P. 1
Brubejker Kuper Identitet

Brubejker Kuper Identitet

|Views: 77|Likes:
Published by raphaelgorson
Problem identiteta, fale slocva
Problem identiteta, fale slocva

More info:

Published by: raphaelgorson on Mar 22, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as RTF, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/09/2013

pdf

text

original

ajgore što čovek može da identifikacija? Ako je višestruk, kako da shvatimo strahovitu jedinstvenost kojoj ponekad teže — a ponekad je i ostvaruju — političari koji nastoje da puke kategorije preobraze u ujedinjene i isključive grupe? Kako da shvatimo moć i patos politike identiteta? “Identitet” je ključni termin svojstvenom savremenoj uradi u s govoru rečima”, pisao je Džordž Orvel pre politici i društvena analiza mora povesti računa o toj činjenici. Ali to ne zahteva od nas da “identitet” upotrebljavamo kao kategoriju analize ili da “identitete” konceptualizujemo kao nešto što svi ljudi imaju, konstruišu, čemu svi ljudi “jeste teže i o čemu svi pregovaraju. pola veka, da im se preda.” Ako jezik Konceptualizovanje svih afiniteta i afilijacija, svih oblika pripadanja, svih doživljaja zajedništva, povezanosti i kohezije, svih samopoimanja i svake samoidentifikacije u idiom “identiteta” Ovde nemamo cilj da damo prilog tekućoj raspri o politici identiteopterećuje nas za jednim tupim, ravnim, rečnikom. treba da bude nediferenciranim “oru? e izražavanja a ne ta.2 Umesto toga, fokusiramo se na identitet kao analitičku kategoriju. Ovo nije “puko semantičko” ili terminološko pitanje. Mi sugerišemo da S upotreba ONU i zloupotreba termina “identitet” poga?a ne samo jezik društvene analize nego i — neodvojivo od toga misli”, — njenu suštinu. prikrivanja ili sprečavanja nastavio je STRANU Društvena analiza — uključujući i analizu politike identiteta — iziskuje RODŽERS “IDENTITET srazmerno nedvosmislene analitičke kategorije. Ma koliko bio Tvrdimo da nas preovla? ujući konBRUBEJKER i termin “identitet”, sugestivan ma koliko da je neophodan u nekim A” struktivistički stav o identitetu — FREDERIK KUPER praktičnim kon-406 tekstima, on je suviše dvosmislen, suviše bira rastrzan on, “čovek mora dopustiti da značenje nastojanje da se taj termin “omekša”, da S engleskog prevela Jelena izme? u “tvrdih” i “mekih” značenja, izme? u esencijalističkih konotacija i Stakić se oslobodi optužbi za “esencijalizam” konstruktivističkih kvalifikativa da bi mogaoU dobro služiti zahtevima KRIZA time “IDENTITETA” što bi se uzimalo da su identiteti društvene analize. DRUŠTVENIM nešto konstruisano, fluidno i višestruko — 1U reč, a obrnuto”. ovom članku tvrdimo “Identitet” i srodni termini une drugim jezicima imaju dugu istoriju NAUKAMA ostavlja bez ikakve racionalne osnove za kao tehnički termini u govor zapadnoj filozofiji od starih Grka do o “identitetima” i lo-še opremljene savremene analitičke filozofije. Upotrebljavani su zadinamike bavljenje i za ispitivanje “tvrde” starim i trajnim filozofskim problemima postojanosti esencijalističkih tvrdnji savremene politike da su se društvene i humanističke nauke identiteta. “Meki” konstruktivizam 2 Za umerenu kritiku politike identiteta, videti Todd Gitlin, bujanje navodnih “identiteta”. Ali, The Twilight of Common dopušta Dreams: Why America Is Wracked by Culture Wars (Henry Holt, York, 1995), a svoje za dok oni New bujaju termin gubi analitičko sofisticiranu odbranu, Robin D.G., Kelley, Yo’ Mama’s uporište. Ako je identitet svuda, onda on Disfunktional!: Fighting the Culture Wars in je Urban America predale reči “identitet”; da kako to ima kako nije nigde. Ako fluidan, možemo (Beacon, Boston, 1997). Za sugestiju da je možda prošao da shvatimo načine na koje samopoimanja zenit politike identiteta, videti Ross Posnock, “Pre i posle 1 Iz “Politika i engleski jezik”, George Orwell, mogu ojačati, očvrsnuti i ukristalisati se? politike identiteta”, Raritan (leto 1995), 95-115; i David A. A Collection of Essays (Harcourt New Ako je konstruisan, kako daBrace, shvatimo Hollinger, “Nacionalizam, kosmopolitizam i Sjedinjene York, 1953), 169-170. intelektualnu tako isilu političku cenu; i da mi Države”, u Noah Pickus, ponekad urednik, prinudnu Immigration spoljnih and
Citizenship in the Twenty-first Century (Rowman Littlefield, Lanham, MD, 1998).

“N

možemo i bolje od toga. “Identitet”, tvrdimo

usred ispoljene promene i jedinstva usred ispoljene različitosti.3 Rasprostranjena žargonska i društveno-analitička upotreba termina “identitet” i njemu srodnih izraza, me? utim, mnogo je Uvo ? enje “identiteta” u društvenu analizu i njegovo početno skorija i lokalizovanija. širenje u društvenim naukama i javnom diskursu dogodilo se u Sjedinjenim Državama 60-ih godina XX veka (s izvesnim predznacima u drugoj polovini pedesetih).4 Najvažnija i najpoznatija putanja širenja jeste ona kojom su prisvojeni i popularisani radovi Erika Eriksona (koji je, izme? u ostalog, 5 zaslužan za kovanje termina “kriza identiteta”). Ali, kao što je pokazao Filip Glison (Gleason),6 postojali su i drugi putevi širenja. Pojam identifikacije istrgnut je iz prvobitnog, specifično psihoanalitičkog konteksta (gde je taj izraz prvi uveo Frojd) i povezan s etnicitetom, s jedne strane (preko uticajne knjige Gordona Olporta Priroda predrasude †G. Allport, The Nature of Prejudice‡ , 1954), i s teorijom sociološke uloge i teorijom 3 Avrum Stroll, “Identitet”, Encyclopedia of Philosophy referentne grupe, s druge (preko radova osoba kao što su Nelson (MacMillan, New York, 1967), Vol. IV, 121-124. Za jedan Fut †Foot‡ i Robert Merton). Sociologija simboličke interakcije savremeni filozofski postupak, videti Bartholomaeus Boehm, se Identitaet undpočetka Identifikation: Zur sve Persistenz baveći od samog “jastvom” više je govorila i o physikalischer Gegenstaende (Peter Lang, Frankfurth/Mein, “identitetu”, delom i pod uticajem Anselma Strosa (Strauss).7 Uticajniji u popula termina, videti W.J.M. Mackenzie, Political Identity (St.
Martin’s, New York, 1978), 19-27, i John D. Ely, “Zajednica i 4 Videti Philip Gleason, “Identifikovanje identiteta”, Journal politika identiteta: prema genealogiji pojma nacije-države”, of American History, 69/4 (mart, 1983), 910-931. Stanford Humanities Review 5/2 (1997), 76 i dalje. Encyclopedia of the Social Sciences (MacMillan, New York: 1930 -1935) ne sadrži odrednicu o identitetu, ali sadrži o “identifikaciji” — u čijem je središtu uglavnom uzimanje otisaka prstiju i drugi načini sudskog obeležavanja pojedinaca (Thorstein Sellin, Vol. 7, 573-575). International Encyclopedia of the Social Sciences (MacMillan, New York) sadrži članak “idenfikacija, politička”, od Williama Buchanana (Vol. 7, 57-61), koji je fokusiran na “identifikaciju osobe s grupom” — uključujući klasu,za partiju, 5 Gleason, “Identifikovanje identiteta”, 914 i dalje; prihvatanje religiju — kao i odrednicu “identifikacija, psihosocijalna”, od vog rada od strane političkih nauka, videti Mackenzie, Eriksono Erika Eriksona (isto, 61-65), koja se fokusira na pojedinčevu 6 Gleason, “Identifikovanje identiteta”, Political Identity. 915“integracionu ulogu unutarand njegove grupe”. 7 Anselm Strauss, Mirrors Masks: The Search for an Indentity 918. coe,Press, Ill., 1959). (Free Glen 1989). O istoriji i nepostojanosti “identiteta” i srodnih

risanju pojma identiteta bili su, me? utim, Erving Gofman, koji je radio na periferiji tradicije simboličke interakcije, i Piter Berger, koji je radio u socijalno-konstruktivističkoj kao i fenomenološkoj Termin pokazao se usled raznih razloga veoma rezonantnim 8 tradiciji.identitet 9 60-ih godina, brzo se proširio preko nacionalnih granica i granica naučnih disciplina, i učvrstio se i u novinarskom i u akademskom rečniku, prožimajući jezik društvene i političke prakse, kao i prakse društvene i političke analize. U američkom kontekstu preovla? ujući individualistički etos i idiom dali su posebni značaj i odjek bavljenju “identitetom”, pogotovu u kontekstima tematizacije problema “masovnog društva” 50-ih godina i generacijskih pobuna 60-ih. A od poznih 60-ih nadalje, s usponom pokreta Crne moći (Black Power) a potom i drugih etničkih pokreta kojima je ovaj prvi služio kao uzor, zanimanje za individualni identitet i njegovu potvrdu, koje je Erikson već bio povezao sa “zajedničkom kulturom”,10 spremno su, ako ne i lako, transponovani na grupni nivo. Bujanje polaganja prava na identitet olakšavala je uporedna institucionalna slabost levičarske politike u Sjedinjenim Državama i uz to slabost na klasi zasnovanih jezika društvene i političke analize. Kao što su zapazili mnogobrojni analitičari, klasa se sama po sebi može shvatiti kao identitet.11 Ovde hoćemo da istaknemo samo to da je slabost klasne politike u Sjedinjenim Spoiled Identity (Prentice-Hall, Englewood Cliffs, N. J., 1963); Peter Berger i Thoms Luckmann, The Social Construction of Državama (u pore? enju sa Zapadnom Evropom) ostavila polje 408 Reality otvoreno (Doubleday, Garden City, N. Y., o 1966); Peter Berger, široko za bujanje objava identitetu.
Brigitte Berger, i Hansfried Kellner, The Homeless Mind: Modernization and Consciousness (Random House, New York, 1973); Peter Berger, “Moderni identitet: kriza i kontinuitet”, u 9 Kao što je istakao Philip Gleason, popularizacija termina Cultural Drama: Modern Identities and Social Ferment , prir. otpočela je davno pre meteža sredinom i krajem 60-ih. Tu Wilton S. Dillon (Smithsonian Institution Press, Washington, početnu popularizaciju Gleason pripisuje ugledu i 1974). kognitivnom autoritetu koje su sredinom 60-ih uživale društvene nauke, ratnodopskoj i posleratnoj modi istraživanja nacionalnog karaktera, i posleratnoj kritici masovnog društva, 10 odre? uje identitet kao “proces ‘lociran’ u što Erikson je sve iznova problematizovalo “odnos pojedinca prema središtu pojedinca , kao i u središtu kulture njegove društvu” (“Identifikovanje identiteta”). 8 Erving Goffman, Stigma: Notes on the Management of

zajednice, kojim se uspostavlja... identitet ta dva identiteta” (Identity: Youth and Crisis †Norton, New York, 1968‡, kurziv u izvorniku). Iako je ovo srazmerno pozna 11 Videti, na primer, Craig Calhoun, “Novi društveni formulacija, veza je već bila uspostavljena u Eriksonovim pokreti ranog devetnaestog veka”, Social Science History tekstovima neposredno posle rata. 17/3 (1993), 385-427.

M. nacionalne. čak i posle kontrole porasta u ukupnom broju sažetaka disertacija. rodne i seksualne identitete — nego i za tako heterogene subjekte kao što su Gali iz petoga veka. doživeo je uzlet 60-ih godina. a Robert Kouls (Coles) da primeti da su pojmovi identiteta i krize identiteta postali “najčistiji klišei”.13 humanističke nauke su se iz sve snage pridružile prepirci. Cathay Pacific .) Krize su postale (oksimoronski) hronične. tehničko obrazovanje u Indiji. sa usponom rase. 14 Samo u 1990. klase i roda kao “svetog trojstva” književne kritike i kulturalnih studija. Sam Erikson jadikovao je zbog “nediskriminativnih” upotreba 13 Kwame Anthony i Henry Gates. Evropska svemirska agencija.1. Mackenzie) mogao da identitet okarakteriše kao reč “obesmišljenu prekomernom upotrebom”. 1968umnožavanje (16). Crisis. to je bio tek početak. Džejms Fearon je pronašao sličan porast u nizu sažetaka disertacija koji sadrže “identitet”. 16 i dalje. 16). Chicago. Godina 80-ih. izme? članaka u bazi podataka Current Contents sa rečima “identitet” i “identiteti” u naslovu više se nego udvostručio. 11. “identiteta” izveštaj o jednom danas nastavlja da raste. Appiah i Gates (University of Chicago Press. histolozi.J. Jr. dok se ukupan broj članaka povećao za oko 20 odsto. na primer. broj novinskih 1995). japanski MITI. japanske grupe potrošača. neobjavljeni Pojam “krize identiteta”. Political Identity . Erikson je mogao da jadikuje da se taj izraz upotrebljava na jedan “ritualizovan” način (isto. društvene i političke kolektivitete ga primenili Lucian Pye i str. internet. rasne. drugi. koji je iskovao Erikson. zanimanje šumara. Videti “Šta je 15 Moglo (kako bi se govoriti i o jednoj užoj tu “krizi krize identiteta”. “Uvod “identiteta” i “krizeAppiah identiteta” u Louis Indentity: Youth and urednikâ: identiteta”. prir. francuske bolničke negovateljice. 915). a navodne krize identiteta razmnožile su se do tačke kad su počele da uništavaju svako značenje koje je taj pojam nekad imao.12 Ali. problem uočen još ranije: “krajem 60-ih terminološka situacija sasvim je iskliznula iz ruku” (isto. sociologija. u Identities. francuski medicinari tokom Prvog svetskog rata. TV. proizvodnje radu i posledičnog obezvre ? enja značenja — ne pokazuje “Identifikovanje identiteta”. posebno obrazovanje u ranom detinjstvu. Već 1968. A “govor o identitetu” — u univerzitetskim krugovima i van njih — i 14 Kriza 12 Mackenzie. Sonowal Kacharis. 913. — kriza prekomerne seminarskom iz 1974. nastavnici u vrtićima. Gleason primećuje da je 15 znake jenjavanja. videti Prolog za Indentity: Youth and Crisis. National Association of Broadcasting. a na rukopis. Jedan skorašnji bibliografski uzorak otkrio je da su “krize identiteta” propovedane ne samo za dežurne krivce — pre svega etničke.Već sredinom 70-ih je Makenzi (W. i 1997. I. Coles je citiran kod Gleasona. Odeljenje za političke nauke. Univerzitet Stanford. identitet sad upotrebljavamo reč)?”. (Za Eriksonova retrospektivna razmišljanja o počecima i menama tog izraza.

Mass.. kao i političkim i kultuReview 40 (1992). Fernan Brodel. Clorox. . Klod LeviAirways. advokati. Jürgen Habermas. bavi se “formiranjem društveno značajnih pratećih oblika 17 Zygmunt Bauman. Franciska. 72-102. Sociological materijalnog isključivanja i moći. zvezda. Gallen: Erker. Berhard Gisen. S. Fernand Braudel. Itaca. Na selektivno napravljenom spisku važnih društvenih teoretičara i naučnika čiji glavni rad leži izvan tradicionalnih “okrilja” teoretisanja o identitetu a koji su ipak poslednjih godina izrično pisali o “identitetu” nalaze se i Zigmunt Bauman. “Identitet i ralnim mogućnostima koje su otvorene takvim predstavljanje: elementi za kritičko razmišljanje o ideji identifikacijama i preobražajima (štampano regiona”. CIA. Krejg Kalhun. čak i oni čiji se radovi nisu prvenstveno bavili ovim temama osetili su se obaveznima da se pozabave pitanjima identiteta. seksualnosti. Modernity and Self-identity: Self and Society in the Late Modern Age (Polity Press. Oxford.16 A sasvim po strani od sve šireg bavljenja “identitetom” imigraciji. Dejvid Lejtin. fosili . 2 sveske (Harper & Row. David Laitin.I kvalitativni i kvantitativni pokazatelji ukazuju na središnje mesto — zapravo na neizbežnost — “identiteta” kao toposa. Vel. Agencija za novi razvoj San 17 Tili i Harison Vajt. “Tlo. Craig Calhoun. †Časopis‡ reaguje na paradoks našeg doba: rast globalne ekonomije i transnacionalna kretanja stanovništva proizvode ili obnavljaju osobene kulturalne prakse i diferencirane identitete” (iz izjave o “ciljevima i temi” štampane na unutrašnjoj strani prednjih korica).N. (1980). etničkih i lemura. 1991). Britanija i Cambridge. nama omiljeni. Stros. škotska književnost 16osamnaestog Identities: Global Studies in Culture and Power veka. 1994). crnačka teologija. Čarls Tejlor. Nation and Culture. Pjer Burdije. Social Theory and the Politics of Identity (Blackwell. Margaret univerziteti. u Calhoun. “Društvena teorija i politika identiteta”. Entoni Gidens. 36. 6372. New Yok. i.N. Oxford. Actes de la recherche u ennjima” sciences sociales na 35 unutrašnjoj strani prednjih korica). “Gradnja kolektivnog identiteta”. kulturi i “politici u radovima identiteta”. etnicitetu. br. Amartija Sen. Jirgen Habermas.. novim društvenim pokretima. nacionalizmu. prezbiterijanci. religiji. Somers. Social Identities: Journal for the Study of Race. Poslednjih godina pokrenuta su dva nova interdisciplinarna časopisa posvećena tom predmetu. krv njihovih i identitet”.. Ejzenstat. časopis letećih koji se pojavio 1994. 1991). čiji se prvi broj pojavio 1995. Sian Reynolds. S. nacionalnih identiteta i hijerarhija moći u nacionalnim i globalnim arenama. Staatsbürgerschaft und rationale Identität: Überlegungen zur europaïschen Zukunft (St. 1 (1995). Cambridge. 675701. Čarls Ševrolet. Identity in Formation (Cornell University Press. Anthony Giddens. Pierre Bourdieu. “istražuje odnos rasnih. Pol Riker. sa sve uredništvima prepunim o rodu. 1988/1990). Archives européènnes de sociologie. rasi. urednik.identiteta. The Identity of France. prev. u saradnji sa Blackwellom. Eisenstadt i Bernhard Giesen.

Political Power and Social Theory 11 †1997‡. po Burdijeu. Journal of Law. Method . “Sa starosedelačkog stanovišta”. izdanje (Free Press. nekontrolisano brkanje društvenih i socioloških shvatanja ‘rase’. 57. Amartya 19 analitičkoj upotrebi. Identity and Control:ide A (Basic Books. . “Politika prepoznavanja”. “zajednica” i “tradicija” — istovremeno su i kategorije društvene i političke prakse i kategorije društvene i političke analize. svojstveni su toj kategoriji. “Narativno uspostavljanje identiteta: relacioni i mrežni pristup”. stalno je brkala nauku sa zdravim razumom i činila saučesništvo me? u njima” (“Za analizu rasne dominacije”.G. 1992). Cambridge and New Geertz. 1992). 1977). Identity and Social termini su izvedeni iz radova Heinza Kohuta — videti Clifford History (Cambridge University Press.. dok su 1998). gde je kritikovana sociološka upotreba “pre-pojmova” ili laičkih pojmova koje je “stvorilo iskustvo i koji su stvoreni za iskustvo”. “gra? anstvo”. Princeton. O pojmovima bliskim iskustvu i dalekim od i iskustva — istorija”. urednik. Charles Taylor. Od samog početka kolektivna fikcija koja je imenovala ‘rasu’. Osnovna suprotnost Structural Theory Social Action Rules (Princeton University unazad najmanje doofDurkheimovih of Sociological Press. 25Charles Tilly. u Tilly. s druge. u Multiculturalism and “The Politics of Recognition: An Essay” (Princeton University Press. koje su razvili i rasprostranili obični društveni akteri. and Organization 2 (jesen 1985). identitet društvena 1874. Pod “kategorijama prakse”. “demokratija”. N. s jedne strane. 19 Kao što o rasi primećuje Loïc Wacquant. Solovay i J. Oneself as Another (University of Chicago Press. “Ciljevi. L’identité: pojmovi kao što su “rasa”. New York. S. Citizenship.E. “klasa”. Paris. Paul Ricoeur.. Chicago. “etnicitet”.18 Mi prednost dajemo izrazu “kategorija prakse” nad alternativnim kategorijama. jer ove druge podrazumevaju srazmerno oštro razlikovanje izme? u “domaćih” ili “narodskih” ili “laičkih” kategorija. New York. u Local Knowledge York. obaveza i identitet”.KATEGORIJE PRAKSE I KATEGORIJE ANALIZE Mnogi ključni termini u interpretativnim društvenim naukama i istoriji — na primer “rasa”.. “nacija”. 1983).. ? u narodskih i analitičkih pojmova. Sen. 8. urednik. 222-223). 1996). “etnicitet” ili “nacija” obeleženi bliskim Seminaire interdisciplinaire (Presses Universitaires de me ? usobnim vezama i uzajamnim uticajem u svojoj praktičnoj i France. Claude Lévy-Strauss. prir. Economics. i “naučnih” kategorija. Harrison White. “Gra ? anstvo.. 605-649. Margaret Somers. Theory and Society 23 (1994). G.J. 1992). Catlin. 14-46. “neprekidna prev. razumevamo nešto srodno onome što su ostali nazivali “domaćim” ili “narodskim” ili “laičkim” kategorijama. Princeton. 341-355. To su kategorije svakodnevnog društvenog iskustva. za razliku od iskustveno dalekih kategorija koje upotrebljavaju društveni analitičari. The Rules of Sociological Method. Emile Durkheim. razmena izme1964). Mueller.

7. 1. Videti tako? e i Wacquant. kategorije prakse ne izahteva upotrebu tog izraza kao kategorije analize. 1968).I “identitet” je tako? e podjednako i kategorija prakse i kategorija analize. 385-413. glava 1. ono što dele s drugima i ono po čemu se razlikuju od njih. Rupert Taylor. Razmotrimo jednu analogiju. Press. Nationalism Reframed (Cambridge. “Za analizu rasne dominacije”. reifikujuće poimanje nacija kao stvarnih zajednica — i uvede je kao glavnu 412 u teoriju nacionalizma. svoje interese i okolnosti u kojima žive na odre? eni način. 385 i dalje. “etničke grupe” i “nacije”. savremena istaknutost svakidašnjem životu u “politici identiteta”. Kao što možemo da analiziramo “govor o naciji” i “rasa” ta nacionalističku politiku a da ne pretpostavimo postojanje “nacija” ili 20 O “preduzetnicima etničkog identiteta”. 1996). Guenther Roth i Claus Wittich (Badminster Press.21 Niti mora da upotrebljava “rasu” kao kategoriju analize — što nosi opasnost da se postojanje “rase” prihvati kao nešto što se samo po sebi razume — da bi shvatio i analizirao društvene i političke navodno postojanje pretpostavljenih o rasi” ili prakse politikeusmerene usmerenena prema “rasi” bez pretpostavljanja postojanja 22 “rasa”. . videti Barbara Lal. Kao kategoriju prakse upotrebljavaju ga “laički” akteri u nekim (ne svim!) svakodnevnim okruženjima kako bi sami sebi postali jasni. Pozivi i zahtevi — zauzimaju glavno mesto u “nacija” politici već stoprimer pedeset godina. “Rasna terminologija i pitanje ‘rase’ u Južnoj Africi”. Economy and Society. rukopis. New York. izneti u ime pretpostavljenih — na zahtev za Ali neko ne mora da upotrebljava “naciju” kao analitičku kategoriju da bi samoopredeljenje shvatio i analizirao takve pozive i zahteve.“Da li je ‘rasa’ bitna? Komentar na Bonilla-Silvu”. “Preduzetnici etničkog identiteta: njihova uloga u “govor me? urasnom i me? unacionalnom prihvatanju”. Upotrebljavaju ga i politički preduzetnici da ubede ljude da razumeju sebe. American Sociological Review. za jednu upadljivo modernu argumentaciju koja dovodi u pitanje analitičku korisnost pojmova “rase”. prir. Migration Journal 6 (1997). Asian Pacific 21 Ovaj argument dalje je razvijen u Rogers Brubaker. i Max Weber. da ubede izvesne ljude da su (za neke ciljeve) “istovetni” me? u sobom i istovremeno različiti od ostalih i da organizuju i opravdaju kolektivnu koja se vodi nai ovaj ili onaj način. “Nacija” je naširoko korišćena kategorija društvene i političke prakse. Neko ne mora da uzme kategoriju inherentnu praksi nacionalizma — realističko.20 stvarni Tako se Svakidašnjiakciju “govor o identitetu” “politika identiteta” su i termin “identitet” uAli različitim svojim oblicima “identiteta” implicira i u kao značajni fenomeni. Cambridge University 22 Mara Loveman. novembar 1999. kako bi im jasne postale njihove aktivnosti.

35 (novembar 1980). 1996).. rečnik prakse kao kategorije društvene analize bio bi mnogo siromašniji i mnogo izveštačeniji nego što jeste. Da je tako. analizu rasne dominacije”. Ključni Bourdieuov rad ovoj oblasti je “Identitet ma ? arskog istori čara Jenöcsa. 222. kao analitičari. “nacije” i drugih pretpostavljenih “identiteta”. Problem. “rasa” razumevanja”. Cambridge. prev. glava 2.23 Ali. Ou rasi kao “kolektivnoj fikciji” i predstavljanje: elementi videti Wacquant. 24ur. Videti tako? e i Wacquantovu kritiku pojma “najniža klasa” u “Urbana najniža klasa u američkom društvenom i naučnom imaginarnom”. “rasu”. videti Louis Pinto. Moglo bi se zameriti da se ovim previ? aju noviji napori da se izbegne reifikovanje “identiteta” time što bi se identiteti teoretizovali kao višestruki. “rase”. Actes de la recherche en sciences sociales. Paris. na način koji podrazumeva ili i? “identitet” vrlo često analitički upotreblja potvr uje da “nacije”. trebalo bi da upotreba izbegavamo nenamerno reprodukovanje ili pojačavanje Sama nekog izraza kao kategorije prakse svakako ne takve reifikacije time što bismo nekritično usvojili kategorije 24 diskvalifikuje taj izraz analize. “identitet”. raspar 23 O “naciji” kao “političkoj fikciji”. videti The Rules“Za of Sociological Method . Kao takva. Problematično nije to što se upotrebljava odre? eni termin nego kako se on upotrebljava. leži u “nekontrolisanom stapanju socijalnog i sociološkog. “Jedna politička fikcija: nacija”. Language and Symbolic Power. †ili‡ narodskog i analitičkog 413 vaju manje-više isto kao što se upotrebljavaju u praksi. Čak beskompromisno objektivistički Johni B. 45-50: burdijeovska ocena izučavanja nacionalizma istaknutog 223. na 25 Problem je u tome što se termini “nacija”. Analitičari takve politike treba da potraže objašnjenje za pomenuti proces reifikacije. 64 (septembar 1968). sociološki manifest uzmiče od ovog ekstremnog stava. 25 Wacquant.ko možemo da analiziramo “govor o identitetu” i politiku identiteta a da. . Actes de la recherche en sciences sociales. Trebalo bi da težimo objašnjenju procesâ i mehanizama kojima se ono što se naziva “političkom fikcijom” neke “nacije” — ili “etničke grupe”. 222 a Szü za kritičko razmišljanje o ideji regiona”. 1991). urednik. 248-262. kao što tvrdi Loik Vakant (Loïc Wacquant) povodom “rase”. u Serge Paugam. Mathew Adamson. čiji je jedan deo prenet u Bourdieu.. “identiteta”. “rase” ili drugih pretpostavljenih “identiteta” — ponekad može kristalisati kao moćna sila prinude. L’exclusion: l’état des savoirs (La découverte. ne pretpostavimo postojanje Reifikacija je društveni proces a ne samo intelektualna praksa.Durkheimov Thompson (Harvard. ona ima središnje mesto u politici “etniciteta”. implicitno ili eksplicitno reifikujući način. kao kategoriju analize. “rase” i “identiteti” “postoje” i da ljudi “imaju” neku “nacionalnost”.

bila su i ostala suštinski različita od iskustava useljenika iz “rasno manjinskih grupa” (uključujući i Latinoamerikance i azijske Amerikance. nekadašnjih i sadašnjih — preispitivanje”. klizi od jedne teorija i politika identiteta”.27 Ipak. “Ljudi izme? u: rasa. videti James R. Gender Trouble: Feminism and the Subversion of koji 27 Za jedan noviji New pregled. kurziv u izvorniku). . isto tako zanemaruje i ono što bi se moglo nazvati “de-rasizacijskim” procesima u nekim grupama koje oni smatraju fundamentalno “rasnim”. Barrett i David Roediger. tvrde oni. naročito 903 i dalje. kao i Afroamerikance i Amerikance starosedeoce). i oni ne ostaju verni svojoj konstruktivističkoj definiciji “rase” kao “nepostojanog i ‘decentriranog’ kompleksa društvenih značenja koje politička borba neprestano preobražava.. York ivideti London.. “paradigma etniciteta” primenljiva je na prve. U svojoj uticajnoj knjizi Racial Formation in the United States (drugo izdanje. 9-36. videti Joel Perlman i Roger Waldinger. Michael Omi i Howard Winant teže da budu dosledniji konstruktivisti. gde se “rase” odre? uju kao stvarne društvene grupe s različitim objektivnim interesima (“Novo promišljanje rasizma: prema strukturalnom tumačenju”. New York. nacionalnost i ‘novouseljenička’ radnička klasa”. 1990). Ali.. International Migration Review 31/4 (Zima 1997). Calhoun. O prvome. “Društvena Identity (Routledge. videti Judith odražava i napetost izme ? u konstruktivističkog jezika Butler. ali ne — zbog njenog “zanemarivanja rase per se” — na druge (14-23). 28Eduardo Bonilla-Silva. o drugome. 1994). 62 †1996‡.čani i fluidni. često nailazimo na neprijatan amalgam konstruktivističkog jezika i esencijalističke argumentacije. “Pad druge generacije? Deca useljenika.26 “Esencijalizam” je zapravo žestoko kritikovan. na primer. Routledge. 893-922. 469470). besprekorno konstruktivističke karakterizacije “rasizovanih društvenih sistema” kao “društava. To 26Za jedan potkrepljen i uticajan primer. 16 (1997) 3-44.. Ovo oštro razlikovanje izme? u “etničkih “ i “rasnih” grupa zanemaruje činjenicu — danas dobro utvr? enu u istorijskoj literaturi — da je “belost” nekoliko evropskih useljeničkih grupa “postignuta” posle jednog početnog razdoblja u kom su te grupe često bile kategorisane u rasnim ili rasi sličnim terminima kao nebelci. Journal of American Ethnic History. Istorijska iskustva “belih evropskih” useljenika. koja su delimično strukturisana smeštanjem aktera u rasne kategorije” do tvrdnje da takvo smeštanje “proizvodi jasno odre? ene društvene odnose izme? u rasa”. a mnoge rasprave o “identitetu” danas prate konstruktivistički gestovi. Pre će biti da to odražava dvojnu orijentaciju mnogih akademskih pobornika identiteta koji su u isti mah i analitičari i protagonisti politike identiteta. American Sociological Review.28 To nije stvar intelektualne aljkavosti. †i‡ pojma koji označava i simbolizuje društvene sukobe i interese tako što upućuje na različite tipove ljudskih tela” (55.

manje iusavremeni “pokušaju društveni da se izvede †na Social Research 52/4 praksa (Zima 1985). etnicitetom. nove teorijske paradigme pokreti”. rasparčano i fluidno treba uopšte i konceptualizovati kao “identitet”.zahteva univerzitetska korektnost i fundacionalističke ili esencijalističke poruke koja je potrebna ako pozivi na “identitet” treba da budu delotvorni u praksi. Esencijalizam nije sadržan u opisu identiteta nego u nastojanju da se iz identiteta izvedu postupci — radimo to zato što smo to. Cohen. ne mogu izbeći esencijalističke pozive na to ko smo mi. . i Gates. Otuda antiesencijalizam.. Termin je veoma dvosmislen — za jedan analitički pojam i beznadežno dvosmislen. “identitet” se često suprotstavlja “interesu” u nastojanju da se osvetle i konceptualizuju neinstrumentalni načini društvene i političke akcije. “Strategija je ili identitet: “rade” i na “treba daJean rade”. i nacionalnošću — kao razlozi za naše držanje. a više u pokušaju da se propišu prakse na osnovu pripisanog identiteta: treba da uradiš to zato što jesi to. primer. u Identities . naročito u vezi s rasom. 663-716.Fearon.. No primetimo 30Za drugačiji videti “Šta je krucijalnu eliziju na upotrebljavamo kraju navedenog odlomka izme? u identitet (kako danas tu reč)?” 31 Videti. Shvaćen kao pozadina ili osnova društvene ili političke akcije.. ili vrednovanje. “Ne postoje antiesencijalistička objašnjenja identiteta. Esencijalizam sadržan. nastavlja Michaels. L.. ne sme poprimiti oblik proizvo? enja sofisticiranijih opisa identiteta (to jest sofisticiranijih esencijalizama) nego treba da prestane da objašnjava šta ljudi rade ili bi trebalo da rade s obzirom na to ko su oni i/ili kojoj kulturi pripadaju” (“Rasa u kulturi: kritička genealogija kulturalnog identiteta”.31 Uz nešto drugačiji analitički naglasak. pristup Appiah pitanju. moguće je identifikovati nekoliko njegovih ključnih upotreba: 1. nije jasno zašto ono što se rutinski karakteriše kao višestruko. UPOTREBE “IDENTITETA” Šta učeni ljudi imaju na umu kad govore o “identitetu”?30 Koji pojmovni ili eksplanatorni posao treba da obavi taj termin? To zavisi od konteksta u kom se on upotrebljava i od teorijske tradicije iz koje je izvedena dotična upotreba. prir. eksplanatorni način‡ iz identiteta.29 Rešenje se ne može naći ni u doslednijem konstruktivizmu: jer. 61n). ukoliko su ponu? eni — a često se nude u praksi. Ali. niza uverenja ili postupaka. upotrebljava se i da ukaže na to kako se akcijom — pojedinačnom ili zajedničkom — može upravljati 29Walter Benn Michaels je tvrdio samopoimanja da razmetljivo posredstvom partikularističkih konstruktivistički pojmovi kulturalnog identiteta.

Stanley Hauerwas i Alasdair MacIntyre (University of Notre Dame Press. zavisan od diskurzivne identifikacije interesa i (fundamentalnije) interesnih jedinica. često je srećemo i u kombinaciji s drugim upotrebama.umesto pretpostavljenim univerzalnim ličnim interesom. ona znači položaj u jednom višedimenzionalnom prostoru odre? enom partikularističkim kategorijskim etnicitetom. fenomen “identitet” rodom. 2. Od istosti se očekuje da se struktura istost. Shvaćen kao specifično atributima kolektivni (rasom. koja se ograničava na interese shvaćene kao neposredno izvedive iz društvene strukture (videti. “O zastarelosti pojma časti”. promenljiv u vremenu i s vremenom. Za teoretisanje o identitetu. zanimanja ili koja način proizvodnje). isto. ispolji u solidarnosti. Za instrumentalističko označava fundamentalnu i posledičnu istost me? u pripadnicima teoretisanje ona naprotiv znači položaj u jednoj univerzalistički neke grupe ili kategorije. Ta istost može se shvatiti objektivno shvaćenoj primer —(kao položaj tržištu. Treća je izme? u dva načina tumačenja društvene lokacije. Mnogi (premda ne svi) pravci teoretisanja o identitetu vide društvenu i političku akciju kao nešto što je snažno oblikovano položajem u društvenom prostoru. Ali “društvena lokacija” znači nešto sasvim drugo u svakom od ta dva slučaja. ur.32 To je verovatno najopštija upotreba tog termina. interes shvati kao kulturalno ili diskurzivno konstituisan. Ako se. autonomiju samopoimanja spram društvene onda ta opozicija gubi velik deo svoje snage. ili u Somers. u zajedničkim raspoloženjima ili svesti. kategorije “interesa”. seksualnom orijentacijom). lokacije. 624). (kao istostdruštvenoj “sama po strukturi sebi”) ili (na subjektivno do-na 416 življena ili 35 opažena istost se oseća). Ta tendencija je najnaglašenija u četvrtoj i petoj upotrebi koju 35 Savremena konceptualizacija identiteta koji nije u vezi s smo skicirali dalje u tekstu. 172 -181. Videti. Ona podrazumeva tri srodne ali različite suprotnosti u načinima konceptualizacije i objašnjavanja akcije. 1983). “Narativno uspostavljanje zajedničkoj . pravcima univerzalističkog. društvenom strukturom strana je većini premodernih društvenih sistema. na primer. u Revisions: Changing Perspectives in Moral Philosophy.34 U tome se oni slažu s mnogim (premda ne sa svim) 32 33 Ova suprotnost oslanja se na usku konceptualizaciju identiteta”. Prva je izme? u samopoimanja i (usko 33 shvaćenog) ličnog interesa. 34 struje o identitetu ističu srazmernu kaoNeke što su to u teoretisanja opiu Margaret Somers narativni identiteti. Peter Berger. Druga je izme? u posebnosti i (pretpostavljene) univerzalnosti. Notre Dame. na primer. gde se za samoidentifikaciju i identifikaciju od strane drugih obično misli da one slede neposredno iz društvene strukture. instrumentalističkog teoretisanja. umesto toga.

I ovde se često brkaju praktična i analitička upotreba “identiteta”. naročito one pod uticajem Eriksona. U toj upotrebi. bazično. etnicitetu i nacionalizmu. ? u “identiteta” kao kategorije analize i kao kategorije prakse izme često je zamagljena. 2. “identitet” se priziva da ukaže na nešto navodno duboko. etnicitetu i nacionalizmu.akciji. priznavati i čuvati. slučajnijih.39 Ova je upotreba karakteristična za neke struje psihološke (ili psihologizujuće) literature. Ovo se razlikuje od površnijih. “identitet” se priziva da osvetli procesualni. 1.37 i36 o rasi. koja se sreće u literaturi “novog društvenog pokreta”.41 .38 U toj upotrebi granica pokretima. interaktivni razvoj zajedničkog samopoimanja. “identitet” se shvata i kao slučajni proizvod društvene ili političke akcije i kao pozadina ili osnova dalje akcije. kratkotrajnih ili nasumičnih aspekata ili atributa jastva i razumeva se kao ne-što što treba ceniti. Shvaćen kao proizvod društvene ili političke akcije. trajno ili zasnivajuće. Shvaćen kao ključni aspekt (pojedinačni ili zajednički) “jastva” ili kao osnovni uslov društvenog bića. solidarnosti ili “grupnosti” koji omogućuje zajedničku akciju. podržavati.40 iako se pojavljuje i u literaturi o rasi. negovati. Ova se upotreba sreće naročito u literaturi o društvenim o rodu.

A prva upotreba dovoljno je opšta 36 Alberto Melucci. da osvetli procesualni.5. prolaznu i rasparčanu prirodu savremenog “jastva”. duboko dvosmisleni termin? Nadmoćna količina roda s drugim kategorijskim atributima (rasom. naročito izme? u raznim kontekstima. 44 Čak klasom. 1995). dakle. Isaacs. Hank Johnston i Bert druga i treća upotreba osvetljavaju fundamentalnu istost — istost me? u Klandermans (University of Minnesota Press. Black Feminist Knowledge. 44 Dva1-26. na primer. bez poststrukturalističkih zamki. U da bi bila usaglasi-418 va sa svim ostalim. “esencijalističku” da je svim zajednička “Identitet”. nosi jedno viševalentno. u. “Rasi u kulturi”. Questions of Identity. primer. Da neki li nam je zaista potreban propovedaju takvu istost nekih “grupa” odre? enih ukrštanjem opterećeni. one sasvim različite nesolidno sklepanog od parčića diskursa i ukazuju slučajno na “aktiviranog” u pravce. 38 Videti. da skreće pažnju na samopoimanja umesto na lične interese. Calhoun. Melucci. On se 43 “kontekstualističkim” objašnjenjima etniciteta. 1996). i najsofisticira 42 Videti. Idols of the (Unwin Tribe: identitet?”. etnicitetom. “Proces kolektivnog identiteta”. 195-209. Roger Gould. ili “naša tačnog odre? ivanja šta čini da se “naša” kultura Community and računaju Protest kao in “naše” Paris from 1848 to the prošlost” u slučajevima kad se ne misli Commune of Chicago Press. i izme? u četvrte i pete. kolektivnog analitičke upotrebe pojma “Proces “identitet” nego na teškoću identiteta”. Ali. da označi istost me? u osobama ili istost kroz vreme. Walker The Quest arene u množini”. primer. zasnivajuće aspekte jastva. of the Modern 1996). Cambridge. I Social Movements and Culture. London. kritikuje kao ličnostima i istost kroz vreme — dok i četvrta i peta upotreba odbacuju 1995). termin “identitet” mora da važnu ulogu.Identity Boston.42 U nešto drugačijem obliku. Postcolonial Identities in videti AfricaCharles (Zed. Insuregnt Identities: Class. StuartThought: Hall. pravci novijih radova ovaj teško teorijsko breme. “identitet” se priziva da osvetli nepostojanu. videti Identity: Youth briljantnu i izazovnu kritiku pojma “kulturalnog identiteta” 41 na primer. Shvaćen kao nepostojan proizvod višestrukih i konkurentskih diskursa. Ova se upotreba posebno sreće u literaturi na koju su uticali Fuko. Crisis 22. Harold R. da hvata navodno jezgrene. čak i protivrečno pojmoveideju fundamentalne ili ženama trajne istosti. pomenu. na(University nečije sadašnje kulturalne prakse ili nečiju sadašnju ličnu prošlost nego na neku pretpostavljenu grupnu kultu . upotrebljava da osvetli neinstrumentalne načine akcije. Richar Werbner. Ali njegov se ogled manje fokusira na kolektivnoj akciji”. Ranger. York. 1990). Ipak. 39 Za sofisticirani istorijski i filozofski opis. Sources of the premda Self: The Making izuzetka. 1994). Minneapolis. University Walter Benn Michaels je formulisao jednu Identity (Harvard Press. Patricia naučnog mišljenja govori da na jeste. višestruku. 1975). postoje afiniteti me? u nekima od njih. “Problem identiteta u and Videti. 1989). urednici. važna. Group and Political Change (Harper & Row. priredili Stuart Consciousness. ur. postoje i jake napetosti. pristrasna zaslužuju da se Taylor. fundamentalna sličnost. “Višestruki identiteti. seksualnom orijentacijom). Svakako. and u the Politics of Cultural Empowerment Hyman. da opovrgava da postoje takvi jezgreni. Chicago. i da istakne rasparčanost savremenog doživljaja “jastva” kao nečeg Ove upotrebe nisu samo heterogene. na primer. 40 Za ključnu formulaciju samoga Eriksona. “Uvod: kome je potreban Hill Collins. sreće se i u nekim pravcima literature o etnicitetu — naročito uigra “situacionalističkim” ili Razume se. Ethnonationalism. naravno. Videti. London. 37 Velik deo novijih radova o rodu. interaktivni razvoj solidarnosti i kolektivnog samopoimanja. 43 Videti. zasnivajući aspekti. New Hall i Paul du Gay (Sage. naConnor. druge i treće. poststrukturalizam i postmodernizam. u Richard Werbner i Terence for Understanding (Princeton University Press. Princeton.

1988). 45 Stuart Hall.. Tako Stjuart Hol (Hall) identitet opisuje kao “ideju o kojoj se ne može misliti na stari način. Lorens a Grosberg. Njegov glavni argument — da istaknutost “identiteta” sumnjičavi u savremenom zapadnom. ali bez koje se uopšte ne može ni misliti o nekim ključnim pitanjima”. ali podrazumeva da se taj pojam može produktivno primeniti u savremenim zapadnim sistemima.. tvrde da je on i dalje neophodan.46 U Holovom tumačenju nalazimo odjek jedne ranije formulacije Kloda Levi-Strosa. s jedne strane. navodi su sa strane 27. njeno očuvanje. zaključne primedbe u Lévy-Strauss. Videti “Da li je ‘identitet’ koristan me? ukulturni pojam?” u Commemorations: The Politics of National Identity.. 46 “Ja upotrebljavam ‘identitet’ da uputim na stecište. i njihov patos” (61 62). procesa koji proizvode subjektivitete. Kritičke rasprave o “identitetu” stoga su težile ne da odbace nego da sačuvaju taj termin formulišući ga iznova ne bi li ga učinile imunim na izvesne zamerke.niji teoretičari. ali koji nipošto nema stvarnog da naš osećaj kulture izmešta rasu. ur. 332. “Kome je potreban ‘identitet’?”.. ali. Princeton. Richard ‘kulturi’.. †ili‡ . diskursâ i praksi koji pokušavaju da ’interpeliraju’. John Gillis (Princeton University Press. na šav izme? u.. . L’identité. 1994). zabrinut zbog sve užeg područja ispostavilo da održava ne da odbacuje rasno mišljenje. ‘tradiciji’. za kulturu se 47 postojanja”.. i naročito na strašnu optužbu za “esencijalizam”. 5-6). Identiteti su tako tačke privremenog vezivanja za subjektivne položaje koje za nas grade diskurzivne prakse” (isto. da nam govore s ciljem da nas smeste na mesto društvenih subjekata posebnih diskursâ. potom ne udara punom Handler ‘naciji’ tvrdi da “treba da ali budemo podjednako kritičarskom snagom. 47 Claude Lévy-Strauss. daje bavljenja kulturalnih “teo pojmove kao što su gubitak naše kulture.. i zašto je nemoguće pozabaviti se njima bez “identiteta”. u Holovom sofisticiranom ali mutnom razmatranju ostaje nejasno. i. koji identitet odre? uje kao “neku ru i grupnu prošlost — bez prećutnog prizivanja vrstu virtuelnog centra (foyer virtuel) na koji moramo da ukažemo o “rasi”. i ‘etničkoj grupi’” (27). 2. a to drugi odlomci u istom tekstu i njegov rad o kvebečkom nacionalizmu dovode u pitanje. s druge strane. Videti tako? e i Handler. Nationalism and the Politics of Culture in Quebec (University of Wisconsin Press. Samo pozivanje na studija rasu. prir. povraćaj ‘identitetu’ kao što smo naučili da budemo sumnjičavi prema 419 prema kulture nekom narodu. koji nas konstruišu kao subjekte o kojima se može ’govoriti’. posebno američkom društvu “ne znači da se taj pojam može bez razmišljanja primeniti na druga mesta i druga vremena” (27) — svakako je tačan.45 Koja su to ključna pitanja. iako spremno priznaju varljivu i problematičnu prirodu “identiteta”. Madison. On zaključuje da se “po pravilu misli dapredstave bismo objasnili izvesne stvari.

onda on svakako mora da se probija kroz pojmovni čestar i nije jasno šta se dobija ako se 420 ti konstrukti sakupe pod poravnavajući naziv identiteta. Nepogodan ili ne. A ako neko želi da prenese pozni moderni smisao jastva kao nečega što se konstruiše i neprestano iznova uspostavlja iz raznih diskursa koji se me? usobno nadmeću — a pri tom ostaje lomno. promenljivo i rasparčano — onda “JAKO” I “SLABO” RAZUMEVANJE “IDENTITETA” nije jasno kako reč identitet hvata značenje koje se želi posredovati. Questions of “Procesi Cultural Identity . Na početku smo nagovestili da “identitet” teži da znači ili suviše mnogo ili suviše malo. “etnicitet” i “nacionalnost”. 69/15. onda je najbolje da to učini na način koji osvetljava slučajne i promenljive odnose izme? u pukih kategorija i povezanih. solidarnih grupa. Prva se mogu nazvati jakim ili tvrdim shvatanjima identiteta shvatanja “identiteta” zadržavaju zdravorazumsko a drugi slabimJaka ili mekim shvatanjima. mart 2003. 46. Naš popis upotreba “identiteta” otkrio je ne samo veliku heterogenost nego i jaku antitezu izme? u stanovišta koja osvetljavaju fundamentalnu ili trajnu istost i stavova koji izričito odbacuju pojmove osnovne istosti. Ako neko želi da ocrta proces kojim osobe kojima je zajednički neki kategorijski atribut počinju da dele zajedničku sudbinu. ako neko želi da tvrdi da partikularistička samopoimanja oblikuju društvenu i političku akciju na neinstrumentalan način. zbrke. Ovde je dovoljno reći da. kolektivnog identiteta”.. .. poimanja svog interesa i spremnost za preduzimanje zajedničkih akcija. Sad možemo to da razradimo. “identitet” i dalje ima centralno neke alternativne analitičke izraze koji mogu da odrade neophodan mesto bez u Melučijevim posao propratne tekstovima. 87-88. ipak u više navrata uverava čitaoca da on zbog toga “ne misli da odbaci pojam identiteta ni njegov politički značaj u izvesnim borbama”. izraza A dobro se slažu i s načinom na 48 Lawrence Grossberg. i možda je. u Hall i Du Gay. nepogodna za procesualnu koju skicira se Mi nismo ube ? eni da je “identitet” neophodan. baš zbog toga. i da “njegova namera nije da izbegne govor o identitetu nego da ga premesti i iznova artikuliše”. Ako neko hoće da ispita značenja i značaj koje ljudi pridaju konstruktima kao što su “rasa”. semantički neodvojiva od ideje trajnosti.rijom i politikom identiteta”. onda to naprosto može i da kaže. 49 Melucci. prire? ivači. Reč no. — naglasak na istosti kroz vreme značenje i me? u osobama. priznaje da je “reč identitet.analizu Dalje uza tekstu mo 49 zalažem”.48 Alberto Meluči (Melucci). vodeći zagovornik prema identitetu usmerenih analiza društvenih pokreta. “Identitet i kulturalna istraživanja: da li je to sve što postoji”.

of the Tribe Connor. Ona podrazumevaju visok stepen grupnosti. 3) Identitet je nešto što ljudi (i grupe) mogu imati a da toga i ne budu svesni. S obzirom na to identitet je nešto što treba otkriti i nešto u vezi s čim se čovek može i prevariti. 4) Jaka shvatanja kolektivnog identiteta podrazumevaju jaka shvatanja grupne povezanosti i homogenosti. Ipak. moglo bi se pomisliti da 421 smo ovde ponudili skicu “strašila od slame”. svesno rasi. u neprestanom menjanju. 2) Identitet je nešto što imaju. naročito aksiomatskog shvatanja ograničenosti i homogenosti u pretpostavljenim “nacijama” (Nationalism 51 na primer. poimanja identiteta rutinski se opremaju standardnim kvalifikativima koji ukazuju na to da je identitet višestruk.50upućena s raznih strana S obziromizme na snažna osporavanja supstancijalističkim poimanjima grupa i esencijalističkim poimanjima identiteta. sve grupe (ili bar grupe odre? ene vrste — na primer etničke. stručna poimanja “nacije” i “nacionalnog identiteta” teže da ponove ključne odlike nacionalističke ideologije. Isaacs. ona povlače sa sobom 1) Identitet je nešto što imaju. Ali upravo zato što za analitičke svrhe usvajaju jednu kategoriju svakodnevnog iskustva i političke prakse. Kao što tvrdi Richard Handler. the Politics of Culture in Idols Quebec) . raskidaju nadahnjuju važne pravce literature o rodu. u Connor.51 “meka” poimanja u velikoj milosti novijih teorijskih rasprava o “identitetu”. Isti se . slučajan.argument “Dalje od razuma: priroda etnonacionalne veze”. “identitet” ili istost me? u članovima grupe. . ono što zovemo “klišetirani konstruktivizam”. naprotiv. ovaj novi teorijski “zdravi razum” ima Prvi jeprobleme. pošto su teoretičari sve svesniji jakih ili “tvrdih” implikacija svakodnevnih značenja “identiteta” i u vezi s tim sve im je nelagodnije. Upravo su takva slaba ili nacionalizmu. U stvari. ras 50 Ovde je zamagljenost izme? u kategorija analize i kategorija prakse osobito upadljiva. ili treba da imaju.koji se taj termin upotrebljava u većini vidova politike identiteta. nepostojan. oštro razlikovanje od onih koji nisu članovi grupe. jaka shvatanja “identiteta” i dalje Slaba poimanja “identiteta”. ili za čim niz vrlo problematičnih postavki: treba da tragaju svi ljudi. može izneti za “rasu” ili “etnicitet”. Slaba ili meka svoje Ukratko ćemo izložiti neke. rasne ili nacionalne). Ethnonationalism. etnicitetu i sa svakodnevnim značenjem tog termina. Jako shvatanje identiteta tako ponavlja marksističku epistemologiju klase. ili treba da imaju. jasnu granicu ? u unutra i spolja. andVideti.

Kakva je svrha Treće i najvažnije. Ljudi svuda i uvek pričaju priče o sebi i drugima i nalaze svoje mesto na osnovu repertoara priča koje im na raspolaganje pruža kultura. Ali u kom smislu sledi da takva “narativna lokacija dodeljuje društvenim akterima identitet — ma koliko da je on višestruk. dvosmislen. prostora i relacionosti”. iscrpljuju mogućna značenja i upotrebe “identiteta”. Postoji opasnost da postanu prazne fraze. isto. Razmotrimo 422 tri primera. Ovi kvalifikativi postali su poslednjih godina toliko poznati — zapravo obavezni — da ih čitamo (i pišemo) takoreći automatski. Tvrdimo.parčan. savitljiva predstava identiteta dodaje argumentu o nara . nešto što ostaje identično. u njihovom isticanju da su identiteti višestruki. identiteta. pak. Niti tvrdimo da sofisticirani konstruktivistički teoretičari nisu izvršili zanimljiv i značajan rad koristeći “meka” poimanja identiteta. konstruisan. podatni oblikovanju. da ono što je zanimljivo i značajno u tom radu često ne zavisi od upotrebe “identiteta” kao analitičke kategorije. na to kako narativi ne samo da predstavljaju nego u značajnom smislu i tvore društvene aktere i društveni svet u kom ti akteri deluju. nejasno zašto se — i u kom smislu — narativima uspostavljaju identiteti. neku istrajnost. i zašto se baš oni obrazuju u odre? enim relacionim okvirima. Društveni život je zaista sav prožet “pričama”. zagovornici mekog identiteta ostavljaju nas s jednim tako beskrajno rastegljivim terminom da on više nije u staNe da uzete zajedno jake i slabe verzije koje smo ovde ocrtali nju tvrdimo da obavi ozbiljan analitički posao. Ona se usredsre? uje na ontološku dimenziju narativa. U njenom objašnjenju ostaje. jasno zašto su slaba poimanja “identiteta” poimanja prenosenije neko značenje. gestovi koji upućuju na stav a ne reči koje Drugo. me? utim. Margaret Somers kritikuje učene rasprave o identitetu zbog ? ivanja nausredsre njegovu kategorijsku opštost umesto na njegove istorijski promenljive relacione usa? enosti i predlaže da se “proučavanje formiranja identiteta preuredi pojmom narativa”. Somers ubedljivo ukazuje na značaj narativa za društveni život i društvenu analizu i uverljivo se zalaže za smeštanje društvenih narativa u specifične istorijske odnose. usaglašen i tome slično. dok se druge stvari menjaju. kratkovek ili konfliktan?” Šta ova meka. fluidni i tome slično. Svakodnevno značenje “identiteta” snažno ukazuje na bar neku istost kroz vreme. poimanja isuviše upotrebe termina slaba “identitet” ako identiteta se ovo mogu jezgrobiti značenja slaba da bi obavila koristan teorijski posao. ali nije jasno zašto bi se ta “opričanost” aksiomatski povezivala s identitetom. da se “u središte poimanja identiteta uvedu za kategorije destabilizujuće dimenzije vremena. U nastojanju da očiste odbacuje? taj termin od njegovih teorijski ozloglašenih “teških” konotacija.

izvodi tananu i pronicljivu raspravu o pojmovima identiteta. . Kalhun objašnjava na osnovu identiteta ili osećaja jastva skopčanog s ča 52 Somers. kurziv u izvorniku. 423 da zadovolji zahteve relacione. analitički gledano. “Uvod: identiteti i politika: priča. navodi su sa strana 605. Ali kakva je veza izme? u te sveobuhvatne. Paris. mit i ideologija”. mreži i tako dalje nazivaju identitetom? Kad treba dati primere. prir. 614. identitet i društvena istorija”. narativni identitet i društvena akcija: novo promišljanje stvaranja engleske radničke klase”. 1994). Social Identities 1/1 (1995). Charles Nationale des Sciences Politiques. uz pomoć relacionog okvira. Navodi su sa strane 7. Identity. urednik. Opravdano slavan zbog korišćenja oštro fokusiranih.53 Krejg Kalhun na primeru kineskog studentskog pokreta iz 1989. veze. Cartes d’identité: Comment 53 Charles Tilly. videti Dennis-Constant Martin. a od kojih su neke kako pronaći pojam dovoljno “mek” i savitljiv “tvrde”. Tili koristi dežurne krivce: rasu. uloga koju igra U uvodu za zbornik o Gra? anstvu. nije jasno koju analitičku težinu u vezi s tim fenomenima ima izuzetno razliven. 591-630. “Gra? anstvo. narativa”. i definiše ga kao “akterov doživljaj neke kategorije. uloge. klasu. rod. javna predstava često poprima oblik zajedničke priče. Videti tako? e Somers. Cambridge. Tilly (Cambridge University Press. u Citizenship. Za još jedan argument za vi? enje identiteta u okvirima narativa. interesa i kolektivne akcije. Tili sesnažan ovde suočava s teškoćom s kojom se koji bi istovremeno bio i dovoljno da se uhvati u koštac s suočava većina naučnika koji danas pišuprilično o identitetu: pojavama koje vapiju društvenih za objašnjenjem. mreže. Identity and Social History. udvojen s javnom predstavom tog doživljaja. konstruktivističke društvene teorije.52 (Citizenship. otvorene definicije i posla koji Tili hoće da taj pojam obavi? Šta se. 13-38. ulozi. 1996). “Izbori identiteta”. identitetu i društvenoj istoriji pojam identiteta mnogo je manje jasna. 606. religijsku pripadnost. and Social History) Čarls Tili opisuje identitet kao “nejasan ali neophodan” pojam. juna 1989. i 618. “Narativno uspostavljanje identiteta”. dit-on “nous” en politique? (Presses de la Fondation 1-17. nije jasno koji posao obavl ja taj pojam. vide-ti tako? e. Ali. dalje od toga. rastegljiv pojam identiteta kakav on predlaže. isti autor. “delotvornih” pojmova. Spremnost studenata da “se svesno izlože smrti” na trgu Tjenanmen u noći 3.tivnosti? Glavni analitički posao u članku Somersove obavlja pojam narativa. Social Science History 16/4 (zima 1992). 5-20. zanimanje. grupe ili organizacije. u Denis-Constant Martin. “Narativnost. nacionalno poreklo. dobija time što se bilo koji doživljaj i javna predstava o bilo kojoj vezi. Isticanje “identiteta” u naslovu knjige ukazuje na otvorenost prema kulturalnom zaokretu koji se dogodio u društvenoj istoriji i istorijskoj sociologiji gra? anstva.

primećuje on. mart 2003. Njegovo objašnjenje promena u načinu na koji su studenti poimali sami sebe tokom sedmica svog protesta (oni su tokom sukoba prešli s prvobitno “pozicionog”. U knjizi Društvena teorija i politika identiteta (Social Theory and jasno kakav analitički posao obavlja prvi. primećuje Kalhun. Ali.Ipak. Kalhun “Problemi — kao i identiteta Somers u i Tili — pronicljivo 54 Craig Calhoun. opštiji pojam identiteta. izme? u sebe i 56 njih”. smislu. jeste “obavezujuća na način na koji interesi o “uspostavljanju i “obavezujuća” preobražaju i identiteta”. osim ako “identitet” ne razvodnimo do tačke kad on označava sve prakse koje obuhvataju imenovanje i razlikovanje ja/drugi. . Navodi su sa tvrd strana 53. se tiču Macro tvrdnji o zajedništvu razlici u savremenim u Joan Huber.šću i iskovanog tokom samoga pokreta kom su studenti bili sve više a na kraju i nepovratno predani. 56 Calhoun. “Bavljenje individualnim i kolektivnim identitetom”.55 Kalhun upečatljivo opisuje identitet shvaćen na potonji način. me? utim. čini se. bez jezika ili bez kulture koji ne prave nekakvu razliku izme? u sebe i drugoga. Kalhun koristi to opštije shvatanje identiteta. emotivno nabijene identifikacije s nacionalnim. 53. I ovde se. me? utim. Cal. ispostavlja da je ključni analitič ki posao obavio jedan drugi pojam a ne identitet: u ovom slučaju pojam časti. Zacelo je tačno da “ne znamo za ljude bez imena. ne odnosi se na svom slabom smislu nije. Čast. teorija i politika Reč no. Kalhun čast podvodi pod zaglavlje identitet uopšte uzev nego na način na opšti koji jedan vrlo upečatljiv identiteta.. na klasi zasnovanog samopoimanja kao studenata i intelektualaca na šire. the Politics of Identity) koju je priredio. i svoj argument prikazuje kao argument pojam časti može u vanrednim okolnostima da navede ljude da preduzmu vanredne akcije kako jezgro njihovog osećaja jastva ne Identitet u tom izuzetno 54 jakom smislu — u smislu jastva koje bi bilo temeljno podriveno. 1991). pa i da zahteva od njih da budu “hrabri do tačke očitog ludila”. može imperativno da zahteva akciju koja ugrožava lični interes. pa čak i univerzalnim idealima) veoma je ubedljivo. 9. Kalhun sam ističe nesamerljivost načina izme na koji ljudi mire interese u sva-424 kodnevnom životu” i imperativnog. čašću podsticanog osećaja jastva koji ljude može da osposobi. nije. iako su takve 55 64 Isto. kolektivnoj akciji”. “sveprisutno je”. pa i sam život — ima malo veze s identitetom u slabom ili mekom ? u “običnog identiteta — samopoimanja. društvenim pokretima. njegov nisu”. “Društvena identiteta”. Newbury Park. 69/15. No. Micro Linkages in i Sociology (Sage. nije jasno zašto ovo podrazumeva i sveprisutnost identiteta. 68. razmotra niz pitanja koja urednik. i 67. Ali ona je tako? e na način na koji identitet u fundamentalni argument u tom članku.

blisko “diskurzivnom i psihoanalitičkom repertoaru” i sasvim drugačije od onog koje je predloženo ovde.nje danas zaista često uokvirene idiomom “identiteta”. izdvojenost ili grupnu povezanost koje politički — inherentna je društvenom životu. aktivnom terminu izvedenom iz glagola. nije izvesno da je usvajanje tog idioma za analitičke svrhe nužno ili bar korisno. To. on korisno upozorava na to da je identifikacija “gotovo isto tako varljiva kao i sam ‘identitet’. preduzetnici Čovek može biti pozvan da identifikuje sebe — da odredi sebe. protivrečnih konotacija? Uzme li se u obzir veliki opseg i heterogenost posla koji “identitet” igra. da se locira u odnosu na poznate druge. da na? e svoje mesto u nekoj kategoriji — u bezbroj različitih konteksta. “identitet” u jakom smislu nije. “Kome je potreban ‘identitet’?” Iako je Hallovo shvatanje “identifikacije” fukoovsko/postfrojdovsko. jer takav bi izraz bio preopterećen kao i sam “identitet”. naročito glava 1. “Podeljeni u jedinstvu: hermeneutika Jastva i Drugog u berlinskoj policiji posle ujedinjenja” (doktorska disertacija. . Harvard University. naša je strategija da razmrsimo gusto klupko značenja koja su se nagomilala oko izraza “identitet” i da posao podelimo na niz Identifikacija i Ovde ćemo predložiti tri grupe termina. Kao procesualnom. iako je ona bolja. ali bez njegovih zbunjujućih. One uključuju bezbroj prilika u svakodnevnom životu. 1997). U modernim okruženjima koja umnožavaju interakcije s drugima koje lično ne poznajemo takve prilike za identifikaciju naročito su brojne. ne pretpostavlja da će takvo identifikovanje (čak ni kad ga preduzimaju moćni agensi kao što je država) za ishod nužno imati 425 mogu da teže da postignu. Kako čovek identifikuje sebe — i kako ga identifikuju drugi — može se veoma mnogo razlikovati od konteksta do 57 O vrednostima “identifikacije”.57 Ona traži da pobliže odredimo agense koji obavljaju identifikovanje. manje zagušenih termina. DRUGIM REČIMA Koji alternativni termini mogu da se upotrebe umesto “identiteta” da obave teorijski posao za koji se smatra da ga “identitet” obavlja. kategorizacija “identifikaciji” nedostaju reifikujuće konotacije “identiteta”. Umesto toga. videti Hall. a zacelo nema zaštite od konceptualnih teškoća koje sa svih strana saleću ‘identitet’” (2). Videti tako? e Andreas Glaeser. Identifikacija — kako lična tako i drugih unutrašnju istost. da se smesti unutar narativa. ipak. kao i u formalnijim i zvaničnijim kontekstima. uzaludno bi bilo tražiti samo jednu zamenu.

jezik.Identity “Moderni identitet”. fotografijom i i sabiranjem takvih identifikacionih 58potpisom Craig Calhoun. S druge strane. U kulturalističkim moćne. nacionalnost. i 60 Peter Social Berger. 59 Za antropološki ugao gledanja. 163-164. identifikacijai identifikacije u modernim 59 58 kategorizacije od strane Samoidentifikacija se dešava u okruženjima poprima još drugih. mogućnog sukoba — izme? u subjektivnog i objektivnog identiteta. kategorizacija i moć”. gledište. Jedna ključna razlika jeste ona izme? u relacionih i kategorijskih načina identifikacije. kako to kaže Burdije. Minneapolis. Moderna država jedan je od najvažnijih agenasa identifikacije i kodifikovani. 36 i dalje. videti Richard Jenkins. Jenkins. Press. Ali. otiscima prstiju. kategorizuje. Krejg Kalhun tvrdi da. gra? anstvo. rod. čovek može identifikovati sebe (ili drugu osobu) po pripadništvu nekoj klasi osoba kojima je zajednički neki kategorijski atribut (kao što su rasa. “Ponovno promišljanje etniciteta: identitet. . iako relacioni načini identifikacije čak i danas ostaju značajni u Druga je osnovna razlika kategorijska izme? u samoidentifikacije i mnogim kontekstima. Buja sociološka i istorijska literatura na takve teme. Čovek može identifikovati sebe (ili drugu osobu) po položaju u nekoj relacionoj mreži (recimo srodničkoj ili prijateljskoj mreži. ili u odnosima gazda-mušterija ili nastavnikučenik). postoji još jedan ključni tip spoljne identifikacije koji nema pandana u domenu samoidentifikacije: formalizovani. odredi šta je šta i ko je ko. država monopolizuje ili teži da monopolizuje ne samo legitimnu fizičku silu nego i legitimnu simboličku silu. dijalektičkom sadejstvu sa spoljnim identifikacijama. Ovo uključuje i moć da se imenuje. a to dvoje ne mora nužno da se podudara. proširenjima veberovske sociologije države. iako ga formuliše u smislu dijalektike — i 1996). Ethnic and Racial Studies 17/2 (April 1994).60 Spoljna identifikacija je promenljiv proces. (Routledge. Neki naučnici gledaju na “identifikaciju” sasvim bukvalno: kao na pripisivanje konačnih oznaka pojedincu pasošem. identifikuje. Ispostavlja se. posebno onim na koje su uticali Burdije i Fuko. autoritativne institucije. etnicitet.). objektifikovani sistemi kategorizacije koje su razvile kategorizacije u tom drugom smislu. seksualna orijentacija itd. to kako identifikujemo sebe i druge u suštini jeste situaciono i kontekstualno. 197-223. 1997).konteksta. Nationalism (University of Minnesotadokumenata u državna pričuvišta. London iiznosi New slično York. U uobičajenoj plimi i oseci društvenog života ljudi identifikuju i kategorišu druge isto kao što identifikuju i kategorišu se-be. koji korisno proširuje bartovski model. veći značaj.

1998). 63 O dilemama. a institucije — od škola do zatvora — razvrstavaju pojedince u skladu Posebno za fukoovce. društveni pokret iana: svakovrsne birokratije. 3-28. firmu. Popisima se ljudi raspodeljuju u te kategorije. Colonialism and Its Forms of Knowledge: The British in India (Princeton University Press. “Identifikacija gra? ra? anje republikanske 1991). teškoćama i ironijama obuhvaćenim “dodeljivanjem identiteta” u autoritativnom odre? ivanju ko spada u koju kategoriju u sprovo? enju zakona u kojima se vodi računa o rasama. 64 Charles Tilly. Genèses 13 (1993). nastavnici i lekari moraju da rade i prema kojima nedržavni akteri moraju da se ravnaju. “Upravljanje”. gra? anske države”. 1991). California Law Review 82 (1994). Velik broj naučnika. Chicago. “Nadzirati putovanja ili identifikovati osobe? Doprinos istoriji pasoša u Francuskoj od I do III Republike”. The Foucault Effect: Studies in Governmentality (University of Chicago Press. Videti. uljučujući i Jane Caplan. Paris.61 Drugi naučnici ističu napore moderne države da svoje podanike uvrsti u neki klasifikacioni okvir: da identifikuje i u kategorije svrsta ljude s obzirom na rod. školu. sudije. nego zato što ima gra ? u modernoj i simboličke resurse da nameće kategorije. 1996). vlasništvo. . 87-104. kriminalitet ili zdravlje. pismenost. naročito povodom načina na koji kolonizatorske šeme za klasifikaciju i prebrojavanje oblikuju i zapravo ustanovljuju društvene pojave (kao što su “pleme” i “kasta” u Indiji) koje se klasifikuju. Ford. etnicitet. Béatrice Fraenkel.me? utim. 61 Gérard Noirel. 1992).ne ovi individualizujući zbirni Država s jenjima. Bernard Cohn. “Dodeljivanje identiteta: odre? ivanje ‘rase’ u zakonima u kojima se vodi računa o rasi”. sociologa na Kalifornijskom univerzitetu Irvin. Slična poimanja primenjena su na kolonijalna društva. istoričarku pri Bryn Mawr Collegeu.63 Ali država nije jedini “identifikator” koji je važan. sad je angažovan na projektima o pasošima i drugim dokumentima identifikacije. La signature: genèse d’un signe (Gallimard. La tyrannie du national (Clmann-Lévy. 155-180. Genèses 30 (1998). isti autor. u Graham Burchell i drugi. videti Christopher A. posebno. 77-100. 1231-1285. Durable Inequality (University of California Press. 62 Michel Foucault. Paris. prire? ivači. Princeton. kategorizacija obavlja ključni “organizacioni posao” u svim vrstama društvenog okruženja. zašto i s kojim ograničenjem su razvijeni takvi sistemi. Berkeley. tako moćan “identifikator” zato što može da istvara načini identifikacije i klasifikacije nalaze se u središtu onoga “identitete” u jakom smislu — uopšte uzev. uključujući i porodicu. ona to ne može što — 62 definiše “upravljanje”u jednoj državi. religiju.64 Čak i najmoć 427 isti autor. i Johna Torpeya. klasifikacione šeme i načine društvenog prebrojavanja i opisivanja s kojima birokrate. da nije jednostavno objasniti kada. Kao što je pokazao Čarls Tili.

67 Iako se pažljiva analiza tih diskursa ili narativa lako može usredsrediti na njihova konkretna opredmećenja u odre? enim diskurzivnim ili narativnim iskazima. 1995. To je psihodinamičko značenje. koji obavljaju identifikovanje. “Uvod: Kome je potreban ‘identitet’?”. “‘Reagovanje zdravim razumom’: politika rase i popisi stanovništva u savremenom Brazilu”.nija država ne monopolizuje proizvodnju i širenje identifikacija i kategorija. — onda gubimo sposobnost da “identifi428 kator”. identifikacija ne iziskuje odredljivi višestruk. Identifikacija može biti manje-više anonimno izvršena diskursima ili javnim narativima. Martin. kao što smo primetili. kratko ukazali i koje je u velikoj meri nezavisno od kognitivnih. a one koje proizvodi moguće je osporiti. prethodnogovora i razumevanja društvenog sveta. Razmatrajući autoritativne. 67 Stuart Hall. “Narativno uspostavljanje identiteta”. na primer. . “Izbor identiteta”. ona može biti prožimajuća i uticajna i ako je nisu pravimo ključna razlikovanja. preduzele izdvojene. karakterišućih.65 Ona ističe napore lidera da navedu pripadnike pretpostavljenih izbornih tela da se identifikuju na odre? eni način. 66 Videti. klasifikatorskih značenja o kojima smo govorili do sada. rasparčan. samopoimanje kolektiva. neprimećenom prodiranju u naše načine Postoji još jedno značenje “identifikacije” na koje smo mišljenja. specifikaciju agenasa ishod biti neki “identitet” — ma koliko zahteva privremen. kao i neizvesne ishode tih borbi. osporavan i fluidan Ipak. Literatura o društvenim pokretima — “starim” kao god i “novim” — bogata je dokazima o tome kako lideri pokreta osporavaju zvanične identifikacije i predlažu alternativne. doktorska disertacija. Margaret Somers. njihova snaga ne mora zavisiti ni od kakvih konkretnih opredmećenja nego se može sadržati u njihovom anonimnom. 65 Melissa Nobles. Melucci. da sebe vide — za niz odre? enih svrha — kao Literatura o društvenim pokretima valjano je istakla interaktivne i me? usobno “identične”. odre? ene osobe ili institucije. ako se uvek pretpostavi da će “Identifikacija”. No. da se emotivno kao god i kognitivno diskurzivno posredovane procese kojima se razvijaju solidarnost i 66 poistovete jedni s drugima. Naša uzdržanost tiče se prelaska od rasprave o radu identifikacije — napora da se izgradi kolektivno samopoimanje — do postavljanja “identiteta” kao njegovog nužnog ishoda. “Proces kolektivnog identiteta”. institucionalizovane načine identifikacije zajedno s alternativnim načinima sadržanim u svakodnevnom životu i projektima društvenih pokreta možemo istaći težak posao i dugotrajne borbe oko identifikacije. Univerzitet Yale.

1990). “identifikacija” skreće pažnju na složene (i često ambivalentne) procese. I ovde. psihodinamičko značenje obuhvata emotivno poistovećenje sa drugom osobom. Samopoimanje i društveno “Identifikacija” i “kategorizacija” su aktivni. Prisetimo se da je jedna od ključnih upotreba “identiteta” ta da konceptualizuje i objasni akciju na neinstrumentalan. 2 i dalje. olako podrazumeva slaganje pojedinačnog i društvenog. Društveni procesi kroz koje osobe poimaju i lociraju sebe mogu u nekim slučajevima uključivati i kauč kod psihoanalitičara a u drugima — učestvovanje u ritualima prizivanja duhova.70 U nekim okruženjima ljudi mogu razumevati i doživljavati sebe “Psihologija. na primer. Ali nama su potrebni i drugačiji termini da obave razne poslove koje obavlja “identitet”. prev. kategorijom ili kolektivitetom. kako je društveno locirana i kako je (s obzirom na to) je stoga drugi termin koji bismo predložili kao spremna da dela. 157 of i dalje. “Uvod”. dok termin “identitet”. The Logic Practice.69 Važno je istaći da izraz “samopoimanje” ne podrazumeva neko izrazito moderno ili zapadnjačko poimanje “jastva” kao homogenog. Richard andPierre Nationalism 4/2 (1998). koji u svest prizivaju posebne činove identifikacije i kategorizacije. i Alan Finlyson. ponovo.prvobitno izvedeno iz Frojdovih radova. označavajući pre stanje nego proces. praktični osećaj — ono istovremeno i kognitivni i emotivni — koji osobe imaju o sebi i svom društvenom okruženju. strukturno odre? eni interesi. jedinstvenog entiteta. 69 Bourdieu. unutar okvira psihoanaliza i teorije nacionalizma”. ko je “Samopoimanje” ona. nemehanički način. 70 Postoji obuhvatna antropološka literatura o afričkim i drugim društvima. Nations 68 Videti Hall. ono pripada oblasti onoga alternativu “identitetu”. Cambridge. Nice (Polity Press. koja opisuje kultove isceljenja. a ne 429 što bi se moglo nazvati “situacionom subjektivnošću”: osećaj osobe pretpostavljeni univerzalni. procesualni termini lociranje izvedeni iz glagola. Kao dispozicioni termin. U tom smislu ovaj termin sugeriše načine na koje pojedinačnom i kolektivnom akcijom mogu da upravljaju partikularistička samopoimanja i društvena lociranja. pokrete za skidanje čini i druge kolektivne pojave koje pomažu uspostavljanju posebnih oblika samopoimanja.68 Dok klasifikatorska značenja obuhvataju identifikovanje sebe (ili nekog drugog) kao nekoga ko odgovara izvesnom opisu ili spada u izvesnu kategoriju. Osećaj osobe ko je ona može poprimiti mnoge oblike. To je dispozicioni termin koji označava što je Pjer Burdije nazvao sens pratique. posebnih načina na koje se po . kultove zaposednutosti duhovima. celovitog.

Manchester University Press. Victora Turnera. Lewisa. Taj termin ne može da uhvati poimanja drugih. New York. Men and The u bivšoj Jugoslaviji. 1989). 1989) i Janice Drakulić o “savladanosti od nacionalnosti” kao ishodu rata Boddy. u drugima — unutar mreže veza različite bliskosti i jačine. i terminu “samopoimanje” grupa kulturno specifični a ne tako univerzalni oblici. “Samoreprezentacija” i “samoidentifikacija”. i da se naglasi da su i celovito jastvo i povezana Kao i terminu “identifikacija”. on ipak nije sveden na situacije promene i nepostojanosti. Ecstatic Religion: An Anthropological Study of Spirit Possession and Shamanism (Penguin. “Samopoimanje”. samopoimanje može biti nadjačano nesavladivim prisilnim spoljnim kategorizacijama. U krajnjoj liniji. otuda je nezgrapno i dalje govoriti o “identitetu” a odbacivati implikacije istosti. Brit. on označava kako osoba sama poima ko je ona. prev. preovla? ujućim diskursima i unutar njih. 1971). . do novijih radova Paula Stollera. ovde naprosto zapažamo da. No. Madison. štaviše kako sama ta osoba sebe poima. Press. identifikacije i reprezentacije mogu presudno uticati na to kako drugi vide neku osobu i postupaju s njom. Ovde iznosimo tri ograničenja tog termina. sugerišu bar izvestan eksplicitne diskurzivne “identitet”. Prvo. Vel. Dok smo gore raspravljali o “identifikaciji”. i I. ali mogu biti i postojana. nema neke povlašćene veze sa istošću ili “samoidentifikacija”. s druge Naravno. 50-52. nedostaju reifikujuće konotacije “identiteta”. ona mogu da postoje i usmeravaju akciju a da sama ne budu diskurzivno artikulisana. premda spoljne kategorizacije. Schism and Continuity in an African Society: A Study of Ndembu Village Life (Manchester. u Balkan Express: Fragments from the Zar Cult in Northern Sudan (University of Wisconsin Other Side of the War. a obično jesu. Samopoimanja mogu biti promenljiva kroz vreme i me? u osobama. Kao takav. Norton. “Identitet” semantički podrazumeva istost kroz vreme ili me? u osobama. videti opis Slavenke (University of Chicago Press. Maja Šoljan (W. čak i kad su formirana. subjektivni. Fusion of the Worlds: An Ethnography of Possession among the Songhay of Niger 71 Za jedan dirljivi primer. iako razlikovanje nije oštro. Wombs and Alien Spirits: Women. 1993). to je artikulacije. različitošću. Harmondswort.u kom se kategorije me? usobno presecaju. “samopoimanje” ne stepen može da obavi ceo posao koji obavlja 430 strane. Dva termina koja su u bliskoj vezisemantičke jesu “samoreprezentacija” i naprotiv. autoreferencijalni termin. W. 1957). M. Chicago. Otuda je važno da se samopoimanje i društvena lociranost vide u uzajamnoj povezanosti. Videti istraživanja u opsegu od klasičnih.71 jedinci pronalaze svoje mesto u društvu. “samopoimanja” mogu biti prećutna.

povezanost. objektivistička shvatanja identiteta dopuštaju nam da pravimo razliku izme? u “istinskog” identiteta (koji se opisuje kao dubok. oni bar literature jasno jeza zašto su slaba jezika shvatanja identiteta slaba. Časopis za književnost društvena pitanja i kulturu. No samopoimanje nikad nije čisto kognitivno. “samopoimanje” ne hvata objektivnost koju zahtevaju jaka shvatanja identiteta. gde se opisuje “običan identitet”. tačno je da emotivnu dinamiku bolje hvata termin “identifikacija” (u svom Konačno. Me? utim. Jedan “identiteta”. Ako je identitet nešto što treba otkriti i nešto u vezi s čim osoba može da se vara. fluidnost — ističu i razra? uju. ono je uvek afektivno obojeno ili opterećeno. društvenim pokretima i drugim fenomenima konceptualizovanim tako da obuhvataju kolektivne identitete — zaslužuje da se ovde pomene posebno. Peter Berger. “samopoimanje” kao da ide na ruku kognitivnoj svesnosti.Drugo. Craig Calhoun. 68. ali nije pružaju razlog upotrebu identiteta umesto jezika jasno zašto su to 431 shvatanja identiteta . “Problem identiteta u kolektivnoj akciji”. U toj literaturi upravo se samopoimanja. etnicitetu.razlog stalnosti i objektivnosti. te ovaj termin zacelo može da obuhvati ovu afektivnu dimenziju. rasi. kontinuitet”. promenljivog i subjektivnog). nepostojanost. onda njeno trenutno samopoimanje ne mora odgovarati njenom trajnom. To je emotivno opterećeno značenje pripadanja nekoj posebnoj. Kad se osvetli sam identitet. uskomešanost. teorijske pretenzije Zajedništvo. na primer. seksualnosti. nacionalizmu. Ma koliko da su analitički Slaba poimanja identiteta ne pružaju za to. i . Zbog toga se čini da ono ne hvata — ili barem ne osvetljava — afektivne ili katektičke procese na koje ukazuju neke upotrebe termina “identitet”. 73 Videti. osnovnom identitetu. on se često predstavlja kao nešto — poput: ko je neko. “Moderni identitet: kriza i 162. slučajnost. Ovom terminu nedostaju privlačnost. celovitoj 72 Videti. trajan i objektivan) i “pukog” samopoimanja (površnog. dok se ono čija su to svojstva — sam identitet — uzima kao nešto što se po sebi razume i što se retko kad objašnjava. rodu. višestrukost. razna slaba svojstva identiteta — konstruisanost. Jaka. kao termin koji ističe situacionu subjektivnost psihodinamičkom značenju). religiji. osobeni oblik afektivno nabijenog se ali ovo mu treba računatisamopoimanja kao prednost a koji ne kao grupnost često označava terminom “identitet” — naročito u raspravama o nedostatak.72 kako shvata sebe73 — što se može neposredno uhvatiti “samopoimanjem”. na primer. Iz konstruktivističke problematični ovi pojmovi dubine.

. solidarnoj grupi. Ovo je treći set termina koji predlažemo. religiji. Ali mise bismo dopuniti trećim elementom. izuzetno nesputavajućim etničkim “identitetima” — ili onome što je Hebert Gans nazvao “simboličkim etnicitetom” — treće ili četvrte generacije potomaka evropskih katoličkih useljenika u Sjedinjene Države u Ethnic Options: Choosing Identities in America 75 Charles of Tilly. otvorenija samopoimanja koja podrazumevaju izvestan afinitet ili pripadnost. bolje bismo uradili da upotrebljavamo diferenciraniji analitički jezik. Wesley. From Mobilization to Revolution (Addison(University California Press. ali oni oblikuju lično iskustvo i uslovljavaju društvenu i etnicitetu i tome sličnom u veliki pojmovni lonac za topljenje kakav je političku akciju na načine koji se me ? usobno oštro razlikuju. Termini kao što su zajedništvo. celovitoj. . 62 i dalje. onim što je Maks Veber nazvao predložili dva poboljšanja. Takvo osećanje može zapravo zavisiti delom od stepena i oblika zajedništva i povezanosti. 1990). “povezanost” na relacione spone koje povezuju ljude. Ali za-432 jedništvo i povezanost zajedno zaista mogu da je stvore. zajedništvo ili povezanost s odre? enim drugima. afektivno nabijena samopoimanja kao i mnogo labavija. videti analizu Mary Water o mogućim. značajni su. razvijajući ideju Harisona Vajta (White) o “kategorijalnoj mreži” – grupi osoba koju čine i kategorija. “Zajedništvo” upućuje na deljenje nekog zajedničkog atributa. ali im nedostaje osećaj preovla? ujuće istovetnosti nasuprot nekom konstitutivnom “drugom”. Zusammengehörigkeitsgefühl. kategorijsko i relaciona — povezanost moraju kategorijske istosti zajedništvo i relacione povezanosti ubedljiva je. Problem je u tome što se “identitet” upotrebljava da označi i takva izrazito grupna. Reading. “identitet”.grupi koje istovremeno obuhvata i osećanje solidarnosti ili istovetnosti sa ostalim članovima te grupe i osećanje različitosti od onih koji nisu članovi grupe. 1978). ali će zavisiti i od drugih faktora kao što su 74 Za jedan dobar primer ovog drugog.74 I usko grupni i labaviji afilijativni oblici samopoimanja — kao i prelazni oblici izme ? u tih krajnjih tipova — Umesto da ubacimo svako samopoimanje zasnovano na rasi. jer im je zajednički neki atribut. osećajem zajedničkog pripadanja.75 Tilijeva sugestija da je grupnost zajednički proizvod “kategorijalne mreže” i “umreženosti” — Prvo. i mreža. Taj argument istakao je pre nekog vremena Čarls Tili. povezanost i grupnost mogli bi se ovde korisno upotrebiti umesto “identiteta” koji služi za sve. isključujuća. Ni zajedništvo ni povezanost uzeti ponaosob ne proizvode “grupnost” — osećaj pripadanja odvojenoj. Berkeley. Mass. pa čak i odbojnosti prema njima.

Nationalism and the Poltiics of Culture in Quebec. 99/6 (maj 1994). ? ujući diskurzivni okviri i tako dalje. Nationalism. čini nam se. njihovo kodiranje u obavezujućim javnim narativima. “Analiza mreža. 1414. U svakom od njih. Ovo će nam oblika afiniteta afilijacije. 77 Videti. ukazali na KONTEKSTU neka ograničenja i obaveze koje nameće taj termin. slabo ? sputavajućih na koje sei oni oslanjaju) pripisuju značenje i značaj. snažnog TRI SLUČAJA: “IDENTITET” I NJEGOVE ALTERNATIVE U Pošto smo razmotrili posao koji obavlja “identitet”. Po pravilu. relaciona povezanost ili preovla ono što Tili naziva “umreženost”. Drugo. i Calhoun. iako bitna u omogućavanju one vrste kolektivne akcije za koju je bio zainteresovan Tili. kultura i problem agensa”. American Journal of Sociology. omogućiti da pravimo razliku izme? u jako vezujućeg.76 atributa društvenim odnosima. imperativu” u Mustafa Emirbayer i Jeff Goodwin. diskusiju o “antikategorijskom glava 2. sad nameravamo da ilustrujemo svoju argumentaciju — kako kritičke tvrdnje o “identitetu” tako i konstruktivne sugestije koje se tiču alternativnih idioma — razmatranjem tri slučaja. identitetsko fokusiranje na celovitu grupnost sputava sociološku — i političku — imaginaciju. i predložili niz alternativa. ovo je slučaj u kolektivitetima velikih razmera kao što su “nacije”: kad se njihovo razliveno samopoimanje kao pripadnika odre? ene nacije kristališe u snažno Stvar nije u tome da se. tome da fluidnost i hibridnost uzdižemo iznad pripadanja i solidarnosti. ono se verovatno neće oslanjati mreže. od kategorija na relacionu povezanost već na snažno osmišljenom zajedništvu 77 Niti u mrežama. uz minimalnu ili nikakvu relacionu povezanost. 76 O središnjem mestu kategorijskog zajedništva u modernom nacionalizmu. Snažno povezujući osećaj grupnosti može počivati na kategorijskom zajedništvu i s njim skopčanim osećanjem zajedničkog pripadanja. dok alternativni analitički idiomi mogu da pomognu da se one otvore. narativi i preovla ujući diskursi 433 osećaja grupnosti labavojavni strukturisanih. kao što su sugerisali neki pobornici teorije povezujuće osećanje grupnosti. od zajedništva okrenemo povezanosti.naročiti doga? aji. nije uvek nužna za “grupnost”. na primer. . od zajedničkih koje se snažno oseća. Već u predlogu da ovaj poslednji skup termina treba razviti u analitički idiom osetljiv za višestruke oblike i stupnjeve zajedništva i povezanosti i za veoma različite načine na koje im akteri (kao i kulturnii idiomi. videti Handler.

naročito Barthov “Uvod”. stručnjaci su težili da naglase 78 Lonsdale.1969). 1969). grupa pre nego razvoj mreža. prire? ivači. te su se oni priklonili jednoj verziji konstruktivizma mnogo pre nego što je takav pristup dobio ime. Custom and Politics in Urban Africa: A study klasičnom delu afričke knjizi The Press. Na antropologe je uticala knjiga Fredrick Pričarda.78 Argument da etničke grupe nisu nešto prvobitno nego da su proizvod istorije — uključujući i reifikovanje kulturalne različitosti kroz nametnute kolonijalne identifikacije — postao je vezivno tkivo afričkih istraživanja. Identitetski stavovi strogo su kritikovani u Jean-François Bayart. jašnjenje zašto bi ono što je uvišestručeno trebalo smatrati 211-262. 355-368. specijalni broj Journal of Southern African Studies 20/3 (1994).79 U tom kontekstu vredi vratiti se Abner Cohen. L’illusion identitaire (Fayard. identitetom. veoma ekstremnog u novinarskim izveštajima u kojima se “plemenski identitet” Afrikanaca vidi kao glavni razlog za nasilje i neuspeh nacije-države.E. Nuer E. “‘Jer mi predstavljamo samo jedno’: identiteti.80 Barth. John Sharp i Edwin N. Terence Ranger. Cambridge.Jedan slučaj iz afričke antropologije: Afrička istraživanja stradala su od sopstvene verzije identitetskog “odre? eni” Nueri mišljenja. Ethnic Groups and Boundaries: The Social Organization of Cultural Difference (Allen & Unwin. Postcolonial Identities in Africa (Zed. na primer. London. prire? ivači. homologije u Maasini (Mali)”. Paris. arene u množini”. Za slučaj o kom je reč. “Kada su Gusii ili bilo koja druga grupa postaliuspostavljanje stvaranje granica pre nego njihovo narušavanje. čije su ure? ivanje koordinirali Saul Dubow. The Invention naglašavanjem da je identitet višestruk retko sledi obof Tradition (Cambridge University Press. prire ? ivači. 1985). U novije i sistematičnije konstruktivističke opise spada Jean-Loup Amselle i Elikia M’Bokolo. Afrikanisti su kritički nastrojeni prema pojmovima rase i etniciteta. 1-26. 9-38. 79 Pričanje o (University identitetu postalo je popularno me? u 1988). videti Richard Werbner. London. Leroy Vail. 1996). pleme?”. 427-456. 1983). “Izumevanje tradicije u afrikanistima poslednjih godina. Paris. Kenya Historical Review 5/1 (1977). ali često i dalje na neproveren način upotrebljavaju “identitet”. Univerzitetske afrikaniste ovo svedeno vi? enje Afrike dovodi u nepriliku još od 70-ih godina XX veka. “Višestruki identiteti. tribalisme et état en Afrique (Editions la Découverte. a za u Africi”. Cahiers des Sicences Humaines 31/2 (1995). Berkeley. Wilmsen. 1996). urednik. Pa i pored toga. Videti. Au cours de l’ethnie: Ethnies. urednik. . The Creation of Tribalism in Southern Africa of California Press. Jedan promišljeniji pristup — u kom se iznosi niz termina koji označavaju različite oblike afilijacije i ispitivanja šta “identično” zaista znači u posebnim kontekstima — može se naći u Claude Fay. tipičnim Eric Hobsbawm i Terence Ranger. u Richard Werbner i Terence Ranger. Evansaof Migrants in Yoruba Townsetnologije: (University of California Berkeley. ekvivalencije. “Etnicitet i identitet u Južnoj Africi”.

one nisu deo sistema potomstva. Oxford. preko žena ili re? e preko sistema dvojakog potomstva u drugim delovima Afrike. ali na 00436f70797269676874202863292031393938204865776c657 razne načine i u raznim stepenima. Neko bi mogao doći u 4742d5061636b61726420436f6d70616e790000646573630000 iskušenje da kaže kako ljudi označeni u krugu A tvore jednu grupu 000000000012735247422049454336313936362d322e310000 sa “identitetom” A. i . Livelihood Ali neko genealoški stariji od A of a Nilotic People (Clarendon.Zasnovana na istraživanjima u severnoistočnoj Africi 30-ih godina. koji može ali i ne mora biti živ. 435f50524f46494c4500010100000c484c696e6f021000006d6e Segmentarna loza može se grafički prikazati kao na Slici 1. deca sinova pripadaju 000004300000000c725452430000043c0000080c67545243000 ovoj lozi i predstavljana su ovde. Ako neko u skupu A do? e u sukob s nekim u skupu B. koji tumači društveni svet u smislu stepena i kvaliteta povezanosti me? u ljudima a ne u smislu kategorija. 00000000435 Žene Muškarci Brak kad se pomerimo jedno pokolenje unazad i otkrijemo nekog zajedničkog pretka. Deca pripadaju lozi svojih očeva. ali čija društvena lociranost povezuje ljude u krugovima A i B. Nevolja s takvim tumačenjem je u tome što isti taj 2e310000000000000000000000000000000000000000000000 potez koji pravi razliku izme? u A i B pokazuje i njihovu povezanost. samopoimanja i društvene lociranosti. Segmentarna loza po očevoj liniji. ta osoba lako može pokušati da prizove zajedništvo da bi mobilisala 80 E. za razliku od onih iz kruga B. deca kćeri d69000003f8000000146d6561730000040c0000002474656368 pripadaju muževljevoj lozi i nisu prikazana. 74725247422058595a2007ce000200090006003100006163737 04d53465400000000494543207352474200000000000000000 00000000000f6d6000100000000d32d48502020000000000000 00000000000000000000000000000000000000000000000000 00000000000000000000000000000000116370727400000150 0000003364657363000001840000006c77747074000001f0000 00014626b707400000204000000147258595a0000021800000 0146758595a0000022c000000146258595a0000024000000014 646d6e640000025400000070646d6464000002c40000008876 Slika 1. bračni partner potiče iz druge loze. grupa ili granica. 1940). E. knjiga The Nuer opisuje jedan osobeno relacioni način identifikacije. i premda se veze s majčinom ffd8ffe000104a46494600010201008000800000ffe20c584943 rodbinom ne prenebregavaju. Evans-Pritchard. koji imaju 00000000000000000012735247422049454336313936362d32 “identitet” B. Društvena lociranost se u prvoj instanci odre? uje u okvirima loze koju čine potomci jednog pretka priznatog društvenom konvencijom: po očevoj liniji. 0043c0000080c625452430000043c0000080c74657874000000 Svako je na ovom dijagramu u srodstvu sa svakim drugim. The Nuer:uAADescription of the ljude protiv Modes and Political Institutions onih u of B. Časopis za književnost društvena pitanja i kulturu. preko muškaraca u slučaju Nuera. linije predstavljaju 7565640000034c0000008676696577000003d4000000246c756 potomstvo.

stvarali niz veza u dodiru s poljoprivrednim zajednicama. 69/15. The Development of Indigenous 82 Pauland Richards. a ponekad i razvijali lingua franca da bi unapredili komunikaciju unutar mreža rasprostrtih na velikom prostoru. Ali noviji radovi iz afričke istorije nude nijansiraniji pristup. Fighting for the Rain Forest: War. 1971). London. and Resources in Sierra Leone (Currey.i B može prizvati pretke koji ih povezuju i stišati strasti. mart 2003. Ali Evans-Pričard ističe da segmentacija predstavlja čitav društveni poredak. Ljudi u severoistočnoj Africi mnogo su se selili u potrazi za boljim uslovima života ili zato što su segmenti jedne loze sklapali ili raskidali veze s drugim segmentima. Trgovci su prostorno širili svoje srodničke veze. granicu izme Stranci — koji se sreću u 436 trgovini. . preovla usredsre? pretpostavlja još jedan skup odnosa. inicijacijska društva — koje prevazilaze jezičke i kulturalne razlike i koje nude ono što Pol Ričards naziva “zajedničkom Problem podvo ? enja tih oblika relacione pod ‘gramatikom’” društvenog iskustva za svepovezanosti kulturalne varijacije i političku “društvenu konstrukciju identiteta” jeste u tome što se 82 diferencijaciju unutar regiona. Reč no. Youth Trade Markets (Oxford University Press. Genealoška konstrukcija relacionalnosti nudi fleksibilnije mogućnosti proširenja ne-go što ih ? u unutra i spolja. Oxford. urednik. Čin pomeranja naviše u genealoškom grafikonu tokom društvene interakcije neprestano iznova ističe relaciona vi? enja društvene Mogli bismo tvrditi da poreklo po očevoj liniji kao celina tvori lociranosti na račun kategorijskih. u ukrštanjem Tako dijagram en na mušku lozu evolucionoj loza. “Kulturalne strategije i organizacija trgovinskih dijaspora” u Claude Meillassoux. identitet različit od ostalih loza. povezivanje i razdvajanje nazivaju istim 81 Videti pionirsku studiju Abnera Cohena. ali čiji sinovi i kćeri pripadaju lozama unutar Mogli bismo stoga da tvrdimo da sve loze koje stupaju u kojih su se one udale. 1996). preko žena koje pripadaju lozi svojih očeva. migracijama ili drugim oblicima kretanja — mogu biti prihvaćeni kao fiktivna rodbina ili osobe labavije povezane s lozom po očevoj liniji preko krvnog bratstva.81 U mnogim delovima Afrike nalazimo izvesne organizacije — religijske hramove. Bračni odnosi dvadesetog mogu se proširiti van Nuera (kako omogućava sklonost naučnika vekai da traže jasnu uzajamnim dogovorima tako i prinudnim udajama zarobljenih žena). i da su same loze povezane jedna s drugom kao što su to članovi muške i ženske loze jedni s drugima. Pa da razmotrimo brak onda. 79. ? ivanje egzogamije može dadruštva odražava prednosti Bukvalno sva segmentarna insistiraju napovezivanja egzogamiji. me? usobne brakove tvore “Nuere” kao identitet koji se razlikuje od “Dinke” ili bilo koje druge grupe u regionu. perspektivi.

cementirajući bračne veze i šireći kraljevsku lozu. ali i rat i mir obuhvataju fleksibilne obrasce afilijacije kao i diferencijacije. kao i od suparničkih nastojanja drugih da održe. dok mapira oblikujuljude. “Države prekomernu i društveni procesi Africi”. Šeron Hačinson (Hutchinson) takva se povučene argumentacija prenosi u jednu savremenu. War. 29.imenom. Ljudi su mogli da žive s U izvanrednom preispitivanju pojma Evans-Pričarda nijansama — i nastavili su tako da žive “plemena” iz dana u dan čak i kad su koje je političke ponudilagranice. “Domaćinstvo i zajednica”. norme. Njen cilj je da “preispita samu ideju ‘Nuera’ kao jednoobraznog etničkog identiteta”. Berkeley. Hutchinson. .83 U gotovo svim društvima pojmovi srodstva U većoj meri nego oblici dominacije koji su joj prethodili. stvarajući jezgro podrške ukrštanjem afilijacija u lozama. ipak. Logiques métisses: Anthropologie de l’identité. a koristili su se i načelima loze da konsoliduju svoju vlast. sukobom opterećenu situaciju. 87-137. Dilemmas: Coping with Money. teritoriji. and the State (University of California Press.Nuer 1990). nametnute identifikacije mogle su biti snažne. uzroke i posledice različitih obrazaca kristalizacije razlike i stvaranja veza. 1995). Jean-Loup Amselle. Afrika je bila daleko od nekakvog raja socijalnosti. Iz istraživanja političkih organizacija širih razmera — sa autoritativnim pravilima i razra? enim hijerarhijama komande — znamo da su te mreže srodstva ostale važno načelo društvenog života. Evans-Pričarda poklanja pažnjuudomi African Studies Review 24/2-3 (1981). oni ne proizvode nužno i izvesne pretpostavljene zajedničke karakteristike na nekoj 84 srodničke Te “grupe”. razviju i artikulišu različite vrste afiniteta i samopoimanja. ali ona uprošćuje naše razumevanje tih borbi i vi-di ih kao nešto što proizvodi “identitete”. African Studies Review 24/2-3 (1981). 139-225. 84 Jane Guyer. et ailleurs Paris. ali 437 kojima službenici a tako? e i domorodački kulturalni njihova su su kolonijalni dejstva zavisila od — stvarnih odnosa i simboličkih — morali preduzetnici sistema s da rade. en Afrique 85 Sharon (Payot. Ne bi trebalo pretpostaviti da su načela klizajuće skale povezanosti jedinstvena za “plemensko” društvo malih razmera. Afrički kraljevi uspostavljali su svoj autoritet razvijajući patrimonijalne odnose sa ljudima iz različitih loza. kolonijalna su vladavina pokušala je daapojedinačno uz samopoimanja i opažanja afiniteta. zbog čega je teže shvatiti procese. simbolički i ideološki resursi. Kolonijalna era zaista je bila svedok složenih borbi oko identifikacije. I sugeriše da segmentarna šema 83 John Lansdale.85 Ona ukazuje na zamagljenost granica naroda koji se sad naziva Nuer: kultura i istorija ne slede takve linije.

neki od najogorčenijih političkih odnosa i borbi za ekonomske sukoba izbili su u kolektivitetima koji su kulturalno i jezički relativno jednoobrazni (Ruanda. opet možemo da tvrdimo da je identitetski jezik podesan za analizu drugih društvenih sistema. 1997). da se ne može univerzalno primeniti na sve društvene sisteme. Somalija). Fighting for the Rain Forest).86 Ako se sadašnji ili bivši sukobi objašnjavaju na osnovu toga kako ljudi grade svoje “identitete” i bore se za njih. U ovoj analizi ne samo da je teško videti nuerstvo kao identitet nego se kao nužno nameće i precizno ? anskog rata u južnom 90-ih godina. The Rwandan Crisis (Columbia University Press. Paris. pokretima ili etnicitetu u Severnoj Americi — odlikuju se srazmerno jakim ili tvrdim razumevanjima grup 86 Gerard Prunier. . Prenoseći sukob na jednu od kulturalnih ili religijskih razlika izme? u priču usvede eru gra zaraćenih strana i insistira na temeljnoj analizi prostornih veza. muškarcima iz manje moćnih loza ili mla? im muškarcima i ženama. nacionalizam Hačinson. Sijera Leone). Richardsov izveštaj o sukobu u Sijera Leoneu ističe se time što više naglašava mreže nego grupe. Slično tome. teleološko objašnjenje koje Istočnoevropski odvlači pažnju pitanja kao štosa susvojim ona kojima se pozabavila Rekli smo da jesjezik identiteta konotacijama celovitosti. mi ne tvrdimo samo to da pojam identiteta ne “prolazi” dobro. grupnosti i isto-438 sti očigledno nepodesan za analizu društava zasnovanih na segmentarnim lozama. 1996). Mi hoćemo da istaknemo nešto jaču tvrdnju: “identitet” nije ni nužan ni koristan kao kategorija analize čak i kad se naširoko upotrebljava kao kategorija Tekstovi istoričara i društvenih naučnika o nacionalizmu u Istočnoj prakse. U stvari. izlažemo se opasnosti da pružimo unapred fabrikovano. Ako ovo i prihvatimo.nantnim starijim muškim vo? ama iz 30-ih godina a nedovoljno se bavi ženama. New York. i Jean-Pierre Chrétien. Le Défi de l’ethnisme: Rwanda et Burundi 19901996 (Karthala. Hačinson odbija da ispitivanje kako su ljudiSudanu težili da prošire i održe veze. gde je javni i privatni “govor o identitetu” veoma uobičajen. u velikom delu moderne Afrikeresurse. prezentističko. izme? u labavih ekonomskih i društvenih mreža zasnovanih više na odnosima gazda-klijent nego na etničkoj afilijaciji (Angola. kao i u situacijama u kojima se kulturalna različitost koristi kao političko oružje (Kua Zulu u Južnoj Africi). Ali. baš kao i današnjih sukoba u Africi. kreolizaciju više nego diferencijaciju i moralne vizije koje se poklapaju više nego sukobe “kultura” (Richards. uključujući i naš. U vezi s tim kratko ćemo razmotriti istočnoevropski nacionaEvropi — u mnogo većoj meri nego tekstovi o društvenim lizam i politiku identiteta u Sjedinjenim Državama.

glava 2. Drugde. Nationalism Reformed. antinacionalnog režima. zamrznutog ili gušenog od strane jednog nemilosrdno the Theory of Nationalism (Cambridge University Press. . koji se vraća s krahom 88 Za potpuniju verziju ove argumentacije. Mnogi komentatori vide postkomunističko uskrsnuće etničkog nacionalizma u regionu kao nešto što izvire iz snažno i duboko ukorenjenih nacionalnih identiteta — iz identiteta koji su toliko jaki i otporni da su preživeli decenije represije pod nemilosrdno antinacionalnim komunističkim režimima. već su bili doživeli nacionalne pokrete u poslednjim godinama ruskoga carstva (i tokom gra? anskog rata koji je usledio). videti Yuri Slezkine. Za uporednu argumentaciju o Jugoslaviji. Čikaški univerzitet. Terry D. The State of the Nation: Ernest Gellner and regiona. režim nije samo priznavao ili ratifikovao već postojeće stanje stvari.89 U tom kontekstu. Čineći to. 89 Neki periferni sovjetski regioni. koja mu je na ro? enju upisivana na osnovu njegovog porekla. videti jaka Rogers Brubaker. registrovana u lična identifikaciona dokumenta. urednik. u John identiteta 439 kao u duboko ukorenjenog u prekomunističku istoriju Hall. Raspodelio je sovjetsku teritoriju u preko pedeset uslovno autonomnih nacionalnih “domovina”. Videti nacionalne sukobe kao borbu vi? enje bivši “povratka-onih-koji-su-bili-pod represijom” jeste za priznavanje i izražavanje identiteta koji su nekako preživeli 87 problematično. 414-452. Telos 88 (1991). videti Brubaker. od kojih je svaka “pripadala” osobenoj etnonacionalnoj grupi. doktorska disertacija. Martin. “Uzroci raspada u SSSR i Jugoslaviji”. 1923-1938”. “SSSR kao zajednički stan. sovjetski režim je bio sve samo ne anti-nacionalan. značaj režima za uspostavljanje nacionalnih podela bio je još istaknutiji. i svakom gra? aninu dodelio je etničku “nacionalnost”. Cambridge.88 Daleko od toga da nemilosrdno guši nacionalno.nog identiteta. O sovjetskom “pravljenju nacija” 20-ih godina. taj režim je preduzimao mere bez presedana da ga institucionalizuje i kodifikuje. “Afirmativno akciono carstvo: etnicitet i Sovjetska država. on je iznova uspostavljao i osobe i mesta kao 87 Za razradu ovog argumenta. 1998). Ali ovo Razmotrimo Sovjetski Savez. ili kako je jedna socijalistička država promovisala etnički partikularizam”. nacionalne . nastojanja režima da ih smrvi — neopravdano je. Iako antinacionalistički i naravno brutalno represivan na sve moguće načine. razume se. 120-140. ali čak i u tim regionima društvena osnova tih pokreta bila je slaba. Slavic Review 53 (leto 1994). 1996. a identifikacija sa “nacijom” bila je ograničena na mali deo populacije. zapisana u birokratske protokole i upotrebljavana za kontrolu pristupa visokom obrazovanju i zapošljavanju. videti Veljko Vujacic i Victor Zaslavsky. razumevanja nacionalnog “Mitovi i nesporazumi proučavanju nacionalizma”.

i ovo protumačiti kao institucionalne načine kojima su izgra? eni nacionalni identiteti. To je samo po sebi veoma značajna pojava. duboko su problematične u ukrajinskom kontekstu. gde je stopa mešovitih brakova izuzetno visoka i gde milioni nominalnih Ukrajinaca govore jedino ili prvenstveno ruski. slučaj “Rusa” Ukrajini. Ali zašto bismo pretpostavili da je ono što je na taj način konstruisano baš “identitet”? Pretpostavka da to jeste nosi opasnost od brkanja sistema identifikacije ili kategorizacije s njegovim pretpostavljenim ishodom — identitetom. Moscow. raširenosti ili moći takvih kategorija u iskustvu njima odre? enih osoba. Kategorijske grupne denominacije — ma koliko autoritativne. a u najgorem naprosto naučničke racionalizacije nacionalističke retorike. Trebalo bi biti skeptičan prema iluziji “identiteta” ili celovite 440 grupnosti koju je stvorio popis sa svojim iscrpnim i uzajamno isključivim kategorijama. ali takva Formalna institucionalizacija i kodifikacija etničkih i nacionalnih se grupnost ne može uzeti kao nešto dato. 1991). i slom Sovjetskog Saveza ne može se razumeti bez pozivanja na nju. Ali preciznost na koju ukazuje podatak iz popisa. videti Gosudarstvennyi Komitet po Statistike. oblikovanje političkih zahteva i organizaciju političke akcije. u najboljem su slučaju anahrona. Snažno institucionalizovan etnonacionalni klasifikacioni si-stem čini da neke kategorije postanu pogodne i legitimne za predstavljanje društvene stvarnosti. Mogu se zamisliti okolnosti u kojima bi se “grupnost”mogla pojaviti i me? u nominalnim Rusima u Ukrajini. . Natsional’nyi Sostav Naseleniia SSSR (Finansy i Statistika. ma koliko sveprožimajuće Razmotrimo. Šta je sa slabim. čak i ako se zaokruži na najbližu stotinu hiljada. 90 iZa podatke o nacionalnosti i jeziku.90 kategorija ne implicira ništa o dubini. usmeravanju akcije ili oblikovanju samopoimanja u svakodnevnom životu — ulogu koja se implicira čak u konstruktivističkim opisima “identiteta”. 69/15. Reč no. No iz toga ne proizlazi da će te kategorije imati neku znatnu ulogu u uokviravanju opažanja. sasvim je varljiva. kao oznake za pretpostavljenu odvojenost etnokulturalnih nacionalnosti ili različitih “identiteta”. kao rusku. U vreme popisa 1989. mart 2003. konstruktivističkim shvatanjima identiteta? Konstruktivisti bi mogli priznati važnost sovjetskog sistema institucionalizovane multinacionalnosti. 78 -79. institucionalizovane bile — ne mogu u poslužiti kao pokazatelji oko 11.komunizma.4 miliona stanovnika Ukrajine identifikovalo je svoju “nacionalnost” stvarnih “grupa” ili jakih “identiteta”. na primer. Same kategorije “Rus” i “Ukrajinac”.

koju ljudi “imaju”. jer nerefleksivni grupistički jezik koji preovla? uje u svakodnevnom životu. Ovo danas treba da naglasimo više nego ikad. premda važan kao konstitutivni element društvenih odnosa. On to čini zato što čak i konstruktivističko mišljenje o identitetu uzima postojanje identiteta kao aksiomatsko. me? utim. “kuju” i “konstruišu”. I ovde su. jer on zamagljuje ono što treba razlikovati: spoljnu kategorizaciju i samopoimanje. nesovjetski primer. Jezik “identiteta” pre će ometati postavljanje takvih pitanja nego što će dovesti do toga da ona budu postavljena. Čak i u svojoj konstruktivističkoj obrazini. kategorijski kod isto toliko zamagljuje samopoimanje koliko ga i otkriva. ne treba uzimati kao njihov verni opis. ne dopuštajući nikakve mešovite ili dvosmislene oblike. grupne granice znatno poroznije i nejasnije nego što se to uveliko pretpostavlja. Razmotrimo na kraju još jedan. svakako. novinarstvu. Ona nam otežava da “grupnost” i “celovitost” razmatramo kao nastajuća svojstva posebnih strukturalnih ili složenih okruženja. iznutra homogene “grupe” — ne samo što slabi društvenu analizu nego sputava političke mogućnosti u regionu. prikrivajući fluidnost i dvosmislenost koje potiču iz (u mešovitih brakova.Obim u kom zvanične kategorizacije oblikuju samopoimanja. Tendencija da se “identitet” učini objektivnim lišava nas analitičke moći. Podržan od strane pobornika identiteta na obe strane. a ne kao nešto što je u ovom ili onom obliku već oduvek tu. činjenice da ma? arska poha? aju škole na najznačajnije — iz iz čiste ravnodušnosti prema deca zahtevima etnokulturne rumunskom jeziku. teži da “identitet” učini objektivnim. Ma? ara i Rumuna u Transilvaniji zacelo je oštrija nego ona izme? u Rusa i Ukrajinaca u Ukrajini. na primer. dakle. Granica izme? u objektivno zajedništvo i subjektivnu grupnost. iako stvar koja se može oblikovati. iz 441 me ? ugeneracijske asimilacije oba pravca). Identitet je već oduvek “tu” kao nešto što pojedinci i grupe “imaju”. kao da su posredi oštro ograničene. iz dvojezičnosti. obim u kom se kategorije stanovništva uspostavljene od strane država ili političkih preduzetnika približavaju stvarnim “grupama” — jesu otvorena pitanja kojima se može pristupiti samo empirijski. . Čak i konstruktivistički jezik. Jezik politike kao i svakodnevnog života. iz nacionalnosti. čak i kada se sadržaj identiteta i granice koje dele grupe jedne od drugih konceptualizuju kao da su uvek u stanju promene. Ali ovaj kategorijski kod. jezik “identiteta” priprema nas da mislimo u smislu celovite grupnosti. strogo je kategorijski i deli stanovništvo na dve me? usobno isključive etnonacionalne kategorije. i — što je možda migracije. politici i mnogim društvenim istraživanjima — navika da se izgovori bez dodatnih objašnjenja “Albanci” ili “Srbi”. da ga posmatra kao “stvar”.

“Ropstvo. Videti tako? e Barbara Fields. a feministkinje su kritikovane jer seje njihova usredsre? uje na bele U američkim krugovima poseban uticaj aktivnost imala konstruktivistička žene iz srednje klase.92 Još i pre nego što je 91 Gitlin. 129-160. promenili su se javni diskurs. “društvena postala po 92 Jedan od konstrukcija” najboljih uvoda u konstruktivističku analizu američke istorije jeste Earl Lewisova “Rasa” u Stanley Kutler.Zahtevi identiteta i trajne dileme “rase” u Poslednjih decenija jezik identiteta naročito je moćan u Sjedinjenim Državama Sjedinjenim Državama. 95-118. mobilisati lojalnost i formulisati simbolički i Patos i raširenost zahteva za identitet u savremenim Sjedinjenim materijalni zahtevi u svakodnevnoj društvenoj i političkoj praksi. rasa i ideologija u Sjedinjenim Američkim Državama”. New York. Udžbenici istorije i preovla? ujući javni narativi saopštavaju mnogo bogatiju priču. i istovremeno istaknu da identifikovane “grupe”ne potiču od davnina nego su istorijski proizvedene. prir. . uključujući i one zasnovane na rodu i seksualnoj U reakciji na sve veći niz identitetskih zahteva u poslednje tri 91decenije orijentaciji. 134. upornim trajanjem rasnog tlačenja i opsegom afroameričkih reakcija na to. liberalna kategorija “gra? anina” za kog se ispostavlja da je belac — snažno su uzdrmani. koja je mnogo obuhvatnija nego što je to bila jednu generaciju pre. kao i stručna literatura nadahnuta njima kritikovani su zbog slepila pred ukrštenim osobenostima: afroamerički pokret kritikovan je jer deluje bez obzira na specifične rodne probleme afroameričkih žena. argumentacija. Twilight. Naizgled održivi oblici univerzalizma — marksistička kategorija “radnika” koji se uvek poja-442 vljuje u vidu muškarca. Državama imaju mnoge izvore. u New Left Review 181 (maj-jun 1990). kao i one zasnovane na “etnicitetu” ili “rasi”. I same identitetske tvrdnje “prve generacije”. Odličan primer za to jeste razmatranje rase u istoriografiji Sjedinjenih Država. U tom procesu ima mnogo toga dragocenog. 1996). koja je naučnicima omogućila da naglase savremeni značaj nametnutih identifikacija i samopoimanja koja su se razvila u dijalektičkom sadejstvu s njima. Afroamerički doživljaj “rase” kao nametnute kategorizacije i kao samoidentifikacije značajan je ne samo po sebi ne-go od 60-ih i kao obrazac za identitetske tvrdnje svake vrste. ali jedan od najdubljih je u vezi s glavnim problemom u američkoj istoriji — uvozom porobljenih Afrikanaca. politička argumentacija i naučni rad na bezmalo svim poljima društvenih i humanističkih nauka. Encyclopedia of the United States in the Twentieth Century (Scribners. Ističe se podjednako i kao idiom analize u društvenim i humanističkim naukama i kao idiom kojim se mogu artikulisati iskustvo.

1975). N. New York. . ističući da bi mnogi ljudi koji su prema severnoameričkim okolnostima na koje “crni” nisu bili mogli da utiču. istoričari su izdvojili nekoliko ključnih trenutaka novog definisanja rasnih granica u Sjedinjenim Državama — nekoliko tačaka na kojima su druge vrste veza pokazale mogućnost uspona drugih vrsta političke afilijacije.modni izraz naučnici su pokazivali da kao politička kategorija rasa nije zadata dimenzija američke prošlosti već je nastala u istom trenutku u kom i američki republikanski i populistički impulsi. Noviji radovi o ovom formativnom razdoblju nalaze se i u specijalanom broju časopisa William and Mary Quarterly. Cambridge. Heath i R. Kolektivne klasifikacionim sistemima nešto drugo u drugim delovima samoidentifikacije od pre Gra? anskog rata odre? ivale su crne 94 Amerikâ. Tek kad je počela da se mobiliše protiv Britanaca. 1991). Jednu noviju konstruktivističku argumentaciju o istorijskoj specifičnosti ideje o tome da se bude “beo” vidi u David Roediger. Adams (Random House. Edmund Morgan tvrdi da je u Virdžiniji ranog osamnaestog veka belim slugama pod ugovorom i crnim robovima bila zajednička potčinjenost koja nije bila oštro diferencirana. Many 94 RazličitiGone: načini na koje se konfigurisala rasa in u Thousands The First Two Centuries of Slavery Amerikama bili su jedan od predmeta na kojima je nastala Northern America (Harvard University Press. pa je to što je crnih robova bilo više i što su se lakše mogli zameniti kao radnici i što je bilo malo verovatno da će oni pružiti političku podršku dovelo do toga da se povuče razlika. naročito posle dela Franka 1998). New York. i Ira Berlin. London. prir. Slave and Citizen: The Negro in the Americas (Knopf. što su siromašni belci mogli zauzvrat da iskoriste da ispostave svoje zahteve. Tannenbauma. The Wages of Whteness: Race and the Making of the American Working Class (Verso. B. 1965). Komparativni istoričari pokazali su u Tako američka istorija otkriva moć nametnutih ali me? uvremenu da konstrukcija rase može poprimitiidentifikacija. komparativna istorija. “O pojmu društvene rase u Amerikama”. serija. American Freedom: The Ordeal of Colonal Virginia (Norton. 531-545 u Contemporary Cultures and Societies in Latin America. I belost i crnost istorijski su stvorene i istorijski promenljive kategorije. Amerikance na osobene načine u odnosu na Afriku — i često su videle afričko 93 Edmund Morgan. 54/1 (1997). plantažerska elita u Virdžiniji morala je da povuče oštru crtu izme? u onih koji učestvuju i onih koji ne učestvuju u političkom životu. “Konstruisanje rase: diferenciranje naroda u ranom modernom svetu”. još raznovrsnije isto tako otkriva i složenost samopoimanja ljudi definisanih oblike. D. New York.93 Posle takvog početka. American Slavery. ponekad su i delovali zajedno. 3. 1946). Jednu uticajnu kratku postavku dao je Charles Wagley.

Search for a Place: Black Separatism and Africa 1860. videti James Campbell. spone napravljene i pored isticanja kulturalnih osobenosti — Transition 72 (zima 1996). kristališu i čile u odre? enim društvenim i političkim okolnostima lako može da nadahne neku drugačiju istoriju od one koju bi inspirisalo pisanje o Kosmopolitske interpretacije američke istorije kritikovane zato što “identitetu” koji povezuje prošlost. svega. bol poro-444 bljavanja i diskriminacije i bol borbe protiv porobljavanja i diskriminacije — to je istorija koja Afroamerikance obeležava na načine koji nisu zajednički belim Amerikancima. prir. Bell (University of Michigan Press. 1995). No rani pokreti za povratak Africi često su posmatrali Afriku kao tabulu razu ili kao neku palu civilizaciju koju treba da obnove afroamerički hrišćani. U takvom 95 Jedan od osnovnih tekstova poravnavanju može biti i gubio onome što se ponekad smatra crnim nacionalizmom. pronicljivu knjigu o afričkim američkoafričkim vezama — i različitim načinima na koje su 96 Eric Lott: “Novi kosmopolitizam: čija Amerika?”. Songs of Zion: The African Methodist Episcopal Church in the United States and South Africa (Oxford Univeristy Press.96 Ovo je mesto na kom snažno odjekuju pozivi na razumevanje osobenosti iskustva. 1969). Upravo po sebi.95 Po- tvr? ivanje sebe kao “naroda” u dijaspori nije nužno podrazumevalo i tvrdnje o kulturalnom zajedništvu — od tada postoji napetost izme? u ta dva pojma. Pisanje o “identifikaciji” još dok se identifikacije pojavljuju. izveštaj s puta po Africi Martina Delanyja. ali ovde je. . Ann Arbor.(ili “etiopsko”) poreklo kao nešto što ih dovodi blizu zemaljasredišta hrišćanske civilizacije. labaviji oblici afiniteta i zajedništva. ne drugi. Najvažnije razmotrimo mogućnosti i ozbiljnost s kojom se “belost”je ilida “rasa” uzimajuopseg kao tipični predmeti konstrukcije. ili je moguće istražiti sadejstvo takvog osećaja kolektiviteta i napora afroameričkih aktivista da artikulišu razne vrste političkih Nije problematična istorijska analiza društvene konstrukcije sama ideologija i razviju veze s drugim radikalnim aktivistima. Videti Martin Delany i Robert Campbell. isto tako. naročito ozbiljna i opasnost da se te istorije poravnaju u statički i jedan jedini “identitet”. Moguće je napisati istoriju afroameričkog samopoimanja kao “uspona” crne nacionalnosti tokom vremena. upadljiv je po izostanku zanimanja za kulturalne prakse Afrikanaca koje je autor sreo. Za autora je bilo važno to da podstakne nekog hrišćanina afričkog porekla da otkrije da je njegova sudbina da se otarasi represije u Sjedinjenim Državama i donese hrišćansku civilizaciju u Afriku. Howard H. 108 -135. a se o njima raspravlja. New York. Za jednu novu. sadašnjost i budućnostsu u jednoj brišu bol iz osobenih načina na koje se doživljavala ta istorija: pre jedinoj reči. nego pretpostavka o tome šta je to konstruisano.

Indiana. postala je moćna u američkom univerzitetskom svetu 90-ih godina — ne samo u društvenim naukama. Ako hoćemo da ozbiljno shvatimo stvarni doprinos konstruktivističke društvene analize — Predstavljanje da se afiniteti. klase. seksualne orijentacije. kulturalnim i etničkim istraživanjima nego i u književnosti i političkoj filozofiji. kategorije i subjektiviteti i menjaju sličan savremenog američkog razvijaju društva postavlja s vremenom — a ne da ga svodimo na prezentistički. roda. siromašni i hendikepirani očigledno ne pokazuje ništa više poštovanja za bol posebnih istorija nego univerzalistička retorika o pravdi i ljudskim pravima. videti Kwame Anthony Appiah. ovog odeljka menjamo ugao gledanja i razmatramo implikacije 99 upotrebe te identitetske sociologije u ovoj oblasti. a ne kao nešto aksipojmovno osiromašena identitetska sociologija u kojoj “preseci” omatski dato. višestrukosti i fluidnosti koja im ne nudi ni razumevanje ni utehu. teleološki — da seproblem izbegnu ravni. A svrstavanje pojedinaca pod takve “identitete” ostavlja mnoge ljude — koji su iskusili vijugave putanje predaštva i raznovrsne inovacije i prilago? avanja koji tvore kulturu — zahvaćene izme? u tvrdog identiteta koji im ne pristaje sasvim i meke retorike hibridnosti. After Virtue (University of Notre Dame Press. 1992). U ostatku “Moralna filozofija”.97 Ali dalje podvo? enje pod generičku kategoriju “identiteta” istorijskih iskustava i navodno zajedničkih “kultura” drugih “grupa” tako različitih kao što su žene i starije osobe. “pretpostavlja jednu sociologiju”. rase. In My Father’s House: Africa in the Philosophy of Culture 98 Ovu University tačku istakao jeNew Walter Benn Michaels (“Rasa u (Oxford Press. i možda još jedne ili dve kategorije stvaraju skup pojmovnih pregradaka za svaku svrhu. . kao što su to jasno dali na znanje oprezni učesnici u rasprama o politici rase. Problem s velikim delom savremene političke teorije u tome je što je ona sazdana na 97 Za jedan takav doprinos. svodeći opisi društvenog sveta opis kao konstrukcije danas postojećih “grupa”.taka i dobitaka. Notre Dame. američki domoroci i homoseksualci. York. 99 Alisdair MacIntyre. 22. se celovita grupnost višebojnog mozaika grupa koje imaju onda jednobojni identitet. Ova mora shvatiti kao slučajno. 98 Ostaje pitanje da li se složenošću istorije — uključujući i promenljive načine na koje spoljne kategorizacije podjednako žigošu i ponižavaju ljude i daju im okrepljujući osećaj kolektivnog jastva — možemo pozabaviti nekim elastičnijim i diferenciranijim jezikom. nastajuće svojstvo. pisao je Alisder Makintajr (Alisdair MacIntyre). dodeljivanje pojedinaca kulturnim identitetima još je problematičnije od definicije tih identiteta. kulturi”). 1981). istopotonjoj a fortiori vredi i za političku teoriju.

jedno idealno gra? anstvo diferencirano prema grupnoj pripadnosti. zaokružuju problematičnu prirodu Danas se nakupiloi prilično mnogo literature koja je kritički same “grupnosti” isključuju druge načine konceptualizovanja nastrojena prema ideji univerzalnog gra ? anstva. 101 Young. homoseksualci. strane drugih mogu kristalisati ali se zacelo ne kristališu ni uvek ni nužno? O ovome Jung ne govori. Specijalna prava i zastupljenost ne bi se davali svim društvenim grupama nego samo 446 onima koje trpe bar jedan od pet oblika tlačenja. Portorikanci i drugi Amerikanci koji govore španski. iskustva i opažanja društvenih odnosa. U savremenom američkom društvu ovo znači “žene. (Young). koja nadahnjuje veliki deo savremene političke teorije. Justice and the Politics of Difference (Princeton University Press. predlaže. “Politička organizacija i grupna blokova. one se razlikuju od pukih okupljanja — arbitrarnih klasifikacija osoba prema nekom svojstvu — s jedne strane. Čikanosi. kulture. kulturu i kognitivne stilove” i “različita razumevanja svih vidova društva i jedinstvene uglove gledanja na društvena pitanja”. Ajris Merion Jang posebnih afilijacija i afiniteta. 1990). i od voljnih udruživanja. 102 Isto. Različite društvene grupe imaju različite potrebe. jedna od najuticajnijih me? u takvim kritičarima. 267. 261. ljudi iz radničke kategorijama oko kojih se samoidentifikacije i identifikacije 101 od klase. iskustva i društvena lociranost daju takvim “grupama” različite “sposobnosti. s druge. stari ljudi i mentalno i fizički hendikepirani ljudi”. sazdano na grupnoj zastupljenosti i grupnim pravima.102 Društvena i kulturalna heterogenost ovde je uzeta kao jukstapozicija iznutra homogenih i spolja ograničenih 100 Iris Marion Young. “Politička organizacija i grupna razlika”. mi sugerišemo da identitetski jezik i grupistička socijalna ontologija. lezbijke. potrebe. “Načela jedinstva” koja Jung odbacuje na nivou politič razlika: kritika ideala univerzalnog gra ? anstva”. 268. američki starosedeoci. Ethics 99 (januar 1989). Gra? anstvo ne Kakve razlike treba ratifikovati posebnom zastupljenošću pravima? To treba da teži da transcendira takve razlike nego bi trebaloi da ih su razlike skopčane sa “društvenim grupama” definisanim kao 100 prepozna i prizna kaoi “nesvodive”. Ona tvrdi da je pojam “nepristrasne opšte perspektive mit”. Mi ovde ne stajemo na stranu “univerzalnosti” spram “partikularizma”. umesto toga. . “obuhvatni identiteti načini života”. Princeton. Videti i Young.problematičnoj sociologiji — zapravo i tačno rečeno na upravo pomenutoj predstavi društvenog sveta kao usredsre? enog na grupu. crnci. 258. 257. Ona uzima da različite istorije. Umesto toga. istorije. Šta čini “grupnost” “grupa”? Šta ih čini grupom umesto Amerikanci azijskogtih porekla. 267.

novih sporenja”. s jedne normativnih grupnosti ne zato što on odražava društvenu stvarnost nego upravo 447 tivističkih idioma koji i celovitu grupnost uzimaju kao aksiomatsku argumenata ak je grupnost dvosmislena i sporna. za druge idiome za identifikaciju. ali može da teži tome da stabilizuje njene često klimave sociološke temelje. za druge stilove samopoimanja. obrazovanja klase od ‘Klasne borbe’ Karla Kauckog do Oxford. U jednoj ravni postoji jedna 105 je uspešna. 31-57. s zato drugešto strane.106 Kritičari takve kontrole.ke organizacije kao celine — zbog toga što ona “kriju različitost” — ponovo se uvode i nastavljaju da kriju različitost na nivou U argumentima o gra? anstvu koje definiše grupa ili “multikulturalkonstitutivnih “grupa”.103 Sociološka analiza ne može i ne treba da teži da razreši ovu grubu raspru. 106 David Laitin. Odlaženje dalje od jezika identiteta otvara mogućnosti za specifikovanje drugih vrsta povezanosti. pa tako i od kontrole “napuštanja grupe”. “Marginalnost: mikroperspektiva”. gradnji grupe o održavanje kojoj govori. istorijskih i socioloških analizaNjihova koje ističu njenu retorika ima performativnu. tvrde da bi jedna liberalna vlada morala da štiti pojedince od represije društvenih grupa jednako kao i od represije države. Oxford. pri čemu optužbe za “prelazak” ili izneveravanje sopstvenih korena služe kao disciplinske mere. . 63-72.kulturalnih osobenosti zavisi nedoumica iz stvarnog života: makar i delimično od očuvanja grupne celovitosti. Da parafraziramo ono što je AdamPševorski (Przeworsky) odavno rekao o klasi — kulturalna borba je borba za kulturu pre nego borba me? u 104 kulturama. ta neje autor 103U Videti lucidne i uticajne knjige čiji Will Kymlicka: Liberalism. grupistička i. 105 Pierre Bourdieu. 1991). “Proletarijat u jednoj proces Citizenship: A Liberal Theory of Minority Rightsklasi: (Clarendon. “Identitet i predstavljanje: elementi za jedno kritičko razmišljanje o ideji regiona”. nom” gra? anstvu u igri su značajna pitanja o kojima se opširno raspravljalo i van univerzitetskih krugova i u njima. and Culture (Clarendon Press. i sva se ta pitanja na neki način tiču relativne težine i vrednosti univerzalističkih i partikularističkih zahteva. fluidnost i varijabilnost. identiteta razvijajustrane. Ona može da ponudi bogatiji rečnik za konceptualizovanje društvene i kulturalne heterogenosti i osobenosti. Actes de la recherche en sciences sociales 35 (1980). ravniposebno društvene analize. za druge načine posmatranja društvene lociranosti. kad kontingentnost. konstitutivnu dimenziju. Rationality and Society 7/1 (januar 1995). Community. Politics and Society 7 (197). jezik celovite Ovde Aktivisti imamo politike jaz izme ? u. pak.372. 1995). i Multicultural 104 Adam Przeworski. me? utim. doprinoseći.

da podrivaju osnovu za postavljanje partikularističkih zahteva. Svo? enje heterogenosti američkog društva i istorije na višebojni mozaik grupa s jednobojnim identitetima sputava umesto da podstiče razu-448 mevanje prošlosti i težnje ka društvenoj pravdi u ZAKLJUČAK: sadašnjosti. Iris Marion Young. te stoga obe poimaju progresivnu politiku kao nešto što obuhvata me? ugrupne koalicije. Mi se ne zalažemo za bilo koji specifični stav o političkom i kulturalnom razlikovanju i individualnom izboru nego za rečnik društvene analize koji pomaže otvaranju i osvetljavanju opsega opcijâ. Mi se ne suočavamo sa strogim izborom izme? u jednog univerzalističkog. To nije naša namera. “Od redistribucije do priznanja? Dileme pravde u ‘postsocijalističkom’ dobu”. Pa ipak. Mi hoćemo kojih se grade politički savezi — sputava političku imaginaciju. izostavlja se raznovrsnost oblika (koji nisu celovite grupe) koje mogu da poprime afinitet. .doumica nije neophodna. a ni valjan zaključak o onome što smo napisali. obe strane u raspri smatraju da su grupne granice jasne i odsečne. 68-93. isto. Nancy Fraser. 107 U jednoj raspri s Ajris Merion Young. ali grupistička sociologija koja leži u osnovi tog posebnog oblika koalicione politike — s njenom pretpostavkom da su celovite grupe osnovni blokovi od Ništa od ovoga ne narušava značaj sadašnjih raspri o “univerzalistič107 kim” i “partikularističkim” poimanjima društvene pravde. ta argumentacija ima i političke i intelektualne implikacije. tvrdeći da su potrebne obe. individualističkog analitičkog idioma i jednog identitetskog. u nekim pogledima. zacelo ima svoje mesto. U nekim krugovima za ove implikacije reći će se da su one nazadne. Začudo. raspra se zasniva na pogrešnim shvatanjima na obe strane. New Left Review 212 (1995). kritika dualnih sistema teorije Nancy Fraser”. zajedništvo i povezanost — zato mi ističemo potrebu za fleksibilnijim rečnikom. pošto su neke grupe eksploatisane a tako? e i žigosane ili nepriznate. U stvari. grupnog idioma. 222 (1997). Ako se opcije oblikuju na taj način. ne moramo da biramo izme? u jedne američke istorije svedene na iskustva i “kulture” celovitih grupa i jedne jednako svedene na samo jednu “nacionalnu” priču. Politika “koalicije” grupa koju slave Jung i ostali. Obe zanemaruju druge oblike političke akcije koji ne pretpostavljaju zajedništvo ili “grupnost”. na primer. POSEBNOST I POLITIKA “IDENTITETA” Mi nismo izneli argumentaciju o politici identiteta. “‘Neuredne kategorije’. da istaknemo da identitetsko fokusiranje na celovitu grupnost ne doprinosi pravilnom formulisanju pitanja. 147-160. filozofkinja Nancy Fraser je stavila politiku “priznavanja” pored politike “redistribucije”.

To nije jedina politika. a ne samo onoga što se obično označava kao “politika identiteta”. na primer. tumačenje posebnosti u okvirima identiteta sputava kako političku tako i analitičku imaginaciju. istorije. Ono nas udaljava od niza mogućnosti za političku akciju koje se razlikuju od onih ukorenjenih u pretpostavljeni zajednički identitet — kao i od onih koje se hvale ili kude kao “univerzalističke”. fluidne se ne postavlja pitanje o opravdanosti ili važnosti partikularističkih kristalizacije — ali i da zahteva nego o tome kako ih je najbolje konceptualizovati.Ubediti ljude da su jedno. Sve to podstiče zahteve koje oni iznose. podvo? enje takve sveprožimajuće posebnosti pod ravno. skrenule su pažnju na važnost “transnacionalnih mreža koje se bave rešavanjem pojedinih pita . “Identitet” je. Ketrin Sikink (Sikkink) i Margaret Kek (Keck). Ovde oksimorona — višestruke jedinstvenosti. Ali.sugestivnog mogu da obave neophodan posao bez dodatne pometnje. tvrdili uhvaćenosti u zamku jedne reči. postavljali smo pitanje koji posao ovaj pojam treba da obavi. sudbine. solidarnu grupu. i koliko dobro on to čini. da predstavljaju celovitu. da se neprestano iznova 449 lje prenebregava pitanje zašto — bi neko isti termin da usaglašava i tome slično ne upotrebljavao rešava orvelovski problem označi sve to i još više od toga. niti da podrivamo timitet “identiteta” kao analitičkog pojma. rastrzan izme? u protivrečnih značenja i zatrpan reifikujućim konotacijama. i mi smo zapravo uzdržani u vezi s načinima na koje rutinsko pribegavanje identitetskom oblikovanju može da isključi druge. jednako važne načine oblikovanja političkih zahteva. Štaviše. tumače političku saradnju u okvirima gra? enja koalicija izme? u celovitih identitetskih grupa. da njihove me? usobne razlike unutar grupe nisu važne. kretanja. Alternativni analitički idiomi. nepodesan za takav posao zato što je zbrkano dvosmislen. Ljudi svuda i uvek imaju posebne veze. Me? utim. Branioci političke identiteta. me? utim. Ono jedva da je nešto više od smo. Tvrdili smo da je taj pojam razvijen kako bi obavio obiman analitički posao — i najveći deo tog posle jeste legitiman i važan. posebnu. samopoimanja. naša se argumentacija fokusirala na legi upotrebu “identiteta” kao političkog oru? a. fluidan. bar ne za neposredne svrhe — to je normalan i nužan deo politike. recimo. mi nećemo nikoga da lišimo Umesto toga. To jeste jedan ali ne i jedini način političke saradnje. priče. Objašnjavanje te imenice nizom prideva — kojima se posebno odre? uje da je identitet višestruk.naU celom ovom tekstu upućivanja političkih apela zasnovanih identitetu. nediferencirano zaglavlje “identiteta” gotovo je jednako veliko nasilje nad njenim nesre? enim i raznovrsnim oblicima koliko i pokušaj da se ta posebnost podvede pod “univerzalističku” kategoriju kao što je “interes”.

Veliku štetu nanele su fleksibilne mreže sazdane na pokroviteljstvu i usredsre? ene na pljačku i šverc. Politika — u Južnoj Africi ili drugde — uglavnom nije sučeljavanje dobrih univerzali-450 sta ili dobrih mreža sa lošim tribalistima. pragmatične. Norms in International Relations: The Struggle Against Apartheid (Cornell University Press. ekologiju i ženska prava poslednjih godina. panafričkim pokretima za rasnu solidarnost. Videti tako? e i klasičnu studiju Jeremyja Bossevaina. je izme? u. Nije nam namera U izvesnim da takve trenucima. . Takve mreže neminovno prelaze i kulturalne i državne granice i razna mesta i partikularističke zahteve dovode u vezu sa opštijim problemima. Keck i Kathryn Sikkink. Au-die Klotz. — koja Mreže su nisu ništa vrednije same po sebi kao što ni identitetski pokreti i grupe nisu sami po mnogo više zanimala neke mogućne učesnike — bila skrajnuta.nja”. Preciznosti analize ne doprinosi istihu reči za krajnosti reifikacije i fluidnosti i Kritikovati upotrebuupotreba “identiteta” društvenoj analizi ne znači svega slep onoga što posebnošću. čak i koban. spremne da postanu obuhvatnije. i potrebno je praviti razliku izme? u situacija u kojima se one ujedinjuju oko posebnih kulturalnih simbola i situacija u kojima su fleksibilne. Manipulators and Coalitions (Blackwell. Activists Beyond Borders: Advocacy Networks in International Politics (Cornell University Press. kakve su pokret protiv ropstva u ranom devetnaestom veku ili me? unarodne kampanje za ljudska prava. a često su bile povezane i s ilegalnim trgovcima oružjem u Evropi. sukob me? u protivnicima aparthejdske države ponekad je bio ogorčen. isticana ekskluzivističkim su bila pitanja pogodna za me identitetskim društvenim ? unarodnu pokretima mobilizaciju. Uzmimo jedan primer: pokret protiv aparthejda okupio je južnoafričke političke organizacije koje su bile daleko od ujedinjenosti — nekima su zajedničke bile “univerzalističke” ideologije. mreže pretpostavljamo na primer. 1974). takve mreže ponekad su bile povezane s “principijelnim” političkim organizacijama. Ithaca. grupama za ljudska prava i tako dalje. Razne posebnosti su na delu. iz posebnih problema i 108 Margaret E. neke su isticale sasvim lokalan. neke su se-be nazivale “afrikanističkima”. Oxford. Neke grupe ulazile su i izlazile iz dogovora o saradnji u okviru sveopšte mreže. Ithaca. iz posebnih priča i samopoimanja. sindikatima. kulturalno definisan “identitet” — sa me? unarodnim crkvenim grupama. iz posebnih zajedništava i povezanosti. Kako su se akteri u mreži menjali tako su se pitanja o kojima se govorilo iznova formulisala. Aziji i Severnoj Americi. Friends of Friends: Networks. 1998). ostati pred To zapravo znači na diferenciraniji način misliti o zahtevima i mogućnostima koji proističu iz posebnih afiniteta i afilijacija.108 sebi sumnjivi. 1995). ili zahtevima dok su druga grupa.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->