Uloga knjigovodstva u poslovnim sistemima

Usled brze evolucije poslovanje i turbulentog okruženja i nepredvidivog tržišta javlja se potreba za informacijama koje su kvalitetne, pravovremene i precizne. Samo sa takvim informacijama možemo postići uspeh. Da bi informacija bila „just-in-time“ ona mora da bude povezana sa svim sektorima u kompanijama i da vuče sve potrebene podatke sa sobom. To se postiže upotrebom ERP sistema, koji teže da povežu poslovanje pojedinačnih sektora u jednu veliku celinu. Danas proizvođači nude mnogo softvera i sistemskih rešenja koji treba da pomognu u vođenju knjiogovdostvenih poslova u preduzeću. Neki od tih su Syntegra, Navision, SAPO iCentar, SAOP miniMax. Implementacija rešenja nije laka, jer zavisi sve od kompanije do kompanije. Pre nego što se implementira sistem mora se odrediti njegov mozak, a moduli će se sami po sebi prilagođavati određenoj funkciji. Nije teško knjigovodstveni sistem prilagoditi jer u principu on je isti jer mora da zadovolji neke zakonske potrebe. Implementacija sistema treba da olakša mnogome menadžmentu proces donošenja odluka. Informacije koje dobijemo iz sistema trebaju da omguće menadžerima lako donešenje odluke. Ukoliko to ne mogu da urade, sistem gubi poentu. Sistem može da celokupni finansijski pregled firme kao i praćenje svih tokova novca, skraćuje vreme koje je potrebno za analize i unos podataka. Prednosti je mnogo, ali potrebna je velika svota novca da bi se uložila u celo ERP rešenje. Zbog toga firme se odlučuju na određene module, i to najčešće na knjihovodstvene, jer u njima može se naći celokupan pregled poslovanja.

Knjigovodstvo kao osnova donošenja dobre odluke
Računovodstvo predstavlja unutrašnji izvor informacija za preduzeće. Osnovna razlika koju svi treba da shvate je da se računovodstveni podaci dobijaju iz knjigovodstvenih podataka. Računovodstvo nije knjigovodstvo! Knjigovodstvo je srce računovodstva i jedan od njegovih osnovnih delova. Knjigovodtvena informacija treba da je: • Skup objektivnih neutralnih činjenica • • Dobijene su prikupljanjem i sistematizovanjem . Sintezom svih podataka, dobija se pregled poslovnih promena.

Ukoliko iskoristimo ove podatk, i obogatimo ih dodatnim analizama i kontrolama onda dobijamo računovodstvene podatke. Knjigovodstvo je kvanitativni sistem pokazatelja analize preduzeća, i u direktnom kontaktu je sa svim poslovnim promenama koje su nastale u preduzeću. Knjigovodstveni podaci imaju za cilj da pomognu odluku na operativnom, upravljačakom nivou. Takođe njihov osnovni zadatak je i izveštavanje menadžera u kompaniji, al ii države. Zakoni su striktni što se tiče knjigovodstva i moraju se voditi tako, da se ne sme napraviti greška na prve tri decimale, nego tek na četvrtoj decimali.

Prilikom unosa svaki program ima kontrlone mehanizme koje kontrolišu da li su informacije unete na pravi način. . Ukoliko klijenti žele u sam sistem se može ugraditi i sistem za obračunavanje i praćenje zarada zaposlenih. Ukoliko se ukaže greška.Knjigovodstveni sistemi trebaju u principu da sadrže finansijsko knjigovodstvo. U program treba uneti podatke prema upustvu koje dolazi uz njega. Prilikom obrade je takođe ugrađen kontrolni mehanizam. sistem vraća na početak i traži grešku u unosu podataka. knjigovođu koji zna posao. Pre toga na smom preduzeću bi bilo da rezerviše sistem bodovanja. materijalno knjigovodstvo. osnova sredstava. koji ne dozvoljava operacije knjiženja ukoliko su podaci loši. Na kraju prilikom izveštavanja postoji kontrola nad dobijenim informacijama. Unos podataka je svuda veoma sličan i poštuje se princip koje važi i u pisanom knjigovodstvu. Najvažnije u celom sistemu je imati odgovornog operativca. i kojem sistem služi samo da olakša posao. kalkulacije robe. skraćeno je znatno vreme koje je potrebno da bi se dobile „justin-time“ informacije. Na osnovu ovoga. odnosno plaćanja obavljenog posla. Sa kontrolnim mehanizmima sistem garantuje da su informacije precizne.