P. 1
ssscscrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr

ssscscrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr

|Views: 4|Likes:
Published by Emina Hodžić
rrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr
rrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr

More info:

Published by: Emina Hodžić on Mar 22, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/04/2015

pdf

text

original

UNIVERZITET U TRAVNIKU FAKULTET ZA MENADŽMENT I POSLOVNU EKONOMIJU

SEMINARSKI RAD

BILANS STANJA

Mentor: Doc. dr. Markinko Markić IVA

Ime studenta i broj indeksa: Amra Ovčina; 644/09-

Travnik, januar, 2011.
2

13 Zaključak……………………………………………………………………. 4. 3. 5..17 3 .SADRŽAJ 1.2 Bilans stanja………………………………………………………………….16 Literatura……………………………………………………………………. 2.7 Uticaj poslovnih promjena na bilans stanja………………………………. Vrste bilansa…………………………………………………………………..

52. krajnji bilans prema tehnici sastavljanja bilansa – bruto bilans. eksterni bilans prema podacima na osnovu kojih je određen – knjigovodstveni bilans. odnosno dele se u zavisnosti od vremena kada se sastavljaju.1. poreski bilans prema području informisanja uz pomoć bilansa – interni bilans. Ekonomika Beograd 4 . Bilans može biti sastavljen u odnosu na sljedeće kriterijume: prema vezi sa knjigovodstvenim računima – bilans stanja i bilans uspeha prema svrsi iskazivanja bilansa – imovinski bilans. inventarni bilens.. 1 Rodić. bilans utvrđivanja uspeha i bilans kretanja prema merodavnosti primene pravnih normi pri bilansiranju – poslovni bilans. specijalni (1) Osnovni bilansi koji se sastavljaju na osnovu knjgosodstvenih računa su bilans stanja i bilans uspeha. planski bilans prema dužini bilansnog perioda – početni bilans. Teorija i analiza bilansa. neto bilans prema broju uključenih bilansa – individualni bilans. VRSTE BILANSA Bilansi se međusobno razlikuju po formi i sadržini. str. cilja kada se sastavljaju i zakonske osnove na bazi koje se sastavljaju. J. 1991. međubilans. konsolidovani bilans prema odnosu sredstava i obaveza – aktivni i pasivni bilans prema odnosu prihoda i rashoda – uspešan i neuspešan bilans prema redovnosti sastavljanja bilansa – redovni. zbirni bilans.

bilans uspeha . 1990. Savremena Administracija.podatke o obavezama preduzeća .podatke o sredstvima preduzeća . sintetički prikazi. B. 1989. Najvažniji kriterijumi prema kojima se razvrstavaju bilansi su: a) veza sa knjigovodstvenim računima i b) pravne norme koje čine osnovu bilansiranja.11 3 Rodić. Zbog primene različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju različite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadržini.izveštaj o tokovima gotovine . D. (3) Kompletan finansijski izveštaj sadrži: .. Ekonomika. angažovanja i trošenja sredstava proizvodnje(2) Finansijski izveštaji moraju da sadrže sledeće podatke: .bilans stanja .podatke o kapitalu preduzeća . Vitorović. 5 . 49. Beograd. str.napomene uz finansijske izveštaje Bilansi se koriste kada treba izraziti stanje i rezultat preduzeća iskazuju preko novčanih jedinica.izveštaj o promenama na kapitalu . izveštaji o poslovanju.Bilans stanja i bilans uspeha su dvostrani. Bilansi su namenjeni kako internim.podatke o gotovinskim tokovima Opšta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. 2 Jovanović.podatke o prihodima i rashodima . tako i eksternim korisnicima. sa stanovišta korišćenja. Analiza poslovanja preduzeća sa kontrolom i revizijom.. Teorija i analiza bilansa. J. Beograd. str.

javnost jer uspešnost gradova i opština zavisi od uspešnosti preduzeća na teritoriji grada ili opštine. i pored različitih interesa. Finansijski izveštaji su takođe važni i zbog usklađivanja ekonomske politike sa stanjem u privredi. su finansijski izveštaji važni jer ih zanima rentabilnost preduzeća. uprava preduzeća donosi odluke o angažovanju sredstava. mogućnosti zaduživanja itd. da bi ekonomska politika delovala stimulativno na preduzeća. Ali.Interni korisnik je sam menadžment preduzeća čiji je zadatak da preduzeće bude likvidno i da posluje rentabilno. Najvažniji finansijski izveštaji su bilans stanja i bilans uspeha. izvorima gotovine i da li preduzeće svoje obaveze izmiruje na vreme. 6 . jedna određena grupa informacija zadovoljava potrebe svih korisnika. visini kamate. imovinskom i finansijskom položaju preduzeća i o promenama u tim položajima. Eksterni korisnici su: potencijalni investitori i investitori koji na ovaj način mogu da npr procene da li investirani kapital donosi dovoljno profita i da li kapital povući ili dodatno ulagati. zaposlenima u preduzeću. kreditori na ovaj način dobijaju podatak da li je preduzeće već zaduženo. likvidnosti preduzeća. Proučavanjem bilansa stanja. odnoisno sigurnost njihovih radnjih mesta. država i državne institucijama su finansijski izveštaji važni zbog poreza. a to su informacije o prinosnom. jer na osnovu ovih informacija procenjuju ekonomsku snagu poreskih obveznika. Zaključak je da da različiti korisnici imaju potrebe za različitim informacijama.

Likvidnost pokazuje sposobnost kompanije da odgovori redovno na potraživanja i obaveze koje moraju biti podmirena u narednih godinu dana. on se iskazuje u bilansu stanja. pri čemu se levo prikazuje aktiva a desno pasiva. Bilansom se polaže račun o pozitivnim i negativnim rezultatima. odnosno osnovna bilansna jednačina može se prikazati odnosom: aktiva = pasiva. osnovna karakteristika bilansa stanja je bilansna ravnoteža. ili dvostranog računa. jer predstavlja manjak aktive prema pasivi. pri čemu se prvo prikazuje aktiva a ispod nje pasiva. Ukoliko finansijski rezultat nije raspodeljen. (Bilans potiče od lat. T. koja se vidi po tome što je vrednost svih pozicija na levoj strani u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija na desnoj strani bilansa u pasivi.2. a sve pozicije pasive prema principu rastuće dospelosti. To 4 B. što izražava kvantitativnu ravnotežu leve i desne strane bilansa. čime se uspostavlja ravnoteža između aktive i pasive. Bilans stanja je složen i sastoji se iz računa odnosno salda računa aktive i pasive. dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi. str 32 7 . Bilansne pozicije u aktivi bilansa stanja za preduzeća raščlanjene su prema principu rastuće likvidnosti. Analiza likvidnosti uključuje poređenje kratkoročne sposbnosti kompanije da zaradi novac i kratkoočnih potraživanja koja ima.Zeller Understanding of Corporate Annual Report.(4) Sredstva sa kojima preduzeće posluje se prikazuju u bilansu stanja. Bilans može biti prikazan u vidu u vidu jednostranog računa. uspesima i neuspesima koji prate poslovanje preduzeća. Obzirom da svako sredstvo ima svoj izvor. Bilansne pozicije predstavljaju u bilansnu vrednost svake kategorije sredstava i izvora sredstava. 2003. to znači da bilans i ne postoji. Ukoliko bilans stanja nije u ravnoteži. iskazuje se u pasivi. John Willey & Sons.Stanko. koji predstavlja višak aktive nad pasivom. ''bilanx libra'' = vaga sa 2 tasa). BILANS STANJA Bilans stanja pruža informacije koje se tiču likvidnosti i solventnosti preduzeća određenog dana. Likvidnost prvenstveno interesuje kreditore i potencijalne kreditore. Pozitivan finansijski rezultat.

8 . a u okviru toga gotovina i gotovinski ekvivalenti imaju najveći stepen likvidnosti. Formom bilansa određuje se broj kolona. odnosno najkraće su one obaveze koje su dospele. koja se naziva bilansna shema. Postoji ustaljena ili propisana forma .znači da manji stepen likvidnosti imaju pozicije koje čine stalnu imovinu od stavki koje čine obrtnu imovinu. U pasivi. sadržaj i raspored pozicija bilansa. osnovni kapital ima najduži rok dospelosti. kao i razmeštaj i naziv pojedinih delova i pozicija aktive i pasive. smeštaj aktive i pasive. a nisu izmirene prema poveriocima. njihov naziv. pak.

Primjer Raiffeisen banke (5) 5 http://raiffeisenbank.Tabela 1.pdf 9 .ba/templates/default/users_data/pages_content/rzb_08.

Usled toga. odnosno sredstva koja kruže. Uzroci koji dovode do stvaranje fiktivne aktive mogu biti 10 . koja se dalje dele na osnovna i obrtna. Na njegovoj desnoj strani. iskazana su sredstva prema svom sastavu. odnosno prema izvorima. a pasivu kapital i obaveze preduzeća. leva strana (aktiva) i desna strane bilansa (pasiva) moraju uvek biti u ravnoteži ! Aktivu predstavlja imovina preduzeća. a na osnovu promena koje nastaju u aktivi izvode se konstatacije o kvantitetu i kvalitetu poslovnih aktivnosti koje su se zbivale u preduzeću i onima koj treba očekivati u budućnosti. Aktivu čine realne i fiktivne stavke. Svako preduzeće ima svoj osnovni zadatak. REALNA AKTIVA Realna aktiva obuhvata poslovna i posebna sredstva. Na njegovoj levoj strani. prema konkretnim oblicima. pasivi. a za njegovo izvršenje služe poslovna sredstva.Bilans je dvostruki prikaz jedne iste stvari. razvrstanim prema svojoj funkciji u preduzeću na osnovna i obrtna sredstva. spornih i nenaplativih potraživanja imaju karakter fiktivne aktive. u aktivi. U aktivi se prikazuje transformacija sredstava iz jednog oblika u drugi oblik. AKTIVA Aktiva predstavlja aktivnu masu. Smanjenje obrtnih sredstava po ovom osnovu može biti privremeno (kad je perspektiva naplate evidentna) i trajno (nema perspektive naplate). Izvršenje osnovnog zadatka potpomažu sredstva posebne namene koje se formiraju u toku poslovanja (izdvajanjem dela dobitka kao što su rezerve i po osnovu amortizacije). U aktivi se troše i nastaju efekti. FIKTIVNA AKTIVA Odnosi ili poslovne transakcije između dva preduzeća koje se javljaju u vidu sumnjivih. Otuda zaključak da aktiva predstavlja seriju samostalnih pokazatelja nezavisnih od pasive. i izraz su smanjenja obrtnih sredstava odnodno nesolidnog poslovanja preduzeća. obuhvaćena su ista ta sredstva prema naĉinu pribavljanja.

Sa pozicije ročnosti. Sa aspekta namene.interni (nesolidnost u poslovanju. Ukupnost pasive se sastoji iz obaveza preduzeća prema samom sebi što za cilj ima rentabilno poslovanje koje mora da ostvari i obaveza prema trećim licima. neažurnost i sl. Posmatrano sa pravne tačke gledišta. kao što su banke. i podatke o nameni sredstava i izražava finansijsku konstituciju preduzeća. Ona pruža informacije o poreklu sredstava. pasiva prikazuje dugove ili obaveze preduzeća. odnosno novih ulaganja. Finansiranje se može posmatrati kao vlasničko.) i eksterni (propusti sistema). Prema nameni finansijskih sredstava. razlikuju se dugoročni-trajni izvori. ili finansiranje proste reprodukcije. vremensko i namensko. PASIVA Pasiva prikazuje ''neaktivnu'' masu. finasiraju se povremene potrebe obrtnih sredstava. poslovni partneri itd. razlikujemo finansiranje u užem smislu širem smislu ili finansiranje proširene reprodukcije. Finansiranje prestavlja aktivnost koja se odnosi na obezbeđivanje finansijskih sredstava koja mogu biti sopstvena i pozajmljena. svaki izvor finansiranja mora da ima definisanu namenu. nerentabilnost. finansiraju se ulaganja u fiksna sredstva i stalna obrtna sredstva i kratkoročni-povremeni izvori. Vlasničko finansiranje se razlikuju kao sopstveno ili samofinansiranje iz poslovnog rezultata i finansiranje iz tuđih izvora. odnosno tekućih poslovnih aktivnosti i finansiranje u 11 .

ba/templates/default/users_data/pages_content/rzb_08.Tabela 2.pdf 12 . Primjer Raiffeisen banke_ukupna aktiva (6) 3. UTICAJ POSLOVNIH PROMENA NA BILANS STANJA – 6 http://raiffeisenbank.

odnosno povećanja osnovnih sredstva. Budući da se sva sredstva i izvori sredstava obuhvataju u bilansu. uz istovremeno smanjenje novĉanih sredstava za isti iznos. Dakle. naplata i sl. u knjigovodstvu obuhvatiti poslovni dogaĊaji kao što su kupovina.00 din. a istovremeno i do povećanja obaveza za isti iznos. Tako će se npr. Svi prikazani dogaĊaji doveli su: do povećanja jednog oblika imovine (sredstva) uz istovremeno smanjenje drugog oblika imovine. sve poslovne promene koje se raĉunovodstveno beleže mogu se grupisati u ĉetiri grupe : Nataša Nikolovski . Kupovinom npr. Naknadnom isplatom ove obaveze. u knjigovodstvu ne obuhvataju. donošenje odluke o investiranju. ili do povećanja jednog oblika sredstva uz istovremeno povećanje obaveza. ili do smanjenja jednog oblika imovine (sredstva) uz istovremeno smanjenje obaveza za isti iznos.. uz istovremeno smanjenje novĉanih sredstava za isti iznos. isplata.. obraĉun predraĉunske vrednosti neke investicije i sl. odobravanje kreditnog zahteva preduzeća od strane banke.FA predavanja . jer ovi dogaĊaji za posledicu nisu imali promenu niti nad sredstvima preduzeća niti nad obavezama preduzeća. odnosno obaveze preduzeća će se smanjiti za 1.00 din. proizilazi da će sve pomenute promene uticati na bilans.5 - 13 . dolazi do promene.. prodaja.000 000. doći će do promene u visini obaveza preduzeća. Kupovinom materijala za 5000.. odnosno ne knjiže. u gotovom doći će do povećanja zaliha materijala za 5000.00 din. neke opreme na kredit za 1.00 din.000 000. dok se sa druge strane dogaĊaji kao što su npr.Ĉetiri grupe poslovnih promena U knjigovodstvu se obuhvataju svi poslovni dogaĊaji koji su imali uticaja na imovinu i obaveze preduzeća.

• Naslove pisati UPPERCASE (velikim slovima). • Pri pisanju rada koristiti Time.right) 2. tabele. • Margine: gornja. justify. desna (top. Ukljucujuci tekst.1 cm. • U fus noti (koristiti fus noste. New Roman).i apstrak od 200 rijeci (ukratko sadzaj rada). bold • Tabele i grafikoni treba da su oznaceni: Tabela/Grafikon br. lijeva(left) 3. line spacing (prored) 1. • Svaka tema bi trebala biti potkrijepljena statistickim podacima i citatima. • Rad moraa da je obiljezen stranama. a ispod tabele treba da stoji Izvor (odakle je preuzeta tabela/grafikon/podaci).5.1.bottom. Koristiti Italic. 14 .druga pozicija (smanjenje) IZRADA SEMINARSKOG RADA Seminarski rad treba da ispunjva slijedece uslove: • 4000 -8000 word countsa. donja. Grupa : POVEĆANJE JEDNE POZICIJE U AKTIVI UZ ISTOVREMENO SMANJENJE DRUGE POZICIJE U AKTIVI. PRI ĈEMU SE ZBIR BILANSA STANJA NE MENJA Aktiva Pasiva + jedna pozicija (povećanje) . 1. • Rad treba da sadrz. Naslov tabele/grafikona. front 12.5cm. priloge. odnosno koji je izvor. font 14. ne endnotes) se prikazuje odakle su preuzeti podaci i citati. grafikone.

SADRZAJ) (svi nasiovi i podnaslovi u radu i oznakom na kojoj se strain nalaze).. Milicevic D..04 2007. razrada. • Rad treba predati u i papirnoij i elektronskoj formi. odakle je preuzet citat ili podaci (to se navodi u fus noti) 7 . Za naslove knjiga/clanaka koristiti Italic.) Clanak iz novina/casopisa_ Peternelj M.). mikroekonomija I makroekonomija. Ekonomija – Uvod u ekonomsku analizu. 2005. Beograd. Uvod u ekonomsku analizu.. naprimer: Kragulj D.. mikroekonomija i makroekonomija. RAD (Uvod. strana 383. Za Internet sajt http://www.. Slow is beautiful? Slovenia’s approach to 7 Izvor: Kragulj D..htm ( datum pristupa 10. Makarije. Student ima slobodu pri pisanju rada kao i izbora literature. zakljucak)..• Redoslijed: NASLOVNA STRANA. LITERATURA. Pri izradi rada trebalo bi da se koriste: pored domace i strana literature.worldbank. Poredati izvore tj. Pri navodu literature patrebno je da se navede autor (prezime i pocetno slovo imena. godina izdavanja. Makarije. literaturu po abecednom redu. PRIMJERI ZA LITERATURU Za knjigu: Kragulj D. 2005. Ne navodi se broj strana. 2005. (izgled dat u prijedlogu).. 15 . • Na kraju rada je literatura koja je koriscena pri pisanju rada. Date su ukratkoj smernice i osnove kako bi trebalo pisati rad. internet i novinski clanci…. APSTRAKT.. Milicevic D. naslov knjige izdavac.Ekonomija.org/html/extdr/ofrep/ecamfi/mdf. Beograd.

htm ( datum pristupa 10. November 2005.investmentcompact.pdf (datum pristupa.04 2007. 3. http://www.05.org/html/extdr/ofrep/ecamfi/mdf. Beograd. Milicevic D.2007)..General for Economic and Financial Affairs. Volume 2. 2005.. http://www.investmentcompact. Clanak preuzet sa internet sajta European Commision’s Direktorate. OECD . 2005. Uvod u ekonomsku analizu.ogr/dataoecd/ 19/43/35657913.transition. November 2005.mikroekonomija i makroekonomija. Kragulj D.. Makarije. 4. Economic analysis from the Issue 10.ogr/dataoecd/ 19/43/35657913. Peternelj M.2005. OECD .Ekonomija.. http://www.worldbank. European Commision’s Direktorate.05.. Economic analysis from the Issue 10. 10. Summary of key macroeconomic indikators in South East Europe.2005.pdf (datum pristupa. 10. Summary of key macroeconomic indikators in South East Europe.. LITERATURA 1. 16 .2007). Volume 2..General for Economic and Financial Affairs. Slow is beautiful?Slovenia’s approach to transition.) 2.

17 .

18 .

19 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->