Miljenko Smoje

Dalmatinska pisma

Digitalizacija Knjiga: Equilibrium°

KAZALO
Lipo s m o zabordižali u Novu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 U okovina sniga i leda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Nedijom, u r a n u zoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Čudnog li svita jema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Nesriknja omladina tila bi u Partiju 23 U centru ciklona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Ricete za titule 34 Ni u škafetin ni u glavu 39 Atroke njemačka dica 43 A ko z n a ča bismo mi tili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Di su d a n a s te magične riči 52 Najnovija moda: stat u jarpu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 J e s m o li judi oli tukci 60 Zapisi jednog putnika 64 Kad u kaleti u bot letrika gori . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Biž' iz kuće dok je na vrime 74 Priko Tugari u Frankfurt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Dok ferata u Split uliza 82 Ko čeka i dočeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 Šetnja po portu 91 Živija Vijetnam 95 Moderna vrimena 100 Profundaj se zemjo 105 Najneposlovniji poslovni prostor na svitu 111 Lipa je, judi, istorija 116 Mača od lubina 120

Ne smeta n a n miljarde biljuni decibali 125 Bez globe n i m a putovanja 130 Kiša pada, blato štrca 134 Svakakva se č u d a na moru događadu 138 Požmariveni, gnjili akvareli 143 Posljedni tango u Splitu 147 Sve se izremenalo 152 Najlipša u r a u najlipšemu g r a d u 156 Najdemokratskiji s t a đ u n 161 Lito i naše domaćice 165 Ka u raju 169 Točno u podne 173 Neš ti takve filozofije 177 Fjaka, njifa i profumi 181 J e s a m li čovik oli striptizeta 185 Opareni t u r i š t a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 Ajte, judi, d o m a 193 Kad udre zvir na zvir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 I lito se deformalo 202 Vrati se, Erika 206 Vapaj za reciprocitetom 210 Debeli ribari a mršavo more 214 Nove slike i štimunzi 218 Susreti pod neverom 222 Sve samo kraji i krajice 226 Lipo se u tića pritvorit 230 S k u p a čarter na drugi svit 235 U malome p o r t u dok bura zvižđe . . . . . . . . . . . . . . . 239 Oprostite ako nije bilo baš sve po protokolu . 243 Kratki dani, opasni zanati 248 Di su oni lipi, teški vonji od friškine 252 Štirlic, Pjerinko i Ivo 256

Blažena gripa 263 Pod lumbrelom u ledeno doba 268 Život je posta bujniji, sadržajniji 273 M r a š n a škicana meditacija 278 Oću se švogat, oću dimit 282 Bar malo povjerenja 286 J a s n o i nejasno 291 Daj organizmu sve ča traži 295 Zatvoren krug snigom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 Zima, bakalar i p a p a Đovani 305 Ženici i prajci 309 Matejuška se u crno zavala 313 Sve j e m a m o a ništa nimamo 317 Raj za jubavnike i lupeže 323 Tražin za noćas direktivu 327

LIPO SMO ZABORDIŽALI U NOVU!
U ovu Novu godinu s takon smo brivon uletili ka da se mislimo uz nju zalipit i nikad, nikad više iz nje ne izać. Cili grad mi je sličija na veseli pijani vapor koji s p u n o n paron ulize u luku. A ja uvik i s gušton i sa strajon gledan kad n a š i vapori ulazidu, oli izlazidu iz porta. I m a k n e n se od rive, oli mula uz koji će akoštat. Oparija s a n se i bogu više ne virujen. Eto, s a m o u zanji deset godin n i š t a manje nego tri stotine vapori n a š e bandire jemalo je sudare, a tri stotine i četrdeset i dva broda n a s u k a l a su se na grebene, hridine, lanterne. Di se sve naši vapori nisu nasukavali? Di sve nisu cipali u hridine i pod­ vodne stine? Di se sve nisu sudarili? Ne znan, jema li na cilu balotu zemajsku te geo­ grafske dužine i širine di nismo doživili udes, oli barenko havariju. Ajde, de, ča smo se sudarili i na­ sukavali vanka, ka recimo n a š vapor "Progres" kod Mississippija. (Zabranija bi našin brodovlasnicima da dajedu brodima taka napredna imena, jer grubo je kad se u naslovima novin pojavi: Nasukan 'Pro­ gres!') Dakle, nikako ti i gre u glavu k a d se s t r a d a na velikome moru, ali ovaka masovna sudaranja i nasukavanja u naše domaće vode, di se svaki d a n plovi... Ijadu puti projdeš uz lanternu, još ti svitli, daje sinjale a brod - puf u nju.

Ne pomažu njanci radari, jerbo u nas j e m a bit uvik na moru velika magla, slaba vidljivost, veliki fortunali, a jopet, s druge strane obala n a n je pu­ no razvijena: j e m a mijardu otoci, grebeni, hridin, tjesnaci, i je li samo minut okreneš glavu, m o r a š na jednoga naletit. Istina je i to da san ja gleda naše brode kad su se nasukavali i po lipon vrimenu, po bonaci, po maksimalnoj vidljivosti. Drži lipo rotu, svi su uvjeti idealni, a brod ka da je poludija, samo skrene na j e d n u , oli drugu b a n d u i tutaforca u kraj. Ne mislin se falit, ali j e m a n svidoke da s a n dva­ p u t višćunski predvidija: neće proć lito a ovi će brod udrit u kraj! Kako san zna, pitat ćete? Lako. Bila je litnja noć, vrućina, šeta san se po p o r t u a iz dotičnoga b r o d a zovu me da dojden na bićerin. I do ćeter bota razgovara s a n s kapetanon i prvim makinjišton i oni su mi se tužili kako p u n o radu, plovidu d a n i noć, ne moredu na noge stat od u m o ­ ra. Bidni judi! Toliko su bili u m o r n i da n i s u mogli spavat. I tako u razgovoru popili smo po pet-šest, more bit i deset, konjaki i ja s a n siša jer je brod m o r a isplovit. A do dva d a n a brod se n a s u k a . A drugi p u t s a n predvidija nesriću kad s a n vidija k a p e t a n a zagrljenoga na kormilu s Njemicon; ona je mekla k a p e t a n s k u kapu, on je nju učija k a k o se manovra i m a l a je bila tako smišna, tako s l a t k a da bi teško bilo u z a nju vidit i cili kontinenat a nek­ moli niku m a l u hridinu. Sva srića da n a n svi brodi n i s u ka 'Ero'. Ti 'Ero' meni je najdraži brod koji je ikad zaplovija moren. Smišan je, sliči na one starinske vapore građene za rike, ali je čvrst, snažan, dobar na more. Vidija

J e m a bit da mi je još glava u b a l u n u od novogo­ dišnje fešte. uliza u luku. di s a n ja ovo j u d i zabordiža? Uputija san se pisat kako smo veselo ulizli u Novu. pri je jema stare motore koji bidu svaki čas izdušili. Nego. lipo se. slaba manovra . pa se voli i zabavit. Pukla je ka dinja a na njemu nja­ nci friža. i napit. Sad je kompletna nova makinja i dobri 'Ero' plovi sad bez bravuri. trese se ka bedevija i ja govorin: aj ća. Baš nikidan ga gledan. jer makinje triba minjat. kako to more bit? Govoridu mi: n i m a više straja. Čudin se: ča je. on s a m samcat sve flote ovega svita potopija. platija je mul. komodna. a svršija na debelo more. Naime. i makinja bi u manovru stala. bez da se žgranfa. da se brzo izgubi k u r s . s najmodernijon makinjon. omar s a n trka u porat vidit oče li i d a n a s k a koji dižaštar učinit. . a o n d a ne pomaže ni najbolja posada. a na m o r u van je tako. a posada je malo razvicjana. Ove s a n ja primjere iznija da čitalac uvidi kako n a o p a k a plovidba. a on lipo. Cipa je sve ča uvati i taki je to s n a ž a n brod da bi. Kad bi ga ugleda. prominija 'Ero' motore. faliveni kurs. i zaspat. Mogu biti slabe makinje. Sve s a n izmiša i više ne znan ča s a n ono tija reć i kakve to ujopće veze jema Nova godina s vaporin i plovidbom. ja mislin.san ga jednoga lita kad je uvatija brivu pa udrija u s u p e t a r s k u rivu.mogu biti izazvani subjektivnim i objektivnim sla­ bostima i greškama. mirno popuzne i a k o š t a bez da išta takne. Gleda s a n ga kad bi u splitski mul uliza ka u sir. A more jopet biti najboji brod. šesno nakrivija.

Tako je kiše palo da se n a r o d pita: oće li n a n sad. a baš me z a n i m a s kojima ću se prvima problemima sudarit u Novoj. kad se ovako napadalo. ne da mi se u d u b i t u problematiku. tek minulu. pa kako uputila. nikad više nećemo iz nje izać. Nije ni ču­ do ča smo u nju ovako veselo zabrivali ka da nikad. vapili smo za kišon. . Njanci sekunde ni fermala. A j u š t a u ponoća. plakali smo za kišon. godinu bili smo žejni kiše. berićetna. Proša s a n r a n o ujutro kroz Omiš. uputila se kiša.Interesantno! Cilu ovu. Nebo se otvorilo. pucali su gromi i cilu novogodišnju noć i cili d a n padala je kiša. žuta. J o š s a n od fešte i nikako se ne mogu. mogla bi to lako biti godina obilance. barenko dva miseca davat mukte elektriku? Dobar je ovo sinjal. p u n o dobar! Čim nova počme ovako u mokro. samo ča se ne izlije. k a d su se švere Stare i Nove poklopile. na maštilo se prosipjala. Već je ćutin k a k o su počeli marširat. I teče m u t n a . straj ti je pogledat. I lampalo je i grmilo je. sita godina. rodna. munje su se n e b o n ra­ zigrale. Cetina je na­ brekla.

i tek ča su se počeli vajat južni vali. Veliki bili vapor deboto prazan. dok ti je vrime! Bija san. Planirali smo ostat lovit ribe. U otelu nes­ talo letrike. s juga na b u r u . A prikosutra gre mali vaporet . prikosutra će radni narod navalit. k a d je podložno svima vitrima. igrat na karte p u n a tri d a n a . ali čin je učinila prvi škerac. U arji već jugo. govorin prijatejima. postaje pijano i šaljivo. a ostali vali od lebića. doma ajde. Došla je do dvi ure. Parilo je da su vali pijani pa se t e t u r a d u . a tek smo došli?" "Doma ajmo. Doša je još jedan a l a r m a n t a n sinjal. nego i more. Eto. "Ajdemo mi. A ja s 'Liburnijon' lipo u Split. kad n i m a stava. Bilo ga je smišno vidit. dok n a n je na vrime!" Nisu me poslušali. S bure okrene na lebić. pa zavrti na jugo. ne samo društvo. ali već prvoga d a n a prazničkog vikenda vidin ja: m i š a d u se vitri. doma". To me dalo malo mislit. s prijatejima u Hvar. ne samo čovik. judi. pa udre na t r a m u n t a n u . a ovo novi od bure i trem u n t a n e . omar me bilo sumnjivo. naime.U OKOVIMA SNIGA I LEDA Predosjeća san da će se ništo grubo dogodit i kroz možjane mi je strilavala misal: d o m a ajde. Ta vitrenasta m i š a n c a uzmutila more. "Di ćeš doma. vrtidu i s u d a r a d u . k a d je bez čvrste orijentacije.

i bit će gužve i vike: moran na posal. ginganje broda najviše škodi baš otočanima. trista mi p u t i draži od govorne mužike. koja dikcija. "Jesi li jija za obid riže?" "Kako z n a š ? " "Take s a n ti sriće. a ništa ne razumiš. Dopire do m e n e i fini vonj lul i ingleški španjuleti. Pripovida mi kako putuje u Riku vidit sina. Žuto s u n c e kroz isparane požmarivane krpe od oblaci tone u pijano more. već mu se kukuja. č e k a d u me u poduzeće! Saloni prazni. pari ti se ka da recitiradu Šekspirove stihove. Kad vaja. Koja fraza. Ne znan njanci besidu ingleški ali guštan ji iz podajega slušat. samo daleko od m e n e ! " Oba kamarjera za š a n k o n jemadu duge kose. koji ri­ tam govora. brčiće i crne oćale. I ćakuladu. Od deset otočani barenko o s a n patidu od morske bolesti. a režiseri na konobare. Kad jin naškodi bižidu iz salona na palube i uvik iz nji letidu riži koji ti vitar nosi u obraz. i di će nego puf na me. U ova moderna vrimena sve se izmišalo. Ako ste opazili. Dva stola Ingleži koji piju svoj poslipodnevni čaj. Vapor se trese i š u š k a ka limena škatula. otočanin. Smistin se uz šank kraj bazena. a ne ko naši každrafi koji njanci na televiziju ne znadu izustit dvi beside k a k o triba. . uvik se držin daleko od nji. Kad ji tako slušaš. I uvik se m o r a n najidit i beštimat: "Ćaćina i materina. Oparili su me. ča ne jite kumplire kad vijađate priko mora?" Na brodu je jedan jedini putnik. a gledan ga. Konobari sad sličidu na filmske režisere.

Nego. snig je. r a n o s a n se. Pita s a n Ingleže: a di van je magla? Objasnili su mi kako je odavno više nima. oprostite." Žvižđu. pa koji snig! A di s a n ovo? Je li u Sibir? Na. Drago mi je pogotovo okad u London više nima magle. A meni je p u n o drago kad se magla spusti n a d Spliton. koji konj?" "Oni konj ča će mi vuć saonice po gradu. mojoj nespretnosti koja me odalečila od glavne teme. još ježivije? Šesnajst miljardi puti gore! Budin ženu u drugu sobu. Počeja s a n kako s a n u t e k a s otoka jerbo san ćutija da će se ništo grubo dogodit. Reka s a n jin otvoreno: "A ča će vam Londra bez magle? Vidit ćete. U svitanje pro­ budi me tuljenje vapori. I dogodilo se. kako su izumislili način da je se deliberadu." "Ča si se najranije opija!" . doć' će vrime da će Split Londri i maglu prodavat. Bija s a n ja osan d a n a u Londru i kompletno se razočara jerbo ujopće n i s a n vidija tu čuvenu inglešku maglu. Ajme. a da nije ovo snig? Je. "Di je zob za konja!" "Koja zob. Umoran o p u t a . žviždanje brodski sireni. te večeri.Lipo je putovat! Evo i na ove male vijađe svašta čovik vidi i nauči. dragi štioci. vapori i otvaran ponistru da vidin Split u magli. Promislija san: ovo je pala na more magla. ča je ovo sad? Ko mi je ovo priko ponistre p r o s t r a bile l a n c u n e ? I koliko ji ovo j e m a ? Ma ča lancuni? Asti onega bo­ ga. u t i r a u posteju i mirno spava ne sluteć ča se vanka velikoga događa. Artik? Oli Antartik? J o š gore. To je u n a s ritkost. Zablišći mi oči bililo. dakle.

mek. ako se ne b u d e moglo iz kuće izać. ajme. nego to dočekat. bižingajen. mu­ ško gre u spizu da žena nogu ne slomije. ako nestane letrike."Snig. debele džempere i sve ča najden stavjan na se. Jedino k a d pade snig. jitan v a n k a sal­ pe. kad b u d e š p a d a da se moš dočekat! " "A kako ću se dočekat k a d b u d e n nosija. Boje da on slomije a da ga ona ašišti. U n a s je t a k i adet. lipo li je odit po snigu. a ti lipo stoj u teplo". Na k a r t u mi piše ča sve m o r a m kupit. tražin duge mu­ dante. dok je još frižak. "Polako. gvante." Dignen kolet od kapota. Pa garbuna. snig je vanka! Ajme ča lipo pada!" Otvaran a r m e r u n e . Me­ sa za dva d a n a i bakalara n e k a se najde. Ali. a niki su padali svaki tri metra. Bogati. kapot. di je snig izgažen a najskoli di su šoto ploče i tavele! Na pjacu i u one okolne kalete gleda s a n prolaznike kako p u z e d u u neredu. Najpri peć. pari ti se da gaziš po b u m b a k u . ." J o . nego obratno. nabijen kapu na oči i sad triba činit od sebe malo eroja. "A salate?" "Ne triba. Fažola i kaštradine. bit će na pazar miljun dinari kil. Volija bi slomit i noge i ruke. vunene bičve. s pomnjon!" "Ne boj se!" "Ne drži r u k e u žep. " J a gren. čist. a žena mi već piše cilu provištu koju m o r a n donit." "Najdi kojega Vlajčića da ti nosi. kako bi to bilo da se ona slomije pa da leži lipo u posteju i k o m a n d i r a a da se on pati oko nje. Kafe. u prometne ulice.

je li to vic. .j o p e d pade. već čujen da je radijo javija da je dosad u bolnicu dovedeno dvadeset građani sa slomivenim r u k a n i nogan. Dramatično je i slušat. svi beštimadu. Ola. to je katakližma. dignite se! " "A ča ću se dignit kad ću jopet past!" "Ajme. kad smrzne. Snig neprestano pada. ko je i ovi snig izventa. "Ajde. Nima smišnije stvari nego gledat Splićane kako gredu po snigu. ali već se govori kako je bolnici nestalo đeša. trebalo bi sva­ kome n a p i s a t na prsi: fragile! Ne znan. Po butigan nima ni bakalara. Gredu ka gaštapani polako s lumbrelon u jednoj ruci a drugon se držidu zida. Kosa ti se diže na glavi. oli istina.Dižen jednoga. ka da su pali iz p a d o b r a n a . ostajedu sidit i beštimat. Nikor ne zna di se to kupuje garbun. Nestalo ji je kroz u r u vrimena. ča se namečija! Ovo će n a s svi zatrpat! Brže doma. Gospu ćaćinu. Nestalo je i suvo meso. a lumbrela iza nji. Koje mi jemamo fine delikane kosti. pa slomivene kosti stavjadu u daščice. Svi ronjadu. I k a k o padadu. Dok s a n doša od kuće do 'Prime'. ka poplave. šjor. Upozoravadu se građani da šta manje koristidu ulice. dok je na vrime! Radio-Split daje neprestano upozorenja i obavisti. onda to nije oborina. A di koji infotan raspali po lumbreli i kako nogan z a m a n e . ka trus. U 'Prime' jagma i karanja oko pećic. trista mu kolpi palo! Snig s p a d a u oborine samo oni desetak prvi minuti a kad ga se n a p a d a . kako ću d o m a doć?" plače j e d n a žena i sidi na prag butige.

nikako ne moš bit odsičen od svita. ča ćedu oni doć na gotovo! Bogati. Ako kamioni ne smidu saobraćat. A koja će tek bit karanja u neboderima jer ta­ mo dojde po centimetra prostora isprid k u ć e na jednoga s t a n a r a . A ulice su još uvik zatrpane. Potrebna je zimska oprema. neprohodne. Evo na. dok ovo pišem već je tri d a n a prošlo otkako je pa snig. s n a ć ćemo se. A jopet malo ko čisti. ko će n a n dat spize? "Doć će bome. Protrnija s a n od straja. Oli neće doć vojska pa n a s otkopat? Evo. siti se moja žena. ako tri d a n a bude padalo? Ništa. Dolazi mi javit Prešidente kućnoga savjeta da je javilo kako svak triba da očisti snig ispred svoje kuće. kako će teć opskrba. Upozoravadu se i vozači da ne vozu. Dosta je da se čovik prigne i prs­ tima skupi baloticu. skorenija se po njima led. Počinje omar i karanje. j e m a bit da doma stojidu. Ča ćemo čistit. vaporima". Javlja se priko radija i civilna zaštita. da je bilo! Noge lomit ka i mi! Oćete li da van i tapet podotremo da ne ugazite na snig kad budete izlazili iz a u t a ? Posla s a n ž e n u da baci dva bandila sniga. j e d a n za me. i ča ćemo sad mi koji smo ostali doma za njih čistit da se moredu komodno vratit. Teška vozila nikako po gradu. Ko će od straja izać iz kuće! Sve mi se izmišalo.To. Ajme. . jerbo je b a r polak stanovništva v a n k a na vikende. ovo je ka rat. jedan za nju. Koja je prednost na more živit. dakle. ol neće su­ tra sunce pa će sve raskrabit? A ča o n d a ako tri d a n a ne bude sunca.

A ča bi tek bilo da me zatrpalo na otoku? . Ne znan k a d je podne. Dok sunce ne upeče.vazeja s a n dan za noć. a kad se u s t a t . ostat će mo okovani zarobjeni u snigu i ledu. k a d ponoća. kad triba obidvat.

Po ulican nidir nikoga. A ča je? A di smo? Švora me gleda fišo ka muškić i ča bi sad ja mora postat švora.. Frane. nego me m e r k a d u . Ola i takega grada di se pri otvaradu crikve nego kafane i bufeti. mali mini a duge. Sve isto: krepava u posteji. Pritrče j e d n a cura. . i svi bufeti okolo. U RANU ZORU. trevin dvi mlade švore. I ja moran glavu prignit. r u k u bi da da je tako! I lice jon je napaćeno. kašjen. a? "Belvi" je zatvoren. škripjen i ripjen i svaki p u t k a d zakašjen ka da mi ko iznutra tenperinon strže.. izmučeno. duge noge. Nedija je. prva zvona tek zvonidu. Bolestan s a n . oli na noge. Ne o b a r a d u sramežljivo. Seden uz ponistru. Na vrj skale j e d n a se okrene. Prolazidu prvi autobusi. Dva s a n d a n a posteje učinija i j u t r o s se najranije diga. ča je ovo došlo na svit? Sve se izopačilo. J u d i . Adio. zbrčkano. U ovu r a n u u r u već su j o n ruke p u n e libar i teki.NEDIJOM. Za dišpet se okrićen i gledan kako gredu u crikvu. Sigurno je tako. smjerno pogled. ostala noćas u prijateljice bubat. bulsajen. bela! Volta s a n te. vidi se da je toga gradiva proštudjala vraga i po. strilajedu očima. bidna. Prazni. Otvorili su 'Belvi'. Tek doli na Rivi. Skupilo mi se u glavi i u prsi. Mali. Di će u ovu u r u ? Di trče? Bit će. kraj crikve sv. još nije ni svanulo.

Prvi prolaznici. Ni bilo nikoga i dok s a n okrenija glavu već ji se skupilo dvadesetak. Kako neće kad je i po najnovijin mirenjima splitska arja zagađena priko svake granice. deki. vidija s a n ji na televiziju. Dozvoljeno je najviše sto i pedeset ne znan čega sto pedeset. I ča se o n d a triba čudit da na području splitske Zajednice za zdravstveno osiguranje svaki d a n je na bolovanje šest ijad radnika. A ča je sad ovo? Je li moguće? Di s a n ? Na d n o Rive. najviše m o m a k i cur. deci ali z n a n da je u n a s u Split ništa manje nego sedan stotin i pedeset. skupja se niki č u d a n . I svake godine ti procenat bolovanji skače za dvajst posto. i krepavat ćeš u posteju i ni­ kor ti neće moć pružit žmul vode. z n a n ča su skije. Je skije. Kako moredu odit u te postole? Ako su prošli priko Pjace bit će jin pod n o g a n oganj siva. Bome. je li kili. isprid crikve. Ma ča ono nosidu na kosti? Skije? Taren oči. Ola jin postoli! Že­ šće vengo soldaske cokule. Neka u te gvozdene postole . J e m a d u crvene ple­ tene k a p e sa p u n p u n o n . A vidi ča su smišno obučeni. Svi p u š i d u i kašju. Svi bulsaju. smišni svit. I kožnate nike trliše. A zamislite da je samo broj bolovanji noseći žen n a r a s t a sto posto! Žene su počele odit na bolovanja od prvoga d a n a trudnoće i sad ostaje jedino da se javjadu bolesne na Socijalni čin u č i n e d u faturetu. kroz par godin svi ćemo bit na bolovanje. prave pravcate skije. Smijen se jerbo mi je sad pala na p a m e t o n a ma­ la s dugin. I džempere sa jelenima na prsi. Ako se tako nastavi. Da se nije n o ć a s razbolila? Gledan kroz caklo. dugin nogan. nikor neće radit. I kako ćemo svi bit bo­ lesni.

Sve će ploče tribat prominit. Divota ji je. Kad boje promislin nije ni čudo ča su Splićani počeli bižat u planine.promarširadu priko grada i omar je općina u veliki trošak pala. Da me ni straj nogu slomit i ja bi se iša skijat. evo vas s a n se naježija. batali gori od me­ ne. Bija bi da glavu osić da su to Slovenci i da je ko­ ja njijova p l a n i n a r s k a ekskurzija. judi. jemalo me afanat. po ure su ji čekali i bogami. niman šesta. Brr. Za verat se nisan. Moji Splićani. Gren i ja doma. bulsajen i svaki p u t kad zakašjen ka da mi ko tenperinon iznutra strže. u posteju. klanfan. gledat! Ja ne bi ni jija.. ali k a d su niki ulizli u kafanu popit čaj i k a d san ji čuja govorit. a gredu se p u s t po snigu i verat po vrjima. Bar ćedu čičat frišku arju a ne se ovod davit u smogu i otrovu.. zabulsa. a i m a n t a mi se kad s a n n a visoko. ni pija samo bi planinare gleda. Ripjen. nikor od nji nije zakašja. konopima. Zakasnili su jin autobusi. krepavat. . Već ji j e m a i pedesetak sa ruksacima.

ovo. samo da malo ćutin zimu. da bi se želija s m e n o n vidit." "Ne. tek je osan uri. s m e t a mi sunce. Slušan na radijo meteorološki izvještaj: u Zagrebu magla i dva šoto nule. pa da ne zna u kome smo š t a đ u n u . ne bi van tija smetat. a ne mogu pisat. oko podne gren u kafanu. "onda eto me popodne. kad van je najzgodnije?" "Morete doć kad god van pade na pamet. večerat ću dikod vanka. nego recite u r u kad van je najzgodnije. zaboga. promislija bi: ovo j e m a bit svibanj. A. pa mičen stol malo daje od rastvorene ponistre. Čudnoga li svita sve jema. pažljiv. po ure će zvonit. Zvoni mi telefon. Sad me ovo na telefon zva niki čovik." I k a d je već tako fin." "U redu. Ča s a n mu moga reć? U redu. sičanj misec? Straj ti mu je i ime izgovoriti Sičanj: to s t u d e n sve siče. reka s a n mu otvo­ reno: "Ujutru pišen. onda ću poć prošetat. ne." govori čovik. jušto u dva i po. bure zvižđu. Da mi se sad stvorit u Zagreb. meni bi bilo najzgodnije da dojdete između dva i tri bota. posli obida spavan." . da se malo stresnen i naježurin! A da se sad koji Zagrepčanin stvori na Rivu. judi. i prema tome. led stiska. Ne javin li se. I uvik tako: j e s a n li sija radit -telefon.ČUDNOG LI SVITA JEMA! Je li ovo. "Ali. dojdite kad oćete.

" . Bila je. že­ stoka komuništovica. I s a d mi govori: "Piši. Neš ti takoga grada bez kockarnice! A di će se čovik od m o t a u ovome smrdjivome Splitu poć za­ bavit? J e d a n moj dragi prijatej baš je zanje večeri. Zatvorija mi je telefon." J e m a se bit najidija. kojoj je najdraža pisma bila 'bandjera roša la triumfera'. kako je ona govorila. nesriknjice. ča ti je? Zašto plačeš?" "Potirala me meštrovica iz skule!" "Ča si. u 'Lava'. a ova druga. koji krati građanske slo­ bode. Mala u n u k a jon je došla plačuć doma. urgiraj da se otvori kockarnica. zaboga. šjor moj. Dosta našega svita tamo se zabavjalo po cilu noć i sad se svašta čuje. Ča ova na­ ša n a r o d n a vlast čini n a r o d u dišpete? Eto ja san se baš mislija refat." "Našla me dva u š e n k a u kosu i potirala me do­ ma. kad je kockarnica bila otvorena. a oni zatvaradu kockarnicu. koja je radila non-štop. popodne!" "Nego k a d ? " "Nikad popodne. izgubija pol miljuna dinari. smista se razočarala. vratit pineze. Ona u otel 'Marjan' radi samo u sezoni." Napada se socijalizam. Sitija s a n se odmar jedne moje stare. a čin je došla n a r o d n a vlast. učinila?" "Ništa!" "Ne bi te za ništa potirala. zatvorena je pri desetak d a n . nego o noći između dva i tri. Čud­ noga li svita sve jema! Od dvi spliske kockarnice ne radi ni j e d n a . petavala je roge popima. "Ča je."Ma ne. Ova­ ko je to bilo. sad već pokojne tete.

a na športsku kladionicu nije i moš ispunit miljardu tiketi. okad su sminjeni. izacovala je učitejicu i svašta jon izgovprila. pa i miljun-dva. . Sluša san i j e d n u interesantnu polemiku. Koja je to naro­ dna vlast. ni Njemci. Da neće? Omar je išla u skulu vikat. kako samo baci m a n č u krupjeru. p u n o dišperali. koji su bili okupatori. a ne da n a r o d u malo kockat? Bija s a n i ja tamo. A vidija san i nike bivše visoke funkcionere. koji su se. nisu tirali dicu radi u š e n a k . na ruleti su puno veće šanse za dobitak. oli lota. I za vrime kraja Alešandra. jopet igraju samo sa crve­ nili žetonima. Drugo. Ali vaja reć istinu. Pustila je j u d e da izgubidu pineze a sad jin niti ne daje mogućnost da se moredu refat. J e m a bit daje ova n a š a n a r o d n a vlast malo i dišprtožasta. Da dite ne smi jemat gnjidicu i koji ušenčić u vlase? Ola i take narodne vlasti? Moglo se j e m a t ušenke u skulu i za vrime Franje cara. Tako i ovi kockari ka moja teta. dva pu­ tu povirit i jema s a n ča vidit. a ne trepne okon. i to blizu Splita. Oli kako to: moš kupit miljardu dinari srećki klasne lutrije. a more ji gubit na šporsku kladionicu? Najpri. A k a d dobije. bidni. Pa ni Talijanci.Poludila je moja teta. na rulet je jopet ograničen ulog. nego se bacit u rulet. Naši igradu p u n o boje i žešće nego stranci. oli crveno? Od drugi interesantni noviteti mogu javit da su se doli. Ne­ ka su izbačeni iz partije. a ne m o š bacit ijadu dinari na crno. A ča će. Zašto naš čovik ne bi smija gubit svoje pineze na ruletu. omar za Klisa. G u š t je vidit našega čovika koji u pet m i n u t i izgubi sto­ ­­ne ijad. pojavili vu­ čji čopori. mislin u kockarnicu. A sad ji naša n a r o d n a vlast tira.

nidir lovca nima.Nikidan su u jedno selo upali vuci u s r i d bilega d a n a i jednoj staroj udovici zaklali šest ovac. Baš je davala ovcan jist k a d eto ti ji. . Uz poklane ovce i r a z d e r a n u jaketu proklinjala je stara lovce. A k a d vuci ovce koju. Zanju ovcu su jon iz r u k e istrgli. A je li dikod poletila grivna. J e m a l a je priko r u k e pribačenu j a k e t u i jaketon je vuka po ćunci tukla. vuk potiže na j e d n u . eto ti ji na ijade i pari ka da su vižbe općenarodne obrane. na svaku jarebicu dojde bar po deset pušak. Bidna s t a r a nije je tila dat. na svakoga zeca. U Dalmaciji j e m a na ijade lovac. stara na drugu b a n d u .

na čistu mosorsku arju i dobru spizu u oštariji 'Kod Luiđa'. od veliki sastanki." "Nego došli smo vas zvat da prisustvujete. jesan!" "Znate.. u Tugare. ko se moga obranit? Najskoli. evo vidite. predstavnici radničke klaše. J u š t o po­ ­­ja večeravat. večerajen. Ča ću reć: "A. Ovako je to bilo. U petak pozapodne vazeja ja vikend i gren se ma­ lo odmorit. drugi u 'Konstruktora'. Vanka je bija mrak." "Nisan van ja baš. "A di ovo gremo?" .. a sad s a n i na vikend." "Ko van krati.. mi baš držimo sastanak. Ča je ovo došlo da ni u Tugare vi­ še ne moš biti miran. prst se prid noson nije vidija. odbij kad te r a d n i č k a klaša zove. a eto ti tri momka. treći u 'Pomgrada'. najinteresantnije stvari čuja san . najlipje.nikad ne biste pogodili . e. J e d a n radi u škver.. eto.znate di? . "Jeste li vi ti i ti?" Smrklo mi se. pa uz nike skalinade. i oni su me vodili cestom.NESRIKNJA OMLADINA TILA BI U PARTIJU! Od svega ča s a n ove nedije čuja.. mladići. I.čuja san u Tugare. rekreirat. po meni morete i dva. kad su mi se predstavili ko omladinci.. ajde ti." A.

Omladinci se ništo p u n o ražešćili i po dva u botu diskutiradu."Evo došli smo. svaki p u t kad š a k a bugne. Pritidu birokraciji u općini da ji vuče za nos (otvoreno su rekli da ji zajebaje). ovo je n a š a škola!" Tri-četer gnjila bančića u ladnoj betonskoj pro­ storiji. tučedu š a k a n po nikome malome stoliću i. n a b r e k n u jin vratnje žile. P a d a d u velike beside: birokrati. Pitam moje vodiče: "Koji je to pošćer. Otižedu stvar s a m o da om­ ladinu revoltiradu i štufadu pa da se jopet svaka inicijativa umrtvi i raspade." . čekaš da se raspade. neprijateji koji dobro z n a d u svoj posal. dvi-tri cure. a koji je u crikvu?" "Ma to je isti!" "Koji je isti?" "Isti je u Zajednicu i u crkveni odbor. tehnomenađeri. S a s t a n a k je već počeja. Ništa po bogu ne razumin. Spominjadu nikoga pošćera na bićikletu i pred­ sjednika mjesne zajednice. pa nikoga koji da je gla­ vni u Mjesnu zajednicu i jednoga koji je jopet gla­ vni u crkveni odbor. pa kako diskutiradu. a koji predsjednik? Koji je u Zajednicu. Po zidima slike pop-pivači i ostaci novogodišnjeg dekora. tako!" "E tako! I jopet je isti pošćer na bićikleti i pred­ sjednik Mjesne zajednice. nervožašta diskusija. pocrvenidu jin glave. Nika žučna. Isprva n i š t a nisan razumija. Došlo je dvadesetak mla­ dići." "An. strilaju očima. Prešidente omladine iz Omiša i tot je još predavač koji je marksističkom kružoku održa predavanje.

marksistički kru­ žok. proširi na s e d a n i trideset nji stavili su potpise da će to učinit dobrovojnin radom. kad bi ja napisa. Misle. "Proučili smo". pi­ tan ja moje vodiče. Diskutira tako j e d a n bistri momak. tila bi se om­ ladina u t i r a t u partiju. dolaze mladi. uči a neki naši stariji drugovi ne daju svojoj dici da dolaze na predavanja i sastanke." I sad recimo. pozvali preda­ vače. Omladina je osnovala kružok. a marksizam more. A virujte da to po malima mistima nije baš ni la­ ko. proletersku svist u velikim radnim kolektivima. tili i u Tugare povest akciju.Puno mi se tilo za počet vatat konce. "mi Pismo i bacili se na posal. omladina dolazi. je li pop?". ali je teško sa našin drugovima. kako su om­ ladinci. A zapravo je tako. a nećete vi tako!" "A ko se to buni? Ko van to ne da. povela akciju da se cesta kroz misto. pa mi gu­ bimo pozicije. "Ma kakvi pop. I učini se parangal koji nikako više ne moš razmrsit. da je sekretaru nike partijske organizacije u nikom n a š e m malom mistu draže da omladina uči katekižam. Nego to su već teoretska razmatranja u koja sad nećemo ulizat. lako je s popon. S m i š n a su n a š a m a l a mista! Svašta se u njima miša i izmiša. n a k o n Pisma. nego ma­ rksizam. "Znamo mi zašto vi držite kružoke. . u prvom redu omladinci-radnici koji su is­ pekli z a n a t i razvili socijalističku. p l a n i r a n a na pet metri širine. Njega katekižam ne more sru­ šit. ne biste mi virovali. govori mo­ mak. sluša." Osnovali su marksistički kružok.

u n u t r a . I onda se omladina bacila u akciju da zgradi sebi omladinski dom. krv će se prolit. Nima ša­ le. "Ne more se tako u socijalizmu!" Nisu se tili obračunavat sa čovikon koji je to učinija. smatrajte da je v a š a . Sve ja to s l u š a n na s a s t a n k u . ali n e k a vlasnik kuće ukloni svoje prajce. Omladina oće. Ma ke. Došla je milici­ ja. . zabavjat. mi ćemo se povuć. nećemo zatvarat po­ glede. nećemo tako!" rekla je omladina. pa onda su i ti do­ tični i milicija učinili i partiju na balote i p u n o se lipo zabavili.po­ r u k a je iz Omiša. Odobrena je lokacija. K vragu i pogled. I tek sad n i š t a ne razumi. držat sastanke. nego su lipo išli zvat miliciju. ulizla u k u ć u prikršitelja-rušioca. vodidu ga u prežun. Ništo p u n o se milicija gori zadržala. tražite kom­ promis. dodiljena je omladini n i k a parcela. i kako čovik ne da da se gradi na toj parceli. Zemja v a n je dodiljena. "Oo. m u d r a je poruka iz Omiša. dobro neka b u d e kompro­ mis. Neka bira između prajci i pogleda. vodi on nji u oštariju. I sad počinju nevoje. općina se složila. da n a m ne vonja u novome domu. u diskusiji. I izašla je vanka skupa s tim čovikom. uvucite se u n u t r a . zapravo prostoriju di će se okupjat. o m a r su je omeđili i ujutro našli sve meje porušene. a omladina tare ruke i g u š t a kako će sad ovi vidit boga svoga. pristaje. njemu će om­ ladina suzit pogled na cestu. ali on ne pristaje.I cesta je široka sedan metri.

priti šakon. pa još malo. tome čoviku koji je srušija međe. Ma kakvi. opasna je ta omladina. pu­ ­­­ ure su u Omišu gubili: "Dojdite sutra. to je općinska zemja! I kompleks na ko­ me je ti čovik diga svoju kuću je isto općinski.. Misli omladina da je to lako. uz cestu priko p u t a oštarije sad kad je doša asfalat a i vodovod će proć brzo. I sad se na narodnoj zemji n a m i š ć a d u t r a p u l e narodnoj omladini. ali to su imovinsko-pravni odnosi. n a š a n a r o d n a zemja. Omladinci tučedu šakon o stol. Asti Isukrsta i igralište. a ni dosta ča pop prid crikvom daje b a l u n i mrižu i koše za k o š a r k u i odbojku. Nesriknja omladina! I nikor od nji ne bi iša u crkveni odbor a kako će o n d a koordinirat . sad bi ta zemja kurila ka cukar. oli koja je pripadala. A b a š ta zemja. da je to ajnc-zvajnc. A r u k u na srce. I kako je tekla diskusija. zaštita zako­ nitosti.. i dvor okolo je općinska zemja. Progucalo bi se ti komad zemje. I mogla bi izać cila velika farma da nima nesriknje n a r o d n e omladine. pa do deset i tako već misecima. prošla je skule po fabrikan.Ali potpisa predsjednika nima. Čeka ga se već puste misece. pa voćke pa prajci. dojdite do pet dan. pa je narodnome čoviku malo šestotin kvadratni metri pa opali još malo. Nije to više o n a z a t u c a n a seoska omladina. ja san cilo vrime mislija da je to zemja koja pripada. ali ča onda ako se omladini tek otvara apetit? Već se spominje i igralište. gastarbajteri već n u d e petnajst ijad za metar." Pa jopet do pet. uči ma­ rksizam. pa dojde k u p u s . citira Pismo.

n i s m o za jedan d a n . Zabolit ćedu ji klanci a n e ć e d u ga razbit. u d u n i t će se kružoci. prid vama je cili ži­ vot. a ostat će i pogled i prajci. s p l a n u t će entuzijazam. Nećemo mi tako! Polako omladino. Polako. Traje još diskusija. A oli mi stari.rad odbora i Mjesne zajednice. novi ustav. I onda bi se još ta šporka omladina priko markstističkog k r u ž o k a tila fikat u partiju pa sve ča se dosad učinilo. J e m a bit bilo žilavo drvo. samo j e d n u trapulu? Štufat će vas. iz­ bore. tuče š a k a n o gnjili stol i čudo jedno kako se ti gnjili stol ne raspade. rasčistit. s a d ćemo najpri čekat a m a n d m a n e . Pa da n i s u dražesna n a š a mala mista? . zapravo zaplelo. Zapinila se omladina. I crkvenjaci. rutinirani jemamo s a m o j e d n u fintu. kongres.

mislin. Uvik je u n a s li­ po. kad ono p u n o grmi i siva. lokalne. anticikloni. Evo v a m sad ta periferija!" Toliko s a n se oduševija da san k a d je najžešće grmilo otvorija ponistru i počeja pleskat cikloni ko­ ja je svoj centar stacionirala ovod između Splita. ne štedi. Ne volin kad grmi. grebenima i depresijama na Atlantiku. neka se svi sprenu! Dosta n a n je bit periferija sa lokalnin neverinima i burinima. o Alpama i Karpatima. nala­ zi j u š t o u srednjoj Dalmaciji." Ko je ikad obadava naše lokalne nevere? Koga se za nji frigalo ako su bile samo n a š e . raspali. koja je pro­ uzrokovala grubo vrime u ciloj zemji i u Italiji. n e k a vididu di je centar! Dosta su n a n govorili kako smo mi ovod j e d n a periferija. udri. Uvik smo. Ali čin san priko radija čuja meteorološku prognozu. po kojoj se centar ciklone. cipaj. Brača i Šolte. "Evala ti. oli grubo vrime ovisilo o cikloni.U CENTRU CIKLONA Ova nedija bila je u znaku kiše i gromi i od ve­ likog b u r a t a n j a i pucanja jedva da se išta drugo čulo. bili odrebatajica drugi daleki područji. I di mi neće bit drago čut: centar ciklone j u š t o iz nad ovi naši kup? Smista bi potpisa: neka tri mise- . omar me bilo drago. mislin u meteorološkom smislu. Omar s a n počeja vikat: "Grmi. udri. đenoveškom zalivu.

Gledan kroz ponistru. Jo ča lipo grmi." "Koji stoipedeset?" "Ne z n a n šta: je li grami. do­ bro je. lokalni novinar. "oćeš da te ubije?" "Frega me se. si lud. Evo. ali nije. Vas s a n protrnuja. ali mi smo zagađeno sedanstotinipedeset. E n e . Cili život slušan: lokalne nevere. i treći d a n ča se ne mičen s ponistre. centralni." viče žena iz kužine. stislo je. Muči. Sad je najnovija da se mirila zagađenost spliske arje i utvrdilo se da n a n je grad opasno ot­ rovan. deki. lokalna vlast. koji lipi zvuk ka mu­ ­ika. to je po­ četak. oli se ono iznad Čijova počelo vedrit. "Promisli: stoipedeset je još dozvoljeno. Čujem v a n k a komentare. ko će ostat suv. a ne tuji. di će cipat k r u p a ." I di svake nedije moraš č u t čakod novoga za pri­ past se. podmukli od rebatajice. Otrov od grada. oblaci se nisko spustili. ubit će me moj ciklon. nije zna izabrat lokaciju? Moga je falit? Jopet grmi. samo neka ostanemo centar od koga će svaki j e m a t šprenge. lokalni proble­ mi. "Ol." "A kome to. an?" . di će opalit grom. sve je po­ krilo i dobro se centar ciklone usidrija. a oko­ lo sve siva i p u c a . mona je.ca tučedu gromi i cipa kiša." "Sedanstotinipedeset jin kolpi palo! Sedanstoipedeset vragov izili u svaki zalogaj. kili. Asti boga. jerbo centar odlučuje ko će okisnit. di će se spustit magla.

čuje se kašaj. Cila će se Zagora i tako spustit u grad koji će se bavit turizmom." "A Socijalni se još b u n i da svit gre p u n o na bolo­ vanja. Sve je bilo lipo. I ko će jin sad poć protumačit da to nije ni spa­ vanje. J e . nećemo njanci spominjat o straja. Nikor gori ne more spa­ vat ča ga kašaj guši." "Sve je veći broj bulsavi Splićani. ni alkohol. čut ćete i koji itac. ali bar iz svake pete ponistre. ali mislin općenito zagađenosti. Koliko puti su mi. Straota jedna! Radi te zagađenosti najbulsaviji smo grad u cilu Evropu. u s - . manje pit jer su van kapci natekli. A ujutru kad žvelerini zovedu na posal kad se zapali prvi španjulet . judi! Šetajte spliskin kaletan za mirne. A one najteže bolesti. Čut ćete rkanje. svi fumari bili su locirani iza brda. litnje noći kad svit spava s otvorenim ponistran. da se puno d u p e r a d u dekoti?" "Boje bi jin bilo mučat. Neka ono čitadu!" "Ono je bilo za s p r e n u t se. primjetili: morali biste više spavat." "Eno ča likari govoridu. koje Splićane radi zagajenosti nosidu leva-leva."Ne znan kome. ripje. J o š ćedu n a s zvat bulsavi Split! Lipega li epiteta! Likari govoridu da se sve više Splićani javja sa otečenin očnin kapcima. tako je! Z n a n po sebi. nego spliska zagađe­ nost. pametno planirano. kašje. vrile. J o š doma čuvan študije od pri dvajst godin u ko­ jima je bija zacrtan urbanistički razvoj Splita i cila industrija." I je. kad gren vanka Splita." "O straja ne moš slušat ča se bulsa. ni duvan.svud suvi kašaj i ripjanje.

koja fa­ brika bez dima. a industrija se nije uspela nego je ostala di je i još se razvila. ali ćedu se brzo isplatiti jerbo ostaje u njima najfinija c e m e n t n a p r a š i n a koja se more prodat u zlato. ali ko n a s od ove late i benzine more spasit? Projdeš li priko Rive u j u s t a ti je gušt od benzine. Govorilo se: čin se stavu filtri na fumare. I kad gledaš iz daleka Split. Lako je n a n još za fumare. triba k u p i t i skupe n a k n a d n e uređaje i triba z n a t rukovat s filtrima. Kada je to lako? Ko je to moga znat? Ko se toga moga sitit? I ča ćemo sad? Oćemo li sad kupit nove filtre ko­ ji ćedu filtrirat već postavljene filtre. šta ovi uvod proizvodidu. a sve druge gori. ča n a n vridi. neće više dimit. zadimjeniji od Esena i Liverpula s k u p a . Sad čujem: e. u svaki dvor. Ko će to više zabranit k a d su se tonobili utirali u svaku kaletu. Čujen da je i novi problen di će se bacit ta p r a š i n a koja kupi u filtrima i koja se morala prodat u zlato. ostala je prašina. u svaku štalu. u ma­ gli. A kad bi se to i rišilo. Kupilo se filtre.lugan. J e s u filtri skupi. potrošilo devize a jopet dimi. ovi su žešći od J a p a n a c i Njemac? A da nije škvera i vapori mogli bismo k o m a d n o reć: a eto proizvodimo malo cimenta i puno dima. Onda je bila velika kampanja za filtere. vas je u dimu. Čuje se u vezi s tin pridlog da se bar u centar grada zabrani saobraćaj tonobili. Nima zlata. Zagora se uglavnom već kalala. . Pari po dimu: asti gospu. more i ostat čakod čiste industrije. k a d ostaje u Split problem tridesetijad tonobili od koji je svaki jedan izvor zagađivanja. iza brda. nije to baš tako.

koji je jopet to bija s m r a d ? A di je ono kad bi se vukla kavalkada tovari priko rive. kad bi se razgazilo. I na svaki korak koja tovarja.Ne moremo se više vraćat na kare i karoce. oli su ga vodili u bolnicu. Oli je i onda bilo sve higijenski? Oli i onda nije priko cile Rive vonjala konjska pišota. Istina dica su kupila i prodavala za gnoj. kupile su se i zunzile brakuje pa ti posli dolazile doma u vizite i oblizale te po nosu. "Ča m u je?" "Ma ništa. oli konjska balega. najskoli liti kad bi se užeščila. ali dok bi se skupilo. po justima. Ajme." A volin i benzin nego brakuje. tova­ re i konje. oli bi ti se istresle po pijatu. j e m a bit okusija ono ča je brakuja zagadila. dok bi još i posli vonjalo. . Oli doma. oli u susistvo uvik je koga bolija trbuj. Spominjen se kad je štacija karoci bila isprid Lu­ čke kapetanije.

dragi štioci. jer se reče šjor. gospođe i gospodo. Svaki muškić je čovik. Svit koji nije poznavala. ritko se čuje i gospodin. ženo. Interesantno je to da je u Splitu tako malo gospodini. oli že­ no moja. . Ako bi već s njima ulizla u razgovor.RICETE ZA TITULE Dopustite mi. bija tipičan za n a š u sredinu. pari mi se. da i ja iznesen svoj stav. J e m a u n a s i drugov. svako žensko je žena. na pazaru. po butigan. a tako pu­ no gospoji. U Splitu se. o n d a bi znala reć . titulirala je jed­ nostavno: čoviče. I to je bilo p u n o m u d r o jer nikad ni mogla falit. Nikad nikor nikome nije u n a s reka: mi­ lostivi oli milostiva. na primjer. drugarice i drugovi. To je jedno pitanje puno složeno. svoje mišljenje po pitanju međusobnoga tituliranja naše­ ga svita. ali ajme u Split drugu k a d mu počnu govorit gospodine! Boje mu se omar poć obisit! Molin s a m o malo strpjenja da sve analiziramo i stavimo na svoje misto! Moja pokojna teta jemala je svoj široki repertoar tituliranja. j e m a svoje specifike. svaki grad. odnosno c u r a . koji je. u peškariji.čovik moj lipi. u susretima na ulicu. ali zato se često čuje gospoja. titulira drugovačije nego u Zagreb. kompli­ cirano i suptilno i meni se pari da svaka sredina.

a on radi na letrično poduzeće. dala bi mu i bićerin rakije. Likaru se obraćala sa doture. brijače. Ali jednome čoviku uvik se obraćala s prisvitli. To se ne more dogodit. kovače zvala je . oli da činiš vic.k u m e i prijateju. jer je to isto bila m o n t u r a i sigurni državni kruv. I kaži mi: ko u Split mirita bit Prisvitli nego on?" An bravo. i nj i nije nikako zvala. profešuru sa profešure. . Prisvitli je za nju bija j e d a n čovik koji je nosija karte od letrike. Policjote. zidare. s tin da bi onima koje poznaje dodala i ime . "Mirita on! Znaš li ti da mu je dida prodava luč i šterike.Sve zanatlije. Škovacina koji je dolazija vazest smeće zvala je . Znala je reć i drug. Čudija s a n se zašto ga zove Prisvitli.meštre. ali to uvik uz nika imena. Mislite biskupu? Ma ke. Recimo drug Baja. I feratjerima je govorila . koji je sve žrtvova za ideju i nikakve m a ć e na njemu ne smi bit. šjor Petica. fante koji po k u ć a n gredu plinit i picigamorte nije volila njanci vidit.Vaša Visost.šjor pošćer. drug Petica. biskupe i pope ni mogla vidit. Puno je volila pošćere i iskazivala je p u n o poštovanje p r e m a m o n t u r a n o m e čoviku. Karakteristično je to da ne s a m o ona nego nikor u Split nikad još nije niti ufalice izustija gospodin Baja. da to rečeš mislili bidu da si lud. a pošćeru koji bi j o n nosija penšjun rekla bi . otac petroljo i ferale. meštre Jozo. postolare. i jednoga visokoga škovacina koji je j e m a priko dva m e t r a zvala je . i s njin je uvik bila u dobre. Za nju drug je bija samo k o m u n i š t a kojega su zatvarali i tukli po prežunima.šjor feratjer.meštre Toni.

tako zvat? Oli ne vidite ko s a n i ča san?" "Onda me nikako nemoj oslovjavat!" "Dobro. Bija s a n j e d a n put ka reporter na suđenju jednoj p u n o smišnoj družini kurab. Splićanin će recimo načelniku reć šjor nače­ lnik. gospodin sudac. drug Baja. zavikali: "Tri p u t a zdravo za krajicu!" I onda: "Zdravo." . gospodin sudac. I ovi se najidi: "Nisam gospodin nego drug!" "Ma di ću ja vas. oni su drug Vice. Di bili da bili. misto da pozdravidu krajicu rukoljubon ili poklonon. zec bi davno u t e k a . neka Vice b u d u načelnici oli ministri onde to ne gre. tila san reć. šjor ministre. eto.. Nije to bija rđav svit.. Nimadu za to nikakva smisla ni talenta. zdravo!" Oli kad je poznati Splićanin J u t i bija s krajen u lov. šjor.. zdra­ vo. I namirija in se ti trgovac... a kad je izbija prid njima zec. ča čekaš. j e r dok bi izgovorija cilu titulu Vaše Veličanstvo..šjor kraj.. gospo­ din sudac. makroi. ali n e k a Baja.Ni drugu Vici. mižerija. čoviku i po. ali. Nisu tega nesriknjega d a n a jemali posla. turne ga: "Kraj. ti boga. šjor Prešidente. drug Petica. ne. na svakoj funkciji. ne mogu. ne moš ti reć gospodin Vice. Spominjen se kad su igrači Ajduka. nikako ne mogu. šverceri koji su namatali pa pritukli i opjačkali jednoga naivnoga trgovca. pucaj!" J e m a je sto puti prav. Cilo ga je vrime zva . Istina je i to da Splićani nikad nisu znali titulavat. Glavna o p t u ž e n a titulira cilo vrime suca. nikor šolda u žep a bili su žedni i gladni. gospodin sudac. dogodilo se..

rađionjere. s m a n t a l a i više nije j u s t a otvo­ rila. I je li.I sva se. odnosno gospoja je za nji čejade koje jema p u n o pinez. onda bi bogatstvo podilija." govori jedna. recimo. I govoridu ti: drug si i nisi drug. bidna. "ne more bit nikome drug nego samo bogatašu. jer da je on n a š drug. tamo su me na primjer titulali: dotore. a drugovi su oni koji se jedva pokriju. kojima pritiče. kako se meju sobon titulaju . Svašta čovik u životu čuje. Reka s a n ja na početku da je to sve komplicirana i suptilna materija. Ti problem tituliranja je u n a s još više zaoštren sa turizmom. Anketira san i nikoliko Splićanki na pazaru i one su to pitanje vulgarno pojednostavile. n a š čovik-iseljenik koji j e m a amerikanski pasoš d r u g oli gospodin. oli nisi gospodin? Mora bit da je najboje ka u Italiji. kavaljere. oli in fali.gospo moja. i go­ spodin si i nisi gospodin. I s a d oćeš se najidit kad ti rečedu gospodin. mižerje. A j e m a furešti koji govoridu po naški. "Bogataš. Gospodin. šjor moj dragi . Svakome fureštom obrati se gospodine." Sit i gladan ne moredu bit drugovi! J e m a s a n i prilike č u t siromaje. i ja s a n se isprsija: asti boga koji san imprešjun ostavija? Čujete li ča me titulaju? . A jopet san čuja i lokalne Onazise koji svakoga zovedu druže. profešore. komendatore. svakome domaćemu drug. Drugovi moraju između sebe podilit zanji španjulet.i ne da mi nije smetalo nego bilo me drago č u t kako j e d a n drugoga u svojoj mižerji dižedu i kadidu. Kako konobar more znat ko je ča.

i ja se jopet ne bi ništa jidija ka ča se Prisvitli nije jidija kad bi ga moja teta zazvala. drugarice i drugovi. Eto. Budite vi s a m o judi i ništa drugo. moje da­ me i gospodo.Malo je falilo ča me nisu počeli zvat Ekselencijo. pa ćemo sve drugo rišit lako! . tako van je to.

ali jopet s a n ništo malo vuka. ako paseš . bilo mi je lipo. koji vazdan samo pa­ se. samo bi cili d a n plandova. izdušija s a n . koliko san moga. svašta s a n čuja i naučija.NI U ŠKAFETIN NI U GLAVU! Pripa s a n se! Ništo mi je! Ne z n a n šta. brate! Sam se nađi! Ako oreš. nisan se nikad ni ubiva poslon. baš ga n e ć u poslušat i neću bit ni jedan od ta tri vola nego j e d n a sridnja varijanta: malo past. ori i šuti. ali je: š t a je da je! Izgubija s a n svaki radni elan. Sada istina.viči!" Lupež jedan vlaški! E. a sad . a jedino ča s a n izgu- . Okad san se zavitova da se nidir neću micat. nije mi bilo loše. malo orat. obogatija s a n svoja znanja. A oni treći. pri kraju bi d a n a zavika: Dosta! Danas smo se p u n o naorali!" "I di si mene stavija? Koji san ja od ta tri vola?" "Ne z n a n ti ja. malo vikat! Zaboravija s a n van u početku spomenit da me ovi n e r a d spopa okad s a n se vratija s vijađa. drugi slabije. I od o n a dva koja oru. J e m a s a n i fini susreti i p a m e t n i kontakti. vrag mi ni da mira i šest d a n skoknija s a n do Zagreba i Beograda. oru ledinu dva vola. ne da mi se ništa radit. j e d a n uvik vuče jače. proširija vidike. da z n a govorit. n i s a n ni j e m a baš veliki radni kapacitet. A treći pase travu. I ne mogu se potužit.ništa! Tužin se jednome prijateju a on mi odgovara pričon o volima i oranju: "Upregnuta u j a r a m .

koncerti. da piše. ništo se u njima slomije i počmu krolavat. di su teatri. recimo. m a r a n g u n . nima lektrike. romane. samo da proizvodi. šta je ovo s m e n o n . j e d n a stvar mi p a d a na­ pamet. dok ovo pišen. izmisliš mu i misto da prima plaću a ne radi.voju za rad. vratili su mi tukca!" J e m a . Nosija s a n sobon i makinjetu da ne kasnin sa svojin novinarskin obavezan.. ča su mi od diteta učinili? Posla s a n jin Ajnštajna. I pripa s a n se: ajme. književnika i novinara koji n i k a d ništa ne pišedu. uči špor k u dičicu. pametno pisali dok su. a čim dojdu u veliki grad. plaka kad mu se posli prve godine študiranja sin vratija iz Zagreba. Umra bi. drame. ali nja­ nci rige n a p i s a nisan. zar san u šest d a n posta t u k a c ? Tako je m e n i jedan moj Splićanin.ništa. n i m a pametni kontakti. Dosađuje se m e š t a r u nekoj vukojebini. judi.bija . Sad se tome više ne čudin. judi. a on piše lipe novele. od glada! I sad se m o r a n polako rekuperavat od vijađa. nikoga vraga u tome! Ne govorin ja da je to niko pravilo. svaki treći d a n mu pošćer donese no­ vinu. U n a s jema d o s t a judi od pera. I dojde u veliki grad di j e m a sve uvjete. izložbe. bili meštri po dalmatinskim seliman. sad mi je i to jasno. "Ajme meni. ali u n a s je i prosjačenje zabranjeno. judi. A čak bi tek bilo da s a n misto šest d a n osta šest godin? Mora bi skupjat koletu. prosit za pijat fažola. išla je polako. Oli nima i naši književnika koji su lipo. I n t e r e s a n t n a stvar. Nego sad. nima libar. a on . Draga gospe n e k a to razumi: čovik je . bibjoteke. ta pritvorba. Samo kod književnika ti proces. kroz godine. ali zna se dogodit. a kod mene sve u šest dan.

A da to nije koje novo bratstvo. Mi ćemo. da se u sve miša i. oklen jin ta u n u t r a š n j a snaga da moredu godinan o svemu m u č a t ? Nikad na n i š t a reagirat? A postoji i u s m e n a književnost. J e d n o m e s a n reka: . ali č e k a d u jer d a n a s nisu vrimena. falit ćemo i davat ćemo mu unaprid pineze za projekte. A najdraži su mi jopet oni koji bidu pisali. pri bi reka da j e m a u n a s judi od pera koji čekadu da se prominidu slova. nisu vrimena za slobodnog čovika od pera. I vi mislite da oni š t a čekadu? Čekadu crnog vraga! Nego p u n o in je lakše glumit nego priznat nemoć. k a d se zaleti pa falije. koji je i slova zaboravija. A ne samo to nego u n a s se zna dogodit da ča manje pišeš . a najviše ti d a d u kad ništa ne pišeš. A nikidan baš čitan kako su napali i novinare. na primjer n a p a s t čovika da p u n o piše.od pera.to ti krešiju plaću. brojit će­ mo mu i pineze za svaku karticu koju je napisa. Nikad ništa. A priznajte da triba isto bit puno. Godinan. da ji j e m a koji ne pišu nego čekadu m i r n a vrimena. koji jem a d u velike ideje i planove. novi red književ­ nički i novinarski koji je položija zavit da nikad u životu nećedu vazest pero u ruke? Kako moredu. a onega drugoga bidnoga koji j u s t a ne otvara. pa more biti da su oni u s m e n i književnici i novinari. Nikako se ne bi složija. p u n o p a m e t a n da bi se bez pisanja živilo od pisanja. žive od pera a ništa ne piše.

A znalo se na me i vikat. di oćeš pa neka ovi n a š i zinu. ujidan svoje. je li? Ako ujidan. koje ideje j e m a n . I falit i pogodit. "Ča si se pripa. njanci j e d a n jedini dan (da u d r e n u drvo) u prežun zatvorili. Problidija je. fala bogu. šta bi sve iz mene izlazilo kad bi ovo bila j e d n a slobodna zemja?" Nikome se ne utirajen. da san bar dosad sve reka. I još me nisu. I pritili mi prston: ujidaš. ako nećeš na Zapad. štioci. daj meni. nimaš di štampat. "A ti kurbin sin i kreten! I ništa nimaš ni u glavu ni u škafetin!" I jidan s a n ča mene sve toka pisat a u n a s se mo­ re živit. nikome ne fikajen. u Njemačku. neću ujidat inglešku krajicu! . od pisanja bez pisanja. i to dobro živit. A zna s a n ja ujidat. pribacit ću ti na Istok?" "Ti si provokator!" kriknija je."Ako jemaš šta u škafetin a straj te objavit. ja ću ti pribacit u Inglešku." Zinija je on. u Italiju. i virujte mi. "Jo. E da ja z n a n tu ricetu. koji s a n ja pisac. omar bi počeja okolo šapjat. sve na­ pisa ča s a n tija i jema reć.

Širi nemoćno ruke. ča san rastresen!? Kako san moga ovako falit? Misto u otel. plivadu. more bit i stotin. u p a san u dičji dom. oteli prominija u životu ali ovo ču­ do još n i s a n doživija. Ola koji lipi dičji dom? Ka pravi otel! I to A ka­ tegorije! Omar do ulaza veliki bazen u caklo. Asti gospu. Bar sto dice u n u t r a se plaska. Dica svi uzrasti: od malešni koji još čičadu mliko do berekini. trčedu isprid bakice. J e m a bit da u otelu i nima gosta koji nije doša bar sa dvoje dice. ko z n a koliko san.ATROKE NJEMAČKA DICA! Nikidan gren u Podgoru i da ću ulist u otel stanen na vrata. Skaču dica. . ča n i s a n vidija." Di n i s a n bija. Bit ćete gori mirni." "Ovi van je jedini otvoren. "A ča mi moremo?" "Ozbiljno je ovo otel?" "Dat ćemo van sobu na zanji pod. Izajden vanka a niki čovik trče za menon. "Di ćete?" "Gren u otel. G u š t a d u . činidu t u m ­ bule. Sobu smo van već re­ zervirali. Nosi ji pape. vuče ji m a m a ." "Ovod? U dičji dom?" On se nasmije.

ča san van tako drag pa ste se omar uza me prilipili. čiko!" "A di van je mamica?" "Eno o n a m o ! " kažijedu mi prstićima. dvi kokte! Samo me nemojte polit! A mamica mirno ji i priko zalogaja mi se nasmije. moran ji pustit. I kako su samo obučena! Svi. Čekan drugi lift. Dico moja. A oćete li ča popit? Kamerjer. "A ča je. igradu se na vatalo. jedna s jedne. gospojo! Oćemo li se sad i igrat. Oću li ji dignit na kolino pa jin dat papat. Upiren u b o t u n e . druga s druge bande. nisan ni poče jist a već dvi dičje glave. . jopet se ni dobro ni ferma a šoto mi nogu. ka kroz tunel. Od ranoga j u t r a do kasno u noć uvik su b u d n a . trčedu po skalan. žličicon! I da s a n ja zna di ću doć bija bi van b a r b a kupija šuškalice. Gušta kako me njezina dičica zabavjaju. Dobro je. Di ću ulist prvi.Gren u restoran obidvat. Lipo. letidu u n u t r a dica. miši moji? Da ja kleknen ispod stola pa da vi na me jašite ka na konja? Ajde najdite škurju pa ćemo vikat đio! Deset m i n u t i čekan lift. "Ona ča mirno ji?" U ovakvin situacijan nikad ne znan ča ću činit. Baš jon fala! Divnu. Vozidu se lifton gori-doli. evo ga! Ni se ni kala a u z a me već dvi mamice i petero dice. miši moji mali?" "Ništa. naslanjadu se b r a d o n o stol. Koja su ovo moderna dica? J e m a bit da njanci ne spavadu. k r a s n u dičicu jemate.

krepani. bakice pletu. tako. Dica od tri godine sididu za stolon ka stari judi. za četer. Ča će ti njiov odgoj. Ne z n a d u ni plakat. Kad si vidija jedno njemačko dite da je nervožasto. pitajte cili personal. tri su u kvaru. uvečer svi na televiziju a dičicu puštaju da se švogaju po otelu. k i d a d u meso nožen. ja mu uvik t e p a n tako. oli či­ taju romane. U niku r u k u mi je drago jer koliko su god dica živa toko su jin roditelji lini. to je sve ap-tak!. Vidija san ja. Tatice i mamice igradu u salonu na karte. i za šest njemačke dice. koliko ji jema otel. ma ča za četer. To su mi jopet najdraže scene i dok mali klipan p a p a papi iz per u n a . Ujopće se to ne more uporedit. ćakuladu. Osobje se vata za glavu! "Ništa nemojte govorit! Da vi znate koju su n a n samo šćetu učinili? Otel su n a n ruvinali!" Interesantno je to da svako naše dite vridi za dva. ali ako meni ne virujete pitajte kamarjere. Prosti bože. svi j e m a d u baden mantele o špunje. A u n a s j e m a mu petnajst.do njanci jednoga. Isto guštan ča su lifti u kvaru. Već prvi dan o četiri lifta. za ne učinit samo deset skalini. cure vata a za stolon plače: "Pape okini mi meso!" I p a p e mu isicka meso i pita ga. j e m a d u dicu a ka da ji i n i m a d u . sobarice. Svako je n a š e dite miljardu posto živje od njijovoga. sunce moje pa­ metno! . Mlade gospoje koje j e m a d u sobe na prvi pod. da je zacenilo? Nima jin ni tri godine a već jidu perunon. po ure čekadu lift. I svi ćedu van reć: tu fureštu dicu deboto i ne vidiš i ne čuješ. Vodidu i Njemci sobon dicu liti po otelima. direture. A da buden m i r a n meni su dali sobu na zanji pod.

neš ti ako dite učine malo šćete? I kako n i k a d nije bilo tako dice po otelima ka ove zime. drukčije navike. Oni ne bidu smili j e m a t dicu. Personal otela muči i trpi. "Ča ćeš ti poć uspoređivat n a s i Njemce? To je druga vrst svita. dica s l u š a d u i nikor za nji ne obadaje. ne cene. Za stol ka da i n i s u . Njemačko dite sve mora jist. J e m a je i na pritek! . uči je plivat. Kad jin rečedu šlafen. strogi. Dica su dica. oni gredu šlafen. bila bi mu lipa? Oni bidu dite pustili da izgladni. da ne bidu ni otvorili otel.Di će on s a m služit nožen i perunon? Bogati. More on bit i najžešći miljunarijo i k a d mu zaželi dite ovo oli ono. A otac i mater moredu komodno poć cilo jutro na izlet. Mali Njemac od četer godine već j e m a zaduženja da čuva m a l u sestru od dvi godine.gute naht! Ni j e d a n ne trepje nogan. I on je vodi va­ nka. Koju su s a m o od n a š e dičice šprengu uvatili? Ne m o r e d u se inšoma naši oteli potužit da jin ovu zimu fali živost. A. samo šta se naklonidu starijima i rečedu . Greš li ča izustit omar na to jidno skoču. Stariji se razgovaradu. Trebalo bi jin zabranit! I ne razumim: ča se personal po otelima mora jidit i škripjat zubima. jopet mu on neće dat. ne rasplače se. da se mali u b o d e ? Oni njanci ne vodidu k o n t a o svojoj dici. nima ovo me drago. Ja mislin da za Njemce ujopće nisu dica. oteljeri su se malo i pripali." Njemci su prema dici tvrdi. k u p a je. drukčiji adeti. e. ovo neću. Govoridu da ako bi ovako moralo bit i dojduću zimu.

feratjeri. oli n a u č n o savitovanje ali samo pod uvjetom ako te dane b u d e u otel koji m a s k e n b a l . Tako se stvara klijentela i osiguraje prosperitet našega oteljerstva. judi.Povirija san u još nekoliko dalmatinski oteli. bubetanja vratima. simpozijuma. sve se bacilo na uzdizanje po otelima. Na to savitovanje omar bi došli nji dvista i pe­ deset. A najdraže od svega ča san jopet čuja ove d a n e po otelima to je p o n u d a iz unutrašnjosti j e d n o m e n a š e m u otelu da će držat u njemu simpozijum. Prosvitni radnici. to san i zaboravija reć da nima otela bez kojega seminara. da su bili pomnjivi. I baš je pametno da se već dicu o mlika počme vucarat po otelima. Je n a n se drago maškaravat! I na simpozijume i savitovanja putovat pod moretan. svi postat akademici. . knjigovođe. vike. Bravo. š u š u r a naši vridni radni j u d i ne moredu se koncentrirat. savitovanja. Koliko su kamarjeri. samo dok nosidu kafe i bičerini. ista slika! Od cike. računovođe. Neka se naviknu od mali nog na otele i to prve klaše. čuli referati i diskusij mogli su. I svuda.

Zašto smo jemali toko povjerenja u falšo nebo i nevirne rike i jezera? Oli ni bilo bolje radit centrale . I oću li sad aplaudirat n e b u ča se smilovalo i pustilo n a n ovu kišu? Sutra moj kvart nima letrike. da se skupi blato. lupeško nebo! J e m a n kišu. Dosta da se j e d n a domaćica toga sitila i rekla svojoj prijatejici i omar se. cilin kvarton širija miris sarme.A KO ZNA ČA BISMO MI TILI? Jugo. Bar da udre povodanj? Ovako kiša more p a d a t s e d a n ijad godin. nećeš jemat letrike. Od s e d a n ujutru do sedan uvečer. Ne volin sarme! Ne volin kišu! Dere gnjilo. A vanka jopet ne mogu izać jerbo ću okisnit a lumbrelu jopet ne mogu otvorit jerbo jugo p u š e i lumbrelu će mi okrenut. samo roska. onda se moraš spremat. p u n o bi bilo lagje ne z n a t da u ti i ti dan. Neće bit letrike. da ti išporka postole. a n i m a n letrike. j e m a n sarme. Boje bi bilo da to dojde iznenada. neće se moć s u t r a kuvat i najboje učinit sarme pa je s u t r a samo malo na špiritjeru podgrijat. Već osan d a n cili moj kvart vrši pripreme za ti j e d a n mračni dan. neće n a p u n i t rike i jezera. Kiša. u m i d n o . Na primjer: jema dva d a n a da cili kvart vonja po sarmi. A kiša roska. Tek toko da sve bude mokro. od te i te u r e . Puno bi bilo boje. da ti štrca po nogavican. glavobolno jugo. J e r ovako kad znaš. Dišpetozašto. žice razbit. kao po direktivi.

slobodne vidike. Svi bismo tili čistu arju. Zašto da n a n zagađuje arju? Sve pogone tribalo bi locirat vanka. Veliki reoplani kalajedu se i dižedu iznad njijovoga lipoga gradića. da je bilo otele gradit. Evo mi u Split smo žestoko k o n t r a tega da se industrija locira u gradu. Tako da moš najviše u pet m i n u t a skoknit od kuće do tvornice. Naši susidi Trogirani protestirali su pri k o n t r a izgradnje aerodroma. fala bogu. vas se stresnem. sitija san se. Splićani su protestirali kad su se u Meje tili gradit oteli. perivoje i đardine oko kuće. Taki smo mi! Evo meni prvome je drago da je sad Split odnosno Trogir u r u vrimena udaljen od Pariza i drago mi je da mogu skoknit u Pariz k a d zaželin. ali nije mi drago da mi reoplani š u š u r a d u povrj glave. iza brda. Smišan je n a š svit! On protestira k o n t r a svega. a sad kontra širenja. U Dugi Rat su protestirali k o n t r a širenja tvornice. nije n a n drago njanci vidit fu- . I b u d u me kad spavan. E. ali sva r a d n a m i s t a tribalo bi locirat ča bliže svojoj kući. bar atomi ne fali! Kad s a m spomenija atomsku centralu. činidu veliki šušur. Kaštelani su se bunili kontra čeličane. cili gradić drće i trese se i more se još dogodit i dižgracja. Bo­ gati.na g a r b u n ? Oli atomske jer. doživin šok i dogodi mi se da sanjan bomba­ rdiranje. čim je bila prva planirana. Kad ono liti po u r e zaspen uz rastvorenu ponistru a digne me grmjavina aviona. oli blizu grada. omar su se čuli protesti. a di ćemo se mi rekreirat di ćemo se mi k u p a t ? Vranjičani sad protestiraju da se u njijov mali škver tija dovest dok.

da nima blata a da n a n su rike i jezera p u n a p u n c a t a . oni manjamuktaši. otvara radio. p u n o n a n je draže cvrkutanje tići. Šporka smrdljiva lata ne da čoviku mi­ rno šetat. ali kad rastvorin ponistru a oću vidit otoke. radit a ne šetat i s m e t a t prometu!" . zapravo isprid n o s a zgradili veliki otel-neboder Marjan. ako mu drimje. Oli. š u š u r e avioni. lagašnu juvu. sve pješake. ča se vrtite ka prdaci po gaćan! Radit. Oću letriku.. šetač i kad seden u tonobil i projden priko Rive . Ne volin kišu. Meni su isprid kuće. gušta. o n d a on protestira. ne d a d u spavat. ne volin sarme.. Ali kad svršin bit pješak. tići da mi pivadu i da mogu skoknit u Pariz. zelene uvale. da se smanji broj nezaposleni. kad žaželin poć u kafanu popit kafu. za gospu.. I svi s m o za to da se otvaradu nova r a d n a mista. šaltibanki. drago mi je ča je otel isprid nas. dok san šetač. onda bi u otel-neboder puca iz topa jer mi krede vištu. nećemo fumare. "Neradi jedini.mare. kad mi god padne n a p a m e t . ne volin šušure. šajen k vragu svaki tonobil koji mimo me projde. I on gleda. nećemo š u š u r . sa svoje ponistre.šajen k vragu šetače. u London. I kad j e m a n t a m o poć na šedutu. čisto more. s l u š a t sirene. lešoga janjca. na primjer. Ali ako mu se ne gleda. liti gledat tea­ tarske predstave. da ne puše jugo. Našemu čoviku je. jer njemu oni ispod. ne more više čejade protegnit noge. da ne p a d a kiša. na primjer. kalaje gospe. da letrike jema za bacivat. puno drago kad on more iz kuće.. ja šetan po Rivi i dok šetan. Svi smo isti. ali. I evo ja prvi tija bi da je lipi dan. oli kino na otvoreno.

I gospe neka sad razumi ča bi ja to. ali jopet. ništa od svega ne bismo jemali. I ča bismo svi mi tili. da je slušat naše proteste i beštimje. I nova r a d n a mista bez novi fumari. doki i dizalic. da sunce sja i da j e m a letrike. u Dalmaciji. Svašta bismo mi tili jemat. tija. da je vedro. I tili bismo aerodrome. Ni ovo malo ča sad jemamo! / . zapravo. ali bez š u š u r a iznad naši glav i naši kampanili. Tili bismo da kiša p a d a u Bosnu a n a n u Split.

oli tromba-marina. n e k a ud­ re omar. a dosta našeg svita. otvara krove. evo. sablasnom nordij­ s k o m pejsažu. da će sve vrag odnit. čujen. A takoga s a n raspoloženja. uvireni smo da je to prošla morska pijavica. još će mi grom opalit u makinjetu. Sad je deset uri ujutru.jopet grmi. među njima i ja. nosija kupe. Samo ako jema udrit. J o p e t la­ m p a . raznija je h a n g a r i radionicu 'Dalmacija-auta'. gulija je stabla. nosi krove kuć. Parilo je da n a n nima spasa. ježivi orkan i po meteorološkin izvještajima centar tisućmilibarske ciklone bija je j u š t o iznad Splita. kad san se već ispatija. jušto dvadeset d a n da gnjijemo u mrašnome. a moja je Dalmacija tako svitla da m o r a n užgat letriku. Meteorolozi govoridu da se zaista radilo o orkanu. Nikidan s m o nad sridnjon Dalmacijon jemali strašni. ne vidin pisat. demolira tvornicu sardini. stradalo bi šire područje. Vitar je t u k a forcon od deset bofori. jer. a ne pri kraju posla. Jerbo od u r a g a n a koji guli stabla. tako san svega štuf da mi se i to friga. ruši zide. a u Milni je. I kako to da je uragan izgulija stabla a od četrdeset ijad auti po splitskin ulican nije privalija njanci . o u r a g a n u . uz rastvorenu ponistru. Koje s a n sriće.DI SU DANAS TE MAGIČNE RIČI? Ne moš o dragosti! Vedra s u n č a n a Dalmacija? Ko je tu laž izmislija? D a n a s je.

Uragan s forcon od priko d e s e t bofori ruvina bi po Splita. oli ukrotit svaku trombumarinu. ka molitvu. I ja. niku tajnu formulu i uspeja bi se na provu gajete i izgovorija bi. . judi. I svi su se paruni tukli ko će tega s t a r c a primit u družinu. I stari ti ribar zna je razlikovat dobre i zle. nije mi njanci odnilo k a p u s glave. J e d a n stari splitski ribar kleja mi se da je njegov dida zna odvratit. kad su dobre trombemarine znale dignut cilu gajetu. I po m e n i to je morala bit prava pravcata pijavica. ča je lipje čut. jedrilice. z n a je koju će probužat a koju će pustit da ga prinese. sve to virujen. J e m a je on nike magične riči.jednoga. jer svak je s njim bija siguran na moru. oli leut s osan drugov u njemu i spustit ji s jedne pošte na drugu. o njoj s a n ijadu priči čuja. te velike beside čudnoga zvuka i š u š u r a i diga bi ruku i s onin krivim ribarskin britvulinom svaku bi trombu-marinu u srid sride pro­ para i o n a bi se ispišala. raznija bi u portu i po lučican brode. tromba-marina. A m e n e je uvatilo na Rivu.prognoza falivena. i nije me odnilo ni u mo­ re. ni me diglo u arju. di ji je čeka bogat ulov. dakle u centar centra tisućmilibanskag ciklona. A bilo je to u davno vrime. Oli ovi meteorolozi d a n a s ča z n a d u ? Ča oni ujopće z n a d u o trombi-marini? Svaka jin je druga . odnosno. virujen da moradu bit nike magične riči koje moredu odvratit svaku nevoju. a oni ćedu mi doć govorit o tromba-marini? Kako s a n ja iz ribarske famije. A nikor mi neće reć da je lagje izgulit sta­ bla iz zemje nego privrnit fiću. svako zlo pritvorit u dobro. nije udrilo s m e n o n o zid. motorine.i to kratkoročna .

koji dvorac i tvrđave. obalu. te vile. uvik me za srce uji. pravednija od inšpektorski i ti drugi služb u općini šta se falidu rušenjen ovi kućic koje prestavjadu divju izgradnju. ka k a r t u š i n u pomest. Znate te kućice. Evo sad san se toga sitija i omar san siguran da je to bila p u n o d o b r a tromba-marina. Kad oštijen u novine da se koja od ti kućic sru­ šila. more bit da je to osvetila sve one vozače koji se bunidu na 'Dalmacija-auto' i njezin servis. Boja. siledžijski. dvorce i tvrđave nije laka sorit. straj vas se zakašjat da se ne prosedu. koja je stabla gulila. koja je prošla priko Splita i dila Brača. kućice te n i s u gra­ đene od morbina. bila j e d n a osridnja. njanci jedno drivce odnila. ni d o b r a a ni p u n o zla. I ta tromba-marina. Znan.bila je tako d u š e v n a i tako pomnjiva da s oti kućic nije njanci j e d n u latu. Dok se kućice od ševara rušidu. Ako je malo demoli­ rala radionicu 'Dalmacija-auta'. ta opasna i najdivjija izgradnja ostaje n e t a k n u t a . digla cili j e d a n te­ ški kamion i s njin smečila okolo dva-tri tonobila .to znači da je tila. tromba-marina. poštenija. Jerbo. k a m i o n privrnula. Kad ste blizu nji. triba puno d i n a m i t a za dignut ji u arju i p u n o je lagje . sagrađene obično iz morbina. U blizini 'Dalmacija-auta' jema ono mali siro­ maški kućic od late i k a r t u n a i di koje blokete. nego od j u t e nevoje. h a n g a r raznila . more. otimajuć n a r o d u uvale. Oli je malo svita tilo ra­ zbit njezina cakla pa se n i s u usudili? I to ča je ona.I sve mi se pari da je ova tromba-marina. mogla je dvajst ijad a u t i po splitskin ulican ka perušinu. Ali još n i s a n proštija da je s r u š e n a koja vila. kontra svi regul.

ona će se samo od sebe srušit. jer gromi još cipadu. ali kućice od ševara da niste takli. Evo svršija san! Dobro je. da jin njanci lata ne zašuška! Lako ćemo mi za tu malu divju izgradnju. zaklinja sve trombeinarine ovega našega n e b a da u d r u ž i d u force i sa jednu s e d a n ijad bofori raznesu sve te dvorce i fortice. i zide i ska­ linade i mule i hangare i plaže. ali makinjeta je ostala cila. Uspeja bi se na provu gajete i nasrid m o r a zva bi. Sve bi prigorija samo da mi je z n a t one magične liči staroga ribara. molija. . čin poduzeće da stančić. Ali ča ćeš kad magičnu formulu ne z n a n ? Mogu ovako samo s prove gajete vikat. jidit se i petavat roge. Zaklinja bi ji: u p a p a r ji sve samlijte.i bezopasnije i cinije zakašjat se a kućice od ševara same se od sebe rušidu.

suci. s placa trči na Pjacu. koji su svoje učinili. ugovarali su se na Pjacu. I d a n a s tot morete n a ć di kojega uglednoga li­ kara. profešura. profešuri pri posla došli bi prošetat priko Pjace. čin svrši utakmica. karat se i slušat komentare. Tot bi se ti najmlaji turali i tiskali koju godinu dok bi naučili šetat kako bog zapovida i o n d a su stekli dirit primistit se u dru­ gu filu di se već migalo. koja je kroz vikove bila naj­ popularnije splitsko sastajalište i šetalište. Govorilo se: amo na Pjacu č u t ča jema novo? Činovnici. Pjaca je j e m a l a svoj red. Čim bi m o m a k prvi p u t obuka duge gaće. korteđavalo i uzdisalo. ču­ venu splitsku Pjacu. Sve se znalo. Svi puti vodili su na Pjacu i svaki se građanin na njoj mora pojavit b a r dva p u t a na d a n . a stari ganci. jidnoga i razočaranoga . ali i jubavni. Čak i demonštranti su morali učinit đir priko Pjace i baš tot razbit koji izlog i pobit se s policjotima i đendarima. oli još boje Pjacu. svoj šest. uz kafanu 'Central'. Ženidbeni kandidati šetali su u trećoj fili. svoje zakone. ćakulali bi i điravali na drugi kraj. omar bi se trka u t i r a t u prvi red šetači koji bi se lipija uz staru o p ć i n s k u vićnicu. Č u d n e ! Neobjašnjive! Vazmimo na primjer Rivu.NAJNOVIJA MODA: STAT U JARPU Velike su se promine dogodile u splitskom stilu života. inženjera. Skulari bi došli učinit đir pri i posli skule. Poslovni sastanci. Svak je na njoj jema svoje misto.

ne more po po u r e ni naprid. stojidu nepomični. Ka ovce. more bit i unuci. zbija i g u š t a boga svoga. to više guštiradu. O gada je ne rnoš gledat! Danas se više po njoj ne šeta. Ča jin je god tisnije. Ništa se više na Pjacu ne razumi. a on. Samo se nabivaju. posta je parkiralište za tono- . to jin je draže. a Pjaca večernje stajalište.što se Pjaca skroz prominila. da se pipadu. Svi stojidu. dobre Pjace. m o m a k i cur. ni nazad. a on isto svaku večer stoji ka priboden u svoj k a n t u n i izgubjen. a ijade nji samo se doli tiska. postala je j e n o veliko stajalište. uže. Baš sad. Svaku večer k r c a t a je mladosti. p u n prezira. ali nikor se ne miče. ali se ne more otrest stare navike. Na u r e stotine. ča je manje rešpira. ma ni to! Go­ rnja polovica Pjace zna bit ritko naseljena. Ne činidu ništa. Razlika je u tome da je o n a podnevno. beštima. Interesantno da se svi zbiju na donji dil Pjace di su tri kalete i najžešći promet. Barenko da se tiču. Stojidu ka da ji je ko udrija macolon po glavi. ča više na njoj n i m a ni reda ni zakona. I deboto i da j u s t a ne otvaradu. Nikidan sam namjerno u p a u tu gužvu da vidin ča činidu. Ka veliko stado. uz komiž. gleda ča je ova današja mladost učinila od naše lipe. dok Riva pliva u s u n c u i svitlosti. dica. Č e k a d u ga d o m a zona. jidi se. I Riva nije više šetalište i ona je isto veliko jedno stajalište. stivaju jedan uz drugoga i ajme prolazniku koji tot upade. čak i pusta. odlazi. ijade nji. eto. inkantani. Nikor ne điraje. njezin šetališni dil. o čemu razgovaradu. pod palmama. Ona nije više šetalište. Ne moš zapalit. Stojiš tot ka i oni i njanci ne m o š izvadit ruke iz žepa. dok traju lipi zimski dani.

. uz zrcala. Gledan jin noge. onda jopet to činidu na stajalištu. Svi stojidu. Dolazi ji stotine. j e m a d u obe noge zdrave. i kad se ne moredu više zbijat u n u t r a o n d a se zbiju prid vratima. oli vinjak. moradu fermat jer i da oče ne m o r e d u više prolazit. more bit i ijadu mladići i cur. na juriš. Stojidu. skulari sa librima i počeli su po Belviju pisat zadaće. trpadu se. Ako ji uvati voja jubit se i milovat. ako je ladno. po skalinan. jo ča smrdi naftalina!" A onda iznenada. na T u r s k u kulu. oni neprestano dolazidu. To č u d a nidir se na svitu ne more vidit. zašto ne gre. u jarpu. za penšjunate koji bi došli popit kafu i proštit novine. zašto ne šeta? Koji su to psihološki. i zbijedu se ako stoli. onda svi trčedu u Belvija. mogli bidu odit. oko šanka. Uvečer. Sve donedavno Belvi je bija kafana za ozbiljniji svit. fiziološki oli socijološki pro­ cesi? Pri su momci i cure odili na rendese pa Marjanu. ali to drugima n i š t a ne smeta. Upa­ la su u n u t r a dica.bile i stajalište za mladost. Za vrime odmora stotine nji skokli bi u Belvija popit pepsi. Kafana se brzo n a p u n i i ko uvati stol sede. gredu u Belvija isto s t a t na noge. Da nisu betežni? Ne. ako b u r a p u š e . Mislite sidit. uz ponistiru. u zahodu. s vrat bi poče vikat: "Oli Austrije. a d a n a s je ta njihova nepokretnost tako sveobuhvatna da ni na rendese ne gredu. Konobari fermadu radit. A najsmišnije tek dolazi. I konobari s t a n u i prikrižu r u k e . prid zahodon. nisu. Ako bi zaluta koji momak. Belvi je osvojen. ali ne gredu. biološki. Ma vraga. Ko će to razumit? Zašto mladost stoji.

A ko more razumit da se u kafani ne gre više sest? Gre se u r u . Ne triba više ni konobari. Novin u kafani više ne triba. na šetalištima se šeta." "A nije van boje odit?" "Zašto odit? A di?" O n d a ništa.Penšjunati su zinuli. Oklen je u Split importirana ova nova stajališna moda? Di s a n ja vanka bija. Samo u Split se stoji. Pita s a n mladiće i cure: "Ma dobro recite mi: zašto stojite. U kafanu se sidi. zašto se zbijate?" Svi su rekli: "A tako. nidir to čudo n i s a n vidija. . Stojte kad van je drago stat! Ne stojite meni na kal. drago n a n je stat. I konobari n i š t a ne razumidu. dvi na noge stat. I pobigli. U druga dalmatinska mista sve je manje-više normalno. zbijeno i najboje je da je tako tisno da se ne more stat na dvi noge nego s a m o na jednu. U najmodernije kafane ne tribadu više njanci stoli i katrige. Stoji se na jarpu.

uji zima. S u n c a j e m a napritek.b u r n u va­ rijantu k a d koža grišpavi a jazik postaje tvrd. Oči se stiskadu. Učineš koji korak. A vitar jopet diže prašinu i tiska ti je ispod očali. I ča je najgore. da ne more vedrije bit. Ježivo! Ispod oćali počmeš zapravo plakat i razjecaš se ka dite. suv u justima. Po ovako me vrimenu njanci mi se ne mili izać iz kuće. Je li vruće oli ti je zima? Kako čovik u odu minja požicjune. blišći prid oči. Zatvorija san dobro sve ponistre. izložen vitru . a b u r a zvižde i ladno je. svitlost smeta. Sunce te tepli. ne moš se obranit od s u n c a . suzidu i crvenidu. Vrime je da ne more bit gore. Sunce t u č e u oči. ni k a k o ti je. Ako si dikod u zaklonici od vitra. Volin i najgnjilije jugo i grome i bure i m a t u n e da padaju s n e b a vengo ovu s u n č a n u . pari ti se da je već počelo lito i o m a r skidaš kapot. navuka . moraš nosit litnje c r n e očale.J E S M O LI J U D I OLI TUKCI? Uvik je to tako u ovo d o b a godine. modro. vedro. ne moš se zaštitit od bure. a b u r a te ladi. i zapravo ne znaš ni di si. rastvaraš košuju. najdeš se u lad. zakrvaridu se ka od plača. Nebo čisto. tako mu se i minja godišnje doba.opali te bura.

učinak ti je mali. Gotovo i nima d a n a . ne uzbuđivat se. osan-devet uri spavat ka top. da ležin. na frišku arju. Budemo li ji slu­ šali. A kad se u s t a n e š . u š u m u . svi ćemo svršit u ludnicu. I jopet ništa ne radit. kad si se naspava. Nego ča bi bilo kad bi se ja tija držat ti me­ dicinski propisi i kad bi se javija na Socijalno: "Evo me. Samo stoj ka t u k a c i diši pra­ vilno i duboko.koltrine da me ni igla svitlosti ne pronajde i ne ubode. tek zanji godin n a u k a priznaje i študije se pišu kako vrimenske prilike u t i č u na zdravje i ponašanje čovika. u planine. priti kolpon i anđinon pektoris. jer radiš li. ne bi jedno pet-šest dan radija. a u isto mi vrime svituju da ne radin. n e k a sve vrag ako tebe nosi. doture. a posal lako more ispast naopako. da ne mislin. jopet ne radit. Ništa ne mislit." Izbacili bidu me na glavu vanka. I sad: kako ja mogu bilo šta radit k a d znan da to radin k o n t r a sebe. smeta mi vrime. Sve mi se pari da bi likarima tribalo strogo zabranit pisat po novinan. Dakle.omar fermat radit. na more. Ne smiš se naprezat ni fizički ni duševno. I kad ti vrime počinje smetat likari svituju . A u n a š e novine ti isti likari mi pišedu kako je jedini lik ne radit. ne radit! Nikako se naprizat! Eto. samo ću spavat i šetat u prirodu. kontra svoga zdravja? Šajedu me na posal. Zaboga. da priman plaću i da zabušajen. nego omar trči u prirodu. Likarska je riceta . boravit u prirodu jer svako na­ prezanje kad vrime s m e t a pojačava krvni tlak. n i š t a ne mislit. Pa da nisu likari pametni? Svaki jin svit zlata vridi.najboje je puno spavat. ti se lipo utiraš u posteju i rčeš.

A o n d a s a n proštija da je juva p u n o opasnija od samog mesa. Di ću poć s a n sebe trovat? O m a r san se i juve ostavija. a. Ajde. na žaru. rašpavo. b i d n a moja bešika! Ostavi san se kafe i misto nje svako jutro bićerin travarice. Dok jopet nisan pročita: metili u rakiju izazivjedu r a k grla. Bija bi se udavija u govedinu. Otad i grlo mi je suvo. Griza s a n meso s gradel ka v u k i dimija ka Turko. po likarskim svitima. od svega m e s a najvolija s a n jist govedinu. Deboto me afanalo! O m a r san trka u kondut. Bacija san se na meso na gradele. Eto. Od govedine dolazi skleroza. Doša je i članak kontra lul i cilu s a n kolekciju itnija kroz ponistru. Ogadili su mi tako. jerbo je o n a goveđi koncetrat. počeja sam dimit na lulu ko­ ja je ka daleko manje opasna. nikad me štufala ne bi. najskoli od garbuna. . Smista s a n se ostavija govedine i pija s a n samo juvu. Onda s a n proštija medicinski članak da je dvadesetak deki m e s a na gradele isto ka da si popušija tri škatule španjuleti. Guštira s a n i kafu pit dok n i s a n proštija da je kafa najveći uzročnik r a k a bešike. J e r da n i m a gorega otrova i većega uzročnika r a k a nego je žerava.da ne proštijen koje novo njijovo otkriće. A ja s a n vriće garbuna sarčija! Koliko s a n me­ sa na žaru izija moga s a n popalit miljardu španju­ leti. Ajme. to mi ni mrsko. Zaboravlja san reć i to da san se i duvana bija ostavija. Sad u ovi š t a đ u n govedinu malo debju s kiselin k u p u s o n . Priporučili su likari meso na gradele. A o n d a s a n pročita u novine kako je govedina najgori otrov. I kupija s a n cilu kolekciju lul. zapravo ostavi san se španjuleti.

Nika m i š a n c a od vrimena. samo spavat devet-deset uri na d a n i šetat u prirodu. i vi. An. Bila me žalost i pogledat. i u zanju svrši­ lo je da s a n samo vodu pija. . ne naprezat se. pošaji mi ček na pet-šest ijad do­ lari!" Ajte. J a z i k postaje tvrd. i povrće. Oči suzidu ispod crni očali. I o n d a s a n se sitija i reka: a ne. molin te. j u s t a se sušidu. gadljivo. A likari dajedu svite: ne radit. ništa ne radit. i voće. Virujte mi k a d n i s a n pušija. P a d a mi na p a m e t kako bi bilo telefonski nazvat Onazisa. i vaša medicina! Otad jin sve ča mi dojde pod zube i dimin jopet šezdeset španjuleti. "Ari. lovit rake a ne inšempjavat svit po novinan. kako je vrime opako. da ne more bit gore. Koža se grišpavi. s u d a r lita i zime. koliko san se zanija i revoltira i zaboravija san o čemu san ono počeja pisat. drugovi likari. Litnje s u n c e u zimska bura. morete poć k vragu. Eto. i teletinu. bravo.i pulastre. parija s a n sam sebe ka da san kukavica ka da s a n o straja u t e k a s bojnoga poja.

nego izjava.ZAPISI J E D N O G PUTNIKA Kako piše ova n a š a š t a m p a sve će ferata putnike rastirat. Dosad. o n d a si siguran dok se ta nesrića ne zaboravi. najbolje. bar se tako govorilo. zapravo je to više apel na putnike. jučer s a n pročita kako su od deset mašinovođi tri došla na posal pijana a ništa manje nego deset ferati je prošlo kroz crveno. ali nikako mi se ne da. platit kartu a priti mi opasnost ne s a m o da poginem nego da me njanci ne moredu identificirat. da ga smista prijavidu šefu stanice koji će ga skinit s makinje. Evo. raspitat se za mašinovođu: . u kojoj on upozorava putnike da je u njijovome interesu kad vididu pijanoga mašinovođu. jopet p u t odgodin. n e k a se stanje bar malo popravi. A sad š t a m p a svaki d a n iznova tuče: n i m a si­ gurnosti. oli rakije.s u t r a gren! . svršit za me jedan važan posal. životi su p u t n i k a u opasnosti. Eto. I onda čitan izjavu jednoga feratjerskog visokog rukovodioca. ja san već m o r a partit. sve odgađan i k a d odlučin . I sad bi ja k a d putujen feraton mora doć na štaciju jedno dvi u r i pri. I kako sad mogu mirno putovat. oli ako vididu da u lokomotivu nosi botilje vina.eto ti omar u novine koji novi zastrašujući podatak o stanju u našin željeznican i ja se pripaden. najsigurnije je bilo putovat posli koje nesriće jer da su onda feratjeri niko vrime na oprezu.

a j e d a n p u t s a n i u novine pisa kako smo iz Zagreba došli u Split a n a š je kondutjer još u pregrađe ka janje u hodniku spava. nisi moga proć ča je iz njega bazdilo i jedva smo ga uspili pro­ budit. oli u spavaća kola neće da ti skuva kafu. pucketa jazikon. je li botiljice nosi sobon. a drugo pijani makinjišta. grlo in je o garbuna bilo uvik suvo i morali su zalivat. O n d a su ferate bile na garbun pa su judi žejali. U s t a r a vrimena se znalo di je dobro vino po batelantima a onda su posli feratjeri postali mjero­ davni. najskoli s onima iz spava­ ći kol.di je. Ali jedno je pijani kondutjer. pitan ja odgovornega druga koji je u p u tija ti apel. A kako ću znat je li pijan? Mogu li. po kornižu. Kondutjer ti jedino more falit k a r t u probužat. Koliko san se puti u feratu i nasmija sa pošprucanima konduktjerima. uvik su feratjeri dolazili botiljan i ja s a n gušta gledat kako feratjer provaje. mogu li se uspet na lokomotivu i lipo . k a d će doć. oli demejanican u drugu uputi p u t štacije. ali ko je to moga ikad promislit da ćuća i oni naprid u lokomotivu. I bit će jin bidnima osta ti beteg i sad kad je sve na letriku. i onda se lipo sa feralićem u j e d n u r u k u a botiljan. I k a d ožedni da zna s t a t kraj bufeta uz p r u g u pa mu kompozicija pobigne. da ga vrag ni odni lokat u koju betulu? I oću li poć u kontrolu po b e t u l a n ? Sad s a n se sitija: kad se ono pri godin d a n pro­ davalo vino na Rivu. i k a r a se s tobon. I sad se na me ka na jednoga p u t n i k a apelira da pri nego seden u kupe pogledan je li makinjišta pijan.

oče li se uvridit? A šta ako me baci iz lokomotive na prsi v a n k a ? Zapravo jedino bi sigurno bilo da ja tega moga makinjištu kojemu ću povjerit svoj život slidin cili dan. pa kad skupimo da odnesemo makinjišti: . I zato ča je on slabo plaćen ja bi m o r a u feratu poginit! I ča bi sad tribalo. je li se malo odmorija posli obida. odgovoran a slabo plaćen. bar po ferati stalo bi na štacije jer ne bi jemale osobja. svu dvajstičeter u r e . ko dvi. A onda čitan i to kako je bit feratjer teški jedan posal.ga. ko ijadu. da to triba da b u d e tako jer ako bi se pošprucane feratjere tiralo iz službe onda bi se umrtvija saobraćaj. da vidin di sve uliza. da vidin kad obidavaje i večeraje. Moga bi ga ja slidit po d a n a a on dar poslat ženu da me ona zamini. bez grižnje savjesti prijavit nadležnima jer ne more izgubit misto. koja mu je doža i je li lega. neće ostat bez kruva mu dica jer za take prekršaje dobije se obično opomena. da mi svi putnici pri nego ferata krene skupimo izmeju sebe koletu. I ča je naročito važno sa stajališta n a š e h u m a ­ nosti ako ga uvatin pošprucanoga mogu ga mirno. gre li okolo po bufetima. Sve u stopu za njin. oli koja mala i n t e r n a kaznica. Bit će da je to pametno. uljudno. zamolit da mi malo puše? Mogu li mu malo bižingavat okolo da vidin je li bočice dikod sakrija? Oće li se čovik najidit. I kad su j u d i sla­ bo plaćeni o n d a su dišperani. More on bit i više p u t i uvaćen na dilu jopet mu nikor ne more n i š t a jer ako mu se da otkaz jopet ga s u d vrati. ne moš ti od nji pu­ no ni tražit.

brze lokomotive a starinske nesi­ gurne pruge. J e m a m o nove. vazest šalvaomine. kad s a n poduzeja sve mire opreza. pa lipo pametno vozi!" I kad s a n ja pri vijađa sve to učinija. slidija dvajstičetiri u r e moga makinjistu. š t a m p a svašta piše i rukovodioci feratjeri svašta govoridu. I popuze na štaciju feratjer. u sudarima. . evo.j o p e t nisan siguran jer s a n tek rišija faktor čovik a s a d su ostali drugi nesigurni faktori. dajedu upozorenja i kako sad mogu pu­ tovat. razbije se feralić i omar triba zvat ešperte da me identificiradu. Cila je tehnika ostala na reru. moran feraton putovat! A ne da mi se. u feratu ne gren! Putovat ću samo di se more poć brodon. misto da sve na štacijan bude automatizirano. vrti na mažinin-telefone ka u prve dane sinjske fera­ ­ine. A ja. kume. neka vrag i posal nosi. na botune još uvik se m a š e feraličen. u havarijan. oli se uvatit za koju daščicu. ali s broda mo­ gu skočit. činija ga da mi pri partence još puše. da se radi uz ovake lokomotive na kom­ pjutere. Sad istina i n a š i brodi postižu svjetske rekorde u n a s u kavanju. bižingava mu po lokomotivi da ni sakrija alkohol i kad san mu m a n č u odnija da mu popravin plaću ."Evo ti. Neću.

s potleušican. Ni prošlo desetak minuti. a jopet ni­ kako smišni. a dica su se poženila i išla svojin puten.spava. sad tra­ gičan. Oo. uvodićevski. s m a n t a n od života. Ajme ča je. obiljeni japnom.KAD U KALETI U BOT LETRIKA GORI Volin oni n a š mali. a oni ga uzimaju i žive onakoga kakvi je i prolazidu kroz ti šporki život bez glumjenja. bez morete. fini. . bez orije­ ntacije. Glave na ponistru. grezi. srebrenidu na misečini . tragičan? More bit i da nije? More bit da je život zbunjen i s m a n t a n .iz palaci. iz avioni i tonobili . sad komičan. bot od noći. Ovo Split I sasvim je suvišno bilo dodat jerbo u Splitu III to se nikako nije moglo do­ godit. pripropsti. nestali svit. eno gori letrika na podu k u m e Domine. palidu se i druge letrike po komoran.ne vidimo. ali ga mi iz naši moderni vidikovci . za­ pravo ne priče nego istinitoga događaja koji se dogodija u travnju misecu 1974. U k u ć i su samo o n a i muž jon Paško. A znate da ti svit i nije b a š sasvim iščeza! J o š ga jema. Je li to svit izgubjen. i mala kala. Evo van jedne priče iz tega staroga Splita. je ča je da je k a d letrika na ovu u r u gori! Mora da se ništo eštra dogodilo. godine u jednoj kaleti Splita I. iščezli. Ko će tamo dat kaletu? Bot je blizu. ne spava kala. b a l a t u r a n i sa zahodima vanka koji se. iz neboderi.

A. e! Čitat ćedu inglešku enciklopediju. koji j e m a najžveltije noge. . pa ako je kolpa. ča jin se dogodilo?" "Njemu oli njoj?" "Nju jučer nije sladilo. oli Domina čitadu. Ča čedu ćakulat pod letriku. Pri vengo je likar doša suside su je prominile. I da se razbudi iša je u kužinu napit se vina. istrka i do po u r e vratija se vas zapinjen a u z a nj zasvitlitja se bili m a n t e l likara." "Ajmo vidit ča je!" "Evo trčen. moredu joj skočit živci. n e k a se samo zaogrnen. voli je kao i sebe. ako j e m a n umrit. O n a je ležala i mavala glavom i sapjala: "Neću u bolnicu. Sinoć kad je večera na stolu je u boci ostalo još dva p r s t a 'Bepa'. j e m a t ćemo je na dušu. oli on ča more pomoć? Voli on svoju Dominu. Svića koja je gorila u bot digla je cilu kaletu. more bit da ne moredu spavat. doma ću umrit. a moredu se k a r a t i u m r a k u . i najidit. neću. pa su užgali svitlo i ć a k u l a d u . Ni­ kor nije promislija: more bit da Paško. uredile i sva je bila ka spoža i bez straja je mogla u ošpidal. Ča će činit." Počeli su je nagovarat. bidna. ali drimjalo mu se i on je živa."Ča je. "Brzo s njon u bolnicu!" reka je likar. Bidnoj Domini popustilo je srce. pedeset su godin blizu skupa. Onda je šjora Mare m u d r o rekla: "Neka bude njezina! J e r more se. ako ne i više. Spremile su i lavaman. Škripjale su drvene skale kad su susidi ulizali i o n d a je jedan od nji." Šjor Paško se zbunjen vrtija po kući. s a p u n i čisti šugaman za likara." Nikor nije ni reka ni promislija: stariji su judi.

oli čini fintu da ne mora odgovarat. kako će. Ako ti se čagod dogodi. Uvatilaje nesvistica. Vratija se u sobu. A ja s a n drugovačiji ja virujen likarima. nego ti s a n reć: kad se osvisti . da znamo. ne viruje.. U ovakvin prilikan uvik triba bit na oprezu. "Reci svome čoviku. moj šjoj dotur. ni likarima. je." govori mladi likar dok pere ruke. "Je. Ja vam. da u d r e n .. šjordotur. i bombardirali su me s onon bombon. I govori ženi: "Već su polokali vino." "Bit će kobaltnom?" govori likar. jemate prav. Ma ča maše: ali n i m a pinez? Oli neće da kaže di su? "Domina budi p a m e t n a ! Upast će se u trošak i kako će se Paško snać bez elera?" Zaludu. j e m a m raka. neka gre ako tide!" "Kako k a d se otrizni." Dakle. ma ča raka. "U bolnicu. polokali su! I di se čovik neće infotat? Pametan je on. more dogodit i ča sve more nestat. kad je kofužjun u kući. dogodi li se ne daj bože ono najgore. Tribalo bi sve zakjučat. ni popima. di tišćiš ona dva šolda ča jemamo.sve isto! Aznate. kako se ono smišno reče. o n a v a n j e taka. r e k a je svima ča je j e m a reć. Asti Isukrsta. A je li.Na stol stoji boca a vina više nima. moja Domina. "Kad se otrizni. di će?" Ona m a š e glavom. "Ma kakvi. ona ne čuje. Ali sad je dobro. zna on ča se sve u ovakvim prilikan. m o r a znat. grancigulu u pluća. izvršija je i on svoj zadatak. "Di držiš pineze?" ponovi Paško. pita je ž e n u sve ča je j e m a pitat. ali sad ona ni njemu ne viruje. oli je pila?" pita likar. svakako u bolnicu. ne čuje i ne vidi ništa. b a š ton i vidite cila mi je škina od nje izgorila.

Kad se vratila. ali jemate li mi dat pet stotin nazad? Ako jemate j e d n u u cilo?" "Ne triba. lako ćemo". svašta se po noći more dogodit. A dva su bota od noći. Triba da bude m u š k o uza nju. k a d ti likari zgriju škinu. ne virujen ni da je grancigula mogla ostat a o n a je krepala." Likaru za k u ć n u vižitu tribalo je platit petstotin dinari. još dok je bila na podan skal. A kad je r e u m a išla ka rukon. Vrti šjor Paško po žepima i vadi četer di­ nara. Neće više ovod reuma. E znan. ali koliko će to zapast? U ruci kume Domine stvori se j e d n a m o d r a od pet ijad.u drvo. moj šjor. ćula je Pašku: "Koliko ti je vazeja?" . govori likar. Najbolje vazest taksi pa sve brzo svršit. "Mogli ste se i napit da nisu polokali. odgovara susida i kažije mu modruja kojega ne p u š ć a iz ruke. vraga polokali!" "Fala van. isto ka da jesan". n e k a o n a odluči! Ko zna ča se sve more noćas dogodit? Sad bi jedno ašperto čejade tribalo poć zvat jon s i n a i ćer. svaka r e u m a projde. " J e m a n ja i j e d n u od ijade koju s a n sakrija od Domine. kad se otrizni. oprašća se likar. "I govorin van: s njon u bolnicu." "A ča ja mogu. svakako u bolnicu." J e d n a susida zna di jon dica stojidu. Taksista na Rivu jedino pita: "A ko će platit vožnju?" " J e m a n ja pineze". ali di će s a m a žena noću po gradu odit? Noć je noć.

" Nije lako propatit noć."Sve. ni vina. galantno ji pozivje doma na bokun sirnice. Veliki je to štrapac. siromaj. sve. Donosija je najnoviji zdravstveni bilten i svaki p u t bi reka: "Vi lipo ločete. Nikor je jija onako. onda je najboje da u m r e doma. U štrapacu propativene noći. da se okripi žmulon i posli bičerinon. n a š l a se i boca pelinkovca. umire lako. drugi je supa. pa druga. okružena svojon dicon. a mene ste samoga ostavili da kuburin oko nje. Tek u s o b u je pita: "A di su dica?" "Avizala s a n ji. pa treća. pomogli su koliko su mogli i tili se već razić kad j e d n a od susidi. koji je pošteno živija. ča je život? Govno i gore od govna! Radi. omar ćedu doć. Gorka! Učinili su sve. Odbija je. ali nije tija. a čovik. a j u s t a su suva. Popila se i boca rakije. pa­ ti i u zanju krepaj. svojim susidima. svoj dover dobrega susida. makar to bilo u tri bota ujutru. U zoru k a d sviće i kunferi bićerin žešćega bibita. koji nikome zlo nije učinija. trudi. pogo­ tovo u kući di nima smokav. Evo n a š a Do­ mina neće njanci u ošpidal. Izvadila se j e d n a botilja vina." Nudili su i njega da se maši malo sirnice. nije mo­ ga! More bit da je i moga. Du­ ga je noć. ko zna u kojemu n a d a h n u ć u . u svoju posteju. moj šjor Paško!" Čulo se k a k o je duboko uzdanija. Vino je brzo planulo a lipi se diškorši rasplamsali. ni rakije. uz juske skladne beside ne škodi kad mišaš piće. Neka drću oni ča j e m a d u vile i jahte. Svak po svome g u š t u . J u s k i svit neće taki poziv odbit. Dva-tri p u t a skoknija bi i šjor Paško. J e m a prav da neće! Ako jema u m r i t . pa pija. Z n a on koja .

nego su svi bili sritni ča su srčano skočili i pomogli ko­ liko su mogli. že­ ne po peškariji i pazaru. Razišli su se svak svojin poslon. Ko na mul. n e k a se ovo dogodi u kojemu neboderu u Splitu III! Nikad. na škver. Ajde. . nikad se neboder neće moć stavit s n a š o n malon kaleton. Nestalo je i pelinkovca. ko na Matejušku.je dužnost čovika u ovakima momentima. I nikor nije reka: zašto san noć propatija. Došla su i dica.

B u r i n a posal bija je da ra­ ščisti arju i pomete p r a š i n u . n i m a više kuvanja i ko more jist. jauče. J o p e t radio-upozorenje: b u r a na mahove do devet bofora. š t a đ u n i naopako okrenuli. Kad se liti sunce razigra. hranjeni nikin moćnin nebeskin galofagon. burine. pune mira i sna? Dragi mali vitri.a sad mi se pari ka da s a n usrid Atlantika. dakle moglo bi se reć jedan higijensko-škovacinski zadatak. Kalmalo jugo a zadimila b u r a . Dere. južine. Pri smo jemali i povjetarce.BIŽ' IZ KUĆE DOK JE NA VRIME I priroda škerce čini. kad s p a r i n a oko devet-deset u r i počne morit . J u ž i n a bi jopet dolazija da stepli arju koju bi b u r i n malo rasfiriška. lipe. urliče. Virin kroz ponistru: more pini a vaporeti se u porat zbili. Radio emitira upozorenja: jugo od sedan i osan bofora. onda brodski kuvar u d u n j a špaker. A di su on­ da bave s mora.eto ti meštralića sa svojim v e n t u l a n i mirisima daleki šum. . miseci se izopačili. u orkane koji šibadu puste bofore. Nu ti onega boga a ča je ovo došlo da nima u n a s d a n a bez devet bofori? A k a d je de­ vet bofori na moru. a meštralić je jopet jema funkciju erkondišna. Živen u pitomome gradu i uvik s a n misilija siguran s a m ka u škatuli . eno mu čibi-fredi. Podivjalo vrime. nosi. meštraliće. izresli su u nakaze. O straja cilu nediju iz kuće ne izlazin. smišne vitre koji su jemali svoje za­ datke i svoje funkcije.

jemala je i sluškinje dok je bilo tineli i sob p u n i stilskoga namještaja. sad već pokojna kon­ teša. a ostalo je samo nikoliko bišavi fotelji s gnjizdima čimavic. Konteša je novinarsku posjetu primila tako mi­ rno i dostojanstveno da niti ni sklonila vrčinu p u n u pišote ispod bišave fotelje na koju me sela. bilo bi barenko petšest bofori. Dobro je živila.I to mi je niko moderno premaliće. rasklimani stolić. u 'Salonu namještaja'. okrnjena minijatura i ništo razbucani sta­ ri libar koje se kupcima sigurno gadilo vazest u ruke. Mislila je da s a n doša kupovat i nudi mi na prodaju i te zanje tužne ostatke . di koji šporki kvadar. Progoni me j e d n a stara. Da se to ka vitar da mirit na mojoj skali. Konteša me za­ moli da skoknen j e d a n čas kupit tu novine. Skroz . Zanima me s a m o biblioteka. Puno se o toj biblioteci pisalo. novce mi ostavite na stol!" Razočarana je što ništa neću. Spomenen j o n i jedan interesantan članak koji je 1939. godine izaša u splitsko 'Novo doba'. a ja već dani­ ma iz kuće ne izlazin. D a n a s se imitacija take mobilje za skupe pineze masovno kupuje po butigan u 'Slovenijales'. I u meni reste zabrinutost i nemir. utekla je i zanja sluškinja. Straj me izać. sve se već raznilo. Prokleta moja kurjožitad koja me odvela k njoj u vizite! Živila je s a m a u velikome palacu na kome se škure nikad nisu otvarale.okrnjeni porculan. "Uzmite što oćete. kvadar. Kad s a n joj ja doša u vižite. a o n d a se za male pineze kupovalo u konteše. U svako doba d a n a mogao si prid palacon vidit koji kamioncin ili limuzinu kako trpa mobilju.

poludija a di neće kad n a š 'Ajd u k ' ne da ne more dobit utakmicu . Pritili su oluj n o n buron. po boforima. na ulicu nije pogledala. J u d i su izračunali: osan u r i igre bez njanci jednoga gola. na frišku arju i po vitru. u Beč. u život!" Lipo li je.je. fiočuni. koja je morala h a r a t Evropon. Gledan staricu. a vanka je lipi burin od bofora i kvarat. izdušila i priti da će potonit . pa i o n d a kad se grube stvari događadu. Vozila auto u koji bi bacila miljun dinari zamotan u škartoc i zadimila u Veneciju. bidna. "Di ćeš?" viče za menon žena. Smrdi mi vrčina.to su laživci. Užga se narod. Uvik je lipo vanka. Letin v a n k a na arju. najboja koju smo ikad jemali. j e m a bit da mi se utirala koja čimavica. "Di ćeš po ovakome vrimenu? Oćeš li da ti k u p a pade na glavu?" "Neka p a d e cili Marjan? Gren vanka. judi. A dvadeset . koje ne triba nikad obadavat. Zamislite da u t a k m i c a počne u osan uvečer i igra se sve do četer bota ujutru drugoga d a n a a bez jednoga jedinoga gola. prognozeri .nego ne more zabit gol. Šampionska momčad. Radio emitira upozorenje: b u r a od devet bofora. devalvirala je. k a d svud čuješ debate. Ka­ lendara u kući nima. ča se ovo s menon događa? P o n a š a n se ka stara konteša. zlatna generacija. Ajme. počet ću i sličit na nju! S e d a n dan već nisan izaša iz kuće.trideset godin ponistru nije otvorila. Pucala iz rivolvera. bofora i po najviše. rembambila! Ne zna koja je godina. A ti meterolozi. češen se pod košuju. karanja i žestoke revolte koji pritidu rebalacjunon. I to je ta konteša koja je študjala u Parizu? Minjala jubavnike.

š t u d i r a d u tabelu s kin još igra 'Rijeka'. misto da činidu kalkulacije kako će izdurat do prvog . fit. more galopirat inflacija i devalvacija s k u p a s najcrnjon depresijon .r a č u n a d u bi li 'Ajduk' još moga biti pr­ vi. Rivi. Kad gre naopako.sve su to sitnice. j e m a bit. Atroke b u r a od de­ vet bofori! Razletija san se gradon. Neću doma. sve je na noge. koji strašni potencijali. A ko je ikad vidija milicionara ispred banke da čuva bankovne trezore? Vridnije su i zaštićenije laštre na Ajdukovoj' ba­ raci nego sve umjetničko blago po splitskim muze­ jima i galerijan. I penšjunati s lapišon u ruke. po Pjaci. More krešit duvan. i činidu kombinacijune. koliko bi bodi moga osvojit. Vrije u Split i izgubi li se još koja utakmica. s kin 'Dinamo'. . kad devalvira balun. onda vidimo kordune milicije prid Ajdukovon' barakon. sve odreda reprezcntativci! Interesantno je to u Splitu! Kad devalvira dinar. To je. letrika trista po­ sto. po m u l u od bufeta do bufeta.u športskoj provincijskoj fuzbalskoj bari. jedina burza koju mi u Split pri­ znajemo. n e ć u da sličin na pokojnu kontešu. sve je to ništa p r e m a padu vridnosti na splitskoj fuzbalskoj burzi. moglo bi bit svašta. nikor se ne uzbuđuje. A koji ve­ liki igrači. odnosno 'Ajduk'.

U njemu se svak svakoga denja. lipo se namistili u ši­ roke slamnate fotelje. pričaj!" . Sićan se tako kad smo jedne večeri sidili u bašti Park-otela. Velika klapa. na pravdi boga.PRIKO TUGARI U FRANKFURT Nikad na ciloj baloti zemajskoj nije bilo tako ši­ rokoga. fakin će se zakarat sa prešidenton. Mali izvadi iz žepa škatulu: "Evo uzmite. utiralo ga u bužu. Vukas se vraća iz Londona di je igra za reprezentaciju Evrope i Ingležima da tri gola pa se svrati u D u k i n u brijačnicu i omar se z a k a r a s jednin starin batelanton. da ja n i m a n . "Nećete me odbit. i oni dva gredu na plac pucat j e d a n drugome po pet elferi da se vidi ko boje puca. a stol do n a s sidi ingleški Prešidente Bevan. omar bi se uvridija! Ma ajte. bezvirac će zagrlit k a n u n i k a . boni. ol' ne biste vi meni dali?" Oli. "Ča je? Di si? Kad si izaša?" "Evo j u t r o s me pustilo. Profešur šaje učenika da mu skokne kupit duvana. Ništo je bija šverca s napoleondoriman i za ništa. tako demokratičnoga grada ka ča je n a š Split. I eto ti j e d a n n a š m o m a k kojega već misecima nismo vidili. uzmite slobodno!" Profešur zine." "Ajde sedi. lupež će počastit policjota. recimo.

vonjan kaštradinu i čujen tamo za šank niki furešti mliju špa­ njolski i taljanski: senjor. sin božji dočin si u Split uliza. ko će me više fermat. drapa. i rašćike koju je led malo stresa. "Senjor. Bilo je to baš u s u b o t u . Skočin u pomoć ka interpret između Luiđa i ovoga bjonda. j e m a četrdesetak godin. a s njin niki mlaji. pune vonja bure i ognja.đeneral. pričan. ministar. vedar.. salu.I kako ni bilo fotelje. šćipjen pršut.. "nikad u životu nisan vidija tako bjondastoga Španjolca." govorin m u . on se okrene i počme potizat jednu p r a z n u sa Bevanova stola. Eto. p u n sunca.. vrtidu se janjčići.. kume. ostavjaj štrike. tanki. Bija ti ko bija da bija . k r u n u i dojdi. Čin me to palo na pamet." predstavi se Bevanu momak i mirno donese fotelju. ka­ iće." . ricaste žute vlase. Lipi d a n . Čovik iz Bevanove pratnje skoči: "Jesi li ti lud? Ovo je Bevan!" "Ajde. govori taljanski i pari Napolitanac. Grijota d o m a stat. Mislin se di ću? A da skoknem do Tugari. kraj. pa kad ti otvori apetit. di se u ovo doba uvik more n a ć kaštradine. dragi štioci. objašnjavan van Split da biste mogli razumit ovo ča mi se nikidan dogodilo. b a š me drago a ja san Muše. namišćadu se stoli. svratiš se u oštariju kod Luiđa. Dreto ja u kužinu. tako van je to misto. peču se na gradele komarče i barbuni. Fina arja s Mosora. popij ča oćeš. Vanka prid oštarijon parkirani tonobili. Sve van ovo. pa ćemo se lipo razgovarat. oli se još lipje karat ka pravi judi. pravo premaliće. dobro stavjen. Povirin: za šankom niki bjondo. ti n a š lipi Split. ombre.

A da ste n a s samo čuli kad smo šoto voće. i ja san se k a r a i s Kubalom i s Peritom i s Ćirom i s Miljanon. ja ću se mašit vašega pijata. dat ćedu mi indiric." Vazmen Kubali po barbuna. k a d je bija ovaki mali. sve s a n se više razumija u balun. Omar zoven litru da jude počastin. i bilo i crno. dove se beve i manja!" Dobar je čovik ti Kubala. "čin moraš dolazit u Split špijavat da vidiš kako naši igradu. čovik od svita ka i ja. burazeru? I Kubalu poznaš?" "Pa okad! Znan ga Ćiro. govorin Kubali. A i ti amigo". ne znate vi di ste došli. u štimungu. deboto me afanalo. n e š ti taki treneri i selektori. amigo?" I tot smo lipo blagovali. A meni je bilo dosta pogledat na te­ leviziju onu utakmicu Jugoslavija . pojma nimadu o balunu. o m a r moš poć lovit rake. Pereita. ostali su zavrteć. "čin tebi triba trista puti poći u Španjolsku za pročitat kako Španjolci igradu.Španjolska u . koliko s a n demo­ kratičan. i pivali smo. "Otkud ti. Kubala ja i Perito zapivali: Tamo daleko'. moj burazeru". omar znan koja je u r a . A onda su došli Ćirić i Miljanić i k a d su n a s našli zagrljene. Eto. mi tri.Kad mi se predstavlja. To je bilo za naježurit se. a ne bi se ja omar uvridija. Peritu lipi komad janjca i omar jin nazdravjan: "Eviva la Španja. di nećete. "Ma ča nećete. ka tebe. ali ja san ga cilo vrime zva Perito. "Ajde. Promi­ slite: to nikor drugi nego Kubala. govorin ja Miljanu. Sa svakin žmulon meni je bilo sve jasnije. i jubili se. zove se Perera. a s njin jopet niki drugi trener. zaboravlja san jušto kako. provali smo i k a š t r a d i n u i kupus. Je li tako. a oni sve manje.

na kojima su ispisivali sastave. sa strane Pavlović i Bogičević. Kad san v a n ja zapiva. Kubala je. a naprid Petković." Brojin: je. Kubala misli da se igra sa deset igrači. pa umire od smija. nego kako n a s je gleda u Atenu. S u t r a d a n Kubala ujopće nije doša na plac gledat naše izabranike. Di neće? Bolila je i mene ča san n a u č a n na naše crno. ne tučedu glavon j e d a n u drugog. opasnije sa deset. Bit će mu bila glava ka b a l u n . u m e n e u žep. Lipo je n a c r t a i stavja strilice: Marić. J e m a bit da ga je bolila glava. to je najinteresantnije. Ne gren tako daleko da Kubala ne zna da se igra sa jedanajst igrači. ne triba van njanci igrat. isprid njega Katalinski. a tek njega bidnoga. naši j e m a d u više manevarskog prostora. Poveri beci koje arčite na pripreme! A za ništa!" Tako smo se lipo karali sve dok sunce ni palo. samo ji je štiva deset. Ne mogu odolit da ne iznesen Kubalinu varijantu. Šapje mi: "Muči. a Miljan španjolsku reprezentaciju. Oćemo se okladit: u Fra­ nkfurt će svršit neodlučno i p u c a t će se elferi. vidija je da igramo boje. i obe su kartice. Sigurno zna. Šurjak i Džajić. . Miljan gleda ti sastav. u sridu je stavija: Karasi i Aćimović. Osta je spavat u otel. sastavija n a š u . a o n d a Buljan (s nikon strilicon p u t gori).Zagreb i sve mi je jasno.

šporki monotoni. sve nike potleušice. zaista impresivno. inkantan. svi su drugi ulasci blidi. u meni sve piva. A kad ulizan u Split. bile . to je. raširin oči da sve upiju i guštan. mižerjasta. pa uz Kaštila. nervožaste su. Sva su ta d r u g a predgrađa tužna. ali nikad n i s a n bija impresioniran ni njanci mrvu uzbuđen. a iznutra. a svit je blid. beskrajno godin. anemični. njanci neću da gledan kroz ponistru jer n i m a n ča vidit. I sve je to nikako isto. Ništa se ne da usporedit s ovon splitskon slikon. Skupin se i mučin. Solin i Kopilicu do splitskoga mula. i uvik uz p r u g u niki čovik vozi bičikletu. koji zaista veli­ čanstveni prizor. nidir na svitu nebo nima ovi kolur. ovi vonji m o r a i Zagore. svaki put. k a d ti pukne pogled na more. blida dica gledaju tužno. zapravo već tamo od Labina. glave žen po ponistran raspletene. i dok ferata uliza u ta mista. u velegradove. Uliza san feraton u stotine misti. A ova arja. zalipin se uz ponistru. oli sive grube kućerine. p r e d a n . sve je to ka falš-literatura. onda seden u feratu do Perkovića i kalan se u Split. lude. sedandeset i se­ d a n ijad puti. sivi. u metropole.DOK FERATA U SPLIT ULIZA Kad zaželin doživit nešto veliko. bile stine. gle­ dan. ča je ovo lipo! Vidi nebo. judi. rič ne bi progovorija. krmejeve i u letu vidin. Ti ulaz u Split. barake uz prugu. b r d a i lažine? Bile kućice. Asti boga.

Koji furešt. ča furešt zna. i smista mi je sve j a s n o . koji ne poznaje situaciju moga bi se začudit k a d vidi di se sve u n a s pustilo gradit kuće i vikendice. on i nije za drugo nego da se začudi. Furešt je furešt. Mene su i glavni općinski funkcioneri iz mali općin. je­ dva u s p i v a n registrirat. Ne z n a ona kako je lipo kad ti ispod ponistre vuk zavija. između škrap malo crvene zemje i okolo zelena travica. reoplani letidu. Modro zrcalo.. m a d a m . što je to Dolac s u r la mer. n i m a još mora. A m e n i je dosta iz ferate. ko će sve to opisat. t a n k i zvonci. oli iz reoplana. vikendice. u naj­ finije lokale. evo sad će se otvorit more.. F e r a t a leti. ako će­ te. vidit more i vikendice. sitin moga prijateja Parižlije koji je tamo usrid Pariza. Na tonobilu bile su kontrine i onda bi funkcioner r a z m a k a k o l t r i n e upira prston: . gliseri. i uvik se. otoci . ali vonj mu se ćuti. da bila ovca jema ča čupkat..škrape. zna i falit se da je on rođen u Dolac sur la m e r i svoj Dolac s u r la mer ne bi da za cilu Azurnu obalu. i ja mislin da su b a š s ovega mista. vapori. stari Slaveni prvi p u t more ugledali. Vinogradi i masline. mislin iz mali misti." To njoj na francuski govori. a meni miga. s ovega vidikovca. a oni su se sigurno razjecali. kad ovuda ferata proleti. borove šume. "Ne znate vi.. A ovo je Primorski Dolac. tonobilon vozili i kaživali mi di se sve u zabranjene zone gradilo. Morate ga doć vidit i zamrzit ćete Nicu i Saint Tropez. Mogu zamislit kako su ostali? Meni svaki p u t na ovo misto suze dojdu.

škripju vaguncini. kad si se najija. E n o i čeličana. u šest ujutru. i sad dolazi industrija. Liverpul. kari. mišadu se face i asocijacije. eto ti nji na vrata. napija i kad te san vata. pasja vrućina. kamioni. J o š je to i Pizistrat zna i u tri ure popodne kad je sve živo na Akropoli spavalo. svako popodne u tri bota došli bi mi pod ponistru vikat. Da su ovi dolazili pod ponistru funkcioneru vikat bilo u koju drugu u r u . Kad ji posli n i s a n tija primit. ali u tri. sve moremo u žepić stavit. galamit. Milano. recimo u tri. pivat. principijelni. Debato s a n poludija. a oni mi spavat ne dadu. navalija je i udrija tiraniju. U tri ure popodne i ja bi sve lokacije pustija samo za ubit oko. glava mi p u c a . u pet po podne. samo ga nemoj činit patit. jerbo ko je to vidija veliki industrijski grad bez čeličane? Eno i kombinat J u - . dvi paralelne asfaltne trake pune autobusi. u ponoća. Ko će se b r a n i t liti. More bit da je jedino žešći Tokijo. konji. ovčarstvo i poljporivredu i turizam. nikad ni­ ­an bija u Tokijo. A vidiš ove druge dvi vile? Ja s a n na općinu poveja akciju i glasa da se ne da lokacija. Prošli smo ovce i vinograde. Kad iz ferate gledan. minjadu se slike."Vidiš li o n u vilu? On je onda bija šarža i ko će mu reć ne. ali ne znan." Razumija s a n čovika. Bilo je lito. Leti ferata. Ali ča ćeš ti vidit? Svako popodne jušto u tri bota. u tri u r e popodne. Hanover. pari ka da smo najindustrijskiji grad na svitu. Obe magistrale. sa­ mo me spavat pustite. i industrijske i putničke. Izdura s a n puni šest d a n a sedmi neka vrag sve nosi. u tri našega čovika moš ubit. Dimidu fumari tvornic cimenta. nikad ga ne bi slomili. Tili smo bit čvrsti. otele i ae­ rodrom.

samo vidin kojega nervožastog šofera i znan da bogaje.govinil. ambalaže. tonobili stojidu s obe strane pru­ ge. gotovo je. S t a r a Salona s amfiteatron. Ferata ka da prolazi kroz kaletu. krmejivi žen na ponistran. garbuna. sve je više oko te­ be važi. oslipit ćeš. Petrolejska luka. a izad nji blišće na s u n c e ijade ponistar spliski neboderi. Sve je tot fureštima na ruku.. i aerodrom i čeličana i cimenat i plastične mase. u b r a t smokvu is­ pod mosta. late. i da su tražili misto na kugli zemajskoj za gradit otele. I škripje i stane ferata na cencu mora. i žaj mi je ča više ne mogu gledat. banjima. I ča se više približavaš Splitu. koli. a s druge je bande zaliva spliski škver di se s a d kolosi rađaju. skretničari su spustili rampe. jer ferata uliza u tunel i k a d izajde. nekropolan i vilan i ranžirna stanica Solin. n i m a bičikleti. ne moš gledat. Cakla odbijedu rifleš. n i m a blide dice. Kosturi vapori na rizalištu Brodospasa. pet metri od vapori i trajekti. dva metra od autobusi. Ovod vapori u m i r u . t e r e t n a luka. Sve mi se miša. a doli je otelsko naselje Resnik. . Samo ugaziš s ferate na brod i moš naprid di kod oćeš. nisu mogli boje izmislit. u Split si. moga bi rukon taknit zide kuć. ja gren dreto doma! Triba mi se od­ morit od veliki imprešjuni. kašet.. Ali n a k o n ure vrimena od Perkovića do Splita meni je vijađa dosta. žice. ne z n a n k u d ću pri okon. cila š u m a dizalic.

"Lipo sidi. koja šenžacjun. jeca. "Di si se tako opija?" "Nisan!" trese glavon. plače. smiri se. I stane pivat i igrat: "Šjor File moj.. cilu ćeš k u ć u probudit! J e s i li poludija?" " J e m a bit da jesan. "Smiri se. vas se trese. skače na me. I ne k u c a nego tuče. šjor Dane moj. penzioner. Oli s a n to sniva? Bogami. S t a n san dobija.. poludija san!" I udri u plač. Trgnen se. d r ć u mu vilice. ovako s r i t a n ni ni kraj! Koja dištracjun. "jema bit da san dobija stan. govori ča ti je! Ča se dogodilo?" " J e m a bit. nikor je prid vratima. bali. Oćeš da ti kafu učinin?" Plače. grli me.KO ČEKA I D O Č E K A Ležin u posteju. "Daj. trese se i drće ka šiba. svaki čas klonen i libar mi p a d a iz ruk." odgovara kroz plač. samo tepa." Uvatin ga za prsi. čitan i s l u š a n kako v a n k a zavije vitar. b u b a š a k o n o vrata." . jubi. ne more govorit. viče. piva. Koja je ovo l u d a vižita? U ovu u r u ? "Ko je s a d ? " " J a san! Otvori! Brzo otvori!" Ka furija u k u ć u mi u p a d a stari moj prijatej. glu­ mac. Učinilo mi se da nikor k u c a na vrata. Oči mu svitlidu. Ponoć je davno prošla.

pita me Neznamov. A je li. j e m a šćap i ne more skaline činit." . Evo na. ča će mi bit lipo. A on je igra Neznamova. on je onda igra jubavnika. Omar poza rata. Čekaj. A-l! More bit najviše dvi skaline? Garsonjera od šesnajst kvadrata. Brzo konjak da se razaberen. sitit ću se. A ja s a n mu n a p i s a prvu molbu za stan. Gledan rješenje. "koliko je to šesnajst kvadrati?" Gremo po kužini i mirimo koracima. a ja san ga kumpanja ne bi li se i za me koja prilipila. "A je li". Lipi moj Neznamov je sad penšjunat. "Ko ti ga je da?" "Penzioneri. Ka sad se sićan. pogledaj". ni­ kor me više ne more potirat?" "Nikor! Samo te moredu mrtva iznit! Sad si ti pravi pravcati stanar. "To ti je pet metri duga. cure su ga isprid garderobe čekale. Kuća broj ti i ti. vadi on iz žepa dokumente.. tri široko i još stane je­ d a n metar. Dodijeljena mu je garsonjera na Ravne Njive." "Ajme. Bija je to Ostrovski. Bija je o n d a lip ka bog. Moredu te izabrat i u savjet stanari. čekaj. Stan A-l." S t a n su ti dali? Tebi?" Klima glavon. " J e m a bit da jesu!" Sad s a n se ja inkanta.. Bilo je to baš posli nike premijere u teatru. Frega ga se ča ne more više skale činit kad je garsonjera i tako u prizemje. Deboto s a n počeja plakat. cili je t e a t a r na noge diga. ča ću guštat.

Virija je kroz bužicu na vratima. "a da se nije pročulo da je ovi s t a n prazan pa da mi se padobranci nisu uselili?" Da je i m e n i b u b u u glavu pa san i ja počeja virit kroz bužicu i zvonit na vratima. do nji od c e n t r a Splita jema b a r četer-pet kilometri. Bit će mi neobično. u svaku kaletu." . I da ću poć u zahod kad god oću? I da ću bez straja užgat kuvalo? I da ću moć primat vižite u svako doba? Je li to moguće? A koliko san samo gazdaric i gospodari prominja? Di sve po Splitu n i s a n sta? Deboto u svaku ulicu. Usrid noći me diže iz posteje da vidin vrata. I zato s a n svu poštu prima samo n a "post-restant". vidi ča su liša." Tia san ga ubit."Ne gre mi u glavu da me nikor neće tirat. Dobro je da smo ga vazeli jer n a n je taksista svitlija reflektorima dok smo se vrtili po livadan i tražili dotičnu kuću. Oli je bilo lako pronać usrid crne noći i po velikon vitru? Našli smo i s t a n A-1. pa n i s a n zna di stojin: u ovu oli onu k u ć u . A Ravne Njive su daleko." počeja je drćat. "Asti boga. U dva b o t a od noći činija me da se o b u č e n i da gremo vidit njegov stan. Ništa se ne miče. "Ništa se ne vidi. J e m a bit da je sve u redu. "Daj otvori više!" "A kako ću otvorit kad n i m a n kjuče?" "A di su ti kjuči?" "Dat ćedu mi ujutru kad potpišen ugovor. "Jo lipi vrat. Koliko puti mi se izmišalo. I vazeli smo taksi. luštrana". gladi on dlanon svoja vrata pa ji počme jubit. Išli smo okolo kuće i kako on ne more to san se ja penja na ponistru i gleda u n u t r a .

A jemaš li još koji kredit?" " J e m a m dvista ijad!" "Koji dvista ijad?" "Diga s a n pri dva miseca od penzioneri za kupit malo robe. "ovi mali televizor. onda je moj ovi šupreš. Nisan ga moga ostavit i ka dva g a š t a p a n a ulibili smo u j e d n u vlažnu marjansku potleušicu u kojoj sobu plaća pedeset ijad misečno. dvi pidžame. Di se na me uvik sirotinja lipi? Koje ja probleme moran rišavat? Sili smo za stol i činili konte i planove." Udrija je u histerični smij. Ujutru." "I n i š t a drugo nimaš?" "A ča bi moga jemat? J e m a n još kufer.O straja da mu se ko ne useli tija je ostat cilu noć u p o r t u n prid svoja vrata. kako ćeš jist?" "A eto. vazest kjuče i omar uselit." "A nesrićo crna. to san zaboravija. sad činit? Oću li vratit kjuče?" Tija s a n ga zadavit. Gledan ča je njegovo. ča ćemo u j u t r u kamionom pribacit. n i s a n na to njanci promislija. kako se ti to misliš uselit? Di ćeš spavat. Mogli bismo dignit kredit miljun dinari i kupit sve ono najnužnije. "An bravo." . Jedva s a n ga nagovorija da gremo doma. "Moj je". govori Neznamov. poć ćemo pot­ pisat ti ugovor. morat ćemo vazest bar kamionicin da ti pribaci stvari. A ča ću bidan. di ćeš sidit. kapot i lumbrelu. najranije. još j e d a n par litnji postoli. "Penšjun ti je sto i šezdeset ijad i pret­ postavimo da ćeš vraćat jedno pedeset ijad na misec." "A koje stvari?" "Bome ča jemaš.

o n d a još dvadesetak za fit. J o š nadodajmo. I ni bilo drugo nego s a n preuzeja obavezu da mu najden posteju. dakle tri­ deset i šest ijad. to je već blizu sto ijad. a on kufer u koji je stiva nabrojene stvari i još dvi kapule i komad slanine. Ujutro smo vazeli kjuče i priselili se. lancune. tako v a n je Neznamov uselija u novi stan. jedan pijat. . Ostat će ti za r a n u j e d n u dvajst ijad na misec. simo sedamnajst. Ja s a n nosija televizor. vodu. dakle ijadu i dvista. letriku. dat ću mu je­ d a n stolić i katrigu. oli ćeš miše lovit?" "Bogati. i to od plastike da je nesriknjak ne razbije." Činimo r a č u n . Autobus ti je dvista dinari a do koji d a n bit će trista. Neka samo dva p u t a greš autob u s o n u grad to ti je šesto dinari simo . a ča ću jist do prvoga?" I eto.šesto ta­ mo. "Baci tu k a p u l u ! Ča će ti slanina. deku. j e d n u čašu. Tamo pedeset."I koliko vraćaš?" "Samo sedamnajst ijad na misec.

I. n a š momčić. Split je krcat Ingležići. ne zna njanci jednu inglešku besidu. bile ka od voska. petnajst. mislin. Jo. Jedi­ ne obline su košćice od kolin i gnjati. Sve roba četrnajst. Bidna dica! Ka da nikad s u n c a n i s u vidili. I dok se vrši dva d a n a ta smjena. A svima nožice bile. ka da se nikad milosti božje nisu okusili. U p o r t u je veliki bili vapor koji je u Split završija svoje prvo kružno putovanje po Mediteranu. I ručice su jin t a n k e i obrazi blidi. J e . koji koleđ jer su sve isto obučene. smišni li su! Nikad u životu n i s a n vidija n i š t a bilije i tanje. u plave jaketice i kotulice do kolin. naravski. jo­ pet uglavnom dicon. Nije prošlo ni dvi u r e otkako je vapor akošta a već vidin tu inglešku dicu m a r š i r a d u priko Rive. a ove kojima je svršija vijađ vozidu nazad. Gledan te male Ingležine koje s a n prve trevija na Pjacu. upali. .ŠETNJA PO PORTU Nikidan Split osvanuja p u n mali Ingležići. I u centru te gru­ pe j e d n a mala lipuškasta Ingležina zagrljena s mo­ mkom. Bit će. Dolazin bliže da se uvirin. samo prošarani sa dikojon žilicon. Izviru iza svakoga k a n t u n a i razlili se po cilome gradu. Pivadu i mašedu botiljan bire. Reoplani iz Ingleške doletili su s novim putnicima. a tanke. najviše šesnajst godin. n a š je.

G u š t a si ji gledat. puše jugo. Ingležići su već otkrili plažu i k u p a d u se. nikor ga ništa ne razumi. dočekala bi ji mužika i cure u na­ rodne nošnje s garifulima i bile bi folklorne pri- . Oni lipo igradu na brodu ping-pong. skladno. Lipo.govori po splitsku. A Ingležići okolo nisu ljubomorni. A s druge s t r a n e mula kineški tramper. da jin ceru popravi. kupili bidu na pazar po reštu luka. Šetali su. A oblačno je. kupali se. Velike spavaonice ka k a s a r n e di ji po sedandeset spava zajedno. I virujte mi da me bilo p u n o . pinidu vali. Evo. Ko bi reka da su tako žilavi i otporni? Dva su se d a n a mali Ingležići po Splitu vrtili. ali on vadi pineze i plaća nove bire. najviše dvajst dinari i ako nije bilo pinez za ništa drugo. Prošetan se do vapora i virin kroz fineštrinu da vidin kakve su jin kabine. Sve samo dica. Bili tanki Ingležići i meškinaste Ingležine trčedu priko s a l b u n a i bacijedu se u more da ji vali zibju i nosu. Ma kud se pri umiša? I di je n a š a baš tu jednu jedinu l i p u š k a s t u ? I kako se brzo rodila jubav? Stisla se Ingležina uzanj i gleda ga ka u boga. puno žaj ča kroz ta dva d a n a nije izašlo sunce da ogrije male Ingležiće. Kineške mornare ka da ništa ne interesira. šesno. Učinin đir priko Bačvic. Nima lova. J e m a n ča vidit. kupovali jeftine suvenire od desetak. Ali brzo bižidu. slikavali po Peristilu. da jin da malo kolura. ulizali po butigan. A da je d o š a u Split ovaki brod s pravin putnicima dubokoga žepa. okladija bi se da ćedu našeg momka prošvercat na vapor. Kupidu se splitski momci isprid broda.

ne Ingleži. Kako smo se uputili. tuga u n a š e porte. Prodajemo lipe. jemali bismo najlipiju. nego naši. a za se od nji kupujemo stare ruzinave k a r a m p a n e . noštrome. I kadrove jin dajemo. Izgori njemački tanker. Da smo gradili za se. još bismo se mogli vratit na prve dodire stari Slaveni s moren. lipi vapori radost su svakoga porta. stare trajekte. Nima na svitu tako nesebičnoga pomorskoga na­ roda! Gradimo vapore za cili svit. od mišin? Naša brodogradilišta gradidu brode samo za strance. I jopet počet sve iz početka . bile vapore. . A bilu n a š u flotu mi smo rasprodali ka k u r b i n u m u k u . ne J a p a n a c . Kakvi smo. kapitane. mornare. Ka da je sletilo i odletilo jato tičic.s napuvani mišinan i platulima pribacivat se od otoka do otoka.redbe na brodu. lako bi se moglo dogodit da prodamo i zanja dva n a š a bila broda. samo ne sebe. a najviše mrtvi Jugoslaveni. Oluja u Biskaju proguca niki ingleški brod. J e s t e li opazili: zanji godin ritko se u svitu do­ godila koja pomorska dežgracija a da ni s t r a d a b a r koji Jugoslaven. mo­ derne brode gradimo samo za tuje bandire. stro­ jare. I gospe n e k a zna ča oče to reć: n a š a pomorska orijentacija! Da to nije baš ovo: sve od početka. a kupujemo grube. najmoderniju flotu na svitu. a ovako nikor ništa. Ali mi lipe. Bez nji luke su tužne ka grobja. Ne Kineži. kreditiramo sve. Njanci carinike nisi moga na m u l vidit! Bili.

Koliko naši pomorac strada. Sidin na koloni i gledan kako Kinezi na svome brodu igradu ping-pong. prodajemo a nove godinan ne gradimo. Partili su Ingležići.plač u n a š a mista. Grk . Tako je to u n a š e m u pomorstvu. Mi plovimo i ginemo pod tujin zastavan. Bidan n a š J a d r a n ! J e m a bit da je n a š J a d r a n jedino nerentabilno more na svitu. Stare ribarske brode rasho­ dujemo. Jedino se u njemu isplati okupat. ne bismo znali ča je to riba. pod tujima zastavan. . I ribari n a n bižidu i lovidu ribu. a u ribarstvu još i gore. po tujima morima. pari ka da j e m a m o najveću flotu na svitu.Nestane Panamež. Nesriknjo n a š e more! Da nima J a p a n a c po ovome n a š e m u m o r u . Po našim portima već j e m a dice koja nikad nisu vidila vapor osin na kartolinu.

u otele. ako devete ure. Sve se. ni čovika. zatrče se za ocen i va­ ta ga za r u k u . a di neće k a d je i meni pu­ sti Split učinija škerac. povuka se na seosko ladanje. I ča ću pisat ako se ništa ne čuje? Morete mi virovat. na č a s n u rič. Pripa se mali Njemac. momčićem od desetak godin koji se plašjivo okriće oko sebe i kad osjeti pustoš. Koja sablasna slika? Nikor se ne miče. mislin prvi n a š čovik jer onega Njemca ne mogu ovod r a č u n a t .ŽIVIJA VIJETNAM! Drugog d a n a prvomajske fešte. koji je d o m a osta. priča stvari koje je vridilo čut. Ni a u t a . J e m a san veliku sriću da s a n se baš na nj. . da mi je već prvi čovik kojega san trevija.nego jednoga Njemca! Parkira je auto kraj sv. Ovo je kompletno cili grad iša na izlete. I koga ću prvoga trevit . a sad znaš da je fešta jer nidir nikoga nima. judi. Frane i izlazi sa sinom. u vikendice. minja! I naše fešte. a ono malo svita. Pri si zna da je fešta jer je cili grad izlazija na ulicu. I Slovence smo šuperali u vikendima i ja mislin da njanci J u b j a n a nikad nije bila ovaka p u s t a . na takega čovika namirija. n i m a nikakvoga zvuka. bit će sinoć dimija i sad se ličidu i krepaju u posteji. izlazin iz kuće i nidir nikoga. I p r i p a s a n se već da u pustome gradu neću ni­ šta čut.

davno n i s a m vidija t a k u sliku sritnoga čovika. p u n je rado­ sti. sad Vijetnam. koji šesni. ča ću govorit kad je on sve reka? Gren učinit đir priko mula. ponosni narod! J e s i li na televiziji vidija ono kako se kapitalistički soldati obišadu za helikoptere. već davno. Volin te Vijetnamce." Mučin ka kurba. kako najveća sila na svitu biži u more. Tristotine velesil ne more pokorit narod koji se bori za slobodu! Ča čini n a š a mladost? Di je študentarija? Ne gren više u povorke i p a r a d e ali od gušta bi s vijetnamskon bandiran m a r š i r a priko grada. zašto nisu izašla spe­ cijalna izdanja s crvenima naslovima o po m e t r a ? A šta je? A di smo? Manje prostora i vrimena jemamo za Vijetnam nego za vikende i janjetinu! J e r oćeš-nećeš vijetnamska fešta i n a š a je fešta! I baš iz Splita to je moralo puno žešće zazvonit. More li bit lipji prvomajski praznik? A vi drugovi iz televizije i štampe dat ćete mi indiric? Zašto televizija nije cili dan. izjubija. Volin Vijetnam! Živija Vijetnam! J u d i . Svuda p u c a d u lanci. a zove me na piće.Pivucka. j e d a n dan Kambođa. veliki su ovo trenuci čovičanstva. Znan ga: ujopće ne pije. zašto radijo nije cili d a n vrtija njijove pisme. cili bi svit zagrlija. drugi Portugal. "Vidi koliko ji još jema! Ajdemo. drugovi. U salonetu barba. I zovu me iz jednoga remorkera. bez fermat. sve zdimit!" "A šta je? Š t a se to slavi?" "Dva d a n a sa famijom slavin Vijetnam i ovo mi je najlipji Prvi maja u životu. Koji lipi narod. kako jin a m b a s a d o r kupi b a n d i r u i vata maglu. Vadi cili plik crveni bankanoti. prikaziva­ la filmove i žurnale o Vijetnamu. skakuće. oči mu svitlidu. kapo . vidit brode.

Ali n a n k a da je svaki d a n svečanost i ka da smo postali sramežjivi javno manifestirat svoja raspoloženja. A kad je u n a s svršilo." Najstariji od posade. Sve se vezalo u j e d n u feštu. Samo pape daj. I cilo ovo vrime oni se t u č u . bit će jin neobično jer ne čuju bombe i kalune. Trideset p u n i godin." "Ne boj se ti za nji!" odgovara mu barba. trideset godišnjica pobjede n a d fašizmom i n a k o n tridesetgodišnjeg ratovanja pobjeda u Vijetnamu. judi. Gušta. kad s a n se vratija iz partizani. A priznajte da ne bi bilo grij č u t mužike." "Kako to gre? U Vijetnam je počelo kad je u n a s svršilo. daj. povo­ rke? . ti miliš da bidu ovako šetali po Rivi i Pjaci? Ne znaš ti koji bidu tek to lavi bili?" Smije se stari noštromo. zvono. n i s a n zna di ću rukan di s nogan. jema bit noštromo. Veliku feštu. I k a k o se sve lipo poklopilo? Prvi maja. rokete. kažije palcan kroz fineštrinu: "A vidi ovu n a š u nesriknju mladost danas! Ne mi­ sli na ništa." "A ča ćeš ti od nji? J e m a d u sriću da se n i m a d u s kin t u ć pa se sad t u č u meju sobon. "Promislite. "Kad bi tribalo. d a n a s jin je prvi d a n bez r a t n o ­ ga izvještaja! Prvi d a n posli trideset godin.o makinje i nikoliko mornari piju kafu i viski i razgovaradu se o Vijetnamu." "Nećedu moć spavat. bilo mi je neobično. kad bi u n a s zatrumbetalo. žgobaji ti za nji. "I ja mislin da ne bidu tradili!" S l u š a n do obida te lipe razgovore i drago mi da je Vijetnam puno prisutniji po Splitu nego bi se to dalo zaključit po službenim izvještajima.

najviše da b u d e kil i po. Zvali su samo kil mesa. konfužjun. izleti. Nisu ni p u n o čekali. Oni su računali u pola manje. Seli nji četvoro marendat. konobari nosidu u svu prišu. na m a r e n d u . narod navalija. sve je bilo ka bog. pusti narod. Naručili su kil. malo kapulice i litru crnoga. Nije on čovik od zabavi. pošto je kil? "Ma šta kil i po? Donija s a n van tri kila!" "Ali mi smo van rekli: najviše kil i po!" "Ali ja s a n donija tri kila. skoknija je na izlet uz riku Cetinu. Malo su i poblidili. lokandi ali prid Prvi maja primile su se plaće i n a d o k n a d e za litovanja." "A šta niste omar rekli?" "A šta niste vratili nego se bunite sad k a d ste proždrli. šporki stvari. janjci se vrtidu na ražnju. koji jema a u t o . Sa ženon. A sve zbog niki mali.Te vanjske znake slavja mi ostavjamo s a m o za n a š splitski litnji festival i za Ajdukove šampionske krune! Život se tako spleja da se i u ove velike svečane trenutke z n a m o najidit i fešta n a n progorča. meso je bilo još teplo. . Ovake fešte nisu svaki dan i red je bija da famiju bar ti j e d a n p u t na godinu izvede v a n k a u prirodu. Bilo je p u n o lipo. još je dimilo i slako su izili. Kako more bit blizu pedeset ijad. Onda. dok in ko­ nobar nije učinija račun. najviše do kil i po janjca. neviston i sinon. dozvali su nikako ko­ n o b a r a kojega bidnoga sa svi s t r a n rastižu i potižu da ne zna di mu je glava. I evo ča s a n na tu temu od jednoga n a š e g a čovika čuja." I dakako izideno meso nije se više dalo mirit.

"Šta moš?" tišin ga. a ja mu virujen jer da nije tako ne bi doša doma tražit da se i njegov slučaj u novine čuje. kako n a š čovik govori.I misto dvi crvene. ruke će osić ako nije tako. "Nimaš iskustva u tima stva­ rima a svaka se skula plaća. A ako je sve tako. Da tri kila? Tri ga kolpa uvatila. . koliko onda u jednoj našoj prazničkoj gužvi. Kune se n a š čovik da nije bilo de­ ka priko kila i po. kad ijade i ijade judi projdu kroz konobarske ruke. jer je li to dilo da se i na praznike radničke klaše radnoga čovika ovako odere. Polak litovanja išlo je na ono malo janjetine. koliko jin onda to čistega ostane? Od s a m o jedne fešte more se deboto kupit cili pod od kuće." Ali ne da se utišit. I ča se tot more? Do trideset godin n a d a n se da će se čut kako se i Vijetnamci tužidu da se teško borit s ovakim pro­ blemima i pojavan. mora je izvadit pet. Kune se: nikad. njanci na Prvi maja v a n k a jist. dakle ako je tako.

čitat. Računan. ne moš izbjegnit. Napunija s a n se novin i mislin kako ću lipo le­ žat. čuje. "Jesi li gluva? Ča ne digneš slušalicu?" vičen že­ ni. Ove nedije cipala je kiša i manje san izlazija vanka. nije dolazija. "Jesi li već čuja?" "A ča ću č u t ? " "To da je u m r a Frane. Nisan se ni namistija. "Skužajte nikor zvoni." . e. pari mi se da baš dolazi. g u š t a t boga svoga. a zvoni telefon. ne bojte se. judi. A zovite ga malo pri dvi". "Oli ti nije pri ruci?" "Je. n i m a ga. da ne bi u t e k a ? Nima se d a n a s di sakrit." "Ne. reć' ću mu da ćete doć po njega u dvi i po. Ajme ča će mu bit žaj." Dajen j o n mot da mi da telefon a ona j e m a tehni­ ku kako će se izvuć. boje se zatvorit meju četer zida." "Onda z n a š li?" govori mi prijatej priko telefona. A. manje ću grubi stvari čut.MODERNA VRIMENA Svašta se. čujen ž e n u da laže. ali ni me doma. Ali i da oćeš ne moš ne čut. a u procentima izraženo devedeset posto od onega ča se čuje bilo bi boje ne čut jerbo se odnosi na grube stvari. s l u š a t kišu. kad čuje? Naravski da će doć. Frega mi se za sve ča se čuje po gradu. "Ma ča mi govorite? Umra je? Ma k a d ? Sprovod u tri u r e .

Frane? Asti gospu! To j e m a bit naglo? J u č e r san ga još vidija. Prigovara mi kako je činin lagat. I ne spominjem se kad san zanji p u t čakod lipoga čuja priko telefona. samo da telefon ne čujen" Zbog telefona se ženon se m o r a n karat. o sprovodima. I po dva dana. Čudi se ako ga s u t r a vidiš. Ne dižen je. "Ča je sad? Oli je još ko otega?" "Nije nego n a n dolazidu u vižite. jidan ča mi ne more javit još koju grubu novitad. ni ja. I ti prokleti telefon specijalizira se sve više za prenošenje tužni visti. o auto-dežgracjan. bogami. Munita pada. kako se prid svitom sramoti. I on zvoni li zvoni. Privrćen novine. n i m a nas. Kad zazvoni svaki p u t zadrćen. ne poznaješ. ." "A da je zanat prominit. koji Frane? An. pa ča se čudiš. a prikjučer ste jili i pili skupa. Javja o bolestima prijateji i z n a n a c ." Sve više dolazin u iskušenje da otkažen telefon."Ma koji Frane?" "Sad ga. m a s e Amerikanac svaki d a n prelazidu granicu Meksika i Kanade za kupovat meso. Znaš bome ko!" "Ča nisi rekla da n a s nima?" "Kako ću reć." " J u č e r si ga vidija. Eto. a govorin. neće da digne slušalicu za ne lagat: n i m a ga. n i š t a mi se ni tužija. Cili svit plače kako vrtoglavo s k a č u cine spizi. a sva r a n a krešije. pa još žešće zvoni. Žena me tiši: "Taki ti je zanat da moraš j e m a t telefon." Nima uteć! Ne moš se sakrit! Pronajde te telefon." "Ma čekaj. tako ti je d a n a s vrime. kad je u m r a .

tribalo je j e m a t zube. on lipo objašnjava da su tri­ deset i dva z u b a koliko ji čovik j e m a tribala u s t a r a vrimena kad je osnovna spiza bila čvršća. manje se zvače i sitni spiza jer se sve više gucaju meke i tekuće stvari. do Sinja. I je. I ti suvšni zubi ka i suvišni j u d i samo krepaju. Meso o t p a d a s kostiju s a m o o sebe. a zapravo sasvin je dovoljno samo osan: gori četeri . dakle dvadeset i osan zub samo stoji za fintu i ujopće ne učestvuju u proizvodnji.doli četir. I sad su četer z u b a preuzela posal koja su pri jemala trideset dva. žilavija. Ja j e m a n s a m o sedan zub. Danas ovi pulastri su meki. Pivčić triba da bude malo tvrd. Smista svakome triba izvadit dva­ desetak zub da z n a di je! . govori dotični likar. tako je. D a n a s p u n o je i dvadeset zubi. četir gori i tri doli i to mi je za moj gibirung dosta i priko dosta. Nestaje spize u cilome svitu. jema ti naučenjak sto p u t i prav. Za vlaškoga pivčića recimo. najskoli kad je ono malo žilav. Danas. I ča će čoviku uz ovu d a n a š n j u spizu ti pusti zubi? Zakon je prirode da ono ča se ne d u p e r a zakržljavi. a jopet ne moš ga prikuvat jer izgubi svaki gušt. gnjiju. probavljivije. U 'Dentističkom ž u r n a l u ' koji izlazi u Londri.A moji Splićani se jidu i bogaju ako nisu p u n e mesarnice oko peškarije. pa za n a ć kil bojega m e s a m o r a d u putovat do Solina i daje. da ga guštaš ujist. Oli trčedu po dvoru. ili gazidu zemju i tražidu spizu? Umjetno ji se rani galofagon. i mekši su od bambujina. I je. raspadaju se kad ji perunon u b o d e š . Čitan i o najnovijemu otkriću jednoga ingleškoga likara koji je dokaza da čovik jema previše zubi. judi! Čak i meso je d a n a s mekše.

Suvišni zubi perikulani su ka i slipo črivo koje ničemu ne služi. je li po dva . Spališ li mrtvo tilo narušija si ravnotežu.Najzad. I ka ča dici vadidu u Amerike slipo črivo kako bi trebalo vaditi i zube. o n d a je i četer p u t a manja mogućnost da te zub zaboli. a samo se more upalit. Ti ingleški likar vadija bi dakle zube iz biološki i higijenski razlogi. a u b u d u ć n o s t i čak i u gorivo da se ublaži b u d u ć a kriza energetike. o zubima. Oni koji stoposto koristidu kompletno zubalo otimaju od j u s t onome koji jema s a m o j e d a n zub. Za svaki zub isto. ja­ dan j e m a jedan pa ga i ti jedan boli. tonobilima. a još više spaljivanje. a oni. jerbo more se živit i bez tega. I stari način pokapanja. Tribalo bi jušto izračunat koliko j e m a na lageru spize i to podiliti po zubima. ako jemaš osan. Za moj gibirung spize menije dosta! A j e d a n drugi jopet ingleški likar žestoko n a p a d a dosadašnje glupe i nekorisne načine sahrane mrtvi. u niti j e d n u zemju na svitu n i m a d a n a s tvrde boje spize za sva trideset i dva z u b a svakoga građanina. I ti malobrojni koji j e m a d u sva trideset i dva korišćena zuba ne z n a d u ča je zubobolja. Naime. triba na industrijski način pritvarat u u m j e t n a gnojiva. a zaboravja pri tome i socijalne momente. priporuča ugledni likar. jahtan. ali k a d je rič o spizi. I sve umrle. . n e k a je pet. Svako tilo j e m a va­ žno misto u održavanju ravnoteže prirode. a ne trideset i dva zu­ ba. kremiranje. je najčistiji gubitak. o n d a je isto ka i sa arjon. Je li po pet. U niku me i drago da j e m a n samo s e d a n zub.n e k a je dva! Mogu se još nikako i progucat socijalne razlike u vilan.

A benzin ka benzin. Od čovika od osandeset kili moglo bi izać dese­ tak litar benzina i tako bi moga.Pametni judi. oli za gnjojivo." Isto more bit da bi bilo boje pritvorit se u gorivo. Pritvoridu me u gnjojivo. dok ne izgorin u rezervoar tonobila. progorčalo van bog da!" jidin se ja dok me priko voje mlaskaju po justima. pospu vrtal i nareste k u p u s . Nima š u š t a ni gušta. Ništa mi ni draga ova peršpektiva ni u jednoj ni u drugoj varijanti." "Vraga proždrli u svaki zalogaj. triba da se s tin pomiridu i da svoje tilo posli smrti odredidu. ka da jema acida u njemu?" "Ako te ne komoda ostavi. n a p u n i d u vriću. umrli biste od glada a ne biste se okusili. oli za gorivo." "Sve ti je do gnjojiva. boje bi ti bilo otrov po j u s t i m a privrćat!" "Čudan niki kupus. . ča ždereš. "Da znate koga jite sve bi van se zgadilo. oli svršit u motorin i điravat još malo po portu. skoknit eventualno do Šolte i Brača. Familija ga ji za obidon. "Uskukoljalo me! Nikad se više n e ć u k u p u s a okusit. Mlaskaj. govori likar. Nikor ne bi ronja na me. pjune zalogaj koji je privrća po j u s t i m a i m a š i se za žmul. učinit još koji đir po Rivi. frega ti pas čunku!" Ka da me čuje. "Nikako mi se čini gorak. ti mlaskaj.

Bacili su ga u j a m u da kopa garbun. ali se deboto tašel nije ni opaža jer je bija sličnega kolura. Prvi put je o n d a obuka postole. "Gledaj mater. A kad je materi i b r a t u posla prve dolore. dali mu gaće. Šajen i tebi da kupiš prave gaće i postole. niti otoka." Omar je n a š a posal. A kad je to uredija. bija je sritan. da se od sramote cili otok ne profunda. Piši mi jesi li okopa lozu. iznošene. jer sad i ti j e m a š brata u Jamerike. Partija je momak a posli četrdeset godin vratija se s t a r a c . partija je priko mora u daleku J a m e r i k u radit i žgobavat da prirani m a t e r i mlajega brata. tuje. u gaće od vriće koju je m a t e r krojila. Otočka sirotinja: m a l a potleušica sa smokvon i šipkon u vrtlu. prave gaće. Mater je plakala: "Sinko. Sve do partence odija je bos. je malo tašelane. Neću spominjat nikakva imena. bilo mu je lakše." pisa je mlajemu b r a t u ." . Čim mu je otac u m r a .PROFUNDAJ SE Z E M J O ! Dogodilo se to u jednome malom mistu na oto­ ku. "Kupi j o n novi crni šudar. Dobri j u d i pozajmili su mu pineze za biljet. vrit klonu­ loga vinograda i ništo maslin. I kopa je! Najpri da se iskopa iz duga. Piši mi oće li bit uja. ako ti u tujemu svitu b u d e teško skupi dolore samo za vratit dug i ti mi se vrati! Nećemo krepat od glada.

I plaća je čovika koji će ustišćit poje. ali čim je rat proša. vonj in se nikako prominija. Mater je. piše ista r u k a . to mu je bilo jedino štivo. Od bratove ženidbe pisma su se izminila. Spominje se on kako se živilo pri rata. sve ča ga je zanimalo. nikad nije ni spo­ m e n a bilo. . o svome živjenju. Po sto p u t u ji je iznova čita. Je se mlaji b r a t i namistija u državnu službu. Mlaji se b r a t i oženija. Posla je dolore da jon se s m i s t a uredi greb. Kuća je bila u r a t u zapušćena. popaljena. Nikad ni kupija nikakve novine ni libre. Po­ stala su duža. ali živjenje je teško. a vinograd se ništo rekupera. jopet su počela putovat pisma i dolori. a sad k a d je zemja u r a t u uništena. p a ćer. O sebi. Vonjala mu je smokva i jidija se ča je b u r a digla j e d n u ploču s krova. ali ka da ne piše isti čovik. sorivena i šava je da je se popravi i obnovi. j e m a sad i plaću. A onda je b i d n a stara u m r l a ka tić. počela krolavat. posla je i p o p u za vele i male. Došla su i dica. Kad je b r a t iša u soldate.Pisma koja mu je mlaji brat šava čuva je i štivava. najpri sin. Na­ ša je i nike nove beside koje je jedva razumija. s a d je još gore. o b a r a k a n i j a m a n di su i crni i bili svi jednako crni. On je zapravo živija u tima kratkima jednosta­ vnima pismima mlajega brata. Za starijega b r a t a u J a m e r i k e nove brige. bidna. da soldat j e m a za izać o nediju u oštariju. Učinija je malu feštu i popija dvi bire kad su doma zaklali prajca. J e . za k a n t e n e i m r t a š k e mise. Sve je zna ča je va­ ljalo znat. i o n d a mu je sve šava. Rat je prekinija vezu.

. Velika. Plaća mala. piše mlaji brat. ne more se famiju priranit. u kuću. Godine su prolazile i stariji je b r a t počeja krolovat. Da je bokun kajića i mrižice.. Crve­ ne k u p e . "Ča tražite. šjor?" . I o n d a su mu i ta dica počela pisat. grožđe. Već su momak i cura. šjor?" Gleda je tinel. Tila je vikat. Pita je u mistu: di stoji ti i ti? Nije reka: di stoji moj b r a t . "Koga tražite. Nevista ga ni poznala. Sla je sa­ mo dolore! Inšempjala ga je kuća. Nevista je izašla na vrata. bilo bi lagje. J e m a je nepute pa je sad i za nji kopa. Gleda je kužinu s makinjan. ali n e k a se ne zapusti stara j e r on će se vratit i u njoj će svoje zanje dane učinit. Kako će ga i poznat k a d ga nikad ni vidila. Zaradidu lipe pineze". a on je gleda iza nje. "Drugi gradidu kuće i vikendice i afitaju fureštima sobe. On nije njima iz J a m e r i k šava litrate. ali on je tako gleda da se ni riščala. niki furešti svit koji ga je čudno gleda. perguli. skalinade. ne moredu svi u ono bo­ k u n stare potleušice spavat. U s t a r u kuću n a š a je nove gospodare. Šava je i za novu kuću.Resla dica i stara potleušica postala bratu tisna. mobiliju i m a k a joj je r u k u s vrat. I vratija se iznenada. od bile stine. Po fotografijan koje su mu šavali u pisma gleda je kako bratova dica restu.

. škužajte. I kad su seli za večeru. jema bit da s a n falija. s velikin kapelinon i crnin očalima. I posli misec d a n pozva je brata. u bikini. I osta je misec dan. Oči joj nije vidija. . ali.. Dovela je sobom i m o m k a . Zatrubija je ispod ponistre tonobil. Ništa nije pita. Vratija se i sin mu koji je doveja sobon na večeru j e d n u prijatejicu. Za r a s t a n a k prid partencu. ulizite.. pa ovako bez javit... "Ajme. Mater jon je iz kužine zavikala: "A barbu nisi upoznala!" "Kojega b a r b u ? " vikala je ispod tuša. Vrtili su se oko nji kamarjeri. To je dolazija mlaji b r a t koji je iša bacit parangale. u otel. Mala mi je­ m a rođendan. niti su ga š t a pitali. Da n i s a m uliza u Bilu k u ć u amerikanskoga prešidenta???" I ona se s m a n t a l a i ni znala ča će reć. Glavu nije diza."Tražin moga brata.. "Molaj! Pusti!" Brat je gleda u tle. naprid. zagorit će mi torta. ". na večeru. Spremili su mu sobu. najlipju sobu koju je on u životu svome vidija. nevistu. i dok su jili. mlaji je brat gleda samo u pjat..." Zazvonija je zvončić sa š p a k e r a u kužini. Mlaji brat ga je iša jubit. komodajte se. Parilo je da su okupjeni oko m r c a na misi. škužajte. Ni riči mu nije reka." Došla je i m a l a s banja.. n e p u t e i još nike m i š t a n e u Split. "Onega uz Amerike!" Čuja se motorin.. Ulizla je dreto u banj.

Ni na kurbe n i s a n odija. ovod prid sviton. partit za vavik. Sta je u vrj stola. On nije moga gucat. Brate moj. Grop mu je bija u grlo.. ali bojin se da bi to bija preveliki grij i za mene i za vas.. fala van!" Smirija se. n e k a svi čuju moju ludost. mo­ ju s r a m o t u : . ublidija i počeja drćat. partit bez riči. rebambiveni stric n i k a d ni jednu. da van ostajen ka jedan furešt koji je ovuda samo proša." Kamarjeri su mislili da se šali. znate li vi da ja u cilome svome viku žensko n i s a m jema?" "A š t a mu je?" šapje neputa. a ovi tvoj inšempjani. toliko ljet'. " J e m a se bit opija".. Živen evo s v a n misec dan. I p u k a je ti grop kad se pri svršetku večere diga." "Nemoj. J e m a u mene dolari za platit večeru i još će ostat za tiket do Jamerik. Za vas s a n . minut-dva. jema si žen na prste ji ne mož zbrojit. koliko ovo.. najboje vino. nosite sve pjatance. brate. s vašim dopušćenjem progovorija bi na r a s t a n k u samo par besid. Čuja ji je. "Ne triba. a gorija san. smije se n e p u t .. Počeja ji je jednoga po jednega mirit za stolon: "Mili i dragi moji. Mislija s a n mučat. mladiću. sve san vidija. nazdravjali mu i zapivali 'koliko kapi. jili su a pili. "Smij se. Više ni drća. neputi moji. sve o van z n a m i ne bilo pošteno od mene da vi o meni ništa ne znate. nevisto moja. a na kurbe n i s a n iša jer kurbe oćedu dolore koje s a n j a van šava. Kamarjeri su skočili da će ga uvatit. jemaš prav! Tebi je. Svi su se lipo snašli. a ostali ga nisu čuli." "Prid cilin sviton. dvajst i dvi i tri godine. gorija san.."Ne šćedite.

brate. Partija je i nikad se za nj više ni čulo. Pjunite sad na starega ludonju koji će u m r i t ka divac. nemoćni tovar. nikad n i s a n zaplaka. da se od žalositi i sramote ne profunda. nevisto. I k a d je stara umrla. brate. a nije tija bit ni m u č e n i k ni svetac. za vas s a n mislija! Sad san sidi. za dicu vašu. plakat n i s a n jema kad. I ja san rabota. Zašto ste me tako privarili? Zašto ste mi kako vukodlaci krv ispili? Sve ste mi žene vazeli. rabota s a n za tebe. svu moju dicu ubili. Snagu n i s a n ostavija po postejan. . Prokleti bili!" I kamarjeri su zaplakali.špara. da se komin ne u d u n e . samoga me na svit ostavili. . za te. rabota kako tovar i svaki v a n dolor šava da ne krepate od gladi. da vinograd i masline ustišćite. Dogodilo se to u jedno malo misto na otoku ko­ jemu niti i m e n a neću spominit. pomoga. Spominješ li se brate. ka stariji iša san lavurat da bi pokojnu mater i tebe. . Nikad se nisan u četrdeset godišć nasmija. da se kuća ne prosede. kad smo bosi zemju gazili? Mižerija me u svit potirala. nisu me ženske iščičale. ka bik snažan. bulsa i nebo nisam proklinja. Smijat se nisan j e m a zašto. nego minjere Pensilvanije. rabota. kad smo gaće od vriće nosili. a bija s a n i ja botu mlad.

To je kala. da stvaramo take besmislene fenomene i problematike? U n a s . Jo judi. skroz-naskroz inšempjan. besmislen. nego je i usrid noći intimna. is­ to ka s t a r a kaleta koja te teplo primi i šapje ti: ma di ćeš. bez duše. I j e s m o li samo mi u Split ludi. sedi lipo ka čovik. komodaj se! Žena koja na dno kale prodaje đelat iz frižidera ostavila je lumbrelin. katrigu i na katrigi kušin. judi. lipe ulice! Nova je. uvatija inženjera Dinka Kovačića i išli smo u Split III gledat. vižitavat tu nje­ govu novu ulicu za koju je dobij a p u s t e fale i na­ grade. pijani. I ti n a š i inžinjeri. sad sve u šesnajst di­ žemo cili jedan novi moderni grad . dav­ no već smo izgradili Split II. počini malo. Morete zamislit u koje se fine detalje gre kad se u te nove stambene blokove čak ostavjadu buže za tiće i repce. od- . a jopet nije ono bezlična. velika je s t a m b e n a izgradnja. i po vašima mistima tako? Je li i u Zagreb situacija ka i u Split? Oli je to samo n a š fenomen? J e d a n nevirovatan fenomen. moderna. I b a š te buže su me toliko oduševile da s a m nikidan.Split III. p a m e t n i su j u d i koji na sve mislidu. di trčeš? Vrag odnija i prišu. gostojubiva.NAJNEPOSLOVNIJI POSLOVNI PROSTOR NA SVITU Ma je li. u bot od noći. u Split. projektanti.

judi moji! Tili su da j e d n a od kuć b u d e p i t u r a n a u žuti kolur a on je poludija: kakvo žuto. i tarantela i krokodilo su isti. A sad će van dica vidit razliku. I nekoliko taranteli po­ čelo je list po zidu. nego u j e d n u b a r a k u između golubi i tići. kroz ponistru.nosno nova moderna ulica. Začudila se i pitala ga zašto. I on mi priča kako je nikidan u kaletu došla nika švercerica i kad je na jedan prag iznila svoju robu. a s t a n a r i m a koji su se počeli bunit na tarantele inženjer je reka: "Budite sritni. Falidu mi na ulicu starci. na fotografiju. I promislite na što mi se tuži n a š vajali inženjer? Žali se da su stanari sve odreda mlaji svit. jer ulica oće da čuje ne samo plač diteta i pismu mladosti. jopet n i s u viso­ ke. Jo lipe ulice. zašto žuto. njoj pošapjala: ne boj se. i s t a n a r i m a daje golube da ji držidu koju nediju na terace a on­ da da ji p u s t i d u . nego i bulsanje i prdež starca koji dili životne pouke. "Zato ča ste mi dragi". ka da se nije teško gori uspet. priprodavačicu. J e m a u njoj i cvića i skalinadi i mali vrtli i balatur i prazi i svud moš sest i zapivat. . r e k a jon je inženjer." Svoje n a c r t e on ne čini u ateliere. zafalite bogu ča ste t a r a n t e l u vidili. A na najdonje pode cura more priko balature. jer na sliku. on je t r k a i donija j o n đelat. p u n iskustva i superiorne mudrosti. paridu basetene. o noći primit momka. I tići su doletili u ulicu. u biroe. Ulica je pozvala i nju švercericu. p r e m d a visoke. ovod ti nikor ništa neće ukrest. oli vi mislite da u ove kuće nikad nikor neće u m r i t ? A kako će se kasil unosit u ž u t u kuću? I kuće u tu ulicu.

Doli u prizemjima neboderi i veliki stambeni blo­ ki stoji prazan poslovni prostor. u bloku. milijuni me­ tri poslovnog prostora! Prolazidu već godine. lipja. To u librima o arhitekturi nidir ne piše: I on je pita stare Splićane. koja će bit još boja. oli još više. Sve s a n van ovo iznija samo da vidite kako naši inženjeri d a n a s . kako na sve mislidu. A ja dojden na obid u prijatelja koji je nikidan uselija u novi stambeni blok. a ogromni poslovni prostor šoto stoji prazan. I za obidon n e s t a n e n a n vina. a d u v a n a nima. šupaj. . Ijade." Nevirovatno." udrija se po čelu. I kad su se prvi mali repci u buže izlegli. i na svaki pod bi mogla bit butižica.Inženjer nije zna zašto su na stare splitske kuće ostavjali buže. nebo­ deri i stambeni bloki već su i ostarili. n e k a skokne kupit dvi boce!" On se počme smijat: "A ča misliš di si? Nima ti ovod skoknit! Vaja da mala gre po ure za pronać butigu. kad gradidu ove velike s t a m b e n e blokove. Govorin m u : "Pošalji malu. pari mi se dvi ijade. I odveja me u drugu ulicu koja se tek gradi. a nima je nidir u cilome bloku. Rekli su mu starci: "Prokleta kuća koju tica ne naseli!" "Ajme. a vina nima. ofucali se. Koliko svita j e m a u kuću. stotine vrat s obe bande. još demokratičnija. Pusti dugi hodnici. "ja s a n stotine k u ć bez buži gradija!" I promislite koliko je bija sritan kad su se prva jata rebac u njegove buže uselili.

A u jedan blok šoto velikoga praznoga poslovnoga prostora sagradili su osandeset garaži. A niki su se i za trbuj držali od smija koliko s a n naivan i n e u p u ć e n u n a š u problematiku. . "A ča ga ne afitate umisto kupite?" "Ne afitaju.cakla na ponistran i veltrinam razbijena. cvićarne. bufeti. A cina je t a k a da nikor poslovan ne more kupit ako ne misli propast. Nikor ne more u garažu jer zapada koliko dva a u t a . Ko će kupit poslovni prostor kad je miljun i po di­ nari četvorni metar? Najmanji bužak dvista-trista milijuni. a pošta n i m a ni u san da kupi. Puste su mijarde u poslovni prostor investirane. I to gologa praznoga prostora koji bi sad tribalo uredit. brijačnice. odnosno u čemu je ludost. opremit. sa­ moposluge. milost ti božju? U n a š poslovni prostor j e m a mista za cilu poslo­ vnu Hrvatsku. piljarnice. I neprestano se dižedu nove kuće. sve su to morale biti butige. I svaki je metar tega poslovnoga prostora pla­ n i r a n namjenski. novi neboderi. mesarni­ ca. a nikor nikakvi posal u poslovnome prostoru ne čini.a nidir ništa. Ali za koji to posal. samo prodajedu. a gomila tonobili vanka prid garažan stoji. za bocu vina triba sest u auto i vozit se u grad. ne dajedu u najam. pašticerije. d a s k a n začepjena." Na j e d n u novu kuću već su stavili i tablu 'Pošta'. Pa da to nije jedan inšempjani fenomen? Trka s a n okolo. novi stambeni blokovi i uvik se planira i gradi novi i novi poslovni prostor. objasnit u č e m u je stvar. profumerije . I za škatulu duvana. servisi. raspitiva se kad poslovnoga svita i nikor mi nije z n a precizno kazat.

Blago ga se repcima u novin kvartovima! Samo su oni kompletno rišili sve probleme. Kotidu se u svojim b u ž a n i friga jin se za sve. . sve me straj da ćemo jednog d a n a i njima poslat opomenu oli da bužu kupidu oli da fit platidu.Ni garaže se ne afitaju. Ali kakvi smo. J e r i mala dica će pametnije poslovnin prostorom u p r a ­ vljat nego mi veliki. Split n i m a dičji jaslic i vrtići i bilo bi najboje cili ti poslovni prostor u jaslice i vrtiće pritvorit. samo se prodaju.

LIPA J E . Godine 1904. A znate ča činin? Učin istoriju! E. drugi za J a p a n c e . J e m a i godin da nisan ovako gušta. istoriju! Ne virujete mi? Ne gre van u glavu da učenje istorije more zabavit i to boje nego najzabavniji film? Učin istoriju a samo ča se po tleju ne vajan od smija. Dakako da ne učin ka u skulu jer bi onda to bila j e d n a s t r a š n a d o s a d n a istorija koju ni pas s maslom ne bi moga progucat. na Dale­ kom istoku zaratili se Rusi i J a p a n c i . carja brani'. dragi štioci. da će te je i vi usvojit i bit mi zafalni do groba. I dok ovi pivadu 'Bože. na moj svit. a kako su Rusi raskoljnici a J a p a n c i budisti to j e d a n dil građani stoji neutralan. carja b r a n i ' i skupjaju se pinezi za pomoć Rusima. svoj svit. Vodidu se velike. projapanci viču: 'Doli bili car! Živija Mikado!' I skupjaju smista . na primjeru objasnin. vidit ćete. ISTORIJA! Davno se n i s a m ovako lipo zabavlja. J e m a n ja svoju po­ s e b n u metodu i kad van ja lipo. Prednost ovakoga metoda je dvostruka: upoznajem s a m i istorijski događaj i još boje spo­ znajem svoj grad. krvave bitke koje svit do tad nije vidija.. piva se 'Božje. naime kako su se ve­ liki istorijski događaji reflektirali na moj grad. Prid općinsku palacinu na Pjacu drži se proruski zbor. Mene ka Splićanina istorija najviše zanima sa splitskog aspekta. JUDI. Evo ovako. a moj Split se o m a r podili: jedni su za Ruse.

Blagi postupak. Po trafikan prodajedu se karte đeografike Dalekog istoka. toplo obučeni i zaštićeni u udo­ bnim stanovima. Kurbin sin. dat će mu Toga po gos­ pi!" I stari naši šoćijalisti su za J a p a n c e . t r e b a bižat. "A r u s k i osuđenici kažnjeni progonstvom u Si­ bir najsretnija su kriminalna klasa na svijetu. ničevo i .banzai! Dolazidu prid porat veliki vapori. di je Portartur. Oni j e m a d u pravilan stav. Doli bili car. Ako J a p a n c i potuču. A d r u g a s t r a n a piše članke. Harašo! Njet harašo! Banzai! "Boga ćaćina Kuropatniku. Glad je. A pinezi se kupidu za biloga i za žutoga cara. A k a d se n a d m a n džurijskom ravnicom sunce sakrije za horizontom. Mužika svira žestoko da pokrije plač oni koji odlazidu. r u s k u vojsku koja je ka j e d n a velika familija. traži se di je to Mandžurija. Zdravstvene mjere izvrsne. sa svih s t r a n a čuju se zvuci rodne r u s k e pjesme. peronospora uništava vinograde. Po spliskin kaletan čuje se h a r a šo. mižerja. pri će u Rusiju revolucija. doli! Dosta je bilo Sibira! U Petrograd car p u c a u radnike. Duševno njihovo dobro nikad se ne za­ nemaruje.pedeset k r u n i šajedu pozdravne telegrame Mikadu u Tokijo. platit će on za sve! Po konoban i betulan priča se o popu Gavonu (Splićani ga zovu Gavun) koji se stavja isprid radni­ čkih četi." . Dalnji. i đenerali zovu soldate rebjati. ča više čeka?" "Ne smi iz buže provirit. fali b a ć u š k u . molodci. posla d o m a nima. bižat u Amerike. Do­ bro su hranjeni.

Apsidu se anarkišti. I britvom su ga uboli u guzicu.U j e d n u rič: njima je ka u raj. on ne da. I jemali su i crjenu bandiru. U Split beštimje. drugoga koji mu je skočija u pomoć.on to ne priznaje. Policjoti u Splitu u m i r u p u n o mladi. udrili su pizon u prsi. komešjuni. On je dosljedan i kad je r a t završen. U Petrograd sve žešće dimi. Odvidajedu bombe i u n u t a r plakati karfešantana. redar. Di neće? Sinoć su regruti išli u soldate i regruti ka regruti pivali su. bidni. "Omar da si ga pustija!" viču drugi. J a p a n c i nižu pobjede a po 'Jedinstvu' samo ča nisu kapitulirali. Alarm. I r e d a r je te­ ga s bandirom ujapsija. U apoteku svlaćiju mu gaće i mažu mu guzicu jo­ dom. A onega kojega je piz o kila pogodija u prsi odveli su u bolnicu. on oče da se rat nastavi. to je najteža stvar na svitu. bacija je u more te . Dolazu poli­ cjoti. Nike bombe plivadu u luci. Bit u Splitu policjot. Pirotehničar. ali isto se u nji puca. koji j e m a radionicu na Sustipan. Nije tija. Reklamira se n i k a nova pivačica. to su oni bombe spremali za klat i rušit po Splitu. Policjoti u Split jemadu p u n e ruke posla. izgnjijat i partit pri vrimena. izgubjen . Radnici nosidu sliku cara. I ovi će. žandari. I kad bi b a ć u š k a prista na primirje. Sakrije i brzojave koji javjadu o j a p a n s k i m pobjedan jer ne da gušta projapancima koji su već spremili veliku feštu. Tako pišu ondašnje novine 'Jedinstvo' čiji je urednik žestoko za Ruse. Ti urednik žešći je za Ruse od samog b a ć u š k e . Mala plaća a veliki bubci. guštadu boga svo­ ga.

Jo lipa li je. tako van ja učin istoriju. Eto. judi. Razbiju se po gradu kvadri sve­ tac. "Oli je Prvi maja posta državni praznik?" b u n i d u se d u š m a n i . Ajde. sve više u demonštracijune. Anarkište moraju pustiti iz prežuna. nije o gos­ pi bila govora. Nije nego se sluga općine opija pa stavija bandiru! Tako se on bidan pravda ali svejedno gubi slu­ žbu. siva. A vrimena su gru­ ba. grmi. Tuču gromi žešće nego topi pod Portarturom. I samo ča se po tleju ne vajan od smija. Već treći d a n ne mogu iz kuće nosom provirit. boga! Kako znaš? Moga si jučer doć na predavanje pa bi i ti zna. P u š e jugo. istorija kad je se gleda iz spliskog aspekta! . Nima vaše. more bit da nima boga a jema li gospe? To ne znam. Sve manje Splićani je u procesjune. p a d a kiša.bombe o fešte koje n i s u vridile. A na Prvi maja i općina je zavijorila crjenu ban­ diru. Utira s a n se u sobu i učin istoriju.

devet uri ujutro.MAĆA OD LUBINA Za me. Dobar je i korvasje. lepršave i kad su najbezvezniji. ali martel je boji. ispjucat dok govoru. za moj gušt. zapalili dva-tri španjuleta. m a ć a t ." "Je! Prava u r a ! Najskoli za jedan martel. "Sad je. najboja u r a za popit konjak. duvanon. A najzdravije je n i m a t pinez. Popili smo kafe. on nije proštija p u n o libar. a ne moš s njima sidit pet minuti. ja gren tražin šjor Tonća. znan di ću ga nać. duhovite. a ništa ne znaju. Za moj žep dobar je vinjak. ali nikor na svitu ne zna tako lipo sidit za stolon i juski vodit razgovore. Udavidu te svojon kulturon. Žmul vina i jazikon zapliću. Svaki susret s njin za me je m a l a fešta. a razgovor vo­ du ubij bože. On nije intelektualac. smišne. Kad se zaželin s kin vodit dijalog. . A sa šjor Tonćon i osan u r i za stolon projde u je­ d a n minut."Amerikanac"." Prikine n a s šjor File . šjor Tonći. Ne znaju jist. ne prijidaš se. šjor Tonći je bez ikakve sumnje j e d a n od najfiniji i najkulturniji judi koje san u životu sreja. Oli su nespretni pa ćedu te polit. Sve na svitu znaju. za moje svaćanje finoće i kulture. ne truješ se alkoholon. ne znaju pit. Nijanci sidit i razgo­ varat se. J e m a ji kojima su cile bibjoteke u glavu. Kako je u penšjun. J e m a i drugi lipi konjaci ali ovi otel ji nije otkrija. Belvi.

Jerbo. Pitan ga za jednoga njegova dragoga prijateja. đenerala. To je njihova greška. ovod jist b a n a n e . govoridu. " Štufalo je šjor Filu i u t e k a je za drugi stol čitat novine. To je daleko." "I ja s a n ove dane dosta putova. bija san u Trogir. đeneral pa na skule?" "E. Bija san do Bačvic. do Mej. u prežun. Lak li je to! Kunst je ovod učinit dolare. Prikine n a n dijalog j e d a n artišta i okrene se raz­ govor na jednoga našega čovika koji je svršija u prežun. je li za kraja?" Ola. A jopet je blizu." . m o r a je on otkrit Ameriku dikod bliže. di ste? ol' ste bili u Amerike?" "Nisan. promislite: skula za kraja? Koja je to skula? Ča tot j e m a š b u b a t da ti moždani p u k n u . A lip je Trogir. Lako li je poć u Af­ riku i najist se b a n a n . U Trogir je najboji kruv. p u n o dolori. Da bude ovako pri ruci." "Ma vi dva falijete: kako će Kolumbo otkrit Ame­ riku bliže?" "Ali šjor File zaboga! Ne falijemo mi dva. visokoga oficijala. Amerika je. Oli je la­ ko biti kraj? Sve moraš znat. Lako je onda poć tamo vazest dolore. oli je falila Amerika." "Ma ajde. a koji fini čovik?" "Da fini? Mrava ne bi ugazija. A boje da ste bili u Trogir nego u Amerike jerbo pri ste se mogli vratit. nego je falija Kolumbo. dugo vas nismo vidili. da moš skoknit."Šjor File. "E moj šjor Tonći. na skule! I ja s a n se začudi. Falija je Kolumbo k a d je otkrij a Ameriku. pa s a n ga pita: a ča ćeš sad učit. Kraji uvik znadu sve. jeste li ikad ču­ li da koji kraj čakod ne zna. do Špinuta. "Tili su ga poslat v a n k a na skule. šjor File.

. Uvik s a n govorija: ne virujen m u . Ne isplati se kupovat gume. Samo pri obidu j e d n u šćetu rakiju. pri oli posli njemu će se čakod zalipit za prste." "Ča triba govorit: uzeli su ga na ozub." "Kupit ću nove gume pa ću držat auto u garažu. A govoriš: gume ćeš dat jednome ča j e m a brod pa da mu ne tuče o kraj. "Di ćeš Roko?" "Gren kupit gume za a u t a . Nikako ne konjak. litru i po. on je inoćente ka dite. j e m a š nove gume.:" "Ma uzeli su ga na ozub. "Do obida dva konjaka. anđel od čo­ vika. Ali kad vi dva sad govorite."Poginija bi za pravdu. nećeš odgova­ rat. J e d n u litru." "Da poginija? Sedan ijad puti!" "Pa onakoga čovika osudit?" "I to na pravdi boga." "To ti je već pametno. nimaš gum. Šćeta rakija . J e m a š auto. I moš se cili život falit kako uvik j e m a š i auto i uvik nove novcate gume. moš pit. "Ma ča mi govorite? A ja s a n uvik mislija da je on jedan m u t a n tip. nikoga nećeš satrat.ništa drugo." "Eto vidiš s a d ćeš kupit nove. Ne s mineralnon. šjor Tonći?" "Fala bogu. Nikad priko!" "Tako je! Najviše dva. Dvi ." Eto ti i Boris Dvornik." "Koji judi d a n a s stradaju!" I tako smo ovega pripali i deliberali ga se." Naš gost se zlamenuje. pa ćedu ti se i nove istrošit i di si onda? Nimaš pinez. je li. " "Oli su ti se istrošile?" "Došle su kartafina.. Najboje činit špricere.

Samo se šjor Tonći snaša. šjor Tonći?" "Dirljiva. Evo ja s a n se vas naježija. Oblije ga znoj. koje tirade." "Gotovo je! J u b a v do greba. koji nivo razgovora? Nima libra iz kojega se to more naučit.mu daj. Najskoli u parti­ zane. Domaćica je vrisnula. "Koja jubav. ne moš jist. U današnje vrime ritko se ova­ ko čiste jubavi događadu. "Ajme od lubina! Nemojte za gospu trat! Neka ma­ ­a o s t a n e . . moj sinko. a u kafanu ulize j e d a n advokat neženja koji voli minjat partnerice. Pogledajte ga koliko je smršavija. Da je n a n bilo gum u partizane? O gume moš činit opanke. Kad se čekadu svaka s e k u n d a čini jin se godina. Pjat s ujen i ribon p a d a na onega koji je te večeri prvi p u t o b u k a sivi veštit. Pozeleni. inkolpat će ga. Nikor van neće virovat da je od lubina." Boris pojde. Kako čujen zakleli su se j e d a n drugome da će ji s k u p a zakopat. a dvi rani. dirljiva. S a m o u gumanjaše. gu­ me! Ne z n a š ti koliko vridu gume. I di će grom nego u koprivu. . a do pet m i n u t eto i ona. Minut ne moredu j e d a n bez drugoga. Sede u k a n t u n . koji komplimenti domaćici. Njima je s a d dosta kvadret c u k r a ka kanarinima. Di neće? Kad se ovako zajubiš. . Jili smo lubina.Ne znaš ti ča oče reć guma." Tako u j u t r u u kafanu. Kokolaju se. A kako je tek za večeru kad su delicje na stolu? Koji je onda to ceremonijal. Ublidi siromaj. svi smo se zbunili. Mislili smo gotov je. J e d a n p u t u sto godin se rodi t a k a jubav. Take jubavi su čiste patnje.Čuvaj. Nisi moga po onima š k r a p a n s k a k a t u po­ stale.

.. "Najidit ću se. . taki rafinman stola i razgovora. a u m o r n a domaćica zračila je tako srićon da se pritvorila u lipoticu. ovakin lubinon." A kad je stiglo slako. Ne j a p a n s k i n nego friškin. da znate k a k o n a n je neugodno. sigurno ste koje slako napravili.. a pri kraju večere. Minjale su se tirade i pjatance. ingleški štof.. kad se šjor Tonći zaželija i malo slakoga. Svi će van zavidit. zaredali su fini. da niste po vragu i tortu učinili? Ma nemojte." I nesritni vlasnik maćanoga veštita pribrodi kri­ zu i privati glendu... taki d u h i finoću teško je d a n a s u svitu n a ć . Ko se. Taku k u l t u r u . vidin ja kako uje spuga. zašto ste se išli mučit? Oli niste mogli u pašticeriju kupit? Ne bismo van zamirili. gospojo. Niste se radi n a s morali mučit. korija je domaćicu. gospojo. moj šjor.D a n a s se m a ć a t lubinom? Ko to more? Samo miljarder. Morete se falit: vidite. eto kakvi ste. d a n a s ne bi tija m a ć a t lubinon. ovo je od lubina. Dobar van je veštit. na vas. duhoviti komplimenti zlatnin r u k a n .

motori. Interesantno da oni mali pridratni Split. onda n i m a ti decibali koje ne moremo podnit. materina... sirene. ka najlipja mužika. to ti tamo sviri. Ali da smo i tili. Trideset ijad tonobili. stvorili su najveću b u k u od postanka grada do d a n a s . kako ćeš čut kad se sve ča u Split proizvodi zvuko­ ve. svi bižimo. ćaći­ na. pirje.. šušur. nismo bili ujopće motorizirani i mehanizirani i nismo jemali današnje zvukovne mogućnosti.. galamu. koji i nije j e m a deboto drugo nego Ajduka. nije ovako žestoko slavija njegove šampionate.NE SMETA NAM MILJARDE BILJUNI DECIBALI Malo. zvona. primitivnoga. nismo mogli. sve trumbete. jedino pivat i vikat dok ne promukneš.. Ali k a d Split. Kad od subote projde četer-pet nakićeni tonobili sa mladencima koji se vraćaju iz m a t i č a r a i malo pritisnu sirene. kad Dalmacija slavi svoga Ajduka. . začepijemo uši.. Neka se b u k a penje na sedamstosedamdeset miljardu biljuni decibali ništa nikome ne smeta. Buka od koje bi se u normalnim situacijan ludilo i umiralo godi n a n u š i m a . Moga si. nikor u š i ne začepije. malo i ništa se ni moglo čut! Ča ćeš čut. ka da je n a š Split vu­ kojebina. stavilo u pokret. kamioni. čarćajike.

tresli su mriže Frane i Žungul. U . zaori skladno 'Marjane. osvojili jugoslavenski k u p i prvenstvo. za moj gušt. kane suza i ne bi se minja s nikin na svitu. spontano. ajdučki slavili su oni drukeri koji su se. štange. Do k a s n o u noći. mriže. jedino pravilno do­ stojanstveno. počeli skupjat na placu. ka iz topa p u c a je Vlade. u h r a m u b a l u n a . Na praznome igralištu zanji su (već pre­ ma tome koliko jin dopire sićanje) činili p a r a d e po­ kojni Bariša. tražili požicjune i rekonstruirali akcije iz koji su padali goli. Marjane'." "Ča n i m a m o ." I posle ovega zapiva se h i m n a Splitu i Ajduku. jemamo mi protivnika! Neka igra n a š a prva i d r u g a naša. i ča ćemo s a d ? " "Sad bi tribalo igrat u t a k m i c u za titulu superšampiona!" "Ali kako? S kim? Nimamo protivnika k a d smo sve trofeje osvojili. srušili Ajaksa. a nikor da je promuka! Za me. odbijali duge b a l u n e Broke i Joze. Samo tot. I dok su vanka pritiskalo u botune i pilo. A onda triba držat na pameti da je n a š Split da­ n a s veliko misto i promet se u njemu ne bi smija na ure i ure paralizirat njanci kad su ovake fešte. oni su šapjali imena i podvige. čin je u Beograd svršila utakmica.Danas je lako. Bez dogovori. naježi ti se malo koža ka u t u k e . griza je travu i t u k a glavon u štangu Koke. Tresa se od š u š u r a cili grad. pod reflektorima gledali su travu. pobožno došli su na molitvu u h r a m baluna. Beara i friški n a š Mate. Samo u p r e š prston u b o t u n i si­ r e n a slavi Ajduka a tebi njanci žile na v r a t u ne n a b r e k n u . mogla je žešće od svi sireni i zvon zazvonit b a t u d a : "Osvojili s m o k u p prvaka.

dakle već misecima. i ne skočiš li žvelto. avioni i putniku triba prispit. I ti podvig izvo­ dimo b a š na Pjacu. Baš nikidam. vapori. I to kojin stilom? Po cilome svitu d a n a s kad gradidu oli obnavljaju po gradovima kuće stavjadu okolo koltrine. sakriju se judi u butige i portune. A mi se. Je. "Ča je. More se ča užgat i triba da doletidu vatrogasci. napravili su tunel od dasak. popravjadu se kupe. popravja se krov na kući. snažnu građevinsku ope­ rativu. J e m a i bidnoga bolesnoga svita. Partiju ferate. peredu facade a okolo stavjadu najlon da koja kapja doli ne pade. eto. ali doli na b u ž u ka iz topa bovani letidu do po Pjace. svit biži zavijen u oblake prašine. ita se s vrja k u p materijal. kapji. . povriđeni. jema infarkti. oni odozgora viče: Čuvaj! I letidu m a t u n i i stine.velikom m i s t u uvik je kome priša. matuni. svaki m i n u t . na najprometniji k a n t u n grada grmjavina. u modernom Splitu velegradu zna­ mo kadikad ponašat ka u najcrnjoj palanki. ne bojte se. Ne vidiš. gradimo po svitu gigantske objekte. Oli je to mala fatura za n a š e vajale gra­ đevinare? J e m a m o judi. istina je. dižemo luke i nove gradove." J o š od ove zime. ozliđeni. ča se ruši?" "Ma ništa. priša je policjotima! Svašta se u veliko misto događa i na sve triba mislit. A na Pjacu misecima traje konfužjun. uvatit ćeš po žnjutu. zove se prva pomoć. letidu face. ne čuješ da se radi. svaka s e k u n d a moredu odlučivat o životima. ako se dogodilo razbojstvo oli lupeščina. usrid podneva na dno Pjace. a oće n a n se po po godine za prominit dvi grede i dvadeset kup.

Da je n a š Ajduk u Zagreb. koji ne zna na­ še prilike. meštri koji su gradili Dioklecijanov palac. a n i š t a nimamo. J e r jemamo ti vrhunski šport. bez pomoćni tereni. bez stadioni. Bez bazeni. ma bilo di osim u Split. Jesmo najšporskiji grad na svitu. I prolazniku ginga se sić nad glavon. di bi n a n bija kraj da j e m a m o pametniju općinu? Bez stadioni. Čudan je ovi n a š Split! I čudotvoran! U n a s se vrhunski. Ka i uvik u ovakvin prilikan kad naši sportaši činidu podvige i osvajadu šampionate. nego prijem sa sendvičon od mortadele i bočicon kokakole. bez pomoćnog terena. bez šporski dvoran. Moga bi koji furešt. Ajduku ne bi njanci dozvolili n a s t u p a t u inglešku oli njemačku ligu. A na tiramolu dižu se sići sa japnon. S ovakin igrališten. u Niš. bez išta. a za nj nimamo nikakve uvjete. s a m o r u k a n i nogan (i s ovakvon općinon koja športašima kad osvojidu šampionat z n a samo učinit prijem) spliska mladost čini čuda. Moga bi mislit: bit će da j e m a d u u Split m a s u jednostavni objekti za ma­ sovni šport pa vršidu selekciju. Ma da je b a r banket. šesnajst bi mu se Marakani zgradilo. mirakule či­ nimo. najmoderniji b a l u n u Evropu.nogu će ti slomit. u Skopje. A ča bi tek bilo. u Sarajevo. Ovako se radilo i pri pet stotin godin. a pri dvi ijade. . red je i du­ žnost spliskog kroničara n a p a s t općinu. i to oni najvrhunskiji šport stvara sam od sebe. br­ že su i modernije radili. na ovo b o k u n stare njive igra se najboji. promislit kako se u n a s ti v r h u n s k i šport izvodi iz masovnoga. u J u b j a n u .

Za masovni šport jemamo mi u Split samo dese­ tak zjogi za balote. virujte. svi bismo morali bit betežni. a svi se trofeji jopet lipidu za Split. od sto spliski momak najviše bi morali bit sposobno za soldate jedan-dva. Neš ti! Ola i tega objašnjenja! Oli i drugi nisu još dišpetožastiji od n a s . Lipo smo uvatili t r a t za n a p a s t n a š u općinu. nikad se nikor drugi ne bi njanci jednoga trofeja okusija. Ko z n a kako se to događa? Kad sami sebi to gremo objasnit. Ne moš ji se nikako otrest. A u n i k u i boje da nimamo mogućnosti. n e k a oni slobodno koji trofej osvojidu dogo­ dine i mi ćemo jin iz Splita masovno doć na fraju. Po onome ča jemamo. upali prsiju. Ali i balot fali." Eto. tanki nožic. A ča bi tek čula da nismo. . Po onome ča jemamo za masovnu fizičku k u l t u r u . govorimo: mi jemamo n a š spliski dišpet. Ništa nimamo. krivi. pa su isto uvik na t u k u . I to kad smo osvojili prvenstvo. Jer. po našoj općini. A i n a n to ne bi bilo drago. ja s a n od pravi Splićani čuja: "A z n a š da mi je žaj Veleža! Lipi b a l u n igraju i miritadu i oni koji p u t bit prvaci. J e r da ji jemamo.

učinite k a r t u na šalter. recimo. Znan. Oli znam di ču svršit? Odlučija san. u glavu da jema svita koji putuje tek da putuje. nije mu lako izvadit lapiš. gren na Brač. I nikidan se ukrcajen na brod. stavjat indigo. poć u Far. ispisat biljet." "Ne mogu. jemate još vrimena!" "Neću je učinit. i kad učinin kartu.. nikad jin neće poć.. a jemate još vrimena da lipo. izija bi me. jer ne z n a n di pu­ tujem. I. misto na Far. Oli na m u l mogu trevit prijateja koj igre na Brač. uslužan. a p u n o puti čejade i ne zna di to gre. nikad ništa nećedu razumit. nikako ne mogu. "Ma zašto ćete plaćat globu? Šteta je. " "Ajte je učinit. Moredu mijardu godin živit.BEZ GLOBE NIMA PUTOVANJA Grubo li je j e m a t posla s noštromima na vaporima i s kondutjerima po feratan. Evo: ja prvi otputujen tek da se m a k n e n iz Splita. na primjer. onda moran poć u Far." "Kako da ne znate?" . Imalo k a d p u t n u k a r t u učinim u n a p r i d . platit ću globu!" Kako me pogleda. ali on mora bit fin. a noštromo stoji n a dasku: "Kartu molim!" "Nimam k a r t u . A ja se sto puti mogu pridomislit. ka čovik.

I kako si planira poć u kina. A u k a n t u n saloneta zabije se koja žena i pred njon velika torta s visokin zvonikon od k r o k a n t a i doli piše SRITNO MLADENCI! . nego koga je­ m a n a brodu. u bot. Meni moj vapor nikako ne more uteć. li­ pe žene. Kad s a n kod učinija unaprijed biljet. svi se potidu pod debelin crnin veštitima. o n d a ne gledan di koji putuje. jauče. I rodbina po­ kojnika zbije se u salonet. i on bidan. U brode volin ulist ka u kino. Ne mogu nikako zakasnit. a oli ja šta r a z u m i n ? " I projden skalu a on gleda za menon. I najčešće ne znan koji je film. oli je kasil s krunon. Meni je taki stil putovanja osta od mladosti. J e m a li ji više. a na moj vapor mesari ukrcavaju brave. vrti glavon. vonj ingleških španjuleti. u šest. u bot i po. ekskurzija študentic. u drugi m u t a n d i n e i vrtin se po p o r t u od broda da broda i gledan u koji ću se u k r c a t ." "E moj lipi čovik. ne znan. Proj­ den mimo kino i ulizen. ne z n a n njanci di ovi brod pu­ tuje. I o n d a moran gledat leroj da ne zakasnin. u osan uvečer .uvik me koji vapor čeka u luci. misli: lud čovik. Mogu se u k r c a t ujutro u osan. mislit kako večeras j e m a m poć u kino. ne moš se pridomislit da k a r t a ne propade. Na sve druge vapore veseli fini svit." "Ništa ne razumin. U jedan žep bokun noteša. I cili d a n ja moran čuvat biljet. u podne."A eto. svi plaču. Uopće ne razumin kako se to more učinit karta za kino ujutro a kino je uvečer. uvik s a n se oparija. oli kojega bolesnika u n o s i d u na portantinu. svi u crno.

jer ta­ ka je to bila kalamita da bi me i u Afriku privukla. koliko je ta pametno. jopet plaćan globu.ostaneš. skačeš vanka. judi. Lud čovik. Di će za majku božju? Jopet činin k a r t u . A smeta li ti. isto ka da mene pitate. znale su i jedne lipe noge na palubi odlučit di ću putovat. a noštromo mi daje k a r t u do Hvara i naplati globu. oli kapo od makinje. A noštromo na skali pita k a r t u . Ajme. Ne znate vi. penjen se i n a k o n dvi u r e vijađa sitin se pitat: "A di zapravo gremo?" "A bome za Lastovo!" "Bravo. g u š t a š . učiniš đir po palubi. I kad se ukrcaš bez karte.Bižin v a n k a iz saloneta. Koliko puti š e t a n po mulu. oli miris koji bi još osta na skali i u k r c a bi se da vidin ko ta tako kurbanjski lipo vonja. oli kogo viče mi s broda: "Di ćeš?" A ja odozdal pitan: "A kako ti je vino? Ča jema za obid?" Je li mi odgovor po guštu. u drugi vapor. a v a n k a je m r t a c u kasilu i krune od falšoga cvića i ja se mislin bili skočija u more i otpliva na kraj. koliko je to lipo šetat po portu a ne z n a t u koji ćeš se vapor u k r c a t . Sva srića da vapor nije putova za Afriku. Ne silazin ni u Korčulu. poviriš u salonet i ako ti je drago . namistiš se. . A ona ne silazi u Hvar. Onda je vapor odija do Kotora i svršija s a n u Ko­ tor. a kapetan. k a k o mogu j e m a t kartu kad ne znan di ona gre? I vapor se u p u t i . okad n i s a n bija na Lastovo?" Kad san bija mlaji.

I kad si doša. jahta. šetaš mirno. I kako se lipo osvježen vraćaš kad si svoj zadatak pošteno obavija. Nikad ništa nećedu razumit. gliser i ti samo skočiš i bižiš. moran ostat po zadatku.I misliš poć danas. bez brige i m o š uteć kad te voja. Sad njanci više ne nosin ni noteš. kad si se iskrca. . vazeja sobu u otel i omar je platija. Grubo li je jemat posla s kondutjerima i noštromima. jer svud di dojden j e m a karte i svud se najde k o m a d lapiša. evo. kad nikada ništa na vijađ ne nosin. cili život putujen i cili život plaćan globe s a m o zato ča ne znan di s a n se uputija i di ću svršit. vratit se sutra. I tako. a ostaneš sedan-osan d a n i batiš u Split telegrame: šajite Smi­ sta pineze. Pitat ćete: a stvari koji si ostavija u otel? Ma koje stvari. Događalo mi se da platin sobu a do u r u vrimena eto drugi vapor.

Sve je izgorilo. Da se vino čini od grozja svo dalmatinsko vino stalo bi u j e d n u jedinu bačvu. Eto toliko smo mi u Dalmaciji žejni kiše. Na pazaru sad je kil grozja ijadu i dvista dinari. Ti gospu ča su ovi Ingleži eštravagantni? Ma di oni vatadu na kišu? I koga čedu uvatiti? Meni je to onda zvonilo kao poziv: dojdi u Inglešku ako želiš okisnit i nazepst. grozdi su se osušili usitnili i paridu mumije od grozja. same padaju sa cabla. Zemja je suva. bija bi skoknija u Inglešku samo da čujen kišu. A za litru vina triba skoro kil i po grozja. Meni su smišni ovi naši j u d i iz u n u t r a š n j o s t i koji se falidu kako su u Dalmaciju pili pravo dobro vino. od­ nosno poziv o n i m a koji volidu kišu da dojdu posje­ tit Inglišku. Vinogradi su grobja. žedna. A virujte mi: ovega lita da s a n jema pinez. Ne po kišici nego po povodnju naj­ većemu šeta bi gole glave. male ka franjice. Nikidan s a n bija na selo i k a d san vidija vinograde pripa san se. BLATO ŠTRCA Ovega premalića kad s a m bija u pravu Londru vidija s a n j e d n u neobičnu turističku reklamu. Evo jin najjednostavniji dokaz. Nasmija s a n se.KIŠA PADA. smokve pocrnile. rastvorene košuje da okisnen ka pivac. Dakle triba skoro dvi ijade dinari grozja . ulizle u se. Koliko su naivni? I niti s e k u n d e ne mislidu. da me p r s k a po koži.

gromi. Žejni smo kiše." Isti čas seja san u auto. nikad ga neće nestat. Razbisnili se m o š u n i i mušice pa grizu. dalmatinskoga vina uvik će bit. Izajden na ponistru: "Kako znate?" "Oli ne vidite: stislo je nad Splitom. Zvizdan peče. "Je li padalo. a sad ste došli?" "Gren okisnit. Tek š t a s a n prispija i smistija se. "Di ćete. ne bojte se. povodnji i potopi? Talijanci lipo rečedu: Prima pjođa d'agosto. botu je zagrmilo i palo je j u š t o sedam i po kapji. čujen pod ponistru ribare di govoru kako bi moglo sneverat." Di su fortunali." U Split san bija kroz po ure. Ča se vina tiče mi čudo iz Kane ga­ lilejske ponavljamo svaki dan. i dvi ako oće. savezni? Dakle litra pravoga vina morala bi zapast najma­ nje pet-šest ijad dinara. . tamo već p a d a kiša. a porezi: općinski. ujidaju do krvi ka da je n a r o d kriv ča kiše nima.za litru vina. rinfreska m a r e i bosko! Ali n i m a tega rinfreška! Sve je izgorilo. Za prošli vikend iša san u jedno malo selo tridesetak kilometri daleko od Splita. A di su troškovi proizvodnje. Čim spomenem vino omar se zanesen a zapravo nije o vinu nego o kiši rič. A ovi naši iz u n u t r a š n j o s t i falidu kako su po konoban pili vino. Moredu i svi vino­ gradi izgorit. nevere. raspitijen se?" "Je. vina n a m neće pofalit. pravo vino za pet-šest sto dinari. republički. I to vino ka grom! More n a š u Dalmaciju pritisnit trista miljardi tu­ risti i svaki more pit litru na dan.

Invazija sedan ijad p u t i žešća i lipja nego saveznička na Normandiju. Nedija u j u t r u . A nebo je sivo. I kad je već tako b a r da pronajdemo naftu. bacit se u feštu. priko Braškoga konala plovi p r e m a Splitu cila flota okićeni motorini. oblačno. pod t r a n s p a r e n t i m a zadivjen s l u š a n komentare. Vas se naježin od milinja. muklo i čini ti se d o s t a je uprit malo prston. p r o b u ž a t ob­ lak i prosut će se kiša. Probudila me galama. Sve je prožeto jedinstvenon vojon. Bit će goli ka kiše. dižu se transparenti. dikod u S a h a r u . .J e m a povjerenje u svoje igrače. ali ča se more? Jo koji ćemo tingulet učinit od zagrebački pulastri. Bit će goli ka kiše.Jesi li čita izjavu Ivića? . Ne bismo se dišperavali da kiša nikad više ne pade. pivadu virni drukeri. . Skačem iz posteje.A jesi li čita izjavu Mužinića. Di n e ć u ? Trumbetaju tonobili. Ne bismo se tribali mučit turizmom i svaki bi moj Dalmatinac živija ka šeik. izgarat ćemo na terenu. r a s t v a r a n ponistru. stigli iz cile zemje. cila b a r a k a pli­ va u jubavi i povjerenju. Oli bi n a n o n d a bilo teško skoknit u Inglešku. Bidan Dinamo.Pari ka da smo u Afriku.Nima više k a r a n t e n e ! . J e m a m ča i vidit. bidni de­ čki! Žaj n a n je.Pro­ govorilo je ajdučko srce. Bidni dečki! Jo koju ćedu porciju uvatit d a n a s . lipidu parole. Ne triba in k a r a n t e n a . . . Jo da šikne koje bismo pineze učinili. Borit ćemo se za Ivića. zavijadu sirene. Vijoridu bile bandire. malo okisnit k a d se za­ želimo. trabakuli. Brzo se obučen i izletin v a n k a utopit se u m a s u . gajeti. J e m a ' I n a ' n o s a kad je po Dalmaciji već p u s t e godine traži. Pod uzdignutin bilin bandiran.

Samo t a m o moš lipo šesno okisnit. Samo u Inglišku zna padat kiša. blaga. a u n a s samo se šporkat. Svaka kapja p u n a kacjola. Di je o n a fina. Boje bi bilo da nikad nisan bija u Inglešku jerbo onda ne bi jema tako kritičan stav p r e m a našoj kiši. grezno. meka. Ova n a š a p a d a nikako divje.Ka za potvrdu opali samo j e d a n grom tek da ras­ p a r a oblake i izlije kišu. glib. moš s njon pijat n a p u n i t . Mislija bi: kiša je kiša . nego gaće priko kolin. da mi p a d a na kosu. sanja s a n k a k o ću s t a t na kišu. fanag.više nego štofa. Koliko san bija žejan kiše. I kad u d r e o tle p r s n e ka mala eksplozija. U n a s njanci kiša ne z n a padat. lagašna ingleška kišica ka velud meka. Nikad u Split neće kiša znat padat. digne p r a š i n u i Smi­ sta stvara blato. Nima uvoda nego se izlije ka iz kabla. Cila m a s a trče priko rive.svud ista. da mi se cidi niz vrat a sad od nje bižin u prvi portun. svi bižimo u kafane. na obrazu. A velika je razlika u kvaliteti kiše . Puno dobar sinjal. kako ću je ćutiti pod prstima. Prospe se ka iz vrčine. . u po­ r t u n e . A ako se tako ne prospe onda p a d a u nike pojedinačne-krupne kapje koje moš brojit. koji ti isprska ne s a m o postole. I počne kiša. J e s m o li rekli: goli ka kiše.

Tunje se makle nisu. Bacin se u more i zaplivan p u t pluta. učinilo mi se ladno. vrtija tunju u m o r u i na kraju je bila riba. riba ga nosi. a pluto mi se vrti. ne bi van zna odgovorit. ali učinilo je malo friške bure i k a d san zavrnija gaće. k o m a r č a od . Dan vedar. Pogledan u more. Tri san tunje bacija s muleta uz pla­ žu. Ovako je to bilo. izuja postole i ugazija u more. zapalin španjulet i gren na mulet pogledat tunje. Dakako u moru. Nisan tija činit konfužjune. prid otelon. i to u gaće i košuju. Asti onega boga! Samo su dvi! Prve mi tunje ni­ m a . Ako pitate je li bilo ladno. Samo onda je ta bilo usrid lita. U ovo doba godine o n a se zna javit doli oko Sutivana. Smišan banj: skočija san na glavu s muleta. baš ispod staroga mlina. Njanci s e k u n d e se nisan mislija. Već je dvadesetak metri daleko od m u l a . J e d a n p u t mi se to isto dogodilo u Stari Grad na Faru. Otaren noge o gaće. Ure su prolazile a ni­ kor se ni javja. zapliva s a n za pluton. n i š t a n i s a n mislija. Samo s a n pliva za svojin pluton. Promislija s a n : još će proć misec dan dok se more stepli da se m o š okupat. Ništa n i s a n ćutija.SVAKAKVA SE ČUDA NA MORU DOGAĐADU Učinija s a n nikidan prvi banj. Skoknija s a n nikidan na Brač provat sriću na komarče. ja san bija u mudantine i okolo Njemci.

cilo nebo s p u š t a n na zemju. Ola i take nesriknje mladosti! E. ova m o d e r n a mla­ dost! Koji lipi dani a oni. Njemice. Nima Njemac. di­ ca. plivan p u t kraja. Uvatija san je za branče. pitajte Sutivanjane. "Da ist unmoglich! Nemoguće! Nevjerojatno!" J e d a n pelonja. bufetima i disko-klubovima. da igradu picigin na salbunadu. po kafanan. Sluša s a n oko sebe komentare. a potegne drugu tunju. Pliva je uz mene i vidija je kako s a n ribu u m o r u za glavu uvatija. Ako ne virujete. Zgrabin pluto. kleja se kako je on na svoje oči to čudo vidija. kurbetina! Priobuke n i m a n . Di neće! Niman p u š k u ni osti ni špurtil. Kad san s ribon izaša iz mora. nikakve arte niman nego plivajuć. svi se skupili oko mene. vas uzbuđen. Otvorija san dva š t a đ u n a : š t a đ u n banji i š t a đ u n lova na komarče. misto da se k u p a d u . cila se plaža inkantala. Ispala je. ka ovce se zbijedu po Pjaci. Učinija kontraškoš i riba je na u d i c u . Nisan ni svršija beštimat. skinija s udice i tunju sakrija u m u d a n t i n e .kila. J e d i n o da zamolin kojega m o r n a r a na trajek­ tu da mi gaće pozajmi. Sad mi ne treba izvodit te bravure. ribu lovin. penjen se na mulet. a b u r a puše. I kalajen boge. Izmirija s a n je: dva kila i petnajst deki! Friga mi se sad i da uvatin u p a l u pluć. gospe. Pitajte ji: ko­ ji je ono čovik priko Sutivana mokar proša s velon k o m a r č a n u ruke? I b a š u vezi s tin p a d a mi na p a m e t da se u n a s još nikor ne kupa. Nesriknja. Njemci. golin rukan. Uvatija s a n je u letu. nikoga n i m a na plaži. da je bilo drogu ćućat! I b a š me drago da je n a š a spliska općina .

A sve je drugo isto. ovo će jin se sve upalit i vonjat ćedu po kauboju. sve je teže razabirat koje m u š k o a ko žensko. Bit će s a d kuknjave: a di ćemo mi mladi! Interesantno je to da se ovi najmlađi svit sve više zatvara. i promisliš. U tri d a n a ne moš vidit jednu lipu. malu. kožon. okrićat se da te i vratnje žile zabolidu. ka da bižidu od mora i vode. onda su jopet svi j e d n a k o zapušteni i j e d n a k o šporki. bradon. u čizme. ne z n a n ko je n a š a ko furešt. po meni. koža gori. Po nošnji. koža doli. istin vonjima vonjadu i iste beside govoridu. prosti bože. A k a d se u klapan najdu hipici. Po odu. Nije mi briga za muškiće. Odizad si ga mora pripoznat po ćupici. sakrije pod velikin kosan. Jedino ča još žen­ ske n i m a d u brade. u kafane. po znoju i fažolu. Pri si n a š e čejade moga poznat izdaleka. moredu. isto su obučeni. j e m a d u isti mot.nikidan donila odluku o zabrani r a d a disko-klubovima. iste brade. izjednačilo. j e m a d u iste vlase. ali ča se ovo s c u r a n dogaja. Na m e t a r dalečine ne mogu razaznat je li isprid mene m u š k i ć . Sad mi nikako jednako gredu i Ingleži i Njemci i Splićani. Ka da se bojidu. Danas kad ja gledan n a š u mladost u šetnji. oli kako leži oko kolonadi na Peristilu. Sve odreda nosidu gaće i čizme ka kauboji. pušćat vlase do škine i brade da tleja. A di je ono kad zalampa s dugin nogan i otkrije bedro do friža i zablišći ti prid očima ka da se raj otvorija! J e m a si se zašto šetat. ka da ćedu konje jašit. poistovitilo. šesnu mini-suknju. po plećima. I ča je najgore. Sve se sad izmišalo. Moran doć blizu da jin čujen govor. J o š me j e d n a stvar buni. A sad sve u gaće. sve je svoj identitet izgubilo. čizm a n .

Blažene nudističke plaže! Barenko je tamo sve jasno. strankinja. bija je n a š čovik. Omar gren u Far i skoknit ću do svetog J e r o n i m a . plati!" I m o m a k je platija. Ježiv! Brutalno jedno si­ lovanje. zapravo čuli su je kako bidna stenje. Nikakve zabune nima. daske a ne cure! I kad se vajadu po tleju. Sve jin je opuzlo. Muž je diga tu­ žbu. kad se nasrid Rive začičadu. I izračuna je pedeset i pet ijad dinari. sve je alarmira i našli su je. prosti bože. I k a d je muž banija i na dilu ji uvatija.oli ženskica. Zanji jin je motorin uteka. Muž je uzeja lapiš i počeja je ništo r a č u n a t . odisprid jopet isti. dokaživa je da žrtvu nije silova nego da je ona dobrovojno i dragovojno digla ruke. nimadu ni guzic ni prsiju. "Kolika bi bila ošteta?" pita je s u d a c . Momak ni čut. Na tome rajskome otočiću uvik se bar čakod ulovi. ča je bi­ d n a mogla reć nego da je silovana. plače. Noću su ostali na otočiću. istražni sudac je iz Splita doša. odnosno noge. žrtva. Ali znan da ju je muž svuda tražija. Dobro s a n se sitija. I na tome nudističkome otočiću pri par godin dogodija se s t r a š a n zločin. a o n a bidna. zločin je nikoliko p u t a ponavja.. viče.. . oli su ga namjerno pro­ pustili. On. m u š k o i že­ nsko oli žensko i žensko. Odizad su isti. jopet ne z n a š : jubi li se to muško i m u š k o . Naš m o m a k je bija uporan. A ti n a š momak nije jema milosti. "Neka bar plati oštetu!" tražija je muž. to ne znan. zločinac veliki. Paridu. da prostite. S u d a c je reka momku: "Nemoj komplicirat.

A s u t r a d a n jopet eto muža i žene i tražidu mo­ mka. to jest onega zločinca. evo van i napojnicu! Eto. Falili su r a č u n a t . Svakakva se čuda liti na m o r u događadu. nego pedeset i sedan ijad. zašto je meni drago lito i banji. Altroke k o m a r č u uvatit r u k a n ? . nije pedeset i pet. Ne­ ka vas vrag nosi. kriva su procinili štetu. Momak se nasmija i zaokružija na šezdeset.

a koji je sad ovo? A vidi ga kakvi je? Ala. malo se pripa. koliko mu treba da se naruga. evo mi i ruke pobilile. ovo s a n ja! Ko bi reka? Parin za­ malo koji gospodin! Kud san se ovo pri prominija Ovako naglo? Nikako s a n požmarija i ublidija. A i o n d a se zapravo ne gledan nego samo pazin da se ne obrižen. kad se brijen. kiša p a d a ka iz kabla.. izgrišp a n a ? A vidi koji s a n fini ten dobija? K vragu i ten.. siva. da is­ plazi jezik: . GNJILI AKVARELI U zrcalo se gledan jedino kad moran. Slatko i jin i pijen! A vidi ruke: kartafina! I sprenija san se. ka da s a n pija mliko. Ali pogledan boje oko sebe i vidin: svi su judi izgubili ceru. ribarska. ča će mi ten kad s a n bil. Asti onu gospu. dok pišen ove retke. Sminiju se vitri i nevere. crvena. Već san tija poć u likara n e k a mi zbroji krvna zrnca i da eventualno koji misec bolovanja. blid? Asti boga. Ajme ča mi je ovo? Da nisan bolestan? Di je ona moja lipa cera. b u r a t a .POŽMARIVENI. i već misecima s u n c e se između oblaki ukaže dnevno samo pet m i n u t a . nikor više i ne sliči na se. oli ka da san malo pri iz ošpidala izaša. I evo b a š malo pri s a n se brija i ugleda novo čejade. A ne ć u t i n se pokvaren. Di neće. ispečena. kako neće kad evo i sad.

nego smo svi po cili d a n u kuću. u zatvoreno. Ni su­ nce.j e ­ d a n dva! Prova s a n čučnit kad mi se žena m a k l a iz sobe. moga si pripoznat našeg čovika. Ujutro zatvoreni po poduzećima. Samo gnjijemo. ka da s a n iznutra p u n ruzinavi krakun.r u k a doli. ča nima sunca. e? Bogati. da se protegne. u kancelarijan. jedan dva . Svi smo blidi i m o r e d u n a m se žilice brojat.. ni misec n a s ne vididu. Nidir niko ne liže đelat. uteklo je lito vilovito... . u tumiji. o pozapodne jopet u škuro. pred televizore."A ča biste to tili? Lito. svi jemamo oči nabotivene. Svako pozapodne ka da ga k u g a mo­ ri. po koluru. Samo moš trevit kojega fureštoga koji kuferima trče priko p u s t i ulic da uvati trajekt oli feratu." U ovo doba godine uvik su svi banji bili puni.. da je bilo? Ni­ ma više ne. Likari svituju da čejade koje dugo sidi ispred televizora učini malo đenastike. Izda­ leka. A koja su ono pri bila masovna lizanja? Ne znan je li se ovoga lita u svi­ ma pašticerijan i sladoledarnan prodalo po kila đelata? I ne samo ča nima lita. Po ulican njanci tonobili nima. Ne triba više konobarima s p u š ć a t tende n a d štekatima. Ola ča mi je to smišno! Ispred televizora činit đenaštiku? R u k a gori . zakrvavjene. Da me vidila ča bi se bila nasmijala. Kako neće kad j e m a p u s t i godin da se nisan prignija. svi smo se uvik točali oli sidili u ladu a pod r u k u m u d a n t i n e zamotane u š u g a m a n o špunje. učini koji čučanj. Ovo svitsko prvenstvo u fuzbalu izminilo je sliku n a š e g a grada. Sad smo svi ka Zagrepčani. Svi smo blidi. Jo ča su mi košćice zaškripjale.

oli se s p r e m a š na Oli­ mpijadu?" Namisto đenaštike između dvi utakmice iša s a n protegnut noge. sve će izgratat! . On gleda livo i zaneseno barka nos. roba koji pedesetak godin. Zajubjeni su. crni zalizani čovik. na plac. ne bilo jon uroka! Na zidić đardina sididu momak i cura. Kako drži ruke prikrižene na kolina. sva je ka balunčić. nije daleko a govoridu da je zdravo gledat u zeleno. Kad ga pomnjivije pogledan uči­ ni mi se nikako poznat. na balote. ali se ne gledadu. Vidi se: friški građani. ko to d a n a s sidi u đa­ rdin? Omar na prvu š e n t a d u jedna s t a r a gospoja s izlizanin kapelinon. paš ćeš. i to baš po pišarjolan. J e d n a debela mala trče oko funtane a baba. Ma di mi je đardin pa na­ pamet a pusti godin n i s a n bija u đardin. odnosno kojoj sorti svita pripada. a malo sramežjivi. držidu se za ruke. more kadikad i u kino. ka da s a n ga viđa. Asti gospu ča je srbi. prignula i zamišljeno grata se po nozi. a na drugi k a n t u n iste šentade niki mršavi. si­ gurno. u oštarije. kako vrtu očima omar vidin koja je u r a . sideć. s oćalima na p u n t u n o s a i sa šćapom u ruci. viče za njon: "Pomnjivo. Di ću? A da gren do đardina. ali u đardin? Gren žveltije jer me sad b a š interesira kakvi su đardini."Nu moga đenaštikanta." A debela mala da i pade ne bi n i š t a ćutila. a ona se jopet. slomit ćeš se. J e . A s t a r a gospoja sigurno misli: Bože juskoga li. Oli to još ko gre u đardine? J u d i gredu u kafane. finoga li čovika? Ritkost je d a n a s trevit tako fino čejade. Malo mi i oči bliščidu.

bogatije ostati u đardin do noći. ispod nje žalo škripje i leti. zdra­ vije. Trčen d o m a da prispijem na drugo poluvrime. Evo je prošlo petnajst minuti. Sve okolo gleda s visoka i gazi čvrsto. I to van je sve! Cili đardin. A između š e n t a d i maršira j e d n a prijatejica noći koja je bila u modi još dok s a n ja u skulu odija. kuma! Projde o n a uz jednoga osamjenoga veseljaka ko­ ji se s bocon u ruci raskomodija po šentadi. diga se i gre malo sest kraj onega bekrije. Kuma ga samo prezrivo ošine pogledon koji zadrži na boci. J e m a bit da ga patinaje. . Ka da se m u š k o nespretno m a š karalo u žensko.J o š jedna s t a r a gospoja pod kapelinon koji se luštra. Unere­ dija se bekrija i samo ča ne zapiva. P u n a je bradavic i dlak a k u s n o s a . interesantnije. Žvelto d o m a priko pusti ulic! Ka da grad kuga mori. A more bit da bi bilo boje. Eno fini juski gospodin nije moga izdurat. Boga mi dobro se drži! Evala.

Bila bi to slika koju bidu primile sve novine. I di se čovik neće nasmijat? I ko god projde. Upiru nosen u staklo. bit će malo rebanbivene. J e d n a stara švora i uz nju j e d n a isto tako s t a r a gospoja kalajedu se polako skalinan Trga republike u Marmontovu.POSLJEDNJI TANGO U SPLITU Nikad neću prižalit da ti čas n i s a n j e m a u z a se fotografski aparat. šapju se prid izlogon 'Posljednjeg tanga u Parizu'. prokurbalo!" Koji grezi dalekosežni zaključci izvedeni iz toga ča dvi. "A ča je ovo došlo na svit?" "Sve se. s t a n e i zagleda se u ti dražesni prizor. sestro moja. koja bi obašla cili svit. starice naivno stojidu isprid 'POSLJEDNJEG TANGA'. gledadu starice i jidne m a š u glavan. "Evo n a š l a san!" potiže ona svoju prijatejicu. . Dvi starice od koji j e d n a č a s n a sestra more biti i m a d r e badeša. I di će nego prid reklamne izloge ki­ nematografi. samo misto Raspela poviše nji infontana glava Marlona Branda. "E kvando kominća?" pita ona prijateljicu na ta­ lijanski. Ova omar veselije dogega. Kauboje samo priletidu očima a švo­ ra koja gre prva najde ono ča je tražila. Nike žene koje se vraćaju sa pazara i peškarije z a s t a n u . minjaju i oćale i ništo ša­ pju ka da molidu. "U o s a n i po!" odgovori švora.

svi su stali ozbiljno isto ka da gledadu Antigonu'oli 'Edipa' na Peristilu. omar ga gren gledat. Virujte mi. bidne. sve o ovome filmu čule. A najdraže me bilo čut kad je j e d n a moja susida pripovidala fabulu filma svojoj prijatejici. Činovnice po uredima. mušicu si moga č u t kako leti. I zakleja s a n se refat ću ja to! Čin "Posljednji ta­ ngo" dojde u Split. U Londonu. Svi su cilo vrime cenuli od smija. ko zna ča se sve šapje po s a m o s t a n s k i n ćelijan? Zaželija s a n ti čas jemati fotografski a p a r a t . Ali kako ću ga j e m a t kad ga nikad u životu n i s a n je­ ma. I tamo u London cila se sala smijala. Ritko gren u kino. Njanci katrige nisu škripjale. A eto. samo ča nisu padali s pol­ troni i vajali se po tleju. I čuje se svega i svašta. ja s a m mislija da je to koja komedija. Interesantno! U London su svi cenuli a u Split nikor se nije m a k a . nikor nasmija. Kako ja ne z n a n ingleški a Ingleži su se slako smijali. dogodilo se slučajno.sve su p u n e priči i komentari. štioci.? I da s a n ga jema ča mi vridi kad njanci ne­ z n a n fotografavat.Ko zna ča su one. cure na Pjacu. da s a n baš ti 'Posljednji tango' priklani gleda u Inglešku. Interesantno je i to da ovi film u Split više trčedu gledat žene nego muški. I griza san se ča ne razumin. ča se i ja ne mogu nasmijat. Na svaku prestavu tri dila sale sačinjava ženska publika koja je na sve druge filmove uvik u manjini. Od­ vukli su me da to svakako m o r a n vidit. deboto nikad. žene na pazaru . puno ritko. . Ingleži su se smijali onako ka mi k a d gledamo filmove De­ beloga i Mršavoga.

bez alata i zanata . pili. Progovorili nisu. izgovorija? To je bilo. I on se onda s a s t a s tim jubavnikom ka s prijatejon i lipo su sidili. o dragosti!" "Bit će slakojustan pa je s m a n t a besidan?" "Ma ča slakojustan? Nije njanci otvorija j u s t a . ježivo! I laživice i kurbetino i prasice i sve najgore. stenjali su."On ti je niki dišperadun." . sad kad je počela skula mo­ gli bidu profešuri u kina i dicu voditi!" "Čekaj malo. opali." "Misusovo sveto!" "E na mizu! Žile je pririzala!" "Ma k u d je pri doznala?" "Ča doznala?" "To da je on iša za ton malon šupjačon. poučno. sestro moja. nad mizon. ni­ kor i n i š t a a trevi ti on na ulicu n i k u malu l u d a s t u šupjaču kojoj more bit i otac. ona m u k a l a ka krava.. I ča on sve nije toj svoj mrtvoj ženi." " O n d a je to lud čovik?" "Da lud? Stoposto lud! A najgore od svega je jo­ pet da je sve to bila istina jer o n a je jemala jubavnika. mogu mislit koji je to fini svit!" "Ne moš. posli pet minuti on ti je. bogami. nego s a m o za beštimat. I ni se ni oladila a on već s drugon. puvali." "Oo. kako će doznat kad se o n a pri ubila. t r k a je doma a u kući mu leži mrtva žena na mizi." "Puno lipo.. I ča ćeš ti vidit." "Ma nije doznala. lajali ka pasi. sestro. nego se on izbeštima i onda su ti se. sestro moja. n a r i k a se i nalaja. ćakulali. svukli goli golcati i on je vika ka vol. još nije ni počelo! I ča ćeš ti sad vidit? I kad je on učinija svoj posal.

I u j e d n u s a l u di se balalo padali su. Nikima se posli ki- ." "Onda koliko tamo držidu mrče bez ukopa." "Nikad to n i s a n čula. da ga nikad ni vidila.. opijedu ka sipe. naločadu se. resta je kurjožitad i cili je grad trka u kino. ona je ležala na mizu. Kad je uvatija. po­ čeli su se jubit i dok se jubili o n a izvuče livorver i opali mu dva tira u trbuj." "A ča ja z n a n ? Dakle. govori.. nerali." "A ča ćeš. ča ćeš ti vidit. sestro moja? I dok žena leži na mizu on bi svaki čas trknija do svoje šupjače i u d r i Jovo nanovo! I promisli: maslon jon je guzicu m a z a d a m u popuzne. ajme Sodome i Gomore! Di neće vrag cili svit odnit kad se maslo počelo i za to d u p e r a t ? " "I onda u zanju. k u r b a jema riči i oči. sestro moja? Posli ti pusti fatureti. on je nju za nogu v u k a po palketu i k a d ji je jedna gospoja došla potirat on ti kala gaće i svi ji u salu fotografa. ča je onda učinila? O m a r je zvala policjote i govori jin da ga ne poznaje." "Je li bar iša ženi na sprovod?" "Ma ke." I tako nizali su se priče i komentari." "Ubila ga je?" "Da ubila? I ča ćeš ti vidit. na noge nisu mogli stat. nij ti dvoje pojdu v a n k a u niki lokal. posli ti pusti fatureti. Ajme beštij."Ajme baši fondi! To bi sve tribalo polit petroljen i zapalit. tija me silovat." "Ola i takoga edukacjuna!" "A ta njegova šupjača se j e m a bit zasramovala i počela je bižat a on trk za njon. i n a p a me." "I ča ćeš ti s a d vidit. J e m a bit da je bija lud.

Ča se m e n e tiče. a drugi jopet da je to prava umjetnost. dolazilo im rigat. bar su tako govorili. mogu van reć samo to da se meni jedino zgadilo maslo. Nikad ga n i s a n p u n o volija a odsad dok s a n živ ne­ će više maslo u moja j u s t a .na kukujalo. Koju poruku j e m a ovi film? Neka svak izvuče svoju. Nikidan me fermala i j e d n a gospoja i pita me ča ja mislin. .

I ne da n i s a n iša nego se od njega sakrijen i te­ lefon san isključija da me ne zove. sad dojdi. dočekala n a s je b u r a . A n i š t a n i s a n kriv. smistija i obeća mu da ću svake nedije skoknit do njega dva d a n a i k u p a t ćemo se. J e m a bi me čo­ vik prav izbužat nožen. A b u r a nije kalmavala cilu nediju a fermala je oni č a s k a d je počela kiša. rođen za savitnika i kad najpoš­ tenije mislin. judi. ribu lovit. Sve s a n najboje. . jopet sve ispade naopako. vazeja je d o p u s t a doša. s a d ti je najlipje. Nisan van. guštat ćeš boga svog. Lipo san ga t a m o opratija. najpoštenije mislija. Niki tako tražidu od m e n e da ji svitujen di bi in bilo najboje litovat i kad. Naša s a n mu pansion u malome portu. tumbulavat se. Tišija s a n ga: Lito je. Čovik me posluša. Pa koja b u r a ? Buretina! Do m u l e t a nisi moga doć da te u more ne odnese. plaskat u moru.SVE SE IZREMENILO J e m a svita koji misli da ja sve o Dalmaciji z n a m pa mi se i obraćaju s raznim pitanjima. I evo već drugu nediju po cili d a n kiša pada. Već ti prvi d a n kad san ga u mali porat doveja. Evo deboto dva miseca kako s a n se počeja k u p a t . ne more ovo trajat. može s ponistre u more skakat. I pisa s a n prijateju u unutrašnjost: ča se misliš. plivat. najviše dan-dva. Misto kupanja grijali smo se na kominu.

Oparija s a n se za cili život i nikad više nikome nikakav savit neću davat. bez pliša. Moga je bar ostavit one dvi-tri centralne lože iz koji se jedino mogla vidit pozornica. Ali ko će njemu na­ doknadit izgubjeno vrime. Kako pogledat u oči čoviku kojemu si obeća more i sunce a da mu b u r u i ki­ šu? Evo ja san sad s p r e m a n mome prijateju iz u n u ­ trašnjosti platit sve troškove. Neš ti takoga teatra? J o š bidu se po nje­ mu vucarali momci i cure u čizme i traperice? Ola i takega h r a m a umjetnosti? Ne d a d u Splićani svoje historijsko gledalište s ložan na pode. moga radit u turizmu za sve mijarde ovega svita. U tu najcentralniju svakako bi tribalo istaknit velik austrijski grb. štrapac i patimenat. I ja mislin daje profešur Rašica žes­ toko falija. I spliska mladost radi teatra tribalo bi da promini modu. bez duše.Ko z n a ča je s tin jadnikon? Je li poludija? Je li ujopće još živ? A ča s a n jopet ja kriv da se vrime ovako izremenalo? Ne bi ja judi. Usput. On bi i lože očistija i fika n a n novo sivo. ladno gle­ dalište bez patine. loža za bana i loža za kraja. zlata i ika­ kva sjaja. moran van javit da se u Split rasplancala žestoka bitka oko obnove naše stare popaljene tea­ tarske kuće. šta bi ja li­ po kumparija. još bidu me mogli zaminit za grofa . Loža za općinu. Duhovi su se p u n o uzbudili i sa svi stran p u c a se na profešura Rašicu koji da n a n od teatra oće učinit kino-dvoranu. A mi smo Splićani tradicionalisti ka Ingleži i ništa ne damo ticat. Bogati da je bilo s placa oli s banja trkat u te­ atar! I onako u rebatinke sest na pliš! Malo morgen! A š t a je? A di smo? Oćemo li se za ulist u h r a m umjetnosti obuć svi u stare Ilirce? Ola.

Kad kiša liti pada. pametni! Sve lože dignit u lagun. nego j e d n a pokrajna. kad p a d a kiša. isto mislin da ji triba u lagum dignut! Mogla bi eventualno ostat samo jedna. demokratske galerije s erkondišnon i velikin higijenskin zahodima. najskoli k a d su u teatru odr­ žavani veliki elitni bali. Interesantno je to da najlakše m o š razlikovat fureštoga od n a š e g a čovika liti po kiši.Draškovića. j e m a d u i čizmice. i to ne o n a centralna od bana. ostrugat sve falšo zlato. surov i bez sentimenta i bez historijskog osićaja. Meni su čak iz jedne lože i prvi kapot. Budimo. žute. I te kako s a n ja uz te lože i sentimentalno i po­ vjesno vezan. eto. ne k u p a d u se nego obilazidu grad i njegove znamenitosti i kiša jin ne udi. grad je p u n furešti. plebejske. oli s a n ja furešt. i to b a š ona povjesna iz koje su mi kapot digli. judi. . Dok ovo pišen. I b a š sve te tri zime snig je pada. nima ništa osin lumbrele. novi novcati zimski kapot ukreli i tri s a n zime u s a m u jaketu po Splitu šeta. još kiša p a d a . A osim te monture u obzir bi mogla doć jedino frak oli smoking. uz svoje lože i s a d čedu mene na­ p a s t kako s a n bezočan. a n a š svit. oli i ja nisan uz te lože i sentimentalno povezan i povjesno vezan? Oli i ja n i s a n po tim ložan misto gledat pozornicu bižingava prstiman pod kotule? J e s a n i gore i značajnije stvari po njima činija. modre. očistit pliš i dekoracjune da se ne kupi p r a š i n a i ne kotidu čimavice i n a p r a ­ vit obične. Ča njima škodi kiša kad svi j e m a d u lake inceradice i kapuljače crvene. Bogati. Najsmišnije mi je kad čujen od moji Splićani ka­ ko su oni sentimentalno vezani uz svoje staro do­ bro gledalište. ali.

Ma di on gre mene slušat? Mora je falit! Da je doša u s r i d zime. Štufalo me kisnit! A š t a je od onega moga bidnoga prijateja u ma­ lome p o r t u ? Bit će izgnjija u ovoj vlazi . sve činimo od plastike samo ništa kontra kiše. škartuce. I promislite: u nas tega nima. gondole. manje bi se napatija. bra­ de. Morat ću uvatit koga Njemca da mi proda svoju kišnu opremu. A jemamo Jugoplastiku i Jugovinil i p u s t i polivinil i činimo i folje. tavaje. gume. kockice.Štufalo me liti kisnit i iša san po butigan da ću kupit koju lagašnu inceradu kontra kiše. . šandole. Osin lumbrele niš­ ta kontra kiše nima. pločice.ako nije već d o m a uteka.

koji putnika! Marširadu . iz porta izlazi 'Ero'. Priko brodske skale izletničkoga vapora izlije se rika putnika. svaki n a p o r osin onega koji je vezan uz gušte. šporkome gradu radim. Izletija s a n iz p o r t u n a ka iz prežuna i ne z n a n k u d ću pri s očima. a s desne uliza izletnički vapor s Brača. u najlipju u r u u najšesnije misto na svitu. J o š bidu se mogli i u d r i t ? Oli in se p u n o oće? Dobro je. sve mi je drago. Oću vidit kako brod akoštaje. Z n a n ja zašto trčen. tribalo bi se zaletit. vaporet čini m a n e v r u i izvije se prema S u s t i p a n u . S k a m p a n e l a sv. Ola prometa! Eno i farski trajekt. cilo vrime j e m a s a n osjećaj da ja s a m u cilome ovome mome ludome. vidin mu nike figure na provu. Di n e š ! Cili j e d a n d a n n i s a n bija vanka! J e m a san ništa posla i radija s a n i. san samcat. S live b a n d e Ticiana'. Sve ča vidin. Uliza u porat Tician'. trajekt je ferma. Najboje doba. Frane baš odrebatije šest. Pa koja rika. Srce mi tuče. dok san radija. grij je u Split radit. vidit ko je doša. ko izlazi. Nedija pridvečer. ča nosi. Trčen priko Rive na mul. A nedija je. ne znan je li ča prišin oli od sriće.NAJLIPŠA URA U NAJLIPŠEMU GRADU Prvi pravi litnji dan. zabra­ nit bi u Split tribalo svaki rad. uz đigu. sve je lipo. Iz p o r t u n a kuće izletija san ka iz topa. Teško je u Split radit. a svi drugi pu­ ni morbini i vicji planduju.

moje spliske i braške trudbenike koji se u ovo nediljno litnje pridvečerje vraćadu s vikenda i iz svoji vikendic. u sridnju uje. fregula kruva i jaje. "I ča ću ja s ovin?" "A bome ča i drugi.pusti fagoti. govorin konobaru. velike demejane. izist ćete za obid. u svi trista bila bi mu demejana. E ne bi. m a š u ." "I ča ti misliš". demejane od osta. ni za sto dolori. I ujutro k a d s a n silazija u Pirej. od vina. k u m e . spiza za d a n a s . U veliku je vino a u m a l u osto. od uja. "Ča ti je to?" pitan ga. E. a muži. Vidin s a m o priko oka u šezlonge leži ništo fureštarije. a u d e s n u veliku." "A koliko ovo vridi?" "Bit će dolor. Sve ništo viču. caklene. sridnje. k a d ji vididu tako . Da n a š čovik j e m a trista ruk. "da ću ja paket koji vridi dolar nosit od sedam ujutru do bota priko cile Grčke. Gori na palubi još niki pivadu. J e m a ji koji nosidu tri demejane u dvi ruke. On govori: "Lanč-paket. ma­ se. nećete dolazit do noći. S druge strane mula n a š veliki vapor na kružnom putovanju s fureštima. Furešte ja ne razumin. U livu malu i sridnju. j e d n a jabuka." "Ča je to lanč-paket?" "Bome." Pogledan u ti lanč-paket: u n u t r a komad indoranoga mesa. pletene. demejane. Osobito živnu žene k a d se vraća­ du iz prirode. dolor i po." Gledan ja face moga izletničkoga naroda. borše. te­ ško jin se rastat. nji ću gledat? Gledan ja moj svit. J e d a n p u t s a n ja bija na jedno k r u ž n o putovanje. j e d n a poma. iz piknika. konobar mi daje najlonsku kesu.

bidna. neće razumit. ladne muže koja se malo kiselo smiju i j u š t o znan: kroz pet m i n u t a progorčat će ti. o n d a bi tokalo i s u t r a pisat. gledan jin muže: stojidu malo podaje i z n a n točno ča mislidu. u m u k n u . J o š je zanji p u t n i k na skalu. crveni. Bude ji po sedan-osan u luku i na njanci jednome ne piše di gre. materina. ča ja jeman tot razbivat glavu? Oli su vapori za furešte? Vapori su za nas. malo vino uvatilo. koja je njegova pruga. . za majku božju? I vidi kako su svi rekreirani. sunce ji je opalilo. a već se brod driši i priši nazad u redovnu prugu.razdragane. Z n a n da ćedu letit škopule čin zatvoridu za sobon vrata stana. A ča je. sve će proć i rekreirani narod s u t r a će navalit na posal. da će sve dimit. I dok kla­ pa žen sad vriska i maše pod fumaron. mala. Ništa ona. rumeni. Ajme. povuču se. a neka se oni snalazidu kako znadu i u m i d u . Samo će zacenit. I nikako ne razumin kako furešti.. Neće ga ni čut dok on bude. a da ko izbriše.. jesmo li marinjeri oli dica u p u š k u skulu. ali do j u t r a . oli Vis.. Oli je lako m o r n a r u vazest kredu i na crnu tabelu na­ pisat Bol.. mrsija: "Ti'š meni na piknik. njanci p o s a d u ne vidin. Uostalom. i hidrogliser miruje vezan o kolonu. Di su stali. tebi i pik­ niku. I n t e r e s n a t n a je to stvar s ovima n a š i m a vaporetima. koliko ji to izlazi! Mali brod a jemaji miljarda.!" I gledan te vesele živahne žene i naoko mirne. Pa jopet tri slova. vesele. pogodidu vapor. lipi. kad se naspavadu. Bogati. malo su i umo­ rni i oči su im svima ka malo zakrvavljene. ćaćina. oli ovi naši iz unutrašnjosti. tvoj piknik. Gle­ d a n naprid po mulu: veliki turistički jedrenjaci.

njanci n i m a š s kin dvi beside progovorit. Lipo moš čitat dok pišaš. J o p e t trčen. u pliš. Dva čovika u b r o d u i jedanajst kili ribe. Zaboravija san. Da ja j e m a n kajić na vesla. Konobar samo za nj otvorija š a n k i služi mu led i niki bibit. sidiš ka m u t o . n i m a kaseti bire i pepsi-kole po m u l u . jo da je moja p a m e t a njegovi pinezi!" Tek sad se šetan lipo. Panama. sve je P a n a m a . S kin ćeš se kartat. u plišu. kako moš s a m s a m c a t sidit? Sidiš ka tukac. Velika tabela obišena na zid zahoda. I k a d bidu me vidili u kajić moji Splićani. ča će ti sve miljarde kad ne znaš g u š t a t ? I ča ločeš te bićerine. mislidu. Jo koliko lipi ženski? I svake godine gredu lipje i svaki su jin godine noge duže. vraga popija. Sitija s a n se. E moj mister Perkins. polako.Nima braceric i otelski motorini. bi se jidili: vidi onega kurbinoga sina Panameža! U salon jahte. Amo vidin onu lipu jahtiču kraj Kapetanije. A nije ni loše s obzirom na ovo naše nevojno more. Nima još pravoga turisti­ čkoga štimunga. svi ka jedan. pij vino ka čo­ vik. D a n a s se održalo prvenstvo države u udičarenju. ja bi na nj napisa P a n a m a i vesla bi pod p a n a m s k o m zastavom. Prvi su Trogirani a moji s Matejuške tek drugi. U salonu. a baš me zanima ko je prvak. Sam. priko Rive i pari mi se da su se lipotice skupile na izbor za mis svi­ ta. . "Ajme tukca. sidi postariji čovik. Baš je na r u k u . s kamarjeron? Uvik se oko take j a h t e i oko takoga mister Perkinsa skupi dosta našega kurjožastega svita i svi isto. Iz ribarske lučice Matejuške zvali su me jučer telefonski da dojden na banket.

o vinu. "Jopet vi o b a l u n u ! " "Ča je. ol' bi tija da govorimo o operi?" Evo se i smračilo. o ulovu. o spizi. c u k u n u . J u d i se lipo šesno karadu o balunu. Neka lipo leže. a ja ću n o ć a s do kasno patit. . Je vrime u Split leti! G r e n telefonirat ženi neka me ne čeka. I o n d a dojde niki c u k u n i prikine razgovore. neka se odmori. Već je prošlo osan. o sportu.A oko Matejuške po bufetima i betulan sve dimi.

More bit da on to i is­ kreno reče. konfužjun i u kužinu. ištrcaš se do kolin a on ka da je po arji letija. uvik jaketa. a kad se. kularina. raširi nogavicu oli rukav di je m a ć a i svi mi to m o r a m o gledat i saživit se sa dramatičnon situacijon. m a ć a n oli prolijen. sve u redu. ne daj bože. onda to ni ništa. onda je to cila prestava. Kad sidimo u društvu i ja se. z a b o t u n a n . I ča mene najviše čudi: uvik su mu postoli patinani. svika na k o m a n d u skočimo na noge. ali jopet te riči potenciradu značenje njegove maće. pedantnoga. I šef sale po tri p u t a dojde za stol pitat ča je sa maćon. traži se talka. čisti. takne. nikor ne obadaje. n i m a više raz­ govora. svi u m u k n e m o i napeto gledamo tu nje­ govu m a č u pokrivenu talkom i čekamo ishod: oče li m a ć a ostat oli nestat? Najsmišnije je kad taki čovik progovori. trče konobar. k a d reče: ma ajte judi. činimo fintu da se ni ništa dogodilo. on m a ć a . Gre k u d a ti greš i ti p a d a š u blato. J e m a taki j u d i kojima se niti p r a š i n a oli blato ne lipidu za postole. recimo. š u m p r e s a n . uvik je na njemu bar izvanka. I omar se društvo razbije.NAJDEMOKRATSKIJI STAĐUN Z n a n čovika elegantastoga. je li išla ča? . On je svaku pet sekundi pogleda. svaka mu je dlaka na misto. isto ka da ta m a ć a na mojin gaćan meni pripada. ka da je to moj sastavni dil.

I dojde ti da rečeš: p u n a mi te. skladni sve se sad raspustilo. a kad dojdete i domaćin pa i domaćica. dočekadu vas u mu­ dante. greš se bacit. Vrućina mori najskoli posli obida kad je čovik čakod prigriza a više se napija. učinit deset p u t i veću m a ć u od nje­ gove. Čudo jedno! J u d i ozbiljni. zavrnuli rukave. kume. ti i tvoja maća! Morete se vi po najbojemu ingleškom veštitu na­ mjerno polit. pot . tija san n a p i s a t o litu i n a š e m u svitu na pasjoj žezi. loka. Vruće je. Na ulicu. Nikor n i š t a ne gleda. Rastvo­ rili su košuje. s t r a š n o je vruće i u ove dane k a d s u n c e nemilosrdno žeže sve se topi i krabi pa čak i regule normalnoga ponašanja. znaš di. na brode. i j u d i od požicjuna i j u d i uredni. zaspat po u r e ali ne moš. I poza obida vata te san. kalaju gaće. Evo koliko me zanila ta njegova maća. kapa. Gledan okolo sebe svit. u godinan. u kafane. Likara i profešura moš trevit na ulicu bo­ sa. nećete d r u š t v u odvratit pažnju i svi ć e d u vas n a p a s t da ste namjerno uvridili čovika. Morete li vi koji živite u gornje kraje ujopće za­ mislit da vas ko pozove doma u vižite. Dižu se maje. i s p a d a d u vanka trbuji da se p u p a k na meštraliću ladi. Zašto san tu m a ć u ujopće spomenija? An bravo. sad s a n i zaboravija ča s a n ono tija pisat. sočne litnje scene moredu se doživit jedino u r a n o popodne po kaletan oli uvečer po šentadan. vidiš jin runje po prsima. samo u k r a t k e gaće. ne moš nikako. u a u t o b u s e . Kad sunce žeže ni j e d n a spiza n i m a gušta i čoviku su suva j u s t a i sa­ mo bi loka. prave. ajde. trče na banj. Pune.

oči se sklapadu. I čovik jidan. Velikin š u d a r o n t a r u vrat a r u k a samo o sebe spuzne u znojna njidra bila ka pribili žir. . I uvik se po kaletan u te ure najde na malome bančiću koja široka debela k u m a Tone oli Mare od oni koje se jidu kad spomeneš braceru. najdemokratičnije godišnje doba. bidne. Svi n a s lito skine. na skalinu di jema malo bave. od svi napravi š t r a c u n e i zato je lito najboje. nervožast. raširidu noge i ruke i samo p u š u . Nisu mogle odolit i koržete su skinule. samo arje. nosi sobon bančić oli sede na prag. za koga. arje da teplinu i mutež iz tebe izvuče. I malo se ventulaju sa k a r t u n o n od fugere dok jin ne klone r u k a i ne pade glava. Lito mirakule čini. A n i m a ti pinez koji moredu platit njihov litnji striptiz. Nisu ne. j e d n a mušica ti oko nosa zunzi. I nikidan po ovaj pasjoj žezi trevi s a n spomenutoga elegantastoga. razotkrije. Nikor nikad nidir nije moga vidit centime­ tar njijove kože osin. izlazi prid k u ć u . odile na banje jer n i s u jemale zašto odit. obično po­ kojnoga. ali ne moš spavat i glava te počme bolit. normalno. obrazi i ruk. Dignu malo šotane pa im moš vidit bilo kolino i laštik na bičvu. neka je i p r o p u h . A eto lito i nji promini. Ripožaju se lipo. Za k u n j a d u bidne m i n u t dva pa se p r e n u . I jopet se k a r t u n o n malo ventulaju da se oladidu i jopet oko m i n u t sklopu. Eto i debelu tetu Tonu deboto pritvori u striptizetu. nikor nije moga to vidit osin njijovoga čovika. Frega ga se oće li ga probit. Noćas se slabo spavalo i sad ti se drimje. ogoli.se cidi. kroz m i n u t vas si u jednoj vodi. uvik pedantnoga čovika.

šumprešan. u kularinu. čuješ kako se spavač okrenija u posteji. Liti je dozvoljeno go­ vorit i ono ča je zimi zabranjeno. Ispod koje ponistre pozdravi te i itac iz posteje. nazdravje! Litnje noći p u n e su svakakve mužike. bit će da zubiće čini. šetat kroz kalete. Čuješ u noći kad je i dite zaplakalo i promisliš: boli ga. Sve ponistre rastvorene i čuješ rkanje umornoga. Kad te itac pozdravija. asfalt se krabi a on u jaketu. Kroz otvo­ rene ponistre čuješ i posteje kako škripju. I puše se i stenje se i bulsavi kašjedu.Asti gospu. I dojde ti misal . zabotunan. izmučenoga svita. Ne moš odolit i zavičeš: bravo. udrit tapnjon p u n i m crnila? Drago mi je i liti od noći prolazit gradon. je li moguće? Je li on ujopće čovik? Oganj gori. A judi koji ne moredu spavat stojidu goli po ponistran i p u š i d u španjulet za španjuletom. bidnoga. . Liti o noći se i sva­ kakve grube riči izgovaradu i čudo jedno k a k o te grube beside liti gubidu piz.jo da ga je maćat.

onda se nju u s p u t krivo pogleda i nadoda: "Lako li je stat u ladu i držat ruke na niku stvar!" Najboje jon je ništa ne odgovorit. pa se vazme i j e d n a dinja od pet-šest kili. I čin se pojavi na vrata svaka. ponudit je da sede. eto. stenje. Cili Split puše. a ča je najteže. beštima i poti se. Di neće? Nismo bili temperani za ovakvu žegu.LITO I NAŠE DOMAĆICE Počelo je! Pa kako počelo? Svit se i pripa. potne. Zvižđe zvizdan. Žeže zvizdan a one priko grada vučedu najlonske borše p u n e salate. kukumari. fažoleta. A najžešće. trišanj. da se ispuše i pofalit je kako je lipu . m u č a t . njoj je sve to draže. sad su počele i dinje. a m a baš svaka. ronja. tuži se: "Ča ste me ovo naprtili ka najgorega tovara!" Ako je dotična domaćica malo postarija. ona žrtvuje. oštri najlon čini friže i siče znojne ruke. nije to više za vas!" Ako je u kući nevista. da famija vidi koliko se. o n d a neizostavno slidi: "Baš me trevila j e d n a fina gospođa i govori mi: gospođo moja. I gredu one crvene. pra­ sak. Ovo je vrime kad su one najveće mučenice. najslaje p u š e kad se penje doma u z a skale. poma. ruke od piza trnedu. I svaka prava n a š a domaćica ka da u tome sadistički gušta: ča su god borše teže. Domaćice koje se vraćadu s p u n i m b o r š a n iz p a z a r a p u š u ka ferate. Naglo je došla.

Do smrti van neće oprostit. sa finom gospođom. . svaki dan. akcenat je uvik na finoj gospoji i na p a m e t n o m čoviku.. A z n a se. ona m o r a da gre u spizu.spizu učinila. A oba n i m a d u s k u p a liru u žep. "Je li. omar je gotova: ubija si je. njanci za be­ štiju. Morete vi mislit ča god oćete. Mora odit jer ča ćete vi žderat ako o n a ne gre? Nikor ne smi njoj oduzet to pravo da bude mučenica famije." A ako jon se obratija muški. I ona triba da gre. Priča." Nećete doživit da nju trevi koja obi­ č n a gospoja. i po kiši i po ledu i po žezi. o n d a je to uvik koji puno p a m e t a n i fini čovik. triba je pustit da gre i kad je boli i k a d ćuti bol od srca i k a d je probada simo i tamo. da ne gren? A ča ćete doma žderat?" J e r ko to nju more zaminit? Oli ove mlaje ča z n a d u ? Oli znadu izabrat m e s a oli z n a d u koji je koji požicjun. a zeje koje d o n e s u nije. A najgore je od svega reć jon da jema prav ta fina gospođa i da za nju ni više odit u spizu. do pazara.. Uvik se najde koja fina gospođa koja je njoj rekla: "Gos­ pođo moja. sa pametnim čovikom uvik se govori fino i p a m e t n o . I ne samo da sa pazara donese spizu nego i pri­ če o finima susretima koje je tamo jemala. nikad! Sve gospođe koje se njoj obratidu sve su to fine gospođe. Jer. prosti bože... I u Napulju s a n tako uživa slušat kako dva siromaja oslovjavadu jedan drugog sa 'don': don Karlo i 'don' Điđi. fala bogu. I svaka priča sa pazara uvik počinje kako je j e d n a fina gospođa njoj rekla "Gospođo moja. ali meni je uvik drago čut k a d se naše male priproste žene titulaju i komplimentaju. oli novitadi koje nosi s pazara n i s u važne. ne. svaki d a n .

Druga je stvar kad bi dite živilo u Varaždin. Oli čovik z n a di će k a d gre vanka. Istina. Asti boga da di? A ko zna di će me vrag odnit? Gren di me bila voja i činit ću ča me voja i nikome neću podnosit konte. Ajte u bilo koji privatni spliski lokal u deset uri (reka s a n privatni jer se državni u to vrime već zatvaradu) i začudit ćete se koliko j e m a male dice u lokalu. I ča ja spominjen Varaždin? I u Švicarsku kad si posli deset na ulici policjot te zna fermat: di ćeš? Kud? Koga tražiš? Je li se ča dogodilo? Ništa ti švicarski policjoti ne razumidu. roditeljima to ništa ne smeta. more bit devet. pa pospani plačedu a papi i m a m i još se ne da poć doma. pa p u s t i d u dite da malo oko stoli trče. pa tare snene oči i zacene. "Di se more večerat oli ča popit?" "More tamo priko puta. Šeta se uz more sidi se pred davno zatvorene kafane. ča ja mogu. meni je osta taki imprešjun. A k a d je dite i nervožasto.Nikad neću zaboravit j e d n u večer kad s a n prolazija kroz Varaždin. More bit da oni svi uju­ tru r a d i d u pa m o r a d u rano leć. a nidir nikoga. Dite je splisko. živit će u Split i neka se na­ uči s t a t v a n k a do k a s n o . j e m a dice kojima se u tu u r u i spava. Kako di ću? Gren vanka. devet i po." . Nije bilo kasno. A u n a s u devet u r i još izlazidu v a n k a matere sa malon dicon u karocetu. Cilo s a n misto p r o š a a samo s a n iz daleka vidija jednoga čovika na bičikletu kako nestaje iza jednoga zidića. Počele su naše lipe teple spliske noći. Neka se Varaždinci na me ne jidu. Neka se dite nauči. Baš ove zanje subote u ponoća Riva k r c a t a svita.

