You are on page 1of 18

1 DVOSTRUKI I TROSTRUKI INTEGRAL 1

1 Dvostruki i trostruki integral
1.1. Rimanov integral funkcije jedne promenljive

1.1..1. Definicija odred¯enog integrala funkcije jedne promenljive

Neka je funkcija f pozitivna na intervalu [a, b], ˇsto znaˇci da se njen grafik nalazi iznad x-ose.
Ravna figura ograniˇcena intervalom [a, b] na x-osi, pravama x = a i x = b i grafikom funkcije
f nad intervalom [a, b] naziva se krivolinijski trapez P nad [a, b].
Problem odred¯ivanja povrˇsine P krivolinijskog trapeza doveo je do definicije odred¯enog in-
tegrala.
Neka je data ograniˇcena funkcija f na intervalu [a, b]. Izvrˇsimo podelu intervala [a, b] na n
podintervala
[x
0
, x
1
], [x
1
, x
2
], [x
2
, x
3
], . . . , [x
n−1
, x
n
],
tako da vaˇzi
a = x
0
< x
1
< x
2
< x
3
< . . . < x
n−1
< x
n
= b .
Podela P intervala [a, b] je skup taˇcaka
P = {x
0
, x
1
, . . . , x
n
} ,
gde vaˇzi
a = x
0
< x
1
< x
2
< x
3
< . . . < x
n−1
< x
n
= b .
Obeleˇzimo duˇzinu i-tog intervala sa ∆x
i
= x
i
−x
i−1
, i = 1, 2, . . . , n. Broj
λ(P) = max
1≤i≤n
∆x
i
naziva se parametar podele P.
Definicija 1.1.1 Neka je ograniˇcena funkcija f definisana na zatvorenom intervalu [a, b],
P neka podela intervala [a, b] i ξ
i
neke taˇcke iz odgovaraju´ceg podintervala [x
i−1
, x
i
], i =
1, 2, ..., n. Tada se zbir
R(P, ξ
1
, ..., ξ
n
) =
n

i=1
f(ξ
i
)∆x
i
naziva Rimanova integralna suma funkcije f za podelu P.
Definicija 1.1.2 Neka je f : [a, b] → R ograniˇcena funkcija. Ako za svaku podelu P
intervala [a, b] i svaki izbor od n taˇcaka ξ
1
, ξ
2
, . . . , ξ
n
, sa osobinom da ξ
i
∈ [x
i−1
, x
i
], i =
1, 2, . . . , n, postoji uvek ista graniˇcna vrednost
I := lim
λ(P)→0
n

i=1
f(ξ
i
)∆x
i
,
1 DVOSTRUKI I TROSTRUKI INTEGRAL 2
tada se za funkciju f kaˇze da je Riman-integrabilna (kra´ce integrabilna) na intervalu
[a, b], a broj I se zove odred¯en integral funkcije f na intervalu [a, b] i obeleˇzava sa
_
b
a
f(x)dx .
Brojevi a i b, a < b, su donja i gornja granica odred¯enog integrala, a funkcija f je podinte-
gralna funkcija odred¯enog integrala. U ovom sluˇcaju graniˇcna vrednost
I := lim
λ(P)→0
n

i=1
f(ξ
i
)∆x
i
znaˇci da za svako ε > 0 postoji δ > 0 tako da za proizvoljnu podelu P sa osobinom λ(P) < δ
i bilo koji izbor od n taˇcaka ξ
i
∈ [x
i−1
, x
i
], i = 1, 2, . . . , n, vaˇzi
¸
¸
¸
¸
¸
I −
n

i=1
f(ξ
i
)∆x
i
¸
¸
¸
¸
¸
< ε .
Definicija 1.1.3 Neka je f integrabilna funkcija na intervalu [a, b].
1. Ako je a > b, tada je
_
b
a
f(x)dx = −
_
a
b
f(x)dx.
2. Ako je a = b, tada je
_
a
a
f(x)dx = 0.
Moˇze se pokazati da je svaka funkcija f koja je neprekidna nad [a, b] integrabilna na [a, b].
Takod¯e je integrabilna i svaka ograniˇcena funkcija f : [a, b] → R koja je neprekidna u svim
taˇckama intervala [a, b], sem u konaˇcno mnogo taˇcaka prekida.
1.1..2. Osobine odred¯enog integrala

1. Ako je funkcija f konstanta, to jest f(x) = k, x ∈ [a, b], tada je
_
b
a
f(x)dx = k(b −a).
2. Ako je f integrabilna funkcija na intervalu [a, b] i k realan broj, tada je i funkcija kf
integrabilna na intervalu [a, b] i vaˇzi
_
b
a
kf(x)dx = k
_
b
a
f(x)dx.
3. Ako su dve funkcije f i g integrabilne na intervalu [a, b], tada je i njihov zbir integrabilan
na intervalu [a, b] i vaˇzi
_
b
a
(f(x) + g(x)) dx =
_
b
a
f(x)dx +
_
b
a
g(x)dx.
4. Ako je f integrabilna funkcija na intervalu [a, b] i ako je c ∈ (a, b), tada vaˇzi da je
_
b
a
f(x)dx =
_
c
a
f(x)dx +
_
b
c
f(x)dx.
5. Ako je f integrabilna funkcija na intervalu [a, b] i f(x) ≥ 0 za svako x ∈ [a, b], tada je
_
b
a
f(x)dx ≥ 0.
1 DVOSTRUKI I TROSTRUKI INTEGRAL 3
6. Ako su f i g integrabilne funkcije na intervalu [a, b] i f(x) ≥ g(x) za svako x ∈ [a, b],
tada je
_
b
a
f(x)dx ≥
_
b
a
g(x)dx.
7. Ako je f integrabilna funkcija na intervalu [a, b], tada je
¸
¸
¸
¸
_
b
a
f(x)dx
¸
¸
¸
¸

_
b
a
|f(x)|dx.
Teorema 1.1.1 (Teorema o srednjoj vrednosti) Neka je f neprekidna funkcija nad
intervalom [a, b]. Tada postoji c ∈ (a, b) tako da je
_
b
a
f(x)dx = (b −a) · f(c) .
Osnovna teorema integralnog raˇcuna omogu´cava izraˇcunavanje odred¯enog integrala oblika
_
b
a
f(x)dx pomo´cu primitivne funkcije F funkcije f.
Teorema 1.1.2 Neka je f neprekidna funkcija nad intervalom [a, b], a F jedna njena prim-
itivna funkcija, odnosno F

(x) = f(x) za svako x ∈ [a, b]. Tada vaˇzi Njutn-Lajbnicova
formula
_
b
a
f(x)dx = F(x)|
b
a
= F(b) −F(a) .
1.1..3. Smena promenljivih i parcijalna integracija kod odred¯enog integrala

Odred¯eni integral se moˇze izraˇcunati tako ˇsto se odredi primitivna funkcija podintegralne
funkcije, pa se na nju primeni Njutn-Lajbnicova formula. Smena i parcijalna integracija se
mogu primeniti na neodred¯eni integral, tako da se to i u ovom sluˇcaju moˇze uˇciniti. Med¯utim,
moˇzemo vrˇsiti smenu, kao i parcijalnu integraciju, direktno kod odred¯enog integrala na slede´ci
naˇcin.
Teorema 1.1.3 Neka je f : [a, b] → R neprekidno preslikavanje, a ϕ : [α, β] → [a, b]
monotona funkcija koja ima neprekidan prvi izvod na [α, β]. Tada posle smene x = ϕ(t)
dobijamo da je
_
b
a
f(x)dx =
_
β
α
f(ϕ(t))ϕ

(t)dt ,
gde je a = ϕ(α), b = ϕ(β).
Teorema 1.1.4 Ako su funkcije u i v neprekidno diferencijabilne na intervalu [a, b], tada
vaˇzi formula parcijalne integracije
_
b
a
u(x)v

(x)dx = [u(x)v(x)]|
b
a

_
b
a
v(x)u

(x)dx .
1 DVOSTRUKI I TROSTRUKI INTEGRAL 4
1.2. Pojam dvostrukog integrala
1.2..1. Definicija dvostrukog integrala
Neka je f : D ⊂ R
2
→ R ograniˇcena funkcija, gde je skup D ograniˇcen i zatvoren i ˇciji je rub
∂D po delovima glatka kriva. Za krivu kaˇzemo da je glatka ako je funkcija koja je odred¯uje
diferencijabilna.
Neka je u xOy-ravni dat zatvoren i ograniˇcen skup D, ˇsto znaˇci da postoji zatvoren pravougaonik
P = [a, b] ×[c, d] koji sadrˇzi D.
Pri definisanju dvostrukog integrala ograniˇcene funkcije f nad oblaˇs´cu D, postupi´cemo
analogno kao i kod definicije odred¯enog integrala realne funkcije jedne promenljive. U tu
svrhu izvrˇsi´cemo podelu pravougaonika P pravama koje su paralelne sa x-osom i pravama
koje su paralelne sa y-osom. Tako dobijamo tri vrste pravougaonika: one koji su celi smeˇsteni
u D, one koji nemaju zajedniˇckih taˇcaka sa D i one koji su delimiˇcno smeˇsteni u D. Pos-
matra´cemo samo prve pravougaonike, to jest one koji su celi smeˇsteni u D. Oni ˇcine un-
utraˇsnju podelu P skupa D i njih ´cemo oznaˇciti sa σ
1
, σ
2
, . . . , σ
n
. Oznaˇcimo sa ∆σ
i
povrˇsinu pravougaonika σ
i
, i = 1, 2, . . . , n.
Neka je, analogno kao kod odred¯enog integrala, sa λ(P) oznaˇcena duˇzina najve´ce dijagonale
med¯u svim dijagonalama pravougaonika σ
i
, i = 1, 2, . . . , n. Kod odred¯enog integrala realne
funkcije jedne promenljive λ(P) je bila duˇzina najve´ceg podintervala [x
i−1
, x
i
], i = 1, 2, . . . , n.
Integralna suma za realnu funkciju f dve promenljive, za datu unutraˇsnju podelu P, je oblika
I
n
=
n

i=1
f(ξ
i
, η
i
)∆σ
i
,
gde je (ξ
i
, η
i
) ∈ σ
i
, i = 1, 2, . . . , n.
Definicija 1.2.1 Neka je f : D ⊂ R
2
→ R. Ako za svaku podelu P oblasti D i svaki izbor
od n taˇcaka (ξ
1
, η
1
), (ξ
2
, η
2
), . . . , (ξ
n
, η
n
) sa osobinom da (ξ
i
, η
i
) ∈ σ
i
, i = 1, 2, . . . , n, postoji
uvek ista graniˇcna vrednost
I = lim
λ(P)→0
I
n
= lim
λ(P)→0
n

i=1
f(ξ
i
, η
i
)∆σ
i
,
tada se za funkciju f kaˇze da je Riman-integrabilna (kra´ce integrabilna) na oblasti D. Broj
I se tada zove dvostruki integral funkcije f nad D i obeleˇzava sa
__
D
f(x, y)dD ili
__
D
f(x, y)dxdy .
U gornjoj definiciji graniˇcna vrednost
I = lim
λ(P)→0
n

i=1
f(ξ
i
, η
i
)∆σ
i
,
znaˇci da za svako ε > 0 postoji δ > 0 sa osobinom da za proizvoljnu podelu P sa osobinom
λ(P) < δ i bilo koji izbor od n taˇcaka (ξ
i
, η
i
) ∈ σ
i
, i = 1, 2, . . . , n, vaˇzi
¸
¸
¸
¸
¸
I −
n

i=1
f(ξ
i
, η
i
)∆σ
i
¸
¸
¸
¸
¸
< ε .
1 DVOSTRUKI I TROSTRUKI INTEGRAL 5
1.2..2. Osobine dvostrukog integrala
1.
__
D
αf(x, y)dxdy = α
__
D
f(x, y)dxdy, gde je α proizvoljan realan broj.
2.
__
D
(f(x, y) + g(x, y))dxdy =
__
D
f(x, y)dxdy +
__
D
g(x, y)dxdy.
3.
__
D
f(x, y)dxdy =
__
D
1
f(x, y)dxdy +
__
D
2
f(x, y)dxdy,
gde je D = D
1
∪ D
2
, dok presek D
1
i D
2
moˇze biti samo kriva.
4. Ako je f(x, y) ≥ 0 na D, tada je
__
D
f(x, y)dxdy ≥ 0.
5. Ako je f(x, y) ≥ g(x, y) na D, tada je
__
D
f(x, y)dxdy ≥
__
D
g(x, y)dxdy.
U svim navedenim sluˇcajevima pretpostavljamo postojanje datih dvostrukih integrala nad
D, odnosno D
1
i D
2
.
1.3. Izraˇcunavanje dvostrukog integrala
Neka je funkcija f : D ⊂ R
2
→R neprekidna na D. Pri izraˇcunavanju dvostrukog integrala
nad oblaˇs´cu D, posmatra´cemo ˇcetiri tipa oblasti D.
1. Neka je oblast D pravougaonik ˇcije su stranice paralelne sa koordinatnim osama, to
jest oblast D ograniˇcena je pravama x = a, x = b, y = c i y = d. Tada je
__
D
f(x, y)dxdy =
_
b
a
__
d
c
f(x, y)dy
_
dx =
_
b
a
ϕ(x)dx
ili
__
D
f(x, y)dxdy =
_
d
c
__
b
a
f(x, y)dx
_
dy =
_
d
c
ψ(y)dy .
Po prvoj formuli moˇzemo zakljuˇciti da prvo treba integraliti funkciju f(x, y) po promenljivoj
y u granicama od c do d, uzimaju´ci x kao konstantu, zatim rezultat ϕ(x), koji je funkcija
po promenljivoj x, integraliti po toj promenljivoj u granicama od a do b. Po drugoj
formuli prvo treba integraliti funkciju f(x, y) po promenljivoj x u granicama od a do
b, uzimaju´ci y kao konstantu, zatim rezultat ψ(y), koji je funkcija po promenljivoj y,
integraliti po toj promenljivoj u granicama od c do d. I po prvoji po drugoj formuli se
dobija isti rezultat.
2. Neka je oblast D ograniˇcena pravama x = a i x = b i krivama y = g
1
(x) i y = g
2
(x) koje
su neprekidne nad intervalom [a, b] i vaˇzi nejednakost g
1
(x) ≤ g
2
(x) za sve x ∈ [a, b].
Tada je
__
D
f(x, y)dxdy =
_
b
a
_
g
2
(x)
g
1
(x)
f(x, y)dydx =
_
b
a
_
_
g
2
(x)
g
1
(x)
f(x, y)dy
_
dx =
_
b
a
ϕ(x)dx
1 DVOSTRUKI I TROSTRUKI INTEGRAL 6
Po datoj formuli moˇzemo zakljuˇciti da prvo treba integraliti funkciju f(x, y) po promenljivoj
y u granicama od g
1
(x) do g
2
(x), smatraju´ci da je x konstanta, zatim rezultat ϕ(x),
koji je funkcija po promenljivoj x, integraliti po toj promenljivoj u granicama od a do
b.
3. Neka je oblast D ograniˇcena pravama y = c i y = d i krivama x = h
1
(y) i x = h
2
(y) koje
su neprekidne nad intervalom [c, d] i vaˇzi nejednakost h
1
(y) ≤ h
2
(y) za sve y ∈ [c, d].
Tada je
__
D
f(x, y)dxdy =
_
d
c
_
h
2
(y)
h
1
(y)
f(x, y)dxdy =
_
d
c
_
_
h
2
(y)
h
1
(y)
f(x, y)dx
_
dy =
_
d
c
ψ(y)dy
Po datoj formuli moˇzemo zakljuˇciti da prvo treba integraliti funkciju f(x, y) po promenljivoj
x u granicama od h
1
(y) do h
2
(y), posmatraju´ci y kao konstantu, zatim rezultat ψ(y),
koji je funkcija po promenljivoj y, integraliti po toj promenljivoj u granicama od c do
d.
4. Neka se oblast D nalazi u pravougaoniku ˇcije su stranice paralelne sa koordinatnim
osama, to jest koji je ograniˇcen pravama x = a, x = b, y = c i y = d. Neka su A, B, C i
D rubne taˇcke oblasti D takve da je luk
¯
ABC definisan pomo´cu funkcije y = g
1
(x), luk
¯
ADC pomo´cu funkcije y = g
2
(x), luk
¯
BAD pomo´cu funkcije x = h
1
(y), a luk
¯
BCD
pomo´cu funkcije x = h
2
(y) sa osobinama da su funkcije g
1
i g
2
neprekidne na intervalu
[a, b], funkcije h
1
i h
2
neprekidne na intervalu [c, d], i vaˇzi da je g
1
(x) ≤ g
2
(x) za sve
x ∈ [a, b], odnosno da je h
1
(y) ≤ h
2
(y) za sve y ∈ [c, d]. Tada je
__
D
f(x, y)dxdy =
_
b
a
_
g
2
(x)
g
1
(x)
f(x, y)dydx =
_
b
a
_
_
g
2
(x)
g
1
(x)
f(x, y)dy
_
dx =
_
b
a
ϕ(x)dx
ili
__
D
f(x, y)dxdy =
_
d
c
_
h
2
(y)
h
1
(y)
f(x, y)dxdy =
_
d
c
_
_
h
2
(y)
h
1
(y)
f(x, y)dx
_
dy =
_
d
c
ψ(y)dy .
Po prvoj formuli prvo treba integraliti funkciju f(x, y) po promenljivoj y u granicama
od g
1
(x) do g
2
(x), posmatraju´ci x kao konstantu, zatim rezultat ϕ(x), koji je funkcija po
promenljivoj x, integraliti po toj promenljivoj u granicama od a do b. Po drugoj formuli
prvo treba integraliti funkciju f(x, y) po promenljivoj x u granicama od h
1
(y) do h
2
(y),
posmatraju´ci y kao konstantu, zatim rezultat ψ(y), koji je funkcija po promenljivoj y,
integraliti po toj promenljivoj u granicama od c do d. I po prvoji po drugoj formuli se
dobija isti rezultat.
Primer 1.3.1 Izraˇcunati integral
__
D
10y
2
dxdy ako je D zatvorena oblast odred¯ena krivama
y
2
= 2x i y = x −4.
1 DVOSTRUKI I TROSTRUKI INTEGRAL 7
Reˇsenje.
I naˇcin:
2 4 8
x
-4
4
y
0,0
2,2
8,4
x y
2
2
xy4
__
D
10y
2
dxdy =
4
_
−2
y+4
_
y
2
/2
10y
2
dx dy =
= 10
4
_
−2
y
2
· x
¸
¸
y+4
y
2
/2
dy = 10
4
_
−2
_
y
3
+ 4y
2

y
4
2
_
dy =
= 10
_
y
4
4
+ 4
y
3
3

y
5
10

¸
¸
¸
4
−2
= 504
II naˇcin:
2 4 8
x
-4
4
y
0,0
2,2
8,4
y

2 x
y

2 x
y

2 x
yx4
__
D
10y
2
dxdy =
2
_
0

2x
_


2x
10y
2
dy dx +
8
_
2

2x
_
x−4
10y
2
dy dx =
= 10
2
_
0
y
3
3
¸
¸
¸
¸

2x


2x
dx + 10
8
_
2
y
3
3
¸
¸
¸
¸

2x
x−4
dx =
=
40

2
3
2
_
0
x
3/2
dx +
10
3
8
_
2
_
2

2x
3/2
−(x −4)
3
_
dx =
rastavljamo drugi sabirak na razliku integrala i u umanjiocu primenjujemo smenu t = x −4
=
40

2
3
·
2
5

x
5
¸
¸
¸
¸
¸
2
0
+
20

2
3
·
2
5

x
5
¸
¸
¸
¸
¸
8
2

10
3
4
_
−2
t
3
dx = 704 −
10
3
t
4
4
¸
¸
¸
¸
4
−2
= 504
1.4. Metoda smene kod dvostrukog integrala
Prilikom uvod¯enja smene kod odred¯enog integrala
_
b
a
f(x)dx, postupali smo na slede´ci naˇcin:
1. Izvrˇsili smo smenu promenljive x, uvod¯enjem nove promenljive t pomo´cu bijekcije g,
tako da je x = g(t).
2. Izvrˇsili smo promenu granica a i b zamenjuju´ci ih novim granicama α i β tako da je
a = g(α), b = g(β), a g : [α, β] → [a, b], pri ˇcemu nad intervalom [α, β] postoji izvod
funkcije g.
3. Zamenili smo dx sa g

(t)dt.
Prilikom smene kod dvostrukog integrala
__
D
f(x, y)dxdy, realne funkcije f dve promenljive
x i y definisane nad D, postupi´cemo u izvesnom smislu analogno kao kod odred¯enog integrala,
ali ´cemo pretpostaviti da je funkcija f neprekidna nad D, a oblast D po delovima ograniˇcena
glatkom krivom C, gde je C = ∂D, a ∂D je rub oblasti D.
1. Uveˇs´cemo obostrano jednoznaˇcnu transformaciju koordinata T koja oblast S u uO
1
v
ravni preslikava na oblast D u xOy ravni tako da
T(u, v) = (x, y), x = g(u, v), y = h(u, v) ,
gde su g i h realne funkcije dve promenljive koje imaju neprekidne parcijalne izvode
nad oblaˇs´cu S.
1 DVOSTRUKI I TROSTRUKI INTEGRAL 8
2. Izvrˇsi´cemo promenu oblasti integracije, uzimaju´ci umesto oblasti D oblast S, gde je
oblast S po delovima ograniˇcena glatkom krivom K.
3. Zameni´cemo dxdy izrazom
¸
¸
¸
¸
∂(x, y)
∂(u, v)
¸
¸
¸
¸
dudv, gde je
J =
∂(x, y)
∂(u, v)
=
¸
¸
¸
¸
∂x
∂u
∂x
∂v
∂y
∂u
∂y
∂v
¸
¸
¸
¸
=
∂x
∂u
·
∂y
∂v

∂y
∂u
·
∂x
∂v
.
J se naziva Jakobijeva determinanta ili Jakobian.
Sada moˇzemo formulisati teoremu koja sadrˇzi formulu za smenu promenljivih kod dvostrukog
integrala.
Teorema 1.4.1 Ako je transformacija koordinata T takva da je T(u, v) = (x, y), gde je
x = g(u, v), y = h(u, v), (u, v) ∈ S, i zadovoljene su gore navedene pretpostavke za funkcije
f, g i h kao i za oblast D, a T(S) = D, tada je
__
D
f(x, y)dxdy =
__
S
f(g(u, v), h(u, v))
¸
¸
¸
¸
∂(x, y)
∂(u, v)
¸
¸
¸
¸
dudv .
Neka je transformacija koordinata data pomo´cu polarnih koordinata
x = cos θ, y = sin θ ,
gde je ≥ 0 i θ ∈ [0, 2π]. Jakobijeva determinanta je u ovom sluˇcaju
J =
∂(x, y)
∂(, θ)
=
¸
¸
¸
¸
¸
∂x

∂x
∂θ
∂y

∂y
∂θ
¸
¸
¸
¸
¸
= .
Primer 1.4.1 Izraˇcunati integral
__
D
(x
2
+ y
2
)
2
dxdy ako je D zatvorena oblast izmed¯u
kruˇznica x
2
+ y
2
= 1 i x
2
+ y
2
= 4.
Reˇsenje.
U pitanju oblast koja je prsten i u podintegralnoj funkciji se javlja izraz x
2
+y
2
, pa prelazimo
na polarne koordinate
x = cos θ, y = sin θ,
gde je Jakobijan
J =
∂(x, y)
∂(, θ)
= .
Poˇsto je
x
2
+ y
2
=
2
(cos
2
θ + sin
2
θ) =
2
,
__
D
(x
2
+ y
2
)
2
dxdy =
__
D

4
· ddθ =

_
0
2
_
1

5
ddθ =

_
0

6
6
¸
¸
¸
¸
2
1
dθ =
21
2

_
0
dθ =
21
2
θ|

0
=
= 21π
1 DVOSTRUKI I TROSTRUKI INTEGRAL 9
1.5. Primena dvostrukog integrala
1.5..1. Izraˇcunavanje povrˇsine.
Ako je funkcija dve promenljive f(x, y) ≡ 1 na dvodimenzionalnoj oblasti D, tada dvostruki
integral funkcije f nad oblaˇs´cu D odred¯uje zapreminu onog cilindriˇcnog tela ˇcija je baza
oblast D, a visina 1. Ne obrativˇsi paˇznju na dimenziju, veliˇcina dvostrukog integrala u ovom
sluˇcaju je jednaka veliˇcini povrˇsine oblasti D, to jest
P =
__
D
dxdy .
Primer 1.5.1 Na´ci veliˇcinu povrˇsine ograniˇcene krivama y
2
= 2x i y = x −4.
Reˇsenje.
Ako povrˇs ograniˇcenu datim krivama oznaˇcimo sa D, tada njegovu povrˇsinu dobijamo na
osnovu formule P =
__
D
dD.
2 4 8
x
-4
4
y
0,0
2,2
8,4
x y
2
2
xy4
P =
4
_
−2
y+4
_
y
2
/2
dx dy =
4
_
−2
x|
y+4
y
2
/2
dy =
=
4
_
−2
_
y + 4 −
y
2
2
_
dy =
_
y
2
2
+ 4y −
y
3
6

¸
¸
¸
4
−2
= 18
1.5..2. Izraˇcunavanje zapremine.
Ako je funkcija dve promenljive f pozitivna i integrabilna na dvodimenzionalnoj oblasti D,
tada dvostruki integral funkcije f nad oblaˇs´cu D odred¯uje zapreminu onog cilindriˇcnog tela
koje odozgo ograniˇcava neprekidna povrˇs definisana jednaˇcinom z = f(x, y), odozdo ravan
z = 0, a sa strane prava cilindriˇcna povrˇs koja u ravni xOy iseca oblast D, to jest
__
D
f(x, y)dxdy .
Primer 1.5.2 Na´ci veliˇcinu zapremine tela ograniˇcenog povrˇsima z = 1 + x + y, x = 0,
y = 0, z = 0 i x + y = 1.
Reˇsenje.
V =
__
D
(1 + x + y) dD =
1
_
0
1−y
_
0
(1 + y + x) dxdy =
1
_
0
_
(1 + y)x +
x
2
2

¸
¸
¸
1−y
0
dy =
=
1
_
0
_
1 −y
2
+
(1 −y)
2
2
_
dy =
1
2
1
_
0
_
3 −2y −y
2
_
dy =
1
2
_
3y −y
2

y
3
3

¸
¸
¸
1
0
=
5
6
1 DVOSTRUKI I TROSTRUKI INTEGRAL 10
1.5..3. Izraˇcunavanje povrˇsine povrˇsi.
Ako je povrˇs zadata jednaˇcinom z = f(x, y), tada je veliˇcina povrˇsine povrˇsi data formulom
P =
__
D
_
1 + p
2
+ q
2
dxdy ,
gde je p = f

x
, q = f

y
, a D projekcija odgovaraju´ceg dela povrˇsi na ravan z = 0.
Primer 1.5.3 Na´ci veliˇcinu povrˇsine dela paraboloida z = x
2
+y
2
koji se nalazi u cilindru
x
2
+ y
2
= 4.
Reˇsnje.
Veliˇcina povrˇsine povrˇsi je
P =
__
D
_
1 + p
2
+ q
2
dxdy ,
gde je
p = (x
2
+ y
2
)

x
= 2x, q = (x
2
+ y
2
)

y
= 2y,
a D projekcija paraboloida, za z ≤ 4, na ravan z = 0, tj. D je krug x
2
+ y
2
≤ 4. Znaˇci,
P =
__
x
2
+y
2
≤4
_
1 + 4x
2
+ 4y
2
dxdy.
Uvodimo polarne koordinate
x = cos θ, y = sin θ,
gde je Jakobijan J = i x
2
+ y
2
=
2
. Sada je
P =

_
0
2
_
0
_
1 + 4
2
· ddθ =
1
8

_
0
17
_
1

t dtdθ =
1
8

_
0

t
3
¸
¸
¸
17
1
dθ =
17

17 −1
8

_
0
dθ =
=
17

17 −1
8
θ
¸
¸
¸
¸
¸

0
= 2π
17

17 −1
8
.
Pri reˇsavanju integrala po , koristili smo smenu t = 1 + 4
2
.
1.5..4. Primena dvostrukog integrala u mehanici.
1. Teˇziˇste. Ako su x
0
i y
0
koordinate teˇziˇsta ravne ploˇce S, koja leˇzi u ravni xOy, a
= (x, y) gustina ploˇce, tada je
x
0
=
1
m
__
S
(x, y)xdxdy , y
0
=
1
m
__
S
(x, y)ydxdy ,
gde je
m =
__
S
(x, y)dxdy
1 DVOSTRUKI I TROSTRUKI INTEGRAL 11
masa ploˇce, a integrali
__
S
(x, y)xdxdy i
__
S
(x, y)ydxdy
se nazivaju statiˇcni momenti inercije u odnosu na ose Ox i Oy.
2. Momenti inercije. Momenti inercije ravne ploˇce S u odnosu na proizvoljnu osu, koja
leˇzi u istoj ravni, naziva se integral
I =
__
S
(x, y)d
2
dxdy ,
gde je d rastojanje promenljive taˇcke (x, y) od ose , a = (x, y) gustina ploˇce. Specijalno,
momenti inercije u odnosu na ose Ox i Oy dati su respektivno formulama
I
x
=
__
S
(x, y)y
2
dxdy i I
y
=
__
S
(x, y)x
2
dxdy .
Za = 1 dobijaju se geometrijski momenti inercije ravne ploˇce.
Polarni moment inercije ravne ploˇce S u odnosu na neku taˇcku C naziva se integral
I
C
=
__
S
(x, y)d
2
dxdy ,
gde je d rastojanje taˇcke (x, y) ∈ S od date taˇcke C. Specijalno, polarni moment u odnosu
na koordinatni poˇcetak je
I
O
=
__
S
(x, y)(x
2
+ y
2
)dxdy .
Ako je u pitanju cilindriˇcno telo ˇcije su izvodnice paralelne osi Oz, a ˇcija je osnovica neka
oblast D u ravni xOy, i sem toga ga odozgo ograniˇcava povrˇs z = f(x, y), onda se koordinate
njegovog teˇziˇsta mogu odrediti formulama
x
0
=
__
D
f(x, y)xdxdy
__
D
f(x, y)dxdy
, y
0
=
__
D
f(x, y)ydxdy
__
D
f(x, y)dxdy
, z
0
=
__
D
f(x, y)
2
dxdy
2
__
D
f(x, y)dxdy
.
1 DVOSTRUKI I TROSTRUKI INTEGRAL 12
1.6. Pojam trostrukog integrala
1.6..1. Definicija trostrukog integrala
Neka je f : V ⊂ R
3
→ R ograniˇcena funkcija, gde je skup V ograniˇcen i zatvoren i ˇciji je
rub ∂D po delovima glatka zatvorena povrˇs. Za povrˇs kaˇzemo da je glatka ako je funkcija
koja je odred¯uje diferencijabilna.
Skup V je ograniˇcen, ˇsto znaˇci da postoji paralelopiped P = [a, b] ×[c, d] ×[e, f] koji sadrˇzi
V .
Pri definisanju trostrukog integrala ograniˇcene funkcije f nad oblaˇs´cu V , postupi´cemo analogno
kao i kod definicije odred¯enog integrala realne funkcije jedne promenljive i kod definicije
dvostrukog integrala. U tu svrhu izvrˇsi´cemo podelu paralelopipeda P ravnima koje su
paralelne koordinatnim ravnima. Tako dobijamo tri vrste paraleopipeda: one koji su celi
smeˇsteni u V , one koji nemaju zajedniˇckih taˇcaka sa V i one koji su delimiˇcno smeˇsteni u
V . Posmatra´cemo samo prve paraleopipede, to jest one koji su celi smeˇsteni u V . Oni ˇcine
unutraˇsnju podelu P skupa V i njih ´cemo oznaˇciti sa V
1
, V
2
, . . . , V
n
. Oznaˇcimo sa ∆V
i
zapreminu paraleopipeda V
i
, i = 1, 2, . . . , n.
Neka se, kao kod odred¯enog integrala i dvostrukog integrala, sa λ(P) oznaˇcava duˇzina najve-
´ceg dijametra med¯u svim dijametrima paraleopipeda V
i
, i = 1, 2, . . . , n. Kod odred¯enog in-
tegrala realne funkcije jedne promenljive λ(P) je bila duˇzina najve´ceg podintervala [x
i−1
, x
i
],
i = 1, 2, . . . , n, a kod dvostrukog integrala duˇzina najve´ce dijagonale med¯u svim dijagonalama
pravougaonika σ
i
, i = 1, 2, . . . , n.
Integralna suma za realnu funkciju f tri promenljive za datu unutraˇsnju podelu P je oblika
I
n
=
n

i=1
f(ξ
i
, η
i
, ζ
i
)∆V
i
,
gde je (ξ
i
, η
i
, ζ
i
) ∈ V
i
, i = 1, 2, ..., n.
Definicija 1.6.1 Neka je f : D ⊂ R
3
→ R. Ako za svaku podelu P oblasti V i svaki izbor
od n taˇcaka (ξ
1
, η
1
, ζ
1
), (ξ
2
, η
2
, ζ
2
), ..., (ξ
n
, η
n
, ζ
n
) sa osobinom da (ξ
i
, η
i
, ζ
i
) ∈ V
i
, i = 1, 2, ..., n
postoji uvek ista graniˇcna vrednost
I = lim
λ(P)→0
I
n
= lim
λ(P)→0
n

i=1
f(ξ
i
, η
i
, ζ
i
)∆V
i
,
tada se za funkciju f kaˇze da je Riman-integrabilna (kra´ce integrabilna) na oblasti V . Broj
I se tada zove trostruki integral funkcije f nad V i obeleˇzava sa
___
V
f(x, y, z)dV ili
___
V
f(x, y, z)dxdydz .
U gornjoj definiciji, graniˇcna vrednost
I = lim
λ(P)→0
n

i=1
f(ξ
i
, η
i
, ζ
i
)∆V
i
znaˇci da za svako ε > 0 postoji δ > 0 sa osobinom da za proizvoljnu podelu P sa osobinom
λ(P) < δ i bilo koji izbor od n taˇcaka (ξ
i
, η
i
, ζ
i
) ∈ V
i
, i = 1, 2, ..., n, vaˇzi
¸
¸
¸
¸
¸
I −
n

i=1
f(ξ
i
, η
i
, ζ
i
)∆V
i
¸
¸
¸
¸
¸
< ε .
1 DVOSTRUKI I TROSTRUKI INTEGRAL 13
1.6..2. Osobine trostrukog integrala
1.
___
V
αf(x, y, z)dxdydz = α
___
V
f(x, y, z)dxdydz, gde je α proizvoljan realan broj.
2.
___
V
(f(x, y, z) + g(x, y, z))dxdydz =
___
V
f(x, y, z)dxdydz +
___
V
g(x, y, z)dxdydz.
3.
___
V
f(x, y, z)dxdydz =
___
V
1
f(x, y, z)dxdydz +
___
V
2
f(x, y, z)dxdydz,
gde je V = V
1
∪ V
2
, dok presek V
1
i V
2
moˇze biti samo povrˇs.
U svim navedenim sluˇcajevima pretpostavljamo postojanje datih trostrukih integrala nad
V , odnosno V
1
i V
2
.
1.7. Izraˇcunavanje trostrukog integrala
Neka je funkcija f : D ⊂ R
3
→ R neprekidna na V . Pri izraˇcunavanju trostrukog integrala
funkcije f nad oblaˇs´cu V , ograniˇci´cemo se na specijalne skupove V .
Neka su k
1
, k
2
: D ⊂ R
2
→R neprekidne funkcije nad skupom D koji je podskup xOy ravni.
Pretpostavimo, dalje, da su funkcije k
1
i k
2
takve da je k
1
(x, y) ≤ k
2
(x, y) za sve (x, y) ∈ D
i da je
V = {(x, y, z)|(x, y) ∈ D, k
1
(x, y) ≤ z ≤ k
2
(x, y)} .
Tada se moˇze dokazati da vaˇzi formula
___
V
f(x, y, z)dxdydz =
__
D
_
_
k
2
(x,y)
k
1
(x,y)
f(x, y, z)dz
_
dxdy .
Ako je oblast D ograniˇcena pravama x = a i x = b i krivama y = g
1
(x) i y = g
2
(x) koje su
neprekidne nad intervalom [a, b] i vaˇzi nejednakost g
1
(x) ≤ g
2
(x) za sve x ∈ [a, b], tada je
___
V
f(x, y, z)dxdydz =
_
b
a
_
_
g
2
(x)
g
1
(x)
_
_
k
2
(x,y)
k
1
(x,y)
f(x, y, z)dz
_
dy
_
dx .
Primer 1.7.1 Izraˇcunati trostruki integral
___
V
(1−x)yz dxdydz u oblasti V koja je ograniˇcena
ravnima x = 0, y = 0, z = 0, z = 1 −x −y.
Reˇsenje.
___
V
(1 −x)yz dV =
1
_
0
1−x
_
0
1−x−y
_
0
(1 −x)yz dz dy dx =
1
_
0
1−x
_
0
(1 −x)y
z
2
2
¸
¸
¸
¸
1−x−y
0
dy dx =
=
1
2
1
_
0
1−x
_
0
(1−x)y(1−x−y)
2
dy dx =
1
2
1
_
0
1−x
_
0
_
(1 −x)
3
y −2(1 −x)
2
y
2
+ (1 −x)y
3
_
dy dx =
1 DVOSTRUKI I TROSTRUKI INTEGRAL 14
=
1
2
1
_
0
_
(1 −x)
3
y
2
2
−2(1 −x)
2
y
3
3
+ (1 −x)
y
4
4

¸
¸
¸
1−x
0
dx =
1
24
1
_
0
(1 −x)
5
dx =
Uvodimo smenu t = 1 −x, pa je dt = −dx.
= −
1
24
0
_
1
t
5
dt = −
1
24
_
t
6
6

¸
¸
¸
0
1
=
1
144
Primer 1.7.2 Izraˇcunati trostruki integral
___
V
y cos(z+x)dxdydz u oblasti V ograniˇcenoj
cilindrom y =

x i ravnima y = 0, z = 0 i x + z =
π
2
.
Reˇsenje.
___
V
y cos(z + x)dxdydz =
π
2
_
0

x
_
0
π
2
−x
_
0
y cos(z + x) dz dy dx =
Uvodimo smenu t = z + x, pa je dt = dz.
=
π
2
_
0

x
_
0
π
2
_
x
y cos t dt dy dx =
π
2
_
0

x
_
0
y sin t|
π
2
x
dy dx =
π
2
_
0

x
_
0
y(1 −sin x) dy dx =
=
π
2
_
0
(1 −sin x)
y
2
2
¸
¸
¸
¸

x
0
dx ==
1
2
_
_
_
π
2
_
0
x −
π
2
_
0
x sin xdx
_
_
_
=
Na drugi sabirak primenjujemo parcijalnu integraciju
u = x i dv = sin xdx, pa je du = dx i v = −cos x.
=
1
2
_
_
_
x
2
2
¸
¸
¸
¸
π
2
0

_
_
_
x cos x|
π
2
0
+
π
2
_
0
cos xdx
_
_
_
_
_
_
=
π
2
16

1
2
sin x
¸
¸
¸
¸
π
2
0
=
π
2
−8
16
1.8. Metoda smene kod trostrukog integrala
Smena promenljivih kod trostrukog integrala
___
V
f(x, y, z)dxdydz vrˇsi se analogno kao i
kod dvostrukog integrala. Kod trostrukog integrala transformacijom koordinata
x = g(u, v, w), y = h(u, v, w), z = k(u, v, w),
pod odgovaraju´cim uslovima, odred¯uje se oblast W u uvw-prostoru koja odgovara zatvorenoj
i ograniˇcenoj oblasti V u xyz-prostoru. Jakobian je u ovom sluˇcaju
J =
∂(x, y, z)
∂(u, v, w)
=
¸
¸
¸
¸
¸
¸
∂x
∂u
∂x
∂v
∂x
∂w
∂y
∂u
∂y
∂v
∂y
∂w
∂z
∂u
∂z
∂v
∂z
∂w
¸
¸
¸
¸
¸
¸
1 DVOSTRUKI I TROSTRUKI INTEGRAL 15
i vaˇzi formula
___
V
f(x, y, z)dxdydz =
___
W
G(u, v, w)
¸
¸
¸
¸
∂(x, y, z)
∂(u, v, w)
¸
¸
¸
¸
dudvdw ,
gde je G(u, v, w) = f(g(u, v, w), h(u, v, w), k(u, v, w)).
Neka je transformacija koordinata data preko cilindriˇcnih koordinata
x = cos θ, y = sin θ, z = h,
gde je ≥ 0, θ ∈ [0, 2π] i h ∈ R. Jakobijeva determinanta je u ovom sluˇcaju
J =
∂(x, y, z)
∂(, θ, h)
=
¸
¸
¸
¸
¸
¸
¸
∂x

∂x
∂θ
∂x
∂h
∂y

∂y
∂θ
∂y
∂h
∂z

∂z
∂θ
∂z
∂h
¸
¸
¸
¸
¸
¸
¸
=
¸
¸
¸
¸
¸
¸
cos θ − sin θ 0
sin θ cos θ 0
0 0 1
¸
¸
¸
¸
¸
¸
= .
Dakle, vaˇzi formula
___
V
f(x, y, z)dxdydz =
___
W
G(, θ, h) ddθdh ,
gde je G(, θ, h) = f( cos θ, sin θ, h).
Neka je transformacija koordinata data preko sfernih koordinata
x = cos ϕcos θ, y = cos ϕsin θ, z = sin ϕ,
gde je ≥ 0, θ ∈ [0, 2π] i ϕ ∈ [−π/2, π/2]. Jakobijeva determinanta je u ovom sluˇcaju
J =
∂(x, y, z)
∂(, θ, ϕ)
=
¸
¸
¸
¸
¸
¸
¸
∂x

∂x
∂θ
∂x
∂ϕ
∂y

∂y
∂θ
∂y
∂ϕ
∂z

∂z
∂θ
∂z
∂ϕ
¸
¸
¸
¸
¸
¸
¸
=
¸
¸
¸
¸
¸
¸
cos ϕcos θ − cos ϕsin θ − sin ϕcos θ
cos ϕsin θ cos ϕcos θ − sin ϕsin θ
sin ϕ 0 cos ϕ
¸
¸
¸
¸
¸
¸
=
2
cos ϕ .
Sada imamo da je
___
V
f(x, y, z)dxdydz =
___
W
G(, θ, ϕ)
2
cos ϕ ddθdϕ ,
gde je G(, θ, ϕ) = f( cos ϕcos θ, cos ϕsin θ, sin ϕ).
Naredna dva grafika ilustruju promenljive koje se uvode prilikom uvod¯enja cilindriˇcnih ko-
ordinata i sfernih koordinata, respektivno.
x
Ρ
Θ
h
y
z
x
Ρ
Θ

y
z
1 DVOSTRUKI I TROSTRUKI INTEGRAL 16
U litaraturama se moˇze na´ci i drugi oblik sfernih koordinata.
Primer 1.8.1 Izraˇcunati integral
___
V
(x
2
+y
2
) dxdydz, gde je V zatvorena oblast odred¯ena
paraboloidom z = x
2
+ y
2
, ravni z = −1 i cilindrom x
2
+ y
2
= 4.
Reˇsnje.
Izvrˇsimo transformaciju koordinata u cilindriˇcne koordinate
x = cos θ, y = sin θ, z = h,
gde je Jakobijan J = , a x
2
+ y
2
=
2
.
___
V
(x
2
+ y
2
) dxdydz =

_
0
2
_
0

2
_
−1

2
· dhddθ =

_
0
2
_
0

3
h
¸
¸

2
−1
ddθ =

_
0
2
_
0
_

5

3
_
ddθ =
=

_
0
_

6
6


4
4

¸
¸
¸
2
0
dθ =
20
3

_
0
dθ =
20
3
θ
¸
¸
¸
¸

0
=
40
3
π.
Primer 1.8.2 Izraˇcunati integral
___
V
dxdydz, gde je V deo lopte x
2
+y
2
+z
2
= 1 koji se
nalazi u prvom oktantu.
Reˇsnje.
Izvrˇsimo transformaciju koordinata u sferne koordinate
x = cos ϕcos θ, y = cos ϕsin θ, z = sin ϕ,
gde je Jakobijan J =
2
cos ϕ.
___
V
dxdydz =
π/2
_
0
π/2
_
0
1
_
0

2
cos ϕddθdϕ =
π/2
_
0
cos ϕ
π/2
_
0

3
3
¸
¸
¸
¸
1
0
dθdϕ =
1
3
π/2
_
0
cos ϕ
π/2
_
0
dθdϕ =
1
3
π/2
_
0
cos ϕ · θ|
π/2
0
dϕ =
π
6
π/2
_
0
cos ϕdϕ =
π
6
sin ϕ|
π/2
0
=
π
6
_
sin
π
2
−sin 0
_
=
π
6
.
1.9. Primena trostrukog integrala
1.9..1. Izraˇcunavanje zapremine
Ako je funkcija tri promenljive f(x, y, z) ≡ 1 na trodimenzionalnoj oblasti V , tada je
trostruki integral funkcije f nad oblaˇs´cu V jednak veliˇcini zapremine oblasti V , to jest
V =
___
V
dxdydz .
1 DVOSTRUKI I TROSTRUKI INTEGRAL 17
Primer 1.9.1 Na´ci veliˇcinu zapremine tela ograniˇcenog povrˇsima x = 0, y = 0, z = 0,
y = x
2
+ z
2
+ 1 i z = 2 −x.
Reˇsnje.
Zapremina oblasti T je odred¯ena sa
V =
___
T
dxdydz ,
pa je traˇzena zapremina
V =
2
_
0
2−x
_
0
x
2
+z
2
+1
_
0
dydzdx =
2
_
0
2−x
_
0
y|
x
2
+z
2
+1
0
dzdx =
2
_
0
2−x
_
0
(x
2
+ z
2
+ 1) dzdx =
=
2
_
0
(x
2
z +
z
3
3
+ z)
¸
¸
¸
¸
2−x
0
dx =
2
_
0
_

4
3
x
3
+ 4x
2
−5x +
14
3
_
dx =
=
_

x
4
3
+ 4
x
3
3
−5
x
2
2
+
14
3
x

¸
¸
¸
2
0
=
14
3
1.9..2. Primena trostrukog integrala u mehanici.
1. Masa tela. Ako telo zauzima oblast V i ako je = (x, y, z) njegova gustina u taˇcki
(x, y, z), onda se masa tela raˇcuna po obrascu
m =
___
V
(x, y, z)dxdydz .
2. Teˇziˇste tela. Koordinate teˇziˇsta (x
0
, y
0
, z
0
) tela koje zauzima oblast V raˇcunaju se po
formulama
x
0
=
1
m
___
V
(x, y, z)xdxdydz , y
0
=
1
m
___
V
(x, y, z)ydxdydz ,
z
0
=
1
m
___
V
(x, y, z)zdxdydz .
Ako je telo homogeno, onda se uzima da je (x, y, z) ≡ 1.
3. Momenti inercije. Momentima inercije tela u odnosu na koordinatne ravni respektivno
se nazivaju integrali
I
xy
=
___
V
(x, y, z)z
2
dxdydz , I
yz
=
___
V
(x, y, z)x
2
dxdydz ,
I
xz
=
___
V
(x, y, z)y
2
dxdydz .
Momentom inercije tela u odnosu na neku osu naziva se integral
I

=
___
V
(x, y, z)d
2
dxdydz ,
1 DVOSTRUKI I TROSTRUKI INTEGRAL 18
gde je d rastojanje promenljive taˇcke (x, y, z) od ose . U specijalnom sluˇcaju, za koordinatne
ose Ox, Oy i Oz respektivno ´ce biti
I
x
= I
xy
+ I
xz
, I
y
= I
yx
+ I
yz
, I
z
= I
zx
+ I
zy
.
Momentom inercije tela u odnosu na koordinatni poˇcetak naziva se integral
I
O
=
___
V
(x, y, z)(x
2
+ y
2
+ z
2
)dxdydz .
Oˇcigledno je
I
O
= I
xy
+ I
yz
+ I
zx
.