Садржај

:
1.

2.
3.
4.
5.
6.
7.

3
8.

Увод
3
Историјат водовода и канализације
3
Контрола квалитета воде у Београдском водоводу
5
Организациона структура
6
Продаја и наплата у БВК
7
Где корисници могу да врше рекламације
8
Закључак.............................................................................1
Литература.......................................................................14

1.Увод
Делатност ЈКП „Београдски водовод и канализација" је производња и прерада воде,
снабдевање Града хигијенски и бактериолошки исправном водом за пиће, као и
прикупљање и одвођење градских отпадних и атмосферских вода са урбаног и
каналисаног подручја Београда. У ЈКП “Београдски водовод и канализација”
запослено је 2602 радника.
Грађани се овом предузећу могу обратити због нестанка воде, слабог притиска у
водоводној мрежи, квалитета воде, разних кварова на водоводној и канализационој
мрежи, загушења сливника и канализационе мреже, добијања сагласности за
инвестиционо-техничку документацију објекта, замене постојећег водомера,
рекламације због високог просека утрошене воде или износа рачуна.

2. Историјат водовода и канализације
Мало је позната чињеница да водовод у Београду постоји скоро два миленијума.
Изграђен је у првој половини првог века нове ере, а изградили су га Римљани.
Извориште се налазило у Малом Мокром Лугу, испод садашњег резервоара
Стојчино брдо. Tраса је била паралелна са Булеваром краља Александра (до
Цветкове пијаце), а потом са улицом Војислава Илића и Милешевском улицом,
даље ка Пионирском парку до центра града. Један део био је у употреби до
седамдесетих година XIX века.
Кроз Београд су пролазили, долазили и одлазили многи освајачи, биле су честе
миграције народа, а сви су имали потребе за здравом и питком водом. Због тога су
сви они градили или дограђивали већ постојеће објекте за снабдевање водом.
Турска империја, тада у пуној снази, у првој половини XVII века, гради у Београду
свој Булбудерски водовод, који је био од чункова (краће цеви од печене земље),
скоро упола краћи од Римског. Аустријска војска, током својих краћих држања
Београда под својом влашћу, такође оставља трага, што се огледа у изградњи
Варошког водовода између 1724. и 1737. године. Сва три поменута водовода, током
једне реконструкције у турско време, спојена су у јединствени систем и уведени су

2

у заједнички разделни резервоар. Место на коме се резервоар налазио и данас се
зове Теразије (разделни резервоар на турском).
Савремени Београдски водовод основан је 1892. године, а тада се први пут прешло
на коришћење подземне воде и употребу савремених уређаја за црпљење,
потискивање и развођење воде до резервоара и потрошача. Петровдан, 12. јул 1892.
године био је велики празник за све Београђане. Код данашње Теразијске чесме,
пуштен је у рад савремени водовод, а отварању су присуствовали сви виђенији
људи тог доба, као и велики број грађана. Београд је тада постао савремени
европски град.

Слика 1:Позив упућен грађанима да присуствују пуштању у рад водовода 1892.
године
Изградња првих објеката београдске канализације почела је почетком 20-ог века,
по пројекту Душана Нинковића. Општина града Београда је покренула изградњу
модерне канализације европског угледа, са мрежом главног колектора према
савској падини. Током 1905. године отпочела је изградња уличних канала за
санитарне отпадне воде у четири градске улице (данашње Краљевића Марка,
Херцеговачке и делови Ђуре Ђаковића и Душанове). Изграђен је и такозвани
3

Теразијски тунел 1912. године ради превођења отпадних вода из слива Саве у слив
Дунава. Овај објекат је и данас у функцији и један је од кључних објеката система.
У периоду између два рата, уследила је интезивна изградња. Изграђене су и прве
две канализационе црпне станице, у доњем Земуну 1935. године и на Старом
Сајмишту 1937. године. У периоду након II светског рата урађено је генерално
решење Београдске канализације до 2000. године. Готово сви значајнији објекти
београдске канализације (колектори: Бањички, Топчидерски, Миријевски,
Мокролушки; Интерцептор; црпне станице: Дорћол, Газела, Галовица, Мостар,
Железничка станица), започети са градњом пре 1983. године, завршени су и
пуштени у погон.
Данас је Београдски водовод сложен водопривредни систем и чини га комплекс
хидротехничких објеката:
-извориште
-транспорт сирове воде
-постројење за пречишћавање воде
-дистрибутивни систем:



примарни транспорт (тунелски систем)
водоводна мрежа,
црпне станице и
резервоари

Дужина водоводне мреже је 3263 километра, пречника 25-2500 млилметара. Има
135000 главних прикључака, 15000 хидраната, 27 резервоара капацитета 240000
кубних метара и 28 црпних станица снаге 36 мегавата.

3. Контрола квалитета воде у Београдском
водоводу
У Београдском водоводу се посвећује велика пажња контроли квалитета воде, због
њеног значаја за здравље свих Београђана. Проверавање квалитета основне
животне намирице за пиће, припремање хране и обављање основних хигијенских
потреба људи велика је одговорност и обавеза коју свакодневно обавља и испуњава
предузеће „Београдски водовод и канализација".
Контрола квалитета воде вршими се на основу важећег Правилника о хигијенској
исправности воде за пиће (Сл. лист СРЈ 42/98), којим су дефинисани услови
обављања контроле у погледу врста анализа, броја узорака, места и времена

4

узимања узорака. Правилник је усаглашен са Директивама Европске Уније и
Препорукама Светске здравствене организације.
У Београдском водоводу провера квалитета воде обавља се у два нивоа:
• У погонским лабораторијама које су опремљене за анализе основних физичкохемијских параметара, у три смене (први ниво), и
• У Служби санитарне контроле воде (други ниво), која у Београдском водоводу
постоји већ 45 година.
У савремено опремљеним лабораторијама изводи се физичко-хемијске,
микробиолошке и биолошке анализе параметара који су прописани Правилником.
Контролом су обухваћени узорци пијаће воде са свих производних погона, из
резервоара београдског водоводног система и са славина потрошача, као и узорци
сирове воде која долази на прераду.
Вода са производних погона контролише се свакодневно, резервоари се
проверавају једном недељно, а са славина потрошача радним данима анализира се
20 до 25 узорака дневно, према одређеном плану узимања узорака. На подручју
Београда дефинисано је око 180 точећих места која се контролишу по два пута
месечно тако да на основу резултата анализа постоји увид у квалитет воде. Поред
редовног, узорци се узимају и циљано, на основу примљених рекламација грађана.
Тада се квалитет воде проверава на славинама потрошача, који су пријавили
рекламацију.
Упоредо са контролом квалитета воде коју обавља Београдски водовод, врши се и
контрола воде у Градском заводу за јавно здравље (трећи ниво). У току једне
године у Београдском водоводу се прегледа око 8000 узорака, а у Градском заводу
за јавно здравље око 7000 узорака воде.
На основу неколико хиљада узорака и на десетине хиљада анализираних
параметара, тимови стручњака у Београдском водоводу и Градском заводу за јавно
здравље доносе оцену о квалитету воде из београдског водоводног система.

4. Ораганизациона структура
Организациона структура предузећа је систем, дугорочно пројектованих и
формално санкционисаних (актима предузећа), веза и односа између елемената у
организацији предузећа. То не значи да је једном постављени модел организационе
структуре предузећа трајан. Он се мења сходно променама у самом предузећу
и/или окружењу.

5

Свако предузеће се организационо структурише у зависности од фактора који
детерминишу параметре структуре, а то су старост и величина предузећа, технички
систем, средина, власништво, култура, традиција и социјални амбијент.
Организационо ЈКП `Водовод и канализација` подељено је у радне јединице,
обрачунске јединице и службе. Овакав облик организовања, из досадашњег
искуства дао је најповољније резултате. На овај начин је омогућено стално праћење
пословних резултата сваке обрачунске јединице, радне јединице и службе.
Стално анализирање техноекономских података и предузимање планираних
активности у оквиру техничке опремљености остварује се континуитет
функционисања у готово свим условима. За успешно обављање снабдевања
становништва пијаћом водом неопходно је остварити континуитет без било каквог
прекида, а то се може само добро постављеном организацијом запослених,
правилним односом према средствима рада и благовременом припремом.

Слика 2:Организациона структура

5. Продаја и наплата у БВК

6

У Сектору продаје и наплате Београдског водовода и канализације врши се обрачун
и фактурисање утрошене воде и услуга одвођења употребљених вода за потрошаче
који воду плаћају преко Инфостана и потрошаче који су у директној наплати
предузећа. Обрачун и фактурисање утрошене воде врши се на основу очитавања
водомера, а количина утрошене воде на фактури представља разлику између два
очитана стања.
Уколико водомер није очитан из разлога што је водомерно склониште затрпано,
закључано, под водом, ауто је на шахту или слично, количина испоручене воде
обрачунава се по просечној дневној потрошњи из неспорног периода очитавања,
сагласно Одлуци о пречишћавању и дистрибуцији воде (Члан 54), а потрошачу се
шаље упозорење да омогући приступ ради очитавања водомера. Потрошачима који
немају уграђен водомер утрошена вода фактурише се процентуално или паушално
(у зависности од врсте делатности) у складу са нормативима потрошње ЈКП
"Београдски водовод и канализација".

Слика 3:Рачун по рекламацији
Након обављеног контролног читања водомера, за основане рекламације врши се
корекцију задужења или књижна одобрења за потрошаче Инфостана. За потрошаче
у директној наплати сторнира се задужење или испоставља се ново. Рекламација
може бити и неоснована о чему се такође обавештава подносиоц рекламације.
Уколико се приликом очитавања водомера уочи знатно одступање потрошње од
очекиване потрошачима се шаље упозорења о увећаној потрошњи, која углавном
упућују на постојање квара на унутрашњим инсталацијама корисника, који треба

7

хитно санирати. У Београдском водоводу и канализацији се спроводи акције
откривања нелегалних потрошача, које се потом укључују у систем наплате.
Уколико корисник у периоду од два месеца не добије фактуру за потрошену воду,
требало би да затражи препис на телефон 3402 053 и биће му достављена лично
или путем поште на тражену адресу.

6. Где корисници могу да врше
рекламације

Корисници се могу јавити у следећим центрима:



Данијелова
Кнеза Милоша
Северни булевар

Наплату свега што је фактурисано за утрошену воду и услуге врши се у
Данијеловој улици број 32, а рекламације на рачуне потрошачи могу да поднесу
још и у Кнеза Милоша број 27. Сви потрошачи који су у директној наплати о
задужењу за утрошену воду могу да се информишу на сајту када укуцају свој ПИН
код.
На Северном булевару број 3, налази се Центар за рекламације и информације где
потрошачи могу да изврше рекламирације и информишу се о свему што је у домену
продаје и наплате Београдског водовода. У оквиру центра постоји и благајна, на
којој ће грађани моћи да измире своје обавезе према БВК. Уколико потрошач жели
да обави услугу сервисирања, контролисања и оверу водомера потребно је да
донесе водомер и ту усугу може да обави искључиво на шалтеру у Севереном
булевару број 3. У случају да потрошач жели да комплетну услугу изврши ЈКП
БВК, што подразумева скидање старог водомера и постављање новог, захтев може
попунити још и у Кнеза Милоша број 27 и Данијеловој број 32. То важи
искључиво за водомере које не одржава Водовод, а произвођач је "ЕWТ" или
"INSA".

8

9

Слика 4:Рекламација
10

Слика 5:Основана рекламација
11

Слика 6:Неоснована рекламација
12

7. Закључак
Основно опредељење свих запослених ЈКП "Водовод и канализација" је да
задовоље потребе својих корисника кроз обављање и стално унапређење основне
делатности. Организација ЈКП "Водовод и канализација" је конципирана са циљем
да омогући ефикасну реализацију постављених задатака, водећи рачуна о
интересима свих заинтересованих страна – корисника, запослених, добављача,
локалне заједнице и друштва у целини.
Политика квалитета и пословна политика ЈКП "Водовод и канализација" у целини
усмерене су на сталну бригу за остварење циљева пословања:

разумевањем промена у окружењу и адекватном одговору на те промене
обезбеђењу неопходних ресурса и омогућавању сталног стручног
усавршавања запослених у циљу одговорнијег и поузданијег деловања у
контексту остварења пословних циљева предузећа.

Право и обавеза сваког запосленог је да учествује на унапређењу квалитета у
Предузећу кроз тражење могућности за унапређење процеса рада и активног
залагања за повећање своје компетентности, знања и искуства.

13

8. Литература

1.
2.
3.
4.

Слободан Миленковић, Водовод и канализација зграда,
ГАФ Ниш, 1994. год
http://bvk.co.rs
http://media.etsbor.edu.rs
http://www.beograd.rs

14

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful