You are on page 1of 12

BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD.

RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.SEMINARSKIRAD.COM WWW.DIPLOMSKIRAD.COM WWW.MATURSKIRAD.COM
NA NAŠIM SAJTOVIMA MOŽETE PRONACI SVE BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUŽAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV

ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA OFFICE@SEMINARSKI-RAD. . . . . . . . . . . .COM SADRZAJ: 1. .POJAM VLASTI. . . . . .SADRŽAJ I PRVE TRI STRANE TAKO DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE ONO STO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. .DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI KOJI MOŽETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. .SOCIOLOGIJA MAKSA VEBERA. . . . . . . . . . . .1. . 2 2. . . . . . . . . . . .ELEMENTI BIROKRATIJE. . . . . . 7 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 3. . . U NAŠOJ BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI. . . . 7 4.UVOD. U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI UNIKATAN SEMINARSKI ILI NEKI DRUGI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. . . . . . .STA SU IDEALNI TIPOVI?. . 6 4. . . . .OBLICI DRUSTVENOG DELOVANJA. . . . .MAKS VEBER-IDEALNO TIPSKI MODEL BIROKRATIJE. . . .1. . . SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI NA NAŠEM FORUMU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. AKO U BAZI NE NADJETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN. . . . . . . . . . . 5 4. 5 3. . 8 . .VEBEROV METOD IDEALNIH TIPOVA.2.

. . 9 . . . . . . . . . . . . .5. . . .LITERATURA. . . . . . . . . .

navikama i običajima. -2- .Djurić. derminisano tradicionalnim vrednostima. UVOD Maks Veber (1864-1920) je nesumljivo izvršio najpresudniji uticaj na razvoj sociologoje.1. Osnovna jedinica sociološke analize može biti samo čovek njegovo delanje. odnosno delanje većeg broja pojedinaca. Sociologija Maksa Vebera. Zagreb. mogao nazvati sistematskom orijentacijom. sociologija ima kulturnoistorijski karakter. str 57. ipak. _________________________________________________ 1Dr Dragan Subotić. Zadatak sociologije je da istražuje značenje ljudskog ponašanja. 4. što znači kao rezultat delovanja pojedinaca koji ga sačinjavaju. 2005. da objasni mehanizme njegovog nastanka i održavanja. Veber društvo shvata na izrazito nominalistički način. Veber razlikuje četiro osnovna tipa čovekovog delovanja: 1. Matica Hrvatska. 2. SOCIOLOGIJA MAKSA VEBERA Maks Veber je stvarao u takvoj duhovnoj atmosveri u kojoj je. 1964. Tradicionalno. ne postoje neki objektivni kriuzterijumi po kojima bi naučnik mogao da odabere predmet svog istraživanja. Vrednosno-racionalno. kao što smo videli. 2.86 2 Mihajlo Djurić. Ciljano racionalno-koje znači da pojedinac racionalno predstavlja ciljeve i bira sredstava za njihovu realizaciju. nasuprot kritičkoj. gde4 pojedinac pored racionalno usmerenih ciljeva. najveći broj nemačkih naučnika i filozofa smatrao da izmedju prirodnih i društvenohumanističkih nauka zasnivalo se na uverenju da prirodne nauke imaju bitno teorijski. naročito na onaj njen deo koji bi se. Afektivno delovanje obuhvata široku lepezu mogućih tipova delovanja od emotivnih postupka do oslobadjanja od unutrašnjih tenzija. Sociologija. Beograd. a društveno istorijski karakter.dotle se društvene nauke zanimaju za pojedinačne dogadjaje i konkretne uzročne veze izmedju njih.Iako se suprotstvaljaju radikalnom odvajanju prirodnih i društbvenih nauka. a njen zadatak je da razume postojeće društvo u njegovoj osobenosti. Kao i sve druge društvene nauke. 3. te da naznači perspektive njegovog daljeg razvitka. str.Po Veberovom mišljenju. Veber je ipak smatrao da je njihov karajnji cilj nije i ne može biti isti. Sociologija Maksa Vebera. opredeljuje se i deluje prema vrednosnim kriterijumima.Dok se prirodne nauke interesuju za opšta svojstva i opšte odnose medju pojavama. str 60 3 M.

ostvarujući profit. ona mora da stvori takve pojmove koji se znatno udaljuju od stvarnosti. 6 Osnovni predmet svih konkretnih Veberovih socioloških proučavanja bilo je moderno kapitalističko društvo.332-333 -3– . Uvod u istoriju sociologije. što zahteva veliko stručno znanje.E.3 5 M.Veber. da čovek uvek teži ostvarivanju izvesnih ciljeva.16-17 6 H. koja se posmatra kao nerazvojno povezana sa racionalnom organizovanim preduzećem i legitimnom vlašću. 1976. naročito emocionalno-kad se dela u skladu sa aktuelnim afektima i društvenim stanjem. Tradicionalno-kad se dela u skladu sa ustaljenim navikama. Afektivno. bitnu crtu ovog društva on je video u njegovoj privrednoj strukturi. Privreda i društvo. odnosno"nameravanim značenjem" jedne radnje za jednog nosioca. Pođto je zadatak sociologije da razume društveno delovanje što podrazumeva i tumačenja šireg konteksta značenja u kome se to delovanje odvija. I. Ovo osnovno uverenje usmerilo je Veberova istraživanja u dva pravca: na uticaj specifične protestanske etike na razvoj kapitalizma i na istraživanje birokratije. i 17. U njegovom nastajanju presudnu ulogu odigrao je religiozni pokret reformacije u 16. društveno delovanje može biti: 1. 4. Privreda i društvo. u čijoj osnovi stoji preduzeće. pre svega kalvinističke crkve. kome je glavni cilj da proizvodi na što racionalniji i efikasniji način. tom I. Poput Marksa. Za razliku od pojmova koji se primenjuju u prirodnim naukama. bilo pod pritiskom navike i emocionalnih poriva. u sociologiji je idealan tip formulisan subjektivnim kategorijama. str. ovi tipovi delanja imaju apstraktno-analitički karakter. Vrednosno-racionalno-kad se svesno veruje u etičku. Zato se sovciologija i odredjuje kao "nauka koja hoće da razume i tumači društveno delovanje i time objasni ono što je uzročno u njegovom toku i njegovim posledicama" 4 Za Vebera društveno delovanje je osnovna jedinica siciološkog proučavanja.Verujući da ljudsko delanje izrazito voljno po karakteru. bilo svesno i mnamerno. tj.Barnes. Beograd. Razumevanje smisla nekog ponašanja sastoji se u otkrivanju subjektivno shvaćenog odnosa izmedju cilja i sredstava. S obzirom na to koliko je unutrašnja subjektivna strana u njemu izražena. Odnosno asketski protestanizam koji se razvio u krilu reformisane. estetsku. ali koji su u najvećem mogućem stepenu smisaono adekvatni. Od drugih oblika ponašanja delovanje se razlikuje po tome što ima unutrašnju subjektivnu stranu koja se može razumeti. str. 3. kao jedinstven i celovit društveno-ekonomski sistem. religioznu ili bilo kakvu drugu apsolutnu vrednost nekog odredjenog ponašanja. 5 Kao i svi drugi pojmovi. Ciljno-racionalno-kad se dela u skladu sa očekivanim ponašanjem predmeta spoljnog sveta i drugih ljudi. str. veku . Prosveta. I. Veber izrazito naglašava da se mogu razumeti samo razni oblici smisaonog individualnog ponašanja. _________________________________ 4 Maks Veber. 2.

c) drustveni prestiz na osnovu porekla ili zanimanja. -4– . U osnovi.Po njegovom misljenju. Ovo se u prvom redu odnosi na njegov psihologizam i nominalizam.ili da je cak kapitalizam njen proizvod. posednicke klase. Racionalna ili zakonska vlast predstavlja specifican pronalazak zapadne kulture. Veber upotrebljava izraz "drustveni sloj" ili "stalez" da bi njime oznacio "karakteristicno postojece pravo u odnosu na pozitivnu i negativnu privilegiju u pogledu drustvenog ugleda". ukoliko ono pociva na jednom ili vise sledecih osnova: a) nacin zivota. 3. tradicionalni i harizmatski. kao sveukupnost onih klasnih polozaja medju kojima je lako mogucna i simbolicni vidljiva razmena pojedinaca na licnim osnovama ili u nizu generacija. Iako spada u red najdubljih i najuticajnijih teorija. postoje tri idealna tipa legitimne vlasti: racionalni. kad izgledi na trzisno koriscenje dobara i usluga primarno odredjuju klasni polozaj. Najpoznatija Veberova teza po kojoj se razvitak zapadno evropskog kapitalizma posmatra kao rezultat delovanja jedne specificne etike nastale u krilu reformisane kalvinisticke crkve. 2. kad se razlike u posedu primarno odredjuju klasni polozaji. b) uobicajeni proces obrazovanja. klasa je svaka grupa ljudi koji se nalaze u istom klasnom polozaju. bilo pozitivno ili negativno privilegovanom. iako odbacuje marksisticku teoriju o kojoj se reformacija moze posmatrati kao istorijski nuzan proizvod ekonomskih i drustvenih promena toga doba. drustvene klase. Za Vebera. poslovne klase. Veber je preduzeo obimna uporedna istrazivanja odnosa izmedju religiozne etike i drustveno-ekonomske organizacije velikih svetskih religija. on ipak nema nameru da podrzava ni jednu "tako nerazboritu i doktrinarnu vezu". ni tradicionalno nasledjena. Veber istice da. uprkos nesumnjivim kvalitetima. ima i neke nedostatke.On je smatrao da su materijalno bogatstvo.Braneći se od prigovora da je odbacujući jedan redukcionizam zapao u drugi. drustveni ugled i drustvena moc tri osnovne i relativno samostalne dimenzije drustvene slojevitosti koje nije moguca svesti na jedan zajednicki imenitelj. Veberova sociologija. Vazno mesto u Veberovom razmatranju drustvene organizacije zauzima pitanje opravdanja vlasti. Za razliku od pojma klase koji se uglavnom vezuje za diferencijaciju ljudi po osnovu njihovog ekonomskog bogatstva. one se mogu podeliti na: 1. po kojoj kapitalizam mogao da nestane samo kao posledica izvesnih efekata reformacije. Tradicionalna vlast se zasniva na veri u svetost postojecih drustvenih normi i ustanova. Harizmatska vlast ne poznaje nikakva pravila ni racionalno uspostavljena.

Privreda i društvo.ŠTA SU IDEALNI TIPOVI? Po Mihailu Djuriću je najbolji način da se prodre u središte Veberovog shvatanja idealnih tipova bio onaj preko izvesnih opštih pojmova. i zato nisu jednako razumljivi. Mada je drustvene promene sagledavao kroz sukob tradicionalizma. a kod drugih(ciljno-racionalnog i vrednosno-racionalnog delovanja) racionalni činioci. ____________________________ 7 Mihailo Djurić. Iz primera Veberovog metoda idealnih tipova vidi se da je "sociološki genije negativan". 3.str.Time je Veber zapravo stvari pojednostavio-umesto da kalvinisticku etiku objasnjava kapitalistickim nacinom proizvodnje. da"sociologija počinje da" potkopava" od časa kad počne da primenjuje na društvenu stvarnost svoj osobeni način gledanja". Kod nekih oblika ljudskih delovanja(tradicionalnog. 3.1. Beograd. I. harizme i racionalnosti. 1976 -5– . on taj novi nacin proizvodnje pokusava da objasni kao posledicu delovanja odredjenih duhovnih promena. rentabilnosti.71 8 M. 1987. proracunljive delotvornosti i birokratske organizacije-dovodi u pitanje i sam pojam racionalnosti i pretvara se u odbranu legitimnosti postojeceg poretka. racionalnog eksperimenta.Veber. Shvatanje idealnih tipova spada u najtežu i najzamršeniju stranu Veberovog metodološkog programa. ili da ih dovede u slozeni odnos uzajamne zavisnosti. Pri samoj pomeni Veberovog imena najčešće pomislimo na metod idealnih tipova. problemi sociološkog metoda. Zagreb. Metod idealnih tipova Veber zaniva na tezi da se samom upotrebom uopštenih teorijskih kategorija može logički pokazati postojanje uzročne povezanosti. u nejsirem smislu te reci. Metod idealnih tipova je jedna od najpoznatijih tačaka Veberove metodologije i sociologije. Veber razlikuje četiri tipa društvenog delovanja. Veber je verovao da svi osnovni sociološki pojmovi imaju idealnotipski karakter. i "da je to tako bez obzira na to da li pojedinačni sociolog namerava da potkopava". emocionalnog i afektivnog delovanja) preovladjuju iracionalni. Veberova odbrana racionalnosti zapadno evropskih drustava-koja se pokazuje u prevlasti matematike. VEBEROV METOD IDEALNIH TIPOVA Osnovni zadatak sociologije se svodi na kritiku savremenog (modernog i post modernog) društva. Veber odbacuje svaku pomisao na mogućnost potpunog i iscrpnog saznavanja stvarnosti.

Bio je potpuno uveren da se samo poredjenjem odabranih drustveno-istorijskih situacija sa postojecim drustvenim odnosima i oblicima moze otkriti ono sto je najvaznije za razumevanje epohe u kojoj zivimo.vrednosno-racionalno delovanje.ciljno-racionalno delovanje. a pre svih prema drustvenim organizacijama. MAKS VEBER-IDEALNOTIPSKI MODEL BIROKRATIJE Veberovo shvatanje strukture i organizacije savremenog drustva pociva na siroko postavljenoj uporedno-istorijskoj podlozi. niti je uopste verovao da ljudsko drustvo napreduje od nizih ka visim oblicima. društveno delovanje se može razvrstati u četiri grupe: . autoriteta.str 187-188 -6- .Zagreb. U Metodologiji društvenih istraživanja o siociologiji kaže sledeće: "tip društvene nauke koji nas ovde interesuje jeste empirijska nauka o konkretnoj realnosti. ___________________________ 8. .Mihailo Djuric. jer smatra da se samo pomoću njih može objasniti koliko na stvarno delovanje utiču iracionalni činioci i koliko ti činioci skreću njegov tok od čisto racionalnog pravca. Koristeći se metodom idealnih tipova Veber je konstruisao modele ljudskog delovanja.Sociologija Maksa Vebera. to kako se bavi "razumevanjem društvenog delovanja.. 4. vlasti. . ona ima za cilj da stvori metodološki valjane racionalne i idealne tipove koji bi bili zanmena za pojam zakona..afektivno delovanje. Svaki od navedenih tipova društvenog delovanja predstavlja idealni tip.Na primer.Veber nije pobornik evolucionizma u sociologiji.Veber je uporedno-istorijski metod primenio u istrazivanju birokratije kao moderne drustvene organizacije. Društveno delovanje je posebna vrsta delovanja. . Maks Veber ovako formuliše tipove ljudskog delovanja: "kao i svako drugo delovanje.Na osnovu razradjenog modela ljudskog delovanja. Veber daje prednost racionalnim idealnim tipovima.tradicionalno delovanje". ljudsko delovanje se razlikuje od ponašanja. skoro negativan.1987.Veber ima veoma razvijen. Kako se sociologija po Veberu "ograničava na proučavanje pojava koje je moguće razumeti". kriticki odnos prema razlicitim sistemima drustvenih organizacija. birokratije. moći.

Veber je identifikovao cetiri tipa drustvenog delovanja: .1. osnovu na kojoj se konstituise sociologija. svaki oblik za sebe. . nego u smislu"cisti"model.Afektivno.ciljno-racionalno delovanje.2.OBLICI DRUSTVENOG DELOVANJA Za Vebera pojam drustvenog delovanja predstavlja osnovnu jedinicu socioloskog poucavanja.Termin "idealan" kod Vebera ne treba shvatiti u smislu "najpozeljniji". nudi poseban motiv poslusnosti-motiv koji se temelji ili na emociji. uprkos otporu.afektivno. moc je svaki stepen verovatnoce da pojedinac nametne svoju volju u nekom drustvenom odnosu. Birokratija.Po Veberovom misljenju odnos izmedju onoh koji imaju pravo da zapovedaju i oni koji su duzni da slusaju ima unutrasnju. ili na racionalnosti. "najsavrseniji" i slicno.U Veberovom idealnotipskom modelu birokratije princip racionalnosti se naprosto ne moze mimoici.4. po Veberovom misljenju. -7- .predstavlja racionalno delovanje u institucionalnom obliku. .vrednosno-racionalno i .ciljno-racionalno delovanje je postalo domonantan nacin delovanja u modernom industrijskom drustvu.tradicionalno.Bez njega ne mozemo razumeti idealnotipski model birokratije.U privredi i drustvu Veber istice da moc oznacava svaki stepen verovatnoce da se nametne svoja volja u jednom drustvenom odnosu. tradicionalna i zakonska vlast.tradicionalno i racionalno delovanje.U sasvim cistom obliku postoje samo tri tipa legitimne vlasti:harizmatska. 4. Veber polazi od pretpostavke da oblici legitimnosti poticu iz tipova drustvenog delovanja. Pitanje opravdanja vlasti zauzima vazno mesto u Veberovom razumevanju drustvene organizacije. subjektivnu stranu koju mozemo razumeti.POJAM VLASTI U svom sistemu socioloskih kategorija Veber ostro odvaja moc od vlasti. ili na obicaju. ili.Moc je toga moc nad drugima. bez obzira na cemu pociva ova verovatnoca. Po Veberovom misljenju.

Zelimo istaci jos jedan momenat. 2.Birokratsko vodjstvo poslova pociva na aktima ili pisanim dokumentima. a mi cemo ukazati na najvaznije: 1. -8- . sluzbenici se imenuju na temelju strucnog znanja i kvalifikacija.Poslovi se obavljaju u granicama nadleznosti odnosno sluzbenih duznosti kao redovnih delatnosti. sicusnih ljudi koji se grcevito drze sicusnih poslova i bore se za vece. racionalno. za birokratsku organizaciju najcesce se vezuje nacelo hijerarhije. kada se jednom imenuje. koji su skolovani. obavljaju oni pojedinci ili skupine koje poseduju strucno znanje.4. a ne na licnim obzirima. tako da njegovo delovanje.Cinovnik redovno prima novcanu nadoknadu u obliku tacno utvrdjene plate i starosno obezbedjenje u obliku penzije. Nabrajanjem nismo iscrpeli sve elemente birokratske organizacije a niti smo Veberovu analizu doveli do kraja.On svoje poslove obavlje po pravilima.sluzbenik radi puno radno vreme i ime platu.U svakoj birokratskoj organizaciji postoji strogo odredjena hijerarhija ovlascenja.Uzasno je pomisliti da ce svet jednog dana biti prepun sicusnih tackica.Veber je i te kako bio svestan losih strana birokratske organizacije. a ne afektivni ili emotivno.Veber konstatuje da birokratska organizacija u sustini znaci kontrolu na osnovu znanja.To znaci da sluzbene duznosti. 3.Birokratske organizacije su pretvorene u piramidu zapovesti i odgovornosti.3. duh formalisticke impersonalnosti sluzbenika. Za Vebera je veliko pitanje sta mozemo suprotstaviti toj masineriji da bismo jedan deo covecanstva sacuvali od tog rasparcelisanja duse. 6. 7. ili bar specijalizovane duznosti. kako istice Veber.Posebno je ukazivao na opasnost od restrikcije ljudske slobode ukoliko se insistira samo na specijalizovanim poslovima.Ona funkcionise preko lanca komandovanja koji se proteze od vrha nadole. postupci birokratskog upravljanja nisu stvar ciste rutine.Sluzbenik ne poseduje ni jedan deo organizacije za koji radi niti se moze posluziti svojim polozajem za vlastitu korist. od te vrhunske vladavine birokratskog nacina zivota.Veberov idealnotipski model birokratije je izazvao i verovatno ce jos dugo izazivati polemike. 5. birokratska organizacija strogo odvija privatni od sluzbeni prihoda. predstavlja idealnog sluzbenika. funkcionisanje moderne birokratije predstavlja postojanje principa nadleznosti pojedinih organa za obavljanje sluzbenih poslova.Njegova konstatacija da je birokratija od uvek bila i jeste instrument moci prvog reda za onoga ko kontrolise birokratski aparat.ELEMENTI BIROKRATIJE Treba odgovoriti na pitanje koji su osnovni elementi Veberovog idealnotipskog modela racionalne birokratske organizacije? Postoji veci broj elemenata.kao sto na prvi pogled izgleda. 4.

Maks Veber. Mihailo Djuric. Mihailo Djuric.Pored nje postoje i druga istrazivanja negativnog delovanja drustvenih organizacija.2005 godina.Prosveta.Zagreb.Sociologija.1976 godina. H.Barnes.1987 godina. 5.Uvod u istoriju sociologije.Zagreb.Ovim nismo sve rekli o Veberijanskoj kritici birokratske organizacije.LITERATURA Profesor doktor Dragan Subotic.E.Sociologija Maksa Vebera.Beograd.Matica Hrvatska.I. Mihailo Djuric. -9- .Privreda i drustvo.Problemi socioloskog metoda.Sociologija Maksa Vebera.tom I.1987 godina.1964 godina.

-1- .