. On gleda za prston: "Ma di to?" "A tamo. nikor se i ne bi ni diza sa stola do zore. More bit da je i boje ovako. I konduti. Tako se n a š svit ne bi kvarija i frižak bi dolazija na posal. J e r kakvi je n a š svit. ništa! Sva srića da se ne moredu stavit k a t a n c i na šentade pa čovik kad se umori od šetnje more sest. lambikavat se i vatat arju s mora. dvadeset godin dolazidu n a n i veliki ansambli i svaku večer kroz dvadeset godina kad koncerat svrši uvik a n s a m b l pita: " J e li se di more šta popit?" I dvadeset godin uvik je odgovor: nidir. u Veneciju!" More u Split sletit tri ijade reoplani. Naše ugostiteljstvo odgojeno je na seoskim tradicijan i čin u d r e "zdravomarija" omar konobari počmedu potizat tavaje i goste tirat. nima majci ko će se i vode n a p i t posli jedanajst uri. more a k o š t a t trista t r a n s a t l a n t i k a puni furešti. Dvadeset godin jemamo Litnje igre. I funtane se zatvaradu.I kažeš mu r u k o m na more. J e d i n o bi se moglo učinit da se u lokale posli ponoća more sidit samo sa stranim pasošon.

meni je lipo. Lipo ležin. ne moredu spavat. krepajedu o vrućine. Zatvorija s a n sve ponistre. p u š ć a n erkondišn da radi t u t a forca i posli pet m i n u t a svaki gost uteće da se ne razboli. kad su se opametili i uvodidu u kuće erkondišn. razgolicane. a doma mi je ka u raju. Sad k a d to i drugi činidu. spustija kontrine. ali da se te vižite ne bi otegle. friško. I dok svi pušu. da ne nazebe. moš lipo radit. I ko mi god dojde u vižitu . I nebo i zemja. pušin. da ne uvatidu p u n t u . popijen di koji bibit.KA U RAJU Gori sve. kako ja z n a n guštat.a bogu fala liti mi vižit ne fali . samo malo provirin kroz grilje da vidin b o k u n Rive i prolaznike šlampave. priko trideset u ladu. izmučene. Susidi i prijateji dolazidu se u m e n e po u r e razladit. jo ča je u tebe lipo. Brzo zatvaran ponistru da me izvanka ne tuče tepla arja. J u t r o s u s e d a n uri javilo je priko radija da je Split najtepliji. potne. čitan. napišen ko­ ju rigu. sad mogu reć da ja već . A kad me štufa. I svi mi govoridu kako s a n p a m e t a n . m u č i d u se. i to jutros r a n o a ča će tek biti oko bota-dva? Bidan oni kojega toka sad radit! Bidan p u t n i k koji sad čeka u luci a u t o b u s . spavat. friško i k u ć n u j a k e t u s a n prebacija priko r a m e n a .svi govoridu: blago tebi. oli vapor! O d a n u ja ne izlazin. zamračija i užga letriku. Di ću v a n k a u pakal.

Boli ji glava. o n d a svi užgedu pećice da jin bude lipo teplo. glisere. Boje malo i patit vrućinu nego radit. Ali k a d u d r u vrućine. ti jemaš erkondišn. j e m a d u stilske mobije. ali uvest erkondišn . cilu noć n i s u mo­ gli oko stisnut. p u c a d u jin templa. judi. držidu pineze na b a n k u . zaludu dokažijen. Koliko zapada fićo oli brodić moš cili s t a n deset godin ladit i usrid lita guštat boga svoga.pet-šest godin n i s a m ćutija vrućinu. sve j e m a d u . o d m a r a n sest za stol i radit. Kad je zimi u kući ladno. sve jin triba. j e m a d u vikendice. J e m a n ga. Interesantan je ovi n a š svit. To van je. ladili se i pušili. najrentabilnija investicija na svitu. kupujedu motorine. Ovako j e m a š priliku. I ja se m o r a n s tin sviton kontreštavat i karat. Ko će ga razumit? Kupujedu tonobile od desetak miljuni. I to je sasvim normalno. da mogu ujutro naspavan. I ne samo da ćete guštat nego ćete i boje radit. A jok! Neće! J e m a bit da svi umiru o straja da jin se radni u č i n a k ne bi poveća. I kako ćeš ti ujutro neispavan. ka trećina. da se ne budin svaki čas u vodi. gradidu vile i vikendice. Zaludu se ja s mojin sviton kontreštajen. Uvest u kuću erkondišn to je za n a š a svaćanja superkomfor-superluš. cilu noć stali su na ponistru. iscrpjen poć na posal? J e m a d u tonobile. više proizvodit i tu investiciju brzo nadoknadit. Ne moš ni disat a kamoli radit na ovu pasju sparinu! . pa ča je? Stavija s a n ga da mogu mirno spavat. a meni zavididu kad dojdu i govoridu: blago tebi. kad pritisnu sparine. o n d a in nije normalno s o b u oladit. ka četvrtina najcinijega auta.to jin nikad ne p a d a na pamet. Najžešće lito nije mi doma zasmetalo. A to je investicija.

govoridu mi: kako ti znaš ko je na vrata? Ma ča mi treba znat? Glavno je da su mi m u d a n t e čiste. I kad san se bija dotle uzdiga nikako s a n sumnja. Otvorija bi . U mene doma i u krugovima di s a n se ja kreća uvik se mislilo da čovik sve jema.k a d bi bila ovakva vrućina . njanci u s n u nada. judi.Ne mogu se ni ja baš potužit da me ubija veliki posal. obuklo usrid lita u k u ć n u j a k e t u i ne mogu bez erkondišna. deformira. i prikosutra. Sad mi ni to više ne dadu. pa s a n i priko mire grabija i priveć jija i p u n o pija i španjulet na španjulet palija. ali je dosta i ovo malo ča činin. evo. da je sve postiga ako j e m a di leć. I o n d a su mi bili došli niki pinezi za j e d a n veći posal koji s a n učinija i nisan ji moga sve pofrajat u jiće i piće. napit pa zapalit. Virujte mi. pit i pušit. da se ni ja sam n i s a n tome nikad. jist. A di je ono lipo vrime kad san ja svakoga ko mi je z a k u c a na vrata u m u d a n t e dočekiva. I znat da te sve to isto čeka i sutra. I nikad nikor nije izaša iz moje kuće uvriđen a ni žedan bogami! Bar to mi nikor ne more prigovorit. A sad me. n i s a n virova da će to potrajat.sve ponistre i vrata da mu čini p r o p u h a ispod svi špini u k u ć u uvik su se ladile botilje. I to u isto vrime najist se. pa da oni prigovaradu: lako li je tebi radit k a d jemaš d o m a erkondišn. ja s a n se lipo komodno po kući u same m u d a n t e vrtija. I ko mi doša da doša. i da s a n montirat erkondišn i n a š a s a n onda k u ć n u pomoćnicu. I nikako ne razumin: zašto triba posebno k u ć n a jaketa kad san moga po kući nosit i koju staru. I tako s a n se vas iskvarija. finu j e d n u gospoju koja .

v a n k a sve gori. žestoko s a n falija.je radila po otelima. A više od tega m e n i ne triba. bogami. ja n i š t a ne ćutin. Nisu kod kuće ni za redakciju ni za općinu ni za komitet. I o n a bi mi rekla kako su mene tražili neki prostaci. n i s a n se ono lipo ražeja i s gušton u tiru natega cilu kriglu ladnega biloga. Gospodin n i s u kod kuće. Falija san. judi. Lito je. I kad je ona jopet isto slakojusno odgovorila s druge strane čule su se beštimje. gori nebo i zemja a ja nisan još čuja cvrčka. Bilo me žaj ča s a n je mora otpustit jer je milostivome pinez nestalo. I kad bi tija izać. I dok san nju drža. More bit najžešća vrućina. Za nikoga. A da ga nim a n . Ali erkondišn je. I kad bi mene moji drugovi na telefon zvali. Sve drugo ča činin s a m o je teatar! . A ja san g u š t a slušat te telefonske razgovore i vaja s a n se o smija. za dišpet ne­ će. mislili su da su falili broj telefona. Nisan se upotija. I više liti ne patin. I s a m o čekan kad će se ti prokleti erkondišn pokvarit. Kad se prvi p u t ta fina gospoja odazvala. sad bi ja dimija po otocima. I raja mi je p u n a pipa. gušta boga svoga. Skupo s a n je plaća. ali neće. osta. Kako ću ga č u t kad s a n zatvoren u sobu. gušta. gospodin su izišli na p r o m e n a d u i oni čedu doći tek u tri četvrt na dva. lovija bi ribu. I bez njega bi j e m a i jist i pit i pušit. činilo mi se da n i s a n doma nego u teatar. pa su jopet zvali. žena mi govori: di ćeš vanka k a d te doma ka u raj? Nego ja m o r a n bit niki proklet čovik! Štufajica velika! Meni sve dodija. Pošapjat ću van u velikome povjerenju. k u p a bi se. ali san. o n a bi odgovarala: gospodin n i s u kod kuće. godinan već radi ka švicarski leroj.

To kako se Helmut spasija. ako živ dočekan podne. trajekt.TOČNO U PODNE S a m s a n na jednoj biloj užarenoj ploči n a s r i d mora. Jo da mi je s a m o malo lada i botilja friške. Prokleto more! Pari ka da je krepano. evo veliki motorin 'Dalmacijaturista'. šest s a n tunj u more bacija i njanci j e d n a se nije makla. a mirno je. to ću van posli pričat. Ništa se u njemu ne miče. Uvik je plaka za Spliton i moren. hidrogliser. Ako se izvučen. Tamo daleko svaki čas projde koji brod. P u n san s u n c a i vina i vas gorin. U zoru su me na ovu ploču iskrcali. Bogami. "Jo da mi se sad . ladne vode! Naša san između dva bovana j e d n u b u ž u i p o k u š a v a n u n u t r a utirat glavu. on je nikid a n opalija roketu i spasija se. Kad sunce ovako žeže. ni zmije jutice iz buži ne izlazidu. j a h t a . Mavat ću jin košujon da me doj­ du spasit. Sitija s a n se pokojnoga barba Umberta k a d ga je o m a r posli r a t a tokalo niko vrime živit u Zagreb. ka prvu stvar kupit ću o n u pištolu s roketan. ali straj me da je neću moć iz­ vadit. Asti gospu. Ajme ludoga svita! Ja jin mašen. bi­ stro da moš novinu na deset metri dubine čitat. Tek je deset uri a reka s a n jin da me dojdu di­ g n u t u podne. a oni mislidu da ja pozdravjan i m a š e d u meni. kakvu s a n vidija u onega Njemca Helmuta. Ka da s a m bacija u kajin.

ako ćemo micat leroj." Bar da j e m a n kale! Ali ča ću činit kad ji n i m a n ? Ni kale ni lamicu. Grijota bi bilo sad partit jer me za obid čeka jastog na brujet. Boli me malo trbuj.n a ć na more. m e k a zelena lažina i gladi ti prste. kupit rebatinke. n a š spliski konzul reka: "Kad promislin da ću umrit. ali bi se za to i p u n o dobilo. dakle tek u deset se smrači i moš poć večerat." . o m a r bi se ubija. a i srce ćutin. ka u Italiju. . Zapravo. judi! U devet uri navečer još se vidi. "pa lipo skinit postole i močit noge. po­ m a k n e leroj u r u naprid i uvede tako litnje vrime? Ne vridi to. od dišperacjuna počimjen pisat ovo pismo. potrošila bi se koja miljarda kilovati letrike više. I o n d a lipo lamicom o brijanja kidaš kale. Nije mi dobro. i čin san prova prvi par." Di se sve i ja. I tot na ploči od muke. Ko zna oću li ga svršit. ali već u jedanajst zatvaradu se lokali. I kad te u jedanajst počmu tirat iz lokali. Išli smo malo švercat. jer bi cili radni narod moga svaku noć u r u vrimena više dimit. a nisu mi išle.govorija je b a r b a Umberto. svuka gaće. i to najlipju u r u u danu. omar s a n se štufa. judi. Pridložija je da po Trstu od butige do butige gremo u same m u d a n t e s postolima u ruke. o n d a bi bilo najboje pomaknit vrime ne u r u naprid nego u r u nazad. skitan? Nikidan s a n bija s Borison Dvornikom u Trst. Ono me nikidan u oštariju u Trst dotur Žagar. K vragu i gaće! A nije boje misto butigi obilazit lokande? Ko ono predlaže da se i u n a s . onda vidiš da si izgubija p u n u u r u . s v u k a postole. Volija bi bit i u Zagreb nego ovod di san. A lažina se u more malo njiše. Istina.

do njanci jednoga. a ja se nervožasto pakujen i bižin. omar mi se smrklo. i dica. I ne samo to. Blišći mi isprid očiju. nego čedu i pomoć i vižitat će brode izvučene na žalo. kompletni mali porat. deboto ji i ne čuješ. svi veliki. a oni za sto m a r a k vazmedu sve sobe. debeli. Došli su. Svi. Ali tamo više ne mogu. Tek je jedanajst uri. Došli su u tri crna mercedesa i čin s a n ji ugleda. dvanajsta godina da dolazidu uvik u isti dan. u istu u r u . Nikako mi ne gre u glavu da ja tamo m o r a n plaćat otelsku sobu sto m a r a k na noć. masni. oni su dobar svit. ne smin za dva miseca. l a d n u konobu u malome portu. I svi su došli. Ovo je pari mi se. Kako dojdu. krupni. I u dvanajst godin naučili su s a m o j e d n u n a š u besidu. eto ja isto bižin. ali ništa ne pomaže.Ne z n a n više ča da pišen. dat će ti za motor nove svićice. okupirali mali porat. sve će učinit. A šta ću ja opalit? . I to "Šivili"! Kucnedu se žmulima. Jo da mi se sad n a ć u m r a š n u . J e m a si ča gledat k a d su počeli iz tonobili izlazit. Svaki čas skačen u more. zdravi. jer svi u cili d a n ne progovoridu desetak besid. miran. Stina gori. i muški. izgovoridu "Šivili" i o n d a se smijedu. jaki. on bi se davno spasija. i ženski. omar počnu n a p u m p a v a t brode od gume. užgala se. stavjat motore. Evo da je Helmut ovod na moje misto. a mene potiralo. I gre mi malo na živce ča oni j e m a d u za svaku priliku sve ča jin more tribat. prominit će i ruzinave vide. On bi opalija roketu iz pištola. Ostaju cili misec a o n d a dojdu drugi isti ka i oni. pomoć će i obrat višnje i a u t o n ćedu te pribacit ako di triba. ali. dimi mi glava. Sve više postajen antituristički raspoložen. Niman ja ništa kontra nji. bili. na ovu u ž a r e n u ploču.

Spasija san se. Izlazidu još dva bro­ da i od porta s m o r a dopire karanje. ne bi se sad štrapacira po ovima u ž a r e n i m sikan. Priveže on i gliser i motorin. t u r a d u se. I on izvadi pištolu i opali roketu. Evo ji dolazidu. Čujen motor. opet tučedu i nikome je i prst smečilo. Ča je s a d ? Sta je motor i drugome motorinu i sad b u r a nosi i gliser i motorin. Gre drugi brod škapulavat. ali mali tomos n i m a force i sad ji sva tri b u r a nosi. nego bi lipo u l e d n u ko­ n o b u sidija i vino čiča. I one plaču da in se muži topidu. J e d n u je bidnu i afanalo. Vezani brodi tuču j e d a n u drugi. koji ji je svi skupija i u dugome konvoju doveja u porat. I ča ćeš ti sad vidit? Gre mu pomoć prvi motorin i k a d ga je veza. Žene se skupile pod zvonikom. Nisi ga moga vidit da ma­ še niti od b u r e čut kako zove. largajedu.Ti prvi d a n k a d su došli u mali porat. beštimje. pa je vodon polijedu i razabiru. judi više za štrapace. I ko zna k a k o bi se sve svršilo i koliko bi bilo žrtav da nije trevija tot stari k o m a d a n t e Pere. Brzo će podne. . Nisan. Od d a n a s pa do kraja života neću se više odaličit daje o mista s kojega mogu vidit otel i zazvat konobara. Da nisu došla ta tri c r n a mercedesa. kri­ ka. Već su četiristo metri od muleta. ne bi se ja skita i šverca po Trstu. Opet p u c a roketa. opet Helmut p u c a ro­ ketu. njemu je sta gliser j e d n u dvista metri od muleta. J u š t o se smračilo i počela je bura.

Ali o n a ni čut. n a p i s a više libar nego ji n a š prosječni čovik u životu pročita. za­ pravo ribarski magazin bez letrike i tekuće vode. najlonske škartuce. I p a m e t a n je. sve je zatvoreno. prav. od svita. Gre na otok i litovat će u jednu p u s t u uvalu di je p r o n a š a i afita j e d n u malu ribarsku kućicu. di će sad n a ć ti prokleti hanzaplast. lipo će­ te u m i r u moć mislit. stvarat. Ne sve nego s a m o nike jer on je. ali kako ćeš bez osnovnog komfora. "A što ako se dica porižu u m o r u ? " Pomoga san mu da najde d e ž u r n u apoteku i ta­ ko smo se upoznali." . a žena mu se uvatila za glavu i vrisnula: "Ajme. učen. filozof. bez letrike. dica su oko njega vukla i pripomišćala puste fago­ te. kufere. lipo će ti biti j e d a n d a n . bez vode.NEŠ TI TAKVE FILOZOFIJE?! Sidija je na š e n t a d u škican u p o t a n . nisi dite vengo čovik već u godine. pari mi se. More se litovat i bez h a n z a p l a s t a . I p u n o mi je bilo drago da s a n ga u p o z n a jer s a n čita nike njegove libre. To mislin a govorin m u : "Jemate. n a s t r a d a si. šjor. Mislin za se: k u m e . bit će van ka u raju. zaboravili smo h a n zaplast!" Duboko on u z d a h n e i objašnjava ženi da je d a n a s nedija. bez t u š a ? A nisi skaut. Salamun. nervožast. pisat. daleko od gužve.

fakinavat i dok se on znojija i puva pod vrićon b r a š n a ." Pomoga s a n mu da svoje fagote p u n e konžervi pribaci na trajekt. vadit maće i pinez bi bilo ka blata. I govori mi: "Pa da li vam ja izgledam t a k o glup? Litova bi ja. Uvik ja govorin da je opasno. Gosti su doputovali iz cile zemje. Ja san nosija manje š k a r t u c e a on je na kosti natovarija vriću b r a š n a . čoviče. Ali kako šoldi n i m a n ni za 'D' kategoriju. i to zdravoga momka. u otelu i to najluksuznijem. J e m a bit da me n a š filozof pročita. u a p a r t m a n u s erkondišnom. televizorom i frižiderom p u n i m pića. Avionon je doletila specijalna mužika. Njega ću čitat? A š t a od njega mogu naučit? Nosit vriće b r a š n a do trajekta? Istu tu večer iša s a n večerat u n a š najboji otel "Marjan" i g u š t a san gledat pir koji je sinu učinija jedan n a š vajali obrtnik. Prid otelon je bija salon automobila. toliko se zamislija da se vas pretvorija u misal i srce mu je fermalo radit. Našli su ga mrtva posli dva dana. Sumnjivo me pogleda. s kojin gubavcen m o r a upoznat? Trka san d o m a i iz moje male bibjioteke izvadija s a n dva njegova libra i bacija ji u škovace. A jesi li moga kupit b o k u n makinje i činit b o t u n e ? Miljune bi zaradija! J e s i li moga otvorit čistionicu. koji toliko meditira. Neš ti te p u s t e pameti a famiju ne more deset d a n u otel odvest? I sa kojon s a n se ja mižerijon. . Ništa mi nije drago nosit. da je štetno puno i duboko mislit. to te bilo filozofirat i knjižurine pisat.Prostrili mi kroz možjane asocijacija na onega indijskoga jogika. Bilo je dvista uzvanika.n e k a te. silom se m o r a n pritvorit u eremitu. sadistički s a n g u š t a .

d a n a s i mala dica od šest-sedan godin z n a d u naručit tost sa kavijaron. u najboji. a u otelu. nikidan da jon je kupija nože. di s a n mu reka da će me nać. I da ne dužin. Više se to ne more dogodit. Nikidan je tako u n a s bija priređen prijem za najboje učenike osnovne škole. da odgajamo otelske goste od mali nog. Ne zna di je bar a di je aperitiv bar.to je da stvaramo. Naš svit vata mot amerikanski miljarderi. Već se bija lipo u p u tija pisat. ne zna jist. zbunjenoga. pijate i sad mu je stara sritna i mene sad mo­ re odvest doma da me upozna sa staron. čaše. Dakako. Svaki mi se čas gu­ bi. Divota je vidit dicu u tome ambi­ jentu.U n a s je sad u veliku modu da se za pirove zakupidu oteli oli baremko veći restorani. najskupji n a š otel. a k a d ga odveden na večeru. p e r u n e . slabo se snalazija. ne more pronać restoran. koliko je to dražesno kad mali učenik sede pa ne more dobavit čašu sa stola. i o turizmu je pisa. Priznat ćete da je to p u n o boje od onoga ča se meni dogodilo kad s a n se pri desetak godin n a š a sa jednin svojin mladin kolegon. u Opatiji. ne z n a naručit. momče. . ne zna ulist u lift. I kad sidi noge mu ne tiču tle nego visu u arju. Gledan ga ciloga smantanoga. oli te šta boli?" Govori mi pokunjeno: "Priznat ću van: d a n a s san prvi p u t u životu u otelu!" I počeja pričat o svojoj starici na selo kojoj šaje svako šoldo. zamalo me rasplaka. "Šta ti je. I šta je meni posebno drago . a promislite koliko je to smišno.

Svi naši stari revolucionari učili su marksizam po prežunima. Da n i m a oteli. D a n a s . život bi sta jer ne bi bilo seminari. sve se čvršće veže i lipi uz najboje otele. Virovali vi meni. O n d a prežuni. Da­ kako. eto.Svašta ja po n a š i n otelima vidin i n a š bujni ži­ vot. poslovni s a s t a n a k i ban­ keti. ne od noći nego po d a n u kad u b a r u n i m a striptiza. ali se tako i j e d a n ma­ rksistički seminar održava u otelskome baru. oli u baru. straže. žandarske bajunete. oli ne. učimo i po barovima. policjotski pendreci. d a n a s kamarjeri u smokinzima! Dakako da je razlika velika jer p u n o je lako uočit di je ko p o s t a marksist: je li u p r e ž u n u . I neka mi ko dojde reć da to nije interesantno. simpozijumi. studijski vijađi. .

m a k a r ti mi­ sal i dek. A da po tleju vidin ijadu dolori. J i s t ne moš. zabeštimat. O spliskoj i dalmatinskoj fjaki pismice pivadu. Spavalo mi se. pivat. eto. a kad si prisiljen mislit. najidit. a pisat me toka. O njoj n i m a i ne more bit pismic. oko tebe m o r e d u se najlipje cure vrtit. pari ti se da te mlatima po možjanima t u č u . more se i uzbudit. "Amo se kupat! Kad ćeš više to svršit?" "Ma ča svršit. bezvojniji nego noćas. jist. jer je j u s t i m a teško mlit. opremjena za banj. Sinoć s a n fjakasto seja isprid Belvija i polako fjaka je resla i počela me pritiskat njifa i sidija s a n do tri b o t a ujutro. Ali malo ko z n a ča je to njifa. ali n i s a n j e m a snage dignit se. J e d v a jedvice s a n se u zoru do posteje dovuka. jubav vo­ dit. još more i činit nike stvari.FJAKA. umorniji. ne bi se moga pri­ gnut. Sidin za makinjeton već dvi ure i svaki desetak minuti kljucnen koje slovo. a sad s a n još tromiji. ako ga zasrbi njanci se ne more počešat. More. more i šetat. o n d a je svaki pokret bolan. ma ča dek. Ali k a d čovika njifa pritisne. kad n i s a n ni počeja!" . glava me klocala. a žena mi svaki čas. glavu ne moš okrenit. NJIFA I PROFUMI Svak z n a ča je to fjaka. Ne moš ni mislit jer te i od najtanje misli ćupica zaboli. n e k a si gladan. Čovik kad ga uvati fjaka. u p a d a u sobu. m a k a r ti gram pizala.

od najstarijega do diteta. vukli su sobon puste fagote. . nego san j e m a ča i vidit. na noge i k a d bi krenila famija. naglo smo se razvili u banjavanju. ćerce?" A d a n a s se k u p a d u i starice koje se jedva miču i to u kostimu u dva dila. Koliko smo.ko je n a š . pinjate i one velike somborske dinje od kojih bi ti r u k a zatrnila. špaliri tonobili. Više ji je nego stabal. ne za vino nego ni za papar ne bi uvatija. bidni. ostavi!" Kad bi ja p i s a samo kad mi gre. Ne s a m o da s a n se tamo na podan Marjana u moru rasfriška. napridovali u odnosu na more i banje? Ako zaostajemo u pomorstvu i ribarstvu. odgovorila je: "A za koga. Čuli ste sigurno za oni vic. Gren se kupat. Pogodija san. Išli bi. vuka. Pari ka da je uz cilu marjansku š u m u postavljena j e d n a duga k a d e n a od raznobojne late. teče. A svaki centimetar uz more pokriven je kupa­ čima. Kad su staru Splićanku pitali da li se kupala. Lako li me nagovorit da prikinen radit. Ko se to pri r a t a u Split k u p a ? Samo Česi i dikoji študent. Pri ćeš to pogodit po faci nego po opremljenosti na­ ši kupači. A samo u ovo nikoliko zanji godin koliko se izminija stil naši litnji pikniki! J o š pri p a r godin kad bi se Splićani uputili na more. na piknik. svaki njezin član je ništo potiza. I više ti na banj ne znaš ko je furešt . Spominjen se pri rata. s obje strane ceste."Kad ti ne gre. Dobro s a n učinija. judi. Okolo cilega Marjana. demejane. more bit da me more malo sprene.

Nike male sendviče ka nokat. ni brujeta. a nima galame. Je li moguće da smo se onako prominili. karanja. ni briškule.reka bi da su to. vike.A malo pri gledan Splićane na banju i pitan se je li ova moguće? Je li moguće da je to n a š svit? Misto spize vučedu sobon nike šezlonge. Šest ijad tako sendviči moš u pet minuti progucat. j e m a vonji. I k a d ji vidiš kako su za banj mehanizirani. A za u trbuj malo i ništa. Pa koju spizu? Za krepat od smija. kako pijedu i jidu . Ijade i ijade kupači. izmetin na badile. samo vitamini. stavili u šest? Na splitske banje n i m a više autentičnog štimunga i kolorita. plača. I ne igra se na ploke ni na balun. Pa koji vonji! Profumi! Po ciloj šumi. J o š pri par godina o straja nisi smija u a u t o b u s koji vodi na banj jer bi te uvik ko teplon spizon iz gamele oparija. Ali ako tega nima. k u k u m a r i i paprik. ni pisme. beštimiji. katrižice. štramace za napuvat. ni m a c za razbivat stine i vadit prstace. š u g a m a n i oko vrata. Muž i žena sididu u š u m u za stolićen na platnene katrižice. prosti bože. tamo niki Njemci a ne n a š svit. svira jin tranzistor. stoliće. disci­ plinirali. I nima više ni mlati. ni makaruni. Ali je zato prid njima aluminijska škatula p u n a iskrižani pomi. . nima bržoli. Nima ni kitari. Nima indoranoga. J e m a d u i šest od furešti. kako sididu. Stari osušeni i friški sad proizvedeni koje još dimidu. pi­ jedu iz termosice a spizu ne vadu iz gameli nego iz maloga frižidera. noga priko noge. koji metar od kupača.

I ti ritki zahodi j e m a d u r a d n o vrime. profumajemo. a niti jedan novi javni zahod nije sagrađen. Ali smo zato nazadovali u kolektivnoj higijeni. Grad je antizahodski raspoložen. drugi u trotoare. Otvoreni su osam uri na d a n i onda se zatvaradu ka bankovni trezori. a bilo bi vrime da se nađe koji će infišat u zahode. vazimjemo niveu i sprej. drugi u čeličanu. Puno smo napridovali u ličnoj opremi za banj i u ličnoj higijeni i mažemo se. J e d a n u parkove.Strašno me to impresioniralo. A niki stari su srušeni. Da sam n a š a ijadu dolori na tleju. oli palme. J e d a n u aerodrom. Prošla me njifa. J e r grad je počeja vonjat izdaleka. Split d a n a s j e m a pet puti više svita nego pri rata. Gadi mu se vidit zahod. more ga se po vonjima pronać. svaki n a š gra­ dski načelnik odnosno Prešidente općine bija je u ništo infišan. ne bi se moga prignit. J e m a m o više kampaneli nego zahodi u gradu. I p o n a š a se ka da više gušta u friškome s m r a d u nego u friškome zraku. Ne gre mi u glavu da je n a š svit t a k o otporan. Ako ga pritisne magla. . izdržljiv. Po staroj splitskoj tradiciji. A iz banje s a n trka. Doša s a n na banj p u n njife.

s a m sa svojima mislin i pri tome ne mislit ništa. zapalin španjulet okrenut in leđima. Mirno činin svoj posal.JESAN LI ČOVIK OLI STRIPTIZETA? J e m a n j e d n u p o š t u koja me u ovo doba godine nikad nije tradila. Njega priskačen. veliki kolurani lumbrelin zaboden nasrid žala. Bogati. Bacin i drugu i seden na žalo. Razvija san na žalo tunje. Ali ne rastužin se ako i ne ulovin. Tot s a n uvik na udicu uvatija bar koji kil ribe. ništa jon ne fali. A prostrilija s a n je u s e k u n d u . na glavi strijač da me od s u n c a zaštiti i na r a m e n u torba s tunjan. i dosad su me na njemu samo j a t a galebi dočekivala. pri bi se moglo reć da jon pritiče. omar zavrtin prvu tunju i bacin je daleko. bilo žalo. Bit čedu mu ono žena i ćer. Omar se pokrije ispod trbuja. Čovik i dvi ženske. Galebi nije bilo. Iz ribarskog broda skočija san s a m o u m u d a n t i n e . Lipo je bit u samoći. ali oko mi je isto pob i g o šoto lumbrelina. dobra je i stara koke. jer to je jedno fino. isto kao da ji . ujopće ne okrićen glavu. fregulon sira i botiljon vina. Mala je ka salivena. Ribari se me izbacili na žalo oko osan uri i rekli su doć oko bota. Prokleto žensko. Da vidu zašto s a n doša. kako je samo ćutila moj pogled. A šoto lumbrelina tri gola tila. I na žalo izvučen gumeni gliser. Dočeka me lumbrelin. malo podaje od misti i oteli.

ne mogu se ja nikako izgubit. da se ne vidi kako s a n n e s t a š a n . k u m e . Sa dva pokreta potegnen m u d a n t i n e i gol se isprsin i namistin da me njegove dame ošacuju. Čujen njemačke beside. bilo kad s a n ja bija te sriće da s a n se m e đ u golon ženskon fureštarijom zbunjiva. Vidiš. a ča si tija mene potirat? Naša si crikvu di ćeš boga molit! Davno je to. Evo ga! Ustoboči se onako gol isprid mene. jesi li to tija? Je li sad sve u re­ du?" Reka je samo 'gut' i vratija se šoto lumbrelinajidniji nego je doša. da ne vodidu o meni računa. Ko zna. s m a n t a ni pocrvenija nego bi oko tvoga lumbrelina zaigra indijansko kolo.nima. s menom nećeš u skandal. On govori glasnije. I lega bi onda na trbuj da se smirin. crvenija i sramija. Ne znan ča bi sve prigorija da mi se to i s a d do­ godi? Ne bi se. Ne znan njemački. Ne boj se. isto ka da san š k r a p a oli k u s drva. jer oću in dat na znanje da se komodadu. Ali čujen da se iza mene ništo događa.nego b a š : činit golu! . fin san. Ko ti je kriv da s a n interesantniji od tebe? I n a m i š ć e n se ka isprid fotografa u najizraziti]oj pozi. isto me tvoje dame ispod oka ćiridu. k u m e . J e d v a razumim svaku desetu besidu ali z n a n ča oče. more bit da jin b a r malo učinin golu. nije to ni užgat ni narajcat . Koji fini. Bogati. I ospe paljbu. Skupin sve svoje znanje njemačkoga i u smiju rečen: "Čoviče dragi. Čekan ga. one dvi tiše. j e m a n ja kućnoga odgoja i kulturan s a n . ne boj se. ali sve mi je jasno. dra­ žesni termin: činit golu? Ne z n a n to prevest. i ča mi je činit.

cidi jon polako između prstiju. Izvadin botilju. Kako vuče. Njemice skoču i trču k meni. J i d n o jitan botilju u more. Dajen kontru. Meka jon je koža i miriše od pizbuina. Ako niste nikad komarču vukli. Nudin jin španjulete. ali čin je t a k n u . Vatan komarču za branče. Srce mi se uzlepaćalo. Najpri g u c n e stara koke. nije ni ćutila da san je taka. zove ji i pali. Da mi ruke nisu od friškine. Sad igran p a r t u velikoga ribara.Poleti mi tunja. Oči su jon ka u maške. o n d a ne znate koji je najlipji gušt na svitu. Vazmu. isto bi ja srknija koju kapju. Maloj se crno vino razlije niz b r a d u . Zaokupjen san lovon i njanci ne obadajen da do­ lazidu ravno na žalo dva glisera. Da jon nije tot pape. znan da je komarča. Tunja se smiri. boje ti je uteć dok je na vrime! Ćutiš ti u kosti kako bi ovo moglo svršit. I srića me prati. trču komarči! Ča je ovo na svit došlo? Da je ženskoj intere­ santnija riba od čovika? I to gologa? I to još od me­ ne? Dame bi tile taknit ribu. Lipo polako vučen i tek kad se na žalo počela koprcat i t u ć repon. na udicu je. nosi mi tunju iz ruk. Lako bismo za m a m u . J e m a ji ništo p u n o . Iznenadit će se ribari kad dojdu po me. Dobro je potegla. i požicjune i Njemice. An tot smo mišu. Nije se naježurila. Pojdu. Gotova je. bili. Evo je jopet. Rukon polako tare vino. moga bi je ja otrat. Na žalo je već mali zubatac i još četiri fratra. vrisnu jer o n a zamlati repon. Sve s a n zaboravija. Gliser leti. Oče li mi bar zamavat? Ništa! Niti se nije okrenila. Lovin mirno još po u r e . u s p u t t a k n e n malu po koži da se naježuri. Vraga k meni. a zubi veliki. J e s a m li reka da me ovi pošt nikad nije izda. Čovik je već turnija gliser u more.

Reka san: Das ist majn Leben! Sve je bilo za­ ludu. Ali ja više n i s a m j e m a mira. Sad lovin. More je benzinon zasmrdilo. "Obučite se!" Okrenen se a vidin: cila njegova ženska pratnja stoji uz glisere i gleda me ka vraga. Ne slušan ja ni naše k o m a n d e pa neću pogotovo ni tuje! . Smirili su se k a d san se obuka. Nisan van ja striptizeta nego čovik. Opet niki debeli Njemac iza mene. judi. došlo? Malo pri me Njemac svuka. Skijali su uz žalo.j u d i žene. Ona to radi za pineze. Debeli još viče vas je crven i čini mi mote da stavin gaćice. boga ćaćina i materina. Sad me Njemac čini da se obučen. da s a n n u ­ dista?" "Sramota!" viče debeli. oli čovik? Moran se na njemačku koma­ n d u svućivat i obućivat. Kaživa sa njin ribu vika da s a n profesionalni ri­ bar. Nikor me više ne interesira. a ja moran mukte. obuć' ću se! I što je ovo. A meni je škopjalo. Triba iskoristit ovi ritki ludi t r e n u t a k k a d se riba pomami i grize. Ajde. Tunje su mi jelicon prisikli. "Ča je sad? Oli ne vidiš da s a n gol. dica. Svuka s a n se jopet gol i počeja san trkat i u r l a t po žalu. J e s a n li ja striptizeta. Nešto viče dere se. ne deri se. Prdili su cilo vrime s gliserima.

naglo je zaladilo. kuvanoga bacidu u l a d n u jaceru da se smrzneš ka j a p a n s k i zubatac i misec dan se mučiš. Ovo je. Petnajst d a n te stavidu kuvat u vrili kotal i onda te tako lešanoga. sve . ča oće reć statistika i koliko se mo­ re virovat u teoriju prosjeka. A o n d a su udrile kiše. i p u n o se svita tužilo kako ji boli glava. bija najtepliji srpanj u zanju dvajstipet godin. Eto. Nikor mi ne more platit koliko s a n se ja liti po n a š i m a otelima ispatija. krepaješ. bilo je vruće ka u p a k l u i to je. j e m a m ja dragocjena iskustva.OPARENI TURISTA Ovi srpanj misec bijaje u meteorološkome smislu jedan p u n o smišni i neobični srpanj. dakle. judi. kolpi. i d o s t a nji je i partilo. kapji. i naj­ topliji i najladniji srpanj u zanju kvarat vika. Gori misec ne more se zamislit. a bilo je i in­ farkti. Ta magla i velika promina t e m p e r a t u r e i pritiska morala je učinit škerac na organizam. Uvik je liti sve puno. tribalo je obuć j a k e t u i od noći se pokrivat. po meteorolozima. Kroz ova dva litnja miseca ne volin se micat nidir! Oparilo je mene. Prvi petnajst d a n sve je gorilo. pa bure. Ali kad se zbroji jedno i drugo. bija j e d a n skroz ludi misec. idealan misec kakvi se samo mo­ re poželit. o n d a dobijemo prosjek i i s p a d a da je ovo bija j e d a n divan. doznaš da si misec d a n proživija u idealnim uvjetima. i ako se izvučeš.

pritvara se u mučilište. na drugi mi p a d e . Čeka me u otelu kaldaja od restorana i jedno misto za tisnim stolon pokrivenin šporkom bilon tavajon. Pa koju sobu? Lipu.rezervirano. u r u i po. Dok č e k a n konobara. ti raj na zemlji. jist ne mogu. Sobarica ispred tebe otvara vrata. Na j e d a n kraj namistin. znoj se s nji cidi. raj na zemji. Bot je. oli su škure nabrekle.. bičve. slomijedu se bidni. j e d n u sobu. pa se penjem po stolu i priko ponistre n a m i š ć a n deku. I ja ga slušan. ali nikako se uvik snajdu i stvoridu. konobari je malo. "Ovo van je. ovo su jemali kremu. s višton na more. Ovo su sinoć jemali gulaš sa špagetima. Konobara ću čekat jednu u r u . postole. svitlu s u n č a n u . popijen s a m o prst vina i gren malo prileć. sve mu izgrize i meju prstima rane mu se otvorile. I k o n o b a r će mi se prijatejski tužit kako mu je teško. Restoran je velik.. a ta moja soba. B o k u n manistre u šugu zalipjen je za tavaju. r a s t v a r a ponistru. Ništa ne mogu jist. košuje su jin mokre i jakete ispod p a z u h a potranpanjale. koliko ki­ lometri triba da učini priko sale i tužit će se da je­ ma platfus i da mu se noge s t r a š n o potidu. koliko posla na d a n izbaci. Ne mogu nikako zatvorit ponistru: oli su rolete po­ kvarene. pa se rastrčedu. zabavjan se čitajuć tragove spize koja je prolazila priko ovega stola. Liti u n a š e otele najladnije je piće juva. a ova d r u g a ž u t a m a ć a je od slakoga. nožen strguc a n špagete zalipjene za tavaju." A ja već z n a n ča me sve čeka. cvrčci žvižđu. šjor. ka za te. . i sve ča će mi donit na stol sve će bit ladno osin vode. požutile. nebo gori.

ispa­ du iz ferati i autobusi. da greš leć. ako vaja. Čekaš ponoća da svrši. jeste li judi. s k a k a t po njoj. t u t a forca. ne mož više zaspat. a u s u s i d n u sobu pustili vodu u zahod. Uvečer još gore. oli. Je­ dino se prošetan do ferate i mula da vidin litnje pu­ tnike i sasvin ubijen voju za vijađima.gotovo je. svira. z a s p a si jušto pet minuti i skačeš iz posteje. Oli ferata zakasni pa vapor uteče. a glava te boli . ali čekadu i susidi. Bogami. p u š u . Koji š u š u r . potiho. Tučeš šakon o zid: d o s t a više. p u š t a š vodu u zahod i u banj. da goriš. Znan ja moj svit i zato se liti nidir ne mičen. Škripiju posteje. oli vapori i trajekti i po tri-četiri u r e kasnidu. nećete! I onda se ti počmeš privrćat po posteji. Čitan da se u s p a v a n i jušto da ću sklopit oči. Potižeš katrige. Užas! Sniva si da je cila soba u plamenu. oli zviri? Smiridu se koji minut pa se gredu tuširat pa udri jopet. A to je sunce prodrlo kroz ponistru i kroz t a n k u crvenu koltrinu udrilo u oči. I kad je. k a d se sve smiri lo. I onda se najidiš. p u n i bagaji. napokon. piješ kafu. uvati te nervožitad. I u četiri b o t a ujutro već si s kuferon na rivu. otvaraš sve špine. J o š i mu­ zika. posteju dok susidi ne s t a n u b u b a t tebi š a k a n o zid. šetaš i čekaš vapor koji će te odvest doma. I u tri bota već si v a n k a na teracu. plaču. Kako jin se da sad putovat? Umorni. stenju. škicani. koji vodopadi? Čekan da se smiri i misliš .Na š p i n u ne vaja mi rubinet. a tanki zidi. Večera slabija od obida. i čuješ sve ča se u susidstvu događa. Sad bidu oni smireni tili spavat. . a priko hodnika počmu dica t r k a t i igrat se na vatalo. špina šumi ka da je u n u t r a motor.puknit će. I jušto da ćeš zaspat. stole. sve zamuklo.

k a d dojdu doma. trču. Soba s banjon. trče na svaki vapor. izgoridu ti l a n c u n e . Osoblje između sebe ku­ pi da namiri njijovu šćetu. razbijedu lustere i nikor šoldu neće da plati. A još pri nekoliko godin ritko je koji dava čuvat svotu ispod petsto-šesto m a r a k . Vanpansionska potrošnja p a l a je na ništa. . t u č e d u se šoferi. Trevija s a n tot nikidan jednoga našega diretura s otoka koji mi plače da u svoje otele nikad ni j e m a gore goste. Ritko koji projde sto. Kupujedu vino čak i po k o n o b a n i onda tražidu da jin ga u otel razladiš. "jema ji koji dajedu u po­ h r a n u četvrdeset-pedeset m a r a k ." govori on.. svi bogaju.sve dvanajst ijad u srcu sezone! I još se b u n i i traži za predjelo pršut! P u š ć a d u po soban vodu. viču. I još se onda. primišćadu se kamioni i mali tonobili. tepla i l a d n a voda. J e m a bit da n a n agencije šajedu samo evropsku lideru.. na svaki trajekt koji se ukaže. Vino i mineralnu vodu kupujedu u butige i nosidu u otel na stol. Koje smo pri fine goste jemali a na što s m o spali? Ča se ovo u svitu dogaja?" I tuži mi se diretur da je štuf svega i da će uteć iz turizma. U novi otel B kategorije plaćadu p a n s i o n dvanajst ijad dinari. tužidu agencijan i tražidu oštetu. tri obroka . I govori: "Sve mi se pari da je većina ovogodišnji furešti prvi p u t u životu ulizla u otel. I falijedu u p a d a d u na krive linije.I pusti svit m u v a se po mulu. Ma di ji samo najdu?" "Zamisli ti.

kako recepioneri osorno odgovaradu. i ubijte nas. s a m o n a s nemojte činit patit. mornari na vaporima i trajektima lini i spremni na svađu. i plaže su zagađene i tržnice su s k u p e i ugostitelji su pjačkaši i nered je na brodima. Talijanac. iz unutrašnjosti. svitlosti koja tuče u oči.preveć! Dosta je više! Svi smo štufi svega. sve je tako i još grublje još od toga. šufitima i konoban. gliseri. DOMA! Ča. Kad ste n a n vi po soban. mi­ rnoga mlakoga mora koje je više bara. Baš ovi zanji d a n češće čitan po novinan kako gosti j e m a d u k r u p n e primjedbe. Mi smo doli već svi postali nervožasti i ne vidimo čas k a d ćete se sa svojima bagajima počet kupit. Ingleži i vas. Svega n a n je dosta! Dosta n a n je ovega nemilosrdnoga paklenskoga sunca. konobari su nejubazni. štufi s m o Njemac. J e . je preveć ..AJTE. grmjavine reonplani. k a d će više doć? Bili smo zabrinuti da van se . vedroga neba. Vi s a m o čujete: "Jo ča n a n je drago ča ste došli! Baš smo govorili: di su. tonobili. bez smješka na u s n a m a . Vi iz unutrašnjosti ne znate ča mi sve govorimo kad n a s vi ne čujete. nego mo­ re. prijatelji i drugovi. JUDI. sve je to istina: i nejubazni smo i nervožasti. jahti. J e .. kori od cat i dinj. dosta je ovi ludi raspivani cvrčak. a mi šapjemo po kužinan. Koliko vas samo u tu vašu u n u t r a š n j o s t j e m a ? Deboto ka Kineži.

Tija bi ja vas. bižingajete po tinelima i škafetinima. trbujon vanka. Da gospodine. Ajte. kad su oni počeli ronjat. di s a n kod iša svud su mi kroz plač šapjali: "Kad će više ova ludnica svršit? Kad će ji vrag d o m a odnit?" Cila n a š a lipa Dalmacija postala je turistička i svi smo ugostiteji. vidit na naše misto. I zamislite: k a d je profesionalce štufalo. Ko zna koliko čedu ostat?" "Koliko moredu proždrit i polokat?" "Di jin samo s t a n e za majku božju?" Ne znate koliko mi guštamo kad n a n se v a š a dica za obidon penju po kolinima. kad na svakoga našega čovika dojdu dva vaša. ča ćemo reć mi. kad n a n bosima nogan grete po palketima. bidni amateri. "Ča će n a n turizam? Ča mi j e m a m o od turizma?" Nestane po butigan kruva. si sinjore. po bikarijan m e s a i svi . k a d n a n u kratke gaće.konobar nikad. kad je cila Dalmacija pritisnuta fureštarijom.nije ča dogodilo. kad je njima svega dosta. kad razbijedu žmule. drugovi i prijatelji iz unutrašnjosti. ako ne profesionalno a ono amaterski. Koje bismo tek mi primjedbe jemali? Ovi d a n kad je turistička gužva dosegla svoj vrj. komodajte se! Oćete li najpri u banj poć se malo rasfriškat? Oćete li rakijicu?" A kad ne čujete: "As ti gospu i ovega kolpa! Donili su više bagaji nego lani. javol Hern. u ove dane. konobari. svoj pincin. Slušan po Splitu svi ronjadu kontra turizma. mora se držat regule: gost uvik jema prav . sad. I ovi profesionalni dil Dalmacije koji žive od tu­ rizma mora sve gucat.

Di će se v a n k a patit po ovome s u n c u . Gre čovik na odmor. bar mu rezerviraj kartu za avion na povratku. intimna. ali smo živili ka judi. sve se prodaje po zlato. konobarska. J e m a m tu veliku sriću da uvik na koga naletin. Kako su ga na otoke opljačkali. . Kako smo mi turistička. a u dva mu gre vapor. ali živimo ka pasi.ronjamo: kako neće nestat. A onda. m o r a š mu i pozajmit koji dinar. k a d jema miljun furešti? Čak i oni koji afitaju sobe ronjaju kontra: "Oli mi afitajemo od morbina. kad je navalila p u s t a fureštarija? Na pazar cine padaju. a sad svaki kamarjer jema vilu ka kalifornijski milijunaš. na otoke. jopet se ronja: "Pri s m o bili sirotinja. dojde u sedam ujutro." Ne zanima mene profesionalna turistička proble­ matika. oli je potrošija više nego je planira. Iskjučija san i telefon da me u n u t r a š n j o s t ne zo­ ve. nego ova moja amaterska. Ako ne ništa drugo. Di neće. Virujte mi da izlazin u straju iz kuće da koga iz unutrašnjosti ne trevin. da gren i ja na godišnji odmor i to sa ženom u Slo­ veniju. Cilo ovo lito nisan pet puti lega u svoju posteju. afitajemo od j u t e potribe? Ko bi afitava da ni ova skupoća?" Po malima mistima koja pri nisu j e m a l a boga te­ be. n a n ovod lakše je i s n a ć se za devize. I ne bi bilo od njega uljudno da se na povratku ne javi. oli zakasni na brod oli ne more u k r c a t tonobil na trajekt i ostane dan-dva. sad smo bogataši. moraš činit svitu usluge. Razglasija san da me ovi misec neće biti u Split. s kuferima? A onda. u s l u ž n a Dalmacija.

Ali tri su mi se famije javile. J e m a m i prijatejske ponude da ja ovi misec živen u Zagreb. I sad fopet demantiram: ne gren u Sloveniju. u Niš a oni će misec da­ na učinit doli. n e ć u u Zagreb. jem a d u dinje. Žderite. da s a n se ostavija!" Refa se kad je r a t svršija i k a d je doma doša. štit svoj libar. n e k a se na to bacidu a grozje je bog stvorija za vino činit. svega ovega lita ostavija. ključe od s t a n a n e k a njima ostavin. nesriknji na­ rode. Ajde kažite mi ča ču ja misec d a n a činit u Za­ greb? Ča ću činit u Niš? Ola kakvi si pa nećeš doć u Niš? J e . jist za stolom. u bosanske šume trevija je jednog Splićanina oficijala i vika mu je: "Pjero moj. "Pogledaj ludoga naroda! Sve ćedu grozje požder a t a je li to od boga grijota? J e m a d u praske. "Čaje ovo došlo od naše lipe Dalmacije? Ludnica! Pogledaj!" kažije na furešte koji zobjedu velike gro­ zde grozja. Neće n a s bit u Split. bit miran. Nikidan trevin na rivu moga staroga prijateja Nadu pitura. d o m a stojin i k u ć a mi je puna. I on je revoltiran na turizam. n e ć u u Niš. moj Nade. I ja san se. a mi ćemo vodu lokat?" J e m a moj Nade tu malu m a n u da mu je drag žmul vina. taki sam. Oću spavat u svoju posteju. Kako n e ć u bit u Split. u Beograd.I mislija s a n bit miran. ne triba n a s tražit. oću do­ ma stat. D u š a od čovika a p a m e t a n t a k o pa­ m e t a n da on za se govori: "Straj me koliko s a n pa­ metan". A kad je bija u partizane. na svoje misto. komodan. žderite. javi svima u Split da više ne pijen. .

ne jin.Ne k u v a mi se. Nima m e . dosta je bilo ovega tu­ rizma! . ča više čekate. judi. bloke. teke. ne p r i m a n vižite. svak svojoj kući. Ajmo. dici van do koji d a n počinje skula. ne pijen. triba kupovat libre. Javite svima u u n u t r a š n j o s t da s a n se svega ostavija! J u d i i drugovi.

an. on je bija s m e n o m u brod.rekli smo gospodaru: "Bogu da ga nisi više dava! I dok ta bačva traje mi mu svake subote dajemo u sveti sakramenat. ja j e m a n i svidoka. Bilo je to u subotu pridvečer.ako n i s a n ! I evo. o n u zvir nemilu. bojega svidoka niman. puno si lipoga svidoka naša. j u d i moji. dragi štioci. koja je izila onega bidnega Njemca." J e s t e li to. rekli. i baš se tebi doša kazat?" "Ma ča ja j e m a n lagat? Koja mi korist od toga? I zašto bi govorija da san ga vidija ako n i s a n ? Ako ne virujete. onega morskoga p a s a o kojemu su novine pisale. J e s a n . Eno pitajte Borisa Dvornika. virujte mi. Pripremili smo se lovit cilu noć i vazeli smo sobon ništo malo spize i jednu demejanicu vina. doli kraj Vruje. Ka da je to ča vidit morskoga p a s a ? Ka da je to koji podvig? A kome s a n god to priča nikor nije virova.u sve j e d n a bačva o pet-šest tolitar . on je s menom bija u brod!" "A. O n d a smo mi otkrili to vino i kako ga j e m a s a m o malo .KAD UDRE ZVIR NA ZVIR Vidija san. oli promislili? A ča ja mogu. To koje­ ga vina! Morete zamislit kakvo je to vino k a d se pri ostavljalo b i s k u p u kad bi doša dicu krizmat." . "Ma nije moguće! Fločaješ. ja s a n se mora klet jer ovi n a š nesriknji svit nikome više ništa ne viruje. vi­ dija san ga! Oćorija .

razbit n a n batelinu. a one mu dvi peraje ka dva c r n a jidra i riže more ka da su mu to korteline. nećemo ti ništa! Ne bi bilo fer: mi dva a ti. Ne boj se. lipo bordižaje j e d n u dvista metri isprid nas. samcat. Kalma bonaca." "I ča ćemo činit?" "Brzo popit vino da n a m ga ne bi razbojnik prolija!" I mi čučamo a on čini oko n a s đirade. Oli n i m a š apetita? Pogledaj n a s pa more bit da ti se i vrati? Dobar si. vidit ćeš koje su to š u š t a n c e ? Sad. omar ostima u oči. i ogladnija? J e m a ovo deset d a n a da nisi nikoga izija. mi dva lovimo iz male bateline i dodajemo j e d a n drugome demejanicu a on. Ajde dojdi. bidan. razbojnik. "Moga bi se zaletit. I čin se približi. a ja ću ga pokušat n a m a t a t . ča se bojiš? Ajde. Pa ćeš ti n a s na te finte vatat? A na što ti mi ličimo? I govorin ja Borisu: "Vazmi ti osti. kume. pogledaj ga!" t u r a me Boris. more ka uje. Stoji u fermu i čeka oćemo li skočit." "Ni ja!" govori on. bidan. zamamit repon." "Ajde dojdi. moga bi n a s komodno oba smazat za večeru. A bit ćeš. g u š t a t ćeš u svaki zalogaj. "Asti o n u gospu. o k u p a t se. pogledaj ko je u brod. j e m a u te najmanje šest metri. nismo žilavi. istina. Svak bi se na n a š e misto bija sledija.I j u š t o sunce pada. digni glavu. sam. a i ja s a n se bija malo zabrinija i govorin m u : "Znaš da mu ne virujen. malo vonjamo od vina i k a d bi n a s izi- .

na te bismo u more skočili. uteka je ka lud i dok je živ ovi se više. kad n a n m r a k na oči pade. ča bi ti se vrtilo u glavi. Ako si ti zvir. na n a š e najboje goste okomija? Evo sad navali. ali podvija je repicu i okrenija p u t Brača. upalimo motor. maše lacon i viče: "Ravno na nj!" Tribalo je vidit kako je biža isprid n a s . mi smo." Doša je do n a s na trideset metri i onda je sta i ka zamislija se. Ali i bez milicije ne bi ti bila lipa. Dignemo brzo sidro. Boris na provu. izasovali. k a d se najidimo. neće vratit na ove n a š e s t r a n e . jesan li ga prip a . Koju je šprengu uvatija? Parija je mali plašivi pasić. di je kopno. pa ćeš vidit kako ćemo te u p a p a r učinit. duple zviri! Moli boga da ne volimo jist sirovu ribu a da ne. ali ovi ne! .ja. "Za njin!" zavika je Boris. izbeštimali. a milicija te fermala i činila te puvat . na dva Hrvata. ča mu nismo sve izgovorili? I to je tribalo čut. izvriđali i ispripadali. Bižiš. doša si n a n ovamo turiste plašit! Je li te to konkurencija natošulala? I baš si se na Njemce. oli zgadija. p l a k a bi ti i riga sve ča si proždra. Kurbin sine. Drugi more. ne boj se. di je površina. učinimo gvašu na konop ka kauboji lac. s a m o ča nije kajinka! A ča mu nismo vikali.ne bi lišo proša. je li? Ti si govno a ne car od mora! I kad smo ga tako izvikali. Ne znan ča je bilo. t u k a bi glavon u škrape. di su otoci. ne bi zna di je dno. J o .

Mi pričamo n a š u pustolovinu. Ne viruju njanci da smo vidili tega morskoga p a s a judoždera. Oćorija ako nije! . A na č a s n u rič sve je bilo ovako kako san van ispripovidija. judi se oko n a s skupili i nikor n a n ne viruje.Vratili smo se u konobu proslavit n a š podvig. Njanci j e d n u besidu n i s a n n a d o d a .

vika s a n . naspugala se arja kemije. Arja je teška. načičala. škicanu. s p a r i n a se spojila s benzinon. živi koluri su požmarili. Neka z u n z u . želija ga. Od oni lipi liti koje san ja volija malo je ča ostalo. prokurbalo. litnji lipi vonji su se izgubili . milijuni botilji. nedijan se već živa ne s p u š ć a ispod trideset gradi.jer je i to sinjal lita.s a m o je smrad osta. pogotovo u gradu. Ježivi je to š t a đ u n . radova mu se. i očevidac će van pričat da je to bija taki s u d a r da su šoferu oči izletile. čeka. Kilometri kašet. A malo su pri proletili vatrogasci: jopet je nidir š u m a gorila. smrad i oganj dišeš i uvik su ti gorka j u s t a . toko s a n ga volija da san blagoslivja i mušice i ko­ marce. danima. zgužvanu latu poprs­ k a n u krvju i košćican. di­ mi i krabi se asfalt i svaki dan vučedu priko g r a d a razbijene tonobile.I LITO SE DEFORMALO Volija san lito. A sad lito više ne volin. Isprid svake proda­ vaonice. I svuda kamion iz kojega je iskrcajedu nove pošiljke. . Letidu bolnička kola i sirena obznanjuje da je jopet nikoga inkolpalo. isprid svakog bufeta visoko uza zide stivane plastične kašete pune botilji i bočic. jer se skroz prominilo. gusta. Pritiska sparina. I cili je grad p u n ambalaže. Pogrubila su n a š a lita. deformalo. a pogotovo u Splitu.

. Svita je na banj sve više. plaču i bižidu. A svit se okolo smije. Nikor nikoga ne vidi. škripje zubima. pa trče i stane i jopet priti. naizgled skladan. nego u kloštarima samos t a n s k i n za pedeset finiji gledalac. A uvečer. A mušic nima. pa me u ošpidal odvedu. J u ske riči više nima. A u o n a prava mirišljiva lita ja s a n minja m u d a ­ nte dva p u t a na dan jer nikad nisan zna u koju ću posteju svršit. I more gre sve šporkije. A koncerti po crikvan. uredan. I n e š ti te njijove današnje litnje razblude? Čičadu se po š e n t a d a n . Smrad te prati uza skale. nasrid Pjace. Viče.. Usrid dana. Svi se u a u t o b u s u karadu. J u s k u rič moš jedino čut na večerima poezije.U svakome portunu upalile se k a n t e za škovace. Slipjene košuje. A sad ji minjan bez ikakvoga smi­ sla i g u š t a jer jedino me more vidit likar ako me inkolpa. stiskadu se. Čovik na čovika. a putnici u zboru odgovaradu beštimjan. ozbiljan čovik i zapini pa drži govor. od noći. uliza je s tobon k a d otvaraš vrata. mlitava.. p u n a kemikalije. priti. Svit po gradu gre ka ošamućen. I mladost je lina. ferma se čovik s boršeton. jutkasti vonj mesa i žene koje dajedu po bakalaru. j a u č u . sve su pokrepale. Autobusi put banji krcati. Vonja j u t i n a . Kondukterka ništo viče. a o n a i on u de­ bele farmarice. I banji smrdidu. po ulican. Interesantno je to da se d a n a s ti recitali ne držidu više u tvorničke hale. trčedu nike žene. Atroke gitare i serenade ispod ponistre! I noći p u n e bile razbludne misečine.

na bile kamene ploče. j e d a n dan ijadu manje od ijade. k a p u l a i kumpir. A fažolet dvi ijade. u šta je infiša? Sva srića da je počelo prvenstvo u b a l u n u . i papagale i leroje. a evo sad se jopet u nji vraća.samo ne za kumpire i fažol prodavat. privatni oteli. s a m o se privatno ne srni prodavat voće i povrće. privatne p e k a r n e . popigavile od p u s t o ­ ga smrzavanja i odmržavanja. privatne bikarije. Nikad neću razumit kako to da se smidu j e m a t privatni bufeti. samo japa­ n s k e lignje. da se razbudi. požutile. A praske dvi i po ijade. Ko će z n a t ča je mislija zakonodavac. Da svit malo živne. ali butižicu od krumpiri i fažoleta privatno držat ne moš. raspadaju se na plo­ ču ka na mizu. Žene koje prodajedu na p a z a r u postale su teo­ retski potkovane. Nikidan mi govori da se misli jopet vratit u Nevijork jer je u Split velika skupoća. pobilile.dvi ijade kil. ko­ ga je tija štitit. od koji se kora ne lupi. A na pazar došle naramče. m o š jemat i service i mali škver. privatne radionice ka male tvornice. Poznajen jednoga našeg iseljenika-povratnika koji živi u Split s amerikanskom penzijom. sve moš jemat. Pitaš li k a k o to more bit. Najgore suve n a r a n č e . koje fet nimaju . I cviće moš privatno prodavat.J o š u sridnjemu viku umjetnost je utekla iz crk­ vi i samostani. I zlato moš privatno prodavat. Na peškariju. Bitka za n a r a n č e . J e d a n dan kil fažoleti dvi ijade. odgovaradu ti da more jer d a n a s vladaju zakoni ponude i potražnje. za sve ćeš dobit dozvolu . Fala dragome bogu da su svršile i litnje igre i recitali po s a m o s t a n s k i m .

Bidan i oni čovik s boršetom koji zapini i tišći govore i zubima. jer trista p u t i mi je draže čut kad m a s a na istoku piva 'Marjane. Dodijala su škicana auta. I bidne jadne crne žene koje noću j a u č u i plaču i uvik nikor za njima trče. j a p a n s k e lignje. Marjane' i grmi . bolnička i vatrogasna kola.gol! gool! Fali još j e d n a lipa obi­ lata kiša da ispere arju da u d u n e s m r a d i vonje benzina. Barenko milicioner koji ji gre spasit. A one još brže bižidu i trče jer mislidu da ji progoni. n a r a n č e i fažolet po dvi ijade kil. a svit se okolo smije.kloštrima i koncerti prid oltarima. škripje. late i kanti. .

Dok su gromi tukli. privrća s a n se po posteji. dragu Dalmaciju svaki š t a đ u n i svaki dan u š t a đ u n u i svaka u r a u d a n u j e m a d u svoje posebne gušte. i b a š s te gornje strane bit će p u s t i odroni. gromi su okolo cipali i omar je počelo pakovanje. čeka da svane i tra s a n zadovoljno r u k e pri pomisli kako će d a n a s bit lipo.VRATI SE. ERIKA! Cilu je noć. tribalo ji je škapulavat. dok je kiša lila. pušija španjulet za španjuleton. Svi će vozit uzgor. gledat. voda je odošoto prodirala. nebo i more stopilo se u jedan ježivi sivošporki kolur. a vrime je ježivo. od petka na subotu. ja točno z n a n ča će se događat i ča d a n a s triba vidit. pod šatore nikor nije moga spavat. odozgar rušit će se stine i bovani. ča ćeš činit nego partit doma. sivalo. I cili je problem u tome da triba znat guštat. lipu. Parilo je da nikad više s u n c e neće zasjat. guštat. gromi su tukli. Unaprid s a n z n a da ćedu se furešti na ovaki d a n pripast. I jušto s a n z n a da ću u s u b o t u cili d a n gledat kolone koje se povlačidu p u t sjevera. vuč ji na kraj i k a d si ji već izvuka. U ovu n a š u nesriknju. Pripali su se i oni koji vučedu za sobom glisere i motorine. . kiša je lila i d a n je osvanija m r a č a n . I kad je ovaki d a n u ovom š t a đ u n u . isto ka da san vidija koji je bija a l a r u m u sve kampove. desno. lampalo. kako ću d a n a s guštat.

i meni je žaj ča gre. nego u ovakva oblačna kišna j u t r a u malim mistima prisustvovat r a s t a n c i m a fu­ rešti i njijovi domaćini." A teta Kate se jidi: "Ma ča moja. prava ženska. s u n č a se. a prsi i noge sve ka saliveno. a cili ženski dil maloga mista sta je po cili dan.Drago mi je gledat kad furešti gredu nazad. denjoža! I ka ča pravi muškić voli ženske. Koliko se dražesni stvari vidi i dozna na tima r a s t a n c i m a ? U to malo misto. tako i ona. a široka. A dobra je. oli od večeri sidi na m u l e t i gleda more. Zašto gre k a d je misli­ la ostat još nediju d a n ? Strašna je Erika.. omar s a n dozna da putuje i frau Erika. a i od noći. I kupili se oko nje i momci i judi i postariji. mali bikini. sve ženske su je ogorčeno. A k u d ćeš lipje. rišava križajke. voli muškiće. Lipo je vidit kolone put sivera. A promislite: jedna je susida došla vikat na šjoru Katu kod koje Erika stoji. samo sidi. I plače susida: "Ona tvoja Erika odvukla me oba sina!" A nije o n a odvukla nego su momci išli Eriku malo provozat brodom.. oprezno i pratija je njezino kretanje. Nikor ne spominje da partije i njezin m u ž J o h a n . eto. tridesetak godin. I dok su je svi m u š k i u mistu žestoko branili. k u s žen­ ske. A Erika maršira okolo. to je niki tutle od čovika. otkad moja? Zašto moja?" . puši lulicu. J e r ti J o h a n . bjonde. k a d po otocima navalidu na trajekte. Interesantno je to da su sve ženske govorile: "Teta Katina Erika. di s a n prispija u su­ botu r a n o ujutru. muškiće bode oćiman i svaki koga pogleda stresne se. a demokratična. A. lipo je vidit i kad se tiskadu u jatu. bidnu. napadale.

j a d n a motaje na muža. Virujte mi da je i meni žaj a di neće bit mišćanima? Ribari probiredu na gajetan mriže. ne more subota bez su­ n c a ka udovica. vežiju prikolice i motorini." I moj je prijatelj nagovara: "Bit će još p u n o su­ nca. eno mu i a u t o i svi kuferi. tri su se ribara to jutro ubola na škarpuna. sleže r a m e n i m a . ali zašto b a š Erika mora poć? Muž tutle već se utira u a u t o i veza kaišima. guštat ćete!" A ona. Erika. koji grozd grozja. I k a k o ne gledadu u mrižu. Pridložija s a n ribaru prijateju da n a s nikoliko plaćamo za Eriku pansion cilu godinu. sve do Berlina. Neka jon m u ž gre. ovo će razvedrit. domaćini nosidu svojima gostima na dar rakiju. Spremni su i drugi tonobili. da m a r š i r a malim mistom. meni je samo do toga da ona stoji. bidna. nosidu se kuferi. za karanja. ne triba jon njanci šolda ostavit. neka kolona bude ča duža. evo već se diže. a sve pogledaju na mercedes prid kojin Erika stavja gvante za vožnju. još d a n a s će bit nebo ka cakal. Drago mi je da gredu. evo s a d će izvadit i križaljku. mi ćemo je i r a n i t i obućivat i kupovat ćemo jon kozmetiku i n i š t a jon na svitu neće falit. . Ja s a n spre­ m a n dati moj dil i neće mi bit žaj. za ćakule.I jutros ta fina gospoja partije. Erika. bez sunca. širi ruke. a o n a će. Govorin ja Eriki: "Ostanite. ka i vi. pogledajte. sve do Amsterdama. bocu prošeka. I neću se n i š t a untrigavat. daje ideje za m u š k e i ženske razgovore. s a m a vozit. jer o n a unosi j e d n u pose­ b n u živost. malo suvi smokav.

a jednome od oni ribari koji se uboja na škar p u n a otekla je ruka. Već je partija jedan stariji bračni p a r Olandeži. Muči ženski dil maloga mista i misli: odnija je vrag! Muči i muški dil i misli: jopet će o n a n a n doć! I čin je partila. fermala je kiša. zatrumbetala i r u k a u gvanti izgubila se iza maslin. zamodrilo se nebo. I tek ča su kolone krenule. ka da će ji Erika u k r c a t . ali nikor ji ne gleda. Dva b r a č n a p a r a Aus­ trijanci krenuli su u svoj Grac. m u š k i umukli. Žene su odanule. Puno fini judi! On advokat a ona turistički ešpert. svak se pazi da jon ime ne spomene.Čuvaj n a n se Erika. oprezno . j u r n u l a ka strila. langsam. . čin su magistralon p u t sjevare zabordižali gliseri. prikolice i motorini. Mašu. rašćaralo se more. pozdravjaju sirenan. Žene viridu kroz škure i očima striljaju di su jin muži. sakrit u porta-paki.j e r čeka­ mo te i dogodine. di su jin sini. Cilo misto gleda Eriku. vratija se mir i dosada. govori sve jazike na svitu. Okrenula se žvelto.

furešti. i te kako trošimo. A vi isto ronjate da je u n a s skupo i pitate kad će bit ribe. zašto nima p r š u t a . pa i kad n i m a t e prav. bogami. valjda. u Minhen. ritki među van su taki. Puno van doli stvari s m e t a i uvik. I mi van ka domaćini uvik. Beograd. Kad mi odozdal dojdemo u v a š a mista. Mi van doli dajemo posteju. moja fureštarijo. isto trošimo pineze. Vi. mi van sve odobravamo. spizu i vino. bez obzira na to oklen se spušćate na more. u Zagreb. ka judi od svita. sve je to dobronamjerno. p r e m d a bismo vas koji put i k vragu poslali. Francuske. isto ka ča su dobronamjerne primjedbe i kritike koje vi sipjete na naš račun. na me najidit jer sve ča ću van reć. pametni. Nemojte se vi. . potvrdijemo i laskamo van kako ste fini. vi ostavjate doli pineze. u Pariz. vi iz n a š e unutrašnjosti i vi iz Njemačke. turisti. uvik dajemo za prav. o n d a s tima pinezima ne moremo ni posteju platit. široki. da vi uvik jemate prav a mi nikad? To van je tako. p u k a bi da ne rečen. J e r nije. sve skupa na d a n petnajst-šesnajst ijad dinari. jemate ništo za kritikovat. a k a d dojdemo gori u vas.VAPAJ ZA RECIPROCITETOM Moran nike reć. Ingleške. A. uljudni. furešti. uvik. koji dolazite doli na more. za vaše dobro. p u n i ste primjedbi na n a š račun.

I k a d mi dojdemo u vaša mista, u vaše kuće, pla­ ćamo, ne ronjamo i pokoravamo se vašin pravilima igre. Čekamo na semafor da se upali zeleno za prić s j e d n e bande ulice na drugu, ne pjujemo i ne pišamo po vašin ulican, ne bacijemo van po đa­ rdinima k a r t u i važe; kad n a n dojde potriba, trčemo u vaše javne zahode, parkiramo tonobile na mista di n a n odredite; kad van dolazimo u k u ć u , u p r e m o u botun i za vaš stol sedemo uvik pristojno obučeni. A ja ne bi reka da se vi isto tako ponašate u n a š a mista, po našim kućan. Malo ste i preveć komodni, slobodni, oprostite na besidi, ali i pomalo agresivni. J e m a m o mi po n a š i m pjacetan i portiman svoje semafore, ali vi nećete da ji vidite. Kad b a r b a Lovre u ladovini ispod svoje balature krpi mrižu pa zaspe i glava mu klone, onda je isto k a d a je na semaforu sinjal da n i m a prolaza. A vi dojurite tonobilon, zatrumbetate, a b a r b a Lovre se prene i pripade. I da van tonobil b u d e u ladu, vi naše starce mičete i tirate. Puno van je važnije da u ladu b u d e vaš tonobil nego n a š b a r b a Lovre. I n a š starac se kupi bez riči i polagano gre, nosi svoj bančić sa kušinon a namisti se pod zidićen na mulet. I to van je malo pa dajete svojoj dici b a l u n da se igradu po portu. I van je trideset-četrdeset godin, pa se opet grete igrat s dicom i p u c a t e balunon, a b r a n k a je mulet da sad sidi barba Lovre. I on b i d a n svaki čas šćapon b a l u n doda i umire o straja da ga balunom ne privalite s bančića. I meni dolazi da se itan bovanima u vas, da van dilin pesti, ali mučin, trpin, još bi se famija kod koje ste odsjeli došla s menon k a r a t da jon goste

vriđan i tiran. A da znate kako bi vas slatko posla oklen ste i došli? Oprostite, nemojte se jidit, ali moran nastavit da n e puknen. Jemajte n a u m u d a s u naše primjedbe dobronamjerne ka i vaše k a d n a s kudite. Puno, p u n o p u t i san se zaželija doć u vas doma, dragi furešti, i ponašat se isto onako kako se vi ponašate u n a š e kuće. Tija bi vas vidit kakvu biste facu učinili k a d bi ja iz sobe oli iz banje izaša u s a m e m u d a n t e s trbujon v a n k a i seja za stol obidvat s vašin ženan i ćeran. Tako bi želija u same m u d a n t e sidit i jist u vaš tinel a voda sa m u d a n a t da se cidi po t a p e t u , po palketima. I dok jin, mrvice o spize p a d a d u mi po runjan n a prsima. Bi li vašu gospoju afan uvatija? Volite biti slobo­ dni, komodni, p o n a š a t se prirodno, ali d a k a k o ne u svoju, nego u moju kuću. Ništa n i m a m kontra nudizma, ali jopet ne mora­ te svako misto koje van se svidi pritvarat u nudisti­ čku plažu. U malome portu, omar do funtane na koju žene gredu po vodu, nikidan se goli kupaju četiri čovika. Kupaju se goli, sunčaju se goli, marširaju goli, a kapitan Pere j i n iz broda viče: "Ej vi, jeste li n a š a ili s t r a n a magarad?" I umalo da nije došlo do barufe. Vi spavate ujutro do devet uri, a mi se dižemo u četiri i gremo dizat mriže i gremo u grad kupovat spizu i gremo u poje, i dok vi spavate, mi gremo na prste da vas ne probudimo. A u ponoća, u bot kad mi spavamo, vi ne grete na prste, vi pivate, vi vičete, vi otvarate tranzistore...

I po podne kad mi gremo po u r e ubit oko, vi palite motore, grmite svojin gliserima, v a š a dica bubaju n a n u vrata, igraju na vatalo po dvoru. A dok vi spavate, bidna n a š a dica ni plakat ne smidu. Ni dica n a n nisu ravnopravna. A s a d ništo šta se ne odnosi na domaće, nego samo na strane turiste. Sto puti s a n vidija da k a d n a š čovik ji on uvik ponudi stranca. A kad s t r a n a c ji, on nikad ne nudi našega. Meni je d a n a s veliki, posebni gušt jist lipu, s k u p u spizu, gucat fete p r š u t a , oboritu ribu, slakusariju, učinit pravu gozbu kad do mene furešti sididu. Ma­ ­ki dajen, p a s u dajen, ali nji više ne nudin. J e d i n o ako je uz nji dite - onda ditetu sve dan. Prin s a n nudija svi, i svi bidu se mašili, a kad oni jidu, m e n e nikad ponudili nisu. A š t a je, stranče, oli ti misliš da smo mi u kolonijalnim odnosima? Na žalost, ne mogu se držat p u n o g a reciprociteta jer njegovome ditetu ću dat, on mome neće. Eto, mora san to reć jer bi p u k a da nisan reka. Ali nemojte se uvridit, nemojte vazest za zlo, jer sve je bilo dobronamjerno. Isto ka ča su dobronamjerne i vaše primjedbe i kritike na n a š r a č u n . Mi smo van za nji čak i zahvalni, jer od vas učimo fine, svjetske manire. Ali naučite i vi bar koju sitnicu od n a s .

DEBELI RIBARI A MRŠAVO MORE
Upozna s a n nikidan Talijanca, novinara koji je dvi nedije litova u ribarsko misto a ribe se okusija nije. On i žena došli su Ticijanon', prispavali j e d n u noć u Split i a u t o n se uputili p r e m a Dubrovniku. I s ceste vidili su ribarski porat p u n gajeti i motorini, mriži i parangali. Misto in se na prvi pogled svidilo, a i računali su kako će svaki d a n jist frišku ribu. Sve je bilo dobro, sve je bilo lipo, i judi i more i spiza i vino, čak je i pašta-šuta bila izvrsna, ali ribu niti vidili nisu. I jedino šta su se okusili iz m o r a to je š a k a prilipak, koje je on s nožićem ostruga sa sike. A jopet čudi se Talijanac - svi u misto cili d a n govoridu o ribi, bacijedu mriže, krpidu ji, p e r e d u i jopet svakog s u m r a k a cila flota maloga porta izlazi u ribolov. Di sakriju tu ribu? Ča š njon činidu? Čudi se moj kolega i ništa ne razumi. Misli da je posridi koji misterij. Sigurno da on nije jedini furešt koji tako misli. Sve bi bija dozna da se samo jedno jutro u s t a u četiri bota i u r u se vrimena šeta po portu i dočekiva ribare. Ti početak d a n a - to je najlipja, najintresantnija, najsadržajnija u r a u svakome n a š e m ribarskom mistu. A sva n a š a m i s t a uz more d a n a s su ribarska. Sva su p u n a brodi i mriž. I svi u misto do njanci jednega - svi su ribari. I likari i milicionari i umirovjeni direturi i oficiri, svi

j e m a d u gajete, motorine, parangale, ferale, p u s t e mriže i mrižice. I svakoga s u m r a k a bacijedu se u more i svakoga svitanja vadidu se iz m o r a kilometri i kilometri mriž. Nima centimetra mora uz kraj koji nije mrižom pokriven. Mriža do mriže, a dogodi se i mriža na mrižu. I u svitanje svi ti vajali naši ribari s mrižan na provu b r o d a vraćadu se u porat. I svi su jidni, infotani, neispavani, pogotovo oni koji sad m o r a d u trkat na posal. U kancelariju, u tvornicu, u ambulantu. I promislite, nije in drago da ji bilo ko dočeka. Ne volidu dočeke. A ja g u š t a n odit od jednoga do drugoga i pitat: je li bog ča providija? A mriže skupjene na provi p u n e su ježinac, bovani, kacamarini. I di koji šparić, salpica i škarpunić samo za izbost r u k u . I svi odreda odgovaradu: a evo j e m a za m a r e n d u . Interesantno je to da nikor ne reče j e m a za obid nego j e m a za marendu. A nima ni za m a š k u najist. A maške su pametne beštije, štufale su se i više se ne vrtidu po portima oko brodi i mriž. Gren od broda do broda i svi mi isto govoru j e m a za m a r e n d u - i svima isto odgovaran - dobro je i to na ove gladne godine. Nijemci, Talijani, Francuzi, svi ti furešti, još spavadu. Iscrpjeni od s u n c a i mora i naliveni sinoć vinon i rakijom u s t a t će oko osan-devet a dotle će mriže bit očišćene, oprane i prostrte. Za obid jo­ pet neće bit ribe. Nikad neće bit ribe jer ne moš ti gostu p o n u d i t škarpunića. Ča će recimo Nijemac, Inglež pa i Talijanac iz Rima, oli Milana činit sa škarpunićon? Cila će j u s t a izbost, a d r a č a će mu u grlo zapet. More se još i udavit?

I dok se mriže čistu i pripremaju za večerašnji ribolov, teču uvik isti, uvik, uvik isti razgovori. I likar i milicionar i umirovjeni diretur i težak, svi ka papagalo ponavjadu: "Kako će bit ribe kad d a n a s svak lovi? Ovi nesriknji svit postaje sve više sebičan, ingordast. Ci­ lo ćedu more uništit! Oli je ovo more? Već je sad lokva." Nije in drago kad jin se usprotivin: "Nije, judi, tako nego za ulovit ribu vaja malo guzicu smočit! Bogati da je bilo lovit ribu ispod svoje ponistre? Nikidan san ja bija s jednim mladin pravin ribaron. Bacija je mrižu na osandeset metri dubine i dok je vadija rutava se, kukuja, slomija se, krv mu je iz dlanov šibala, ali u mriži su bila četiri jastoga, lipi zubatac i tri-četri škarpine, ni j e d n a manja od dva kila. A ča sad govorite?" Svi u m u k n u . Takve stvari nije in njanci drago slušat. Poslali bidu me u jedno misto ali ne s m i d u jer znadu da ne lažen. Bogati, da je bilo lovit ribu u plićaku, i to na čisto, da mriža ne zapne? Okladija bi se da mi u Dalmaciju jemamo najviše na svitu metri mriže po glavi stanovnika. Koliko j e m a m o ribarskog pribora morali bismo daleko š u p e r a t J a p a n c e . A žene naši ribari k a r a d u se sa svojim mužima. "Od pustoga ribarskog alata ne mogu se m a k n i t po kući a žejna s a n malo ribe." J e m a m o najviše mriž a jimo najmanje ribe po glavi stanovnika. I Švicarci jidu više ribe od n a s . A svi po cilu godinu lovimo. Nikidan s a n bija u Trst i vidija san na peškariji skuše se prodaju 1200 liri kil. U n a s je kil jedanajst ijad.

I dok taki debeli. U Dalmaciji nisan već godin vidija ribara koji piza manje od sto kili. dosta jin je davat na d a n pjatić riži a r a d i d u po šesnajest uri na dan. Biševa. i o n d a se Njemice k u p a d u gole i trčedu za njin da mu svučedu m u d a n t i n e . Ribarstvo mu je hobi. A oli je n a s lako razumit? . ali jopet on ništa nije razumija. Jedino rentabilno i efikasno rišenje bilo bi da angažiramo dvi-tri stotine j a p a n s k i ribari. tusti ribar zavrne rukave i veže gaće. J e m a p u s t e godine da ponavjamo uvik iznova kako po glavi stanovnika mi jimo najmanje ribe u Evropi. Oni jidu ka tići. Siti smo jedino razvojni planova našega ribarstva. D a n a s se moderni dalmatinski ribar vrti oko kuće. rekreacija ka i meni. igra. oli parangal nadija.Stari splitski ribari na vesla išli su do Visa. I on oće svaku noć spavat d o m a na svoju posteju i najdraže mu je kad je k u ć a p u n a Njemic i on ji u j u t r u oko devet-deset uri vodi motorinon na p u s t u plažu. I smeta mu i s u n c e i kiša i bonaca i vali i nije mu se drago ni vajat ni močit ni potit ni trudit i ruke su mu bez žuji. do u š ć a Neretve. liše ka u činovnice. Sve s a n ovo iznija svome talijanskome kolegi da mu objasnim zašto on u Dalmaciju nije ribe okusija. vižljasti J a p a n a c je već mrižu izvuka.

ali ne z n a n . bome. J o š pri p u n o godin dolazin uvečer doma. uvik ta ista slika.NOVE SLIKE I ŠTIMUNZI Veliki. daleko. zacrnilo i siva. Uvik pari ka da će nevera i uvik se sve ispiša. žuti. a govori mi j e d n a moja s t a r a teta: "Tražija te j e d a n čovik. Ali ćutin isto kako dolazi jesen." "Koji čovik?" "A ča ja z n a n koji? Ovako je tvoji godin." "Kako znaš da je ludast?" " J e m a je. Evo d a n a s prvi p u t da nikoga n i s a n trevija v a n k a u kratke gaće. j e m a svita u kratke gaće koji i nije baš ludast. More mi bit najboji prijatej. Oko m e n e meka r a z b l u d n a misečina. utečen. ali ja n i k a d u životu nisan šeta s čovikom u kratke gaće. ali j e m a bit malo lude. Grubo je. zguslo. a odozdol priti. Virovali oni ne. je li dojde vanka u k r a t k e gaće. kratke gaće. Već pet-šest puti. kad o noći gren doma." Z n a n ja da o n a nije baš stoposto u pravu. . ja ga škivajen. oko njega dva-tri t a n k a oblačića a tamo nidir doli. p u n o je grubo vidit ozbiljno čeljade u malešne kratke gaće. malo conkulasti misec. ne z n a n o t k u d mi ta averzija prema k r a t k i n gaćan. dva je p u t a dolazija.

Ajme. ali još nikad nikor iz Splita nije doša u Zagreb u kratke gaće. a odozgar blagoslovi me tić. srića!" "Je obilata. I to je j e d n a i n t e r e s a n t n a stvar da čovik iz Za­ greba još i more doć u Split u kratke gaće. Oli je poviše nji k u s trbuja.čiba. oli su ispod debele runjave nožetine. Pogledan na ponistru . A b a š bi jedan p u t tija i to provat." . škripju mu još izglancani postoli. šjor. a kad gre sest. "To van je. Doć u Zagreb u kratke gaće a doli bičve zavrnit u kolač. ruke mu smetadu. di ujopće more poć i ča u kratke gaće misli. nikad ne z n a n di on gre. A kod m u š k i sve. Za svaku bi se malu kara.Sad. onda p r o p u š e to misto i izvadi šudarić pa ga lipo rastre." "Uvatija je. I žena na ponistru. kularina ga stiska. bidan. I sest lipo u G r a d s k u kavanu nogon priko noge. sve grubje riču govorin. istina. Asti gospu. ubija bi ga! A ča mi je ovo? Sve mi više stvari koje pri nisan ni obadava počinje smetat. Ženske moredu odit i gole. našega čovika. a da to ne starin? Eto nikidan san iz sasvin nevinoga povoda svašta jednoj bidnoj ženi izgovorija. Smije se. n i š t a mi kod nji ne smeta. proliv. Gren priko jedne kalete da ću na Pjacu. Sa­ pet u veštit. Oli gori kratke gaće a doli bičve i postoli! I kad vidin po gradu čovika u take gaće. ni mi drago vidit ni upicanjenoga čovika. oli tirat najveću mo­ du. Pa kako? Sve mi se razlilo po glavi. Eto. m a j e nikako ritka. uvik i je grubo vidit. Sve gren nikako nervožaštiji.

Stojin na a u t o b u s n u stanicu i čekam a u t u b u s . Isto ka da ji čujen. faganelu i oprostija bi. I ne razumi ni te dvi beside. Visidu na sva­ k u ponistru. projdu svi autobusi a moga nima. Vidi ovega dišperaduna. Kako poznajen svoj svit. to je papagalo!" I di se n e ć u najidit? Ajde de. Morete vi. I još da visidu gori po ponistran i litadu mirni svit koji doli prolazi. moš i ti!" . m o r a t ću vazimjat k a l m a n t e . Projde deset autobusi. Pri nije bilo u cili grad nego četer-pet papagali. štioci. rasni p a s i koji p a m e t n o sididu i gledadu knoz ponistru. vozidu i mladići i ženskice i stari judi. Interesantno kako pas uvati šest. živi koluri koji njanci nisu mogli s t a t u čibu. I ja se jedva sustegnen da ne zavičen: "Ajde. tiča grdelina. samo j e d n u dvi beside ponavja. to van njanci nije tić. p u n o se jidin. ja j e s a n Rvat. che ora e? A d a n a s su papagali mali. Šišadu mali tonobili. P u n je grad papagali. točno znan ča mislidu. m o t od gospodara. zalaji."Asti boga. verd u n u . A mora je već davno proć. A u zanje vrime ti papagali su po Splitu ulizli u veliku modu. i pasi se u tonobile vozidu. Jidin se. stojidu uvik u čibu a s njima se govori rvaski. Papagallo. oli na kiši. Nikad n i m a onoga koji ja čekan. a u t o b u s . kad more gospodar. I to veliki. njanci nije moga b o k u n a u t a kupit! Kako će kupit k a d je sve pofraja? I pas me krivo pogleda i samo ča ne zalaje. I ti p r e d r a t n i papagali govorili su s a m o tali­ janski. ali ne volin rvaske papagale. mislit ča oćete. ča govoridu k a d me iz tonobila vididu kako čekan na suncu. ali papagalu? Ne mo­ gu vidit papagala! Nikad ništa ne piva.

r a s t u ž u . guštam kad me tiraju. Trpi uru-dvi. p u n o me draže. I ja se k u p a n isprid dotične vile.Oli gren se dikod vanka kupat. I onda oni žalidu mene. kad se na me pasi u c k a d u . oli lovit ribu. Ajde. J e r k a d me kod zovu u n u t r a . oli lovin i vidin gospodaru gre na živce ča mu se prid kućon vrtin. oli na kafu. A ja. Ali j e m a i fini judi koji će te pozvat u n u t r a na biće­ rin. Z a b u b a vratima n e k a čujen. I blagoslovjeno sva­ ko šoldo koje su mi oni izili!" I k a k o su to sve dobri judi. vile. njima je žaj ča ja nim a n svoju vilu. Onda točno znan di san. a ja nji. nikad ja ne bi ni doša blizu njijovi vil kad bi zna da me nećedu potirati. recite. k a d bi zna da me njanci tirat nećedu? A k a d me zovu u n u t r a . I virujte mi. kad me tiradu nego kad me u k u ć u zovedu. uvik me u zanju pitaju: "A ča i vi niste bokun kuće zgradili?" I ja uvik rečen: "A eto. eto. dvorci. ča bi ja t a m o činija. Samo ča jin suze ne dojdu na oči. A kako s a n ja naopako učinjen. Ni­ ma više pusti val. ja volin. onda me samliju. a o n d a te dojde tirat. rasplaču. i di dojden da dojden. J e m a ji koji će i p a s a na te n a t u š u l a t . Oni su meni jedino interesantni po tome ča tiradu. ali s a n sve na ženske i na konobare potrošija. moga san. kako bi se zabavija. svud su kuće. .

s novim forcan trče. a moga bi i uteć vanka. I tek kad mi je libar na pod." ronja mi žena. libar mi i s p a d a iz ruk. "Čini malo đenaštiku!" "Više s a n ti d a n a s raspoložen za akrobatiku.. tuče šest-sedam bofori. Kad je ovako nesriknje vrime o n d a je zaista svaka knjiga ista. k a d mu je postalo gusto. Oba su m u d r a . jopet s a m počeja sve iz početka. friško. Vanka je jugo. o n d a se malo povuče.. vaja i zbija oblake i. jopet je jugo. Pušin španjulet za španjuleton. Platon. sad odmoreno. dimi. Sve je to isto. Moga bi i ja popit svoj konjak i ostat doma. gledan korice i. zavija. asti bo­ ga. Aristotel." "Ne mogu te gledat tako inkantonoga. Sve isto. u t e k a je. a di mene neće? Vilice me bolidu od zivanja. leti. dok se ne prospe kiša i još zanje kaplje prskadu. ka da se sakrije iza k a n t u n a . a Aristotel. jopet bi na isto misto d o š a i u iste trapule u p a d a . Puše već dvajst d a n . lino se rastižen. bili more. Slomilo bi to konja i j u n a k a . a ju­ go.. vidin ča čitan. oli Aristotel? Sokrat je mirno ispija otrov. Mislin: ko je pametniji? Sokrat. kad ji skupi i stisne. mo­ ga s a n i skraja.SUSRETI POD NEVEROM Zivan uz ponistru. Dvajst d a n već traje ta igra j u g a i kiše. s l u š a n kako mi kosti p u c k e t a d u . "Razlinija si se. Barenko piši!" . Sokrat..

A v a n k a raste jugo. koje s a n sriće. I publika je falila što je kupila ulaznice jer za pobit se m e đ u sobom ne tribadu biljeti. Eto. I nikor na plac nije zna ča čini. pisat i moran prikinit dok ova nevera ne projde. Ka da je učinija pašticer od mlika. Svašta moš očekivat. Trevi s a n je prvi p u t prikjučer k a d je iz otela 'Marjan' odila na Rivu. gromi p u c a d u i t u č u i. Stisnute male modre očice koje se uvik smiju. J e m a bit partila. a n i m a njanci n a d e da će se ovo vrime smirit. Nasmija s a n se i razblažija. batasta. šlaga. gre gori i doli. a poništavale prave gole. Roba blizu pedeset godin. nikor nije vazeja u obzir da su se ono nikidan na utakmici Zvizda-Ajduk do­ godili neredi po ovakome gnjilome vrimenu. judi. cilu skalu: od nervožitadi do totalne apatičnosti. to se more činit i vanka placa. Svit leva-leva umire od infarkta. Dimi more. Po njoj pusti koluri. Straj me. a debele nožice. Učini s a n đir po gradu i nisam je vidija. kratka. dok pišen. . Falivali su najpri suci. B a š je bila ta­ ka da bi je čovik izija od dragosti. kadene. marcipana. crnidu se oblaci. sve je okolo za­ crnilo. Pri­ znavali su neregularne. I posli te velike nervožitadi i eksplozije nereda dolazi do totalne apatičnosti. Evo sad. Tlak se svaki čas minja. Čudno je ovo gnjilo vrime! I čovik čudno reagira. Čin san je ugleda osta s a n na misto. još će mi koji i u makinjeti udrit. Dvajst d a n tuče bofore bez pristanka. Igrači su mogli komodno odigrat u t a k m i c u i bez b a l u n a jerbo za tuć se ne triba balun. gaće trekvarti. a na glavi bila g u m e n a kapica o banja. Dvajst d a n stoji mi s p r e m n a torba sa t u n j a n i eškon. A bila je p u n o smišna. braćoleti.

ča me miri? Glasno s a n govorija.. dragi pašticerski kič.. vidila je da guštan. Danas nije došla. Nasmijala se i ona i odlepršala ka leptirica. Mimo n a s projde j e d a n đeneral. mavajuć s obje r u k e . b a š s a n je gušta vidit. pa je i njoj bilo dago. ali omar me pripoznala. oli pu­ pa koja zna m a v a t i vikat helou. n i m a je. J u č e r s a n je trevija jopet na isto misto. m e n e iz kuće. ali meni je bilo dosta da je vidin. nikad ne bi s njon progovorija. da zaviče helou i cili s a n d a n bija dobre voje. m a n i l a mi rukon i zavikala: "Helou!" "Helou". more bit da me i u t e k l a koja gruba rič.Ćutila je da me drago ča s a n je trevija. Čeka s a n je prid otelon po u r e da projde i razgo­ vara san s j e d n i m prijatejen o balunu. jer o b a l u n u s a n govorija. u istu u r u . Nikako s a m se rastužija. Č a s n a rič: pravi đene­ ral u m o n t u r u . fali mi. okrene se i gleda me. a ja s a n je pogledon pratija dok s a n god moga. Partila je. smišni. ali sve to nije ono ča te razblaži i zanese. Di se neću uzdrćat? . odgovorija san veselo p u n dragosti. na­ smijala se. Z n a n : da je ijadu godin ovuda prola­ zila. Prolazidu i druge furešte i mlade i lipe. partila je. Ja njanci ne z n a n ingleški. Bila je s druge strane trotoara. kako bi zna da je to đeneral? Malo s a n se usprenija. Nju p u t t u d a vodi iz otela. I evo: on stoji i još me miri. Ali mislija s a n na nju. nikad je više neću vidit. da n i s a n zabeštima? Svašta je moguće. O n a je sva bila slatki. Asti boga. jer da nije u m o n t u r u . da mi m a n e r u k o n . Analizira me od postoli do vlas. Unila mi je ova dva j u t r a niku finu promjenu i gušta san. Projde pa stane.

druže đenerale!" Ne z n a n ja kako triba sa đeneralima razgovarat. ali jopet jugo forcaje. Ovo gremo u j e s e n . . Doša mi je sasvim blizu. Mogu je poć donit. oli koga čekaš?" "Je. a ča je sad? Ma n i š t a mu se n i s a m moga zamirit. nikad njanci jedan tir n i s a n iz p u š k e opalija i k a d su bile fjere." I tako: čeka san moju p u p u da mi zaviče h e l o u a dočeka đenerala. Ajme: gre đeneral dreto na me! Izbezumija s a n se! Da ne misli kako s a n škiva vojsku? J e m a n ja d o m a knjižicu: stalno nesposoban. ja s a n se ita b a l u n i m a u važe. I govori ka i ja. nikad se nećeš opametit. triba li šalutirat.. maturirali zajedno." odanija s a n i opustija se ka da me reka voljno. Nevera je prošla. razumen. Udrija s a n petu o p e t u i žnjut s a n malo uvatija i pa s a n deboto. S a m o mu c r n i brk vidin." "Uvik si isti. "Ča a m a r ne govoriš? Ča me p r i p a d a š ? Je li mi moglo srce p u k n i t ? " Tridesetak ga godin nisan vidija i k a d ga boje p o gledan n i š t a se nije prominija. "Ča činiš prid otelon. oli s a n se tako prominija? A u skulu s m o s k u p a išli.Asti m i š a u b u n b a k u . na m o j u si smokvu dolazija. i to mi uliza u posal. Nikad n i s a n bija u soldate. evo ovod bli­ zu stojin. "Ma jesi li ti to?" "Je. j e s a n . kad su moji prijatelji pucali po stre­ ljani.. druže đenerale. "A z n a š li ti mene?" "Ne z n a n . č e k a n jednu fureštu!" "Oli još vataš strankinje?" "Bome." "Asti gospu." "Ma je li moguće.

a pršuti p u n i plisni visidu sa crni gred. ribe! Jema! Nikadan zoven ribara prijateja da gremo bacit parangal. ni lipo? I ne spominjen se više kad san uz more zanji p u t trevija dišperano. judi. A prid svakon drugon konobon parkiran tonobil i do njega u kolonu vezan motorin. Virujte mi. I meni je.SVE SAMO KRAJI I KRAJICE J e d n a moja pokojna teta. koji su sad koluri. običavala je govorit: n i s a n gladna. . J e m a i grozja i smokav. i more se popravilo. tapeti. televizora. koltrine. I vi ne znate ujopće kako i koliko je to sad lipo. A baš sad. baciš dva p u t a mrižicu g a v u n a r u i srebreni gavuni koliko oćeš. nove mobilje. Omar se na žalo loži oganj i svak ko želi more se mašit. a n i š t a me ne boli. pločice. evo u ovi sad s t a đ u n je najlipje. prošek. lipo ka mojoj teti. Sad se gre u male porte i omar tot u porat. ni­ ­an ni žedna. I sidi se tot na žalo. I ča meni fali? Njanci se s krajicon ne bi prominila. J e m a . o n a ista koju ja češće spomenen. furešti nima. po dva-tri frižidera. bar u ovome dilu uz more. Vrtin se svuda. judi. ulizan u kuće. nesritno čejade. a doli u konobi bačve. crno. oli uz prvo žalo. a vrimena su lipa. demejani. bilo. j e m a n da leć. u konobe i svuda boje nego u otelima: banji. rakija. A kome s a d u Dalmaciju. Koji su sad vonji. a žene iz konob nosidu b u k a r e .

I ja vazmen nož i čistin fažolete. J u š t o je to po kila!" "Pa ovako jema u po kila?" . kume. Ča ćeš više kad smo dali. dvista kili. Cilu da s a n jon k u ć u usmrdija od friškine. donija san. n i m a tranzistori. Okinen. koliko ono. kako me naučila.paf! Govori žena: "A ča je?" "Kako ča je? A kad su to svrgli Hajla Selasja?" Donija s a n doma dva najveća mola. bacili parangal u konal i u zoru izvukli dvadesetak kili raž i moli. "Asti boga. I di je n e š udrit bovanon? U te male porte ne dolazidu nikad novine. linoga naroda! I daje mi da jon očistin malo fažoleti dok o n a spremi k u ć u . televiziju nikor ne gleda i n i š t a ne znaš. ka da je ova peškarija. I čistin tako. malo j e d a n malo drugi kraj i ako je fila . čistin. miljun oli dva miljuna dolori za očišćene lišajake."A ko će dat srdel za nadit?" "Ne boj se. kako se sve uzobistilo. Ajme frajunskoga.potegnem tu filu. svi glavu okriću i bacin jed­ noga mola maški. u dva-tri kila. a koliko si ovo kupila. ka da si na kraj svita i n a k o n dva d a n a dojdeš u Split i ostaneš . mislin pobit ćedu se a nikor neće. Nudin okolo ko će raže. ništa ne čuješ. Sramota j e d n a ! Ča ne moremo više ni lišnjake čistit nego triba da n a n dojdu na gotovo. očišćeni. ko će moli." "Ajdemo ako jemaš pacjence naeškat!" Nadija s a n srdele na trista udic. I o n d a se mi dvoje razgovaramo kako se ovo narod razlinija. i ona ga povonja i ostavi. i čujen ženu u kužini kako ronja. ko će ovo sve proždrit?" "Ma ča dvista kili.

"Oli ti je već dojadilo?" "Ma, je li, p i t a n je, ča su to lišnjaci? Je li to ono ča vjeverica gloje?" "Ne znaš ča su lišnjaci." "Ne znan, k a k o ću znat, j e s u li to oriji?" "Oli nisi n i k a d vidija čikolatu s lišnjacima?" "A, to je to! Ma ča dva miljuna uvozidu ti lišnjak za vjeverice i pašticere? A nisu, nesriknjaci, mogli uvozit dva miljuna dolora očišćeni fažoleti, nego mene činidu ovod da se zafrkajen. Ajme, ča mi ovo gre na živce! En ti sve vjeverice i sve pašticere na svitu! Ajme ča je ovo grubo čistit fažolet! Evo kakvi san, da j e m a n sad miljun dolori, cili bi miljun da za ne čistit." "Ola, koja si ti štufajica?" "A ča mogu, ubij me, samo me nemoj činit patit!" "A drago ti je papat?" "Papat oću, a čistit, bogami, neću." "A ko o n d a j e m a to čistit?" "Oni čigov je to posal!" Najidija s a n se, itnija sve fažolete, skupija sa i iša lipo obidvat u Belvija. I kad s a n se nabuba, pita s a n kamarjera: "A j e m a te li torte s lišnjacima?" J i s t ću sve uvozno, sve očišćeno, a svoj dil n e ć u čistit. Volin i ne jist, nego čistit. Mi i med uvozimo, a ona, kakva je, o n a bi me i moj dil m e d a činila proizvest. Ka da s a n ja čela! Sve se ovo u n a s razlinilo, uzobistilo, pokvarilo. P u n a n a n je Dalmacija kraji i krajic. S a m o se misli na gušte i godimente, na goluzarije, na luše i morbine. J o , n e r a d a ! Na živce mi gredu! Svi mi pomalo počinjemo sličit na jednoga našeg čovika koji je u ž a govorit:

"Nije da sam ja lin! Ma kakvi? Vajal s a n ja, ali ni­ ­an za svaki posal. A j e m a puno stvari ča me drago radit. P u n o je radnji meni po voji. Evo, na primjer, nisan lin ni za jist, ni za pit. Ja bi i putova, ja bi odija u kino i u kazalište, nisan lin ni za igrat na karte. I ni mi teško propatit noć i drago mi je igrat na balote i na ribe odit i nisan lin poć p u š k o n u lov. A, eto, mogu ča i pročitat i vodit diskusije i još jema ijadu posli koje bi ja radija. Ali n i s a n b a š za svaki posal. Dopustite da jema pasli koji ni meni nisu dragi."

LIPO SE U TIĆA PRITVORIT
Morete zamislit kako n a n je kad mi se evo treći d a n iz kuće ne mili izać. Di ću, kud ću, ča ću? Tri d a n a nisan v a n k a noson provirija, samo se vrtin po kući ka s t a r a ćuvita. Eto, tako s a n d i š p e r a n da bi lako moga skoknit i do Zagreba, samo za u t e ć iz ove jesenske dosade, vlage, fanga, umidece. Kad je gruba, jo, ča je t u ž n a jesen u Dalimaciji! A nikad još ovake rugobe, ovake nevoje i tuge od jeseni. Ovo nije jesen, nije uopće štadun, ovo govno od jeseni. Ustalilo se sad nikako jugo, pa laje, za­ vija, dere - smiri se tek da pusti kišu. I šesnajst puti na dan, već misec, d a n a , kiša p a d a i još uvik siva, grmi, a jedina je promina, jedina novost da sad kišu k a d i k a d prati magla i krupa. Usrid d a n a ka da je noć, pa lanterne goridu da vapori vididu ulist u porat. Evo jopet k r u p a . Tuče ka iz mitraljeza. Bidni tići vanka, koliko će ji pobit? J e s a n li ja to promislija na tiće? Aj ča, ništa mi to nije drago! Uvik dosad kad bi t u k l a k r u p a promislija bi na vinograde, na grozje. Kurbanjska k r u p a sve će iscipat; ča će bidan narod lokat. A sad su mi pali tići na pamet! J e s a n li se ovo popravija, oli pokvarija? Slušan meteorološke izvještaje i bogajen. Svaki d a n priko Dalmacije prolazi neki front ladnoga zraka i gre p u t istoka, ali t a m o je tepli zrak formira

barijere, barikade i ladni front se ne more probit, odrebatije se a vraća nazad. A dokle će se to vraćat? Dosad bi u n a s jugo, oli b u r a trajali najčešće tri d a n a . Kadikad znalo bi se nevrime protegnit i na o s a n dan. Ali ovo je već priko misec da l a d n a fronta odrebatije od ti tamo tepli bunkeri. I sad či­ tan da u Moskvu krepajedu od vrućine, da je t a m o pravo pravcato lito. A sad bi, po pravu, tamo m o r a p a d a t snig. A ča je sad? Oćemo li se minjat: da mi njima šajemo naš litnji pribor, m u d a n t i n e , strijače, s u n c o b r a n e , a oni šubare i saonice. Ola, koja krupa cipa! Ovo, bi, da te uvati, ubilo i čovika. Sve će tiće pobiti. Bidni tići. Bit će i krepani lastavic. Iznenadila i je, govoridu, zima, pa se nisu na vrime povukle. Sad ji, či­ tan, u F r a n c u s k u masovno pribacijedu na jug reoplanima. Koliko s a n štuf svega, doilazi mi ideja da se i ja javin da me pribacidu s jednim jaton. Sad znan, sad s a n se sitija zašto s a n se raspiva o tićima. Kako neću k a d je sad š t a đ u n o oželande. A Split v a n je najstariji i najveći oželandurski centar u zemji. Ritko je i nać Splićanina koji b a r u mladosti nije odija u tiće i igra na balun. Za onega koji oče živit u Split veliki je hendikep ne razumit se u ta dva športa. I veliki oželandur, to je isto ka bit veliki likar, veliki umjetnik - to donosi popularnost, ugled i za njin ostaju legende. Baš niki d a n sluša s a n na Rivu diskusiju jedne klape oželanduri. A njijove diskusije uvik, uvik sa­ mo se vrtidu, o pismi, notan, koroni, varijacijan,

magnetofoniman, žgaravanju, školovanju mladi. Nima za nji drugi temi ni problemi. I n i m a te žrtve koju za pivanje nećedu podnit. Da bi čuli pravega pivača, svaki će od nji učinit i pet stotin kilometri ka od šale. A isplati ji se slušat, mislin, te oželandure: "Jo, da ste ga jučer slušali, raskrabili biste se! Ajme, judi, ča je to bilo? Najpri je iša po n o t e gori, pa onda cilu n o t u i sta je na koronu pa raspalija! Nisi ga moga slušat to je bilo za poludit." "A ne govoriš da ti je u zanju žgara? Neš bi pivača koji pjev svrši sa zja zja." "Nemoj mi to govorit, jerbo to je bilo a zanju o žešćine. Više nije zna ča će i morete li vi zamislit da se od žešćine bacija na škinu, diga gori noge i onda tako, ležeć, još botu raspalija. Parilo je da će puknit, da će se raspast i čiba i grdelin." I onda nastaje smij, karanje, svak imitira svoga tića i svaki se u tića pritvori. I parilo je da se to na Rivu spustio j a t o grdelini pa onda doletidu vrduni, faganeli, lugarini, frzelini. I sve zvoni: lilililili, cicici, cjacja... cja lili li, ciblin... ciblin gi, gigigi... gi... gi.... J e m a pivači od sto-dvista ijad dinari, a j e d a n tićar s marjanski skal jema grdelima za kojega mu na r u k u dajedu po miljuna, a on ni čut. Govori da ga ne bi prominija njanci da mu d a d u za nj Mišu Kovača i Arsena Dedića s k u p a . A ko zna koliko bi onda d a n a s vridija j e d a n gr­ delin lipaš kakvi je još pri nikoliko godin bilo po Marjanu. J e d a n šofer nikidan je čuja jednoga tamo iza Dubrovnika i omar se s p r e m a ekspedicija koja če sa dva tonobila poć čut toga pivača. Ako ga ne

uvatidu, snimit čedu mu pivanje na magnetofonsku vrpcu i onda čedu na to učit mlace. J e m a i taki tići koji su rođeni pedagozi, učiteji, ma ke učitelja - profešuri - špecijalisti za odgoj mladi naraštaji. I takvog vajaloga profešura svaki bi afita b a r na misec dan, i da njegov gospodar ni j u b o m o r a n , moga bi ga vodit okolo na lekcije i zaradija bi na nj više pinez nego ča, za ure repeticjuna vatadu pravi profešuri. A da van je vidit muzičke skule, institute i klinike za tiče. Magnetofoni s arijan najboji pivači uvik se vrtidu, tot su i kamarete sa zrcalima, a kad pivač vidi sebe u zrcalo, misli da mu oni drugi odgovara, pa se žešći da ga šupera. A u tičje klinike činidu se operacjuni probijedu se čiri, propišijedu dijete i dekoti i z n a d u se činit i veštiti od b u n b a k a za tiča koja izgubi perje. A ako se, ne daj bože, javi, bolest m e đ u tićima, to se o m a r tučedu befeli i zovu telefoni u F r a n c u s k u , u J a p a n , u Ameriku a kapitani, makinjišti, noštromi - a u zanje godine - i piloti i štuardese nosidu sve dekote iz cilog svita. J e d n o je vrime parilo da će ova tradicionalna splitska skula izumrit jer se mladost infetala s dru­ gim hobijima, ali se sad jopet masovno vraća da nastavi oželandursku slavu grada. Tonobilima se sad putuje u tiće u Liku, u Bosnu. A j e m a n a š e g a svita, sa službon u unutrašnjosti, čak oficiri i rukovodioci, koje su s čibama i bošketima viđali i oko Beograda, Jubjane, Skopja. Znate da me za nji malo straj! Ča će bit ako ta­ mo u kafanu, oli u kancelariju, počmedu imitirati

svoga najbojega tića, pa se raspivadu lilili, cjaja, ciblin, gigigi... More ko mislit da jin je skopjalo i trkat po li­ kara. Kiša još pada. Di ću, ća ću? Najboje da i ja imitiran tića, i to ne grdelina nego s t a r u nervožastu ćuvitu.

SKUPI ČARTER NA DRUGI SVIT
Seja s a n uz kafu, malo počinut, odmorit se, slu­ šat lipa karanja o b a l u n u , kad eto da me traži je­ d a n čovik. Čin s a n mu vidija crni fior u patelu o jakete, omar mi ni bilo drago. Sija je kraj m e n e i počeja mi se j a d a t : "Umrla me nikidan mater, mala, s k r o m n a starica koja je tijo, neprimjetno živila i tako i umrla. Tako san je tija i saranit: najskromnije, najneprimjetnije, bez šoneti, cvića, pompe, ceremonijala. Bez svita, bez p o p a i muzike. I gren ja u pogrebno poduzeće, govorin ča bi tija i pitan koliko će zapast." "Pa tako, oko trista pedest ijad!" govori mi čino­ vnik. "Trista pedeset ijad? Ma čekajte, ne mislin je balsamirat, ne mislin je stavit u specijalne frižide­ re da bi mogla oživit do pesto godin. Tija bi najskro­ mniji sprovod." "Kud ćete skromnije od trista pedeset ijad?" "Ma jeste li ludi, to su deboto moje dvi misećne plaće. I ča ja moran dva miseca radit za j e d a n naj­ običniji, najsiromašniji ukop." "E moj šjor, sve van je d a n a s skupo. Najciniji, najgori kasil koji van ne mogu priporučit jerbo to je za žrtve u nesrećan, dakle kašeta j e d n a - četrdeset ijad. Obični kasil van je devedeset."

Da ne dužin, evo van ovod čila lista ča s a n sve platija: Kasil - devet deset ijad. Brokve u kasil napose se plaća - pet dinari. Plastična vrića u koju su, bidnu moju staru stavili - petnajst ijad. A sa petnajest ijad mogla se pokrit cila Riva. Oli j e m a koja specijalna plastika samo za mrce, nepoderiva da se ne bi o noći dizali. Ajmo daje! Kušinet za ispod glave - deset ijad. Pokrov - petnajest ijad. Znate li vi koji je to pokrov?" "Ča je to pokrov? Oli to nije dil kasila." "Tonobil do mrtvačnice dvanajst ijad i nosači još osan. Sve s k u p a dvajst. Atroke taksi usluge. A vidite ovu stavku. Judi, to ni za virovat. Rasvita u mrtvačnici četer ijad. J e d n u noć bila je na ploču i četer ijad letrike. Pari mi se da su bili u n u t r a još dvoje. I ča su u n u t r a kuvali, pekli, kupali se, šumprešavali, ča su sve ta tri mrca tu noć činila da su 12 ijad letrike potrošili? A moja b i d n a s t a r a s a m a četer ijade. Za j a m u iskopat trideset ijad. Četer pet lopati meke zemlje trideset ijad. Ja bi na d a n iskopa toko jami da bi p o s t a miljuner. Mogu li ja poć tamo k o p a t ? Kopat ću za po cine, za trećinu. Naponose sprovod, ne zna koji to sprovod dvajst i pet ijad, pa niki vjenčići, j e m a bit da je to ono b o k u n mirte i dva garifula na kasil - trideset ijad. A za dvista dinari sad j e m a š cili buket gariful. I s a d se, evo računajte, skupilo trista pedest, trista šezdeset ijad." "Fali vam ovod samo telefon." "Kako telefon?" - čudi se čovik. "Mogli su m e k n i t još da je cilu cilcatu n a ć okolo telefonirala, zvala sve do svetoga Petra i u d r i još pedeset ijad za telefonske razgovore."

Ča je ovo došlo, cile dvi kompletne misećne pla­ će, i to prosječne a ne niske, za saranit jednog siromaja? Ne isplati se više ni umrit. Evo sad oteli A-kategorije dajedu za deset ijad na d a n sobu, grijanje, bazen, tri obroka, sve deset ijad na d a n . Je li, bidna, mogla priko misec d a n a litovat za te pineze. Mogla je poć u Veneciju, mogla je poć na vijađ u Španiju. Omar s a n zapovidi ženi: "Pazi, u m r e n li ja pri tebe, Smista vazmi trista pedeset ijad i ajde na Bled, u Rim, u Pariz, dikok oćeš. Samo javi pogrebnom poduzeću: ti i ti leži mrtav u svome s t a n u . I biži! Morat ćedu me zakopat ako ne iz drugi razloga onda radi higijene. S a n i t a r n a inšpekcija će jin zapovidit: morate ga zakopat. A ako ti u m r e š prva, učinit ću ti najraskošniji, najveći sprovod od priko miljun dinari. Naručit ču najbolji kasil, nepoderivi, nepromočivi petnajst ijad godin da traje. Naručit ću sve rusule, mužike, pope i o n d a ću jin kad dojde r a č u n udrit u lakat. Šoldi n i m a m , sad me utirajte u pržun. I tako mi n i m a ko kuvat i morat ćete me ranit. Utirat ću jin brokve za sve brokve koje su začavlali u kasile." I to je lipo, ako odbijemo plaćat, morat će n a s sve stavit u frižidere i tako ćemo čekat odmrzavanje, oli sudnji dan. Ola, koji će to bit juriš kad se b u d u čule t r u m bete? A mogle bidu one plastične vriće bit slabije, cinije, tanje da je lagje iz nji skočit. I pokrov ne triba začavlavat da ga je lakše odvalit. Mogla bi bit i j a m a plića, od ijad a ne od trideset, da je lakše skoknit vanka na ariju. Ne triba b a š da sve usluge b u d u tako solidne, čvrste, prvoklasne ka ča su sad. Baš s a n i ja t u k a c ! čudin se kako more bit cinija turistička p a r t e n c a u Pariz, oli u Španiju,

nego j e d a n mali pogreb. Naravski da more jer di je F r a n c u s k a di je Španija a di je drugi svit. Ja mislin da je vijađ na drugi svit tri p u t a duži i sigurno se r a č u n a i čarter do t a m o . Nima, judi, druge: ajmo svi kolektivno u štrajk!

i to bez motora. bija je župnik p u s t e godine. Malo na jidra." Ali u selo nikor ne z n a don Duju. juriši. dešvan. kaluni. Spava s a n pod provu. ka sad da je bilo. šporak. Isto ka ča stari ruzinavi vapor gre u škver na reparaturu. A spominjen se. J u d i iz prve kuće na žalu došli su n a s zvat da se dojdemo malo steplit oko komina. zima je bila i trbuj me bolija i plaka s a n da me d o m a vodu. Ka­ rpati. k a d me po­ kojni otac prvi p u t simo doveja. Pijava. Došli smo iz Splita gajeton." "Ali k a d je to bilo?" "A pri pedesetak godin!" . vidit ćete koje on vino jema. I bar jedan p u t na misec dolazin ovamo obnovit klašu. rašpava grla i suvi just. A prošlo je otad četrdesetak godin.U MALOME PORTU DOK BURA ZVIŽDE Kad s a n umoran. gavori jin. ordenji i dekoracjuni! Počinjen sličit na jednoga staroga meštra. Zaspa san na jednome b a n k u slušajuć priče iz rata. "u moga prijateja žu­ pnika d o n Duje. svega štuf. p u n smoga i benzina. Bacili smo prid večer parangale i o n d a ulizli u mali p o r a t čekat zoru. onda se gren čistit i ličit u jedan mali porat. "Odvest ću vas". bajunete. "Kako ne znate. I tako trideset miji. malo na vesla. koji je klapu odveja u selo u kome je službova. Pamtin ča smo sve na b r o d u jili i ka da vidin crveni škorcani pot iz kojega smo vino pili.

sve je lipo. Nima ovod bali. S vrja muleta lovi s a n bukve." J e d n a mi donese i pismo koje je jutros primila. Evo je. na dužnosti. dica t r č u po kruv i vino. judi s vilan bodu gomile smrdljivoga dropa i dimi. U tim malim portima. u odsjaju ognja sjene in plešu po crnima zidima. da se steplin dajedu mi vrile rakije iz pota. Trčen prema ognju koji plamca u maloj kućici na žalu di se rakija peče. Oganj je priv u k a i patrolu milicije i nji se n u d i ali oni su.Tako i meni uteče. stu­ d e n ščipje. Lipo je u malome portu. to m o r e d u . ratnici kažiju r a n e i pri­ čaju svoja j u n a č k a dila. al jedan kumplir iz luga. beštima i smrza. jemali bi blizu dvista godin. Ri­ bari su istegli mrižu i omar se gavuni bacijedu na žeravu. sestro moja. Na prvi pogled pari pakal. a brižne žene rišavadu tu­ rističku problematiku. ali čin se užge vatra. U malom p o r t u vatra je jedina zabava. b u r a mi je tunju mrsila i jidija san se. Po se sela skupilo u n u t r a . "Kako ćeš ti. stvara se cili teatar. uz vatru. stari noštromo da­ vi jednoga milicionera oceanskin fjaban i vodi ga po svitu iz luke u luku. njanci oštarij. da su živi. judi vitlaju vilan. Zapravo to i nije k u ć a nego š p i j a zagrađena zidon. z n a t koliko ćeš Švaban naplaćivat p a n s i o n idućeg lita? A Švabe već pišu. smrdi ti drop. Gori oganj pod crnin kazanon. baš je pa mrak i b u r a je zazviždjala. oteli. pa pitan za starce koji. svakaka su č u d a . Mlaji raspravjadu o balunu. vrili kumplir koji pari prste. zbilo se po gredan i kašetan. uvik je lipo. Hrabrosti triba da bi se u n u t r a ulizlo. bidni. Menije ovud i grubo vrime lipo vrime. ne smidu niti kapi. kinematografi.

Zapravo to i nisu više samo konobe nego i maga­ zini za težaške i ribarske potribe i majstorske radi­ onice za sve zanate. stoli. ferali. brokve. a nikad se n i š t a iz njih ne bacije. sve ča se more n a ć u jednoj ovakoj konobi. Eto. francuski kjuči. Cili bi libar bija malo da se sve nabroji. lamarini Po dvista-trista godin ove se konobe uvik punidu. vesla. mriže. daske. rastavjeni motori. mlati. važi piture. a po zidima su gumene gondule i mali plastični motorini ča ji Švabe ostavjadu da ji ne vučedu svakoga lita gori-doli. polivače. demejane. k u m pliri i suvi smokav. nego ne znan. čavli. jarpe. iz Njemačke. J o š ćeš u njima u koji k a n t u n n a ć stari gnjili o p a n a k i od pantagani izideni m o r n a r s k i kapot ko­ ji je nosija pradida sadašnjeg vlasnika kad je služija u Polu marinu. a najlipše od svega su konobe. kavaleti. čavli." "Kako ne znaš. motike. A prostor najbliže vratima. daščice. banci sa škafetinima. vi­ de. "Eto. svrdla. parangali. pritvoren je u drvodjelsko-mehaničarsko-pitursku radionicu. di j e m a najviše svitla. jarboli. šegaci.moguća. tikve. šplanje. s gred visu k a š t r a d i n a i pršuti. pineli. Sve su u njima izmišalo: bačve. m a š klini. jidra. kakva si linčina. Puste škancije. i ja koji ne znan ni riči njemački pre­ veden ženi pismo i o n a me kori. k a d si sve do riči diga?" Sve je u malom portu lipo. cili sjajni u kožu uvezani kompleti mehaničarskog alata iz Švedske. grede. samari. moderniziradu. ka­ menice za uje. . ni pismo mi ne bi preveja? I to te teško?" "Nije ženo božija. parafangi i gume od tonobili. pile.

"Ne mogu.I kad v a n k a zazvižđe b u r a oli p a d a kiša u t i r a š se u n u t r a u k o n o b u i stojiš u r e i ure i uvik j e m a š ča vidit i ča čut. "Vrag odnija tebe. "doli dojdi. O n d a je gori d o š a Ka­ rlo Veliki. Zove ga otac da mu dojde pomoć. mogu van prinit i s kineškoga na rvaski. Oću. talijanskog i ingleškoga dignen na rvaski. isto ka moj prijatej istoriju i geografiju. Sve znan. I toliko tega naučit. k u m e . p a r a n ­ gal ćemo bacit!" A žene se dogovaradu da će s u t r a užgat oganj i frigat fritule." I sad se stari obraća meni. i geografiju. . oni pet šest visoki planin i tri-četer rike ." viče on malome. Je li tako?" "Bome! Ne more drugovačije!" "Znan ti ja. francuskog. zašto neću kad sve znan. A meni ćedu donit snop pisan da jin s njemačkoga." "Ostavi libre. "Evo i tebe ću naučit! Najpri ti je bija Egipat i faraoni. U Njemačku Marks i Engels i u n a s partizani.Olgu. doli Frane Josip. Otac doli radi parangal a povrj njega u kužinu mali uči i čuje ga se kako na glas buba. Nilu i Micicipi i bog te blagoslovija. Onda su došli divji narodi i stari Slaveni koji jedini nisu bili divji nego su pili medovinu i disali na tršćicu ispod mo­ ra da ji d u š m a n i n ne vidi. u č i n istoriju. profešura ti i istoriju! Ja san na k u r s cilu istoriju u sedan d a n naučija." viče mali. I nji su deštrigali Rimjani.

Pravi novinari su omar javili svojiman redakcijan koje sve od gostiju doša. na primjer. evo mene. ideje s a n dava pa ako nikidan ni­ je bilo sve u redu. uz komin. Ceremonijal proslave otvaranja pravoga vodovo­ da počeja se razrađivat i študirat čin se vodovod počeja gradit. I to one svečane fešte kad ugledni gosti do­ lazidu. finije. ja s a n učestvova u diskusiji u vezi s proslavon. to je k u n fužjon žešći. Falili su. Puno visoki gosti ne bi ni smili dolazit u t a k a m a l a mista jerbo uzbuđenje tako r a s t e da jude s a m o ča ne počme kolpavat.kriv . i na televiziju se to vidilo. Pitate li kojega m i š t a n i n a koliko ti mali porat jema stanovnika. ne triba ga ništa ni pitat. a m e n e je isto straj sad ta sva imena spomenit. u mislima gre po k u ć a n i po imenima ji nabraja. ja cili život dolazin u ti mali porat pa se sma­ t r a n i p o n a š a n ka j e d a n od njegovi mišćani. Dakle. I šta je misto manje a gosti . drugovi o prvi feral obisite. Znate. dok smo ga­ vune pekli i vino pili. slavoluk i t r a n š p a r e n t i s borbenin parolan i priznajen . on se zamisli. ako je dikod zaškripja protokol.veći. Misto se zove Pisak. I n i k a d a n u ti mali porat malo je falilo da n i s a n u m r a od lipote i uzbuđenja. J o š ovu zimu. neka sve pade na moju glavu. veličanstvenije od fešte u malome mistu.OPROSTITE AKO NIJE BILO BAŠ SVE PO PROTOKOLU Na svitu tega nima! Ništa pod k a p o n nebeskon nije lipje.

Pali motor leuta i govori: "Sad biste sve tili u jedan d a n uredit. U sridu n a š a crvena a trobojke sa strane. daje od kraja iskrenemo. zapravo već je bu­ ra počela i bandire se vijoridu na friškome vitru. vlaške torbe. ali još nije sve gotovo! Triba pribrat mriže i noćas poć lovit da gostima ne fali ribe. falidu jin niki prsteni i voda u portu još protekla nije. obišadu se bandire. A zove b u r u . kartušine. pa j e d n a na žalo di će proteć voda. . još jedna iza crikve. a di ste bili cilu godinu?" Na ponistre i balkone pune cvića. tapeti. ali cijevi n i s u postavljene. Na sedan misti velike bandire vijore. Čini se prova s vodon. Mali Milan sluša i ronja. a tri glavne s visokon š t a n d a r c i m a na samome muletu. J e d n a na trafostanicu. vonja od čistoće. da se na ruzinavu latu u b o d e n ? Da t e t a n u s uvatin? Ne triba to čistit. Sinija je porat. da sve to u dva-tri p u t a u leut ukrcamo i u more. čak se i žalo čisti i ispod izvučeni brodi na žalo metlon se prolazi. d r u g a na butigu. E. Uz komin i b u k a r u nima hrabrijega čovika. Slavo šaje sina Milana i mene da gremo leuton ta­ mo izad grobja da pokupimo onu staru latu. Ali triba se znat snać. I evo n a s u predvečerje velikoga dana. Konal je prokopan do mo­ ra. jer san predlaga tako žestoke parole da su mi Slavko i Ante zatvarali j u s t a da me ko ne bi čuja. neće ji vrag tamo nosit! Glavno je da ovod u portu bude sve či­ sto i u redu. Pere se i mete porat. uz komin boga se ne bojin. Neću! Bogati. Pertromila je na teracu iznila fini j e d a n goblen sa Španjolkon koja pleše uz kastanjete. kavadefere i špakere.san.

bura. U mo­ ru u r a g a n . a problemi se kotidu. stavit u zaklon. koje je steka u pu­ stim dvobojima. Asti go­ spu." "Dok dojdu. Počimjedu se rizat dva kupjena p r š u t a . čuješ ka­ ko pod refulima bure bandire p u ć k e t a d u . "Ne č e k a n ja ni boga! Dajte vi meni moj dil: dvi fete p r š u t a i dvi fritule i ja gren spavat. Vrtim se. još čaš! Brzo!" "Ne ovu. Tri bota ujutru. malo grancava. bogami." Mačak Grlin p u n iskustva. Vere!" "Ruža! Ruža. Ure letidu. Dimi more. jer b u r a bacije i katrige a di neće čaše i bičerine. i ja i meni je u r a od jića. Nikor drugi da se nije okusija. Već su na p u n t u m u l a postavjeni obavještajci da javidu čin se gosti ukažedu. Ne moš to visokima gostima dat! Ovo je jedino za p a š t a fažol! Slavo nosi svoj j e d a n p r š u t specijalno za goste. frigadu fritule.Duga g u m a na koju se pritače vino spojena je s prvom k u ć n o m cisternom i na žalo pod bandiron teče kišnica. i ja ću počet mjaukat od gladi. mijauče i vreba da u k r a d e koju ribu. oba slana. Brzo s tonobilima u Split kupit ja­ panske lignje i ako se na peškariju najde bar koja kašeta srdel. Čeka se ča će bit s vrimenom. dajte onu veću tavaju." . večeralo se. Žene preuzimadu stvar u ruke." "Pazi da ti ne zagori. Na k o m i n u peču lignje. sve će se fritule oladit. "Brzo još uja. m i š a d u tisto. Pala je noć. veliki se t r e n u t a k maloga mista pri­ bližava. ali judi ne gredu spavat. Oćedu li š t a n d a r c i izdržat? Stole iznesene do žala triba pripomistit. vrti se okolo.

"Ča vi mislite da dolazidu Gargantue? To je fini svit. gosti. mjauče jedva čujno. Mali p o r a t zatrese detonacija. . Vrti mi se oko nog. Iza p u n t e u k a ž e se trabakul. dolazi i plavi tonobil od milicije! Sad će do koji m i n u t i oni. A isto je spiza u pet m i n u t i planula. Nisan vidija ča se na. nikor ne sluša. cviće smo zaboravili! Brzo dva b u k e t a ! Po u r e već k a s n i d u . "Ajde doli. odnosno iz Slavine cisterne. neću ja krest za te. Ka ča s a n i reka." "Ajme. Muči. Moredu lako i ne doć ako b u r a ne popusti. svi će izletit pleskat. štuf spize. i ti nakriviš glavu kad jiš. a Grlin se zafasta s jed n o n lignjon." Na šijun u k r a š e n sa dvi crvene ruže protekla je voda iz vodovoda. I to iz krejance! Ča će njima vaš grancavi p r š u t ? " Zaludu ja držin govor. dolazidu! Živili!" Svi trču na m u l dočekat goste. U brazdi. a mi ćemo dva o n d a učinit n a š posal. "A šta je. Samo fregulu iz krejance. i jedva ako van se oni malo m a š i d u . A ne d a d u se čoviku mašit. Oo. i ti si izdebulija. kad dojdu gosti. mislin oni glavni. "Evo ji. puste terine fritul i liganj. Oli i tebi falidu zubi?" Proguca je i jopet mjauče. ali sve isto. "Bidan. m u l događalo jer s a n jija na skaline od šufita pršut.Ni čut! Tiradu mene i Grlina. ukredi. Za njin još dva." Gomiladu se pusti pijati p r š u t a . jedva da su se okusili. jer oli je ko vodu pija.

bilo je puno puno lipo. tavaj a m a n . I još dok se kliče. moj Slavo. Već je počelo. a Slave se nalaktija na provu izvučenoga leuta i samo puše. n i s a n gladan. Kad su se iskrcavali. vraćat čaše i bičerine. teće gratat. odbotunajedu nove veštite. Ako smo koju sitnicu propustili u protokolu. Maše se traveršan." Zadnji brod se izgubija iza p u n t e . . pogledali i sad se vraćadu u susidno misto na obid. zastave se obisile. u klicanje se miša karanje. Bot je proša. Dok je brod okrića u portu. nisi zna ko je ko i sve se izmišalo. Smista. Pita me: "Ča misliš. samo ti vodu na šijun zatvori da ti se ne iscidi cila cisterna. Sad bi tribalo tek sve ponovit kad j e m a m o ova iskustva. prošla me voja. b u r a je fermala. Ko je ono bacija kavadefer u more.Meni sad dajedu sendvič. J u d i skidadu kularine. kako je bilo?" "Da kako? Veličanstveno! Nije moglo bit boje!" "Šališ se ti ka i uvik. Kliče se. p u š e d u ." "Sve je u redu. Virujte mi." ne viruje mi on." " Č a s n a rič! U životu nisan boju feštu vidija. Mali porat ji ispraća. nije. Gosti su se malo prošetali." "Nije. vatadu arju. mo­ limo vas drugovi nemojte n a n zamirit. Sad triba pijate prat. Fala. Je li se t r a b a k u l s gostima moga jelicon zaplest? Zna se ko je to učinija! Žene još mašedu za trabakulima i ronjadu. Veličanstveno. "Na dva mista izgubija se protokol.

kad je svaki d a n bija pravi. ovo su niki jadni retaji od dana. Kad pri za majku božju! Ča je ovo došlo od dana. naime da dani sve kraći postaju. Kako ću. OPASNI ZANATI Nikadan s a n u novine proštija kako dani postaju sve kraći i. kupali se. lovili tiće. krali smokve i grozje iz laštika razbivali žaruje javne rasvite i cakla na ponistran gospodski palaci. Koliko s a n s a m o stvari planira d a n a s učinit. Ovo d a n a s ujopće više n i s u pravi dani. Ni­ ­an učinija ništa. u p a d a l i u poja. igrali na balun. zna san ja to. skitali se po Marjanu. nisi se dobro ni okrenija. klečali na sol po redar­ stvenim stanican. cili d a n .001 sekundi. k a d je dan kratak. u kosti s a n ćutija i bez mirenji. govno od d a n a ! Tek ča je svanulo. po najnovijin astronomskim mirenjima. ovo je jadni retaj. i to samo u j e d a n jedini d a n . A di je ono u staro vrime. A koliko je bija dug. k u s d a n a . gušćerice. odnosno za ijadeti dil sekunde. zelembaće. Dan je bija ka d a n a s nedija. n i k a d mu kraja? Od izlaza do zapada s u n c a jema si vrimena za sve. ka godina. Odili s m o u skulu. d a n se zanji godin već smanjija za 0. u moje ditinjstvo. beskonačno dug. bez aparati. kad je d a n izgubija svaki pojam o vrimenu. okad ja govorin to isto. ka misec. . I ča još sve nismo činili i za sve je bilo vrimena. Ovo d a n a s . gledat si ga gušta. tako je. da pri smrkne nego svane.KRATKI DANI. Je judi. a već je smrklo.

Da s a n ja to pri zna. najvolija bi na to­ vara. Sad mi se iznosidu podaci kako je moj zanat. to jest novinar. pa me suočavaju s novin još većin strajon. Zapravo najopasniji je probnoga pilota. I posije njega omar dolazin ja. arja otrovana. . raspast se u miljardu komadići i ko će me više skupit. okratija!" Bar da ove kusaste. glava u torbi. pritisak guši. kratke dane proživen ka čo­ vik. Ma judi. že­ na viče: "Ča činiš? Koliko stojiš?" Gren vanka. ja san miran plašiv čovik. okoliš mi je zaga­ đen. ali svitlosne sekunde! Ulizen u banj. najperikulaniji na svitu. ja se bojin letit i redovnin linijan.Astronomi su injoranti. pa sad. ne spavan mirno jer se r a n i n pešticidima. ne bi majci nikor pročita moga retka. u opasnostima s a n probnog pilota. More i bit. a da je moguće. Po njima je dan kraći samo ijadeti dil sekunde. štioci dragi. Ali. Njanci pisma ne bi pisa. Uvik mu je bidnome. ja s a m o feraton dolazin u Zagreb. Kako to? Otkad? ča mi to nisu rekli omar na po­ četku. A ja san. A ka da mi je sve to malo. kad san se uvatija ovog zanata. smog me davi. Onda je i meni glava u torbi. nego sad. Samo bi tele­ grafski šava čestitke i saučešća. astronomi n i š t a ne zna­ ju. mislija da je moj avion od karte i da s a n siguran ka u škatulicu. Ne jin slako. ženo. bidan. to je dan. dočeka me: "Di si bija? Koliko si sta?" "Ne viči. u botu. u škafetinu. novinarski zanat. ko zna di ću bugnit. ujidaju me paraziti. Svaki čas reoplan more eksplodirat. ne dadu mi! Sa svi me s t r a n samo pripadadu.

Prosjek trajanja novinarskog života već s a n p r o š a i tiši me činjenica da me more bit i priskočilo. skraćeni radni staž. tražite za novinare benificirani. Puno j e m a r a d n i katastrofi.Ali ča ću s a d ? Di ću sad? Kasno se sad preori­ j e n t i r a j di si . po drugim r a č u n i m a . Stravična je statistika koli­ ko se u n a s svita udavi u more. da je bilo. p u n o se gine na r a d n o m mistu. Među prvima smo na svitu koliko ginemo u saobraćaju. to priznajen. Da je bilo bižat u penšjun? Nima n e ! " "Zašto ne? Je li moj posal ka od probnog pilota?" "A oli je moj posal lagji? A još je odgovorniji. Napa me: "Bogati. Zasramija me. stoj i drći. Čudo jedno koliko smo neoprezni na poslu. bit će za m e n e posla i n e ć u u penšjun!" Ništo p u n o se u n a s gine. A čitan jopet nike amerikanske statistike po ko­ j i m a čovik vridi oko trista ijad dolari. u rike i jezera. a minimalna je. Čekaj mirno svoj red. Skrušeno s a n reka: " J e m a š prav! I ja ću slidit tvoj radni elan. Više se boridu za produženi r a d nego za skraćeni radni staž. I dok je taki. da vridi oko stoosandesetijad dolari.tot si. J e d a n moj stari Trogiranin govori mi da on svako j u t r o nestrpljivo čeka novinu samo da vidi šonete. To je maksima­ l n a procina. Baš u vezi svega ovoga kara s a n se nikidan s j e d n i n n a š i m lokalnim političaren. Čitan statistike i svud u ginjenju prednjačimo. koliko smo slabi i ka šoferi i ka pješaci. Ču­ dno koja smo mi nacija neplivači. da dozna ko je u Split strada. I k a d si čuja da je ko od n a s tražija skraćeni r a d n i staž?" To je. .

Vazmimo da ji s t r a d a samo stotinu na godinu i to je već trideset milijuni dolori oli p u s t e miljarde dinari zakopani. kad se u n a s dogodi saobraćajna nesre­ ća. I svakome bi šoferu vika: "Takneš li me. Ali kad si o s t a na misto. Gubici se penju jedino ako jema ranjeni. ne bi drća o straja i na trotoaru i na svakom pješačkom prolazu. Ne bi vreba na svaki k a n t u n . dru­ kčije bi se ja ponaša i šeta po Splitu.sprovod. ča znaš ko te čeka na tir i ko te sve more smečit! . dekote. ako u Split vridi miljun i po dva miljuna dinari. prije je debula. Ipak mi je malo sumnjiva ta procina. Onako od oka. Eto. uvik onda u novine piše: šteta se cijeni na miljun. k a d grobari ne m o r e d u odolit poslu. Ne virujen da čovik toko vridi. E onda je to druga stvar. nepovratno izgubljeni. operacije. pa triba plaćat bolnicu. Jer. A j e m a jopet d a n kad ji je p u n a mrtvačnica. Kad bi čovik u n a s vridija trista ijad dolori. brat b r a t u . miljarde si upropastija!" A ovako ka zec predan. jedini je trošak i gubitak . Kako mi take teške gubitke moramo podnit? Naša splitska privreda nije baš tako jaka. bolovanje. A b u d e i po dva-tri mrtva. nego bi se isprsija i šeta u s r i d najgušćega saobraćaja. miljun i po dinari.A n i m a d a n a kad u Split ko ne strada.

taki mir da čujen kako more diše. Malo s a n se i pripa. oko mene more je mirno. di je s u n c e klonulo i palo zacrvenilo se nebo i more. a t a m o doli. Nijemac. I onda u b o t u sve oko mene oživi. n a š čovik oli koji furešt. Gajeta se stopila s m o r e n ka da je škrapa. ali ne razumin. iskusni ribar koji poznaje govor mora. Crvena balota polako se spušća. Ča s a n ja.. Taka je bonaca. Gajeta je u s i d r e n a daleko va­ n k a . pa se oko svake kapje krugovi činidu. Altroke da smo u šumi. na jednome b r a k u . galebi ludi. Č u d a n je ovi mir. Inglež. Svud oko n a s su sad j a t a srdel. privrćedu se i p u š e d u oko broda." Stvorili su se dupini. pametni. š k u r o i p a d a d u ritke k r u p n e kapje kiše. modro duboko i nebo je modro. u konalu. Dupini su mirni. nervožasti. "Čuješ li?" t u r n e me gospodar o gajete. Doletili sa svi stran galebi. pa s a n se u zalaz s u n c a zagleda? Kalma je bonaca. s u p a se u more i gasi ka velika čika o španjuleta. S tunjon u ruci sidin na krmi gajete i gledan zalaz sunca." "Vrije srdela. more progovori.. Iza galebi j a t a divji .DI SU ONI LIPI. TEŠKI VONJI OD FRIŠKINE? Brzo će večer. a ovamo. ova mrtva tišina ka da nidir na svitu nikoga nima. Miljuni srdel. kapje ka stinčice. desetak miji od Fara prema Korčuli. "Čujen.

neće mi bit do­ sadno. ne moš jist. I on nestaje br­ zo. i mužika ne vridi i sve je naopako. I plačeš: j e s a m li moga na m u l ostat? I na bilome vaporu vajaš se u fortunalu. Dragi su mi ti bili osvitljeni va­ pori o noći kad dopire s nji mužika koja se polako gubi i misliš ko zna di gre. Nego jedino da ženu odveden sa sobom. G u b i d u mu se svitla na pučini. n e š me ovega lita uvatiti na lipak! Migaj ti migaj. i uvik su na tima brodima nike lipe žene i konobari služidu delicije i mužika tiho svira. prestrojavaju se i jema bit da su se ništo zakarali. Plovi ti. Projde mimo n a s niki bili vapor. izmučiš se. u Marsej. srdele. n i š t a ne obadajen. Pirej. ne moš pit. Afriku. A onda se jednoga d a n a u k r c a š na ti vapor i posli po ure tija bi se iskrcat i zavidiš o n i m a koji m a š u s mula: blago njima. Šangaj. dok se jedan ne infota pa le­ ti brže od svi.gusak. i jopet vidiš bili vapor od noći kako te svojin svitlima i mužikon zove i m a t a . di ću gledat. i vonja u kabini. muži trbujci p u š i d u cigare i gledadu kroz kanoćale i misliš: jo. brojiš ure kad ćeš doma doć i k a d dojdeš. Vas s a n se smanta. dupine. ča bi bilo lipo nać se na takome brodu. vali te bacijadu iz posteje. projde godina dan. sve raže. a ako je . stiša. ne znam više ča ću. plovi. ispatiš. oko mene. Posli desetak minuti sve se smiri. projde sve redon i stavi se na čelo ko­ lone. u noći ka da same žaruje putuju. ne z n a d u očedu li livo oli desno. a tužno je ostat. galebe. lipe žene privrćedu očima. E z n a m . ća ću slušat. Ka da je bija san. ka da su izgubili orijentaciju. sve grubi pigavi svit i kamerjeri ne nosidu delicije i tisno je. j e m a t ću se s kin karat. guske. oni doma ostaju a vidi ovod. gledat s mula k a d ti vapori bižidu. u m u k n e . mrtav s a n ladan.

nove k u p e i grede. sunce i bile vapore. Vrije more od srdel. oko mene. Neće mi virovat i gledat će me ka da je prid njon koji Tudeško. vriće b r a š n a .smo ulovili. J o š se ja spominjen kako bi pri. Cili smo d a n lovili. Ti teški vonj značija je obilancu. sva n a š a r i b a r s k a m i s t a zavonjala po friškini. za­ vonjala bi srdela na lozju. Gledan na peškariju: nikor neće da kupuje srde­ lu. onda će se na vapor. a s u t r a d a n konop je na mriži p u k a i trista glav je iz mriže uteklo. po vrtlima i vinogradima. Vonj od friškine dozva bi pismu i sva bi na­ ša mista propivala. kašete cukra. Prerasli smo srdelu. b a r b u n e . Javile su se m a s e plave ribe. A i po gradovima i gradićima. šesno. Nisu je mogli ribari ni pro­ d a t ni darovat. lignje. u ova d o b a go­ dine. petavali roge. P u n o smo napridovali. prolazidu i velika j a t a tunji. Ko to d a n a s još srdele more .odveden. svi tražidu zubace. sto šezdeset glav . i uvik je najboje doma stat. pljuvali. j e r su se glave i b r a n č e u k a r t u zamo­ t a n e bacivale kroz ponistre v a n k a na ulicu. Uvik je to tako. stvorit lipe cure. slako ka pravi judi i k a d se izbeštimaš o n d a ti je lagje. Vikat će žena kad dojden: di si bija? Ča si činija? Di je riba? Riba je u moru. izbeštimali se lipo. gleda galebe. Bilo je dobro i m a š k a n i p a n t a g a n a m . n i š t a ulovili nismo . Svit je prilazija i nos začepiva. Da ne čuje vonj od friškina. bija s a n dva d a n a s tunjolovcima.samo dva kila pirak. kad se javi velika srdela.roba sve devetdeset kili . ne odveden je .sve s a m o nakaze. Lani i priklani s a n gleda k a d su s leuti kvintale srdel u more bacivali. sluša s a n d u p i n e i srdele. nebo smo kalavali na zemju. po kaletan i pjacetan.

A srdelu njanci više m a š k e neće da jidu. I kad j i n je pečenega tunja i za večeru iznila. Sve mi se pari da bi peškarija na zagrebačkoj tržnici ovi dan mogla bit p u n a srdel. . tražidu se kopači i jagma je za momci­ ma koji se spušćaju iz unutrašnjosti. posteja.jist? Kako češ jist srdelu u neboder? Cili će nebo­ der srdela usmrdit. Mi smo doli srdelu da­ vno prerasli. kako ćeš bacit b r a n č e na ulicu sa dvanajstoga poda? Mala je riba općenito devalvirala. Traži se ra­ d n a snaga. Ispekla ga je obilato da ostane i za večeru. pet obroki i dvi litre vina. Tarifa je dva­ desetak ijad dinari na d a n . U misto di smo tunje uhvatili s t a r a udovica ispe­ kla je svojima momcima tunja za obid. Nikor o njoj k o n t a ne vodi. po­ čeli su ronjat i protestirat. a ne znam dokle ste vi gore došli. Sad se u n a s doli kopadu vinogradi. "Nemoj n a s i za obid i za večeru tunjon davit!" I morala je zaklat za večeru pivca.

" "Ne znaju kto to tovarišč Pjerinko?" "Ne znate Pjerinka? Niste čuli za Pjerinka?" I sad u p a d e Boris: "Ajme lipoga pitanja!" "Vidiš da radin. cile stranice su posvećene Šti­ rlicu.. Ovako je to bilo. Upa je ka vitar i sve mi pokvarija. Štirlic u Skopje." "A čemu se to čudite?" "Ma ništa mi ne smijete na Pjerinka. A ja san kriv! Ubijte me. u J u b j a n u . u Zagreb. Jedino je ova novina učinila propust i o njemu njanci riči. i lipo smo se raz­ govarali i mogu reći da je na me ostavija s n a ž n i imprešjun i j e m a s a n materijala za napisat cili inte­ rvju. Štrirlic gost r a d n i kolektivi. PJERINKO I IVO Nima niti j e d n e naše novine koja prošle d a n e nije pisala o Štirlicu. ko je na Štirlica i na me u Beograd m o r a nabasat. puste slike." . u p o z n a s a m mu i ženu. j u d i govoridu.. Baš san ja Štirlicu postavja pitanje: "Govori se. svaki korak su mu pratile čete no­ vinari i fotoreporteri. u Dubrovnik. oli barenko da sličidu jedan na drugoga. šjor Štirlic. nikor drugi nego Boris Dvornik. gledan vas i nikako se ne mogu načudit. da su svi špijuni isti.ŠTIRLIC. u Beograd. ali zamislite pegule. kriv san! A n a š a s a n se s njin. reportaže intervjui. a evo. ne mišaj mi se u posal.

u Split bija j e d a n špijun a zva se Ivo. m o n a san. on bi ji i tira ali su se o n a jopet vraćala. Tribalo je vidit kad bi on slidija čovika. nidir se to ne more vidit! J e m a je baš pravi fini profesionalni mot. ne bi ni pogleda u šta je buga. televizijski špijun iz serije "Čovik i po" koja se b a š sad u n a s prikažije. a ko z n a koliko je j e m a modric i šenji po nogan ča je t u k a u karijole. njega bi svaku po u r e satralo. J o ." G u š t a n te slušat k a d ti razgovaraš. kazalište. U to svoje vrime. da vi znate tega špijuna? I je. Ni prijateje. ne z n a n ča ću pitat. fini. ali ča je moj šjor Štirlic. toko bi se zanija da n i š t a oko sebe nije vidija. bo­ gu nije virova i svak mu je bija sumnjiv." "Ma k a k o si se samo Pjerinka sitija?" "Ma ko to Pjerinko?" zainteresira se sad Štirlic. Nije s njin bilo lako. pustija je male brčiće i počeja se plest rigabanda a j e m a je crnu lišu zalizanu ko­ su. bilo tonobili ka d a n a s . boga mi. "Ništa Pjerinko. Boris (koji je bija četer pet puti u Moskvi pa govori ruski isto ka i spliski) objasni mu da je Pjerinko jedan njegov kolega. na svaki zaokret. i sličija je na vas. Znalo bi . A na svaki bi se k a n t u n ." "E ne. ni svojtu. Bija je vas ka u jednoj ekstazi i da je onda. p u n o volila. mršaviji. samo je bija malo manji. I dok bi on vreba naprid iza njega bi uvik stalo u filu deset petnajst dice. Kad bi on kojega sumnjivca slidija. Dica su ga p u n o . mislin o m a r posli rata. dva je p u t a svršija pod kar. s judima. Meka je i postole od gume i polako se libija po gradu i slidija d u š m a n i n e . kakva televizija. ni poznanike. prignija oli bi čučnija i vreba di će d u š m a n i n . Kakvo kino. A on to ne bi njanci ćutija. samo da ne izgubi d u š m a n i n a iz vi­ da. I kad se o m a r posli r a t a bacija na špijunažu. a karijera mu je malo trajala.

"Ma nije b i d a n njanci unjulu! I da samo znate kako se posli tega bija dišpera. Koliko smo ga svi volili k a d bi on napeja u š i i prisluškiva. Iskoristija bi gužvu pa bi se sakrija u koji p o r t u n . pišaljoran. da j e m a posla." "Da nije igra dvostruku ulogu?" u p a d e Štirlic. da bi se pored sve njegove opreznosti i budnosti sumničavac izgubija. šjor Ive!' E moj Štrlic.se dogodit. Potirali su ga bidnoga! Vrag n e k a zna zašto. tragedija!" "Ubili su ga? U p a je u ruke d u š m a n i m a ? " "Izgubija je službu. u butigu. Nemojte se vi nać uvrideni. a vajali bi n a š Ivo prste sebi griza. moj sinko. tribalo ga je ostavit u službu radi dice. nego šesto ijad va­ ši epizodi. svakodnevnu rutinsku. "Ča je daje s njin bilo? Brzo govori!" "Ča će bit? Tragedija. deboto se rasplaka. Ali o n d a bidu dica skočila u pomoć. samo ča ji ne bi izija. galamili i onda namje­ r n o kritikovali i protidržavno balili samo da mu ugodimo. rastužija? A i dica su za njin plakala isto ka da jin je ko uzeja najdraži zjogatul oli ka da jin je zabranija najdraži zjog. razletili bi se po okolnima portunima." "I ča je posli radija?" . u pišaljoru. Ako ne radi drugoga." J e m a bit da Štirlicu nije sve baš bilo j a s n o ali zato se Boris raznježija. a i to je činija p u n o fino. da kruv ne izgubi. diskretno. butigan i kroz tri m i n u t a čula bi se vika: 'Evo van ga. ko će d a t više taki špijuni. mi se ne bismo šapjali nego bismo svi vikali. to je bilo zlato od špijuna i više s a n ja volija gledat j e d n u njegovu akciju. ali niste vi njanci mali p r s t od moga špijuna Ive. d a k a k o ritko ali jopet dogodilo bi se.

da ti se dignit i vidit k a k o si i velikog Štirlica ganujai oduševija? Sve bi prigorija da moš bit noćas s n a n . Lako za me i za Borisa ča bismo mi vikali. za d u š u vašeg kolege. a uši su mu drćale ka lišće na vitru. Oli je priča samo me­ ni? Priča je svakome ko bi doša i svakin bi se kucnija i popija bićerin. ali i Štirlica bismo uvalili da barenko malo zaronja. bili bismo išli kupit najveći b u k e t cvića i odnili bismo ga na grobje. a ne u Beograd. Vikali bismo. p r a je žmule. odnija je vrag j e t r u i bidan je partija."Našli su mu misto za nikin šankom." ." "Ajde pijmo. galamili k o n t r a svakoga. da ti damo štofa. on manje. ŠPIJUNU NAD ŠPIJUNIMA U ZNAK POŠTOVANJA 1 DIVLJENJA ŠTIRLIC E moj Ive. da ne službu ne izgubiš. jema on srca i zašto ne bi čoviku jubav učinija? Ali ča sad vridi plakat i uzdisat. I pričaj po cili d a n . pričaj sutra. A bi. triba gledat od šta živeš! "Oprostite šjor Štirlic. I na buket bismo dali napisat: NEDOSTIŽNOM IVI. samo da ti ugodimo. p u s t u je caklariju razbija. točija bibite. ali tija s a n vas pitat kako van sad gre posal. Di neće kad je i za š a n k o n uvik očima strilava. mora bi i on. ali to je činija bez jubavi. najvećeg špijuna u istoriji svjetske špiju­ naže! Nikad se više taki rodit neće!" I pili smo i plakali smo. I da s m o bili u Split. šjor Štirlic. pričaj da­ n a s . najbojeg. Boris i ja više. m a k a r svršili u prežun. Svraća s a n t a m o na bićerin samo da mi priča o tajnama špijunaže.

." "A ča s a n j a to učinija?" plane Boris. Vidi ti se da ne moš čuvat tajnu."Pa uglavnom se odmaram. je. Ne moš ti bit s ton glavon špijun." "A smi li se z n a t za koga sad radite?" Dvornik me t u r n e ispod stola: "Di ga greš to pitat. Sve z n a n ča se po Splitu čuje i ne čuje. šjor Štirlic. na fete činit. šjor Štirlic. jemate prav! Uvik se to meni dogodi kad se s njim najden. ne bi ja j u s t a otvorija. najidit će se!" "Ča bi se jidija? Neka on m e n e pita!" Štirlic ka da je razumija: "A za koga vi radite?" " J a ? A za koga ne radin? I ne z n a n više ča od se­ be sve ne činin. če­ k a m nove zadatke. Ti bi sve okolo razbalaska. Sve ste vi dva izmišali!" "Je. pri­ vredi. I Boris van je. kriminalu. more igrat svaku ulogu i dvostruku. isto vajal. a špijuna još n i s a n . pa s t a j e ? ! " "Nisi ti za to stvoren! Nimaš glavu. I on (kažen na Borisa) isto ka i ja. " J a s a m sa­ mo reka da bi tija igrat špijuna. Nima ti mučenja pri kojima bi ovi pokleka!" . peć. putujem uokolo. A bija bi rođeni špijun.. sić. Ako jem a t e koga gori da n a s priporučite?" Zinija je i Štirlic." "Meni ćeš ti to govorit? Mogli bidu me štrukavat." "Ti špijun?" "E ja. Svašta s a n igra. n i m a š mot od špijuna." " J a n i m a n ? A j e m a li on?" "Ostavi ti sad njega! O tebi je rič. Mogu van pisat izvještaje i komentare o svemu. "Ništa vas ne razumin. mogu sastavit izvještaj o svemu: o b a l u n u i Ajduku. Uvik on mene u govna baci. planiram. politiki.

I ako bi me otkrili d u š m a n i stiska bi zube. a jesi li vidija šjor Štirlica: nit je jubav činija nit je loka. to ne bi bilo ništa. Da se jubidu. spa­ vat. pipadu. pi­ ća ostavlja!" "I posli brujeta ne bi se napija?" "Ne bi jija brujet." "A ti n e bi?" "Ne. jer ja bi se. čičadu. A onda ja ugledan iz otela izlazidu dva Kineža. Promislite izlazidu na ulicu a za prst se držidu. jija bi samo voće i pija mliko. ako triba. . Ista m o n t u r a u m u š k o i žensko. čim bi demejanu vidija. bome dentjeru!" I dok smo se mi tako karali ko bi od n a s dva boje zadovoljija u špijunaži. ostavija se. ko bi boje slidija dušmanina. nismo znali koga ćemo slidit. a ujutro čin su se otvorile butige. rič ne bi iz mene mogli klišćima izvadit. Ali za prst? To n i s a n vidija od pri rata. zvali kamarjera da n a n donese nove boce i promini pro­ livenu tavaju. O m a r su mi bili sumnjivi. Samo nismo jemali zadatak. J e m a bit da je u m r a o straja kad je vidija s kojin jema vragovima posla i di bi moga svršit. Kud ćete sumnjivije stvari d a n a s nego da se mladić i c u r a držidu za prstić. pića i duvana. Toko s m o se užgali da nismo ni išli u otel." "A k a k o bi stiska zube kad ji n i m a š ? " "Stavija bi."Ne more. i dok smo se mi tako zešćili. išli smo ku­ pit g u m e n e postole. Ti bi d u š m a n i n u lega. iščića sve tajne. Štirlica je nestalo. Nismo se ni opazili kako je šmuga. tukli š a k a n po stolu. izdrža bez pisnit sve muke. kume. tebi se drago i napit. kad bi se uvatija tega posla. Mladi niki judi.

ali. "Znaš li ti koji ti je ovo?" pitan ja Borisa. judi. uzbudljivije bilo gledat tega kine­ ­koga plejboja kako curu za prstić drži nego gledat najžešćega špijuna u akciju. I za prstić se nježno držidu." I meni je. meni je to rekla j e d n a novinarka koja je bila tamo. po đardinima j e d a n na drugome ležidu. A ovo mi se za fintu držidu za prst. ." "A ja znan! To je sigurno najveći plejboj u cilu Kinu. Da mi je ko ovo reka ne bi virova! A u Kinu. ja mislin da nije. kako ću znat? J e m a ji miljarda i sad ću pogodit koji je ti jedan.I gledadu se milo. "Ne znan. dakako osin moga pokojnoga Iva! Laka mu bila c r n a zemja i bog mu grije prostija ako ji je jema.

BLAŽENA GRIPA
Ova epidemija gripe nije baš ni tako loša stvar. Naprotiv! J e m a ona i nike svoje pozitivne efekte. Sad k a d je gripa tri dila grada bacila u posteju, sad uvik j e m a š di poć. Nije više dosadno. Moš cili d a n izgubiti po vižitan, obilazeć bolesne prijateje i znance. I kad dođeš u vižitu, sad j e m a š o čemu go­ vorit. Lipo se sad s j u d i m a juski razgovaraš. Trista p u t i je boje, veselije u kući s gripon nego bez gripe. Blažena gripa! Zapazija san da bolesni o gripe ne m a r i d u za tele­ viziju. Ne otvaradu televizor. Televizija jin smeta. Kad su svi u kući zdravi, nima razgovora. Svi u kući na u r e i ure ka telad buljidu u ekran. I dojde li jin društvo u vižite, u d u n e se televizor najviše pet-deset minuti, dokle prvi ne reče: "Škužajte, ali tija bi vidit jednu stvar, ništo me zanima." I cilo društvo to jedva dočeka. I k a d su vidili "tu stvar" o n d a su svi razočarani. "Ola i take televizije!" "Ne m o š o dragosti!" "Dat ćedu mi indiric!" "Još mislidu u d u p l a t preplatu!" "Vraga izili u svako n a š e šoldo!" I s tin cili razgovor svrši. Svi jopet umukli, svi blenu u ekran. I reklame gledadu.

I j e d a n p u t mi je škopjalo. Reka san: "Dobro, ne vridi program. Ali ako ne vridi, ča gledamo? Zašto i reklame gledamo? Sve se meni čini da nije problem u televiziji nego u n a š e m u dru­ štvu. Ne vridi n a n društvo! Nimamo ča j e d a n dru­ gom reć." Zbogojin! I udrija san vratima i u t e k a vanka. A evo okad gripa hara, vizite su postale sadržaj­ nije, društva su se popravila. Dojdeš lipo u vižitu i o m a r s vrat vičeš: "A di n a n je bolesnik? Kako n a š bolesnik?" J e m a li čovik samo dvi u n c e fibre, omar je osje­ tljiv i da je bija najtvrđi, sad postaje mek, drago mu je da si doša, da si prema njemu pažljiv. I čin te na vrata čuja, vas se razmekša, samo ča se ni razjeca. A drago je i u k u ć a n i m a jer njima je p u n a pipa bolesnika. J e r svaki bolesnik, čin zaleže, o m a r je razvicjan, uvik oće da se ko vrti oko njega, uvik ništo pita: dodaj ovo, dodaj ono, promini ga, otari ga, a koja je ura...? I u k u ć a n i štufi bolesnika, a željni arje, č e k a d u te ka boga, jer sad kad si doša, oni moredu po u r e izać, moredu skoknit do s a m o ­ posluge, do špicalije. I sve ča j e m a d u u k u ć u , sve iznesu prid tebe, i rakiju i konjak i viski, s a m o stoj, čini društvo bolesniku. Jeste li i to opazili da čin je bolesnik u k u ć u , omar je k u ć a p u n a blagoslova, svašta u njoj j e m a i za jist i za pit. Ta b a n a l n a gri­ pa zna i škrca pritvorit u rasipnika. Najbolje je k a d bolesnik j e m a visoku febru, bar trideset i devet i po, četrdeset, jer onda ga triba ostavit na miru, smeta mu i d u v a n i dok leži, ti se greš razgovarat s u k u ć a n i m a u kužinu. I lipo

jite, pijete, pričate vice i još zatvarate vrata da ne čujete k a d bolesnik zazove. Ako su te po ure ostavili uz bolesnika da mu či­ niš društvo, jopet ti je lipo, zabavno. Lako li je raz­ govarat s bolesnikon i utišit ga u svakoj situaciji! Ako b i d a n jema, recimo, trideset i devet fibre pa ti se potuži, omar mu iznova izmiriš. "Ma ke trideset i devet? Jedva dvi linje priko tri­ deset i osan. Kako ne ćutiš da ti već p a d a ? " "Je, je," stenje on, "malo mi je boje!" "Ma da je i trideset i devet, neš ti! A znaš li da je Pere j e m a dva d a n a priko četrdeset, do četrdeset i jedan." I uvik izmisliš nikoga kome je bilo p u n o , p u n o gore vengo njemu. To u njega je mala gripa, nevina gripica p r e m a onome ča je jema ti Pere. "A m o š li jist?" "Mogu, j e m a n apetita!" "Pa ča o n d a cmizdriš? Ni ti ništa! Čin moš žderat, omar si ka krik. Samo ti navali!" "A ča ćeš kad se ne smin napit." "Ma ča ne smiš? Ko govori da ne smiš?" "Vazimjen ove dekote i ako uz nji pijen vino, mo­ glo bi mi bacit na bubrige oli na jetru." "Ma ko to govori?" "Likar mi reka." "Ajde, moj sinko, ča likari d a n a s z n a d u . To ti je niki likar od šete kolpi. A ča je boje k o n t r a gripe nego alkohol. I u s t a r a vrimena, k a d je bila 'španjola', svak ko je pija rakiju i jija š p e k a i luka, ti je bogami, osta." "Bojin se!"

"Ma sad ti je to najnovije otkriće medicine: ča više tekućine! Udri litru crnoga, pravoga, n e k a se dobro, dobro upotiš, i s u t r a ćeš bit ka riba. Meni njanci nije drago vidit ove današnje likare. U s t a r a vrimena, kad s a n ja bija dite, likari su bili stari judi, jemali su b r a d u , brke, oćale, crne veštite. Da­ n a s zoveš likara, a dojde ti koje dite. Oli ča se meni pri nikoliko godin dogodilo k a d su mi poslali j e d n u m a l u dotorešu. Blažene mi divice Marije, a k o jon je parilo osamnajst godin. Reka san jon otvoreno: ćerce, n i m a n u te povjerenja! Di ćeš me ti ličit? J e d i n o bi mi pomogla da se u t i r a š s m e n o n u posteju pa da se dobro, dobro ispotin." A di je tek razgovor s onima koji su se cipili kont r a gripe a isto se razbolili! J e d a n moj prijatelj razbolija se omar posli cipljenja, pa sad jopet. A p u n o ova m o d e r n a medicina zna! J e m a trista varijanti grip, a oni te cipidu po tri miseca u n a p r i d dok se još i ne z n a koja će varijanta bit a k t u a l n a . Njiman je glavno da p r o d a d u svo cjepivo ča ga j e m a d u na lageru i kad se posli dva-tri miseca po­ javi gripa, o n d a se falidu kako j e m a d u cjepivo i k o n t r a te gripe, s a m o ga dosad nisu duperali. Nisu bili sigurni da će baš ta varijanta doć. I bolesniku i u k u ć a n i m a drago je da si jim doša u vižitu baš u ovoj situaciji. Vidi se omar ko je pra­ vi požrtvovni prijatej. Gripa je, zna se, takajica, a ti si eto, isto d o š a i riskira jer oćeš prijateja vidit, pozdravit... A moga se ga i škivat, činit fintu da ujopće ne z n a š da je bolestan. Ali ti nisi taki i čin si čuja, omar si doletija. A kako je tek o n i m a bid n i m a koji sami ležidu doma a žena jin je na poslu. Oli bidnima s a m c i m a kojima nima ko žmul vode

dodat. I koji moradu s četrdeset fibre sami oditi u špicaliju i čekat u filu svoj dekot. Njima nikor u vižite ne dolazi. Ni ja! Ča ćeš mu odit po kući smetat k a d n i m a doma boga tebe?

POD LUMBRELOM U LEDENO DOBA
Nikad, nikad naši Splićani nećedu naučit kako triba lumbrelu nosit, pod lumbrelon odit. Bija s a n na primjer u London kad je kiša padala a u London svak j e m a lumbrelu i tot se uvik četer pet miljuni lumbreli kreće po ulican i trgovima. I kad san ja sve te silne lumbrele u pokretu vidija promislija s a n : "Bože moj, da je ova koncentracija lumbreli u Split, bilo bi ranjeni ka na frontu." Ja se spominjen još iz ditinjstva kad bismo mi dica odili u s k u l u a kiša bi padala, uvik su m a t e r e za n a n vikale: "Pazi kako greš, pazi da ti ko lumbrelon oko ne iskopa!" I kad su judi odili na posal, a kiša je padala, žene su ji uvik svitovale kako ćedu odit pod lumbrelon i kako s njon triba znat upravit. A evo, pedeset godin je od tega prošlo, a n i š t a se prominilo nije. More proć i miljardu i mi isto nećemo naučit lumbrelu nosit. Naš čovik ne misli na to, ne gre za tin da i oni drugi jema lumbrelu i on svoju nabije na glavu, n i š t a oko sebe ne vidi jer ne more vidit k a d mu je lumbrela na oči i gleda s a m o pod sobon da u lokvu ne u p a d e . I gre drito i čuješ samo kako strže i strišaje po drugin lumbrelan. Upast će on u kaletu u najžešću gužvu i svojon lumbrelon krčit će p u t . A još ako p u š e onda okriće, priokriće, vrti

uvik se povridiš iznova. Pišen ovo zato ča me nikidan u Marmontovu isprid k i n a jedan friža žicon u templa i kad me friža o n d a gleda je li mu se žica iskrivila. A gleda s a n Ingleže kako elegantasto gredu s lumbrelon.lumbrelu naprid-nazad da mu je vitar ne razbije i nikad ne misli koliko ti njegovi manovri moredu bit opasni. A kad ne p u š e da ne u m a r a r u k u nasloni lumbrelu na rame ka p u š k u a isto tako kad mu puše u škinu on se p u s t i i gušta ka da jidri. J e s a n li mu moga lumbrelu ruvinat? I jeste se opazili: kad te god friža žica od lumbrele uvik je to po glavi. nikor je ne baci na r a m e ka pušku. kamioni i tonobili mimo tebe šibadu a svud puste lokve i u p a d a d u ka u jezero i šporka voda i . držidu je lipo visoko. na Rivu. pa ti d u r a po misec d a n dok te jopet ne frižadu. u Marmontovu. Sad triba priznat i to da mi u Split nimamo ob­ jektivno gledajuć ni prave uvjete za nosit lumbrelu. ko bi friže i krastice zbrojija?" Kako sad svak m o r a svršit p u š k u skulu moga bi se ka predmet uvest kulturno nošenje lumbrele. A usrid grada. ako pod lumbrelon oćeš j e m a t pregled i gledat isprid i oko sebe. Tribalo bi i nji vidit po n a š i n kaletan di se njanci dvi lumbrele ne moredu mimoić. i o n d a ti se učini krastica pa k a d se pleteš. A o n d a tamo moš nosit lumbrelu visoko n a d sobon jer nikad ne puše. j e m a d u pregled. I mislija s a n onda gledajuć te miljune lumbreli pod londonskon kišon: "Jo. di je kosa. da je sad ovod pustit ijadu Splićani koji bidu š t u r u m učinili. gazit ćeš po lokvan do kolin. nikor s njon ne pokrije oči. uvik zaboraviš. širi su jin trotoari nego u n a s glavne ulice. Lako je njima u London di su ulice široke. A o n d a ti u Split.

I za novu uvik ti ostavidu koju s t a r u p u n u buži koje svidoče o okršajima kroz koje je prošla po splitskin kaletan. govoridu. Da­ kle. A s a d su se jopet vra­ tile. do­ s t a i velika industrija koja zagađuje cilu atmosferu. Kako se Spli­ ćani ne r a z u m i d u u lumbrele nikor svoju ne more poznat.. I sva­ š t a bi bilo da j u d i nisu skočili i rastavili ji. I moš ji nosit u žepić.. I na ponistru će te poštrcat. gori se dižedu oblaci mali čestic koje zadržavadu sunčeve zrake i manje tepline dolazi na zemju. deboto s a n i zaboravija! A koja p u s t a ka­ ranja oko vlasništva lumbreli. dikod lumbrelu ostaviš. bravo. . u klub. An. i grubo i opasno. U poduzeće. posli deset ijad godin. a moji Splićani mislidu da to ledeno doba počinje već prikosutra i s a d nima famije koja se ne s p r e m a k a k o će to ledeno doba dostojno dočekat. u brijačnicu.blato štrcadu ne samo na trotoar nego do drugoga poda. pri p a r godin kad su bili šuškavci u mo­ du. b a r ti je svaki drugi put prominidu. vraća se ledeno doba. premda su šuškavci miljardu puti praktičniji. Rano je ove godine zaladilo a po novinan jopet pi­ še da se vraća ledeno doba. Kriva je. Grubo je u Split kad kiša pada. malo se lumbreli viđalo. Poletili su j e d a n na drugoga s lumbrelan ka b a j u n e t a n da će ji d u š m a n i n u u t i r a t u trbuj. I sinjaju je i vežiju oko ručic konac i jopet ti je promini. Najzad. A nikidan na plac vidija s a n k a d su se dva Ajdukova d r u k e r a zakarala i debotao pobila lumbre­ lan. u kafa­ n u . Višestruko je lumbrela o p a s n a i more bit da bi u Split zbog objektivne situacije bilo najboje zabranit svaku u p o t r e b u lumbrele.

Ča je god kriza veća mi smo žešći. na g a r b u n i drva? Čujen da su se i Amerikanci bacili na veliko šparanje. ne smi se arčit struja! Asti o n u gospu a zašto su onda prodavali te pe­ ćice? I je li se rentabilnije orijentirat na naftu. kancelarij smanjuju za tri-četiri stupnja. Samo u n a s ta potrošnja skače. Evo sad se u n a š e m u Splitu javja i veliki problem s vodon. Da kažu ča je naj­ rentabilnije i za zajednicu najkorisnije.nima grajanja. triba gradit novi. ne gredu na vikend. oće li bit letrike? Neka kiše p a d a d u s letrikon smo isto škarši i ča će bit ako se ponovi lanjska situacija.Svit je u velikoj brizi: ča ćemo ove zime gorit? kako se grijat? Čujen da je velika navala na termoeletrične peći koje su planule ka c u k a r prid jematvu. Nikako ne razumin zašto se ne javidu stručnjaci pa da n a r o d svituju ča će činiit. i garbuna. malešan je Dioklecijanov vodovod. Grad je naresta. na primjer. Ajde ti čoviku kad je već investira po miljuna u pećicu reć . mogli bismo lako počet grijanjen u osmi misec. A koliko letrike guca? Koliko će zapast j e d n u famiju tako grijanje? I ako svi budemo duperali termoeletrične pećice koliko će to gucat. A svaka ta peć deboto po miljuna. a Francuzi. da š p a r a d u ben­ zinu. prebacit se s J a d r a na Cetinu i čin se to pročulo krešila je potrošnja vode. zagrija­ vanje kuć. Je li moguće da d a n a s svaki stanovnik Splita u pro- . velike žaruje zaminjuju s malima. skuli. I cili svit uvodi veliku štednju i gleda se i broji se koliko se kili odnosno litar i kilovati energije more uštedit. I benzine. J e m a već i misec dan da goridu štuve po kancelarijan a kakvi smo. i letrike.

jedino nas a t o m s k a bomba. Da svaki Splićanin jema vrtal.sjeku troši vode trista posto više nego stanovnik Zagreba? U što on te puste tolitre dnevno arči? Po toj potrošnji pari da oni smrdidu a mi se po šet puti na d a n u banj gratamo. A sad dolazi ledeno doba i ko će n a n struje napripravit? J e d i n o da misto termoelektrični k u p u ­ jemo termo n u k l e a r n e pećice. . nebi se tako vode sarčilo. Kakvi smo. pa da s a l a t u i pome svaki d a n zalije. o d n o s n o a t o m s k a centrala more spasit.

onda bi se po ure rastiza. priporodija se. užga bi sve žaruje po kući. J o . pija polako kafu. oblake. i po dvi ure bi prošlo dok bi seja za makinjetu i počeja pisat." . Omar trčen u 'Prime' tiskan se u filu. n i m a pećic nego omar trk va­ n k a u filu. vas s a n živji. A ove nedije san vas niki drugi. v a t a n na radio vodostaje naši rik. postali živji. brija se. n i m a rastizanja. Evo j u č e r tek ča s a n izaša na ulicu a već čujen: u 'Prime' došle šterike. ma da bi meni triba kus debele kandele. rastvaran ponistre. gle­ d a n nebo. upalija pećicu (oli bi ponistre i otvara). lino obučiva. Dobro je i to. novogodišnje. SADRŽAJNIJI Svi s m o se nikako pomladili. n e k a su šterike tanke. došlo je petroljo!" "Di j e m a petrolja?" "Sad je došlo Tehnokoloru'. Skačen iz posteje ka zec. Pri bi se ono ujutro lino diga. dina­ mičniji i život n a n je posta sadržajniji i bujniji.ŽIVOT JE POSTA BUJNIJI. da je sad nać u koju starinsku bratovštinu oni debeli torac o procesjuna! Spasija bi me! Nisan ni doša na red a čujen: " J u d i . Evo počet ću od sebe. odnosno kad bi falilo štofa onda i izventavat. banjava.

pa koje file! File za uplatu. i skupji je od vina." plače j e d n a stara gobeta koja stoji u filu naslonjena na bagulinu. s a t r a t će me. Jo ča vrime brzo leti! Cilo j u t r o prošlo mi je u čas! A dok s a n sta u file koje s a n samo sve lipe pa­ m e t n e razgovore čuja. A otkad?" . Asti onega Boga. Trčen u "Tehnokolor" a t a m o jagma. Straj me doć blizu. Triba mi petrolja. gaženje. Sigurno je tako jerbo da je drugovačje bilo bi barenko šterik i petrolja. beštimje b a n a k su privalili. ni to ne znate?" "Prodajedu ga u bočice o tri kvarta. J e m a bit je ova nestašica letrike došla sasvim iznenada." "Je. jerbo j e m a m dvi špiritjere. file za pisma. ča je s a d ? I u Pošti fila. kad je nestalo vode?" "Ma šta: i vode je nestalo! J e s a n li bar mogla na­ p u n i t banj?" " J e m a vode na špini. itanje. ma n i m a vode za letriku!" "Ol jema koja specijalna voda za letriku?" "Letrika van se čini od vode!" "Ma je li moguće. Vodu činidu od letrike. file za isplatu. Ni jedno ni drugo nisan uvatija. "Kako će bit letrika. prva ča čujen."A di je ti Tehnokolor'?" "Bome u 'Špana'. "Kako su n a s na ovi led jemali srca ostavit bez letrike." "To ka 'Dingač'." Daj pošto je da je. gren platit telefon i poslat jedno preporučeno pismo. Vučen se dišp e r a n p u t Pošte. j e m a bit da je nikor živ ni očekiva. turanje. ne boj se.

električnim pećima. Pogledajte vi samo po Splitu koliko se toga gra­ di. I ajde recite: di su fumari? Kad se u Split zgradila zadnja k u ć a sa fumarima? Ča će n a n otvori. nismo mogli uteć. jopet će falit letrike. . Svi izvori energije brzo će presušit. ča fumari. ali kako će potrošnja uvik s k a k a t sto posto i s u n c a ćemo istrošit. velik je čovik. ali istina je i to da ja n i m a n bokun šterike u Split. More doć i potop. iščičat će se iz zemlje vas garbun. progucat. galaksiju će cilu iščičat. p u n o brzo. kroz tridesetak-četrdeset godin. I vode je sve manje. i J u p i t e r ćemo samlit i tako oko 3500. erkondišen aparati­ ma. vindofe. Stra­ šan je čovik." Lako more bit da inženjer j e m a prav. tako van je to. neboder. ovo će trajat. peći i banje na drva a punili smo kuće kuvalima. I vidit ćete. svu materiju cile ove n a š e galaksije. k a d se ne mi­ sli. d a n a s ne more njanci j e d a n splitski kvart. Puno. "E moj šjor. n i m a m o letriku? Sve na letriku! Nemilosrdno smo itali iz kuć špakere na drva. oli. sva nafta. drži tiradu. novo s t a m b e n o naselje. električnim gradelan. redukcije su tek počele."Ne nego letriku od vode!" Ni se još ni raspleja ovi n a u č n i n e s p o r a z u m a j e d a n n a š inženjer. soliter. Pogledajte bilo koju novu kuću. N a š a stara dobra Gubavica napajala je pri strujon tri dila Dalmacije. I sve to more bit istina. godine ovi mali čovik s ove gubave balote će radi svoga komfora progucat svu energiju. infotan ča ga toka stat u filu. frižiderima. jerbo s a n baš ove d a n e čita j e d n u študiju u kojoj piše da se svaki deset godina udvostruči u svitu potrošnja energije. I virujte vi meni: da ovoga je moralo doć. Neće puno proć i čovik će počet koristiti su­ n č a n u energiju. bojlerima.

ka pri. Mi smo. ne mogu popit kafu. čini mi se. dobro došla. J e s m o ranoranioci? I usrid zime guštamo se r a n o dizat. J e m a bit da to mi nimamo. I bazat po m r a k u po kiši i studeni do svoga radnoga mista. kako je pri ovisija o groma. Ča će mi pod tim uvjetima makinjeta? Nać' ću dikod šteriku i guščje pero i pisat ću ka sveti Jeronim. Ne mogu se zgrijat. Ne­ stašica letrike prisilno n a n je uvela moderno r a d n o vrime: od o s a m do četer bota popodne. Teško je na­ š e m u čoviku o s t a t dvi ure više u posteju. pastiri i repatic koje vodidu sveta tri kraja. I sad se tri dila svita ne b u n i toko na n e s t a š i c u letrike koliko na novo radno vrime. to u praistoriju k a d je živija na cablo pa po špiljan. ovčic. Govori mi b a š jedn prijatej. dobro dojdu i ove t a n k e male svečane božićnje svićice. o s u n c a . Kako nima šterik. Reka s a n božićnje a ne novogodišnje. telefon a nikako ne mogu oganj užgat. oko četer-pet uri ka da smo lovci a ne r a d n i judi. frižider. j e m a n bojler.U skule dica učidu kako je čovik pobjedija pri­ rodu. jerbo san po g r a d u vidija da su n a n trafike i banci p u n e jaslic. s a m o kao će n a n do­ bro svitlit! Pametno se ono reče: nije svako zlo za zlo. svršit n a š pro­ izvodni zadatak. impjegat: . živen na četvrti pod. A ja ne živen u špilju. A da nije ova Kohoutekova kometa koju ćemo do koji d a n počet opažat baš o n a koja je vodila sve­ ta tri kraja? Koja je da je. zanji u Evropu koji sa još držimo našeg starinskog seljačkog radnog vrimena. električnu peć. o kiše.

judi još pospani nepažljivi pa su i dižgracije na poslu naj­ veće. Ča to vridi kad n a š čavik gori od nestrpjenja šta pri doć na posal. Koji je to u n a s velegradski život a kad te vidu vanka u devet uri." A n i k a d dočekat četiri ure popodne. I koji je to smišni obid u pet uri? Obid bez š u š t a i gušta! I cili ti je dan propa. sve potribe učinija ." J a g u š t a n baš u kancelariju r a n o doć. di izlaziš iz kina. O n d a se i ne vidi pa se najviše letrike troši. onda govoridu: ola noćara! . A j e m a ji dosta koji bidu počeli radit u četiri da moredu obidvat u podne. doma ne guštaš." "A s a d sve to lipo moš komodno učinit doma?" "U tome i je stvar. pa proštit foje. I kad si se tako raskomodija.eto ti o s a n uri i počmeš radit. ali kazališta. Ovako čin dojden u kancelariju n i m a n ča činit pa omar moran počet radit. pa lipo poć u zahod. Čuja s a n od stručnjaka da je baš u ove prve dvi rane jutarnje ure produktivnost najmanja. pa najpri popit kafu.

kažije pet u r i i pet minuti. ali ko zna oće li brzo svanut oli se tek smrklo? Ča se ovo događa? Kad god otvorin oči. Pa­ ri mi se da je u t o r a k . m u t n e . sram me reć. Nisan dosad bija svistan koliko mi je život vezan uz letriku. oli to nije sve isto? Oli se u t o ­ r a k barenko malo razlikuje od sride? J e m a bit da je ovako beštijan koje ćinidu zimski san. misli izlazidu nikako škicane. van s u n c e za dva-tri kilovata! Letrika je od m e n e učinila robota. ali ne z n a n ni koji je d a n . kunjan. nepokretan. J u d i . A ča ćedu. I u sobu mi je mrašno i ladno ka u grobnicu.MRAŠNA ŠKICANA MEDITACIJA Nikad mi se ovo ni događalo. krepajen i j e m a n niki grubi osje­ ćaj da san uliza u se. Dosad s a n govorija: ča će n a n letrika kad j e m a m o sunce? D a n a s vičen: evo. Ležin po cili d a n u posteju. . Gledan na leroj. i činit kad n i m a d u letrike? Ča oćete od mene? Ča ću činit? Di ću poć? V a n k a je m r a č n o i čujen kako žvižde b u r a . mrtav. uvik je v a n k a mrak. A o n d a izvadiš šteker. bidne. Čini sve ča mu se zapovidi. Ajme imberlanoga leroja. da san se smanjija. požmarivene. Ništa ne mislin ako i gren mislit. Pa ča ako ne z n a n . Pet uri. ali lako bi mogla biti i srida. i on je gotov. ali ko će z n a t je li pet uri ujutro oli pet uri popodne? Vanka je m r a k .

užgat bojler. naredbe o maksimalnoj štednji letrike.Sad bi ja. a ti bi b a š sad arčija letriku. i ja s a n se po njoj vozija motorinon. A ja bi se svaki p u t iznova čudija i pita: a drugovi inženjeri. po­ gotovo ča će vode uvik bit. Onda bi se brija i banja u toplu vodu. Onda bi o b u k a čistu š u m p r e š a n u košuju. radit. a inženjeri su mi punili noteš i uši sa miljardan kilovati koje će davat dotični sistem. Bez letrike san ruzinavi robot. najrentabilniji. skuva najpri kafu. Čovik s a n od reda i dišipline i kad slušan. oli či­ t a n sve ove apele. poja došla je voda. Industrija n a n svaki d a n milijarde gubi. more omar stat kolo od makinje u koju fabriku. da jemam letrike. R a č u n a n : progucaš li ti sad koji kilovat. ceste. gušta bi čitat. bilo bi mi lipo. a višak ćemo još izvozit u susidne zemje. ča jezero neće nikad presušit. Ajme da je sad popit vrilu t u r s k u kafu. ja n i m a m to šporko srce da ću. nepokretan. Ma ke! Drće mi r u k a kad užgen i j e d n u žaruju. re­ cimo. toplo. . govore. I ja preden u m r a k u . Usput bi sluša priko radija mužiku. najciniji. povlači. A ne bi bilo boje da ti u s a n e ta r u k a kojon greš okrenit šteker! I r u k a se automatski. ja san prvi p u t još pri dvadesetak godim pisa kako se gradi b r a n a na Cetini i stvara umjetno jezero. O n d a san bija i na druge b r a n e i na druga jezera i di su pri bila sela. ča će­ mo činit s tim pustim miljardan kilovati? Oni se smijali: sve će to poćućat n a š a industrija. koji samo škripje i san sebi čini gricule. s a m o od se­ be. pa zapalit. nego će se lipo sve regulat. U sobu užgu pećicu. Ko će mi objasnit kako je do ove ježive nestašice došlo? Eto.

a motorin su našli n a s u k a n . J e d n a vesela klapa vraćala se noću s pira. onda van moran reć i to da se na dotično umjetno jezero dogodila i j e d n a velika tragedija. a kako neću k a d s a n cilo vrime gleda u k a p e t a n a prvoga motorina koji je zabordiža po umjetnom je­ zeru. k a k o piše. kako se to bar koji d a n u n a p r i d ni znalo? Oli nikor nima z a d a t a k da gleda j e m a li vode u rike i jezera? J o š pri misec d a n ja san bija m a r e n d a t u Gatima i k a d s a n prolazija uz hidroelektranu u Zakučac. romantičnoj. ja vidin uz jezero na­ p u š t e n u . virujte mi da ne z n a n . i kako nije više bilo motorina. ostavila je i dicu i m u ž a i pobigla s kapetanom. Ako oćete b a š sve znat.Ča mi sve n i s u govorili. lipotica prava. jubavi. Ali kako je to došlo ovako iznenada. štioci dragi. vidija s a n tanki. ali tri dila s a n zaboravija. dok to mislin. r a s p l a k a n u dicu i u plićak n a s u k a n i mo­ torin. ka da an- . Sad mi ga se pari vidit: bija je to k u s m o m k a našeg kršnog Zagorca s kikon što kapetanske k a p e . J e d n a tamošnja žena. svaki čas moredu raspast. pribacivali su se s malim brodican na vesla. Mora bit. da prostite. ali dok u m r a k u mislin na te n a š e velike elektro­ energetske sisteme koji se. da se pitate: kakve to ve­ ze j e m a ti n a š k a p e t a n o motorina koji je lomija ž e n s k a srca po umjetnome jezeru s ovon n a š o n velikon elektroenergetskom problematikon? Ne znan. Sve žene oko jezera i d a n a s pripovidadu o toj nježnoj. To da n i m a letrike mogu još nikako i razumit. bogami ne znan. Dobro pošprucani privrnili su brod i utopili se nasrid jezera. Dojdu mi suze i malo mi fali da ne zajecan. tanki slap.

oli pet ujutro. a ne da se otvoridu sve velike špine. zašto n i m a petrolja. garbuna. I ni me briga koja je ura. ali zašto n i m a šterik. počinjen vidit i u m r a k u . Ča se nije avizala trgovačka mriža? Dobro ča nima letrike. ča je sad ovo? J e m a bit da se pritvaram u mašku! Evo. Jerbo k a d se gubi na špine. s t a t ćedu sve turbine! Ne z n a n je li se mogla i regulat voda u jezera. I ča n a n se onda nije reklo: još misec d a n i n e s t a t će letrika. š p a r a t na t a p u n . Ajme. V a n k a je još m r a š n o . k a d je stiska led i b u r a zazvižđala s Klisa. Je li u t o r a k oli srida. judi. Kad j e m a vode da se p u š t a polako. ostajen do daljega u posteju. je li pet uvečer. Omar s a n promislija: aj ća. Brzo se obučijen i letin vanka i n e ć u osan d a n dolazit doma. plina? Oli su svi izvori tepline i svitlosti na svitu iscrpjeni? I ča se to moralo dogodit b a š k a d je pa prvi snig.đel piša. Ako je tako. onda. m r a k a ja se isto počinjen snalazit. zaludu. .

b u r a puše i igra se oko palmi sa kartušinom i škovacan. u život. Zaladilo je. A triba mi malo švoga i izlazin večeras vanka. A nidir nikoga. Kako se vrime pokvarilo. I o n d a će čovik počet koristit s u n č a n u energiju. Sad smo mračni grad. pripa bi se. kroz trideset . i Sunce ćemo istrošit.OĆU SE ŠVOGAT. vas garbun. p u n o brzo. Ovo štedi letriku. zabavit ka čovik. nego je sad i mračno. Stopedeset ijad ji šporkaje a sedan čisti. I ne samo da je šporko. ćorija i večeras se oću proć.. godine ovi mali čovik s ove gubave balote radi svoga komfora progucat svu energiju. Šporkoga li grada. počini!" Na dno Rive t u č e mi s kampanila sedma u r a . i J u p i t e r ćemo samlit i tako će . Oću dimit! Cilu san nediju žgobava. Puno. m u k o Isukrstova! A di neće biti šporak k a d u cili grad j e m a jušto s e d a n škovacini. Da s a n u koje furešto misto. n i d a r n i s a n iša na vikend i ostala su mi u žep dva šolda. Reka s a n ženi: "Nima me pri zore.piše u toj študiji . Samo šišadu tonobili. Svi izvori ene­ rgije brzo će prisušit. išćućat će svu materiju cile . U m r a k u gazin preko škovac. OĆU DIMIT! Nedija uvečer. A nikidan s a n čita niku študiju u kojoj piše da se svaki deset godin udvostruči u svitu potrošnja energije..oko 3500.četrdeset godin izvadit će se iz zemje sva nafta. A ti lipo lezi. ali kako će potrošnja uvik s k a k a t sto posto.

Ulizen u restoran. biljeti nima. išćućat. Sve p u n o . ali n u d u ji u šverc. A ja evo m o r a n gazit po škovacan u m r a k u i drugi p u t kad iziđen vanka. Ka za dišpet ni j e d n a p o z n a t a faca. u mrak. direktno davat biljete švercerima. Tuži mi se taksista da ji je počelo kontrolirat. Stojidu na noge i čekadu red kad će se ko dignut. S t r a š a n je čovik. loču. Svi zaseli. Ijadu i sedansto dinari vožnje. koji je inače devestotina dinari. u drugi svira đ u b o k s a za jist samio ćevapčići i ražnjići. . A ča je ovo večeras? Ni na Pjacu nikoga! Povirin u Belvija i u one dvi kafane na Rivu. Prvi p u t posli desetak godin čujen da u Split k u c a taksimetar. zbili se j e d a n uz drugog. Spliska kina mogli bidu u š p a r a t i otkazat blagajnican.. nosit ću sobon feralić ka feratjer. Nike su uvatili i opalili smista po polak miljuna. Blagajna zatvorena. A telefona nima. A taksi mi u t e k a . sva žderu. A b u r a jaš žešće zvižde. Vazmen taksi i kažen mu restoran di će me vozit. u m o r a n gladan. plaćan dvi ijade. Je li moguće? A ovu relaciju već godinu plaćan četer ijade. Dakle. cilu galaksiju progucat.ove n a š e galaksije. evo me u osan i po isprid kina. Kako su se uputili. Dignen kolet i izletin u noć. Utirala se u n u t r a p u s t a mladost. više pinezi i n k a š a d u šverceri nego kino-poduzeće. Nima ništa. nikor se do ponoća neće dignut. Svratin u s ­ p u t još u dva lokala. Di ć u ? Kud ću? Da mi je barem trevit kojega prijateja oli barenko koju c u r u da je odveden na večeru.. Ispuvan. Ča će jin blagajna k a d nikad biljeti nima? Moredu. velik je čovik. Biljet. U prvi nima mista.

a iz jednoga p o r t u n a nikor me zazove. svršiš u p o r t u n i kad se umoriš stat. ingleški. šporko. tija s a n dimit? J o p e t san na Rivu. bilo koji. Pogledan. sedeš na skale. u p o r t u n u klapa. Kreneš u život." . Oni odizad tuče me kolinon u bočine. Neka smrdi . Eto di smo mi u Split došli! S pineziman u žep vučemo se po p o r t u n i m a ka p a n t a g a n e . a žena zdesna š u š k a škartocon i ć u ć a bonbone. Smijen se s a m sebi: a tija s a n poć u život." "Bogati da je bilo vodit kafanske razgovore." "Ne. ne dice. Vanka jin parkirani tonobili a oni se zbili u p o r t u n ka siromaji. Susid sliva b a d a me lakton u rebra.." "Fala bogu da je izgubila k a d je nima. To su tipično buržoaske navike. j e m a je duplo kafan. U ovo isto kino gleda s a n mutave filmove. I karadu se o Ajduku. s a m o da čovik more sest. arapski. Nije ni svršija žurnal a već s a n na ulicu. k a d su je likvidirali. Prišin priko Rive. ne m u ­ lac . ćakulat. I s l u š a š dijaloge! "Di su n a n u gradu kafane? Nimaš se više di s prijatejima nać.. nije tako! Mi smo jemali staromodni bečki tip kafane kakvi nestaje i u Beču. kad je grad bija pet puti manji. amerikanski." "Pa njanci to ne znate da je kafana u modernome životu izgubila funkciju. popit kafu. neka n a n d a d u turski. Kampanil odrebatije devet.nego ozbijni judi. meštri. proštit novinu! Pri ra­ ta.U n u t r a tisno. likari.glavno da je teplo. J e m a i inženjeri." "Ako nećedu bečki. Pari mi se da se ništa nije prominilo.

"A di će se čovik razgovarat nego uz kafu? Oće li ovako s t a t na noge oli se penjat na palmu ka šimja?" "Ma kafanski razgovori su ispod nivoa. popit kafu. u n a s u Split." "A ča triba vodit razgovor na nivou Ujedinjeni narodi?" Kafane su. ostaje ti jedino koji prostraniji portun. dakle. Žena mi se začudiia: "Pa ovako rano? A di si bija?" "Bija san di me bila voja! Bija san na sto misti!" "A ča nisi još osta?" "Kako ću ostat kad su zatvorili p o r t u n . domovi. k a d puše. proštit foj? U čitaonicu? Ali u koju čitaonicu kad su u Split i sve čitaonice izgu­ bile funkciju. onda ti u gradu sve funkcije vrši Riva i Pjaca. likari. klubovi. profešuri i druga ji mista zovedu. izgubile funkciju. " Tako van je to. ali zimi. lipi moji. Izgorija teatar pa je i on izgubija funkciju. visoke plaće a jopet nikor neće da se m a k n e . a nikor neće da gre. inžinjeri. dajedu jin stanove. Fu­ nkciju su izgubile i koncertne dvorane. I di će čejade sest. koja jedina jema funkciju za onega koji zna francuski. . još kad je lipi dan. k a d kiša p a d a . J o š . Intere­ s a n t a n grad! Brzo reste a jopet sve gre manji. Šetatu po njemu p u s t i pravnici. osin francuske. Draže in je u Split sidit na skaline po p o r t u n i m a vengo v a n k a u fotelje. mižerjastiji: A jopet sve se u njemu kupi.

Čujen iza sebe niki č u d n i šušur. Ne z n a n ča mi je bilo i zašto se n i s a n pripa. Evo. ali nemoj me ujist! Evo svega si me izbalija. "Ol' si lud? J o š ćeš me bacit." T u r n e n ga. Nidir niko­ ga nima." Pogladin ga po glavi. brzo će i dva bota a mene n i š t a nije straj. a on jopet skoči. J o š ćemo zapalit španjulet. cili grad spava a meni se još ne da doma. strže po tleju niko gvoždje. kadene. zapravo lipo gricka. Pa koji pas? Kus vuka! Gospe mi k a d mu glava ni veća od moje! Pritiska me ka da mi je vrića cimenta na kosti. "Ajde. "Moš. ka da zvecka." . ča li! Nisan se njanci j e m a vrimena okrenit a na kosti mi skoči pas. Pogleda s a n p a s a i nasmija se: "Ča je. Šetan i mislin kako je ovi moj Split isto j e d a n m i r a n grad. a s t u d e n malo ujida.BAR MALO POVJERENJA! U bot i po noću gren vesel priko Rive. kalaj se. misečina ka dan. Reka san već: bija san malo ka vesel i ka s a n taki onda se ničega ne bojin. pusti me!" Cilu mi je r u k u utira u u s t a . Vedro je. prijatelju? I k a d e n u vučeš? Ovo si je prikinija i u t e k a ! J e m a si prav! Ka da si m e n e pita. učinit dva-tri đira uz more da se razladin i razbistrin. vidiš da s a n slab n a noge.

pokrila se priko glave. zapliće mi k a d e n u oko nog. prijateju. biži!" Seli s m o lipo u kužinu. on strže po vratima. I da ne dužin: veliku s a n s njin j e m a pokoru i tek u svanuće ga ispratija do Rive. čut će n a s . Probudila se i viče mi iz posteje: "S kin si to doša?" "Evo j e d a n prijatej s menon. "Ajme. boje ti je! Nogon ću te probit! Tija bi se polako ulibit u svoju sobu da me žena ne uvati i ne vidi kakvi san. ne strži ton kadenon. "Ajde bog. Počeja s a n mu i pritit: "Aj ča. " I u m u k a je. večerali smo. e! Nisan ni uliza. Otvaran polako vrata. s tobon na kukalo i vatalo. gricka me. prijatelju." Gren d o m a a on za m e n o n uza skale. vidit ćamo se s u t r a ! " A."Vau v a u vau. a n ? " "Ne z n a š ga ti. Pss! Ne laji. ne mogu uteć. a on upade u sobu." "A koji." "Neka ga vidin." govori on meni. I nikako ga se oslobodit. liže. Seden na šentadu da me ne baci kako se pomamija a on se čunkon utiraje u me." Kad s a n joj doveja v u k a u sobu. Gren ga potirat. Omar me najde i r a d o s n o laje. ali ča vridi kad ne razumin. Ne mogu mu se sakrit. "Ma ne igran se ja. ja s a n pija vino a njemu san da dva trokuta mlika. Šetan a on sve za menon. .

Pogodili su se za pineze. lipa moja.Morete vi mislit ča oćete. Već san platija i baš san se tija dignit k a d mi o n a nosi pineze." Dirnulo me." "Nećemo. a o n d a se jopet prigne . ali. Kako projde koji tonobil. meni je bilo drago ča je i ti p a s jema u me povjerenja. j a r a t se . da s a n počeja vikat. da s a n se pripa. On u me. Povjerenje za povjerenje. on se malo pomakne." rekla je i pozvada konobara. dajmo držat ovome čoviku pineze! Ja jem a n u nj povjerenja. "Za dru­ ga piće. ja u nj. Počeli su se i karat a onda je o n a pred­ ložila. Sidija s a n u j e d a n noćni lokal. ali on je njoj bija niš­ to sumnjiv.bija bi me sigurno ujija. od oni lokali di se more vidit svega i svašta i zato smo ga zvali J a z b i n a . "Evo. samo nemojte dugo. ja plaćan!" To mi je bija najdraži špricer u životu. m a l a moja. Kad je na me skočija. eto. I sad mi p a d a d u napamet još dva velika. i k a d se vratila. bižat. d r a g a s m i š n a primjera k a d su mi j u d i virovali. I tot se glasno jedna m a l a d a m a pogađala sa šoferon koji je vanka parkira kamion. I jema bi me prav ujist za to ča s a n mu iskaza nepovjerenje. di neće. zbrojija s a n joj pineze i reka: "Fala. nije mu virovala da će jon posli faturete platit. "Dobro. Više nego konobaru. Od cilega lokala o n a je je­ dino meni virovala. fala ti na povjerenju!" I još san j e d n u noć isto na Rivu uživa p u n o pov­ jerenje. Šteta san uz more a jedan visoki momak skida je feral s parkiranog tonobila.

ti se moš pripast i reć eno je iša zvat miliciju. evo ti jedan dolazi s druge s t r a n e ! Tako. fala bogu. Ne boj se. Ča ja.i b a r k a kacavidon oko ferala. Evo po ure j e m a da barkaš oko tega ferala. A po velikima udri ka po socijalnim razlikan. ja ću šetat j a š desetak minuti. Z n a n i ja: oli ćeš ucvilit tega Nijemca? J e m a . m o r a n za te drčat da te ne u v a t u . Ali samo radi tebe stojin. ali meni je i to godilo. Ne razumin se ja u a u t a . O n d a ne znaš ti mene! Kad si ti meni u k a z a toko povjerenje. Nisi ti pravi lupež. Nisan te vidija. Ajde skinija si. Pazi. Pa to oče reć da on u me j e m a povjerenje. skinija više te tri vidice. ferma radit. njemačka je oznaka. za majku božju. jesi li. Interesantno. lupežu lupeški. mo­ redu me sić na komadiće ne bi te ja špija. nije te vidija. Evo i štufalo me i ja bi iša sad doma. juski momak j e m a je u me p u n o povjerenje i kakvi bi to . Svi se boji a mene ništa. J e r ako pojden. u Njemačku svaki rezervni dili. Kako to da mene niti ne obadaje? Od svakoga p r e d a samo ne od mene. I s a d ja. more on kupit ti feral na svaki k a n t u n . Dobro si izabra. čini ti lipo svoj posa. Recite mi da s a n ovaki i onaki. prigni se! Dobro je. J e m a bit da je to niko skupo? Vidi. Ugleda li kojega pro­ laznika. mogu kad s a n taki? Fini. Ma sumnjiv si mi ti mladiću. štioci moji. Ajde. Vrtit ću se blizu da me uvik moš vidit. ajde kredi. Moga si deset ferali dosad ukrast. fala bogu! Sad brzo doma! Sprint! Ne boj se ništa. Šetan i govorin s a m sobon. A koje to auto kredeš. nemoj mi samo ticat fiće i ova druga malešna a u t a . Glavno je da ne kredeš siromaju.

More bit da bi ga rastužilo i mržnja bi se u njemu mogla rodit. . I more bit da bi ujida.ja bija čovik k a d bi ga iznevirija i razočara? O n d a on ne bi više virova u jude.

o n d a je to pet-šet posto. Obično se sastavjadu rangliste dvadeset flot na svitu. baš u pomorstvu gubimo raniji požicjun? .JASNO I NEJASNO Je li ko od vas. bilo koji plan proizvodnje oli razvoja. Pri r a t a n a š a flota bila je sedamnajsta na svitu. do 1975. Nas tot nima. po kartušini. Nikakva se havarija njima ne more dogodit. podbacija za sedandesetpet posto. dragi štioci.predviđeni. planirani vapori . Za tu stotinu planski vapori moremo bit sigurni.samo u pomorstvu. ispunidu pri roka a ako se podbaci. sad je dvadeset i druga. stotinu vapori sa miljun i dvista tonelati plovi s a m o u planovima. deset posto najviše. Misto tri miljuna registarskih tonelati. godine omanija. Pristigle su n a s zemje koje pri r a t a n i s u njanci jemale flotu a i d a n a s n i m a d u more. samo kvarat od plana. I kako to da u svemu napredujemo. sve smo privredne grane razvili. Oni se ne moredu ni potopit ni n a s u k a t . j e m a m o miljun i osansto ijad! Dakle. Sad smo ispali iz prve u d r u g u ligu. ikad čuja da se niki plan. uzdigli.jemamo svega trista. ispunija s a m o dvajstipet posto. A evo d a n a s čujen da je društveni plan razvoja naše trgovačke flote od 1971. Obično se čuje kako se planovi premašidu. Misto četiristotine vapori .

J o š j e d n a teška saobra­ ćajna katastrofa na našoj ferati. diretur svi brodari ne zna k a k o to more bit. . Jopet gledan po novinan fotogra­ fije uz šine poredani kasili. zrili kolektivi trudbenika samoupravljača." Asti onega m i š a u b u n b a k u . nikor m o r a da zna zašto je to tako. Jopet se ježin. kako furešt u moju zemju more jemat boje uvjete od mene. Naša brodogradilišta ne m o r e d u n a š e brodare kreditirat. Želimo jednostavno da se s nji­ m a izjednačimo. ča j e m a n tamo tražit.Uvik s a n se jidija kad bi čita kako n a š a po­ m o r s k a poduzeća ne moredu gradit vapore u n a š a brodogradilišta. m e đ u t i m jasno kako je moguće da u n a š i m brodogradilištima inostrani kupci dobijaju brodove na kredit. a ne dičje jaslice. temeljne stvari o n d a ča ja j e m a n tamo činit. O n d a samo u pomorstvu o t p a d a ona poslovica da je bog sebi najprije b r a d u učinija? I sad čitan lipo u novine (evo novina je ispred mene na stolu) i citiran riči Velibora Nikolića. a s t r a n i m a k u p c i m a gradidu vapore na kredit. da ne rečen šta debjega! Ako on. Ako mu nije bilo jasno zašto se nije raspita? Neće mi valjda ti diretur reć da se on okolo raspitiva ali da nikome nije jasno. Drugome da . direktora Zajednice pomorskih brodara Jugoslavije: "Nije n a m . I brodogradilišta i pomorska poduzeća sve su to veliki. kako će onda bit meni j a s n o ? Kako će tebi.sebi n e . dragi štioče? Onda kome je to j a s n o ? Da san ja na njegovo mista da bi smista ostavku. Ma bogati. ako njemu ništa nije jasno. Ni­ k a d nisan razumija kako to more bit. J e r ako meni ka jednome direturu nisu j a s n e te najvažnije. Kako: nikome u ciloj zemji? Ne more to k u m e bit.

Nije on bidan reka: nije mi j a s n o .o tome su sve novine na svitu pisale . t u k a bi š a k a n po stolu i kad bi se izmorija. Svašta se čulo kad je ono bilo suđenje krivcima za veliku zagrebačku katastrofu. da vidu koliko me se to dojmilo. Asti o n u velu gospu. Ali isto diretur kompanije koja avione opskrbljava spizon smista je izvršija samoubojstvo.otrovali su se spizon koju su jili u avionu. da se u d r u i pri- . a ako bi bila zima iša bi se s m u č k a t po snigu u planine. A J a p a n a c ti bidni sam sebi sabjon r a s p a r a trbuj. kako se to moglo dogodit? Da s a n ja bija na njegovo misto. ni to ništa. Di neće poskupit kad se na n a š i m a željeznican svaki d a n poboljšava u d o b n o s t i sigurnost vožnje! Blago si ga putnicima naši ferati. Putnici jednoga aviona u J a p a n . svi su oni kandidati za raj! Svaka te vožnja more direktno u raj dovest. I ako bi bilo lito iša bi se banjat na more. Nikakvi posljedic nije bilo. Da pade cila flota reoplani. na vidilo su izašli i nered i neodgovornost i čulo se kako bi prave krivce tek tribalo izvest na suđenje. najprije bi reka: "Ajde. o n d a bi. Bar su se ispurgali. uzeja koji d a n osustva. k a r a bi se sa svojim podčinjenima. samo su putnike ispumpali u bolnici i vratili žive i zdrave svojima kučan.I istovremeno s ton katastrofon došla je iz ferate najava kako će od prvoga kolovoza poskupit tarife. glavno da su svi živi i zdravi. a šta je ulizan u spizu!? Bacija bi krivicu na sve i svakoga i na butige i na proizvođače rane i na stjuardesu koja je spizu dilila. dava bi otkaze leva-leva." Ne bi njanci dozvolija mogućnost da ja mogu bit i najmanje kriv. Dobro će jin doć ča ji je otvorilo gori i doli.

Meni nije njanci drago u kući vidit p u n t a s t i nož. Tribalo bi i p o s e b n u fabriku dignit koja bi sabje izbacivala. n a n sabje ne tribadu. Uvik je kriv niki drugi. niti toko da mu s a m o kroz salo projde. . Sabje bidu bile je­ d a n p u n o k u r e n t n i artikal. Nije da n a š čo­ vik nima odgovornost. I sva srića da mi nismo ka J a p a n c i . nego on nikad za n i š t a nije kriv. malin tenperinčićen u trbuj uboja. da uz dvista kilometri šini bu­ de kasil do kasila. Sabje su u n a s samo muzejski eksponati i sve su uvatile ruzinu. U n a s bidu se u Split morale prodavat i u 'Dalme' i u 'Prime'. jer da je­ smo ola ča bidu sabje kurile. n a š čovik ne bi se njanci tenperinon.valu šest ijad ferati. Ali srićon mi smo p a m e t a n svit.

. oče li se kupat. da čitajuć novine moš učit medicinu. A onda. omar partidu. Likara nisan ni zva ni konzultira. I uvik bi mu sve prošlo ka da si r u k u n odnija. J o š bismo ji izvriđali: injoranti. nikad ji u životu ni zabolilo. kad nikad nije bija u teškoće i dojdu dvi u n c e fibre a on omar krola.DAJ ORGANIZMU SVE ČA TRAŽI Doša vrag po svoje! Uvatija i ja gripu. k a d bi se ćutija malo pokvaren. sa­ mo se činidu važni a n i m a d u pojma ča je to medi­ cina! Po mojoj teoriji dobro je svako p a r godin uvatit gripu koja dojde ka j e d n a prova za organizam da vidiš kakvi su ti u n u t r a motori. Više je drža do moji dekoti. i čin ji ča takne. jedva se vučedu. oli samo malo sunčat. A jemaš jo­ pet meškinastoga svita. a uvatidu po devedeset godin. liti. i uvik bi mu pojača i s h r a n u sa spizon koju on najviše voli. Ča ću gnjavit likara. koliko moredu izdržat. Fregaj ti orga­ nizam k a d je nepripremjen. uvik su u bolestima. ja s a n jema prijateja poznatoga likara i k a d njega ne bi sladilo. uvik bi mene konzultira ča ja mi­ slin. J e m a š tako judi ka planina. najskoli o gripi. nego do konzilijuma svi specijalisti. kad naše novine toko d a n a s pišu o bole­ stima. Ja bi mu propisa oče li ostat doma ali izać vanka. ča bi tribalo činit. Sad n i s a n stoposto siguran da je baš gripa. ali mogla bi bit p u n o lako. I uvik bi me posluša. koliko ji m o š opteretit.

Pozapodne. Žena me gleda: "Malo su ti krvave oči. J a v i n i prijateju: ujutro najranije partenca! Ostavjan makinjetu. G u š t a n na brodu. U ponedijak gren ja pisat i vidin: ne da mi se. Sve mi je prošlo. Sad nije ovo. boli me svaka žunta. Mirim fibru: boga mi . Evo koji su u mome slučaju bili simptomi i kako je iša tok bolesti. Za večeron jin crni rižot i pijen žmul za žmu­ lon. ali ujutro me boje. fala bogu." . napuvalo me. Omar me lakše! Uvečer ćutin zimu.Nego da se ja vratin na moju gripu ako je tu ujopće bila gripa. Puše i malo friške b u r e . bit će škandala. bacijen tunje. A duvan me nikako ne j u b i i tu me najviše pripalo. ni zanji p u t da mi se ne da radit. More lako bit da j e m a n i koju u n c u fibre. kupin Bayerove ašpirine. ali nikako s a n bezvoljan. ni prvi. A more bit da je meni fibra od nervožitadi? Ali za svaku sigurnost izajdem vanka. jopet me svaka ž u n t a boli. neće me pustiti na more. ne gre mi. jer ako ženi rečen. ispiren nos i grlo moren. pivan. ćutin i ploču na škinu. stivajen u b u r š u tunje i udice. k a k o se približavan kući. s m a n t a n . ništa me ne more fermat. Progucan kriomice dva za večeron i cipan crno vino. U dvi ure ne mo­ gu n a p i s a t dva retka. sve mi je gore: J o p e t zima. I o n a mi godi." "More bit! Od vitra. Ovo davno n i s a n bija na more? Triba mi rekre­ acija. S u t r a gren najranije na ribe.j e ! Trideset i s e d a n i pet! Mučin. Tresen se u posteju.

Zaspen pet m i n u t i i omar sanjan ružan san. polako!" Miri mi fibru! Trideset osan i osan. Nesriknjega li svita! Ka da ja n i m a m dvi jakete? J o š j e d n a teška gruba noć. Pari mi se da pizan ijadu kili. Polako. kunjan. "Ti goriš. mogu malo i čitat. Ne mogu se maknit." "Zašto ne ako organizam traži." "Nisi smija jist i pit. Njanci vino ne pomaže. Nije tako ni loše bit ovako malo bolestan. I jesi li čitala ča likari govoridu: šta više tekućine. brzo u posteju! Brzo likara!" "Čekaj. Dobro mi je učinila. Čin je izašla u spizu. lipo me stresla. Fibra p a d a na trideset i s e d a n i četiri. Nikad ne smiš svome organizmu reći ne. omar mu vaja u svemu ugodit. Povučen dvi tirade i gasin španjulet. ko bi reka? A ja s a n mislija koju uncu. Popijen i bićerin travarice. "Ma bogati. najskoli k a d je bolestan." "Ali ne vina!" "Oli vino nije tekućina?" Noć je duga. Ujutro je malo boje. Cili d a n ležin. teško okrićen se s j e d n e na drugu stranu. Dolazi mi u vižite j e d a n prijatej i govori da je čuja u brijača na Pjacu da me n i m a već dva d a n a vanka jer da san da opra jaketu. slušan radijo. omar kuvan c r n u kafu da mogu zapalit. Pridvečer jopet fibra skače i oči me sad bolidu i to je najteže od svega. Koliko s a n se nalija tekućine pa ništa! Njanci malo da me obaturnulo? .Mekne mi r u k u na čelo i počne k u k a t . Svako pet minuti se budin. Provajen pušit. Ne gre.

S m i š n a nika gripa! I ni mi sad žaj ča san je j e m a i organizam tako stavija na provu. A meni je duvan osladija. Ne moredu mu č u t vonj. Sad bi mi se tribalo rehabilitirat . Sve me prošlo. . Asti gospu. Ne gre više priko trideset i osan.Fibra ipak polako pada. ne da mi se radit. ćakulat.šetat. Zapravo. Svi poroci su mi sad postali draži. jist. ne mogu mislit. Samo s a n još malo s m a n t a n . sad mi nije više ništa. Samo mi je udrilo u nerad. Ujutro trideset i šest i četiri. pit. ča s a m o toko? Pripa s a n se: oli s a n malokrvan? Brzo kafu i španjulete! Umar mi je boje. Interesantno je to: na puno nji ova gripa odrazila se tako da su se ostavili duvana.

I posli deboto pola vika jopet p a d a snig a isto vrime. O b u k a san. jopet stojin kraj špakera i gledan kroz ponistru kako se dica igradu u snigu. sagle­ da cili svoj zatvoreni životni krug. se žešće nego feratjeri na Zrmanju. Samo mi još falidu ferše da b u d e sve isto." Ča ću jon sad poć objašnjavat da s a n u jednome t r e n u t k u . gledajući kroz ponistru ti bili snig. ol' ti se ne da odit?" "Eto tako. Bija s a n o n d a m a l e š a n a jema s a n ferše. udrija na se najpri dva ta­ n k a a o n d a jedan stari debeli đemper koji je žena davno tila bacit. a prene me žena: "Ajde. vengo je poslala oca. a ja ga čuvan ka dragu u s p o m e n u . J e m a na škinu i bužu i nju nikad n i s a n da zakrpit. otelo mi se. Stavili su me kraj špakera i gleda sam kroz ponistru kako se na ulicu dica t u č e d u snigom. Mater to jutro prvi p u t ni išla u spizu.ZATVOREN KRUG SNIGOM Samo još jedan p u t u cilom mome viku pa je snig u Split ovako r a n o . ali spominjem se ka sad. Stavija s a n šoto piđamu. Zanija s a n se u tima mislima. obuci se!" "Ča ću se obučivat? Di ću po ovome vrimenu?" "Poš d a n a s ti u spizu!" Duboko san uzdanuja. Bilo je to pri četrdeset i pet godin. . "Ča uzdišeš.

di bi ja blizu lava. Malo sniga i vas s a n se smekša. u m r a bio straja. nego je meni ovo p a n t a g a n a učinila. da malo privučen pažnju. "Ma ni govora. pogledajte!" I dignen j a k e t u da mi vidu b u ž u n a škinu. ča san to učinija. a ja. I pri dvadesetak godin s tin đemperom najden se u jedno fino m o n d e n o društvo. donju po koleton s k a p o t a i izletija u snig. Svi su ustali.Ti đemper mi je pokojna m a t e r uplela k a d me tokalo poć u Sloveniju." jubezno me pita go­ spoja. gren se pofalit: "Znate i ja j e m a n na đemper bužu. Svi su umukli. gospojo. O b u k a s a n dakle i ti đemper. divili se. "Zar je i vama to od lava. Korteđava s a n j e d n u gospoju iz velikog svita koja je sve oko sebe šarmirala. judi. šapicom j o n je podera đemper. Ne razumin. pronaša je i ubija. mrzili su me. Divna vila s vrtlon po kojemu šeta mali lav. Pa koliku b u ž u . Gredu ka po ja- . razblažija i zapliva po u s p o m e n a n . Ne gre mi u glavu kako se moji Splićani nikako ne moredu naučit odit po snigu. I promislite: d o m a u kužini? Gospu jon ćaćinu i m a t e r i n u nisam j e m a mira dok jon se n i s a m osvetija. gornju po u v a pokrija kapon." Gospoja je zinula. pipali to misto. Pripovidala je za večerom kako je nedavno bila u Rimu kod Carla Pontija. ča s a n to grubo reka. I kažije na svome đemperu dvi male bužice koje su učinile lavje šape. Gledali su me ledeno. ča mi je ovo jutros. Oli buža nije buža? Ol' san ja kriv ča mi đemper nisu šapican potizali lavi nego su ji zubićima grickali miši. I kako se o n a igrala s lavon. Nikako nisam razumija zašto.

nego gazit čvrsto. Razabira san se u "Belvija" uz tepli p u n č . Blagajnice koje inače tučedu bloke ajn-cvaj. j u s t a s a m a od sebe izgovoridu: p u n č . moj lipi štioče. To je. sad su i za najsitniji r a č u n gubile po pet-šest minuti. sla­ bije voje nego tega j u t r a kad je p a d a snig. a u subotu k a d je pa snig. sve su zivale. bija j e d a n drugi slučaj. ča su jemale ti prekid fešte. molin!" Nikad u životu n i s a n vidija žene koje radidu po butigan. . Čin p a d a snig.jima i s a m o neredu. a stvori se prida te kamarjer. Ne srni se plašljivo vuć noga. Trotoar je na jedno misto bija s m r z n u t i kad s a n tot prolazija tišća s a n se za parkirane tonobile. m o r a š popust. te trgovačke pomoćnice i blagajnice. tako da snig šoto pritisneš. tribalo je otvorit butige do podne. jerbo onda. da ti ne biži. a on ga je lupež ti čas uputija. sve su jemale crvene nose i obraze. Ne volin p u n č . Četvrtak i petak jemale su feštu. lomidu ruke i noge. a sve su bile u m o r n e . odozgar. kako si onda ti p a ? " more mi reć koji moj sugrađanin koji me vidi kako s a n poletija isprid 'Belvija'. "Kad znaš. o n d a naručidu: "Punčec. ja m o r a n naručit p u n č . za me je to gori otrov i od mlika. dva d a n a odmora. tumbulajedu se. nikad se ne misliš ča ćeš naručit. I kad s a n se rukon u p r a u jedno a u t o . I valjda su bile jidne ča jin se ni vezalo. Interesantno je to. ali je li palo malo sniga. Tonobil mi je pod r u k o n izmaka i ja s a n m o r a poletiti u prazno. Dva d a n a nerada. n i s a n z n a da je u n u t r a šofer. A čuja s a n od moji Splićani kad su u Zagrebu pa se činidu fini. svima se drimjalo. I nikako ne moš past.

ijadu dinari! D a n pri davali su ga za dvista dinari. oli u škartuc? ."Radite li i popodne?" pitan j e d n u . voća. j e m a li na cilu balotu zemajsku još ko­ ji grad ča ga sve ča se dogodi tako iznenadi ka n a š Split. svit se ku­ pa a oni još držidu u izloge kapote i gojzerice. "Evo na. ali kako ste lipo zinuli. padaj. Kil k u p u s a . Bija san i do pazara. čitat u p u s t v a i n a r e d b e . eeee majko moja. Svak neka očisti snig isprid svoje kuće. tija bi! " "Oli se i van. I k a d je tako di n a s neće snig iznenadit? Najboje da n a s je snig n a š a sve pripremjene s badilima u ruci. Ne spominjen se njanci j e d n e godine da n a s nije iznenadila zima. "A ča biste. i to tili?" Omar me infeta: "A eeetoooo. n a s iznenadi i lito. I di ću bacivat ti snig? U žep. A pošto je o n d a k u p u s recimo na Siverni pol di je uvik snig? Bit će najmanje ijadu dolori kil? Ne znam. mi te čekamo!" Lako li je priko radija. Izne­ n a d i d u n a s furešti pa nestane masla. Ajde neka mi ko kaže kako ću ja to čistit? Ko će mi dat badil? Oću li p e r u n o n bost oni snig ča mi se skorenija prid ulaz u k u ć u . svak isprid svoje butige. I vidija s a n kako je snig pritvorija k u p u s u kavor. svoje ustanove. mesa. šjor. Iznenadidu se trgovci i zakasnidu n a r u č i t šandole i m u d a n t i n e . Ma ča zima. Iznenadi n a š tako brzi dolazak lita pa ugostitelji zakasnidu izvuć štekate. učinili ste mi voju!" Okrećen se a cila fila ispred blagajne ziva. drimje?" "Nije.

zašto nima?" "A k a k o će doć kad p a d a snig?" Palo dvi šake sniga. nima novin. Plaća će kurit. . ja oću vanka! Past ć u ? Neka paden! Neka nogu slomijen. Doli na k a n t u n mi je samoposluga. skule ne r a d u . Nima kruva. Gren vazest kruv i novine. poslalo dicu doma. a ča ona isprid svoje kuće ne očisti? Ne moš doć ni blizu Općine. "Kako nima. a snig su bacivali uz kuće. Pet d a n a nisu došli škovacini." I srića ča nismo zaprišili čistit grad.I ja ne z n a n kako to ujopće gre. I oću li sad ja čistit isprid kuće i bacivat na kolnik? I tako bismo se mogli dodavat do sudnjega dana. Pustili smo sunce da radi za n a s . Čuja s a n jednoga di viče: "Ča ću ja poć čistit? Lako li je Općini pivat. Čujen na radijo: ne izlazite vanka bez potribe. n e ć u tri miseca radit. A zašto neću izać vanka? Zato ča je pa snig! Neka p a d a . Ča bismo mi činili da nima s u n c a samo misec dan i da misec dan uvik p a d a snig? Otkopala bi n a s do pet-šest ijad godin tamo nika daleka pokoljenja i u istoriju bismo ulizli ka jedini grad na svitu koji je u m r a od linosti. jerbo već u utorak izašlo je sunce i vas led i snig raskrabilo. Pametniji smo od S a l a m u n a . Vidija s a n ka­ ko su radnici čistili kolnik da moredu tonobili pro­ lazit. J e d a n d a n pada je snig a k u ć u u koju stojin je zatrpalo smeće. So­ cijalno s a n osiguran. Ne vozile auta.

u ta mista. Ča tamo. činidu t a m o po mistima di uvik p a d a snig. nikor ne vozi a u t o . . nikor ne nosi škovace. ka i pri pe­ deset godin kad je p a d a snig a ja s a n jema ferše i gleda s a n kroz ponistru. Evo ja ću se kladit: neka snig pade do pet. evo da ćemo jopet svi s k u p a bit iznena­ đeni. pa ča je? A ča za majku božju. nikor ne gre u skulu. nespremni i sve će bit ka i sad.Ola kakvi si! J e s a n . do deset dan. taki san.

Sve iste glave.ZIMA.da smo p l u s tri? Vidi ča s a n se naježurija? Ovo bi bilo najboje uvatit gripu pa ostat koji d a n u posteju. da izjavu za š t a m p u : "Kvešto že per stranieri. Sad s a n se sitija jednoga našega staroga ugostiteja koji je. Pa kako? Straj te slušat me­ teorološke izvještaje. a turistička n a š a flota hidrogliseri i jedrenjaci zbila se tužno po đigu. sve bi ovud bilo paralizirano. Nismo mi temperani za tako niske temperature. pogotovo kad zima u d r e ovako na­ glo. i pari mi se da bi se spasija da sad čujen da ko mlije malo ingleški. per đente fina. Zima je. Mi se liti tužimo na p u s t e konfužjune. sve naši každrafi. non že per noštri každrafi!" . kad je otvorija mali otel. A kako je tužno sad k a d ne moš trevit furešto čejade. skupjadu se po mule tima j a t a gladni ga­ lebi. pa n e k a njanci besidu ne razumin. J u t r o s rano javjadu: u Split plus tri! Ko će u s t a t iz posteje? Asti onega boga . A sve me straj jerbo su se već opasno zabilili pincini Mosora i Brača. m a k a r jedno friško lice. BAKALAR I PAPA ĐOVANI I doli je stisla zima. na silnu fureštariju. Di ćeš v a n k a po ovakomu nevrimenu? Znate li vi ča to oće reć u Split p l u s tri? To van je isto ka u Gorski Kotar minus dvadeset oli ka u Sibir m i n u s sedamdeset. I da sad pade koja š a k a sniga. nismo otporni.

Svi su problemi rišeni. koju ja tako često citiran. oli dva-tri mala. ludi smo ka suci! Nosi se obično. najpouzdaniji atribut na­ še zime. n e k a se u k u ć u najde. smiju se jerbo počinju njijovi zimski gušti i zabave. omar n i m a zime. veseli su. kad u č i n i prvi snig. na svaki korak moga se vidit n a š svit kako nosi bakalar. nije volila crikve i pope. čin je zazvižđala prva b u r a da najavi zimu. ako misli na b u d u ć n o s t . kad stisne zima. ča ćemo se n a b u b a t bakalara! Ne. oli u Kranj. kako je. na primjer. Sve je tila z n a t o Đovaniju. oli jedan veliki.po šest bakalarčići. Ne bi ni počeja snig p a d a t i eto ti ji o m a r u đempere s jelenom na prsi i Svi nosidu skije i drago jin je. Ako je bakalar velik. Po gornjima se mistima veselidu: jo. Svi ga ponosno nosidu. čin je malo zaladilo. pa me botu pita: . ne z n a m o mi ča vridi. i penšjunati i domačice i službenice koje su skokle iz u r e d a do butige. najskoli k a d je čula da je iz male težaške kuće i da je radnicima koji su mu radili u vrtal svaki d a n dava litru vina. Učini li snig. šta ćemo se lipo skijat! A u n a s : jo.G r u b a je u n a s zima! Teška! Bija s a n ja i po gornjima mistima i na svoje s a n oči vidija kako je to tamo. ti omar kupi po pet . A u nas. priko ramena. naši gušti i zabavi. u J u b j a n u . ne. ovo se triba dobro fudrat! O n a moja dobra stara teta. ne m o r a š njanci izać. Bakalar je najsigurniji. to je n a n bakalar. ka skije. Kad je bakalar u kuću. ča ćeš izlazit k a d je bakalar u k u ć u ? Ola. koji je v a n k a led. ali jon je p u n o drag bija p a p a Đovani. Ča su njiman skije i sanke. o n d a se zna nosit ka p u š k a .

I zato: udri. a me ka ono lani kad su n a n po butigan fikavali ono gada. koje jema svoju poeziju ba­ nalizira. kad s a n iša kupit svoj bakalar. profanizira. pravi. Buni se narod da pijat d o m a dojde priko dvi ijade dinari i da n a s to uvoznici pjačkadu i gulidu. A kil je deset ijad dinari. neće probit. da je s n a n sad Đovani? Jo ča bi se zafasta! Bakalar na brujet s kumplirima! Sveta spiza! A niki ga svit uvečer izbjegava da je malo težak. crnog frolanoga. bili. svaki bi p u t rekla: "Jo. o m a r su se po Pjaci počeli lipit plakati koji . jesan. eto. devalvira s tin prokletin smrdljivin bakalarin." Neš ti straja! I oni t a m o po gornjim mistima gre­ du na skije a moredu nogu slomit. Ali. k u m e . Priznajen. Čin bi zazviždala prva bura. isto gredu. Baš nikadan. A b a k a l a r je ove zime dobar. A u n a s u butigi komad 550 dinari. ingravante i da štumik more od njega zabolit. ne boj se! Pijat bakalara i po litre. gledan u butigu niki talijanski toaletni sapuni. e? Ne zna on ča je dobro?" I koliko smo god p u t i ona i ja seli za stol oko bakalara. On­ da pošto je ta uvoznička lira? Moredu se lako n a ć šufistiki štioci koji ć e d u mi prigovorit da s a n cilo jedno godišnje doba." "Mona je. Bakalar je uvik bija siromaška spiza a sad bi se i Đovani m o r a mirit. A još pri p a r godin nije bilo tako. anci i litru cilega i n e k a p u š e . ne boj se. Na š k a t u l u š t a m p a n a je cina velikin slovima: 30 liri komad."A ča on ji? Ča mu je najdraže?" "Lud je za bakalaron! Svaku večer oće teću b a k a l a r a na stol. ali ča ja mogu k a d je tako.

Mare. pa su organizatori u file stali. društav. skul." reka s a n jon radosno. Sad čoviku više i ne triba veštit.su mladost pozivali na puste čajanke. nidir nima maće. toalete su dolazile iz Pariza i Rima. svaka institucija jemala je svoj bal. pašticeri. sva­ ka struka. Fa­ lilo je sali. Svršili su. Dosta mu je j e m a t pidžamu. sindikati. vatrogasac. "ali pogledajte. I j e d n a c u r a kad je s m e n o m balala rekla mije: "Ola šta vonjate od osta!" "Neka. advokati. likari. Ka sad se sićan da san i ja j e m a jedan lipi crni veštit i moja teta bi ga svaku zimu lipo dežmačala ostom. Tako je bilo bali da na Pjaci nije bilo m i s t a za stavit sve svitleće reklame." I zima je bila p u n o lipja dok ni došla ova nesriknja televizija i sve n a s utirala u kuće. bali! Sad ti jedino zimi ostaje ćorit uz televiziju i n a b u b a t se bakalara! . inženjeri. a o n d a bi zaredali bali: bali lovac.

to nastaje taki urnebes. sli­ kovite. . Evo. J e m a već i desetak godin da je u m o d u uliza novi ženidbeni običaj: svatovska kolona tonobil vrti se priko grada s otvorenin sirenan i kad od subote priko Rive prolazidu kolone za kolonon . o ženidban i o prajcima. Oni iz tonobili vidu da se svit usprenija. vidin u kolonan sve nike primitivne. pa triba ne s a m o urlikat nego i u svaku kolonu vijorit još bar j e d n u nacionalnu zastavu: Nikako ne razumim zašto urličedu? A sad i bandire? Oče li mladi večeras j u r i š a t bandiron na m l a d u ? Oće li bandiru zabost usrid posteje u prvoj bračnoj noći? Oli je to malo rodojubje da se mladi i mlada ne moredu više ni šegat bez bandire. idilične. crvene glavetine. zle. debele. Kad bi me ko tija kaznit.ŽENICI I PRAJCI Dok ova stara godina traje svoje zanje dane. da te vata straj i čovik m o r a začepit u š i i bižat. ka da se t a k m i d u ko će žešći š u š u r proizvest . Rič je. da trče i upiredu još žešće. surove. već se ježin. nakešene. ja mislin da bi poludija! Taka je to mužika da mi se u glavu počme vrtit i ja vidin deformane slike. nacerene. dragi štioci.a svi zvižđu. zapažam dvi karakteristične masovne pojave. tribalo bi da me s a m o stavi od subote predvečer dvi ure na Rivu. p u n e vonja i koluri. svi trumbetaju. A ka da je i to malo.

i izabrali smo strance. a zabranjeno je d r ž a t prajce. morete bandiran mavat. omar s a n t r k a u porat. b a š sad su u č i n i l a . odnosno t u r i z a m . Sve­ ta beštija! Blagoslovjena! Smrad o koca . š t a je? Koji si to mot učinija? A šta je. I nikidan v a n k a Splita. ispadaju svati. a ženidbene kolone šibadu. a ja ne s m i n udrit sa dva p r s t a po šaci. U ovi donji dil Dalmacije koji je uz more zabranjeno je držat pra­ jce.Ove zanje d a n e ceste su po Dalmaciji poplavile kolone gastarbajterski tonobili s njemačkin oznak a n . dragi štioci. neka. i ne moš reć niman. iz kojega se češće javjan. Naime. ja samo sa dva prsta desne ruke u d r e n po livoj šaci. priznat ćete da je lipo jemat prajca u kući. viju bandire Sam s a n na cesti. na cesti. majku božju. I zato n a š svit gre u u n u t r u š n j o s t k u p i t svoga prajca. i svi pritisli sirene. A i stranci kad dođu na litovanje.pet prasac. Ako ste vi meni dali sinjal da ste se oženili. zaželu p r š u t . I u malom portu. bit će noćas svašta! O m a r se tonobili fermajedu. Zviždu sirene. Nego ostavimo mi. a kolona prolazi. s v a k a k u ć a kupila je prajca. Zaklat ćemo prajce. č e k a n j a a u ­ tobus. Ko ono: neka. drago mi je. Kad me već j u d i tako lipo pozdravjadu. Pet kuć . j i s t i pit! Ali n i m a n ja sriće ni s prajcima! Četiri s a n da­ na doli osta. ja san van da sinjal da s a n razumija. Ali. a di smo? Vi morete urlikat. Čin s a n čuja da su kupili prajce. sve s a n obaveze zanemarija. sidit uz komin. svate i gledajmo o š t a živimo i bacimo se na prajce. Mi smo se morali opredilit između p r a s a c i s t r a n a c . ali se prajca nisan okusija.vonj je obilance.

za m u k u Isusovu? Oli jemaš črve? A kad bi p r a s a c plaka svi . i ja ga obilazin.. kod koje dolazin kupila je prajca. i čin ga ona takne. Koja je to bila p a m e t n a beštija. Rico je bija ritke ricaste dlake. Rica i Mora. nosin mu mekinje. duboko zamislija i spozna kako mi je cili život promašen. papaj mi sla­ tko. tot je najživje. n e k a galofag izajde iz tebe. štioci. jemat prajca. a sunce sve žešče peče. Više. još. I da van je vidit ča voli čaj. tepan m u : "Tako. Prajce su sve skupili na jedno misto u j e d a n dvor. Onda nikako nisam moga razumit: kad bismo mi dica plakali da smo gladni. navali. da malo zaladi.. I g u š t a san vikat: Gospodarice. meso se kvari. udri. uvik je ko u vižite. moj lipi. u r a je za čaj! Inglež već čeka i protestira!" I u tome malome portu nad tin Ingležom ja s a n se. Ka da je Inglež. di ti s t a n e . onda bi stari na n a s vikali: koliko to moš proždrit. oli u kontrolu. počeja bi plakat. prosti bože. I moja gospodarica. pa ćemo mi tebe lipo papat. i to je sad isto ka da je moj. Kad s a n ja bija mlad. deboto je lito i ne m o š klat. i sad je tot oko nji seosko silo. doć će mušica brekuja. k u k u r u z . onda su kalete i dvori moga Veloga Varoša bili p u n i prasac." I ti lipi n a š prasac uvatija malo proliva.lipa vrimena. nego d a n a s tonobil. Sićan ji se ka sad. a Moro na crne maće. moš ga bacit. značajnije je bilo onda. I moji su d o m a ispod skal učinili ka tezu i tot smo gojili dva praščića. A čin bi sve samlija. ka dite ča plače kad je gladno pa traži još. i moja gospodarica omar mu kuva veliki bronzin čaja. I četiri d a n a čeka s a n da se naoblači. ti Moro! A slakorana! Gnječija je sve ča bi mu došlo pod zube.

. Nisan ja kriv ča s a n već u toj fazi. a zaklat ga ne moš jer su dani puni s u n c a i okolo već brekuje zunzidu. pri­ snije milije. napokon. I sve s a n bija isplanira. ča mlije? I svaki čas bi ga stavljali na balancu.bidu ga falili: jo. po brodima. ja s a n onda m o r a nosit prajcima spirine. odit po restoranima. Sve se meni u životu naopako namisti: k a d želin vedro . n a m i š č a d u mi se stranci. kad oću prajce. velik. moj lipi Inglež! Ne mogu trkat. privrnit žigericu pa začinit treštinsku pulentu. ranin. kad san već sanja strankinje koje lipo vonjadu. misto profumi čeka me s m r a d o prasac. d a n a s je sve p u n o strankinj a nidir prajca. judi. jopet pita čaja! Omar. Ajde. lipo loči. t e p a n mu. čekat flote. kad me ritko i nikako ne interesiradu strankinje. planira s a n omar ispeć latižinu. I ja san ka momak. donija s a n najfinije talijanske riže za n a p u n i t kulina. namirija na prajca. fetošin. nego prajci i pršuti.. uzbudljiv događaj p u n sadržaja. pogodit! Eno jopet milordo rokće. Nikako. kad mi triba led . Kad mi je ovo drugo nikako bliže. lipe beštije. Kad su mi strankinje najviše tribale. Susret s prajcom za me je ridak. omar. loči ti. četiri d a n a ga čuvan. kurbin sine. a n a s nikad nikor nije mirija. jer o n d a je bilo najviše spirin. prolit će mi se.u d r e vrućina. da ste i sami zapazili da s a n s p u n o više šuga i gušta pisa ovi drugi dil o prajcima nego oni o ženicima.učini oblačno. More bit. kad oću strance. j e m a n prajce. I kad san se. vidi ga sunce moje.. nije ji bilo. doćeš ti meni pod zube. A d a n a s . ali platit ćeš mi. štioci dragi. čaja mu nosin. koje se gole uz more p l e s k a d u .

a mali Čeda u svome t a n k o m e starome motorinu iša se s takon b u r o n tuć. penšjunata. a ta je da smista. sastaju se j u d i i uvik iznova počinje priča kako se ta dežgracija dogodila.MATEJUŠKA SE U CRNO ZAVILA Opaka b u r a ! Prokleta bura! Odnila je niki d a n maloga Čedu. Prokleta bura! Ime jon se i sime zatrlo! I di je b a š njega. barkariola. a u jedanajst smo . zide sorila. Falija mi je uvik svoj motorin koji da j e m a samo j e d n u m a n u .a b u r a je bila s t r a š n a . Tilo mu nisu našli. otprve pali. Mali dobri čovik kontra ježivoga vitra i to u konalu. kupe nosila. Vatali su je do sto i pedeset na u r u . mršav. I tot na Matejuški. Stabla je po Marijanu gulila. I kako se ujopće moglu dogodit. Brod je potopila a njega odnila. u starome ribarskom portu. I svi se sad pitaju: ča mu je to bilo? Zašto je iša? Ča nije u porat sta? Dobro poznajen brodolomnika. baš oko one kolone o koju je brod veživa. ribiča. Od ditinjstva ga znan i sto smo p u t a s k u p a plovili i lovili. I miša se tuga. najžešća u zanji pedeset godin. J e d a n p u t smo jemali partiti u pet ujutru. tonobile privrćala. našega Čedu. sitan. a o n d a se još žešće razbisnila i instrumente razbila. Matejušku je u crno zavila. vas nikako minijaturan i zato s m o ga o dragosti zvali mali Čedo . jid i bis. morala odnit! Bija je mali čovik. Tukla je na refule da joj svi instrumenti n i s u mogli forcu izmirit.

oko podne. "Nemojmo. Čedo! Vidiš da dimi nad Splitom!" "Neka dimi! Ako te straj. J o ž a je izbaciva. vrti se oko nji. To pozapodne bacila je žestoka b u r a i došla je tako naglo da su jedva jemali vrimena sakrit se u sutivanski porat. parilo je da je b u r a malo kalmala." falija mi se s u t r a d a n Čedo. "Nisi bija još ni iza kan t u n a a motor je već upalija. ." Bili su već blizu đige. kuće. Zagrepčanin. A vitar je šforca. koji je Novu tija dočekat sa ženon i dicom. ne. Lakton je pokrija j u s t a da more disat jer sve se okolo bililo i pinilo. Ostali su tamo i spavat." molija je Joža. i zaista se već vidila ponistra njegove kuće na Rivu. Ali k a p e t a n ne viruje. "Evo nas doma! Vidin osvitljenu ponistru. nisan moga poć. "Ajdemo na sutivanski brak. nemoj. Štufalo me i u t e k a san." I zapeja je Čedo. "Oćemo li?" pita je Čedo. a on m a š e rukon: ča će meni ovo malo b u r e ! A Joža ne more druga samoga ostavit i skače u brod za njin. Cili ga porat nagovara. grist će riba! " J e m a sam posla.još vrtili manicu. I tako su partili. A on je naprid vrtija. koji je u n a s od Jože p o s t a Osib. Čedo je bija za timunon. Prilivalo je more priko broda. Sutradan. i gotovo su stali na misto! Priša jin je trajekt 'Ero'. južin je. vajali ribar i marinjer. Čedo mu daje sinjal da ne triba pomoć. ti ajde trajekton. I na ti zanji tužni ribolov išli su Čedo i novinar Joža. Zvali su i mene. "Vratimo se Čedo. Tresa se mokar ka miš. šekava more.

Na pedanj od njegove ponistre u koju je gleda dok ga je nosilo. jema je u sebi niku č u d n u forcu. oli se namistit tako da mu puše u krmu. a s brodon će se uvik zaradit koji d i n a r kad dojdu furešti. svoju liniju. razgovarat. . Samo pet minuti da me pustilo!" I svi su sad na Matejuški tužni. I ka da ga čujen kako se jidi i muca: "Ma vidi pegule. karakterni vitar koji j e m a i svoj stav. siromaj. J o ž u su šalvali. nego ko će posli od ruganja ostat živ da si guzicu spasija a brod izgubija. motorin se potopija. s njin se moš karat. A k a k o čovik. oli su se opili na brodu? Ništa n i s a m razumija. a moga san večeras sa ženon i dicon jist fritule. malešan. I to ispod ponistre. najbolesnije jugo miljardu puti boje od najzdravije bure. jopet ne skreće sa svoga puta. gvožde koje se nije moglo slomit. pa i sporazumit. J u g o je doboćudni solidni.A ja s a n baš tad izaša na ponistru i čudija s a n se: a ča je ovo 'Eri'. B u r a ga je mogla odnit ali ne slomit. digli ga na trajekt. i čovik koji mu zna ćud uvik mu more škivat. tih. Nije samo stvar u tome da je penšjun mali. Uvik s a n govorija da je i najgnjilije. ča se uzvrtija. najbisnije. A Čedo ka kruv dobar. isto ka ča ga je život zna bespomoćno nosit a on n i k a d nije tija priznat kapitulaciju. O p a k a b u r a ! Prokleta bura! Nikad n i s a n buri virova. J u g o će ti se i najavit. miran. more doć doma bez broda. ali i jidni na Čedu ča nije napustija brod. I kad je ono najžešće. a Čedu je more odnilo. More se tako uspinilo da nisan vidija mali mo­ torin.

nosi. u još žešći juriš. urlikala. n a p a d a bez najave. lupeški libi. nebo vedro ka cakal i nisi se ni okrenija. odnila ga je ko z n a di. već s a n se zapinija!" "Vidin. Povukla bi se malo ka da je u t e k l a samo da jude privari pa jopet iznova. diže i kalaje i zaleti se priko b a n d e pa ti poškropi gaće samo da te čuje beštimat. Zaskočit će te kad jon se naj­ manje n a d a š .Loviš ribu u konalu i vidiš ga izdaleka kako se modri i polako vaja. ka morski p a s . . evo samo da dignen parangal!" "Ajde. nosila kuće. srušila stabla. Ledena bura. ostavila svit u m r a k u . Njanci drugu za sprovod ne mogu poć. Nima ga. B u r a je ljigava ka zmija jutica. Oli se ka ovo nikidan pokvareno sakrila iza j u ž i n a pa je iznenada bisno navalila. lomi. i d u š e . ka tigar krvožedna. već te vaja. razbila telefonske linije. ujida. A b u r a se pokvareno. I sve bi jon oprostija. More mirno. bez srca. ne mogu ča je maloga Čedu odnila. Do kvarat od u r e prvi mali vali z a k u c a d u ti pristojno pod provu: "Evo me. a već more oko tebe pini. I to ča je razbila p u s t e caklenike. ča ćeš me pripast?" "Reka san ti! Nemoj posli m e n e krivit!" "Još ću po u r e lovit!" "Boje ti se ne igrat. Kupi tunju dok te na vrime!" "Nije me bila voja!" "A pogledaj doli p u t punte. žveltije!" I dok ti na brzinu kupiš parangal. ujidala. grizla. uništila cviće. dolazin!" "Neš ti. ali neću. b u r a dere. vidin. privrćala a u t a . zavijala.

oli Novi Sad. moga je u Rim. I n i š t a to. najšesnijemu. arhitekti. nego šoto Marjana. matematičari.SVE JEMAMO A NIŠTA NIMAMO Minjan lipi. mirili. da se bilo ko usudija pisnit. nego ne mogu ni sebi oprostit da san cili život proživija u zabludi da živen u najlipjemu. Moga je zgradit sebi vikendicu na bilo koju točku balote zemajske. Samo ča daje od Splita! Neš ti takoga mista! A fali mu šest za učinit pet! Nikad mu neću oprostit di san ja p u s t e godine. Bogati. Da je tija gradit bilo di na svitu. i na Šoltu. Maribor. Pivali smo mu pismice. s druge na Pjacu. cili svoj vik izgubija. da mu se s j e d n e bande naslanja na Pazar. a on ne.ča bi reka Uvodić. fizičari. najnapridnijemu gradu na svitu. konfortni stan u Splitu za manji i slabiji u Riku. moga je. svi mudraci velikoga carstva vrtili su glo­ bus. a ne bi mu omar glava letila?! Svi inženjeri. oli Niš. na Rivu. s treće na ošpidal. ma ča godine. ovo nije predviđeno za građevinsku parcelu. urbanisti. oli za stan u bilo koje misto samo da n i s a n u Split. ponavjali svi ka papagaji: 'Nima Splita do Splita' i 'Ča je bija p a m e t a n ti stari rimski car'. jer oli bi ko njemu j e m a srca reć: ne moš ovod dobit lokaciju. računali i izbor je pa b a š u Split. Mislija san: jedini grad na . moga je na Bospor. moga je . Uvik s a n mislija: ča n a š e m u Splitu fali? I nikad se n i s a n moga dositit.

zapravo. koja n i k a d ni poplavila ni prisušila. jer moga s a n i u m r i t i ne znat u koje gubavo misto živen. pedeset ijad više od Maribora. bufete. J e m a m o grad u koji s m o svi sigurni ka u škatulu. butige. peškariju. pitoma brda da n a s štitidu od vitri i studeni. J e m a m o najlipje more i vale koji. J e m a m o toko magle i sniga da n a n dica mogu provjerit te pri­ rodne pojave o kojima u libre učidu. teatre. uvik daje vode koliko je d o s t a za špine. dvajst ijad više nego Rika. m o r e d u ti postole smočit ako si blizu komiža. . urede. vapore. a odizad fina. ali sve to u najfmijin uzorcima. igrališta. Najsunčaniji s m o grad u Evropu. nego meštrali da razbijedu litnje spari­ ne i bure da očistidu arju od bacili. galerije. J e m a m o na mali prostor (za noge ne trudit). J a d r o n a š . otele. da jemamo di vi­ kendice gradit. a jopet j e m a m o sva četiri godišnja doba. Sve jemamo. Ne p u š e d u n a n tajfuni i tornada. J e m a m o na godinu i po j e d a n smišni trus. muzeje. n i š t a n a n ne fali. skule. mislili smo da sve j e m a m o dok nije niki d a n Savezni zavod za štatistiku izaša sa svojin najnovijin podacima i dokaza n a n da n i m a m o ništa. n a š Split je najveći. J e m a m o i b o k u n ričice. da n a n dica i to ču­ do naučidu. sve ča j e m a d u najveći gradovi na svitu: kina. feratu.svitu kojemu n i š t a ne fali. kad se najžešće razbisnidu. J e m a m o i kiše i magle i vitra i di koju š a k u sniga. Puno mu fala ča mi je oči otvorija. da n o s u kuće. J e m a 153.. koji j e m a sve ča j e m a d u svi drugi gradovi i jopet n a p o n a s e ništo ča nikor drugi nima. Od u početku spomenuti grad sa kojin bi minja stan. J e m a m o odisprid otoke..000 duš.

A di je ono lipo k a d se u p u t i š iz kuće u tri bota i pješačiš po dvi-tri u r e do kina. Prvi i drugi rajon nećedu izlazit vanka od ponedijka i petka. Moš iz ponistre pjunit na svako željeno misto. treći i četvrti od u t o r k a i subote. Okad ja govorin da se mi u Split sve gušće štivajemo na mali prostor i ako se ovako nastavi da će tribat uvest redukciju izlaženja iz kuće. na plac. maknite se. cila mladost stoji i ne miče se. sve u minut. ali jemamo najmanje prostora. svi smo zbijeni na j a r p u . u gusto. u kafu. ča bi dimija priko Novega Sada s jednoga na drugi k a n t u n ! U n a s greš u kino. Sve splitske ulice j e m a d u u sve 88 hektari. o m a r me počelo gušit. u tejatar. di će odit. do kancelarije! Koji su to gušti! Koje velike prednosti! . di će šetat. na 36 kilometri kvadratni. Dajte.desetak ijad više od Novog Sada a dvajst i pet ijad više od Niša. evo već me afanaje! Ne more se više živit ovako u bužu. judi. Ča bi briva. J e d a n d a n pojavit će se obavijest građanstvu: "Od d a n a s uvodi se po rajonima ograničenje kretanja po gradu. počet ćemo se sudarat." Suze mi dojdu na oči kad pomislin da se ja m o r a n zbivat na ovi šporki osandeset hektari splitski ulic. a novosadske blizu 400 hektari. J o . na peškariju. do pazara. sva druga s p o m e n u t a mista j e m a d u po četer-pet puti više prostora. I ča ćeš ti vidit: n a s Splićani j e m a najviše. Tek sad s a n se ošerva: na splitsku Pjacu više nikor ne šeta. tuć glavon u glavu. Čin s a n pročita ovi podatak. kad nima prostora! Makneš li se. na pazar. cili će grad rebumbavat. da mi je rastegniti noge na četiri stotine hektari novosadski ulic. arje mi dajte.

kilavo.Ča je općina činila? Di su n a n ulice? Ko je izija n a š e pineze od ulice? Uličnu splitsku mrižu triba dakle u najmanju r u k u utrostručit. judi. J e m a bit da Novosadani nikako ne izlazidu iz autobusa. tot smo da­ leko najgori. J e m a m o najviše stanari. J e m a m o u cilu općinu šezdesetak ijad zaposleni. J e m a m o najmanje butigi i u njima najslabiji pro­ met. I naravski da je tako. s k u p a s fureštima. da je sve to vezano. Prema svima drugima mi smo jedan pasivni gladnuški grad i triba n a n kupit koletu. ne smimo dopustit taki ulični deficit. ali neka su tot! U svemu je n a š Split najgori. a Novi Sad jema dvajst i pet ijad više. Mi koji s m o mediteranski grad. J e m a m o najmanje kanalizacije. skroz-naskroz nerazvijeno misto mene toka živit. Triba probivat nove ulice a frega n a n se di će vodit. Eto j e m a i najslabiji a u t o b u s n i saobraćaj. najsiromašniji. Ma di ste. a u Novi Sad šezdeset miljuni p u t n i k a . koji smo najviše vanka na ulicu. nazadno. gnjilo. Šćeta ča Savezni zavod nije iznija podatke koliko se u Novi Sad i Niš godišnje p u t n a k a pribaci vaporima i trajektima! O privredi njanci ne triba govorit. Eto u koje nesriknje. I naravski kad j e m a m o najmanje za­ posleni. a najmanje stanov. onda n a n je i narodni dohodak najmanji. navalili u Split?! U propast svoju! Ča će van Split. I nikako ne r a z u m i m ča se ovi pusti narod s a m o jagmi i tiska u Split. a najmanje skul i klupi. Kako ćemo jemat a u t o b u s e kad n i m a m o ulice. U godini d a n naši a u t o b u s i privezedu samo dvajst miljuni putnika. ča ćete činit u Split?! . Neka ne vodidu nidir. Ovo me malo zbunilo. J e m a m o najviše učenika.

repi se bolesnika vučedu isprid am­ bulanti i po misec d a n projde dok vidiš zdravega. kad ste zaseli u Split da ste uvatili boga za b r a d u . tisno. Cili je grad bolestan bulsav. benzine. nego Kinežima u Peking? Čuli ste: nimamo ni ulic. u Maribor. malo posla. Za dva kila j a b u k tamo j e m a š cilu vriću. Triba dakle bižat iz Splita i sritno proživit b a r ovo malo vrimena ča je još ostalo. judi. to je ovod. najgu­ šća. otvorili mi oči. malo prostora. sve je na bolovanje. za kosti mu se ne znalo ka ča se i ne zna. u Novi Sad?! Dioklecijan me je ovod ukopa. . najžešća koncentracija smoga. ča ste infišali u ovi ludi grad koji nima š u š t a ni gušta? Mene su podaci Saveznog zavoda za štatistiku rasvistili.Mislite. otriznili. sva­ koga otrova. dižgracjano misto?! Ovod morate na s t a n koji sad platite čekat po tri-četer godine. Koje je to u Split živjenje? Ča jemate u Splitu od života? Oli ne vidite da n e m a prostora. nasmijanoga čovika. a oli jemate krila pa ćete letit? Nima zaposlenja! I ča ćete ovod tišćat ruke na niku stvar i krest bogu d a n e ? Kako je sve zbijeno. Ča navalijete. Ajme. kako nima kanaliza­ cije. Ča u n a s iziš porciju ćevapčići. Sad san progleda. da n a n je tisnije nego J a p a n c i m a u Tokijo. malo za­ rade a jopet je ovod sve puno skupje nego u sva s p o m e n u t a mista. Skupji je u n a s pivac nego u Novi Sad tukac. J e s t e li. di san svoj vik učinija! Nikad ovo prižalit neću! J e s a n li moga lipo ka čovik živit u Riku. ludi pa se zbijete u ovo nazadno. P u n o svita. u Niš m o š izist četir porcije. na ovome sitnome prostoru.

Minjan lipi. konfortni stan u c e n t r u Splita m a k a r za manji i slabiji u Niš. spasija bi se! Samo n i s a n ja take sriće! . oli Maribor. Samo da nisan u Split. Ali ka da je ko lud pa će sad trkat iz Niša u Split. Oli u Novi Sad. A da mi se maknit. svejedno.

ali ne misli. poštenjak. roboljub. izbeštima. zima i još me tokalo stat u file i tuć se za petrolje i šterike.j e r b o više nije bilo. o n d a je davalo po tri boce. Kad su se namirili oni prvi. deboto pobija. . triba boca i onoj staroj i onome penšjunatu. Mračno je. ali i meni triba j e d n a bočica. Vidiš. bez kina i televizije. Dojde tonobilon i zbije u n u t a r stotinu plastični boc petrolja. Lipo mu rečeš: "Kume. podmuklo i od dišperacjuna u t e k a s a n dva d a n a na selo. Di nećeš! Naš čovik. i onome ditetu. sunce o čovika. Jidija s a n se. U Split mi je bilo ka u pakal. pa po jednu. Slučajno san to otkrija i pari mi se da s a n dva d a n a sniva rajski san. A ja jopet. moga si doć sa cisternom!" "Ča je? Ol' nisan pošteno platija?" "Jesi.. svaka čast. falija si." Taki te n a š čovik! Nije da je zal.. ladno. kakvi san nagal.RAJ ZA JUBAVNIKE I LUPEŽE Ne morete. isto bi mu u auto p u n o petrolja bacija šuferin oli bi mu barenko da dvi po čunci. pa ništa . Bura. po vezi prvi dozna da je došlo petrolje i omar vazimlje cili tolitar. dragi štioci. ni naslutit koliko život more bit lip i bez letrike! Bez frižidera i bojlera.

Vanka je snig a misečina. Vonjan oganj. kobasice. I ljudi i žene p u n i posla. malo d i m a grize oči. Bidni. n e k a zubi malo zat r n u . Ali čujen skvičidu prajci. miljardu zvizd. Izijden vanka s a m o da me malo s t u d e n uji. bukare putuju okolo. Ja na vepre? A nije li vepar izija Zrinjskoga? U s k u l u s a n to učija. Pršuti. Zovedu me da gren s njima u Kamešnice na vepre. Pivadu se lipe šporke pisme J e . a l i frega mi se. prajci! Soli se meso u k a c a n . rastovinu na kominu. Bacija ga je s konja i cilega ispribija ka da je ferata prošla priko njega. Oli ćeme noćas tokat či­ t a t ? Ča ću se privrćat dok zaspen? Došli su tonobilon i niki lovci. A vino ladno iz konobe. Na stol ti je loza. Neš ti te repatice koja je povukla repicu? I cili rep da jon ne piza njanci dvatri kila? Ola repatice. rastovina teplo pucketa. pečenice. Sidimo oko komina. O m a r n a gradele! Miša se pura. divenice. pa polit žigericon. a ča jon je bila ona koja je . da se stresnen. I otad ja se vas naježin k a d čujen za vepra. mast. A di je ta nova repatica? Baš s a n jučer čita da će jon repica bit dosta m a n j a nego ča se predvidilo. nebo vedro ka caklo.Snig do kolin a i tamo letrike nima. K vragu letrika i koje je izmislija! Stvori se i armonika. Omar s a n se tija vratit. suđuk. To more malo posli. Meni malo latižine. špalete. na od j a p n a bilom zidu gledan svoju veliku sjenu kako potiže iz bukare. Vrije voda u crnom bronzinu n a komoštran. Lipo li je uz komin u ovoj idili! J e . prasac ekonomična beštija. judi. Ne mogu gledat kad prajce t u č u . s a m uliji.

kad malo boje pogledan. rastovinu. Potegne oca: "Pape. p u š u . u svaki portun. i na ulicu. intimnu atmosferu. Vratija s a n se u Split vas rekreiran. šapju. U svaku kaletu. i to ako buden. nije n a n u Split b a š ni tako s t r a š n o bez letrike. i u kafanu. stikadu. pošprucan a ne bude letrike. U svima lokalima posli devet goridu šterike pa i to stvara onako finu.vodila sveta tri kraja? A ova more jedino mene vo­ dit. vatadu. Samo. triba se s n a ć . pa č a k i kad vlastitu ženu odvedeš na večeru. u svaki k a n t u n grlidu se. Pri p u n o godin n i k a mala Lile bila je s ocen šetat po Marijanu. Ne mogu u Split bez letrike! Moga bi ali dajte mi prajca komin. Najboje se s n a š l a mladost. Zapravo. stenju. Cili se grad pritvorija u j e d a n veliki jubavni đardinet. I d o s a d se u n a s mladost jubila i grlila u po biloga d a n a . liti se u n a s spava s otvorenin ponistran i mogu zamislit koja će to bit mužika kad počmu plakat i cenit sva ta silna dičica! Bit će posla za rode! Svakoj će nabotit kjun. Ča će to bit u Split do devet miseci? Koja ludnica! Morat ću držat ovo na pameti i t a m o u kolovoz uteć iz Splita dikod u Sloveniju. I vidi mala na klupi jubavnike u zagrlaju. i na banj. . J e r . infetaš se i počmeš ka glumit jubavnika. vidi kino!" I m e n i se sad ka maloj Lili čini da se cili grad uvečer pritvorija u kino. rvaštinu iz konobe da zubi t r n u . A tek sad? Ma to je divota! Taki prizori da ti suze gredu od milinja.

Lupežima fešta. I tako. mora si žaruju stinom razbit. u tonobile. Sve jon gre na ruke. Krade se naveliko. pjačka se sve. uvik je bilo te proklete letrike. J e m a bit da su lupeži došli s kamionima. kažen: malo i zavidin ovoj mladosti. A jednoj su ženi iz stana ukreli cili kompletni ormar. I život postaje lip i bez letrike. Provalije se u kuće.Da van pravo. Cili o r m e r u n i sve ča je bilo u njemu. A nije ni meni bilo l o š e s b u k a r o m rvaštine. Osin za jubavnike Split u m r a k u raj je i za lupe­ že. samo su mi falile gusle i "Pismarica". G u š t a mladost. čak i u staklenike iz koji se k r e d u garifuli. i ako nisi tija čitat nego se bavit pametnijim stvarima. u moje vrime. svit se snalazi. štioci. uz komin. . A eto. Svagdi su gorile žaruje.

ma ga se nećete okusit j e m a n kiše. nije teplo. ka od španjuleta. To nije njanci uzorak od kiše i sve ča p a d a moglo bi se skupit u malu bočicu kapjic za oči. anemično. ali ću van ja pustit evo ovo. n i m a ni kiše. ako nima kiše. Ka da vas. u d u n e . samo dišpete čini! Ka da se ruga: jeste li vidili. Kadikad ta siva koltrina r a s p u k n e da n a n kaže blido. omar ga sivi šporki lug. Moš ji sve zbrojit. (pa malo zagrmi ka da n a m čini štruc). judi. Počme mokrit. dišpetažasto nebo! Ma je li.. infetavanja.TRAŽIN ZA NOĆAS DIREKTIVU! En ti i ovo nesriknje. ovo nebo? Ma na što samo liči? Nima sunca. Misliš: ajde neka. bar će kiša. j e m a n ja sunca. Nije ništa! D a n i m a stoji r a s t e g n u t a nika sivošporka koltrina koja ka da je izrađena od dima tvornice cimenta. bulse i ripanja. kašja. oli se n a d otocima počmu vuć rotondasti i conkulasti oblaci. arja o bacili. Bez straja! Misliš: sad će se ono ražgat.. Kadikad zaškuri. Nesriknje nebo. I odista se uputi. šučijavo sunce. . Ali koliko? Dvajst kapljic. ali nije ni trepnulo. onda kakvo je to doli vrime? Nikakvo! Ovo nije vrime. ovo je govno o vrimena. Nije studeno. štioci. gripe. zalampa priko Trogira. čujen: ako n i m a sunca. Morete zamislit kakvo je kad ga moš gledat fišo.

dajmo za radničke sindikate. T r e n u t a k je za duboke misli. Za obidon eto ti je s nikin velikin crnjenin letkon. da se ne jidin i svaki čas gucnen. Pustošila mi je sobu i ronjala. pokvarenoj gospodi. za velike beside. fo­ rsiran i bilo ča da t a k n e n . Ne mislin ništa. upiren. p r i t a k a s a n iz demejani vino u boce. ali ne mogu. o morbinama i škercima neba i vrimena! Ove trenutke. a žena mi je u sobi red činila. deklamirati "Naša radnička klasa. koji ćemo tako u š p a r a t . drugovi. To ostavimo gnjiloj. pokušavam mislit. svi mi koji smo svjesni socijalisti nećemo za Novu godinu frajavat i opijati se. da se više od misec d a n ne mogu snać. k u l t u r n o i politički uzdižimo!" . I počne mi čitat. nastojin. tribalo bi se noćas napit! Ča drugo mogu činit po ovakome imberlanome vrimenu? Di ću. k a d se na velikome leroju pokla­ paju šfere dviju godin čovik bi tribalo da se zamisli (bar tako govoridu). sinteze. i ja. isto ka tukac. proglason r a d n o m e narodu. misal mi p u c a u refrenu: Ajme. Ita iz sobe k a r t u š i n u i sve libre pripomišća s jednoga na drugo misto.Ništa mi nije drago. Je li moguće da ćemo se pod ovom sivon koltrinom rastat od Stare i zabordižat u Novu? Glavobolno je ovo vrime i osićan se tako ka da su me u šest uvatili i četrnajst r u n d i bez s u c a tukli i gazili. k u d ? Lani u ovi isti d a n . ka sad se spominjen. ne slušan. čini analize. da filozofira da izvodi zaključke. a ja pritačen i daje. za radničke biblioteke! Gospoda neka se opijaju a mi se. bidan. Provajen i to. Teško li je k a d čovik toliko ovisi o hirovima. a mi n a š krvavo zarađeni dinar.

nikor ne sluša direktivu." "Neš jedno pisat a drugo činit!" "Još bi ti to i naglas rekla?" "Dakle. A ja oću frišku. a sad će radni narod frajavat a oni n e k a čitadu libre. arču skule i domove! A ja s a n lipo već u deset uri bija u posteju. Frajaju sindikate."Ča sad govoriš?" "A ništa!" "Oli se ne slažeš?" "Stoposto!" "Da znaš. čita libar. Puno će se u librima osladit? . kupuje. donesi ga j e d a n čas!" Tija s a n je ubit. "Ča ti ovako fali?" pita ona. bacije. i ti ćeš slušat direktivu!" "Nisan ni reka da neću. Viče za menom: "Di ćiš?" " Z n a n ja di ću! Čaćina i materina. tukci. činija bilješke. pokvarena gospoda frajavala su ijadu godin." Pri večere izaša s a n učinit djir po gradu i gleda kako n a r o d arči. "Ništa! Nego ko ti je da oni letak? Oli su ga v a n k a dilili?" "Ma ke! Našla s a n ga u jedan tvoj libar. razmišja. ispa je kad s a n čistila prašinu. demejane. Nesriknji narod. Promislite. konzervativna. loču bibjoteke. godine! Izletija s a n vanka ka iz topa da se refan dok još mogu. skromna večera i samo kvarat vina. tebi i direktivi! Ol' ne vidiš da je to starinska. praznidu se sve butige. Gadilo mi se gledat. letak iz 1919. za noćas!" Gnjila. Nosidu se pršuti." "Nur.

b a r ča se mene tiče. interna. k u d ću? Ča ću noćas činit? Da s a n bar malo mlaji.Naša s a n moju k l a p u i pivali smo i "Svanula zora" i "U divjaka luk i strila" i "Da n a n živi. zna bi di bi. Ne ukaže li se noćas. A da se nismo i bez direktive opametili? Mrak pada. nima njanci repatice koju smo po astronomskim najavan već morali vidit. i jopet sve iznova. Ovo je noć za duboke misli. A more bit da je i došla koja povjerljiva. Sutra n e ć u moć glavu dignit. . I j e m a već p u s t e godine da se uvik ujutru kajen za ono ča s a n uvečer učinija. Kad se u p u t i n . izgubin miru. n e k a me vodi kako je vodila sveta tri kraja. Taki san. ne boj se. ča ću dimit noćas. s p r e m a n s a n i od nje primit novogodišnju direktivu. Di ću. jerbo svit nikako malo ove godine arči. I uvik odlučin: ovi p u t neću tako. živi rad" i u podne doveli su me doma u komadiće. s u t r a će jon bit kasno. još se n i s a n odlučija. Eto. za teške beside. a meni svaka misal p u c a u refrenu: ajme. nima kiše. ni upolak ka lani. p u n e ruke posla. poć ću za njon. Oli je i o n a učinila škicet i zbrisala? Ako se ukaže noćas. Di ć u ? Časna rič ako ne bi volija da dojde bilo koja direktiva. ni oči otvorit. jema bi. šporko ka lug od španjuleta.KRAJ - . Nebo je sivo. Nima s u n c a . mislim novogodišnja direktiva. malo frajaje. Ja tražim rišenja za noćas.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful