Mozda malo vise da sa strane ti govoris o mojim teorijama a ne ja. Obadve se potpisujemo ili samo ti, mozda bolje.

TELESNA PSIHOTERAPIJA

ta je telesna psihoterapija? Telesna psihoterapija se zasniva na razliitim i eksplicitnim teorijama funkcionisanja duha i tela koje uzimaju u obzir kompleksnost itavog sistema interakcija izmedju tela i duha. Zajednika bazina pretpostavka je da postoji funkcionalno jedinstvo izmedju duha i tela i da je telo celokupna linost. Telo ne znai samo somu i ne znai da se moe odeliti od duha tj. psihe. Mnogi pristupi u psihoterapiji dotiu ovu oblast. Telesna psihoterpija je smatra fundamentalnom. Inspirator i protagonista ove vrste terapije je Wilhelm Reich. Njegov uticaj moemo sagledati na dva nivoa: iri - civilizacijski i ui psihoterapeutski. Sve je oiglednije da je Rajh tok cele nae civilizacije usmerio u boljem pravcu u smislu stvaranja manje represivnog drutva, uvoenju principa samoregulacije, pojanjavanju uloge seksualnosti, razjanjenju straha od zadovoljstva (ija spoznaja nije jo uvek sasvim zaivela u javnosti), zasnivanja ekoloke svesti, inicijaciji velikih promena u vaspitanju dece koje su vodile stvaranju humanijeg drutva itd. Sve je oiglednije da je Rajh tok cele nae civilizacije usmerio u boljem pravcu u smislu stvaranja manje represivnog drutva, uvoenju principa samoregulacije, pojanjavanju uloge seksualnosti, razjanjenju straha od zadovoljstva (ija spoznaja nije jo uvek sasvim zaivela u javnosti), zasnivanja ekoloke svesti, inicijaciji velikih promena u vaspitanju dece koje su vodile stvaranju humanijeg drutva itd. Na polju psihoterapije njegov uticaj je u osmiljavanju prvih postavki tehnika psihoterapije, analize karaktera, principa rada sa otporima, principa rada sa energijom, uvoenju neverbalnog kanala komunikacije. Njegove brilijantne inovacije su postale sastavni deo veine psihoterapija bez obzira da li se autorstvo spominje ili ne. Mogli bismo da kaemo da se njegova etiologija bazira na shvatanju toka ivotne energije, njenim blokadama i oivljavanjima. Rajh osea da mora stalno da nas podsea da prihvatamo ivot i nau spontanost. Po njemu, osnovni uzrok bolesti lei u nama samima. Pesniki reeno, bolest je sveti gnev ivog organizma (kome se svakodnevnom represijom izvitoperuje ivot)

Seksualnost i blaenstvo Reich je formulisao tabu seksualnosti kao neto to naruava fiziko a i psihiko zdravlje. Prof dr Ljiljana Klisic je Usmerila sam nau panju na postojanje jo dubljeg tabua - tabua blaenstva koji je u osnovama nae potroake civilizacije i odrava nae otuenje na dubljem nivou. Prof dr Ljiljana Klisic postavlja TEORIJU RAZVOJA AGRESIJE U MOC KOJA NUDI NOVA RESENJA U VELIKOM DRUSTVENOM PROBLEMU SUZBIJANJA NASILJA ... ITD Prof dr Ljiljana Klisic POSTAVLJA teoriju razvoja orgazma. Praksa joj je pokazala da, iako o tome javno ne pricaju, ljudi u toj oblati imaju velikih problema i zbunjenosti..... Teorija razvoja orgazma smatra da se orgazam razvija paralelno sa razvojem svesti i da se praenjem razvoja orgazma moe istraivati i meriti i sam razvoj svesti. Sa psiholoke take gledita, svest je psiholoka funkcija koja se razvila iz potrebe odlaganja reakcija, zbog adaptacije i preivljavanja, a glavna namena joj je poveanje stepena slobode u donoenju odluka. Mi istiemo da postizanje tog cilja moe biti praeno predivnim nagradama - ekstazom i blaenstvom. Sutina razvoja orgazma i jeste uenje odlaganja neposredne, instiktivne reakcije i poveanje stepena slobode u donoenju odluka. Merenja pokazuju da, kako se razvijaju, orgazmi postaju dui, kontrakcije se deavaju u dubljim nivoima tkiva, a same kontrakcije postaju izmenjene i rastegnute, lui se vie endorfina, modani talasi sve vie lie na one koje dobijamo pri meditaciji, i sukcesivno se otvara dublji unutranji sloj obrade informacija. Sa psiholoke take gledita, svest je psiholoka funkcija koja se razvila iz potrebe odlaganja reakcija, zbog adaptacije i preivljavanja, a glavna namena joj je poveanje stepena slobode u donoenju odluka. Sutina razvoja orgazma i jeste uenje odlaganja neposredne, instiktivne reakcije i poveanje stepena slobode u donoenju odluka. Odlaganje neposredne reakcije omoguava nastanak fenomena koji se konstatuju objektivnim merenjima i mogu se istraivati i meriti u skladu sa pravilima naune metodologije istraivanja. Klasifikacija stupnjeva orgazma bi mogla da ,u svom najgrubljem obliku , ovako da izgleda : jednostavni, blokirani, zreli, nedualni. Znai, od poetnog stupnja - jednostavnih, prostih orgazama, slinih ivotinjskom nivou, pa preko privremenih blokada, uenjem odlaganja neposredne reakcije, sadravanja i kanalisanja, tek dolazimo na ljudski nivo

zrelosti i slobode u donoenju odluka , koji se na kraju , usklaivanjem, pretvara u boanski nivo potpunog jedinstva sa svim to postoji. Zbog toga teorija razvoja orgazma i tvrdi da je funkcija orgazma psihiko i fiziko zdravlje, kao i produetak vrste, a funkcija blaenstava je da nas na socijalnom nivou vodi ka jednoj humanijoj civilizaciji a na individualnom nivou - razvoj svesti.

Radix Mnogi Rajhovi uenici su nastavili njegovu teoriju. Jedan od znaajnijih sledbenika jeste Keli. Njegovo uenje se bazira na konceptu ivotne sile koju on naziva radix. On svoj rad ne naziva psihoterapijom, ve ga naziva edukacijom o oseanjima i smislu ivota. Ljude koji mu se obraaju za pomo on takoe ne naziva pacijentima, nego studentima. Dakle, on ne smatra da je re o bolesti kada se radi o tzv. neurotiarima, ve on te tegobe tumai kao zastoj u psihikom rastu koji se odgovarajuom edukacijom moe prevazii. Cilj radix edukacije je otvaranje kapaciteta za proivljavanje dubokih spontanih emocija (to se zove edukacija o oseanjima) i rast u sposobnosti da se ivi svrhovito (to se zove edukacija o svrsi). Pre nego to zapone edukaciju o oseanjima, ovek mora da odlui da li hoe da ivi punim ivotom ili ne. To znai da moe odabrati ili da ivi kao do tada, sniavajui nivo oseanja da bi izbegao bol, sa saznanjem da isti proces koji slabi bolna oseanja, slabi i ona koja predstavljaju radost i uivanje, ili da zaista ivi svoj ivot oseajui i bol i radost u punoj meri. Ukoliko se odlui za pun ivot, onda se radi na ponovnom uspostavljanju sposobnosti za izraavanje blokiranih emocija: radost, bol, tuga, uas, ljubav, bes, oaj, srea itd. Represivnim vaspitanjem dete je dresirano da prestane da osea mnoge emocije i da prestane da ih izraava. Dete ne sme da pokae bol kada ga neto boli, nego mora da bude vedro i spokojno pod okriljem svojih roditelja koji nemaju vremena za njegove bolove, nego su okupirani brojnim zahtevima, nesposobni da odaberu samo neke od njih i posvete im se, ve otueni od svojih ciljeva, kompulzivno nastoje da sve postignu, zahtevajui od deteta to isto. Represivnim vaspitanjem dete je dresirano da prestane da osea mnoge emocije i da prestane da ih izraava. Dete ne sme da pokae bol kada ga neto boli, nego mora da bude vedro i spokojno pod okriljem svojih roditelja koji nemaju vremena za njegove bolove, nego su okupirani brojnim zahtevima, nesposobni da odaberu samo neke od njih i posvete im se, ve otueni od svojih ciljeva, kompulzivno nastoje da sve postignu, zahtevajui od deteta to isto Takvo dete, primorano da sputava izraavanje svojih emocija postepeno gubi sposobnost da ih uopte izrazi i onda kada to hoe. U radix edukaciji o oseanjima se ponovo probija put za izraavanje zaboravljene emocije. Na primer, mukarci esto blokiraju izraavanje tuge i slabosti, a ene agresije i jaine. Poto se uglavnom radi o veoma burnom ispoljavanju emocije svi se veoma uplae kada taj proces otpone ili kada vide druge koji su uli u svoja oseanja. Taj est strah za one koji ne umeju da se predaju spontanom toku emocije, uobliava se u strah od gubitka kontakta sa realnou, ili odlaska u psihozu, ili u strah da se ne povredi ili da ne povredi nekoga drugog itd. Meutim, godine praktikovanja ove metode su pokazale da jo nijednom niko nije otiao u

psihozu niti nekog povredio. Ipak, ono to stvarno predstavlja rizik u ovom radu je da posle poboljanog kontakta sa samim sobom ovek oseti svu dosadu i mizeriju dosadanjeg sigurnog i umrtvljenog ivota i poeli da ga menja. Mogue je da mu stari posao vie ne odgovara, mogue je da mu stari prijatelji gube privlanost ili da mu brani partner vie ne odgovara. ovek je onda primoran da uloi napor da bi ostvario nain ivota koji ga vie ispunjava. Oni koji se odluuju za radix rad, treba da budu svesni da su odluili da se otvore u jednom svetu koji je iracionalan, u jednoj protiv ivota orjentisanoj civilizaciji, smatra Keli. Blokovi i mehanizmi odbrane postoje sa razlogom jer tite od bola mada time i umanjuju radost.

2. i 3. strana Telesna psihoterapija se bazira na razvojnom modelu, teoriji linosti, hipotezama o poreklu poremeaja i promena, kao i na bogatim i raznovrsnim dijagnostikim i terapeutskim tehnikama koje se upotrebljavaju u terapeutskoj relaciji. Postoji mnogo razliitih i ponekad sasvim razdvojenih pristupa unutar telesne psihoterapije, kao to ih ima u drugim granama psihoterapije. Ova vrsta terapije je takodje i nauka koja se razvila u poslednjih sedamdeset godina na bazi rezultata istraivanja u biologiji, antropologiji, etiologiji, neurofiziologiji, razvojnoj psihologiji, neonatologiji, perinatalnim studijama i mnogim drugim disciplinama. Izuzetno je irok spektar verbalnih i neverbalnih tehnika koje se upotrebljavaju u okviru telesne psihoterapije i neke od tih tehnika upotrebljenih na telu ukljuuju dodir, pokret i disanje. Stoga postoji veza sa nekim telesnim terapijama, somatskim tehnikama i nekim komplementarnim medicinskm disciplinama, ali mada one mogu takodje ukljuivati dodir i pokret, one su veoma razliite od telesne psihoterapije. Telesna psihoterapija naglaava kontinuitet i duboku vezu u kojoj svi psiho-korporalni procesi doprinose, u ravnopravnom odnosu, organizaciji

linosti. Nema hijerarhijskog odnosa izmedju duha i tela, izmedju psihe i some. Oboje su funkcionalni i sastavni delovi celine, kao i interaktivni aspekti te celine. Direktno i indirektno telesni psihoterapeut radi sa osobom (linou) kao sa sutinskim utelovljenjem mentalnog, emocionalnog, socijalnog i duhovnog ivota. On/ona potpomae unutranje samoregulativne procese i tanu percepciju spoljanje realnosti. Kroz svoj rad telesni psihoterapeut omoguava otuenim delovima linosti da postanu osveeni, prihvaeni i integrisani delovi selfa. Predmet ove psihoterapije je prouavanje interakcije izmedju klijentovih mentalnih reprezentacija i njihovih telesnih fenomena. Fokusira se na to kako telesni fenomeni mogu da poboljaju sadanje psihoterapeutsko znanje, tehnike i razumevanje. U telesne fenomene spadaju miicna aktivnost, disanje, poloaj tela, miine tenzije, neverbalna komunikacija, itd. Jedan od glavnih fokusa je psihosomatska integracija individue, a to podrazumeva razmatranje svih aspekata uma, tela i, u nekim sluajevima, duha.

Karakteristike telesnih psihoterapija : Poto se telesna psihoterapija sastoji od vie pristupa i kola, a diskusije o zajednikoj teoriji za psihoterapiju nisu jo zavrene u akademskim krugovima, izdvojiemo glavne zajednike teorijske principe za sve moduse ove psihoterapije: Teorija oklopljavanja: Polazi se od pretpostavke da je ljudsko bie, pre rodjenja, u osnovi otvoreno, receptivno, netraumatizovano. Proces porodjaja, jake tenzije koje prethode rodjenju, kao i traume u ranom uzrastu podstiu proces oklopljavanja, odbrane i emocionalne represije. U zavisnosti od prisustva ili odsustva ljubavi, topline i razumevanja u okruenju ove e se traume ili spontano, prirodno razreiti ili e se pojaati. Nerazreene traume se uvruju i somatizuju i postaju osnova za neuroze, psiholoke probleme ili disfunkcionalna ponaanja. Shvatanje da intervencija na somatskom nivou utie na psihiki nivo i obrnuto. Konkretno, somatska intervencija bilo putem masae, vebi telesne svesnosti, dodira, rada na disanju, itd. uticae na emocionalni, spiritualni i kognitivni aspekt linosti. Terapijski odnos u ovoj psihoterapiji se sastoji od verbalne podrke klijenta zajedno sa nekim oblikom somatske intervencije. Ljudsko bie kao energetski sistem: postoje razlike medju pojedinim modalitetima telesne psihoterapije u shvatanju o tome da li treba ili ne treba eksplicitno objanjavati koncept ivotne energije da bi se razumelo telesno i psihiko iskustvo. Ve vekovima se ljudsko bie shvata kao energetski sistem. Joga, borilake vetine, grka medicina, kineska akupunktura, kao i mnoge druge oblasti baziraju svoju praksu na pojmu tela

kao protonog energetskog sistema. U ovo se uklapa Frojd sa svojim shvatanjem libida, kao i Rajh sa bioenergijom. Sa zamenom Njutnove fizike kvantnom i Ajtajnovom relativnou umesto apsolutnog poimanja prostora i vremena shvatanje materije i energije je dobilo novu dimenziju - medjusobnu zamenljivost, pretvaranje jednog u drugo. I to ne samo na nivou fotona - estice ili talasa, vec i u telu ljudskog bia. Ove nove paradigme, koje ukljucuju koncepte poput samoorganizujuih sistema, vezuju ive bioloke sisteme za fiziku i dovode u sumnju mehaniko shvatanje prirode. To su neke od paradigmi sa kojima mnogi telesni psihoterapeuti intuitivno i empatiki rade. Pojmovi poput bioenergije ili telesne energije postoje ve stotinama godina, kao npr. i energija u kineskoj akupunkturi ili iatsu, u opteprihvaenim tretmanima ak i od savremene medicine. Ve vekovima se ljudsko bie shvata kao energetski sistem. Joga, borilake vetine, grka medicina, kineska akupunktura, kao i mnoge druge oblasti baziraju svoju praksu na pojmu tela kao protonog energetskog sistema. U ovo se uklapa Frojd sa svojim shvatanjem libida, kao i Rajh sa bioenergijom. Holistiko stanovite: prihvata se opredeljenje humanisticke psihologije koja je odbacila Dekartov rascep ljudskog bia i i podrava stav da je ovek sinteza due, tela i duha. Dakle, naglaava se povezanost uma i tela i insistira se na metodama koje podravaju to jedinstvo. Uz to, prihvataju stav koji vodi poreklo jo od Spinoze po kome psihu ine odnosi izmedju organizma i njegove sredine. Te relacije simultano ukljuuju: a) mentalne reprezentacije, b) fizioloko uzbudjenje, c) komunikativni uticaj, d) feed-back mehanizam pomou kojega se ui. Dodir i neverbalna komunikacija: Dodir je od sutinskog znaaja za ovu teoriju i odvaja je od drugih teorija psihoterapije. Ranije je vanost dodira bila samo indirektno dokazana, ali novim rezultatima istraivanja ekipe Prof. Kerstin Moberg, dugim 20 godina sa preko 400 naunih radova, dobijamo direktnu naunu potvrdu ogromne vanosti dodira i pozitivnog dejstva koje izaziva u organizmu. Njena najnovija knjiga objanjava kako oxitocin koji se lui prilikom dodira ima toliko vaan relaksirajui i lekoviti uinak. Ranije je efikasnost dodira indirektno potvrdjena, odnosno, postoji mnogo obimnih ali nespecifinih istraivanja na tu temu. Npr. Hunter i Struve, 1997, ili Bonnet i Millet, 1971, su pokazali da dodir ima snaan uticaj na psihofiziologiju, kao i kako se odredjene forme dodira razlikuju u uticaju. Prikupljeno je mnogo klinikog znanja medju telesnim psihoterapeutima koji koriste dodir. Dodirivanje angauje, sem korteksa, i limbiki sistem i druge primitivnije nekortikalne strukture. Smatra se da i na taj nain, putem dodira, terapeut je u stanju da komunicira sa celom osobom i to znatno vie nego u iskljuivo verbalnoj terapiji. U telesnoj psihoterapiji ne postoji iskljuivost. Poto se ona fokusira na linost kao celinu a to znai da verbalna interakcija ima isti znaaj kao i telesni fenomeni i ostali neverbalni izvori informacija i komunikacija.

Dodir je od sutinskog znaaja za ovu teoriju i odvaja je od drugih teorija psihoterapije. Ranije je vanost dodira bila samo indirektno dokazana, ali novim rezultatima istraivanja ekipe Prof. Kerstin Moberg, dugim 20 godina sa preko 400 naunih radova, dobijamo direktnu naunu potvrdu ogromne vanosti dodira i pozitivnog dejstva koje izaziva u organizmu. Puno je uradjeno na etici dodira. Cilj je bio klijentova dobrobit i zatita. Da se postavi sistem po kome e klijent dobiti mnogostruka pozitivna dejstva dodira a biti zatien od bilo kakve zloupotrebe ili seksualnog iskoriavanja. Posle ogromnog broja diskusija u strunim krugovima, pogotovo sa najpoznatijim psihoanalitiarima, niza vrlo interesantnih lanaka i analiza (neke smo predstavljali na domaim kongresima), postavljen je sistem pravila koja su celu problematiku podvela pod kontrolu. Oformljeni etiki komiteti u svakom Udruenju telesnih psihoterapeuta, pored ostalog, vode rauna o pravilnoj primeni postavljenih normi spolja i nivoa unutranje zrelosti. Bioloki pristupi: bioloki modeli su konzistentni i podravaju stav o jedinstvu tela i uma. Brojna istraivanja su pokazala da je psihopatologija znatno povezana sa fiziolokim i biohemijskim fenomenima (ona su podstakla razvoj psihijatrijske farmakoterapije). Brojna literatura na tu temu jasno pokazuje da od antitela do hormona, od hormona do neurologije, od neurologije do raspoloenja, od raspoloenja do ponaanja, od ponaanja do okoline, od komunikacije do percepcije i od percepcije nazad do biohemije postoji kompleksna mrea odnosa koji utiu na razvoj psihopatologije. Telesna psihoterapija pokuava da proiri domen uticanja ukljuivanjem ponaanja kao i uticajem ponaanja na: a) fiziologiju b) raspoloenje c) svest d) komunikacijske stavove.

ta je zdravlje u telesnoj psihoterapiji? Etiki i praktino, u ovoj vrsti psihoteraije, ne zastupa se bilo koji od apsolutnih, idealnih kriterijuma zdravlja koji bi se smatrali indikatorom za zavravanje psihoterapije. Cilj, u tom kontekstu, moe da se opie kao oslobadjanje od bola, neprijatnosti ili neuspenih naina samoregulacije. Klijent je glavna determinanta uspenog zavretka terapije. To znai da se, uopteno gledajui, konana odluka bazira na klijentovim oseanjima o samome sebi i samoproceni o znaajnom (tj. u meri koja moe da se izrazi pragmatikim konceptom dosta dobrom) poboljanju svog stanja. Medjutim, ovaj subjektivni doivljaj esto prati i osveivanje klijentove istorije i njenog uticaja, uravnoteenije prihvatanje te istorije i njenih glavnih protagonista, esto i poboljanje porodinih odnosa, vee zadovoljstvo svojim poslom,

poveano oseanje adekvatnosti, kompetencije i potencijala, dublji kontakt sa emocijama i unutranjim oseanjima, snaniji osecaj selfa i samopouzdanja. Terapeut takodje moe da registruje da je klijent unapredio sliku o sebi, da mu je telesno dranje uspravnije, lake i bre se oputa, adekvatnije savladjuje stres, adekvatno ispoljava emocije; klijent vrlo esto izgleda zdravije, sa energizovanijim licem i koom, snanijim i prirodnijim glasom i obino je aktivniji u iznalaenju zdravijeg ivotnog stila. Terapeut po zavretku terapije moe da registruje da je klijent unapredio sliku o sebi, da mu je telesno dranje uspravnije, lake i bre se oputa, adekvatnije savladjuje stres, adekvatno ispoljava emocije; klijent vrlo esto izgleda zdravije, sa energizovanijim licem i koom, snanijim i prirodnijim glasom i obino je aktivniji u iznalaenju zdravijeg ivotnog stila.

Principi rada u telesnoj psihoterapiji V.Rajh, u svom radu, naputa jezik objanjenja koji se bavi dijagnozama, analizama, kategorizacijom i klasifikacijom jer taj jezik potie iz glave i obino slui kao odbrana protiv svesnosti o znaaju tela. On se hvata u kotac sa energijom tela koristei jezik istraivanja koji je otelotvoreni jezik, pomae oveku da se povee sa svojim iskustvima i sa iskustvima drugih. Terapija, uopte, koristi tri jezika sistema ili dijaloga: jezik rei, jezik tela i, kao trei, dijalog izmeu ta dva jezika. Psihoanalitiari, primarno, koriste jezik rei, rahijanski terapeuti istiu jezik tela. Telesni terapeuti moraju da razumeju dijalog izmeu rei i telesnih ekspresija i usmere osobu da napusti jezik objanjenja i naui jezik istraivanja. Etiologija veine problema klijenata je konstantna represija koja esto zapoinje jo u ranim danima, a obuhvata i seksualnu i fiziku i emocionalnu i psiholoku represiju. Ona se manifestuje na telu u vidu psihosomatske memorije u viestrukim slojevima. Poto ljudi nisu glave koje hodaju, ve imaju i tela, ne moemo da ignoriemo telesne procese koji su fizioloka osnova mnogih tzv. duevnih poremeaja. Telesna psihoterapija, koja objedinjuje rad na telu i umu, moe da bude vrlo efikasna u ponitavanju ovih ustaljenih obuzdavanja i u oslobaanju tela i uma od represivnih efekata. Konani cilj je osloboditi ivotnu energiju i usmeriti je u pravcu jasnoe, slobode, ljubavi, potenja, empatskog potovanja i radosti. Jedan od zadataka telesne psihoterapije je da pomogne oveku da doe do svojih oseanja i da ih artikulie, da se od otuene karakterne strukture pomeri ka proivljenoj komunikaciji i kontaktu. Oslobaanje ivotne energije kroz telesni rad stvara visok energetski potencijal i kreira pulsaciju koja je preduslov produbljivanja odnosa sa drugim ljudima. Nije cilj da se eksplodira ve da se pulsira, nije cilj act-out ve act-in. Vano je da ovek naui da kae ono to misli i da misli ono to kae; da osea ono ta govori i da govori ono to osea. Ako osoba govori jedno a njeno

telo drugo, telesni terapeut postaje prevodilac izmeu jezika rei i jezika tela, otvara dijalog izmeu njih, integrie govor i oseanja, pokret i zvuk, ton glasa i ton miia. Na taj nain pomae stvaranju kvalitetnije komunikacije izmeu glave i trupa i energija moe lako da se kree u oba pravca - od glave ka trupu, od trupa ka glavi. Tako se uspostavlja vertikalno spajanje, tj. celovitost jedne osobe. U susretu dve osobe dolazi do horizontalnog spajanja: re na re, telo na telo, srce na srce. Taj prenos energije izmeu dve osobe je ukrten. Prvo se uspostavlja vertikalno a zatim horizontalno spajanje. To predstavlja energetski most izmeu dva oveka, sa dve strane: ja ka tebi, ti ka meni. Kada je taj most dobro uspostavljen govorimo o istinskom slaganju dve osobe. Energija tee slobodno u dva pravca, kreira istu komunikaciju, efektivnu radnu sposobnost, razmenu humanosti i rast koji donosi zadovoljstvo. Tada moemo govoriti o pravom transferu. Ako taj most nije dobro uspostavljen onda je komunikacija uznemirujua, blokirana, zavodljiva i manipulativna, previe pasivna ili previe aktivna, u svakom sluaju nekvalitetna. U susretu dve osobe dolazi do horizontalnog spajanja: re na re, telo na telo, srce na srce. Taj prenos energije izmeu dve osobe je ukrten. Stvara se energetski most izmeu dva oveka, sa dve strane: ja ka tebi, ti ka meni. Kada je taj most dobro uspostavljen govorimo o istinskom slaganju dve osobe.

Tehnike Iako se radi o posebnoj grani psihoterapije, i ona sama obuhvata itav niz razliitih i, ponekad, potpuno odvojenih pristupa. Njihov zatitni znak je rad na telu koji podrazumeva dodir, pokret, disajne tehnike. U tom kontekstu postoji povezanost sa telesnim terapijama, somatskim tehnikama i nekim komplementarnim medicinskim disciplinama, ali isto tako i sutinske razlike. Ova psihoteraija se razlikuje od isto telesnih tehnika, poput masae i fizioterapije, ili isto verbalnih, kao to je psihoalaniza, u tome sto se koncentrie na interakcije izmedju klijentovih mentalnih reprezentacija i njihovih telesnih fenomena. Jedan od glavnih fokusa je psihosomatska integracija individue, a to podrazumeva razmatranje svih aspekata uma, tela i, u nekim sluajevima, duha. U telesnoj psihoterapiji postoje izuzetno bogate i razvijene kako verbalne tako i neverbalne tehnike, metode i modaliteti. One su nastale kao rezultat isprepletanih uticaja njenih osnivaa, komunikacije sa dodirnim naunim disciplinama ali i bogatstvom koje se otvara posle integracije tela i duha. Izuzetna snaga i bogatstvo ovih tehnika je omoguila da se samo u Evropi oformi oko 50 kola telesne psihoterapije sa svojim specifinostima. Ipak, sve one potuju osnovne odrednice i karakteristike telesne psihoterapije kao grane psihoterapije, glavne principe rada, zajedniku definiciju i zajedniki etiki kodeks.

4. Strana Indikacije za TP Uopte, to se tie indikacija, sve vrste telesne psihoterapije naglaavaju holistiki nain miljenja, tj. na sve psihike probleme se gleda kao na posledicu karakternog i muskularnog oklopa u sklopu jedinstva duha i tela a u skladu sa tim jedinstvom i njegovim zakonitostima se pristupa tretmanu. (Zato je prevodjenje u dijagnostike kategorije pomalo vetako za telesnog terapeuta i ustupak konvencijama vrlo ograniene upotrebljivosti.) Radi se sa razlicitim tipovima klijenata: psiholoko-psihijatrijskim klijentima; granicnim, traumatizovanim i adiktivnim klijentima; klijentima sa psihosomatskim simptomima; svim tipovima psihoneurotinih i karakteroloki izmenjenih klijenata; sa tzv. zdravim klijentima koji ele da unaprede ivotne vetine, odnose, seksualnost, komunikacijske vetine ili psihosomatsko funkcionisanje. Specifine grupe klijenata ukljuuju razliite vrste umetnika, sportiste, decu, adolescente, povratnike sa hospitalnog leenja, rtve udesa i posttraumatskog stresnog poremeaja, alkoholiare i narkomane u apstinenciji i oporavku, ljude sa problemima telesne slike (poremeaj ishrane), itd. Iskustva pokazuju da se telesne psihoterapije mogu takodje vrlo uspeno kombinovati sa verbalno orijentisanim psihoterapeutskim usmerenjima. Uopte se smatra da je telesna psihoterapija dobro zasnovana i efikasna pomo u sluajevima emocionalnih, mentalnih ili psiholokih problema, pogotovo tamo gde je u znaajnoj meri ukljueno telo, bilo da proces te osobe utie na telo ili da se doivljava u telu ili rezultira u fizikim ili

psihosomatskim simptomima. Ova psihoterapija se moe upotrebiti bilo za otklanjanje simptoma ili da bi se steklo razumevanje procesa koji se odvija. Ona je takodje dobar put za psiholoki rast i emocionalno sazrevanje. Uopte se smatra da je telesna psihoterapija dobro zasnovana i efikasna pomo u sluajevima emocionalnih, mentalnih ili psiholokih problema, pogotovo tamo gde je u znaajnoj meri ukljueno telo, bilo da proces te osobe utie na telo ili da se doivljava u telu ili rezultira u fizikim ili psihosomatskim simptomima. Ova psihoterapija se moe upotrebiti bilo za otklanjanje simptoma ili da bi se steklo razumevanje procesa koji se odvija. Ona je takodje dobar put za psiholoki rast i emocionalno sazrevanje.

Efikasnost primene TP Mada se poeci telesne psihoterapije vezuju za intuitivan pristup i empatiju, savremena nauna validacija nam nudi ogroman broj publikacija,istraivanja, studija sluajeva, trening izvetaja, antologija, klinikih evidencija,projekata, akademskih objavljivanja, itd. Naravno, ogranienja koja se odnose na istraivanja u psihoterapiji uopte vae i ovde zbog velikog broja faktora koje treba podvesti pod kontrolu. Zbog toga su istraivake studije primorane da specifikuju pitanja cilja, uzorka, uslova, itd, to oteava uoptavanja i zakljuivanja o globalnoj efikasnosti. Ipak, desetine specifinih istraivakih studija potvrdjuju da telesna psihoterapija ima efekat dobrobiti jedne ili druge vrste. Efekti poboljanja su pronadjeni u istraivanjima dece, studenata koleda, odraslih, ambulantnih pacijenata, hospitalizovanih, belih, crnih itd. Efekti poboljanja se odnose na: poveanje ivotnog zadovoljstva, poboljanje stava o sebi i drugima, poboljanje stava prema svom telu, poboljanje lokusa kontrole, poboljano seksualno funkcionisanje, smanjena anksioznost, poboljani odnosi, itd. Efekti poboljanja su pronadjeni u istraivanjima dece, studenata koleda, odraslih, ambulantnih pacijenata, hospitalizovanih, belih, crnih itd. Efekti poboljanja se odnose na: poveanje ivotnog zadovoljstva, poboljanje stava o sebi i drugima, poboljanje stava prema svom telu, poboljanje lokusa kontrole, poboljano seksualno funkcionisanje, smanjena anksioznost, poboljani odnosi, itd. Velika istraivanja, sprovedena irom Amerike i celog sveta o neurobiologiji traumatskog iskustva i procesovanju traume kroz somatsko

iskustvo kao i procene uspenosti tretmana, nedvosmisleno ukazuju na nezamenljivu i kljunu ulogu Telesne psihoterapije u tretmanu trauma. I tako, polako, na bazi naunih istraivanja, Telesna psihoterapija se sa dosadanje margine pomera u jednu od glavnih struja u psihoterapiji. Trenutno je u toku jedna ogromna, viegodinja studija o efektima telesne psihoterapije na univerzitetima u Tubingenu i Hajdelbergu. Dosadanji rezultati obradjivani od 1999 pa na dalje, ukazuju na visoku efikasnost telesne psihoterapije u prirodnim uslovima ambulantnog tretmana. Vrste problema kao to su anksioznost, depresija, somatske albe, samoefikasnost itd, tretirane su telesnim psihoterapijama. Efekti tretmana su pokazali uspenost ne samo na statistikom nego, jo vanije, na klinikom nivou znaajnosti. Ova i sline studije treba da olakaju prevazilaenje predrasuda i strahova od dubina sopstvene prirode kao i da upoznaju sa ovom , inae u strunim krugovima relativno nepoznatom granom psihoterapije. U naoj zemlji, jo od 1976, razvijamo posebnu kolu telesne psihoterapije koju smo nazvali Telesna psihoterapeutska sinteza ili, skraeno, TePsinteza. Na nju su uticale neke kole telesne psihoterapije kao to su Radix, Vegetoterapija, Biosinteza, Bioenergetika, Bodynamic, Srna telesna psihoterapija itd. ali i bogata tradicija naih naroda u prihvatanju dodira i neverbalnoj ekspresiji. Poto je u naoj narodnoj tradiciji dodir pozitivno vrednovan i upotrebljivan mnogo vie nego u zapadnim kulturama, mi se trudimo da i dalje razvijamo tu sintezu i kreativno je unapredimo. Ipak, evidentno je da se ak i nai ljudi teko nose sa civilizacijskim zidom straha od sopstvene telesnosti.

Prof. Dr.sci med Ljiljana Klisi, edukator akreditovane postdiplomske kole za telesnu psihoterapiju (011) 2667-357 i Dragana Miletic, apsolvent psihologije i student Telesne psihoterapije