UNIVERZITET U SARAJEVU FAKULTET ZA SAOBRAĆAJ I KOMUNIKACIJE ODSJEK Saobraćaj ________________________ SMJER Cestovni_________________________ PREDMET Pravo u transport_________________

Tema: Saobraćajne organizacije – javna preduzeća

Mentor: Red.prof.dr.Hilmija Šemić Viši asistent/asistent: Mr. Alem Ĉolaković dipl.ing

Kandidati: Rijad Selimović (CS) Anel Topalović (CS)

Sarajevo,mart 2013.

Pojam i vrste javnih preduzeća Definiciju javnog preduzeća. Javna preduzeća u našoj zemlji.Formiraju se u oblastima interesantnim za državu kao što su (elektroprivreda. TakoĊer. TakoĊe bitno je napomenuti da su javna preduzeća predmet posebne zakonske regulacije. - 1 ŠEMIĆ HILMIJA. posluju kao društva sa ograniĉenom odgovornošću i kao akcionarska društva. 3) nadzorni organ. 2) direktor. definicija javnog preduzeća glasi: preduzeća od posebnog društvenog interesa . Bihać 2000. Pravni fakultet Univerziteta u Bihaću. osnivanje i poslovanje javnih preduzeća. kao organ upravljanja. javlja razlika u zastupljenosti javnih preduzeća u privredama razliĉitih zemalja. utvrdio je Zakon o javnim preduzećima. On propisuje sve detalje vezane za pojam. 2 . U skladu sa odredbama tog zakona. kantonu i F/BiH. koji im omogućava država ili da imaju svojstva prirodnog monopola. kao i da je njihovo poslovanje u javnom interesu. Upravni odbor i direktor javnog preduzeća ĉine upravu javnog preduzeća.koja obavljaju djelatnost proizvodnje i prometa odreĊenih proizvoda i pružanja usluga koje su nezamjenjiv uslov života i rada graĊana u općini. Pojmovi „esencijalna dobra“ i „javni interes“ su nedovoljno precizni. zbog razliĉitog pravnog statusa tih preduzeća. Osnivaĉkim aktom ili statutom javnog preduzeća može se utvrditi da se u javnom preduzeću bira i izvršni odbor direktora. se može reći da je javno preduzeće. uđbenik TRGOVAČKO PRAVO. preduzeće ĉiji je vlasnik država. Javna preduzeća su regulisana kod nas Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju djelatnosti od opšteg interesa.željeznice itd). osnivaju se i posluju u navedenim društveno-politiĉkim zajednicama kao javna preduzeća1. Najbitnije karakteristike javnih preduzeća je da se ona osnivaju sa ciljem da proizvode i alociraju dobra koja su od vitalnog znaĉaja za odreĊeno društvo.1. koja jedinstveno nije usvojena u komparativnim trgovaĉkim pravima. kao organ nadzora. gradu. kao organ poslovoĊenja. Sljedeća karakteristika ovih preduzeća je da su ona najĉešće u privilegovanom položaju. Organi javnog preduzeća jesu: 1) upravni odbor. pa se u zavisnosti od politiĉkih sistema i ciljeva vlasti.telekomunikacije.statusni dio.

subjekti trgovaĉkog/privrednog prava.minimuma osnovnog kapitala. Pored nadležnih državnih organa. elektroprivreda i dr. Za javna preduzeća koja treba da posluju u privatnoj ili mješovitoj svojini. utvrĊuju i sredstva za njegovo osnivanje. .). važe ista zakonska pravila kao i za neke oblike trgovaĉkih/privrednih društava. javno preduzeće se osniva aktom o osnivanju ili ugovorom. u državnoj su svojini. Kao treća mogućnost osnivanja javnog preduzeća jeste tzv. odvoĊenje i deponovanje otpadaka. kojim se utvrĊuju meĊusobna prava i obaveze osnivaĉa. ptt. vrste 3 . izmeĊu ostalog. Akt o osnivanju javnih preduzeća. koje se još nazivaju i djelatnosti od posebnog društvenog interesa. U zavisnosti od vrste i broja osnivaĉa. Tada javno preduzeće posluje u mješovitoj svojini.koja se odreĊuju posebnim zakonom. željeznice.2.osnovano od strane nadležnog organa društveno -politiĉke zajednice. kanton i F/BiH i to na osnovu zakona ili na zakonu osnovanoj odluci odgovarajuće skupštine društveno-politiĉke zajednice.sadrži: imena osnivaĉa. onda se aktom o osnivanju. osnivaĉi javnog preduzeća mogu biti domaća ili strana pravna i/ili fiziĉka lica. Na prirodnim b ogatstvima i dobrima od općeg interesa . pogrebna djelatnost. kada su osnivaĉi nadležni organi društveno-politiĉke zajednice i pravna lica koja posluju u obliku trgovaĉkog/privrednog društva. distribucija gasa.2' Ako javno preduzeće treba da posluje iskljuĉivo u državnoj svojini. pod uslovima utvrĊenim tim zakonom. Javno preduzeće stiĉe status pravnog lica upisom u sudski registar na isti naĉin kao i ostala pravna lica . Osnivanje i poslovanje javnih preduzeća Vrši se na osnovu propisa (kojima se ureĊuju uslovi i naĉin obavljanja djelatnosti koje su nezamjenjiv uslov života i rada graĊana) i Zakona o javnim preduzećima. podatke o nadležnom organu koji zastupa osnivaĉa (kada je osnivaĉ društveno-politiĉka zajednica). Te djelatnosti. Zakon o javnim preduzećima nije utvrdio minimalni ulog osnovni kapital potreban za osnivanje javnog preduzeća. (dd i doo) u pogledu veliĉine sredstava . javni prevoz putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju i dr. mješovito osnivanje. pretežno su iz komunalne oblasti (npr. već je uredio da sredstva za osnivanje obezbjeĊuju osnivaĉi. preĉišćavanje i odvoĊenje otpadnih voda. proizvodnja i distribucija vode. MeĊusobna prava i obaveze društvenopolitiĉke zajednice i javnog preduzeća utvrĊuju se aktom o osnivanju i ugovorom u pismenoj formi. proizvodnje i distribucije toplote. Osnivaĉi javnog preduzeća mogu biti općina. Sredstva kojim posluje javno preduzeće . grad.) i u oblasti privredne infrastrukture (ceste. javna preduzcća imaju samo pravo korištenja. pored ostalog. Tada javno preduzeće posluje u privatnoj svojini i pravno se organizira u jednom od oblika trgovaĉkih/privrednih društava.

Bihać 2000. Ako javno preduzeće posluje iskljuĉivo u državnoj svojini. Za neka pitanja povodom osnivanja . uslove i naĉin prestanka rada i dr. pravni položaj države kao suosnivaĉa identiĉan je pravnom položaju ostalih suosnivaĉa u funkciji upravljanja. naĉin i uslove obavljanja djelatnosti.2 Javno preduzeće za svoje obaveze. 4 . stvorene u obavljanju djelatnosti. izvore i naĉin finansiranja djelatnosti. Naime. Kada javno preduzeće posluje u mješovitoj svojini. koji posluju u privatnoj i mješovitoj svojini. što se utvrĊuje zakonom. drugim propisom ili aktom o osnivanju. Ĉlanove Upravnog odbora imenuje osnivaĉ. koga razmatra nadležni organ društveno-politiĉke zajednice i dr. i direktor. srazmjerno uloženom kapitalu u javno preduzeće.sredstava osnivaĉa za osnivanje - 2 ŠEMIĆ HILMIJA. zakonom ili aktom o osnivanju propisuje se: obavezno donošenje razvojnih planova javnih preduzeća. na statut javnog preduzeća daje saglasnost izvršni organ društveno-politiĉke zajednice. naĉin formiranja i raspodjele dobiti. naĉin sanacije gubitaka. uz saglas-nost izvršnog organa odgovarajuće društveno-politiĉke zajednice. Pravni fakultet Univerziteta u Bihaću. pored navedenog organa upravljanja obrazuje se i drugi organ skupština. što zavisi od oblika trgovaĉkog/privrednog društva (dd i doo). organi upravljanja i rukovoĊenja su upravni odbor. unutrašnju organizaciju. nadležni su skupština (općine. organe upravljanja. veliĉinu sredstava osnivaĉa za osnivanje javnog preduzeća. na osnovu javnog konkursa. firmu i sjedište: uslove koje mora ispunjavati javno preduzeće za obavljanje poslova zbog kojih je osnovano. odnosno ĉlanovi. a direktora imenuje i razrješava upravni odbor.statusni dio. U sluĉajevima kada javno preduzeće posluj e u privatnoj ili mješovitoj svojini. Nadležnost organa upravljanja u javnim preduzećima. meĊusobna prava i obaveze izmeĊu osnivaĉa i javnog preduzeća. kantona i F/BiH). uglavnom je identiĉna nadležnostima tih organa u trgovaĉkim/ privrednim društvima (kod kojih se obrazuje skupština). koji se sastoji od najmanje tri ĉlana.putem podnošenja godišnjeg izvještaja o poslovanju. uđbenik TRGOVAČKO PRAVO.statusa i kontrole poslovanja javnog preduzeća. odgovornost javnog preduzeća za obavljanje djelatnosti i naĉin naknade štete korisnicima proizvoda i usluga u sluĉaju njihovog neizvršavanja. s izvjesnim specifiĉnostima. naĉin formiranja cijena proizvoda i usluga. Pravo upravljanja u javnom preduzeću imaju osnivaĉi. odgo vara svojom cjelokupnom imovinom koja se sastoje od uloga osnivaĉa . grada. pravo kontrole javnog preduzeća u njegovom ispunjavanju javnih interesa i zadataka zbog kojih je i osnovano .djelatnosti. vlada i resorno ministarstvo odreĊenih društveno-politiĉkih zajednica. jer "pravo upravljanja u javnim preduzećima društveno-politiĉka zajednica ostvaruje srazmjerno uloženom kapitalu u javno preduzeće".

javnog preduzeća i sredstava nastalih po osnovu njegovog poslovanja. Prirodna bogatstva i dobra u općoj upotrebi. naroĉito kojim se utvrĊuju porezi na dobit. što odgovara srazmjernom udjelu vlasnika kapitala. kada su Ċata javnom preduzeću na korištenje. za obavljanje pojedinih djelatnosti iz predmeta svog poslovanja. takoĊer. Radi poboljšanja racionalnosti i efikasnosti. promet proizvoda i usluga i ostali posebni porezi. srazmjerna udjelu vlasnika kapitala u ukupnom kapitalu javnog preduzeća. Raspodjela u dobiti javnog preduzeća je. Javna preduzeća i njihova novoosnovana preduzeća posluju u skladu sa zakonskim i drugim propisima koji važe i za druga pravna lica . Statutom i ugovorom utvrĊuju se naĉin i uslovi snošenja rizika i gubitka javnog preduzeća. na osnovu elaborata o opravdanosti i uz saglasnost osnivaĉa. osnovati drugo preduzeće pod uslovima utvrĊenim zakonom. ne ulaze u njegovu imovinu. te ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja za nastale njegove obaveze. obaveze i odgovornosti novoosnovanog preduzeća i javnog preduzeća ureĊuju se aktom o osnivanju tog preduzeća. Prava. 5 .subjekte trgovaĉkog/privrednog prava. javno preduzeće može. niti ulaze u njegovu steĉajnu ili likvidacionu masu u sluĉaju steĉaja ili likvidacije.

Postoje brojni uzroci za ove relativne neefikasnosti.„Some Economics of Property Rights“. Najopštije. koja istiĉe nedovoljnu informisanost vlade ili nadležnih organa za kontrolu efikasnosti javnih preduzeća o uspješnosti i doprinosu menadžera ostvarenim rezultatima. odnosno vlasnicima preduzeća. odnosno udela pojedinaca u tim pravima. str.. Nasuprot tome. Il Politico. vlade nisu u stanju da obezbijede adekvatan stimulativni sistem nagraĊivanja. 6 . Suštinska razlika izmeĊu privatne i javne svojine je u tome što javna svojina nije transferabilna. Promet na tržištu kapitala. utiĉe i na to da javna preduzeća nisu dio tržišta kapitala.A. kada je u pitanju javno vlasništvo pojedinac ne može da mijenja svoja svojinska prava. 4/1965. smanjuje pritisak na glavne menadžere da efikasno upravljaju javnim preduzećima. A.3 Netransferabilnost javne svojine. odnosno javni sektor manje efikasan u odnosu na privatni sektor. A. pa tako gube razne pozitivne uticaje tog tržišta u pogledu efikasnosti javnih preduzeća. jeste agencijska teorija. zakljuĉak velikog broja istraživanja je da su javna preduzeća. kao što je sluĉaj kod drugih oblika preduzeća. svojinska prava predstavaljaju pravo upotrebe resursa. javnog sektora. 3 Alchian. 127-49.A. npr. efikasno upotrebljavaju. 816-29. Prema toj teoriji glavni razlog neefikasnosti leži u nedostacima javne svojine. znatno zaostaju za njihovim kolegama iz privatnog sektora. Teorija svojinskih prava nudi objašnjenje zbog ĉega nastaju ove neefikasnosti javnih preduzeća. Sa stanovišta pojedinca privatna svojina predstavlja pravo jednostrane prodaje ili zamjene svojinskih prava. Druga važna teorija o efikasnosti javnih preduzeća. zamjenu vlasniĉkih prava u javnoj svojini pojedinac kao graĊanin-vlasnik može izvršiti prelaskom iz podruĉja nadležnosti jedne društvene zajednice u nadležnost druge zajednice. ili to može uĉiniti savlaĊujući prektiĉno nesavladive prepreke. TakoĊe prema ovoj teoriji.3. odslikava efikasnost sadašnje uprave i oĉekivanja u pogledu buduće profitabilnosti preduzeća. preštampano u: Alchian. Teorijski. str. Odsustvo ovog tržišta. Ali i pored ovoga. preseljenjem iz jednog u drugi grad. Liberty Press.-Economics Forces at Work. pa napori i zalaganja menadžera javnih preduzeća. i dalje postoji potreba da se sredstva kojima raspolažu. 1977. prava raspolaganja onim dijelom prihoda koji nakon isplate ugovorene cijene svih ulaza preostaje preduzeću. Efikasnost javnih preduzeća I pored toga što se rezultati poslovanja javnih preduzeća ne mogu uvek adekvatno izraziti u novĉanim jedinicama. odnosno konkretnije kada se radi o svojini nad preduzećem.

ova preduzeća mogu koristiti razna odlaganja kao i otpis dugova. Ova preduzeća obiĉno nisu prinuĊena da sredstva pozajmljuju. da menadžeri javnih preduzeća ispunjavaju svoje obaveze samo u mjeri koja je neophodna da se zadovolje postavljeni ciljevi i standardi. pa je ovo još jedan od uzroka slabije efikasnosti javnih preduzeća. To na kraju rezultira time da menadžeri javnih preduzeća. kako bi svojim preduzećima obezbijedili veće budžete. a sa njima i principi efikasnosti. Kod javnih preduzeća. Još jedan oblik relativne neefikasnosti javnih preduzeća je alokativna neefikasnost. Još jednu poteškoću stvara ĉinjenica. privatna preduzeća imaju bolje sisteme kontrole i maksimizi ranja efikasnosti. 7 . Javna preduzeća posluju u dosta povoljnijim uslovima. a preko toga i povećali sopstvene zarade i moć. Manja osetljivost na rizik je takoĊe jedan od faktora koji smanjuje pritisak na javna preduzeća u pogledu njihove efikasnosti. U takvim uslovima. dolazi i do promena direktnih ciljeva javnih preduzeća. u pogledu maksimalne efikasnosti. odnosno slaba zainteresovanost ovih preduzeća da u pogledu koliĉina i kvaliteta proizvoda. dovodi do manje efikasnog korišćenja sredstava u odnosu na privatna preduzeća.Ovo dalje vodi ka tome. oni imaju povoljnije uslove u odnosu na privatna preduzeća. Izvor ovog oblika neefikasnosti jeste ĉinjenica da su javna preduzeća najĉešće u monopolskom položaju. Menadžeri javnih preduzeća takoĊer teže ka povezivanju sa raznim predstavnicima vlasti. ekonomski ciljevi gube svoj znaĉaj. Za razliku od javnih. potencijalni profit koriste da bi zadovoljavali sopstvene koristi. uslijed direktne i indirektne finansijske potpore od strane države. najviše putem stimulativnih sistema nagraĊivanja. Ovo je jedan od velikih problema sa kojima se suoĉavaju javna preduzeća. u pogledu finansiranja i otplata dugova. Odsustvo ili smanjeni pritisak tržišta kapitala na javna preduzeća. Naime veoma je mali rizik od bankrota javnih preduzeća. a ĉak i kad to ĉine. a njihovi ciljevi se teško mogu izjednaĉiti sa neposrednim ekonomskim ciljevima. pa povećanje budžeta postaje samo sebi cilj. da ĉesto sa promenama politiĉkih sistema. Tako i pri otplati dugova. zadovolji zahtjeve tržišta. koja menadžere direktno stimulišu da rade u interesu preduzeća. za kontrolu su zaduženi politiĉari i državni službenici.

uprava (menadžment) . . Upravljanje javnim preduzećima Strukturu odnosno organe javnih preduzeća ĉine: . kao organi upravljanja i . 8 .4.odbor za reviziju. .skupština.nadzorni odbor.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful