You are on page 1of 2

RELIGIJA

Već hiljadama godina religija ima snažan uticaj na živote ljudskih bića. Ona je bila prisutna u svim poznatim ljudskim društvima. U svakoj religiji postoji skup simbola koji izazivaju osećaj strahopoštovanja, a povezani su sa ritualima koje vrši zajednica vernika. Naučnicima je veoma teško da daju jednu opšteprihvatljivu definiciju religije. Pravimo razliku između užeg i šireg shvatanja religije. Uže shvatanje ističe značaj SVETOG kao što su: sveti prostor i mesta, sveti predmeti, sveti rituali, sveti događaji, sveto vreme... Šire shvatanje religije ne osporava značaj svetog, ali ističe da je neophodna prisutnost verovanja u natprirodno poreklo sveta. Po širem shvatanju, za religiju je bitna i vrednosna dimenzija jer je izvor dobrog, istinitog i lepog. Religija ima dve funkcije: društvenu i psihološku. Ona poseduje svoju organizaciju koja se naziva crkva. Crkva predstavlja formalnom birokratskom strukturom i hijerarhijom verskih zvaničnika. Ona je uređena na osnovu dogmi i kanona. Dogmu čine institucionalizovana verska učenja, a kanoni su zapravo verski propisi o ponašanju. Postoje i otcepljenja od religije i crkve kao njene organizacije: HEREZA I SEKTA. Hereza je naziv za religiju koja se razlikuje od crkvene, a sekta predstavlja grupu vernika koja je u okviru crkvene organizacije zauzela posebno stanovište o organizaciji i propisima crkve. Ako sekta opstane duže i institucionalizuje se, postaje DENOMINACIJA. KULTOVI su slični sektama, ali su mnogo labavije povezani. Kultove čine ljudi u određenim grupama koji obavljaju slične religijske radnje. Glavnu ulogu u verskim organizacijama najčešće imaju muškarci. U većini religija, a naročito u hrišćanstvu, većina predstavljenih likova i simbola su muški. Međutim, u nekim religijama česta su i ženska božanstva. TOTEMIZAM I ANIMIZAM predstavljaju uobičajene tipove religije u manjim kulturama. U totemizmu se nekoj životinjskoj ili biljnoj vrsti pripisuju natprirodne moći. Animizam je verovanje u duhove, koji nastanjuju isti svet kao ljudi, a ponekad mogu i da opsednu čoveka. Tri najuticajnije monoteističke religije u svetskoj istoriji su: JUDAIZAM, HRIŠĆANSTVO I ISLAM. To su religije u kojima postoji samo jedan Bog. POLITEIZAM je verovanje u više bogova i on je uobičajen za druge religije. U nekim religijama kao što je KONFUČIJANIZAM nema ni bogova ni natprirodnih bića. Na sociološko proučavanje religije najviše su uticale ideje Marksa, Dirkema i Vebera . Oni su smatrali da je religija u suštini samo iluzija i da je „drugi“ svet o kome religija govori zapravo ovaj naš svet iskrivljen kroz prizmu religijskog simbolizma. Slabljenje uticaja religije u društvu naziva se SEKULARIZACIJA . Iako je uticaj religije opao, ona nije u opasnosti da nestane. Religija još uvek ujedinjuje i razjedinjuje ljude u modernom svetu.

a ne idu redovno na bogosluženje. radija i novih tehnologija kako bi pridobili sledbenike. Oni se dele na tri grupe: 1) oni koji priznaju svet 2) koji odbacuju svet 3) koji kritikuju svet Najpoznatiji verski pokreti su: MILENARISTIČKI I FUNDAMENTALIZAM. U SAD-u mnogo veći broj ljudi redovno ide u crkvu. u celom svetu mnogo ljudi izjavljuje da veruje u Boga. . Milenaristički pokret je pokret koji očekuje vrlo skoro. Hrišćani-fundamentalisti osnovali su čak „elektronsku crkvu“ koja podrazumeva korišćenje televizije.Fundamentalisti veruju u povratak fundamentalnih postavki njihovih verskih doktorina. kolektivno spasenje.Stopa redovnog odlaska u crkvu u Velikoj Britaniji i većini drugih evropskih zemalja je niska. Međutim. Fundamentalizam se razvio u svim religijama širom sveta. U današnje vreme razvijeni su mnogi verski pokreti.