MORFOLOGIJA INSEKATA

Telo insekata se sastoji iz tri telesna regiona: A. Cephalon (glava) B. Torax (grudi) C. Abdomen (trbuh)

I-3

Cephalon (glava)

Nastala je srastanjem 6 segmenata; na glavi odraslog insektas se ti segmenti ne vide, ali se jasno uoĉavaju na embrionu: 1. ACRON – laţni glaveni segment 2. ANTENALNI segment – nosi artropodske noge iz kojih se razvijaju antene 3. INTERKALARNI segment 4. MANDIBULARNI segment – nosi mandibule (gornje vilice) 5. MAKSILARNI segment 6. LABIJALNI segment Na glavi inasekta se nalaze dva otvora: - usni otvor - zatiljaĉni otvor (occipetalni) Na glavi insekta se vide samo šavovi po kojima su srasli segmenti; sami segmenti se ne vide, već samo njihovi delovi koji su znaĉajni za klasifikaciju inskata: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. VERTEX - teme FRONS - ĉelo CLYPEUS – glavin štit LABRUM – gornja usna GENAE - obrazi OCCIPUT - zatiljak TEMPORAE - slepooĉnice GULA - guša COLLUM - vrat

Poloţaj glave u odnosu na telo je: - PROGNATHI – usni otvor je usmeren NAPRED a ĉelo NA GORE (većina insekata ima ovakav poloţaj glave) - ORTOGNATHI - usni otvor je usmeren na DOLE a ĉelo napred (kod skakavaca, zrikavaca, popaca) - HYPOGNATHI – usni otvor je podvuĉen POD TELO a ĉelo je usmereno na dole (bubašvabe, lisne vaši) Oblik glave moţe biti: okrugao, trouglast, eliptiĉan, izduţen...

I ) EKSTREMITETI GLAVE nastaju od tzv. artropodskih nogu.
Glava nosi 4 para ekstremiteta: - 1 par pipaka (Anthenae) - 3 para usnih ekstremiteta ANTENAE ( pipci)

nalaze se sa gornje strane, najĉešće izmeĊu para sloţenih oĉiju; ĉlankovite su graĊe; Na antenama se razlikuju tri dela: 1. SCAPUS – bazalni ĉlanak (vezuje antenu za glavinu ĉauru) 2. PEDICULLUS – drţak (na njemu se nalazi ĉulo sluha ili organ za odrţavanje ravnoteţe – Dţonstonov organ) 3. FLAGELLUM – biĉ (sastoji se od 1 do 60 ĉlanaka)

Antene mogu biti: - Anthenae AEQUALLES – sastoje se od ĉlanaka manje više iste graĊe - Anthenae INAEQUALLES – sastoje se od ĉlanaka razliĉite graĊe ANTENAE AEQUALLES ĈEKINJAST PIPAK svaki ĉlanak je pri osnovi uţi nego pri vrhu, (bubašvabe, rovac, popac, bogomoljka); KONĈAST PIPAK ĉlanci su manje više iste širine celom svojom duţinom (skakavci, bube listare, striţibube, bauljari) BROJANIĈAST PIPAK ĉlanci u biĉu okruglasti, dodirni prostor izmeĊu pojedinih ĉlanaka je jako suţen (mraĉnjaci) TESTERAST PIPAK (zubast) – svaki ĉlanak u biĉu je boĉno izvuĉen (sa jedne ili sa obe strane)-skoĉibube ĈEŠLJAST PIPAK – ĉlanci sa strane takoĊe izvuĉeni, ali više nego kod testerastog tipa (leptiri, fam. Noctuidae, i to ţenke, a takoĊe i drvotoĉci) PERAST PIPAK na svakom ĉlanku se nalaze boĉno izvuĉeni delovi koji su obrasli kao pero; ovo su najbolje razvijeni pipci (fam. Noctuidae - muţjaci, muţjaci lisnih osa) ANTENAE INAEQUALLES GLAVIĈAST PIPAK – glavicu gradi nekoliko vršnih ĉlanaka koji su meĊusobno srasli (dnevni leptiri, bubamare) GLAVIĈAST PIPAK SA BODLJOM GLAVIĈAST PIPAK SA PEROM – došlo je do srastanja u bazalnom delu, pa postoji dodatak u vidu pera, odnosno bodlje (muva ima oba) KOLENAST PIPAK (PRELOMLJEN) – njasliĉniji konĉastom tipu – ĉlanci su iste širine ali su pod odreĊenim uglom (pĉele, ose, bubamare) PRELOMLJEN ĈEŠLJAST – ĉlanci u vršnom delu izvuĉeni boĉno, ali su i postavljeni pod uglom u odnosu na osnovu pipka (jelenak) PRELOMLJEN GLAVIĈAST – vršni ĉlanci prelomljnog pipka srasli (karalteristiĉan za vrste koje ţive skrovito – surlaši, sipci drvenari, potkornjaci) PRELOMLJEN LEPEZAST - ĉlanci su pod odreĊenim uglom, a vršni su jako izduţeni, pa insekt moţe da ih skupi ili raširi;

TIPOVI

ANTENA

EMBRION INSEKTA

kod nekih insekata sluţe muţjacima za borbu oko ţenke (jelenak) MAXILLAE (donje vilice) 1) 2) 3) 4) 5) se sastoje iz: CARDO (ĉep) – spaja maksile sa glavinom ĉaurom. sluţe za komadanje hrane. Pored njega. jake su i luĉno povijene.USNI EKSTREMITETI INSEKATA Usni aparat insekata se sastoji iz tri para ekstremiteta: 1) Mandibulae (gornje vilice) 2) Maxillae (donje vilice) 3) Labium (usne) Smatra se da su se insekti prvo hranili ĉvrstom hranom. nastala srastanjem kaciga) . STIPES .usni aparat za BODENJE I SISANJE . postoje i: .stablo PALPES MAXILLARES – sastoje se od 3-5 ĉlanaka i nose ĉulo ukusa LOBUS EXTERNUS -kaciga LOBUS INTERNUS – sastoji se od finih zubića za usitnjavanje hrane LABIUM (usne) 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) se sastoji iz prividno neparnih delova: MANDIBULAE (gornje vilice) SUBMENTUM (podbradak) MENTUM (brada) PALPES LABIALES PARAGLOSSA GLOSSA CANIA HYPOPHARYNX / EPIPHARYNX SPIRITOTROMP (sisaljka. te da se prvi razvio USNI APARAT ZA GRICKANJE.usni aparat za LIZANJE I SRKANJE su vezane za glavinu ĉauru i mogu se pomerati samo levo-desno.

METATHORAX Grudi su izgraĊene od nekoliko ploĉa: TERGUM (gornja ploĉa) – veoma zadebljala i pektinizirana STERNUM (donja ploĉa) – takoĊe zadebljala. srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju STERNITI. srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju PLEURITI. Svi tergiti. Sve boĉne ploĉe segmenata prednjih.I-4 Thorax (grudi) Grudi se sastoje iz tri segmenta: 1) prednje grudi – PROTHORAX 2) srednje grudi – MESOTHORAX 3) zadnje grudi . srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju TERGITI. sterniti i pleuriti zajedno se zovu – SKLERITI. . ali manje PLEURAE (boĉne ploĉe) – nisu zadebljale Sve gornje ploĉe segmenata prednjih. Sve donje ploĉe segmenata prednjih.

AROLIUM . PTEROTHORAX. 4. Dobri letaĉi imaju jako razvijen mesothorax i metatorax koji zajedno grade tzv.PULVILUS .Znaĉajan deo prednjih grudi je VRATNI ŠTIT (pronotum). 2. sastoje se iz više delova: COXA – vezan za grudi. koji je obiĉno trouglast i koji ĉesto nosi vaţne karakteristike za determinaciju vrsta. EKSTREMITETI GRUDI NOGE 1) 2) 3) 4) 5) A) – ĉlankovite. noge za kopanje noge za grabljenje noge za sakupljanje polena noge za ĉišćenje (sluţe za ĉišćenje pipaka) . koji zajedno predstavljaju LOKOMOTORNE ORGANE. noge za plivanje NOGE ZA SPECIJALNE FUNKCIJE 1. razlikuju se dve osnovne funkcije nogu: 1) funkcije kretanja 2) specijalne funkcije NOGE ZA KRETANJE Postoji nekoliko tipova nogu za kretnje: 1. Grudi insekata nose ekstremitete NOGE i i dodatke – KRILA. noge za skakanje (karakteristika im je da im je but jako razvijen) 4. 3. Insekti koji su slabi letaĉi imaju jako razvijen prothorax odvojen od srednjih i zadnjih grudi koje su srasle u jednu kapsulu. a poslednji PRAETARSUS koji se završava kandţama (UNGULAE) PULVILUS – organi za prianjanje (omogućavaju insektima da se kreću po glatkim i vertikalnim površinama) Kod nekih insekata se javlja drugi tip organa za prianjanje koji se zove AROLIUM ili treći tip EMPODIUM. noge za hodanje 2. noge za trĉanje (karakteristika im je da su izduţene i vitke) 3. snabdeven mišićima za pokretanje TROCHANTER (butni valjak) – sastoji se obiĉno iz jednog ĉlanka FEMUR (but) TIBIA (potkolenica) – na kraju se obiĉno nalaze dve male kandţe OSTRUGAE TARSUS (stopalo) – prvi ĉlanak stopala se naziva METATARSUS. Tipovi organa za prianjanje: . Na mesothorax-u sa gornje strane nalazi se štitić SCUTELLUM.EMPODIUM GraĊa nogu insekata zavisi od njihove fumkcije.

Krila predstavljaju dve intimno srasle lamele izmeĊu kojih se nalaze krilni nervi koji daju ĉvrstoću krilima. ANALIS – samo 1 nerv. svako okce nosi odreĊeni broj i ime onog nerva koji mu je u osnovi. Kod primitivnih insekata postojali su samo uzduţni nervi. izduţivanjem gornjih ploĉa – laţnih notuma tokom evolucije. 3. RADIJUS – 5 grana. COSTA – kostalni nerv. CUBITUS – 2 ogranka.3 grane. RADIJUS – radijalni nerv.B) KRILA INSEKATA O nastanku krila kod insekata postoje dve hipoteze: 1. UZDUŢNI NERVI kod primitivnih insekata: 1. NERVATURA KRILA KOD DANAŠNJIH INSEKATA: 1. ANALIS . PARANOTALNA po kojoj su krila nastala od paranotuma. MEDIJUS – medijalni nerv. 5. 4. SUBCOSTA – ima dve grane. nije se granao. 2. 3 grane.prednja ivica krila. SUBCOSTA – ne grana se. COSTA . 2. 6. 3. . 4. dok današnji insekti imaju i uzduţne i popreĉne nerve koji grade polje – OKCA. TRAHEJALNA po kojoj su krila nastala od trahejalnih škrga 2. MEDIJUS – 3 grane. 6. ima 5 grana. CUBITUS – dve grane. 5.

a od pola opnasta. mreţokrilci) b) krila iste konzistencije. su POSTGENITALNI VEZA TRBUHA SA GRUDIMA Trbuh moţe biti: SEDEĆI – prvi trbušni segment je iste debljine kao i poslednji grudni (Coleoptera. segmenta su PREGENITALNI SEGMENTI. 8. Icneumonidae. Ne nosi ekstremitete. Leopidoptera) VISEĆI – prvi trbušni segment je povezan sa zadnjim grudnim. krila mogu biti: . zadnja opnasta (prednja krila – ELITRAE / pokrioce – sluţe za odreĊivanje pravca pri letenju. ali razliĉite veliĉine koja mogu biti:  pokrivena ljuspicama (red Lepidoptera . a prvi i drugi trbušni segment preko jednog suţenja u donjem delu (Hymenoptera. Vespidae/ose) DRŠKAST (PETELJKAST) – prvi trbušni segment je suţen u dršku (Hymenoptera.krila iste konzistencije . Apidae/pĉele. i 11. zadnja krila su smotana ispod prednjih) – karakteristika reda Coleoptera b) prednja krila koţasta. segment je GENITALNI a 10. razlikuju se dva podtipa: a) oba para krila istog oblika.leptiri)  gola krila koja mogu imati slabo razvijenu nervaturu (red Hymenoptera-opnokrilci) ili dobro razvijenu nervaturu (red Homoptera) KRILA RAZLIĈITE KONZINSTENCIJE a) prednja krila hitinizirana. Od 1. fam.krila razliĉite konzistencije KRILA ISTE KONZINSTENCIJE – prednja krila su od istog materijala kao i zadnja. INTERSEGMENTARNE MEMBRANE (tanke koţice koje oogućavaju da se zapremina trbuha menja. fam. FormicidaeKod Hymenoptera 1. i 9. .Prema graĊi. zadnja krila opnasta (k-ĉne za red Heteroptera smrdibube) I-5 Abdomen (trbuh) Sastoji se od 12 segmenata i jednostavne je graĊe (tokom evolucije je doţveo najmanje promene). zadnja opnasta c) prednja krila delimiĉno koţasta. popreĉni presek abdomena (trbušni segmenti imaju 4 ploĉe) GraĊa trbuha je karakteristiĉna po tome što se izmeĊu svaka dva susedna segmenta nalaze tzv. segmenti su homonemne graĊe. to je jedini deo tela insekta koji moţe da menja svoju zapreminu) Od 12 segmenata 11 je pravih i jedan je laţni – TELSON. do 7. veliĉine i graĊe (vilin konji. trbušni segment je deo grudi. ali se u njemu nalazi najveći broj unutrašnjih organa.

Sastoji se od VALVI i LAMINA. a kod ţenki – legalica. javljaju se kod SKAKAVACA.Trbuh nosi razliĉite dodatke kod niţih insekata: 1. Kod viših insekata dodaci se javljaju oko polnih otvora: genitalni dodaci koji kod muţjaka imaju ulogu u kopulaciji. TRBUŠNE (LAŢNE) NOGE . PERIKARDIJALNI SINUS – zauzima prostor izmeĊu gornje septe i koţe. (kod nekih socijalnih vrsta /osa. organe za varenje. pĉela/ legalica je modifikovana u ţaoku) 5. 2. VISCERALNI SINUS sadrţi Malpigijeve sudove. perineuralni sinus Svaki od ovih sinusa sadrţi odreĊene organe: 1. bubašvaba 3. PERINEURALNI SINUS – zauzima prostor izmeĊu donje septe i koţe. Ephemera. uzanih segmenata koji se mogu uvlaĉiti. OVIPOSITOR /teleskopska legalica – nastala modifikacijom genitalnih dodataka kod ţenki. sadrţi trbušnu nervnu veriţicu (veći deo centralnog nervnog sistema) . sadrţi srĉani organ (leĊni sud) i perikardijalne ćelije. sastoji se od dugih. javljaju se kod niţih insekata – Apterigota. OSA DRVENARICA. Legalica je dodatak trbuha. 2. 6. 4. I-6 ANATOMIJA INSEKATA Unutrašnjost insekatskog tela je dijafragmama (SECTAMA) podeljena na tri šupljine – SINUSA: 1. – javljaju se kod gusenica i pagusenica.gusenice mogu imati 2-5 pari laţnh trbušnih nogu. visceralni sinus 3. polni organi 3. nastala je od genitalnih segmenata. kroz koje ţenke polaţu jaja. Cerci – parni nastavci poslednjeg trbušnog segmenta. PARAZITNIH VRSTA. perikardijalni sinus 2. snaţni i povijeni u oliku klešta (uholaţa). mogu biti dugi i ĉlankoviti ili neĉlankoviti. Styli – parni neĉlankoviti didaci trbuha koji se javljaju sa ventralne strane u razliĉitom broju. trbušnom segmentu. Furca – odskoĉna viljuška za skakanje kod Colembola na 4. a pagusenice manje od 2 ili više od 5 pari. ŢAOKA –dodatak koji sluţi za odbranu.

na pojedinim mestima je prekinut trihogenim ćelijama ili ćelijama mnogobrojnih ţlezda.sadrţi brojne ţlezde Koţa nastaje od spoljašnjeg klicinog lista EKTODERMISA. sklerotin je najĉvršći deo koţe. odvaja koţu od telesne šupljine. dakle koţa je ektodermalnog porekla! GRAĐA KOŢE INSEKATA Koţa se sastoji iz tri osnovna dela: I. slojevita je i ĉine je : . membrana BASILARIS – tanka jednoćelijska opna sastavljna iz zvezdastih ćelija. III.daje oblik telu insekta .ENDOKUTIKULA – najdeblji sloj . STRUKTURNE BOJE. sadrţi hitin i ĉine ga horizontalne lamele.štiti telo od spoljašnjih povreda .svi unutrašnji organi su preko mišića povezani sa koţom – egzoskelet . KOŢNE ŢLEZDE mogu biti jednoćelijske dvoćelijske višećelijske IzgraĊene su od modifikovanih ćelija hipodermisa. DLAĈICE (Tricae ) – modifikovane ćelije hipodermisa LJUSPICE – modifikovane dlaĉice. mogu nositi i mirisne materije.nalazi se iznad membrane basilarisd i ĉini ga sloj cilindriĉnih krupnih ćelija. Oni mogu biti locirani na razliĉitim delovima tela. Razliĉite su po funkcijama: . nisu ĉvrsto fiksirane za koţu. . daju boju telu insekta i to su tzv. HIPODERMIS .reguliše vodni reţim tela insekta .EGZOKUTIKULA – ĉine ga vertikalne lamele.KOŢA INSEKATA Koţa kod insekata predstavlja spoljašnji skelet (EGZOSKELET) ĉije su osnovne funkcije: . sluţe za zaštitu jajnih legala. II. ĉine ga 4 sloja kutikularni sloj polifenolski sloj cementni sloj voštani sloj DODACI KOŢE Koţa insekata ima brojne dodatke odnosno koţne izraštaje. najtanji deo koţe. . KUTIKULA se obrazuje luĉenjem ćelija hipodermisa.EPIKUTIKULA – slojeviti. pored hitina sadrţi i sklerotin (belanĉevinasta materija) koji daje ĉvrstinu telu insekta.

AROMATIĈNE. masnom tkivu. boje za zastrašivanje) . PAUĈINASTE ŢLEZDE (Sericteriae) BOJA INSEKATA moţe biti: pigmentna strukturna Pigmentne boje potiĉu od pigmenata smeštenih u koţi i to najĉešće u egzokutikuli (to su postojane boje) a nekad i u endokutikuli.luĉe mirisne materije (obiĉno neprijatnog mirisa) SLUZNE ŢLEZDE smeštene su oko analnog otvora i luĉe lepljivi sekret koji sluţi za lepljenje jaja za podlogu. Boje smeštene u egzokutikuli su postojane i ostaju i nakon uginuća insekta Pigmenti mogu biti smešteni i u hipodermisu. ona se razlaţe i boje se prelivaju) Pigmenti koji daju strukturne boje: MELANIN – daje tamno smeĊu i ţutu boju. siva) HEMOGLOBIN (crvena boja. trbušnom segmentu. ovaj pigmen se retko sreće kod insekata. Boje smeštene u hipodermisu su nepostojane boje (primer – vilin konjic) Strukturne boje – smeštene su u egzokutikuli. (kada svetlost padne na telo insekta. Postoje insekti bez boje i ta pojava se naziva ALBINIZAM. krvnim ćelijama. OTRIOVNE (Toxophorae)-sluţe za odbranu. sreće se kod muva najĉešće – red Diptera) Koncentracija pigmenata zavisdi od temperature.VOŠTANE – luĉe vosak i obiĉno su grupisane po dve zajedno. mogu se naći na 4. svetlosti i vlage.6 ili 7. Funkcija boja je višestruka: od boje zavisi temperatura tela insekta odbrana od neprijatelja (kamuflaţa. HLOROFIL – daje zelenu boju KAROTIN – daje crvenu boju FLAVONI (ţuta i crvena) i ANTOCIJANI (crvena. PURINSKI PIGMENTI – nastaju od mokraćne kiseline i daju krem belu boju.5.

Prema funkciji i poreklu razlikujemo tri dela sistema za varenje: 1. MESENTERON (srednje crevo) 3. d) jednjak (OESOPHAGUS) – oblika jednostavne cevi koja se nastavlja na ţdrelo. PROCTODEUM (zadnje crevo) STOMODEUM (prednje crevo) ektodermalnog je porekla. ima snaţnu muskulaturu. tankih je zidova i ima slabu muskulaturu. na ulazu ţdrelo se nalaze snaţne ĉekinje koje spreĉavaju vraćanje hrane. . kod nekih insekata se po obliku ne razlikuje od jednjaka. kod insekata koji sišu sokove ona je vidno proširena u vidu mehura i sluţi za sakupljanje sokova. kod pĉela se u voljci odvija prerada nektara u med. sluţi samo za sprovoĊenje hrane. e) voljka (INGLUVIES) – proširenje u kome se nastavlja varenje hrane. Organi za varenje predstavljaju diferenciranu cev koja poĉinje usnim otvorom a završava se analnim otvorom. sa unutrašnje strane se nalaze hitinski nabori sa bodljama – sluţi za mrvljenje hrane. STOMODEUM (prednje crevo) 2. spreĉava vraćanje hrane iz srednjeg u prednje crevo. f) prednji ţeludac (PROVENTRIKULUS) – snabdeven je snaţnim mišićima. diferencirano je i sastoji se iz sledećih delova: a) usni otvor b) usna duplja (u nju se ulivaju pljuvaĉne ţlezde sa fermentima za varenje skroba) c) ţdrelo (PHARYNX) – oblika je jednostavne cevi koja se nastavlja na usnu duplju. ĉine ga snaţni mišići koji potiskuju hranu.I-7 ORGANI ZA VARENJE (crevni kanal) Smešteni su u visceralnom sinusu. g) kardijaĉni zalistak (VALVULA CARDICA) – poslednji deo prednjeg creva.

Kao i prednje crevo. neke vrste ga nemaju REKTALNO CREVO (pravo crevo. ***i uzduţni i kruţni mišići su popreĉno prugaste graĊe. sastoji se od rektalne ampule i pravog creva koje vodi do analnog otvora) FUNKCIJE zadnjeg creva:  tanko crevo (ILLEUM) apsorbuje eventualno zaotalu vodu. PROCTODEUM (zadnje crevo) Nastavlja se na srednje crevo i završava se analnim otvorom. a nesvarena hrana se dalje sprovodi kroz illeum.MESENTERON (srednje crevo) Endodermalnog je porekla. Kod MEROKRINE SEKRECIJE prilikom luĉenja fermenata razara se deo rabdorijuma.  debelo crevo (COLLON) sprovodi nesvarenu hranu  rektalno crevo – u njemu se vrši ponovna apsorpcija vode. postoji kod svih vrsta) COLLON ()debelo crevo. sekretorna uloga (luĉe fermente koji sluţe za varenje hrane). EPITELIJALNE ĆELIJE imaju više funkcija. Oblika je jednostavne cevi pribliţno jednake širine celom duţinom. Sekrecija moţe biti: APOKRINA MEROKRINA HOLOKRINA Pod APOKRINOM SEKRECIJOM se podrazumeva da fermenti slobodno difunduju kroz rabdorijum (citoplazmatiĉni izraštaji epitelijalnih ćelija u vidu treplju koji uvećavaju apsorpcionu površinu) i uĉestvuju u varenju hrane. i zajedno sa njim odlazi sva protoplazma i jedra epitela. Izraštaji na prednjem delu srednjeg creva koji povećavaju površinu srednjeg creva nazivaju se COECAE (ceke) i javljaju se kod nekih insrekata. EKTOdermalnog je porekla. nakon ĉega regenerativne ćelije obnavljaju ĉitav epitel. Kod HOLOKRINE SEKRECIJE luĉenjem fermenata razara se i rabdorijum. kod nekih insekata simbionti se nalaze u rektalnoj ampuli. apsorpciona uloga (usvajaju svarenu hranu i predaju je ćelijama krvi koje hranu prenose kroz organizam) luĉe i peritrofiĉnu membranu koja štiti epitelijalne ćelije od ĉestica hrane. u rektalnom crevu se formiraju karakteristiĉni oblici izmeta za odreĊene vrste. a iza nje kruţni i uzduţni mišići. U osnovi epitelnih ćelija nalazi se bazalna membrana. . Osnovna funkcija mu je varenje hrane. pa epitelijelne ćelije takoĊe uĉestvuju u varenju hrane. kod drugih insekata srednje crevo je izuvijano radi povećanja površine. diferencirano je i sastoji se odsledećih delova: ILLEUM (tanko crevo. deo epitela koji se troši obnavljaju regenerativne ćelije nakon varenja hrane. kod nekih insekata u tankom crevu ţive SIMBIONTI (mikroorganizmi koji potpomaţu varenje hrane).

TRAHEOLE se granaju i dopiru do svih ćelija u organizmu do kojih sprovode kiseonik. Traheje su sa spoljašnjom sredinom povezane preko ţigova (stigme) – specijalnih otvora.5µm. U prednjem ţelucu se hrana sitni i dalje prenosi u srednje crevo. u ulovljenomm plenu i takvo varenje se naziva EKSTRAINTERSTINERNO varenja. U srednjem crevu se luĉe PROTEAZE LIPAZE CELULAZA CELOBIAZA (ove fermente luĉe epitelijalne ćelije) U srednjem crevui se vrši apsorpcija najvećeg dela svarene hrane. a varenje celuloze vrše simbionti.) Kod nekih insekata varenje hrane se vrši van tela insekta. Zidovi atrijuma su snabdeveni brojnim ĉekinjama i raznim hitinskim naborima koji spreĉavaju ulazak ĉvrstih ĉestica u traheju (filter) Na dnu atrijuma nalazi se aparat za zatvaranje prelaza iz stigme u traheju. I-8 ORGANI ZA DISANJE Respiratorna razmena (razmena gasova) odvija se preko traheja. termiti nemaju celulazu. dakle ektodermalnog je porekla. granaju se dihotomo u manje cevĉice TRAHEOLE (‹ 1µm) koje dovode O2 do svake ţive ćelije. njegovauloga je da zadrţi vazduh i potisne ga u traheju i dalje ka ćelijama. Traheje su elastiĉne cevi. stigma se otvara u jedno proširenje . što je znaĉajno za opstanak naroĉito u suvoj sredini. naseljavaju samo drvo bogato belanĉevinama poput vrba i topola (Cosus cosus).ATRIUM iz koga polazi uvek jedna traheja koja se grana u telu i spaja se sa ostalim trahejama. sa unutrašnje strane ojaĉane hitinskim naborima u vidu prstena ili spirale koja se naziva tenidijum i koja omogućava da traheje budu stalno otvorene. slepo se završavaju. a neke vrste umesto fermenata imaju simbionte (npr. Trahealni sistem nastaje od spoljašnjeg klicinog lista. Stigme su najĉešće eliptiĉni otvori snabdevenim prstenom koji omogućava da stigma bude stalno otvorena.VARENJE HRANE poĉinje u usnoj duplji gde se ulivaju sekreti koji sadrţe AMILAZE za razlaganje skroba. . Zahvaljujući sistemu otvaranja i zatvaranju stigmi reguliše se odavanje vode iz organizma. Hrana se zatim sprovodi do voljke gde se varenje skroba nastavlja. a sastoji se od mišića ĉijom kontrakcijom se otvor stigme smanjuje ili povećava. Svi insekti nemaju navedene fermente zato što npr. TRAHEJE (trahealne cevi) – promera su 1. trahejalnih škrga ili preko koţe.

trahealna stabla . Larve imaju razliĉit broj stigmi. One dišu preko koţe a dalji prenos O2 se vrši preko hemolimfe.i metathorax-u i 8 pari stigmi na prvih 8 trbušnih segmenata. ĈETVOROTAKTNO DISANJE – 1. kiseonik preko traheja i traheola dolazi do ćelija. Larve nekih insekata koje ţive u vodi mogu da koriste kiseonik iz vode pomoću TRAHEALNIH ŠKRGA. DVOTAKTNO DISANJE – 1. 2. Imaga većine vrsta imaju po 10 pari stigmi na mezo. trbuh se skuplja. Trahealne škrge su ispupĉenja integumenta (koţe) u vidu finih listića ili opni isprepletanih mreţom trahealnih cevi i traheola. CO2 i vodena para iz ćelija prelaze u traheole i traheje. takt – stigme su zatvorene. takt – stigme su zatvorene. Trahealni sistem nemaju Colembole. a smeštene su boĉno na telu (na pleurama).Stigme su parno raspoređene na grudnim i trbušnim segmentima. CO2 i vodena para izlaze iz organizma. larve komaraca ţive u vodi i imaju samo jednu stigmu u cevĉici koaj se nalazi iznad površine vode). trbuh se skuplja. Kod Pterygota traheje susednih segmenata. 2. ĉini ga sistem cevĉica koje se u organizmu spajaju na razliĉite naĉine. a O2 se usvaja osmozom. Broj stigmi je razliĉit i zavisi od vrste insekta. 1. jedan deo O2 usvajaju preko koţe. do 10%. Imaga (bez obzira u kojoj sredini ţive) dišu pomoću traheja. CO2 i vodena para izlaze iz organizma DISANJE POMOĆU RAZLIKE U PRITISCIMA 3. 2.stigme otvorene. takt – stigme otvorene. takt . trbuh se širi. Postoji nekoliko hipoteza o mehanizmu za disanje kod insekata. Protura. bez obzira da li imaju trahealni sistem ili ne. vazduh ulazi u trhaheje i traheole.(npr. trbuh se širi. kod velikog broja insekata dolazi do redukcije broja stigmi usled uticaja sredine u kojoj ţive. . TRAHEALNI SISTEM kod insekata je dobro razvijen. trbuh se širi. su povezane uzduţnim i popreĉnim mostovima u tzv. larve endoparazitskih Hymenoptera i Diptera. kao i u okviru pojedinih segmenata. takt – stigme otvorene. trbuh se skuplja i O2 potiskuje do ćelija gde se vrši tazmena gasova. 4. Imaga svih insekata. takt – stigme otvorene. 3.

. ostaju slobodni otvori kroz koje prolazi krvna teĉnost. ima oblik cevi koja se prostire od kraja trbuha do glave. Organi krvotoka su nervnim vlaknima povezani sa centralnim nervnim sistemom.. U mehanizmu strujanja krvi kroz telo insekta uĉestvuju i dijafragme (SEPTE) koje telo insekta dele na visceralni. zadnji kraj je zatvoren a prednji otvoren. Iz perikardijalnog sinusa krv dospeva u srĉane komorice na sledeći naĉin: u fazi dijastole (širenja) dolazi do razlike u pritiscma i zapreminama samih srĉanih komorica i perikardijalnog sinusa. SRCE Nalazi se u trbušnom delu Pulsirajući organ. perikardijalni i perineuralni sinus. Iz aorte krv se izliva i najpre zapljuskuje glavu. već samo organi krvotoka koji usmeravaju krv. saĉinjen je od 1-8 komorica. Gornja septa je izgraĊena od vezivnog tkiva. AORTA nediferencirana cev koja se pruţa najĉešće od sredine 1. najĉešće je prava a kod ţaokonoša je spiralno uvijena vodi krv do glave gde se ona izliva i obliva extremitete glave. Organi krvotoka su:  SRĈANI ORGAN (leđni sud) smešten u perikardijalnom sinusu. Krilasti mišići su razapeti po gornjoj dijafragmi. krvna teĉnost kroz perforiranu gornju septu kreće iz visceralnog u perikardijalni sinus. U momentu otpuštanja radijalnih mišića dolazi do kontrakcije krilastih mišića kioji gornju septu potiskuju na dole i tada se . usled razlike u pritiscima i zapreminama u perikardijalnom i visceralnom sinusu.(ne vezuju srce) MEHANIZAM CIRKULACIJE KRVI Cirkulacija krvi se odvija u dve faze: faza DIJASTOLE (širenja srĉanih komorica) faza SISTOLE (sakupljanja srĉanih komorica) Krv u telu insekta cirkuliše na osnovu razlike u pritiscima. izmeĊu pojedinih komorica nalaze se zalisci koji spreĉavaju vraćanje krvi u zadnji deo telai omogućavaju da se krv kreće ka aorti. B. zatim grudi i na kraju ispod donje septe ulazi u trbuh. LeĊni sud je iziferenciran na sledeće delove: A. trbušnog segmenta do glave. Tada krvna teĉnost kroz ostijume ulazi u srce.I-9 ORGANI KRVOTOKA Kod insekata krvotok je otvorenog tipa – krv se slobodno razliva po telesnoj šupljini i ne postoje krvni sudovi. Donja septa stalnim treperenjem potiskuje krv prema zadnjem delu trbuha gde je septa prekinuta što omogućava da krv iz perineuralnog sinusa preĊe u viscealni sinus odakle zapljuskuje unutrašnje organe. Radijalni mišići priĉvršćuju srce za koţu na leĊnom delu a sa donje strane za gornju septu. svaka komorica je u vidu meška koji je utisnut na bokovima gde se nalaze otvori – OSTIJE kroz koje krv ulazi u srce iz perikardijalnog sinusa. perforirana i uĉestvuje u cirkulaciji krvi. Donja septa iste je graĊe nije perforirana i takoĊe uĉestvuje u cirkulaciji. nalazi se ispod srĉanog organa. a iz srca u aortu. ali je ne pokrivaju u potpunosti.

eliptiĉnog. Ove ćelije imaju i fagocitnu ulogu – u sebe uvlaĉe ĉvrste materijei na taj naĉin eliminišu njihovo štetno dejstvo. Perikardijalne ćelije imaju nefrocitnu ulogu – eliminišu štetne produkte metabolizma iz krvi. u ovom procesu hemociti uĉestvuju na dva naĉina: a) FAGOCITOZA: krvna zrnca upijaju u sebe delove tkiva i razlaţu ih pomoću fermenata b) LIOCITOZA : krvna zrnca izluĉuju fermente koji razlaţu tkiva van samih krvnih zrnaca.) i uvek imaju izraţeno jedro! Hemociti aktivno uĉestvuju u procesu hidrolize i histogenete u vreme metamorfoze (presvlaĉenja). Izduţeno vretenasta krvna zrnca luĉe vezivno tkivo. SASTAV KRVI Krv se sastoji od krvne teĉnosti i krvanih zrnaca HEMOLIMFA (krvna teĉnost) – koloidni ili kristaloidni rastvor razliĉitih materija. ugljeni hidrati. izduţeno vretenastog. Mogu biti rasporeĊene pojedinaĉno ili u grupama. ameboidnog. Fe i Ca. pigmenti. imaju krupna jedra ali mogu biti bez diferencieanih opni – SYNCITIUM. fermenti. crveno. nalaze se sa obe strane srca.. a kod pĉele je to 2530%) i razliĉita je razliĉitim stadijumima razvića. ali ih trajno zadrţavaju jer nemaju vezu sa crevnim kanalom.. Krvna teĉnost moţe biti:  slabo kisele reakcije – kod gusenica obiĉno  alkalne reakcije – kod većine odraslih insekata HEMOCITI (krvna zrnca) su mezodermalnog porekla. . Mogu biti razliĉitog oblika i veliĉine (okruglastog. kod bubašvabe krv ĉini oko 5% telesne mase. PERIKARDIJALNE ĆELIJE su krupne ćelije mezodermalnog porekla. smeĊe ili zeleno.FUNKCIJE KRVI odstranjivanje produkata metabolizma (krv ih sprovodi do Malpigijevih sudova) prenos hranljivih materija do svih organa transport hormona kroz organizam kod nekih insekata krv sluţi za odbranu (krv tada sadrţi otrovne i smrdljive materije i po potrebi se lako izluĉuje na pojedinim delovima tela)  kod nekih insekata krv ima specifiĉne funkcije (npr. najveći deo limfe ĉini voda (oko 3/4) od neorganskih materija u sastav hemolimfe ulaze : anjoni sone i fosforne kiseline (HCl i H3PO4)i katjoni Mg. mokraćna kiselina i hormoni Hemolimfa Moţe biti bezbojna ili obojena pigmentima u ţuto. masti. od organskih materija u sastavhemolimfe ulaze: belanĉevine. neki insekti ubrizgavaju krv u neke organe koji tada dobijaju novu specifiĉnu funkciju)     Koliĉina krvi u telu insekta zavisi od vrste (npr. slobodne aminokiseline. skrob.

da luĉe voštane materije.MASNO TKIVO – Corpus adeposus Mesodermalnog je porekla. . VISCERALNI – oko nervnog kanala OENOCYTAE (vinske ćelije) Nalaze se ispod koţe i imaju krupna jedra. U telu insektamasno tkivo je rasporeĊeno u dva sloja: 1. pa se pretpostavlja da uĉestvuju u stvaranju kutikule (epikutikule) tj. ĉine ga telašca razliĉitog oblika u razliĉitim delovima tela insekta. PARIETALNI – nalazi se ispod koţu 2. Nataju od spoljašnjeg klicinog lista (egzodermalnog porekla). U njemu se deponuju hranljive materije.a moţe imati i nefrocitnu ulogu. protoplazma im je ruţiĉaste boje i podseća na vino (otuda i naziv) Funkcija im nije sa sigurnošću utvrĊena.

I . DELIMIĈNO CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM – kod viših insekata dolazi do skraćivanja iloi potpunog išĉezavanja pojedinih konektiva i spajanja ganglija. sve grudne i trbušne ganglije su spojene u jednu zajedniĉku . IzgraĊen je od većeg broja nervnih ĉvorića. naziva se još i trbušna nervna veriţica. povezanih nervnim vrpcama. ganglija.10 NERVNI SISTEM Kod insekata je ganglioznog tipa. Ovakav tip CNS ima oblik lestvice.prvobitno je kod prainsekata svaki segment tela nosio po par ganglija koje su bile meĊusobno povezane popreĉnim vezama / KOMISURAMA / a sa ganglijama susednih segmenata uzduţnim vezana / KONEKTIVAMA /. Deli se na dva dela:  Centralni nervni sistem  Simpatiĉki (utrobni nervni sistem) CENTRALNI NERVNI SISTEM (CNS) Najvećim delom je smešten u peeineuralnom sinusu. a od dve konektive nastaje jedna. Postoji više tipova centralnog nervnog sistema: LESTVIĈAST NERVNI SISTEM . pa otuda i naziv. LANĈAST NERVNI SISTEM – evolucijom dolazi do odreĊenih promena – ganglije pojedinih segmenata se stapaju. Ektodermalnog je porekla. komisure nestaju. CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM – odlikuje insekte na najvišem stupnju razvoja (MUVE).

Podţdrelne ganglije se takoĊe spajaju u jednu masu u inervišu usne delove Grudne ganglije inervišu lokomotorne organe (krila i noge) Trbušne ganglije inervišu najveći broj unutrašnjih organa koji se nalaze u trbuhu. iz njega polaze nervi koji inervišu sloţene oĉi (facete) i proste oĉi (ocele) 2. 2. ima ih veći broj na jednom neuronu. Prema funkciji nerve ćelije se dele na tri grupe: 1. Prema mestu gde se nalazi u telu CNS moţe biti: Glaveni Grudni Trbušni U glavi se nalazi 6 pari ganglija. multipolarne su ( imaju dendritedendrite i jedan neurit). prva ganglija nalazi se u predelu ĉela i naziva se FRONTALNA. Kod viših insekata nadţdrelne ganglije se stapaju u jednu masu koja se naziva mozak. gradi okoloţdrelnu komisuru koja predstavlja vezu mozga sa podţdrelnim ganglijama. Nalaze se u ganglijama i multipolarne su. sastoji se od više ganglija. SENZITIVNE ĆELIJE – ĉulne ćelije koje primaju nadraţaje iz spoljašnje sredine. . ali izduţen. pomoću dendrita primaju nadraţaj iz spoljašnje sredine a neuritom ga prenose do najbliţe ganglije. Dendritima se nervni impuli prenose do nervne ćelije (neurona). PROTOCEREBRUM .GANGLIJE su saĉinjene od većeg broja nervnih ćelije / NEURONA / koji imaju ameboidni oblik i krupno jedro. MOTORNE ĆELIJE – dendritima su povezane za neurit asocijativne ćelije a neuritom za organ koji treba da odreaguje na nadraţaj. inerviše organe koji nisu pod direktnim uticajem volje insekta. stomatogastriĉni / dorzalni / deo simpatiĉkog nervnog sistema pruţa se duţ prednjeg creva sa gornje strane. dendritima primaju nadraţaj od neurita senzitivne ćelije a dendritima su vezane za motorne ćelije (nervni impuls=nadraţaj). ASOCIJATIVNE ĆELIJE – nalaze se u ganglijama. iz svakog neurona polaze dve vrste izraštaja:  DENDRIT – kraći izraštaji koji se granaju.  NEURITI (AXON) – duţi izraštaj. Occipitalna ganglija je sa jedne strane vezana za mozak a sa druge strane od nje polaze nervne vrpce koje se završavaju trima takozvanim VENTRIKULARNIM ganglijama ta koje su vezane ţlezde sa unutrašnjim luĉenjem. rasporeĊene su po površini tela i bipolarne su (imaju po jedan dendrit i po jedan neurit). neparni nerv / ventralni deo simpatiĉkog nervnog sistema / se nalazi u perineuralnom sinusu i pruţa se duţ centralnog nervnog sistema.nastao spajanjem prvog para ganglija. 3. 2. TRITOCEREBRUM – manjih dimenzija. a neuritima od neurona. Kod primitivnih insekata 3 para ganglija se nalaze iznad ţdrela / NADŢDRELNE GANGLIJE / a 3 para ispod ţdrela / PODŢDRELNE GANGLIJE /. Na mozgu se jasno razlikuju tri reţnja: 1. SIMPATIĈKI NERVNI SISTEM (SNS) Deli se na dva dela: 1. samo jedan postoji na svakom neuronu. DEUTOCEREBRUM – nastao stapankjem drugog para ganglija on inerviše pipke i antene 3. Frontalna ganglija je nervnim vlaknima vezana za drugu gangliju koja se nalazi u predelu zatiljka i naziva se OCCiPITALNA ganglija.

Carpora allata ima sekretornu ulogu i luĉi juvenilni hormon koji je aktivan u stadijumu larve.Carpora allata . Carpora cardiaca . Protorakalna ţlezda – nalazi se u Protorax-u i ima sekretornu ulogu – luĉi hormon za metamorfozu MH / Ecdyson /. kada će doći do luĉenja hormona metamorfoze zavisi od aktivacionih nervnih ćelija koje putem aktivacionog hormona podstiĉu luĉenje MH posle ĉega dolazi do metamorfoze Protocerebralne ćeluje (aktivacione ćelije) nalaze se u mozgu u procerebrumu i luĉre aktivacioni hormon koji aktivira rad svih ostalih ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem. ona luĉi svoj sopstveni hormon.sekretornu ulogu i nervnu funkciju.nalazi se ispod occipitalne ganglije sa kojom je vezana sa jedne strane a sa druge strane je preko druge ţlezde Carpora cardiaca vezana za mozak. .

Protorakalna ţlezda – nalazi se u Protorax-u i ima sekretornu ulogu – luĉi hormon za metamorfozu MH / Ecdyson /.I . Carpora cardiaca . kada će doći do luĉenja hormona metamorfoze zavisi od aktivacionih nervnih ćelija koje putem aktivacionog hormona podstiĉu luĉenje MH posle ĉega dolazi do metamorfoze Protocerebralne ćeluje (aktivacione ćelije) nalaze se u mozgu u procerebrumu i luĉre aktivacioni hormon koji aktivira rad svih ostalih ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem .11 ENDOKRINI SISTEM INSEKKATA (najvaţnije endokrine ţlezde i njihovi hormoni) Carpora allata .nalazi se ispod occipitalne ganglije sa kojom je vezana sa jedne strane a sa druge strane je preko druge ţlezde Carpora cardiaca vezana za mozak. ona luĉi svoj sopstveni hormon. Carpora allata ima sekretornu ulogu i luĉi juvenilni hormon koji je aktivan u stadijumu larve.sekretornu ulogu i nervnu funkciju.

TESTES (semenici) – nalaze se sa obe strane crevnog kanala i uvek su parni. SPERMATOFORE / paketiće spermatozoida / . funkcije pojedinih delova) Sastoje se od parnih delova koji su mezodermalnog porekla i neparnih delova koji su ektodermalnog porekla. 2.I – 12 MUŠKI POLNI ORGANI (opis. polni otvor kod muţjaka se nalazi na 9. AKCESORNE ŢLEZDE (dodatne. 1. na donjem delu neparnog semenovoda nalazi se još više hitiniziran deo – kopulacioni organ AEDEAGUS / penis / koji ima diferencijalno-dijagnostiĉki karakter. 3. Donji deo je obiĉno proširen i ĉini Vesicula seminales . delovi. parne) – luĉe sekrete koji sluţe za lepljenje spermatozoida u tzv.Sastoje se od većeg broja semenih cevi na kojima se razlikuje vršni (apikalni) deo u kojima se formiraju prapolne ćelije SPERMATOGONIE koje se dele i sazrevanjem daju SPERMATOCYTAE I i II REDA. trbušnom segmentu. VAS DEFERENS (parni semenovod) – imaju oblik jednostavne cevi koje sluţe za sprovoĊenje spermatozoida do neparnog semenovoda. 5. 4. u njih se ulivaju sekreti specijalnih ţlezda koji odrţavaju spermatozoide u vitalnom stanju. Spermatocytae se dalje dele i daju spermatozoide. DUCTUS EJACULATRIUS (neparni semenovod) ima oblik proste hitinizirane cevi koja je snabdevena snaţnim mišićima i sluţi za izbacivanje spermatozoida za vreme kopulacije. poloţaj. VESICULA SEMINALES sluţe za sakupljanje i ĉuvanje spermatozoida do momenta kopulacije.

U zavisnosti od toga gde se nalaze ţumancentne ćelije postoje dva podtipa meroistiĉnog tipa:  politrofni – ţumancentne ćelije se nalaze iznad svake jajne ćelije  teletrofni – ţumancentne ćelije se nalaze u germariumu a sa jajnim ćelijama su povezane preko protoplazmatiĉnih kanala preko kojih ih i prehranjuju vitelarium – bazalni deo ovariole OVARIOLA GERMARIUM sazrevanjem daje oogoniae koje deobom daju oocytae OOGONIAE: MEROISTIĈNI TIP politrofni podtip teletrofni podtip PANOISTIĈNI TIP VITELARIUM Prema naĉinu uviranja ovariola u jajovod razlikujemo dva tipa ovarijuma: I. PRAMENAST TIP – sve ovariole uviru na jednom mestu u parni jajovod II. u njemu se nalaze nediferencirane ćelije koje sazrevanjem daju oogoniae koje se dalje dele i daju oocytae odnosno JAJNE ĆELIJE. b) MEROISTIĈNI TIP – oogoinae deobom daju i jajne ćelije i ţumancentne ćelije koje vrše njihovu ishranu. Ţenske polne organe ĉine sledeći delovi: 1. broj ovariola je razliĉit i zavisi od vrste insekta. ĈEŠLJAST TIP – svaka ovariola uvire posebno u jajovod . boţe ih biti od 1 do nekoliko stotina. poloţaj.  Na svakoj ovarioli razlikuju se dva dela: germarium – vršni (apikalni) deo odnosno klicište.U zavisnosti od toga šta nastaje njihovom deobom. JAJNICI (Ovariumi) – nalaze se sa obe strane crevnog kanala i uvek ih ima po 2. Sastoje se od jajnih ćelija – OVARIOLA . Parni delovi su mezodermalnog porekla a neparni ektodermalnog. delovi. funkcije pojedinih delova) Ţenski polni organi se sastoje od parnih i neparnih delova. oogoniae se se dele na: a) PANOISTIĈNI TIP – oogoniae daju samo jajne ćelije deobom. a njihovu ishranu vrši folikularni epitel.I – 13 ŢENSKI POLNI ORGANI (opis.

.

NEPARNI JAJOVOD (Vagina) – ektodermalnog je porekla i ima oblim proste hitinizirane cevi. RECEPTACULUM SEMENIS (semena kesica) – sluţi za ĉuvanje semena nakon kopulacije do momenta oploĊenja jajne ćelije. trbušnom segmentu. vaginalni otvor / ooporus / se nalazi na 9. kada dolazi do oploĊenja B. mravi / C. u nju uviru sekreti posebnih ţlezda koji odrţavaju spermatozoide u posebnom stanju.2. semena kesica ima veliki znaĉak kod insekata koji se pare samo jednom u ţivotu a jaja nose ceo ţivot (više godina) – kao što su matice socijalnih insekata / pĉele. lepljive ţlezde) . ACESORNE ŢLEZDE (dodatne. PARNI JAJOVODI (Oviductus) proste cevi koje sluţe za sprovoĊenje jajnih ćelija o9d ovarijuma da neparnog jajovoda 3. kod nekih insekata na vaginu se nastavlja legalica koja sluţi za polaganje jaja. a zatim se spermatozoidi posenbim kanalom prebacuju do vagine i semene kesice gde se ĉuvaju dok jaja iz ovarijuma ne krenu kroz vaginu. Vagina nosi odreĊene dodatke: A. ne javlja se kod svih insekata. BURSA COPULATRIX (kesica za sparivanje) – organ preko koga se vrši kopulacija (sparivanje). . ĉesto ima poseban otvor (Ostium burse) kroz koji dolazi do kopulacije.luĉe sekrete koji sluţe za lepljenje jaja za podlogu ili za prikrivanje jajnih legala.

) a takoĊe i po boji mogu biti vrlo raznolika.. oviparitet. izduţena. Kod mnogih insekata spermatozoidi su grupisani u SPERMATOFORE – paketiće koje muţjak pri kopulaciji predaje ţenki. kod ove ose se iz jednog jajeta izleţe 100 larvi koje kasnije razvojem daju normalna imaga. gametogenetsko (GAMETOGENEZA) – u razmnoţavasnju uĉestvuju i jaje i spermatozoid 2. partenogenetsko (PARTENOGENEZA) – insekti se raĊaju iz neoploĊenih jaja JAJE – predstavlja jednu uvećanu ćeliju koja je uglavnom sastavljena iz protoplazme i jedra.I – 14 RAZMNOŢAVANJE INSEKATA (naĉini. Rep omogućava kretanje spermatozoida kroz semenovode. Ovu pojavu je otkrio Paul Marshal kod parazitske ose najeznice (Encyrtus fuscicollis) koja parazitira gusenice Hyponomeuta. tanjirasta. Pored pora. zvezdasta. na kojoj se nalazi veliki broj pora koje sluţe za disanje samog jajeta. mada su uoĉene i pojave hermafroditizma (svilena buba.glava . U većini sluĉajeva insekti polaţu jaja i ta pojava se naziva OVIPARITET. građa polnih ćelija. Razmnoţavanje polnim ćelijama moţe biti: 1. gubar. viviparitet) Insekti su organizmi sa razluĉenim polovima.pojava da se jaja izlegu u telu ţenke i da ona raĊa ţive mladunce. IzmeĊu ovipareiteta i vivipariteta postoji ĉitav niz prelaza:  OVOVIVIPARITET – embrionalno razviće se odvije u telu ţenke a larva se raĊa neposredno po polaganju jaja (kod tahinida)  LARVIPARITET – ţenka raĊa ţive mladunce koji se izlegu u telu same ţenke (pojava kod lĉisnih vaši i mnogih muva)  PUPIPARITET – embrionalno i postembrionalno razviće se odvijaju u telu ţenke a ona raĊa tj. borova) Njihovo razmnoţavanje se vrši naroĉitim. . POLNIM ĆELIJAMA / jaje i spermatozoid /. Protoplazma je spolja obavijena ţumancentnom opnom i zapravo predstavlja rezervu hranljivih materija za budući embrion.jako pokretljiv rep U glavi se nalazi jedro a u repu protoplazma. Prema obliku insekatska jaja mogu biti vrlo razliĉita (okruglasta. SPERMATOZOID – mikroskopski sitne ćelije na kojima se jasno razlikuju dva dela: . karakteristiĉno je da su sva imaga iz istog legla istog pola. tzv. izbacuje gotove lutke (kod konjske muve) POLYEMBRIONIA – pojava da se iz jednog jajeta izleţe veći broj larvi. eliptiĉna.Spolja je jaje obavijeno jajnom ljuskom CHORIONOM. VIVIPARITET.. obiĉno se na temenu jajete nalazi nešto veći otvor kanala – mikropile koja polazi kroz ţumancentnu opnu i sluţi za nesmetan prolaz spermatozoida u protoplazmu jajeta.

Vrste koje se ovako razmnoţavaju nemaju muţjake. ovo nije retka pojava i sreće se kod mnogijh insekatskih grupa. U sluĉaju da nastaju individue muškog pola ta se pojava naziva ARRHENOTOKIA a u sluĉaju da nastaju individue ţenskog pola THELYTOKIA. javlja se kod štitastih vaši (Coccidae) PEDOGENEZA .Ovo se moţe odvijati u pravilnim i nepravilnim vremenskim razmacima pa se razlikuju pravilna i nepravilna cikliĉna partenogeneza.. iz ovih jaja se razvijaju larve koje ostaju u telu majke i hrane se njenim telom dok na kraju od njega ne ostane samo hitinski omotaĉ koji larve probijaju i izlaze napolje. vrste partenogeneze sa primerima) Vid razmnoţavanja kod koga se individue razvijaju iz neoploĊenih jaja. Iz oploĊenih jaja se raĊaju pĉele radilice i matice a iz neoploĊenih samo trutovi.. .. oploĊene ţenke imaga polaţu jaja pod korom drveća iz kojih se razvijaju larve koje će dati ceo niz partenogenetskih generacija da bi se na kraju javila jedna gametogenetska. kod njih se u pravilnim vremenskim razmacima smenjuju partenogenetske i gametogenetske generacije. ALTERNIRAJUĆA ILI CIKLIĈNA PARTENOGENEZA – vid mešovite partenogeneze kod koje se smenjuju gametogenetske i partenogenetske generacije.Primer je domaća pĉela: kod nje matica u toku leta polaţe i oploĊena i neoploĊena jaja.nastaje kod vrsta koje se istovremeno razmnoţavaju i partenogenezom i gametogenezom.. već iskljuĉivo ţenke. NEPRAVILNA PARTENOGENEZA: kod lisnih vašiju kod kojih se posle neodreĊenog broja partenogenetskih generacija javlja gametogenetska generacija. ovaj vid razmnoţavanja je otkriven kod mušice Miaster metroloas kod koje se razvijaju jajne cevi ali bez jajovoda. jajne cevi se kasnije raspadaju a jaja ostaju u samoj ţenki larvi. mrava.I – 16 PARTENOGENEZA /deviĉansko razviće/ (definicija. ali pod odreĊenim uslovima kod odreĊenih individua dolazi do partenogeneze (gubar. ISKLJUĈIVA (ĉista) PARTENOGENEZA – iskljuĉivo razmnoţavanje partenogenetskim putem. Partenogenezom mogu nastati oba pola. osa. svilena buba. Partenogeneza moţe biti: sluĉajna (nenormalna) – kod insekata koji se normalno razvijaju gametogenezom. kasnije ove larve mogu ili da na isti naĉin proizvedu nove mladunce ili da se preobraze u muškog imaga.vid partenogeneze kod koga nezrele ţenke u stadijumu larve vrše akt razmnoţavanja. ovaj vid arrhenotokie javlja se i kod drugih insekata – bumbara. Normalna partenogeneze moţe biti: MEŠOVITA PARTENOGENEZA.) redovna (normalna) – kod nsekata koji se redovno razmnoţavaju na ovaj naĉin. PRAVILNA PARTENOGENEZA: kod osa šišaruša (Cynipidae) i biljnih vaši (Chermesidae). što je mnogo ĉešći sluĉaj.

kao i duţina trajanja iste (od nekoliko trenutaka do nekoliko ĉasova. sparivanje polova. Monogamija tj. i vrsta ĉije ţenke jaja polaţu bez reda ne vodeći raĉuna o tome kako će se buduće larve razvjati. KUKAVIĈJA SUZA (Malacosoma neustria) svoja jaja uvek lepi oko tankih granĉica u vidu šireg prstena. neke plivajući. Da bi se kod vrsta koje se razmnoţavaju gametogenezom stvorio novi organozam potrebno je da doĊe do oploĊenja jajeta spermatozoidom. pĉele. Za ĉin kopulacije insekti ĉesto imaju razliĉite dodatke na telu: npr. a kod nekih vrsta ona mogu biti toliko karakteristiĉna da ja na osnovu njih moguće determinisati vrstu. Neke ţenke polaţu jaja bez ikakvog reda. KOMARAC svoja jaja slepi u oblik korita koje pliva po vodi. dok ţenke skakavaca svoja jaja polaţu u ooteke (jedna vrsta ĉaure) u kojima jaja slaţu u pravilne redove. Kad se radi o štetnim vrstama neophodno je poznavati: naĉin polaganja jaja broj jaja koje poloţi jedna ţenka vreme polaganja i trajanje polaganja jaja mesto polaganja jaja Kod izbora mesta za polaganje jaja ţenka bira paţljivo: najĉešće je to mesto gde će buduće larve imati sve uslove za razvoj. pa i ceo dan). neke u mirovanju (LEPTIRI).I – 15 GAMETOGENEZA (definicija.Poloţaj tela pri kopulaciji je takoĊe razliĉit.. Ukoliko oploĊenje izostane. oploĊenje se odvija u telu ţenke nakon kopulacije. cigaraši savijaju listove u specijalne uvojke u koje polaţu jaja. PO obliku jajna legla mogu biti vrlo raznolika. Polyandria je mnogo reĊi sluĉaj. ţenka najpre u odreĊenoj vrsti drveta izgriza hodnike u koje će poloţiti jaja.. spermatozoidi / koje jedinke razliĉitih polova proizvode u svojim specijalnim organima. ŢUTOTRBE i dr. Npr. kod potkornjaka. POLAGANJE JAJA – obiĉno brzo nakon kopulacije ţenke poĉinju da polaţu jaja. dok muţjaci vilinskog konjica imaju na kraju trbuha klešta kojima ţenku drţe za vrat u toku kopulacije. Stilpnotia salicis (topolin gubar) svoja jaja lepi sekretom koji brzo oĉvrsne na vazduhu. nije redak sluĉaj da muţjak kopulira više puta i to sa istom ţenkom ili više njih – polygamija (POTKORNJACI. Gametogeneza se odvija kroz nekoliko procesa: SPARIVANJE POLOVA (KOPULCAIJA) – individue muškog i ţenskog pola se sparuju – kopuliraju i u tom aktu ostaju duţe ili kraće vreme. obiĉno u nekim nenormalnim okolnostima. Insekti ĉije se larve hrane biljnim delovima polaţu jaja na biljke.U velikom broju sluĉajeva muţjak samo jednom kopulira posle ĉega ugine. dlaĉicama i sekretima sa svog trbuha . pri ĉemu biraju odreĊenu vrstu biljke i njen odreĊeni deo – borov savijaĉ polaţe jaja iskljuĉiva na terminalnimm izbojcima mladih borova npr. polaganje jaja) Vid razmnoţavanja u kome uĉestvuju oba pola sa specijalnim polnim ćelijama / jaja. PĈELE. Mesto na kome ţenka poloţi jaja naziva se JAJNO LEGLO. Ima. Npr. Ţenka HRASTOVOG LITIJAŠA polaţe svoja jaja na kori hrasta u jednoslojnim poljima. Ţenke rovaca i uholaţa ĉuvaju svoja jaja straţareći pored njih u naroĉito iskopanoj jamici. svoja jaja polaţu u gomilicama koje pokrivaju ljuspama. muţjaci bauljara imaju proširene delove tarzusa koji im sluţe za bolje i lakše prianjanje za ţenku. Pri polaganju jaja ţenke vode raĉuna o njihovoj zaštiti od neprijatelja i nepovoljnih atmosferskih prilika. dok grabljive ose ne polaţu jaja dok u svoje gnezdo ne donesu dovoljno hrane za buduće larve i tek tada polaţu jaja na prikupljenu hranu. Izbor mesta za polaganje jaja ţenke vrše na osnovu instinkta i vrlo retko greše.. termiti. ţenke GUBARA. dok druge. Najzaštićenija jaja imaju socijalni insekti – mravi. pre svbega dovoljno hrane. VILINSKI KONJICI. Npr. neke danju neke noću. Kod nekih insekata ţenke najpre pripremaju sredinu gde će poloţiti jaja. meĊutim. višekratno parenje jednog muţjaka i jedne ţenke se javlja kod TERMITA gde muţjak i ţenka ţive zajedno u istoj komorici i po 15 godina. LEPTIRI). jaje će ostati sterilno i iz njega se neće razviti nova jedinka (osim u sluĉaju nenormalne partenogeneze). MeĊutim. naprotiv. stvaraju legla uvek istog i pravilnog oblika.). Naĉin kopulacije je vrlo raznolik: neke vrste kopuliraju u vazduhu (MRAVI. .

unutrašnji klicin list . u jajnoj ljusci i koje kao krajnji rezultat ima nastanak embriona. ĉime se stvara zadebljali region (najĉešće uzduţno ovalan) koji se zove GERMITIVNA ILI KLICINA TRAKA.  prednje i srednje crevo. Od MESODERMA nastaje:  mišićni sistem  cirkulatorni organ – krv  masno tkivo  ostali delovi polnih organa Od ENDODERMA nastaje  samo srednje crevo Ubrzo po obrazovanju klicine trake na njoj se pokjavljuje UZDUŢNA ILI PRIMITIVNA BRAZDA koja nastaje uvratom (uleganjem) blastoderma. .I – 17 EMBRIONALNO RAZVIĆE (definicija. Nakon što se ćelije jako umnoţe one migriraju kroz deutoplazmu (ţumance) sve do ţumancentne opne. tok. trajanje) Embrionalno razviće je razviće koje se odvija u stadijumu jajeta tj. Ovo zadebljanje predstavlja trbušnu stranu budućeg embriona. Ćelije blastoderma u poĉetku su sve jadenake ali u odreĊenom momentu sa jedne strane jajeta dolazi do izduţivanja ćelija blastoderma. Brazda se proširuje i na taj naĉina se stvaraju dva sloja ćelija od kojih se spoljni naziva EKTODERM (spoljašnji klicin list) a unutrašnji MESODERM (srednji klicin list). Svaki deo ćelijskog jedra se okruţuje delom protoplazme i na taj naĉin se obrazuju nove ćelije. Istovremeno sa obrazovanjem uzduţne brazde ćelije koje se nalaze na prednjem i zadnjem kraju klicine trake poĉinju da se diferenciraju stvarajući tvorevine koje se izduţuju sve dok se ne spoje i formiraju treći. Proces nastanka embriona poĉinje deobom ćelijskog jedra jajne ćelije. Od EKTODERMA nastaje:  koţa sa dodacima i ţlezdama. Ćelije se umnoţavaju sve dok oko deutoplazme ne obrazuju jednoćelijski omotaĉ – BLASTODERM.  traheje.  nervni sistem i  svi neparni delovi polnih organa.ENDODERM.

Na traci se jajvljaju popreĉne brazde koje razdvajaju buduće segmente. cepajući ili progrizajući. koja jajnu ljusku napušta probijajući je. Na segmentima nastaju parni kesiĉsti izvrati – osnove budućih ekstremiteta. Kraj embrionalnog razvića podrazumeva da se u jajnoj ljusci formirala larva. Na kraju embrionalnog razvića opne se ili resorbuju ili ih larva probije pri napuštanju jajne ljuske.Istovremeno sa stvaranjem klicinih listova stvaraju se oko klicine trake zaštitne opne koje nastaju naborima i sve više se šire iznad klicine trake dok se na kraju ne spoje i potpuno ne okruţe klicinu traku formirajući dve opne: SPOLJAŠNJU (serosa) i UNUTRAŠNJU (amnion). Od opni u daljem razvoju ne stvaraju se nikakvi organi i njihova uloga je da štiti embrion od spoljašnjih uticaja. dok će trbušni zakrţljati. s tim što se kod gubara stadijum jajeta vremenski ne poklapa sa embrionalnim razvićem. Dalji tok embrionalnog razvića sastoji se u segmentaciji klicine trake. Temperatura ima veliki uticaj na trajanje embrionalnog razvića: viša povoljna temperatura ga ubrzava aniţa ga usporava. od njih će se razviti samo oni koji se nalaze na glavenim i grudnim segmentima. U spoljnoj opni kod mnogih insekata stvara se pigment. ali u jajnoj ljusci ostaje do proleća dok ne otopli. naime.     . Trajanje stadijuma jajeta odnosno embrionalnog razvića je razliĉito kod razliĉitih vrsta. Kod nekih muva ono traje nepun dan kod zlatnozelenog bauljara (Calosoma sycophanta) 3-10 dana kod svica 5-6 nedelja kod gubara 8-9 meseci . larva se u jajetu gubara potpuno formira iste jeseni u septembru.

larve se dele na: I. Proces metamorfoze kod svih insekata nema isti znaĉaj ni istu jaĉinu. tok. one NEMAJU provizorne organe a od imaga se razlikuju po veliĉini (manje su) i po nedostatku ili nepoptpuno izgraĊenim genitalnim dodacima. Na osnovu prisutnosti larvenih organa i sliĉnosti sa imagom. insekti iz ove grupe takoĊe prolaze kroz stadijume JAJE / LARVA / IMAGO ali se larva razlikuje od imaga. Dakle. ona raste. a najjednostavnija je sledeća:  larve sa grudnim nogama i dobro razvijenom glavom – ovaj tip se sreće kod Coleoptera. striţibube. kod lisnih zolja (pagusenice)  larve bez nogu koje mogu imati dobro razvijenu glavu (surlaši. insekti iz grupe Holometabola u toku razvića prolaze sledeće stadijume: JAJE / LARVA / LUTKA / IMAGO STADIJUM LARVE Ovo je stadijum koji nastaje od momenta napuštanja jajne ljuske i traje do momenta pojave adultnog oblika tj. kod nekih insekata one liĉe na svoja imaga. ali imaju i mnoge morfološke osobine imaga. ali je manja. IzmeĊu ova tri stadijuma tercijarnih larvi postoji ĉitav niz prelaza. prvenstveno beskrilnošću. ipak ni kod ove grupe insekata preobraţaj nije istog tipa ni jaĉine. dok se kod drugih potpuno razlikuju. krilima. Po obliku mogu biti veoma raznolike. komarci) ili sa zakrţljalom glavom (acefalne larve muva). SEKUNDARNE LARVE – imaju provizorne organe. Osim toga. Dakle. Kod ovih drugih larve obavezno imaju privremene larvene organe koji nakon metamorfoze i prelaska u stadijum imaga nestaju. U toku postembrionalnog razvića. trajanje) Postembrionalno razviće podrazumeva razviće insekta od momenta kada larva napusti jajnu ljusku do momenta prelaska u adultni oblik – stadijum imaga.I – 18 POSTEMBRIONALNO RAZVIĆE (definicija. Njihovo razviće je jednostavno i odvija se kroz prosto rastenje. a od njega se razlikuju samo po veliĉini i tome što su polno nezreli. III. stadijuma imaga. Metabola – grupa insekata koji u svom razviću prolaze kroz potpun preobraţaj.neĉlankovite) – gusenice Lepidoptera. . dobija krila i polono sazreva.Oni u svom posembrionalnom razviću prolaze sasvim neznatan preobraţaj ili ga uopšte ne prolaze . PRIMARNE LARVE – larve koje su sliĉne svom imagu. potkornjaci. II. Ovo razviće se odvija razliĉito kod razliĉitih vrsta insekata. pa se ova grupa deli na podgrupe:  Hemimetabola – grupa insekata koji prolaze kroz nepotpunu metamorfozu  Holometabola – grupa insekata koja u svom razviću prolazi kroz potpunu metamorfozu Kod Hemimetabola iz jajeta izlazi larva koja oblikom podseća na svog imaga. Neuroptera i Trichoptera  larve sa grudnim i trbušnim nogama (od kojih su trbušne laţne. a podrazumeva niz morfoloških promena koje dovode do stvaranja imaga. što je posledica razliĉitih sredina i uslova u kojima se razvijaju. Ove promene morfologije se nazivaju preobraţaj ili metamorfoza. Larve razliĉitih vrsta su razliĉite graĊe i imaju razliĉit naĉin ţivota. TERCIJERNE LARVE – imaju provizorne organe i potpuno se razlikuju od svojih imaga.. Na osnovu intenziteta i toka procesa metamorfoze insekti se mogu podeliti na odreĊene grupe: Ametabola . ona mora da proĊe kroz još jedan stadijum – stadijum lutke .neki insekti (primitivni insekti iz podklase Apterygota) ĉim izaĊu iz jajne ljuske odmah izgledaju kao njihov imago. polne nezrela i beskrilna.. Kod ovih vrsta nakon što larva potpuno izraste. Kod Holometabola larve koje izaĊu iz jajeta ni malo ne liĉe na svog imaga i redovno imaju specijalne larvene organe koji su privremenog karaktera. prolazeći iz stadijuma u stadijum. te posle poslednjeg presvlaĉenja prelazi u adultni oblik IMAGO. tokom razvića ovi insekti prolaze kroz sledeće stadijuma: JAJE / LARVA / IMAGO. Postoje razliĉite klasifikacije tercijarnih larvi. pipcima. kako bi prešla u adultni oblik. kao i tazliĉitog naĉina ishrane.

jer tokom procesa presvlaĉenja ona postaje troma i ne hrani se par dana pred presvlaĉenje i tokom samog presvlaĉenja. traheja i raznih koţnih ţlezda. tkom kog se dešava i da larva ugine. kada larva prestane da se hrani i kreće. ĉlankovite noge noge kod larvi su obiĉno rudimentisane imaju krila u graĊi crvnog kanala najĉešće. RAZLIKE IZMEĐU LARVE I IMAGA (prvenstveno : veliĉina. larva ponovo postaje aktivna i poĉinje da se hrani još većim intenzitetom. zbacivanje stare kutikule. stara puca i iz nje larva izlazi sa novom koţom koja je bleda (potamni za nekoloiko sati pod uticajem svetlosti) i znatno veća od stare što larvi omogućva da odjednom naglo poraste. što je posledica razliĉitog naĉina ishrane izmeĊu larve i imaga unutrašnja u graĊi trahealnog sistema. već i po boji. Tokom svog ţivota larva hranu pretvara u tkiva koja će kasnije dati razne organe imaga. Dakle. Za proces presvlaĉenja larva obiĉno bira neko skrovito mesto. Rastenje larve se odvija kroz proces koji se naziva PRESVLAĈENJE tj. Larva poĉinje sa intenzivnom ishranom od momenta kad napusti jajnu ljusku a sa porastom apetit joj se sve više pojaĉava. novi sloj kutikule. Kod nekih vrsta broj presvlaĉenja moţe da varira i da zavisi od uslova sredine. strukturi. TakoĊe. Larva sobne muve se do prelaska u lutku presvuĉe 3x. vodenog cveta 22x. pĉele 8x. beskrilnost. larva larve organizacija tela koje ţive u vodi imaju trahejalne škrge dok njihova imaga koja ţive u vazduhu imaju normalan trahealni sistem Imaginalni centri – predstavljaju tzv. već i u zameni svih onih organa koji su. Tek neposredno pred prelazak u stadijum lutke.Ishrana– glavne odlike stadijuma larve jesu da se larva hrani i raste. a nalaze se u telu tercijarne larve. dakle. Ĉim se nova kutikula formira. polna nezrelost) LARVA IMAGO koţa tanja i mekša deblja i ĉvršća uţe i duţe od imaga. Ono nastupa onda kada larve postane prevelika za svoju kutikulu (koja je kruta i ne moţe da se širi). ove ćelije se aktiviraju i poĉinju ubrzano da se dele i idferenciraju formirajući odgovarajuće organe imaga. klice odnosno osnove raznih organa imaga koji će se formirati. obliku i morfologiji. tako da se ishrana larve moţe nazvati i ţdranjem. segmenti jednolike imaju krila. larva tokom svog ţivota ima zadatak da akumulira dovoljno materija od kojih će se formirati organi imaga. npr. Larva se u toku svog ţivota presvuĉe više puta. Zato se moţe reći da sa starijim stadijumima larvenog razvića štetnost štetne vrste raste. kod nekih vrsta tokom presvalĉenja nastaje i proces redukcije starih i obrazovanja novih organa. nediferenciranih ćelija koje se nalaze na raznim mestima u telu larve (najĉešće pod koţom.Tada se ispod stare koţe luĉenjem hipodermisa formira nova koţa tj. Nakon završetka presvlaĉenja. a broj presvlaĉenja zavisi od vrste i za većinu vrsta on je konstantan. Presvlaĉenje larve se ne sastoji samo u zbacivanju stare koţe. skakavca 5x. Ovi centri su zapravi grupe embrionalnih. Zato se larveni stadijumi razlikuju ne samo po veliĉini. kao i koţa. nastali od spoljašnjeg klicinog lista (egzoderma) – zamena hitinske pokoţice prednjeg i zadnjeg creva. na mestu gde će se formirati organ imaga) i ostaju u stanju mirovanja u toku ĉitavog stadijuma larve. . IzmeĊu starog i novog sloja specijalne koţne ţlezde luĉe sekret (egzuvijalni sekret) koji pomaţe razdvajanje stare i nove kutikule. presvlaĉenje je jedan komplikovan i za larvu muĉan proces. Vreme od jednog do drugog presvlaĉenja naziva se stadijum larvenog razvića. trbušni segmenti se jasno telesni oblik graĊe razlikuju od grudnih pipci znatno kraći ili ĉak potpuno zakrţljali imago leptira ima aparat za sisanje graĊa i oblik usni aparat se jasno razlikuje : npr kod leptira ektremiteta larva ima aparat za krickanje dobro razvijene.

pri kome do razaranja larvenih organa dolazi pod dejstvom naroĉitih hemijskih materija koje se obrazuju u telu lutke. Prvi naĉin je fagocitoza i pri njemu larvene organe razaraju krvne ćelije koje se pred proces hrizalidacije jako umnoţe.  PUPA OBTECTA / pokrivena ili mumija lutka / (Lepidoptera) – ekstremiteti su privijeni uz telo i prekriveni lutkinom egzuvijom. Ovo vreme se naziva vreme sazrevanja imaga a njegova d ishrana se naziva dopunska ishrana ili dopunsko ţdranje. Postoje tri osnovna tipa lutke:  PUPA LIBERA / slobodna lutka /(Coleoptera. Kod nekih vrsta imago je polno zreo i sposoban za razmnoţavanje ĉim izaĊe iz lutke (leptiri). zrnca peska. Kod većine insekata ovaj stadijum je period mirovanja pri ĉemu je lutka poptuno bez ikakve odbrane i mogućnosti kretanja. sopstveni izmet. već se u sopstvenoj koţi pretvara u jedan od dva pomenuta oblika (libera.poĉinje istovremeno sa histolizom. Ovim stadijmom završava se proces preobraţaja larve u imago. on je mokar i mekan. lutkina kolevka) ili je smeštena na nekakvo skrovito mesto. Pissodes.) gde ĉesto grade lutkine kolevke. Hymenoptera) – odlikuje se time da su na njoj svi ekstremiteti budućeg imaga (noge.) Stadijum lutke traje razliĉito kod razliĉitih vrsta insekata. ali. . Drugi naĉin je liocitoza. usni delovi) odvojeni od tela lutke tj. kod vrsta sa ovim tipom lutke kada larva dostigne svoj krajnji stadijum. HISTOGENEZA . ona se ne presvlaĉi. dok kod drugih vrsta mora da protekne odreĊeno vreme. a tek kasnije postaje tamnomrk ili crn. obiĉno posle nekoliko dana u lutki su već formirani svi organi imaga.. Tako npr. slobodni. proces HISTOLIZE i proces HISTOGENEZE. Zato je lutka vrlo ĉesto zaštićena razliĉitim tvorevinama (kokon.STADIJUM LUTKE Lutka je treći stadijum razvića insekata koji imaju tercijernu larvu. PROCES HISTOLIZE se moţe odvijati na dva naĉina. a na njega veliki uticaj imaju spoljašnji uslovi (povoljni ga skraćuju a nepovoljni produţuju). Što se tiĉe nepokretnosti. kod potkornjaka tek nastali imago je bledoţute boje. ovo je naroĉito zastupljeno kod Diptera. u zemlji. tako da su već u poĉetnom stadijumu lutke svi organi larve pretvoreni u kašastu masu obavijenu lutkinom košuljicom. nekad i pola godine. tog trenutka leptir nije sposoban za let. Tokom procesa hstolize i histogeneze provizorni larveni organi se potpuno razgraĊuju. Ovaj sluĉaj je najĉešći kod Scolytidae. njegova krila su smeţurana i slepljena uz telo.. obtecta) Zbog ranjivosti i nepokretnosti lĉutke njihove larve se brinu o tome da one budu zaštićene tokom celog preobraţaja: za hrizalidaciju larve biraju skrovita mesta (pod korom drveća. zbog ĉega se ĉesto na lutki ne razaznaju ni konture ekstremiteta imaga. pipci. Preobraţaj u stadijumu lutke se odvija kroz dva paralelna procesa. kad imago leptira oizaĊe iz svoje košuljice. tu ima izuzetaka kod nekih Diptera. Histoliza i histogeneza se završavaju veoma brzo . ubrzo.  PUPA COARCTATA / buretasta lutka. Tachina itd. on se osuši i oĉvrsnea krila mu se razapnu pumpanjem vazduha u traheje nervature krila i on postaje sposoban za let. Npr. Neuroptera.. Proces obiĉno poĉinje poslednjim presvlaĉenjem larve i prelaskom u lutku. I kod većine drugih insekata tek nastali imago se razlikuje od starog. Hylobius. kućice puţeva. U ovom drugom sluĉaju larva bira mesto neposredno pred prelaz u stadijum lutke tj. Procesom histolize se tkiva i organi larve razaraju a procesom histogeneze se formiraju organi imaga. STADIJUM IMAGA Nakon isteka vremena lutkinog mirovanja njena košuljica (egzuvijum) puca i kroz formirani otvor izlazi imago – potpuno formirani insekt.. Novi imago se razlikuje od starog. ĉetine. Lepidoptera i Trichoptera. mnoge larve oko sebe izgraĊuju skloništa od raznih materijala (iverje. Kod nekih insekata (mravi i drugi opnokrilci) histoliza se dešava i fagocitozom i liocitozom istovremeno. ali je pokretljivost njihovih lutki vrlo ograniĉena i daleko izostaje za pokretljivošću larve. puparium / (Diptera) – predstavlja slobodnu ili pokrivenu lutku koja je obavijena kokonom nastalim od poslednje larvine košuljice.. Organi imaga nastaju iz imaginalnih centara ĉije se ćelije intenzivno dele koristeći kao gradivni materijal za svoje razmnoţavanje kašastu masu bastalu histolizom larvenih organa. Histoliza poĉinje zapravo pred samo poslednje presvlaĉenje larve. pod kamenjem. pred HRIZALIDACIJU.

te je stoga i vreme trajanja ţivota imaga razliĉito od vrste do vrste. Insekti koji lete roje se u manjim ili većim oblacima. neki imaju krila samo u vreme rojenja. Pojedini stadijumi razvića. 3 pa i 4 godine. Od spoljašnjih faktora na trajanje razvića utiĉu: TEMPERATURA SREDINE jer su insekti poikilotermne ţivotinje. u razmnoţavanju. posle ĉega obiĉno uginu. tvrdokrilaca i dvokrilaca nekoliko dana do dve nedelje Kod nekih vrsta koje sporo polno sazrevaju (Pissodes) moţe da traje i celu letnju sezonu Na poĉetak rojenja jako utiĉu vremenski faktori. Pissodes. tj. razumljivo je da će niţa temperatura sredine produţiti period razvića a viša (ukoliko ne prelazi u ekstrem) skratiti isti period. već da u tome znaĉajnu ulogu ima i povoljna vlaţnost vazduha Povoljnost ishrane (dovoljne koliĉine odgovarajuće vrste hrane) Svetlost . kod vrsta koje ne lete rojenje se odvija njihovom masovnom pojavom na zemlji ili na biljkama. TRAJANJE ĈITAVOG RAZVIĆA Ako se posmatra razviće svih sadijuma zajedno. telesna temperatura im zavisi od temperature sredine u kojoj se nalaze. a odbacuju ih odmah nakon kopulacije (mravi. naravno. potkornjaci. Calosoma.avgusta Gundelj u maju Mrazovci od oktobra do decembra Vrste koje imaju višestruku generaciju roje se više puta godišnje: Borova lisna zolja 2x (april i jul) Neki potkornjaci 3x (april.ROJENJE IMAGA Vreme kada se insekti javljaju obiĉno u masama radi parenja naziva se vreme rojenja. Ovo naroĉito vaţi za one štetne vrse ĉije rojenje pada u rano proleće.. postoje vrste ĉije razviće traje manje od godinu dana. Postoje i vrste ĉije razviće traje više od godine – 2. Vodeni cvet – imago ţivi svega nekoliko sati . tek toliko da se polovi spare i ţenka poloţi jaja Muţjaci leptira Psycha apiformis ţive svega 32 minuta Za većinu insekata ţivot imaga iznosi od nekoliko dana do tri nedelje. TRAJANJE ŢIVOTA IMAGA Funkcija imaga je pre svega u produţetku vrste tj. Sa sruge strane. kod razliĉitih vrsta traju razliĉito. pri ĉemu najĉešće ukupno razviće se odvije u dve kalendarske godine. VLAŢNOST – utvrĊeno je da za brţe razvićwe insekata nije dovoljan samo odgovarajuća temperatura sredine. kišno vreme moţe da odgodi poĉetak rojenja a toplo povoljno vreme da ga preurani. Postoje i vrste ĉija imaga ţive i više godina tokom kojih više puta kopuliraju – imaga Hylobius. Imaga vrsta koje prezimljavaju ţive znatno duţe – nekoliko meseci . Razne vrste insekata roje se u razliĉito vreme godine: Neki potkornjaci u rano proleće Gubar jula . od jajeta do polno zrelog imaga. ali je kod većine ukupno vreme oko 12 meseci. Nepogodno.. termiti). Kako je za celokupno razviće jednog insekta odreĊene vrste potrebna jedna odreĊena koliĉina toplote. Najduţi ţivot imaju ţenke socijalnih vrstea – matica domaće pĉele ţivi do 5 godina. mravlja matica do 12 godina a matica termita i do 15 godina. neke vrste imaju sposobnost leta samo u vreme rojenja (Hylobius). Tu funkciju imaga razliĉitih vrsta obave za razliĉito vreme. jun i septembar) Trajanje rojenja imaga je takoĊe razliĉito kod razliĉitih vrsta: Kod vodenih cvetova rojenje traje svega nekoliko sati Kod većine leptira. moţe se uoĉiti da kod većine vrsta ukupan razvoj traje 12 meseci.

Za njih se kaţe da imaju višestruku generaciju godišnje (dvostruku. Postoje i vrste kod kojih generacija traje više od jedne godine. to je vremeod jajeta do jajeta. kao i stadijumi u kojima je ona štetna. Najjednostavnije se pravi kalendar razvića za štetne leptire jer su njihove generacije vremenski jasno odvojene. Ovaj produţetak moţe da bude znatan i da iznosi 2 do 8 puta više od uobiĉajenog vremena razvića. MeĊutim. do danas poznatu. naroĉito ne za one ĉija imaga dugo ţive. pa broj kalendarskih godina moţe da se izraĉuna preko formule: X+1 I-19 KALENDAR RAZVIĆA I BIOLOŠKA FORMULA (definicija.) Dvostruka generacija – Diprion pini Neke lisne vaši imaju pod povoljnim uslovima i 14-tostruku generaciju Kod vrsta koje imaju jednogodišnju generaciju. razviće se normalno daje odvija bez ikakvih posledica po ţivotinju koja ju je preţivela. to je vreme koje protekne od momenta polaganja jaja pa do trenutka kada insekt koji je izašao iz tog jajeta ne postane polno zreo i poĉne sa razmnoţavanjem. Kraće reĉeno. Najduţu... pa se za njih kaţe da imaju višegodišnju generaciju. Najĉešći sluĉaj je da razvoj insekta traje 12 meseci i za takve insekte se kaţe da imaju prostu ili jednogodišnju generaciju. Drugim reĉima. odnosno u onim stadijumima kada je insekt najzaštićeniji. TakoĊe. GENERACIJA Pod generacijom se podrazumeva vreme koje je potrebno nekom insektu da izvede potpun ciklus razvića. Isti je sluĉaj i kod vrsta sa višegodišnjom generacijom . GUBAR – njegova ţenka krajem jula polaţe jaja iz kojih se polno zrele ţivotinje javljaju krajem jula naredne godine. Latenca moţe da nastupi u bilo kom stadijumu razvića insekta. već se proteţe na dve kalendarske godine. gde se po mesecima prikazuje sta nje razvoja štetoĉine. trajanje generacije se ne poklapa sakalendarskom godinom. koje dugo polaţu jaja i vrste kod kojih se sestrinske generacije ukrštaju (potkornjaci). trajanju pojedinih stadijuma i o tome kada štetoĉina pravi najveću štetu. Ovakav kalendar sadrţi podatke o trajanju generacije. primeri) Kalendar razvića predstavlja šematski prikaz razvojnih generacija neke vrste u obliku pregledne tabele. ovakve kalendare nije moguće napraviti za sve insekte. postoje insekti kod kojih generacija traje manje od 12 meseci. ĉetvorostruku itd. u kojim se stadijumima u raznim mesecima godine štetoĉina nalazi. Najĉešće se dogaĊa u stadijumu lutke i jajeta.LATENCA ili DIJAPAUZA Latenca predstavlja usporavanje u razviću neke vrste odnosno privremeni prekid u razviću neke vrste koji nastaje iz. trostruku. Nakon što latenca proĊe. za sad. Latenca moţe da naastupi kod svih ili kod jednog dela individua iste generacije. nepoznatih razloga i usled koga se produţava normalni period razvića.Višegodišnja generacija moţe biti: Dvogodišnja – 24 meseca za ĉitavo razviće Trogodišnju – 36 meseci Ĉetvorogodišnju – 48 meseci . generaciju ima severnoameriĉki cvrĉak Cicada septemdecim i ona iznosi 17 godina. . jer brzo pruţa potrebne informacije na osnovu kojih se mogu donositi odluke o merama borbe. Kalendar razvića je stoga vrlo koristan u praktiĉnom radu.

U biloškoj formuli meseci se oznaĉavaju arapskim brojevima tako da 1 oznaĉava januar. Brojevi od 1 do 9 ne odvajaju se nikakvim znacima.) Npr. U upotrebi je i podela meseca na nedelje. U brojiocu ove formule nalaze se po mesecima izneti stadijumi jajeta i larve. Izmislio ju je nemaĉki entomolog Rhumbler.4 oznaĉavaju nedelje meseca. PRIMER: bioformula borove veštice (Sphinx pinastri)= -89 10.5+67 Ovo znaĉi da ovaj insekt prezimljava u stadijumu lutke od oktobra do maja. To je stoga što razviće zavisi i od uslova sredine (pored osobina vrste) odnosno od temperature sredine. Ona u vrlo saţetoj formi prikazuje iste podatke kao i kalendar razvića. 6a znaĉi prva dekada juna a 5m znaĉi druga dekada maja. 3 mart itd. Svaki mesec podeljen je na dekade a njihove oznake su: a– prva trećina meseca (anterior) m – druga trećina meseca (medius) p – poslednja trećina u mesecu (posterior) Ova slova stavljaju se kao eksponenti odgovarajućeg meseca. 2 februar. 1931.12. već se jednostavno reĊaju.12. Limantria dispar godina I II 1930. a ako piše 712. ako u formuli piše 7. to znaĉi od jula do januara. onda se vreme jajeta ne unosi u formulu.2.11. Npr. u kom mesecu se koji stadijum nalazi. On ĉak ne mora da se podudara ni za svaku godinu u odreĊenom podruĉju areala. ali je praktiĉnija od kalendara zato što se iz nje gotovo trenutno mogu dobiti informacije o trajanju i broju generacija. Napravljen kalendar ne mora da vaţi za sve krajeve areala odreĊenog insekta. a njihove oznake se stavljaju u eksponent odgovarajućeg meseca. odvajaju taĉkama (. . to znaĉi od jula do decembra.Pri izradi kalendara razvića koriste se taĉno utvrĊeni simboli: jaje larva larva u kokonu lutka + imago Imago koji polaţe jaja Da bi se u kalendarima vremenski što taĉnije predstavili pojedini stadijumi štetoĉine svaki mesec je podeljen na tri dekade (po 10 dana).).3. III IV V VI VII VIII IX X XI XII Biološka formula (vita formula) se koristi za šematski prikaz bionomije štetnih insekata. Stadijum jajeta je od stadijuma larve razdvojen crticom (-) a stadijum lutke od stadijuma imaga krstićem (+). gde se brojevima 1. dok se brojevi 10. a u imeniocu stadijumi lutke i imaga. Zarez u formuli oznaĉava prezimljavanje (.12. februara. Osnova biloške formule izgleda ovako: Vreme jajeta – vreme larve Vreme lutke + vreme imaga Ako se vreme jajeta poklapa sa vremenom imaga. vlaţnosti vazduha itd. kad je insekt štetan itd.

što bi zapravo bilo potomstvo samo jedne ţenke u toku 2 godine. da bi u junu prešla u stadijum lutke a u julu u stadijum imaga. konstantan normalan broj individua razliĉitih vrsta neobiĉna. ako se uzme još jedna godina razmnoţavanja i neka se iz ovih jaja izlegne samo trećina. kada pravi kokon u kome ostaje u trećoj i ĉetvrtoj nedelji maja. U šumskoj zajednici. Ako se uzme u obzir teţnja svih vrsta organizama da se neograniĉeno razmnoţavaju. jer ove vrste nemaju stadjum lutke. Uzrok tome je to što u šumskohj zajednici postoji niz faktora koji uĉestvuju u redukciji potomstva ĉlanova zajednice koji imaju veliku energiju razmnoţavanja. julu pojavljuje imago. uopšte. 5a + 5m 8 > I – 20 MASOVNO RAZMNOŢAVANJE INSEKATA (uzroci. PRIMER: rovac= 6m 7m . ali se ona odvija po odreĊenim zakonitostima.8. -8. ovakve brojke su nerealne zato što postoji ĉitav niz faktora koji redukuju broj potomstva te iste ţenke.3) 7+78 3+4 ( ) Znak > znaĉi da imago posle polaganja jaja ţivi još neodreĊeno vreme. ukoliko bi se iz ovih jaja izleglo svega jedna trećina ♀ od svaka će poloţiti 600 jaja (dakle 120 000 jaja ukupno). u avgustu se javlja larva koja prezimljava i provede celu narednu godinu u stadijumu larve. Broj individua odreĊene vrste zavisi od same šumske zajednice / od tipa zajednice. PRIMER: Thaumatopoea pytiocampa = Velikim zagradama u jednom delu biološke formule se oznaĉavajunaredne generacije u toj istoj godini: PRIMER: Diprion pini = 4-56(7) 78 . A. mesec u kome to ĉine stavlja se u zagrade ( ). 4 5+67 Ovo znaĉi da je ovaj leptir u stadijumu jajeta provede jun i jul.10(10. primer) ♂♀ Masovno razmnoţavanje ili kalamite predstavlja enormno uvećanje populacije odreĊene vrste. Kod vrsta koje imaju nepotpun preobraţaj u formulu ne ulazi razlomaĉka crta. a period kada je insekt štetan štampa se u formuli masnim slovima (boldovanim). u stabilnoj zajednici potomstvo jednog para gubara normalno iznosi jedan par . ptice. vrste gradacija. PRIMER: Limantria dispar (gubar) ♀ gubara poloţi 600 jaja u hrastovoj šumi. Ova pojava samo na izgled deluje sluĉajna. ti faktori mogu biti biotiĉke prirode (paraziti./ Pod normalnim uslovima na jedinici površine neke šume ţivi odreĊeni NORMALAN broj razliĉitih vrsta biljaka i ţivotinja.Ako se u formuli pojavi veliko slovo A (annus) to znaĉi da neki stadijum razvoja traje ĉitavu godinu. prezimi jednom i ţivi do maja sledeće godine. biocenozi. onda je ĉinjenica da u odreĊenoj biocenozi postoji odreĊeni. PRIMER: bioformula Zeuzera pyrina= -8. da bi u maju treće godine prešla u stadijum lutke iz koje se u junu. naredne godine će se javiti 24 000 000 leptira. meĊutim. gusenica ovog leptira javlja se u avgustu. 5 (5)34 6+7 Dakle. gljive) ili abiotiĉke prirode (nepovoljni uslovi sredine). . Kod vrsta koje grade kokon. pored drveća ţivi i veliki broj drugih boljaka i ţivotinja. tok. korisni insekti. pri normalnim prilikama ne javlja se enormni broj individua iste vrste jer veliki broj potomstva vrste propada pod dejstvom tzv redukujućih faktora. Ovaj brooj je razliĉit u zavisnosti od vrste organizma. starosti zajednice. od geografske širine na kojoj se ona nalazi itd.6p.

pre svega od koliĉine dostupne hrane i mogućnosti za polaganje jaja. Kao što je reĉeno. preko najviše taĉke prenamnoţenja (maksimuma) pa do njegovog prekida. striţibube. kada je populacija u normalnom broju. ĉovek – ĉesto moţe da izazove gradaciju jer svojim nasilnim delovanjem u prirodi remeti biocenotiĉku ravnoteţu (takoĊe. ovi faktori mogu biti biotiĉki ili abiotiĉki i sve dok oni postoje nema opasnosti od masovnog razmnoţavanja štetnih insekata. NASTANAK KALAMITETA Ako iz bilo kog razloga iz biocenoze izostane neki od faktora koji odrţavaju biocenotiĉku . u pojavi kalamiteta postoji odreĊena postupnost zbog ĉega se prenamnoţenje insekata naziva još i GRADACIJA. uslovi za razvoj njihovih neprijatelja nisu toliko povoljni) Kalamitet se samo prividno iznenada pojavljuje. Nestanak regulacionih faktora moţe da ima razne uzroke: vremenski uticaji – npr. Stanje štetoĉine izmeĊu dve gradacije. Gradacija neke štetoĉine razvija se u toku više godina postupno. naziva se LATENCA. od poĉetka povećanja broja individua jedne vrste. do latence .Faktori koji uĉestvuju u redukciji potomstva vrsta sa velikom energijom razmnoţavanja odrţavaju tzv. organsku odnosno biocenotičku ravnotežu u zajednici. Obijm poremećaja zavisi od vrste i vremena nestanka regulatornih faktora. kao i od jaĉine razmnoţavanja i mogućnosti širenja štetne vrste. i šumska gazdinstva u kojima se gaje monokulture predstavljaju izvanredne uslove za pojavu kalamiteta jer na jednom mestu postoji obilje hrane za specijalizovanu vrstu štetoĉine. dolazi do poremećaja u zajednici. Zapravo. prolazeći kroz više stadijuma. vetroloma ili pri masovnom oboljneju drveća usled golobrsta ili gljivica. a najĉešće kroz dva: PROGRADACIJA (PROGRESIJA) – porast populacije štetoĉine do maksimuma RETROGRADACIJA (REGRESIJA) – opadanje brojnosti populacije do minimuma tj. abnormalne temperature mogu da pogoduju štetoĉini a da budu štetne za njihove neprijatelje iznenada nastali povoljni uslovi ishrane i razmnoţavanja – npr. insekti se pojavljuju kao sekundarne štetoĉine u prenamnoţenju (kalamitet) i to najĉešće (za navedene uslove) potkornjaci. dok sa druge strane. Pod gradacijom se podrazumeva ĉitava pojava prenamnoţenja.Energija razmnoţavanja štetnih insekata dobija pun zamah i broj individua ove vrste sposobnih za razmnoţavanje naglo raste. posle sbegoloma.

najĉešće posle višegodišnje latence. primer su leptiri roda Vanesa) Polimorfizam je pojava da se individue iste vrste javljaju u više morfološki razliĉitih oblika. od koga se brzo u koncentriĉnim krugovima širi. koja se bavi prouĉavanjem kretanja brojnosti populacija ţivih organizama u ţivotnim zajednicama. U ovim sluĉajevima se govori o ’’periodu štetoĉine’’ i tada se kalamiteti javljaju ĉak i na mestima gde se štetoĉina inaĉe retko sreće. ţenke ne) o striţibube – muţjaci imaju kratko telo i duţe pipke o štitaši – muţjaci imaju normalnu morfologiju insekata. Dimorfizam moţe biti: SEKSUALNI (POLNI) pojava da se individue muškog i ţenskog pola razlikuju ne samo po polnim već i po drugim karakteristikama. ţenke izgledaju kao skramice zalepljene za neku biljku. a najpoznatiji takvi sluĉajevi jesu duga i masovna putovanja skakavca ĉija jata za kratko vreme uništavaju sve što im sew naĊe na putu a biljnog je porekla. ALOHTON – nastaje usled masovnog unošenja / ulaska insekata sa strane. I – 21 DIMORIZAM I POLIMORFIZAM Dimorfizamje pojave da se individue jedne vrste javljaju u dva razliĉita oblika. koji se naziva ŢARIŠTE. nemaju ni oĉi ni noge. Ovim putovanjima je sklon i leptir glogovac. uzorci pojave gradacije nekog insekta još nisu potpuno razjašnjeni.Gradacija obiĉno poĉinje na nekom ograniĉenom prostoru. ali se pretpostavlja da je osnovni uzrok unutrašnji nagon i teţnja insekata za rasoprostiranjem vrste. Polimorfizam moţe biti: SOCIJALNI – oblik individue zavisi od funkcje koju u zajednici obavlja (primeri pĉela – razlika u morfologiji matice. trutova i radilica) ALTERNIRAJUĆI (CIKLIĈNI) – karakteristiĉan za biljne vaši koje mogu imati i do 15 generacija godišnje koje se sve meĊusobno razlikuju FAKULTATIVNI (SLUĈAJNI) primećen kod gnjurca. imaju samo sisaljku i jedina funkcija je im je proizvodnja jaja: o gundelj – ţenke imaju jaĉe razcijene pipke o gubar – razlika u boji krila i veliĉini trbuha (ţenke imaju deblji trbuh i svetlija krila) SEZONSKI DIMORFIZAM – pojava da se prolećne i jesenje formen insekata razlikuju (razlika izmeĊu dve generacije. Za neke štetoĉine je utvrĊeno da ţarišta njihovih kalamiteta nastaju uvek na istim mestima – lokalitetima koji imaju predispoziciju za to. Prema poreklu kalamitet moţe biti: AUTOHTON – nastaje na mestu na kome je došlo do poremećaja ravnoteţe i ovakav tip kalamiteta je najĉešći. a zapaţeni su i kod nekih potkornjakanone i još nekih vrsta. Uzrok ovih preleta nije još uvek poznat. PRIMER: o jelenak (muţjaci imaju7 izraţene mandibule. Razlog za ovo još uvek nije poznat. . Prouĉavanjem uzroka kalamiteta se bavi posebna nauka koja se zove GRADOLOGIJA. gde je potomstvo jednog para meĊusobno razliĉito. tada obiĉno govorimo o preletu insekata. Kalamiteti neikih štetoĉina se javljaju istovremeno na više mesta koja su meĊusobno udaljena. Uopšte. kao što nije poznat ni uzrok predispozicije nekog lokaliteta da bude ţarište gradacije.

Pored ovih otrovnih supstanci. što manjeg remećenja biocenotiĉke ravnoteţe. najĉešće metode: SAKUPLJANJE. II DIREKTNE MERE (represivne) Svode se na direktno uništavanje štetne vrste kada se ona prenamnoţi i tako ugrozi šumu ili zelenu površinu. što manjeg zagaĊivanja ţivotne sredine. kod ove grupe mera akcenat je na primeni bioloških i preventivnih mera. pravilno okopavanje.1 MERE SUZBIJANJA ŠTETOĈINA ZELENIH POVRŠINA Borba protiv štetoĉina svodi se na primenu dve grupe mera: I PREVENTIVNE MERE (mere preoohrane) – imaju za cilj spreĉavanje prenamnoţavanja štetnih insekata putem podizanja zdravih i otpornih biljaka. zalivanje – pravilna nega biljaka Pravilan izbor vrsta koje će se naći na zelenoj površini (birati otporne vrste koje su adaptirane na date uslove sredine) Podizanje mešovitih šuma radi stabilnosti odnosno. BUBOLOVKE B) biološke mere za uništavanje insekata koriste njihove prirodne neprijatelje iz ţivotinjskog i biljnog carstva. uklanjanje napadnutih biljnih individua koje predstavljaju izvor zaraze . C) hemijske mere predstavljaju najrepresivniju grupu mera koje podrazumevaju upotrebu hemijskih materija protiv štetnih insekata. MAMCI. sve je ĉešća upotreba ATRAKTANATA (feromoni). blagovremene prorede i kresanje donjih grana. u ovu grupu mera spadaju: Proizvodnja zdravog i kvalitetnog sadnog materijala Pravilna sadnja – dovoljno velike sadne jame. ako se primene u pravo vreme i na pravi naĉin daju odliĉne rezultate. podizanje heterogenih zelenih površina (sa više razliĉitih vrsta) Mere nege koje obuhvataju sanitarne seĉe. inhibitora hormona i sl. Integralne mere se odnose na integralnu ili integrisanu zaštitu bilja i podrazumevaju primenu svih raspoloţivih mera borbe u cilju spreĉavanja nastajanja šteta od strane insekata. prepreke širenju pošara) – stabla oslabljena poţarom su laka meta za napade sekundarnih štetoĉina Karantinske mere – spreĉavaju prenošenje štetoĉina sa jednog mesta na drugo u okviru jedne zemlje ili iz jedne zemlje u drugu ili sa kontinenta na kontinent Predsetveno tretiranje – tretiranje semena. PREPREKE. prenose na lokalitete gde su potrebni (šlepuju) introdukuju ili masovno proizvode u biofabrikama. postavljanje prepreka ili hvatanje specijalnim napravama. U ove mere spadaju: A) fiziĉko mehaniĉke mere svode se na upotrebu sile kako bi se uništili insekti. .II . pri tom se korisni organizmi štite kroz zaštitu staništa. sadnica i zemljišta u kome se vrši sadnja. insekatskih hormona. i to razliĉitih otrovnih materija – sredstava za uništavanje štetoĉina koja se zajedniĉkim imenom nazivaju PESTICIDI. uklanjanje poseĉenog materijala koji predstavlja izvor zaraze Protivpoţarne mere (pruge. dakle – koriste ţiva bića. ĉemu prethodi sakupljanje insekata.

naprave lutkina gnezda. II . koje su iskopane u okviru rova i napunjene neĉim da bi se insekti tu udavili. Tako je i kod glogovca.  IMAGA – Npr. koristi kada se rasadnik nalazi u blizini šume. Mogu se sakupljati i u letnjim guseniĉnim gnezdima npr. tako da se sakupljaju:  JAJA – kod onih kod kojih ♀ polaţe jaja u jajnim leglima na lako dostupnim mestima. a na stablo dolaze i ♂ zbog ♀. Njena imaga u krvi imaju kantaridin i tu krv mogu lako da ispuštaju na zglobovima zadnjih nogu i taj miris privlaĉi sva ostala imaga da zajedno brste.PREPREKE. To se ĉesto radi kod gubara u ranim jutarnjim ĉasovima.3 PREPREKE predstavljaju vid mehaniĉkih mera borbe kojima se insekti fiziĉki spreĉavaju da dospeju do biljaka koje mogu ugroziti. Imaga se mogu sakupljati i pojedinaĉno npr.II . Ovako se lako hvataju smrĉini surlaši i grĉice. ĉije gusenice ţive zajedno dok se ne razviju i brste.. Na ovaj naĉin se uništavaju i jaja kukaviĉje suze. Onda se u ranim jutarnjim ĉasovima razapinje platno. ĉije su larve ogromne. Zatim u zimskim guseniĉnim gnezdima. Jaja se jednostavno zgule sa kore i spale se.SAKUPLJANJE. bube listare. Vrste fiziĉko mehaniĉkih mera koje se primenjuju su: . . Gubar polaţe jaja od osnove stabla do prsne visine. Mogu da se sakupljaju i imaga španske bube. a one se postavljaju tako da insekti ne mogu da ih proĊu.  LARVE – One se mogu sakupljati iz zemlje kao kod gundelja. kod velike hrastove striţibube.2 FIZIĈKO –MEHANIĈKE MERE BORBE (definicija.). nakon ĉega se uništavaju. kada je t niţa i oni ne mogu da lete. grĉica i rovca. jasen. lako su uoĉljiva i zlatno ţute su boje. .  LEPLJIVI POJASEVI – Na prsnoj visini stabla se skida mrtav deo kore i taj deo se premaţe guseniĉjim lepkom. . znaĉaj) Ovaj vid borbe podrazumeva upotrebu mehaniĉke i fiziĉke sile za uništavanje insekata. Kada se prenamnoţi gusenice se skupe na 1 mesto i preĊu u lutke.  LUTKE – Ovaj metod se primenjuje kod gubara. upletu lišće na grani i tu se smeste. To se postiţe postavljanjem razliĉitih prepreka (barijera). jedinog dnevnog leptira koji je štetan. ♀ mrazovca koje ne mogu da lete.MAMCI. Neka imaga mogu da se sakupljaju i metodom stresanja. Oleaceae (maslina.  LEPLJIVE LETVE – Ova metoda se npr. pa ih je sve lako uhvatiti. kod gubara ♀ ima krila. . Dobar je metod za hvatanje insekata koji bauljaju. On dugo ostavlja lepljivu površinu (najmanje 1 sezonu) i na taj naĉin se hvataju insekti koji gmiţu po stablu npr. a ne lete npr. trese se drvo i sakupljaju se imaga. Neke ţive i u kolonijama kao npr. kod nekih leptira npr. Ovaj metod treba više koristiti. ţutotrbe. drvo se protrese.BUBOLOVKE SAKUPLJANJE INSEKATA Sakupljaju se insekti u razliĉitim stadijumima. kada se ispod drveta postavi platno. a imaga padaju na platno. a nalazi se na stablima tokom juna i to na onima koja sunce obasjava na zalasku.  ZAŠTITNI JARKOVI (ROVOVI) – Kopaju se oko rasadnika (30 x 30 cm). polako se hrane i do zime se umotaju u vlakna i list se savije i otpada i tako prezimljavaju. koja polaţe jaja oko granĉica u vidu srebrnog prstena i ţutotrbe. Insekti ulaze u rov i šetaju po njemu dok ne nalete na rupe. Njene gusenice se razviju u toku leta. a deo koji viri iz zemlje se premaţe guseniĉjim lepkom. obiĉna borova zolja i ţuta borova zolja. ĉija su jaja na listu i zlatno ţute su boje. koja ima i veliku larvu i velikog imaga. Da bi to moglo da se uradi insekti moraju prvo da se sakupe (uhvate). koja povezuje lišće i ţive zajedno. koja napada fam. pa mora da se spreĉi ulazak šumskih insekata u rasadnik. ĉije gusenice u toku leta prave na lišćarima gnezda u vidu pauĉine. ligustrum. surlaši.. vrste mera. Zato se oko rasadnika postavljaju letve. kod dudovca. ali ne moţe da leti nego se penje uz stablo i lako moţe da se uhvati.

Pomoću ovih zamki sakupljamo insekte za istraţivanje faune. MAMCI  OTROVNI MAMCI (o njima opširno u 5. Npr.  MALEZOVA KLOPKA – Izgleda kao šator. ako ozraĉeni ♂ obada oplodi ♀ potomstvo će biti sterilno . a ako je u velikim ubitaĉno.  MAMCI ZA PREZIMLJAVANJE – U rasadniku pronalazimo mesto gde bi rovci najradije prezimili i na tom mestu kopamo rupu 1m x 1m x 1m i punimo je nepregorelim stajskim đubrivom. Od sargije ili talasastog kartona moţe takoĊe da se nadravi mamac za prezimljavanje. Postavljaju se baklje. Koristi se za umetniĉke slike i razne predmete.  VODENOM PAROM I TOPLOM VODOM – Koristi se u staklarama za uništavanje zemljišnih insekata odnosno sterilizaciju zemljišta. lovni panjevi i lovna stabla. Ovo je dobar metod naroĉito kod jabuka u borbi protiv crva.  ELEKTRICITETA – Elektriĉna struja se pusti kroz drvo i svi insekti će uginuti. On se iseĉe.  VATRE – Fam.. kao i borovog ĉetnika. sovica i rovca. Tu spadaju lovne motke. koje su jako štetne). Isto za rovca.. Svaka ima otvore na oba kraja sa poklopcima koji se otvaraju samo ka unutra. koji misle da će tu skupiti nektar. savije oko stabla i veţe kanapom.BUBOLOVKE To su priliĉno jednostavne zamke za hvatanje buba. Uništavaju se noćni leptiri (sovice i veštice. Kada se insekti sakupe na bilo koji od ovih naĉina oni se fiziĉki uništavaju pomoću:  SVETLOSTI – Na taj naĉin sakupljamo i uništavamo one insekte koje privlaĉi svetlost (svetlosne zamke). Pyralideae (plamiĉci) jako privlaĉi vatra.  MAMCI ZA RAZMNOŢAVANJE – Postavljaju se da bi insekti tu ostavili potomstvo.  MAMCI ZA ISHRANU – To je na primer hrana koju insekti rado jedu. u krošnje. U toku zime kada je jako hladno (rovci podnose t do 0 oC) krampom iskopamo Ċubrivo. prlje se i ginu. ali je tu opasnost od poţara velika. Ima centralni zid i nema boĉne strane. crn je i insekti ga ne vide. Rusi su na ovaj naĉin rešili problem belokrilih vaši u staklarama. koji se tu skupljaju. Insekti se sakupljaju oko reflektora. Kada insekt jednom uĊe unutra više ne moţe da izaĊe.. Tako da na primer ţiţka u pasulju. Posle se zemljište osuši i spremno je za upotrebu.  NAVODNJAVANJA (PLAVLJENJA) – Navodi se voda na neko mesto 10-15 dana i svi insekti će se podaviti. o kojih se ovi zadnji danas najĉešće koriste. Tu se nalazi sabirna boca sa alkoholom. a zatim unište. Insekti idu po zemlji nailaze na letvu i neće da se penju uz nju nego hoće da je zaobiĊu i pri tome upadaju u konzerve. Insekt uleće. pitanju) Primenjuju se da bi se na jednom mestu uhvatio što veći broj insekata.  ŢUTE KLOPKE – Ove klopke su jarko ţute boje i zbog toga privlaĉe insekte.  BARBEROVE KLOPKE – Prave se od konzervi koje su ukopane u zemlju i povezane letvama na površini zemlje. a u zimu skidamo karton i uništavamo insekte. Prave se od ţutih kartona koji su isprskani lepkom i kaĉe se npr. a zatim uništio. U jesen insekti se tu zavlaĉe da prezime.  INFRACRVENIH ZRAKA – isto kao prethodna metoda  RADIOAKTIVNO ZRAĈENJE – Ako je u malim koliĉinama deluje mutageno. ako se primeni na izolovanim površinama ostrva mogu se skroz likvidirati.. koja ih omami i uguši i oni padaju dole.  ULTRAZVUKA (ZVUKA) – po principu mikrotalasne pećnice. Ovi mamci su idealni za zemljišne insekte. udara u centralni zid i instiktivno leti na gore. pirinĉu. Ovaj metod se najviše primenjuje u rasadnicima u borbi protiv ţiĉanih crva. Koristi se za hvatanje rovca. Postoji više tipova:  CEVĈICE – ubacuju se u kanale u zemlji. Za insekte su potrebne veće doze nego za ĉoveka. a po potrebi mogu se dodati i otrovi i to utrobni. Manja koliĉina obiĉno izaziva sterilitet. rovci se smrznu. Postoje brojni recepti za pripremu ovakvih mamaca. U toku jeseni stajnjak prevri i u toku zime je tu toplo i idealno za rovce. koji je od dralona. Zatrpamo rupu i obeleţimo mesto. Insekti naleću na vatru. a Ċubrivo moţe da se koristi..  VISOKE TEMPERATURE – Insekti mogu da preţive temperature do 49-50 oC. drvenim figurama uništavamo tako što sve ubacimo u rernu i zagrejemo je iznad 50 oC na 30 minuta. Ovo je najznaĉajniji metod borbe protiv sipaca: potkornjaka i drvenara. jer se na ovaj naĉin lako skupe na jednom mestu.

kukaviĉja suza (Malacosoma neustria) polaţe jaja oko granĉice u vidu srebrnastog prstena ţutotrba (Euproctis chrysorrhoea) polaţe jaja na listu iprekriva ih ţutim dlaĉicama sa stomaka SAKUPLJANJE LARVI je naroĉito korisno u rasadnicima. lako su vidljiva jer ih ţenka pokriva ţutim dlaĉicama. spaljivanjem. ţenke gubara koje ne lete. na vidnim i lako dostupnim mestima.. Koristi se metoda stresanja – stavi se platno ispod krošnje drveta. rovac ( ) itd. SAKUPLJANJE IMAGA podrazumeva sakupljanje pojedinaĉnih imaga kod vrsta koje imaju krupna imaga (npr. borovog litijaša i glogovca koji grade „zimska guseniĉna gnezda“ u kojima prezimljavaju. SAKUPLJANJE LUTAKA .4 SAKUPLJANJE INSEKATA ZA MEHANIĈKO UNIŠTAVANJE (primeri. (kod gubara i španske bube ovo se radi u ranim jutarnjim ĉasovima). drvo se protrese i u platno sakupe imaga koja padnu sa drveta. Protiv vrsta koje ??????? u šumskoj stelji. Pri obradi zemljišta treba sakupljati larve štetnih insekata koji ţive u zemlji.).II .. dudovac – listovi povezani pauĉinom). velika hrastova striţibuba. sovice). . Gnezda se mogu odsecati i spaljivati zajedno sa gusenicama.lutkina gnezda se sakupljaju kod gubara kod koga se gusenice sakupe na jedno mesto – obiĉno u upletenom lišću na grani – i tu prelaze u lutke. gundelj ( ). a uništavanje se vrši gnjeĉenjem. utapanjem. npr. MeĊu leptirima sakupljaju se gusenice ţutotrbe. stelja se sakupi na jedno mesto. Postoje i ’letnja guseniĉna gnezda’ (npr. Na ovaj naĉin sakupljaju se jaja: gubara (Limantria dispar) koji polaţe jaja od osnove stabla do prsne visine. gaţenjem... Sakupljati se mogu insekti u svim razvojnim stadijumima. jajna legla se pri uništavanju zgule sa stabla i spale. tako brţe truli i propada a štetoĉine u njoj uginu (borova grba. SAKUPLJANJE JAJA – primenjuje se kod insekata ĉije ţenke polaţu jaja na gomilice. znaĉaj) Ovaj metod spada u fiziĉko-mehaniĉke mere borbe. Kod lisne zolje gusenice ţive zajedno u kolonijama.

II . ali su štetoĉine u progradaciji . jazavac). VIRUSI (Virales) . Poznata je vrsta Nosema locustae koja parazitira skakavce na pašnjacima (preparat NOLOC) E. Biološka mera: podrazumeva pre svega zaštitu korisnih sisara. STONOGE (Myriapoda) – predatori. Npr lepotelka (Calosoma sycophanta) najbrojnija je na lokacijama gde je gubar u retrogradaciji. PRAŢIVOTINJE (protista) – patogene praţivotinje koje ţive u telima larvi insekata. PAUCI (klasa Arachnoidea) većina vrsta su predatori. rogati cvrĉak Homoptera. naroĉito je poznat bioinsekticid od proteinskog kristala ekstrahovanog iz bakterije B. B. 4. rovĉica). insekte usmrćuju otrovom koji se nalazi oko usnog aparata. kod gubara) G. . VODOZEMCI – hrane se insektima. najĉešće gušteri (zelembaći) L. najĉešće su to daţdevnjaci i ţabe.  bogomoljki (Mantis). Predatori – npr. smanjenjem populacija njihovih neprijatelja.Odonata (vilinski konjic). GMIZAVCI (klasa Reptilia ) hrane se insektima. je iz Severne Amerike introdukovan kod nas a potom je bilo neophodno introdukovati njegov jajni parazitoid Polynema striaticorne) 3. PRENOŠENJE (ŠLEPOVANJE) KORISNIH ORGANIZAMA sa lokaliteta na kojima ih ima u visokoj brojnosti na staništa gde ih je malo. ĉvorci. GRUPE KORISNIH ORGANIZAMA SU: A. a svi virusi koji ih izazivaju su iz grupe ????? B. detlići.ţive na insektima i izazivaju oboljenja entomobakterioze koje izazivaju smrt insekata. drozdovi. jeţ. kukavice.  gljiva Bouveria basslana Od bakterija se u biofabrikama proizvode i biopesticidi. J. C. Najĉešće oboljevaju larve. a zatim ih proţdiru (Naroĉito podklasa Chylopoda) H. ili njihovih produkata. D. U biofabrikama masovno se proizvode neke vrste nematoda iz rodova ???????? F. pre svega mere edukacije javnosti 2. npr. Kada parazitiran insekt ugine. papkari (divlja svinja). ZAŠTITOM KORISNIH ORGANIZAMA – zaštitom njihovih staništa. INSEKTI (klasa Insecta) – predatori koji love druge insekte i njima se hrane ili ţive na raĉun drugih insekata (parazitoidi).  bakterije Bacillus thuringiensis. senice.odnosno unošenjem korisnih organizama na podruĉja koja se nalaze van areala njihovog prirodnog rasporostranjenja.Štetni šumski insekti najĉešće oboljevaju od poliedroze i granuloze. Ima ih više vrsta iz roda Bacillus. INTRODUKCIJOM KORISNIH ORGANIZAMA . Diptera i Coleoptera.mogu da ţive na insektima izazivajući oboljenja – entomoviroze – ĉija je posledica smrt insekata. Prirodne neprijatelje štetoĉina nazivamo KORISNIM ORGANIZMIMA koji se mogu primeniti na sledeće naĉine: 1. Mantodea itd. produkujući zoospore . i insekte love pomoću mreţa (imaga love na taj naĉin) ili su predatori jaja (npr. MASOVNA PROIZVODNJA KORISNIH ORGANIZAMA – danas se u biofabrikama masovno gaje korisni organizmi kao što su  jajni parazitoidi iz roda Trichogramma. Kada se štetna vrsta introdukuje na novn stanište. PTICE (klasa Ares) hrane se insektima i veoma su znaĉajne – vrane. SISARI (klasa Mammalia) slepi miševi. ????? od koje oboljevaju larve razlnih vrsta Lepidoptera. imaju mali znaĉaj u borbi protiv štetoĉina. K. Zato se na takva staništa veštaĉki introdukuju prirodni neprijatelji štetne vrste (npr. Icneumonidae. I. bubojedi(krtica. zveri (lisica. Diplura. BAKTERIJE . Parazitoidi – npr. thuringiensis i njenih varijeteta. Insekti se zaraze jedući zaraţene biljke. ona se brzo razmnoţava i izaziva veće štete nego u svom prirodnom okruţenju gde postoje njeni prirodni neprijatelji. Postoji veliki broja preparata na bazi gljiva. zoospore se raznose u spoljašnju sredinu i napadaju druge individue. bez njenih prirodnih neprijatelja. NEMATODE izazivaju smrt i sterilnost kod insekata.5 BIOLOŠKE MERE BORBE Biološke mere podrazumevaju upotrebu prirodnih neprijatelja štetnih insekata. kod nekih vrsta lutka i imaga. ali se većina koristi u staklenicima jer je njihova efikasnost veća što su uslovi sredine vlaţniji. zebe. GLJIVE (Funghi) – patogene vrste gljiva koje ţive na insektima i izazivaju oboljenja entomomikoze koja izazivaju smrt insekata.  larve mreţokrilaca iz roda Crysopa. Membracidae.

. Vrlo su otporne. Coleoptera. preparat BOVEROL). Kasnije su otkrivene entomopatogene praţivotinje na štetnim insektima. Entomoviroza kod gusenica gubara je vrlo ĉesta i dovodi do masovnog pomora gusenica. Preparati se primenjuju kod vrsta iz redova Lepoidoptera i Coleoptera (npr. što predstavlja kraj gradacije gubara. BACTOSPEINE na Lepidoptera . Tenebrions koji se primenjuje kod Coleoptera ). Štetni insekti oboljevaju od poliedroze i granuloze koje izazivaju virusi iz grupe Bacilovirus. Diptera. Od gljiva ĉesto oboljevaju i larve koje se nalaze u zemljištu ili pod korom. danas se od B. ţive na insektima i izazivaju ENTOMOMIKOZE. npr VIRIN ENSH koji uništava štetoĉinu Limantria dispar. Primenjuju se insekticidi na bazi virusa. i zazivajući njihova oboljenja i na kraju smrt. pa se neke vrste gljiva uspešno koriste u biološkoj borbi protiv štetnih insekata.) d) PRAŢIVOTINJE (Protista) – praţivotinje koje ţive kao paraziti na insektima pripadaju redu Zoosporidia. thuringiensis var. Stilpnotia salicis. c) GLJIVICE (Funghi) – mnoge vrste gljiva su entomopatogene. (na bazi njenih spora je napravljen biološki insekticid NOLOC) . (npr. Oni su ĉesto glavni faktor u gašenju kalamiteta. postoje i male bakterije – RIKECIJE koje kod insekata izazivaju ??? ) Za sada nema preparata na bazi rikecija. Danas je poznata Nosema locustae ? koja koja parazitira skakavce u pašnjacima i ratarskim kulturama. U primeni su: Bacillus populliae izaziva oboljenja larve Populio japonica (gudelj) Bacillus thuringiensis izaziva oboljenje larvi Lepidoptera. thuringiensis var. Oboleli insekti obavezno uginu. Stoga su najpogodniji za primenu u zemljištu ili u staklarama gde se vlaţnost vazduha moţe kontrolisati. Veliki nedostatak preparata na bazi gljiva je taj što zahtevaju visoku vlaţnost sredine u kojoj se primenjuju. VIROX uništava Neodiprion sertifer. Beauveria itd. b) BAKTERIJE – izazivaju ENTOMOBAKTERIOZE od kojih oboljevaju larve insekata. osim na Sunĉevo (UV) zraĉenje koje ih brzo ubija. Kada parazitiran insekt ugine. Euproctis chrysorrhoea. ali i insekti u drugim stadijumima razvića – lutke i imaga.II -6 KORISNI PATOGENI MIKROORGANIZMI To su organizmi koji se razvijaju na raznim stadijumima razvoja štetnih insekata. na bazi od B. Najvaţnije grupe ovih organizama su: a) VIRUSI (Virales) – izazivaju oboljenja ENTOMOVIROZE od kojih najĉešće oboljevaju larve . Preparati na bazi virusa se primenjuju kod gubara. Poznat je rod Nosema Najpre su otkrivene vrste ovog roda koje parazitiraju na gusenicama svilene bube. zoospore se raznose u spoljašnju sredinu. thuringiensis proizvode razni bioinsekticidi ĉija je prednost u tome što su uskospecijalizovani. kurstaki . Neodiprion sertifer. Patogene vrste gljiva koje se su korisne u borbi protiv štetnih insekata pripadaju rodovima Metarhizium. Verticillium. One se razvijaju u telima larvi gde se umnoţavaju i produkuju zoospore.. ili NOVODOR baziran na B. odnosno deluju na ciljnu štetoĉinu.

stenice)  NEUROPTERA (mreţokrilci)  COLEOPTERA (tvrdokrilci)  HYMENOPTERA (opnokrilci)  DIPTERA (dvokrilci)  ORTHOPTERA (pravokrilci) . larve potkornjaka. oni napadaju insekte koji imaju meku koţu koji probijaju svojom rilicom kroz koju u ţrtvu ubrizgaju otrov. ulovljene insekte odnose u svoja gnezda i njima hrane potomstvo. masovno proizvoditi u biofabrikama.  HYMENOPTERA (opnokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: mravi – hrane se raznim insektima.Imaga vilinskih konjica love insekte u vazduhu (u letu). kidajući im delove tela snaţnim vilicama.II -7 KORISNI INSEKTI PREDATORI Predstavljaju grabljive insekte koji napadaju razne stadijume drugih insekata. Carabidae (bauljari) – penju se po drveću i uništavaju gusenice i lutke štetnih leptira. a naroĉito lisne vaši i lutku gubara. amaĊu njih spadaju ZRIKAVCI.  STAPHYLINIDAE (kratkokrilci) – zavlaĉe se u hodnike potkornjaka i uništavaju njihove larve. Asilidae (grabljive muve) – plen hvataju u letu. a potom isisavaju svarenu hranu. a veliku ulogu i znaĉaj u biološkoj borbi ima velika brojnost kolonija mrava. svojim šupljim vilicama probadaju ţrtvu. najĉešće insekte. ITALIJANSKI POPAC.  ODONATA (vilinski konjici) – larve vilinskih konjica su akvatiĉne i u vodi love druge organizme. sisajući teĉnost iz njihovih tela ili ih jednostavno parališu otrovom a zatim proţdiru. Insekti predatori se u biološkoj borbi mogu primeniti na sva ĉetiri naĉina: mogu se zaštititi. grabljive i obične ose – pored štetnih uništavaju i korisne insekte. Myrmeleon formicarius (mravlji lav) – uništava sitne tvrdokrilce i pauke Rhaphida ophiopsis (kamila) – uništava jaja leptira. bitan su factor za odrţavanje biocenotiĉke ravnoteţe. lako se gaje.većina insekata iz ovog reda su mesoţderi. u nju izluĉuju sokove koji zatim vare napadnutog insekta (varenje van crevnog kanala). introdukovati. stenice) . preneti. surlaša i striţibuba Chrysopa vulgaris (zlatooka) – uništava lisne vaši  COLEOPTERA (tvrdokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: Coccinelidae (bubamare) – uništavaju lisne i štitaste vaši.  DIPTERA (dvokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: Syrphidae (osolike muve) – njihove larve se hrane lisnim vašima.  NEUROPTERA (mreţokrilci) – sve vrste su predatori u stadijumu larve.manji broj insekata iz ovog reda su zoofagni. . Najznaĉajnije grupe korisnih insekata predatora su:  ORTHOPTERA (pravokrilci)  DERMAPTERA (koţokrilci)  ODONATA (vilinski konjici)  HEMIPTERA (smrdibube.  DERMAPTERA (koţokrilci) – najpoznatija je UHOLAŢA (Forfikula aurikularia) koja je svaštoţder – uništava larve i lutke. pa su bitan faktor u odrţavanju biocenotiĉke ravnoteţe.  HEMIPTERA (smrdibube.

a kada larva parazitoida završi razviće. to su najsitniji insekti iz familija Trichogrammatidae. pripadaju familiji Ichneumonidae najĉešće. Iz reda Diptera ovde spadaju familije:  Conopidae. grabljive ose i ose drvenarice. a postoje i tercijarni i kvarterni.i polifage. parazitoidi lutaka – ţive najĉešće unutar domaćina (endoparazitoidi). kada je velika brojnost parazitoida. pĉele. . parazitoidi larvi – razvijaju se u ili na telima larvi domaćina. Tachinidae (muve guseniĉarke) – polaţu jajau na ili u gusenicu ili na list koji će gusenica pojesti.više larvi jedne vrste parazitoida ţivi na jednom ili u jednom domaćinu. Prema stadijumu domaćina kojeg parazitiraju. Encyrtidae. c) MULTIPARAZITIZAM . Ichnaeumonidae parazitiraju larve lisnih zolja. Bombylidae  fam.u jednom domaćinu mogu da se razviju maksimalno dve larve muve guseniĉarke. Mymaridae. e) KLEPTOPARAZITIZAM – jedan insekata koristi hranu koju je ulovio i pripremio drugi insekat.na ili u telu jednog domaćina polaţu jaja više ţenki jednog solitarnog parazitoida.parasitičke ose/ Entomophaga . ţiveći u njemu (ENDOPARAZITIZAM) ili na njemu (EKTOPARAZITIZAM). Evaniidae parazitiraju bubašvabe. d) SUPERPARAZITIZAM . lutke i larve leptira. takoĊe. imaju jednostavnu generaciju) ili POLIFAGE (parazitiraju više vrsta i ĉesto imaju dvostruku ili višestruku generaciju). ovaj odnos naziva se još i sekundarni parazitoid. paraztoidi imaga – najĉešće se razvijaju unutar trbuha domaćina.ose najeznice – vrste koje imaju legalicu. f) HIPERPARAZITIZAM – pojava da parazitoid parazitira parazitoida.  fam. Parazitoidi su prisutni i u redovima Coleoptera i Sterpsiptera. i pri tome ga ubija ili ostavlja da umre bez hrane. b) AGREGARNI PARAZITIZAM .II -8 KORISNI INSEKTI PARAZITOIDI Insekat parazitoid ţivi na raĉin domaćina samo do stadijuma larve.  fam. pa polaţu jaja u domaćina. tu spadaju vrste iz fam. postoje mono. Ichneumonidae i drugi familija redova Hymenoptera i Diptera.na raĉun jednom domaćina ţivi više larvi razliĉitih vrsta parazitoida. ali su za primenjenu entomologiju najznaĉajnije vrste iz redova Hymenoptera i Diptera. Skoro da ne postoje insekti koji nemaju svog parazitoida. Odnosi izmeĊu parazitoida i domaćina mogu biti : a) SOLITARNI PARAZITIZAM b) AGREGARNI PARAZITIZAM c) MULTIPARAZITIZAM d) SUPERPARAZITIZAM e) KLEPTOPARAZITIZAM f) HIPERPARAZITIZAM a) SOLITARNI PARAZITIZAM – larva jedne vrste parazitira jadnog domaćina.  iz reda Hymenoptera ovde spadaju:  Tomicobia seitneri (koja parazitira Ips typographus)  Subordo Terebrantes . razlikujemo : parazitoid jaja – ţive u jajima domaćina i ne dozvoljavaju njegov razvoj stadijum larve. dogaĊa se da sve larve stradaju zbog nedovoljne koliĉine hrane. mogu biti MONOFAGE (parazitiraju samo jednu vrstu insekata i ugl. po pravilu ubija domaćina.

tako štetni insekti stupaju u prenamnoţenje i prave velike štete. kiša) mogu da onemoguće hemijsko suzbijanje štetnih insekata. . to su uglavnom gotovi preparati koje treba samo ubaciti u aparaturu za aplikaciju ili ih prethodno treba pomešati sa vodom. MOGUĆNOST PRIMENE NA VELIKIM POVRŠINAMA. ZAVISNOST OD ATMOSFERSKIH PRILIKA – nepovoljni vremenski uslovi (vetar. Poslednjih decenija se kotriste i neke druge materije koje nisu otrovi – vrlo specifiĉne po naĉinu delovanja ĉiji je krajnji ishod uništavanje štetoĉina (atraktanti. prednosti i nedostaci) Hemijske mere borbe podrazumevaju upotrebu hemojskih materija protiv štetnih insekata. ĉime ubrzo vrsta postaje rezistentna. što izazaiva poremećaj biocenotiĉke ravnoteţe. Primena hemjskih mera borbe u šumarstvu je praktiĉno poĉela sa pojavom prvih aviona za razbacivanje otrovnih materija po napadnutoj šumi (otrovi u vidu praška) Zajedniĉki naziv za sve materija organskog. mešaju se dva ili više otrova.primena veće doze aktivne materije od preporuĉene moţe da izazpove oštećenje/uginuće tretiranih biljaka NESELEKTIVNOST – pored štetnih insekata pesticidi ubijaju i korisne organizme. materije koje privlaĉe štetne insekte – feromoni. MANE PRIMENE PESTICIDA: VISOKA TOKSIĈNOST za ĉoveka i ţivotinje – većina insekticida koji se danas koriste imaju ovu osobinu. pa je moguće u kratkom vremenskom periodu zaštititi šume na velikoj površini RENTABILNOST –danas se proizvode insekticidi koji su relativno jeftini a deluju u malim dozama UNIVERZALNOST DELOVANJA – proizvode se insekticidi koji deluju na veći broj vrsta štetnih insekata i sve stadijume njihovog razvića JEDNOSTAVNOST PRIMENE U PRAKSI – priprema insekticida za primenu je jednostavna i laka.danas se proizvode insekticidi koji ubitaĉno deluju na štetne insekte u malim dozama.II -9 HEMIJSKE MERE BORBE (definicija. insekatski hormoni itd. to su uglavnom otrovi kojima se uništavaju štetni insekti. neorganskog ili prirodnog porekla koje se koriste za suzbijanje štetoĉina jeste PESTICIDI. MOGUĆNOST MEĐUSOBNOG MEŠANJA – radi suzbijanja više vrsta insekatakoji nisu podjednako osetljivi na isto hemijsko sredstvo. tako da se jednim tretamnom unište svi štetni insekti. naroĉito ako traju više dana. pa je rukovanje njima povezano sa merama predostroţnosti. Mogućnost primene hemijskih mera borbe na velikim površinama je istovremeno i mana REZISTENTNOST – stalna upotreba istog insekticida za odreĊenu vrstu štetoĉine dovodi do pojave otpornih jedinki – stvaraju se geni otpornosti na odreĊeni otrov koji se renose na potomstvo. PREDNOSTI PRIMENE PESTICIDA: EFIKASNOST – postiţu se odliĉni rezultati kada se primenjuju protiv insekata koji su stupili u gradaciju. što komplikuje i ograniĉava njihovu primenu TOKSIĈNOST ZA BILJKE.

Da bi se pšostiglo trovanje štetnih insekata truje se njihova prirodna hrana. retko više hemijskih jedinjenja koja ispoljavaju insekticidna svojstva (odnosno ispoljvaju toksiĉnost)  Inertni nosaĉ – ovu grupu materija ĉine jedno ili više jedinjenja koja nemaju insekticidna svojstva ali sluţe za poboljšanje fiziĉko-hemijskih svojstava preparata i da omoguće njegovu lakšu primenu..sredstva za uništavanje štetnih glodara AVICIDE – protiv ptica REPELENTE – sredstva za odbijanje insekata. insekata.sredstva za uništavanje fitopatogenih gljiva INSEKTICIDE. puţeva.Pošto ubijaju samo insekte koji se hrane biljkama. bio efikasan on ne sme da menja ukus hrane inaĉe je insekti neće jesti. što je u ekološkom smislu prednost. korova itd) je pesticidi. njih insekti unose u organizam hranom. koren. ne deluju na insekte parazitoide i predatore štetnih insekata. pupoljci. odnosno delovi biljke kojima se insekti hrane (liistovi. nematoda. ptica i glodara ATRAKTANTE. ptica.sredstva za uništavanje štetnih insekata NEMATOCIDE. u crevni kanal odakle dolaze u telesnu duplju i krvlju se raznose po celom organizmu. bakterija.II -10 PESTICIDI (definicija i podela) Zajedniĉki naziv za sva hemijska jedinjnenja neorganskogf.sredstva za uništavanje crva AKARICIDE.sredstva za uništavanje fitopatogenih bakterija FUNGICIDE.sredstva za uništavanje grinja MOLUSCIDE (LIMACIDE)..Da bi utrobni insekticid postigao trovanje tj. plodovi.sredstva za privlaĉenje štetnih organizama prema odreĊenom supstratu HEMOSTERILIZANTE –sredstva za izazivanje steriliteta kod muških Svaki pesticid sastoji se od dve grupe komponenti:  Aktivna materija – ĉini je jedno do dva.sredstva za uništavanje štetnih puţeva RODENTICIDE. .????????? Prema srednjoj letalnoj dozi (LD50) insekticidi se dele na : I grupa – jako otrovni II grupa – srednje otrovni III grupa – slabo otrovni Prema specifiĉnom naĉinu delovanja na insekte prilikom primene dele se na:  digestivni (utrobni) insekticidi  ugušujući insektivcidi (fumiganti)  kontaktni insekticidi  sistematiĉni insekticidi DIGESTIVNI (utrobni) INSEKTICIDI se koriste za trovanje hrane za insekte. Aktivne materije se nalaze u teĉnom i ĉvrstom stanju u formulacijama.). organskog ili prirodnog porekla koja se primenjuju za suzbijanje štetnih organizama (virusa. Prema vrsti štetnih organizama koe suzbijaju pesticidi se dele na:             HERBICIDE – sredstva za uništavanje korovskih biljaka BAKTERICIDE . grinja.

Da bi fumiganti delovali potrebna je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena prostorija da bi se mogla postići odgovarajuća koncentracija pare insekticida. njihove fiziĉke osobine.doza ĉini supstancu otrovom’’  Otrovi su materije koje u malim koliĉinama deluju na biljne i ţivotinjske organizme hemijski razlaţući njihova tkiva ili inhibirajući po ţivot vaţne fiziološke procese POJAM I VRSTE DOZA  Doza predstavlja odreĊenu koliĉinu neke supstance koja je potrebna da bi se postigao odreĊeni efekat u organizmu  Doze koje dovode do simptoma trovanja nazivaju se toksiĉne doze (subletalne doze)  Doze koje izazivaju smrt nazivaju se letalne doze  FIZIOLOŠKA DOZA (graniĉna koliĉina) je koliĉina neke supstance koja još uvek ima neko dejstvo u organizmu  MINIMALNA LETALNA DOZA (dozis letalis minima) . KONTAKTNI INSEKTICIDI – deluju na insekte samo kada doĊu u kontakt sa njihovim telom..moţe biti ĉisto mehaniĉko (zapušenje stigmi nakon ĉega kiseonik ne moţe da ulazi u telo insekta pa dolazi do gušenja).3 dela otrova.. Za insekte latentna doza se izraţava u milionitim delovima grama (ppm) POJAM KONCENTRACIJE Koncentracija je odnos aktivne (otrovne) materije i inertnog nosaĉa (voda. hemijski sastav. Fumiganti nisu selektivni.7 delova vode treba dodati 0. simptome i posledice akutnih i hroniĉnih trovanja itd. odnosno protiv insekata koji imaju aparat za bodenje i sisanje.3% znaĉi da 99. mogu rastvarati lipide na površini koţe nakon ĉega slobodno prodiru u organizam. njihova velika prednost je u tome što su izrazito selektivni i ne ubijaju insekte koji su sluĉajno prisutni na biljci koja je trtirana. . razlika između koncentracije i doze) Toksikologija je nauka koja prouĉava štetne (toksiĉne) efekte hemijskih agenasa na ţive organizme. DEF.najmanja koliĉina insekticida koja je dovoljna da prouzrokuje smrt tretiranog insekta  SREDNJA LETALNA DOZA (LD50)– predstavlja minimalnu koliĉinu toksiĉne supstance koja izaziva smrt najmanje 50% tretiranih organizama  MAKSIMALNA LETALNA DOZA (dozis letalis maxima)– najveća koliĉina otrova koja se moţe upotrebiti a da ne dovede do fitotoksiĉnih pojava Doze se najĉešće izraţavaju u mg/kg telesne teţine. Oni efikasno deluju protiv insekata koji se hrane biljnim sokovima. Delovanje insekticida moţe biti razliĉito .. OTROVA:  Pojam toksiĉnosti je relativan. Doza koju će insekti primiti prilikom aplikacije je znatno manja. tako da ne postoji taĉna definicija  Švajcarski fiziĉar Paracelsus (1493-1541) je rekao ’’Sve je otrov. naĉin i mehanizam delovanja. Toksikologija prouĉava poreklo otrova. II -11 DEFINICIJA OTROVA (pojam i vrste doza. mogu prodirati preko nervnih završetaka.Ovi insekticidi najĉešće ubijaju sve insekte sa kojima doĊu u kontakt (slabo su selektivni) SISTEMATIĈNI INSEKTICIDI –upijaju se u biljna tkiva i rastvaraju u biljnim sokovima transportujući se u sve biljne organe. prah) izraţen u procentima NPR koncentracija od 0.UGUŠUJUĆI INSEKTIVCIDI (fumiganti) – su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u insekatsko telo dospevaju preko organa za disanje (prodiru u telo preko stigmi a preko traheja i traheola dospevaju do svih organa i ćelija).

preparati sa velikom perzistentnošću se sporo razklaţu na neotrovne materije (dugio se razlaţu na tretiranim biljkama ili u zemljišt gde dospevaju ispiranjem). FIZIĈKE OSOBINE INSEKTICIDA Najvaţnije osobine insekticida : 1) Finoća ĉestica 2) Moć lebdenja 3) Viskoznost 4) Isparljivost 5) Lepljivost 6) Površinski napon (moć kvašenja) FINOĆA ĈESTICA efikasnost insekticida je utoliko veća ukoliko su mu ĉestice manje (vaţi za emulzije i suspenzije) MOĆ LEBDENJA zavisi od Finoće ĉestica Specifiĉne teţine otrovne materije Moć lebdenja je utoliko veća ukoliko su mu ĉestice sitnijie a specifiĉna teţina manja. Isparljivost insekticida je u obrnutoj srazmeri sa njegovom toksiĉnošću (izuzev kod fumiganata) Kod mineralnih ulja toksiĉnost raste ukoliko se isparljivost smanjuje. sredstva koja ubijaju insekte odmah nakon aplikacije imaju veliku inicijalnu toksiĉnostm (piretrin. PERZISTENTNOST – stabilnost tj. (ovo je nepoţeljna pojava i zahteva pronalaţenje novih vrsta insekticida) 5.DDT deluje nekoliko nedelja u polju. LEPLJIVOST zavisi od Elektriĉnog naboja Adhezije Finoće ĉestica Viskoziteta (kod teĉnih materija) POVRŠINSKI NAPON teĉnosti je sila koja se suprotstavlja promeni oblika koji teĉnost zauzima na slobodnim površinama MOĆ KVAŠENJA utoliko je veća ukoliko je površinski napon manji i obrnuto Sredstva za kvašenje – materije koje sniţavaju površinski napon insekticidne teĉnosti (sapuni. preparati na bazi fosfornih estara samo nekoliko dana.TOKSIKOLOŠKE OSOBINE PREPARATA 1. KARENCA je najkraće vreme koje obavezno mora da protekne od momenta tretiranja biljaka do njihovog korišćenja u ishrani. paration). nedelja pa do nekoliko meseci. viši alkoholi i drugo) . LINDAN po nekoliko meseci u zatvorenim prostorijama. a povećava viskoznost (povezano sa naĉinom delovanja) Isparljivost utiĉe na rezidualno dejstvo insekticida. ISPARLJIVOST je pojava pri kojoj pesticid (supstanca) iz teĉnog ili ĉvrstog agregatnog stanja stanja prelazi u stanje pare tj. postojanost insekticida u spoljašnjoj sredini. REZISTENTNOST – pojava povećane otpornosti pojedinih vrsta štetnih organizama koji su ranije bili osetljivi na odreĊenu vrstu otrova. VISKOZNOST . INICIJALNA TOKSIĈNOST (poĉetno delovanje) – je osobina insekticida da deluje brţe ili sporije nakon aplikacije. Viskoznost utiĉe na lepljivost insekticida. ona moţe iznositi nekoliko dana. naroĉito ako se radi tretiranje poljoprivrednih kultura. oni otrovi koji deluju tek posle nekoliko sat ili dana imaju malu inicijalnu toksiĉnost (DDT) 2.Izraţava se silom kojom se teĉne materije opiru razdvajanju njihovih molkula. ova osobina nije poţeljna. 4. 3. gasa. REZIDUALNO DELOVANJE – duţina otrovnog delovanja insekticida. proizvoĊaĉ insekticida je duţan da napiše karencu na ambalaţi.

Etilenoksid (CH2OCH2). fosforna jedinjenja). Gastoxin. Phostoxin – pelete Na bazi magnezijum-fosfida postoje Magtoxin-pelete i dr. PER OS (preko usta) – preko usta deluju utrobni insekticidi (arsenova jedinjenja). .. zajedno sa hranljivim materijama. rastvaraju se u crevnom soku i putem osmoze. zaštitna odela. oni u organizam prodiru ili razarajući koţu ili se rastvaraju u masnim materijama i prodiru do nernih završetaka. Metilbromid. tako što ulaze kroz stigme trahejama i traheolama dospevaju do organa i ćelija u tkivima. oni preko prednjeg creva zajedno sa hranom dolaze do srednjeg creva. dok je manje toksiĉan hlorpikrin Cijan-vodonik se kao insekticid koristi u obliku soli cijanida (K. nematoda. Fosfor-vodonik je jak otrov i deluje na centralni nervni sistem. prodirući kroz traheje i stigme. INHALACIONO (preko organa za disanje) – ovako deluju inhalacioni insekticidi. Na. Ca) i ima visoku primenu bez obzira na veliku toksiĉnost za ĉoveka. Za primenu fumiganata postoje odreĊena pravila jer su ovo vrlo toksiĉne materije za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje: 1) Fumigaciju mogu da vrše jedino ustanove koje poseduju ovlašćenja od strane drţavnih organa 2) Fumigacija sme da se vrši samo u objektima koji su od naselja i drugih objekata udaljeni najmanje 200m 3) Nakon fumigacije neophodno je provetravanje prostorija najmanje 48 sati 4) Fumigacija se ne se vršiti bez zaštitne opreme (gas maska. Fumiganti nisu selektivni. dospevaju u krv koja ih raznosi do tkiva i ćelija. 3.) 5) Optimalni uslovi za postupak su: relativna vlaga 60-70%. na ovaj naĉin dolazi do totalne intoksikacije organizma.. PER KUTANO (preko koţe) – deluju kontaktni otrovi(HCN. FUMIGANTI Ugušujući insekticidi su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u telo insekta dospevaju putem organa za disanje. Dihlor-etan. Svi su vrlo toksiĉni za ĉoveka. oni lako prodiru u telo.. zahvaljujući tome što su lako isparljivi i što im je napon pare već na sobnoj temperaturi visok. fitopatogenih mikroorganizama (Haltox preparat) Aluminijum-fosfid – Phostoxin – tablete. Cijan-vodonik (HCN). temperatura 15-20 stepeni 6) Temperatura vazduha ne sme biti manja od 5 stepeni Glavni predstavnici fumiganata su: Sumpor-dioksid (SO2). Fosfor-vodonik (PH3). Metil-bromid (I grupa otrova) se najviše koristi kao zemljišni fumigant za suzbijanje insekata. 2. Da bi se uticalo na insekte parom potrebno je da je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena peostorija u kojoj se nalazi odreĊena koncentracija pare.OSTALE FIZIĈKE OSOBINE INSEKTICIDA: Rastvorljivost Izgled (agregatno stanje) Boja Miris Ukus Taĉka topljenja i mrţnjenja Taĉka kljuĉanja Gustina Zapaljivost NAĈIN PRODIRANJA OTROVA U ŢIVE ORGANIZME: 1..

SIMPTOMI TROVANJA KOD INSEKATA
Spoljašnji znaci unutrašnjih promena nastalih pod dejstvom otrovnih materija nazivaju se simptomi trovanja. Simptomi su razliĉiti i zavise od organa koji su pogoĊeni delovanjem otrova, koliĉine unetog otrova i od zdrqvstvenog stanja insekta. Biljni otrovi (nikotin, piretrin), fumiganti (HCN-ubija posle nekoliko sec.) i neka sintetiĉka sredstva (paration) deluju na insekte veoma brzo: otrovane jedinke pokazuju jednu kratku fazu eksitacije kojoj sledi brza paraliza mišića i smrt;ovi otrovi imaju veliku inicijalnu toksiĉnost – simptomi nastupaju veoma brzo i burno, a smrt insekata nastupa u vrlo kratkom vremenskom roku; Drugi insekticidi deluju veoma lagano. NPR delovanje NCH na larve grĉica – izaziva paralizu mišića koji pokreću mandibule, pa insekti ne mogu da uzimaju hranu i prestaju da nanose štete, a mogu da ţive još 2-3 meseca. Ovi otrovi imaju slabu inicijalnu toksiĉnost; mogu izazvati dilemu da li je tretiranje bilo uspešno, pošto insekti još dugo ţive. To je, npr problem kod štitastih vaši ĉije se larve skoro ne kreću, a od ekstremiteta imaju samo sisaljku; dokaz da li je tretiranje bilo uspešno je njihov izmet (’medna rosa’) – ukoliko ga nema, tretiranje je bilo uspešno.

II -12

ĈUVANJE PESTICIDA I MERE PREDOSTROŢNOSTI

Pošto je veliki broj insekticida otrovan za ĉoveka treba ih ĉuvati u posebno izgrađenim prostorijama i udaljenim od objekata za stanovanje. Prostorija treba da bude okrenuta ka severu, suva i mraĉna sa dobrom ventilacijom. Uvek mora da bude zakljuĉana (brava i katanac), vrata sa otvaraju u polje i na njima se postavlja vidljivi znak sa upozorenjem "OTROV". Otrovi se ĉuvaju u kutijama, teglama, kesama (originalnim ambalaţama). Moraju biti uredno poreĊani na policama, po grupama tako da se mogu lako pronaći. Ambalaţa mora da ima originalnu etiketu i mora se sve vreme kontrolisati (rok upotrebe) i zamenjivati novim ako je oštećena. Npr. kod DNOC-a ĉesto dolazi do pucanja limenki usled dotrajalosti tako da otrov isteĉe, a ostatak u konzervi se osuši i postaje jako zapaljiv i eksplozivan. Ako insekticid nema etiketu ne sme da se koristi.

Pravila kojih se treba pridrţavati u radu sa otrovima:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. Pre poĉetka rada treba reći radnicima da se radi sa opasnim otrovima i uputiti ih u pravilan naĉin rada. Obavestiti pĉelare i ljude sa stokom i ţivinom. Za vreme rada ne sme da se jede, pije i puši. Rukama ne treba dirati lice, oĉi i usta. Treba izbegavati udisanje para i praha, pa zato spravljanje smeša treba vršiti napolju ili pored otvorenog prozora (obavezno okrenuti leĊa u pravcu strujanja vazduha). Obavezno se nosi odelo koje se posle rada skida. Ako se radi sa kontaktnim insekticidima treba namazati ruke vazelinom ili staviti gumene rukavice. Udaljiti sva nezaposlena lica, naroĉito decu. Praznu ambalaţu treba zakopati duboko u zemlju daleko od vodenih tokova. Za vreme prskanja ne udisati pare ili izmaglicu, ne kvasiti lice i ruke mlazom iz prskalice. LeĊa treba okrenuti ka vetru, a neiskorišćeni otrov ne treba prosuti u blizini reke. Oĉi i lice zaštititi posebnim maskama za oĉi. Posle rada dobro oprati lice i ruke toplom vodom i sapunom i istuširati se. Zatrovane površine vidno obeleţiti. Uvek treba imati spremljen protivotrov i obezbediti prisustvo lekara (po zakonu ako se koristi HCN lekar mora da bude prisutan). Stalna lekarska kontrola ljudi koji stalno rade sa otrovima zbog mogućnosti hroniĉnog trovanja. Po propisu na ambalaţi postoje i "slike" koje upozoravaju na opasnost. Npr. ako je insekticid otrovan na ambalaţi je narandţasto polje sa crnom mrtvaĉkom glavom i ukrštenim kostima i krupnim slovima piše JAK OTROV

II -13

ZIMSKO PRSKANJE

(definicija, primena, sredstva, znaĉaj)
Prskanje je nanošenje otrovnih materija u teĉnom obliku, kapljicama veliĉine iznad 150 mikrona. Ovaj oblik aplikacije je danas najrašireniji. Prednosti su što se povećava insekticidnost preparata, jer se na ovaj naĉin obezbeĊuje bolji kontakt sa biljkom odnosno njihovom štetoĉinom, sigurniji i precizniji rad, manja zavisnost od vremenskih prilika u odnosu na zapršivanje, manji utrošak materijala i veća ekonomiĉnost. Mane su to što je potrebna velika koliĉina vode, sloţenija, skuplja i za rad komplikovanija aparatura (prskalice). Prskanje se vrši otrovnim materijama u vidu vodenog rastvora, suspenzija i emulzija, a zajedniĉkim imenom ove materije se nazivaju otrovne ĉorbe i obiĉno se spravljaju pred samu upotrebu. One moraju da ispune odreĊene uslove da bi mogle da se koriste. Na prvom mestu je da budu smrtne za insekte, ali da nikako ne oštećuju biljke, zatim moraju dobro da vlaţe list, da se dobro drţe za biljne delove i da lako ne podleţu promenama atmosferskih uticaja. Prema dobu godine kada se vrši prskanje moţe biti: LETNJI i ZIMSKO. Letnje prskanje se vrši kod biljke imaju osetljive organe tj. list. Za ovo prskanje mogu se upotrebiti samo insekticidi, koji ne nanose štete listu i drugim vegetacionim organima.

Zimsko prskanje se primenjuje kod biljaka koje u periodu mirovanja vegetacije (tokom zime, rano proleće,
pozna jesen) odbacuju vegetacione organe. Znaĉi tretiraju se samo listopadne biljke. Insekicidi koji se koriste u ovu svrhu ne smeju da nanose nikakvu štetu kori drveta. Prskanje se izvodi kada je temperatura viša od 5 oC i nije ga preporuĉljivo izvoditi pri niţim temperaturama. Za razliku od letnjeg prskanja, kada kapljice treba da budu što finije, kod zimskog prskanja one treba da budu krupne, da bi biljka mogla praktiĉno da se okupa. Zbog toga zimsko prskanje moţe da se vrši samo na biljkama manjih dimenzija npr. biljke iz rasadnika ili neko niţe drveće u drvoredima. Ako cela biljka nije okupana zaštita nije dobro obavljena. Sredstva koja se koriste za zimsko prskanje nisu selektivna već ubijaju i korisne insekte. Zbog toga se koriste se kao herbicidi i fungicidi. Otrovne ĉorbe se spravljaju pred tretiranje, da bi se povećalo kvašenje dodaje se sapun ili ţelatin, a da bi se povećalo prijanjanje ĉestica dodaje se gumarabika ili dekstrin. Koriste se za suzbijanje svih stadijuma insekata. Kao preparati se koriste: KREOZAN DINOZAN RUMESAN ULJE ŢUTO ULJE MINERALNA ULJA METIDIATION DIAZINON DERIVATI NAFTE KARBOLINEUM PETROLEJ Zimskim prskanjem moţemo uništavati sledeće štetoĉine:  Larve štitastih vaši  Jaja lisnih vaši  Jaja leptira – i to onih koji prezime (kukaviĉja suza, gubar, zeleni hrastov savijaĉ)  Gusenice – topolin gubar prezimi u pukotinama kore, a kada se biljka okupa biće uništen  Imaga mnogih insekata – surlaši, buba listare  Pregljevi – akari  Sitni pauci

II -14

SUZBIJANJE INSEKATA U ZEMLJIŠTU (DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA) (tehnika rada, sredstva, znaĉaj)

U cilju suzbijanja insekata u zemlji kao što su  rovac (Gryllotalpa vulgaris),  ţiĉani crvi (larve skoĉibuba - Elateridae),  larve surlaša, (Curculionidae)  gusenice sovica i grĉica (larve gundelja),  larve Collembola  larve velikih komaraca (fam. Tipulidae)  gusenica sovica (fam Noctuidae)  .... Insekticidi koji se koriste su u vidu granula ili prašine. Postoje 2 osnovne tehnike za zaštitu: 1. Zaštita nepokrivenog zemljišta – totalnim zaprašivajnem prašivo ili granule se razbacuju rukom, omaškom ili pomoću mašine razbacivaĉa; zatim se vrši zaoravanje na dubini od 20 cm; pribliţna potrebna koliĉina je 100 – 200 kg/ha insekticida, ali to zavisi od vrste zemlje i vrste insekata. 2. Zaštita prekrivenog zemljišta – zaštita sadnih jama zidovi jame se zapraše, naspe se jedan sloj zemlje i tek onda se vrši sadnja; ako je zemljište već pokriveno zaštita je skuplja, a dejstvo insekticida slabije, a ako je do šteta već došlo, otrov moţe da deluje i na biljku i da je ošteti. Pre setve zemljište treba pregledati i izvršiti: Tretiranje rovĉice – izmeĊu redova mladih biljaka kopaju se rovovi, dubine 10 – 20 cm, pospe se prašivo ili granule i zemljište se zagrne; rovovi bi trebalo da budu uzduţni mada je poţeljno i nekoliko popreĉnih Tretiranje bušotine – za zaštitu starijih vrednih stabala, koja su posaĊena na većem rastojanju; u bušotine se stavi otrov i zakopa se Sredstva koja se koriste za dezinfekciju zemljišta su:  Al fosfidi – I grupa otrova, utrobni insekticidi (PHOSTOXIN, GASTOXIN)  ORGANSKA JEDINJENJA – METIL – BROMID HCH (LINDAN G3) - utrobni HLORPIKRIN (metil bromidon) FORMALDEHID (40% formalin) KARBOFURAN FENITROTION + MALATION – protiv svih zemljišnih štetoĉina; III grupa otrova (galation G-5) FOKSIM (foksim G-5) HLORPIRIFOS (piricidG-7,5) KARBOFURAN (furadan 350-F) BETA-CIPEMETRIN (arriba 2,1-GR) TERBUFOS (counter G-5)

ubijaju sve insekte sa kojima doĊu u kontakt (i korisne i štetne). bolje su od praškastih. DERIVATI NAFTE I KATRANA – danas se koriste mineralna ulja ( i to za zimsko prskanje). Materije u TEĈNOM STANJU treba da imaju dobru rastvorljiviost. zatim. moraju dobro da prianjaju uz telo insekta. moraju da se dobri raspršuju. VOĆNI KARBOLINEUMI. DNOC. Prema POREKLU kontaktni insekticidi mogu biti: 1. Najveći broj kontaktnih insekticida deluje na sva tri naĉina. DEJSTVO kontaktnih insekticida moţe biti: a) KAUSTIĈNO . ali deluju i na one koji se hrane grickanjem (gusenice i druge larve sa tankom koţom). PIRETRUM. MINERALNA ULJA . lisne vaši. b) MAHANIĈKO – zapušavaju stigme i onemogućavaju disanje insekata (razna mineralna ulja. DDT. katranska ulja. BILJNI – materije koje se ekstrahuju iz biljaka i imaju neurotropno dejstvo. Upotrebljavaju se samo kad je biljka već jako napadnuta i mana im je što nisu selektivni tj. KATRANSKA ULJA.razaraju kutikulu insekta (soda. Kontaktni insekticidi takoĊe su svi: piretroidi mineralna ulja karbamati diflubenzuron skoro svi organofosforni insekticidi i navedeni biljni insekticidi NIKOTIN. PETROLEJ. c) NEUROTROPNO – dovode do paralize nervnih centara i mišića (). ORGANSKI SINTETIĈKI INSEKTICIDI – danas se koriste ENDOSULFAN preparati . ali je skoro potpuno izbaĉena iz upotrebe zbog velike toksiĉnosti za ĉoveka. NIKOTIN – materija koja se dobija iz biljke duvana. Da bi delovali.TIONEX E-35 . pa ima i veću primenu. PIRETRUM koji ima tu prednost da je zanemarljivo toksiĉan za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje. 2. Kontaktni insekticidi ubijaju insekte samo u neposrednom kontaktu i imaju kratkotrajno dejstvo.THIODAN E-35 TIOSULFAN – protiv gusenica. moć kvašenja i rasprostiranja po telu insekta. sapuni). Upotrebljavaju se protiv insekata koji imaju tanku koţu i hrane se sisanjem (lisne buve. Npr. Kada je reĉ o PRAŠKASTIM materijalima. 3. prionu uz telo insekta i zadrţe se na njemu.II -15 KONTAKTNI INSEKTICIDI Deluju na insekte samo ukoliko doĊu u kontakt sa površinom njihovog tela. DERRIS. tripsi). kreĉ).TIOCID E-35 . QUASSIN. ali uvek je jedan preovlaĊujući.

Gasoviti insekticidi koji se koriste u zaštiti šuma su.II -16 GASOVITI INSEKTICIDI (definicija. Da bi se uticalo na insekte parom potrebno je da je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena peostorija u kojoj se nalazi odreĊena koncentracija pare.. Fumiganti nisu selektivni. Ovo su jaki otrovi. Ca) i ima visoku primenu bez obzira na veliku toksiĉnost za ĉoveka. Deluju letalno na sve stadijume razvića insekata.) PARADIHLOR – BENZOL je kristalasta materija koja pri obiĉnoj temperaturi na vazduhu lako isparava. pa se za njihovo korišćenje zakonom propisuju pravila (neophodna je gas maska. PARADIHLOR-BENZOL TETRAHLOR –UGLJENIK DIHLOR-ETAN METILBROMID Gasoviti insekticidi tzv. Fosfor-vodonik je jak otrov i deluje na centralni nervni sistem. slabiji je otrov i koristi se kao zamena za CS2 FUMIGANTI Ugušujući insekticidi su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u telo insekta dospevaju putem organa za disanje. razgraĊuju. koristi se za suzbijanje insekata u zemljištu a smatra se da je kancerogen. TETRAHLOR-UGLJENIK je bezbojna teĉnost. tako što ulaze kroz stigme trahejama i traheolama dospevaju do organa i ćelija u tkivima. zaštitna odela. Phostoxin – pelete Na bazi magnezijum-fosfida postoje Magtoxin-pelete i dr. . dok je manje toksiĉan hlorpikrin Cijan-vodonik se kao insekticid koristi u obliku soli cijanida (K. fitopatogenih mikroorganizama (Haltox preparat) Aluminijum-fosfid – Phostoxin – tablete. temperatura 15-20 stepeni 12) Temperatura vazduha ne sme biti manja od 5 stepeni Glavni predstavnici fumiganata su: Sumpor-dioksid (SO2) Etilenoksid (CH2OCH2) Cijan-vodonik (HCN) Fosfor-vodonik (PH3) Dihlor-etan Metil-bromid . Za primenu fumiganata postoje odreĊena pravila jer su ovo vrlo toksiĉne materije za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje: 7) Fumigaciju mogu da vrše jedino ustanove koje poseduju ovlašćenja od strane drţavnih organa 8) Fumigacija sme da se vrši samo u objektima koji su od naselja i drugih objekata udaljeni najmanje 200m 9) Nakon fumigacije neophodno je provetravanje prostorija najmanje 48 sati 10) Fumigacija se ne se vršiti bez zaštitne opreme (gas maska. Metil-bromid (I grupa otrova) se najviše koristi kao zemljišni fumigant za suzbijanje insekata.) 11) Optimalni uslovi za postupak su: relativna vlaga 60-70%. Gastoxin. Nedostatak im je što se brzo rastvaraju tj. Svi su vrlo toksiĉni za ĉoveka. fumianti se slabije koriste jer je za njihovo uspešno delovanje potrebno da insekt provede odreĊeno vreme u tretiranoj prostoriji. naĉin primene) To su otrovi u obliku gasa ili vodene pare koji na insekte deluju smrtonosno.. opasni za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje.. obavezno prisustvo lekara itd. Na. najvaţnija jedinjenja.. nematoda.

posle prodiranja u biljku oni se mešaju sa biljnim sokovima i sistemom sprovodnih sudova raznose po svim biljnim organima.II -17 SISTEMATIĈNI INSEKTICIDI (definicija. translokacioni efekat .naĉini inkorporacije. Postoje i drugi naĉini primene sistematiĉnih insekticida.FURADAN. FOSFAMID DIMETOAT . akaricid. ali kada se upiju u biljna tkiva i doĊu u dodir sa biljnim sokovima. i to u proleće i leto. ENDOMETATOKSIĈNI INSEKTICIDI – nisu toksiĉni u momentu tretiranja. biljke izbacuju na površinu svojih organa i insekticid stvarajući tako zatrovanu atmosferu u kojoj insekti ne opstaju. Transpiracijom. kasnije se razlaţu na neotrovne komponente (nakon isteka aktivnog insekticidnog dejstva) 3. ali biljke ne treb tretirati po suvom vazduhu jer su ovo jako isparljive materije. STATIĈNI INSEKTICIDI – ne razlaţu se i trajno ostaju u biljci. zalivanjem ili injektovanjem u seme. a kasnije u biljnom organizmu se razlaţu na neotrovne komponente 2. brţe deluju kod mlaĊih negp kod starijih biljaka. a nanosi se zalivanjem ili folijarno. primenjuje se protiv insekata koji sišu sokove. preparati ) Sistematiĉni insekticidi su oni insekticidi koji imaju sposobnost da se upiju u biljna tkiva i zatruju biljne sokove. Najĉešći preparati koji su u primeni su: KARBOFURAN – sistematiĉni insekticid. preparati – DIMEKRON. stenica. Preparat na bazi ovog insekticida je POSSE FOSFAMIDON . zajedno sa vodenom parom. oni postaju otrovni. najbolje je da se prskaju u rano jutro ili pred veĉe po vedrom i sunĉanom vremenu. U borbi protiv biljnih vaši ovi insekticidi su se dobro pokazali. Prema naĉinu delovanja dele se na sledeće grupe: 1. FURAZOR KARBOSULFAN – primenjuje se preko zemljišta (zalivanje) ili folijarno za borbu protiv buba listara. tripsa. ENDOLITIĈKI INSEKTICIDI – u momentu tretiranja su otrovni. Vreme upotrebe sistematiĉnih insekticida zavisi od osobina biljaka.sistematiĉni insekticid sa dobrim akaricidnim svojstvima. ĉime se postiţe unutrašnja zaštita biljaka odnosno endoterapeutsko delovanje. podela. jako je otrovan za toplokrvne organizme.. primenjuje se i kao sistematiĉni i kao kontaktni insekticid. DIMETOAT . SISTEMIN 40 ŢUPA. nematocid. koristi se protiv insekata koji imaju aparat za sisanje i aparat za grickanje. gde se štetoĉine uništavaju sisanjem zatrovanih biljnih sokova. osobine.ima najširi spektar dejstva. Sistematiĉni insekticidi imaju tzv. Sistematiĉni insekticidi se nanose prskanjem. preparati – ROKSION. truje i pĉele. preparati .

primenjuje se protiv staklokrilaca. krvnog pritiska i drugih funkcija i nakraju izaziva smrt. preko org. Sa biljke brzo isparavaju.D. Mehanizam njihovog delovanja je dosta dobro prouĉen: deluju na blokiranje fermenta HOLINESTERAZE koji utiĉe na razarenje acetilholina. diazinon 20-EC) Foksim K. ima brzo dejstvo ali kratkotrajno. etiol tecni I ULV) Dimetoat S (perfection. Dasticid prah. fosfamidon 40-EC. ksilofaga. Za uništavanje lisnih i štitastih vaši. derivati tionofosforne kiseline Fention K. preko koţe. Protiv gusenica.U.lisnih vaši. WSC) derivati ditiofosforne kiseline Malation: K. ovo najpre izaziva osetljivost i nervnu razdraţljivost. tako da nema većih opasnosti od rezidualnog dejstva. toksiĉnost. Diazion: K. pregljeva. Pored staklenika..D otrov. difos. pagusenica. a kasnije dovodi do teških poremećaja disanja. (Etiol prah. webetin) Monokrotofos (agrofos20% WSC. Pirimifos K. preko org. naroĉito aktivan kod muva. chromogor 25-WP. kontaktni su insekticidi. unosi se sa hranom.metal( contion 25-WP. derivati fosforne kis. za varenje i inhalatorno.II -18 ORGANOFOSFORNA JEDINJENJA (opšte osobine. ( bevepterex. utrobno.(dinin. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Deluju na insekte koji sišu sokove i na pregljeve. K. U većoj ili manjoj meri se upijaju u biljna tkiva tako da imaju i sistemiĉno dejstvo.D (volaton 500-EC) Hlorpirifor K. deluje preko organa za disanje. gusation WP-25%raketion WP-25). Širokog spektra dejstva. Lebaycisd EC-50Fenticid 50-EC) – lisne vaši Fenitrotion K. Velike su inicijalne toksiĉnosti. široka upotreba.sistematični Imaju širok spektar dejstva.U (metal-actellic-50) AcefatS (ortheme-75) oksimdemeton-metil S (metasystoxEC) derivati fosforne kis Dihlorvos.D.Ferin). preparati.insectin.D 9pyrimex 48-EC. (fenitrotion 50-EC. moţe i u domaćinstvu. hermesa. teĉni su opasniji od praškovitih preparata(basudin.D.koristi se za tretiranje zemljišta. malation E-50. sistemin 40-EC. zorat EC-40. nekih sovica. minera.U Jedan od najboljih insekticida.D (zorcid EC-50. sa aktivnom materijom trihlorfon K. materije koja se stvara pri radu nervnih ćelija i koja obezbeĊuje prenos nadraţaja od aktivacione ćelije do nervnih centara. za disanje.. .D. pod dejstvom organofosfornih jedinjenja dolazi do nagomilavanja acetilholina u nervnim centrima. Pogodan je za zatvorene prostorije. diazinon. monokrotofos 20. Brzo deluju na insekte: kontaktno.D. Azinfos.

Danas je u upotrebi samo jedna grupa ovih jedinjenja: derivati kamfena i terpentina. odnosno njegov gama-izomer koji nosi naziv LINDAN po ĉoveku koji ga je prvi izolovao T. da se taloţi u organizmu u lipoidnim tkivima i prenosi se sa roditelja na potomstvo. Moţe za skakavce. Drugi znaĉajan insektici je HEKSAHLOR-CIKLO-HEKSAN (HCH). Torticidae. U pa K. veliku inicijalnu toksiĉnost i manje rezidualno dejstvo. Hlorovani ugljovodonici imaju gasovitu fazu. kontaktni otrov. Thiodan E-35 Preparati na bazi tiosufana delujuje protiv Lymantridae. Nervni otrov. ima vrlo veliku inicijalnu toksiĉnost.sistematični Prvi insekticid iz ove grupe je bio DDT (dihlor –difenil -trihloretan). Lindenu. Vecina preparata je jako toksicna za ljude. Hlordan. Rastvaraju se u biljnim i ţivotinjskim mastima i uljima. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . 15 do 20 dana (u zatvorenim prostorijama i duţe). zbog ĉega svoje insekticidno dejstvo zadrţava dugo nakon aplikacije. Dejstvo mu je D. rovce. slabo isparljiv i u vodi slabo rastvorljiv. Najmanje toksiĉan za ţivotinje od svih preparata u ovoj grupi. U širokoj upotrebi se nalazio tridesetak godina sve dok nije otkrivena njegova kancerogenost i mutagenost. Za ĉoveka je toksiĉniji od DDT. UtvrĊeno je da je on kumulativni otrov tj. mrave. Tiocid E-35. DDT je jedna od najjaĉih do danas otkriveih insekticidnih materija. . ali ima i utrobno dejstvo. a kako nema gasovitu fazu. Najizraţenije Utrobno delovanje (fumigaciono) pa kontaktno. Zbog toga je danas zabranjen za upotrebu. nema fumigaciono dejstvo. kod kojih je aktivna materija ENDOSULFAN a prepatrati su: Tionex E-35. Slabija inicijalna toksiĉnost. toksiĉnost. preparati. Deluje K i D. ali i na ćelije tkiva. Deluju na nervni sistem. Noctuidae.II -19 HLOROVANI UGLJOVODONICI (opšte osobine. Hemijski je postojan. Geometridae. Njegova toksiĉnost e oko 5x veća od DDT-a. TakoĊe je danas van upotrebe.

pagusenica. Upotrebljava se protiv insekata koji sišu (lisne vaši. dalmatinski pršak na suncu.alkaloid iz biljke Nicotiana sp. koja na vazduhu brzo tamni. Insekticidi na bazi azadirahtina dobijaju se iz semena i drugih delova biljke. Jak je otrov i za ţivotinje i za ĉoveka. sivu truleţ. pepelnicu. Deluje na insekte sa aparatom za sisanje (LISNE VAŠI. U trgovine dolazi u obliku iveraka od kojih se maceriranjem spravljaju otrovne ĉorbe. Ĉist nikotin je bezbojna ili slabo ţuta teĉnost. Quassia – sadrţi alkaloid quassin (gorka materija bez boje i mirisa) koji se dobija iz biljaka vrsta Quassia amara.. ali i protiv gusenica. naroĉito DVOKTILCI) Na osnovu graĊe prirodnih piretrina kasnije su sintetisani piretroidi. Za insekte je smrtonosan u malim koliĉinama. Insekticidi na bazi azadirahtina ometaju presvlaĉenje insekata. U malim koncentracijama. rĊu. ali ima preparata i za suzbijanje štetnih insekata povrtarskih biljaka u zaštićenom prostoru jer je nestabilan na svetlosti. Piretrini se danas većinom koriste za suzbijanje insekata u domaćinstvu ili u skladištima hrane. suzbijaju prouzrokovaĉe bolesti biljaka. gusenice leptira i neke druge insekte. ali se namenski gaji samo njih dvadesetak. utrobnog i kontaktnog delovanja. Zalivanjem zemljišta mogu da se suzbijaju i neke zemljišne štetoĉine. ali su otrovni za insekte. Koriste se za suzbijanje insekata koji grickaju. i do 70%. persijski prašak Piretrin je insekticid sa Kontaktnim delovanjem. odnosno drveta Azadirachta indica koji se nalazi u juţnoj Aziji. Neki preprati na bazi azadirahtina sa većim procentom ove aktivne materije. Obiĉno se korist kao ĉist ili kao duvanski ekstrakt. otrivan je za toplokrvne organizme. gusenica i drugih insekata sa mekom koţom. sa sadrţajem aktivne materije do 1%. stenica. Osnovna prednsot mu je zanemarljivo mala toksiĉnost za ĉoveka. belu leptirastu vaš. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Derris – dobija se iz korenja tropskih leguminoza rodova Tephrosia i Derris. grupa insekticida širokog spektra delovanja. upotrebljava se protiv lisnih vaši i insekata koji grickaju. lisne buve). a naroĉito za insekte. STENICE. toksiĉnost. otrovan je za insekte dok za toplokrvne organizme nije. Koristi se protiv vaši. piretrin .sistematični Prirodni pesticidi su uglavnom insekticidi koji se dobijaju ekstarkcijom iz biljaka koje se prikupljaju u prirodi ili se namenski gaje. Africi i Australiji.Preparati na bazi piretrina: dalmatinski prašak (buhaĉ)-sadrţi dve akivne supstance pyretrinI i pyretrinII koji nisu otrovni za toplokrvne organizme. a upotrebljava se u vidu praška ili ĉorbi. Insekticidi na bazi rotenona dobijaju se iz korena leguminoza roda Lonchacarpus. deluje kao utrobni i kao kontaktni insekticid. Picrasma excelsa i dr. Aktivna supstanca je Rotenon. biljnih stenica (sve se hrane grickanjem). ima oštar i neprijatan miris. ali ima i utrobno dejstvo. lako i brzo se rastvara u vodi. pošto su jaki insekticidi.II -20 BILJNI INSEKTICIDI (opšte osobine. djeluju na biljne vaši. insekticid inhalacionog (najbolje deluje ovako). pre svega deluje kao kontaktni insekticid. plamenjaĉu. ako je pripremljen u pravoj dozi. parališe centralni nervni sistem insekta. njegove para prodiru kroz stigme insekata i dovode do paralize nervnog sistema. BUVE. Danas slabo u prometu. antraknozu. Za biljke je potpuno neštetan. u poslednje vreme i kao nikotin sulfat. vazduhu i vlazi gubi svoja insekticidna svojstva i raspada se na neotrovne komponente. Deluje na insekte sa tankom koţom i latentna doza je već ako ima 1-2 g na 1 litar vode. Nikotin . pa su po naĉinu djelovanja regulatori razvoja insekata. crnu pjegavost. toplokrvne ţivotinje i biljke. a mana mu je kratak period delovanja (brzo se razlaţe pod dejstvom svetlosti i vlage). ne prlja list pa se moţe primenjivati i na ukrasnim vrstama. preparati. Na insekte deluje kao fumigant. . Danas je poznato oko 2000 biljnih vrsta koje imaju insekticidno dejstvo.jedan od prvih prirodnih insekticida koji se dobija ekstrakcijom iz cveta biljke Chrysanthemum cinerariefolium. Na biljke ne deluje štetno.

rastvorljivi u vodi. toksiĉnost. pre svega minera i tripse. Kao sistemiĉni akaroinsekticid namenjen je suzbijanju štetnih grinja i nekih insekata u voćarstvu i povrtarstvu. leptira. ali ima visoku otrovnost i nalazi se u I grupi otrova. grinja. preparati. nalaze se u grupi bioloških insekticida. Jako su otrovni za ĉoveka. Abamektin je produkt metabolizma gljive Streptomyces avermitilis. Produkti metabolizma nekih gljiva su i antibiotici ali se oni ne smatraju biološkim sredstvima za zaštitu bilja. Neobiĉno za biološke insekticide. takoĊe deluju i fungicidno. Koriste se samo za zimska prskanja. Zemljišna bakterija Saccharopolyspora spinosa pri aerobnoj fermenataciji na hranljivoj podlozi produkuje materiju pod nazvom spinosin. na insekta deluje usporavajući ili zaustavljajući njihovo disanje. Otrov prodire u telo preko koţe ili preko organa za disanje. Imaju i fungicidno dejstvo. ali pošto predstavljaju produkte metabolizma organizama. Na osnovu njegove strukture sintetisani su hemijski strobilurini razliĉite strukture. skakavaca. Koriste se u koncentracijama od 1-2% a spravljanje ĉorbe je jednostavno: odmerenu koliĉinu otrova najpre treba rastvoriti u 10l vode . ’’ţuta ulja’’ (poznat preparat je E-5) koja se takoĊe koriste samo za zimska prskanja. U telo prodire preko koţe ili organa za disanje. Deluju na taj naĉin što jako povećavaju oksidaciju u organizmu što izaziva povišenu temperaturu i isušivanje tkiva.sistematični Dobijaju se iz katrana. Efikasnija su i sa širim spektrom delovanja od DNOC-a. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . grupa fungicida novije generacije. danas se slabo korist jer je skup i deluje toksiĉno i na ĉoveka i toplokrvne ţivotinje. . II -21 DINITROORTOKREZOLI (DNOC) (opšte osobine. ali i fungicidno delovanje. Isušuju tkiva. Koriste se samo za zimska prskanja protiv: vasi. Poznat je preparat Spinosad. Ima kontaktno i 5-10 puta jaĉe utrobno djelovanje na gusenice leptira. visokog insekticidnog djelovanja. Produkti metabolizma nekih organizama prije svega gljiva imaju insekticidno. Nazivaju se i naturaliti. Letalna doza je 0. Spadaju u Kontaktne insekticide. a potom dodati preostalih 90l. larve dvokrilaca. Nalaze se na granici biloških i hemijskih sredstava.02g/kg telesne teţine. ali ne na temperaturama niţim od +5C0.Veratrin – alkaloid koji se dobija iz biljaka roda Veratrum.Preparati:  KREOZAN (50% aktivne supstance)  DINOZAN (10% aktivne supstance) – u koncentraciji 6-7% danas se koristi za kvašenje gubarevih legala  RUMESAN Mešavina od 5% ortokrezolnog sredstva i najmanje 72% mineralnih ulja (ili karbolineuma) daju tzv. Zapaljivi su. Strobilurini.

tako što u trahejama stvaraju neku vrstu zapušaĉa koji ne dozvoljava priticaj kiseonika do tkiva i ćelija. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . uz dodatak sapuna. PREPARATi: Paration. naroĉito u voćarstvu. Aktivne supstance ovih insekticida su su FENOL. Koriste se za suzbijanje lisnih i štitastih vaši. Emulzija karbolineuma prţi list i neţne biljne delove. toksiĉnost. za uništavanje jaja raznih štetoĉina (gubara) i mahovina i lišajeva na šumskom drveću. sve ove emulzije od mineralnih ulja deluju po principu gušenja. danas postoje mnogi gotovi preparati ili se od njih spravljaju emulzije uz dodatak sapuna. koje se dobijaju od katrana kamenog i mrkog uglja. Karbolinelum (voćni karbolineumi) – Kontaktni insekticidi. pa se zbog toga koristi iskljuĉivo za zimsko prskanje. preparati. . Oni su produkti frakcione destilacije nafte.II -21 MINERALNA ULJA (opšte osobine. Sem toga ove emulzije i kroz traheole prodiru u organizam štetoĉine. derivati nafte. Imaju široku primenu. KREZOL I NAFTALIN. bela ulja.sistematični Ovi insekticidi su iz grupe ugljovodonika. Mrke teĉnosti. Smatra se da kod insekata nagrizaju koţu i zatvaraju stigme. dinoseb. Koriste se prvenstveno protiv štitastih vaši. Pri mešanju sa vodom stvaraju karakteristiĉne stabilne emulzije. kontaktni insekticidi mehaniĉkog dejstva. alkalija ili sode.

a deluju i ugušujuće. toksiĉnost. preparat – KARBARIL. Karbamati su. D) – LANNATE 25-WP . D.sistematični Karbamatni insekticidi su derivati karbaminske kisleine. preparat – FURAN 350F PIRIMIKARB (S) – sistematiĉni insekticid i specifiĉni aficid (deluje na lisne vaši -Aphididae).. D) – nesistematiĉni insekticid.primenjuju se zalivanjem ili prskanjem. generalno.II -22 KARBAMATI (opšte osobine. spada u II grupu otrova. KARBARIL (K. DASTIBRIL PRAŠAK. preparati. tvrdokrilaca. Toksiĉni su za mnoge insekte.imenjuje se folijarno protiv gusenica. najviše se koristi kod lisnih vaši. neotrovan je za toplokrvne ţivotinje. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S .. Ovi insekticidi imaju izraţenije utrbono dejstvo od kontaktnog. koristi se protiv insekata koji sišu biljne sokove. Vrlo su efikasni u suzbijanju:  lisnih vaši  belokrilih vaši  lisnih minera  muva  ţiĉanih crva  rovaca  nematoda  grinja KARBOSULFAN – sistematiĉni insekticid.preparat je POSSE. preparat INSEGAR WP-25 METOMIL (K. ali je za pĉele jako toksiĉan. KARBOFURAN (S) – sistematiĉni insekticid. inhibitori holinesteraze i durgih esteraza i po tme su sliĉni organofosfornim jedinjenjima. koristi se i kao akaricid i nematocid. primenjuje se preko zemljišta i folijarno za suzbijanje stenica. preparat – PIRIMOR FENOKSIKARB – K.I grupa otrova. pa ga zato ne treba primenjivati u vreme cvetanja. koristi se još i kao akaricid.. buba listara. grinje i nematode.

bube listare  DELTAMETRIN – Scud. Pipkord 20-EC (KD) – protiv savijaĉa.Fastac 20-EC – lisne vaši.  CIPERMETRIN – Cipermetrin 200-EC.5 -EC– lisne vaši. pagusenice. pagusenice. zbog ĉega se se danas piretroidi ĉesto formulišu sa organofosfatima i karbamatima radi sigurnijeg efekta. Sucip 20-EC. D) . toksiĉnost. ali su od piretrina jeftiniji . insekti već posle par minuta ne mogu da se kreću i nisu sposobni za letenje. preparati. Ripokord 20-EC. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . pagusenice. Ovo su K i D insekticidi koji brzo deluju na nervni sistem insekata. Simptomi trovanja nastupaju vrlo brzo posle tretiranja. gusenice.Talstar 10EC (K. ĉesto se dešava da tretman ne dovede do uginuća insekata pa oni preţive. gusenice. Agrometrin 20-EC. ĉetinarskih vaši  ALFACIPERMETRIN .sistematični Piretroidi su sintetisani insekticidi koji sadrţe sve pozitivne osobine prirodnih piretrina – visoku inicijalnu toksiĉnost za insekte i malu toksiĉnost za toplokrvne ţivotinje. meĊutim.II -23 PIRETROIDI (opšte osobine. tripsi. tripsi. Cipkord 20-EC. bube listare  FENVALERAT – Sumicidin 20-EC -– lisne vaši. gusenice. Decis 2. bube listare  FENPROPATRIN – Danitol 10-EC  BIFENTRIN . tripsi.

javljaju se kod nekih Coleoptera. Deluje pre svega utrobno (D) a moţe imati i kontaktno (K) dejstvo (na jaja insekata).sistematični Za proizvodnju bakterijskih insekticida koriste se samo vrste roda Bacillus iz familije Bacillaceae. Vrlo su toksiĉni za gusenice raznih leptira. sojevi berliner i kurstaki toksiĉni su za mnoge larve Lepidoptera. Neotrovni su za ĉoveka. thuringiensis var. Bolesti koje izazivaju na insektima su entomorikecioze. Forester II -25 BAKTERIJSKI INSEKTICIDI (opšte osobine. Pri delovanju ovih insekticida mišići se ne vezuju za koţu i presvuĉena larva ostaje nepokretna. ĉime se dobija bioinsekticid. iz njega će se samo u sredini odgovarajuće kiselosti izluĉiti toksin i dovesti do smrti insekta. Koriste se kao bioinsekticidi jer se u nepovoljnim uslovima u ćelijama formiraju kristalni proteini (delta endotoksin) koji su toksiĉni za insekte. Ova jedinjenja spadaju u III grupu otrova. dok se danas izdvaja samo proteinski kristal kome se doda nosaĉ i stabilizator. soj tenebrions za larve nekih Coleoptera. U crevu dolazi do razlaganja kristala koji izazivaju paralizu creva. spadaju u selektivne insekticide. Najpoznatija bakterija je Bacilus thuringiensis koja mora biti unešena u organizam domaćina. thuringiensis otkriveno je više sojeva koji su specifiĉno toksiĉni za pojedine grupe insekata. kurstaki (BTK). primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Perzistentna je na lišću. toksiĉnost. Nekad su se koristile cele spore ove bakterije kao insekticid. insekt ili sisar) koji se hrani drugaĉijom hranom od ciljanog insekta. Preparati: Bactospeine Dipel Novodor Thuricide Biobit Danas se masovno koriste protiv insekata defolijatora preparati na bazi B. usnog aparata ili celog insekta. Prednost je što deluju na ciljanu štetoĉinu. Npr. Izazivaju masovne pojave bolesti kod insekata. Posebna grupa bakterija – rikecije (veliĉine izmeĊu virusa i bakterije)ţive kao patogeni na ţivotinjama i izazivaju rikecioze. K) – Dimilin SC-48. preparati. DIFLUBENZURON (U. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Kako ne deluju na stadijum imaga. proteinski kristal prolazi kroz creva bez luĉenja toksina. Za sada nema preparata na bazi ovih bakterija. naroĉito gubara. Preparati na bazi ove bakterije spadaju u III grupu otrova. Ova jedinjenja spreĉavaju sintezu hitina kod insekata. Kada kristal dospe u organizam insekta. Ova bakterija se retko širi u populacijama štetoĉina . hitin insekti luĉe u vreme presvlaĉenja i od njega se formira nova koţa za koju se vezuju svi mišići. Kod B.. Lepidoptera i Diptera.sistematični Benzilourea je derivat uree. Ako kristal pojede neki predator (ptica.II -24 BENZILOUREA (opšte osobine. preparati. toksiĉnost. .

KARBOFURAN → furadan. 7. 2. žuto ulje 10. 3. 7. ZIMSKO PRSKANJE DNOC DIAZINON METIDATION MINERALNA ULJA DINOSEB DERIVATI NAFTE (nepreĉišćena ulja) VOĆNI KARBOLINEUMI PETROLEJ KONTAKTNI 1. 4. NIKOTIN PIRETRUM DERRIS QUASSIA VOĆNI KARBOLINEUMI PETROLEJ MINERALNA ULJA KATRANSKA ULJA DNOC → kreozan. 5. 4. 5. 9. DIHLORETAN 7. nogos SISTEMIĈNI ŠRADAN (OMPA) → pestox 3 SISTOX METASISTOX DIMEFOX EKATIN DIMETOAT → roksion. 2. DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA Al – FOSFID METILBROMID HCH → lindan HLOR PIKRIN FORMALDEHID → formalin KARBOFURAN FENITROTION FENITROTION + MALATION FORAT → timet UTROBNI 1. fosfamid 8. 3. 5. 5. METOKSIHLOR . 6. dinazan. SUMPORUGLJENIK (CS2) 3. 8. 3. rumesan ulje. diazinon 5 FENTION DIHLORVOS → nuvan. 9. 2. (HCN) → zyklon b 2. gastoksin DIFLUBENZURON 1. 6. 6. 8. posse 25-EC 11. 6. 4. 8. FOSFAMIDON → dimekron. furazor 1. PARADIHLOR – BENZOL 4. 7. TETRAHLOR – UGLJENIK 5. KARBOSULFAN → posse 1. 4. 4. 3. 3. 5. ENDOTION 9. 2. 6. 9. DDT 11. sistemin 40 župa. HLOR PIKRIN → metilbromid 6. etiol acar. 6. FOSFORNI ESTRI TEPP i HEPT PARATION POTASAN HLORTION MALATION → etiol. malatox DIAZINON → diazinon 2.5-P. 8. 8. URANIJA ZELENO Ca – ARSENAT Pb – ARSENAT Na – ARSENAT Na – ARSENIT ARSENTRIOKSID Zn – FOSFID Al – FOSFID →phostoxin.FUMIGANTI 1. 5. 2. METILBROMID → haltox 1. dimeton 7. MENAZON 10. 1. 2. 7. 4. 3. CIJANOVODONIĈNA KIS. 7.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful