primenjuje. Inaĉe uopšteno.

Praktiĉna granica izmeĊu ove dve vrste nanosa je 0. gde je: G. koja moţe biti površinska i dubinska. koji se kreće kotrljanjem ili saltacijom po reĉnom dnu. Dubinskom erozijom nastaje uglavnom vuĉeni nanos. neposredno dobija rastojanje ΔL. Reĉni nanos nastaje u procesu erozije uslivu. Površinska erozija javlja se pod dejstvom površinskog oticaja palih voda. Zatim se za usvojeno h1.ΔE=E2-E1 v2 E h 2g ie h Q2 2g 2 2 v sr .0mm a u zavisnosti od silovitosti toka. 4.1÷1. Kao proizvod najvećim delom nastaje suspendovani reĉni nanos. Intenzitet i stepen erozije zavise od intenziteta padavina. od strmosti sliva. ili se meri pronos nanosa putem obeleţivaĉa – trasera. Vučeni nanos Vuĉeni nanos se meri i zahvata pomoću razliĉitih hvataĉa (posebni za stanje mirovanja i stanje kretanja nanosa). Ova metoda je pogodnija za primenu kod veštaĉkih nego kod prirodnih korita.pad linije energije usled trenja 2 2 csr R sr Polazi se od neke poznate dubine na nizvodnom kraju deonice na kojoj se raĉuna usporna ili depresiona kriva. Proces erozije poĉinje onog momenta kada kapljica kiše udari o površinu zemlje. Za proraĉun pronosa vuĉenog nanosa najpoznatiji obrazac je Majer-Peter-Milera: G Bs qs . a 5÷15% vuĉeni. od karakteristika vegetacije i od zaštite protiv erozije. izazivajući razaranje tla.ukupan proticaj vuĉenog nanosa u [t/s] Bs – širina korita na kojoj se kreće nanos [m] qs – proticaj vuĉenog nanosa na metar širine dna [t/s/m] 23 . Do slivanja palih voda i transportovanja pokrenutih ĉestica dolazi od onog momenta kada intenzitet padavina postane veći od intenziteta upijanja palih voda u zemljište. 4. Erozioni potencijal kiše zavisi od više faktora. koje treba da bude vrednost bliska vrednosti poznate h2. Grubo se moţe uzeti da od ukupnog nanosa 85÷95% je suspendovani.1. koji se kreće u vidu suspenzije. NANOS Erozija u slivu pod uticajem vode predstavlja vrlo sloţeni proces razaranja ĉestica zemljišta na površini i njihovog transporta iz gornjih u donje delove sliva posredstvom energije površinskih voda koje se slivaju.

metode korelacije ili metoda svakodnevnog merenja koncentracije u jednoj taĉci (reprezentativnoj). Za ovo se uglavnom koriste: parametarske formule.qs =40 (τ-τ0)3/2 gde je: τ – tangencijalni napon po dnu korita [t/m2 ] nr ns 3/ 2 Qs Q R J /6 d1 90 .Metoda svakodnevnog merenja Na odabranom profilu ustanovljujemo taĉku (A) u kojoj je koncentracija (CѕA) u jednoznaĉnoj vezi sa proseĉnom koncentracijom u celom profilu (Cѕ).047(γѕ. Q – proticaj vode [m3 /ѕ] CS 104 I D . zajedno sa inundacijom [m3 /ѕ] γ – specifiĉna teţina vode [t/m3] R.γ)dm – graniĉni tangencijalni napon pri kojem poĉinje kretanje nanosa gde je: γѕ – specifiĉna teţina nanosa [t/m3] dm – preĉnik merodavnog zrna nanosa [m] (srednji preĉnik zrna nanosa) nr 4.Parametarske formule – sluţe za dobijanje najosnovnije predstave o koliĉinama suspendovane materije u toku. Poljakova formula: P = Q·CS – pronos suspendovanog nanosa [kp/ѕ]. . [m] c2R τ0=0. u kojima se vrši merenje brzina vode. Osnovni problem je kako utvrditi ukupan pronos suspendovanog nanosa na uskom profilu u toku vremena.2.5÷1. Suspendovani nanos Suspendovani nanos se zahvata pomoću batometara (posude zapremine 1-40 l) i zatim se vrši analiza zahvaćenog uzorka (granulometrijski sastav suspendovanog nanosa i ukupna koncentracija). pa se dobija Cs koeficijent redukcije R .hidrauliĉki radijus [m] v2 J – pad vodnog ogledala ( J ). Uzorkovanje se vrši u svim taĉkama u vertikali.0) 24 .koeficijent rapavosti za sama zrna [m-1/3 ·ѕ] 26 ns – opšti koeficijent rapavosti korita Qs – deo ukupnog proticaja koji uĉestvuje u transportu vuĉenog nanosa (obiĉno proticaj u glavnom koritu) Q – ukupni proticaj vode. odnosno CsA Ps = R·Q·CsA gde je: Ps – pronos nanosa (kp/ѕ) CsA – koncentracija nanosa koja se svakodnevno meri [kp/m3] Q – proticaj vode [m3 /ѕ] .teţinska koncentracija suspendovanog nanosa u [pond/m3] α – koeficijent erozije (α=0.

BAGERSKI RADOVI Oni predstavljaju sastavni deo kompleksnih regulacionih radova. 5. bitumen.ID – srednji pad reĉnog korita na posmatranom sektoru [m] ili za male tokove: Cs= α·a·b·c·d·e·f·104· I D . RADOVI NA UREĐENJU PRIRODNIH TOKOVA. i mehaniĉkog sastava tla.Izmena (korekcija) reĉne trase prosecanjem reĉnih krivina. buseni.Šljunak i pesak – za ispunu regulacionih graĊevina. oblika doline. malter i sl.bagerske radove . pa se redukcione graĊevine rade u vidu jednostavnih konstrukcija i to većim delom od priruĉnih materijala. nasipanje depresija. materijali biljnog porekla i busen. formiranje obala i sl. Najĉešće se primenjuju: kamen. plastika i sl. U inundacijama se sade topole. 5.1. pesak. . uticaj reĉne mreţe. Najbolji kamen je kamen od eruptivnih stena. asfalt.MATERIJALI ZA IZRADU REGULACIONIH GRAĐEVINA Poţeljno je da se koriste prirodni materijali sa lokalnih pozajmišta. kultura sa razvijenim korenovim sistemom. šljunak. . za zaštitu kosina plovnih kanala – trska.Kamen – treba da je tvrd. REGULACIONI RADOVI I GRAĐEVINE Regulacioni radovi se mogu podeliti na sledeće kategorije: . jer su regulacioni radovi velikog obima. Ovi radovi su skup razliĉitih mera koje treba da zajedno dovedu do cilja – postizanje efekata predviĊenih projektom. za posteljice. glina i ilovaĉa.1.UreĊenje reĉnog korita izgradnjom regulacionih graĊevina u reĉnom koritu i izvan njega. U sklopu regulacionih radova moţe predstavljati osnovnu meru (bagerovanjem formirano reĉno korito zadrţava trajno dimenzije) ili dopunsku (kada se efekti bagerovanja kombinuju sa efektima regulacionih graĊevina). kreĉ. MATERIJALI I IZVOĐENJE Osnovno obeleţje regulacionih radova je njihov veliki obim.3. vrbe. Pored toga koriste se: beton.3.regulacija proticaja rekom akumulacijama i retenzijama 5. Za zaštitu kosina reĉnih obala koriste se trave. BIOTEHNIČKI RADOVI Sastoje se u primeni ţive vegetacije u regulisanju korita prirodnih tokova. otporan na mraz itd.2. 5. REGULACIONE GRAĐEVINE. teţak.biotehniĉke radove . nehigroskopan. filterske slojeve.Regulacija ušća. . .Glina i ilovaĉa – za formiranje vodonepropusnih obloga ili jezgra . ţica. armirani beton. gde koeficijenti (a·b·c·d·e·f) obuhvataju uticaj vegetacije. oranica. Svi materijali treba da su otporni na hemijske i mehaniĉke uticaj sredine. . zemlja. sita itd.regulacione radove primenom regulacionih mera . beton. Ovi kompleksni radovi se mogu podeliti na: . 25 . ili sastavni deo mera odrţavanja plovnog puta. 5.Zemlja – za izradu nasipa.

usmeravajuće b) Upravne.1÷0. 3. Formiraju se od nekoliko slojeva fašina.2. duţine 15÷20m.3.6m. jasike. . debljine 3÷4cm. Vezuju se ţicom Ø3mm na 0. . 26 .2m. traverze.Popleti – rade se od sveţeg kolja oko kojeg se obavija poplet od pruća . oko koje se postavlja mreţa od pocinkovane ţice sa šestouganoim okcima preĉnika 5÷10cm. rešetkaste graĊevine.3÷0. dimenzija 6÷42x20÷100m.3÷0. od vrbe. .1÷1. Pruće se seĉe u nevegetacionom periodu.ELEMENTI REGULACIONIH GRAĐEVINA Koriste se razliĉite proste izraĊevine od pruća. meĊunaperi. i to kao podloga preko koje se teţina regulacione graĊevine prenosi na slabo nosivo dno. skelet od pocinkovane ţice Ø4÷5mm.. . pragovi. duţine 1÷1. Valfove lese. topole.2÷0. ţiĉanih korpi.3. duţine 3÷4 m.Ţiĉane korpe (gabioni) – paralelopipedna tela. pregrade. a preĉnik 1. starosti 1÷3 godine. Dimenzije korpi su razliĉite a pune se sitnijim kamenom. Vezivanje na 0.naperi. REGULACIONE GRAĐEVINE Najĉešće primenjivane regulacione graĊevine su: A) Izvan reĉnog korita – nasipi B) U reĉnom koritu – a) Paralelne – obaloutvrde. kamena.Fašine – rade se u vidu snopa od pruća debljine 0.Splavovi od fašina – potapaju se na reĉno dno.6m.Savijaĉe – tanke fašine Ø0.Ţica – koristi se dva puta pocinkovana ţica. Kolje se dobija od istog drveća kao i pruće. . Relativno su jeftine. debljine 1. C) Specijalne – za izazivanje veštaĉke popreĉne cirkulacije. prave paralelne. Ø5÷15cm. 3.4m . i sluţi za vezivanje ili za ţiĉane korpe. na mestu ugraĊivanja regulacione graĊevine.3÷1.2m.35 m.5m.Materijal biljnog porekla – u vidu kolja i pruća a i kao ţiv materijal. Debljina omotaĉa je 10cm.3.Punjene fašine – formiraju se tako što se unutrašnjost fašina ispuni kamenom. otporna na koroziju.

dolme (štite od provirnih voda). pruće. kolje. Rade se preteţno na konkavnim obalama u krivini i to do nivoa S. Kao materijal se koristi kamen.V. transferzalne (branjeno podruĉje dele na kasete). Elementi nasipa su: A – branjeno podruĉje B – posteljica nasipa C – inundacija (poloj) 1 – telo nasipa 2 – kruna nasipa ( 2.a) Paralelne . Po nameni nasipi se dele na: obuhvatne nasipe (štite naselja od velikih voda). a postavlja se na potopljen splav od fašina (2) – kamena obloga – debljine 25÷30 cm (3) – obratni filtar – debljine veće od 10 cm 27 . Zemlja se uzima iz materijalnih rovova koji se kopaju u inundaciji. šljunak.A) Izvan reĉnog korita . usporne (koji spreĉavaju izlivanje usporenih nivoa kanalisanih vodotoka). Nasipi treba da formiraju izduţeno korito za veliku vodu. šipovi. (1) – noţica – formira se u vidu kamenog nabaĉaja ili u kombinaciji kamena i punjenih fašina.V. punjene ţiĉane korpe i sl.5 m) 3 – kosina nasipa (nagib 1:2÷1:4) 4 – temeljni rov 5 – procedni rov 6 – materijalni rov 7 – nadvišenje (1÷1. prikljuĉne (spajaju glavne nasipe sa visokim terenom). pristupne. glavne (brane ugroţeno podruĉje).Obaloutvrde – su graĊevine kojima se reĉna obala štiti od erozije. Ĉestu primenu imaju kamene obaloutvrde (na delovima sa velikim brzinama i erozionom snagom reĉnog toka ili u naseljima. (srednje velikih voda) što pribliţno odgovara punom osnovnom koritu. letnje (brane podruĉje od letnjih velikih voda). Glavni nasipi se dimenzionišu prema velikim vodama povratnog perioda 100÷1000 godina.25 m) .B) U reĉnom koritu . betonski elementi..Nasipi – formiraju se od zemlje i sluţe za spreĉavanje izlivanja velikih voda.

gabiona i sl. ţiĉanih korpi i sl.Prave paralelne graĊevine – rade se na konkavnim reĉnim obalama. 28 .Naperi – skoro iskljuĉivo se rade na konveksnim reĉnim obalama. punjenih fašina. po trasi buduće regulacione graĊevine. . tako da obavezno na suprotnoj obali mora da se rade paralelne graĊevine.(4) – završac – krupan kamen koji daje stabilnost oblogi (naroĉito kada se izlivena voda povlaĉi – sišuće dejstvo) . i to na sektoru gde treba izvršiti suţenje reĉnog korita. Rade se od kamena. Rade se od kamena. Odbacuju vodne struje ka sredini toka. Rade se do nivoa srednje vode. šljunka. u cilju suţenja reĉnog korita (izuzetno na pravolinijskim deonicama). Prave probleme plovidbi. Duţina napera ne treba da je manja od 10÷15m. a posebno su pogodne u sklopu regulacionih radova za potrebe plovidbe (poboljšavaju uslove proticaja). koje izazivaju istaloţavanje nanosa u dubokim delovima reĉnog toka. (1) (2) (3) (4) – prirodna obala – prava paralelna graĊevina – traverza – otvor na telu graĊevine (na nivou male vode) (1) (2) (3) (4) telo graĊevine traverza splav od fašina koren traverze . Projektuju se do nivoa srednjih voda. Sa obalom se obavezno povezuju treverzom.Lese od fašina – koriste se kao sekundarne graĊevine. punjenih fašina. Naperi su u ustvari nasipi od stare do nove obale. ili na obe obale na pravolinijskom delu toka. ĉime se dobijaju mnogo manje dimenzije primarnih graĊevina. Rade se u vidu sistema (nikad pojedinaĉno). jer se meĊunaperski razmak zasipa nanosom i tako se stvara nova obala.b) Upravne .

1– sistem napera 2 – konkavna obala sa obaloutvrdom 3 – osovina regulisanog korita 4 – prirodna obala 1) – telo napera 2) – glava napera 3) – koren napera 4) – grudi napera 5) – leĊa napera 6) – kruna napera 7) – splav od fašina .Pregrade – sluţe za pregraĊivanje suvišnih rukavaca reĉnog toka ili starog napuštenog korita. a od razliĉitih materijala. 1 – glavni tok 2 – rukavac koji se pregraĊuje 3 – uzvodna paralelna pregrada 4 – srednja popreĉna pregrada 5 – nizvodna paralelna pregrada 6 – uzvodna i nizvodna popreĉna pregrada – kao alternativa paralelnim 29 . Rade se do nivoa srednje vode. ili više.

ali se zahteva stalni nadzor i eventualne korekcije. Koriste se razliĉiti materijali.. 1 – prag 2 – proloka 3 – projektovana linija dna .g. pa se zato kruna praga postavlja na nivou dna regulisanog korita.Traverze – sekundarne popreĉne graĊevine kojima se prave paralelne graĊevine vezuju za obalu. Veštaĉka popreĉna cirkulacija se izaziva pomoću sistema skretaĉa – štitova. Mogu biti smetnja plovidbi. Primena: za zaštitu reĉnih obala od erozije. i to nizvodno od proloke. Štitovi mogu biti nepokretni i pokretni.g. za zaštitu vodozahvata od nanosa. za erodiranje obale.g. za odrţavanje dubina plovnog puta. prema obali. lebdeći i na dnu ili kombinovani.p. ĉime se postiţe: veća stabilnost p. i sistemi mogu biti: površinski. Vrlo su ekonomiĉne i efikasne. za prosecanje reĉnih krivina.C) Specijalne – za izazivanje veštaĉke popreĉne cirkulacije Svrha im je da se popreĉna cirkulacija toka (sa svim posledicama u pogledu kretanja reĉnog nanosa) izazove na deonicama gde je nema. ili je slabog intenziteta. Rade se od razliĉitih materijala (najĉešće drvo). Sistem za erodiranje desne obale (1) Površinski skretaĉi (2) Površinske strujnice (3) Strujnice pri dnu 30 . Manjih su dimenzija od p.Pragovi – popreĉne regulacione graĊevine koje sluţe za stabilizaciju uzduţnog profila reĉnog korita (najĉešće kod bujiĉnih tokova) i za zasipanje dubokih mesta (proloka) u koritima aluvijalnih vodotokova.p. . i ujedno se onemogućava formiranje sekundarnog toka iza p. zaštita mostovskih stubova od erozije i sl.p.

REGULACIJA REČNIH UŠĆA Najsloţeniji problemi su hidrauliĉko-hidrološke prirode (problem koincidencije vodostaja. Ukoliko je skraćenje toka u granicama 1:3÷1:5 ili veće. pa se na kraju otvara "ĉep" i omogućuje se vodi da razradi kinetu do konaĉnih dimenzija regulisanog korita. po osovini budućeg korita bliţe konveksnoj obali. 5. prostiranje poplavnog talasa u zoni ušća i sl. Kineta se kopa sa nizvodne strane.4. Od stepena skraćenja trase. a dubina do nivoa podzemne vode ili malo veća.).3. Skraćuje se trasa reĉnog korita i povećava se propusna moć reĉnog korita u pogledu proticaja vode. Projektom predviĊeno ušće se fiksira regulacionim graĊevinama (najĉešće obaloutvrdama). Kada se ovo reši problem regulacije ušća se svodi na obezbeĊivanje dovoljne transportne moći matiĉne reke da evakuiše nanos iz pritoke.PROSECANJE REČNIH KRIVINA Ĉesto primenjivana regulaciona mera. pronosa nanosa i leda. 31 . Da bi se postigle ove dimenzije. umesto punog iskopa popreĉnog preseka. meĊusobno usporavanje reka. kopa se samo kineta.3.5. zavisi obim iskopa. Prosek se formira u krivini što odgovara karakteru prirodnih tokova. i ako se prosek kopa u nevezanom aluvijalnom materijalu. Širina kinete je 1:10÷1:20 od širine budućeg korita. Na ulazu u prosek se ostavlja "ĉep" koji omogućuje da se radovi obave u suvom. Ovo se rešava postavljanjem ušća pritoke na konkavnu stranu krivine matiĉne reke. obe obale proseka se osiguravaju obaloutvrdama koje se rade pre otvaranja kinete. Dinamiku razvoja proseka je vrlo teško predvideti bilo da se radi o hidrauliĉkim ili fiziĉkim modelima.5.

ekonomskih.). (industrijski). ako je ono potrebno. odgovarajućeg kvaliteta za zadovoljavanje potreba korisnika. UVOD Snabdevanje vodom je kompleks tehniĉkih. radionica.Pojedinaĉno (individualno) – ovde je prisutan problem kontrole kvaliteta vode i zaštite izvorišta od zagaĊenja. onda tu cev nazivamo ''potisna'' cev. tako da je obiĉno kvalitet vode problematiĉan. Cev kojom se voda od izvorišta dovodi do rezervoara naziva se ''dovodna'' cev a od rezervoara do mesta potrošnje vode vodi ''glavna'' cev.1.protivpoţarni sistemi. vodovodne sisteme delimo na: . savremeni vodovodni sistem (vodovod) sa tehniĉkog aspekta ĉini skup graĊevinsko-inţenjerskih objekata opremljenih elektro-mašinskom opremom razliĉite namene. uz prethodno kondicioniranje (preĉišćavanje ili popravak kvaliteta). Prema vrsti korisnika vodovodne sisteme delimo na: .SNABDEVANJE VODOM I KANALISANJE 1. a objekat koji vrši crpljenje i potiskivanje vode – crpnom stanicom. za proizvodnju vodene pare. U uţem smislu. . 32 . .industrijski sistem.poljoprivredni sistem. . za zalivanje i sl. kuvanje. gravitaciono ili crpljenjem. U zavisnosti od broja namena. do mesta potrošnje. Mreţa cevi u mestu potrošnje zove se vodovodna mreţa. . .za piće. kao i zaštita izvorišta. Ako je prisutno potiskivanje vode od izvorišta do rezervoara. Korisnici mogu biti: naselja.za specijalne namene (za rekreaciju. .polurazdelni. cevovodima. Snabdevanje korisnika vodom u opštem sluĉaju moţe biti: .za pranje vozila. preko vodozahvatnih objekata.Centralizovano – moguća je kontrola kvaliteta vode.IV . za razliĉite industrijske potrebe. dvorišta.gradski vodovodni sistem. pravnih i drugih mera i aktivnosti ĉiji je krajnji cilj obezbeĊenje dovoljnih koliĉina vode. SNABDEVANJE VODOM 1. industrija. vodovodni sistemi mogu biti: . kupanje i pranje (komunalni). tako da je ovaj naĉin preporuĉiv.razdelni . . koji uz primenu odreĊenih hemijskih i tehnoloških procesa treba da obezbedi korisnicima dovoljne koliĉine vode zahtevanog kvaliteta. ulica. poljoprivreda. rekreacija i sl. .seoski vodovodni sistem. Prema nameni.kombinovani. Voda se preko razliĉitih funkcionalnih elemenata u vodovodnom sistemu dovodi od izvorišta. za potrebe vojske i sl.

Kombinovani sistem 33 . Polurazdelni sistem Slika 3. Razdelni sistem Slika 2.Slika 1.

. geodetske visine i sume linijskih i lokalnih gubitaka trenja.2.na sisteme sa mehaniĉkim podizanjem vode – skuplji su i ĉešći. koja se sastoji od usisne visine. r < 1 Q – protok u m3/s Hm – ukupna visina dizanja u m (manometarska). koji se nalazi na postolju. vodovodne sisteme delimo na: . 1.gravitacione – koji su jeftiniji i povoljniji. Na ovako sraĉunatu snagu treba dodati još oko 15% rezerve snage. Gravitacioni sistem Slika 5. Slika 4. za savlaĊivanje inercije sistema.Prema naĉinu doturanja vode od izvorišta do potrošaĉa. Snaga na osovini pumpe proizilazi iz energije potrebne za vršenje odreĊenog rada i savladavanje unutrašnjih otpora trenja pumpe: N Q Hm [KW] gde je: γ – zapreminska teţina teĉnosti – koeficijent korisnog dejstva. Sistem sa mehaniĉkim podizanjem vode Srce svake crpne stanice predstavljaju agregati koji se stastoje od crpke odgovarajućeg kapaciteta i visine potiskivanja. POTREBE ZA VODOM Ukupna potreba za vodom jednog naselja se sastoji od: 34 . koja je spregnuta sa motorom odgovarajuće snage.

. snabdevanje javnih objekata.dn.dan). i one su samo okvirne.dn. jedinica površine za zalivanje i sl.potrebe za vodom industrije.) . meseca ili dana.dn..ukupna godišnja potrošnja vode u m3/godinu Qmax.dan . Norme potrošnje vode su posledica iskazanih potreba za vodom korisnika i brojĉano se izraţavaju kao koliĉnik izmeĊu utvrĊene potrebe za vodom ( u l ili m3 ) i korisnika (izraţeno kao broj stanovnika.). Kod nas: .. protivpoţarna zaštita. mlekare 2.dn. škola. a zavisno od lokalnih prilika. već varira manje – više u toku godine. 365 gde je Qg . za piće i kuvanje 2. jedinica proizvodnje.dn= [m3/dan].selo – 20÷30l/st.. za pranje rublja 3.potreba za vodom domaćinstava. restorani. – maksimalna dnevna potrošnja vode u naselju Qmax. Ove varijacije su veće za manja naselja. Ove norme su date u literaturi. Npr.grad – 180 ÷ 220 l/st. šećerane 3.javne potrebe naselja za vodom (pranje ulica.dan . koliĉina proizvoda i sliĉno) i u naselju ona nije stabilna veliĉina. potrošnja vode izraţava "specifiĉnom potrošnjom vode" – qs.dan POTROŠNJA VODE se definiše kao proizvod izmeĊu norme potrošnje vode i broja korisnika (stanovnika. Naroĉito je bitna dnevna varijacija potrošnje vode u naselju jer se na osnovu nje definišu i karakteristiĉne koliĉine vode merodavne za proraĉun dimanzija pojedinih objekata vodovodnog sistema naselja. C) INDUSTRIJA 1.. VRSTA POTREBE A) DOMAĆINSTVO 1. i to je koliĉnik izmeĊu ukupne srednje dnevne zapremine potrebne ili potrošene vode u posmatranoj godini i broja stanovnika u naselju u istoj godini i najĉešće se izraţava u l po stanovniku na dan (l/st.veći gradovi – industrijalizovani – 200÷220 l/st. Imamo pojmove: Qsr. za kupanje – pod tušem – u kadi . bolnice 2.. = K1 Qsr. zalivanje parkova. bolnica itd. 35 . – srednja dnevna potrošnja vode Qg Qsr. Ona zavisi od razvijenosti naselja i same zemlje. kasarne 3. proizvodnja hartije JEDINICA KOLIĈINA VODE U LITRIMA 3-6 10-15 40-100 200-300 250-650 100-300 30-80 3-6 100-120 400-1100 po stanovniku /dan po stanovniku /dan jednokratno jednokratno postelja / dan vojnik / dan sedište /dan po l mleka na kg šećera na kg hartije Ĉesto se kod planiranja ukupnih potreba za vodom naselja. B) JAVNE USTANOVE I OBJEKTI 1.

hloridi – oni su sami po sebi neškodljivi ali mogu da budu indikator zagaĊenja vode.dn. izraţava se u [Ω-1 sm-1] za vodu za piće do 500.elektrolitiĉka provodljivost – meri se konduktometrom. kao i u industriji za pripremu tople vode. Meri se u ° tvrdoće (memaĉki. Njihov broj je velik i stalno raste. 1. uredbe.ukupan suvi ostatak – dobija se isparavanjem uzorka i sušenjem taloga na 103°S do konstantne teţine .8÷8. K1=1. U vodi za piće – do 250 mg/l Cl. a prema Qmax. se dimenzionišu zahvat vode.h = K2 Qmax. 36 .).25÷1. 1. pH = 6. 1 .25 Prema Qmax.h – maksimalna ĉasovna potrošnja vode u naselju Qmax. koţa. Klarkov stepen). Ne šteti zdravlju ljudi.5 za vodu za piće.gde je K1 koeficijent neravnomernosti dnevne potrošnje vode. FIZIČKI PARAMETRI . i glavna cev koja snabdeva mreţu iz rezervoara. KVALITET VODE Svaki korisnik pored zahteva u pogledu koliĉine vode. francuski. HEMIJSKI PARAMETRI Obuhvataju razliĉita hemijska jedinjenja i jone rastvorene u vodi. Tvrdoću daju uglavnom Ca i Mg joni a mnogo manje Fe. Al i ostali. uslovi).7 Qmax.temperatura vode – 7 ÷ 12°C za vodu za piće . i one zahvataju sledeće tri grupe parametara: 1. i to u obliku mono i bikarbonata a manje kao sulfati. gde je K2 koeficijent neravnomernosti ĉasovne potrošnje vode. .tvrdoća vode – ovaj parametar nije obuhvaćen normativima kvaliteta vode za piće.boja – odreĊuje se kolorimetrijskom analizom u °Co-Pt skale – za vodu za piće 20Ct-Pt . koji su obraĊeni preko odgovarajućih normativa kvaliteta vode (pravilnici. hartija. ali izaziva velike probleme (kamenac.2÷1.sulfati – mogu biti veoma agresivni za beton i armaturu. ali je izuzetno znaĉajan u domaćinstvu kod korišćenja vode za kuvanje i pranje.miris – za piće – bez mirisa – odreĊuje se nosem .1. U vodi za piće do 200mg/l kao SO4. veća potrošnja hemikalija i sl. Za ocenu kvaliteta vode u izvorištu vrše se analize uzoraka vode. ureĊaji za preĉišćavanje i svi ostali elementi dovoda vodovodne mreţe do naselja. proizvodnju pare ili za dobijanje proizvoda odgovaraućeg kvaliteta (tekstil. istiĉe i zahteve u pogledu kvaliteta vode. hloridi i fosfati. H gde je: [H+] jonska koncentracija vodonika merenih u gmol/l pH = 7 – neutralan rastvor pH < 7 – kisela voda pH > 7 – bazna voda – alkalni rastvor – preovlaĊuju [H-] joni.ukus – za piće – bez posebnog ukusa – utvrĊivanje probanjem .log[H+] = log .3.dn =K1 K2 Qsr.dn. OdreĊuju se filtracijom.u mg/l – do 1000mg/l za vodu za piće .3. OdreĊuju se filtracijom prema proceduri utvrĊenoj za standardne metode ispitivanja kvaliteta vode.2.3.pH vrednost pH = . Karakteristiĉni parametri su: . pivo). .mutnoća – do 10mg/l silikatne zemlje – za piće (merenje se vrši turbidimetrima) . K2=1.h se dimenzioniše distributivna gradska vodovodna mreţa.

pa se u praksi voda ispituje na sadrţaj koliformnih bakerija (Bacteria Coli). Samo se Kerĉ na Krimu i Gibraltar tako snabdevaju. pravi mrlje i talog. nema je dovoljno a i sama izdašnost postojećih izvorišta se smanjuje zbog forsiranog zahvatanja vode iz njih. Coli saĉinjavaju fekalne koli (esherichia coli) oko 90% svih bakterija kaliformne grupe i oko 10% drugih. U vodi za piće 12mg/l kao KMnO4. rose i sliĉnih padavina. Izolacija patogenih mikroorganizama je veoma sloţena. gastroenteritis i sl. Ali za pojedinaĉno snabdevanje domaćinstava se dosta koristi (kraški predeli. uz prethodno popravljanje njenog kvaliteta (ako je potrebno) koristi se: a) Meteorska voda (kišnica i sneţnica) – to je voda koja se posle kiše.azotna jedinjenja – kao: amonijak NH3 do 0. IZVORIŠTA VODE Kao voda za vodovode. reĉice i reke).3.05mg/l u vodi za piće kao Mg. Spektrofotometrijsko odreĊivanje. a ima ih mnogo (250·109 B. najviše (aerobacter aerobenes) koje potiĉu sa trulog lišće i drugih organskih materija. Za piće do 0. Njihovo nalaţenje u vodi ukazuje na fekalno zagaĊenje vode i oni su indikator potencijalno moguće infekcije vode patogenim mikroorganizmima. B. osveţava zbog ugodne temperature i obiĉno je bistra i relativno ĉista.. Titrisanjem se odreĊuje. Grupu B. Do 0. . nitriti NO2 do 0.potrošnja kalijum permanganata KMnO4 – jako oksidaciono sredstvo koje oksiduje organsku materiju i niz neorganskih jedinjenja. dizenterija. Karakteriše ih znaĉajan kvantitet ali im je kvalitet nedovoljno dobar.dan – kod zdravog ĉoveka). . ostrva. tako da zahtevaju obavezno preĉišćavanje. kolera. U praksi se smatra merilom organskog zagaĊenja. kanalizacione mreţe i sl.. One mogu biti stajaće (slatke – lokve. tako da je najbolja za potrebe snabdevanja naselja.005mg/l kao N i nitrati NO3 do 10 mg/l kao N. Zbog njihovog znaĉaja treba znati i sledeće: Podzemne vode postaju od voda koje poniru sa površine terena ili iz površinskih bazena vode.mangan – daje loš ukus i tamnu boju. 1. Coli su stomaĉni paraziti koji su normalno nastanjeni u crevnom traktu ljudi i ţivotinja. . Voda za piće ne sme da sadrţi B.fosfati – za piće do 3mg/l kao P. Ona se odlikuje dobrim kvalitetom. Coli. BIOLOŠKI PARAMETRI Kontrola kvaliteta vode po ovom parametru ima za cilj proveru ispravnosti vode prema prisustvu patogenih bakterija koje su uzroĉnik opasnih epidemija (tifus.3mg/l kao Fe. prirodna i veštaĉka jezera i slane – more) i tekuće (potoci.4. 1. štala.). snega.).gvoţĊe – daje vodi loš ukus. Voda 37 . a veoma su bitni kod izvorišta za snabdevanje vodom (eutrofikacija) . Coli/stanovnik. c) Podzemna voda – Ona se zahvata ili na prirodnim izvorima ili se neposredno zahvata iz izdani (bunarima i galerijama). Spektrafotometrijsko odreĊivanje. bare. sakupi na površini zemljišta i ona se vrlo retko koristi za snabdevanje naselja neposrednim sakupljanjem. Ispituju se spektrafotometrijski.3. kroz šupljine izmeĊu ĉestica zemljišta ili kroz pukotine u stenama. OdreĊivanje spektrafotometrom. Uzroĉnici ovih oboljenja dolaze u izvorište preko otpadnih voda iz nuţniĉkih jama. tako da se sve više koriste površinska izvorišta voda. b) Površinska voda. MeĊutim. što teorijski ne stoji. Oni se lako izoluju iz vode i dokazuju standardnim laboratorijskim analizama..1mg/l kao N. ukusna je zbog mineralnog sadrţaja. zbog teškoća na koje se pri tome nailazi.

na ĉijoj površini se formira izdan. Od geološkog sklopa terena u mnogome zavisi sigurnost izdani od zagaĊenja. preĉišćenom reĉnom vodom i sl.). Moţe takoĊe biti sa slobodnom površinom ili pod pritiskom. ili obrazuje podzemne akumulacije vode. Izdani se formiraju u poroznim sredinama sa slobodnim vodnim ogledalom ili pod pritiskom – arterski izdani. ĉesto se pribegava merama veštaĉkog prihranjivanja izdani (meteorskom vodom. kada postoje pukotine – pukotinski izdani.ponire sve dok ne doĊe do vodonepropusnog sloja. Izdani podzemne vode se javljaju i u stenovitom materijalu. Treba preduzeti sve potrebne mere zaštite da do ovoga ne doĊe. voda se kreće i. ili izbija na površinu terena kao izvor. Ako je vododrţiv sloj nagnut. od malih pukotina stvara široke kanale i velike šupljine (karst). 38 . gde voda hemijskim rastvaranjem kreĉnjaka. One su karakteristiĉne u kraškim podruĉjima. Zbog forsiranog crpljenja vode.

Slika 6.Formiranje izdani 39 .

5.1. VODOZAHVATNI OBJEKTI 1. Veliĉina sabirne površine i zapremina cisterne odreĊuje se prema potrošnji vode i procenama potrošnje u vremenu. 1. od veliĉine izvora i od koliĉine vode koja se treba kaptirati.5. i one se obavezno ograĊuju.3.5.1. Za projektovanje i izvoĊenje kaptaţa nema šablona. Ĉesto se koriste i usporne graĊevine a zahvaćena voda se ĉesto propušta kroz grubu taloţnicu. Kod većih su objekti mnogo sloţeniji. ZA METEORSKU VODU Najĉešće se koriste kao sabirne površine krovovi ili se rade posebne sabirne površine od kamena u cementnom malteru ili od betona.5. Sakupljena voda se odvodi u cisterne. ZA POVRŠINSKE VODE Ovo je primer reĉne kaptaţe zaštićenog tipa.5. 40 . Ovakvi tipovi zahvata se koriste kod malih reka. od "tipa" izvora.1. – Zahvatanje vode na prirodnim izvorima Inţenjerski radovi koje treba izvršiti radi zahvatanja podzemne vode na izvoru zavise od mesnih geoloških i topografskih uslova.3. kao i prema godišnjem rasporedu padavina. ZA PODZEMNE VODE 1. izvorska voda se moţe pojavljivati kao usamljeni lokalizovani izvor (iz ţice ili iz pukotine u steni) ili kao linijski izvor (izvor iz sloja). već se mogu dati samo nekoliko opštih uputstava. bez usporavanja vode. Inaĉe.2. kada se koriste drenaţne galerije (rovovi) ili drenaţne cevi za prikupljanje vode i njeno dovoĊenje do kaptaţne graĊevine. Kaptaţa moţe biti i nezaštićenog tipa. 1.

5. a ne na mestu pojave na površini terena. Rešenja za ventilaciju i ulaz moraju biti takvi da ne ugroze kvalitet zahvaćene vode.Kaptaţna graĊevina ima 3 komore. kao i izdašnost izvora. Izvor treba zahvatati iz vodonosnog sloja na mestu granice sa vodonepropusnim slojem. Kaptaţa se radi od vodonepropusnog betona i mora se fundirati tako da ne moţe doći do procurivanja vode oko i ispod objekta. zahvatnu i silaznu (kontrolnu. treba je prethodno ispitati. 1. zatvaraĉnica).2. Da bi se izvorska voda zahvatila za upotrebu. 41 . ulaznu (taloţnicu). Pri tome treba utvrditi da li se posle većih kiša ili topljenja snega voda zamućuje. – Zahvatanje vode iz izdani Za zahvatanje voda iz izdani (podzemna voda) koriste se bunari i drenaţne galerije. što ukazuje da se voda nedovoljno filtrira kroz podzemlje.3.

1) Kopane a. ĉime se spreĉava zamućivanje bunara prilikom crpljenja i zatrpavanje bunara peskom. tako što se u iskopanu jamu dubine 1÷1. U prvom sluĉaju se ispod betonskog noţa (MB 20) vrši potkopavanje zemlje. Dno bunara treba da se nalazi najmanje 1m od najniţeg nivoa podzemne vode.5 m. dok se iznad njega vrši betoniranje prvog prstena (MB 15) ili se namontira gotov betonski prsten.8-1.5m postavi oplata sa unutrašnje strane i betonira bunar (prsten). Treba ih locirati van mogućih izvora zagaĊenja. sa spojem na ţleb i pero.2 ÷ 0.a) Bunari imaju posebno široku primenu kod individualnih stambenih objekata i predstavljaju objekte kojima treba posvetiti mnogo paţnje u toku gradnje i eksploatacije. . zaštititi ih od spoljašnjih zagaĊivaĉa i izvesti tako da zahvataju podzemnu vodu iz dubljih vodonosnih slojeva. Najpovoljniji preĉnik bunara je 0.Po sistemu podziĊivanja.a.2) Bušene a. Betonska obloga se spušta pod dejstvom sopstvene teţine.3) Cevne (pobijene) . Zid bunara se izdiţe najmanje 0. 42 .2m iznad površine terena a glava bunara mora biti potpuno i vodonepropusno pokrivena. Ovo se naziva i bunar sa obešenim obzidom. Najbolje je da voda u bunar dolazi samo odozdo i u tom sluĉaju se na dnu radi filter od peska i šljunka. izvode se korišćenjem trenja terena.2m sa debljinom zidova 0. a obiĉno su duboki do 20m. Prema naĉinu gradnje dele se na: a. Površinu oko bunara treba poploĉati u nagibu 3 ÷ 5%.15m.1) Kopani bunari se izvode na dva naĉina: po sistemu spuštanja prstenova i po sistemu podziĊivanja.1÷0. Oko zida bunara se na dubine ne manjoj od 3m nabija sloj gline ili masne ilovaĉe u debljini od 0. najbolje armiranobetonskom ploĉom ili potpuno zatvorenom kućicom. Kasnije se oplata skida i nastavlja se sa iskopom sledećeg segmenta i na sliĉan naĉin se betonira sledeći prsten.

a u ostalim delovima glinom ili betonom. Za pobijanje se najĉešće koristi tronoţac a za zahvat vode ruĉna klipna pumpa ili odgovarajuća elektromotorna. Izvode se na 2 naĉina: bušenjem uz upotrebu burgija (rotaciono bušenje) ili dleta (udarno bušenje) sa zaštitnom cevi i bušenje bez zaštitne cevi sa upotrebom isplake. Cevi su ĉeliĉne a reĊe liveno-gvozdene.Izrada bunara se vrši i prethodnim kopanjem do potrebne dubine i naknadnim obziĊivanjem. Za bunar se koriste ĉeliĉne – pocinkovane cevi preĉnika Ø40 i Ø50mm sa zašiljenim vrhom od ĉelika i peroforiranom cevi obloţenom ţiĉanom mreţom (filterom). pri ĉemu ih treba zidati vodonepropusno u cementnom malteru 1:3 sa glaĉanjem unutrašnjeg zida istim malterom. Zaštitne teleskopske cevi se najĉešće ne izvlaĉe. perforirani deo – bunarska rešetka i cevna garnitura. 43 . koja se obiĉno nalazi u podini. Za izvlaĉenje vode se koriste specijalne vertikalne dubinske pumpe (sa i bez potopljenog motora).2) Bušeni bunari su preĉnika 75÷1000mm dubine i preko 500m. Bušenje se vrši do vodonepropusne podine. . Obloţna cev se izvlaĉi do gornjeg dela vodonosnog sloja (povlate).3) Cevni – pobijeni (Norton) (abisinijski) bunari se koriste za zahvatanje manjih koliĉina vode sa dubine do 7m. U iskopanu bušotinu (sa ili bez zaštitne cevi) se spušta cevna bunarska garnitura. -a. Bušenje bez zaštitne cevi sa isplakom (ĉista voda) vrši se uz uduvavanje vazduha. Poĉinje se sa zaštitnim cevima ĉiji je preĉnik 50÷100mm veći od preĉnika cevi budućeg bunara pa se taj promer polako smanjuje. Kod prvog naĉina bušenje se vrši u etapama od po 40÷50m. MeĊuprostor izmeĊu zaštitne cevi i bunarske garniture se u delu oko bunarske rešetke popunjava šljunkom. taloţnica za presek duţine oko 1m. i to: oslona ploĉa na dnu bunara. ili se izvlaĉi cela (postupno kako se nabacuje ispuna). Bunar se sa gornje strane zatvara bunarskom glavom.a. obiĉno kamenom. Iskopani materijal se izbacuej kroz cev koja nosi krunu za kopanje.

Drenaţne galerije se rade u otvorenom rovu ako je dubina podzemne vode i podine mala.b) Drenaţne galerije U sluĉaju kada je vodonosni sloj male debljine. Galerije za velike koliĉine vode grade se kamenom zidanim u suvo ili polaganjem gotovih delova galerije u vidu cevi. Galerije za manje koliĉine vode se rade od kamenih naslaga. iz bunara se ne mogu dobiti znatne koliĉine vode pa se voda tada zahvata horizontalnim rovovima ili galerijama. 44 . ĉija je duţina dovoljno velika da se iz njih dobije dovoljna koliĉina vode. Obavezno se koriste podgrada i talpe ako je navala vode velika. kamena naslaganog u vidu kanala ili od drenaţnih cevi preĉnika ≈10cm. Kada je vodonosni sloj duboko. Bunar sa horizontalnim zrakastim cevima (Reni bunar) se dosta ĉesto primenjuje za zahvatanje vode u zrnasto poroznim sredinama i ĉini ga nekoliko horizontalnih galerija koje se spajaju u zajedniĉkom vodonepropusnom bunaru. galerije se rade u potkopu (kao tuneli).

srednja. Ukoliko je rezervoar iza mesta potrošnje.sa slobodnim vodnim ogledalom i to: . zaliha za sluĉaj poţara. REZERVOARI Rezervoari su hidrauliĉki integralni deo sistema razvoda vode.ĉelik Zapremina podeonog rezervoara Vr se sastoji od: a) Operativne rezerve V0 koja sluţi za izravnanje oscilacija potrošnje vode u odnosu na doticaj.na mestu potrošnje .pod pritiskom – hidrofori (male su zapremine i namena je odreĊivanje i odrţavanje pritiska u mreţi) d) po materijalu od koga se grade: . čas koji ih povezuju obiĉno se dimenzionišu na Q dn max za dovod i Q max za odvod. i kao podeoni rezervoari) b) po poloţaju: .1. V0 predstavlja sumu maksimalnih ordinata izmeĊu sumarne linije dotoka i sumarne linije potrošnje.prednapregnuti beton . Postupak je sledeći: .kamen i cementni malter (mali rezervoari) .6.armirani beton . Ova zapremina vode se najlakše odreĊuje pomoću dijagrama masa. izravnanje doticaja i potrošnje. onda se i dovod i odvod dimenzionišu na Q čas max .definiše se potrošnja vode na svaki sat za 24 ĉasa za tipiĉne dane (maks. • Za sluĉaj konstantnog dotoka vode u toku 24 ĉasa (gravitacioni dovod).ispred mesta potrošnje .iza mesta potrošnje c) po naĉinu rada: . odrţavanje pritiska i ĉuvanje rezerve vode za gašenje poţara i za havarije) .rezervoari ĉiste vode na postrojenjima za preĉišćavanje vode (sluţe za potrebe postrojenja.na kuli . a mogu da sluţe.podeoni rezervoari (namena je odreĊivanje pritiska. min) i uradi se grafik.nearmirani beton (mali rezervoari) . . Vodovi . obezbeĊenje potrebnog pritiska u mreţi i sl. Rezervoari se klasifikuju: a) po nameni: . Funkcije rezervoara su: izravnavanje razlika izmeĊu potrošnje i doticaja.ukopani u zemlju na nedovoljnoj visini za odreĊivanje pritiska u mreţi (pritisak se odreĊuje na drugi naĉin) . zaliha za sluĉaj defekta na zahvatu ili dovodu.sraĉunaju se kumulativne zapremine protoka 45 .ukopani u zemlju na uzvišenju iznad mesta potrošnje . ako im je poloţaj dobar.

preliv. Kod svakog rezervoara razlikujemo rezervoarsku komoru i zatvaraĉku komoru (zatvaraĉnicu).5l/ѕ. Ona obiĉno iznosi 25% od (Vo + Vp). za manja 33% a za seoska 50÷100%. gde je Y – broj stanovnika.merenjem ordinata v1 i v2 i njihovim zbrajanjem dobijamo potrebnu rezervu v0. Ova rezerva ne bi trebala da bude manja od 20% ukupnog dnevnog dotoka za veća mesta. Dubine su obiĉno 3÷4m. c) Sigurnosna rezerva Vn je zapremina vode za pokrivanje potrošnje u nepredviĊenim sluĉajevima (kvarovi).5÷10l/ѕ. indikator nivoa. Preporuĉuje se da to bude koliĉina za gašenje 10-ĉasovnog poţara u naseljima preko Y 10. jer dobro lociran moţe znatno da uštedi na dimenzijama vodova. V0 se dobija na sledeći naĉin: V0 – maksimalna ordinata izmeĊu dotoka i potrošnje b) Poţarna rezerva Vp koja se odreĊuje propisima o protivpoţarnoj sluţbi. pravouganonog ili kruţnog oblika. ispust. • Za sluĉaj pumpanja vode u rezervoar. koja se obiĉno naslanja na zid rezervoarske komore. Za mala sela 2. zaštite od mraza i obezbeĊen zaštitnom zonom.25 (Vo+Vp) Poloţaj rezervoara je takoĊe bitan. zapremina rezervoara je Vr = 1. 1000 Orijentaciono se moţe uzeti da je potrebna koliĉina vode 15l/ѕ za naselja sa oko 10. Rezervoari se mogu raditi kao jedno ili više komorni. broj sati je T . 46 .000 stanovnika.crtamo grafik sumarnih linija dotoka i potrošnje vode V0 = V1+V2 .. a ispod ovog.000 stanovnika. Rezervoar treba da je pokriven radi sanitarne zaštite. U njoj se nalazi komandna armatura. Najzad. a za manja 7.

koje mogu biti jednostepene ili višestepene.Norton (klipna) pumpa – primenjuje se do dubine od 6m.Detalji: .kofe sa prevrtaĉima – higijenski ispravno rešenje . Samousisne crpke imaju rotor takve konstrukcije da je neosetljiv na prisustvo vazduha (crpi i vazduh i vodu) ali su 47 . pa se zato na usisni vod na poĉetku (obiĉno u usisnu korpu) postavlja usisni ventil. UREĐAJI ZA ZAHVAT I POTISKIVANJE VODE DovoĊenje vode od zahvata do mesta potrošnje zavisi od uzajamnog visinskog poloţaja ove dve taĉke.7.cev za odvod se postavlja ispod kote dna rezervoara u udubljenje i treba da je što kraća.ulaz u komoru je indirektan . kapacitet 12÷15l/min. Postoje: a) UreĊaji na ruĉni pogon –u primeni su kod individualnih objekata i tamo gde ne postoji drugi energetski izvor. b) UreĊaji na motorni pogon – sluţe za crpljenje vode i njeno potiskivanje u sisteme za snabdevanje vodom. a prema dejstvu obiĉne ili samousisne. i obiĉno je za jednu dimenziju veći od potisnog voda. To su: . Obiĉne centrifugalne crpke ne mogu usisati vodu ako usisna cev nije puna vode.prelivna i ispusna cev rade bez rešetke . Sastoje se obiĉno od beskonaĉne trake koja nosi vodu. Za ovu namenu se koriste najviše centrifugalne crpke. okreće se oko toĉka u kućici i kod izliva se prelije . a usta cevi se obezbeĊuju korpom . jer se inaĉe smanjuje visina sisanja.dno je u nagibu oko 1% zbog pranja . Samo u retkim sluĉajevima je zahvat vode viši od mesta potrošnje i zato se voda mora dizati raznim napravama. horizontalnog ili vertikalnog izvoĊenja.elevatori – higijenski ispravno rešenje. i koje se obrće velikom brzinom (1400÷2900obrt/min). Usisni vod treba da je što kraći i prav (da pruţa što manje otpora).obezbediti ventilaciju preko zatvaraĉnice – indirektna 1. Ø5/4". u kome se nalazi kolo sa lopaticama (rotor) od bronze. Centrifugalna crpka se sastoji od kućišta od livenog gvoţĊa. podvodne ili nadvodne.kofe na lancu – nehigijensko rešenje . Crpka spregnuta sa motorom naziva se agregat.

q max ).osetljive na pesak dok prethodne nisu.2 i malih (do 2 KW) 1. Prema visini potiskivanja. Izbor pumpe se vrši tako što se za potrebno ηp i Hm izabere pumpa koja ima maksimum krive η u blizini te taĉke.3.8÷1400l/s i za Hm=1÷100m. Dimenzionisanje centrifugalne pumpe se vrši po obrascu: qp Hm (KW) Np 102 p Dimenzionisanje elektromotora: q p H m 0.85÷0. Taĉka K . a koji sluţi za savlaĊivanje polaznih otpora (inercije sistema). U principu. a višestepene za qp=1÷200l/s i za Hm=30÷500m.15.2÷0.4÷0.9. a u zavisnosti od njihove veliĉine – veće pumpe imaju veći ηp) ηm – stepen korisnog dejstva elektromotora – ηm =0. centrifugalne crpke se puštaju u rad sa zatvorenim ventilom na potisnoj cevi uz postepeno otvaranje. Kriva η pokazuje stepen korisnog dejstva pumpe za odreĊene koliĉine i visine. sa najboljim uĉinkom Nm Np s Gde je: dn.8 a za samousisne ηp=0.tu pumpa radi sa max η tj. 48 . qp – u (m3/h) s qp m Karakteristika centrifugalne pumpe je kriva koja pokazuje odnos koliĉine vode q i manometarske visine H pri konstantnom broju obrtaja. Np – uĉinak pumpe u KW Nm – snaga elektromotora u KW qp – proticaj pumpe (u l/ѕ) Hm – manometarska visina dizanja vode (m) ηp – stepen korisnog dejstva pumpe (za obiĉne centrifugalne pumpe ηp=0.736 (KW) ili Np 75 p m (KW) ѕ – faktor sigurnosti koji iznosi kod velikih elektromotora (>20 KW) 1.6. Potrošnja elektriĉne energije motora se izraĉunava kao: Nm A (KWh/m3). Koliĉina vode qp se odreĊuje za svaki sluĉaj posebno ( q h max . srednjih (<20 KW) 1. pumpe se dele na: . Manometarska visina Hm se dobija kada se na geodetsku visinu dizanja Hg dodaju gubici u cevnim vodovima i armaturi.pumpe srednjeg pritiska H = 20÷60m .pumpe niskog pritiska H < 20m (velika koliĉina vode se pumpa na malu visinu) .pumpe visokog pritiska H > 60m (mala koliĉina vode se diţe na veliku visinu) Jednostepene pumpe se koriste za qp=0.

Granati se primenjuje kod manjih naselja.spoljašnju (uliĉnu i dvorišnu) .da se obezbedi u svakom trenutku potrebna koliĉina vode sa odgovarajućim pritiskom svakom potrošaĉu . Kod prstenastog je dovod vode do potrošaĉa iz dva pravca. što je osnovni nedostatak. Osnovni zahtevi su: . Kod granatog sistema voda se dovodi iz jednog pravca.1. dvorišne i unutrašnje mreţe a prstenasti kod većih naselja i znaĉajnih privrednih i društvenih objekata. na koga se neposredno vezuju potrošaĉi. što dovodi do toga da su preĉnici prstenaste mreţe manji od granate mreţe. Po poloţaju se deli na: . Prost cevovod je onaj gde se voda transportuje izmeĊu dva ĉvora nepromenljivog preĉnika i karakteristika teĉenja.hs0 – gubitak visine na trenje (linijski i lokalni gubici) na usisnom vodu hP0 – gubitak visine na trenje na potisnom vodu hsg – visina sisanja (3÷5 m) Hsm – manometarska visina sisanja iznosi do 8 m (za manje pumpe 5÷6m) 1. VODOVODNA MREŢA (SPOLJAŠNJA) 1.8.unutrašnju (kućnu) mreţu Mreţa se izvodi do cevi kojima voda teĉe pod pritiskom. UVOD Razvodna – distributivna mreţa predstavlja završni deo sistema za snabdevanje vodom. Ograniĉenja: 49 .sigurnost i neprekidnost u distribuciji vode Mreţu ĉini sistem prostih cevovoda meĊusobno povezanih od mesta dovoda (najĉešće rezervoar) do potrošaĉa u obliku grane – granati sistem ili sa jednom ili više zatvorenih kontura – prstenasti sistem mreţe.8.

Velike teţine.minimalni preĉnik spoljašnje razvodne mreţe je ĉesto uslovljen zahtevima pojedinih korisnika (npr minimalni preĉnik hidrantske mreţe je 50mm za unutrašnju i 80 ili 100mm za spoljašnju). 50 .5 m/ѕ (gubici u mreţi rastu sa kvadratom brzine) . razliĉitih duţina i preĉnika. liveno gvoţĊe. Ove uslove zadovoljavaju: ĉelik. Najĉešće se koriste za uliĉnu i dvorišnu vodovodnu mreţu. a prema JUS standardima.maksimalni pritisak u mreţi do 7 bara .8.polazni hidrauliĉki uslovi i propusna moć .fazonski komadi . Cevi se spajaju pomoću spoja na: naglavak (muf) ili na prirubnicu (flanšu). Za izvoĊenje mreţe.vek trajanja . veliki broj spojeva (spoj mora da bude vodonepropusan i da ima potrebnu fleksibilnost – spojevi sa gumenim i plastiĉnim masama) Standardnih dimenzija 40÷1200mm.8. Duţina 1. Zato materijali od kojih se izvode treba da budu podreĊeni funkciji sistema i treba da obezbbede sigurnost.6÷2.1. materijali se mogu svrstati u sledeće osnovne grupe: . armirani i prenapregnuti beton. Osim toga treba da se obezbedi da je materijal mehnaiĉki otporan na spoljašnje i unutrašnje opterećenje. Za zaptivanje se koristi guma. azbest-cemtni i plastiĉni materijali. Izbor najpovoljnijeg materijala se vrši tehno -ekonomskom analizom koja ima sledeće elemente: . Modernije je zaptivanje gumenim prstenom i navrtkom.cevi .naĉin spajanja i montaţe . MATERIJALI ZA IZVOĐENJE MREŢE (SPOLJAŠNJE I UNUTRAŠNJE) Vodovodni sistemi su skup objekata ĉije pojedinaĉne funkcije povezane u jednu celinu treba da obezbede sigurno snabdevanje potrebnom koliĉionom vode. Izvode se od razliĉitih materijala. Prema poloţaju.. radni pritisci do 10 bara.5÷4m. ekonmiĉnost i trajnost. ne sme da utiĉe na kvalitet vode.brzina vode u mreţi od 0.armature 1. Spajanje prirubnicom vrši se zatezanjem zavrtnjeva koji se provlaĉe kroz otvore u prstenovima (prirubnicama) koje se nalaze na krajevima cevi.troškovi gradnje. 1. Spajanje na muf se izvodi tako što se slobodan kraj (ravan) jedne cevi uvuĉe u prošireni deo (naglavak – muf) druge cevi. – Cevi Namena za transport vode (sa slobodnim ogledalom ili pod pritiskom. pa se meĊuprostor zaptiva kudeljom i teĉnim olovom. da je otporan na hemijsko dejstvo vode i tla. mreţa vodovoda se deli na spoljašnju (gradsku i dvorišnu) i unutrašnju.2. eksploatacije i odrţavanja a) Cevi od livenog gvoţĎa Vek trajanja je 30÷60 godina. koja po kvalitetu odgovara korisniku.2.

Prema nameni se dele na: zatvaraĉe i slavine (zaustavljanje i regulisanje toka vode). 19mm (3/4").Raĉve – sluţe za grananje mreţe pod uglom najĉešće od 45° i 90° Fazonski komadi se rade obiĉno od istih materijala kao i cevi.Ĉeliĉne navojne – pocinkovane cevi – za dvorišnu i kućnu vodovodnu mreţu i za manje lokalne vodove. . 38mm (6/4"). Uglovi skretanja su 11°. Povezivanje navoja se radi navojnim klapnama.). mesinga. na glavnom prikljuĉnom vodu blizu uliĉne vodovodne mreţe. . . Rade se u preĉnicima kao za pocinkovane cevi pa do 400mm. Preĉnika su 13mm (1/2"~1"=2.Ĉeliĉne cevi – kod vodova sa visokim pritiskom (16÷80 bara) i sa specifiĉnim zahtevima (seizmika. na poĉetku svake vertikale.5") i 75mm (3").Linkovi sluţe za skretanje cevovoda. Duţine 7÷16m.Zatvaraĉi – ventili – obiĉno se koriste propusni i pljosnati ventili. . 51 . . . . 45° i 90°. 63mm (2. a Ø50÷100mm. Spajanje se vrši specijalnim spojnicama. Spajanje isto kao kod livenih cevi ili zavarivanjem. . Postavljaju se na svim prikljuĉnim cevima ispred toĉećih mesta. Ne smeju da se savijaju pri ugradnji.12m i koturima od 75÷400m.Cevi od plastiĉne mase (PVC – polivinil hlorid i PE – polietilen). zavarivanjem ili naglavkom sa gumenom zaptivkom smeštenom u posebnom ţlebu. Rade se u više varijanti sobzirom na radni pritisak. promena preĉnika ili grananje (raĉvanje) cevovoda..Azbest – cementne cevi – za izradu spoljašnje mreţe. .b) Fazonski komadi – specijalni delovi mreţe kojima se obezbeĊuje skretanje. Glavni nedostatak je veći lokalni gubitak energije zbog prolaska vode kroz suţeni presek ventila. Spajanje pomoću navoja i mufa. vazdušne ventile (ispust vazduha iz mreţe) i vodomere (merenje i registracija protoka vode). Od mesinga ili bronze za sve standardne preĉnike (Ø13÷100 mm). Radni pritisci 2÷10 bara.c) Armature – predstavljaju grupu materijala koji su znaĉajni za pravilno upravljanje i eksploataciju vodovodne mreţe. Duţine – PVC – 4÷6m. prolazak vodovoda kroz trup ţelezniĉkog ili autoputa.Propusni ventil – primena u unutrašnjoj i dvorišnoj vodovodnoj mreţi. Upotrebljavaju se za radne pritiske do 6 bara. 25mm(1"). Ø40÷600m. Spajanje: lepljenjem naglavcima.Redukcije – sluţe za prelaz cevovoda sa većeg na manji preĉnik. 50mm (2").54sm). . tako što se navoj obmota kuĉinom koja se natopi lanenim uljem i navuĉe se muf ili fazonski komad ili armatura. Duţine 6m. 32mm (5/4"). mostovi i sl. 225°. hidrante (zahvat i ispuštanje vode iz mreţe). Spajanje sa cevima i armaturama je istim spojnicama kao i za cevi. ispred i iza vodomera. bronze i sl. Duţine su 3÷4m. Dele se na: linkove. Spajaju se istim spojnicama za cevi i fazonske komade kao cevi. PE – 6. Rade se od livenog gvoţĊa. redukcije i raĉve.

19.Pljosnati ventil (zasun. Primenjuju se i za ispuštanje vode iz mreţe prilivom njenog pranja i dezinfekcije. Prikljuĉci su od 13÷65mm i veći. Imaju veliki gubitak energije. 52 . .. . Radi se od mesinga za Ø<100mm a za Ø100÷1000mm od livenog gvoţĊa. Meri veće protoke u mreţi.propelerni (kućni) – koji ima mesingano kućište i rotor sa krilima.Vazdušni ventili – sluţe za ispuštanje vazduha iz glavnog dovodnog cevovoda prilikom njegovog punjenja ili u redovnoj funkciji na mestima vertikalnog konveksnog preloma cevovoda. UgraĊuje se u horizontalnom poloţaju na najniţoj taĉki vodovodne mreţe. . Rade se od mesinga. i protoke 20÷180m3/h. 25mm. . Za pritiske do 16 bara koristi se ojaĉani pljosnati ventil – ovalni ventil. . šiber) – za radne pritiske do 4 bara. bronze i livenog gvoţĊa. Ima vrlo male gubitke energije zbog konstrukcije. Radi se odlivenog gvoţĊa za Ø50÷400mm. Znaĉajni za protivpoţarnu zaštitu.Hidranti – sluţe za ispuštanje vode na posebnim mestima vodovodne mreţe. sistem zupĉanika i brojĉanik. Gubici energije manji od prethodnog. 13. Ventil radi automatski.Voltmanov – sa turbinskim krilom.Vodomeri – postoje: . Meri 3÷20m3/h. Uglavnom su od mesinga i bronze sa preĉnicima Ø10. za ispuštanje vazduha i za zahvatanje vode za zalivanje i pranje parkova i ulica.Slavine – sluţe za ispuštanje vode iz cevi. TakoĊe mogu biti i za usisavanje vazduha ili kombinovani usisno-ispusni.

8. 53 . Za ilustraciju visinskog poloţaja. objektima na njoj i svim znaĉajnim podacima o njoj (oznaka ĉvora. Poloţaj cevovoda u naselju se definiše urbanistiĉkim planovima.1. kote cevi i sl. Dvorišna razvodna mreţa poĉinje od mesta napajanja (uliĉna mreţa ili bunar ili kaptirani izvor) i završava se prikljuĉnim oknom za objekat. Cevovod se iscrtava linijski i podebljano. Za iscrtavanje poloţaja razvodne mreţe sa karakteristiĉnim objektima (rezervoar. pumpna stanica. preĉnik mreţe. zatvaraĉi. Razvodna mreţa naselja poĉinje od rezervoara ili pumpne stanice (reĊe od izvorišta) i završava se poslednjim ogrankom cevovoda na ĉijem se kraju nalazi ispusni ventil ili protivpoţarni hidrant. ĉvorovi i sl. protok. Deo situacionog plana sa iscrtanom mreţom. Obiĉno se postavlja pored iviĉnjaka ili po trotoaru i mora da bude udaljen najmanje 50cm od kanalizacione mreţe po horizontali i vertikali. rade se uzduţni profili po osovini cevovoda u razmerama za duţine kao situacioni plan dok se za visine koriste razmere 1:200÷1:50. Mreţa se ukopava minimum 80÷100cm – zbog zamrzavanja. PROJEKTOVANJE MREŢE Spoljašnju razvodnu mreţu ĉini sistem cevi od mesta njenog napajanja do mesta konaĉne distribucije vode. mada moţe biti i njen sastavni deo. naziva se planom vodovodne mreţe i radi se obiĉno kao izvod iz situacionog plana.) koriste se situacioni planovi razmere 1:5000÷500 a za dvorišta 1:500÷1:200. pad pijezometrijske linije.3. hidranti.

beton. PVC.1.012 0.zapreminska teţina Odnosno: 2 P1 v1 P2 v 2 2 H z1 z1 h 2g 2g Δh – gubitak energije izmeĊu H z P 54 . n – Maningov koeficijent rapavosti [m-1/3 /ѕ] n Vrsta površine Liveno gvozdene i ĉeliĉne cevi Obiĉan beton .Srednja brzina protoka v sr C RJ [m /ѕ].Hidrauliĉki radijus je odnos površine ţivog preseka i okvašenog obima A( m 2 ) R m O( m ) .Bernulijeva jednaĉina – izraţava zakon odrţawa energije.010 0.Šezi-Maningova jednaĉina proticaja 1 Q AR 2 / 3 J1 / 2 [m3 /ѕ] n .4.016 Q=A1·v1=A2·v2 A1 v 2 A 2 v1 Q1 Q2 Q3 . J – pad energije 1 1/ 6 C R .Proticaj [m3 /ѕ] Q Avsr . PRORAČUNA SPOLJAŠNJE VODOVODNE MREŢE a) Osnovni pojmovi iz hidraulike . Al.Jednaĉina kontinuiteta Koeficijent n Veoma glatke površine. Ukupna energija N koja P v2 omogućava kretanje fluida. S – Šezijev koeficijent [m1/2 /ѕ-1].8. predstavlja zbir potencijalne ( z ) i kinetiĉke energije ( ) 2g v2 const . 2g R-pritisak (KN/m2) . lim 0.

a Bernulijeva jednaĉina dobija oblik: H z1 P 1 z2 P2 h UvoĊenje oznaka: P 1 z1 1 z2 P2 2 .Minimalni potrebni pritisak na mestu prikljuĉka najnepovoljnijeg (kritiĉnog) potrošaĉa. bunar. a) Prost cevovod – onaj koji ĉini jedna cev bez grananja i usputnog istakanja. 55 . Kritiĉni potrošaĉ je onaj koji zahteva najmanji pad piezometrijske linije izmeĊu mesta napajanja spoljašnje vodovodne mreţe i mesta prikljuĉka objekta na tu mreţu.5bara. odnosno piezometarske linije kao: h J L1 2 b) Opšte o proraĉunu mreţe Proraĉun vodovodne mreţe se u suštini svodi na proveru obezbeĊenosti osnovnih zahteva potrošaĉa (dostavljanje potrebne koliĉine vode pod odreĊenim pritiskom u svakom trenutku vremena. Kako je brzina u vodovodnoj mreţi ograniĉena na 3m/ѕ to je maks uticaj kinetiĉke v2 energije ( = 0.mesto i poloţaj potrošaĉa vode u odnosu na izvorište (kaptiran izvor.. Δh = ht +hl ht . C) Hidrauliĉki proraĉun spoljašnje vodovodne mreţe Snabdevanje vodom potrošaĉa moţe biti prostim cevovodom. pa linija energija postaje piezometarska linija. granatim sistemom mreţe i prstenastim sistemom. P2 – pijezometarska kota u preseku 2 Δh = P1-P2 Pa se poznavanjem duţine cevovoda L1-2 moţe definisati pad linije energije. rezervoar. .linijski gubici energije (otpor trenja) L v2 ht D 2g Λ – lokalni gubici energije (otpori oblika) v2 hL .potrebna maksimalna koliĉina vode u toku dana Qmax . Zahtevani pritisak od 1 bara (≈10mVS) je 2g zanemarljiv.koeficijent lokalnog gubitka – odreĊuje se eksperimentalno 2g Ovaj otpor je za spoljašnje vodovodne mreţe uglavnom zanemarljivo mali. mreţa. Neophodno je raspolagati sledećim elementima: . Za prizemne objekte Rmin za poţarne hidrante je 2. ..) h .preseka 1 i 2 i posledica je ukupnih otpora teĉenja fluida.Minimalni pritisak je uslovljen zahtevima potrošaĉa i merama protivpoţarne zaštite.46m) u odnosu na min.

Za proraĉun se koriste prethodno date jednaĉine.Na kraju cevi istiĉe koliĉina q. Kolona (5) definiše merodavan protok za dimezionisanje te deonice i ona je (3-4)=(5). U kolone (3. Kod njega je unapred definisan pravac toka vode i to od mesta napajanja mreţe vodom (rezervoar. b) Granati oblik mreţe ĉine više vodova koji se izdvajaju iz osnovnog i osnovni. kaptirani izvor. Kolona (3) se odnosi na ukupan protok koji dolazi iz uzvodne deonice u posmatrani ĉvor. Osnovni podaci Karakteristiĉno dimenzionisanje protoka Q mreţe Stvarni gubitak energije Δh=Jstv·L Piezometarsko stanje Raspoloţiv pritisak u ĉvoru bar 12 Kote piezometra u ĉvorovima mNM 10 Duţina deonice Dozvoljeni pad piezometrijske linije Stvarni pad piezometrijske linije Jdoz od-do 1 L(m) 2 l/s 3 l/s 4 l/s 5 M 6 D Mm 7 Jstv M 8 M 9 mNM 11 Kolone (1) i (2) se popunjavaju iz plana mreţe. bunar ili gradska mreţa za sluĉaj proraĉuna dvorišne mreţe) do najudaljenijeg potrošaĉa na mreţi. Grananje je jednostrano ili dvostrano. Ovaj pad se posebno proraĉunava. duţina voda je h. U kolonu (6) se upisuje podatak o dozvoljenom padu piezometrijske linije za celu razvodnu mreţu (Jdozv). tako što se probanjem analizira pad piezometrijske linije za celu razvodnu mreţu (Jdozv). definisane potrošaĉe i dozvoljeni pad piezometrijske linije za mreţu koja se proraĉunava. Jedna od ovih veliĉina je usvojena ili uslovljena a druga se traţi. Osnovni cilj je definisanje deoniĉnih protoka. Proraĉun se provodi tabelarno za pripremljen situacioni plan. slobodni pritisak u (1) iznosi H1. U koloni (4) se definiše potrebna koliĉina vode za potrošaĉe koji se nalaze i povezuju na narednu deonicu od polaznog ĉvora posmatrane deonice mreţe. Ovaj pad se posebno proraĉunava.5) se upisuju h merodavni protoci za dimenzionisanje mreţe ( Qmax ).4. uzduţni profil mreţe. ako je dato Hr . H1 i L moţe da se traţi protok q ili preĉnik cevovoda Ø. dimenzija mreţe i provera piezometrijskog stanja (raspoloţivog pritiska) na mestu prikljuĉka unutrašnje mreţe potrošaĉa. tako što se probanjem analizira pad piezometrijske linije 56 Kote terena u ĉvorovima Deoniĉna Tranzitna Deonica Ukupna Preĉnik .

Dimenzija mreţe (7) se odreĊuje iz podataka iz kolone (5) i (6) uz upotrebu dijagrama za cevni materijal koji će se ugraditi u mreţu. v. vst. Najĉešći problemi: . D. vsr .za poznato Q. dobije se taĉka (A). traţi se D. traţi se D. pa se ona projektuje na liniju prvog većeg standardnog preĉnika cevi D2 (V). ( 0/00) 57 . Dijagram prikazuje grafiĉki zavisnost izmeĊu Q.izmeĊu mesta napajanja razvodne mreţe i kritiĉnog potrošaĉa (obiĉno najudaljenijeg ili najvišljeg). traţi se Q. Jdoz.za poznato D. traţi se J. Jstv. pa se (V) projektuje na apcisu i dobija se Jstv. J Za poznato Q. vsr . i vsr se oĉitava interpolacijom izmeĊu v1 i v2. mogu da se oĉitaju druge dve nepoznate. J.za poznato Q. (%). vsr .za poznato Q. J. Jdoz. J. Upotreba dijagrama se svodi da za poznate dve osnovne veliĉine. Пад линије енергије (пиезометријске линије) (m/m).

D. dijagrama ili nomograma. pošto su ostali elementi uslovljeni ili usvojeni. Dijagrami za pojedine vrste i dimenzije cevi dati su na sledećim slikama 58 .Dijagram Maninga za proraĉun spoljašnje vodovodne mreţe. Dimenzionisanje pojedinih vodova znatno se uprošćava upotrebom tabela. ili J. Zadaci se svode na odreĊivanje jedne od sledećih poznatih veliĉina q.

Dijagram za dimenzionisanje pocinkovanih cevi (po Maningu) 59 .

Dijagram za dimenzionisanje livenih cevi (po maningu) l 1 6 R .12 za livene gvozdene cevi.010 za veoma glatke cevi. Po Maningu: C n gde je n-koeficijent hrapavosti i iznosi: 0. 0. 0. Kolona (9)=(2)·(8). Jstv kolona (8) se oĉitava sa dijagrama za usvojen preĉnik cevovoda – kolona (7). Kolone (10) i (11) se upisuju na osnovu prethodnog znanja i sutua-cije 60 .016 za grublje betonske cevi.

C) Prstenasti oblik mreţe – mreţu ĉini više vodova meĊusobno povezanih u zatvorene sisteme (prstenove).2m. širina V rova za polaganje vodovodne mreţe iznosi V = Ds + 0.7÷0.. Što se mehaniĉkih uticaja tiĉe. Kolona (12)=(10)-(11).. gde je Ds – spoljašnji preĉnik cevi. Ovaj uticaj se rasipa u dubini i praktiĉno se posle 4. tako da se neće razmatrati u ovom kursu. a ostali iskopani materijal sa druge strane rova.metod ekvivalentnih cevi . koji se javlja kada nema potrošnje vode i znaĉajan je kod izbora cevnog materijala.) odlaţe sa jedne. Moguće metode proraĉuna su: . Osovina i širina budućeg rova se obeleţava (iskolĉava) na terenu prema situacionom planu i planu vodovodne mreţe.0m i ne oseća. najnepovoljniji uticaj je koncentrisano opterećenje od toĉkova vozila.8. mereno od gornje ivice cevi u cilju zaštite cevi od zamrzavanja.. Montaţa cevi je moguća iz više pravaca (ispravnije je od mesta napajanja mreţe vodom ka najudaljenijem potrošaĉu).5m. na izbor cevnog materijala ipak veći znaĉaj ima unutrašnji hidrostatiĉki pritisak u cevi od mogućeg spoljašnjeg opterećenja.60 odnosno 0.5. Sloţen je za proraĉun.8÷1. Iskop rova se vrši ruĉno ili mašinski tako što se se gornji sloj (kolovozni materijal.odnosno na osnovu proraĉuna i situacije. Rov se zatrpava u slojevima od po 30cm iskopanim materijalom uz povremeno kvašenje i nabijanje.metod Hardi-Krosa 1. Maksimalni pritisak koji se moţe javiti u mreţi je hidrostatiĉki pritisak. 61 .8m za dvorišnu mreţu. Na kraju se vraća prvobitni sloj. Polaganje cevi se najĉešće vrši na sloju peska debljine 5÷10 cm mereno ispod spoja cevi. Uz poštovanje osnovnih principa polaganja i naleganja cevi po dnu rova.metod presecanja . Rov se zatrpava posle testiranja izvedene mreţe na probni pritisak i zaštitnog premazivanja cevi. Odlaganje se vrši min 50cm od ivice rova. busen. dok kod nevezanog materijala koristimo najjednostavnije konstrukcije. IZVOĐENJE MREŢE Mreţa se izvodi prema verifikovanoj projektnoj dokumentaciji i nju pored cevovoda ĉine i odgovarajući prateći objekti. Iznad i pored cevi je poţeljno nasipati pesak. Obzirom na uobiĉajenu dubinu rova od 1÷1. Razupiranje rova gotovo da i nije potrebno u vezanom materijalu. Za umerena klimatska podruĉja definisana je minimalna dubina ukopavanja od 0. Spoljašnja mreţa se uglavnom ukopava ispod površine terena zbog njene zaštite od spoljašnjih (temperaturnih i mehaniĉkih uticaja).

Ako se regulaciona i graĊevinska linija objekta poklapaju.5÷2. ugraĊuju se posebna kontrolna vodovodna okna. a veliĉina i oblik su zavisni od preĉnika cevi.0m od regulacione linije u dvorišnom prostoru. b) direktnom izradom posebnog prikljuĉka na postojeću uliĉnu cev. debljine zidova 3. Prikljuĉne ogrlice se rade za prikljuĉne vodove od 20 do 100 mm.8cm). Okno se postavlja na 1. vodomer se ugraĊuje u objektu u posebnom ormaru. preĉnika do 600mm) montira specijalna ogrlica od livenog gvoţĊa sa garniturom za bušenje zida cevi i ventilom sa kapom. Dimenzije okna su uslovljene preĉnikom prikljuĉnog voda. Radi se od betona MB 15 (sa debljinom zidova od 15cm). -a) Veza preko fazonskog komada ("T".Vodomerno okno – sluţi za smeštaj vodomera i propusnih ventila ispred i iza vodomera. veliĉine fazonskih komada. Na spoljašnjoj vodovodnoj mreţi. ventila i prostora potrebnog za manipulaciju ventilima.) – radi se u suvom što znaĉi da je pre izrade veze potrebno zatvoriti dovod vode i izvršiti praţnjenje tog dela vodovodne mreţe. opeke (debljina zidova 25cm) ili gotovih elemenata od azbestcementa (Ø1m. -b) Direktno prikljuĉenje na uliĉnu vodovodnu mreţu – vrši se bez prekida toka vode upotrebom posebne ogrlice ("anborn šelne") na taj naĉin što se na mestu budućeg prikljuĉka oko uliĉne cevi (od livenog gvoţĊa. 62 . azbestcementa ili PVC. tipom vodomera i zahtevima za obezbeĊenje manipulativnog prostora. koja se rade od betona. . preko koga se pušta i iskljuĉuje voda. gde se obiĉno na granama ugraĊuju i zatvaraĉi. Treba teţiti da se prikljuĉak sa ventilom uradi prilikom izgradnje uliĉne vodovodne mreţe. Cevovod se provlaĉi kroz okna na min 30cm od dna i boĉne strane okna. na mestima grananja mreţe u više pravaca. Na prikljuĉnom kraku ugraĊuje se ventil sa kapom. "OR" i sl. izbacuju se opiljci i komadići cevi.Povezivanje dvorišne na uliĉnu vodovodnu mreţu moţe se izvesti na dva naĉina: a) preko odgovarajućeg fazonskog komada. Na mestu prikljuĉka se vrši seĉenje uliĉne mreţe u duţini prikljuĉnog komada i spojnica potrebnih za ponovno povezivanje uliĉne mreţe. otvaranjem ventila a pod dejstvom unutrašnjeg pritiska vode. Posle bušenja. Dno se poploĉava ili betonira mršavim betonom.

a zavisno od njene duţine i Ø ugraĊenih cevi. teţine 30kg. 1. hemijske i bakteriološke). u cilju uklanjanja viška hlora iz prethodnog postupka. koju pored izvoĊaĉa ĉine i struĉni ljudi investitora i ovlašćenih institucija. Mreţa se najpre napuni vodom pri ĉemu se ventil na ispustu zatvara tek kada na njemu izlazi pun mlaz vode. po deonicama ili celokupna. Baštenski i protivpoţarni podzemni hidranti izvode se tako da im je prikljuĉak za crevo sa zatvaraĉem smešten u garnituri (kapi) od livenog gvoţĊa sa poklopcem u ravni terena. prestaje se sa pumpanjem i prati se manometar.6. Proveru vrši komisija. Zbog nedostatka jedinstvenih propisa. ovlašćena institucija za davanje atesta o kvalitetu vode za piće. a na višem kraju se ugraĊuje otvor za ispust vazduha. odnosno vodom koja će kasnije da se koristi. B) Ispiranje i dezinfekcija mreţe – mreţa se ispire od neĉistoća koje su mogle da se uvuku u cev u toku gradnje. u toku njene eksploatacije. kojom će se mreţa u svojoj funkciji napajati. Kada se dostigne zahtevani probni pritisak. Krajevi mreţe se zatvaraju posebnim zatvaraĉima ("štopli ĉep") ispred kojih se na niţem delu deonice ugraĊuje prikljuĉak za punjenje deonice vodom. a onda se proverava (preko uzorkovanja iz mreţe uz upotrebu mernih ureĊaja (komparatora hlora). Dezinfekcija mreţe se vrši hlornim rastvorom. Krajevi i sva mesta gde postoji promena pravca mreţe se posebno ankeruju da ne bi došlo do pomeranja mreţe za vreme izlaganja probnom pritisku. Hlorni rastvor se ubacuje na mestu napajanja mreţe vodom (moţe se koristiti i klipna pumpa sa rezervoarom u koji se sipa pripremljeni rastvor). nego se vrši ispiranje dok na izlazu ne poteĉe ĉista voda. vrši se završno ispiranje mreţe vodom. što se dokazuje zapisnikom komisije. Stavljanje mreţe pod probni pritisak vrši se dodatnim ubacivanjem vode ruĉnom ili elektromotornom klipnom pumpom sa povratnim ventilom i manometrom. Za vreme trajanja probe (do 12 ĉasova). uzima uzorke vode iz mreţe i vrši potrebne analize vode (fiziĉke. Mreţa se drţi pod uticajem hlora 12÷24 ĉasa. opisani postupak je podloţan modifikacijama koje uvode lokalne opštinske institucije ili sami proizvoĊaĉi cevnog materijala. Brzina vode u cevi treba da je veća od 1. Mreţa se izlaţe sledećim proverama: A) Provera mehaniĉkih osobina – mreţa se izlaţe hidrostatiĉkom pritisku (probnom pritisku) koji je 1.Okna se zatvaraju najĉešće gotovim livenim poklopcima. Opisani postupak se provodi i posle popravaka na mreţi. Vreme trajanja nij precizirano. Ako postoji i najmanje prisustvo hlora – dezinfekcija je uspešno provedena.5÷2 puta veći od radnog pritiska u mreţi pri eksploataciji. sve dok i na najudaljenijem delu mreţe ne poteĉe puni mlaz rastvora. ATESTIRANJE I UPOTREBNA DOZVOLA ZA IZVEDENU MREŢU Izvedena mreţa se izlaţe proveri u cilju obezbeĊenja njene buduće eksploatacione sigurnosti.8. Silaz u okna je najĉešće preko penjalica od betonskog gvoţĊa Ø18÷20 mm.5m/ѕ. Ispiranje se vrši ĉistom vodom. 63 . U protivnom se postupak ponavlja. Mreţa se izlaţe probnom pritisku pre montaţe armature. otvora 600mm. dozvoljava se pad pritiska od 10% od poĉetnog. okruglog ili ĉetvrtastog oblika. Posebna okna za smeštaj ovih ureĊaja nisu potrebna. Posle uspešno provedenog postupka dezinfekcije mreţe. koncentracija hlora 30÷50g/l Cl2. preostala koncentracija hlora u mreţi. Komisija posle provere izdaje odgovarajući atest (zapisnik). Posle ispiranja.

Na komparatoru sa standradom boja i ekvivalentnom koliĉinom hlora. uz uvid na licu mesta posebna Komisija za tehniĉki prijem izvedene mreţe.u teĉnom stanju – natrijumhipohlorit (ţavelova voda) S=12÷15% Sl2 Hlor spada u jaka oksidaciona sredstva (i otrovan je). b) Dezinfekcija vode Koliĉina hlornog preparata (d) koju treba dodati vodi u cilju njenog efikasnog dezinfikovanja. 0. vrši se uporeĊivanje dobijene. atest proizvoĊaĉa cevnog i ostalog materijala ugraĊenog u mreţu i zapisnik komisije o provedenom postupku dezinfekcije mreţe.8. pre zvaniĉnog atesta. lakog rukovanja ureĊajima za doziranje i jednostavne kontrole. i u oba sluĉaja se koriste rastvori dezinfekcionih sredstava.7. bunara. na osnovu koje. objekti se dezinfikuju hlornim rastvorom koncentracije: 0. 1. parakaparit 39% Sl2 .005% . sa bojom na komparatoru i oĉitava se vrednost slobodnog hlora u mg/l. ĉine osnovnu dokumentaciju.5% Sl2 (zidovi kaptaţnih graĊevina. dok se vodovodna mreţa izlaţe dejstvu hlornog rastvora od 12÷24 ĉasa. Kontrola uspešnosti dezinfekcije objekata mreţe. koncentracije S =100% Sl2 .hlor gas. DEZINFEKCIJA OBJEKATA I VODE Pod dezinfecijom se podrazumeva postupak uništavanja patogenih i ostalih mikroorganizama koji se mogu nalaziti u vodi ili na zidovima objekata za vodosnabdevanje. zavisi od kvaliteta vode i definisana je kao zbir: d = a+b (mg/l) gde je: a – hlorni broj b – slobodni hlor (rezidualni hlor) 64 . kaparit 70% Sl2) . rezervoara). Ako nema boje. uzorak se dobro promeša i saĉeka 1÷3 minuta. a) Dezinfekcija objekata Posle izvršenog pranja objekata vodom. Posle dezinfekcije se vrši završno ispiranje vodom (hemijski i bakteriološki ispravnom) i uzima se uzorak vode za analizu (od strane ovlašćene laboratorije) u cilju dobijanja atesta o kvalitetu vode za piće iz objekata za vodosnabdevanje. daje preporuku za upotrebu mreţe. Za dezinfekciju se koriste razliĉita dezinfekciona sredstva od kojih se najĉešće koristi hlor zbog ekonomiĉnosti.hlorni kreĉ (kalcijum hipohlorit S=30÷35% Sl2 . U uzorak vode odreĊene zapremine se stavlja 3÷5 kapi ortotolidina. Teţi je od vazduha. što treba imati na umu kod provetravanja prostorija gde se koristi. Zidovi objekata se ispiraju – premazuju pripremljenim hlornim rastvorom odozgo naniţe. Od hlornih preparata koriste se: . OdreĊivanje slobodnog hlora vrši se nekom do hemijskih metoda (najĉešće kolorimetrijskom metodom uz upotrebu ortotolidina kao indikatora rastvora.vodovodna mreţa). Moraju se striktno poštovati sve predviĊene mere zaštite.Dobijen pozitivan atest o kvalitetu vode za piće iz izvedene mreţe.1% (za dezinfekciju kofe) i 50mg/l Sl2 (0. jednostavne pripreme rastvora. nema u uzorku ni slobodnog hlora. Rastvor se priprema u odgovarajućoj koncentraciji koja se izraţava u % ili u jedinici mase ĉistog hlora na jedinicu zapremine rastvora (mg/l). uz atest o ispitivanju mreţe na probni pritisak. vrši se proverom postojanja slobodnog hlora u rastvoru kojim je vršena dezinfekcija objekta. U sistemu vodosnabdevanja razlikuju se postupci dezinfekcije objekata i vode.

0. natrijumtiosulfata Na2S2O3. takva voda se ne sme koristiti za piće.5m i odnosa strana a:l = 1:5 sa ugraĊenim delimiĉnim pregradama – šikanama u cilju obezbeĊenja kvalitetnijeg mešanja hlora i vode.2 mg/l.6mg/l. odnosno rasprskavanjem vode u sitne kapljice . Dezinfekcija izvorske vode vrši se u posebnim bazenim koji treba da obezbede potpuno mešanje hlora i vode uz obezbeĊenje vremena kontakta od 15÷30 minuta.4 mg/l Slobodni hlor je višak hlora u vodi i predstavlja preventivnu koliĉinu u vodi radi njene zaštite od usputnih zagaĊenja od izvorišta do mesta potrošnje i on treba da iznosi B = 0.6 . Dodavanje hlora se vrši hloratorima koji preko dozatora ubacuju utvrĊenu dozu hlora izraţenu najĉešće preko zapremine pripremljenog hlornog rastvora u jedinici vrmena (d u cm3/s). Ova koliĉina se odreĊuje tako što se u pet boca zapremine 100ml uzorka vode doda koliĉina poznatog hlornog rastvora tako da uneti hlor Sl2 iznosi po uzorcima (bocama): 0.2 = 0. Bazeni su pravougaoni. Boca u kojoj se posle 30 minuta oĉitava minimalni višak hlora (rezidualnog) je merodavna za odreĊivanje hlornog broja. onda je hlorni broj: a = 0. Na izlazu iz bazena treba da se dobije slobodan hlor koncentracije 0. U sluĉaju predoziranja.5mg/l. dubine 1÷1. Ĉitanje se ponavlja i nakon 30 minuta. a izuzetno 0.5mg/l u sluĉaju elementarnih nepogoda.9mg/l i 1. 65 . Npr. a uklanjanje viška hlora se vrši: . Posle 15 minuta se oĉitava na komparatoru preostali hlor (Sl2) po uzorku. prisutnih mikroorganizama u vodi u toku 15÷30 minuta.3 mg/l. Ako je u drugom uzorku oĉitan ostatak hlora od 0. Dezinfekcija vode u bunaru zavisi od dinamike njegove eksploatacije i moţe da se vrši u odreĊenim periodima dana ubacivanjem potrebne zapremine hlornog rastvora poznate koncentracije ili uz korišćenje posebnih automatskih hloratora prilagoĊenih reţimu eksploatacije vode iz bunara.dodavanjem redukujućih hemikalija (ЅO2. 0.aeracijom. Za periodiĉno hlorisanje vode u bunaru potrebno je prethodno poznavanje zapremine i kvaliteta vode (hlornog broja) u bunaru kao i koncentracije raspoloţivog hlornog preparata.Pod hlornim brojem se podrazumeva koliĉina hlora koja se utroši na oksidaciju organske materije tj.3mg/l. natrijumsulfita Na2SO3).1÷0. 0.propuštanjem prehlorisane vode kroz filter od aktivnog uglja .3 mg/l Sl2.

V SPOLJAŠNJA KANALIZACIONA MREŢA 1.1. OSNOVNI POJMOVI Pod spoljašnjom – dvorišnom kanalizacionom mreţom se podrazumeva mreţa vdodova koja povezuje jednu ili više zgrada na gradsku kanalizacionu mreţu. Dvorišna mreţa se projektuje i izvodi u istom sistemu kao i gradska kanalizaciona mreţe (opšti ili separatni sistem kanalizacije) Shema dvorišne kanalizacione mreţe – opšti sistem kanalizacije 66 . zatim vodovi koji povezuju slivnike za prihvatanje atmosferske vode sa dvorišnog prostora i potrebna reviziona (kontrolna) okna na mestima gde se povezuju dva ili više kanala ili dolazi do promene pravca ili preĉnika glavne odvodne cevi. Dvorišnu kanalizacionu mreţu ĉine obiĉno glavna odvodna cev zgrade.

liniju terena ili nivelete (ako se mreţa provlaĉi ispod saobraćajnice) . Mreţa se najĉešće polaţe po osovini saobraćajnice ĉime se obezbeĊuje lak prilaz vozilima za odrţavanje mreţe.50 do 2.2. Ovo se postiţe ako linija dna rova pribliţno paralelno prati liniju terena – nivelete. dok je razmera za visine 1:100. gde je D preĉnik cevi) ili strmim deonicama (kaskadna okna). Kontrolna okna se iscrtavaju na mestima. ukupna protoka koja moţe da proĊe kroz deonicu. Mreţa se u situacionom planu iscrtava linijski. preĉnik cevi.1 1.012 definisati izrazom 0.50m) tako da zemljani radovi budu što manji. Iscrtana kanalizaciona mreţa predstavlja plan dvorišne kanalizacione mreţe i u njega se posle svih proraĉuna ubacuju i svi dobijeni podaci o mreţi (oznaka i broj ĉvora. Podaci za kote terene – nivelete se ĉitaju sa situacionog plana. Svi podaci o mreţi koji su upisani u planu kanalizacione mreţe se upisuju i u poduţnom profilu. dok se linija dna rova projektuje prema iscrtanoj liniji terena uz uvaţavanje kriterijuma o dubini ukopavanja dvor išne kanalizacione mreţe (od 1. kako je prethodno naznaĉeno u poglavlju 1. Poduţni profil sadrţi dve karakteristiĉne linije: . pad linije dna cevi i visinske kote ĉvorova mreţe sa kotama dna cevi i terena).1. Prilikom iscrtavanja linije dna rova potrebno je znati da su brzine kretanja vode u kanalizacionoj mreţi ograniĉene izmeĊu 0. tako da se otpadna i atmosferske vode sa i oko objekta odvedu najkraćim putem do uliĉne kanalizacione mreţe.1.liniju dna rova odnosno cevi. Minimalni pad (Jmin) odnosno maksimalan pad kanala (Jmax) su posledice gornjih ograniĉenja brzine i mogu se uz primenu jednaĉine kontinuiteta i Shezy-Manning-ovih formula za koeficijent rapavosti zida cevi n=0.7m/ѕ i 3m/ѕ pri kojima se obezbeĊuje normalna funkcija i stabilnost mreţe (nema istaloţavanja suspendovanih ĉestica kao i pojave abrazije zidova cevi pri velikim brzinama). Ovaj se profil radi u razmeri za duţine kao i situacioni plan. Pošto je u najvećem broju sluĉajeva transport vode kroz cevi gravitacioni. duţina deonice – cevi izmeĊu dva ĉvora. kao i na pravim dugaĉkim deonicama (razmak izmeĊu okana je 200·D. Pošto je razmak izmeĊu kontrolnih okana na pravim i strmim deonicama zavisan od preĉnika cevi (D) to se ovaj poloţaj okna moţe utvrditi tek posle dimenzionisanja dvorišne kanalizacione mreţe. poloţaj mreţe u odnosu na neki stalni objekat) kao i objekti ĉija unutrašnja kanalizaciona mreţa treba da se prihvati dvorišnom mreţom.5 J min J max R=R(D) 4/3 R R 4/3 Pribliţno se do ovih padova moţe doći i iz odnosa 1 1 J min J max D mm D cm 67 . Poduţni profil duţ svih deonica kanalizacione mreţe daje visinski prikaz projektovane mreţe. znaĉajno je prilikom iscrtavanja mreţe u situaciji znati i okvirne visinske razlike izmeĊu polaznih taĉaka dvorišne kanalizacione mreţe i uliĉnog kolektora.PROJEKTOVANJE MREŢE Osnovu za projektovanje dvorišne kanalizacione mreţe ĉini situacioni plan dvorišnog kompleksa razmere 1:200 do 1:500 u koji su uneti podaci o uliĉnoj kanalizacionoj mreţi (sistem kanalizacione mreţe.

koliĉina vode koju treba evakuisati . Koliĉina otpadne vode koja se pojavljuje na izlazu iz objekta je promenljiva veliĉina i uslovljena je naĉinom i dinamikom upotrebe sanitarnih objekata. Za proraĉun dvorišne mreţe su od posebnog interesa ekstremni sluĉajevi koji se mogu pojaviti u mreţi.5 do 4.vaţeći propisi za ovu vrstu mreţe .Kod strmih terena kada je pad linije terena veći od pada dna rova ( J t J max ) pristupa se projektovanju kaskadnih okana. Smatra se da pri brzini vode od 0. Maksimalna koliĉina otpadne vode iz objekta. Prilaz da se ove koliĉine raĉunaju prema jednovremenom radu svih sanitarnih objekata u objektu se moţe prihvatiti kod manjih objekata jer dobijena 68 .1.7% Poduţni profil dvorišne kanalizacione mreţe 1.visinski poloţaj mreţe i . koja će biti u stanju da prihvati sve otpadne i atmosferske vode iz objekata. koje se odnose na teĉenje vode u otvorenim kanalima.a) Koliĉina vode koju treba evakuisati Koliĉina vode koju treba evakuisati iz objekata je odreĊena brojem i vrstom sanitarnih objekata i ista se pojavljuje na izlazu glavnog horizontalnog odvoda iz objekta. maksimalna i minimalna koliĉina vode.0 m a izmeĊu kojih se projektuje cev sa padom J max 150 J min 150 J max 0. POLAZNI ELEMENTI Proraĉun dvorišne mreţe se svodi na definisanje dimenzija mreţe. odnosno. PRORAČUN MREŢE 1.3. Prema maksimal-noj koliĉini se vrši izbor preĉnika mreţe. Za sluĉaj da se na dvorišnu kanalizacionu mreţu povezuje više objekata.67% 6. Za proraĉun se koriste osnovne jednaĉine iz hidraulike. dok se prema minimalnoj koliĉini vode proverava mogućnost samoĉišćenja mreţe od taloţivih suspendovanih materija. ĉije se dubine kreću od 1.6m/ѕ ne dolazi do pojave istaloţavanja suspendova-nih materija u dvorišnoj kanalizacionoj mreţi. do merodavne koliĉine vode u mreţi se dolazi sumiranjem svih uzvodnih koliĉina vode koje dolaze od prikljuĉenih objekata. krovnih i dvorišnih površina i gravitaciono ih odvode do mesta konaĉne dispozicije (uliĉna kanalizaciona mreţa ili drugi prijemnik). zavisi od veliĉine objekta odnosno broja i vrste sanitarnih objekata koji jednovremeno rade.3. merodavna za dimenzionisanje dvorišne kanalizacione mreţe. Polazni elementi za proraĉun su: . Ova se koliĉina smatra i merodavnom za dimenzionisanje glavnog odvoda kanalizacije od objekta do uliĉnog kolektora.

0 100 Pisoar 1. Na osnovu prethodne definicije sledi da je: 1EJ=0.0 32 a2) Koliĉina atmosferskih voda Koliĉina atmosferskih voda koje se slivaju sa odreĊene površine (krov. koji je definisan kao odnos izmeĊu koliĉina otpadnih voda posmatranog referentnog sanitarnog objekta.0 50 Bide 1. Za referentni sanitarni objekat usvojen umivaonik iz koga u normalnim uslovim korišćenja istiĉe 0.0 32 Sudopera 1.0 50 WC–školjka sa vodokotlićem 6. Izraţava se u 2 (m ·ha) Koeficijent oticanja (ψ) predstavlja odnos izmeĊu koliĉine otekle i pale vode na slivnu površinu.5 40 Tuš 2.95 Krovovi sa crepom i lepenkom 0. Za proraĉun sistema za prihvatanje i evakuaciju atmosferskih voda uzima se red petogodišnje kiše trajanja 15 minuta.5 40 Mašina za pranje sudova. Podatke o kišama (koje se mere na ombrografu).1. Njegova vrednost varira izmeĊu 0 i 1 što zavisi od materijala od koga je slivna površina izvedena. terasa) zavise od intenziteta kiše.5 40 Slivnik u podu 3. Praktiĉna merenja na stambenim i društvenim objektima su pokazala da jednovremen rad svih sanitarnih objekata nije realan za proraĉun. Pouzdanost podataka je utoliko veća ukoliko se raspolaţe duţim periodom merenja. a koliĉina otpadne vode merodavna za proraĉun dvorišne mreţe je definisana izrazom: N p q [l/ѕ] Q 100 gde je: N – broj sanitarnih objekata iste vrste Ekvivalentna jedinica (EJ) je relativan broj. Kod zgrada sa velikim brojem sanitarnih objekata ovakav prilaz daje izuzetno velike koliĉine voda što poslediĉno zahteva i veće preĉnike dvorišne kanalizaci-one mreţe. Tabela srednje vrednosti koeficijenta oticanja (ψ) za razliĉite površine Vrsta slivnih površina Koeficijent oticanja (ψ) Krovovi sa limenim i azbestnim ploĉama 0.0 50 Kada 3.70 69 . obraĊuje i daje korisnicima hidrometeorološka sluţba.maksimalna koliĉina vode bitno ne utiĉe na izbor preĉnika dvorišne mreţe koji ne sme biti manji od 150mm. Tako se došlo do uvoĊenja korekcionog faktora (R – procenta) jednovremenog rada sanitarnih objekata. veliĉine i svrste slivnih površina.25l/ѕ vode.25l/ѕ Tabela 1.90 Krovovi sa betonom 0. i=200÷300 (400) [l/s·ha] Slivna površina (A) je horizontalna projekcija krova ili terase objekta. QA A i [l/ѕ] Intenzitet kiše (i) se definiše kao odnos visine ili zapremine taloga palog na posmatranu jedinicu površine za vreme trajanja kiše i izraţava se u (mm/min) ili u (l/s·ha).3. veša 1. Vrednost EJ za razliĉite sanitarne objekte Vrsta ureĊaja Vrednost (EJ) Preĉnik izliva (mm) Umivaonik 1.

šume 0.Trotoari i ulice od asfalta Trotoari i ulice od betona Trotoari i ulice od kamene kocke Trotoari i ulice od tucanika Bašte parkovi Njive.15 0.10 Za umereno klimatska podruĉja orijentaciono se moţe iskazati koliĉina atmosferske vode i preko EJ tako što se uzima da je: 16. proraĉun i izvoĊenje unutrašnje kanalizacione mreţe Od vaţećih propisa za projektovanje.90 0.70 0.7m 2 1EJ .85 0. . donje horizontalne mreţe i glavnog odvoda iz objekta. proraĉun i izvoĊenje unutrašnje kanalizacione mreţe treba primeniti one koji vaţe za odreĊeni ili sliĉan grad jer republiĉki propis iz ove oblasti još nisu definisani.c) Vaţeći propisi za projektovanje.b) Poloţaj sanitarnih objekata u odnosu na spoljašnju kanalizacionu mreţu Poloţaj sanitarnih objekata u odnosu na spoljašnju kanalizacionu mreţu se dobija iz graĊevinskog projekta i podatka o spoljašnjoj kanalizacionoj mreţi i od znaĉaja je za definisanje padova horizontalnih ogranaka.50 0. 70 .

71 .

72 .

0 20 10.9 300 3.7 1.8 500 70 7.6 250 4.1 50 6.3 1000 2.2 2.4 2.6 180 4.2.4 45 6.8 2.7 25 9.6 160 20 14.3 140 15 16.6m/ѕ niti veća od 3.6 800 2.0 1. ventilacija kanalizacione mreţe i rezervni prostor za prijem nepredviĊenih koliĉina koje mogu doći u mreţu.8 120 5.1 1000 P(%) 3.2 2.0 120 4. Iz profila se mogu dobiti svi visinski podaci o mreţi i terenu kao i padovi kanala za svaku deonicu mreţe poĉev od prikljuĉka na uliĉni kolektor pa do najudaljenijeg objekta u dvorišnom kompleksu.6 3.5 200 4.0 35 7.3 450 60 8.4 600 80 7.5 800 100 6.4 350 3.2 250 35 10.5 500 2.4 30 8. 1.4 Koliĉina atmosferske vode koja se sliva sa odreĊene površine se odreĊuje prema karakteristiĉnoj kiši trajanja 15 minuta kao i veliĉini i vrsti slivne površine.0 200 30 11.3 15 11.brzina vode u mreţi ne sme da bude manja od 0. Proraĉun dvorišne kanalizacione mreţe Polazni podaci Stanje u mreţi 73 .poţeljno je da za maksimalno opterećenje mreţa bude delimiĉno ispunjena vodom (do 2/3Ø) ĉime se obezbeĊuje nesmetana evakuacija krupnijih plivajućih materija koje mogu da se naĊu u otpadnoj i atmosferskoj vodi.7 10 14.0 180 25 12.1 350 45 9.8 1.8 3.0 160 5.7 700 90 6. poĉev od najudaljenije deonice pa sve do prikljuĉka na uliĉnu mreţu.6 300 40 9. Vaţeći propisi za ovu vrstu mreţe Vaţeći propisi koji se odnose na ovu vrstu mreţe pre svega u delu koji utiĉu na izbor dimenzija mreţe su: .1 600 2.6 1. Visinski poloţaj mreţe Visinski poloţaj mreţe je definisan poduţnim profilom dvorišne kanalizacione mreţe. Dimenzionisanje se za veći kompleks vrši tabelarno uz primenu osnovnih jednaĉina iz hidraulike iskazanih preko odgovarajućih dijagrama i tabela.0m/ѕ .1 2. DIMENZIONISANJE MREŢE Na osnovu prethodno definisanih polaznih elemenata pristupa se dimenzionisanju mreţe.6 80 4.1 450 3.6 2.7 400 50 8.2 100 4.2 140 5.0 60 5.3.Tabela jednovremenog rada sanitarnih objekata (r %) a) Stambeni objekti b) Društveni objekti N P(%) N P(%) N P(%) N 10 19.6 40 7.8 70 5.9 400 3.minimalni preĉnik dvorišne mreţe za evakuaciju otpadnih voda je 150mm .4 3.

Ukupna protoka (6) koja treba da proĊe kroz analiziranu deonicu mreţe predstavlja zbir tranzitne protoke (4). gde je Q0 propusna moć usvojene cevi kada je ispunjena vodom (kolona 8). Izabrani preĉnik (Ø) treba da zadovolji uslov da ne sme da bude manji od utvrĊenog propisima za ovu mreţe kao i da pri ukupnoj protoci iz kolone (6) visina punjenja (hstv) ne bude veća od 2/3 Ø. U kolonu (3) se upisuje pad cevi po deonicama mreţe.Pun profil Dimenzije mreţe Ø (mm) Protoke (l/s) Duţina deonice L(mm) Ukupna (gstv) Stvarno stanje Pad kanala J (%) Tranzit g0 (l/s) V0 (l/s) Vstv m/ѕ hstv m/ѕ (1) (2) (3) (4) (5) Deoniĉna Deonice (6) (7) (8) (9) (10) (11) Polazni podaci se dobijaju iz situacionog plana i poduţnog profila dvorišne kanalizacione mreţe. preko koga se lako sraĉunava stvarna visina punjenja cevi hstv. a Qstv – ukupna protoka analizirane deonice (kolona 6). Kontrola ovog uslova se vrši preko dijagrama stanja u cevima tako što se naĊe odnos Qstv/ Q0. Ovaj podatak se upisuje u kolonu (11). 74 . a prema podacima iz poduţnog profila dvorišne kanalizacione mreţe. odnosno ukupne koliĉine vode koja dolazi iz prethodne uzvodne deonice mreţe i deoniĉne protoke (5) koja nastaje prikljuĉenjem nekog objkta na toj deonici. Za sraĉunati odnos protoka iz dijagrama se naĊe preseĉna taĉka sa linijom Q koja se zatim projektuje na ordinatu gde se oĉitava vrednost odnosa hstv/Ø. Izbor odgovarajućeg deoniĉnog preĉnika cevi (7) se vrši prema podacima o ukupnoj protoci (6) i padu kanala (3) uz korišćenje odgovarajućeg dijagrama ili tabele.

Dijagram stanja u cevima 75 .

Stvarna brzina Vstv se iz oĉitanog odnosa lako sraĉunava. upisuje u kolonu (10) i ista ne bi smela da bude manja od 0.6 m/ѕ. a dobijena preseĉna taĉka projektuje na apscisnu skalu sa koje se oĉitava odnos Vstv/V0. 76 .Dijagram za azbest-cementne cevi tipa "KS" Stvarna brzina vode u cevi pri ukupnoj protoci se takoĊe odreĊuje iz prethodnog dijagrama. gde je V0 brzina vode u cevi pri punom profilu (kolona 9). tako što se preseĉna taĉka na liniji Q (za sraĉunati odnos Qstv/Q0) projektuje po hirizontali na liniju (V).

vrši se preko odgovarajućih fazonskih komada i kontrolnih okana. Pošto je teĉenje vode u kanalizacionoj mreţi gravitaciono od posebnog znaĉaja je precizno nivelisanje i izvoĊenje dna rova. Pre poĉetka iskopa rova. razupiranje (delimiĉno ili potpuno) rova se nameće kao obavezno.5 m. Za sluĉaj da je dubina rova veća od kote fundiranja objekta onda se to odstojanje odreĊuje prema zahtevanim dubinama rova i karakteristikama tla. najpre se na terenu izvrši obeleţavanje osovina rova i širine iskopa u svemu kako je opisano za spoljašnju dvorišnu vodovodnu mreţu. Rastojanje rova od obliţnjeg objekta zavisi od dubine rova i kote fundiranja objekta. Najbolje je da se ovaj pad kontroliše nivelmanom. Širina rova zavisi od spoljašnjeg preĉnika cevi kao i dubine ukopavanja mreţe.5 B [m] tg gde je: α – ugao unutrašnjeg trenja zemljišta α = 30 – 37° zbijeno tlo α= 25° šljunkovito tlo α = 40 – 46° suv glinovit pesak α = 20 – 25° vlaţan glinovit pesak α = 40 – 50° suva glina α = 40 – 45° zbijeno tlo Odstojanje rova od temelja objekta Prikljuĉak na uliĉnu kanalizacionu mreţu se izvodi u gornjoj trećini cevi preko ugraĊenog fazonskog komada još za vreme izgradnje uliĉne kanalizacione mreţe ili ĉešće 77 . h2 L 0. IZVOĐENJE MREŢE Dvorišna kanalizaciona mreţa se izvodi prema projektnoj dokumentaciji i ista treba da bude izvedena tako da ne ispušta otpadnu vodu u okolno zemljište i ne zagaĊuje podzemnu vodu. Preko dobro nivelisanog i izravnatog dna rova se nabaca sloj peska debljine oko 5cm na koji se polaţe kanalizaciona mreţa. Obzirom da su te dubine veće od 1.3.3.4 0.5m. Ako je rov plići onda se uzima da to odstojanje ne bi trebalo da bude manje od 1.1. Mreţa se izvodi pravolinijski i svaka promena pravca. bilo po horizontali ili verikali.

ugraĊivanjem prikljuĉka na licu mesta od strane struĉne sluţbe gradskog preduzeća za vodovod i kanalizaciju. . Detalj prikljuĉka dvorišne na uliĉnu kanalizacionu mreţu 78 .

Sluţe za kontrolu i odrţavanje funkcije kanalizacione mreţe.Shema prikljuĉka dvorišne na uliĉnu kanalizacionu mreţu Kontrola okna – ĉine posebno znaĉajne objekte na mreţi.na pravim deonicama ĉija duţina je veća od 200 (D – preĉnik cevi) .naglog denivelisanja dna kanalizacione mreţe (kaskadna okna) 79 .prikljuĉka objekta na uliĉnu kanalizacionu mreţu (ili na 1. Postavljaju se na mestima: .5÷2.promene pravca kanalizacione mreţe (bilo po horizontali ili vertikalil) .promene preĉnika kanalizacione mreţe .ulivanja sekundarnih kanala .0m od regulacione linije) .

221 M.5 62. 20mm ili od gotovih specijalnih gazišta. Poklopci za zatvaranje okna (prema JUS-u Opitno Namena opterećenje kN Vrtovi i pešaĉki prelazi 15 Dvorišne pešaĉke staze 50 Slabo prometni putevi 150 Ulice bez tranzitnog prometa i 250 putevi s lakšim prometom Ulice s tranzitnim prometom i putevi 400 Preĉnik Ø cm 60 60 62.Detalj kontrolnog okna Okna se rade od betona ili azbestcementa najĉešće gotovih prefabrikovanih elemenata i reĊe od opeke i kamena. Penjalice se rade od betonskog gvoţĊa Ø18mm.224 M. Okno se u gornjem delu suţava na otvor Ø600 mm ili 60·60cm tako da jedna strana okna i dalje ostane vertikalna. teţine prema mogućem spoljašnjem opterećenju koga treba da prime. Okna se zatvaraju livenim poklopcima Ø600mm ili 60/60cm. 90·90cm do 100·100cm. Na ovu se stranu ugraĊuju penjalice za silaz u okno.J6.J6.222 M.J6.223 M.226 80 .J6. Dimenzija okna i oblik su uslovljeni potrebnim prostorom za rad radnika koji treba da izvrše odreĊenu intervenciju u oknu i iznose Ø100cm.5 62.J6.5 Masa kg 28 53 104 154 163 JUS M.

a prelaz sa manjeg na veći preĉnik treba izvršiti izravnanjem gornjih ivica cevi ĉime se obezbeĊuje lakše ispiranje eventualnog taloga u mreţi. 1. Mreţa se drţi pod pritiskom 15 minuta za koje vreme pritisak (za dobro izvedenu mreţu) ne bi smeo da opadne. Mesta procurivanja se obeleţe. Da bi odgovorilo svojoj funkciji kao i omogućio rad radniku. IzmeĊu uzvodne i nizvodne deonice mreţe. popravljaju i ceo postupak ispitivanja ponavlja. mreţa napunjena vodom drţi pod pritiskom od 0.3 bara. Kaskadna okna su namenjena za visinsko usaglašavanje kanalizacione mreţe.Ispitivanje vazduhom (gasom) se vrši pomoću aparata sa kompresorom koji ubacuje gas pod pritiskom do 0.betoniranjem ravne ploĉe preko koje se montiraju fazonski komadi i cevi kanalizacione mreţe .2 do 0. Dno kontrolnog okna se moţe obraditi na dva naĉina: . Montaţa cevne mreţe se vrši od prikljuĉka na uliĉni kolektor uzvodno do najudaljenijeg prikljuĉka glavnog odvoda iz objekta.saveznog znaĉaja I i II reda Na mestima promene preĉnika kanalizacione mreţe ugraĊuje se kontrolno okno.4. posle ĉega se vrši pregled mreţe.Ispitivanje vodom se vrši na taj naĉin što se otvori ispitivane deonice zaĉepe. Oštećeno mesto se kod ispitivanja vazduhom nalazi sapunicom dok se kod korišćenja 81 . mreţa se ispituje na vodonepropus-nost spojeva vodom ili vazduhom (gasom): .3. neophodno je da se izvede posebna cevna veza izmeĊu gornjeg i donjeg nivoa kanalizacione mreţe u oknu.obradom dna u obliku kinete (polucevi) za otvoreno prihvatanje i dovoĊenje otpadnih voda od uzvodnog i sekundarnog kanala dvorišne kanalizacione mreţe.3 bara do jednog sata. . KONTROLA IZVEDENE MREŢE Pre stavljanja izvedene mreţe u upotrebu.

koje su po konstrukciji lopatica i rotora prilagoĊene sastavu otpadne vode. Kod vertikalnih pumpi (ĉešći oblik) pumpa je potopljena.4. a elektromotor se nalazi iznad nivoa vode u sabirnom oknu. Fekalna centrifugalna pumpa 1. odnosno iskljuĉenje pumpe. gde ne postoji gradska kanalizaciona mreţa problem dispozicije otpadnih voda objekata rešava se preko manjih 82 . 1. Za prepumpavanje se koriste specijalne vrste fekalnih centrifugalnih pumpi.1.4. Pumpa se automatski ukljuĉuje preko posebnog plovka kojim se reguliše nivo vode za ukljuĉenje.SPECIJALNI SLUČAJEVI I PROBLEMATIKA 1.PREPUMPAVANJE OTPADNIH VODA Na mestima gde su sanitarni objekti na niţem nivou od spoljašnje kanalizacione mreţe (kotlarnice. Oštećeno mesto ispusta se popravlja. MANJI UREĐAJI ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA U sluĉaju da se objekat nalazi van gradskog podruĉja.mirišljavih gasova (amonijak) utvrĊuje mirisom. Kod vertikalnih pumpi.4. podrumi. koje su po konstrukciji lopatica i rotora prilagoĊene sastavu otpadne vode. specijalni objekti) otpadne vode se preko sabirnog okna prihvata i prepumpava do najbliţeg dela unutrašnje kanalizacione mreţe.2. a postupak ispitivanja ponavlja.

Upotreba procednih septiĉkih jama u naselju je praktiĉno zabranjena.dan) stanovniku ( l) Nemaĉka 150 300 Austrija 500 400 Švajcarska 170 500 SAD 200 500 Drţava Minimalno Zadrţavanje po dozvoljena vode u jami veliĉina jame (l) (dan) 3000 3000 3000 2800 2. odnosa strana b:1 =1:4 do 1:5. a organskih materija primenom biološkog procesa sa aktivnim muljem. Za naselja manja od 50 stanovnika ĉestu primenu imaju septiĉke jame.00 2. dubine 1. Vodonepropusne jame – bazeni se rade od betona. Zapremina septiĉke jame se u nedostatku naših propisa okvirno moţe odrediti prema standardima utvrĊenim za neke od Evropskih zemalja i SAD. Na trţištu se nalazi nekoliko tipiziranih ureĊaja koji se mogu prilagoĊavati opterećenju koje potiĉe od naselja veliĉine od 50 do 500 stanovnika.zakonskih uslova za ispust otpadnih voda u prirodni prijemnik.50 83 . Izbor i veliĉina ureĊaja zavisi od: .0 do 1. kao i sve preciznijih i oštrijih zahteva u pogledu ispusta otpadnih voda u prirodne vodotoke.ureĊaja za mehaniĉko i biološko preĉišćavanje otpadnih voda. izbor i veliĉinu ovih ureĊaja ipak treba prepustiti struĉnim ljudima.broja stanovnika odnosno korisnika objekata.5m.94 2.koliĉine i kvaliteta otpadnih voda i . koji se posebno bave problemima preĉišćavanja otpadnih voda i zaštite vodotoka. Bezen se radi sa više komora (od 2 do 4) što zavisi od broja korisnika objekta. .67 2. Obzirom na veliku kolebljivost koliĉina otpadnih voda iz objekata u toku dana. Prva komora je namenjena za taloţenje suspendovanog materijala i zadrţavanje plivajućih materija i masti. Okvirne zapremine septiĉke jame Potrošnja vode Zapremina qs septika (l/st. Preĉišćena voda se zatim ispuštaju u prirodni prijemnik (vodotok ili zemljište). pravougaonog su i izduţenog oblika. Većina ovih ureĊaja radi na principu uklanjanja suspendovanih ĉestica preko taloţnica. Zbog toga je ona po zapremini za 2 do 3 puta veća od ostalih komora.

Septiĉka

jama

84

1) Za bunar zapremine vode 2,0 m3 ĉije je hlorni broj vode a = 0,4mg/l treba definisati potrebnu zapreminu natrijum hipohlorita – "varikine" koncentracije 4% Cl2. Za dezinfekciju vode u bunaru. Rešenje: V d D 10 C

0,7 10 3 35cm 3 1g = 1 cm3 4 100 d = a+b = 0,4 + 0,3 = 0,7 mg/l Cl2 = 0,7 10 3 g/l. 2) s kote rezervoara 520 na kotu 490mm treba dovesti q:5 l/s, na odstojanje od 900m. Koliki je preĉnik dovoda? Rad: h = 520 – 490 = 30m h 30 J 0,033 3,33% L 900 Sa dijagrama oĉitavamo D=80 mm, v=1,1 m/ѕ. 3) Odrediti kotu rezervoara ako su ĉesme nakoti 200 i rastojanju od 250 m a svaka treba da da po 0,3 l/s.
3

2 10

3

Rad:

- kota pijezometra u (3) je 205 m - kota pijezometra u (2) treba da bude takva da pokrije gubitke Q2-3 = q3 = 0,3 l/s. i Ø1" J=4,4% h2-3 = L2-3 · ζ2-3 = 250 · 0,044 = 11 m - kota pijezometra u (2) je 205+11=216 m. - Pijezometar u (1) pokriva gubitke Q1-2 = q2+ q3 = 0,6 l/s kroz 0/5/4" na deonici h1-2 =250 m. h1-2 = L1-2 · J1-2= 250 · 0,052 = 13 m - kota pijezometra u (1) iznosi KP2+h1-2 = 216 + 13 = 229 - visina vode u rezervoaru analogno ranije objašnjenom je: QR-1 = q1 + q2 +qr = 0,9 l/s; Ø 6/4" J R-1 = 10,4% hr-1 = 250 ·0,10 =26 m. Hr = 229 + 26 = 255 m

VI ZADACI I VEŢBE
1. ZADATAK

85

Za neku kišu intenziteta i (mm/h) koja je padala Tk ĉasova (h) na slivno podruĉje F(km2) izvesti obrazac za maksimalni proticaj Qmax (m3/ѕ) ako : - se vreme poĉetka padanja kiše poklapa sa vremenom poĉetka porasta proticaja - je vreme "zakašnjenja" pojave Qmax u odnosu na "teţište" kiše - je vreme porasta proticaja Tk t p Tp 2 - je vreme porasta proticaja velike vode 1 Tp Tk k - je trajanje proticaja velike vode Tb = Tp + Tr = Tp · (1 + k) usvojiti Δ hidrogram Rad:
d

Pe F

Qmax Qmax Qmax

Qmax Tb ; 2 2 Pe F 2 Pe F Tb T p Tr 2 Fie Tk 1 k Tp

2 Pe F T p (1 Tr T p ) 4 Fie T p t p 1 k Tp

2 F Pe 1 k Tp

Pe

ieTk

t 4 Fie (1 p ) 1 k Tp

i sl.

86

5 4.63m3 / s 3 1 k T Tk 1 1. Sraĉunati: 1) vrednost najvećeg proticaja 87 .2 Tp Rad Ako se pretpostavi da je i =ie. ZADATAK Pomoću izvedenog obrasca sraĉunati Qmax i zapreminu otekle vode ako je 5200 Tk=3ĉasa.74mm / h 0.0257m / h 22 180 Tk 3časa 3 60 180 min Tp Tr d Tp k Tp Tk 2 3 3. F= 10 km2 .03 103 m3 Qmax (Tp Tr ) 3.2.2časa 2 2 55.0257 3 Qmax 200259.63 (3.74m3 / čas 55.2 2 p 2 2 5200 i 25.2 3. i (mm/ h) (u obrascu je Tk u minutama).2) 60 60 2 771. Pod pretpostavkom da je kiša po intenzitetu bila ravna najjaĉim pljuskovima opaţenim na tom 800 podruĉju definisani obrascem i(mm / čas ) (Tk –u minutima) 52 Tk Da proseĉni gubici usled isparavanja i infiltracije iznose D=E+I= 10mm/ĉas i da je vreme koncentracije proticaja tp = 10 ĉasova. tp = 2 22 Tk ĉasa Tr k 1.5 4. gornji obrazac se moţe preurediti za tekuću potrebu: 2 Fi Tk 2 10 106 0.5časa 2 1. ZADATAK Na slivno podruĉje površine F=1000 km2 padala je kiša Tk=5 ĉasova.

ZADATAK Za izveden obrazac za Qmax iz 1. zadatka.73 10 12.02273m / čas 5čas 1000 1 106 m2 6 i Tk F Kontrola: 0.65 10 m 6 3 -ukupno pala voda e -ukupno otekla voda e 3) Qmax (Tp Tr ) 2 ie i e 12.5 25 ) 2 63. sraĉunati zapreminu otekle vode od kiše ĉiji je hijetogram: k=2 F=10 km2 tp=2 ĉasa Rad Za svaku kišu se posebno radi hidrogram.01273m / čas 3.01273 5 1000 1 106 12.73mm / čas 8000 22.73 22.65 106 113.01273 5čas 1000 10 63.5 25časova Tp 2 Pe F Tb f 2 ie Tk F Tp Tr 2 0.39 106 m3 / čas 942. pa se onda zbrajaju 88 .65 106 0.5 25 0.56 63.96m3 / s i 22.73mm / čas 52 300 Tk 5časova 5 60 300 min 2) P F e i Tk F 0.96 60 60 (12 .73 942 .2) veliĉinu ukupno pale i ukupno otekle vode 3) koeficijent oticaja Rad 1) Tp Tr Qmax ie i Tk 5 10 12.65 10 6 m 3 4.5časova 2 2 2Tp 2 12.

izmeren je maksimalni vodostaj od 170 cm. Posle kiše uniformnog intenziteta 12 min/ĉas i trajanja 2 ĉasa. ako se formira Δ hidrogram sa bazom od 10 ĉasova Vodostaj 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 N(m) Proticaj 13 27 43 62 83 107 131 154 179 207 Q (m3/ѕ) 6 88.i 20 min/ čas 2 20 1 10 2 10 10 6 2 (1 2)( 2 ) 2 3 2 Fi Tk 1 k T Tk p 2 i 10 min/ čas Qm ax Q 2 m ax uk 1 88. ZADATAK Rezultati merenja vodostaja i proticaja su dati u tabeli.89 10 3 m3 / čas 44 .88889 103 (3 6) 2 44. Usvajam Q=143 m3/ѕ 89 .45 10 3 m3 / čas 1 Qmax (Tp Tr ) 2 2 Qmax (Tp Tr ) 2 2 6 400000 10 200000 10 600000 103 m3 Tk 2 Tp t k 2 3 2 2 Tr k Tp 2 3 6 Kontrola: i1 Tk F i2 Tk F (20 10) 1 10 3 10 106 2 600000m3 uk 1 2 5.444445 103 s 2 Rad: A=350 km2 i = 12 mm/ĉas Tk = 2 ĉasa Qmax = 143 m3/ѕ Tb = 10 ĉas N=170 cm Ekstrapolacijom ili crtanjem dijagrama pa oĉitavanjem se dobija odgovarajuće Q. Naći koeficijent oticaja sa sliva. Vodotok drenira sliv od A=350 km2.

2 e 0.4m 3 0. Odrediti zapreminu otekle vode sa sliva ako je koeficijent oticaja η=0. Zatim sraĉunati bazu hidrograma i Qmax.1667+0.4 d .57 10 6 m 3 8.1667=0.otekla voda . Rad: A=10 ha=100000 m2 i0=20 mm/ĉas=0.1667 ĉasa Tc-Tk=0.666=1ĉas Tb=1ĉas e 2 Qmax Qmax Tk 2 e Qmax (Tc Tk ) Qmax 0.8 L 500m Tc 50 min v 10m / min 0.08m3 / čas 90 .72m 3 P A i Tk A e e Tk=0.833 1. Brzina kretanja vode sabirnim kanalom je 10 m/min.8333časa Tk Tc 0.pala voda 6.1667 ĉasa vk= 10 m/min η = 0.8.57 0.8 333.02 m/ĉas Tk=10min =0.4 10 6 m 3 p A 12 1 10 2 350 10 6 Vd 2.1667 Qmax 0 1.72 320.02 0.1667 100000 333. ZADATAK Na jedan veštaĉki sliv površine 10 ha padala je kiša uniformnog intenziteta i0 =20 mm/ĉas trajanja 10 minuta.d Q max Tb 2 143 60 60 10 2 3 2.4 266.6666 Tb=2Tk+Tc-Tk=2 ·0.2 266.31 V 8.8333-0.

Zatim se nacrta hidrogram oticaja i izvrši se odvajanje baznog i površinskog oticaja na jedan od mogućih naĉina (npr.02 100000 0.1667 0. ZADATAK Na sliv površine A=1200 km2 palo je proseĉno 55mm kiše. Tabela 1 Vreme t (ĉas) 0 8 16 24 32 40 48 56 64 72 80 Vodostaj H(cm) 50 159 216 199 142 114 98 86 76 68 58 Kriva proticaja data je u tabeli 2 Tabela 2 Vodostaj H(cm) 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 Proticaj Q(m3 /ѕ) 13 27 43 62 83 107 131 154 179 207 Sraĉunati zapreminu pale i otekle vode i utvrditi koeficijent oticaja i nacrtati hidrogram oticaja. Rad: Pala voda za R=55 mm P A 55 1 10 3 1200 1 106 66 106 m3 Na ovaj naĉin se dobije veza vremena i proticaja i formira se tablica. koja moţe da posluţi i za sraĉunavanje otekle vode. Ta kiša je izazvala poplavni talas sa vodostajima na vodomernoj stanici prikazanim u tabeli 1.8333 320.08m3 / čas 7.8 0.Kontrola: Qmax i A Tk Tc 0. povlaĉenjem horizontalne iz taĉke A) 91 .

6 34.Sada se oĉitavaju vrednosti površinskog oticaja i traţi se površina predstavlja zapreminu otekle vode. 2 Odstojanje N N Od površina 90 150 0.5n +2.7 Dno 2 30.4 53.8 78.2 h 0. a izgled mernog profila na slici 1.6h 0.2 0.45 0. 1 Vert.95 0.33 3.7 2.45 0.6h 1.2 h 0.08 4 34. ako je jednaĉina hidrometrijskog krila data kao: V=25.8h Dno 120 90 75 65 180 120 90 75 Rad: Brzine u vertikalama V1 V2 Odstojanje od Odstojanje u (m) V1(m/ѕ) Odstojanje u (m) V2 (cm/s) površina 0 40. Koeficijent oticaja je d d koja 8.vsr: Oĉitano vsr =38 cm/ѕ n 92 . sraĉunati proticaj.7 0 66. ZADATAK Rezultati hidrometrijskog merenja (broj obrtaja elise hidrometrijskog krila N za vreme t = 60sec) su prikazani u tabeli 1.2 40.33 N N t 60 .4 53.2 40.8h 1.45 (v u cm/s) Tabela 1 Vert.

316 2 2 Q 1.8 200 42.95 53.3 34 50 II 60 70 80 90 III 100 110 9.45 80 160 2 2 53.6 11.1 9.2 9.3 9.91cm / s 2 sr v 2.33 vdh 40 80 40 0 2 2 2 34.7 40.7 40.3 9. na osnovu rezultata merenja brzine vode.1816 4.1 120 130 140 9. odrediti proticaj u vodotoku grafoanalitiĉkim postupkom Redni broj vertikale Odstojanje od leve obale (m) Dubina vode (m) I 0 20 0 9.2424 Q 0.2 2 2 23165.164m 3 / s 9.45 40.7 2.45 40.316 0.19cm / s vdh 66.7 34.95 78.2 9.844 2 Q 9. ZADATAK Za hidrometrijski profil A.33 30.U principu potrebno je da se naĊe porvšina dijagrama v=f(h) i da se ta površina podeli sa hmax.2cm 2 / s 57.74 3.2 78.45 40. (ispravan postupak) hmax 53.7 34.08 40 8437.8cm 2 / s 2 hmax 1 sr v 0 vdh hmax 8437.3 9.3 9.7 10.844 3 0.7 0.1 93 .7 53.33 80 80 5805 10592 366 3001.

968 9.1) (0.7 V 200 9.3 5.5) 0.3 6.469 VIII 324 4.993 170 9.4) (0.7) (0.2 VI 234 8.877 215 9.993 9.115 6..115 20 5..222m 3 / s / m' b2 60 20 40m Q 0.513 4.669 9.877 9.513 370 0 Proticaj sraĉunati po obrascu VIII qi qi 1 Q 0. ZADATAK 94 .877 9.Srednje brzine (m/ѕ) 0.8) 40 50 48 2 2 2 (0.m 3 / s 2 10.968 IV 158 9.55 0.669 0.45) 46 .8) (0.968 9.618 8.222 6.1) (0.469 6.45 0.7(0.7q VIII b 9 2 i I Rad: qI vI h I q II 0.469 6.618 8.993 9.5 0.7 5.8 0.7q I b1 b j 0.618 254 7.7) (0.45) 40 0.4) (0.8 VII 284 6.513 4.222 (0..7 0.5) 42 34 50 2 2 2 (o.4 0.115m 3 / s / m' b1 20 0 20m 0.55 9.

Na vodotoku koji drenira slivno podruĉje od F=750km2 izvršeno je merenje protoka vode. Rad hmax I v sr 0 vdh 0.036) / 0.21 0.15 8 0 tabela 2 dno 0.079 0.38 0.80 0.18 tabela 1 14 12 0.28 2 0.25 0. Iz dnevnika merenja uzeti su podaci o proticajnom profilu (tabela 1) i brzina u odabranim taĉkama preseka (tabela 2) Proticajni presek Stacionaţa (m) 28 26 Dubina h (m) 0 0.5 0.4h 0.70 I 22 1.30 Broj vetikala Brzina vode V (m/ѕ) vertikala I II III površina 0.60 III 24 0.20 II 16 0.25 0.75 0.90 10 0.10 20 1.09 0.45 0.6 0.7 95 .384m / s hmax ( 0.7h 0.21) 2 2 0.35 18 1.78 0.09 0.52 0.50 0.7 I vsr (0.5 0.25 0.60 0.154 0.05 Sraĉunati protok u reci.25 0.

0..36) / 1.2 0.2 2 2 (0.7 0.297 m / s ( Q 0.178 4 Q ..269 4 2 2 Napomena: taĉnija vrednost za Q bi se dobila kada bi se traţila vrednost za svako qi za koje imamo merenu dubinu. 96 ..52 0.18 0.05 0.367 0.18 / 0.701 0.7 0.38 0. postavlja se pitanje potrebe da se to radi. pretpostavljajući linearnu promenu brzina izmeĊu mernih profila gde su merene dubine.18 0.595m / s ( III v sr v sr III 0.38 0.48 0.050 0.701 0.6 0.020) / 0.78 0.269 10 6 0.45 0.24 0.m / s 0.6 2 2 2 (0.108 0.78 0.221 0.178 0.73 0. MeĊutim.18 0.126)1.II v sr v sr II 0.

zapremina pale kiše.zapremina vode baznog oticaja P i mm / min .površina sliva (km2) P A [m3 /ѕ] η – koeficijent oticaja Pe i e e R – padavine.intenzitet kiše Q = Qd + Qb.direktni oticaj (površina hidrograma direktnog oticanja Pe A Wd – zapremina otekle vode (m3 ).zapremina pale vode Wb . v – srednja brzina putovanja vode duţ sliva Q slika96 Q max заTc ie A Tk d Pe A Q max Q max Tb 2 2Pe A 2i e T Tb T 97 . T – vreme padanja Ie = i – f . Qb – bazni oticaj T R – visina kiše [mm]. A. [m3 /ѕ] – proticaj.zapremina otekle vode. . v L – brzina sliva. f – infiltracija tk – trajanje kiše Re = R – Rf . Re =i·tk .deo koji ide u infiltraciju L Tc .f·tk T . A – P i površina sliva[m3] Wd Wb е .VEŢBE Re – efektivne padavine [mm] Wd .

98 .

....................... VODOPRIVREDNI PLANOVI I VODOPRIVREDNE OSNOVE .......................................................PROSECANJE REĈNIH KRIVINA ......... 47 1......................2........7........ 14 III UREĐENJE VODOTOKA ....HIDROLOŠKI CIKLUS ..... Error! Bookmark not defined................. 0 1................8.......... BAGERSKI RADOVI .......................................2....................................1.................................................................OTICAJ ......... IZVORIŠTE VODE ..................8.... DEZINFEKCIJA OBJEKATA I VODE .....................................................................................................3....... ISPARAVANJE I TRANSPIRACIJA. 45 1..............3..................................................... VODOVODNA MREŢA (SPOLJAŠNJA)......................... SNABDEVANJE VODOM ........ REZERVOARI ..............8. Error! Bookmark not defined.....4...... MERENJE PROTICAJA ................... PROJEKTOVANJE MREŢE .................................................................... 7 5..............................................................8......... PRIKAZIVANJE.... VODOPRIVREDA . 25 3...............7...............................1......................5.....................3...... 3 3............ 25 3.............................. RADOVI NA UREĐENJU PRIRODNIH TOKOVA.................... 66 1................................................................. 49 1.................................... 25 3..................3................................ IZRAŢAVANJE PADAVINA ..................... 26 3.............................................................. 1 2................... 31 3........................... 61 1................................................................. UREĐAJI ZA ZAHVAT I POTISKIVANJE VODE ....... REGULACIONE GRAĐEVINE .............3.......... REGULACIONE GRAĐEVINE..............................................................................MERENJE PADAVINA .......... POTREBE ZA VODOM .............. MATERIJALI ZA IZVOĐENJE MREŢE (SPOLJAŠNJI I UNUTRAŠNJI)...2.......................................................................8... 4 3.........1...................... IZVOĐENJE MREŢE ............................................................................ REGULACIJA REĈNIH UŠĆA .... 34 1... UVOD....................................................... 19 1............................MATERIJALI ZA IZRADU REGULACIONIH GRAĐEVINA.................................................................... 6 4.......................... 25 3.............................. 4 3.4.. BIOTEHNIĈKI RADOVI .................. 53 1............. PRORAĈUNA SPOLJAŠNJE VODOVODNE MREŢE .......................... 37 1... ODREĐIVANJE ISPARAVANJA ............................. HIDROLOGIJA... 32 1... 31 IV SNABDEVANJE VODOM I KANALISANJE ................. 3 1................................................................ 4 3.................2.......................................1......................4........................ 40 1......1.....................3.......3.......... INTERCEPCIJA........................................................ REGULACIONI RADOVI I GRAĐEVINE..........8...................................... 49 1.......................................8..........................................1.5........................ 1 II HIDROLOGIJA I HIDROMETRIJA ........................ 6 4...............5....... 9 8...........................................3..........SADRŢAJ I VODOPRIVREDA ....................6..... 3 2..................................6.................................................... 8 7........ KVALITET VODE ....... 2... PADAVINE ... OBRADA I ANALIZA PADAVINA ........ 66 99 .................................... 25 3.................................3........ INFILTRACIJA (PONIRANJE VODE) ... 32 1.......................................................... 50 1....................................................... MATERIJALI I IZVOĐENJE ....... 32 1..... ATESTIRANJE I UPOTREBNA DOZVOLA ZA IZVEDENU MREŢU 63 1....................... 8 6........................................................ UVOD . 36 1..................... 3.. OSNOVNI POJMOVI ......... VODOZAHVATNI OBJEKTI .. NANOS ...................................................................................................................1....................... PRORAĈUN LINIJA NIVOA VODE ............ 64 V SPOLJAŠNJA KANALIZACIONA MREŢA ............................................................................................... 26 3.............8.........................2...............................................................ELEMENTI REGULACIONIH GRAĐEVINA......3.................. 54 1......................................................................

...... KONTROLA IZVEDENE MREŢE............. 73 1.............................................................2....2................................................. 82 VI ZADACI I VEŢBE ...................... 82 1.PROJEKTOVANJE MREŢE ........2........1.................................................. 85 100 ........3..........4......................... 77 1........................................ DIMENZIONISANJE MREŢE .. 68 1......3............4........1....... IZVOĐENJE MREŢE .... 67 1.............................3.........................4.... POLAZNI ELEMENTI ................... 82 1....3...................... PRORAĈUN MREŢE ................................................. 68 1.......................3...PREPUMPAVANJE OTPADNIH VODA ........ 81 1..1......................................3....................................4.....................SPECIJALNI SLUĈAJEVI I PROBLEMATIKA ................ MANJI UREĐAJI ZA PREĈIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA.......

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful