SAMONIKLO JESTIVO BILJE

KAKO SE PREHRANITI U PRIRODNIM USLOVIMA?

POVRĆNE BILJKE SALATA HLEBNE BILJKE MASNOĆE ŠEĆER

ZAČINSKE BILJKE ČAJNE BILJKE ZAMENA KAFE ŠUMSKO VOĆE USLOVNO JESTIVE

1. navala — Nephrodium filix mas, porodica Polypodiaceae — paprati (paprat, muška paprat, navalče, pampunka, paprad, praprat, glistna podlesnica, glistovnica). Višegodišnja biljka, visoka 30 do 100 cm. Listovi joj izbijaju pravo iz zemlje i poredani su u krug. Sasvim mladi (prilikom izbijanja) uvijeni su kao puž, a kasnije se razvijaju i postaju dugački, dvostruko izdeljeni i nejednako zupčasti. Pod zemljom se nalazi veliki mesnati podanak. Rasprostranjena je skoro u celoj našoj zemlji, a raste po šumama, od viših brda pa do preko 1500 m nadmorske visine. Sasvim mladi, sočni, nerazvijeni listovi, koji su još uvijeni u spiralu kao puževa kućica, mogu da se upotrebljavaju za spremanje čorbi, variva i pirea u mešavinj sa drugim divljim povrćem. Stariji, razvijeni listovi su čvrsti, sadrže dosta celuloze i smatraju se škodljivim. Podanak (podzemni deo) sadrži otrovne sastojke i ne može se upotrebljavati za hranu. Na mestima na kojima se navala javlja u većoj količini, jedan čovek može za jedan ćas da sakupi do 5 kg nerazvijenih listova. Ako je skupljač neizvežban, može da je zameni sa drugom vrstom paprati, ali je takva zamena bezopasna, jer se i ta vrsta može da upotrebi za jelo.

sličnim ali malo svežijim mestima nego prethodna vrsta. Od nje se razlikuje najviše po tome što su joj listovi sitnije izdeljeni. Mladi listovi sadrže više vitamina od prethodne vrste i upotrebljavaju se za hranu kuvani kao varivo ili bareni kao špargla.

2. ženska paprat — Athyrium filix femina (papratka, sitna navala). Rasprostranjena je skoro u celoj našoj zemlji, na
1

3. bujad — Pteridium aquilinum (velika paprat, bujača, gorska paprat, orlova paprat, stelja, hostni praprot). Višegodišnja biljka, visoka 50 do 150 cm. Veliki listovi su na veoma dugačkim jakim drškama koje su s donje strane ižlebljene. Trouglastog su oblika i dvostruko do trostruko izdeljeni. Veoma je rasprostranjena po celoj zemlji, od nižih brda pa do visokih planina. Raste nа suvljim mestima u retkim, svetlijim šumama, nа proplancima, krčevinama, šumskim čistinama, na zapuštenim planinskim njivama i livadama i sličnim mestima, uvek na kiselom tlu. Često se javlja na velikoj površini i u ogromnoj količini. Mladi, sočni izdanci, brani rano s proleća, nа kojima se listovi još nisu razvili, upotrebljavaju se za spravljanje čorbi, mešanih variva, i sl. Mogu da se upotrebljavaju bez ograničenja i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom sličnom škodijivom biljkom. Na mestima na kojima se bujad javlja u većoj količini, jedan čovek može za jedan čas da nabere do 5 kg mladih izdanaka. Podanak (podzemna stabljika) bujadi sadrži dosta velike količine skroba. Može se vaditi s jeseni ili krajem zime i mleti u brašno, pa tako upotrebljavati kao dodatak sirovinama za spravljanje hleba ili se iz takve mase može ispiranjem izdvojiti skrob.

4. kleka — Juniperus communis porodica Cupressaceae — čempresi (borovica, venja, smreka, brinam, brinje). Četinarski žbun visok 0,5 do oko 3 m, nepravilno razgranat, sa oštrim i uskim zimzelenim listovima (četinama). Vrlo sitni cvetovi razvijaju se u pazuhu listova. Plod je bobica, koja sazreva u jesen i plavičasto-crnkaste je boje. Rasprostranjena je od pobrđa do srednjeg planinskog pojasa u skoro čitavoj našoj zemlji, izuzev primorja. Četine se mogu upotrebiti za spravljanje aromatičnog vitaminskog čaja, a isto tako i bobice, koje sadrže i izvesne količine šećera. Bobice se koriste i kao začin pri spravljanju različitih jela, naročito od mesa divljači. Slično se upotrebljava i podvrsta obične kleke polegla kleka — Juniperus nana која је znatno niža i sa poleglim granama, a raste iznad visinskog pojasa u kome se javlja obična kleka.

su joj grane povijene prema zemlji. Bobice su nešto krupnije od bobica prethodne vrste i kad sazru slične su boje kao i kod prethodne vrste. Rasprostranjena је samo u priobalnom pojasu primorja, ali je ređa od prethodne vrste. Upotreba je kao i kod prethodne vrste.

5. crvena smreka — Juniperus oxycedrus (šmrika, smrčika, crvena borovica, morska borovica). Žbun ili omanje drvo do 5-6 m visine sa kosim naviše usmerenim granama. Slična je predhodnoj vrsti ali је veća i sa krupnijim bobicama crvenkasto-mrkaste boje. Rasprostranjena je u čitavom sredozemnom području, a zalazi i u kopneni deo naše zemlje u sve delove koji se odlikuju većom toplotom i sušnošću (tzv. submediteranske oaze) dospevajući u visine do oko 800 m nad morem. U našem primorju je vrlo česta na kamenjarima, u makiji (primorskom šibljaku) i na degradiranim površinama. Bobice se mogu koristiti presne, mada im je ukus malo prejako aromatičan na terpentin, ili kuvane u vodi ili mleku, a takođe i kao začin različitih jela, naročito mesnih.

7. BREZA — Betula verrucosa, porodica Betulaceae — breze (bela breza, briza, žalosna breza, jadika). Drvo visoko do 25 m, sa glatkom belom pokožicom preko kore, koja se ljuska i lako odvaja; grančice su joj tanke, savitljive, crvenkastomrke boje; listovi nisu veliki, zaobljeno trouglasti su a po ivici zupčasti. Žućkastomrki cvetovi razvijaju se u proleće, istovremeno sa listovima. Muške rese mogu da budu dugačke do 10 cm i više, dok su ženske kraće i stoje uspravno. Rasprostranjena је u šumskom području cele naše zemlje, od brdskih predela do visokih planina, a raste na suvljem, peskovitom zemljištu u retkim svetlim šumama, na ivici šuma, proređenim šumskim mestima, krčevinama, požarištima i sl. Lisni pupoljci i sasvim mladi listovi mogu da se upotrebe u mešavini sa drugim divljim povrćem za spravljanje čorbi, variva i pirea. Stariji listovi postaju gorki i neprijatni za јеlо. U vanrednim prilikama rese se u toku zime i ranog proleća beru, suše, melju i mešaju sa brašnom za mešenje hleba, a mogu da se i proprže kao zamena za kafu. Kad se u mladim stablima izvrti rupa, dobija se sok (narodni naziv buza ili musa), koji sadrži šećera i brezovo eteričnо ulje, i može da se pije svež, ukuvan kao sirup i na različite načine spremljen. Od jednog stabla zа 48 časova može da se dobije prosečno 4,5 litara soka, a za celu sezonu oko 170 litara. Po nekim podacima, u vreme gladi upotrebljavana je i brezova kora mlevena u brašno kao sirovina za hleb. Sličnu upotrebu, ali u znatno manjoj meri, imaju i sledeće vrste:

6. PUKINJA — Juniperus macrocarpa. Slična je prethodnoj vrsti, ali
2

8. MALJAVA BREZA — Веtula pubescens (puhasta breza, breza cretuša). Raste u većem delu naše zemlje u planinskim krajevima, po svežim i vlažnim šumama i na močvarnim mestima (tresavama). Manja je od prethodne vrste.

9. PATULJASTA BREZA — Betula nana. Raste u visokoplaninskim predelima i mnogo je manja od obe prethodne vrste.

12. LJUTA KOPRIVA — Urtica pilulifera (drobna kopriva, veprima). Jednogodišnja је zeljasta biljka, rasprostranjena u primorskim predelima i u toplijim delovima Makedonije.

10. KOPRIVA — Urtica dioica, porodica Urticaceae — koprive (žara, velika kopriva, žegavica, žgoča kopriva, kropiva). Višegodišnja zeljasta biljka. Može da naraste i preko 100 cm u visinu. Stabljika je četvrtasta. Listovi su jajoliko-duguljasti, sa produženim šiljastim krajem, po ivici zupčasti. S obe strane pokriveni su kratkim mekim dlakama. I stabljika i listovi obrasli su još i dužim, lomljivim dlakama punim kiseline која žari i izaziva plikove na koži. Sitni, neugledni zelenkasti cvetovi skupljeni su u razgranatu grozdastu cvast pri vrhu stabljike ili njenih ogranaka. Cveta juna i jula. Veoma je rasprostranjena u celoj našoj zemlji, od nizina do visokih planina. Raste po zapuštenim mestima, kao korov ukraj puteva, oko naselja, torova, kraj ograda, po šumama, močvarama, zapuštenim njivama i voćnjacima i na sličnim mestima, često u velikom mnoštvu na jednom mestu. Mladi izdanci i listovi, kao i ovršci mladih stabljika mogu da se upotrebljavaju za spravijanje čorbi, variva, pirea, za nadeve i sl., a takode mogu da se prže na ulju ili masti. Isušeni i samleveni u prah mogu da se čuvaju za kasniju upotrebu, a mogu i sveži da se konzervišu na različite načine. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom škodljivom biljnom vrstom i mogu da se upotrebijavaju bez ograničenja. Listovi se najviše upotrebljavaju u proleće, аli i kasnije, pa i u jesen od naknadnih izbojaka. Na mestima na kojima se kopriva javlja u većoj količini jedan čovek može za jedan čas da nabere do 4 kg listova i sočnih ovršaka stabljike. Slično mogu da se upotrebljavaju i sledeće vrste kopriva:

13. ŠTAVELJ — Rumex crispus, porodica Polygonaceae — troskoti (poljsko zelje, konjski štavelj, štavalj, šavije, šćav-elj). Višegodišnja zeljasta biljka, naraste od 50 do 100 cm, sa jakom, slabije razgranatom st-abljikom. Listovi su duguljasti, pri zemlji su veći i širi, a uz stabljiku uži i malo manji. Svi listovi su po ivici kovrdžavo naborani. Cvetovi su sitni, zelenkasti, mnogobrojni i nalaze se u brojnim klasastim cvastima pri vrhu i u gornjem delu stabljike. Cveta juna i jula. Rasprostranjen je u skoro celoj našoj zemlji i veoma је čest od nizina do oko 1500 m nadmorske visine. Raste po svežim i vlažnim mestima, oko potoka, jarkova, na zapuštenim travnjacima, pašnjacima i njivama, često kao korov i u većoj količini. Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju za spravljanje čorbi, variva, pirea, za nadeve i sl. i to u neograničeno) količini. Skupljaju se od ranog proleća do kraja maja, pre nego što se razvije cvetna stabljika. Često mogu da se koriste i naknadni listovi koji izbijaju krajem leta ili u jesen, naročito posle košenja livade. Na mestima na kojima se štavelj javlja u većoj količini, jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 2 kg upotrebljivih listova. Slično mogu da se upotrebljavaju i listovi i sočni delovi od sledećih vrsta:

11. MALA KOPRIVA — Urtica urens (sitna kopriva, grčka kopriva). Takođe је veoma rasprostranjena u nas. Jednogodišnja је zeljasta biljka. Manja je od velike koprive, a naraste do 60 cm. Listovi su joj sitniji.
3

14. POLJSKO ZELJE — Rumех pulcher (bljuštur, livadsko zelje, divlja blitva). Rasprostranjeno je u većem delu naše zemlje, a raste po mestima gde i prethodna vrsta. Koristi se za kao i ostale vrste zelja.

ŠČAVLIKA — Rumex aquaticus (veliki štav. nadeve i sl. pa čak i po vlažnim mestima. ravet). a raste po veoma vlažnim i močvarnim mestima. često u blizini naselja. ŠTAVLJE — Rumex sanguineus (divlji štavelj. Prizemni listovi su veoma veliki. zaobljeno-srcastog oblika. 17. VODENO ZELJE — Rumех hydrolapathum — (vodeni štavelj. Raste na sličnim staništima na kojima i prerhodne vrste. Dosta je rasp-rostranjena u nas. PLANINSKO ZELJE — Rumex alpinus (planinska kiselica. a mogu biti dugački i do 50 cm i veoma široki. Zato treba brati što mlade listove i izbojke. Rasprostranjeno je u skoro celoj našoj zemlji i na sličnim staništima na kojima i prethodne vrste. ZELJE — Rumex patientia (pitomo zelje. Beru se od ranog proleća i u toku celog leta sve do kasne jeseni. konjski štir. Rasprostranjeno je skoro u celoj našoj zemlji. od nizina pa sve do blizu 2000 m nadmorske visine. katuna. 20. pošto moraju da se odaberu samo najmiadi listovi. štavolj). a ne i škodljiva. barama. staglina. zatim oko planinskih potoka i po drugim planinskim vlažnim mestima. ščav). Naraste i do 120 cm u visinu. a neke kasnije postaju nagorke ili gorke. budući da za sve to vreme izbijaju naknadni mladi listovi. 4 . Raste naročito na mestima kuda se kreće ili zadržava stoka. i to samo u planinskim predelima od oko 1300 do blizu 2500 m nadmorske visine. a raste po poljima i svežijim. Listovi su pri zemlji veliki i često pri dnu crvenkasti i na dužim peteljkama. pitomi štavelj. šmrkavc. U leto i u jesen skupljanje ide sporije. Višegodišnja zeljasta biljka sa snažnom stabljikom. pluštur. Na mestima na kojima se biljka javlja u velikoj količini jedan čovek može u proleće za jedan čas da nabere 5 kg upotrebljivih listova i izdanaka. trava od konjštaka. Jedina nepovoljnost je u tome što neke vrste ranije. Rasprostranjena je u većem delu naše zemlje. Rasprostranjeno је u većem delu naše zemlje. Vrlo je visoka i snažna močvarna biljka. Mogu da se upotrebljavaju bez ograničenja. a stabljika može da bude debela kao prst. vodeni konjštak). pirea. alpski štavelj. ali imati na umu da je gorčina zelja samo neprijatna. KONJSKI ŠTAVELJ — Rumex obtusifolius (konjštak. stari listovi mogu da budu nagorki. alpsko zelje. često u veoma velikoj količini. uličnjak). stajaćim vodama i sličnim mestima. za čorbe. 16. Koren sadrži skroba. konjsko zelje. a raste ukraj voda. pokrivajući katkad u neprekidnom ćilimu površinu od po više hektara. nešto šećera. 18. Pažnja! Sve vrste naših zelja upotrebljive su za jelo i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom škodljivom vrstom. Može da se kuva i upotrebljava za jelo. Slično je prethodnim vrstama. srpsko zelje).15. engleski spanać. ali je znatno veće i može da naraste i preko 2 m u visinu. 19. Sasvim mladi. još pomalo žućkasti listovi i mladi izdanci mogu da se upotrebljavaju za spremanje mešanih salata. Upotreba kao kod ostalih vrsta. koja može da naraste i do 2 m u visinu. variva. Stariji listovi su kruti i nagorki. torova. vodeni štavalj. Takode mogu da se kisele kao kupus i da se ostavIjaju za zimu. naročito u južnijim predelima. staglina. rečni štavelj. tanina i drugih materija. oko planinskih pašnjaka. ravent. Veoma je rasprostranjen skoro u celoj našoj zemlji.

variva. čorbi. a pri vrhu nosi klasastu cvast od sitnih ružičastih cvetova. sitni kiseljak). Rasprostranjen je skoro po celoj našoj zemlji. Rasprostranjen је u većem delu naše zemlje. jermen. sa razgranatom člankovitom stabljikom. TROSKOT — Polygonum aviculare. Slično se upotrebljava i sledeća vrsta: eliptično-kopljastim listovima na sasvim kratkoj peteljci. broskova trava. Raste na poljima. kisavec. praskvinac. često obrazuje neprekidni gust ćilim. čorbi i variva. a raste na vlažnim livadama i u uvalama. želudnjak. variva i sl. sa sitnim 5 25. Jednogodišnja zeljasta biljka. Mladi listovi i sočni ovršci stabljika pre cvetanja mogu se upotrebe za spravljanje mešanih salata. treskovac. po jarcima ukraj puteva. visoka 50-80 cm. a raste po svežim i vlažnim livadama i travnjacima. Ima oveći okruglasti podanak. troska. MALI KISELJAK — Rumех acetosella (mala kiselica. Sličan je prethodnoj vrsti. po retkim zatravljenim šumskim proplancima i rubovima svetlijih šuma. jedan čovek može za jedan čas da nabere do 1 kg sitnih listova i ovršaka stabljika. kameničac. Raste po suvljim. KISELJAK — Rumex acetosa (kiselica. srčano zelje). Listovi su mu širi. koji su složeni u klas pri vrhu ogranaka stabljike. kopljastim. LISAC — Polygonum persicaria (ljutača. za čorbe i variva. po visokim brdima i planinama. a raste po vlažnim mestima.21. Listovi su strelastog oblika. Cveta od maja do jula. koštren). i to od nizina do visoko u planine. Cveta od jula do septembra. Mladi listovi i mladi sočniji vršci stabljika mogu da se upotrebljavaju za spremanje mešanih salata. Na mestima na kojima se troskot javlja u većoj količini. krupnik. često u velikoj količini. Mladi sočni listovi i izdanci su prijatnog kiselog ukusa. dvornik. trava od srdobolje. 24. na vlažnim livadama. ptičji dresen. koja su siromašna u kreču. ptičji dvornik. prilično širokim listovima i zelenkasto-belim ili crvenkastim cvetovima. najčešće u mešavini sa drugim vrstama divljeg povrća. veliki kiseljak. na stazama. a katkada i po drugi put u jesen. Mogu da se upotrebljavaju i sledeće vrste troskota: 22. pirea. Upotrebljavaju se sveži za salatu ili kuvani za čorbu. niskim travnjacima. zelenkasti ili beli. Višegodišnjazeljastabiljka. Cvetna stabljika je dosta široka. od nizina pa do oko 1200 m nadmorske visine. Mnogobrojni sitni crvenkasti cvetovi složeni su u metlastu cvast pri vrhu stabljike. kiselca). najčešće polegla po zemlji. najčešće peskovitim mestima. truskavac. Stabiljka je uzduž izbrazdana. porodica Polygonaceae — troskoti (ptičji troskot. često u velikom mnoštvu. listovi su mu znatno sitniji i izrazitije kopljasti. tako da se livada u vreme cvetanja biljke zacrveni. duguljastim. često je crvenkaste boje. Rasprostranjen je po celoj našoj zemlji. ukraj puteva. SRČENJAK — Polygonum bistorta (srčanik. potoka. ajdovec. sitna. ne treba ih koristiti mnogo u jednom obroku jer tada mogu da budu škodljivi. blizu potoka. ali је mnogo manji. Zbog dosta velikih količina oksalne kiseline. oko bara i močvara. neugledna. a u donjem delu sužavaju se u dršku. nadeve i sl. 23. Cvetovi su sitni. andreselj. . Često može da se nađe u velikom mnoštvu. molava. veoma razgranata i člankovita. po svethm nizinskim šumama i sličnim mestima. Sasvim mladi listovi i stabljike mogu da se koriste kao salata. Rasprostranjen je po celoj našoj zemlji. troskovac. Jednogodišnja je zeljasta biljka. Najčešće se iz jednog korena razvija po više stabijika. ružičasti. koja može da naraste i do 100 cm u visinu. ovčiji kiselj. Cveta od kraja proleća do jeseni. na pustim mestima -X svuda gde se gazi i gde stalno gaženje onemogućava drugim travama da se održe. crljena rusomača). Veoma je rasprostranjena biljka u celoj našoj zemlji.

Cveta od maja do oktobra. Raste po livadama i poljima. proteina i drugih materija. Višegodišnja biljka sa jajolikim ili kopljastim listovima. sami ili. Sasvim mladi proletnji izbojci pre razvijanja listova mogu da se prirede kao špargla. Slično brašnjeniku upotrebljavaju se i sledeće srodne vrste: 29. a raste na sličnim staništima. kopljasto-trouglasti. može da je zameni sa srodnim biljkama — smrdljivom pepeljugom (Chenopodium vulvaria) i srcolisnom pepeljugom (Chenopodium hybridum). u okolini planinskih naselja. Stabljika јој je uspravna. koja naraste od 50 do 80 cm. skroba i masnoće i upotrebljava se za spremanje kaša ili se me lje u brašno za hleb. prizemni imaju duge peteljke. ali imaju neprijatan miris. ali berač koji još nije dobar poznavalac ove biljke. čorbe. VIJUŠAC — Polygonum convolvulus (papunac. Ima bele cv-etove i duguljastokopljaste listove. 27. Mladi listovi i sočni ovršci srabljika upotrebljavaju se za spravljanje čorbi. oko stočarskih letnjih stanova (katuna). Na mestima na kojima se brašnjenik javlja u većoj količini. BRAŠNJENIK — Chenopodium bonus henricus. 28. Mogu se upotrebljavati bez ograničenja. koje nisu otrovne. Mogu da se koriste od proleća do sredine leta. Rasprostranjena је na svim našim većim planinama. staja. Upotrebljava se kao začin i dodaje se salatama. često u velikoj količini. čorbama i varivima. a i kasnije. Mladi listovi se upotrebljavaju za čorbe i variva. Listovi su tamnozelene boje. Rasprostranjen je skoro po celoj našoj zemlji. pomešani sa drugim divljim povrćem. Rasprostranjen је skoro po celoj našoj zemlji. gde raste na đubrevitom tlu. pored puteva i na sličnim mestima. još bolje. Mnogobrojni sitni neugledni cvetovi beličastozelenkaste boje složeni su pri vrhu stabljike u klasastu cvast. 30. Sličan je liscu. Koren sadrži dosta skroba i tanina i osušen i samleven može da se koristi za spravljanje kaša. Višegodišnja zeljasta biljka. po čemu ih je lako razlikovati kad se rastrljaju među prstima. sa duguljastojajolikim listovima po . 6 31. ALPSKI SRČENJAK — Polygonum alpinum. Seme može da se upotrebi kao zamena za biber i zamena za papriku. pirea. vodena paprika). Od korena se kuva i ukusan čaj kao zamena ruskom čaju. kao dodatak drugim hlebnim sirovinama i sl. petešak.26. smukavc). raste na planinskim livadama. a gornji su kao brašnom posuti. čukunda). najviše na mestima gde se kreće i zadržava stoka. dragi jurko). Stabljika se najčešće povija po tlu. do 1 m visoka. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljnom vrstom. ali samo naknadni mladi izbojci i sočni listovi. vodena biberka. Seme sadrži proteine. inače stariji listovi postaju grubi i nagorki. jedan čovek može za jedan čas da nabere do 5 kg upotrebljivih biljnih delova. PEPELJUGA — Chenopodium album (bela loboda. variva i kao zamena za čaj. Listovi i sočni delovi stabljike sadrže vitamin C. oko plotova. Raste na planinskim livadama i kamenjarima svih naših visokih planina. pokatakad crvenkastom. samo je malo sitniji od njega. papreni lisac. PAPRAC — Polygonum hydropiper (paprica. sa uspravnom uglastom stabljikom malo razgranatom. jurjevac. Jednogodišnja zeljasta biljka. Mogu da se upotrebljavaju za salatu. torova. za nadeve i sl. MALI SRČANIK — Polygonum viviparum. porodica Chenopodiaceae — pepeljuge (divIji spanać. Cela biljka ima papren ukus. od brdskih predela pa sve do preko 2000 m nadmorske visine. ciganski spanać. variva.

. najčešće kao korov. Sitni cvetovi složeni su pri vrhu u klasastu cvast. po ivici većinom duboko zupčastim. oko ograda. Jednogodišnja zeljasta biljka visoka do 50 cm. LOBODA — Atriplex hortensis (velika loboda.  32. pirea i sl. oko naselja. 34. odozdo sa srebrnasto-sivim ljuspama. duguljasti.ivici retko i nejednako zupčastim i po površini brašnjastim. Cveta juna i jula. Mogu da se koriste bez ograničenja. lobuda. na sličnim mestima kao i prethodna vrsta. Cvetovi su sitni. ukraj puteva i sl. Rasprostranjena je skoro po celoj zemlji. za čorbe. ali je veoma čest slučaj da se nalazi podivljala daleko od mesta na kojima je bila gajena. Listovi su joj jajoliki. Jednogodišnja zeljasta biljka. Mogu da se koriste bez ograničenja. kraj voda. CRVENA PEPELJUGA — Chenopodium rubrum (svračiјe jagode). Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji. 35. rudeča loboda). proteina. a raste po vlažnim mestima kao korov. za čorbe. Raste od nizina do visoko u planinskim pojasevima na plodnom zemljištu bogatom mineralnim solima. Rasprostranjena је u većem delu naše zemlje. LJUSPASTA LOBODA — Atriplex nitens. Cveta jula i avgusta. sitni cvetovi sastavljaju štitoliku cvast. nisu izrazito brašnjavi i bez naročitog su mirisa. Na mestima na kojima se pepeljuga javlja u većoj količini. Listovi se bez ikakvih ograničenja upotrebljavaju za čorbe. MALA TURICA — Chenopodium murale (mala pepeljuga). variva i pirea. Po nekim podacima. a naročito listovi. sa tamnom stabljikom i rombičnim listovima. Seme pepeljuge sadrži znatnu količinu svarljivih ugljenih hidrata. tako da može na mnogo mesta da se nađe kao divlja. 33. 37. na đubrištima i drugim zapuštenim mestima. Smatra se veoma hranljivom i njeni mladi listovi i sočni ovršci stabljike upotrebljavaju se za spravljanje čorbi. zelenkasti i skupljeni u štitolike i klasaste cvasti. često u velikoj količini. raste na sličnim mestima. jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 3 kg upotrebljivih delova. stabljika је razgranata. visoka 30 do 50 cm. GRADSKA LOBODA — Jednogodišnja zeljasta biljka sa sjajnom stabljikom visokom 30 do 50 cm i trouglastim. Manje je rasprostranjena od prethodne vrste. i od davnina je. od nizina do srednje visokih brda. upotreba velikih količina brašna od semena nije preporućljiva jer može da bude škodljiva. Kulturna biljka. variva. variva i pirea. a raste na sličnim mestima kao i prethodne dve vrste. BAŠTENSKA PEPELJUGA — Chenopodium polyspermum. Cveta juna i jula. Mladi delovi biljke upotrebljavaju se kao salata. variva i pirea. bilo upotrebljavano za dobijanje brašna za spremanje hleba. na zapuštenim njivama. upotrebljavaju se bez ikakvog ograničenja kao salata. Seme male turice takode može da služi za ishranu. Starija biljka postaje crvena. belančevina i dr. neukusniji su. na rečnim ostrvcima i sl. 7 36. Mladi listovi i sočni ovršci stabIjike su od davnina upotrebljavani za spravljanje čorbi. pirea i sl. Kad su stariji. Mladi delovi biljke. variva. za čorbe. sa srcolikotrouglasrim listovima. naročito u vreme gladi. Mladi delovi biljke upotrebljavaju se kao salata. variva i sl. ređe rombičnim listovima. Veoma je rasprostranjena kao korov u celoj našoj zemlji.

Mladi listovi se upotrebljavaju za spravljanje čorbi. sa člankovitom stabljikom. Rasprostranjena je u većem delu naše zemlje. debelim. često skoro polegla po tlu. U nekim istočnim zemljama jede se sveža sa kiselim mlekom. Mladi sočni proletnji izdanci i listovi od kraja marta do početka juna upotrebIjavaju se za spravljanje čorbi. 41. svuda gde dopire morska voda. za salatu. a naročito u nizinama. Jednogodišnja zeljasta biljka. Cela mlada biljka. Takođe je rasprostranjena u većem delu naše zemlje. variva i pirea. a gornjim listovima zašiljenim i u obliku romba. porodica Chenopodiaceae — lobode (gluha blitva. Može da se upotrebljava bez ograničenja i ne postoji opasnost da se zameni nekom sličnom škodljivom biljkom. luda blitva). oko reka. 40 VELIKA DIVLJA LOBODA — Atripiex tatarica.Rasprostranjena je uglavnom u zapadnijlm delovima naše zemlje (Slovenija. kuvan ili pečen. neposredno uz morsku obalu. soli. 44. naročito na zaslanjenim terenima i po rečnim obalama. Mogu da se koriste bez ogranićenja i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom sličnom škodljivom biljkom. pirca i sl. Raste u primorskim predelima. koja naraste do 30 cm u visinu. variva. zа čorbe. obrnuto jajolikom. neugledni i mnogobrojni. na poplavnom muljevitom zemljištu. Od ranog proleća do početka juna upotrebljavaju se sočne stabljike. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom sličnom škodljivom biljkom. crvena solnjača. porodica Chenopodiaceae — lobode (crveni omakalj. koji su po ivici celi. Koren. MORSKA LOBODA — Atripiex portulacoides. Raste u primorskim predelima. Smatra se za povrće koje pojačava apetit. spravljanje čorbi. a naročito listovi. solnjača. nešto masnoće. CRVENA OMAGA — Salicornia fruticosa. sa crvenkastom. 8 43. Raste u primorskim predelima na peskovitom tlu duž obale. brašnjavim listovima. kao korov. crvena caklenjača). na tlu koje sadrži dosta soli. porodica Chenopodiaceae — lobode. DIVLJA MORSKA BLITVA — Beta maritima. 42. dosta razgranatom stabljikom. variva i sl. ljuspasto-beličastim. Svi delovi mogu da se upotrebljavaju bez ograničenja. sa prizemnim listovima jajasto-srcastog oblika i na dugim peteljkama. RUŽIČASTA LOBODA — Atriplex rosea (divlja mala loboda). POLJSKA LOBODA — Atriplex hastata. variva i sl. oko dubrišta i na sličnim mestima. Rasprostranjena je nešto više nego prethodne dve vrste. saharoze i drugih sastojaka. 38. na rečnim ostrvima i sličnim mestima. sa sitnim neuglednim cvetovima. upotrebljava se kao salata. upotrebljava se takode za hranu. u uskom pojasu uz more. Sadrži proteina. Cveta od juna do septemhra. Cvetovi su sitni. mesnatim. Jednogodišnja ili dvogodišnja mesnata biljka. Cveta s proleća. ali na suvljim mestima. katkada pri osnovi drvenasrim grandcama. cakljenača). 39. a raste na zapuštenim mestima. koji sadrži i šecera i skroba. OMAGA — Salicornia herbacea — porodica Chenopodiaceae — lobode (omakalj. Jednogodišnja biljka visoka do 30 cm. . Hrvatska) kao korovna biljka po zapuštenijim vrtovima.

livadama ukraj puteva i staza i sl. Izrazito je crvenkaste boje. po zapuštenim vinogradima i njivama. kraj potoka. pucalina. koja se često sreće u brdskim i planinskim predelima u celoj našoj zemlji. ali i znatno duže. bara i drugih voda. Veoma rasprostranjena biljka po celoj našoj zemJji. Cveta od proleća do jeseni malim. sa tankom stabljikom pri vrhu razgranatom. crevac. ruštolistac. SOLNJAČA — Saisola kali. svetlijim šumama oko međa. Najviše može da se koristi od marta do oktobra. porodica Chenopodiaceae — lobode (sonjača. ŠUMSKA MIŠJAKINJA — Stellaria nemorum. Listovi su mesnati i bez drške (sede na stabljici). raste u ređim 9 50. pušina. Rasprostranjena je u primorju. te ima oblik niskog polužbuna. PUCAVAC — Silene vulgaris. soljanka). Koristi se na isti način kao i prethodna vrsta.Slična je prethodnoj vrsti. na slanim peščanim. za spravljanje čorbi. veoma se razgranava i širi po površini zemljišta. Donji listići su jajoliki i sa peteljkama. nalaze se beli cvetovi sa širokom mehurastom čašicom punom vaz-duha. које ne treba soliti. porodica Chenopodiaceae — lobode. peskovitoj ili šljunkovitoj podlozi. Raste po vlažnim i svežim mestima u brdskim i planinskim šumama u celoj našoj zemlji. bez korena. jer je biljka sama slana. u manjoj količini i u mešavini sa drugim divljim povrćem. ivicama šuma i šumaraka. JURČICA — Suaeda marifima. a gornji uži i bez peteljke. porodica Caryophyllaceae — karanfili ili klinčići (pucavica. od nizina pa do visokih planina. Pri vrhu stabljike. MIŠJAKINJA — Stellaria media. samo su joj grančice nešto gušće i više odrvenele. u rastresitoj cvasti. visoka do 60 cm. Sirovi deluju kao sredstvo za čišćenie. jedan čovek za jedan ćas može da skupi do 3 kg upotrebljivih biljnih delova. Моgu se upotrebljavati za jelo samo sasvim mladi delovi i listovi. 45. vrhovi su im šiljasti ili bodljikavi. uvek na svežem i dobrom zemljištu. na zapuštenim mestima. . belim. sa nasuprotnim plavičastozelenim kopljastim ili kopljasto-jajastim šiljatim listovima. Rasprostranjena је u primorju. Mladi proletnji ogranci koriste se kao varivo. variva i pirea. Cveta od aprila do jula. Slično se upotrebljavaju i sledeće vrste: 48. skripac. Listovi su vlaknasti i mlitavi. gde raste po travnim obroncima. čevca). porodica Caryophyllaceae — karanfila ili klinčića (miševina. a naročito listovi. 49. Jednogodišnja zeljasta biljka zeleno-žućkastocrvenkaste boje. zvezdastim cvetovima. Mladi proletnji listovi mogu se koristiti kao varivo. u blizini naselja. Jednogodišnja zeljasta biljka. zeleno-žuckaste stabljike. jer su grublji i brzo očvrsnu. Iz tih raz loga upotrebljava se i kao začinski dodatak drugim varivima u nedostatku soli. MOKRICA — Stellaria aqualica ili Malachium aquaticum — (vučja creva. veoma je prijatnog i blagog ukusa i upotrebljava se kao salata. škripalac). pa često i za vreme blažih zima. mišje uho. slanica. na slanim i vlažnim mestima. caklinica. Jednogodišnja zeljasta prizemna biljka sa nežnom često nisko po zemlji opuštenom stabljikom. 46. Veoma rasprostranjena biljka. Na mestima gde se javlja u većoj količini. Znatno је veća i krupnija od obične mišjakinje. pri zemlji razgranata. često kao obilan korov. razgranate pri zemlji. šljunkovitim ili laporastim terenima uz more. Višegodišnja biljka. po obalama potoka. Cela sočna biljka. kurjačka creva). 47. na glinastoj.

Mogu da se upotrebljavaju bez ograničenja i neškodljivi su. kaše. manji je od cveta belog lokvanja i pliva na površini vode. LUČAC — Alliaria officinalis. 52. dosta često u lišćarskim. Cveta u junu. jezerska lilija). porodica Cruciferae — krstašice (morgruša. Cvetovi su krupni.Biljka slična belom lokvanju. čorbi. Često se nalazi u vrlo velikoj količini na jednom mestu. Prinos je nešto manji nego pri vađenju belog lokvanja. kao sirovina za hleb. priobalske delove rećica sa veoma sporim tokom vode i slična mesta. plića toplija jezera. ispod žbunja. sočni vrhovi stabljika i mlado lišće mogu da se upotrebljavaju za spravljanje salata. Sušeni i samkveni u brašno daju dobru sirovinu za hleb. Cela biljka miriše na beli luk (češnjak). koji je veoma veliki. kao dodatak salatama. Ne postoji opasnost da se ova biljka zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. katkada i na krševitim mestima obraslim šumarcima. Listovi su veliki.Mladi proletnji izbojci. Ne postoji opasnost da se ova biljka zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. 51. kad se proprži. a kroz vodu se sve do površine pružaju duge sočne lisne drške i cvetna stabljika. koji takođe plivaju po površini vode. na zapuštenim mestima. Na mestima na kojima se lučac javlja u većoj količini. od nižih brda sve do oko 1200 m nadmorske visine. Javlja se u celoj našoj zemlji. češnjača). kuvani ili pečeni mogu 10 54. odozgo sjajni i plivaju na površini vode. kaše. za spravljanje čorbi. Koren i podanak. Raste u primorskim krajevima. Rasprostranjen je po celoj našoj zemlji i raste na sličnim staništima kao i beli lokvanj. beli i takode plivaju na površini vode. a gornji srcastog oblika. pirea od mešanog povrća. Može da se upotrebi za hranu kuvan. zatim dekstroze. Proprženo seme takode može da se upotrebi kao zamena za kafu. porodica Nymphaeaceae — lokvanji (lopoč. Jednogodišnja zeljasta biljka. vršci stabljika i listovi. čiji se koren razvija u mulju na dnu stajaćih voda. lekuta). Pošto se pokisele u vodi. saharoze i drugih materija. jedan čovek može za jedan čas da iskopa do 20 kg podanka. gube nagorak ukus. dvostruko izdeljenim debelim. MORGRUŠA — Cakile maritima. na slanom tlu do koga dopiru morski talasi. i to bez ogranićenja. mesnatim i sočnim. variva i sl. Na mestima na kojima se lokvanj javlja u većoj količini i na pogodnom staništu (plitka voda ili mesta sa kojih se voda u sušnim mestima ili s jeseni povukla). Cveta od maja do juna. lepen. uz samu morsku obalu. 53. bare. Seme može da se upotrebi kao začin i zamena za slačicu. zatim tanina i drugih materija. mogu se koristiti od aprila do juna. visoka do 80 cm. Rasprostranjen је u celoj našoj zemlji. srcastobubrežastog oblika. sadrži vrlo velike količine skroba. kao začin popravlja ukus jelima. morska gorušica). pokrivajući lišćem vodenu površinu i na nekoliko hektara. razne poslastice i sl. Cveta u junu. berečna trava. која naraste u visinu do 30 cm. Donji listovi su joj bubrežastog. beli lokvanj. veoma lepi. lokve u močvarama. po ivici su zupčasti. LOKVANJ — Nymphaea alba. lućina. naročito u nižim predelima. U sirovom stanju smatraju se otrovnim. a naknadni sočniji izbojci i do jeseni. žuti lopoč. gde naseljava skoro sve stajaće vode. u živicama. može da služi kao zamena za kafu. Lepi beli ili svetloljubičasti cvetovi složeni su u cvast na vrhu stabljike ili njenih ogranaka. Koren i podanak sadrže dosta skroba. a sitno iseckani kao zamena za beli luk. Cvet je žute boje. na nešto svežijim mestima. razne poslastice i sl. Dvogodišnja zeljasta biljka. da se upotrebe za jelo. porodica Nymphaeaceae — lokvanji (žuti lepuh. po ivicama šumskih puteva. sa često poleglom stabljikom i medusobno isprepletenim ograncima i dosta velikim listovima. blatni cvit. Seme lokvanja. pečen ili osušen pa samleven u brašno. koji imaju miris i ukus belog luka. često u većoj količini. ŽUTI LOKVANJ — Numphar luteum. Mladi izdanci. ali sa nešto sitnijim i uglastim listovima. jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 3 kg upotrebljivih delova biljke. a ređe u mešovitim lišćarsko-četinarskim šumama. ali ga obično ima manje nego ove vrste. Pri vrhu stabljike nalaze se sitni beli cvetovi skupljeni u rastresitu cvast. variva. . Višegodišnja vodena biljka. porodica Cruciferae — krstašice (lućica.

variva i pirea. variva i pirea. Raste najčese u brdskoplaninskim predelima zapadnepolovinenašezemlje (Slovenija. porodica Cruciferae krstašice (divlji karfiol. Mladi izdanci i proletnji listovi mogu se koristiti za spravljanje čorbi i variva. Hrvatska. klobcicovje. 56. ređe višegodišnja zeljasta biljka visoka od 30 cm pa do 1 m. Rasprostranjen је u priobalnom pojasu primorja. s donje strane sa belim čvrstim dlačicama. grudičnik). a i kasnije za spravljanje čorbi. Jednogodišnja. rumen cvet. Nema opasnosti da se ova biljka zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. šumski slez). VELIKA SLEZOVAČA — Malva alcea. Listovi su tamnozelene boje i slabo maljavi a izdeljeni su na jednake okruglaste režnjeve. bez režnjeva i na dugoj dršci. a ukusne mlade plodove često u svežem stanju rado jedu deca. vrtovima i voćnjacima. Plodovi takode mogu da se koriste za jelo. odebljali i perasto izdeljeni. listova. PITOMI SLEZ — Althaea rosea (trandavilje. zatim kao salata. Ima podataka da je u vreme gladi koren morgruše mleven u brašno i upotrebljavan za hleb. Manja je biljka od crnog sleza. divlji slezenovc. 57. Listovi su joj veliki. Ima po više bledoružičastih cvetova zajedno na dugoj dršci. za čorbe. Listovi se najčešće upotrebljavaju kao salata. katkada i kao korov po zapuštenim njivama.5 kg upotrebljivih 11 58. sa veoma razgranatom stabljikom. Na mestima gde se ćešće javlja. izdanci i vršci stabljika vrlo su prijatnog ukusa i od davnina se u mnogim zemljama upotrebljavaju sasvim mladi za mešane salate. Koren se može koristiti presan kao salata ili kuvan. Rasprostranjen je po celoj našoj zemlji. ŠULAC — Crambe tataria. Listovi i mladi izdanci se upotrebljavaju za salatu. porodica Malvaceae — slezovi (guščija trava. po međama. Pri vrhu stabljike su štitasto-grozdasti cvetovi. BELA S L E . visoka do 90 cm. Bosna i Hercegovina). često skoro poleglom po zemlji. ukraj puteva. Seme sadrži ulja. 60. a raste po travnim mestima obraslim travom naročito niskom travom. I listovi i plodovi sadrže vitamina C.Z O VA Č A — Malva pusilla. variva i sl. jedan čovek može za jedan ćas da sakupi oko 1. Mogu da se koriste bez ograničenja od ranog proleća do sredine leta. od nizina do oko 1200 m nadmorske visine. Veoma često se nalazi u celoj našoj zemlji na sličnim mestima kao i prethodna vrsta. Višegodišnja biljka. sa razgranatom stabljikom. Cveta od maja do jula krupnim lepim ružićastim cvetovima prošaranim ljubičastim žilicama. Raste najčešće u primorskim krajevima i toplijim . 59. a naročito je veoma čest kao korov oko naseljenih mesta. a cela sočna biljka i za spravljanje čorbi.Mladi nadzemni delovi biljke i sočni listovi imaju specifičan ukus na slačicu: mogu da se upotrebe kao začin popravlja ukus jelima. a takode mogu da se upotrebljavaju i naknadni jesenji izbojci. a listovi su okruglastiji. slez-pozemljuh. treuda. a raste skoro u celoj našoj zemlji (sem viših pianinskih predela Slovenije). SITNI SLEZ — Malva neglecta (modri slez. koturac. živica. čorbe. ali i kao kuvani. na zapuštenim i retko obraslim mestima. Mladi listovi sadrže znatno više vitamina C i karotina nego prethodna vrsta i upotrebljavaju se za salatu. CRNI SLEZ — Malva silvestris. solzeno zelje). morsko zelje). kamenitim nasutim mestima. ograda. često oko ili u blizini naselja. Slično se upotrebljavaju i sledeće vrste које su veoma srodne slezu: 55. Mladi listovi. variva za nadeve i sl. Koren je veliki. a mladi plodovi mogu da se jedu i sveži. jak i mesnat.

retko su ljubičasti. Visoka je 5 do 15 cm. pirea. Rasprostranjena je i raste većinom kao korov po poljima i vrtovima nižih predela. Debeli sočni listovi upotrebljavaju se kao salata i za spravljanje variva. za zavijanje sarme i sl. zajčja deteljica). vazdaživ). Vrlo lepa. 12 67. Cvetovi su žuti i dosta krupni. na svežim. naročito u severnijim krajevima. na istaknutim. dekorativna. 65. 63. zasenčenim šumama u brdskim i planinskim predelima većeg dela naše zemlje. jer tada mogu da budu škodljivi. mesnatim i sočnim lis-tovima poredanim u debelu »ružu« pri zemlji. PLAVA Č U VA R K U Ć A — Sempervivum glaucum. iz koje izbija takode mesnata stabljika visoka do 30 cm. Mogu da se upotrebljavaju sočne stabljike i listovi sakupljeni u proleće dok je biljka još sasvim mlada. Upotrebljava se kao i prethodna vrsta. sem u planinskim predelima Slovenije. zečja detelina. kurjača). Zbog velike količine oksalne kiseline koju sadrže. ivicama travnjaka. Jednogodišnja.delovima Makedonije. lakši slez). 64. žednjak. na čijem se vrhu razvija krupan žućkasto-crveni cvet. nadeve i sl. a cvetovi zlatno žute boje. od nižih brda do oko 2000 m nadmorske visine. variva i sl. . isto raste na sličnim staništima. Višegodišnja nežna zeljasta biljka. čorbi. a u gornjem delu je dosta razgranata. ŽUTA ZEČJA SOCA — Oxalis corniculata. nedirak. porodica Crassulaceae — jariči (zečji kupus. Listovi se upotrebljavaju za gotovljenje čorbi. a nalazi se po livadama. Mogu se kuvati i kao čaj. Raste po višim brdima i planinama. MALA Č U VA R K U Ć A — Sempervivum schlechani. Cveta aprila i maja. nakiseo. Cveta jula i avgusta. Cesto se javlja u velikom mnoštvu. ali je gajenjem prošireno na skoro celu našu zemlju. BELORUŽIČASTi SLEZ — Lavathera thuringiaca (stola. duguljasto-jajoliki. svetlim stenjacima. variva. Cveta od jula do avgusta. ljubičastim ili tamnocrvenim cvetovima. zečji kupus. Listovi su joj naizmenični. humusom bogatim. Veoma je slična prethodnoj vrsti. samo su joj listovi tamnije zelene boje i sa ljubičastim prelivom. NETIK — Impatiens noli tangere. sočna zeljasta biijka sa sočnom stabljikom koja može da naraste do 60 cm pa i do jednog metra. žutim. Slično se upotrebljavaju i sledeće vrste čuvarkuća: 66. cecelj. koja se javlja na sličnim staništima. beli sa ljubičasto-crvenim žilicama. osveža-vajući ukus. U donjem delu stabljika je zadebljala u obliku čvorova. ćesto na trulim panjevima. ne treba ih jesti u velikim količinama. od njih se spravljaju čorbe. zasenjenim mestima. kladama i sličnim mestima. Mladi listovi i peteljke imaju veoma prijatan. 61. za spremanje salate. Raste u skoro celoj našoj zemlji. Mladi listovi. variva. Cvetovi su na dugačkim peteljkama. na dobrom šumskom humusu. Često podivlja i može se naći i van vrtova. izdanci i sočniji vršci stabljika od proleća do početka leta i oni od naknadnih izbojaka u jesen upotrebljavaju se za čorbe. Raste po svežim. 62. visoka biljka sa krupnim ružičastim. porodica Oxalidaceae — kiselice (zečji kiseljak. pirea. Višegodišnja biljka sa brojnim debelim. po ivici zupčasti. variva i pirei. Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji. koja veoma liči na detelinu. ukraj meda i živica. Upotrebljavaju se neposredno za jelo sirovi. Raste u šumama. porodica Balsaminaceae — netici (netak. ČUVARKUĆA — Sempervivum tectorum. ZEČJA SOCA — Oxalis acetosella.

Raste po suvim livadama i pašnjacima. naraste preko metar u visinu. koja naraste u visinu do 30 cm.68. Koren nema gomolja. boje su žućkasto-bele i dosta jakog prijatnog mirisa. ukraj livada. ŽUTI JARlC — Sedum acre (žud žednjak). a i u mešavini sa drugim krtolastim biljkama za spravljanje kaša. osinka). Javlja se u skoro celoj našoj zemlji. Cveta od juna do oktobra. 71. MEDUNIKA — Filipendula ulmaria (močvarna suručica. a nešto kasnije još samo kao kuvano povrće. tako da se sastoje od preko 20 pari hstića. Višegodišnja zeljasta biljka. pri zemlji razgranata. sitan šuljevak). često se na nekoj livadi nalazi u veoma velikom broju. od nizina i podbrđa pa dosta visoko u planinske predele. puteva. Cvetovi su beli ili crvenkastobeli grupisani u štitolikim cvastima na vrhovima ogranaka i cvetaju u toku celog leta. porodica Rosaceae — ruža (končara. sa duguljastim listovima. listovi su krupniji i sa krupnijim listićima. Sitna. po ivicama retkih šumaraka. ali pri kuvanju gubi ljutinu i dobar je za gotovljenje jela od mešanog divljeg povrća. Cvetovi su beli ili bledoružičasti. . 69. Javlja se na sličnim mestima. Upotrebljavaju se sočni vrhovi stabljika sa listovima za salate. od nižih predela do srednjeg planinskog pojasa. često u veoma velikoj količini na jednom mestu. Javlja se dosta često po kamenitim mestima brdskih i planinskih predela u celoj našoj zemlji. Po ukusu je malo ljut. buditeljica. visok do 2 m. sa mnogobrojnim sitnim. 70. uskim. gripelj. svinjurak). Predstavlja dobru sirovinu za kišeljenje. potoka i jarkova. Mladi proletnji listovi mogu da se upotrebljavaju 13 72. Pri vrhu stabljike razvijaju se beli ili bledoljubičasti cvetovi. Na mestima gde je ima u većoj količini jedan čovek može za jedan čas da nabere do 3 kg upotrebljivih listova. Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju kao povrće. kupjena. kad sazri. ćesto u velikom mnoštvu. crne boje. Plod je u obliku dosta krupne bobice. ali je mnogo viša od nje. dvostruko reckasto izdeljenim. ali ih je zbog dosta jakog aromatičnog mirisa bolje upotrebljavati u mešavini sa drugim divljim povrcem. ukraj staza i puteva. Katkada se upotrebljava i za spravljanje mešanih salata. veoma razgranat. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom sličnom škodljivom biljnom vrstom. spravljanje čorbi i variva. Mogu da se upotrebljavaju za jelo presni i na različite načine pripremljeni. porodica Rosaceae — ruže (ostruga. Gomolji imaju slatkonagorak ukus i podsećaju na gorke bademe. kupinjaća). Na žilama biljke nalaze se okrugli zadebljali gomolji. KUPINA — Rubus fruticosus. BELI JARIČ — Sedum album. Višegodišnji žbun. sa krupnim perastim listovima koji se sastoje od po 3 do 5 zupčastih jajohkih listića na bodljikavoj peteljci. Razlikuje se od belog prvenstveno po tome što ima žute cvetove i nešto je sitnija biljka. žel-udovo zelje. SURUČICA — Filipendula hexapetala. često u većoj količini. sitni i složeni u grozdastu cvast pri vrhu cvetne stabljike. cvetovi su krupniji i takode složeni u grozdastometličastu cvast pri vrhu cvetne stabljike. kao salata. često u znatnoj količini. valjkastim i veoma sočnim listovima koji obrastaju stabljiku sa svih strana. Imaju specifičan ukus. koja je. hleba i sl. Veoma je rasprostranjena biljka u skoro celoj našoj zemlji. Može da se upotrebi bez ograničenja i ne preti opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom vrstom. od nizina i pobrđa po dosta visoko u planine. porodica Crassulaceae — jariči (beli žednjak. te je zato bolje da se mešaju sa drugim divljim povrćem. dugogodišnja biljka. po skoro celoj našoj zemlji. Raste na močvarnim mestima. visoka do 10 cm. sa dugim povijenim bodljastim šibovima. Ne postoji opasnost od zamene sa nekom sličnom škodljivom biljkom. sočna. Srodna je prethodnoj vrsti. oko bara. Raste po ivicama šuma. u svetlim šumarcima. cvetaju od aprila do jula. staza. sjajna i veoma slatka po ukusu.

veoma ukusnim.Od listova kupine može da se pravi ukusan vitaminski čaj. koji su s donje strane svetlije boje. mamica. pekmez. a plodovi crni. sa trajnim podankom iz koga svake godine izbijaju trodelni po ivici zupčasti listovi i vreže koje pužu po zemlji. često i močvarnim mestima. Javlja se u velikom delu naše zemlje. Kupine ne liče ni na jedan od otrovnih ili škodljivih divljih plodova. Plodovi predstavljaju izvrsno voće. a plodovi predstavljaju ukusno voće i sirovinu za spremanje kompota. po vlažnim i svežim livadama. koji su s donje strane beličasti.5 m. Žbunovi su manji od obične kupine. NIZINSKA KUPINA — Rubus caesius. a javljaju se od maja do kraja avgusta. 14 78. dosta krupni. Plodovi su mali. PRIMORSKA KUPINA — Rubus ulmifolius. pirea. bara i sličnih mesta. cvetovi su beli i grupisani su po nekohko u gornjem delu cvetne stabljike. črlena kupina). i duguljastim perasto izdeljenim listovima. ŠUMSKA KUPINA — Rubus hirtus. sa neparno izdeljenim listovima. Raste po suvim i kamenitim mestima uglavnom u primorskom području. ruže (jagodnjača. 74. cveta od aprila do početka jula. šumskim krčevinama i požarištima. slatki i veoma ukusni. naročito u kontinentalnom delu zemlje. Najviše raste u nizijama i pobrdu. Raste uglavnom po vlažnim mestima. močvara i sl. oko rečica. dugačkim 20 cm. žele i sl. cvetovi su ružičasti. sirup. sazrevaju od sredine maja do sredine avgusta. od nizina i pobrda do oko 1500 m nadmorske visine u planinama. šumarcima. gusjak). GUSJA TRAVA — Potvntilla anserina. sirupa i drugih slatkiša. potoka. marmelada. crveni su. a ređe u planinskim predelima. sušeni (i za čaj). Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljnom vrstom. koja najčešće puzi. koji po aromi podseća na pravi (ruski). Biljka ima trajan podanak. slatko. Na mestima gde se jagode javljaju u većem mnoštvu. 75. peku i dodaju sirovinama za spravljanje kaša. džemova. dok je u primorju uopšte nema. porodica Rosaceae. Od svih vrsta kupina i malina upotrebljavaju se listovi za spravljanje vitaminskih čajeva. Na mestima na kojima se gusja trava . 76. uvek na otvorenim površinama i često u velikom mnoštvu. koje može da se jede presno i pripremljeno na različite načine (suvo. belim cvetovima i nešto sitnijim crnim slatkim plodovima. visok do 1. Žbunovi su niski. hleba i sl. Raste po svetlijim i otvorenijim šumama. bezanka. polegli. MALINA — Rubus idaeus (maljuga. finim pepeljkom posutim plodovima slatko-kiselkastog ukusa. slični bobama. kao kompot. jedan čovek može za jedan čas da nabere oko 2 kg plodova. ŠUMSKA JAGODA — Fragaria vesca. a plodovi se upotrebljavaju kao šumsko voće. sa trodelnim listovima. Višegodišnja zeljasta biljka sa tankom stabljikom. Gomolji mogu da se kuvaju. i sličnih jela. Običnoj kupini slične su i sledeće vrste: 73. sastavljenim od po 7 do 21 duguljastih duboko nazubljenih listića. Drvenasti šib. Niska zeljasta biljka. koji su sa donje strane srebrnasto-sivkasti. belim cvetovima i crvenim plodovima. gde se ograničava na donji planinski pojas. Raste na vlažnim. Cvetovi su jasno žuti. nakiselo-slatkim i aromatičnim. presni. pripremljeni kao kompot. oko reka. Veoma je česta i raste u većini naših šuma. Od listova jagode spravlja se veoma ukusan i aromatičan vitaminski čaj. džem. belim cvetovima i sa plavičastim. često u velikom mnoštvu. nakiselo-slatki i aromatični. često u obliku gomolja i dosta mesnat. Listovi gusje trave mogu da se upotrebljavaju za spravljanje ukusnog vitaminskog čaja i kao povrće za gotovljenje čorbi. porodica Rosaceae — ruže (bežanica. sirup i sl. naročito u severnijim predelima. sa sitnijim bodljama. veličine sitnih lešnika. 77. pozemljuša). sami ili u mešavini sa drugim divljim povrćem. sunica.). potoka.

sakupljeni u vitke grozdove pri vrhu cvetne stabljike. Cveta od maja do juna. a s donje strane.5 cm dugačak. a i kao povrće. 82. 80. Višegodišnja zeljasta biljka. u skoro celoj našoj zemlji. među žbunjem. skupljeni u gornjem delu cvetne stabljike u nepravilnu metličastu cvast. cvetovi su sitni. Na mestima gde se javlja u večoj količini. najviše do polovine krpasto izdeljeni. sa krpasto izdeljenim. Mladi listovi do cvetanja biljke upotrebljavaju se za spravljanje vitaminskog čaja blage arome. sa neparno perasto izdeljenim listovima. odozgo goli. od nižeg pobrđa do srednjih planina (do 1200 m nadmorske visine). jedan čovek može za jedan čas da nabere do 3 kg listova ili da nakopa do 1. ružičasti ili beli i veoma prijatnog mirisa. žuckasti. šipkovina. Raste po sličnim mestima kao i prethodna vrsta. od nizina do srednjeg planinskog pojasa. PLANINSKA RUŽA — Rosa pendulina. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom sličnom škodljivom biljnom vrstom. sa prileglim dlačicama. šepurika). ukraj staza. Cveta od maja do juna. VIRAK — Alchemilla vulgaris. jedan čovek može za jedan čas da nabere do 3 kg plodova. sa listovima koji su dlanoliko izdeljeni. po planinskim pašnjacima i livadama. lepi. jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 1. ukraj puteva i staza. porodica Rosaceae — ruže (pasja ruža. cveta maja i juna. na izgled grubim listovima tamnije zelene boje. sami ili češće u mešavini sa drugim zeljastim vrstima. Na mestima gde ima više divljih ruža i kad dobro rode. livadama i sličnim mestima u najvećem delu naše zemlje. zreo je naranžastocrvene boje. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom škodljivom biljnom vrstom. Raste po travnim površinama. u retkim. ali u nešto toplijim uslovima. listovi su bubrežastog oblika. Zeljasta biljka. pekmez.javlja u velikim količinama. čiji su listići ovalni. u mešavini sa drugim zeljastim biljkama. ćesto u većem mnoštvu. Plod je jajoliko-duguljast (šipkinja). Veoma razgranato šiblje obraslo jakim trnovima. uglavnom u planinskim delovima. po-rodica Rosaceae — ruže (vrkuta. Raste po travnim površinama uz ivice šumaraka. Stabljike i peteljke listova su obrasli prileglim dlačicama. naročito oko žila. Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju za spravljanje vitaminskog čaja. kravica. Upotrebljavaju se kao i listovi prethodne vrste. Raste ukraj šuma. Raste po planinskim šumama i ima tamnoru-žičaste ili crvene cvetove.5 kg gomolja. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. cvetovi su žuti. Mladi listovi se upotrebljavaju za spravljanje vitaminskih čajeva. velika oskorica). za spravljanje čorbi. koja može da naraste do 60 cm u visinu.5 kg listova. koja naraste do 15 cm u visinu. po ivici zupčasti. POLJSKA RUŽA — Rosa arvensis. Cvetovi su veliki. variva i sl. 81. 15 83. PLANINSKI VIRAK — Alchemilla alpestris. sa više povijenih grana. u svetlim retkim šumama. sazreva septembra do oktobra. gospin plašt). oko 1 . variva i pirea. DIVLJA RUŽA — Rosa canina. sjajan. a i za vitaminski koncentrat. porodica Rosaceae — ruže (trava celog sveta. šipak. 84. žele i druge slatkiše. PETROVAC — Agrimonia eupatoria. a isto tako i za čorbe. . raste uglavnom u predelima visokih planina. Zreli plodovi se takode upotrebljavaju za spravljanje veoma ukusnog i aromatičnog vitaminskog čaja. svetlim šumarcima. džem. 79. koje naraste u visinu do 3 m.

u brdskim i planinskim svetlijim i toplijim šumama do visine od oko 1500 m. Drvo. oko 10 (i do 14) cm dugački. rebika). po ivici zupčasti. porodica Rosaceae — ruže (mukovnica. sa širokom i gustom krunom. brekulja. sa donje strane beličasti. grupisani po nekoliko na krajevima kratkih letorasta. Listovi i plodovi svih vrsta divljih ruža upotrebljavaju se na isti način. 86. 16 89. u mešavini sa brašnom ili drugim hlebnim sirovinama koristi se za mešenje hleba i sl. jako razgranato i guste krune. Plod je dosta mesnat. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom sličnom škodljivom vrstom. naročito u mešavini sa drugim divljim voćem (vitaminski koncentrati. Mnogobrojni beli cvetovi složeni su u rastresite grozdaste cvasti. uglavnom sa uspravnim granama. kad sazri (oktobra). porodica Rosaceae — ruže. sa razvijenom krunom i većinom uspravnim granama. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom sličnom škodljivom biljnom vrstom. Listovi su jajoliki. Plod je dosta sitna bobica. džemovi. Upotrebljavaju se na različite načine kao šumsko voće. makolnica). Raste po retkim svetlim šumama. listovi su neparno perasto izdeljeni. sazreva u oktobru.). 87. Raste u velikom delu naše zemlje. Sa jednog drveta može da se nabere po nekoliko kilograma plodova. cvetaju maja do juna. pekmezi i sl. ima je na brdima oko 500 m nadmorske visine pa do 1900 m. veličine i oblika krupnog graška. cvetaju sredinom maja. Od njega mogu da se sprave veoma hranljive kaše. Plod je duguljasto-okruglast. 88. a kasnije. okruglastojajoliki. pa da se ostave da ugnjile. sazreva septembra do oktobra. Plod je mnogo manji . a posle slane i prvog mraza je znatno ukusniji. Cvetovi su beli. Često je dosta brojna i skoro svake godine obilno rodi. ZIMZELENA RUŽA — Rosa sempervirens. kad sazri.5 cm. smrdljikovina. svetlo je crvene do crveno-narandžaste boje. po obodima livada u brdskim i planinskim predelima. Cvetovi su beli sa izrazito crvenim prašnicima u sredini. jedan čovek može za jedan čas da nabere do 5 kg plodova. po ukusu je slatkasto-nakisela i nagorka. na sunčanim obroncima. Visoko šumsko drvo (visoko do 10 m — rede malo više). mogu da se upotrebe za spremanje voćnih čajeva i na različite načine preradeni kao šumsko voće. po ivici plitko zupčasti. Mogu da se beru i ranije. Na mestima gde se javlja u većem broju. Listovi su veliki oko 10 cm. ogranci imaju trnovite završetke. kada uzri svetlocrvene je boje. sitni i grupisani na dugačkim peteljkama. Cvetovi su beli. nakiselo-sladunjav. Plodovi. Veći žbun ili omanje drvo koje naraste do 10 m u visinu. mok). na stenjacima. koščati. MUKINJA — Sorbus aria. dugačak do 1. DIVLJA KRUSKA — Pirus piraster. brašnast. ali posle slane i prvih mrazeva u velikoj meri gubi gorčinu. a naročito u primorju. JAREBIKA — Sorbus aucuparia. ali posle slane i prvog mraza postaju veoma ukusni i podsećaju na mušmule. naročito ubrani posle slane i prvog mraza (ranije su prilično gorki). nisu veliki a sa gornje strane su glatki i tamnozeleni. Raste u toplijim predelima. po ivici su krpasti i nejednako krupnije zupćasti. postaje smeđ sa beličastim tačkama. BREKINJA — Sorbus torminalis. najpre crvenkasto-žućkast. Omanje šumsko drvo. Može da se upotrebi kao divlje voće. neprijatnog mirisa. retko i nešto više. bokunja.85. porodica Rosaceae — ruže (jarebina. Listovi su joj zimzeleni. te su opori. a sa donje bledi. koje naraste do 15 m visine. koje naraste do 10 metara. najčešće na krečnjačkim terenima. malo šiljati. porodica Rosaceae — ruže (brek. na sunčanim i suvljim mestima. sem u najjužnijim delovima i vojvođanskoj ravnici. presno ili u mešavini sa drugim plodovima. naročito na krečnjaku. cvetaju od kraja aprila do sredine maja. medu retkim žbunjem. grupisani u štitoliku cvast. Plodovi sadrže dosta tanina. sa obe strane sjajni. Raste po šumama u planinskim predelima u skoro celoj našoj zemlji. Listovi su celoviti. Često se sreće u većem broju. a do 8 cm široki. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. Sa jednog drveta u rodnoj godini može da se nabere po nekoliko kilograma plodova. muk. Plod je bobičast.

Nizak. rasporedeni su duž grančica. Plod je plavičasta okrugla koštunica. 92. cvetaju aprila do početka maja. Oveći žbun ili nisko drvo. Cvetovi su beli ili ređe ružičasti. kad uzri crvene boje. koji naraste do 2 m u visinu. u retkim svetlim šumama. porodica Rosaceae — ruže (divlja trnovina. Sazreva septembra do oktobra. a može da se bere u toku cele zime. Listovi su malo izduženo — jajoliki. cvetaju maja do juna. dosta tvrdi i opori. po ivici sitno zupčasti. koje naraste do 5 m u visinu. malo opor i može da se koristi za jelo presan ili priređen na različite načine (kao mešavina za marmelade. . pirakanta). do 5 m visine. Plod je mesnat. TRNJINA — Prunus spinosa. a može da poraste i nešto viši. sa trnovitim granama u malim. jako razgranat i gust žbun. Raste na sličnim mestima kao i prethodna vrsta. Pržene semenke služe kao zamena za kafu. 17 93. ali kad prezru. ograda. crni trn). grupisani po nekoliko u štitoliku cvast. 94. a plod je crvena bobičasta koštunica veličine krupnijeg graška. pojedinačni ili po 2-3 zajedno. Listovi su veliki do 4 cm i duboko urezani na tri ili pet krpastih nejednako zupčastih režnjeva. Mesnati deo ploda je brašnjav. za spremanje kaša. beli trn). kompota. a sadrži samo po jednu semenku. eventualno može da se zameni sa glogom. Ne može da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. žućkastozelene je boje. a posie slane i prvih mrazeva mnogo je ukusniji i ima manje oporosti. čiji su plodovi neškodljivi i takode jestivi. i kad sazru. a javlja se pojedinačno ili po nekoliko primeraka nablizu. porodica Rosaceae — ruže (trn. mogu se mešati sa drugim hlebnim sirovi-nama za spravljanje hleba i sl.). sazreva u septembru i oktobru. često cele zime. za razne voćne prerađevine i sl. a takođe se od njih mogu praviti kolači. po šumarcima. veličine krupnog graška. Može da se upotrebi svež ili sušen za jelo. Plodovi (gloginje) su brašnasti i malo nakiseli. Veoma je rasprostranjen po skoro celoj našoj zemlji. po ivici retko zupčastim listovima. Sa jednog stabla može da se nabere po nekoliko kilograma plodova. Sa jednog drveta može da se nabere i do 30 kg plodova. porodica Rosaceae — ruže (rašeljka). ivicama šuma. koja sazreva od oktobra do decembra. naročito po ivicama šuma i po šumarcima. na kamenjarima i sličnim mestima. Listovi su nešto dublje usečeni na režnjeve. Raste u retkim svetlijim šuma-ma. ukraj puteva. Plod je takode crven. Veoma je rasprostranjena i raste pojedinačno ili u većem broju. Veoma obilno rodi. Sazreva septembra do oktobra. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljnom vrstom. okruglast i kad sazri. a naročito kad ugnjile.presni ili na različite načine spravljeni. Veći žbun ili omanje drvo. koji naraste do 1. a vrlo često se gaji po parkovima i naseljima i van ovog područja. trnula. veoma su ukusni i slatki.nego u gajene kruške. Raste u svetlim retkim šumama. a zreli plodovi ostaju dugo na grančicama. a oslobodeni koštica i kao sirovina za spremanje hranljivih kaša. Često se na jednom mestu nalazi više stabala. od pobrda do srednjeg planinskog pojasa. kožastim. GLOGOVICA — Pyracantha coccinea. Mogu se upotrebiti kao i drugo voće . Dosta razgranat žbun. dok prethodna vrsta ima po 2 do 3 semenke. Cvetovi su beli. Upotrebljava se na isti način. porodica Rosaceae — ruže (glogovac. hleba i slično. slatkasto-nakiseo i veoma opor. hleba i sl. često u mešavini sa drugim žbunjem po šumarcima. CRVENI GLOG — Crataegus oxyacantha. po površini posuta sivkastim pepeljkom. Plod je bobičasta koštunica veličine graška. za spremanje čajeva. MAGRIVA — Prunus mahaleb. među žbunjem.5 m u visinu. BELI GLOG — Crataegus monogyna. a cvetovi nešto sitniji od crvenog gloga i razvijaju se kasnije. od nizina do srednjeg planinskog pojasa. Plodovi su. 91. Mnogobrojni sitni beli cvetovi. od nizina pa do preko 1000 m nadmorske visine. 90. po ivicama šuma. Raste u primorju. pre listanja. sa veoma razgranatom krunom i dosta trnovitim granama. Mogu da se upotrebe za jelo presni ili spremljeni na različite načine.

a pred precvetavanje bledocrvenkasti cvetovi složeni su u loptaste svetne glavice. od nizina pa dosta visoko u planine. Plodovi. Navešćemo neke od njih. a takođe i da se suše i na različite načine konzervišu. sami ili još bolje u mešavini sa drugim zeljastim vrstama. na rubovima šuma. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. okruglasto-jajoliki. dugački nekoliko santimetara. na pesku ili peskovitim zemljištima. cvetaju krajem maja ili početkom juna. nešto nagorak i malo nakiseo. naročito u priobalskom pojasu primorja. može da se zameni samo sa detelinom. retko se upotrebljavaju za jelo presni.sa širokom retkom krunom. Ponegde se i cvetne glavice upotrebljavaju za kuvanje i jelo. Plod je sladak. variva i pirea. porodica Leguminosae . Sitni beli cvetovi grupisani su u štitolike grozdaste cvasti. Takođe se upotrebljavaju i mnoge druge vrste detelina. DIVLJA TREŠNJA — Prunus avium. 95. Brojni beli.mahunarke (puzeća djetelina. Stabljika joj je obrasla retkim maljama. koji su dosta slatki. a od suvih cvetova spravlja se ukusan aromatičan čaj. u pobrdu i u donjem planinskom pojasu. Raste u južnim. a mogu i da se kisele. Upotrebljava se kao šumsko voće — presan ili na različite načine preraden. ali i nagorki i opori. kao u deteline. DETELINA — Psoralea bituminosa. Mladi listovi mogu da se koriste kao vitaminska salata i povrće. Plod je okruglasta koštunica veličine sitnog graška. kad sazri (u avgustu). cvetaju od maja do avgusta. ljubičasti. po ivici zupčasti. bagrena. porodica Rosaceae — ruže (drobnica. crne je boje. pa može da se gotovi slično pasulju. sa dosta razgranatom stabljikom i trodelnim listovima. Listovi su trodelni. Raste u toplim predelima. od nižih brda do oko 1500 m visine. . oko 4 cm dugački. slično palačinkama. 96. Višegodišnja zeljasta biljka koja naraste do 50 cm u visinu. visoko 15 do 20 m. koga ima u semenu. Mladi proletnji izdanci i listovi pre cvetanja biljke mogu da se upotrebljavaju kao povrće za spravljanje čorbi. krajem aprila do početka maja. po šumarcima. Raste skoro u celoj našoj zemlji. Propržene zrele semenke su ukusna zamena za kafu. listovi su neparno perasto izdeljeni dugački 20-25 cm. po ivici sitno zupčasti. Od semena takode može da se dobije brašno. Veoma lepi beli cvetovi javljaju sc istovremeno sa listovima. pokrivajući velike površine. BAGREM — Robinia pseudoacacia. posebno u primorju. sa retkom krunom. sjajni. od koga mogu da se spravljaju kaše i hleb. a i osušeni za spremanje voćnih čajeva. sačinjava cele šumice. već češće preradeni i u mešavini sa drugim divljim voćem. BELA DETELINA — Trifolium repens. porodica Leguminosae — mahunarke (velika modra djetelina. Seme sadrži dosta belančevina. 18 98. cvetaju od marta do maja. crna trešnja). često se javlja u velikom mnoštvu. porodica Leguminosae — mahunarke (bagren. mada je ulje. Listovi su jajastoduguljasti. djeteljnjak). gde se nalazi na sunčanim obroncima. Plod je okrugla koštunica. na nešto ređim mestima. najćešće u mešavini sa drugim zeljastim vrstama. na mnogim mestima. šiljati. te danas. i to po mešovitim šumama. do 1 cm u prečniku. Poreklom je iz Severne Amerike. Cvetni grozdovi mogu da se upotrebe sa testom i šećerom za pravljenje prženica. 97. veoma mirisni cvetovi složeni su u viseće grozdaste cvasti. Višegodišnja zeljasta biljka niska rasta. detelina modra cvita. Šumsko drvo. Sitni. malo nagorko. sočna i kad sazri. krsti kume dete). toplim predelima. Rasprostranjena je po livadama i pašnjacima širom cele naše zemlje. naročito ako se različitim postupcima iz njega odstrani ulje. dugačka 5 do 10 cm. sastavljeni od 9 do 17 jajolikih listića koji su po ivici celi. bela bagrena). mada se mestimično sreće i u kontinentalnom delu naše zemlje. a listići su po ivici celi. beli. Listovi su tamnozeleni. naročito na kršu. Plod je pljosnata mahuna. cvetaju aprila do maja pre listanja. odakle je davno prenet i veoma raširen po Evropi i našoj zemlji. Cvetovi su dosta veliki. najćešće po ravnicama. crne je boje. Sveže i mekane mahune sadrže hranljive materije i mogu da se kuvaju slično boraniji. koja je neškodljiva i takode jestiva. Šumsko drvo visoko 20 (do 25 m) sa retkom krunom i granama obraslim trnjem.

Mladi izbojci mogu da se spravljaju kao špargla. dugački do 10 cm i sa obe strane malo maljavi. uz međe. Plod je duguljasta crvena koštunica (drenjina) sa čvrstim mesom. BARSKA DETELINA — Trifolium hybridum (švedska detelina. ukraj šumskih pruga i na sličnim mestima. mnogobrojni. Cveta od juna do avgusta. kao špargla. a gornji su naizmenično obrasli duž stabljike sve do njenog vrha. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom sličnom škodljivom biljkom. zatim šećera. 101. upotrebljavaju se kao rana proletnja salata. 104. sadrži dosta skroba. po ivicama šuma. Rasprostranjena je u svim našim šumskim područjima. svilovina. sočni vrhovi stabljike. koje retko naraste više od 5 m. a cvetovi su grimiznocrveni. pored jaraka i sl. mladi listovi. drenak). detela). Svi delovi mogu da se koriste bez ograničenja. veoma je rasprostranjena po livadama i pašnjacima skoro cele naše zemlje. koja sazreva . izrodica). i prizemni sa stabljike. kao hlebna sirovina i sl. po ivici ceii.5 kg korena. Mlado korenje se takode upotrebljava 19 102. sa uskim listovima veoma slična vrbovim. Plod je dugačka uska mahuna. od kojih su prizemni poređani u krug oko cvetne stabljike. grupisani u štitove. krčevinama. ciperje). LIVADSKA DETELINA — Trifolium pratense (crvena detelina. RUŽIČASTI NOĆURAK — Epilobium roseum (crveni noćurak). Manjajeodprethodnevrsteiimakraćeokruglastijelistove. za čorbe i variva i kao zamena za čaj. jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 3 kg listova ili do 5 kg mladih izbojaka sa vršcima stabljika ili do 2. stabljika veoma razgranata. Liske ove deteline su jajolike. a upotrebljavaju se kao salata. Rasprostranjen je skoro u celoj našoj zemlji. žuti. naročito mnogo po požarištima. Veoma je rasprostranjena biljka u svim našim krajevima od brdskih predela pa sve do oko 2500 m nadmorske visine. Cvetovi su sitni. Višegodišnja zeljasta biljka. Raste u retkim šumama. ispod nešto ređeg sklopa drveća i na progalinama sa manje trave. kravljača. gde raste u mešovitim lišćarskim i lišćarsko-četinarskim šumama. porodica Cornaceae . po obiiku jajoliki ili eliptični. Listovi su na kratkoj peteljci. od srednjih brda do visokih planina. na proplancima. a raste po viažnim mestima. 103.drenovi (drenjina. a kasnije tamniji. 100. pri vrhu ušiljeni. Cveta rano u proleće pre listanja. Listovi su mu na dosta dugačkim peteljkama. a takode i za spravljanje čorbi. puteve. cvetovi beli ili ružičasti. Žbun ili omanje drvo. Listovi se upotrebljavaju kao zamena i falsifikat ruskog čaja. tanina i drugih materija i može da se upotrebljava za dobijanje skroba. porodica Oenotheraceae — vrbovnice (kiprovina. najčešće u mešavini sa drugim divijim povrćem. gde se nalazi klasasta cvast sa brojnim ružičasto-crvenim cvetovima.99. Cvetovi su mnogobrojni i bledoružičasti ili beličasti. Na mestima na kojima se noćurak javlja u velikim količinama. variva i pirea. ŠUMSKA SVILOVINA — Epilobium montanum (šumska vrbovica). na sečinama. NOĆURAK Chamaenerion angustifolium. Rasprostranjena je po livadama i pašnjacima u najvećem delu naše zemlje. naročito u jesen. visoka do jednog metra pa i više. iz koje posle pucanja ispada seme sa belim svetlastim vlaknima. vrbovica. često u veoma velikoj količini. DREN — Cornus mas. a mestimično se i gaji. drenovina. Listovi mogu da se koriste od proleća pa sve do kasne jeseni. Razvijeni koren. Mladi prolećni izbojci. Njeni listovi obično imaju belu pegu.

ŠAPICA — Heracleum pyrenaicum. . u vlažnim šumskim partijama po šumaricama i sličnim mestima. čorbe. mesnati. škodljivom biljkom. Mogu da se upotrebe za salatu.ščulac). morski koper. modrozelene boje. Mladi listovi su sočni. mogu da se mariniraju i ostavljaju za zimu. Dvogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka. variva. sa kojih je oguljena pokožica. a isto tako i naknadni izbojci u jesen. u ređim šumama. Raste na toplijim i svetlijim mestima. Koren sadrži znatne količine šećera i skroba i može da se upotrebljava za dobijanje sirupa. žućkasta do 30 pa i 50 cm visoka. a katkada i nešto dalje od mora. upotrebljava se. MEČJA ŠAPA — Heracleum sphondylium. planinska petrusinka). ali zbog jakog mirisa samo u mešavini sa drugim vrstama divljeg povrća. po međama. 106. sastavljenom od većeg broja sitnijih žućkasto-zelenih cvetova. Listovi su uski. zidovima i zapuštenim krovovima. Cela biljka je veoma aromatična. koja često raste u bokorima. hrapavi. a raste po svežim i vlažnijim mestima. Upotrebljavaju se za salatu. porodica Umbelliferae — štitare (motrika. na mestima do kojih dopiru morski talasi. Javlja se na sličnim mestima kao i prethodna. Slično se upotrebljavaju i sledcće vrste mečje šape: 20 107. od brdskih predela do visoko u planine. Stabljika joj je glatka.Višegodišnja zeljasta biljka. gornji su nešto manji. osušen se melje u brašno i može da se koristi kao dodatak uz sirovine za pripremanje hleba. Listovi su vrlo veliki. Upotrebljava se za popravljanje ukusa čorbi. marmelade. u redim šumama i po njihovoj ivici. kopljasti. Često može da se nađe u većoj količini. Cvetovi joj žučkasti. Biljka može da se upotrebljava bez ograničenja i ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom. Cela biljka je veoma aromatična i jako miriše. Cveta juna. Stabljika je šuplja i pri vrhu nosi razgranatu krupnu štitastu cvast sa velikim brojem krupnijih belih ili zelenkastih cvetova. pire. Svi ovi delovi mogu da se upotrebljavaju od ranog proleća do sredine leta. od nizine do srednjih planina. Cveta skoro celo leto. i svež i prerađen. koja naraste do 100 pa i znatno više santimetara u visinu. dudalena). nadeve i sl. porodica Umbelliferae — štitare (bazjan. 105. 109. među žbunjem i po ivicama livada. za spravljanje pekmeza. na žbunjem obraslim kamenjarima. a po ivici zupčasti. Zreo a naročito prezreo plod veoma je ukusan i prijatan za jelo. 108. jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 5 kg upotrebljivih zeljastih delova. medveđa stopa. slatko nakiselog je i ponešto oporog ukusa. kozja noga. slabog su ukusa i veoma aromarični. Na mestima na kojima se mečja šapa javlja u većoj količini. a kad prezri sasvim je mekana i gubi oporost. omačalj. na proplancima ukraj potoka i rečica. Lisne drške. SEDMOLIST — Aegopodium podagraria. Rasprostranjen je u najvećem delu naše zemlje. Mlade stabljike sa još neotvorenim cvetnim pupoljcima poparene vrelom vodom i uvaljane u brašno mogu da se prže na ulju. a ima bele cvetove. sa štitastom cvasti pri vrhu. krpasti i izdeljeni. dežen. Rasprostranjena je u našem primorju i na ostrvima uz morsku obalu. Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji. sličnom. za spravijanje čorbi i variva. VELIKA MEČJA ŠAPA — Heracleum sibiricum (međenja šapa. Javlja se na sličnim mestima. sam ili u mešavini sa drugim divljim plodovima. ili da iskopa do 2 kg korena. a ponegde se i gaji.krajem avgusta. MATAR — Crithmum maritimum. a može i da se suši i ćuva za zimu te da se upotrebljava kao suvo voće ili za spremanje voćnog čaja. porodica Umbelliferae — štitare (medveđi dlan. motar. Mladi sočni delovi i listovi sadrže nešto vitamina C i karotina.

Duž stabljike ima malo listova. Na mestima gde se javlja u većoj količini. igavec. Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji. složeni u veliku štitastu cvast pri vrhu stabljike. Rasprostranjen je po celoj našoj zemlji. pa se češće dogada da se na jednom žbunu nalaze cvetovi i zreli plodovi. mrkvica. nekoliko tamnocrvenih. Ne postoji opasnost da se zamene sa plodovima neke slučne škodljive biljke. od nizina pa dosta visoko u planine. JAGORČEVINA — Primula vulgaris. Stabljika joj je uspravna. narandžastocrvene boje i spolja slične okrugloj zreloj jagodi. beli. rede ružičasti. krapče. beli. sa veoma izraženim lisnim žilama. crvene bobe (maginje). piskavka). blizu potoka i na sličnim mestima. Listovi su uglavnom prizemni. visoka 5 do 10 cm. često u većem mnoštvu. PLANIKA — Arbutus unedo. porodica Umbelliferae — štitare (divlja šargarepa. Cveta od aprila do početka avgusta. Razgranati zimzeleni žbun. Listovi su dvostruko do četvorostruko perasto izdeljeni. Cvetovi su mnogobrojni. Rasprostranjena je skoro po celoj našoj zemlji. a naročito vitaminom C. sa hrastom česvinom. mrkva im nije mnogo slična. koji može da naraste i do veličine omanjeg drveta visokog do 8 m. variva i sl.regovača. sastavljenih od po tri manja šiljasta listića. koji je po precvetavanju u sredini nešto udubljen. regača). Cveta od aprila do poćetka septembra. gde raste u gustim šibljacima (makiji). primorskom klekom. na dužoj dršci. po ivici retko plitko zupčasti. Cvetovi su jasno žuti. a kasnije kao začin. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. ivicama livada. jagarčina. izbrazdana. Mogu da se jedu presni. pa je pažljiv sakupljač ne može zameniti sa nekom od takvih vrsta. još bolje. Listovi su mu jajoliko-duguljasti. pri vrhu stabljike ili ogranaka složeni u poširi štit. sami ih. bogati šećerom i vitaminima. pa i otrovnih vrsta. kao gust korov po zapuštenim njivama. Listovi su dosta aromatićni i po ukusu podsećaju na tanin. veličine manjeg oraha. porodica Primulaceae — jaglika (jaglac. Višegodišnja zeljasta biljka. jaglec. kome popravljaju ukus. Cveta u rano proleće. jer mogu da izazovu lake prolazne poremećaje dok su u manjoj količini potpuno neškodljivi. Listovi su prizemni. kraj ograda i meda. za spravljanje čorbi i variva. Cvetovi su mnogobrojni. najbolje u mešavini sa drugim divljim povrćem. divlja 21 111. iznutra šuplja. Plod su dosta krupne. Stabljika je uspravna. DIVLJA MRKVA — Daucus carota. cveta još za vreme zime. Listovi su prilično aromatični i mogu da se upotrebljavaju naročito u proleće. kao tamna mrljica. koja naraste do 80 cm (pa i preko i 1 m) u visinu i ima dosta dugačak. sitni. ali i po svežim i vlažnim. ali ne u velikoj količini. rano leto i od jesenjih naknadnih izbojaka. Mogu da se koriste (mladi i mekši) skoro u toku cele vegetacione periode za spravljanje čorbi. od pobrđa pa do oko 1500 m nadmorske visine. po ivicama šuma. naročito u supama. preraduju u marmelade i sl. vretenast. U sredini cvasti nalaze se. a raste na vlažnim zasenčenim mestima u retkim šumama. 110. porodica Ericaceae — vresovi (prpak. od nizina pa do oko 1200 m nadmorske visine. koja naraste preko 50 (do 100) cm u visinu. Dvogodišnja zeljasta biljka. planičac). Kuvaju se kao kompot. divlji koren. jaghče. beličasto žućkast koren. Plodovi su veoma hranljivi i ukusni. crnkastih cvetića. na dužim peteljkama koje izbijaju pravo iz prizemnog bokora. . duguljasto-jajasti. žućkastozelene boje. beli do zelenkastobeli i u grozdićima sastavljenim od po više cvetića. Višegodišnja zeljasta biljka. može da se koristi za jelo svež ili kuvan. po retkim svethm šumarcima i na sličnim mestima. Koren. a javlja se u više varijeteta po suvim zatravljenim mestima i livadama. Mada u ovoj porodici biljaka ima i škodljivih. Rasprostranjena je samo u užem primorskom pojasu i na jadranskim ostrvima. jedan čovek može za jedan čas da nabere oko 5 kg upotrebljivih listova. dok je mlad. 112. sazrevaju kasno u jesen ih čak u zimu. merlin). loptaste. dosta razgranata i šuplja. koje se potpuno sužavaju u sasvim kratku dršku. brašnasti i veoma ukusni. šumarcima. Listovi mogu da se upotrebljavaju kao začin umesto lovorovih listova. crnim jasenom i drugim žbunasto-drvenastim biljnim vrstama. ukraj puteva. a pri vrhu razgranata. u mešavini sa drugim divljim povrćem kome daju ukus začina. naborani. jagolnica. Cvetovi su mali. kožasti i sjajni i u znatnoj meri podsećaju na lovorove. izdeljeni na 7 jajolikih listova (otuda mu dolazi i ime) koji su po ivici sitno zupčasti.

Listovi su strelastog oblika. pirea. Raste uglavnom po livadama. zatim za spravljanje čorbi. 113. pirea. jedan čovek može za jedan čas da sakupi 1. i ima ih po nekohko u nepravilnoj cvasti. sami ili. variva. 115. ključarica. ali može da naraste i do 50 cm. Mladi listovi se upotrebljavaju za spravljanje čorbi. sluzi i drugih sastojaka. ali više u središnim. koji raste po šumarcima i travnim mestima kao povijuša. Raste po kamenitim. a boje su bele ih ružićaste. pirea.5 do 2 kg upotrebljivih listova. porodica Boraginaceae — gavezi (plućenica. . rani jaglac. po njivama. za nadeve i sl. na prorectenim mestima.5 kg upotrebljivih listova. Rasprostranjen je u skoro celoj našoj zemlji. za nadeve i slično. suvljim. jedan čovek može za jedan čas da nabere do 1 kg upotrebljivih listova. Na mestima na kojima se plućnjak javlja u većoj količini. Malo stariji listovi imaju specifičan miris i ukus. Listovi su najvećim delom prizemni i poredani su u krug oko stabljike. Veoma je rasprostranjena biljka u celoj našoj zemlji. po ivicama šuma i na sličnim mestima. Ako je sakupljač neizvežban. upotrebljavaju se za spravljanje čorbi. po površini su kratkodlakavi. kraj puteva i staza. Na mestima na kojima se jagorčevina javlja u nešto većoj količini. PLUĆNJAK — Pulmonaria officinalis. od pobrda pa dosta visoko u planine. koji sadrže vitamine C i A. PRAVI JAGLAC — Primula elatior (lestegin). kunjavac. dugi su do 15 cm. galčina. Višegodišnja zeljasta biljka koja se kao povijuša pruža 22 116. slabo zatravljenim mestima. Cvetovi su mu bledožuti i stoje po nekoliko u štitiću na dužoj dršci. nadeva i sl. duguljasto-jajohki. koji raste na sličnim mestima i takode je neškodljiv. Listovi se mogu upotrebljavati i za spravljanje vitaminskih čajnih mešavina. može da se desi da je zameni sa sledećim vrstama: vijušasom (Polygonum convolvulus). Na mestima na kojima se poponac javlja u većoj količini jedan čovek može za jedan čas da sakupi 0. jagotac. gregorščica. Višegodišnja zeljasta biljka. Mogu se upotrebljavati bez ograničenja jer ne izazivaju nikakve poremećaje. i velikim vijušasom (Polygonum dumetorum). Ne treba ih upotrebljavati u velikoj količini pošto sadrže saponina. poljski slak. Ima je od nizina pa do viših brda. u smeši sa drugim divljim povrćem. često sa beličastim ih svetlo-zelenim pegama. koja bi i u manjoj količini bila škodljiva. usled čega podsećaju na pluća (ime!) i imaju dosta duge peteljke. njivni slak. Cveta sredinom proleća. Cvetovi su tamnožute boje i po nekoliko se nalaze u obliku štitića na dužoj dršci. Upotrebljavaju se sveži za salatu. JAGLIKA — Primula veris (vesnačak. Stabljika je dlakava. zeleni. Cvetovi su levkastog oblika.Raste po livadama sa niskom travom. a široki do 5 cm. pa ih treba mešati sa drugim divljim povrćem. a ređe i za salatu. a ne postoji ni opasnost da se zamene sa nekom drugom škodljivom biljnom vrstom. Ne postoji opasnost da se zamene sa listovima neke druge slične vrste. mahom niska. uvek na nešto svežijim mestima. Jelo spravljeno od mladih listova plućnjaka vrlo je ukusno. brstanica. ladolež. Listovi sadrže veoma velike količine vitamina C i spadaju među najbogatije izvore ovog vitamina. Slično mogu da se koriste i sledeće vrste jagorčevina: po zemlji ili uvija oko susednih čvrstih biljaka. džigeričnjak). severnim i severozapadnim krajevima. Često se nalazi u vecem broju na jednom mestu. Smatra se da već nekoliko svežih listova mogu da zadovolje dnevnu potrebu čoveka za vitaminom C. 114. variva. češće. najčešće kao korov. Raste po šumama. bijeli čador. pa u takvom slučaju mogu da budu škodljivi. Mladi listovi. na šumskim proplancima. Listove ne koristiti u velikoj količini pošto mogu da budu škodljivi. Cveta juna i jula. zapuštenim oranicama i na sličnim mestima. ukraj šumskih staza i puteva. Duž cvetne stabljike nalaze se po 2-3 znatno manja naspramna lista sa veoma kratkom peteljkom ili i bez peteljke. neškodljiv je i jestiv. u retkim svethm šumama. najpre ružičasti. kudravac. porodira Convolvulaceae — poponci (slak. među žbunjem. šibljacima. prvi cvit). tutuljak). variva. a zatim ljubičasto-plavkasti. i to bez ograničenja. Cvetovi su u obliku levka ili fišeka. Dosta je rasprostranjena po skoro celoj našoj zemlji. Nešto je manje rasprostranjena od prethodne vrste. POPONAC — Convolvulus arvensis. Raste po livadama viših brda i planina. Listove ne treba upotrebljavati u velikoj količini pošto mogu da budu škodljivi od sadržaja saponina.

Višegodišnja zeljasta biljka. koje se nalaze zatvorene u mehurastoj čašici koja po obliku podseća na malu papriku baburu takode crvene boje. zelenkastobele boje. vinovlje. od nizina do srednjeg planinskog pojasa. porodica Labiatae — usnatice (bela kopriva. veoma malo maljavi. Raste po šumama. medavac. šećera i drugih sastojaka i mogu da se upotrebljavaju kao prijatno osvežavajuće voće. slabije razgranata. tako zatvorenih u mehurastoj čašici. Cvetovi su plavičastoljubičasti. a katkada upotrebljivi delovi mogu da se nađu i ispod snega. prisadence). variva. Sočni delovi biljke mogu bez ograničenja da se koriste od proleća do kasne jeseni. na zapuštenim i zakorovljenim travnjacima. a mnogo češće u brdskim predelima sve do oko 1500 m nadmorske visine. žibrat. naročito na krečnjačkim terenima. Rasprostranjenija je od prethodne vrste. sadrže dosta vitamina C. vrštan-trava. koja je u gornjem delu maljava. Raste po šumama. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom. ukraj puteva. čorbi. pezdečivlje). sazrevaju rano u jesen. 118 . Listovi su dosta slični mrtvoj koprivi. koje bi bile škodljive nema. POGANČEVA TRAVA — Physalis alkekengi. Mestimično može da se nađe u večoj količini. . samobajka. ali su više bubrežasto-srcastog oblika. Raste na sličnim mestima kao i prethodne vrste. MRTVA KOPRIVA — Lamium album. a ponegde se i gaji kao ukrasna biljka. jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 1 kg upotrebljivih biljnih delova. visoka do 50 cm. Višegodišnja zeljasta biljka. Zrele bobice. a cvetovi su joj crvenkasti. konderman. Takođe se upotrebljavaju i sledeće vrste veoma srodne mrtvoj koprivi: 121. Cela biljka je veoma aromatična. Na mestima gde ima više mrtve koprive. Rasprostranjena je skoro u celoj našoj zemlji. Cvetovi su zvonoliki. ivicama šumskih proplanaka. a ređe i beloružičasti. a od nje se razlikuje po tome što na sredini listova obično ima oveću belu mrlju. pirea i sl. Rasprostranjena je u većem delu naše zemlje. porodica Solanaceae — pomoćnice (ljoskavac. koja je u znatnoj meri gorka i škodljiva. sa jajohkim listovima. Mladi listovi i celokupni sočni delovi biljke imaju blagu prijatnu aromu i mogu da se upotrebljavaju za spremanje mešanih salata. šmarni slak). poljuskavac. često razgranata. nešto karotina i šećera. na šumskim proredenim mestima. Jednogodišnja zeljasta biljka sa crvenim cvetovima. visoka do 30 pa i 50 cm.117. a katkada i naknadno u jesen sve do zime. Listovi su rasporedeni unakrsno po dva uz stabljiku i po obliku podscćaju na listove prave koprive. cvetaju u junu. MRLJAVA MRTvA KOPRIVA — Lamium maculatum (pegava mrtva kopriva. ukraj ograda. Koren i podzemno stablo sadrže vitamina C. mjehurac). presne ili na različite načine preradene. Mogu da se upotrebljavaju bez ograničenja. žibrt). uvek na nešto svežijim mestima. a sličnih bobica. Pri branju treba da se pazi da se ne otkidaju i delovi mehuraste čašice. a često ponovo u jesen. Cveta od aprila do kraja juna. koje su slatko-kiselkastog i često malo nagorkog ukusa. a delimično uzdignutim delovima stabljike. medić. ređe u nizinama. Plod su kao trešnja krupne crvene sjajne bobice. medu žbunjem. sa delimično puzećim. Iz razgranatog podanka raste uspravna stabljika. ognjenčec. Višegodišnja zeljasta biljka. ograda i na sličnim staništima. maronica. cmrkaljka. Mogu se upotrebljavati i sledeće vrste mrtve koprive: 119. prisadnica. 23 120. vučja jabučica. nešto niža od mrtve koprive. Cveta od maja do avgusta. sa četvrtastom šupljom stabljikom. DOBRIČICA — Glechoma hederaceae (dobričavka. Rasprostranjenija je od bele mrtve koprive. stenovitim šumarcima. te ne postoji opasnost od nepoželjne zamene. Cvetovi su beli. Mogu da se kuvaju i na različite načine priređuju za jelo. CRVENA MRTVA KOPRIVA — Lamium purpureum (purpurna mrtva kopriva.

Cvetovi su plavoljubičasti i skupljeni pri vrhu cvetnog ogranka u nepravilnu klasoliku cvast. na peteljkama. Rasprostranjena je po celoj našoj zemlji. porodica Labiatae — usnatice (skružalina. obrasli su redim maljama. većinom poleglih. ukraj puteva i ograda i sl. križalj. uspravnom ili katkad pri osnovi poleglom stabljikom. u svetlim toplijim šumama. živica. Ceo gornji deo stabljike sa listovima i cvetovima upotrebljava se za spravljanje veoma prijatnog i aromatićnog čaja. jer ne izazivaju nikakve poremećaje. a ne postoji ni opasnost da se zamene sa nekom drugom škodljivom biljnom vrstom. puteva. Mladi listovi i sočni vršni delovi stabljika upotrebljavaju se za spravljanje mešovitih salata. matičnjača. vinogradima i na sličnim mestima. Na mestima na kojima se javlja u većoj količini jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 2 kg upotrebljivih delova. Ceo gornji deo biljke ima veoma prijatan miris na limun i upotrebljava se za spravljanje aromatičnog čajnog napitka. nadeve i sl. Cveta od juna do avgusta. gortanka). koji ima i lekovito dejstvo. a češće za spravljanje čorbi. koji ima i lekovito dejstvo. koja je nešto veća. na kamenjarima. već se dodaju na kraju pripremanja jela. čelinšćica. Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju za jelo. pčelinja metvica. po ivicama svetlih šuma. 123. Raste u retkim. do 2 cm dugački. kao korov po zapuštenim njivama. čober). Listovi su nasuprotni. sa većim listovima i krupnijim cvetovima. malo zavrnuti. razgranata u više stabljika. Domovina biljke je Sredozemlje. za čorbe. od pobrđa do srednjeg planinskog pojasa. Zbog posebnog ukusa ne treba je kuvati samu već u manjoj količini u mešavini sa drugim biljkama. pašnjacima. koja naraste do 50 cm u visinu. Rasprostranjena je po celoj našoj zemlji. u mešavini sa drugim 24 124. porodica Labiatae — usnatice (vranilovka. 122. Često može da se nađe u velikoj količini na jednom mestu. češće. koja naraste do 80 cm u visinu. a cvetovi veoma lepi. šiljasti. MATIČNJAK — Melissa officinalis. CRNJUŠA — Prunella vulgaris. biljnim povrćem. uz ograde i sl. a raste više u sklopljenim šumama nego na otvorenom prostoru. Mogu da se koriste bez ograničenja. Listovi su jajoliki. jajoliko-duguljasti. Višegodišnja zeljasta biljka. odakle je gajenjem preneta u našu zemlju i danas je ima u brdskim predelima u grmlju. svežim i vlažnim livadama i travnjacima. nedaleko od naselja. sem u užem primorskom pojasu. divlji majoran. rojevac). VRANILOVA TRAVA — Origanum vulgare. crvenkasto-beličasti i složeni u metličastu cvast pri vrhu stabljike. razgranata je i šibolika. Listovi mogu da se koriste i kao začin pri spravljanju raznih poslastica. Veoma je rasprostranjena.Višegodišnja biljka. Razlikuje se od prethodne vrste po tome što su joj listovi i stabljika mnogo maljaviji. po retkim šumarcima. jer time gube miris. Cveta od druge polovine maja do avgusta. kao i cela biljka. od nizina pa dosta visoko u planine. variva. a javlja se na sličnim staništima u planinskim predelima. umesto limuna. Cvetni ogranci biljke uvek su uspravni. Raste po zatravljenim mestima. ivicama šuma. Listovi su naspramni. cveta od juna do avgusta. sami ili. pikasta pokrivka). oko puteva i staza i na sličnim mestima. retkim svetlim šumama. mravinac. ređe kao salata. a s obe strane imaju malo malja. porodica Labiatae — usnatice (matočina. često u velikoj količini. Sadrži slične sastojke kao i prethodna vrsta i upotrebljava se na isti način. ukraj ograda. ali se ne kuvaju. na livadama. svežim svetlijim šumama. gde može da dopre i do 2000 m. MALJAVA DOBRIČICA — Glechoma hirsuta (maljava samobajka. a često ponovo i u jesen. oko staza.Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji. Višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatom. . po ivicama šuma. Slično običnoj crnjuši mogu da se upotrebljavaju i listovi od krupnocvetne crnjuše — Prunella grandiflora. Otvorenoljubičasti do beličasti cvetovi razvijaju se u pazuhu gornjih listova. koja naraste do 50-80 cm u visinu. a cela biljka je razvijenija. vrtovima. po ivici zupčasti. 125. naročito na mestima koja se kose. variva i sličnih jela. Raste po retkim šumarcima. jajoliki. na iskrčenim mestima. a ređe uzdignutih. čelinjak.

Višegodišnja biljka sa drvenastim prizemnim delovima i mnogobrojnim izdancima. a raspoređeni su u krug oko cvetne stabljike. sitna metvica — Mentha pulegium. a i kasnije. MUŠKA BOKVICA — Plantago lanceolata (muški žilovlak. paprena metva. Mladi listovi i bez žilave drške mogu da se bez ograničenja upotrebljavaju za spravljanje čorbi. Veoma je aromatična. jajoliki. koje sadrži ulja. porodica Labiatae . sastavljena od velikog broja sitnih neuglednih cvetova. koje rastu na različitim staništima u svim krajevima naše zemlje. MAJKINA DUŠICA — Thymus serpyllum. materinka. pirea i za nadevanje testa. Cveta u junu. Ijuta nana. takode raste na vlažnim mestima. raste po svežijim mestima. 126. 130. nešto izduženi i postepeno prelaze u dršku. ivicama šuma. Na mestima gde se bokvica javlja u većoj količini. metvica. Slično se upotrebljavaju i listovi od sledećih vrsta bokvica: 129. poljska metvica — Mentha orvensis 25 128. a sasvim mladi i za mešane salate. VELIKA BOKVICA — Plantago maior (veliki žilovlak. variva. i može da se nade i na većim nadmorskim visinama u celoj našoj zemlji. ukraj staza i puteva. ukoliko se naiđe na primerke koji su kasnije izbili. Kao začin korisri se za popravljanje ukusa čorbi kao i zamena za cimet. Pored gajene nane (Mentha piperita). raste u tekućoj vodi i u barama. Raste po suvljim sunčanim mestima. jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 1 kg upotrebljivih listova. u prirodi se nalaze mnogobrojne vrste nana. Listovi su joj znatno veći i širi od . po jarcima. bakina dušica. na redim niskim travnjacima. trputac. a raste po slabije obraslim travnjacima i livadama. Listovi su okruglasti. dugački do 15 mm. kraj močvara i po zabarenim livadama. Mogu da se beru od ranog proleća do sredine leta pre cvetanja biljke. veliki trputac). a na njima su veoma primetne paralelne lisne žile. koji su uz to i lekoviti. volčji jezik). Tako se u nas mogu da nađu: kudrava nana — Mentha crispa. Skoro sve su prijatnog aromatičnog mirisa i moguda se upotrebljavaju za spravljanje ukusnih čajnih napitaka. po retkim šibljacima.bokvice (bokva. a široki do 7 mm. dugolista nana — Mentha longifolia. gde se javlja veiik broj posebnih vrsta i podvrsta poznatih pod istim imenom i veoma sličnih po obliku. Seme. čabrac). te mogu da se smatraju kao jedna vrsta. Listovi su sitni. delovanju i upotrebljivosti. BOKVICA — Plantago media.usnatice (metva. ukraj puteva. često u velikom mnoštvu. divlji bosiljak. visoka 5-10 cm.raste po vlažnim poljima i uz potoke. sa malim udubljenjima po površini u kojima se nalaze žlezde sa aromatičnim uljem. Pri vrhu cvetne stabljike nalazi se valjkasta cvast. tegavac). methca). Cvetovi su sitni. raste na poplavljenim područjima oko reka i potoka. porodica Labiatae — usnatice (majčina dušica. po manje gaženim stazama. Cveta od proleća skoro do jeseni. može da služi kao prijatan začin. Na takvim mestima je ima od nizina pa do blizu 1500 m nadmorske visine. sa dosta širokim jajoliko-duguljastim listovima. pokiseljeno u mleku. sa sitnijim jajolikim listovima na kratkim peteljkama i sa ljubičastim rede belim cvetovima. NANA — Mentha. Mirisni i aromatični delovi biljke sa listovima i cvetovima upotrebljavaju se cele godine za spravljanje ukusnog i lekovitog čajnog napitka. Raste po nešto suvljim. vodena nana — Mentha aquatica. kamenitim mestima. Višegodišnja zeljasta biljka. 127. kao i druge vrste iz roda Mentha. na ledinama. među niskom travom. kudravim i po ivici nejednako usečenim. žilovlak. peskovitijim mestima. Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji od nizina pa znatno visoko u planine. Ima znatno uže listove nego prethodna vrsta. naročito se često javljaju naknadni jesenji mladi listovi. Veoma je rasprostranjena po celoj našoj zemlji. glavor. svetlocrveni do ružičasto-ljubičasti i zbijeni su u okruglasto-valjkaste cvasti pri kraju ogranaka. porodica Plantaginaceae . leže skoro pri zemlji ili su malo uzdignuti.

prethodnih vrsta. Raste po vlažnim i svežim, često peščanim mestima. Sadrži veće količine vita-mina C nego ove predhodne vrste.

131. PEŠČANA BOKVICA — Plantago indica. Raste na izrazito peščanim mestima u većem delu naše zemlje. Mogu da se upotrebljavaju samo sasvim mladi listovi, jer kasnije postaju rapavo-maljavi.

podivljala i u velikoj meri se raširila. Danas je ima u mnogim krajevima naše zemlje, naročito u Srbiji, Hrvatskoj, delovima Slovenije, Bosni, a prodire i u ostale krajeve. Naročito je mnogo ima u Vojvodini. Često raste u velikoj množini u nizinama ukraj reka, po ivicama šibljaka i niskih prirečnih šuma (vrbaka, topoljaka i sl.). Mladi proletnji izdanci, koji su debeli i sočni, mogu da se upotrebljavaju za jelo kao veoma ukusno i hranljivo povrće (za varivo, pire, čorbe i sl.). Mogu da se beru od kraja marta do početka juna. Vrlo je izdašna biljka; na mestima gde se javlja u većoj količini, jedan čovek može za jedan čas da sakupi i preko 10 kg izdanaka. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljkom.

132. PLANINSKA BOKVICa — Plantago montana (bokvica petožil). Raste pretežno u višim planinskim predelima u skoro celoj našoj zemlji, izuzev primorja.

133. BUAČAK - Plantago psyllium (primorska bokvica, baučina, buhačina, buačica, buhačica). Raste uglavnom u primorju i u pojedinim delovima Makedonije. Mogu da se upotrebljavaju samo sasvim mladi listovi, jer ubrzo postaju grublje dlakavi.

134.CIGANSKO PERJE — Asclepias syriaca, porodica Asclepiadaceae — svilenice (svilenica, svilolan, svilni dubac, svionica). Višegodišnja zeljasta biljka, koja može da naraste u visini preko 1 pa i do 2 m. Stabljika je uspravna, šuplja, obrasla sitnim dlačicama. Listovi su nasuprotni, duguljasto-jajasti, dugački do 20 cm, po ivici celi, a nalaze se na kratkoj peteljci. Cvetovi su mali, bledoružičasti ili crvene boje, skupljeni u štitaste cvasti. Biljka cveta od juna do avgusta. Ima razgranat podzemni podanak. Cigansko perje je poreklom iz Severne Amerike, a u Evropu je preneta kao ukrasna biljka, pa je
26

135. ZVONčIĆ — Campanula rapunculus, porodica Campanulaceae — zvončići (debeli koren, zijevčica, repušnica). Dvogodišnja zeljasta biljka uspravne stabljike, koja naraste do 50 pa i 80 cm. Prizemni listovi su kopljasti i pri osnovi veoma suženi, po ivici malo zupčasti; listovi na cvetnoj stabljici su manji, duguljasti i bez peteljke. Cvetovi su dosta veliki, lepi, zvonoliki, plavo-ljubičaste boje. Cveta od aprila pa sve do avgusta. Rasprostranjen je skoro u celoj našoj zemlji, a raste po retkim i otvorenim svetlijim šumama, oko šumaraka, od brdskih predela pa dosta visoko u planine. Mladi listovi i ceo sočni mladi gornji deo stabljike mogu se upotrebiti kao povrće za spravljanje čorbi, variva, pirea, a i kao salata. Mesnati koren sadrži skroba i može se koristizi kao sirovina koja zamenjuje krompir. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom sličnom škodljivom biljnom vrstom. Slično mogu da se upotrebljavaju i sledeće vrste zvončića:

136. GRONJASTI ZVONČIĆ — Campanula glomerata. Nešto je niža biljka od prethodne vrste. Prizemni listovi su srcoliko-jajoliki ili jajoliko-kopljasti, a gornji su pri osnovi srcoliki i obuhvataju stabljiku. Cvetovi su ljubičaste boje. Raste po livadama u njavećem delu naše zemlje, od brdskih do srednje-planinskih predela.

137. BRAZDASTI ZVONČIĆ — Campanula trachelium. Stabljika je oštro bridasta; listovi izrazito maljavi i po ivici grubo zupčasti, cvetni grozd se pruža duž večeg dela stabljike do njenog vrha. Pored navedenih, upotrebljavaju se i primorske vrste zvončića, kao: piramidalni zvončić ili postenjak (Campanula pyramidalis), mediteranski zvončić (Campanula fenestrellata) i druge.

138. ZEČICA — Phyteuma spicatum, porodica Campanulaceae — zvončići (zajka, debeli koren, kosica, ljubljenica). Višegodišnja zeljasta biljka sa uspravnom nerazgranatom stabljikom, koja može da naraste preko 30 pa i do 70 cm. Donji listovi su na dugim peteljkama, srcoliki, a gornji duguljastokopljasti i bez peteljke, Po ivici su zpučasti. Cvetovi su na vrhu stabljike složeni u klasastu cvast i zelenkastobele boje. Cveta od maja do avgusta. Koren biljke je mesnat i po obliku podseća na mrkvu. Mladi listovi mogu da se koriste za salatu, spremanje čorbi, variva i pirea, a koren kao zamena za krompir. Pri branju listova zečice, nevični sakupljač može da ih zameni sa listovima krupne ljubičice (Viola odorata); medutim, ova zamena je bezopasna, pošto se u nekim zemljama i listovi od ljubićice upotrebljavaj u za hranu (Nemačka).

140. MASLAČAK — Taraxacum officinale, porodica Compositae — glavočike (žutenica, mlekača, talijanska salata). Višegodišnja zeljasta biljka. Listovi su joj svi prizemni i poređani u krug oko cvetne stabljike; po ivici su zupčasti, a katkada i dublje usečeni. Cvetna stabljika je šuplja, naraste do 20 pa i 30 cm u visinu, a na vrhu nosi složenu cvetnu glavicu sastavljenu od velikog broja zbijenih žutih cvetova. Cveta od marta do oktobra. Po cvetanju, sitno seme je snabdevano svilastom kundarom, pomoću koje vetar može na daleko da ga raznese. U čitavoj biljci nalazi se beli mlečni sok nagorkog ukusa. Pod zemljom se nalazi dosta debeo vretenast koren žute boje. Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji, od nizina do visoko u planine: po baštama kao korov, ukraj staza i puteva, po utrinama, travnjacima, livadama, na prisojnim stranama, po zapuštenim njivama i drugim mestima, često u veoma velikoj količini, tako da se u vreme cvetanja cela površina zažuti, a kad biljka prccveta, zabeli. Mladi listovi pre cvetanja su jedno od najbogatijih divljih povrća vitaminom C. Mogu da se upotrebe za salatu, za spravljanje čorbi, variva, pirea, za nadeve i sl. Treba brati samo mlade listove, inače postaju znatno gorči. U jesen često izbijaju novi mladi listovi koji mogu da posluže u iste svrhe kao proletnji. Katkada se i zimi ispod snega mogu naći upotrebljivi listovi. U nas može da se nade više varieteta i podvrsta maslačka. Na mestima gde se maslačak javlja u većoj masi, jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 2 kg rozeta sa upotrebijivim listovima. Koren od maslačka, vađen u proleće ili jesen može da se upotrebi kuvan, slično krompiru ili mrkvi. Takođe može da se jede i sirov, ali tanko isečen na kriške, inače je mnogo čvrst. Ispečen koren služi kao zamena za kafu. Kao i običan maslačak, mogu da se upotrebe i sledeće vrste: 141. MOČVARNI MASLAČAK — Taraxacum palustre. Ima ga skoro u celoj našoj zemlji, a raste na močvarnim mestima, po vlažnim livadama. Listovi su mu izdužcni i uski.

139. OKRUGLASTA ZEČICA — Phyteuma orbiculare. Veoma je slična prethodnoj vrsti, samo su cvetovi složeni u okruglastu cvast i plavkasto-ljubičaste su boje. Raste u planinskim livadama i retkim šumarcima. Pored navedenih, mogu da se koriste i druge vrste zečica, kao: Halerova zečica (Phyteuma Halleri) Calbruknerova (Phyteuma Zahibruckneri) i dr.
27

142. PRIMORSKI MASLAČAK — Taraxacum megalorrhizon. Raste u jadranskom primorju. Odlikuje se time što ima veliki i jako debeo koren, a cveta u jesen.

143. LAVLJI ZUB — Leontodon tuberosus, porodica Compositae — glavočike (goločej, ločina). Zeljasta biljka, koja u svim svojim delovima sadrži mlečni sok. Listovi su prizemni i složeni u krug, izduženi i perasto izrezani. Na vrhu gole stabljike nalazi se cvetna glavica slična maslačkovoj, žute boje. Koren je zadebljao. Cveta u jesen. Laviji zub je primorska biljka, a raste najviše u užem obalskom području. Zadebljali mesnati koren može da se koristi kao hranljiva sirovina slično krompiru.

146. JEDNOGODIŠNJI KRASULJAK — Bellis annua, jednogodišnja zeljasta biljka, raste u primorskim krajevima.

144. KRASULJAK — Bellis perennis, porodica Compositae — glavočike (bela rada, novčić, tratičnica, vrtipop, janjac, ledinski cvit, obrnika, oročica, traterica). Višegodišnja zeljasta biljka sa omanjim listovima lopatičastog oblika poredanim u krug oko cvetne stabljike visoke 5-15 cm. Cvetna glavica je po jedna na stabljici, okrugla, ima 1-1,5 cm u prečniku, u sredini je žuta, a po obodu bela ili malo crvenkasta. Cveta od proleća do sredine leta, a katkada i do kasne jeseni. Veoma je rasprostranjen u celoj našoj zemlji, od najnižih predela do visokih planina, a raste po livadama, travnjacima, po šumskim proplancima, u retkim šumama, ukraj puteva, na stazama po kojima se manje gazi i na sličnim mestima, često u večoj količini. Mladi listovi upotrebljavaju se za salatu, za spravljanje čorbi, variva, pirea i sl. Najviše mogu da se koriste u proleće i početkom leta, ali donekle i tokom leta i u jesen od naknadnih izdanaka. Na mestima gde se krasuljak javlja u većoj količini, jedan čovek može za jedan čas da sakupi do 0,750 kg upotrebljivih listova. Čvrsti cvetni pupoljci mogu da se pokisele u sirćetu (octu) i upotrebljavaju kao zamena za kapar. Cvetne glavice i listovi upotrebljavaju se kao zamena za ćaj. Svi delovi mogu da se koriste bez ograničenja. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom sličnom škodljivom biljkom. Slično se upotrebljavaju i listovi od sledećih vrsta:

147. BELA RADA — Leucanthemum vulgare, porodica Compositae — glavočjke (volovsko oko, petrov cvet). Zeljasta biljka, koja naraste do 50 i više cm u visinu. Listova ima i prizemnih i na cvetnoj stabljici; prilično su mesnati, sjajni i duboko nazubljeni, skoro perasti. Cvetovi su složeni na vrhu cvetne stabljike u glavicu, koja se sastoji od belih obodnih i žutih središnih cvetića. Rasprostranjena je skoro po celoj našoj zemlji, a raste po livadama, travnjacima, otvorenim retkim šumarcima i sl. od pobrđa pa dosta visoko u planinu. Mladi listovi zajedno sa mladim sočnim vršnim delovima stabljike pre cvetanja mogu da se upotrebljavaju za spravljanje čorbi i variva. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom sličnom škodljivom biljkom.

145. MALI KRASULJAK — Bellis silvestris, sličan prethodnoj vrsti, raste u našim primorskim krajevima.
28

148. VODOPIJA — Cichorium intybus, porodica Compositae — glavočike (ženetrga, žudenika, žutinica, zmijina trava, cigura). Višegodišnja zeljasta biljka, koja naraste u visinu preko 50 i do 120 cm. Stabljika je uspravna, razgranata uzduž izbrazdana. Koren je jak, vretenast ili valjkast. Donji listovi su duguljasti i perasto izrezani, a gornji su manji, kopljasti, po ivici krupnije zupčasti. Cvetovi su mnogobrojni, jasno-plave boje. Cveta od jula do avgusta. Biljka je rasprostranjena u celoj našoj zemlji, a raste kao korov po napuštenim njivama, livadama, pustim mestima, oko puteva i staza, uz ograde i na sličnim mestima, od nizina pa dosta visoko u planinu. Mladi, sočni i nešto nagorki listovi mogu da se upotrebljavaju i za salatu, za spremanje čorbi, variva, pirea i sl. Po ukusu su dosta slični maslačkovim. Mogu da se koriste od proleća do ranog leta, a i u jesen, kad naknadno izbiju. Koren vodopije se peče i upotrebljava kao zamena za kafu (cikorija), a može da se kuva i kao varivo, i ako je nagorak.

i to: 151. Cvetna glavica ružičaste boje razvija se na vrhu stabljike. Cvetovi su žućkaste. sušak). pa čak i do 150 cm. ŠPANSKI CRNI KOREN — Scorzonera hispanica (španski zmijak). kostriš. kao zamena za krompir i sl. Listovi i koren svih vrsta repušina mogu da se upotrebljavaju bez ograničenja i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom škodjjivom biljkom. koja može da se koristi kao varivo slično kromniru. Manja je od prethodne vrste. Ceta od juna do avgusta. mlevenjem ih tucanjem). veliki maljavi čičak). kao korov u . Koren je duguljast. ŠUMSKA REPUŠINA — Arctium nemorosum. OSTAK — Sonchus oleraceus. spolja crne boje. naročito u toplijim predelima. Razlikuje se od prethodnih vrsta time što su mu cvetne glavice isprepletane paučinastim vlaknima i nešto se rede nalazi od ovih vrsta. Mladi sočni listovi mogu da se upotrebljavaju kao povrće. 150. uski. crveni. a mesnati koren predstavlja veoma hranljivu namirnicu. za dobijanje brašna (sušenjem. a rasprostranjena je po celoj našoj zemlji na sličnim mestima kao i velika repušina. Plod je »čičak«. šuplje i razgranate stabljike ispunjene mlečnim sokom. porodica Compositae — glavočike (gorčika. velika torica. za spravljanje čorbi i variva. repuh. po brežuljcima i obroncima i u retkim. veJiki lopuh. CRNI KOREN — Scorzonera rosea. široko prirasli uz stabljiku. visoka do 80. koje se mešanjem sa pšeničnim ili raženim brašnom i drugim hlebnim sirovinama upotrebljava za spremanje hleba. pa i do jednog metra. travnjacima. mesnat. a takođe i konzerviše mariniranjem. porodica Compositae — glavočike (rožnati kačjak). Jednogodišnja zeljasta biljka. komodljika). Cvetovi su sitni. repiček. a i kao salata. šiljati. 29 155. Listovi su bez peteljke. U nas raste više vrsta ovih biljaka. Višegodišnja zeljasta biljka. Može da se upotrebi za spravljanje slatkog sirupa (iskuvavanjem). raznih peciva. VELIKA REPUŠlNA — Arctium lappa (veliki čičak. kao i prilično vitamina C. veliki. MALJAVI ČIČAK — Arctium tomentosum (maljava repušina. koji se. do 30 cm dugačkim crnohkim listovima na dugačkim sočnim drškama. Takođe se upotrebljava za gotovljenje supa i čorbi.. debele. organskih kiselina i druge materije. uspravne. poslastica i sl. crveni čičak. za čorbe. Slično se upotrebljava i vrsta: 152. Sasvim mladi i mekani proletnji izdanci i sočne drške listova repušina upotrebljavaju se presni kao salata ih kuvani kao zamena za šparglu. koja naraste u visinu do 50 cm. pod prstima masni. pre nego što odrveni. kad sazri. meki. Koren može da se suši i ostavlja za zimu. 154. Dvogodišnja zeljasta biljka. velika valjuga. lako hvata za dlaku divljači i stoke i za odelo. Takođe je ređa od prvih vrsta. sa veoma velikim. variva i pirea. raste kao korov na zapuštenim mestima. Pečen i istucan služi kao zamena za kafu. hostno repje). REPUŠINA ILI ČIČAK — Arctium spp. porodica Compositae — glavočike. Tada ga je i najbolje kopati. Listovi su duguljasti. dosta šećera. Rasprostranjena je u velikom delu naše zemlje. rede bele boje. sakupljeni u grozdastu glavicu pri vrhu cvetne stabljike. a nalazi se po šumama. po ivici čitavi i ređe slabo zupčasti. Najbogatiji je hranljivim materijama u jesen. MALA REPUŠINA — Arctium minus (mali repuh. Koren svih vrsta repušina sadrži velike količine skroba. Cela biljka ima mlečnog soka. plavičasto-zelene boje i po ivici nazubljeni. Široko je rasprostranjen od nizina do srednjeg planinskog pojasa. kraj ograda i drugde. sluzi. nešto ulja. 153. Veoma je rasprostranjen po celoj našoj zemlji. visoka 30 do 100 cm. a može i da se prži. a raste ukraj puteva. mali čičak. Razlikuje se od prethodne vrste po tome što su mu cvetne glavice kao limun žute boje. svetlim šumama. kostrić.149. Raste po sunčanim livadama.

uspravne stabljike visoke 30 do 70 cm. Pogodnim načinom sakuplianja po površini vode može da se skupi za jedan čas po 20 i više kilograma. od polovine stabljike se grana u nekoliko pršIjenova sa brojnim sitnijim beli často-ružičastim cvetovima. 156. sa četiri oštre bodlje na svakoj strani. Veoma su hranljiva. Koren se ujesen takode upotrebljava kao varivo. vodeni orah — Trapa natans. koja može da naraste u dužinu do 1 pa do 2 m. kornjačina trava. ispunjene mlečnim sokom. Mladi proletnji izdanci i listovi upotrebljavaju se za spravljanje variva. u čvrstoj Ijusci nalaze se velika bela jezgra. raste u vodi. nešto je ređa od prethodne vrste. Rasprostranjena je najviše po livadama od pobrđa do srednjeg planinskog pojasa. žabočunka. a složeni su u krug oko središta stabljike. sreće se na većim visinama. veoma je hranljiv i može da se upotrebi kao hlebna sirovina. barama. porodica Compositae — glavočike (bleskva. gliba ili plitke vode izrasta do 40 cm visine. kozja brada — Tragopogon pratensis. pečena. kekavac. kružno rasporedeni oko cvetne stabljike. za spravljanje mešovitih kaša. 157. rašak). orašak. mesnate. Jedan čovek može u plitkoj vodi ili močvari za jedan ćas da iskopa do 2 kg korena. plitkim jezerima.njivama i povrtnjacima. vodena bokvica — Alisma plantago. pržena ili sasušena pa samlevena u brašno i upotrebljena za spravljanje hleba. tako da se pod njim voda ne vidi (na primer na skadarskom blatu). porodica Butomaceae — srčci (vodoljub. Plod je crn. Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji po močvarama. raznih poslastica i slično. glatke i slabo razgranate. kuvana. na obalama rečica i potoka sa sporim tokom. mirnim rečnim rukavcima i raznim stajaćim vodama. u čitavoj našoj zemlji. kaša i raziičitih poslastica. po ivici krupno zupčasti. uskolista vodena bokvica — Alisma graminifolium. Razlikuje se od prethodne vrste po užim listovima. koji podseća na pitomi kesten ili orah. Jednogodišnja zeljasta biljka sa tankom stabljikom. ređe pored puteva i na sličnim mestima u čitavoj našoj zemlji. Mladi proletnji listovi se upotrebljavaju ređe kao salata. Cvetne glavice su žućkasto-beličaste boje ili ružičasti. šiljati. 160. pirea. porodica Hydrocaryaceae — orašci (vragolić. prirasli uz stabljiku. Svež koren je škodljiv. te se tako održavaju na vodi. peteljke su im naduvene u obliku mehura. Mogu se jesti presna. žabočun. 158. Listovi su četvrtasti. Cveta juna i jula. uski. Rasprostranjena je po celoj našoj zemlji. kozjaka. mlakama. krupan. pri osnovi trbušasto prošireni. ritovima. Raste po barama. rombični. ali vec sušenjem gubi škodljive sastojke i može bez ograničenja da se upotrebljava. vodena lučka. Cveta u julu. Listovi su duguljasti. tako da plivaju na površini vode. na neobradenim zemljištlma i sl. porodica Alismataceae — keke (podvodna bokvica. Često se nalazi u velikoj količini. jarćija trava. na viažnom i često plavljenom tlu. Dvogodišnja. u ogromnoj količini. koja iz močvare. Slično se upotrebljava i sledeća vrsta: 30 159. turovet). Koren sadrži velike količine skroba. divIji zumbulak). pokrivajući u neprekidnom sloju po više desetina hektara površine. Višegodišnja zeljasta biljka. ređe višegodišnja zeIjasta biljka. katkada i do avgusta belim cvetovima. vodni trpotec). a češće za spravljanje čorbi i variva. SRČAK — Butomus umbellatus. Zeljasta močvarna biljka sa uskim trobridnim prizemnim listovima dugačkim do jednog metra i visokom cvetnom . Plod se sakuplja u jesen. Listovi su izduženi srcasto-jajastog ili kopIjastog oblika. od nizina do planinskih predela. Jezgro iz ploda ima veoma prijatan ukus. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom sličnom neupotrebljivom vrstom.

Višegodišnja zeIjasta biljka sa sočnim dugačkim trakastim listovima u krug raspoređenim oko cvetne stabljike. porodica Liliaceae — ljiljani (čepljez. BRULA — Triglochin maritimum. često na većem prostoru i u izvanredno velikoj količini. koji raste u primorskim krajevima i u delovima Makedonije. Listovi su široki 3-5 cm. Cvetna stabljika je dugačka do 30 cm i pri vrhu nosi glavičastu cvast sastavljenu od brojnih sitnih belih cvetova. naročito na mestima na kojima uproleće duže leži sneg. na zatravljenim delovima stenjaka i na sličnim mestima. bazer. Ne posroji opasnost da se zamene sa nekom drugom sličnom škodljivom biljkom. Stabljika je uspravna. pečene. Pod zemljom se nalazi velik broj prstolikih krtola. retkim žbunjem. na preseku žute ili narandžasto-žute boje. dugačkih do 10 cm. Pri vrhu stabljike su brojni lepi ružićasti cvetovi sa spoljašnje strane Ijubičasti. u svežim i vlažnim delovima lišćarskih (bukovih) i lišćarsko-četinarskih šuma. na većim proplancima u retkim i svetlim šumama. uz morsku obalu. uspravni i usečeni. na dobrom. Cveta od aprila do juna. nešto vitamina C. jedan čovek može za jedan čas da izvadi do 3 kg korena. Pri vrhu stabljike je cvast koja se sastoji od većeg broja lepih beličastih cvetova sa mrkim šarama. sremuša. jer spremljene same imaju spreifičan ukus koji nije uvek prijatan. . volovski rep. Koren je veoma bogat hranljivim materijama i sadrži znatne količine skroba. Cveta od proleća do sredine leta. sremuš — Allum ursinum. Može da se koristi bez ograničenja. šumski luk). beden. belančevina i drugih materija. poluokruglasti. sluzi i drugih materija. Cela biljka intenzivno miriše na luk (listovi na beli luk . Od proprženog korena dobija se mlevenjem brašno žućkastobele boje prijatnog slatkog ukusa. Na mestima na kojima se srćak javlja u većoj količini. razlikuje se od prethodne vrste sitnijim plodom. porodica Juncaginaceae — trozupci (morska brula. a dugački do 25 cm. porodica Liliaceae — ljiljani (cremuša. Višegodišnja zeljasta biljka sa uskom duguljastom podzemnom lukovicom. Upotrebljava se kao hlebna sirovina. morski trozubac.češnjak. humoznom zemljištu. Mogu da se koriste bez ograničenja u svako doba godine. za spremanje kaše. nanuška). poređani u štitoliku cvast. morodak. oko plitkih voda. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom sličnom škodljivom biljkom. čeplja. Rasprostranjen je po celoj našoj zemlji. cremuža. dok mu je cvast metličasto razgranata: cvetne latice su bele sa crvenkastom žilom. 163. sočni su i sjajni. Mogu se pripremiti kuvane. Rasprostranjena je u velikom delu naše zemlje na toplim brdskim i planinskim livadama. medu 31 164. trošipan). visoka do 30 cm. a nalaze se na dužoj sočnoj dršci i izbijaju neposredno iz zemlje. U brašnu koje se dobija od osušenog korena ukupna količina hranljivih materija dostiže do 73%. Listovi su dugi. obala. Od davnina se upotrebljavaju kao hrana i za ljude i za stoku. kao i sirovina za hleb i različite kaše u mešavini sa drugim sirovinama. Višegodišnja biljka sa debelim podankom. sitni čapljan — Asphodelus microcarpus (brden). na dužim peteljkama. 162. koja naraste do 80 pa i 100 cm u visinu. Ima ga u celoj našoj zemlji od viših brda pa sve do preko 1600 m nadmorske visine. raznih slatkiša i dr. a lukovica na mešavinu belog i crnog luka). barama. Slično može da se upotrebi i sledeća vrsta: 161. ČAPLJAN — Asphodelus albus.stabljikom (do 70 cm). potoka i rečica sporog toka od nizina pa dosta visoko u planine. Cveta od kraja maja do početka jula. medveđi luk. Na mestima gde se često javljaju u većoj količini i na povoljnijem zemljištu jedan čovek može za jedan čas da iskopa i do 10 kg upotrebljivih krtola. debelih do 1 cm. čapljez. Mladi proletnji listovi upotrebIjavaju se kao varivo. a pri vrhu stabljike se nalaze brojni zelenkasti cvetovi. Rasprostranjena je u primorju. šećera. a naročito u jesen. nerazgranata. sočna. Podzemne krtole sadrže velike količine skroba. kad su najrazvijenije i najbogatije hranljivim materijama. šećera. na slanom zemIjištu ili na stenama. Često se javlja u velikoj meri i na velikoj površini. a raste po močvarnim mestima.

LANEUVA — Allium victorialis (divlji luk . lukovica se kopa na mestima na kojima je ranije uočeno prisustvo ove biljke ili se radi probno kopanje na mestima na kojima postoji opravdana verovatnoća da se može naći (vidi napred!). Raste po livadama i travnjacima prisojnih strana u skoro celoj našoj zemlji. Upotrebljavaju se presni ili kuvani za salate. mariniraju ili da se ostavljaju na druge načine. česnulek). okrugli divlji luk — Allium rotundum. Neiskusni sakupljač može da zameni listove sremuša sa listovima đurdevka (Convallaria majalis). Na mestima na kojima se sremuš javlja u većoj količini. zmijski česan). zapuštenim njivama i na sličnim mestima po celoj našoj zemlji. . mrazovac raste na otvorenim livadama gde nikad nema sremuša i ima čvrste i malo uvrnute listove. Ima zelenkastobele cvetove i raste po planinskim livadama svih planinskih predela naše zemlje. lučka. Raste na sunčanim. upotrebljava se slično mladom luku kao začin. pored vitamina. na obroncima. brzak. mrazovca (Colchicum autumnale) ili čemerike. Ima tamnocrvene cvetove i raste po suvim livadama u celoj našoj zemlji. zmijin luk — Allum scordoprasum (pupa. sunčanijim i toplijim mestima na kojima sremuš ne raste i listovi su mu znatno čvršći i manje sočni. ređe i kasnije. nadev za testa i sl. SIBIRSKI LUK — Allium sibiricum. medu stenama. Jedan čovek može u vegetacionoj sezoni. Lukovica sadrži nešto manje vitamina C nego listovi. Može bez ograničenja da se koristi u toku cele godine. jedan čovek može za jedan čas da nabere do 10 kg listova. sadrže znatnije količine vitamina C i dosta karotina. ali zato ima dosta sluzi. kozjak. čorbe. a kozlac čak i neprijatno miriše. pored toga što se upotrebljavaju kao i prethodne vrste. Ima veoma lepe crvenoljubičaste cvetove i raste na vlažnim planinskim livadama.Mladi i sočni listovi do cvetanja. da iskopa za jedan čas do 2 kg čiste lukovice. 32 171. obične i crne (Veratrum album i Veratrum nigrum). dok listovi sremuša izrazito mirišu na beli luk (češnjak). razliku je veoma lako odmah utvrditi po mirisu. Njegovi listovi. pirea. njiva i na sličnim mestima u celoj našoj zemlji. kozlaca (Arum maculatum). kao podloga za variva. Kozlac se katkada nalazi na sličnim mestima kao i sremuš. Ima tamnocrvene cvetove i raste po suvim mestima. 165. Listovi mu imaju prijatan ukus i sadrže dosta vitamina C. 168. začin. skroba i drugih materija.česan. variva. 169. Mladi listovi. na mestu na kome se sremuš u većoj količini javlja. sadrže i znatne količine proteina. Njegovi listovi sadrže znatne količine vitamina C. na obalama potoka i na sličnim mestima u svim planinskim predeiima naše zemlje. kao salata. U vreme kad lišće još nije razvijeno ili se več sasušilo i raspalo pa se na površini tla ne mogu da nadu nikakvi tragovi sremuša. listovi su joj kruti i izbrazdani paralelnim uzdužnim jakim lisnim žilama. mogu i da se stavljaju u turšiju. za dodatak jelu. stabljike i lukovica. česnulok. tamnoljubičasti luk — Allium atroviolaceum. oko izvora. česnulje). sve ove druge vrste uopšte nemaju taj miris. okruglasti divlji luk — Allum sphaeroprasum. slabo zatravljenim mestima. Ima krupnije tamnoljubičaste cvetove i raste po livadama i travnjacima u svim topiijim predelima naše zemlje. ali su mu listovi više strelasto-kopljastog oblika. Slično sremušu mogu da se upotrebljavaju i sledeće vrste divljih lukova: 167. Što je najvažnije. Beru se od aprila do juna. đurdevak se nalazi na otvorenijim. 170. koji su škodljivi pa i otrovni. 166. jela od mesa i dr. balučka — Allium vineale (česnulek. čemerika raste takode na otvorenim travnim površinama. ukraj staza. a ređe i posle cvetanja.

šparga. vinogradski luk. šumski ljiljan. konjska struna. bodljivi slak). zlatnoglav. može se koristiti bez ograničenja i ne postoji opasnost direktne zamene sa nekom škodljivom biljnom vrstom. Upotrebljava se čitava sočna biljka u jesen. od nizina do brdskih predela. Rasprostranjena je skoro u celoj našoj zemlji. Mnogobrojni sitni cvetovi su zelenkasto-beličasti. a raste u retkim šumama. sočni i meki izdanci predstavljaju ukusno povrće. u šibljacima i šumama. zimi i u rano proleće kao varivo. VILINA METLA — Asparagus officinalis. naročito na peskovitom i kamenitom zemljištu. Višegodišnja ze- . SPAROŽINA — Asparagus acutifolius (grmolika šparoga. a pri vrhu joj se nalazi loptasta cvast sa belim. ZLATAN — Lilium martagon. porodica Liliaceae — ljiljani (zlatni ljiljan. a raste u retkim svetlim šumama. Lukovica je okruglasta. vilija. Mladi izdanci. uski. Rasprostranjenija je od prethodne vrste. gojzdna lilija). porodica Liliaceae — ljiljani (špargla. porodica Convallariaceae — đurđevci (tetivica. a dosta se i gaji. zečji lan. Od samoniklih biljaka mogu da se koriste samo u proleće. ružičastim ili purpurnim cvetovima. šumarcima i među žbunjem. purić. 177. i proprženi plod je dobra zamena za kafu i ima aromu čokolade. samovilinska metla. betrica. koje se najčešće bari ili gotovi kao varivo. 174. Stabljika joj je drvenasta i skoro je trnovita. praščika). po ivicama bodljikavim. Listovi su mu niski. crvene boje. Raste u retkim šumarcima. kad sazri. Sve vrste divljeg luka imaju karakterističan miris na gajeni beli luk ili ređe na crni luk. bela i ponekad ima i male lukovice sa strane. 175. Stabljika je gola. Cveta u maju. kolenac. u pukotinama stena. sitna ljutika). TETIVIKA — Smilax aspera. nagnuti na stranu. koja se u nekim delovima Dalmacije koristi od davnina. na svetlim i suvim mestima. a naročito u toplijim krajevima.Takođe mogu da se upotrebljavaju mladi listovi. dobra su povrćna sirovina. krupavće. smerečica). Cveta sitnim žućkastim cvetovima. ukraj vinograda. šibijaku i po travnim mestima. po šumarcima. listovima srcoliko-trouglastim ili kopljastim. mlade stabljike i lukovice od niza drugih vrsta divljih lukova. šentjanževa jebelčka). beluš. na poljima. Rasprostranjen je u čitavom priobalnom pojasu primorja. Seme sadrži masnoće. 173. gde obrasta i penje se uz druge drvenaste biljke i potpuno ih obavija. Sasvim mladi. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom škodljivom biljkom. Slično mogu da se upotrebe i sledeće vrste: 172. Višegodišnja biljka sa zeljastom stabljikom. USKOLISTA VILINA METLA — Asparagus tenuifolius (divlja špargla. koje se u većoj ili manjoj meri nalaze u svim našim krajevima. Višegodišnja biljka puzavica sa bodljikavom stabljikom. Naraste do 80 cm pa do 1 m u visinu. na okopavinama. osušcni 33 176. sama ili češće u mešavini sa drugim zeljastim povrćnim biljkama. pored puteva. Svi delovi mogu da se koriste bez ograničenja. Dvogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka. Raste samo u primorskom delu naše zemlje. a plod je bobica koja je. a jako razvijenim podzemnim drvenastim delovima. U ostalom delu godine upotrebljava se samo lukovica kao začin. a plod je bobica veličine sitnog graška i crvena kad sazri. Rasprostranjena je u primorskim predelima. Nijedna vrsta divljeg luka nije škodljiva. vija. koji se beru u prolece. a stabljika joj je veoma razgranata i gusto obrasla ljuspastim i igličastim listićima. PASJI LUK — Allium ampeloprasum (divlji luk. ognjenica. ajdovska lilija.

zvezdasti i nalaze se na vrhu stabljike. »Listovi« su izduženo jajasti. nešto vitamina C i drugih materija. jasena i dr. za spravljanje raznih poslastica i sl. trstika. šiljati. 179.750 kg lukovice. travnjacima. kaša. a cela biljka se razlikuje po tome što je znatno veća. ali ubrzo po cvetanju nadzemni delovi biljke satrunu. koje sadrže dosta hranljivih materija. Pod zemljom se nalazi dosta krupna lukovica koja je ljuspasta i žute boje. trska — Phragmites communis. Raste u šumama na nešto proređenim mestima. sušene i stucane u brašno kao hlebna sirovina i sl. Zbog sadržine nekih alkaloida. Lukovice. Zimzeleni žbunić visok 20 do 50. Rasprostranjena je u velikom delu naše zemlje na toplijim i suvljim staništima. jedan čovek može za jedan čas da iskopa 0. Cveta od polovine aprila do kraja maja. a raste na vlažnim mestima. skupljeni su po nekoliko u amrelastu cvast. Pri vrhu stabljike na povijenim drškama nalaze se po dva do tri lepa cveta ljubičastocrvenkaste boje sa pegama sa unutrašnje strane. Pod zemljom se nalazi oko 3 cm debela okruglasta lukovica. Cvetovi su smeđecrvenkaste boje i složeni su u metlastu cvast pri vrhu stabljike. kao dodatna sirovina za hleb. Treba paziti da se ne zamene sa lukovicama nekih škodljivih ili otrovnih vrsta. Mladi. Listovi široko kopljastog oblika su na sredini stabljike u jednom pršljenu poređani u krug. lapčet). mogu da se koriste za jelo kuvane. Može da se upotrebljava za jelo kuvana ili pečena. Može da se suši i naknadno troši ili melje u brašno. vrba. u retkim poplavljenim šumama. za spravljanje raznih poslastica i sl.5 do 0. ježevina. sočni. ukraj puteva i staza i na sličnim mestima. Cveta u julu. sočni proletnji izdanci upotrebljavaju se kao varivo slično špargli. zato lukovicu dobro iskuvati. Cveta u rano proleće malim beličasto-zelenkastim cvetovima. makalj). dremovac — Leucojum aestivum. . po močvarama. veprinac. Javlja se pojedinačno ili po nekoliko primeraka na jednom mestu. porodica Amaryllidaceae — dremovci (sunovrat. dosta dugački i duboko žlebasti. Na mestima na kojima se češće javlja. a raste po livadama. ali su lukovice ove druge vrste znatno veće. tako da ne može da se primeti gde se pod zemljom nalazi lukovica. u obhku pirea. sirčica. 34 181. ptičje mleko — Ornithogallum umbellatum. Cveta u maju i junu. veliki zvonček). kaša. lepi beli cvetovi. listovi su joj mnogo veći i širi. trost. Na mestima na kojima se dremovac javlja u većoj količini. šiljasti. Višegodišnja biljka. Cvetovi su beli. kao što je mrazolvac (Colchicum autumnale). koja naraste do 20 cm u visinu. po šumskim rubovima. Rasprostranjen je skoro u celoj našoj zemlji. ćovek može u mekoj zemlji da izvadi za jedan čas do 5 kg lukovice. Može da se upotrebljava bez ograničenja. medu trskom i ševarom. sa odrvenelom stabljikom debelom i do 2 cm. često u veoma velikoj količini na jednom mestu. naročito u nižim predelima. levkast i otvorenoljubičaste boje. Listovi su dugački. jako razgranat. cela biljka je u presnom stanju škodljiva. Lukovica sadrži znatne količine skroba i sluzi te je veoma hranjiva. među redim žbunjem i sl. sluzi. dugačak i po nekoliko metara. 180. Listovi su prizemni. zelenika). Pri vrhu cvetne stabljike. Plod je crvena bobica. Može da se koristi u toku cele godine. porodica Liliaceae — ljiljani (kostrika. manjim proplancima. porodica Liliaceae — ljiljani (pupa.ljasta biljka visoka do 80 cm. Rasprostranjen je u skoro celoj našoj zemlji od osrednjih brda pa sve do oko 1500 m nadmorske visine. Ima veoma razvijen podanak. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom sličnom škodljivom biljkom. Sveže pržena ima ukus mladih pečenih krompirića. dosta krupna lukovica. veprina — Ruscus aculeatus. Pod zemljom se nalazi sočna. visoka 2 do 5 m. cvetaju maja i juna. Pržene semenke koriste se kao zamena za kafu. topola. 178. kao sirovina za hleb. koji posuvraćeni vise. bingeljc. Višegodišnja mala zeljasta biljka. visoke do 40 cm. kožasti i kruti. Lukovica sadrži dosta skroba. Višegodišnja zeljasta biljka sa uskim veoma sočnim listovima koji rastu pravo iz zemlje i poredani su u krug oko cvetne stabljike. 2-5 mm široki. a katkada i do 70 cm. porodica Gramineae — trave (trst. sa belim prugama. vodu baciti i skuvana lukovica bez opasnosti može da se upotrebljava za spravljanje pirea. uski. a cvet je krupan. Rasprostranjena je u skoro celoj našoj zemlji.

da se kuvaju i preraduju na razne naćine (pire kao od krompira i sl. često u veoma velikom mnoštvu. a raste na sličnim mestima kao i prethodna vrsta. a zatim osušeni i samleveni u brašno. rogoz — Typha latifolia.2.5 . uskolisti rogoz — Typha angustifolia (muški rogoz. uzduž isprugani. često u veoma velikom mnoštvu na jednom mestu. Ima debeo podanak. crvenkasto-ljubičastih ili ređe belih cvetova. iz nje teče gusta masa. najviše u ravnici ili do nižih planinskih predela. ružičasto-otvorenoljubičaste boje i cveta u jesen kad listova još nema. Sa jedne veće bare ili močvare pokrivene trskom mogu da se dobiju veoma velike količine svih ovih sirovina. jer veoma brzo postaju čvrsti i neupotrebljivi. Na mestima na kojima se kaćun javlja u većoj količini. Rasprostranjen je u skoro celoj našoj zemlji. koji liče na klip. jedan (prošlogodišnji) manji. Mogu da se suše. a zatim melju u brašno i koriste kao dodatna sirovina za spremanje hleba. 35 184. Može da se upotrebljava bez ograničenja. od kojih je jedna manja. a druga veća. Gomolji kaćuna sadrže veće količine skroba. rastu pravo iz zemlje i poredani su u krug. cvet je jedan. Rasprostranjen je skoro u celoj našoj zemlji. Ona sadrži dosta smole i šećera i može neposredno da se koristi za jelo ili za spravljanje raznih poslastica. Najznačajnija razlika je u tome što mrazovac ima jednu okruglu lukovicu. izbijaju plavkasto-zeleni listovi. Ako je sakupljač neiskusan. Osušen i samleven daje odličnu sirovinu za hleb. jedan čovek može za jedan čas da iskopa do 1 kg gomolja. te ne može da se primeti gde se gomolji nalaze. barama. porodica Typhaceae — rogozi (beli rogoz. ritovima. tresavama. krupan. salep. razne poslastice i sl. a raste po močvarama. koja se ubrzo stvrdne. daju poznati salep.). divlji krompir. uz obale reka sporijeg toka. kokotek. Kao salep (lukovica) upotrebljavaju se gomolji i od sledećih vrsta biljaka: 185. koji može da se meša sa drugim sirovinama za spravljanje hleba i raznih kaša. U nas je veoma rasprostranjen. Mogu da se prže kao mladi krompirići. ali samo kratko vreme. Listovi mrazovca su veći i uvek malo uvrnuti.Rasprostranjena je u celoj našoj zemlji. dugački 1-2 m. Pošto su 2-3 minuta držani u ključaloj vodi. Višegodišnja zeljasta biljka. Raste po barama. Podanak rogoza sadrži veoma mnogo skroba. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom škodljivom biljkom. Cvetovi se razvijaju u trećoj godini na vrhu cvetne stabljike i složeni su u uspravan klip dug 20 do 40 cm. pokrivajući prostrane površine (tršćaci). od brežuljaka pa do oko 1500 m nadmorske visine. zatim za kuvanje veoma zdravog i hranljivog zimskog pića. Sasvim mladi izdanci i listovi mogu da se upotrebljavaju i za kuvanje čorbi i variva. postoji izvesna mogućnost da se zameni sa otrovnom biljkom mrazovcem (Colchicum autumnale). porodica Orchidaceae — kaćuni (kaćunak. kaćun — Orchis morio. po ribnjacima. već cvetna drška izbija pravo iz zemlje. 182. ali je najpogodnije u vreme cvetanja biljke ili neposredno posle toga. melje i upotrebljava za spravlianje hleba. zatim belančevina. Cveta u aprilu i maju. dekstrina i drugih materija. a kaćun dve jajolike. Mlade stabljike takođe mogu da se koriste kao povrće. koja pri vrhu nosi više crvenih. ševar. Zreli klasovi. ženski rogoz. sluzi. koje mogu da se koriste bez ograničenja. zatim šećera i drugih materija. za razne poslastice i sl. sunčanim livadama i u retkim svetlim šumama i šumarcima. jurjevka. kanalima i na sličnim mestima. Raste po suvim. biljka nema cvetnu stabljiku. Listovi su široki kopljasti. crni rogoz). a drugi (ovogodišnji). na močvarnim i vlažnim mestima. kaše. dok se listovi razlikuju tek na proleće kad biljka ne cveta. koja naraste od 1. Višegodišnja biljka. često u većoj količini na jednom mestu. šašika). veći. pa može da se suši. botur. kaša i sl. visoka od 10 do 40 cm. Podanak sadrži mnogo skroba. U leto nadzemni deo biljke se osuši i satrune. levkastog oblika.5 m. sočni i obrasraju cvetnu stabljiku. Kad se stabljika ozledi. uski. Gomolji mogu da se koriste u toku cele godine. ukoliko se mesto od ranije nije dobro uočilo. ceptec). koji raste u mulju pod vodom. MLEDAC — Orchis mascula (muški . Slično može da se upotrebljava i vrsta: 183. koja ispod zemlje razvija dva okruglasta jajolika gomolja. mogu da se peku i jedu. ukraj reka i jezera. Iz podanka. ali se razlika lako uočava.

Rasprostranjen je po celoj našoj zemlji. Cvetovi su beli. a ostali listovi uz cvetnu stabljiku su manji i kopljasti. Siroko je rasprostranjen. Cvetovi su mu sivkastoružičasti. vratiželje. Rasprostranjen je u skoro celoj zemlji. Listovi su mu pri dnu sa tamnocrvenim tačkama. MOČVARNI KAĆUN — Orchis laxiflora. lijepa gospica. 192. cepetac). MEDENI KAĆUNAK — Orchis ustulata. MALI KAĆUNAK — Orchis tridentata (spasovsko cveće. sučja kukavica. VELIKI KAĆUN — Orchis militaris — (veliki kaćunak. JELENJAK — Orchis pallens. Cvet je crnocrvene boje. Široko je rasprostranjen. PEGAVI KAĆUNAK — Orchis maculata — (kukavičji vez. Rasprostranjen je u većem delu naše zemlje. 36 196. Cveta u maju i junu. 191. Cvetovi su mu zelenkasti. USKOLISTI KAĆUN — Orchis incarnata. 193. Široko je rasprostranjen. žganček). Listovi se razvijaju gotovo paralelno sa cvetnom stabljikom. Cvetovi su tamnocrveni. Gomolji su dlanoliki. pukovca). kočijica. otročnik). 188. Raste na vlažnim mestima. Cvetovi su bledožute boje. Cvetovi su ružičaste boje. Raste na vlažnim i močvarnim mestima.kaćun. krstenica. VRANJAK — Gymnadenia conopsea (crveni vranjak. retko beli. Cveta u maju i junu. već je dlanolik. 190. Gomolji su okruglasti. gorov cvijet. Sličan je prethodnoj vrsti. Cvetovi su mu svetloljubičasti s tamnocrvenim pegama i crticama. muški salep). Gomolj nije celovito okrugao. PLAŠTAK — Anacamptis pyramidalis (plastak. Cvetovi su svetlocrveni. šarulja. turski perčin. mošnjica. Široko je rasprostranjen. muhovnik. čeladasta kukovica). 187. Cvetovi su mu purpurne boje. ZELENKASTI VIMENJAK — Platanthera chlorantha. Raste po vlažnim livadama. Gomolji su okrugli. gozdna kukavica). Cvetovi su crveni i skoro okrugli. retko zelenkasti. Siroko je rasprostranjen. Pri zemlji su dva poveća eliptična lista. 189. Dosta je rasprostranjen. Raste po retkim planinskim šumama. 195. . 194. a raste pretežno po retkim šumama i šumarcima. Dosta je rasprostranjen. VIMENJAK — Platanthera bifolia (volovod. Gomolji su okruglasti. 186.

te mogu da navedu nepoznavaoca da ih upotrebi za jelo. požarištima i sličnim mestima. Cvetovi su sitni. kao višnja krupna. koje se u prirodi dosta često nalaze. trokrako razgranata. Višegodišnja zeljasta biljka. prosecima. lišće na stabljici je sitnije. Jednogodišnja zeljasta biljka. Listovi velebilja nisu slični lislovima nijedne jestive neškodljive biljke. krčevinama. bez drške je i svojom osnovom obuhvata stabljiku. Raste po napuštenim mestima u nizini i u brdskim predelima.5 m u visinu. 2. po ivici sa šiljatim zupcima. pasja jabuka. Cela biljka je škodljiva. jagodičasti ili bobičasti plodovi nekih otrovnih biljaka). Jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka. Cela biljka je neprijatnog mirisa i nagorkog ljutkastog ukusa. Svi delovi biljke su otrovni. VELEBILJE — Atropa belladonna. BUNIKA — Hyoscyamus niger. . Veoma je otrovna. te pri pažljivom sakupljanju ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom jestivom biljkom. porodica Solanaceae — pomoćnice (trava od zuba. hudičeve črešnje. porodica Solanaceae — pomoćnice (bun. ili su pak po svom izgledu primamljivi (npr. trava od astme. KUŽNJAK — Datura stramonium. PASKVICA — Solanum dulcamara. ako ih čovek upotrebljava za jelo u manjoj ili većoj meri. debela. bunovina. U svakom pršljenu grane ima po dva jajolika lista. a u većoj meri uzeta može da izazove i ozbiljnija trovanja. črni zobnik). po ivici krupno zupčasto. vinika.) liče na inače upotrebljive delove neškodljivih biljaka. Listovi su joj srcoliki ili jajoliko-duguljasti. Prizemno lišće je dugačko 10-30 cm. primamljivog izgleda.OTROVNE BILJNE VRSTE Među samoniklim biljkama ima i takvih koje. naročito oko naselja. Bobice. zubnjača. Raste po rubovima šuma. te ne postoji opasnost da se pri skupljanju drugih biljaka slučajno ne oberu i listovi kužnjaka. izbijaju iz pazuha listova i boje su mutnoljubićastosmede. Opisaćemo neke biljne vrste. Listovi i ostali njeni delovi ne liče ni na jednu jestivu biljnu vrstu. grenka. razhodnjak. Naraste do 1 m u visinu. da budu otrovne. hudobilnik). kad sazri. plodovi i dr. Polužbunasta biljka. porodica Solanaceae — pomoćnice (tatula. timbolja. Plod je veoma lepa. povijuša. od kojih je jedan veliki. Naraste do 1. jer su u znatnoj meri otrovni. a neke čak i smrtonosne. cveta u toku celog leta. Može da naraste u visinu i do 2 m. Može da naraste i po nekoliko metara u dužinu. sa tamnoljubičastim sokom. naročito decu.5 m. Biljka je veoma rasprostranjena u celoj našoj zemlji i raste kao korov na najrazličitijim mestima. 3. Biljka je rasprostranjena u celoj našoj zemlji. Listovi su tamnozeleni. često u znatnom broju. Cveta u toku celog leta. Veoma je rasprostranjena biljka u celoj našoj zemlji. Plod je duguljasto-kruškolika čaura veličine naprstka. često u vehkoj koiičini. modrocrvene boje. 1. jako granata. Veoma je rasprostranjena biljka u nas po brdskim i planinskim šumovitim predelima. a na donjem kraju se postepeno sužava u dršku. slahčica). a naročito bobice. Cvetovi su pojedinačni. nakiselo-slatke i veoma prijatnog ukusa. te mogu da prevare. ljubičasti. ređe i do 1. porodica Solanaceae — pomoćnice (razvodnik. zapuštenim mestima i sl. slično kao od bunike. Cveta preko celog leta lepim belim krupnim cvetovima koji imaju oblik trubice. Cveta u toku celog leta. Plod je kao orah krupna zelena bodljasta čaura. šiljasto. da ih beru i jedu. a raste na vlažnijim mestima. mogu da izazovu ozbiljne poremećaje. na dubrištima. Stabljika je jaka. kao i one čiji pojedini delovi (listovi. sjajna bobica. Listovi i ostali delovi kužnjaka nisu slični nijednoj 37 4. sočni. jestivoj samonikloj biljci. a drugi mali. Plod je crvena jajoliko-duguljasta bobica duga 1 cm. veoma su sočne. trava od ludila). a spadaju medu najškodljivije. koja je. duguljastojajastog je oblika.

jasnocrvene boje kad sazri. Kako bobica može da podseti na neke jestivne plodove (na primer na borovnicu . plod žutike je izrazito nakiseo. a po veličini i obliku prilično liči na krupniju borovnicu. ako se to ima u vidu. 5. dat je pri opisivanju jestive samonikle biljke sremuš — Allium ursinum. ali ni po jednom svom delu ne liči na neku od jestivih biljnih vrsta. a dosta se gaji i kao ukrasna biljka. porodica Liliaceae — ljiljani (petrov krst. Raste u planinskim predelima po livadama. Cela biljka je veoma otrovna. Raste često u mešovitim šumama u celoj našoj zemlji. Ne liči ni na jednu jestivu biljnu vrstu.5 m. . ružičasto-ljubičasti.mada je sjajna. njihovi plodovi ne mogu zameniti. listovima i veoma lepim ljubičastim cvetovima. hudoglidje). te se često deca i drugi posetioci šuma prevare te ih beru i jedu. Cveta rano u proleće. 7. Ovaj plod je otrovan i ne treba da se koristi ni na koji način. Lista posle cvetanja malim zelenim listovima.Listovi nisu slični nijednoj upotrebljivoj samonikloj biljci. HAJDUČKA OPUTA — Daphne mezereum. 8. klobučić. gde je ukazano na razlike upotrebljivih listova sremuša i otrovnih listova đurđevka. gde je ukazano na razlike izmedu upotrebljivih listova sremuša i otrovnih listova čemerike. Višegodišnja zeljasta biljka. U gornjem delu stabljike nalaze se četiri (veoma retko 5-6) pravilno rasporedena lista. VRANINO OKO — Paris quadrifolia. ali su bobice veoma primamljive. a žutika je dosta visok i razvijen drvenasti žbun. naraste u visinu do 1 m. a ne samo na bobice. dok su borovnice prevučene lakim pepeljkom). kruževac. ali plodovi mogu u izvesnoj meri da podsećaju na plodove jestive žutike ili šimširike (Berberis vulgaris). koji stoje u pršljenu. a u većoj količini uzeta može da bude i otrovna. Plod je okrugla bobica. porodica Ranunculaceae — ljutić (jedić. vučja Uka. visoka do 1-1. prestrelen. Treba ukazati još i na to da đurđevak ima plod kao sitnu crvenu bobicu. porodica Liliaceae — ljiljani (bela čemerika. krujača jagoda. veoma lepa. treba obratiti pažnju na oblik cele biljke da bi se izbegla zabuna. dulcamara znači slatko-nagorak). volčnik). koja naraste u visinu do 30 cm. cvetovi su veoma lepi. Rasprostranjena je skoro u celoj našoj zemlji. zavlačni koren). te pri pažljivom skupljanju ne postoji opasnost da se zameni sa nekom upotrebljivom biljkom. odnosno njenih listova. koja može da izgleda privlačno i da navede nepoznavaoca da je upotrebi. veoma su prijatnog mirisa. U sredini se nalazi jedan cvet zelenkaste boje na dugačkoj peteljci. porodica Liliaceae — ljiljani (đurđica). krstac. bez peteljke i gusto su poredani svuda oko cvetne grančice. Plod je crno-modra bobica. preobjedna. Opis ove biljke. ČEMERIKA — Veratrum album. Opis i ove biljke dat je ukratko prihkom opisivanja sremuša — Allium ursinum. mečec. ove dve biljke ne rastu na istim niti na sličnim staništima. veličine graška. Osim toga. dok je plod paskvice slatkasto-nagorak (što se ogleda i u naučnom imenu ove biljke. sa jako perastim 38 9. 6. Zeljasta biljka. a naročito bobica. JEDIĆ — Aconitum napellus. Svi delovi biljke su otrovni. porodica Thymeleaceae — hajdučke opute (vučja oputa. Zato treba obratiti pažnju na celu biljku. Mali žbun. a raste u mešovitim šumama brdskih i planinskih predela. čoveljček). te se. dosta razgranat. na proredenim šumskim mestima i sl. Međutim. često još po snegu. ĐURĐEVAK — Convallaria majalis. Cela biljka je škodljiva. proplancima. nalep.

a ima ih i u primorju. 39 . porodica Araceae — kozlaci (majasil. pošto se ove dve vrste često nalaze blizu. U nas rastu sledeće vrste: ORLOVI NOKTI . a bobice crne i nalaze se po dve na jednoj peteljci. one. koji sadrži dosta hranljivih materija (skroba). To su žbunovi ili puzavice. crven. žuckaste ili crvene boje. plod je sočan. boje su žućkastobele. različito obojenom izraslinom. Cvetovi su tamnocrvene boje. CRVENO PASJE GROŽDE — Lonicera xylosteum (brzolist. kuvanjem i sušenjem biljka gubi škodljive sastojke i postaje upotrebljiva. To je značajno u odnosu na mesnati koren. bele. sjajan i ima po dve bobice na zajednićkoj peteljci. od pobrda pa dosta visoko u planine. Višegodišnja zeljasta biljka. Po ukusu pali u ustima. a naknadno mnogo jače. ružičaste. Treba obratiti pažnju da se listovi kozlaca ne beru zajedno sa listovima sremuša (Allium ursinum). zminec. Žbun. a raste po šumama. koja raste u toplijim. često sa tamnim mrljama po površini. kačnik. Zabuna je nepoželjna. medutim. sjajan. Žbun. rožičevje). te može da se upotrebi za jelo sam ili u mešavini sa drugim skrobnim sirovinama. crvene boje. sitnim ih nešto krupnijim cvetovima neobičnog oblika. isprva slabo. nisu jestive. modri kozolist (Lonicera coerulea) u zapadnim delovima naše zemlje (žbunast. Skoro je neškodljiva. crvene ili crne boje. Cela biljka je škodljiva. zakozlik. pasje grožde). pa se dešava da ih neupućeni beru i jedu. Bobice su dosta privlačne. tikvić. 11. a spolja imaju crvenkasti preliv. Medutim. KOZLAC — Arum maculatum. Cvetaju s proleća. krtolast. orlovnjak. mogu da izazovu i ozbiljne poremećaje. štrkovec). dok od nekih. plod je sočan. Nisu jestive. Žbun. Plod sačinjava više bobica crvene boje grupisanih pri vrhu cvetne stabljike. koji raste u šumama nižih planinskih i planinskih predela u većem delu naše zemlje. posebno po brdskim i planinskim predelima. Smatra se otrovnim.Lonicera caprifolium (kozja krv. Cvetovi su karakteristični. Puzavica. koje rastu po celoj našoj zemlji. crno pasje grožde). u obliku debelog klasa (klipa) sa ovećom listolikom tuluskom. koji raste po šumama viših i visokoplaninskih predela u većem delu naše zemlje. Cvetovi su bledožuti i javljaju se po dva u pazuhu listova. tamnocrvene boje. koji podsećaju na oriove kandže (otuda ime: orlovi nokti). uvek na dobroj. PLANINSKO PASJE GROŽĐE — Lonicera alpigena (stokoža. Osim opisanih vrsta. po više bobica bez peteljke stisnuto je u pazuhu listova. jednostruka ili dvostruka. humoznoj zemlji. koji raste po svetlim šumama viših brdskih i planinskih predela u skoro celoj našoj zemlji. jer sremuš može da se jede i presan. KOZJA KRV ili ORLOVI NOKTI — vrste roda Lonicera. Koren je zadebljao.10. po dve bobice na zajedničkoj peteljci. Cvetovi se javljaju u cvastima u pršljenovima duž gornjeg dela stabljika. Škodljive su. te bi nepažnjom mogao da se uzme i koji list od kozlaca zato treba obratiti pažnju na oblik listova. plotoplet. porodica Caprifoliaceae — kozokrvine (kozokrvina. a zru u leto i ranu jesen. Rasprostranjen je skoro u celoj našoj zemlji. orlovi nohtje). Plod im je bobica. koji se znatno razlikuju. pa se stoga po njima mogu lako da raspoznaju. Odlikuju se lepim. naročito ako su uzete u većoj količini. sa tamnozelenim lisrovima strelastog oblika. CRNO PASJE GROŽDE — Lonicera nigra. već su od većine vrsta škodljive. svetlijim šumama i šumarcima brdskih predela skoro u celoj našoj zemlji. cvetovi ružičasti bobice crvene). plod je sočan. Cvetovi su beh ili ružičasti. medu žbunjem. a završavaju se golom. u nas se javljaju još: lepljiva kozokrvina (Lonicera glutinosa) u primorju (žbunasta.

medutim. koji izbijaju pravo iz zemlje. porodica Umbelliferae — štitare (vehka kakuta. cvetovi žudkastobeli) i kozjačina (Lonicera periclymenum) u toplijim delovima naše zemlje (cvetovi žućkastobeličasti. a listovi izbijaju tek narednog proleća. sjajni). dok listovi mrazovca nemaju dršku. kozjačina (Lonicera periclymenum) Plodovi svih ovih vrsta smatraju se nejestivim! 12. KUKUTA — Conium maculatum. jesenji vočak. ali malo pažljiviji skupljač može lako da uoči raziku jer. bučumiš. listovi kožasti. Štitasta cvast sastavIjena je od po 12 do 20 krakova. mediteranski orlovi nokti (Lonicera etrusca) 13. često u velikom mnoštvu. Pod zemljom se nalazi lukovica. koja naraste do 50 cm u visinu. miris kukute je veoma neprijatan. Sremuš. Stabljika je jako razgranata. pri vrhu su šiljati i malo uvrnuti. manje su sjajni i na njima se dobro vidi jako razgranata mreža lisnih nerava. bez lisne drške. već u šumi listovi mu jako mirišu na luk. a nervi su fini i pružaju se samo uzduž celog lista. a njegova stabljika je pegava. 40 . otuda i neka od njenih narodnih imena) i sadrže otrovne sastojke. za razliku od drugih. Dvogodišnja zeljasta biljka. Listovi kukute mogu da liče na neke od jestivih vrsta biljaka iz porodice štitara. od nizina do viših planina. dugački su 15 do 35 cm. dok sve druge vrste imaju prijatan začinski miris. Višegodišnja zeljasta biljka. po zapuštenim mestima. porodica Liliaceae — ljiljani (mrazovka. Svi delovi kukute su veoma neprijatnog mirisa (miriše na miševe. izbijaju pravo iz zemlje. a raste u blizini naselja. na ruševinama po bunjištima i na sličnim mestima. Crne Gore i Makedonije (puzavica. velika 2 do 3 cm. od nizina pa do viših brda. ušivec). Odlikuje se time što najpre cveta u jesen (počev od avgusta meseca) lepim pojedinačnim krupnim cvetovima levkastog oblika i ružičaste boje. modri kozolist (Lonicera caerulea) kozokrvina (Lonicera implexa) sjajni. a široki 3 do 5 cm. zimzelena kozokrvina (Lonicera implexa) u primorju (puzavica. brnduša. sa finim lisnim nervima duž celog lista. bobice crne). ukraj ograda. Cela biljka sadrži otrovni sastojak kolhicin i škodljiva je za čoveka i za životinje. iznutra šuplja i posuta plavičastim pepeljkom.cvetovi žućkastobeii. Listovi su svi prizemni. a raste po svežim i vlažnim livadama i travnjacima. mišje zelje). MRAZOVAC — Colchicum autumnale. bobice crvene). mediteranski orlovi nokti (Lonicera etrusca) u delovima Hrvatske. Listovi zelja imaju dobro izraženu lisnu dršku. Rasprostranjen je skoro u celoj našoj zemlji. na kojima se nalazi velik broj sitnih belih cvetova. Rasprostranjana je po celoj našoj zemlji. koja može da naraste i preko čovečije visine. a u donjim delovima se po njoj nalaze smeđocrvene pege. jesenji kaćun. nikad ne raste na livadi. Potpuno neupućeni sakupljač mogao bi lišće mrazovca da zameni sa lišćem sremuša ili zelja.

matar (108 — primorje). okruglasti divlji luk (166). plućnjak (116). ružičasti noćurak (103). ptičje mleko (178). zelje (17). šumska ČAJ jagoda (77). Kiseljak (21). baštenska pepeljuga (32). mala repušina (152). Kleka (4). ružićasti noćurak (105). lokvanj (51). (148). divlja morska blitva (42 — primorje). štavelj (13). ostak (155). poponac (115). lavlji zub (143). velika repušina (151). NIZINA . maljavi čičak (153) čapljan (162 — južni delovi HLEB zemlje). ružičasta loboda (39). pasji luk (172 — primorje) Kleka (4). peščana bokvica (131). mala kopriva (11). lavlji zub (143 — primorje). muška bokvica (129). okrugli divlji luk (168). štavlje (15). mišjakinja (47). moćvarni maslačak (141). okruglasti divlji luk (166). cigansko perje (134). crni slez (56). mala repušina (152). trska (181). ditelina (97 — primorje). Maslačak (140). morgruša (54 — primorje). lokvanj (51). maljavi čičak (153). lisac (24). maslačak (140). vijušac (29). buačak (133). pasji luk (142 — primorje). nizinska kupina (74). jednogodišnji krasuljak (146 — primorje). pepeljuga (31). ostak (155). primorski maslačak (142 — primorje). troskot (23). močvarni kaćun (188). dremovac (180). vodeno zelje (18). muška bokvica (129). medunika (71). jaglika (113). muška bokvica (129). velika bokvica (130). paprac (26). petrovac (81). jaglika (113). bela slezovača (58). dremovac (180). surudca (70). petrovac (81). paprac (26). velika repušina (151). Vijušac (29). sedmolist (109). niali krasuljak (145 — primorje). Makedonija). divlja morska blitva (42 — primorje). maslačak (140). jagorčevina (112). crvena omaga (44 — primorje). ščavlika (20). zimzelena ruža (85 — primorje). trska (181). vijušac (29). močvarni maslačak (141). loboda (36). maslačak (140). sitni čapljan (165 — primorje i Makedonija). gradska loboda (34). ptičje mleko (178). mala repušina (152). velika bokvica (130). okruglasti divlji luk (166). ZAČIN Kiseljak okrugli divlji luk(168). mala repušina (152). ljuta kopriva (12). vranilova trava (125). jednogodišnji krasuljak (146 — primorje). čapljan (162 — južni delovi zemlje). velika divlja loboda (40). (178). sparožina (175 — primorje). lavlji zub (143 — primorje). močvarni kaćun (188). kiseljak (21). maljavi čićak (153). bela slezovača (58). kiseljak (21). divlja mrkva (110). morgruša (54 — primorje). Vijušac (29). ljuta kopriva (12). mišjakinja (47). veprina (179 — primorje). balučka (169). KAFA vodopija (148). žuti lokvanj (52). velika repušina (151). ljuspasta loboda (37). 41 . dremovac (180). maslačak SALATA sedmolist (140). paprac (26). sitni slez (57). omaga (43 — primorje). divlja mrkva POVRĆE bagrem (110). lavlji zub (145 — primorje). muška bokvica (129). maslačak (140 — 141) lavlji zub (143 — primorje). ptičje mleko. vodopija (148). vodopija (148). peščana bokvica (131). ŠEĆER Divija morska blitva (42 — primorje). tetivika (176 — primorje). sedmolist (109). močvarni kaćun (188). vodeno zelje (18). vilina metla (173). jaglika (113). deteline (98—99). nana (127). mala turica (35). crni slez (56). lisac (24). loboda (36). primorski maslačak (142 — primorje). okrugli divlji luk (168). poljska loboda (38). suručica (70). morgruša (54 — primorje). veiika bokvica (130). (96). omaga (43 — primorje). sitni slez (57). pucavac (50). beloružičasti slez (61). pepeljuga (31). zmijin luk (165). divlje ruže (82—85). ćapljan (162 — južniji predeli). poljska loboda (38). matar (108 — primorje). balučka (169). mali krasuljak (145 — primorje). crni slez (56). deteline (98—99). (21). crnjuša (123). nana (127). gusja trava (78). krasuljak (144). matičnjak (124). zimzelena ruža (85 — primorje). lavlji zub (143 — primorje). Kiseljak (21). kupina (72). sedmolist (109). pasji luk (172 — primorje). maii krasuljak (145 — primorje). buačak (133 — primorje i Makedonija). mala repušina (152). poponac (115). paprac (26). mrtva kopriva (118). konjski Štavelj (16). štavije (15). vodopija. velika divlja loboda (40). konjski štavelj (16). ružičasta loboda (39). troskot (25). medunika (71). poljsko zelje (14). jagorčevina SALATA (112). žuta zečja soca (63). pitomi slez (60). pepeijuga (31). petrovac (81). bokvica (128). bela slezovača (58). bagrem (96). jelenjak (190). lisac (24). štavelj (13). mokrica (48). divlja mrkva (110). primorski maslačak (142 — primorje). gusja trava petrovac (81). okrugli divlji luk (168). ditelina (97 — priraorje). žuta zećja soca (63). krasuljak (144). mokrica (48). velika repušina (151). maljavi čičak (153). crvena pepeljuga (35). velika repušina (151). dremovac (180). POVRĆE (78). mišjakinja (47). okrugli divlji luk (168).rano proleće Kopriva (10). jednogodiŠnji krasuljak (146 — primorje). Maslačak (140). ljuspasta loboda (37). zmijin luk (165). jurčica (45 — primorje). morgruša (54 — primorje). sitni slez (57). majkina dušica (126). mala repušina (152). sedmolist (109). pucavac (50). crni slez (56). rogoz (182). primorska kupina (75 — primorje). uskolista vilina metla (174). žuta zečja soca (63). vodopija (148). buačak (133 — primorje i Makedonija). močvarni kaćun (188). rogoz (185). tetivika (176 — primorje). lisac (24). morgruša (54 — primorje). mišjakinja (47). poljsko zelje (14). sitni čapljan (163— primorje i Makedonija). mala kopriva (11). jaglika (115). trska (181). (109). bokvica (128). gradska loboda (34). bokvica (128). okruglasti divlji luk (166). zelje (17). mala repušina (152). balučka (169). lavlji zub (143 — primorje). sparožina (175 — primorje). plućnjak (116). maljavi čičak (153). mala repušina (152). troskot (23). (21). ščavlika (20). gusja ČAJ trava (78). sedmoiist (109). maslačak. vranilova trava (125). velika repušina (151). crnjuša (125). velika repušina (151). morgruša (54 — primorje). morska loboda (41 — primorje). jednogodišnji krasuljak (146 — primorje). majkina dušica (126). cigansko perje (134). zmijin luk (165). kupina (72). mali krasuljak (145 — primorje). zmijin luk (165). KAFA vodopija (148).proleće Kopriva (10). primorska kupina (75). gusja trava (78). bruia (161 — primorje). jaglika (113). nizinska kupina (74). crvena pepeljuga (35). okruglasti divlji luk (166). baštenska pepeljuga (32). jaglika (113). bela slezovača (58). zmijin luk (165). pitomi slez (60). morska loboda (41 — primorje). trska (181). beloružičasti slez (61). ćapljan (162 — južniji HLEB predeli).RASPROSTRANJENOST BILJA PO REJONIMA I GODIŠNJIM DOBIMA NIZINA . paprac (26). močvarni maslačak (141). velika repušina (151). crvena omaga (44 — primorje). mala turica (33). ZAČIN Kiseljak balučka (169). velika repušina (151). okruglasti divlji luk (166). ružičasti noćurak (103). matičnjak (124). krasuljak (144). sitni ćapljan (163 — primorje. maljavi čičak (153). (140). paprac (26). sitni čapljan (165 — primorje. mala repušina (152). okrugU divlji luk (168). mokrica (48). močvarni maslačak (141). vilina metla (173). lokvanj (52). ptičje mleko (178). bokvica (128). balučka (169). uskolista vilina metla (174). divlje ruže (82). ružičasti noćurak (105). krasuljak (144). mrtva kopriva (118). solnjača (46 — primorje). velika bokvica (130). Makedonija). maljavi čičak (155). maljavi čićak (153). žuta zećja soca (63). lavlji zub (143 — primorje). pepeljuga (31). balučka (169). troskot (23). zuta zečja soca (63). mokrica (48). žuta zečja soca (63). matar (108 — primorje). primorski maslačak (142 — primorje). ŠEĆER Lokvanj (5 1). šumska jagbda (77). buačak (133).

konjski štavelj (16). divlja morska blitva (42 — primorje). maslačak (140). okrugli divlji luk (168). štavije (15). vodopija. kupina (72). sparožina (175 — primorje). sedmolist (109). sedmolist (109). crni slez (56). jelenjak (190). Makedonija). ptičje mleko (178). jelenjak (190). zmijin luk (165). lokvanj (51). sitni ćapljan (163 — primorje. gradska loboda (34).:-velika divlja loboda (40). balučka (169). mali krasuljak (145 — primorje). okrugji divlji luk (168). pucavac (50). sedmoiist jagorčevina (112). muška bokvica (129). ŠEĆER Divija morska blitva (42 — primorje). POVRĆE (98 pludnjak (116). mišljakinja. mala repušina (152). muška bokvica (129). crnjuša (125). vijušac (29). nana (127). tamnoljubićasti divlji ZAČIN Matar luk (167 — primorje. mala turica (33). buačak (133 — primorje i Makedonija). muška bokvica (129). maslačak (140 — 141) lavlji zub (143 — primorje). ramnoljubičasti luk (167 — primorje. bagrem (96). okruglasti divlji luk (166). ružićasti noćurak (105). bela slezovača (58). velika bokvica (150). vranilova trava (125). mišjakinja: (47). bela slezovača (58). velika repušina (151). okruglasti divlji luk (166). nana (127). matar (108 — primorje). sitni HLEB čapijan (163 — primorje. okruglasti divlji luk (166). ČAJ petrovac (81). Makedonija). bokvica (128). paprac (26). NIZINA . mala turica (33). Kleka (4). muška bokvica (129). bela slezovača (58). lokvanj (51). (36). crni slez (56). čapljan (162 — južm predeli). vodopija (142). mala turica (33). (108 — primorje). petrovac (81). jaglika (113). pasji luk (172 — primorje) Kleka (4). troskot (23). paprac (26). maljavi čičak (153). močvarni maslačak (141). troskot (25). primorska kupina (75 — primorje). bela slezovača (58). bagrem (96). uskolista vodena bokvica (158). zimzelena ruža (85 — primorje). detelina (98). lisac (24). crvena pepeljuga (35). poponac (115). morgruša (54 — primorje). ružićasta loboda (59). primorska kupina (75 — primorje). mišjakinja (47). mrtva kopriva (118). uskolista vilina metla (174). ŠEĆER Divlja morska blitva (42 — primorje). nizinska kupina (74). trska (181). Kiseljak (21). velika bokvica (150). buačak SALATA (109). vijušac (29). ditelina (97 — primorje).proleće Kopriva (10). mrtva kopriva (118). okrugU divlji luk (168). ljuspasta loboda (37). plućnjak (116). poljska loboda (38). mišjakinja (47). močvarni kaćun (188). ščavlika (20). srčak (160). primorski maslačak (142 — primorje). crvena pepeljuga (35). zelje (17). žuti lokvanj (52).leto Kiseljak (21). divlje ruže (82—85). Makedonija). ružičasti noćurak (103). čapljan (162 — južni predeli). vilina metla (173). Makedonija). vodopija (148). zmijin luk (165). vodeno zelje (18). balučka (169). ružičasti noćurak (105). dremovac (180). loboda (36). KAFA Lavlji zub (143 — primorje). sitni slez (57). balučka (169). okrugli divlji luk (168). tamnoljubičasti luk (167 — SALATA Kiseljak primorje. okruglasti divlji luk (166). maljavi čičak (153). crvena omaga (44 — primorje). zmijin luk (165). gusja trava (78). močvarni kaćun (188). mokrica (48). poljsko zelje (14). krasuljak (144). Vijušac (29). ćapljan (162 — južniji predeli). 42 . moćvarni kaćun (188). krasuljak (144). jaglika (113). velika repušina (151). lavlji zub (143 — primorje). KAFA vodopija (148). zmijin luk (165). jaglika (113). jednogodišnji krasuljak (146 — primorje). petrovac (81). divija morska blitva (42 — primorje). sitni čapljan (165 — primorje. žuta zećja soca (63). gradska loboda (34). Maslačak (140). pasji luk (172 — primorje). trska (181). pitomi slez (60). Makedonija). crni slez (56). zmijin luk (165). lavlji zub (143 — primorje). maslačak. Makedonija). uskolista vilina metla (174). bagrem (96). (133 — primorje i Makedonija). bokvica (128). medunika (71). maljavi čićak (153). divlja mrkva (110). (21). pepeljuga (31). baštenska pepeljuga (32). gusja trava (78). žuta zečja soca (63). sedmolist (109). troskot (23). dremovac (180). žuti lokvanj (52). ostak (155). poljska loboda (38). dcteiine — 99). mala repušina (152). mala kopriva (11). okruglasti divlji luk (166). velika bokvica (130). cigansko perje (134). zimzelena ruža (85 — primorje). balučka (169). jednogodišnji krasuljak (146 — primorje). sitni slez (57). divlja mrkva (110). mala repušina (152). Ijuspasta loboda (37). močvarni kaćun (188). pepeijuga (31). matičnjak (124). divlja morska blitva (42 — primorje). bokvica (128). lavlji zub (145 — primorje). deteline (98— POVRĆE 99). lavlji zub (143 — primorje). vodena bokvica (157). velika repušina (151). (140). crni slez (56). crnjuša (123). tamnoljubičasti luk (167 — primorje Makedonija).rano leto Kiseljak (21). poljska loboda (38). mrtva kopriva (118). lobodai (36). sitni slez (57). Vijušac (29). maljavi čićak (153). trska (181). ptičje mleko. Makedonija). mišjakinja (47). mala repušina (152). velika bokvica (130). ružičasta loboda (39). žuta zećja soca (63). mokrica (48). okrugli divlji luk (168). gusja trava (78). divlja mrkva (110). gradska loboda (34). šumska jagoda (77). tetivika (176 — primorje). balučka (169). crvena pepeljuga (35). pepeljuga (31). rogoz (182—183). uskolista vodena bokvica (158). morgruša (54 — primorje). medunika (71). morska loboda (41 — primorje). ptičje mleko (178). okruglasti divlji luk (166). kupina (72). majkina dušica (126). jagorčevina (112). bokvica (128). niali krasuljak (145 — primorje). ptičje mleko (178). loboda. Makedonija). štavelj (13). čapljan (162 — južni predeli). peščana bokvica (131). krasuljak (144). (47). poponac (115). vodena bokvica (157). sitni ćapljan (165— primorje. morgruša (54 — primorje). mokrica (48). (178). bagrem (96). primorski maslačak (142 — primorje). poponac (115). matičnjak (124). velika divlja loboda (40). pepeljuga (31). okruglasn tlivlji luk (166). vilina metla (173). morgruša (54 — primorje). veiika divlja loboda (40). pepeljuga (31). dremovac (180). zmijin luk (165). (21). gusja trava (78). balučka (169). vodena bokvica (157). troskot (23). dremovac (180). dremovac (180). sitni čapljan (165 — primorje. surudca (70). rogoz (185). petrovac (81). ljuta kopriva (12). (148). šumska ČAJ jagoda (77). ružičasta loboda (39). sitni slez (57). ćapljan (162 — HLEB južniji predeli). baštenska pepeljuga (32). nizinska kupina (74). omaga (43 — primorje). baštenska pepeljuga (32). močvarni maslačak (141).NIZINA . okrugli divlji luk ZAČIN Kiseljak (168). kiseljak (21). ptičje mleko (178). morgruša (54 — primorje). matar POVRĆE (108 — primorje). majkina dušica (126). okrugli divlji luk (168). mali krasuljak (145 — primorje). divlje ruže (82). vijušac (29). ljuspasta loboda (37). krasuljak (144). velika repušina (151). vranilova trava (125). uskolista vodena bokvica (158). sedmolist (109). morgruša (54 — primorje). balučka (169). jednogodišnji krasuljak (146 — primorje). mokrica (48). lisac (24). trska (181). NIZINA . beloružičasti slez (61). paprac (26).

sitni čapljan (163 — primorje. divlja morska blitva (42 — primorje). vilina metla (173). vodopija (148). paprac (26). beloružičasti slez (61). maljavi čičak (153). velika bokvica (130). ČAJ Kleka (4). okruglasti divlji luk (166). nana (127). mišjakinja (47). 43 . čapljan (162 — južni predeli). maljavi čičak (153).primorje). kiseljak (21). baštenska pepeljuga (32). lavlji zub (143 — primorje). balučka (169). Makedonija). mali krasuljak (145 — primorje). sedmolist POVRĆE slezovača (109). morska blitva (42 — primorje). uskolista. kiseljak (21). velika repušina (151). sedmolist (109). morgruša (54 — primorje). ružičasta loboda (39). konjski štavelj (16). sparožina (175 — primorje). zmijin luk (165). ( ). krasuljak (144). sitni slez (57). pepeljuga (31). uskolista vodena bokvica (158). pitomi slez (60). okrugli divlji luk (168). trska (181). paprac (26). okrugli divlji luk (168). dremovac (180). (21). štavlje (15). crnjuša (123). crvena pepeljuga (35). vodeno zelje (18). matar (108 — primorje). tamnoljubičasti luk (167 — primorje. Kleka (4). bokvica (128). dremovac (180). zimzelena ruža (85 . okrugli divlji luk (168). Pepeljuga (31). lokvanj (51). mala repušina KAFA (152). nana (127). muška bokvica (129). lokvanj (51). sitni slez (57). ptičje mleko (178). uskolista vilina metla (174). poljsko zelje (14). NIZINA . poljska loboda (38). bela rada (147). srčak (160). velika bokvica (130). maljavi čičak (153). močvarni kaćun (188). mala repušina (152). ljuta kopriva (12). vodeno zelje (18). okrugli divlji luk (168). sedmolist (109). srčak (160). štavelj (13). maslačak (140—141). mali krasuljak (145 — primorje). vilina metla (173). jaglika (113). crnjuša (123). troskot (23). lokvanj (51). Makedonija). lisac (24). Makedonija). vodeni orah (159). krasuljak (144). sitni čapljan (163 — primorje. vodopija (148). vodena bokvica (157). mokrica (48). crni slez (56). Makedonija). veprina (179 — primorje). lavlji zub (143 — primorje). detelina (98 — 99). balučka (169).SALATA HLEB ŠEĆER ZAČIN ČAJ KAFA Kiseljak (21). dremovac (180). bokvica (128). uskolista vilina metla (174). poponac (115). mišjakinja (47). beloružičasti slez (61). mala repušina (152). deteline (98 — 99). rogoz (182). vodena bokvica (157). moćvarni kaćun (188). poljska loboda (38). morgruša (54 — primorje). glog (90 — 143). bela slezovaća (58). tamnoljubičasti luk (167 — primorje. majkina dušica (126). žir raznih vrsta hrastova ( ). Žir raznih vrsta hrastova. jednogodišnji krasuljak (146 — primorje). crni slez (56). močvarni kaćun (188). žir raznih vrsta hrastova( ). rogoz (182 — 185). baštenska pepeljuga (32). žuti lokvanj (52). zmijin luk (165). dremovac (180). ptičje mleko (178). pasji luk (172 — primorje) ČAJ Kleka (4). tamnoljubićasti luk (167 — primorje. crni slez (56). okrugli diviji luk (168). plućnjak (116). okruglasti divlji luk (166). ptičje mleko (178). vranilova trava (125). šumska ŠEĆER Divlja repušina (154). majkina dušica (126). lavlji zub (145 — primorje). vodopija (148). čapljan (162 — južni predeli). sparožina (175 — primorje). okruglasti divlji luk (166). Kiseljak (21). ptičie mleko (178). rogoz (182). balučka (169). srćak (160). jelenjak (190). Makedonija). mala kopriva (11). uskolista vodena bokvica (158). Divlja morska blitva (42 — primorje). matar (108 — primorje). velika divlja loboda (40). mala repušina (152). ZAČIN Kiseljak tamnoljubičasd luk (167 primorje. veiika repušina (151). gradska loboda (34). sitni čapljan (163 — primorje. trska (181). vranilova trava (125). srčak (160). balučka (169). mrtva kopriva (118). (188). crvena pepeljuga (35). lavlji zub (143 — primorje). Vijušac (29). Makedonija). muška bokvica (129). NIZINA . zelje (17). čapljan (162 — južni predeli). uskolista voden bokvica (158). žuti lokvanj (52). uskolista vilina metla (174). ščavlika (20). SALATA Kiseljak (21). divlje ruže (82—83). šumska repušina (154). morgruša (54 — primorje). ščavlika (20). sedmolist (109). srčak (160). močvarni kaćun (188). mala repušina (152). velika repušina (151). poponac (115). dremovac (180). mokrica (48). poljsko zelje (14). pepeljuga (31). jagorčevina (112). matar (108 — primorje). ljuspasta loboda (37). velika repušina (151). vilina metla (174). žuti lokvanj (52). Makedonija). lokvanj (51). paprac (26). paprac (26). ljuspasta loboda (37). KafA Žir raznih vrsta hrastova ( ). vilina metla (173) uskolista vilina metla (174). mala turica (33). ptičje mleko (178). mišjakinja (47). morgruša (54 — primorje). zmijin luk (165). močvarni kaćun’. zmijin luk (165). divlja morska blitva (42 — primorje).kasna jesen POVRĆE Kopriva (l0).rana jesen Kopriva (l0). balučka (169). ljuta kopriva (12). maslačak (140—141). velika repušina (151). Makedonija). lisac (24). vilina metla (173). Makedonija). srčak (160). pasji luk (172 — primorje). jaglika (113). mala kopriva (11). štavelj (13). MASNO Žir raznih vrsta hrastova ( ). pasji luk (172 — primorje). vranilova trava (125). glog (90—91). pepeljuga (31). troskot (23). mala turica (33). zmijin luk (165). šumska repušina (154). matar (108 — primorje). tamnoljubičasti luk (167 — primorje. MASNO Žir raznih vrsta hrastova ( ). okruglasti divlji luk (166). jelenjak (190). ćapljan (162 — južni predeli). štavlje (15). šumska ŠEĆER Divlja repušina (154). okruglasti divlji luk (166). jeienjak (190). mrtva kopriva (118). plućnjak (116). Makedonija). morska blitva (42 — primorje). majkina dušica (126). nana (127). pasji luk (172 — primorje). pitomi slez (60). trska (181). ZAČIN Kiseljak (21). bela (58). SALATA Kiseljak (21). maljavi čićak HLEB (153). žuti lokvanj (52). matičnjak (124). crni slez (56). močvarni kaćun (188). Lavlji zub (145 — primorje). čapljan (162 — južni predeli). srčak (160). zelje (17). ružičasta loboda (39). sitni čapljan (163 — primorje. vilina metla (173). Makedonija). matičnjak (124). vodena bokvica (157). mišjakinja (47). maljavi čičak (153). sparožina (175 — primorje). mišjakinja (47). loboda (36). HLEB Pepeljuga (31). tamnoljubičasti luk (167 — primorjc. morgruša (54 — primorje). loboda (36). velika divlja loboda (40). gradska loboda (34). maslačak (140). velika repušina (151) mala repušina (152). zmijin luk (165). sitni čapljan (163 — primorje. uskolista vodena bokvica (158). srčak (160). vodeni orah (159). trska (181). okrugiasti divlji luk (166). vodena bokvica (157). maljavi čičak (153). balučka (169). okrugli divlji luk (168).

crnjuša (123). sedmolist (109). konjski štavelj (16). Makedonija). zečja soca (62). šumska repušina (154). bela rada (147). sremuš (164). bela slezovača (58). ptičje tnleko (178). šumska svilovina (102). paprac (26). ptičje mleko (178). BRDSKI POJAS . kafA Lavlji zub (145 primorje). štavelj (13). crvena pepeljuga (35). sitni slez (57). žuti jarić (69). kopriva (10). šapica (107). čapljan (162). rnala re_pušina (132). balučka (169). močvarni kaćun (188). šumska svilovina (102). zelenkasti vimenjak (196). baštenska pepeljuga (32). divlja mrkva(110). balučka (169). (107). dremovac (180). čapljan (162). medeni kaćunak (191). velika repušina (151). ljuspasta loboda (37). suručica (70). šapica (107). okrugli divlji luk (168). štavlje (15). maljava dobričica (122). patuljasta breza (9). Makedonija). kaćun (184). močvarni kaćun (188). mećja šapa (105). lučac (53).mala repušina (152). mečja šapa (105). divlje ruže (82—83). beloružičasti slez (61). mali krasuljak (145 — primorje). crni slez (56). dobričica (121). dremovac (180). vodena bokvica (157). velika mečja šapa (106). ČAJ Divlje ruže (82—83). troskot (23). vranjak (194). velika mečja šapa (106). velika repušina (151). mala turica (33). jaglika (113). maslačak (140). velika repušina (151). malina (76). Kleka (4). balučka (169). mala repušina (152). ženska paprat (2). sremuš (164). zmijin luk (165). bokvica (128). vodopija (148). pravi jaglac (114). rogoz (182—183). mečja šapa (105). netik (64). jagorčevina (112).zima Kiseljak (21). mledac (185). veliki čaj kaćun (186). ptičje mleko (178). močvarni maslačak (141). lisac (24). okrugli divlji luk (168). šumska mišjakinja (49). sremuš (164). maljava breza (8). mala repušina (152). maljavi čičak (153). veiika rcpušina (151). mala kopriva (11). šumska jagoda (77). poljska loboda (38). šapica (107). majkina dušica (126). tamnoljubičasti luk (167 začin Kiseljak — primorje. močvarni maslačak (141). breza (7). troskot (23). zečja soca (62). pucavac(50). štavlje (15). crnjuša (123). mala turica (33). vodopija (148). bujad (3). krasuljak (144). šumska repušina (154). mala repušina (152). poljska loboda (38). bokvica (128). okruglasti divlji luk (166). pucavac (50). čapljan (162 — južni predeli). petrovac (81). mokrica (48). zelenkasti vimenjak (196). mišjakinja (47). šumska mišjakinja (49). okrugli divlji luk (168). sitni čapljan (163 — primorje. kopriva (10). noćurak (101). šumska repušina (154). zmijin luk (165). lokvanj (51). močvarni kaćun (188). kaćun (184). velika slezovača (59). mala repušina (152). velika repušina (151). maljava breza (8). mala kopriva (11). plaštak (193). kiseljak (21). baštenska pepeljuga (32). šumska repušina (154). trska (181). mali kaćunak (189). šumska repušina (154). velika repušina. gradska loboda (34). mečja šapa (105). netik (64). močvarni kaćun (188). paprac (26). zečja soca (62). sedmolist (109). pitomi siez (60). vimenjak (195). mečja šapa (l05). mrtva kopriva (118). okruglasti divlji luk (166). maljava breza (8). štavelj (13). peščana bokvica (131). mledac (185). divlja morska blitva (42 — primorje). konjski štavelj (16). zvončić (135—136). perrovac (81). noćurak (101). vodopija (148). dremovac hleb (180). vimenjak (195). jaglika (113). pasji luk (172 — primorje). pravi jaglac (114). balučka (169). velika siezovača (59). bagrem (96). POVRĆE bokvica vodena bokvica (157). medunika (71). sitni čapljan (163 — primorje. vodopija (148). velika repušina (151). pitomi slez (60). peščana bokvica (131). maslačak (140). muška bokvica (129). paprac (26). lućac (53). vilina metla (173). krasuljak (144). pegavi kaćunak (187). zečja soca (62). zlatan (177). ljuta kopriva (12). sitni slez (57). (7). uskolisti kaćun (192). deteline (98—99). muška bokvica (129). dobričica (121). uskolisti kaćun (192). lisac (24). zelje (17). maslačak (140). bela slezovača (58). loboda (36). mišjakinja (47). dobričica (121). jelenjak (190). Makedonija). ljuta kopriva (12). šumska repušina (154). pegavi kaćunak (187). bela slezovača (58). crni slez (56). sitni slez (57). masno Breza (7). srčenjak (25). Lokvanj (51). pasji luk (172 — primorje). Maslačak (140). lisac (24). matar (108 — primorje). šumska repušina (154). mišjakinja (47). uskolista vilina metla (174). ženska paprat (2). šumska svilovina (102). 44 . okrugli divlji luk (168). breza (7). mala repušina (152). mali kaćunak (189).rano proleće Navala (1). kiseljak (21). ružičasti noćurak (103). velika bokvica (130). pepeljuga (31). zmijin luk (165). beli jarič noćurak (101). medeni kaćunak (191). paprac (26). Makedonija). mali kiseljak (22). virak (79). okruglasti divlji luk (166). brašnjenik (30). okruglasti divlji luk (166). vclika rcpušina šećer Breza (151). mali kiseljak (22). morgruša (54 — primorje). močvarni maslačak (141). zmijin luk (165). plućnjak (116). balučka (169). pepeljuga (31). velika repušina (151). vodeni orah (159). okrugli divlji luk (168). lučac (53). žuti lokvanj (52). vcliki kaćun (186). maljava dobričica (122). lučac (53). BRDSKI POJAS. velika slezovača (59). zlatan (177). bela rada (147). vilina metla (173). maljavi kafA čičak (153). troskot (23). kozja brada (156). ružićasti noćurak (103). zečja soca (62). suručica (70). mokrica (48). mrljava mrtva kopriva (119).NIZINA . ostak (155). krasuljak (144). (21). plućnjak (116). jelenjak (190). dremovac (180). sremuš (164). rogoz (182-183). lavlji zub (143). jelenjak (190). poljsko zelje (14). trska (181). crvena pepeljuga (35). muška bokvica (129). crni slez (56). šumska repušina (154). sedmolist (109). jelenjak (190). glog (90 — 91). uskolista vilina metla (174). rogoz (182—183). šapica salata (68). plućnjak (116). divlja mrkva (110). maljavi čičak (153). pravi jaglac (114). zlatan (177). SALATA Kiseljak (21). šumska repušina (154). patuljasta breza (9). jelenjak (190). uskolista vodena bokvica (158). balučka (169). Kiseljak (21). maljava breza (8). velika mečja šapa začin (106). (128). crvena mrtva kopriva (120).proleće Navala (1). matar (108 — primorje). zelje (17). velika bokvica (130). žuti lokvanj (52). troskot (23). maljavi čičak (153). patuljasta breza (9). loboda (36). mala repušina (152). crnjuša (123). crvena mrtva kopriva (120). trska (181). petrovac (81). plaštak (193). crnjuša (123). majkina dušica (126). srčenjak (25). srčenjak (25). gradska loboda (34). maljavi čičak (153). mišjakinja (47). beloružičasti slez (61). zmijin luk (165). ljuspasta loboda (37). ćapljan (162 HLEB — južni predeli). muška bokvica (129). vranjak (194). jaglika (113). bokvica (128). ružičasti POVRĆE jarić noćurak (103). mokrica (48). vijušac (29). veprina (179). ružičasta loboda (39). pravi jaglac (114). suručica (70). (151). tamnoljubičasti luk (167 — primorje. sitni slez (57). mala repušina (152). okruglasti divlji luk (166). ŠEĆER Divlja morska blitva (42 — primorje). ružičasta loboda (39). noćurak (101). čapljan (162). bujad (5). okruglasti divlji luk (166). crni slez (56). mali kiseljak (22). mišjakinja (47). brašnjenik (30). poponac (115). sedmolist (109). velika mečja šapa (106). poponac (115). velika mečja šapa (106). beli (68). dremovac (180). vijušac (29). jaglika (113). trska (181). krasuljak (144). morgruša (54 — primorje). šapica (107). patuljasta breza (9). mrtva kopriva (118). medunika (71). velika bokvica (130). jariči (68—69). kupine (72—73). zimzelena ruža (85 — primorje). mrljava mrtva kopriva (119). velika bokvica (130). Kiseljak (21). poljsko zelje (14). ptičje mleko (178). detelina povrće (98—99). šumska mišjakinja (49). Bujad (3). mrtva kopriva (118). mali kiseljak (22). pepeljuga (31). zmijin luk (165).

muška bokvica (129). bela rada (147). velika repušina (151). gradska loboda (34). trska (181). pravi jaglac (114). malina (76). beii jarič (68). balučka (169). moćvarni kaćun (188). zmijin luk (165). mali kiseljak (22). močvarni kaćun (188). lokvanj (51). ružičasti noćurak (103). dobričica (121). vranjak (194). paprac (26). zlatan (177). mali kaćunak (189). poljska loboda (38). pegavi kaćunak (187). mrtva kopriva (118). vranjak (194). crvena pepeljuga (35). crnjuša (123). okrugli divlji luk (168). lokvanj (51). veliki kaćun (186). močvarni kaćun (188). okrugli divlji luk (168). matičnjak (124). pravi jaglac (114). čapljan (162). malina (76). crvena mrtva kopriva (120). čapljan (162). bela slezovača (58). velika slezovača (59). vranjak (194).leto Kiseljak (21). sremuš (164). mišjakinja (47). šapica (107). mečja šapa (105). divlja mrkva (110). šumska mišjakinja (49). močvarni kaćun (188). balučka (169). plaštak (193). velika repušina (151). sremuš (164). pegavi kaćunak (187). poljska loboda (38). crni slez (56). zmijin luk (165). troskot (23).salata Kiseljak (21). maljava dobričica (122). mledac (185). divlje ruže (82—83). majkina dušica (126). jaglika (113). čapljan (162). šumska repušina (154). velika slezovača (59). povrće salata hleb šećer začin čaj kafA 45 . srčak (160). mišjakinja (47). ptičje mleko (178). crnjuša (123). velika slezovača (59). petrovac (81). pucavac (50). velika mečja šapa (106). ptičje mleko (178). vimenjak (195). zmijin luk (165). velika bokvica (130). zlatan (177). maslačak (140). uskolista vodena bokvica (158). vodopija (148). šapica (107). virak (79). velika mečja šapa (106). medeni kaćunak (191). divlja mrkva (110). zečja soca (62). zlatan (177). okrugli divlji luk (168). jelenjak (190). noćurak (l01). paprac (26). uskolista vodena bokvica (158). nana (127). uskolisti kaćun (192). baštenska pepeljuga (32). medeni kaćunak (191). uskolista vodena bokvica (158). dremovac (180). šapica (107). sedmolist (109). mečja šapa (105). mečja šapa (105). mali kaćunak (189). šapica (107). pepeljuga (31). muška bokvica (129). pravi jaglac (114). uskolisti kaćun (192). mali kiseljak (22). mledac (185). vranilova trava (125). bagrem (96). mledac (185). divlja mrkva (110). jarid (68—69). povrće salatA hleb šećer začin čajne biljke kafA BRDSKI POJAS . šapica (107). velika mečja šapa (106). Breza (7). vodena bokvica (157). petrovac (81). bokvica (128). patuljasta breza (9). močvarni maslačak (141). sremuš (164). močvarni kaćun (188). baštenska pepeljuga (32). dobričica (121). velika repušina (151). matičnjak (124). gradska loboda (34). medeni kaćunak (191). nana (127). čapljan (162). šumska mišjakinja (49). vimenjak (195). okruglasti divlji luk (166). jaglika (113). kaćun (184). kaćun (184). dobričica (121). kaćun (184). mali kaćunak (189). šamska svilovina (102). zmijin luk (165). kupine (72—73). zmijin luk (165).rano leto Kiseljak (21). mledac (185). velika mečja šapa (106). balučka (169). šumska repužina (154). pepeljuga (31). žuti lokvanj (52). virak (79). brašnjenik (30). beli jarič (68). vodopija (148). bela slezovača (58). pravi jagiac (114). močvarni kaćun (188). jelenjak (190). loboda (36). kupine (72—73). lučac (53). lokvanj (51). velika repušina (151). sedmolist (109). mala repušina (152). veliki kaćun (186). pepeljuga (31). pegavi kaćunak (187). troskot (25). mišjakinja (47). uskolisti kaćun (192). crnjuša (123). žuti lokvanj (52). maslačak (140). zelenkasti vimenjak (196). ptićje mleko (178). mečja šapa (105). brašnjenik (30). Kleka (4). crnjuša (123). jelenjak (190). zelenkasti vimenjak (196). mečja šapa (105). uskolista vilina metla (174). sremuš (164). vijušac (29). vijušac (29). uskolisti kaćun (192). rogoz (182—183). krasuljak (144). šapica (107). balučka (169). jariči (68—69). netik (64). vranjak (194). dremovac (180). Vijušac (29). mala repušina (152). kaćun (184). maljavi čičak (153). velika mečja šapa (106). Vodopija (148). šumska repušina (154). ptičje mleko (178). zelenkasti vimenjak (196). ružičasta loboda (59). Vodopija (148). okruglasti divlji luk (166). maljavi čičak (153). zmijin luk (165). mokrica (48). bokvica (128). zmijin luk (165). mali kiseljak (22). crvena pepeljuga (35). Vijušac (29). mečja šapa (105). dremovac (180). pravi jaglac (114). plaštak (193). mali kiseljak (22). lučac (53). maljavi čićak (153). suručica (70). šumska jagoda (77). netik (64). mokrica (48). trska (181). bela rada (147). pepeljuga (31). zečja soca (62). petrovac (81). šapica (107). okrugli divlji luk (168). pegavi kacunak (187). mala turica (33). Kiseljak (21). kupine (72—73). krasuljak (144). Kleka (4). velika bokvica (130). velika mečja šapa (106). mala repušina (152). mali kiseljak (22). maljava dobričica (122). kaćun (184). mrtva kopriva (118). šumska mišjakinja (49). noćurak (101). mečja šapa (105). noćurak (101). mala turica (33). vclika mečja šapa (106). maljava breza (8). mrljava mrtva kopriva (119). pegavi kaćunak (187). sedmolist (109). Kleka (4). zečja soca (62). medunika (71). vranjak (194). poponac (115). šumska svilovina (102). sremuš (164). Mečja šapa (105). vimenjak (195). velika mečja šapa (106). krasuljak (144). šumska jagoda (77). sremuš (164). zlatan (177). Maslačak (140). divlje ruže (82—83). vranjak (194). Mečja šapa (105). krasuljak (144). kaćun(184). troskot (23). mali kiseljak (22). dremovac (180). lučac (53). crvena mrtva kopriva (120). okrugli divlji luk (168). šapica (107). šapica (107). plaštak (193). balučka (169). vranilova trava (125). crni slez (56). sitni slez (57). balučka (169). okruglasti divlji luk (166). jagorčevina (112). loboda (36). virak (79). jelenjak (190). mala repušina (152). Kiseljak (21). šumska repušina (154). mišjakinja (47). vodena bokvica (157). veliki kaćun (186). balučka (169). poponac (115). uskolisti kaćun (192). noćurak (l01). mišjakinja (47). mali kaćunak (189). petrovac (81). bela slezovača (58). lisac (24). vijušac (29). plućnjak (116). okruglasti divlji luk (166). mcdeni kacunak (191). muška bokvica (129). ptičje mleko (178). trska (181). hleb šećer čaj kafA BRDSKI POJAS . maljavi čičak (153). sitni slez (57). majkina dušica (126). divlja mrkva (110). plućnjak (116). okruglasti divlji luk (166). plaštak (193). veliki kaćun (186). medeni kaćunak (191). nana (127). uskolista vodena bokvica (158). pravi jaglac (114). deteline (98—99). mokrica (48). pepeljuga (31). velika bokvica (130). noćurak (l01). ljuspasta loboda (37). veliki kaćun (186). jelenjak (190). majkina dušica (126). čapljan (162). divlje ruže (82—83). zečja soca (62). jelenjak (190). medeni kacunak (191). dremovac (180). okruglasti divlji luk (166). velika mečja šapa (106). mledac (185). ljuspasta loboda (37). plaštak (193). bokvica (128). plaštak (195). pegavi kaćunak (187). lučac (53). beli jarič (68). ružičasta loboda (39). šumska jagoda (77). vodena bokvica (157). mala repušina (152). zlatan (177). ćrni slez (56). jelenjak (190). jaglika (113). maljavi čičak (153). matičnjak (124). rogoz (182—183). vimenjak (195). veliki kaćun (186). sedmolist (109). sitni slez (57). šumska repušina (154). srčenjak (25). Kiseljak (21). Kiseljak (21). uskolisri kaćun (192). vranilova trava (125). velika repušina (151). okrugli divlji luk (168). šumska svilovina (102). malina (76). mrljava mrtva kopriva (119). zvončići (135—136). mali kaćunak (189). okruglasti divlji luk (166). deteline (98—99). okrugli divlji luk (168). vimenjak (195). zelenkasti vimenjak (196). zelenkasti vimenjak (196). Bujad (3). mali kiseljak (22). vodena bokvica (157). zelenkasti vimenjak (196). jelenjak (190). rogoz (182—183). vimenjak (195). žuti lokvanj (52). lučac (53). ružičasti noćurak (103). vilina metla (173).

okrugli divlji luk (168). muška bokvica (129). moknca (48). čapljan (162). pucavac (50). močvarni kaćun (188). jaglika (113). glogovi (90—91). velika mečja šapa (106). masno Crni slez (56). pravi jaglac (114). velika mečja šapa (106). ljuspasta loboda (37). maljavi čičak (153). ptičje mleko (178). maljavi čičak (153). rogoz (182—183). mrljava mrtva kopriva (119). vimenjak (195). mali kaćunak (189). ljuta kopriva (12). troskot (23). mledac (185). jelenjak (190). mali kiseljak (22). kaćun (184). crvena mrtva kopriva (120). veliki kaćun (186). mrtva kopriva (118). plućnjak (116). lisac (24). mišjakinja (47). maljavi čičak (153). lučac (53). pegavi kaćunak (187). pepeljuga (31). plaštak (193). Bujad (3). virak (79). velika bokvica (130). vodeni orah (159). noćurak (101). mala turica (33). poljska loboda (38). suručica (70). kiseljak (21). bokvica (128). čapljan (162). mali kiseljak (22). beli jarič (68). lokvanj (51). majkina dušica (126). malina (76). medeni kaćunak (191). bela rada (147). brašnjenik (30). uskolisti kaćun (192). lokvanj (51). balučka (169). salata Kiseljak (21). Kiseljak (21). vodeni orah (159). zelenkasti vimenjak (196). trska (181). kupine (72—73). BRDSKI POJAS . ptičje mleko (178). nana (127). suručica (70). zmijin luk (165). jariči (68—69). okrugli divlji luk (168). dremovac (180). šumska mišjakinja (49). divlje ruže (82— 83). dobričica (121). velika bokvica (130). šapica (107). mali kaćunak (189). kafA Vodopija (148). vilina metla (173). konjski štavelj (16). petrovac (81). rogoz (182—183). mukinja (88). jeienjak (190). mala repušina (152). gradska loboda (34). štavlje (15). srčak (160). zelenkasti vimenjak (196). vimenjak (195).BRDSKI POJAS . noćurak (l01). mali kaćunak (189). petrovac (81). zlatan (177). mala repušina (152). okruglasti divlji luk (166). paprac (26). vodena bokvica (157). plaštak (193). velika slezovača (59). šapa (105). sedmolist (109). mokrica (48). zelje (17). šumska repušina (154). Kleka (4). mali kiseljak (22). mečja šapa (105). maljava dobričica (122). sremuš (164). zmijin luk (165). salatA Kiseljak (21). vranjak (194). troskot (23). sremuš (164). jelenjak (190). sremuš (164). bela rada (147). mledac (185). virak (79). balučka (169). loboda (36). mala turica (55). jelenjak (190). matičnjak (124). močvarni kaćun (188). kiseljak (21). močvarni kaćun (188). povrće krasuljak (144). pitomi slez beloružićasti slez (61). trska (181). bela slezovača (58). poljsko zelje (14). zelje (17). uskolisti kaćun (192). šećer Mečja šapa (105). mala kopriva (11). vranjak (194). okruglasti divlji luk (166). vodena bokvica (157). kaćun (184). lučac (53). pegavi kaćunak (187). suručica (70). veprina (179). uskolista vilina metla (174). mali kiseljak (22). okrugli divlji luk (168). štavelj (13). beli jarič (68). okrugli divlji luk (168). okrugli diviji luk (168). lučac (53). mečja povrće (60). vranjak (194). šumska svilovina (102). močvarni kaćun (188). dremovac (180). mrtva kopriva (118). ljuta kopriva (12). maslačak (140). plućnjak (116). velika mečja šapa (106). crvena pepeljuga (35). mledac (185).zima Kiseljak (21). ružičasta loboda (39). dremovac (180). Maslaćak (140). uskolista vodena bokvica (158). baštenska pepeljuga (32). zmijin luk (165). krasuljak (144). šumska repušina kafA (154). mali kiseljak (22). pravi jaglac (114). veliki kacun (186). mali kiseljak (22). balučka (169). kaćun (184). šapica (107). žuti lokvanj (52). srčak (160). sremuš (164). vranjak (194). zvončići (135—136). muška bokvica (129). velika repušina (151). mala repušina (152). uskolisti kaćun (192). mala repušina (152). divlje ruže (82—83). žuti lokvanj (52). 46 . poponac (115). vodena bokvica (157). sedmolist (109). nana čaj (127). velika repušina (151). jariči (68—69). zlatan (177). zelenkasti vimenjak (196). veliki kaćun (186). matičnjak (124). šumska svilovina (102). mrtva kopriva (118). ružičasta loboda (59). paprac (26). mišjakinja (47). vimcnjak (195). deteline (98—99). medeni kaćunak (191). velika repušina (151). mečja šapa (105). mcćja šapa (105). malina (76) šumska jagoda (77). kaćun čajn (184). Kiseljak (21). medeni kaćunak (191). sitni slez (57). šapica začin (107). šapica (107). vimenjak (195). šumska mišjakinja (49). vodena bokvica (157). mali kaćunak (189). mali kiseijak (22). maljava dobričica (122). bokvica (128). lisac (24). hleb čapljan (162). kupine (72—73). šapica (107). plaštak (193). čapljan (162). uskolista vodena bokvica (158). krasuljak (144). poljsko zelje (14). jelenjak (190). mišjakinja (47). pepeljuga (31). velika slezovača (59). konjski štaveij (16). srćak (160). Bujad (3). štavelj (15). zečja soca (62). uskolista vodena bokvica (158). bela slezovača (58). crvena mrtva kopriva (120). vraniiova trava (125). Kleka (4). zlatan (177). noćurak (l01). pričje mleko (178). štavije (15). zelenkasti vimenjak (196). vodopija (148). mledac (185). sitni slez (57). gradska loboda (34). mala kopriva (11). začin sedmolist (109). sremuš (164). zmijin luk (165). pegavi kaćunak (187). bela rada (147). ljuspasta loboda (37). šapa (105). velika mečja šapa (106). balučka (169). ptičje mleko (178). dren (104). noćurak (l01). pitomi slez (60). bokvica (128). suručica (70). beloružičasti povrće siez (61). vodopija (148). šumska repušina (154). medeni kaćunak (191). dremovac (180). vodena bokvica (157). šapica (107). crni slez (56). surućica (70). divlja mrkva (110). pegavi kaćunak (187). uskolista vodena bokvica (158). brekinja (87). veliki kaćun (186). jelenjak (190). ptičje mleko (178). jagorčevina (112). sedmolist (109). velika repušina (151). šumska jagoda (77). medunika (71). srčak (160). jelenjak (190). zečja soca (62). uskolisti kaćun (192). zlatan (177). poponac (115). divlja mrkva (110). loboda (36). okruglasti divlji luk (166). crnjuša (123). velika mečja šapa (106). crvena pepeijuga (35). lučac (53). pepeljuga (31). jarići (68—69). baštenska pepeljuga (32). crnjuša (123). maljavi čičak šećer Mečja (153) šumska repušina (154). brašnjenik (30). crni slez (56). sitni slez (57). divlja kruška (89). paprac (26). majkina dušica (126). okrugiasd divlji luk (166). balučka (169). dobričica (121). plaštak (195). BRDSKI POJAS . uskolista vodena bokvica (158). divlja kruška (89). mrljava mrtva kopriva (119). poljska loboda (38). velika bokvica (130). zmijin luk (165). čapljan (162). pepeljuga (31). crnjuša (123).rana jesen Kopriva (l0).kasna jesen Kopriva (l0). troskot (23). muška bokvica (129). zlatan (177). dremovac hleb (180). vranilova trava (125). okruglasti divlji luk (166). crni slez (56).

(105). jaglika (113). planinska bokvica (132). sibirski luk (170). trska (181). jelenjak (190). vranjak (194). pegavi kaćunak (187). velika mečja šapa (106). šumska mišjakinja (49). sedmolist salata (68). mala kopriva (11). vranjak (194). mali kiseljak (22). crnjuša (123). krasuljak (144). šumska repušina (154). Kleka (4). vimenjak (195). mali kaćunak (188). velika repušina (151). sibirski luk (170). sibirski luk (170). poljsko zelje (14). šumska svilovina (102). virak (79). mali kiseljak (22). jagorčevina (112). kupine (72—74). šumska mišjakinja (49). netik (64). šumska svilovina (102). bokvica (128). noćurak šumska svilovina (102). mali kiseljak (22). mali kiseljak (22). hreza (7). poljsko zelje (14). laneuva (71). uskolista vodena bokvica (158). maslačak (140). planinsko zelje (19). sibirski luk (170). plaštak (195). breza (7). alpski srčenjak (28). zlatan (177). mečja šapa (105). začin Kleka šapica (107). šumska svilovina (102). štavelj (13). sedmolist salata (101). vodopija (148). velika slezovaća (59). zlatan (177). konjski štavelj (16). beloružičasti slez (61). pravi jaglac (114). maljava breza (8). sremuš (164). mali kaćunak (189). velika repušina (151). mledac (185). divlja mrkva (110). divlje ruže (83—84). jaglika (113). vimenjak (195). krasuljak (144). pepeljuga (31). mečja šapa (105). mala repušina (152). velika repušina (151). zečja soca (62). kupine (72—74). suručica (70). zelenkasti vimenjak (196). vranjak (194). šumska jagoda (77). muška bokvica (129). velika slezovača (59). ružičasti noćurak povrće (70). bela rada (147). sitni slez (57). zečice (138—139). okrugli divlji luk (168). (70). plućnjak (116). šumska repušina (154). uskolisti kaćun (192). PLANINSKI POJAS . vranjak (194). petrovac (81). muška bokvica (129). konjski štavelj (16). pegavi kaćunak (187). crnjuša (123). pravi jaglac (114). mišjakinja (47). šumska mišjakinja (49). poponac (115). sedmolist (109). uskolisti kaćun (192). jagorčevina (112). vodeni orah (159). veliki kaćun (186). 47 . veliki kaćun (186). zvončići (135—136). krasuljak (144). zečja soca (62). pravi jaglac (114). divlja mrkva (110). ženska paprat (2). čapljan (162). sitni siez (57). laneuva (171). majkina čaj dušica (j 26). majkina dušica (126). sedmolist (109). veliki kacun (184). lučac (53). velika repušina (151). medeni kaćunak (191). crni slez (56). suručica (70). pegavi kaćunak (187). alpski srčenjak (28). laneuva (171). srčenjak (25). (7). mečja šapa (105). šumska repušina (154). sibirski luk (170). štavelj (13). ženska paprat (2). maline (76). zelenkasti vimenjak (196). bela slezovaća (58). šumska rcpušina (154). zelje (17). hleb mledac (185). Kiseljak (21). planinska bokvica (132). zečja soca (62). bela slezovača (58). Velika repušina (151). plaštak (193). patuljasta breza (9). petrovac (81). šumska repušina (154). mečja šapa (105). šapica (107). suručica (70). vimenjak (195). kiseljak (21). kopriva (10). mrljava mrtva kopriva (119). jagorčevina (112). velika slezovača (59). plaštak (195). jelenjak (190). kafa Maslaćak (140). mrljava mrtva kopriva (119). balučka (169). medeni kaćunak (191). jariči (68—69). beli jarič (68). muška bokvica (129). crnjuša (123). veliki kaćun (186). mečja šapa (105). noćurak (101). jagorćevina (112). ptičije mleko (178). zelenkasu vimenjak (196). ružičasti povrće suručica noćurak (105). sremuš (164). zečja soca (62). pravi jaglac (114). maljava dobričica (122). dobričica (121). ptičje mleko (178). planinska bokvica (132). bela slezovača (58). crni koren (149). šumska jagoda (77). šumska repušina (154). velika mečja šapa (106). zlatan (177). troskot (23). pucavac (50). ljuta kopriva (12). detelina (98—99). šapica (107). mali kiseljak (22). mišjakinja (47). srčenjak (25). žuti lokvanj (52). mečja šapa (105). crni koren (149). noćurak (101). ptičje mleko (178). mala repušina (152). planinska bokvica (132). mledac (185). zvončići (135—136). uskolisti kaćun (192). kaćun (184). beli jarič noćurak (101). kiseljak (21). trska (181). patuljasta breza (9). štavlje (15). vimenjak (195). zelenkasti vimenjak (196). Vodopija (148). šumska mišjakinja (49). troskot (23). kac’un (184). pepeljuga (31). iagorćcvina (112). dobrićica (121). medunika (71). petrovac (81). (109). sremuš (164). velika repušina (151). kiseljak (21). crvena mrtva kopriva (120). srčenjak (25). lučac (53). šapica (107). mledac (185). beli jarič (68). mala repušina (152). plaštak (193). vodena bokvica (157). maljava breza (8).salata hleb šećer začin čaj kafa Kiseljak (21). Bujad (3). velika šećer Breza repušina (151). lučac (53). kaćun (184). bokvica (128). mledac (185). 1 velika mečja šapa (106). PLANINSKI POJAS . lokvanj (51). ptičje mleko (178). močvarni kaćun (188). šumska repušina (154). jaglika (113). velika bokvica (130). Kiseljak (21). zelenkasti vimenjak (196). čapljan (162). uskoiisti kaćun (192). Kiseljak (21). čuvarkuca (65—66). crnjuša (125). vimenjak (195). trska (181). zečja soca (62). mali kiseljak (22). okruglasti diviji luk (166). sremuš (164). čapljan (162). zećice (138—139). kopriva (10). noćurak (101). ptičje mleko (178). uskolisti kaćun (192). dobričica (121). sedmolist (109). beloružičasti slez (61). mala repušina (152). sitni slez (57). čapljan (162). Ijuta kopriva (12). crni siez (56). plućnjak (116). velika repušina (151). Bujad (3). velika repušina (151). vodopija (148). mišjakinja (47). bujad (3). bela slezovača (58). mali kaćunak (189). mala repušina (152). mala repušma (м 2). šumska repušina (154). veiika mečja šapa (106). šapica (107). mala repušina (152). zlatan (177). sremuš (164). maslačak (140). mala repušina (152). velika repušina (i 51). noćurak (101). mala repušina (152). alpski srčenjak (28). maslačak (140). zmijin luk (165). Bujad (3). dremovac (180). srčenjak (25). bujad (3). medeni kaćunak (191). velika mečja šapa (106). zečice (138—139). malina (76). mišjakinja (47). pegavi kaćunak (187). velika mečja šapa (106). štavlje (15). šumska repušina (154). bokvica (128). mrtva kopriva (118). laneuva (171). hleb pegavi kačunak (187). velika slezovača (59). virak (79—80). mali kiseljak (22). laneuva (171). zlatan (177). brašnjenik (30). deteline (98—99). vodopija (148). (4).proleće Navala (1). (109). poponac (115). pucavac (50). ružićasti noćurak (103). crni slez (56). maljava breza (8). pepeljuga (31). crvena mrtva kopriva (120). divlje ruže (82—83). troskot (23). trska (181). kaćun (184). trska (181).rano proleće Navala (1). Alpski srčenjak (28). čuvarkuće (65—66). medeni kaćunak (191). jaglika (113). medeni kaćunak (191). plaštak (193). sitni slez (57). bokvica (1 28). suručica medunika (71). mrtva kopriva (118). dobričica (121). maljava dobričica (122). šumska repušina (154). pravi jaglac (114). krasuljak (144). netik (64). mala kopriva (11). jariči (68—69). mala repušina (152). veliki kaćun (186). maslačak (140). lučac (53). patuljasta breza (9). alpski srčenjak (28). bela rada (147). plućnjak (116). muška bokvica (129). brašnjenlk (30). troskot (23). mali kaćunak (189). plućnjak (116). čapljan (162). planinsko zelje (19). močvarni kaćun (188). crni koren (149). rogoz (182—183). šapica (107). lučac (53). pepeljuga (31). mali kaćunak (189). velika bokvica (130). crni slez (56). sremuš (164). divlja mrkva (110). zečja soca (62). kaćun (184).

velika mečja šapa (106). sibirski luk (170). šumska jagoda (77). ptičje mleko (178). maljava breza (8). veliki kaćun (186). srcmuš (164). malina (76). laneuva (171). mali kiseljak (22). pepeljuga (31). veliki kaćun (186). sremuš (164). lučac (53). kupine (72—73). vranilova trava (125). velika slezovača (59). brašnjenik (30). zelenkasti vimenjak (196). (70). petrovac (81). sibirski luk (170). noćurak (101). zečja soca (62). sibirski luk (170). mali kaćunak (189). pucavac (50). kiseljak (21). jariči (68—69). plaštak (193). netik (64). vodena bokvica (157). divlja mrkva (110). laneuva (171). bela rada (147). zlatan (177). ptičje mleko (178). dobričica (121). laneuva (171). mali kiseljak (22). pravi jagiac (114). medeni kaćunak (191). vodopija (148). šapica (107). mali kiseljak (22). lučac (53). sibirski luk (170). mečja šapa (l05). planinska bokvica (132). Kleka (4). poponac (115). zečja soca (62). maljava dobričica (122). mišjakinja (47). kaćun (184). jariči (68—69). velika slezovača (59). pravi jaglac (114). mečja šapa (105). bokvica (128). crni koren (149). jagorčevina (112). čapljan (162 — južni predeli). uskolisti kaćun (192). nana (127). hleb pegavi kaćunak (187). vranjak (194). sitni siez (57). vimenjak (195).rano leto Kiseljak (21). suručica (70). patuljasta breza (9). vimenjak (195). kupine (72—73). lučac (53). lučac (53). jaglika (113). velika mečja šapa (106). pegavi kaćunak (187). poponac (115). vodopija. velika mečja šapa (106). veliki kaćun (186). šumska mišjakinja (49). mečja šapa (l05). pravi jaglac (114). šapica (107). sremuš (164). šapica (107). krasuljak (144). vodopija (148). troskot (23). čuvarkuće (65—66). muška bokvica (1 29). kaćun (184). velika mečja šapa (106). povrće sedmolist (109). bela slezovača (58). zelje (17). sremuš (164). petrovac (81). poponac (115). velika mečja šapa (106). mrtva kopriva (118). zlatan (177). pravi jaglac (114). vranjak (194). plaštak (195). mečja šapa (105). zečice (138—139). pegavi kaćunak (187). poljsko zelje (14). uskolista vodena bokvica (158). mečja šapa (105). virak (79—80). bokvica (128). noćurak (101). čaj nana (127). vodena bokvica (157).leto Kiseijak (21). mrljava mtva kopriva (119). plućnjak (116). šumska jagoda (77). surudca (70). veiika mečja šapa (106). pravi jaglac (114). sibirski luk (170). čuvarkuće (65—66). šumska jagoda (77). kafA Vodopija (148). mali srčanik (27). muška bokvica (129). čapljan (162). sitni slez (57). zečice (138—139). dobričica (121). velika mečja šapa (106). laneuva (171). troskor (23). divlja mrkva (110). mala kopriva (11). divlja mrkva (110). salata Kiseljak (21). zelenkasti vimenjak (196). crvena mrtva kopriva (120). maljava dobričica (122). plućnjak (116). trska (181). planinska bokvica (132). mala repušina (152). vodena bokvica (157). šravelj (15). zlatan (177). plaštak (193). veliki kaćun (186). petrovac (81). majkina dušica (126). čapljan (162 — južni predeli). laneuva (171). šumska mišjakinja (49). sitni slez (57). vranjak (194). sibirski luk (170). vodena bokvica (157). vranilova trava (125). PLANINSKI POJAS . bela rada (147). mali srčanik (27). crni slez (56). pegavi kaćunak (187). mala repušina (152). vranjak (194). pepeljuga (31). mečja šapa (105). vranjak (194). crni koren (149). šapica (107). čuvarkuće (65—66). kafa Vodopija (148). brašnjenik (30). crvena mrtva kopriva (120). virak (79—8o). šumska svilovina (102). medeni kaćunak (191). Maslačak (140). alpski srčenjak (28). majkina dušica (126). sremuš (164). malina (76). velika mečja šapa (106). kaćun (184). mledac čaj (185). pravi jaglac (114). majkina dušica (126). mali kiseljak (22). crni koren (149). mledac (185). pegavi kaćunak (187). zečja soca (62). uskolisti kaćun (192). bela rada (147). velika repušina (151). crni slez (56). šapica (107). troskot (25). Pepeljuga (31). veliki kaćun (186). mledac (185). mišjakinja (47). pucavac (50). beli jarić (68). vimenjak (195). krasuljak (144). (21). mišjakinja (47). vranilova trava (125). zelenkasti vimenjak (196). vimenjak (195). petrovac (81). divija mrkva (110). jariči (68—69). krasuljak (144). bela slezovača (58). maljava dobričica (122). ptičje mleko (178). mrljava povrće šapa mrtva kopriva (119). noćurak (101). zelenkasti vimenjak (196). divlje ruže(82—83). ptičje mleko (178). crni slez (56). laneuva (171). crni koren (149). crvena mrtva kopriva (120). alpski srčenjak (28). šumska mišjakinja (49). šećer Mečja šapa (105). vimenjak (195). divlja mrkva (110). mečja šapa (105). mali kaćunak (189). ptičje mleko (178). divlja mrkva začin Kiseljak (110). planinska bokvica (132). (148). velika slezovača (59). detelina (98—99). mali kaćunak (189). sibirski luk (170). Kleka (4). Suručica (70). zečja soca (62). velika mečja (106). zečice (138—139). netik (64). štavlje (15). jagorčevina (112). uskolista vodena bokvica (158). sremuš (164). virak (79—8o). salata Kiseljak šumska svilovina (102). noćurak (101). crnjuša (123). čapljan (162). sremuš (164). šumska mišjakinja (49). (21). nana (127). vodena bokvica (157). mali kiseljak (22). trska (181). mrtva kopriva (118). zelenkasti vimenjak (196). mišjakinja (47). pepeljuga (31). sibirski luk (170). zvončići (135—136). uskolista vodena bokvica (158). bokvica (128). lučac (53). zlatan (177). brašnjenik (30). Kleka (4). ružičasti noćurak (103). deteline (98—99). plaštak (193). divlje ruže (82—83). šapica (107). šumska repušina (154). medeni kaćunak (191). konjski štavelj (16). šećer Mečja šapa (105). zečja soca (62). medeni kaćunak (191). 48 . PLANINSKI POJAS . mledac (185). kaćun (184). mišjakinja (47). mali kaćunak (189). beloružičasti slez (61). Kiseljak (21). lučac (55). zlatan (177). dobričica (121). detelina (98—99).rana jesen Kopriva (l0). mali kiseljak (22). mali kiseljak (22). PLANINSKI POJAS . šapica (107). crnjuša (123). uskolisti kaćun (192). muška bokvica (129). mali kiseljak (22).šećer začin čaj kafa Breza (7). šapica (107). zečice (138—139). lučac (53). laneuva (171). zečice (138—139). planinsko zelje (19). uskolista vodena bokvica (158). povrće suručica sedmolist (109). sremuš (164). mrljava mrtva kopriva (119). mrtva kopriva (118). laneuva (171). suručica (70). sedmolist (109). kupine (72—73). šumska svilovina (102). ljuta kopriva (12). šumska repušina (154). mali kaćunak (189). (21). medeni kaćunak (191). crnjuša (123). velika repušina (151). zečja soca (62). uskolisti kaćun (192). beli jarič (68). uskolista vodena bokvica (158). divlje ruže (82—83). mledac hleb (185). bela slezovača (58). začin Kiseljak sedmolist (109). malina (76). kaćun (184). jaglika (113). čapijan (162). crni koren (149). plaštak (193). uskolisti kaćun (192). šapica (107).

crni slez (56). zelenkasti vimenjak (196). sedmolist (109). vimenjak (195). divlja mrkva (110). štavlje (15). pepeljuga (31). velika repušina (151). plaštak (193). veliki kaćun (186). ljuta kopriva (12). laneuva (171). vimenjak (195). šapica (107). vodopija (148). mledac (185). divlje ruže (82—85). velika repušina (151). lučac (55). poljsko zelje (14). nana (127). mledac (185). uskolista vodena bokvica (158). velika repušina (151). konjski štavelj (16). šapica (107). vranilova trava (125). mrljava mrtva kopriva (119). zečice (138—139). vimenjak (195). bokvica (128). kupine (72—73). beli glog (92). pegavi kaćunak (187). petrovac (81). zclenkasti vimenjak (196). sibirski luk (170). jariči (68—69). vimenjak (195). mali kacunak (189). ptičje mleko (178). salata Kiseljak (21). uskolisti kaćun (192). velika mečja šapa (106). divlja kruška (89). kiseljak (21). vodena bokvica (157). majkina dušica (126). sitni slez (57). virak (79—80). medeni kaćunak (191). alpski srčenjak (28). pepeljuga (31). plaštak (193). sibirski luk (170). malina (76). trska (181). trska (181). laneuva (171). zelenkasti vimenjak (196). nocurak (101). čapljan (162 — južni predeli). šumska repušina (154). alpski srčenjak (28). mišjakinja (47). uskolisti kaćun (192). zlatan (177). beloružičasti slez (61). lučac (53). mišjakinja (47). mali kiseljak (22). pričje mleko (178). Vodopija (148). crnjuša (123). mali kiseljak (22). malina (76). velika repušina (151). mali kiseljak (22). bokvica (128). ptičje mleko (178). zlatan (177). sibirski luk (170). mledac (185). divlje ruže (82—83). plaštak (193). šapica (107). čapljan (162-južni predeli). mali kaćunak (189). laneuva (171). čuvarkuće (65—66). planinsko zelje (19). belа rada (147). velika repušina (151). sremuš (164). krasuljak (144). mrtva kopriva (118). sitni slez (57). čaj Kleka (4). šumska repušina (154). zelenkasti vimenjak (196). mledac (185). ptičje mleko (178). šumska repušina (154). krasuljak (144). pegavi kaćunak (187). velika mečja šapa (106). pegavi kacunak (187). vodena bokvica (157). vranjak (194). kaćun (184). virak (79—80).kasna jesen povrće Kopriva (l0). medeni kacunak (191). PLANINSKI POJAS . lučac (53). zelenkasti vimenjak (196). uskolista vodena bokvica (158). divlja mrkva (110). uskolisti kaćun (192).salata hleb šećer začin čaj kafA Kiseljak (21). sibirski luk (170). šumska mišjakinja (49). crni koren (149). čapljan (162 — južni predeli). brašnjenik (30). mali kiseljak (22). Bujad (3). velika slezovača (59). kaćun (184). vimenjak (195). sedmolist (109). crni koren (149). mali kaćunak (189). kaćun (184). šećer Velika repušina (151). deteline (98—99). zećica (138—159). mišjakinja (47). mečja šapa (105). virak (79—80). veliki kaćun (186). suručica (70). crni slez (56). vranilova trava (125). velika mečja šapa (106). sremuš (164). zlatan (177). mečja šapa (l05). divlja mrkva (110). mala repušina (152). mali srčanik (27). zlatan (177). suručica (7). nana (127). jaglika (115). PLANINSKI POJAS . alpski srčenjak (28). majkina dušica (126). sremuš (164). kaćun (184). kaćun (184). mledac (185). mali kiseljak (22). laneuva (171). čaj Kleka (4). crni koren (149). muška bokvica (129). laneuva (171). beli jarić (68). veliki kaćun (186). ptičje mleko (178). velika mečja šapa (106). veliki kaćun (186). mala repušina (152). vodena bokvica (157). uskolisti kaćun (192). maljava dobričica (122). dobričica (121). pegavi kaćunak (187). trska (181). laneuva (171). Kiseljak (21). mali kiseljak (22). pravi jaglac (114). troskot (23). srcmuš (164). šećer Mečja šapa (105). mali kiseljak (22). uskolista vodena bokvica (158). šapica (107). vranjak (194). kupine (72—73). mala repušina (152). mali kaćunak (189). začin Kleka (4). plaštak (193). šumska jagoda. muška bokvica (129). plaštak (193). brekinja (87). mrtva kopriva (118). zečice (138—139). šumska repušina (154). hleb Bujad (3). beli jarič (68). velika mečja šapa (106). čapljan (162 — južni predeli). medeni kaćunak (191). noćurak (101). troskot (23). mali kiseljak (22). kafA Maslačak (140). (77). crni koren (149). crni koren (149). zelcnkasti vimenjak (196). vimenjak (195). jagorćevina (112). jariči (68—69). crnuša (123). mala repušina (152). veliki kaćun (186). planinska bokvica (132). zečice (138—139). medeni kaćun (191). čapijan (162 — južni predeli). uskolisti kaćun (192). štavelj (13). salata Kiseljak (21). začin Kiseljak (21). šumska jagoda (77). crvena mrtva kopriva (120). plaštak (193). pepeljuga (31). šumska repušina (154).zima povrće Kiseljak (21). vranjak (194). sremuš (164). mala kopriva (11). pegavi kaćunak (187). mala repušina (152). kiseljak (21). sibirski luk (170). beli jarići (68). mali kaćunak (189). divije ruže (82—83). malina (76). uskolisti kaćun (192). vranjak (194). bela slezovača (58). kaćun (184). šumska jagoda (77). šapica (107). šumska svilovina (102). Mečja šapa (105). mečja šapa (105). uskolista vodena bokvica (158). 49 . majkina dušica (126). pegavi kaćunak (187). uskolista vodena bokvica (158). zelje (17). noćurak (101). poponac (115). maslačak (140). divlja mrkva (110). mala repušina (152). zečice (138 -139). planinska bokvica (132). kupine (72—73). sedmolist (109). suručica (70). kafA Vodopija (148). vodena bokvica (157). Kleka (4). bela rada (147). mukinja (88). medeni kaćunak (191). zlatan (177). veliki kaćun (186). mišjakinja (47). šumska repušina (154). vranjak (194). mali kaćunak (189). hleb Bujad (5). suručica (70). čuvarkuće (65—66). vranjak (194). medeni kaćun (191). vodena bokvica (157). suručica (70).

Hrastov žir () . Vijušac (29).Koristi se za različite vrste jela i peciva. u kipuću vodu za odstr anjenje gorčine.koji zbog tih podvodnih stabljika. Lokvanji (51. sušiti ih u peći sve dok se ne počnu lomiti uz suvo krckanje. Ako ostanemo bez dovoljno žitarica. Trska (181) .Podanak se vadi u jesen ili krajem zime. U međuvremenu iskopamo jednu rupu i obložimo je kamenom (kao kad se kaldrmišu ulice).52) . Od proprženog korena dobija se mlevenjem brašno žućkasto-bele boje prijatnog slatkog ukusa. Zlatan (177 ).Osušeni i isitnjeni cvetovi i listovi mogu se dodavati brašnu za pečenje hleba. u rerni ili vatri i melju u brašno. Mogu se slično koristiti i žirovi bukve. bušimo hleb. za spremanje kaša. jer se klijanjem skrob preobraća u šćer. Zatim ih isitniti u stupi ili vodenici za kafu.HLEB Najjednostavnije pečenje hleba u šumi: Pripremimo testo za hleb. seče se na parčiće od pola do jednog cm. na 1 kg. a može da se suši pa melje i tako dobi jamo brašno od žira. dosušuju. Lipa () .Pre nego pristupimo preradi rizoma u brašno dobro ga namakati u vodi.isitniti nožem i samleti na mlinu za kafu i prosejati. možemo se pomoći divljim hlebnim biljem.Radi 50 odstranjenja oporih sastojaka brašno se potapa u vodu (5 l.Osušeno mlado lišće se melje i dodaje testu za hleb od raži ili pšenice ili neke druge sirovine. Zatim se brašno suši na čistim daskama.Prvo dobro prokuvaju. Bujad (3) . suše se na otvorenom (vazduhu). Dobijenom brašnu se dodaje 10-15% raženog ili pšeničnog brašna i peku se lepinje ili hleb.Očišćene. procede i suše. Pepeljuga (31) Zrelo semenje koristi se kao krupa od koje se dobija hranljiva ukusna kaša. Rogoz (182) . koje se dodaje u druge hlebne sirovine. a posle mlevenja brašno. koji se lako sakuplja. Dobijeno brašno se meša sa dvostrukom količinom ražanog ili pšeničnog brašna i peče se hleb. Sveže korenje se reže na kriške debljine 0. postavimo je pod listove i povucimo. sa sve list u kome je bio. i stavimo ga u list poveće repušine (da nadođe). i samleti u brašno od koga se može mesiti hleb. Voda se nekoliko puta odliva da bi se odstranila gorčina. Uobičajeno je da se pšeničnom brašnu dodaje 10% ovih hlebnih sirovi na. (u brašnu koje se dobija od osušenog kore na ukupna količina hranljivih materija dostiže do73%). U sirovom stanju koren ne upotrebljavati. Mora se sa naporom vući izvući mnoštvo podvodnih stabljika. Leskove rese () .Suše se. Čapljan (162) . platnu ili pamučnom tkanju. melju i koriste za spravljanje testa. Dobijeno brašno se koristi za spremanje supa i peciva.Koren se pažljivo (detaljno) pere. Hleb se još lakše može peći ako se potrudimo i napravimo furune. sa podancima lokvanja. Pirevina () . ima prijatan ukus i bogat je belančevinama. Sada pokrivamo rupu i hleb u njoj sa povećim pljosnatim kamenom i stavljamo na njega onaj žar i pepeožoji smo izvadili iz rupe i ložimo dalje vatru odozgo. Skuvan žir se sitno izdrobi i meša sa hlebnim testom. Kada ta masa dobije nakiseo miris i počne da pušta mehuriće. Lomboda (36). suši se i melje pa dodaje brašnu. Ako se ne naklijava onda se oljušteno jezgro poduže kuva u većoj količini vode. dremovac (180) .Gomolji izvađeni krajem leta. kvasac je gotov. dodati malo brašna i staviti na toplo mesto (na sunce ili kraj vatre). a uslučaju oskudice i više. krompira i drugih izvora skrobne hrane. raznih slatkiša. peru se i spuštaju 2-3 min. usitni ti. a tankim prutićem nakon pola sata pečenja probamo.Korenje oprati oštrom četkom.Oprano i osušeno korenje se melje. Presan dremovac se ne sme jesti jer je otrovan.Hrastov žir se pre upotrebe oljušti i ostavi na podesnom mestu da proklija. Najbolje je da se meša sa pšeničnim ili nekim drugim brašnom. pa se osušene mrve i melju i dodaju hlebnom testu. Zatim se usitni dobro osuši i melje u brašno od koga se može mesiti ukusni hleb i pecivo. Kaćuni (184-192). dobro oprane i osušene rizome pirevine dobro osušiti. Može da se koristi u ishrani bez ograničenja. Ako se ne suše mogu se zgnječiti iodmah dodati testu za hleb Detelina (97-100) . Pusti se da stoji 3-5 časova i dva puta se postupak ponavlja u istu količinu vode u kojoj se drži 5-6 časova. pa ako se na prutić ne lepi testo hleb je gotov i vadi se iz rupe. Umesto kvasca: možemo izmrviti u toploj vodi parče hleba. Repušina (151-154) . brašna). Za mešenje hleba se može koristiti pena prilikom vrenja voća (sa komine) i sl. na peći. zatim založimo vatru i kad je jedno pola sata gorela jaka vatra povadimo žar i pepeo iz rupe i u nju stavljamo nadošo hleb.5-1 cm i dužine 5-10 cm. Srčak (160) .Sa dugačkim štapom sa kukom na kraju. .Lukovice se kuvaju i samlevene dodaju hlebnom testu.Najpristupačnija zamena za brašno je polen rogoza.

kisele pavlake. One ne samo da pospešuju apetit nego i obogaćuju organizam korisnim mineralnim solima. Začiniti po ukusu. zelenog luka. divnje kruške i sl. što nije ni malo lak i brz posao. i sve sastojke usitniti i sjediniti mešajući drvenom kašikom. 5 gr. koja se oguli sa drveća. 51 Probrane i oprane izdanke noćurka spustiti 2-3 min u vrelu vodu. ocediti. i stno naseckati i tako usitniti sve sastojke i sjediniti. koji je takođe bogat skrobom. listova maslačka. 8 gr. a ne kao dodatak. paprac. naribanog rena. mladih izdanaka noćurka sa listovima. Salata od koprive 2. sedmolist. kopriva. mladi listovi bokvice. 10 gr. jaglika. S asvim drugačiji izvor skrobne hrane su semenke. senfa. jele. Vitaminska salata od deteline 50 gr. so Pripremljenu zelen usitniti. Pažljivo osušene semenke većinom se mogu oljuštiti trljanjem među dlanovima. Salata prolećna 10 gr. 1 bareno jaje. kisele pavlake. začinima i drugim sastojcima korisnim za ljudski organizam. 4 gr. 8 ml. 30 gr. maslačka. Napomena: Može se dodati i sitno seckano kuvano jaje. Nakon 15-20 min.suprotno npr. vitaminima. luka. Salata od lišća zečje stope i zelenog luka 30 listova zečje stope. kisele pavlake ili majoneza. zejtina. 20 gr. sjediniti i dodati na kolutove seckane rotkvice i jaje. vodopija. so . mogu se dodati i bareni i ohlađeni naseckani krompiri ili kaćuni. zelenog luka. vode).. kiseljaka. može se odstraniti oduvavanjem (ovejavanjem na vetru). Salata od koprive 3. breze. ružičasti noćurak. Oni se najbolje koriste u prolećnim mesecima. 1 jaje kuvano. vinsko ili jabuko vo odnosno voćno sirće i so. jagorčevina. Budući da je lupina mnogo lakša od semenki. bela slezovača. 50 gr. repušina. 50 gr. listova bokvice. 50 gr. 10 gr. 15 gr. 1 kuvano jaje. 3 gr.pavlake i sl. Potom semenke samleti u brašno. šipak divnje ruže.sjediniti i posuti mirođijom. pavlake 5 gr ulja. lista cikorije (vodopije). smreke. limuna so i biber po ukusu Pripremljene neotvorene glavice deteline. 15 gr. Nakon što se prohlade dodaje im se kiselina (ceđeni limun. mrtve koprive. Kod spravljanja salata potre bno je dobro čistiti i prati njene sastojke jer se ne kuvaju većse jedu presne. lavlji zub. 25 gr. Dobro je kombinovati dole navedene biljke od kojih se spremaju salate i to tako da se svuda dodaje po malo luka. livadske deteline. bukve i hrasta. steže. 3% rastvora sirćeta. mokrica. 25 gr. čuvarkuća. ocediti i isitniti. preporučljivo je jesti preko cele godine i svaki dan. Morguša (). takođe daje brašno kao hlebnu sirovinu i to tako što se ove kore suše i melju. koprive.). lista koprive. jer sadrže znatnu količinu visokovrednih belančevina. rotkvice. lobode. so Biljke se operu usitne i svi sastojci dobro sjedine. gotovo sve vrste vitamina B i važne minerale. sirćeta. Dobijeno brašno se meša sa dvostrukom količinom ražanog ili pšeničnog brašna i peče se hleb. 20 gr. zelenog luka. 10 gr. Unutrašnja kora nekog drveća (borova. detelina. lista maslačka.. osušiti je čistom krpom. zel. Ako je mrsni period u godini može se dodati i bareno jaje.. sitni slez. kiseljak. 5 gr. žuta zečja soca. miševkinja. Prednost većine močvarnih podanaka kao izvora skrobne hrane je u tome što se lako vade (povlačenjem stabljikaizmulja)inetrbaihposebnootkopavati. Salata od noćurka 50 gr. 15 gr. krasuljak. 15 gr. majoneza ili biljnih ulja. zelenog luka.. lukovice zlatana.. takođe mogu biti dobar dodatak hlebnoj masi. so Sve sastojke dobro usitniti i sjediniti i na kraju ukrasiti barenim jajetom. Biljke od kojih se mogu spremati salate su: Luk (sve vrste divljih i pitomi). kiseljaka 20 gr. zatim sve dobro usitniti. 25 gr. 10 gr. 80 gr. koprive. Doterati po svom ukusu. so Mladu koprivu proprati u slanoj vodi (20 gr. 10 gr. 20 gr. Salata od koprive 1. Vodena bokvica (157) Oprano i osušeno korenje se melje. Mečija šapa (105). kao i seckane pečene ili kuvane gljive. kis. koprive. mnogo vitamina E. Repušinu spustiti u kipuću vodu 2 min. troskot. Salate se mogu praviti i sa dodatkom ulja ako ima ili majoneza. 5 gr. 4 gr. ptičijeg mleka. tušt. kiselice (zečja soca). Ako se salata sprema kao glavno jelo.. so Koprivu spustiti u ključalu vodu 5 min. 3 gr. Sve sastojke usitniti i dobro sjediniti doterujući ukus po svojoj volji. mirođije. luka. ocediti i usitniti. mirođije. podanku bujadi. soli na 1 l. SALATE Salate od raznih biljaka. lista repušine.Međutim zbog prisustva gorkikih ili oporih tvari većina biljaka se usitni pa prelije vrelom slanom vodom. 10 gr. 15 gr. kuvani krompir. 40 gr. 50 gr. crni slez. 1 kuvano jaje. Noćurak (101). Osušeni i samleveni plodovi: brekinje. lisac.Blitva morska divlja ().. bokvice. mukinje. kisele pavlake. Teže su pristupčni jestivi podzemni delovi gomolja kaćuna i kozlaca.

namazi Kod ishrane sendvičima vrlo lako se stiče varljivi osećaj sitosti. struganim renom.vode). so Probrane mlade listove repušine spustiti u ključalu vodu 1-2 min. seckani peršun Pripremljene izdanke pažljivo narezati na rezance dužine 2-3 cm. kiseljaka. zelenog luka. Posoliti po ukusu. 3-5 ml. 50 gr. kisele pavlage.Iseckati sitno luk. posoliti ohladiti posutisitno seckanim peršunom. Dobivenu masu posoliti. struganog rena. kiselom pavlakom i posoliti po ukusu. sitno isecka ti. 15 gr. zatim isitniti. 3 gr. Sve dobro promešati. Salata od repušine 60 gr. sirćeta. začiniti po ukusu i sastojke odmeriti po ukusu. maslačka. so U vodu koja ključa spustiti 1-2 min. so Pripremljene listove maslačka potopiti u slanu vodu (20 gr. so Listove troskota i mladog luka dobro usitniti. seckani peršun. preko toga nasuti masu usitnjene lobode i kiseljaka. 20 gr. 20 gr. 30 gr. Pavlake. Može se umesto pavlake upotrebiti margarin. korena. lišća repušine.Jednu punu kašiku (supenu) listova koprive iseckanih i samlevenih na mašini za meso pomešati sa 100 gr. 8 gr. kiselog mleka.sokova ili praha od divlje rastućeg bilja ili povrća u kombinaciji sa pečenim ili kuvanim gljivama. pomešati sa zelenim lukom. zelene mirođije. Ostaviti na cediljku da se malo okaplje i osuši. pri premljenu lobodu i kiseljak. rendanog luka. so Oprane listove čkalja preliti sa vrelom vodom i držati ih u vodi 5-10 min. kisele pavlake. dodati pavlaku. sjediniti i začiniti. Ili na drugi način: Mogu se koristiti bilo koje vrste luka koje su pomenute kao samonikle ili običan gajeni luk. zakiseliti. kisele pavlake. 10 gr. Ako nije post može se umesto posnog margarina staviti 100 gr. Salata od troskota (oputine) 50 gr. Sitno iseckati luk glavicu i pera ako ima (ako je mlad luk) i onda postupiti isto kao u predho dnom receptu. Za sendviče se u pravilu može dodavati manja količina začina. so Proprane listove koprive. 5 gr. Salata od listova lobode i rena 75 gr. sitno naseći. sirćetom. 15 gr. mladih listova troskota. listova čkalja. Posebno oljuštiti. kiseljaka. začiniti majonezom. 3 ml. 5 gr. 20 gr. narendanog rena. 5 gr. 30 gr. 10 gr.narendanim renom i ukrasiti kolutovima barenog jajeta. 12 gr. mladih listova steže. Salata od čkalja sa sirom 10 gr. mirođije. preliti uljem i sirćetom. Margarina. držati 30 min. promešati i posoliti. zelenog luka. 5 gr.Salata od steže i kiseljaka (zečja soca) 75 gr. 1 jaje bareno. začiniti pavlakom. Salata od korena vodopije (cikorije) 80 gr. pomešati sa kiselom pavlakom i dodati začinsko zeleno bilje sitno seckano. Salata od listova mrtve koprive 50 gr. Na tanjir složiti kolutove kuvanog krompira. kiseljaka. 20 gr. sirće i so. zeleni. soli na 1l. listova maslačka. ulja. 10 gr. Dodati po ukusu malo narendanog rena i listova i glavica livadske deteline. sirćeta. pomešati sa seckanim jajetom. kuvanog krompira. Salata od mladih izdanaka vodopije (cikorije) 100 gr. 5 gr. Ocediti i usitniti. majoneza. sirćeta. kiseljaka. 5 gr. a zatim samleti (na mašini za meso). ulja. Napomena: Ako je post na vodi ili se nema masnoće može se namaz praviti i tako da se seckani luk dodaje u kašu kuvanu od jedne kašike brašna ili barenog krompira(koliko barenog 52 . Umesto sveže koprive može se koristiti 2 kašike sušene i strovane koprive. 1 bareno jaje. kore limuna. a potom pažljivo oprati i usitniti. 50 gr. 25 gr. brezovog lišća. korena cikorije. so. 10 gr. mladih izdanaka vodopije. mladih prolećnih listova mrtve koprive. 10 gr. 15 gr. zelenog luka. ulje.Staviti na cediljku i usitniti. 3 gr. zato oni moraju biti vitaminizirani i maksimalno korisni. mladih listova lobode. posoliti i ukrasiti seckanom mirođijom. Dodati sitno sečenizeleni luk. sirćeta. zelenog luka. brezovih listića. ili se dodati sitno seckano bareno jaje. karanfilić Sve sastojke dobro usitnjene. 20 gr. a zatim preliti uljem. Ocediti ih. narendana krupno kora limuna. i kuvati u pari sa uljem (dinstati) 20-25 min. so Probrano i oprano lišće pripremljenog bilja. posuti preko rendani sir i odozgo preliti majonezom. Od luka . šećera. 3 gr. jabuka. 10 gr. list od peršuna. 15 gr. so. ulja. listova maslačka. posoliti i posuti seckanom mirođijom. Od kopriva . SENDVIČI . ulja. 8 gr. narendanog tvrdog sira. Salata od maslačka 75 gr.

koje smo dobili naklijavanjem semenki.kamilica (1:1:0. ovsenu kašu. kod kiseljenja jabuka. Koreni petoprste se kuvaju i služe sa pavlakom. Klasično začinsko bilje koje koristimo treba prikupiti kada ga ima sveže ili sušiti u hladu na promaji i ostavljati za vreme kada ga nema svežeg u prirodi. sibirski luk (170). kupusa. Biljka se dodaje u liker. pečurki.Spada u otrovne biljke. šećerleme. Ima slatkogorak ukus. a mogu se radi povećanja biološke vrednosti namaza dodati i samlevene klice. Sambucus nigra . Za namaze se mogu koristi ti i mleveni orasi.5). Dodavanje začina omogućava poboljšanje ukusa hrani pri čemu začini ne treba da nadjačaju osnovni miris i ukus hrani. Achillea millefolium . bosiljak (). Kamilica. miloduh (). jer sprečavaju kvarenje hrane. čorbi. kao od mlevenih suvih gljiva. Pivari koriste vratič umesto hmelja.kim (1:0. Ako je post može se na sendvič staviti neka gljiva pečena ili marinirana. začin izaziva skupljanje mesa.poseduje osvežavajuću aromu. kisela kaša. Tanacetum vulgare (Chrysanthemum vulgare) . listovi se koriste kao dodatak jelima od ribe.Koristi se kao aromatizator lekova. (Začinske biljke su često veoma lekovite).plod se dodaje u sirupe. Hajdučka trava.koristi se nadzemni deo biljke i korenje Od svežih korena i izdanaka prave se variva. Vodom u kojoj se kuva zatvaraju se tegle zimnice paradajza ili turšije krastavaca. Anis. radi lakšeg varenja (pasulj. kleka (4). usitniti. marinade od povrća. propržiti na ulju i dodati malo brašna kukuruznog. Melilotus officinalis (orlov nokat. slatkih marinada (kompoti od jabuka. xemove. Od njega se prave korenje kuvano u šećeru.Cvetovi zove poboljšavaju miris čaja. U svežem obliku. sremuš (164). u kombinaciji sa kašama od raznog divljeg bilja. salate i sosove. (Gusja trava) . i soljenja povrća (turšije).Biljkom se poboljšava miris i ukus krompirove i povrćnih supa. spremanje kvasa. pekmeze. sireva.Osušen je mirišljav. crna slačica (). Oman. Kokotac.5 kašičice sušenog cveta. Na primer kim je uvek preporučivan da se stavlja pri kuvanju zrnaste hrane. sosove. nana (127). lešnici. predjela. Začinski dodaci su ujedno i zamena za konzervanse. Materije koje sadrži list Estragona sprečavaju razmnožavanje mlečnokiselih bakterija. Kod mariniranja. Vratič je odlično sredstvo za odbijanje insekata: bubaš vaba. (jedan deo cvetatri dela čaja). grašak i sl. paradajza. kiseljenja jabuka. laneuva (171). u povrće i kašasta jela. Kod soljenja ribe. Matricaria chamomilla .. jela od ribe. Petoprsta. Od lobode . Neven kim . Origanum vulgare (majoran) Ulazi u začine za paštetejela od ribe. Od bobi ca se pravi medni napitak.pojačava čvrstinu. Začin pomaže da se sačuva boja produkata. Pimpinella saxifraga (komoračica. Bedrinac. Kod soljenja gljiva i krastavaca. moljaca i naročito muva. lišće Estrogena se koristi za začinjavanje predjela i priloga uz jelo i dodaje se u salate od povrća. Istucano seme se dodaje u testo. za sosove i razne prelive. Zamenjuje lovorov list i đumbir. Njime se začinjavaju supe čorbe i hladna jela.Koren petoprste ima nežan miris sličan mirisu ruže. siljevina) .5). dodaju ga kod kiseljenja kupusa. nego samo da ih naglase i pojačaju. Koristi se kod kiseljenja krastavaca. Pimpinella anisum (slatki kopar) . i sl. kim ().Obariti malo lobode. povrća. Artemisia dracunculus . ima jak miris. kamilica . matičnjak (124). Acorus calamus . ruzmarin (). ali nema gorčinu. a dodaje se 5-7 min pre skidanja sa vatre. ribi dajući ružičasti preliv. i za poboljšanje mirisa mnogih čajeva: Nana. malo oštar dodaje se u supe. preliva. čubar (). toliko mlevenih dodataka. Od svežeg korena kuva se slatko.Dodaje se u supe od povrća i dijetalna jela.). ohladiti i naseckati sitno bareno jaje.krompira i šargarepe. Vranilova trava. 5:0. pekmezi. voćnih sirupa i salata. konjska detelina) . dinjica.Ekstrat kamilice koristi se kao dodatak za poboljšanje mirisa bezalkoholnih pića. ali se koristi u malim količinama kao začinska biljka. kaše i kompote. posoliti. Zova.. krušaka. dodati začine po ukusu. pelin (). bezalkoholna pića i čaj. bademi. Vratič. Estragon. Začinsko bilje: vranilova trava (125). . pri spremanju sosova za ribu i pečurke. prijatan ukus 53 i miris. Prašak od korena služi za posoljavanje kandiranog voća. Estragon zadržava jak miris. Odličan je konzervans i nezamenljiv u domaćinstvu kod pripremanja zimnice. poboljšava ukus i miris povrća. majkina dušica (126). sirup i pravi ušećereno voće). Osobina začina je da potpomažu varenje hrane. To isto važi i za sve druge namaze.Kao začinski dodatak upotrebljava se gornja trećina cvetnog izdanka. Angelika . ili nekog drugog. Količina začina koju trba koristiti na primer: Za četiri porcije ne više od 0. a poslastičari umesto đumbira dodaju vratič u pecivo.. ZAČIN U kulinarstvu raznih zemalja kori sti se više od 150 začinskih dodataka koji se dobijaju od biljaka. Kantarion. morač (). Inula helenium .vrsta Pelena (poreklom iz istočne Evrope i Sibira). slanih krastavaca i dr. Iđirot. Hypericum perforatum .Osušene semenke isitniti i dodavati kao ljuti začin za jela od ribe i povrća začinjavajući supe i čorbe.

mladih listova Lobode. Čkalj. Koristi seza začinjavanje supa. malo seckanog belog luka Lobodu i kiseljak oprati i skuvati u slanoj vodi i ohladiti. sveže trave. zeleni luk. Onopordon acanthium (kravačac) . smese dodaje se 50 gr.. Količina bilja i vreme branja. mirođiju i začiniti sa pavlakom. listovi. (zečja soca).Kao začin koriste se i lišće i koren. sušeni začin Skuvati krompir. vode. propržiti luk. pirinča. 20 gr. lista mečje šape. samleti na mašini za meso i skuvati da provri. Propržiti luk na ulju i dodati u čorbu. Kiseljak i koren zečje stope sitno seckani dodati 5 min pre nego završimo jelo.5 dl. zelenog luka. so. 10 gr. Pre posluženja dodati nasečene sveže krastavce. Pomoću začinskog bilja otklanja se nekada neprijatan miris ili ukus neke biljke. Sedmolist. Na isti način se može spremiti i čorba od samih gljiva ili u kombinacijisa divljim povrćem. so i biber Očišćeni i naseckani krompir i pirinač skuvati. dodati brašno i pržiti ga dok ne porumeni. luk . vode. 20 gr. krompira. (zečja soca). Sve sjediniti pomenšati u pire. so Krompir. soli. šargarepu. kisele pavlake.često su uzrok da tek kombinujući ih možemo skuvati ručak. a mlevene listove be log sleza dodati 5-10 min. potopiti u ključalu vodu i kuvati oko 10-15 min. dodati sušeni začin i sve to dodati u čorbuDosoliti po ukusu.Mladi izdanci. šargarepe. so S kuvati u vodi listove mečje šape.5 dl. kisele pavlake. konjska detelina) . Dosoliti po ukusu idodati pavlaku. samleve ne na mašini za meso. i koristiti kao začin za jela od ribe i povrća. Kokotac. koji se beru u proleće dok je biljka niža od 20cm. prosejati i koristiti kao začin za supe od prekrupa. 5 gr. 20 gr. Melilotus officinalis (orlov nokat. šargarepe. 30 gr. Mokrica. malo brašna. 0. 0. 2 čaše vode. Kao dodatak mogu da posluže i suve gljive. 15 gr. predhodno proku vane i izrezane na rezance. mirođije. Zatim staviti spremljeno povrće i pržiti ga oko 15 min Dodati vodu i začine (od začinskog bilja. 20 gr. dodati so. Čorba od Lobode 100 gr. U posudi zagrejati ulje. 40 gr. 1 glavica luka. peršuna. kiseljaka. kiseljaka.Listove i stabljike osušiti. prosejati i koristiti kao začin za supe i sosove. 20 gr.5 dl. sve osušiti. salata i jela od ribe. 20 gr. 10 gr. 54 Čorba od Repušine (čička) 300 gr.5 dl. 100 gr. svežih krastavaca. Količine se odmeravaju slično. Zečja soca. ulja. Posebno upržiti luk i malo brašna dodatiu čorbu i posoliti po ukusu. Čorba od krompira sa slezom 200 gr. pobibritipo ukusu. ulja. korena zečje stope. (može ulje). Čorba od Mečije šape 100 gr. dodati lišće mečje šape i kiseljaka. sušeni začin. ulje. luka. krompira. Čorba od povrća sa Matičnjakom U običnu čorbu od povrća 3-5 min. povrća i ribe. šargarepe. Isitnjene listove repušine dodati i malo prokuvati 10-15 min. ulja. listova sleza. Pri pripremanju čorbi od divljeg povrća odvojiti lišće bilja od stabljika. 3. sosove i sl. luka. dosoliti.Sušeni listovi i cvetovi se istucaju u avanu i samelju u mlinu za kafu. Oxalis acetosella (Kiselica) . krompira. luka. pa pred kraj 2-Z min. Aegopodium podagraria . pre nego što krompir bude gotov.5 dl. Oni se mogu samleti na mašini za meso i na 1 kg. vode. sirće Korenje i izdanke rogoza pažljivo opra ti naseći na komadiće dužine 2 cm.. 25 gr.) Da bi se poboljšao ukus ili hranljiva vrednost mogu se dodati i gljive. 20 gr. 50 gr. Čorba od zečje stope 200 gr. zamo čiti u sirće.pre skidanja sa vatre dodati naseckanog svežeg matičnjaka po ukusu. Tako se dobija i više hrane i hrana je ukusnija. krompira. luk. isitniti prosejati i koristiti kao začin za supe u toku kuvanja. 2 kašike struganog rena. kao i paradajiz ili papriku. 200 gr. 20 gr. rogoza. so. Upržiti luk i rendanu šargarepu. jedino se mora znati koje se biljke zbog gorčine moraju prvo prokuvati pre upotrebe i kod većine divljeg bilja ta prva voda se odbacuje. 80 gr. 3. margarin sta-viti u vodu sa začinom i skuvati. 10 gr. Prvo kuvati krompir i šargarepu. mladog lišća repušine. 1 kašika ulja. 1 kašika izdrobljenog belog luka. šargarepe. 8 dl. Stellaria aquatika . 80 gr. so. 20 gr. 10 gr. kiseljaka. krompira. oprati. zatim oceđeno lišće dobro usitniti (može se samleti). kisele pavlake. margarina. Ulje.200 gr. ČORBE I VARIVA Princip pripremanja hrane od divljeg bilja je u stvari istovetan kao i kod korošćenja pitomog. stucati u avanu. Takođe i cvetne glavice (koje se mogu spremati kao artičoke). Ovde su dati neki recepti više kao vodič i ideja mnoštvu kombinacija koje se mogu praviti zavisno od toga kojim sastojcima raspolažemo. Čorba od Rogoza 150 gr. 0. izmrvlje ne ili samlevene u prah. sirće. kiseljaka. luka.Travu osušenu na vazduhu istucati u avanu. šargarepe. 40 gr.

so S kuvati lobodu u vreloj vodi i dobro je ocediti. 5 gr. Staviti u teglu i čuvati na hladnom.5 kašike ulja. pa dodati barenu koprivu. pažljivo oprati. 1. mladih listova repušine. mečje šape . malo se proprži. kopriva i sl.kuvati do pola. usitniti. Varnvo od Cikorije (vodopije). i kad se ovo uprži dodati sitnoseckani sremuš. Posoliti i začiniti po želji. dodati u čorbu. dodati usitnjenu zelen troskota. začini po ukusu Prvo kuvati ovsene pahuljice (do pola). Pustiti da kuva na kratko. Ocediti naseckati. kiseljaka. 1 čaša mleka. isitni i stavi u ključalu vodu. Čorba od zeleni sa Sedmolistom 160 gr (sedmolista. Zatim izvaditi. dodati opranu i isečenu zelen i nastavi ti kuvanje još 20 min.sve u jednakim delovima). šargaepe. belog sleza. a onda dodati isitnjenu detelinu. 40 gr. PIRE Pire se može spremati od pojedinih vrsta divljeg bilja ili njihovih kombinacija. 40 gr. 1 glavica crnog luka. zeleni troskota. belog luka Samleti na mašini za mlevenje mesa. biber. štavelj.posoli se. 100 gr. 3. mleka. 0. zatim se nalije malo vodom do željene gustine (može i mlekom). luka. ulja. PIRE . Pire od Koirive 1 kg. so Kiselicu samleti na mašini za meso. Maslačka.5 dl. so Naseckani krompir na kockice staviti u vrelu vodu u koju je dodat začin. ovsenih pahuljica. Na ovo se stavlja bareno povrće. 25 gr.5 l. Lišće treba odvojiti od stabljike. ulja. so Krompir naseći na kockice i kuvati 15-20 min. kao dodatak jelima .5 dl.i usitnjenu šargarepu propržiti. dva čena belog luka.5 dl. dobro oprati i staviti u ključalu vodu da se prokuva 5-10 min. luka. mlade koprive. 100 gr. 0. krompira. dodati so i biber izmešati i čuvati u staklenoj tegli do upotrebe. U poseban sud staviti ulje. 0.kao dodatak jelima Pire od kiselice (zečiji kupus) (zečja soca) Mladi listovi od kiselice. brašno i mleko. petoprste) Lišće i korenje (može i samo lišće). dodati so biber i promešati. mladih listova lobode. mirođije.Kuvati dok je potrebno i začiniti na kraju sa jajetom i pavlakom. Čorba od Troskota sa krompirom 100 gr. Zatim se ocedi. pa sjediniti u čorbi. posole i začine uljem. Vilinog sita. beli luk Dobro oprati koprivu i prokuvati na kratko u vreloj vodi. 1 jaje. Pire od Troskota i Belog luka 200 gr. ulje. Pire od Lobode 400 gr. kisele pavlake. malo propržiti. biber po ukusu Dobro oprano i oceđeno Lišće samleti na mašini za meso. soli. Pire od listova i korena Gusje trave (steže. vode. troskota. 100 gr. 10 gr. Divljeg radiča. kuvanja (starije biljke kuvaju se nešto duže). Može sa belim lukom ili sremušom. a pred služenje začiniti kiselom pavlakom. preliti mlekom i dinstati. ulja. Jedna od preporučljivih kombinacija je sremuš. 40 gr. samleti na mašini za meso. šargarepe. 100 gr. 10 gr. Koristiti kao dodatak jelima. Staviti na zagrejano ulje (dve tri kašike) seckani luk. Sušaka. krompira. Na kraju kuvanja dodati proprženi luk. Koristi se kao dodatak jelima. bokvice. 100 gr. malo brašna. 20 gr. Čička. i sve sastojkedobro izmešati. 0. Tratinčice. sušeni začin. luka. začini i nakon 15-30 min jelo je gotovo. i drugih Glavočika Bilje se dobro opere i potopi u hladnu vodu na izvesno vreme da bi otpustilo gorčinu. 50 gr. Dosoliti po ukusu. dodati so.Posle 20 min. Na kraju posoliti. Dosoliti po ukusu. 55 Pire od Troskota i Koprive Jednaku količinu listova troskota i koprive oprane osušene samleti na Mašini za meso i posoliti po ukusu. dodati so. lišća od deteline. kisele pavlake. zatim brašno. luk. Pire od Repušine 1 kg. ocediti pa sitno iseckati (samleti). dodati ulje. jagorčevina. sirće. Čorba od Livadske deteline i Štavelja (kiseljak) 100 gr. biber. so. Koristiti kao dodatak jelu i salatama. štavelja. Na unju propržiti luk i šargarepu i dodati začine.5 dl. posoliti i pred služenje dodati pavlaku. 10 gr. biber i izmešati.sušeni začini. biljke se ocede.

praviti šnicle i pržiti na vrelom ulju. Sada uzmemo vode i sve to prelijemo i brzo prekrijemo nekim pljosnatim kamenom na koji vratimo onaj žar i pepeo ili samo brzo naguramo odozgo suvo lišće i drugo šta da sprečimo paru koja se jako podigne da izađe napolje. so Krompir skuvati. listova bokvice. Založiti vatru i nakon pola sata kada je kamenje koje smo poređali sasvim vrelo. biber. 100 gr. koprive. 20 gr.posoliti pobiberiti. praziluka Krompir nasečen u kriške. Pre služenja posuti mirođijom. zeleni sedmolista. 100 gr. zeleni bokvice. kaćuna i sl. 56 Dinstani krompir sa sedmolistom 100 gr. prazi luka. 120 gr. 15 gr. krompira. ulje Naseckanu zelen dinstati na vodi 15min. so. 20 gr. raženog brašna. lišća koprive. 25 gr. U spremljeni pire od krompira. doda ti nasečeni luk. prezle.Staviti u posudu za pečenje. šargarepe. biber. 10 gr. naliti mućenim jajetom i zapeći nakratko. so. pavlake (milerama). Napomena: Može se skuvani podanak ispeći u žaru. 5 gr. Pržena mečja šapa 200 gr. kaše od prosa. 4 gr. 10 gr. rendanog tvrdog sira. seckanu šargarepu. Dobiveni sos preliti preko kuvanog krompira. 5 gr.so biber i dokuvati do kraja. 15 gr ulja. staviti u kipuću slanu vodu i kuvati 10 min. 6 gr. so. prazi luka. koprive. milerama. krompira. narendani luk i nasečeni listovi sedmolista dinstaju se sa kiselom pavlakom i uljem 15 min. 65 gr. izvaditi na tanjir. ulje Pripremljeno korenje rogoza narezano na kriške. dodati krompir nasečen na kolu tove. mladog korenja i izdanaka rogoza. Posoliti i dodati pavlaku. 7 gr. dinstati 5 min. ulje Kada je krompir upola kuvan dodati dobro opranu i iseckanu mladu miševkinju. so Blanširati (skuvati u vrućoj vodi). 20 gr. Odliti vodu dodati krompir. 25 gr. ulje. kiseljaka. 20 gr. začini i dinsta do kraja. lista maslačka. 12 gr. coca od paradajza. ili brašna. Ovakvi su krompiri sočniji za jelo od pečenih. krompira. 1 dl vode. 125 gr. zeleni mečje šape. 16 gr. Kopriva dinstana sa sirom (ovčjim) 80 gr.probaren i propasiran luk. posuti mrvicama ili brašnom i pržiti do kraja. 13 gr. so.RAZNA JELA Kuvani krompir bez lonca Iskopati rupu u šumi i obložiti je kamenom (kao kad se kaldrmišu ulice). kiseljaka. jedna šargarepa. dodati sitno iseckanu dinstanu koprivu. začini Nasečenu zelen Mečje šape lagano propržiti. lista belog sleza. so začin i dinstati do kraja. brašno. rendani sir. kisele pavlake. 10 gr. raženog brašna.). i dinstati do kraja. zatim dodati ulje i začine Dinstani krompir sa miševkinjom 200 gr. Kuvati 10 min. 75 gr. Dinstana bokvica i druge biljke 25 gr. Mešani pire 20 gr. zelen Mečije šape. so. Kod serviranja preliti uljem i posuti zlenom mirođijom. Knedle od krompira sa koprivom 100 gr. dodati prosušeno bršno. so začin. 1 jaje. krompira. 1 glavica luka. oblikovati knedle. Dinstani krompir sa korenjem rogoza 100 gr. koje želimo da skuvamo popunjavajući rupu. krompira. 20 gr. 5 gr. ulje za prženje. biber. lista miševkinje. zeleni sedmolista. zeleni Mečje šape. biber. brašna. začini Naseckanu koprivu dinstati 5 min. ulje. Dinstani krompir sa mečjom šapom 120 gr. Pre kraja dinstanja dodaje se prprženi luk i šargarepa i nasečeni kiseljak.so. Nakon dvadesetak minuta svi krompiri su kuvani jer ih je skrozirala para koju je ispuštalo vrelo kamenje na koje je dospela voda. mečje šape. 25 gr. 3 osrednja krompira. biber. seckani luk i koprive kuvati u toj vodi posoljenoj 3-5 min. . 10 gr. 30 gr. Ovako se mogu pripremati i podanci drugog divljeg bilja. listova i stabljike Mečije šape. (lokvanja. 4 gr. so. luka. brašna. ili brašna. 10 gr. 25 gr. sedmolista. prezla. Dodaje se ljuti kečap. uvaljatiu brašno i pržiti na vre lom ulju. Kuvani krompir sa koprivom 60 gr. jaje. lista belog sleza. zelenog luka. so sa začinima Poparenu vrućom vodom zelen samleti na mašini za meso. 4 gr ulja. posoliti i ispržiti na ulju. so. so. 15 gr. zelenog luka. 10 gr. Prženi podanak lokvanja Skuvati podanak lokvanja u komadima. so. Faširane šnicle od koprive 70 gr. brzo izvadimo žar i pepeo i tavimo krompire. 12 gr. U malo prohlađeno jelo dodati mućeno jaje. Ka da zelen omekša dodati brašno. ulja. biber Skuvanu i naseckanu koprivu pomešati sa kašom od prosa. mleka. mlade koprive. mirođije. 10 gr. so. so.

sedmolista. Maslačka. U podmazanu posudu za pečenje staviti polovinu kaše od prosa pa seckanu zelen sa lukom. belog sleza. 15 gr. ulje Sitno narezanu zelen Sedmolista pustiti da odstoji. 5 gr. S edmolista. Pustiti kašu da odstoji poklopljena u svojoj pari pari 20-30 min. 1 veća glavica crnog luka. majoneza. Sušeno bilje priprema se za jelo kao i sveže. Ovo jelo se može praviti i sa drugim kašama. s tim što ga prethodno treba potopiti u vodu da nabubri. a na svaku polovinu staviti napravljenu masu. Pirinač sa lišćem od maline 45 gr. 15 gr. U to dodati popareni. osobito čajne. Posoliti začiniti po ukusu i od ohlađene mase oblikovati šnicle. pavlake. Jaja sa senfom i Lobodom 2 kuvana jajeta. dodati razmućena jaja. šargarepe. U podmazanu posudu za pečenje staviti sve pripremnjene sastojke. mogu se vezati u snopiće i sušiti obešene o drvo ih ispod nadstrešnice. ovsenih pahuljica. prazi luka. pa ostatak kaše od prosa. biber. 15 gr. Masa se sjedini i stavlja u podmazani pleh i nakratko zapeče. kiselo mleko. 4 gr. 57 . začiniti i ostaviti da odstoji desetinu minuta. čisto kamenje i sl. 30 gr. ulja. 20 gr. kisele pavlake. oprati. Pre suženja preliti pavlakom. kiseljaka. vode. Kada se počne zgušnjavati staviti nadev na sredinu. 40 gr. a krajeve nadizati. 10 gr. 25 gr. prezla. dodati griz i kuvati 10-15 min. 0. 15 gr. jer je i to bolje nego da hrana propadne. Ako situacija zahteva brzo sušenje. Služi ti sa kiselim mlekom. Kada se masa skuva da bude gusto. 25 gr. ako su prljavi. stabljike. pomešati sa sitno seckanom lobodom. griza. Skloniti sa vatre i sjediniti sa barenim pirinčem. so. 20 gr. Od krompira napraviti pire. Omlet od kiseljaka 50 gr. naseckano lišće maline. so. U vrelo ulje usuti dobro umućeno jaje (masa za omlet). sedmolista. dodati senfa. biber. senfa Očišćenu kuvanu cveklu narendati na sitno. 30 gr. 1 jaje. platno. dodati so. 15 gr. 25 gr. kaše od prosa. Služiti sa pavlakom. hlebnih mrvica. 1 dl. začini. 1 jaje. Zapečeno proso sa zeleni 20 gr. so. listova bokvice. krompira. kuvanog pirinča. biber Kuvanu isitnjenu zelen dinstati sa pa-vlakom 3-4 min. Omlet faširan sa zeleni 15 gr. so Pripremljeni kiseljak spustiti u vrijuću slanu vodu (20 gr. vode). so. pirinča. plodovi) razrezati po dužini na dva dela ili na više delova. ma lo ulja. 3 jajeta. da liči kao nadevena piroška. oceđeni i usitnjeni list Brašnjenika i ostaviti nakratko da se proprži. 25 gr. u hladovini. lišća od lobode. Ovako pripremljene biljke valja rasprostrti.Šnicle od Brašnjenika 0. so. ulje S kuvati zelen i sitno iseći. Tušt zapečen sa sirom Prokuvati u slanoj vodi Tušt (da izgubi svoju neprijatnu gorčinu). Bilje je potpuno osušeno kad se može lomiti i mrviti. Posu ti mrvicama imalo uljem i zapeći. narendanu šargarepu složiti u posudu u slojevima. lista bokvice. Kad se sve prohladi. ocediti isitniti. preliti umućenim jajetom i peći. Bubrenje traje dva časa i više.Ovo čini nadev za omlet. sušiti na suncu. lista od Brašnjenika. 20 gr. Sedmolista. uvaljati ih u prezle i stavljati u podmazan pleh i peći u rerni. ocediti. Zapečeni krompir sa zeleni 30 gr. jer sunčana svetlost razara vitamine. 25 gr. 30 gr. 8 gr. 35 gr. oblikovati knedle i pržiti. na hartiju. 250 gr. 115 gr. Prodinsta ti usitnjeni bareni tušt na ulju sa malo belog luka. Dodati so. Sve sjediniti i izručiti u podmazanu uljem posudu za pečenje. listova maline. Od te mase vaditi kašikom šnicle i pržiti na vrelom ulju. Kuvati 5 min. 10 gr. daske. Zaliti vrelom vodom posoljenom i začinjenom i kuvati 10-15 min. mleka. konzervisanje divljeg bilja Sušenje bilja Cele biljke ili njihove jcstive delove trcba očistiti i. so.umućeno jaje i mleko i nakratko zapeći. vode. Istresti na tanjir za služenje tako da se spoj ne primeti da je odozdo. Faširane šnicle od sedmolista sa grizom 150 gr. 20 gr. biber Pripremljeni pirinač. Preko pola sečena jaja staviti na tanjir za služenje. ulje Nasečenu zelen posoliti. 10 gr. začin. Prazi luka. Treba ih sušiti na suvom i promajnom mestu. što zavisi od načina sušenja i vrste bilja. Bokvice. Mečje šape. začini U vrelu posoljenu vodu staviti sitno nasečenu lobodu i ovsene pahuljice. Knedle od lobode 165 gr. lista Belog sleza. soli na 1 l.Dodaje se toj masi sredina hleba potopljena u mleku i rendani tvrdi sir. so. majoneza i dobro sve sjediniti.5 dl. Dodati usitnjeni luk. 75 gr.5kg. kuvane cvekle. belog sleza. biber. Delove koji su deblji (korenje. ohladiti i dodati začine. u tankom sloju. Takvo bilje stavi se u vreće od materijala koji propušta vazduh i čuva na suvom i dobro vetrenom mestu. 2 kašike ulja Na ulju blago propržiti sitno iseckani crni luk. listova Mečije šape. biber i začiniti po ukusu. 1 jaje. lobode. so. Biljke. biber. Naseckani luk sjediniti sa pavlakom.

jer se dobija ukusniji proizvod. Temperatura vazduha i brzina njegovog strujanja zavise od prirode materijala koji se suši. gljive.zatim se naslaže tanak sloj hlebne sredine. da se so upije. Dodati na kockice isečene očišćene gljive. pa se završi sloje hlebne sredine. Dobro je da se kaca pokrije polivinilskom folijom. U mladih gljiva može se jesti i drška.Stavljaju se na čist žar.). kada se uzdužno preseče. a zatim se dodaju na kockice isečene gljive. vade se i posipaju biberom i alevom paprikom ili isitnje nim lišćem nekog začinskog bilja. Musaka od gljiva Posudu u kojoj ćemo peći dobro podmazati. Po drugom postupku pirinač se može posle čišćenja i pranja malo upržiti. Zatim ploču staviti na vatru. bibera)Za 20-30 min. Na isti način može se spremiti i jelo od gljiva sa rezancima (testeninom). naliti razređenim koncentratom paradajza ili mlakom vodom (supom). pa se sve ostavi napolju na zaklonjenom mestu ili u pogodnoj prostoriji. Gljive pečene na ploči Koriste se samo šeširi i čisti se slože na neku metalnu ploču ili tepsiju. a može i na žar otvorene vatre. a ne samo od jcdnc vrste. Stavljad sloj po sloj. Posle 15-20 min. Zatim se stavljaju u vrelu masnoću (ulje. doda se biber. maslac i dr. pa se doda aleva paprika i nalije toplom vodom. posole se i dinstaju dok ne omeknu. da bi se vazduh što potpunijc istisnuo. s tim da se lese sa novim materijalom stavliaju ptvo gore. Prelije se mućenim jajima sa pavlakom. pečurke su pečene i mogu se jesti. Jelo se posoli. tako da donje strane šešira budu okrenute nagore. Zavisno od smeštaja i temperaturnih uslova.)i prže sa jedne i sa druge strane. Nekima treba očistiti pokožicu. korenje. Posoli se donja strana šešira. — nabiti slojeve šio bolje. bilja koje se kiseli. pa po — so dodavati u količini od — nabijeno bjlje dobro pokriti oko 2% u odnosu na količinu i pritisnuti teretom (kamen i sl. Svaki sloj treba da se pomalo posoli i pospe sitno iseckanim začinskim biljem malo ulja (može kajmak). (može natopljene u mleku). platnom ih sličnirn prekrivačem i da se on veže oko kace da bi se bilje zaštitilo od insekata i padavina. Posle 10 min gljive su gotove za jelo.Ovako pripremljen sud stavi se u rernu ili hlebnu pećda se ispeče. Gljive se mogu predhodno popariti vrelom vodom (blanširanje). maslaca ili sira. dosoli se.posoli. dinstati dok malo porumeni.doda se malo sitno isečenog začinskog bilja (aleve pa prike. dobro izmeša i ostavi na tihoj vatri da se 58 zagreje i tada je jelo gotovo. Za to vreme skuva se u vreloj vodi pirinač. divlje bilje se ukiseli za 10-20 dana. dobro opranu kacu. pa malo dinstati. soliti svaki posebno i dobro nabijati drvcnim maljem da bi bilje pustilo sok i da bi se istisnuo vazduh i stvorih povoljni uslovi za vrenje. jer će cela masa poprimiti taj miris i ukus. a zatim pomešati sa dinstanim gljivama. Ovo je jeloukusnije od predhodnog. u rernu ili peć za pečenje hleba. i dinsta se dok ne omekša. . i tako 3-4 puta. treba da se kreće oko 60*C Materijal za sušenje stavlja se u tankom sloju na lese (žičane uloške). krtole i drugi delovi jestivog bilja. stavi iseckano začinsko bilje i ostavi da se kuva još pola časa. Kad je kuvan preliti ga hladnom vodom i ocediti. Orijentaciono. PRIPREMANjE JELA OD GLjIVA Gljive pečene na žaru Uzeti samo šešire gljiva.Samokišeljenje bilja Najbolje je da se na ovaj način konzerviše mcšavina od nekoliko vrsta divljeg bilja. Svaku gljivu valja pojedinačno posoliti i na svaku po mogućstvu kanuti nekoliko kapi ulja ili kajmaka. — izbegavati vece kolićine suviše aromatićnih biljaka sa neuobičajenim mirisom. Dodati malo brašna. a druge samo oprati (obrisati). Dodaju se sitno na kockice seckane gljive i uz povremeno mešanje dinstaju. plodovi. treba se pridržavati sledećih pravila: — brati suvo i čisto тlado lišće jestivih biljaka.Kada dobiju crvenkastosmeđu boju. posoliti i ostaviti 10 min. jelo je gotovo Paprpkašod gljiva Upržiti glavicu sremuša (ili luka). Da bi se dobio što bolji i što ukusniji proizvod. Pilav od gljiva Uprži se luk (sremuš) da porumeni.da dobro ogrezne i u rerni ili peći dopeče još oko pola časa. Dinstane gljive U zagrejano ulje stavi se sitno isečena lukovica sremuša (ili luka). Tada se kaca poklopi drvenim poklopcem i na njega se stavi poveći opran kamen. Nabrano bilje treba staviti u drvenu. Pržene gljive Veće šešire vodoravno iseći na listove debljine oko 1 cm. pa sloj tanko narezanih gljiva. Zatim se stavi sledeći sloj bilja i tako dok se kaca nc napuni. ta ko da su donje strane šešira okrenute nagore. Proceđeni pirinač stavi se u sud sa dinstanim gljivama. na ulju.

dodati soli. mehanički. Zatim odozgo stavimo lovorov list. oprane.Očišćene i oprane gljive se iseckaju i kuvaju u sledećem rastvoru: Tri dela vode. jedan deo kuhinjskog siećeta. Sušenje traje dok komadić i ne postanu laki. tri sitne glavice luka. jer se u procesu mlečnog vrenja mnogi korisni sastojci umnožavaju. može da se sačuva i do 2 godine. Najčešće se zamrzavaju sirove. Tečnost pomešamo i posolimo (1l. Sve se ovo sada zajedno dinsta još15-20 min. Gljive pripremljene na ovaj način postaju hrnanljivije i zdravije. Makarone se stavljaju pod mlaz hladne vode.5 kg rezanaca (makarona). Izrezane na tanke kriške suše se na suncu u hladu ili u namenskim sušarama. Tečnost treba da prekrije gljive. na 3-4 kg. s tim da se krajnji deo odseče. Savet: Umesto oceđene vode od makarona i takođe nestavljati paradajz. Ovako ostavljene gljive su vrlo ukusne i mogu se čuvati oko godinu dana. (Lisičice i rujice. stavi malo soli i skuva 0. Ovo čini ukusno predjelo. u kojoj je prethodno upržen luk na ulju. najlakše je zamrzavanje Siliranje gljiva Čiste i oprane gljive prethodno se pro kuvaju u 2% rastvoru soli i vode.na 1l. Čuvaju se u hermetički zatvorenim teglama ili zatvorenim plastičnim kesama. Gljive najpre očistiti od zemlje. Gljive u ulju Potrobno je dosta ulja. makarone se ocede. Celoj masi sada valja dodati oceđenu vodu od makarona. Ponovo procedimo tako kao kroz sito. kašičicu bibera u zrnu i nekoliko listova lovora. konzerviranje gljiva Najracionalniji način je sušenje. koju nakon kuvanja odbacujemo. Očišćene gljive stave se u vrelu slabo posoljenu vodu i kuvaju se oko 5 min (da ključa). i 1kašika obranog mleka. i malo soli. Vreme vrenja zavisi od okoline i kreće se od 20-30 dana). ili sličan začin. Ekstrat od gljiva Sitno izrezane gljive dinstamo na tihoj vatri dok ne puste svoj sok. 20 gr. Salate se može jesti odmah pošto se ohladi. zatim se izvade. Zamrzavanje gljiva Mogu se zamrznuti cele ili seckane. a koristi se za začin jelima (sprema se od aromatični gljiva). Tako naslagane preliju se rastvorom presolca: . soli. Takav sastav prokuvamo i u njega ubacimo prethodno kuvane gljive.Ocede se i slažu u posude u kojima se kiseli kupus. pečurki kuva se 5-10 min. Pošto se radi o mladim gljivama to se koriste i drške. a zatim se operu. vode. bibera. Sterilizacija gljiva Očišćene. koje se koriste tako što se preliju vrelom vodom i odmah pripremaju da ne pocrne. Gljive moraju biti stalno potopljene (kao kupus malo pritisnute sterilnim drvenim poklopcem i kamenom). U rastvor od 11dl. a na smešu dodamo vodu i dinstamo još 15 min.Oceđene makarone treba staviti u izdinstane gljive. Prilikom korišćenja se moraju malo rasoliti u hladnoj vodi ili dodaju uz prilog neso ljenim jelima. Gljive kiseljene sirćetom Kuvaju se oko pet minuta u slanoj vodi.dok se pečurke otvaraju najveća je verovatnoća da se zamene sa jestive sa otrovnim ). Optimalna temperatura je 20 stepeni. S oli se tako prema ukusu. a suva gljiva samlevena u prašinu i nekoliko godina. ili pred samu upotrebu. ruzmarin. Vode i 4dl. Sve vri još 5min. ili koje se tek otvaraju (OPREZNO! . (Može na velika sita iznad šporeta na čvrsto gorivo). a voda sačuva za dolivanje. (grejemo ih u vodi ili rerni na 95 stepeni). preliti i zapeći. naslažemo u tegle i zalijemo uljem dok se ne istera sav vazduh iz tegle.Đuveč od gljiva i domaćih rezanaca (makarona) Oprane gljive stave se u šerpu. Ovako ostavljene gljive mogu se čuvati i do osam meseci. biber u zrnu i čvrsto zatvorimo. i naseckane gljive na listiće dinstamo na umerenoj vatri dok ne puste svoje sokove. treba pre zamrzavanja prokuvati jer sveže postaju gorkaste) 59 Sušenje gljiva Suva materija se teže kvari. 5% sirćeta ubacimo dve. i podvrgavamo postupku steri-lizacije. Dobro sterilisano i na hladnom može trajati i do 4 meseca. šećera.U posebnom sudu zagreje se voda do ključanja. dobro izmešati i staviti u pećnicu pa peći 30-40 min. Zatim ih ohladimo i slažemo u tegle hermetički zatvaramo. zatim ga hladimo i nalivamo u sterilne flaše. krti ili kad se lako lome. Tegle hermetički zatvaramo i vršimo sterilizaciju. Gljive vadimo iz tečnosti i slažemo u čiste tegle i zalijemo sa tečnošću i začinima u kojima su se kuvale. 3 kašičice soli. Ohlađe ne gljive ocedimo. 50 gr. Ovu tečnost ocedimo u posebnu posudu. Sok se dalje kuva do gustine sirupa. tečnosti 2 kašičice soli). nego umutiti jaja i pavlaku. Može se dodati po nekoliko strukova začinskog bilja i sitno narezana glavica sremuša (odnosno crnog luka narezanog na kolutove) Ulja se može dodati u toku kuvanja sa sirćetom. . ocede i ponovo prokuvaju uvodi sa sirćetom (zakiseliti po ukusu) oko 5 min. najkorisniji siliranje. ukuvanog paradajza. naročito je ukusno od vrganja. Salata od gljiva Za spremanje salate koriste se sasvim mlade gljive neotvorenih šešira. koje hermetički zatvaramo.

Izvaditi iz sirupa i osušiti na sobnoj temperaturi. Kompot od divlje trešnje i divlje ruže 40 gr. U ključalu vodu se stavi še ćer. svežeg). Ušećerene stabljike Mečje šape 1 kg.SLATKA JELA I NADEVI ZA TESTO Kompot od Iđirota i jabuka 8 gr. 250 gr.5 dl. Nadev za testo od Koprive 1 kg. biber i nadevati testo. šećer. 30 gr. U kipuću tečnost usuti samlevene korenove repušine i kuvati 2 časa. pusti se da vri 5-10 min. šećera. so. korena iđirota. Pekmez od Repušine i kiseljaka 400 gr. 250 gr. Šećerleme od Angelike Neotvorene cvetne pupoljke i mlade izdanke Angelike. vode Jabuke se operu. sušenog (ili 30 gr. Kuvati 10-20 min. malo soli Oprane listove i stabljike vodopije samleti na mašini za meso i dodati zejtin i lagano pržiti u tiganju dodaući pirjanjene jabuke. vode. 60 . mlade koprive. Dodaje se šećer. 1. iseckati nožem. 100 gr. pomešati sa proprženim lukom i usitnjenim barenim jajima. barenim pirinčom. pustiti da provri. šećera. svežih jabuka. pirinča. zelenog ili prazi luka. mladih listova Mečje šape. Samlevene biljke kuvati u maloj količi ni vode dok se nedobije pekmez. U vreli sirup se potope naseckane jabuke i kuva ju (da slabo vri) najviše 5 min. očiste od semena. 20 gr ulja. 300 gr. promešati i služiti. 100 gr. Kompot od zove sa jabukama 50 gr. 150 gr. pomešati sa uprženim lukom. biber Mlade listove i izdanke koprive preliti kipućom vodom i držati u njoj 5 min. ocediti. 1 l. dodati šećer. i sitno seckanim kuvanim jajima. Krem od Vodopije sa jabukama 100 gr. vode Plodovi šipurka se operu. 100 gr. pirinča. očišćene od kožice spustiti u gusti (70-80) % šećerni sirup. doliva se ostatak kipuće vode (druga polovina) i ponovo kuvaju 6-8 min. korena od repušine. mladih listova i stabljika vodopije. kiseljaka. korena repušine. dodati so. 60 gr. zelenog ili prazi luka. 40 gr ulja. 20 gr. i ohlade. Nadevati testo. u gustom šećernom sirupu. dodati bobice zove.6 dl. dodati so i biber. sušenih plodova zove. 25 gr. stabljike Mečje šape. 1 l. pusti se da vri 10-12 min. Dodaju se začini. 2 jajeta.bobice divlje trešnje. 40 gr. sirćetne esencije U vodu oprezno usuti sirćetnu esenciju i pustiti da provri. Nadev za testo od Mečje šape 20 gr.naseku na kriške. zaliju polovinom potrebne kipuće vode ikuvaju se 10-15 min. 2 čaše šećera. osušiti na vazduhu i služiti uz čaj. so biber Listove Mečje šape skuvati 2-3 min. 50 gr. Kad baci ključ skloniti sa vatre i ohladiti. šećera. 1 gr. Istresti na sito. Pekmez se može koristiti uz čaj ili za pravljenje drugih pekmeza. naseći na komadiće dužine 1-3 cm i kuvati 10 min. 200 gr. 5 jaja. vode Jabuke kuvati 10-15 min. sušenih jabuka. 1. limunove kiseline (limuntusa). naseckati. limunovu kiselinu i kuvati do kraja. 2 čaše vode Stabljike Mečje šape očistiti od koži ce. Pekmez od Repušine i čička 1 kg. i procedi. plodova divlje ruže. Izvaditi iz sirupa. ulja. korenje iđirota narezano na kriške. jabuka. barenim pirinčom. bobica divlje trešnje. dodaje se limunska kiselina.

posuti šećerom. očistiti. šljivama i breskvama) odstraniti koštice. pa pokriti utopliti nekim ćebetom. Gotov sok po želji zasladiti. a 1 cm. staviti u emajlirani sud. Ako smo zatvarali plutanim zatvaračima treba položiti flaše. Ujutru ih propasirati. Koštičavom voću (kajsijama. može i slama ako je u pitanju kazan. Posudu treba poklopiti i postepeno zagrevati. ocediti. pa kada pokaže 70 stepeni onda izvaditi flaše i poređati ih na neki drveni sto ili pletenu korpu. Vramenom treba pregledati zimnicu. Najzdraviji su oni koji su sveži i piju se bez ikakve obrade ili konzervansa. ostaviti ih na hladno mesto da stoje preko noći. Vreo sok sipati u iskuvane tople flaše. Zato ćemo navesti neke od načina za njihovo pripremanje: Pasterizacija Obavezno se odnosi na staklene flaše. pospe se šećerom i ostavi neko vreme oko dva sata da stoji. dobro oprane i način zatvaranja plutanim čepovima ili gumenom kapicom ili celofanom i vezivanje kanapom. Staviti nešto na dno lonca ili kazana: drvena rešetka ili neka gruba lanena krpa veća. Pokriti ih i ostaviti da se ohlade. Šećer se obično dodaje u malim količinama 100-200 grama na 1kg. Sok iz sokovnika Naročito je pogodan za dobijanje sokova od jagodičastog voća. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom. da bismo one koje pokazuju promenu ponovo pasterizovali. ocediti. Toplim šećernim rastvorom preliti jagode. Zatim staviti u sokovnik. jagoda. Iscediti u nekom sokovniku za hladno ceđenje voća ili to učiniti ručno kroz višeslojnu gazu. treba da postanu opet navika. šećera. očistiti i izgnječiti u porcelanskom ili neoštećenom emajliranom sudu i ostaviti ih preko noći na hladnom mestu. Mogu se pripremati na više načina. U jednu od flaša na sredini posude treba staviti toplomer. zagrejati ga. Sirup od jagoda 5 kg. šećera 61 Oprati jagode.odmah sipati u čiste i zagrejane flaše. Nije njihova upotreba ograničena samo na post (iako se u toku posta koriste znatno više). jagoda. ali nemogu se održati za duže vreme. jer su zdraviji od drugih napitaka. ispod ruba flaše ako su plutani zatvarači u pitanju. Bobičavo voće(grožđe. šećera). Pokriti ih da se ohlade. Ako se želi može se poneka koštica ostaviti radi arome. polako izmešati i ostaviti ih na hladnom mestu najmanje dva sata. i ako ih sami spremate značajno jeftiniji. zatim uliti u flaše. soka. zatvoriti i ostaviti na suvo i promajno mesto. 600 gr. Čvrsto voće (jabuke. treba ih koristiti svakodnevno. ribizle i sl). Sok ocediti i pripremiti prema receptu. Voće nakon pasiranja ostaviti da se slegne talog.5 l. Vodu i šećer prokuvati i malo ohladiti. kada uzavri dodati šećer (1l. Flaše se poređaju tako da se međusobom ne dodiruju. zatvoriti (može se zagrevati sok i u otvorenim flašama) 5 cm. očistiti i izgnječiti. dunje) iseckati i dodati sok od limuna ili limuntus. a potom ostaviti na hladno mesto da stoje do upotrebe.1kg. ono se različito priprema za stavljanje u sokovnik i to: Jagodičastom voću se nakon pranja odstrane peteljke. Sok od jagoda iz sokovnika 5 kg. Zavisno od vrste voća. zatvoriti ih. Dobiveni sok staviti u sud. voća. Sok sa šećerom kuvati na jačoj vatri dok ne provri. Sokovi kašasti Jagoda Sveži sok od jagoda Jagode oprati očistiti od peteljki. kruške.VOĆNI SOKOVI Voćni sokovi i zdravi naptci od raznog lekovitog bilja. ocediti. Ako su flaše zatvorene zatvaračima treba ih premazati voskom ili parafinom pre odlaganja na mesto za zimnicu. Ovako dobijen sok prokuvati. 1. odstraniti peteljke. 500-600 gr. Kašasti sok od jagoda 5 kg jagoda. šećer (zavisi od količine soka koja se dobije) Oprati jagode. vode Oprati jagode. . pokrivene čistom krpom. koju smo preplavljeni veštačkim napitcima izgubili. da nebi sok bio gorak. za drugi način. Vruć sirup sipati u prokuvane i zagrejane flaše. nalije se voda hladna do nivoa soka u flašama. plastičnoj ili čisto belo platno ili nekoliko puta savijenu gazu. Ujutro sok procediti na sitnoj cediljki.

posuti šećerom i ostaviti na hladno mesto najmanje dva sata zatim staviti u sokovnik. šećera. šećer i tako do vrha. Gotov sok po želji zasladiti. maline izdrobiti. Vreo sok sipati u iskuvane tople flaše. Dobro zatvoriti i pokriti. malina. Sirup od malina 1 l.Malina Sveži sok od malina Maline probrati i po potrebi oprati. Sok se kuva i šećer dodaje postepeno dok ne bude gust kao med. pa kuvati na nešto jačoj vatri. penu koja se pri tom stvara treba uklanjati. kad se ohlade odložiti na suvo i hladno mesto.700 gr. malina. vruć sok se sipa u zagrejane. Dobro zatvoriti i pokriti. šećera Probrati maline. šećera Probrati maline. Kašasti sok od malina 5 kg. posuti šećerom.malina. polako izmešati i ostaviti ih na hladnom mestu najmanje dva sata. kupine izdrobiti. Vreo sok sipati u iskuvane tople flaše. Povezati teglu i staviti na hladnom mestu deset dana. Vruć sok sipati u prokuvane i zagrejane flaše. 750 gr. Dobro zatvoriti i pokriti. Kašasti sok od kupina 5 kg. po ukusu limuna ili limuntusa Oprati. soka dodati 300-500 g. Iscediti u nekom sokovniku za hladno ceđenje voća ili to učiniti ručno kroz višeslojnu gazu. staviti malo šećera. Sirup od malina 1 l. 600 gr.Zatvoriti teglu i staviti na sunce 5-7 dana. Dobro zatvoriti i pokriti. zatvoriti i ostaviti na suvo i promajno mesto. šećera Oprati. zatim zagrevati. Vino i sirće od kupina 4 kg. teglu ne treba puniti do vrha. a na vrhu treba da je šećer. očistiti i malo ocediti kupine. kad se ohlade odložiti na suvo i hladno mesto. zrelih kupina. pokriti. Kad nema više pene sok je gotov. Probrati maline. malina. a zatim ga sipati u čiste zagrejane flaše. šećera Probrati kupine. šećera po potrebi (1 kg. šećer Oprati. dok ponovo ne provri. Ujutru smešu propasirati. Kad počnu da vriju ukloniti sa vatre i ostaviti poklopljene oko 24 časa. očistiti i malo ocediti kupine. vode. 700 gr. malo vode.800 gr. Kupina Svež sok od kupina 500 . Dobro zatvoriti i pokriti. kupina. preliti toplim šećernim rastvorom. očistiti. očistiti. šećera i kuvati na jačoj vatri. očistiti po potrebi oprati i ocediti. šećera. maline. posuti šećerom i ostaviti preko noći na hladnom mestu. dobro izgnječiti staviti u teglu veću (od 5 ili više litara) dodati šećer. šećera). Ujutru smešu propasirati. šećera i kuvati na jačoj vatri. Za to vreme se vrši vrenje. vruć sok se sipa u zagrejane. Posle toga procediti kroz čisto belo platno ili više slojeva gaze. 500 gr. kad se ohlade odložiti na suvo i hladno mesto. kupina. šećera Probrati kupine. Dobro zatvoriti i pokriti. 1. Za to vreme se vrši . pokriti. Sok se kuva i šećer dodaje postepeno dok ne bude gust kao med. očistiti. 1 kg. Iscediti sok u sokovniku za sveže ceđene sokove ili ručno. dobijeni 62 sok kuvati dok ne proključa. Sok od malina iz sokovnika 5 kg. staviti u emajlirani sud. Dobiveni sok staviti u emajlirani sud. svežeg soka od malina. Sirup od kupina 5 kg. šećer. slagati u teglu veću redom maline. 600 gr. 500 . kupina. Vruć sok se sipa u zagrejane. Ostatak treba polako takođe iscediti i onda na 1l. penu koja se pri tom stvara treba uklanjati. očistiti po potrebi oprati i ocediti. kad se ohlade odložiti na suvo i hladno mesto. dobijeni sok kuvati dok ne proključa. Kad nema više pene sok je gotov. a zatim ga sipati u čiste zagrejane flaše. i kada uzavri dodavati šećer (na 1l. prethodno oprane i prokuvane flaše.5 l. šećera na 1l. soka dodati 300-500 g. vode. Dodati limun po ukusu. zatvoriti i ostaviti na suvo i promajno mesto.Staviti ih u veći emajlirani sud (neoštećen). svežeg soka od malina. Sok od kupina iz sokovnika 5 kg. Staviti ih u veći emajlirani sud (neoštećen). Zatvoriti ih i odložiti na hladno. prethodno oprane i prokuvane flaše. 500 gr. ostaviti preko noći na hladnom mestu. soka) Probrati maline. Sirup od malina na drugi način 1 kg. preliti toplim šećernim rastvorom. prethodno oprane i prokuvane flaše. Vruć sok se sipa u zagrejane. zatim staviti u sokovnik.5 l. 1. kupina. kad se ohlade odložiti na suvo i hladno mesto. Nakon toga procediti ih na 1l. prethodno oprane i prokuvane flaše. kad se ohlade odložiti na suvo i hladno mesto. Prokuvati vodu i šećer. Nakon toga se procedi kroz čistu gazu ali bez gnječenja. soka 1kg. Sirup od malina na treći način 5 kg. očistiti i malo ocediti kupine. očistiti. zagrevati. šećera. ostaviti preko noći na hladnom mestu. Prokuvati vodu i šećer.

5 kg. višanja. 500 gr. Višnje staviti na hladnom mestu da stoje preko noći. koje se mogu staviti u malu vrećicu od gaze i kuvati sa višnjama. šećer po želji. koricu od limuna. zatim ga procediti kroz gazu. U tanjir staviti 3 kašičice brašna. vode. Sok od višanja iz sokovnika 5 kg. Kašasti sok od višanja. posle 15 dana procediti u flaše i koristimo kao dobro sirće. Iscedidi u isceđivaču ili ručno. šećera. zajedno kratko prokuvati. ocediti očistiti (odstraniti peteljke i koštice). Zatim ostaviti da provri. Kada su mekane propasirati ih. Odmah staviti nekoliko karanfilića. dodati šećer. oprati. 1. ocediti očistiti (odstraniti peteljke i koštice). Nakon toga sipati u čiste. trešanja. višanja. Dodati 20-30 malo natucanih koštica.5 l.25 l. Ovako dobiveno vino treba davati i deci svakog dana uz ručak i večeru po jednu čašicu. Sasvim zrele trešnje. naliti hladnom vodom i staviti na sunce. oprati. sok i korica limuna. šećera. oprati. 5 kg. Najbolje je u sokovniku pomešati i višnje pola pola dobija se ukusniji sok. ne puneći je do vrha. Zatim ih procediti kroz nekoliko puta savijenu gazu ili čistu belu krpu. oprati. višanja. Sasvim zrele višnje. Mešati varjačom oko 2 sata dok se šećer sasvim ne sjedini sa sokom. Nakon toga kupine koje su se podigle na površinu polako se izvade. oprati. višanja. pokriti i ostaviti da se sok ohladi. ocediti očistiti (odstraniti peteljke i koštice). pa vruć sok sipati u čiste i zagrejane flaše. zatim sipati u uložak i sočiti. Sok je ukusniji ako se pri prvom kuvanju voću doda i nekoliko koštica. povezati ih i ostaviti da na suncu stoje 14 dana. pa vruć sok sipati u čiste i zagrejane flaše. izmešati. šećera. sipati u suve čiste flaše povezati ih platnom i ostaviti pet do šest dana. poklopiti i ostaviti na hladnom da stoje oko dva sata. dodati šećer. oprati. ostaviti na hladnom mestu da stoje dva dana. sipati u čiste tegle. Iscedidi u isceđivaču ili ručno. na jedan litar dobivenog soka 500gr. šećer Sasvim zrele višnje. 750 gr. ocediti očistiti (odstraniti peteljke i koštice). Zatim ih procediti kroz nekoliko puta savijenu gazu ili čistu belu krpu. Sasvim zrele trešnje. Sirovi sirup od višanja Višnje po želji. šećera. Višnje staviti u čiste velike tegle.vrenje. dodati šećer. zatim ih dobro zgnječiti ili samleti. ocediti očistiti(odstraniti peteljke i koštice). 750gr. zajedno kratko prokuvati. Preostalu kominu od kupine sipati u teglu. doliti vodu i zagrevati tako dugo dok ne omekšaju. rashladiti masu. Sasvim zrele višnje. . zatim sipati u sokovnik i sočiti. pokriti i ostaviti da se sok ohladi. a sok se procedi u drugu teglu. zatvoriti ih.Dobro je dodati mu sok od višanja. Staviti višnje u šerpu koja zahvata zapreminu od litar i po. Za to vreme sav talog treba da padne na dno. Na svaki litar soka dodati 400-500 gr. pa se opet ostavi da stoji 10 dana na hladno. Sok je ukusniji ako se pri prvom 63 Sok od višanja na drugi način 8 kg. Bistar sok treba pažljivo ocediti. trešanja. zatvoriti ih.šećera. Kašasti sok od trešanja. doliti vodu i zagrevati tako dugo dok ne omekšaju. dodati šećer. trešanja. pa je onda staviti na led ili hladno mesto. Gotov sok odmah upotrebiti uz dodatak meda ili šećera po želji. zatim ih dobro zgnječiti ili samleti. 500 gr. samleti u mašini za meso. Dobiven sirup sipati u čiste prokuvane suve flaše i dobro ih zatvoriti. 1. ili pak upotrbi mikser. ocediti očistiti (odstraniti peteljke i koštice). Višnja Svež sok od višanja 500-800 gr. šećera. nekoliko zdrobljenih koštica. Sok od trešanja iz sokovnika 5 kg. ocediti očistiti (odstraniti peteljke i koštice). višanja.750 kg. Gotov sok odmah upotrebiti uz dodatak. 5 kg. Kada su mekane propasirati ih. prokuvane i suve boce. oprati. soka. 10-15 koštica. Sasvim zrele višnje. oprati. vode. pa ostaviti višnje da na šporetu provru. 10-15 koštica. Preko višanja sipati vodu da u njoj ogreznu i dodati toliko šećera koliko je potrebno da voda bude slatka. Nakon toga se flaše mogu zatvoriti zapušačima. skinuti sa vatre. Trešnja Svež sok od trešanja 500-800 gr. Ovaj sok od višanja može da stoji nekoliko dana u frižideru i veoma je prijatan za velike vrućine. soka i korice limuna. Sasvim zrele trešnje. Mutni sok od višanja na poseban način Očistiti od peteljki i koštica 0. šećera. Sasvim zrele višnje. Od ove količine voća dobije se oko Zl. izmešati. ocediti očistiti (odstraniti peteljke i koštice). Na svaki litar soka dodati 1. poklopiti. poklopiti i ostaviti na hladnom da stoje oko dva sata. korica 1-2 limuna.Ostatak višanja uz dodatak svežih može se upotrebiti za xem ili marmeladu. zatvoriti ih i čuvati na suvom i promajnom mestu. zamesti sa malo hladne vode da nema grudvica i preliti preko višanja i mešati neprestano da se brašno ne bi zgrudvalo u tečnosti.

suvo i prohladno mesto. Gotovom soku dodati med ili šećer. 2 l. očistiti. i ostaviti na hladnom oko dva sata. Dodati u isceđivač sokova.zatim samleti u mašini za meso. šećera. vode. posuti šećerom. dodati vodu prokuvati. šećera. dodati samlevenim dinjama. Vreo sok sipati u čiste prokuvane suve flaše i dobro ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade. Kašasti sok od dinje 5 kg.5 l. malo natrijum benzata (konzervansa).a zatim vreo sok sipati u pripremljene zagrejane flaše dobro ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade. očistiti. ostaviti na hladnom mestu da stoje 24 časa. da omekšaju. zrelih i sočnih.5 l. kratko ga prokuvati. 750 gr. Oprati dinje. ili to učiniti ručno. prokuvati. da samo provri. zrelih. Zatim ih procediti kroz nekoliko puta savijenu gazu ili čistu belu krpu. zatim vreo sok sipati u pripremljene zagrejane flaše dobro ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade. sočnih bresaka. Proceđenom soku dodati šećer. zatim vreo sok sipati u pripremljene zagrejane flaše dobro ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade. očistiti od koštica. zrelih. 800 gr. šećera. sočnih dinja. iseći na manje komadiće. oprati. Oprati kajsije. kajsija dobro zrelih i sočnih. 750 g. Oprati dinje očistiti i iseći na manje komade. 600 gr. očistiti od koštica. samlevenih dinja. Na svaki kilogram dinje dodati litar vode i 20gr. Sok od dinje iz sokovnika 5 kg. Izmešati i pokriti i ostaviti na hladnom 24 časa. da omekšaju. minerala i hlorofila? Deluje protiv zgrušavanja krvi. dobro izmešati i ostaviti na hladnom mestu oko 12 sati. Oprati dinje. da samo provri. Oprati dinje. Kada je sok gotov. šećera.kuvanju voću doda i nekoliko koštica. kratko.dodati vodu prokuvati. suvo i prohladno mesto. Oprati kajsije. Oprati dinje. Proceđenom soku dodati . vode. i ostaviti na hladnom oko dva sata.Šećer i vodu prokuvati. prohladiti. ocediti očistiti(odstraniti peteljke i koštice). koje se mogu staviti u malu vrećicu od gaze i kuvati sa trešnjama. 2 l. šećera. vode. Kašasti sok od kajsija 5 kg.5 kg. Vreo sok sipati u čiste prokuvane i suve flaše. preliti po samlevenim kajsijama. Koristiti odmah. kratko. limunske kiseline. 750 g. prokuvati. šrešanja. Gotovom soku dodati med ili šećer. Dodati 20-30 malo natucanih koštica.Ohlađeni sok odložiti na tamnije. tj. posuti šećerom. zatvoriti ih i čuvati na suvom i promajnom mestu. Dodati u isceđivač sokova. dinje. očistiti od koštica. Sirup od dinje sa limunskom kiselinom 3 kg. Nakon toga voće treba propasirati. Kajsija Sveži sok od kajsija 500-800 g. nekoliko koštica.preliti sa Zl. Staviti u sokovnik i sočiti. šećera. zatim ih ohladiti i procediti kroz gustu gazu. ili to učiniti ručno. pokriti i ostaviti na hladnom mestu oko 12 sati. 1. Sok od dinje sa šećerom i vodom 5 kg.zatim samleti u mašini za meso. Sok od kajsija sa šećerom i vodom 5 kg. 1. očistiti od koštica i iseći. 3-3. treba ga sipati u flaše (čiste i suve) Zatvoriti ih dvostrukom gazom i ostaviti na hladnom oko 30 dana. Sasvim zrele trešnje. Vreo sok sipati u čiste prokuvane suve flaše i dobro ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade. doda šećer i ponovo ostavi dva dana na hladnom mestu uz povremeno mešanje u toku dana. na kraju kuvanja se doda konzervans (ako se sve radi veoma čisto on se može i izostaviti). Sveži sokovi od dinje 500-800 g. Koristiti odmah. zatim samleti u mašini za meso. Šećer i vodu prokuvati. na jedan lišar dobivenog soka 200 gr. 60 gr. suvo i prohladno mesto. šećera. Dinje vodene (ananas dinje) Sok dinje je izvanredan za pročišćenje bubrega. zatim ih dobro zgnječiti ili samleti. zrelih. šećera. limunske kiseline. Na svaki litar soka dodati 200 g. Oprati kajsije. Trešnje staviti u čiste velike tegle. Oprati kajsije. očistiti. sočnih dinja.Ohlađeni sok odložiti na tamnije. šećer ili med. poklopiti. Ovaj sok treba piti sam. ne u kombinaciji sa drugim voćem ili povrćem. Staviti u sokovnik dodati nekoliko koštica i sočiti. Nakon toga se sok ocedi. vode. Nakon toga se flaše zatvaraju čistim prokuvanim zatvaračima. suvo i prohladno mesto. očistiti. šećera. Nakon toga sve treba propasirati. Sok od kajsija iz sokovnika 5 kg. med ili šećer po želji. Ohlađeni sok odložiti na tamnije. usitniti. dinje. vode. kajsija. Ohlađeni sok odložiti na tamnije. zatim ih ohladiti i procediti kroz gustu 64 gazu. Sok od trešanja na drugi način 3 kg. kajsija. A da li ste znaali da ukori dinje ima mnogo enzima. kada se sok sjedinio sa šećerom. dobro izmešati. 800gr. kuva se 10-15 minuta. zajedno kuvati dok ne provri.

med ili šećer po želji. kratko. Kašasti sok od šljiva 5 kg. Prokuvati vodu. sočnih bresaka. Staviti u sokovnik dodati nekoliko koštica i sočiti. vinske kiseline. med ili šećer.). kada se ohladi dodati joj vinsku kiselinu. Sirup od bresaka nekuvani 3 kg. Kašasti sok od bresaka 5 kg.šljiva. tj. zajedno kuvati dok ne provri. 2 l. 40 gr. i ostaviti na hladnom oko dva sata. kajsija. Ohlađeni sok odložiti na tamnije. treba ga sipati u flaše (čiste i suve) Zatvoriti ih dvostrukom gazom i ostaviti na hladnom oko 30 dana. usitniti. suvo i prohladno mesto. polako izmešati.). Ohlađeni . šljiva zrelijih. suvo i prohladno mesto. poklopiti i ostaviti na hladnom preko noći. kratko ga prokuvati. da samo provri. dodati vodu prokuvati. kratko. zrelih. staviti u emajlirani sud i ostaviti na hladnom oko dva sata. vinske kiseline. preliti po samlevenim šljivama. pokriti i ostaviti na hladnom mestu oko 12 sati. zatim ih ohladiti i procediti kroz gustu gazu. sok od limuna. i ponovo ostavi dva dana na hladnom mestu uz povremeno mešanje u toku dana.odstraniti peteljke. nekoliko koštica. kada se sok sjedinio sa šećerom. odstraniti peteljke. tj. Ovom mešavinom preliti voće. med ili šećer po želji. Vreo sok sipati u čiste prokuvane suve flaše i dobro ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade. bresaka.zatim samleti u mašini za meso. 750 gr. kada se sok sjedinio sa šećerom. Ohlađeni sok odložiti na tamnije. polako izmešati. Dodati u isceđivač sokova. Oprati kajsije. Ovom mešavinom preliti voće. šećera. Kada je sok gotov. prohladiti. Nakon toga se sok ocedi kroz gustu gazu ili krpu. Gotovom soku dodati med ili šećer.šećer. 1. prohladiti. a ako nemamo bolje je mešati ih sa nekim drugim aromatičnim voćem. Savet: Može se napraviti koktel sok mešan sa sokom od breaka. odstraniti peteljke. doda šećer na litar soka 800-1000 g. zatim vreo sok sipati u pripremljene zagrejane flaše dobro ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade. suvo i prohladno mesto. Šljiva Sveži sok od šljiva 500-800 gr. prokuvati. a zatim vreo sok sipati u pripremljene zagrejane flaše dobro ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade. vode.5 l.Ohlađeni sok odložiti na tamnije. Sok od bresaka sa šećerom i vodom 5 kg. očistiti od koštica. preliti po samlevenim breskvama. malo ih iseći. šećera (na litar soka 800-1000 gr. Šećer i vodu prokuvati. Koristiti odmah. 65 Oprati breskve. Sok od šljiva iz sokovnika 5 kg. šećera. zrelih i sočnih. bresaka dobro zrelih i sočnih. očistiti od koštica.). Oprati breskve. Oprati breskve. malo ih iseći. zatim samleti u mašini za meso. zatim vreo sok sipati u pripremljene zagrejane flaše dobro ih zatvo-riti i ostaviti da se same ohlade. kada se ohladi dodati joj vinsku kiselinu. očistiti od koštica. Oprati breskve. da omekšaju. Oprati šljive. Napomena: Koristiti aromatične breskve. očistiti od koštica. 2l. očistiti od koštica. treba ga sipati u flaše (čiste i suve) Zatvoriti ih dvostrukom gazom i ostaviti na hladnom oko 30 dana. da samo provri. Nakon toga voće treba propasirati. Kada je sok gotov. 600 gr. Koristiti odmah. nakon toga se flaše zatvaraju čistim prokuvanim zatvaračima. Sočiti oko 90 min. Nakon toga se sok ocedi kroz gustu gazu ili krpu. Nakon toga voće treba propasirati. šećera. nekoliko koštica. Ohlađeni sok odložiti na tamnije. Oprati šljive. Sok od bresaka iz sokovnika 5 kg. i ponovo ostavi dva dana na hladnom mestu uz povremeno mešanje u toku dana. zajedno kuvati dok ne provri. ili to učiniti ručno. a zatim vreo sok sipati u pripremljene zagrejane flaše dobro ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade. očistiti od koštica i iseći. Oprati šljive. 750 gr. šećera (na litar soka 800-1000 g. šećera. Ohlađeni sok odložiti na tamnije. nakon toga se flaše zatvaraju čistim prokuvanim zatvaračima. Vreo sok sipati u čiste prokuvane suve flaše i dobro ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade. bresaka. bresaka. vode. 40 gr. pokriti i ostaviti na hladnom mestu oko 12 sati. Proceđenom soku dodati šećer. 800 gr. doda šećer na litar soka 800-1000 g. ili to učiniti ručno. iseći na manje komadiće. Prokuvati vodu. šećera. prokuvati. vode. suvo i prohladno mesto. kratko ga prokuvati. šljiva. Dodati u isceđivač sokova. Gotovom soku dodati limun. 700 gr. očistiti od koštica. Breskve Sveži sok od bresaka 500-800 gr. ( nekoliko koštica ostaviti i malo natući ) i izgnječiti. ( nekoliko koštica ostaviti i malo natući) i izgnječiti. poklopiti i ostaviti na hladnom preko noći. dobro izmešati. suvo i prohladno mesto. posuti šećerom. očistiti od koštica. posuti šećerom. Oprati breskve.Šećer i vodu prokuvati. očistiti od koštica. Staviti u sokovnik dodati nekoliko koštica i sočiti. dobro izmešati. Sirup od kajsija nekuvani 3 kg.).

ostaviti da se ohlade. doliti vodu pokriti i ostavitina hladno mesto preko noći. poklopiti i ostaviti dva sata. dodati med. Jabuka Sveži sok od jabuka 500-800 gr. a zatim ih čačkalicom na nekoliko mesta probosti. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom. sterilizovati i čuvati na hladnom. ohladiti ga i njima preliti šipak. Pripremiti isceđivač soka (ili samleti u mašini pa cediti kroz gazu ili čvrstu ali retku krpu) i iscediti sok. ostaviti kratko vreme da ključa pa skloniti sa vatre. oko 600700 gr. Oprati.vode Šipak oprati. Vruć sok sipati u prethodno prokuvane. a zatim preliti po šljivama i ostaviti jedan dan. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom. Teglu povezati i ostaviti na sobnoj temperaturi. uliti vodu prokuvati i razliti u čiste flaše. dodati cimet i karanfiliće. suvo i prohladno mesto. nekoliko karanfilića. grožđa (najbolje crno ili crveno). Grožđe Sveži sok od grožđa 500 gr. pokriti novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade. crnog grožđa Oprati. odstraniti peteljke. 1. posebno šljive. Vreo sok sipati u prethodno prokuvane. Tada se šipak procedi kroz gustu gazu sa vatom.bresaka i 200 gr. odstraniti peteljke i malo ocediti grožđe. 200-250 gr.Staviti u sokovnik i sočiti. U tom slučaju očišćena zrna grožđa treba posuti šećerom. šećera. Drugi dan sok treba ocediti. šećera. vode. odstraniti peteljke i malo ocediti grožđe. 2 l. polako dodavati šljive. šećer po želji ili med. Sok još kratko vreme prokuvati.5 kg. Šljive poklopiti. Češće ih trba protresti. grožđa. Kada je rastvor gotov. šipka. Šećer. jer kada se šipak priprema dani već nisu toliko topli. 1kg. Kod upotrebe posebno se može koristiti sok. odstraniti semene lože. dodati šećer. Pripremiti sokovnik. 1. protisnuti kroz sito. Šljive u sirćetu i crnom vinu 500 gr. Šipak očistiti. Oprati šljive. zatim samleti u mašini za meso.Vreo sok sipati u prethodno prokuvane. koje treba zatvoriti plutenim zatvaračima. Savet: Možete napraviti i kombinaciju sokova od 400 gr. ako dodate pola pola. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom. ostaviti u emajlirapoj ili plastičnoj posudi da stoje neko vreme (najmanje jedan sat). Gotov sok odmah upotrebite. sirće i vino prokuvati. staviti bobice grožđa u rupičasti uložak. Grožđu se može dodati šećer ukoliko ilodovi ne sadrže dovoljno prirodnog šećera. šljiva. zrelih i sočnih jabuka. 2 l .Vrenje se odvija postepeno i nešto duže.sok odložiti na tamnije. zagrejane flaše. Kašasti sok od jabuka 5kg. Jabuke oprati. rendisati na krupnije ili ih iseći. pokriti novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade. 1.5l vode Jabuke dobro oprati. šljiva. Posebno skuvati šećer i vodu. korica cimeta. 66 Šipak Sok od šipaka iz sokovnika 5 kg. . 1/8 l. 1/4 l. šipka. Posle nekoliko meseci vino je gotovo. zatim ih izvaditi i odmah složiti u zagrejanu. dodati vodu. svežih plodova šipka. očistiti (odstraniti peteljke i gornji deo ploda) staviti ga u veću teglu. zagrejati. zagrejane flaše. grožđa (najbolje crno ili crveno).5 kg. prethodno opranu teglu. Oprati. odstraniti semene lože i seći u manje komadiće. odstraniti peteljke. vode. zatim u lonac. Savet: Možete napraviti i odličan koktel sok sa breskvama. Lonac dobro poklopiti i na umerenoj vatri sočiti. Jabuke dobro oprati. 200 gr. Vino od šipka 1. crnog vina. Pre sočenja uložak sokovnika dobro obložiti gazom. a zatim samleti u mašini za meso. dodati šećer (postepeno). šećera. Sok od jabuka iz sokovnika 5 kg. oprati. šećera. šećera. Kašasti sok od gržđa za zimu 5 kg. a potom propasirati. posuti šećerom i nakapati sokom od limuna. 700-800 gr. a zatim staviti u sokovnik i sočiti. kuvati tako dugo dok ne počne kožica da im puca. izmešati. Propasirani sok stavigi u čist sud. zagrejane flaše. kuvati dok ne uzavri. Sok od grožđa iz sokovnika 5 kg. Staviti ga u čist porcelanski ili emajlirani sud. koji je prethodno namočen u rakiju ili rum. Plodove šipka očistiti od semena i iskuvati do potpunog omekšanja. Sok od divlje ruže i meda 1 kg. šećera. zrelih i veoma sočnih jabuka. Koristiti dok je svež. očistiti od koštica.5 l. jabuka. a zatim ih povezati celofanom. Staviti u električni sokovnik. osušene flaše. razblaženog vinskog sirćeta. kratko ga prokuvati i ponovo preliti po šljivama. 250 gr. pokriti novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade. sipa u prokuvane.

Dodata količina vode ne kvari jabukovaču. počinje odmah posle svršenog glavnog previranja i traje do proleća. Važan uslov kod ovog posla je da su jabuke čiste. da ne dođe nikako u dodir sa vazduhom. Isceđeni sok valja sipati u bure u kome će prevreti. dodati vode i kuvati ih dok ne budu mekane. ali je dobro imati i slatkih i kiselih oporih jabuka. korica limuna. 1.Ovim jabukovača dobija lepši miris (aromu) i lepšu boju.Vreo sok sipati u čiste i zagrejane flaše. te da se belančevinaste materije oksidišu i zatim uskoro stalože. Sok od jabuka na drugi način 4 kg. Nakon toga tečnost procediti kroz nekoliko puta savijenu gazu ili čistu. Sok je gotov kad prestane da peni. Otočen sok ne treba da dođe u dodir sa gvožđem. jesenjih ili letnjih jabuka. kada se malo ohlade. 150kg. Sve trulo i nedozrelo treba odbaciti. koje se po potrebi može podizati i spuštati. 6 l. koja valja da je visoka 1m. da dođe što više u dodir sa vazduhom. jer se kao takvo lakše cedi i više se soka (šire) dobije. Teglu povezati nekoliko puta savijenom gazom i ostaviti je na suncu oko dve sedmice. da se sačuva bolje aroma. na 100 l. nakiselih jabuka. preliti vodom. Nakon tri meseca . Oceđenu tečnost ponovo sipati u čistu teglu. a naročito onda kad u jabukovači ima dovoljno šećera.. a ono delimično očistiti. koju treba dobro izmešati i ostaviti d atako prestoji 24-48 sati. naliti vodom dok ne omekšaju. nakon toga vino sipati u čiste. Vino od jabuka 1. Vino od jabuka (jabukovača) Savet: 1. Može da se pravi od zimskih. pokriti gazom i ostaviti da na hladnom mestu stoji oko 8-10 dana.5 kg. šećera na litar soka. Kada se one rzviju tada ocediti sok. Jabuke oprati iseći na tanke kriške. Zaostavšu drožinu valja metnuti u kakvu kacu koja se može poklopcem zatvoriti i koja ima unutra prorešetano dance. Zato jabukovaču treba otakati u drvene sudove. 2. tečnost valja otočiti. pokriti novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade.5 kg. koji se na mogu unakrst vezati tankom žicom. zatvoriti ih plutanim zapušačima. jabuka i krušaka. da droždina bude neprestano pod sokom. a zatim ga pustiti da samo nekoliko puta proključa. koji daje jačinu jabukovači i ugljendioksid tj. 160kg. pokriti novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade. šećera. ali se mora dodati šećer inače će jabukovača biti slaba i sklona kvarenju. Vreo sok sipati u čiste i zagrejane flaše. 4. Složiti ih u veću teglu. a previranjem pretvara se šećer u alkohol. Soku dodati šećer i na umernoj vatri ga kuvati. jabuka.10 l. Spremno i očišćeno voće valja na neki način isitniti.krupno rendisati ili iseći. Bure kao i kod vina(belog) ne treba puniti do vrha.Javlja se na temperaturi 16-20 stepeni i traje oko 21 dan. kao i vino dbili mastiljavu boju i zaudarala bi na gvožđe. ali ne previše. koji je prvi put oceđen. a droždinu ponovo ocediti i oboje sipati u sok. odvija se na toploti od 10-12 stepeni. I za ceđenje soka. Propasiranom soku dodati šećer. Nedozrelo i otpalo od vetrova može se 67 iskoristiti.Gomilu ovu valja načiniti negde u zaklonjenom mestu i ne treba je pokrivati slamom. kuvati dok ne uzavri. Jabuke oprati. Najbolja je jabukovača od zimskih jabuka. Posle ovog vremena. ali ako mora onda najpre dobro oprati. prokuvane i osušene flaše. i da tom prilikom jabukovača dođe u što veći dodir sa vazduhom. Držati na tamnom i hladnom mestu. šećera previranjem postaje 0. jer bi se gada upalila. Svaka sorta voća treba da je u svojoj gomili. droždine . koje je bolje rukom brati nego mlatiti il tresti. belu lanenu krpu. podizao sobom i ovaj sok. koje izazivaju vrenje. ocediti ih kroz gustu gazu ili čisto belo platno. 100 l. kao i za ceđenje šire iz grožđa ima raznih presa. već za 3/4. ili kada se doda potrebna količina običnog šećera. te da užutne i pređe u izvestan stepen previranja. Kad se sok ohladi odložiti ga na suvo i hladno mesto. Droždinu treba premeriti pre nego se stavi u kacu pa joj zatim dodati čiste vode i to na 100 kg. 5. tj. vode. slaških aromašičnih jabuka. ljuštiti i sitnije iseći. te bi tako kipio. 400-800 gr. Najbolje ih je brisati. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom. 10 kilograma. krušaka. a često i posle ovog vremena. Jesenje voće ako nije slatko treba staviti u gomilu.Kad se sok ohladi odložiti ga na suvo i hladno mesto. posuti šećerom. jabukovače dobija se iz: 170 kg. vode. ali letnje jabuke daju najslabiju jabukovaču i mora se brzo trošiti. Tako usitnjeno voće treba da stoji 15-20 sati. jaka rakija po ukusu. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom. jer bi ugljendioksid koji za vreme previranja lapi iz bureta. Tako ovo voće valja da prestoji 3-4 nedelje.Od 1kg. ukiselila isto kao i komina. Za vreme kuvanja skidati penu. b) Naknadno ili tiho previranje. a) Glavno ili burno previranje. jer bi jabukovača. Flaše ne treba puniti do vrha. Za pravljenje jabukovače uzeti sasvim zrelo voće. Previranje treba paziti kao i kod šire. a onda ih propasirarati. tečnosti koja svakom piću ne da da se kvari.5 kg. 3. koji čini te jabukovača rezni i bez kojeg ne bi ni valjala. doliti jaku rakiju. odnosno sa gljivicama. Slatke jabuke se mogu prerađivati odmah. Sudovi treba da su čisti najbolje od stakla. Kad se završi burno previranje (a to je kao što je pomenuto posle tri nedelje) to je već jabukovača i treba je pretočiti i to po suvom i vedrom danu (da je što veći atmosferski pritisak). gas. Napomena: Ovaj se napitak može praviti i od krušaka ili u kombinaciji pola pola. jer iz previše sitnog voća nemože se iscediti sok.

200-250 gr. (najbolje takuša). 1. rendisati na krup-nije ili ih iseći.valja jabukovaču pretočiti u drugo bure. i 2 l . Između redova dodati po nekoliko bobica venje. 1 kg. Sutradan ih sočiti u sokovniku. Kada je posuda napunjena. 200-250 gr. da ogreznu. pokriti novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade. krušaka. Kruške Sok od krušaka sveži 500-800 gr. krušaka. pokriti novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade. bobica kleke (venje) Odabrane. a zatim ga pustiti da samo nekoliko puta proključa. šećera. pokriti novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade. pazeći pri tom da dan bude što hladniji itd. posuti šećerom i nakapati sokom od limuna. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom.Vreo sok sipati u čiste i zagrejane flaše. Kruške dobro oprati. Propasiranom soku dodati šećer.Staviti u sokovnik i sočiti. šećer (med) po želji Dunje oprati. 200 gr. zagrejavati ih da bobice popucaju. zrelih i sočnih dunja. zagrejane flaše. 1 kg. naliti vodom dok ne omekšaju. kuvati dok ne uzavri. Kašasti sok od dunja 5 kg. Koristiti dok je svež. Pripremiti isceđivač soka (ili samleti u mašini pa cediti kroz gazu ili čvrstu ali retku krpu) i iscediti sok. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom. Ovako načinjena jabukovača ima lepu boju. a potom ih pasirati. čiste i zdrave kruške ređati u čistu (prethodno dobro opranu i vrelom vodom zaparenu) kačicu (čabar). Obično se za 15-20 dana obavi fermentacija krušaka i dobije izvanredna vodnjikaveoma hranljiv i osvežavajući napitak.3 kg. Uzima se kao lek kod kašlja i prehlade. 1 kg.5 l.5 l. mladih vrhova. Posudu prekriti čistom krpom.Kad se sok ohladi odložiti ga na suvo i hladno mesto. Vruć sok sipati u prethodno prokuvane. odstraniti semene lože i seći u manje komadiće. šećera. kruške treba naliti čistom hladnom vodom. rendisati na krupnije ili ih iseći. a čistim dobro opranim kamenom potopiti da sadržaj kace kao kupus bude potopljen. Gotov sok odmah upotrebiti. jabuka. 1. Vodnjika od krušaka 4 kg. 200 gr. krupno rendisati ili iseći. grožđa. Sok od krušaka iz sokovnika 5 kg. a do ruba treba da ostane oko 15-20 cm. naliti vodom dok ne omekšaju. ili samleti u mašini za meso pa iscediti dobro kroz gazu). zrelih i sočnih krušaka. Ovaj sok je veoma hranljiv i sadrži mnogo vitamina. a onda ih propasirarati. Kad se sok ohladi odložiti ga na suvo i hladno mesto. vode. posuti šećerom i nakapati sokom od limuna.Staviti u sokovnik i sočiti. poklopiti i ostaviti dva sata. odstraniti semene lože i seći u manje komadiće. a onda ih propasirarati. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom. šećer ili med po ukusu Ribizlu oprati. Pasiranom soku dodati šećer i ponovo ga zagrejati na 75 stepeni. odstraniti semene lože. pokriti novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade Kašasti sok od krušaka Sastojci: 5 kg. Vreo sok sipati u tople tegle (flaše sa širokim grlićem) i . Kruške se mogu na nekoliko mesta izbosti čačkalicom. crne ribizle. Ako porodica nije velika najbolje ja vodnjiku pripremati 68 u teglama. odstraniti peteljke. Vreo sok sipati u čiste i zagrejane flaše. Staviti u centrifugu( sokovnik za ceđenje svežeg soka. poklopiti i ostaviti dva sata. Napomena: Može se koristiti kao dodatak jogurtu. šećera. dunja. Probrane i oprane ribizle preliti vodom. a zatim ga pustiti da samo nekoliko puta proključa. kiselom mleku i sl. kuvati dok ne uzavri. a šećer iz krušaka polako prelazi u alkohol.5 l. ribizle (crne ili crvene) 1. zrelih i veoma sočnih krušaka. šećera. Koristiti dok je svež. Pripremiti isceđivač soka (ili samleti u mašini pa cediti kroz gazu ili čvrstu ali retku krpu) i iscediti sok. 50 gr. Vruć sok sipati u prethodno prokuvane. Sok od dunja iz sokovnika 5 kg. zagrejane flaše. šećer po želji ili med. Sok od ribizle 5 kg. odstraniti semene lože. a opisan je način u odeljku gde se govori o jabukama. vode Dunje dobro oprati. jer se vremenom ukus vodnjike menja. ukus i miris. Kruške oprati. šećera Mlade vrhove pomešati sa šećerom i ostaviti preko noći. Dunje Sveži sok od dunja 500-800 gr. krupno rendisati ili iseći. najbolje sa slavinom. Ribizle Svež sok od crnih ribizli 500-800 gr. Sok od smrekinih vrhova 2 kg. da se ne uzmuti od taloga koji je pao na dno bureta. soka. Vino od krušaka Isto se pravi kao i vino od jabuka Jabukovača se pravi i od krušaka. šećera. Dunje dobro oprati. Napomena: veoma je ukusan koktel od svežeg soka od 400 gr. vode Kruške dobro oprati. Propasiranom soku dodati šećer. zrelih i sočnih dunja. dunja. Dobije se oko 1.

2 l. Borovnice oprati. Zova Sirup od cvetova zove 100 gr. Sirup od borovice Pola kilograma plodova borovice kratko prokuvati u tri litara vode Izgnječiti ih pa ponovo kuvati i dodati vodu ako je uvrela. oprati i ocediti. Sok od smrekinih vrhova 2 kg. poklopiti i ostaviti na hladnom mestu oko dva sata. borovnica. Sok od borovnica 5 kg. a zatim dodati limuntus.5 l. vode i ostavi prokuvano 2 dana da stoji. slagati red bobica. Napomena: Sveže bobice (sirove). plodova gloga. Uz dodatak 1kg. šećera. prokuvati. šećera. Ovaj sok je veoma hranljiv i sadrži mnogo vitamina. vode. i bresaka Uzeti jednake količine voća i praviti sok na jedan od opisanih načina Borovnice Sveži sok od borovnica 500-800 gr. soka. koji soku daje nagorak ukus (i nije zdrav za upotrebu) odstraniti takođe i nedovoljno zrele bobice. 2. šećera. dobro ocediti. 9 l. Dobije se oko 1. Sok od drenjina 5 kg. vosak gumu. zgnječiti. 2 kg. zovinih bobica. Sok od zovinih bobica 5 kg. borovnica. meda. šećera Mlade vrhove pomešati sa šećerom i ostaviti preko noći. Sok se može razrediti sa malo vode kako bi bio prijatnijeg mirisa. 500-600 gr. pa složiti na veću dasku i to u tankom sloju malo prosušiti u hladu. 4045 gr. šećera. sokovnik) Gotov sok odmah upotrbiti.7 kg. zovinih cvetova. Oprane plodove gloga kuvati u maloj količini vode na tihoj vatri 1-2časa. šećer po želji Borovnice očistiti. Kopriva Sveže isceđeni sok Isceđeni sok ne sme preći u vrenje. zatvoriti i čuvati posle hlađenja na hladnom u podrumu. Pripremiti centrifugu (el.zatvoriti gumenim kapicama. kajsije i dr. eterična ulja. sirupa. Bobice oprati. svežih borovih iglica prokuva se u 9 l. sočnih krušaka. Cvetove zove paživo brati. 600 gr. jer sadrže valerijansku i taninsku kiselinu. Zatim bobice staviti u sokovnik i sočiti. naročito ako su zrele netreba jesti niti koristiti njihov sok u svežem stanju. Sipati u čiste prokuvane flaše. S veži sok se . Šećer preliti vodom. Psle toga ih treba pasirati. smolaste supstance i neke gorke sastojke.5kg. oprati i odstraniti im peteljke. poklopiti i ostaviti oko 45 minuta. Koristi se kao lek protiv štetnosti prouzrokovane radioaktivnim zračenjem. Nakon toga tečnost procediti kroz nekoliko puta savijenu gazu. preliti sa dva litra vrele vode (ključale). vode i 1 kg. Sutradan ih sočiti u sokovniku. sve se ponovo prokuva i još toplo uispe u flaše sa širokim grlićem. red šećera. drenjina. šećera. te mogu prouzrokovati teške poremećaje. Dobijena se masa kroz gazu procedi i istisne. Ovaj sok je odličan dodatak mlečno kiselim napicima (jogurt. 1 kg. Ispasirati kroz sito i u dobiveni pire dodati šećer i ostatak vode. kiselo mleko). 0. jer sadrže tanin.).5 l. Sipati u čiste prokuvane flaše. 50 gr. dobro promešati. Ostaviti ih da tako stoje oko 2 sata na hladnom mestu. meda. Prosušen cvet staviti u vrećicu od gaze ili tankog platna. Ostaviti dok se šećer sasvim ne rastopi. a može se kombinovati i sa drugim voćnim sokovima (jabuka. U sud sokovnika slagati naizmenično red borovnica. Borovnice posle pranja probrati. Sok od gloga 1 kg. svežih borovih iglica. a izuzetno se može čuvati nekoliko dana spremanjem na tamno i hladno mesto. a kada proključaju kuvati ih još 3-5 minuta. 1 l. Koktel od ribizli. 69 Šumski sirup od svežih borovih izdanaka 2 kg. šećera. dodati koricu od limuna. vode. Kad se sok ohladi odložiti ga na suvo i hladno mesto. šećera. dodati šećer. a zatim odstraniti peteljke.Prokuvana čorba procedi se kroz sito i kada se ohladi doda se toliko meda dok ne nastane gusta masa poput sirupa. borovnica. zatvoriti i čuvati posle hlađenja na hladnom u podrumu. Ako je na drenjine već pala slana.Sirup se puni u flaše sa širokim grlom i dobro se začepi. Dobija se sirup koji se razređuje 1 l. pokriti novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade. Napomena: Izdanci se beru po hladnom vremenu. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom. vode na 200 g. Vreo sok sipati u čiste i zagrejane flaše. korica od limuna. 500-750 gr. pa dobiveni sok zagrevati dok ne proključa. red šećera.5 kg. mladih vrhova. vode. Dobro se zatvore i ostave na hladno. prokuvati i ohladiti.5-2. Ujutru propasirati.3. Zdrobljene borovnice preliti mlakim šećernim rastvorom i ostaviti na hladnom mestu preko noći. meke su i dovoljno je samo da provru. 1. očistiti. Vruć sok sipati u vrele flaše i zatvoriti ih gumenim kapicama. limunske kiseline. šećera i 0. U porcelanski sud (ili emajliran i neoštećen). Uzima se kao lek kod kašlja i prehlade. 1 kg. Kašasti sok od borovnica 5 kg. Od ove količine borovnica dobije se oko 3 . dodati im šećer i ponovo ih zagrejati do 75 stepeni. Zatim ih staviti u uložak sokovnika i sočiti. Očišćene drenjine preliti vodom i polako ih zagrejavati.5l soka.

karanfilić i beli biber. Ipak osnovna lekovitost paprike sastoji se u sadržaju karotina. kapsantin. pantotensku kiselinu i biotin. mlade koprive. tamno i promajno msto. Retko povrće koje ima značajnu količinu magnezijuma. gvožđa i dr. bubrege. Takođe začinsko bilje crni i beli luk. peršuna. spanaća. jer se tu nalazi najvešća količina oksalne kiseline. kapsaicin (od njega proističe ljutost paprici). lišaje.Jela od spanaća treba pripremati samo za jedan obrok. cink i kobalt. Kupus Sveži sok od kupusa bogat vitaminom C koristi se i kao lek za prehladu i grip. dovoljno je pola šolje dnevno. Preporučuje se uzimanje soka od kupusa na jedan čas posle jela da ne bi došlo do nadimanja stomaka. gihta. Paprika Sveži sok od paprike sadrži najviše kalijuma. kožne ekceme. k. nijacin. B2. češće mešajući dok ne počne da se uvrće ljuska od paradajza.može sterilisati i ostaviti za zimu. bubregu i mokraćnoj bešici. B2. B2. Radi boljeg čuvanja mogu se pasterizovati i hermetički zatvoriti flaše sa ovim sokom. vitamina C.5 l. lekovito deluje na giht. a otklanja upalu bubrega. sjediniti sa prvim delom soka i promešati. Puniti čiste flaše sokom dodati u svaku flašu celerov list. skrofuloze. citrin (važan za propustljivost krvnih sudova). čireve. elemenata u tragovima:mangan. Pšenica Sok od vlati pšenice je posebno bogat hlorofilom. sipati u sud. Cela biljka izuzev plodova je veoma otrovna.odozgo sipati kašičicu ulja. ili 1. B1. zatim sok od rotkvice. Ima znatnu količinu karotina. Smanjuje šećer u mokraći i količinu mokraće. Sok od koprive 1 kg. pa dobro zatvoriti i ostaviti na hladno. pa nalivati u čiste oprane flaše.(koja podstiče stvaranje kamena u bubregu). i vitamina C. Paradajz u pari Paradajz iseći na komade i stavljati u kazan ili veći sud. Maslačak Za sok se može koristiti samo koren ili koren zajedno sa mladim lišćem (dve do tri kašike dnevno jedno tri nedelje). Mleveni paradajz Svež i zdrav paradajz oprati u hladnoj vodi (jer paradajz mora da bude hladan kada se stavlja u flaše). salicila. i nijacina i druge sastojke kao što su: ksantofil.čisti krv. B6. pa sve kuvati zajedno. otekline. pa izmešati masu u nekom sudu. đumbir. K. šaku soli (prema ukusu. kobalt i radij i tvar (vitaminska) koja povoljno deluju na srčane i krvne bolesti. Staviti da se kuva dodati vezu peršuna. Napomena: Ne preporučuje se zbog oksalne i mokraćne kiseline i purinskih baza u ishrani osoba koje boluju od reume. a može se takođe praviti i sirup. dragušac. kamena u žučnoj kesi. na 1l. Zelene sokove treba uzimati u malim količinama. Koristan je i za reumatične bolesti i dr. kalcijuma. bor. bolesno zadržavanje mokraće. Zatim sadrži B1. lišća repe i krstovnika. E. Poboljšava stolicu i pobuđuje metabolizam i jača imunitet. ohlađene prokuvane vode. može i razblažen sa vodom ili sokom od jabuka. vodenu bolest. Krastavac Nesoljeni Sveži sok od krastavaca povoljno utiče na creva. Ostatak mase ponovo propustiti kroz mašinu za meso. slačice i limuna treba koristiti često. aromatične supstance i dr. lenjosti creva. zatim fosfora. a prilikom pripremanja odbacite što više delove biljke koren i lisne drške. celera 70 nekoliko ljutih paprika. a takođe i izvor drugih minerala mangan. soka). Paradajz Snižava krvni pritisak i poboljšava izlučivanja sokova želudačnih i crevnih. teumu. Samleti koprive na mašini za meso i dodati 0. razblažiti vodom i ocediti sok. B1. smetnje u radu jetre i žuči. B6. Tada paradajz procediti kroz đevđir. poboljšava razmenu materija. Kopriva je važan lek za upale mokraćnih kanala. bakar. Samleti ga na mašini za meso posoliti po ukusu i na 1kg paradajza staviti 1g. C. stvaranje bubrežnog i mokraćnog peska pa čak i stvaranje bubrežnog kamena. a zatim kroz sito. krvne bolesti. zbog eliminisanja štetnog uticaja oksalne kiseline. vode. U drugi sud staviti mlado peršunovo i celerovo lišće i mladu može ljutu papriku. peršunov i rasečene ljute paprike. Spanać Sveži sok od spanaća se koristi sa dodatkom kiselog mleka ili jogurta (kada nie post). mala kaš. pluća i kožu. gvožđe i bakar. promešati i sok ocediti kroz gazu. 1 l. e. magnezijuma. Dobijeni sok koristiti za spremanje raznih napitaka i dodataka. staračke pojave. Krompir Presni sok od krompira suzbija kiselinu u želudcu.Ovaj sok ima puno vitamina A. SOKOVI OD POVRĆA Sok od povrća bogat gvožđem može da se napravi od soka od cvekle. zato se može popiti šoljica čaja od kima i kamilice. . kim. Kod hronične začepljenosti koristiti salatu od krastavaca.

pa onda redom: natrijum. (Trudnice treba da ga koriste ograničeno) Od minerala pored kalijuma. natrijuma i hlora. nadutosti. vode. gvožđa. 18 l. slabosti želuca poboljšava krv i cirkulaciju. kobalt. (Pošto sadrži prirodan šećer. Šargarepa Sok od šargarepe je bogat antioksidantima. od kojih uglavnom potiču njene lekovite osobine. kao i sastojke holin i eterično ulje. Ovo je povrće koje treba koristiti stalno tokom celog života. magnezijum. šaka kukuruznog brašna.Cvekla Sok od cvekle hrani jetru. pa je sok tada lepše boje i prijatnijeg ukusa. Koristi se i kod lečenja kokošijeg slepila (kada nemože da se vidi u polumraku). dijabetičari. 2OO gr. Lekovit je kod hroničnog katara pluća. pa čak i obolele od side. mangana i bakra. ali treba istaći vitamin E. Pored uobičajekih sastojaka sadrži i silicijum. hmelja. rubidijum. Cvekla dobro deluje na ceo metabolizam. gvožđe. 1 šoljica vinskog sirćeta. jer se u listovima nalazi nešto gorčine. Može se koristiti i kao koristan napitak tzv. ato znači da je treba uvrstiti često i obilno u našu ihranu. magnezijum. gvožđe i dr. Pun je zdravih minerala i enzima protiv starenja. bakar. Celer Kod ceđenja soka treba da se koristi više koren celera. Za dobijanje svežeg soka najbolje je koristiti isceđivač sokova. značajna količina karotina. OSTALI NAPITCI Crno pivo 200 gr. Upotrebljava se kao lagano umirujući neškodljivi lek. Od minerala trećina je kalcijum. zbog njenog nadražujućeg dejstva. šećera. Ako jetra dobro funkcioniše onda će tako biti i sa svim drugim organima. reumatizma i protiv debljanja. Sve to staviti u zemljani lonac i pokriti čistim salvetom. naročito ako postoji disbalans šećera u krvi. i staviti je na hladno mesto. mangan. B1. prženog ječma. “boršč” (poznat u rusiji). fosfora. Keleraba Kelerain sok preporučuje se osobama kod kojih su povećane potrebe za mineralima i vitaminima. fosfor. natrijuma. Zbog bogatstva kalijuma ima jako diuretičko delovanje. magnezijuma. kalcijuma. vode uzeti 1kg. kao i za izlučivanje mokraće. bakra i gvožđa (koji su korisni za stvaranje i umnožavanje krvi) i konačno vitamina C koji daje salati posebnu vrednost. 20 gr. Čičak Ima mišljenja da sok deluje lekovito za obolele od lošeg imuniteta. bakra. ovaj sok treba razrediti vodom. Na 10 l. pa posle ceđenjem kroz gazu. uključujući i beta karotin i vitamine A. 1 šoljica vinskog sirćeta. bakar. B2. koji je odgovoran za propustljivost krvnih sudova. neslan preporučuje se osobama koje boluju od želuca i creva. šećera. tečnost treba procediti kroz čistu višestruko složenu gazu. Kelerabi se može dodati prilikom ceđenja i poneka mlada šargarepa. 5-6 svežih ili sušenih sokova od zove. nijacin. značajne količine arsena. naročito sok od salate. ili u frižider da se rashladi. fluora. 20gr. U jedan sud staviti 18 l. preliti vodom i staviti na toplo mesto. magnezijuma. jod i dr. Zelena salata Je izvanredan izvor mineralnih sastojaka: kalijuma. kvasca. 2 limuna isečena na koturove. sumpornog uglja rafanola. šećera. U pogledu vitamina: Pored C. zapaljenja kože i crevnog trakta u periodu rasta i oporavka. Može i rendisanjem. vode. jer podstiče obnavljanje ćelijai podiže otpornost organizma. fosfora.koliko je boja šargarepe naranxasto-crvena intenzivnija. preporučuje se da se uvek pije svež napitak da se nesprema velika količina odjednom. manje listova. vode i 250 gr. oljušti i iseče na kolutove i složiti u veću staklenu teglu. koji se pravi tako što se cvekla dobro opere. cink. hmelja. Ovako napravljena boza ne sme suviše dugo stajati da ne prokisne. to šargarepa sadrži više karotina i obrnuto.dobro deluje na želudac i lako se vari. koji ima stotine različitih funkcija. 71 Kabeza od zove 1 kg. Posle deset . 5-6 svežih ili sušenih cvetova od zove. kalcijum. Svakoga dana ovu tečnost jedanput promešati. kao i vitamin P. 2limuna. prženog ječma(pivarskog).10 l. kalcijuma. Sprečava proces truljenja u crevima. a resto ostali: fosfor. B6. kobalta i cinka. Rotkva Sveži sok. Taj sveži sok se može uzimati i tri puta dnevno na jedan sat pre obroka i kao takav lek je protiv vodene bolesti. cezijum. natrijum. cinka. gvožđa. Svež sok od šargarepe preporučuje se kod infektivnih bolesti.Dragoceni narodni lek za poboljšanje krvne slike i dobri pomagač u borbi protiv raka. ima natrijuma. pantotensku i folnu kiselinu i dr. kalcijuma. mangan. Od minerala ima najviše kalijuma. fluor. C i E. Nakon osam dana. kao i čitav niz jedi-njenja sa goruščinim uljem. i ferment perooksidaza. Ima male količine vitamina. i 20 gr. jedan od najvažnijih organa tela. Vitamina ima kao i ostalo povrće. Koriste je oboleli od reume i gihta. u rotkvi ima pored ostalog minerala od kojih najviše kalijuma. osobe koje pate od zatvora.

Kvas od suvog hleba 2 kg. četvrt litara vode staviti u šerpu i kuvati kao za svako slatko. izvaditi semenke i takođe metnuti u vodu. 2O gr. Skuvati voće. Kvas 1 kg. četvrt litara vode. šerpu izmaći na kraj šporeta. slada od ječma (naklijao). limuna i 20 gr. U svaku flašu staviti po dva zrna suvog grožđa. otvor promera 1. Sve dobro sjediniti mešanjem i držati pokriveno gazom u nekoj tegli velikoj ili loncu jedno nedelju dana. sipati postepeno sok od limuna. pošto je i tečnost u flašama vruća. dobro zatvoriti i staviti na hladno. Ohladiti i služiti sa šećerom. Promešati i ostaviti da stoji sve dok se šećer ne rastopi. višanja. 2 kofe ključale vode. višanja. pomorandži. Voćni kiselj 1/2kg. metnuti u šerpu i naliti vodom. raženog hleba. zavezati čistom gazom. Staviti u lonac 1kg.jedan limun. Pustiti da baci ključ nekoliko puta. šećera. malina. slada od ječma. Tada kvas procediti kroz sasvim retku krpu i razliti ga u flaše. slada od raži. Sada uzeti lonac. Tada pomoranxe preseći i iscediti im sok.5 cm. sok od 5 limuna. Ujutru izvaditi i izručiti u veliki lonac. malo suvog grožđa. Esencija od limuna za letnje limunade 0. Posle toga sok procediti i sipati u čiste prokuvane flaše. šećera. Dodati 12 l. Drugog ili trećeg dana kvas je gotov i može da se pije. na komade isečenog. Pre upotrebe flaše se ne smeju mućkati. Pokriti i ostaviti da stoji u kujni još 8 sati. prokuvane vrele vode. ribizli ili jagoda.5 kg. usuti sok sa brašnomi neprekidno mešati. ostaviti da na šporetu samo prostruji. Svakodnevno malo promućkati. dodati kiselinu. ribizli ili jagoda. Breza Sveži sok od breze dobija se od stabala koja imaju najmanji prečnik 20 cm računajući tu meru 1 m od zemlje. staviti slamu na dno ili čiste krpe. a posle 8-10 dana dobiće se veoma prijatno penušavo piće. suvog grožđa. 6 šolja vode. 1 limun. 200 gr. kvasca i 2 kaš. šećera u kockama. Jedan limun iseći na koturove. 100 gr. šećera. na komade isečenog. da tečnost ne bi suviše jako pojurila napolje. šećera. a zatim trljati kocke šećera o koru. 6 punih kašika skroba umutiti sa 1. crnog. 12 l. hladne kuvane vode. U hleb uliti 2 kofe ključale vode. Dobiće se ukusan penušavi napitak od meda. limunske kiseline. Ostaviti na sobnoj temperaturi 1 dan. Lonac metnuti u još vrelu pećnicu i ostaviti da prenoći. U 5l vode dodati 600 g. dobro isušenog. malina. Kad je šećer ukuvan. jer bi se tečnost isuviše penila. Uzeti dve čaše toga kvasa i razmutiti sa 50g kvasca i 2 kašike pšeničnog brašna. Medovača 600 gr. s’ hermetičkim zatvaračem. Kada grožđe i kvasac isplivaju na površinu u vidu pene. Uzeti dobro oprane flaše. šećera. a preko njih staviti celofan i svezati. sipati sok unutra. šećera u prahu ili kristalu i 2 l. a potom izručiti u drugi lonac. 1/2kg. raženog hleba. tako da se dobije 6 šolje 72 tečnosti. 400 gr.iznad zemlje stablo se nabuši 2-3 cm duboko. kvasca 1/2 kg. Drugog dana kvas je već gotov. šoljom rashlađenog soka. Isto tako iscediti i sok od limuna. U međuvremenu nekoliko puta promešati. zagrejati ih. Oranžada Pripremiti 5 kg. suvog grožđa i sve to promešati. 50 gr.dana procediti je i staviti u dobro oprane flaše. Leti treba uzeti 4 kapi esencije na čašu vode. kvasca 1/2 kg. Kvas je odlično osvežavajuće i vrlo zdravo hranljivo piće. Tu smešu staviti na toplo mesto. ali ne dozvoliti da šećer ponovo provri. 400 gr. Napomena: Kada nije post kiselj se može služiti i sa pavlakom ili mlekom. Kada sok u šerpi počne da vri. skidati penu rešetkastom kašikom. meda i isceđen sok od 5 limuna. pšeničnog brašna. Ostaviti da stoji dok se ne staloži. Priprema se na isti način kao i oranžada. Zatim preliti vodu u drugi sud i dodati joj 50 gr. Dnevno se sa jednog drveta . 100 gr. Metnuti u kvas 200 gr. pokriti debelim čaršavom i ostaviti na sobnoj temperaturi 8 sati. Metnuti u neki veliki sud Zkg. zapušiti ih novim zapušačima. hladne kuvane vode i promešati. Ova je esencija naročito preporučljiva pri putovanju. U nastalu rupu ugura se staklena cevčica ili plastična ili žljeb i odmah se zahvata sok koji ističe u staklenu flašu ili teglu nikako limenku. 2 kg. Zatvorene flaše držati u podrumu. a kasnije zatvoriti zapušačom od plute. Lonac pokriti tankom čistom krpom.5 kg. sok od 16 limuna 0. a ne da sok provri. 1/2 šolje šećera. a potom ostaviti na hladno mesto. tako da se stvori retko testo.Uzeti 5 šolja toga soka i dodati mu 1/2 šolje šećera. propasirati i procediti. šećera. dobro isušenog. a nakon nedelju dana razliti u flaše i ostaviti u podrum da stoji bar desetinu dana. 50 g. 1 kg. U međuvremenu iscediti sok od 16 limunova. Limunada Umesto pomorandži uzeti 6 kg. vrelu vodu i preostali šećer. Staviti da se kuva. 6 kašika skroba. 5 l. Pri otvaranju flašu držati koso. Oko 20-30 cm.vode. Razliti kvas u flaše i zatvoriti ih zapušačima. meda. metnuti flaše u vruću vodu. da bi poprimile ukus i boju pomoranxi. slada od raži (naklijao). crnog. limunske kiseline. Pomorandže prvo oprati. a kada uskisne i poraste usuti u lonac sa kvasom. uliti ključale vode i izmešati.

a ako se radi o lečenju ča jevima konsultovati knjige. Kroz dve nedelje kvas je gotov: može se čuvati preko cele zime. Kvas od brezovog soka U bure sa brezovim sokom spušta se na kanapu kesica sa prženim koricama ražanog hleba. ako je debelo 30-35 cm.i pet puta više nego limunov sok. Za proleće jedno deblo može dati 4 kofe soka. buši se jedna rupa. U širokoj su upotrebi osim običnog čaja takozvani biljni čajevi lekoviti balzami. sok će peniti. Kafa od Vodopije oprano i osušeno korenje vodopije propržiti u rerni dok ne dobije tamnu boju (mrku). tucaju i koriste u odnosu 20 gr.može sakupiti do deset flaša. Kafa od Hrastovog žira Oljušteni žir se suši i prži na vatri. cvetova. Kafa od korena Repušine (čička) Oprano i osušeno korenje repušine propržiti u rerni dok ne dobije tamnu boju (mrku) Samleti u mlinu za kafu. otklanja umor.. Stavlja se 1-2 kašičice na čašu kipuće vode. ČAJEVI Čaj je najpopularniji napitak.. Ako hoćete ovaj sok sačuvati za zimu. dobro zatvorite i ostavite u podrum.može se zgusnuti isparavanjem i dobiti sirup 60% šećera. Posle dva dana kvasac iz hleba prelazi u sok i počinje previranje. Ako je stablo debelo do 30 cm. Recepture i pojedine vrste čajeva možemo neprestano sami pronalaziti. od korenja različitog bilja.5 časa na tihoj vatri. Dobro je ovu kafu mešati u odnosu 1:1 sa kafom od vodopije. Bure se začepi. kako je inače i izuzetno lekovit. Samleti u mlinu za kafu i kuvati kao pravu kafu.a za miris višnje i stabljike mirođije. Šećer po ukusu. Tako skuvanu kafu staviti da odstoji 5 min. Šumska soda-voda Ako u čašu brezovog soka dodate kristal šećer. Uglavnom su i veoma lekoviti Kafa od Gloga Seme i plodovi gloga se skupljaju suše. limunom. Zatim se u bure stavlja kofa sa hrastovim korama kao sredstvo za konzerviranje. 73 . cveta uglavnom se priprema tako što se na 1 supenu kašiku prelije 2 dl kipućevode. Kafa od korena Maslačka Oprano i osušeno korenje maslačka propržiti u rerni dok ne dobije tamnu boju ^mrku) Samleti u mlinu za kafu i kuvati kao ggravu kafu. što je i prirodno: On tonizira organizam. Stavlja se 1-2 kašičice na čašu kipuće vode. Jedna čaša napitka od četina sadrži isto toliko vitamina C koliko čaša soka od paradajza.listove. poklopi se pola sata i pije. Sok treba vaditi umereno da se ne ošteti drvo. od bobica. dok nedobije mrku boju i dok se nemože lako mleti. Za 24 časa iz bresta ili javora može da se iscedi 0. ako je preko 35 cm.. stimuliše rad srca. Kafa od Srčka Narezani osušeni podanci srčka se peku. Sok se može koristiti svež ili ukuvan kao sirup.5-1 l soka. Kafa od Rogoza Oprano i osušeno korenje rogoza propr žiti u rerni dok ne dobije tamnu boju (mrku) Samleti u mlinu za kafu. nakon kuvanja. Ako se priprema čaj od lišća. praška na 1 čašu kipuće vode. mrve. Nakon vađenja željene količine soka rupa se zatvori voćarskim voskom. dobro gasi žeđ. jača krvne sudove. Šećer po ukusu. Sok breze je sladak malo nakiseo . a gust je kao med. melju i kuvaju se kao odlična zamena za kafu. buše se 2. Ako se kuva od korenja to se ono najčešće kuva najmanje 0. znda procediti i piti. kojih kod nas ima mnogo i obrađuju ovu temu. Takav sok ima boju žutu kao limun. medom. uspite ga u flaše i dodajte u svaku flašu 2 kašičice šećera. onda može 3rupe. Šećer po ukusu. KAFENI NAPITCI I ČAJEVI Ovi napitci se piju sa šećerom. Kad se ohladi samelje se i kuva se kao kafa sa vodom ili mlekom. poseduje antibakterijska svojstva.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful