Istorija muzike

Postanak muzike
Otkud muzika? Muzika postoji otkad i ljudi. Sta i kako su praljudi svirali? Niko ne zna. Sredinom XIX veka javljaju se prve teorije o postanku muzike: - Britanski filozof, Herbert Spenser je smatrao da muzika nastaje u afektu – usled viska energije, kada hocemo da izrazimo nase emocije kroz dizanje i spustanje glasa. On je vrsio oglede na zivotinjama kako bi dokazao svoju teoriju. - Carls Darvin je smatrao da muzika nastaje usled privlacenja suprotnih polova. On je takodje vrsio oglede na zivotinjama. - Karl Biher, Nemacki ekonomista je definisao muziku kao proizvod rada. Smatrao je da je muzika nastala sa proizvodnjom i da prati pokrete pri bilo kakvom radu. - Nemacki prirodnjak, Karl Štumf je smatrao da je muzika nastala kao signalno sredstvo (da bi se primitivni ljudi dozvali medjusobno). - Žil Kombarje, Francuski muzikolog je doveo u medjusobnu vezu muziku i magiju, sto je u principu i najtacnija tvrdnja. Muziku koriste primitivni narodi starog veka: - Ljudi sa Cejlona (danasnja Sri Lanka); - Ljudi sa Gvineje (tadasnji Irijan); - Afrikanci; - Amazonci; - Aboridzini (Australija).  Magija igra vaznu ulogu u zivotu primitivaca. Oni njom objasnjavaju sve natprirodne pojave. Muziku koriste pri ritualima. Tada upotrebljavaju tekst i melodiju, uz koju pevaju odredjeni tekst. Tadasnja muzika se sastojala u ponavljanju kratkih odlomaka uz dinamiku pri smenjivanju pevanja vraca i plemena. - Kasnije se javljaju napevi u kojima se upotrebljavaju V2, a kasnije i Č4, Č5 i Č8. Vrste napeva su: radni, vojnicki, ljubavni (lirski) i uspavanke. - Najstarija lestvica je pentatonika. Ona je upotrebljavana u Kini, Japanu, Skotskoj, Irskoj, Madjarskoj... - Sto se tice viseglasja prvo se pevalo paralelno u 1, a kasnije i u svim ostalim intervalima, a najvise u 2, 4, 5 i 8, tek kasnije u 3. • Prvi oblici viseglasja su: o Heterofonija – dvoglasno, unisono pevanje koje se na sredini kompozicije siri u pevanje u 4 i 5, a zatim se ponovo vraca na unison; o Bordun – 1 glas lezi, dok 2. gradi melodiju; o Imitacija – ponavljanje jedne male fraze kroz glasove. - Instrumenti imaju veoma znacajnu ulogu u zivotu primitivaca. Prvo koriste dlanove i glas da proizvedu zvuk, kasnije udaraju dlanom o neki predmet, a jos kasnije predmetom o predmet. Tako nastaju prvi instrumenti: • Udaraljke – Prve udaraljke su pravljene od drveta, kamena, kostiju neprijatelja, metala. • Duvacki instrumenti – Prvi duvacki instrumenti su flaute od trske, drveta, i od kostiju zivotinja i zarobljenih neprijatelja. Kasnije se javljaju trube. • Zicani instrumenti – Prvi izvor zvuka u obliku zicanog instrumenta je tetiva luka. Kasnije se broj zica povecava i dodaje se rezonator, i tako nastaju citre, harfe, lire... Uz magiju i muziku pojavljuje se jos jedna vazna umetnost, a to je ples. Uz prizivanje raznih duhova i bogova i pesmu i svirku, javljaju se i igre oko vatre tj. prvi plesovi.

Muzika u zivotu starih naroda (Stari vek)
Stari vek traje od postanka coveka do IV – V veka nove ere. U starom veku vlada robovlasnicki poredak. Postoje dva sloja – klase ljudi: 1. Vladari (crkva i bogataski sloj) i 2. Robovi Muzika je podredjena i pise se po volji vladara, crkve i bogatasa, dok muzika robova ne postoji. Pojavom klasnog drustva muzika je na visem nivou i od tada se muzikom bave semo profesionalni muzicari (pevaci, sviraci, igraci), koji rade na dvorovima. Javljaju se i novi instrumenti: udaraljke od bronze, gline, drveta; duvacki instrumenti se osavremenjavaju i javljaju se flaute, rogovi, trube; i na kraju zicani instrumenti, koji su najznacajniji, harfe, lutnje, kitare, pa cak i hidraulicne orgulje. - Muzika u ovom razdoblju je uglavnom jednoglasna. - Vladari kasnije shvataju znacaj muzike i ona se pojavljuje u verskim obredima u hramovima, a izvode je profesionalci. - O muzici starih naroda saznajemo sa reljefa na zidovima palata, grobnica, hramova, kipova. U ovo doba se javljaju prve teorije muzike, ali nije bilo notacije, pa su se melodije prenosile usmeno s kolena na koleno.

Egipat – Misir
Egipat u starom veku ima veoma razvijenu kulturu i umetnosti – vajarstvo, knjizevnost, a narocito muziku. Muzicari su smatrani faraonovim rodjacima, a bez muzike nije mogla da se zamisli ni jedna svecanost. Muzika se izvodila u hramovima, na dvorovima, ulicama, trgovima – gde su ljudi i igrali-plesali. - Instrumenti koji su tada korisceni u Egiptu bili su: veliki broj udaraljki, flaute, trube, a narocito su bili zastupljeni zicani instrumenti, pre svega harfe. III miliona godina pre nove ere Egipcani su pravili savrsene harfe. To su bile harfe u obliku luka, tzv. lucne harfe. Sem harfe od zicanih instrumenata bile su zastupljene lutnje, citre i hidraulicne orgulje, koje su tada postojale samo u Egiptu i radile su pomocu vode i vazduha. - Egipcani su poznavali i orkestar – vojni orkestar sastavljen od duvackih instrumenata i udaraljki. - Sto se tice teorije muzike u Egiptu su bile zastupljene Pentatonika i Hromatika. Poznaju intervale koji su imali znacajnu ulogu u muzici uopste, a najvise koriste 4, 5 i 8. Tada jos uvek nije bilo notacije.

Mesopotamija – Irak
Prve civilizacije koje su naseljavale ovo podrucje su: Sumerci, Vavilonci i Asirci. Muzika je u Mesopotamiji bila vezana za religiju – u crkve se uvode instrumenti. Sve crkve su gradjene uz pesmu, a u toku godine su se tacno rasporedjeno pevali crkveni napevi. Muzicare imamo i na dvoru, gde moze raditi i do 150 profesionalaca. - Od instrumenata koriste se: razne udaraljke, cegrtaljke, bubnjevi, duvacki instrumenti sa jezickom tipa oboe i roga, lire i harfe. - Ovi narodi takodje poznaju orkestar, a od terorije muzike poznaju intervale, od kojih su glavni 5 – simbol 5 cula, i 7 – simbol 7 dana u nedelji i broj tada poznatih planeta.

Japan – Nipon (Izlazak sunca)
O muzici Japana nema puno pisanih podataka. Ipak zna se da su Japanci u starom veku poznavali pentatoniku i da Japanska muzika dostize vrhunac u VIII veku nove ere. Oblici muzike koji su se tada koristili su: - Ko – uta i Ha – uta – solo pesme; - Gagaku – To je bila vrsta instrumentalne muzike, koju je izvodio orkestar na otvorenom imitirajuci zvukove iz prirode; - No – je razvijenija vrsta muzike – scenska muzika u kojoj ucestvuju horovi, pevaci i plesaci uz instrumentalnu pratnju, sto predstavlja zacetke japanske opere. - Instrumenti koji se koriste su: trzacki: Biva, Samizen, koji ima 3 zice i dugacak i tanak vrat, i Koto – tip gitare sa 13 zica; i od duvackih instrumenata Sakuhaci – flauta od bambusa.

Palestina – Izrael
Najznacajnija uloga muzike je u hramu i smatrali su je sredstvom za dobijanje Jehovine (bog) naklonosti. Muzika je imala veoma veliki znacaj Njihovi carevi su i sami bili kompozitori: • Car David je napisao 150 psalama. Psalmi su pohvalne pesme Bogu, oni su jednoglasni, izvode se u recitativnom stilu uz pratnju nekog zicanog instrumenta. • Car Solomon – „Pesma nad pesmama“. - Profesionalci se javljaju kasnije. - Od teorije muzike poznaju pentatoniku, lestvicu od 8 tonova i ukrase koji su tada dosta bili upotrebljavani. Crkvene pesme su izvodili u stilu responzorijalnog pevanja – dijalog izmedju svestenika i hora. - Istrumenti koje su koristili su: bubnjevi, kastanjete, trube od metala, za koje su verovali da rasteruju zle duhove, razne flaute i oboe sa jezickom, tipicno njihov instrument Sofar – vrsta roga, razne harfe, lire lutnje...

Arapi
Svojim orijentalnim karakteristikama Arapi su mnogo uticali na evropsku muziku. Centri arapske muzike u starom veku su: Medina, Damask, Kordoba, Sevilja, Kairo i Bagdad, koji je imao orkestar od 200 clanova koji je izvodio 100 izabranih pesama iz toga doba, a najznacajniji centar je Kalifov dvor, gde su se izvodile narodne pesme. - U VIII veku Arapi u Kordobi osnivaju skolu sviranja i pevanja, a Sevilja postaje centar za proizvodnju najznacajnijih muzickih instrumenata. - Muzika je narodna (narod je stvarao muziku). Oblici koji su korisceni su: • Balada – vokalno-instrumentalna pesma od nekoliko stihova; • Makami – vokalno-instrumentalno delo zasnovano na improvizaciji. - Od teorije muzike poznaju dijatoniku, hromatiku i enharmoniju; lestvicu od osam stepeni i poznaju manje tonske razmake od polustepena (1/3, 1/4, 1/5, 1/6 stepena).

Kina
Kina je jedna od starih drzava. Njihovi filozofi su se bavili muzikom, npr. Konfucje. Kinezi su bili skloni velikim svecanostima i ceremonijama. Ni jedan vid kulture se nije mogao zamisliti bez muzike (hramovi, dvorovi, ulice, trgovi). Pesme i himne su pevane uz orkestar koji se sastojao od 500 do 700 clanova. Imali su veoma razvijenu teoriju muzike – lestvice: - Pentatonika – lestvica od 5 tonova, bez polustepena. Pet tonova smatraju simbolom zemlje, vatre, vode, drveta i ruda; ili simbolom drustvenog uredjenja: vladar, visoki drzavnici, narod, javni sluzbenici, proizvodi. Ova lestvica je koriscena i u svetovnoj i u duhovnoj – crkvenoj muzici. - Tsai jui – lestvica od 7 tonova i ponovljen 8. – dur sa #4 stupnjem (lidijski modus). - Lestvica od 12 tonova – hromatika – svirali su je pomocu instrumenta Liu koji se sastojao od 12 cevcica razlicitih dimenzija. Broj dvanaest je bio simbol meseci u godini i broja apostola. - Instrumenti: • Udaraljke – prave ih od kamena, metala, bronze. Poznaju preko 40 vrsta bubnjeva, koji mogu dostici precnik i do 2,5 m. Karakteristican je tipicno kineski instrument King – udaracki instrument od kamenih plocica po kojima se udaralo drvenim cekicem; • Duvacki intrumenti – imaju ih veliki broj: trube; flaute; Jo – frula sa 7 rupica od bambusa; Šeng – je imao rezonator od osusene tikve ili lubenice, u kome se nalazilo od 13 do 36 bambusovih trski razlicite velicine, a na posebnu trsku se uduvavao vazduh; • Zicani: harfe; lire; Kin – koji se svirao u lezecem polozaju i imao je od 5 do 15 zica; Lip – slican gitari. - Izmedju VI i XII veka Kinom vlada dinastija Tang, a od VII do IX veka pojavljuju se novi instrumenti: lire, lutnje i harfe i veliki broj stranih muzicara. Od IX do XII veka pojavljuje se autenticna kineska vrsta muzike Song – Scenska muzika koja predstavlja osnovu kineske opere. Ovde imamo recitacije, glumu i dekoraciju.

Indija
U Indiji se muzici pripisuje bozansko poreklo i magicna moc. Smatrali su da ona utice i na zivotinje i biljke. Muziku nalazimo u hramovima i na dvorovima, cak je i sam kralj komponovao muziku. Postoje 2 vrste muzike: • Saman – smirena melodija – nema skokova, duhovnog karaktera; • Raga je svetovna muzika eksplozivna, brza, razdragana, sa mnogo skokova i ukrasa (suprotnost Samana). - Imaju veoma razvijenu teoriju muzike. Poznaju pentatoniku – kineska – bez polustepana. Kasnije se pojavljuje lestvica od 7 tonova, gde je svaki stupanj je imao svoje ime – zaceci solmizacije. Poznavali su razmake od ¼ stepena, tako da oktavu dele na 22 ¼ stepena. Obim melodije je isao i do 3 oktave. Poznaju cak i viseglasje – Bordun (jedan glas lezi, dok drugi gradi melodiju). - Imaju veoma bogat instrumentarijum: gongovi, kastanjete, bubnjevi, frule, oboe, gajde, trube, rogovi, Vina – tipicno indijski zicani instrument, Ravanastron, Sarangi. - Koriste karakteristicnu vrstu scenske muzike, koju su nazvali Igrana drama (u prevodu). Ona obuhvata glumu pod maskama, uz instrumentalnu pratnju i malo dekora.

Grcka – Helada, Helas
U grckoj vlada helenisticka kultura, koja dostize vrhunac robovlasnickog drustva i sa njom pocinje istorija ne samo muzike vec i covecanstva. U grckoj u to vreme vlada parlament – nema kralja – po drzavnom uredjenju je republika. Iz tog doba poznati su nam njihova arhitektura, vajarstvo, slikarstvo... Omladina je obavezno morala da se bavi muzikom, a narocito je bila razvijena horska muzika. Imali su horove od 12 do 25 clanova. Sama rec muzika je grckog porekla i oznacava sve sto pripada Muzama (boginje nauke i umetnosti), tako da se smatra da je muzika bozanskog porekla. Nju nalazimo na vencanjima, pogrebima, pri verskim obredima, na trgovima. Njihovi filozofi su se takodje bavili muzikom: Aristotel, Pitagora, kao i Fidija – vajar. Prvi muzicari su Amfion, Orfej, Marsija, Limos... - Instrumenti: • Prvi instrument koji poznaju je Kitara (lira) – trzacki zicani instrument sa 8, 11 ili 15 zica. Lira je bila obavezna za ucenje i bila je kucni instrument; • Aulos je duvacki instrument od trske ili slonove kosti. Sastojao se iz dve cevi, koje je svirac, obe, drzao u ustima. Na obe cevi imao je od 4 do 15 rupica. Na desnoj se izvodila melodija, a na levoj pratnja. Koristio se na gozbama, pratio vojnicki korak i na galiji, kao sredstvo za davanje ritma veslacima; • Jos poznaju razne vrste truba, panovu frulu, kastanjete i razne zvecke. - Oblici grcke muzike: • Postoje dve vrste vokalno-instrumentalne muzike i to su: Kitarodija – pevanje uz kitaru, i bila je popularnija od Aulodije, sto je druga vrsta vokalno-instrumentalne muzike; • Takodje postoje 2 vrste instrumentalne muzike: Kitaristika i Auletika; • Oblici horske (vokalne) muzike – izvodio ih je hor koji je imao od 12 do 25 clanova. Pevalo se unisono ili u oktavama, a kasnije dobijaju instrumentalnu pratnju: o Tren – zalopojke uz aulos; o Pean – radosne pesme o sreci i zdravlju posvecene bogu lepote – Apolonu. Bilo je duhovnih i svetovnih Peana; o Ditiramb – posvecen bogu vina Dionisu – Dioniziju. Izvodio se na trgovima, a izvodilo ga je 50 plesaca i pevaca, koji su bili obuceni u jagnjece koze i igrali oko oltara, gde je lezala skulptura boga. Bili su praceni sa 2 aulosa; o Himne – pesme posvecene bogovima; o Skolion – napitnice – pesme posvecene vinu i vinovoj lozi; o Enkomej – pohvalne pesme coveku ili bogu; o Himenej – vrsta svadbenih pesama; o Partenije – pesme koje su zene pevale u slavu boginje Artemide; o Tragedija dozivljava vrhunac u VI veku pre nove ere. Razvila se iz Ditiramba. Solista dobija vecu ulogu i on prica o Dionisovom zivotu. Uvode se prvi glumci, koji su nosili maske na licu, pa plesaci dobijaju znacajniju ulogu. Hor se javlja medju cinovima, kao komentator dramske radnje i predstavlja masu naroda. Imao je od 12 do 25 clanova koje su pratili aulosi i kitare.  Tragedija je imala 5 cinova. Ditiramb se izvodio na trgovima, a tragedija se izvodi u amfiteatru (pozoriste polukruznog oblika na otvorenom sa 20.000 kamenih sedista i binom u sredini). Svi ucesnici tragedije su se nalazili na sceni. Znacajni tvorci tragedija su Euripid, Sofokle i Eshil. Tragedija iscezava u 5 veku;

ditiramb. Tetrahord je glavna lestvica i na njoj se gradi ova muzika. kao i tragedija. Uz magiju i muziku javlja se jos jedna umetnost – ples . himenej. tren. C5 i C8. a disonantni su svi ostali intervali. o Frigijska lestvica – modus – je imala polustepene izmedju 2. koriste se razni intervali. i 5. i 2. zicani nastaju od tetive luka.. nastaje iz Ditiramba. hromatiku i enharmoniju. stupnja i njom se izrazavala patnja i bol. pentatonika. stupnja i bila je velicanstvena. . Dele intervale na konsonantne i disonantne. Arapi.. i 1. delo – pesme uz aulos. Od najveceg znacaja je uvodjenje jedne crte. tako sto se dodaju zice i rezonator.. da je muzika nastala iz magije. Nastaju i prvi instrumenti: udaraljke od drveta.). Imali su znacaj I. Muzika se tada sastojala od kratkih odlomaka. modusi. . e. Grcka – Helada – Helas. Mesopotamija – Irak. metala. Javljaju se i crkveni napevi – responzorijalno pevanje i viseglasje. koja takodje. raga – Indijska muzika brzog tempa.. • Notacija – Kod Grka je veoma vaznu ulogu imao horovodja. rogovi i Lituus. makami.Teorija muzike – Grci su prvi podigli teoriju muzike na visi nivo. jer pevaci. IV i V stupnja i poznavali su dijatoniku. gagaku – instrumentalni obl. Japan – Nipon-u prevodu izlazak Sunca. 5 i 8. Palestina – Izrael. kostiju. U pocetku stari vek je drustveno besklasan.igre oko vatre. a neke od njih su: o Dorska lestvica – modus – imala je polustepene izmedju 3..Muziku nalazimo u arenema pri borbi gladijatora i zivotinja – koriste se duvacki instrumenti da bi docarali uzas borbe. Rezime – Stari vek (od postanka coveka do V veka n. a imucniji ljudi su imali sopstvene orkestre. i 3. Kineska – igrana drama. kamena. dijatonika. Preovladava jednoglasje.. komedija. muziku. harfe. ha-uta – solo pesme. „-“ kraci slogovi. Rim Postaje Evropski kulturni centar u II veku pre nove ere.Instrumenti koje koriste su: Hidraulicne orgulje – na dvorovima. i 6.  Muzika u zivotu starih naroda Stare drzave su: Egipat – Misir. pean.o Nasuprot tragediji razvija se komedija.Karakteristike: robovlasnicki drustveni poredak – vladari i robovi. cak i razmaci manji od polustepena. . . i 4. Najstarija lestvica je pentatonika. na kojoj se belezilo. konsonantni su 4. . saman – Indijska muzika mirne melodije. vec na njega uticu Sirija. ) Muzika postoji otkad i ljudi. partenije. i. kasnije se javljaju trube. trube. Muzicari i solisti su dovodjeni iz inostranstva. a kasnije se javljaju 3 vrste viseglasja: heterofonija – unisono-4. i 6. Egipat i Grcka. o Lidijska lestvica – modus – polustepeni izmedju 1. i imitacija – ponavljanje krace fraze kroz glasove. . lutnje. himna. Vrsta se odredjuje brojem polustepena. hromatika. tako da stari vek traje od postanka coveka. nisu znali visinu i trajanje tona. Javljaju se melodijski intervalski skokovi – V2. pa do V veka nove ere. Najkasnije muzika dolazi do vladara – Neron.  Kasnije iz komedije i tragedije nastaje opera. Indija. balade. ima ih sedam. Rim. Nema sopstvenu. skolion. muzika je po volji vladara i njom se bave profesionalci.  Prvi i poslednji ton tetrahorda su morali uvek biti fiksirani. delo – pesme uz kitaru. drveta i od kostiju zivotinja ili neprijatelja. U Grckoj se javljaju tetrahordi. vojnicki. Od duvackih instrumenata Aulos. 5-unisono. Frigija Lidija.. bez njega. linija za belezenje melodije i oznake za nacine pevanja – dirigent je sve odredjivao. stupnja i ona se koristila za opisivanje uzbudljivih dogadjaja. aulodija – v. no – scenska muzika. a od zicanih Kitara i Cimbal – stoji vodoravno i svira se udaranjem palicama o zice. Ove lestvice dobijaju imena po grckim pokrainama (Dorija. a kasnije i C4. a kasnije u dobe muzike starih naroda javlja se robovlasnicki drustveni poredak. Koriste se ukrasi. enharmonija. bordun – 1 glas lezi dok se drugi krece. napevi – vrste napeva su radni. lirski – ljubavni i uspavanke. auletika – instrumentalna-aulos. a ostali su mogli da moduliraju. Kalikula – koji su bili kanibalisticki nastrojeni. i to su citre. duvacki – flaute od trske. koji su ponavljani uz promenu dinamike. zatim i u ostalim intervalima. i 7. o Oblici horske muzike: enkomej. Kina. • Oblici grcke muzike su: kitarodija – v. i 7. Spajanjem tetrahorada dobijaju se prve lestvice koje su bile silazne. kitaristika – instrumentalna-kitara. Najtacnija tvrdnja o nastanku muzike jeste teza francuskog muzikologa Zila Kombarjea. a izvodi se na gozbama – pevanje i ples uz instrumentalnu pratnju. autenticnu.Oblici: ko-uta. Javlja se i viseglasje – prvo u paralelnim 1. psalmi. U komediji se opisuju natprirodne sile. tragedija. Imali su oznake za duze i krace note – „U“ – duzi slogovi. i.

do 1200.Rani srednji vek – od V do X veka – tad se izvodila samo jednoglasna muzika. Orfej. nalazimo ga u nauci. cije je zajednicko ime bilo Varvari (tako su ih Rimljani zvali). enharmonije i bez velikih skokova – mirne melodije u obimu linijskog sistema. u prevodu. Mongoli. godine – Romanika. i kmetovi – ljudi koji su sluzili vladarima i crkvi. . Opisuju se dogadjaji iz poslednjih Hristovih dana i tako nastaja Liturgijska drama. kitare. pa su hriscani bili prinudjeni da svoje obrede vrse u katakombama. stvaranje i umetnost.Kasni srednji vek. Prve melodije se uzimaju iz Sirije. 395. Hriscanstvo je tada bilo glavna idejna snaga. bez instrumenata i bez pokreta – dakle crkvena muzika je tada bila vokalna. i hidraulicne orgulje – na princip vode i vazduha. Pojavljuju se prvi instrumenti i gluma. koji poslednjih 14 godina svog zivota bira duhovne napeve svih naroda bez hromatike. zicani – harfe. Sve ove promene donose veoma vazne poglede na svet. koji se moze podeliti na 2 perioda: • Od 1000. Hriscanstvo se rasprostranjuje po celoj Evropi i u Bogosluzenje se uvode narodne melodije – svaka drzava svoje narodne melodije (Srbi – Osmoglasnik). . Marsej.. cegrtaljke.U feudalistickom drustvenom uredjenju postoje dva sloja – klase naroda: vladari – feudalci – feud. Car Konstantin 313. i samim tim se slabi unutrasnja snaga Rima.Instrumenti: razne udaraljke od bronze. Bogosluzenja su bila na latinskom jeziku. Srednji vek U srednjem veku sve vise dolazi do sukoba naroda i vladajuce klase. U njemu se opisuje zivot Isusa Hrista i njegovih ucenika.Rim kasnije ustanovljava pravilo da se Bogosluzenja u celoj Evropi moraju vrsiti na Latinskom jeziku. biva. Izvode ga glumci i pevaci uz instrumentalnu pratnju. a feudalci su bili veleposednici. aulos. Misira – Egipta. a u Rimu pocinje skupljanje melodija. tehnici.. i bila je zlatnim lancem vezana za oltar. oboe. .U Gregorijanski koral se sve vise ubacuje narodnih motiva. i koji su u principu bili (lose)placeni robovi. Sve je prozeto hriscanstvom. metalne trube. Sve crkvene melodije nazvane su Gregorijanski koral. Pocinju da se zidaju crkve. • Od XIV do XVI veka pojavljuje se muzicki oblik nazvan Misterij. • Naizmenicno pevanje svestenika i naroda (hora) – responzorijalno pevanje. lutnje. kastanjete. Crkvena muzika U prvih sto godina srednjeg veka (pocetna faza srednjeg veka) Rim je zabranjivao propovedanje hriscanstva i vrsenje hriscanskih obreda. On se morao znati napamet. . znaci zameljisni posed.. lire.Prvi kompozitori su Amfion. i • Od 1200. Prvi sa skupljenjem melodija pocinje Papa Grgun I (560 – 604). rogovi. godine – Gotika – obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku. koja postaje glavna idejna snaga srednjeg veka. i . Izraela. Srednji vek se deli na dva perioda: . Karlo Veliki je uspostavio Gregorijanski koral u celoj Evropi.. samizen. duvacki – flaute. a muzika je poverena profesionalcima i prenosi se usmenim putem. godine rimsko carstvo se cepa na I i Z i dolazi do preokreta i promene nacina zivota. umetnosti i u obicnom zivotu. Limos. Tada se razvija svetovna muzika. drveta – bubnjevi. gline. Uz te obrede hriscani su pevali jednoglasne melodije. 476.. godina se smatra godinom koja je okoncala starovekovni robovlasnicki drustveni poredak i uspostavila srednjovekovni feudalisticki drustveni poredak. zbog cega se osniva posebna skola – I skola u Rimu – za ucenje Gregorijanskog korala. Izvodjenje Gregorijanskog korala: • Svestenik izvodi psalmodijski solo. Crkva nastoji da sebi privuce sto vise vernika. koto. Zbirka tih melodija nazvana je Antifonardi. . trube. • Dva hora u vidu antifonog pevanja (u vidu dijaloga). godine u Milanu dozvoljava propovedanje hriscanske vere. a spoljasnji neprijatelji su bili Huni. do 1400...

Diskant – dvoglas sa gregorijanskom melodijom kao c. Na kraju dolaze i do dvorova. Narod ih je voleo. dvodelne i traju koliko kompozitor zeli. . .Viseglasje Na pocetku kasnog srednjeg veka – XI vek. U Francuskoj se nazivaju zongleri.trgovi ulice. Putujuci muzicari prava dobijaju u XIII veku i nastaje najstarije udruzenje muzicara u Becu. i pocinju da pisu muzicka dela. dok drugi prati c.Prvi i nasjstariji oblik viseglasja je Organum. U to doba javlja se pobuna protiv crkve i njenih shvatanja. Od muzickih oblika kod njih se prvi put pojavljuju plesovi i dvodelne pesme. decje pesme. zanatlijske pesme. Magnus. romanse. Radili su na tornjevima grada. grad je sa zanatstvom i trgovinom centar okolnih zbivanja. . f. To su bili pevaci. a narod je bio neobrazovan. a u Nemackoj spilmani. ratnicke pesme. gde su nosioci plemicke muzike bili trubaduri. To su bile: balade. tenor i bas. Svetovna muzika – narodna muzika Nema mnogo zapisa svetovne muzike jer su crkva i vlast zabranjivali narodu da se bavi muzikom – crkva je imala svoj stav i principe. Sastoji se iz melodije koju imitiraju glasovi i traje sve dok poslednji glas bar jednom ne izlozi melodiju (temu).Znacajnu ulogu u izvodjenju narodne muzike imalu putujuci muzicari.Tada se javlja interes plemica i vitezova za narodnu muziku.Kanon – je vrhunac polifonije u XIII veku i nastao je u Engleskoj. pa cak i uspavanke. Te melodije mogu biti u dorskoj. Tekstovi su bili svetovnog karaktera. na razlicitim jezicima. ili unisono – 4 i 5 – unisono. u crkvu se uvode orgulje. Oni nisu imali nikakva prava. pa pocinju da uce teoriju muzike i instrumente. Grade se katedrale – prva koja je izgradjena je Notr Dam.. Radili su i danju i nocu u odelima.Fo burdo – troglas u paralelnim trozvucima. ljubavne. alt. i bio u sitnijim notnim vrednostima. Postoje mnogobrojni zapisi ove muzike. zabavama. Najstarija kompozicija u obliku kanona je sestoglasni (4 tenora i 2 basa) kanon iz 1310 godine u durskoj lestvici – „Leto nam dolazi“. Imali su svoja putujuca pozorista i ucestvovali su na vasarima. a tematika je bila lirika ili priroda. jedan glas ima c. . Nosioci ove muzika ne Severu Francuske bili su truveri. . Nibelunzi – patuljasto germansko pleme. Plemicima i vitezovima je dosadio parazitski zivot. f.Motetus – je duhovna najcesce troglasna kompozicija. . a gradjanstvo postaje glavna motorna struktura. Kasnije u XII i XIII veku u Francuskoj. Ima jedan vodeci glas – c. . . Narodna muzika je ipak opstajala i prenosila se usmeno. Bernar De Vantadorn i Adam De La Al (najznacajniji truver). . (cantus firmus – zadati glas) – melodija iz gregorijanskog korala. Perotimus – prvi pisao fo burdoe.Hoketus – je cetvoroglasan i karakterise ga isprekidana melodija sa mnogo pauza. a na njemu se izvode dva razlicita teksta. f. jer su smatrani predstavnicima djavola zbog toga sto su se u svojim pesmama rugali vladarima i crkvi. miksolidijskoj ili durskoj lestvici. Viteska muzika je bila na narodnom jeziku. Plemicke kompozicije izvode zongleri.Rondelus – je mogao biti troglasan ili cetvoroglasan i imao je jednu melodiju koja se provlacila kroz glasove. i pratecim glasom koji se kretao suprotno od c. Oni sami izvode svoju muziku (za to ne koriste spilmane) na pevackim takmicenjima i na dvorovima.Gimel – dvoglas u paralelnim 3 i 6. Najznacajniji minezengeri toga doba su: Valter fon Der. Tada u Engleskoj nastaju prve viseglasne kompozicije. cak i prve cetvoroglasne kompozicije i uvodi prvu podelu hora na 4 glasa: sopran. f. i univerziteti – prvi je Sorbona u Francuskoj. Sve ove kompozicije su stroficne. Vlast i crkva su ih progonili. . plesaci. paralelnim kretanjem u kvartama ili kvintama. Votelbajd i Hajnrih Fraenlob. f. kasnije ih praktikuje i cela Evropa: . tako da ovaj oblik u XIII veku dobija duhovno-svetovnu formu. Gral – casa Isusove krvi. • Ova muzika se javlja u Provansi u Juznoj Francuskoj. f.Konduktus – latinski (zbog Rima) strofican tekst i javlja se u kasnom srednjem veku. Prvi kompozitori su: Leonimus – napisao 80 organuma. . glumci i dreseri. . Kasnije on dobija i instrumentalnu pratnju koja svira c. On je dvoglasan. gde su najavljivali dolazak neprijatelja i sazivali narod na sastanke. Uglavnom su u svojim melodijama opisivali germansku tematiku – Tristan i Izolda. i on postaje svetovna melodija. Poznati muzicari iz ovog vremena u Francuskoj su: Giom De Poatje. • U Nemackoj se vitezovi koji pisu vitesku muziku nazivaju minezengeri.

Tada se razdvajaju deonice glasova i partiture su univerzalne za sve instrumente – mogu da ih sviraju svi instrumenti koji imaju dovljno tonova (zica. Nosioci narodne muzike u Nemackoj su bili spilmani. Kasnije se usavrsavaju i uvode ih u crkvu zbog davanja intonacije pevacima. U srednjem veku vlada feudalisticki poredak – feudalci tj. Svetovna muzika – oblici: balade. crkava. godine i obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku. • Trzacki instrumenti – Najpopularniji instrumenti korisceni za prvi oblik instrumentalne muzike – ples su harfa.Kompozitori: duhovne muzike – Leonimus. koristili su ih putujuci muzicari. i kasni srednji vek. viseglasje se koristilo u paralelnim 4 i 5. Preovladava crkvena muzika. trzacki – harfa. ljubavne. a instrumentalna muzika se samostalno izvodila samo za vreme plesa. Prvi oblici instrumentalne muzike su plesovi – narodne igre raznih drzava.Instrumentalna muzika Instrumentalna muzika se razvijala kroz ceo srednji vek. a kasnije gudacki instrument. salmaj-salimo. Najstarija zbirka instrumentalnih kompozicija je zbirka kompozicija za instrumente sa dirkama nazvana Kodeks (to su u stvari preradjene pesme). i razni oblici truba. 1 zica. do 1200.XV veka) Deli se na: rani srednji vek. rebal – 3 zice i svirala se kao danasnje gusle. Bure – iz njih kasnije nastaje Svita. lako prenosive orgulje. Magnus i Perotimus. Za to mu je posluzila himna djakona Pavla Sv.5 oktave. Adam De La Al – u Francuskoj. Gvido Aretinski je uveo danasnji linijski sistem. i goticki – romboidne note. i gotiku – od 1200. preovladava vokalna. pomocu kojih znamo kakvi su bili instrumenti u srednjem veku: • Gudacki instrumenti – javljaju se u IX veku i donose ih Arapi. motetus. ali ima i svetovne.Oblici – jednoglasni: korali od kojih nastaju liturgijska drama i misterij. a u Nemackoj – Volter Fon Der. Kasnije se javlja viseglasna muzika – oblici: diskant. Uglavnom su pisani u durskoj lestvici i varijacionog su oblika. Galjarda. • Duvacki instrumenti – Svi duvacki instrumenti korisceni su uglavnom solo i koristili su ih putujuci muzicari: rog – bio je od metala. Rezime – Srednji vek (V . i Rigodon. Prvi ih uvodi Pipin Mali. U to doba postoje 2 oblika nota: romanski – kvadratne note. Cakona – italijanske. koji vuku korene iz grckih modusa. . Usavrsava se tehnika. Paspje. lauta i lutnja i koristili su ih putujuci muzicari. Orguljasi su bili profesionalci. rota.. rupica. u pocetku trzacki. god. . ali postoji i homofonija. Sargarelo. kipova. dvorova. koji se deli na romaniku – od 1000. Jovanu Krstitelju. šalmaj ili šalimo – preteca klarineta. Bernar De Vantadorn. a prvi kompozitori svetovne muzike – Giom De Poatje. . fo burdo. a u Francuskoj nosioci narodne muzike su bili zongleri. blok flaute – flaute od drveta. konduktus. fidel. duvacki – rog. . trumšajs – dug vrat. duga rezonatorska kutija. preovladava polifonija. Osnova srednjevekovne teorije muike su bili modusi. rondelus i kanon.). veleposednici i crkva. koji traje od V do X veka i tad se izvodila samo jednoglasna muzika. trumsajs. do 1400. . Imala je podredjeni polozaj u odnosu na vokalnu muziku zbog neprijateljskog stava crkve. na zidovima i prozorima kuca. a plemicke trubaduri i truveri. Pavana. Najstarije igre su: Estampida. ratnicke pesme i uspavanke.Postoji dosta slika. To su: viela – nemacki fidel – 5 zica.. imao je najjaci zvuk i koristili su ga putujuci muzicari. hoketus. cije inicijale u XVI veku koristi Vo Bron za ime sedmog tona – „si“.Instrumentarijum: gudacki instrumenti – Arapi ih donose u IX veku – viela. . i njima podredjeni radnici-kmetovi. sa dirkama – prvi oblik orgulja – portativ – male. • Orgulje – prvi oblik je portativ – male. lako prenosive orgulje. raspon 2. rebal. lauta i lutnja. ali postoji i instrumentalna. kljuceve i solmizaciju od „do“ do „la“.Prvi oblici instrumentalne muzike bili su plesovi (igre). a plemicke minezengeri. blok flaute i razni oblici truba. Hajnrih Fraenlob. rota – 3 do 6 zica. romanse.

i prva geografska. motetusi. i prvi univerzitet – Sorbona). Javlja se sinkopirani ritam i sve vise do izrazaja dolazi vodjica. o Madrigal – svetovni oblik pisan na narodnom jeziku. On je cetvoroglasan i izvodi se AKAPELA – bez instrumentalne pratnje. hromatika i durski i molski rod. . liriku. svakodnevni zivot) – svetovna muzika. Deli se na ranu (od 1300. Nastao je u Italiji i pisan je u 5 glasova sa razlicitom tematikom:  Duhovni – Biblija. Vokalna dela dobijaju instrumentalnu pratnju. Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. do 1600.  Svetovna misa – sa svetovnim c. ima karakter plesa). Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni. Polifonija je zasnovana na bazi imitacije i ubacuje se hromatika.  Prateci – instrumenti. Do pojave ove teorije vladalo je misljenje da je zemlja centar vasione – tzv. koji je tada bio centar kulture (imao je prvu katedralu – Notr Dam. . Misa moze biti:  Horalna – c. f. U to vreme Francuska je bila centralisticka drzava – imala je jedan dvor koji je odlucivao o svemu. . . koji se ponavlja kroz glasove. kojima je ona poverena. ali ima i homofonih elemenata. a izbegavaju se 4 i 5.) i kasnu (od 1500. Zastupljena je polifonija. do 1500. balada. Tekst je latinski i pisan je u stihovima.Javlja se teorija Heliocentricnog sistema – veca tela primoravaju manja da se okrecu oko njih. sto je tada bilo veoma smelo. f. astronomska otkrica i otkrica u nauci.Renesansa Renasansa traje od 1300. godine. god. a potvrdio ga Galileo Galilej. ronda. On nastaje u XI veku i svetovnog je karaktera. Preovladjuju modusi. a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju. ali se upotrebljava i dur-mol sistem. modusi. o Narodna pesma – nastala u narodu. Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali. frotola.) renesansu. Pojavljuje se i Protestantizam – oblik Hriscanske vere – u kome se Biblija tumaci slobodno.Nosioci muzike su profesionalci.  Akapela misa – bez instrumentalne pratnje. i na osnovu toga nastaje Gregorijanski kalendar. • Muzicki oblici korisceni u doba renesanse su: o Motet – duhovni oblik – opisuje dogadjaje iz Biblije. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama). Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu. Taj dvor se nalazio u Parizu. o Misa – duhovni oblik i ona zauzima glavni deo Bogosluzenja katolika. Sve se vise upotrebljavaju paralelne terce i sekste. konduktusi. i voleli su da oponasaju zivotinje.U to vreme se i svetovna i duhovna muzika podjednako upotrebljavaju. Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve. Prema toj teoriji Sunce je centar Suncevog sistema i oko njega se okrecu planete. • Postoji nekoliko zbirki pesama koje se cuvaju u nacionalnom muzeju u Parizu: balade. vilota. Sa svakim stihom pojavljuje se nov materijal.  A u Francuskoj sanson. te se javljaju narodne pesme. Geocentricni sistem i prema njemu je vreme racunato po Julijanskom kalendaru. Kasnije se broj glasova smanjuje tako da imamo vodeci glas uz pratnju nekog zicanog instrumenta. do 1600.  Solisticki – vodeci glas i instrumenti. Heliocentricni sistem je pronasao Nikola Kopernik. Pisan je u 2 ili 3 glasa. Ima vise stavova i svi stavovi su u istom tonalitetu. a bogosluzenje (misa) je na narodnom jeziku. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji. god. virle (oblik instrumentalne muzike. Francuska renesansa Francuska je prva drzava u kulturi i gradjansvo je glavno. kadence. na narodnom jeziku:  U Italiji su to: kača – opisuje scene iz lova. Javlja se interes za antiku. i tehnici. iz gregorijanskog korala i izvode je svestenik i hor uz pratnju orgulja.

U svojim delima opisuje svakodnevni zivot. . matematicar. sansone.Posle toga nastaje 100 godina pauze u Francuskoj muzici. biskup. a zatim se u kasnoj Francuskoj renesansi pojavljuje sanson – troglasna narodna pesma sa instrumentalnom pratnjom i kompozitori: • Kleman Zaneken (1472 .Dzon Dan Stejbl (1320 . Pisao je mise. I on se zalagao za paralelne 3 i 6. Kasnije se formira nova skola u kojoj se javljaju: imitacija kroz glasove u razlicitim intervalima.Zil Bensoa (1400 . narodne pesme. prve oblike rekvijema i pasije. radio je na dvoru kod kralja Karla. Pisao je svetovne mise sa c.1377) – najznacajniji uz de Vitrija. motete. Predstavnici sansona u Burgundiji su: . Amsterdam.1460) – Francuz. Brisel. a kasnije dodaju instrumentalnu pratnju. sa francuskim tekstom.Giom di Fajl (1400 ... Najstarija misa je njegova misa „Notr Dam“. Belgije i S-I Francuske – Burgundije. Predstavnici nove skole su: .1367) – najznacajniji kompozitor. muzicar. Briz. Komponovao je dela pretezno narodnog. Ucio je muziku u crkvenoj skoli u Kambreu. radio je 20 godina na dvoru u Ceskoj i obisao Italiju i Nemacku. prirodu. Neki od njegovih sansona su: „Pevanje ptica“. a kasnije 2 glasa preuzimaju instrumenti. Gloria.1353) – Radio je u Kambreu. i Agnus Dei (Jagnje Bozje). Parizu kao dirigent i kompoziror. troglasni. Sacuvano je oko 200 njegovih dela. . gde se i rodio. kojih je napisao 186. istorijsko-herojske teme. „Krici Pariza“. u kojima napada svoje neprijatelje i opisuje mrznju prema Engleskoj. ronda pod uticajem narodnog folklora. Ona u doba renesanse postaje ekonomski. Napisao je 15 misa. Mise su se mogle pevati u sva 4 modusa. Pisao je mise.1505) – rodjen u Utrehtru. . a kasnije radi u Parizu. motete i sansone uz instrumentalnu pratnju. filozof.1474). plesnog karaktera. Pesnik i biskup. „Bitka kod Marinjana“. f. inverzija – pojava istih intervala u suprotnom smeru. Pisao je na Francuskom i Italijanskom jeziku. Bio je svestran: knjizevnik. Pisao je mise. • Klod de Sermizi • Klod Gidinel • Giom Koste • o Flamanski kompozitori Flamanska drzava se sastojala od danasnje Holandije. Brizu i na kraju odlazi u Italiju gde i umire.1493) iz Antverpena (Belgija). i postao biskup u Remsu. Najznacajniji flamanski kompozitor je bio: . pedagog. prozetim narodnim motivima i instrumentalnom pratnjom. Najznacajniji su njegovi motetusi u 3 ili 4 glasa. teoreticar. Kasnije im dodaje i instrumentalnu pratnju. Glavni kulturni centri su bili: Kambre.Kompozitori: Filip de Vitri (1291 . o Giom de Maso (1350 .1560) – Svestenik. Bio je filozof. Sanktus u okviru kog se moze pojaviti Benediktus. Muziku je ucio u Antverpenu. istoricar. Avru. Flamanski kompozitori vokalnu polifoniju dovode do savrsenstva i pisu: mise u cetiri glasa i svi stavovi su bili u istom tonalitetu. Izvor njihovog viseglasja se nalazi u Engleskoj. „Brbljanje zena“. „Lov na jelena“.Johanes Cikonija – Italijan. motete. On se zalagao za paralelno kretanje u 3 i 6 i prvi pocinje da uvodi hromatiku. a kratko vreme i kao imitator.  Njegova najznacajnija dela su moteti – duhovni sa latinskim ili francuskim tekstovima iz Biblije. i pisao je i duhovne motete i sansone.  Pisao je i mise koje su glavni oblik katolickog bogosluzenja. i prvi flamanski kompozitor je bio Englez: . Radio je kao pevac i horovodja u Kambreu. matematicar i kompozitor.Jakob Obreht (1430 . . manji broj moteta i 20 sansona. troglasne u strofama. a najpoznatiji motet mu je Deotratias – u 36 glasova. sa 3 razlicita teksta na latinskom jeziku. deminucija – duplo umanjenje svih notnih vrednosti. trgovacki i kulturno-umetnicki jaka. Sacuvano je njegovih 200 kompozicija: balade na Francuskom.Jan Okegen (1425 . ali najznacajnije njegove kompozicije su sansoni. Sansoni su mu bili polifoni. koji je radio u Bordou. augmentacija – duplo uvecanje svih notnih vrednosti. Kasnije je radio kao pevac u Rimu i Parizu i bio je znacajan kao kompozitor. Kredo. motete u cetiri glasa uglavnom sa duhovnim tekstom. Misni ordinarijum – obavezni stavovi mise su: Kirie. a zatim u Parizu kao horovodja.

• Orlando Gibons (1573 . • Tomas Morli (1558 .1623) – orguljas na dvoru kraljice Elizabete i pisao je mise. . i sansone. Javljaju se i prve zbirke ovih pesama: „Lohajmska zbirka“ – zbirka narodnih pesama koje su bile jednoglasne uz pratnju nekog zicanog instrumenta ili viseglasne – akapela u kojima je glavnu melodiju izvodio tenor. • Tomas Štolcer (1480 . sansone i lidove. Ova reformacija se sastoji od slobodnog tumacenja Biblije i obuhvata obrede ne narodnom jeziku i samim tim mogu da ucestvuju svi vernici.Drugi period se temelji na podrucju horske muzike koja je veoma razvijena.Za vreme vladavine Tjudora Henria VII i VIII komponovane su mise. psalmi. Komponovao je: mise od kojih mu je najznacajnija „Ave Marija“. moteti i malo instrumentalne muzike. Rimu. a kasnije stagnira jer je Engleska bila osvajacka drzava.1625) – je pisao madrigale pod uticajem Italije i kompozicije za virdzinal. - Engleska renesansa U XVI veku Engleska renesansna muzika dostize vrhunac. a najvise obucari. Kompozitori ovog razdoblja nemacke renesanse su: • Hans Saks (1496 .U prvom periodu se komponuje duhovna muzika pod uticajem Flamanaca.  Englezi su izmislili variacioni stil. Uvode orgulje u bogosluzenje bez kojih se ono kasnije ne moze zamisliti. Oni su radili u periodu od 1450 – 1600 godine i to su uglavnom bile zanatlije. kao i instrumentalnu muziku. Postoji nekoliko perioda u okviru nemacke renesanse: . moteti. i scenska muzika koja je docaravala Sekspirove drame. i dosta je pisao crkvenu muziku u flamanskom stilu.Za vreme vlasti kraljice Elizabete razvija se Virdzinal – preteca klavira.1625) – pisao je madrigale i solo pesme uz pratnju lutnje. svirao lutnju. motete i madrigale u dvohorskom stilu. Kambreu i Parizu. i poznavao teoriju muzike i homofoniju. narocito razvijena u XV veku. napevi minezengera. Razvijaju se: ode – pohvalne pesme svetovnog karaktera.1546) – flautista. i one se najvise pisu.1576) – komponovao je pesme koje su se obicno pevale uz gitaru ili neki drugi zicani instrument – oko 2000 kompozicija uglavnom svetovnog karaktera. Kasnije je radio u Milanu. . „Berlinska zbirka“ – uglavnom narodne pesme svetovnog karaktera.1603) – Prvi je poceo da primenjuje dur-mol sistem i pisao je orguljsku muziku i engleske madrigale.1537) – znacajan orguljas u Insbruku i Salcburgu. • Dzon Daunlend (1562 . Frankfurt. To su psalmi. Iz ovog perioda kompozitori su: • Hajnrih Fink (1445 . • Ludvig Zenfl (1492 . Tako je nastao oblik katolicke vere – Protestantizam i uglavnom su ga primili Germani. u prevodu). • Paul Hofhajmer (1459 . Orgulje se razvijaju i nastaje instrumentalna muzika koju su Nemci doveli do savrsenstva.Krajem XVI i pocetkom XVII veka komponuju se madrigali i dela za virdzinal. Glavni kulturni centri u ovom periodu su bili Augzburg. Njegove partiture su prve zabelezene partiture u muzici. . narodne pesme sa duhovnim tekstom. Kompozitori: o Johanes Ekard – uvodi isti harmonski kostur za sve protestantske korale u Pruskoj.1555) – prvi nemacki polifonicar koji je komponovao viseglasne nemacke narodne pesme.Treci period je tipicno nemacki – glavni nosioci muzike su „maisterzengeri“ (majstori pevaci. Kompozitori: • Vilijam Berg (1543 . Na Englesku muziku uticu Italija i Flamanci. i lid – nemacka narodna pesma. mise i instrumentalne kompozicije u vise stavova koje je on prvi patentirao.Zosken de Pre (1440 . himne pa cak i napevi drugih naroda. Kompozitori su Robert Vajs i Dzon Šepard koji su pisali mise. • Osnovu protestantizma cini protestantski koral – jednoglasne homofone melodije sa tekstom na narodnom jeziku. Minhen i Nirnberg. Melodija je tada bila mirna. .1517) – komponovao je mise.1527) – pisao je dvoglasne lidove u paralelnim tercama. Nemacka renesansa Renesansa u Nemackoj muzici obuhvata XV i XVI vek. himne. .1526) – sacuvano je njegovih 150 dela: lidovi. mise i psalme. Kompozitori iz ovog perioda su Robert Faerfoks i Dzon Taverner. . . o Hans Leo Hasler – iz Nirnberga pisao je korale u 5 glasova i madrigale. Reformacija je socijalni i idejni pokret koji je izrazavao zelje svih klasa.IV period je doba reformacije. bez skokova. koje kasnije ulaze u bogosluzenje. motete i antele. o Leonard Lehner – pisao je duhovnu muziku – motete. • Hajnrih Isak (1450 . a kasnije svi glasovi imaju isti ritmicki kostur.1521) – najznacajniji germanski i evropski renesansni kompozitor rodjen u Anžeu. Tvorac reformacije i protestantizma je Martin Luter (1483 .

Mantova i Venecija. Komponuju se uglavnom svetovne pesme: • Madrigal – nastao u Italiji i ima 4 strofe po 3 stiha i priper od 2 stiha.Kompozitor iz ovog perioda je Francesko Landini (1325 . kasnije radi u Italiji. horovodja u crkvi Svetog Marka. Kompozitor je: . 50 misa. Pocinju da se upotrebljavaju tzv.Glavni kulturni centri Italije u doba kasne renesanse bili su Rim. . Firenci. Prvi deo je imao polifoni oblik. Kasnije kompozitor opisuje neki svoj unutrasnji nemir. Najznacajniji su mu madrigali i orguljske kompozicije uz pratnju 2 hora (polifonija) i bilo je zastupljeno nijansiranje. Pisao je madrigale u kojima koristi hromatiku i modulacije. . patetika i ljubavna poezija. Kasna renesansa u Italiji je pod uticajem Flamanaca – doba XV veka. Najznacajnija misa je posvecena papi Marmeliju. • Frotola – homofona – glavna deonica je u gornjem glasu. a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju. Marka.. Milano. gde je i umro. o Jakov Arkadelt (1501 . Italijanska renesansa U prvom periodu muzika igra vaznu ulogu u zivotu. potom opet u Rimu. Tematika madrigala je satira. 12 glasova.1462) – Flamanac. motete. o Cipijan van Rorec (1516 .1594) – Flamanac rodjen u Anzeu. Napisao je 12 madrigala.o Orlando di Laso (Roland de Lasus) (1530 .1567) – komponovao je 120 sansona i 200 madrigala. a ziveo u Rimu. a to radi upotrebom disonanci i modulacijama u dalje tonalitete. U njemu se razvija osecaj narodnog ritma – narodne melodije. 1200 moteta. lidova. Kasnije radi u Minhenu i po povratku u Veneciju osniva orkestar i pocinje da pise muziku za orkestar.1565) – prvi unosi romantiku sa svojim madrigalima koji su prva stampana muzicka literatura na svetu. o Nasledio ga je Djovani Gablrieli (1555 . Pisao je za akapela hor. • Balada – od 3 strofe i priper od 3 stiha: dogadjaju kome je ta balada posvecena. • Madrigal – komponuje se sa nekoliko stihova i nema vise strofa. i napisao je 326 moteta i 105 misa (u 6 glasova). Pisao je mise. Muzika je mirna.Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina – ziveo je blizu Rima. a kasnije dobija instrumentalnu pratnju. Upotrebljava 3 hora.1643) koji je pisao ricerkare i kancone za orgulje.1586) – bio je orguljas u crkvi Sv.1397) – slepi orguljas u Firenci u crkvi Svetog Lorenca. • Drugi oblik je Kaco. Dela koja je pisao su na italijanskom ili latinskom jeziku. koristi hromatiku i modulacije u udaljene tonalitete. Rim U Rimu se komponuju duhovne forme – mise i moteti. . kada preovladavaju svetovni oblici: • Vilota – viseglasna dvopevna pesma – polifona.1599) rodjen u Beli. psalme. • U Veneciji je osnovana skola i osnovao ju je Andrijan Vilaet (1420 . izbegavaju se modulacije i skokovi. sto u prevodu znaci loviti – opis ulicnih prizora i prirode. 140 balada i nekoliko kacoa. o Luka Morencio (1552 . Svaki stih donosi novi materijal koji se imitira kroz glasove u pet glasova sa udvojenim unutrasnjim glasom. On je najznacajniji kompozitor cele renesanse. Prvi pise instrumentalnu muziku – ricerkare i kancone. Bio je horovodja viceguvernera Sicilije. Svaka strofa je imala istu melodiju i najcesce je bio troglasan. 5. Svirao je lutnju u svom dvorskom orkestru. madrigale. o Andrea Gabrieli (1510 . Madrigal tada postaje jednoglasan uz instrumentalnu pratnju. i stvara kompozicije za jedan instrument. i pretrpana polifonija.. o Karlo Djezoldo Venoja – potice iz aristokratske porodice. Pisao je motete cak do 12 glasova – moteti od 4. a zatim odlazi u Minhen gde komponuje oko 2000 savrsenih polifonih dela: sansona. imao je dva dela. madrigalizmi ustaljeni nizovi tonova za odredjene pojave ili pojmove. 6.

viola da gamba. Sadrzi jednu temu koja se provlaci kroz glasove. violina. . 3 lutnje. alemanda.. • Duvaci: cink.Lutnja je najomiljeniji instrument renesanse. Dzon Daunlend i Tomas Morli. Kompozitori za virdzinal su Vilijem Bert. kuranta.  Koralna predigra – pisana za orgulje i sluzila je za davanje intonacije pevacima. trombon. o Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika:  Ričerkar – nastao u XVI veku od moteta. u kojima se oponasa priroda. cakona..  Tokata – vodi poreklo od orguljske predigre – intonacija pevacima u protestantskom koralu. Arapi su je doneli i imala je 6 zica (porodice su je najcesce koristile na izletima. Kasnije se osamostaljuje i na njoj se sviraju plesovi – prvi oblici instrumentalne muzike homofono obradjeni – galjarda. nekoliko viola. Najcesce su se sastojali od: 2 cembala. a kasnije dobija krace notne vrednosti. bure. Naziv je dobio po reci „virgo“ – stapic ili po kraljici Elizabeti.  Orguljsku muziku su pisali: Konrad Pouman – pisao preludijume i korale. kornet. koji prvi u muziku unosi varijacione oblike. Prethodi fugi. • Gudaci: viola da bračo. . kao pratnju pevacima. blok flauta. II vrsta je varijacioni ricerkar. Pocinje razlozenim akordima. Klaudio Merulo – Italijanski orguljas. korneta. . a oblik mu je trodelan. Oblik je neodredjen. o Oblici zasnovani na varijacijama:  Fantazija – pisana je za instrumente sa dirkama i sastoji se od vise odseka (stavova). koji se izvodi na orguljama.Instrumenti: • Virdzinal – je preteca klavira u Engleskoj.Instrumentalna muzika renesanse Instrumentalna muzika renesanse dozivljava vrhunac u XVI veku.Oblici: • Za instrumente sa dirkama – klavir i orgulje: o Oblici koji su zasnovani na ritmickom karakteru – plesovi. koseza.  Kancona – vodi poreklo od narodnih pesama „da suonare“ (za sviranje). Postoje dve zbirke kompozicija za virdzinal: „Partenija“ i „Vilijem virdzinal buk“. To je u stvari motet. Renesansa je prvi period u kome se javljaju orkestri. pri izvodjenju sansona i lidova). Hans i Mihior Najzinder. Kancona je dvodelna a odseci su kontrastni. fagot. . Alberto da Mantova. Orlando Gibons. Dzon Daunlend. Englezi prvi uvode varijacione oblike i po tome su najznacajniji.Kompozitori renesansne instrumentalne muzike su: Francesko da Milano. . flauta i fagota. Tomas Morli. pavana. tako da tokata ima karakter improvizacije. samostalna je i nema tacno odredjene partiture vec su to partiture za sve instrumente. Paul Hofhajmer.  Preludijum – uvod za fugu. Pisana je za orkestar koji je bio podeljen u 2 grupe.

viseglasna. svetovna. . Cipijan van Rorec.Oblici koji se tada koriste su: motet – programski. Leonard Lehner. Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali. Javlja se interes za antiku. . Giom di Fajl. viseglasna. kancona – vodi poreklo od pesama „da suonare“ – za sviranje. vokalna. Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu. polifoni duhovni oblik. viseglasni. Tomas Morli. Oblici zasnovani na varijacijama su: fantazija. polifoni duhovni oblik. viseglasna. modusi.programska. Kleman Zaneken. preludium – predstavljaju uvode za fugu. Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni.1600. godine. viseglasna. polifona. Jan Okegen. Dzon Daunlend. Italija: Andrijan Vilaet. Orlando Gibons. Hans Leo Hasler. Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve. i voleli su da oponasaju zivotinje. Jakob Obreht. narodna pesma – U Italiji su to kača – programska. Zil Bensoa. vilota – programska. liriku. Hans Saks. Johanes Ekard. godine) i kasnu (od 1500. vokalni ili vokalno-instrumentalni ili prateci – instrumentalni. tokata – vodi poreklo od orguljske predigre i ima karakter improvizacije. U doba renesanse javljaju se i prvi orkestri. Engleska: Robert Vajs. astronomska otkrica i otkrica u nauci. trombon. vokalni ili vokalno-instrumentalni (uz instrumentalnu pratnju). Nosioci muzike su profesionalci. . misa – programski. duvacki – cink. 3 lutnje. godine). Instrumentalna: Francesko da Milano. . viola da gamba i violina. Oblici instrumentalne muzike – to su oblici uglavnom pisani za instrumente sa dirkama. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji. prvo vokalna posle vokalnoinstrumentalna. a u Francuskoj je to šanson. Dzon Daunlend i Tomas Morli.Kompozitori: Francuska: Zosken de Pre. svakodnevni zivot) – svetovna muzika. vokalni. Djovani Gablrieli. Hajnrih Isak. Karlo Djezoldo Venoja. i koralna predigra. Paul Hofhajmer. Vilijam Berg. viseglasni. svetovna. Oblici zasnovani na ritmickom karakteru su razni plesovi. god. gudacki – viola da bračo.Instrumenti: sa dirkama – orgulje i virdzinal. vokalna. korneta. polifona. Luka Morencio. Najcesce su se sastojali od: 2 cembala. duhovna (ali ima i svetovne) muzika. hromatika i durski i molski rod. Preovladava apsolutna. homofona. svetovna. Nemacka: Hajnrih Fink. do 1500. Johanes Cikonija.Rezime – Renesansa (1300. madrigal – programski. Pojavljuje se i Protestantizam. duhovni ili svetovni oblik.) Renesansa obuhvata period od 1300. do 1600. Dzon Šepard. i deli se na ranu (od 1300. Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina. fagot. viseglasni. polifona. Andrea Gabrieli. do 1600. i tehnici. Filip de Vitri. Hans i Mihior Najzinder. Flamanci: Dzon Dan Stejbl. prvo vokalna posle vokalno-instrumentalna. Jakov Arkadelt. frotola . Tomas Štolcer. te se javljaju narodne pesme. Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika: ricerkar – vodi poreklo od moteta – to je motet izveden na orguljama. Alberto da Mantova. Ludvig Zenfl. i prva geografska. kadence. nekoliko viola. balada. Giom de Mašo. Orlando di Laso. . blok flauta. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama). polifoni. kornet. flauta i fagota.

godine i tada preovladjuju modusi. svita. • Kineska opera. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih). opservatorijum.Harmonija se obelezava brojevima iznad odredjene melodije i to se naziva General bas. Barok se moze podeliti na tri perioda: . zakon gravitacije – Isak Njutn. muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine). fuga i tokata.Prve opere su nazvane pastoralima. . godine nove ere i veoma je znacajan. . Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594). lirskog karaktera. Opera – nastanak Opera je centralni muzicki oblik Barokne muzike. • Misterij koji je bio popularan u srednjem veku. muziku i ples. • Pastorale – opere mitoloskog sadrzaja (Grcka i Rimska mitologija). nastao iz korala. To je scenski muzicki oblik u kome nalazimo tekst za operu – libreto.Treci period obuhvata razdoblje od 1700. Opere su izvodjene na dvorovima. vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa motet i madrigal. a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750). • Komedija – sluzila je za ismevanje i najvise su je pisali rimski pisci. a tematika je bila duhovna (opisivao je dogadjaje iz Biblija tokom liturgijske godine).Barok Barok traje od 1600. sonata. Izvodila se uz glumu i muziku. jer u tom periodu dolazi do velikih promena u zivotu pa i u muzici. a potvrdio Galileo Galilej. Oratorijum i Pasija. Vise se ne veruje slepo crkvi – javlja se revolucionarni poredak i sve to zbog novih naucnih otkrica: heliocentricni sistem koji je otkrio Nikola Kopernik. . U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem. do 1700. i baletske igre. Preko hora je ismevana italijanska vlastela.Drugi period traje od 1650. a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima. preludium. ples – balet koji se takodje pojavljuje u epohi Baroka i sve to uz muzicku pratnju instrumenata i hora. godine. Kantata. . a tematika su bili istorijski dogadjaji i mitologija najcesce Grcka i Rimska. Glavni nosioc radnje bio je hor i pojedini pevaci koji su pevali i glumili neke radnje. Opera je u sebi sadrzala arije. a kasnije dolazi do izrazaja narodna umetnost i sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika. Nastala je u Italiji 1594. kod plemica u dvoristima. . Glavnu rec prvo vodi crkva i vladari. . godine. na bazi improvizacije koja je njime uslovljena.Prvi oblici opere su: • Grcka tragedija. glumu. u nekom tonalitetu koji se sada ustalio u upotrebi. Sadrzao je glumu. recitativ koji izvodi jedan od likova uz instrumentalnu pratnju orkestra koji je bio veoma oskudan i imao samo dve deonice – jednu za glasove i jednu za instrumente. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom. Libreto je bio takav da plemici i vlastela sami sebe vide na sceni. prvi dvogled. prva stamparija. Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa. nastupe hora. a kasnije u pozoristima. Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste. One su se sastojale od niza brojeva – numera koje oznacavale nastupe glumaca. do 1750. • Dramatski madrigal – italijanska kompozicija. On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje). do 1650. ali duhovna ne zamire. fantazija. kapitalisticki poredak koji u potpunosti iskorenjuje feudalizam.Prvi period traje od 1600. do 1750. On se izvodi na instrumentu sa dirkama. godine u Firenci.

Tu je ucio violu. Odisejev povratak. Toskansko narecje je bilo uzeto za glavni knjizevni jezik Italije i smatrano je najpravilnijim.Mikelandjelo Rosi (1600 . orgulje. Opera u Rimu U Rimu se javlja interes za operu medju gradjanstvom i bogatasima. i ona je u XVII veku bila kulturni. o Djulio Kacini (1550 . koji prvi u istoriji muzike u operu uvodi Uvertiru. Trodelne je forme i prvi deo je brz. Kasnije je sluzio kod vojvode od Mantove i prolazi svet kao violinista. dekor. Ovo udruzenje je bilo u funkciji do 1582. balet. koje ne ucestvuje u samoj operi. a kasnije taj interes se prosirio po celoj Evropi. u kojoj se do iznemoglosti izrazava raskos i dekor (scena i kostimi). bes. dvoje orgulja. . nekoliko violina. Orkestar je veoma znacajan. Nju izvodi orkestar i ona docarava ambient i dogadjaje I cina opere.1665) komponuje prvu znacajnu rimsku operu „Adonisovi okovi“. scenu.. 3 viole „da gamba“. ima znacajne partiture za sve instrumente (upotrebljava picikato i tremolo) i sastoji se od: 2 cembala. . i „Orfejeva smrt“ sa elementima komike i humora. godine. godine Domeniko Macoti (1592 . • Negove opere pocinju fanfarama. 4 trombona.Znacajan operski kompozitor iz ovog doba je Klaudio Monteverdi (1567 .1665) je drugi Rimski kompozitor. zatim sledi prolog u kome jedno lice. To drustvo se okupljalo na dvoru Djovanija Barbija. . . Sa pojavom pape Inosenta X zavrsava se epoha rimske opere. Andromeda.1670) – njegova najznacajnija opera je „Erminija na Jordanu“. radi u crkvi Svetog Marka i komponuje. Tad se razvija i opera Revija. petozvuke. godine i dejstvovala je do 1592. Opera u Firenci Firenca je grad gde nastaje prva opera. 1600. koji su otvorili i prvo opersko pozoriste u Rimu. a kompozitor je bio Jakopo Peri.1618) zatim komponuje svoju operu „Euridika“. modulacije u udaljene tonalitete. Papa postaje Inosent X. politicki. koji se zalaze za crkvenu muziku. godine. godine Jakopo Peri komponuje svoju drugu operu pod nazivom „Euridika“. . Tada Barberinijevi zatvaraju pozorista i beze u Francusku. Njegove opere su: Armida. Krunisanje Popeje. Znacajne opere su mu: „Sveti Aleksej“ – u kojoj srecemo Kastrate – ljudi zrtvovani radi lepog pevanja. 2 viole „da braco“. najznacajnije su: Orfej. od duhovnih kompozicija mise i psalme. Firenca je znacajna i po tome sto je u to vreme tu radio Galileo Galilej. bogate melodije i u njegovim operama se prvi put pojavljuje balet. Ova kamerata se okupljala na dvoru Jakopa Korsija i njen cilj je bio da ozivi Grcku tragediju i sjedini sve umetnosti: knjizevnost. Tematika ovih opera je mitologija. Tada se muzika izvodila na dvoru Barberinija. 3 trube.Stefano Landi (1580 . . Prvi put ova opera je izvedena na dvoru Jakopa Korsija.. ukratko otpeva sadrzaj opere uz pratnju cembala ili nekog zicanog instrumenta. hor. 1826. bavili su se pomalo muzikom i razmatrali svetovnu italijansku formu Madrigal. mrznju. nekoliko kitara i nekoliko cembala. zatim sledi prolog. pevanje i kompoziciju.Druga kamerata je osnovana 1587. Arije su. a od svetovnih madrigale u stilu monodije. numere. nalazi se u pokraini Toskani. ekonomski i umetnicki centar Italije. Onda se vraca u Italiju u Veneciju. 1 lutnje. disonantne tonove.• Serija – opera mitoloskog sadrzaja. Monteverdi u svojim operama upotrebljava cetvorozvuke. Pratilo se na sluh i ti muzicari su bili odlicni improvizatori.1576. 2 kitare. Opisuje zivot. za oskudni orkestar koji se sastojao od: 1 lire. • Svi zahtevi ove kamerate su ispunjeni i 1594. flauta i oboa. 2 viole – kontrabasa. drugi spor i treci brz. Prvenstveno je vazna muzika. Partitura je jednostavna ima samo 2 linijska sistema – 1 za vokalne deonice i 2. godine u Firenci je osnovano udruzenje intelektualaca – Kamerata. 2 korneta. zivotnu sredinu. Kasnije pise opere Serije koje opisuju istorijske dogadjaje. .1643) – italijanski kompozitor rodjen u Kremoni. Uz sve ove umetnosti ubacuju i balet koji je nastao u Franscuskoj 1521 godine. u ovom gradu nastaje prva opera-pastorala „Dafne“ po grckoj mitologiji. muziku. najavljuju pocetak opere.Virdzilio Macoki i Antonio Abatini – pojavljuje se Finale opere u kome vidimo sve prezivele likove opere. Fanfare – to su trube bez ventila.

1669) – radio kao pevac u kapeli u Becu gde je ostao do kraja zivota. Teme su iz mitologije. oboe. 115 opera (sacuvano) sa grckom i rimskom mitologijom: „Mitridat“. U svim svojim operama on upotrebljava uvertiru. nekoliko viloloncela i kontrabasa. Pozorista su radila u 3 sezone: od Januara do Marta. Opera u Francuskoj Opera se u Francuskoj javlja kasno. imala je 67 prizora i u njoj je opisana jedna bitka. Sacuvano je njegovih 40 opera. sa raskosnim dekorom. „Grizelda“. .Alesandro Skarlati (1660 . Znacajne opere su mu: • „Zlatna jabuka“ – komponovana 1667. Tako dolazi do pojave neukusne parodije. Prvo pozoriste u Veneciji je otvoreno 1637. „Pobeda casti“. pod nazivom „Komik“.Mark Antonio Česti (1623 . godine. a onda je 1651. umesto drame. horovi i balet. god. pa se najvise plesalo-igralo na ulicama. do izrazaja dolazi pevac kome je sve podredjeno. sa bogatom scenom. vec je imala samo jedan dvor u Parizu). povodom vencanja u kraljevskoj porodici. U operi. . Kompozitori tadasnjice su: . U tim operama opisuje idilu. Francuska je tada bila centralisticka drzava (nije bila podeljene na manje oblasti.U to doba na dvoru se razvija balet – instrumentalno delo. fagot i dve flaute. Menja se i tematika opera: lakrdijasi. ekonomski i politicki centar sa 40 000 stanovnika. i od Septembra do Decembra. upotrebom slonova. a neke od njih su: „Didona“. Napisao je 150 opera. • Orkestar se sastojao od I i II violina. Balet je bio omiljen u gradjanstvu. 20 oratorijuma. jer je ulaznica bila jeftina (2 lire).Opera u Veneciji Venecija je u doba Baroka bila razvijen kulturni. Njegova poznata opera je „Horacije na mostu“. nastupe horova i sam ples – balet. 200 misa. Pevac i horovodja koji je napisao 660 kantata. Okrece se mitologiji i pise opere pod narodnim uticajem – ubacuje elemente komike. Prvenstveno je bio pesnik. koja se sastoji od brzog. „Kserks“. Skarlati je konstruisao i Napolitanski 6/3. od kojih je sacuvano 20. U Veneciji je u ovo doba otvoreno ukupno 8 pozorista u kojima je izvedeno oko 300 domacih opera. Veoma raskosna opera sa 1000 do 1500 clanova.Alesandro Stradela (1642 . . U svojim operama istice lepo pevanje. • „Venerini vrtovi“. bez dramske radnje. godine. Balet kasnije dobija recitacije. koji se nije menjao do Mocarta. i tada je primaju i u gradjanstvu i medju plemstvom. Posto su se ta pozorista izdrzavala od ulaznica sve se vise smanjuje br. otmice. i prikazuju se bogatim dekorom i masinama. rog. On je izgradio tip italijanske uvertire. Opera u Napulju Opera u Napulju se najkasnije razvija. • Prvi balet je nastao 1581. sa elementima komike. cak nekad i pretera u tome. trgovina decom.1682) – imao je buran zivot. sa velikim orkestrima i horovima. . godine izvedena prva opera. od Vaskrsa do Juna. lopovi. pa i gondolierima – vozacima camaca. Prvo je na dvorovima veliki broj sviraca i pevaca. masina. Izvodjena je na poljanama. nekoliko viola. svirao. i podigao orkestar. To pozoriste je bilo javno i dostupno svim gradjanima. na visi nivo. Pisana je u 5 cinova – jedna od prvih sa cinovima. sa koreografijom. . „Herkul ljubavnik“. ucesnika orkestra i hora.1725) – prvi veliki majstor u italijanskoj kapeli. vokalne tacke. gluvi i slepi ljudi.1676) – radio je kao pevac i orguljas u crkvi Svetog Marka. sam je pisao libreta za svoje opere. scenom i kostimima. a baleta skoro da nema u ovim operama. i broj sveca – osvetljenje.Francesko Kavali (1602 . tako da nema takmicenja medju dvorovima u muzici. laganog i brzog dela. koja je bila prozeta pantomimom i bila je dosta izrazena. pri cemu istice vokalni virtuozitet i privlaci paznju na pevaca. pevao i igrao za vreme dvorskih svecanosti i maskenbala.

U XVI veku izmedju cinova u Sekspirovim dramama pojavljuju se horske ili plesne tacke. „Hram slave“. uvodi sekstakorde i kvartsekstakorde. i znacaj I. . u Engleskoj postoje scenska dela: . Carls II je imao svoj orkestar. koji unistavaju sve partiture crkvene muzike i time pojacavaju interes za svetovna dela poput opera. Komponovao je muziku za scenska dela: „Kralj Artur“. Pojedine opere imaju 5 cinova. Uglavnom je koristio dur za izrazavanje velicanstvenosti. Ima jednu znacajnu operu pod nazivom „Engleska opera“. Prvi je zvao operska drustva da izvode opere u Francuskoj. o Napisao je 15 opera.  Scenske radnje u kojoj se smenjuju hor. IV i V stupnja. „Armida“. koji ozivljavaju interes za pozoriste. ili su u njima opisani aktuelni dogadjaji iz zivota. „Roland“. inace mitoloske tematike. Teme ovih opera su iz grcke mitologije. u kome je imao 146 izvodjenja ovog dela. o Ramo je tvorac harmonije kakva se i danas uci. U njegovim operama glavna je bila muzika i samim tim harmonija. a on postaje muzicki direrektor Pariza i dirigent orkestra muzicke skole. „Kastor i Polus“. znacajni su jos orkestar i balet.1764) – sa njim pocinje istorija francuske opere. i ovde su posebno znacajni orkestri i horovi. gde je bio kompozitor i dirigent. Njegove opere su raskosne i sastoje se od:  Uvertire – tipicno francuska i sastoji se od 3 dela (lagan – brz – lagan). solisti.1677) – pisao je muziku za mnoge Sekspirove drame. pa cak i neke solo pesme (solisti i lutnja). Bio je izvanredan violinista i baletan – pisao je balete u kojima je i sam igrao. upoznat sa Barberinijevom operom. Njega prvenstveno interesuje akord. Rodjen je u Dižonu u muzickoj porodici. i o njima je morao obavestavati kralja. tako da je Šamber morao da izgradi pozoriste.Dzon Blou (1648 .  Prologa – u njemu se slavi kralj i njegove pobede. .Metju Lok (1630 . Lili kasnije otkupljuje Šamberovo pozoriste i naziva ga „Operska akademija“. • Zan Batist Lili (1632 . „Alčesta“. sa 12 godina dolazi na francuski dvor.1708) – znacajna opera mu je „Venus i Adonis“. . „Don Kihot“. Ovo delo je dozivelo veliki uspeh. 1647. Ovaj balet pocinjao je uvertirom (orkestar upoznaje publiku sa radnjom u delu). orkestar i ima plesa. U drugom periodu Engleskom vladaju Puritanci. neke od njih su: „Feton“. Unosi se komik – balet i jaca gradjanski stalez.• U drugoj fazi balet ima manje recitacija – preovladjuju vokalne deonice. pod cijim uicajem nastaje i prva engleska opera. a mol za izrazavnje tuge i bola. Na maskaradama ucestvuju: hor sa solistima. Opera u Engleskoj U prvom periodu. balet i bogat orkestarkski aranzman.Za pojavu opere znacajan je kardinal Mazaren – Italijan. balet dobija kvalitetan tekst. a kasnije radi na dvoru. Kasno pocinje da pise opere. . „Apis“. kada se u Italiji pojavljuje opera.1687) rodjen u Italiji kao Djovani Batista Lili. bogat dekor i znacajniji libreto nego kod italijanskih opera. Tad se javljaju 3 veoma vazna kompozitora: . nastala pod uticajem italijanske i francuske opere.1695) – najznacajniji engleski. barokni kompozitor. a kasnije radi u vecini francuskih gradova. ministar u vladi Luja XIV. o Tematika opera je bila grcka mitologija. koje su imale mitolosku tematiku. postupci. i ovi baleti su izvodjeni na dvoru. . • Zan Filip Ramo (1683 . Njegove opere su: „Hipolit i Aricija“. gubi se dramska radnja. Jedina opera mu je „Didona i Enej“ – tematika iz grcke mitologije. U toku treceg perioda vladari Engleske su Stjuarti (kraljevska porodica). izvedena je prva opera „Orfej“ Luidjija Gosija – egzoticna bogata koreografija. Bio je orguljas u Vestminsterskoj opatiji i kraljevskoj kapeli. „Tezej“. god. a sto se tice tematike preovladava fantastika i egzotika. koja se kasnije koristi za sve opere. Ucio je u Italiji.Henri Persl (1659 . i zvao je operske druzine iz Italije i Nemacke. „Pigmalion“. tako da se balet u ovoj fazi sveo na niz plesnih tacaka. pa i na dvoru u Parizu. dekor i scena (mnogo kostala). „Vilinska kraljica“. „Reno“. • Najbilizi korak ka Francuskoj operi je „Pastorala“ Robera Šambera.Maskarade – scenska dela sa tematikom iz mitologije.

kontrabas. Osnovao je prvi muzicki casopis. bas. Radnja je staticna nema dekora i kostima. Kasnije se opera usavrsava i za tih 60 godina u tom pozoristu izvedeno je 250 opera. Kantata Naziv je nastao od italijanske reci „cantare“ sto znaci pevati. koji opisuje Hristovo stradanje. kao muzicki oblik. sa pevackim tackama i malo instrumenata. Posle njega pasije je pisao i J. „Jodelt“ – poslednje dve su komicne – pod uticajem Francuske. recitativi. hor i orkestar. scensko delo. Opere: „Almira“. sastoji od: uvertire – daje intonaciju pevacima. i autor je 40 opera.1739) – napisao oko 120 opera.. Ima recitativ. „Pimpimona“. ponovo hor i na kraju protestantski koral. a svi pokusaji stvaranja nacionalne opere su propadali. koju izvodi evangelist. . oboe. godine operom „Adam i Eva“ otvara prvo javno. „Pasija po Jovanu“ i „Pasija po Luki“ – Bahova partitura je izgubljena. a ni baleta. • Georg Filip Teleman (1681 . duhovna kantata i duhovni oratorijum. koje izvode: solo pevaci.Pasije su pisali Hajnrih Šic (1585 . Tu Johan Tajl 1678. Drezden. Smatra se da je Bah napisao i „Pasiju po Marku“ i „Pasiju po Pavlu“. Oseca se uticaj francuske opere.U pocetku se izvode italijanske i francuske opere. violine. Pasija je izrazito duhovni oblik. kracih polifonih melodija – Turbi. Kompozitori: • Rajnhard Hajzer (1674 . solisti. godine pojavljuje se prva nemacka opera „Dafne“. nastupa horova. koje je radilo 60 godina. gde se kasnije izvode domace i strane opere. a moze biti duhovna i svetovna.1750). „Krezus“. . Opera je svetovni oblik podredjen gradjanstvu i plemicima.Opera u Nemackoj Opera se u Nemackoj prilicno brzo pojavljuje i 1627. . nastupe solo pevaca. viole da gamba. „Oktavija“ – grcka mitologija. zatim sledi nastup hora. lutnje. „Hamburski sajam“. Svi stoje mirno u frakovima..  Najvise kantata napisao je J. jer koristi tekst iz biblije. iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju. Neke od njih su: „Don Kihot“. • Sastoji se od: uvertire. Oni takodje pre opera imaju scenska dela: • Misterij – skolska priredba. otac nemacke muzike. i na kraju protestantski koral. Pasija Pasija je vokalno-instrumentalno. Znacajan je orkestar: cembala. Nemci koriste isti ritmicki kostur. Minhen. • Lirskog je karaktera. S. Iz opere dobija recitativ i arije. Lajpcig. opersko pozoriste. nastupa solista. S.Prvo je nastala solo kantata. U njegovim operama znacajni su orkestar i hor – tumac radnje. Bah. arije. a crkva da bi vratila svoj ugled. flaute.1767) iz Hamburga – prvi je poceo da belezi biografije kompozitora. propovedi. Nastaju dela koja su duhovna – pasija. gradi savremene katedrale. nastupe hora – prostestantski koral harmonizovan za hor (u 4 glasa). „Mirivajz“ – grcka mitologija. sacuvano je 25 – raznovrsna tematika. fagot. Pasija se. arije.Krajem XVII veka glavni centar nemacke opere je Hamburg. Bah (1685 . . .1672) – otac Nemacke muzike. Izvodi je solista uz manji orkestar ili zicani instrument sa dirkama.Kasnije nastaje horska kantata koju izvodi hor i solisti – popularna je u Nemackoj. Napisali su po tri istoimene pasije: „Pasija po Mateju“. u kojima nije bilo kastrata (zrtava radi lepog pevanja). . koju je komponovao Hajnrih Šic. Znacajni centri tada su: Bec.

Od instrumenata najvise koristi violinu i orgulje.Oratorijum se vezuje za ime Filipa Nerija.Alesandro Skarlati Nemacka: Hajnrih Šic – pisao je pasije. koja se zove oratorijum i pricao – predavao im o veri (nesto kao veronauka. Napisao je 12 oratorijuma duhovnog karaktera. koji je skupljao narod u prostoriji za molitvu. To je najslozeniji. tako da je pisana muzika za jutarnju i vecernju molitvu. Jovan Krstitelj“. koje vode poreklo iz italijanskih pesama. „Baltazar“. a neki od njih su: „Jefta“. Komicna opera Komicna opera u Italiji Komicna opera je opera sa elementima komike.  U XVIII veku u opere se sve vise ubacuju elementi folklora i javlja se kvalitetniji libreto (operski tekst). soliste. Laude su lirskog karaktera i opisuju dogadjaje iz Biblije. Prva ovakva opera javlja se u Italiji. . „Solomonov sud“.Djakomo Karisini (1605 . koje se nazivaju laude. .Sva barokna raskosnost u ovom obliku dolazi do izrazaja. moze biti duhovni ili svetovni.1800) – kompozitor koji je popularan po operi „Dobra cerka“. • Njegove oratorijume karakterisu jaki horovi i slaba dramska radnja.Djovani Batista Pergolezi (1710 . duhovnog je karaktera i izvodi se iskljucivo u crkvi. italijanskog svestenika. Postoje dve vrste oratorijuma: • Narodni – vulgarni – na narodnom jeziku. Zatim uvodi i soliste i hor. koje izvode solisti hor i orkestar. Napisao je komicnu operu „Tajni brak“.1694) najznacajniji predstavnik latinskog oratorijuma. Ima uvertiru.Ovde je znacajan protestantski koral (uglavnom ga koriste germanski narodi). Kasnije oratorijum se izvodi u operskim salama (van crkve).Nikolo Pićini (1728 .Domeniko Čimaroza (1749 . najznacajniji i najgrandiozniji oblik. a u Rimu kao crkveni horovodja. i ona opisuje svakodnevni. Engleska: . .Alesandro Stradela – napisao je oratorijum „Sv. koju gradjanstvo stvara za sebe. . Predstavnici crkvene muzike Italija: . . Najznacajniji kompozitori komicnih opera u Italiji su: . . u crkvi. recitativ i arije. danas).Oratorijum je epskog karaktera – opisuje istorijske dogadjaje. • Latinski oratorijum – pisan je na latinskom jeziku. Pored ovih oratorijuma napisao je 250 svetovnih kantata. horske deonice.1736) – napisao je operu „Sluzavka gospodarica“.1801) – Italijan koji je radio u Petrogradu. Kasnije u duhovne vezbe uvodi instrumente i stroficne melodije. Radio je kao orguljas u Pivoli. Vrhunac dozivljava u XVII i XVIII veku. zatim u Becu. Francuska: Od duhovne muzike u Francuskoj je pisan motet uz instrumentalnu pratnju. . . gde se komicna opera oznacava nazivom Bufo. Oratorijum je vokalno-instrumentalno delo. stvarni zivot. sto znaci govornik.Oratorijum Naziv je nastao od latinske reci „orator“. i moze biti duhovni ili svetovni.

npr. .Johan Adam Hiler (1728 . Tematika Glukovih opera je mitologija (opere serije). Balet je francuski balet i javlja se samo na mestima gde to radnja zahteva. pod uticajem Francuza. U tim pozoristima su izvodjene gradske pesme. i ona mora da prati tekst.Kompozitor ovakvih opera je Pietro Metastazi. koju su komponovali Dzon Gej i Johan Kristof Pepuš.Problemom opere bavili su se francuski filozofi: Denis Didro i Zan Zak Ruso. marioneta – koje su bile jako popularne. vodeci. njih izmislja gradjanski stalez i one se nazivaju Lidovi – naziv nastao od reci „lider“. Hor glumi narod – zasnovano na francuskom principu i Hendlovim oratorijumima. Kasnije se u Parizu upoznaje sa francuskim baletom. u XVII veku „Sluzavka gospodarica“ je izvedena oko 100 puta. gde se upoznao sa italijanskom „Bufo“ operom. Kostimi su izgledali futuristicki – bili su deo garderobe.1813) – boravio je u Italiji. „Viljem Tel“. „Tom Dzons“. Napisao je opere: „Povorka iz Kaira“. rodjen u Erezbahu. . Znacajne opere su jos i „Kvekerska opera“ i „Zarobljenicka opera“. „Carobnjak“. Reforma opere Cilj opere je muzicka drama. . obogacuju se solo partiture i ubacuju se horovi i instrumenti. Tada se solo pesmama dodaje uvertira. pod nazivom Zingšpil. u kojima je hor nosilac dramske radnje. Pocetkom XVIII veka pojavio se takav kompozitor: .1804) – napisao je operu „Lov“. . U oba slucaja ona nas upoznaje sa dramskom radnjom I cina.Karl Diter Fon Diterzdorf (1739 . On je napisao 57 libreta i 1200 opera sa istorijsko herojskim motivima. Znacajni kompozitori: . .1795) – napisao je dve komicne opere: „Romeo i Julija“ i „Seoski sajam“. Komicna opera u Francuskoj U Francuskoj se prvo izvode strane opere. jer je bio poznati sahista. da gotovo da i ne postoji. Arije – nema vokalnog isticanja. Publika je dolazila na predstave. On se uglavnom koristio italijanskom knjizevnoscu. Komicna opera u Engleskoj U Engleskoj komicna opera se naziva Balad. Javljaju se i prvi kompozitori: .Djovani Baizieljo (1740 . Glukova reforma opere se ogleda u sledecem: Uvertira je italijanskog tipa – trodelna (brz – lagan – brz deo) ili je to sonatni oblik – prosirena. Libreto je bio los zbog prilagodjavanja pevacu. . sto znaci voditi. koji ce izvrsiti reformu opere – vratiti operu na staro. a najznacajnije su mu „Lepa mlinarica“ i „Seviljski berberin“.  U drugoj epohi tekstove pise i Johan Volfgang Gete. bilo je dresera.1795) – kasno je poceo da se bavi muzikom. zivotinja. samo da bi slusala vokalni virtuozitet pevaca. Vodi poreklo od skolskih komedija.  Tada se javljaju i prvi oblici solo pesme – 1 glas uz instrument sa dirkama.1816) – napisao je oko 100 opera. Napisao je tri znacajne opere „Bastovan i njegov sluga“. Prva znacajna opera je „Prosjacka opera“. Skolovao se u Ceskoj i Italiji. „Ricard lavljeg srca“.1799) – ziveo je u Becu.Fransoa Andre Felidor (1726 .1788) – nemacki kompozitor.. Komicna opera u Nemackoj Komicna opera se u Nemackoj pojavljuje se u XVIII veku. u kome dominira pevac (kastrat). ciji su zahtevi uglavnom bili da: mu se uloga ne zavrsi smrcu i da se sto vise istakne njegov vokalni virtuozitet. i napisao je operu „Doktor apotekar“. bilo je vazno samo da se ispuni bina. Muzika i svi ostali elementi opere podredjeni su dramskoj radnji. Nalazimo je u XVII veku u vasarskim pozoristima. Ovde se komicna opera naziva Komik.Kristofer Vilibald Gluk (1714 . Dramska radnja je toliko bila nevazna. gde pise svoje prve opere. Na kraju odlazi u Bec gde provodi polednjih 35 godina svog zivota.Andre Modest Gretri (1741 . Posle odlazi u London gde je slusao Hendlove oratorijume.Georg Bend (1722 . tako da je i libreta pisao uglavnom na italijanskom jeziku. Medjutim opera se pretvara u neprirodno scensko delo. a kasnije oni izvode svoje solo pesme na dvorovima. Orkestar je obogacen pojedinim instrumentima i prati recitativ. Cekao se kompozitor. Svi vasarski umetnici bili su proganjani u pocetku. Scena i scensko okruzenje nisu bili vazni.

klavir ili orgulje. Za ove instrumente J. o Solisticki koncert – nastao u XVIII veku. To je Skarlatijev tip sonate. u cetvorodelnom taktu. da gamba i da bračo. blok flaute. Kasnije svita se sastoji od 4 plesa (stava): o Alemanda – nemacka igra. tako da su se na njima mogle izvoditi brze melodije sa dosta ukrasa. • Instrumenti sa dirkama: orgulje. Postoje dve vrste koncerta: o Končerto groso – nastao u XVII veku. • Koncert – naziv je nastao od reci „concertare“. koje su imale od 5 do 7 zica. Nastao je iz monodije i pisan je za solistu uz pratnju orkestra. u sestodelnom taktu. . Graditelji su: Atonio Stradivari. To je najcesce arija u kojoj je vodeci solista. S. fagoti. „Hipolit“. • Sonata – prvo se svaka instrumentalna kompozicija nazivala sonata. klavsen. violoncela i kontrabasi. prefinjen. cembalo. Pisan je za solistu uz pratnju orkestra i ima tri stava:  Prvi stav je brz – Vivaldijev tip. Bah i Hendl. o Barokna sonata – u njoj postaoji jedna glavna tema. o Ziga – engleska igra. „Bure“. „Ifigenija na Aulidi“. mirne melodije. sto znaci takmiciti se. u trodelnom taktu. U njemu se smenjuju solisti i orkestar.Oblici: • Svita – naziv je nastao od francuske reci „suit“ – sto znaci da je to muzicki oblik koji sadrzi nekoliko stavova. Ove koncerte pisali su G. brzog pokretnog ritma. „Armida“. u laganom tempu. Imao je od 4 do 6 stavova. u subdominantnom ili dominantnom tonalitetu. • Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine. u trodelnom taktu. brzog. Najcesce je pisana za cembalo. a moze biti i fuga. umerenog tempa. „Ekosez“. „Zacarano stablo“. • Trzacki instrumenti – laute. o Solo sonata – najcesce pisana za instrumente sa dirkama – cembalo najcesce. Prvo je to bila zbirka plesova. Hendl.  Treci stav je brz.U periodu od 1700 do 1750. baziran na improvizaciji – general bas. Bah je pisao dosta virtuozne kompozicije. kratak. i u tonicnom tonalitetu je. Antonio Vivaldi. Imali su punocu zvuka i motoricnost. o Kuranta – francuska igra. . Pisao je i zingspile: „Prevareni kadija“. ne toliko glasan – kamerni ton bez kresenda i dekresenda – samo forte i piano. o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas. . F. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene. koja se krece kroz glasove. o Duvacki korpus: flaute. „Menuet“. trube od metala. u tonicnom tonalitetu. „Alčesta“. a drugi obrnuto. „Altazerz“. kao npr. „Gavota“. spinet. Svi stavovi u sviti – partiti su u istom tonalitetu. visoke trube – farine. Djuzepe Gvarneri i Stajner (Nemacka). trube i fagoti.  Drugi stav je miran. „Rondo“. viole. i bilo ih je vise vrsta: o Trio sonata – izvodili su je jedan melodijski i jedan prateci instrument ili dva melodijska i 1 prateci. Instrumentalna muzika u doba Baroka Na instrumentalnu muziku utice pojava opere zbog usavrsavanja mehanizama na instrumentima. S. Bah. „Galjarda“. Svita se jos naziva i Partita. potpuno se usavrsavaju: • Gudacki instrumenti: violine. „Cakona“.Glukove opere: beznacajne: „Demetrio“. o Sarabanda – spanska igra. znacajnije opere su mu: „Orfej“. prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore. Nikolo Amati. J.  Ove koncerte su pisali takodje Vivaldi. razlicitih po karakteru i taktu i svaki stav je jedan ples – igra. To moze biti varirani I stav. zivahnog ritma. oboe. virdzinal. o Sonate „da chiesa“ i „da camera“ – one su imale od 4 do 7 stavova i svi su bili dvodelni: prvi deo se kretao od tonicnog ka dominantnom tonalitetu. viole. „Ifigenija na Tauridi“. „Breslou“ (1355) – zbirka od 300 plesova iz svih delova Evrope: „Pavana“. Ovi instrumenti (prethodnici klavira – bez orgulja) su imali blag. „Paris i Elena“. Pisan je za dve grupe izvodjaca: manju koja je imala ulogu soliste i vecu koja je nazvana „concerto groso“.

To je najpolifoniji muzicki oblik zasnovan na imitaciji – tema se imitira kroz glasove. visezvuke.• Fuga – naziv je nastao od italijanske reci „fugare“ sto znaci bezati.1713) – najznacajniji uz Vivaldija. . „Gavota“. Kompozitori: . Pisao je trio sonate i 12 koncerta grosa. tremolo.Djerolamo Freskobaldi (1583 . Baha. koji su imali od 3 do 6 stavova. „Cetiri godisnja doba“. najznacajnija su mu koncerta grosa. Kasnije radi u Flandriji. U Italiji se upoznaje sa orguljskom tehnikom. gde je radio u gradskoj kapeli.Johan Kaspor Kerl .Johan Jakob Fraberger (1614 . fantazije i partite pod uticajem Italije. 160 sonata za violinu i 125 koncerata – obe vrste. a zatim u crkvi Sv. Venecija.1643) – rodjen u Ferari.1621) – Holandski kompozitor. streta – zakljucak – tema se izlaze od najdubljeg do najviseg glasa.Ditrih Bugstehude . fantazije. On je utemeljio violinsku skolu u Veneciji. • Djuzepe Tartini (1692 .1741) – bio je svestenik. S. Instrumenti sa dirkama Orgulje Znacajni orguljski kompozitori ovog perioda su: . U tim programskim delima se opisuju vanmuzicki dogadjaji – priroda. konstruisao je danasnje gudalo.Johan Junau (1660 . npr: „Oluja na moru“. Ostali unose varijacije i programnost. S. „Rigodon“.Johan Pohelber . On uvodi programnost – pise svite. u sluzbi kardinala. Prvi uvodi Programnost u muziku – iz naslova se moze zakljuciti sta kompozicija opisuje.U prvom periodu znacajni kompozitori su: • Djuzepe Toreli (1658 . Znacajni kompozitori iz ovog perioda su: • Antonio Vivaldi (1678 . fantazije.Samuel Šajt (1587 . Petra u Rimu. Najcesce je pisana za istrumente sa dirkama i ima tri dela: ekspoziciju – izlaganje teme kroz glasove. Pisao je tokate. za violoncelo.1667) – ucio je kod Freskobaldija. Pisao je fantazije. Bah. napisao je 446 koncerata. . Prvi uporebljava deblje zice. tokate. Bio je prvi. Pisao je i solo koncerte. orguljas iz Amsterdama. „Lov“ (ovo su njegova najznacajnija koncerta grosa). . i najveci u orguljskoj tehnici pre J. zatim odlazi u Englesku. sonate i biblijske sonate (najznacajnije) i daje im imena. Uglavnom pisu fuge. Bolonja i Padova.1709) – pisao je uglavnom trio sonate i koncerta grosa. Pisao je fuge. sonate za violinu. Protestanti obradjuju protestantski koral i jednostavno ne mogu bez orgulja. .1722) – poznat kao orguljas u crkvi Sv.U drugom periodu se obogacuje violinska tehnika. plesove i varijacije.1654) – unosi varijacije u germanski – protestantski koral. gde je prvi uveo trostavacni sistem. solo sonate. Prvo je bio u Bolonji.Johan Herman Šajn .Johan Kaspor Ferdinand Fišer . . fuge. U Nemcaskoj u XVIII veku nalazimo orgulje. Italijanski violinisti Najznacajniji kulturni centri u ovom periodu u Italiji su Modena. Posle njega tu je radio J. Tome u Lajpcigu. ricerkare i prvi pise svite u 4 stava.Jan Peter Svelink (1562 . koncerte. i obogaciju svitu igrama: „Paspje“. koralne tokate i plesove.Jan Rajneken . Pisao je fantazije. tokate i partite. razvojni deo. Napisao je 50 trio sonata.1770) – osnovao skolu za violinu u Padovi. Pisao je trio. a zatim u Rimu. gde se predstavlja novi materijal i. • Arkandjelo Koreli (1653 . koristi velike melodijske skokove. obogacuje violinsku tehniku – trileri. Uglavnom se pise kamerna muzika. Tu osniva skolu za ucenje sviranja violine. „Ekoseza“. .

koja priprema drugu temu. Napisao je 550 sonata.1733) – iz muzicke je porodice. Klavsen Kompozicije za klavsen proizilaze iz kompozicija za lutnju (zicani instrument). ili paralelnom duru.Cembalo Kod cembala ton nastaje tako sto prilikom pritiskanja dirke gavranovo pero okida zicu. u kojima se takodje koristi programnost (apsolutna muzika je suprotna programskoj – kod nje se iz naslova ne moze zakljuciti sta kompozicija opisuje.Šarl Fransoa Kupren (1660 . Znacajan kompozitor je: . drugim recima ona opisuje muzicke dogadjaje). prirodu. zatim na dvoru i u kapeli.Fransoa d’ Aženkur . zatim most sa modulacijom – ovaj put priprema temu u osnovnom tonalitetu. Klavsen je bio omiljeni instrument francuske burzoazije. „Kneginja od Sane“. a zadnje godine svog zivota provodi u Madridu. • U drugom delu ovaj proces se ponavlja kao u ogledalu: prvo se izlaze I tema u D ili paralelnoj tonalnoj oblasti. u kojima je opisivao portrete. „Male vetrenjace“. kao dvorski kompozitor. dvodelnih. jer su sadrzale od 3 do 23 stava. Kompozitori: . U Parizu je radio kao orguljas u crkvi. Druga tema je: ako je osnovini tonalitet dur u dominantnom duru. „Sestra Monika“. Pisao je: trio sonate.1757) – rodjen je u Napulju u muzickoj porodici – sin Alesandra Skarlatija.Domenico Skarlati (1685 . sto doprinosi vecoj motoricnosti. zavrsna grupa i kraj.Luj Mašan . „Zeteoci“. laksem izvodjenju ukrasa i postizanju brzeg tempa. od moguca dva. Sema njegovog tipa sonate je sledeca: • U prvom delu. Kasnije odlazi u Rim. „Leptiri“. a ako je osnovni tonalitet mol u dominantnom molu. 115 klavsenskih kompozicija – svita po obliku. Uneo je neke novine u tehniku sviranja. Njegova znacajna dela (stavovi) su: „Kneginja Marija“. „Zaljubljeni slavuj“. se izlaze prva tema u tonicnom tonalitetu. „Procvatali vocnjaci“. kao sto su veliki skokovi i sviranje ukrstenih ruku – ruka preko ruke. Zatim sledi most. U XVIII veku popularna su orguljska dela i dela za klavsen. Cembalo ima kratak pun ton. koncerte – 14 koncerata. zoologiju – zivotinje. gde je poducavao kraljevu decu. tako da se ton moze svirati samo jako ili tiho. od toga cetiri kraljevska koji su sadrzali 5 do 8 stavova. jednostavacnih. u kome se odvija modulacija.Zan Fransoa Dandrije . „Tereza“. zatim u Lisabon. ili duru. . druga tema u osnovnom tonalitetu. On takodje koristi programnost. Posle druge teme sledi zavrsna grupa i to je kraj prvog dela. Na jednom tonu se ne moze postici kresendo. samo prirodni dekresendo prilikom smanjenja amplitude vibriranja zice. inace nejednake strukture. „Komarac“.

• Dve sveske za dobro temperovani klavir () od po 24 preludijuma i fuga. • 3 pasije: „Pasiju po Mateju“. Tome. „Mesija“. Harmonija dolazi do izrazaja. . 30 varijacija sa karakteristikama nemackog folklora. Rim. „Suzana“. i od tadA Bah postaje slavan i kao kompozitor. On im prepisuje note. poducava teoriju. Georg Fridrih Hendl (1685 . „Roland“. „Tezej“. Kompozitorski rad: . posvecene profesoru Kajzerlingu – cembalisti. „Juda Makabejski“ (iz Makabije). a od svetovnih: „Seljacka kantata“. „Solomon“ – car izrailjskog naroda.Johan Sebastijan Bah (1685 . bio je pobozan i pisao je crkvena dela.Opere serije: „Jupiter“. . i ovi oratorijumi se izvode u pozoristima jer ih je Hendl smatrao svetovnima. gde radi na dvoru. Kasnije odlazi u Hamburg gde je svirao orgulje i violinu u operi. • Misa u h molu od 24 stava za soliste. i poslednjih 30 godina svog zivota proveo je u Lajpcigu u crkvi Sv. . u svim tonalitetima – remek delo. S. sa tematikom starog zaveta. Ukupno je napisao 40 opera. • 15 troglasnih invencija trodelnog tipa – motoricne po karakteru. violinu. Mlad je ostao bez roditelja. Erfurt. i sa 17 godina postaje orguljas u crkvi u Haleu. „Samson“. „Herkul“. Znacajni oratorijumi su mu: „Jefta“.Za orgulje: preludijume tokate. • 14 fuga u cetiri glasa – „Umetnost fuge“. zavrsio je lekarski fakultet. Ajzenah. cak ga Englezi i prisvajaju kao svog kompozitora. Uci da svira orgulje i violinu. a sve ostale su duhovne. Mulhauzenu. napisao ih je oko 300. „Semiramida“. „Didona“. kao kantor. 1715 i sa pauzama zadnjih 45 godina zivota provodi u Engleskoj. • Goldberg varijacije. • Napisao je i „Bozicni oratorijum“. Za zivota je bio poznat kao orguljas. kod brace uci da svira klavir. a napisao je i 20 koncerata uglavnom za orgulje. Tu je osnovao kraljevsku muzicku akademiju.. hor i orkestar. Komponovao je: . komponuje. „Aleksandar“. gde se upoznaje sa italijanskom operom. zatim kao orguljas i violinista u Ketenu. „Teodora“. otac i braca su bili muzicari u raznim gradovima (Vajmar. 3 sonate za cembalo i violinu i 4 sonate za flautu i klavir. Bah se rodio u Ajzenahu.. plus. a tek 80 godina nakon njegove smrti Feliks Mendelson izvodi njegovu „Pasiju po Mateju“. . Tu svira orgulje. koje su sadrzale i do 7 stavova. Nije iz muzicke porodice.Crkvena muzika: • Znacajne su mu kantate. „Julije Cezar“. 6 sonata. Vraca se u Nemacku. 150 korala – obradjenih za orgulje.Oratorijumi. „Himenej“.Od kamerne muzike pisao je: • 6 sonata za violinu. od toga 20 svetovnih.) Smatra se da je bilo 120 clanova porodice Bah. cije prezima u prevodu sa nemackog znaci potok. „Izrael u Egiptu“. u Hanover. ali se nije bavio medicinom. • 6 svita za violoncelo. Kanije radi kao orguljas u Vajmaru. gde je radio kao profesor. „Kserks“. zatim za violinu – u a molu i E duru. „Snazna tvrdjava je nas Bog“. „Arminija“. Najznacajnija su mu koncerta grosa – Brandenburski koncerti – po pokraini Brandenburg u Nemackoj. Nikada nije napustio Nemacku. a po obliku slicne fugama. „Tamerlan“. • Engleske svite od 4 stava.Za instrumente sa klavijaturom je pisao uglavnom sonate za cembalo i klavir.1759) Nemacki kompozitor rodjen u Haleu na Istoku Nemacke. J. „Dzošua“. Imao je i zbirku od 6 manjih kantata. • Italijanski koncert za cembalo i orkestar (sa dva cembala). „Pasiju po Jovanu“ i smatra se da je napisao i „Pasiju po Luki“.1750) Iz muzicke je porodice. Venecija). 4 cembala. Posle opet ide u Italiju. potom odlazi u London 1714. „Kantata o kafi“. fantazije. • Koncerte je uglavnom pisao za violinu i cembalo. „Baltazar“. • Francuske svite.Za cembalo – spinet: • 15 dvoglasnih invencija. orgulje i teoriju muzike. po uzoru na francuske klavseniste. Onda odlazi u Italiju (Firenca. sudeluje kao orguljas u nedeljnim bogosluzenjima. . Neke od njegovih duhovnih kantata su: „Hrist je lezao na samrtnim mukama“. vraca se u Nemacku i tu umire. popravlja rogulje i. fuge. .

viseglasno. svetovno delo. polifono. oboe.). do 1750. Djakomo Karisini. viseglasno. a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima.Instrumenti: • Gudacki instrumenti: violine. Kristofer . komicnih opera – Johan Kristof Pepuš. Klaudio Monteverdi. o Duvacki korpus: flaute. Kapitalisticki drustveni poredak. koje se sastoji od 3 stava. naziv je nastao od ital. Karl Diter Fon Diterzdorf. trube i fagote. instrumentalno. duhovno ili svetovno delo. On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje) – programsko. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene. visoke trube – farine. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom. a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750 god. o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas. homofono. sonata – apsolutno ili programsko. godine. homofono. koje su imale od 5 do 7 zica. baziran na improvizaciji – general bas. Andre Modest Gretri. Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa. Kantata je nastala iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju. blok flaute. svetovno delo u 4 stava. duhovno ili svetovno delo. Rajnhard Hajzer. trube od metala. viseglasno. do 1650. . viseglasno. homofono. viseglasno. reformatori opere – Pjetro Metastazi. i Oratorijum.1750. Barok se moze podeliti na tri perioda: . predstavnici duhovne muzike – Hajnrih Šic. a onda se zbog revolucionarnog poretka i novih naucnih otkrica vise ne veruje slepo crkvi. Rober Šamber. Zan Batist Lili. Zan Filip Ramo. Domeniko Macoti. Alesandro Skarlati. preludium – apsolutno. naziv je nastao od reci „orator“. violoncela i kontrabase. viole. Rezime – Barok (1600. Francesko Kavali. reci „cantare“. Fransoa Andre Felidor. viseglasno.. 2 svite. god. cembalo. Antonio Abatini. • Trzacki instrumenti – laute. viseglasno. Mikelandjelo Rosi. u potpunosti iskorenjuje feudalizam. ali duhovna ne zamire.Prvi period traje od 1600. Djovani Batista Pergolezi. Virdzilio Macoki. Glavnu rec u ovoj epohi prvo vodi crkva.apsolutno.Drugi period traje od 1650.sto znaci govornik – programsko. motet i madrigal. Kompozitori: operski – Djulio Kacini. Metju Lok. Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste .) Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594 god. svita – programsko. homofono. Alesandro Stradela. godine i tada preovladjuju modusi. instrumentalno. polifono. instrumentalno. instrumentalno. fuga – apsolutno. viseglasno. Domeniko Čimaroza.pevati. svetovno delo. Mark Antonio Česti. Stefano Landi. Nikolo Pićini. „Muzika na vodi“ – za gudacke instrumente (20 stavova). . viole. vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa. Georg Filip Teleman.Treci period obuhvata razdoblje od 1700. do 1700.  Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine. svetovno delo. polifono. instrumentalno. • Instrumenti sa dirkama: orgulje. svetovno delo. Alesandro Skarlati. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem. . muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine). polifono. instrumentalno. svetovno delo. Dzon Blou. Georg Bend. Henri Persl. Sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika. polifono. virdzinal. veseglasno. instrumentalno. • Postoje dve vrste oratorijuma: narodni – vulgarni – duhovni ili svetovni. svetovno delo. homofono. i latinski – duhovni na latinskom jeziku. pretezno polifono.Od kamerne muzike pisao je sonate za razne instrumente. fagoti. Johan Tajl. iskljucivo duhovno delo. Johan Adam Hiler. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih). prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore. svetovno delo pisano u 4 i vise stavova.). viseglasno. . i Muzika za vatromet – za duvacke instrumente. da gamba i da bračo. Djovani Baizieljo. fantazija – apsolutno. godine. Alesandro Stradela. Pasija – programsko. Dzon Gej. na narodnom jeziku. a iz opere dobija recitativ i arije – programsko. klavsen. spinet. viseglasno. i tokata – apsolutno.

Oblici. a kasnije odlazi u Hamburg. Kompozitori: • Johan Štamic (1717 . tako da one iscezavaju. jer je na ovim instrumentima veoma tesko svirati komplikovane melodije. na dvoru i kod bogatih. Samuel Šajt. gudacki kvartet. U Francuskoj i Italiji. Pisao je simfonije i klavirske sonate. i on je vodeci instrument u ovoj epohi. Tada se javlja teznja za vodecom mirnom.Vilibald Gluk. fagota. 12 klavirskih sonata. opere.Becka skola – ovde se osecaju uticaji italijanskog Baroka. kvadratne su strukture). 2 oboe.Berlinska skola – severno nemacka skola na dvoru Fridriha II. Tu su pisane simfonije od 3 stava. klavirska sonata. Orkestri su se sastojali od: 10 I violina. 4 kontrabasa. Predklasika – Rokoko Predklasika nastaje 1730. italijanski violinisti – Djuzepe Tartini. Dosao je u Manhajm. J. Johan Junau. .1775) – napisao je 300 koncerata za flautu. za gudacke instrumente su komponovane melodije sa malo predznaka (dva do tri). Predklasika u Nemackoj U nemackoj postoje tri skole – predstavnika predklasike.1777) – pisao je simfonije. 32 takta – tj. raspevanom melodijom. Napisao je 60 klavirskih koncerata i 100 sonata. Dva najznacajnija kompozitora barokne epohe su Johan Sebastijan Bah i Georg Fridrih Hendl. Napisao je 37 klavirskih koncerata. U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“. pa u Milanu kao orguljas i tu stvara 1. i folklora. Johan Jakob Fraberger.  U berlinskoj skoli najznacajniji su sinovi Johana Sebastijana Baha: • II Bahov sin – Karl FIlip Emanuel Bah (1714 . 4 violoncela. Melodija je simetricna i samim tim se moze podeliti na manje celine. 16. 4 horne i timpana.1757) – Ceh po poreklu. • Najstariji Bahov sin – Vilhem Frideman Bah (1710 . Feudalci nisu bili dovoljno bogati da bi drzali svoja pozorista i zato se okrecu instrumentalnoj muzici. . 10 II violina. za instrumente sa dirkama – Šarl Fransoa Kupren. koji su obelezili ovu epohu su: solisticki koncert. Arkandjelo Koreli. Usavrsavaju se i sami instrumenti: violina u potpunosti zamenjuje stare viole. sonate i koncerti. godine u Nemackoj. Najvaznija je plesna muzika u gradskim kucama i kod bogatasa. dok ostali glasovi obrazuju pratnju izradjenu na homofoniji – napusta se barokna polifonija. gde je radio na dvoru kao dirigent poznatog manhajmskog orkestra. • Johan Kristof Fridrih Bah • Mihael Hajdn – brat F.Manhajmska skola kompozitora – veoma nacajna.1782) – Radio je u Berlinu. Jan Peter Svelink. Djuzepe Toreli. i to su: . zbog iskljucivo slusne kontrole izvodjenja tonova pri sviranju. Hajdna • Karl Diter fon Diterzdorf . Djerolamo Freskobaldi. Uglavnom su se pisale simfonije. Znacajan kompozitor becke skole je: • Georg Kristof Vagen Zajl (1715 . Zadnjih 20 godina je proveo u Londonu.1784) – poznat kao klavsenista i orguljas. • Karl i Anton Štamic . klarineta. violinske sonate i trio sonate pod uticajem nemackog i ceskog folklora. jer su one same po sebi simetricne (imaju 8. Kompozitori: • Johan Joakom Kvanc (1697 . 2 flaute. opere i sonate. pisao je jos i koncerte. 30 klavirskih tria i pisao je simfonije u 3 stava. • Najmladji Bahov sin – Johan Kristijan Bah (1735 .1788) – proveo je 30 godina u Berlinu. Napisao je 74 simfonije. Domenico Skarlati. Antonio Vivaldi. Melodija ima korene u narodnoj umetnosti i sva dela nastaju prvenstveno na dvoru. a klavir je zamenio cembalo.

Napisao je 91 gudacki kvartet. sa pratnjom u ostalim glasovima – homofoni harmonski stav.1831) – Nemac. Karl i Anton Stamic. Pisao je violinske koncerte. u potpunosti zamenjuje stare viole.1832) – jedan od prvih i najznacajnijih kompozitora za klavir. godine u Nemackoj. Johan Kristijan Bah. potiskuje cembalo u proslost.1829) – Belgijanac. pored Karla Černija i Kramera. koji u Parizu osniva kraljevsku muzicku skolu.Oblici koji se tada koriste su: solisticki koncert – apsolutno. Inac Plajel. Rudolf Krajcer. Karl Diter fon Diterzdorf. Napisao je 30 simfonija i veci broj kvarteta po principu Luidjija Bokerinija. . sonate – 106. i koncerte uglavnom za violoncelo. uglavnom kamerni kompozitor. Georg Kristof Vagen Zajl. Melodija je simetricna i lako se moze podeliti na manje celine. ali nije toliko znacajan kao kompozitor. Klavir je vodeci instrument u ovoj epohi na dvoru i kod bogatih. gudacki kvartet – apsolutno ili programsko. osnovao je skolu u Milanu. Rezime – Predklasika – Rokoko (1730. svetovno muzicko delo. svetovno delo. varijacije za violinu. a klavir.Mucio Klementi (1752 .Inac Plajel (1757 . sto se tice pedagogije i violinske prakse.1750. viseglasno. klavir i violoncelo i klavir i flautu. Johan Kristof Fridrih Bah. Radio je u Madridu. 237 gudackih kvinteta sa dva violoncela – 1. Vilhem Frideman Bah. Tada se javlja teznja ka vodecoj. i klavirska sonata – apsolutno ili programsko. u literaturi. instrumentalno. Bio je i dirigent pariske opere. . homofono. Napisao je 24 simfonije u 3 stava (u Skarlatijevim stilu). .1831) – Nemac. . instrumentalno. .Djovani Batista Samartini (1699 . koji potiskuje cembalo. 20 simfonija. mirnoj.Kompozitori: Nemacka – Johan.1775) – orguljas milanske crkve. Predklasika – Rokoko u Francuskoj U vreme predklasike (pocetak XVIII veka) u Francuskoj se pisu opere pod uticajem Kristofera Vilibalda Gluka. viseglasno.Rudolf Krajcer (1766 . gudacke kvartete i 40 etida za violinu. .Fransoa Žozef Posek (1734 . viseglasno. instrumentalno. Pedagog. koji je 1. U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“. Pisao je duete. Napusta se barokna polifonja. Johan Joakim Kvanc.) Predklasika nastaje 1730. Pisao je. Francuska – Fransoa Žozef Posek. svetovno. tria i koncerte uglavnom za violinu.Instrumenti se usavrsavaju: violina.Predklasika u Italiji Javlja se u XVIII veku i zastupljena je instrumentalna muzika i pomalo opera. Italija – Djovani Batista Samartini. jedan od najznacajnijih. Karl Filip Emanuel Bah. Kompozitori: . homofono. 51 gudacki trio za zicane gudacke instrumente. Kompozitori: . . homofono. god.1805) – jedan je od najznacajnijih kompozitora za violoncelo. .Luidji Bokerini (1743 . ali postoji i instrumentalna muzika. Mucio Klementi. . 50 sonata za klavir i violinu. Mihael Hajdn. raspevanoj melidiji. iskoristio tehnicke mogucnosti klavira. Luidji Bokerini.

i pise se apsolutna muzika (sonate. Pisu se i opere sa masovnom tematikom: Andre Modest Gretri pise operu „Viljem Tel“.II stav je lagan i najcesce je 3-odelna pesma u S tonalitetu.  Ako sonatni ciklus ima 4 stava. klavir.. flautu.“. a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta. Zbacen je kralj i uspostavljena prva republika na svetu. klarinet. tema sa var. a u trecoj fazi je romanticar. gudacki kvarteti i koncerti). hor i solisti. Moze da bude jos i sonatni oblik. • Volfgang Amadeus Mocart – njega.Pocetke homofinije imamo u operi. Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti. U srednjem veku smatrali su simfoniju akordom (harmonija). U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet. viola i violoncelo.III stav ce biti menuet ili skerco u osnovnom tonalitetu. . a Zan Fransoa Lesije operu „Trajanov trijumf“.I je brz. simfonije. nasuprot Hajdnu. . zanima psihicko stanje. onda se izlaze druga tema. Osniva se orkestar narodne garde.. Sonata – pise se za solo instrument. koji kasnije postaje simfonijski. a glavni instrument klasike je klavir. zatim sledi most i modulacija u tonalitet II teme. tonlitetu. hornu.Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi. stare viole i blok flaute). Oblici u doba Klasike Simfonija – naziv potice iz Grcke i koristi se odavno. Koncert ima 3 stava i moze biti napisan za violinu. i zavrsna grupa u osn.“ i „decresc. i u svom radu okrenut prirodi i narodu. pa solista koji izvodi kadencu (moze i ne mora). pisane su i himne – najznacajnija je „Marseljeza“. Gudacki kvartet – nastao na dvoru kao kamerna muzika (zbog finansijskih sredstava). • Repriza – I tema u D tonalitetu. a onda. a posle nje ide zavrsna grupa i kadenca u D tonalitetu. i najbolje su mu opere. • Srednji deo (razrada – razvojni deo) – nov ili vec upotrebljen materijal. i rondo u laganom tempu. Ima 4 stava (simfonija u malom) i izvode ga 2 violine. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo. „cresc. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi. • Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar. slobodne modulacije. . Muzika u doba francuske burzoaske revolucije – Tada se desavaju velike promene u svesti covecanstva i javlja se kapitalizam. Kraj ekspozicije je obicno oznacen znakom repeticije.III ili IV (zavrsni) stav je brz i u osnovnom je tonlitetu. nastala kad su marsejski borci ulazili u Pariz dan pred rat sa Austrijom. tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija. To je doba od 1789 – 1799. zatim most i modulacija u pocetni tonalitet. druga tema u pocetnom tonlitetu. Simfonija kasnije dobija stavove: prvo 3 stava. Teme se razlikuju po karakteru i tonalitetu. sto je veoma retko.Klasicizam Sam naziv KLASIKA predstavlja savrsenstvo – uzor i putokaz. Sa pojavom opere koja pocinje uvertirom. i uglavnom pocinje razlozenim akordom. . onda to moze biti simfonija ili gudacki kvartet. Tada je napisano 2400 masovnih pesama. U XV veku neka vokalno-instrumentalna dela dobijaju ovaj naziv. Po obliku jos moze biti i sonatni oblik. koje su izvodili orkestar. . Grci su tako prvo zvali melodijske intervale. najcesce sa dirkama i ima 3 stava: . . U Renesansi ovako se nazivaju instrumentalna dela. Koncert – solo koncert je nastao u XVIII veku za jedan instrument uz pratnju orkestra. Uvod donosi orkestar. sto znaci – dve teme: • Ekspozicija pocinje I temom u osnovnom tonalitetu. iz uvertire nastaje simfonija (samostalno izvodjenje uvertire na dvorovima i u salonima). drugi instrument je violina. tema sa varijacijama (retko) i fuga. koje su pisane za narodne mase. u II ima sopstveni stil komponovanja. Klasicizam je doba kada na scenu stupaju becki klasicari. . kao danas. Najcesce je u obliku ronda sa jednom ili vise tema. zatim sledi ekspozicija. ima sonatni oblik. fagot. tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni kompozitor). Muzika je u skladu sa revolucijom i nastaju masovne pesme. Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije.Harmonija – upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta). 4 stava i orkestarsko je delo.

u 3 stava. 6 Suncevih kvarteta. Kasnije radi u Minhenu. koji nije uspeo da zavrsi. „Carobna frula“ – na Nemackom jeziku. 1780. Sa 3 godine Volfgang je poceo da svira klavir. Klavirska tria – namenjena kucnom. .Opere – uglavnom koristi italijanske tekstove. a posle je izbacio menuet i pise ih u 4 stava. pod uticajem Hajdna. „Praska simfonija“. „Sedam Hristovih reci na krstu“. pod uticajem profesora Okerina i Samartina. „g mol simfonija“. delo u 12 glasova „Salve Regina“. „Godisnja doba“ i „Izgubljeni raj“ – na nemackom jeziku. . „Oksfordska kompozicija“. 1759. „Londonska simfonija“.1809) Rodio se u Roreu. godine je proglasen za pocasnog profesora engleskog univerziteta „Oxsford“. godine Hajdn postaje prvi majstor na dvoru kod Ester Hazi. „Don Zuan“. • Napisao je 25 klavirskih koncerata. Sonate – napisao je od 52 do 56 sonata u klasicnom stilu. koji je bio iz dva dela.Klavirske sonate: 52 sonate u 3 stava. „Es Dur simfonija“. a kasnije mu je dodao treci. 1790. tako da se ne zna gde mu je grob.Simfonije – napisao ih je od 104 do 125 pod uticajem Karla Filipa Emanuela Baha. . Imao je veoma dobar sluh i bio je dvorski kompozitor. Mnogo je komponovao i nastupao. U operama je bila najznacajnija muzika..Simfonije – napiso je 51 simfoniju.Gudacke kvartete: 78 ukupno.Oratorijume: 1. „Sat“. je „Stvaranje sveta“. Stefana i peva tenor. sobnom muziciranju – najpoznatija je „Mala nocna muzika“.Divertimento – vid zabavne. za violu u D duru. . jer su pod uticajem baroknih kompozitora. Kompozitori Franc Jozef Hajdn (1739 . U zadnjim godinama svog zivota bio je siromasan i okolina ga nije prihvatala. instrumentalne. Komponovao je: Gudacke kvartete – napisao ih je 26.. Parizu. Sahranjen je u masovnoj grobnici. i 1809. Poznate su „Pariska simfonija“. Otac mu je iz muzicke porodice – bio je nadbiskup. A Dur.Koncerti: za cembalo u D duru. a neke opere su na Nemackom jeziku. Koncerte – 50 od kojih se danas izvodi 10.1791) Rodjen je u Salcburgu u Austriji.. „Lincerska simfonija“. „Podne“. mada one nisu toliko znacajne. „Otmica iz Saraja“ (nemacki tekst. „Hofnerova simfonija“. d mol i c mol. . Pisao je programske simfonije: „Pariska simfonija“. „Simfonija Jupiter“. 6 pticjih. orkestarske muzike po izboru kompozitora u vise stavova. „Pruski“. . Prva kompozicija mu je v. „Carski kvartet“. . „Zablji“. . „Ševin“. „Figarova zenidba“. On je ustanovio trostavacni stil. ima turcizama). i za trubu. Pisao je komicne opere – to su mu najznacajnija dela. godine postaje slavan. Zatim je ziveo u Manhajmu. flautu i obou. Drezdenu. • Pisao je koncerte za klarinet. Najznacajniji njegovi kvarteti su: 6 vojnih. . Volfgang Amadeus Johan Gotlib Teobald Mocart (1756 .Crkvena muzika – napisao je „Krunidbenu misu“ za biskupa iz Salcburga i „Rekvijem“. u muzickoj porodici. Najznacajnije opere su mu: „Bastijen i Bastijena“. „Simfonija sa udarom timpana“.Opera – „Doktor i apotekar“. godine umire. a radio je na dvoru kao violinista i pijanista. Pisao je: . i. za violinu u G duru. „Jutro“. pa u Becu. • Najznacajniji koncerti za violinu su mu G Dur i A Dur. u 4 stava. Prvo ih je pisao u 5 stavova. Napisao je 6 kvarteta posvecenih Hajdnu i Pruskoj (pokraina u Nemackoj). od kojih se izvode D Dur – nazvan jos i „Krunidbel“.. kasnije radi kao orguljas u crkvi Sv.

a sahrani je prisustvovao ceo Bec. i IX u D Duru. . .“ i „decresc. i pise se apsolutna muzika (sonate. U prvoj fazi je bio klasicar. . Sa 17 godina (1787. 3. svetovno delo. Napisao je 2 ciklusa: „Udaljenoj dragoj“ i „Sest Gelertovih pesama“. Druzi se sa intelektualcima. Pocetke homofinije imamo u operi. Hafner kvarteti. tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija. Druzio se sa Geteom. Kasnije daje imena sonatama – uvodi programnost: „Meseceva sonata“ – u cis molu. klavir. Zbog smrti majke ide u Bon. i u svom radu okrenut prirodi i narodu. pod uticajem Mocarta i Hajdna – nagovestaj romantizma. svetovno delo. Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti. od 3 stava.1827) Rodjen je u Bonu u Nemackoj. Poslednjih 20 godina ostaje bez sluha i tad komponuje najbolja i najgrandioznija dela. tako da je u formi kantate – najznacajnije je finale ove simfonije „Oda radosti“.“. Njegov deda Ludvig je po poreklu Flamanac – dobio je posao na dvoru u Bonu. VI u F Duru – opisuje prirodu. B Dur. violoncelo. onda odlazi u Bec.Crkvena dela: Misa „Solemnis“ – komponovao za ustolicenje vojvide Rudolfa u Olmicu – vrhunac crkvene muzike. Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije. pa je tu tezu povukao i posvetio je naznanom junaku. kod koga je uglavnom ucio.) Obuhvata razdoblje od 1750.Solo pesme su mu namenjene kucnom muziciranju. godine) ide na usavrsavanje i upoznaje se sa Francom Jozefom i Mihaelom Hajdnom. „Apasionata“. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo. homofono. pisano u 4 stava. U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet. viseglasno. Bio je I slobodan umetnik u praksi. svetovno delo. svetovno delo. stare viole i blok flaute).Sonate – doveo do savrsenstva. „Velika sonata“. VIII u F Duru – nije toliko znacajna. sonata – instrumentalno. II je u D Duru. nasuprot Hajdnu. . kasnije Es Dur.. do 1800. Es Dur. tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni kompozitor). i najbolje su mu opere. Ucio je jos kod Johana Senka i Georga Jozefa Faglera. prvo je posvetio Napoleonu. a u trecoj postaje prvi romanticar na svetu. u drugoj je imao sopstveni stil komponovanja. „Pastoralna sonata“. Najznacajniji koncerti za klavir su: C Dur. klarinet. god. . As Dur. Rezime – Klasicizam (1750. Sa 4 godine. simfonije. postojanje desete „Jenske simfonije“ u njegovom opusu kompozicija nije dokazano. ali se propio i sve potrosio u kafani. gde je ziveo do kraja zivota. a sa 7 godina je kao cudo od deteta. Komponuje po inspiraciji i bio je perfekcionista. . koncert – instrumentalno. viseglasno. drugi instrument je violina. • Volfgang Amadeus Mocart – njega.. homofono. „cresc. inace trostavacno. kasnije dodaje hor. Pijanista i dirigent sopstvenih dela.Simfonije: I je u C Duru pod uticajem Hajdna. . veseglasno. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi. . gudacki kvartet – instrumentalno. Ruski kvarteti. ima svoj stil: D Dur. homofono. Najznacajnije su mu simfonije. a glavni instrument klasike je klavir. obisao Evropu. 1827. Ludvig mladji uci da svira klavir.Koncerti – za violinu.Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi. gudacki kvarteti i koncerti). „Pateticna sonata“.Uvertira – samostalna: „Egmont“ – opisuje borbu Flamanaca i Spanaca. Uzdize se iznad svih pravaca. nazvana jos i „Eroika“ – Herojska.Ludvig van Betoven (1770 . V je u c molu. Otac se bavio muzikom. IV je u B Duru i opisuje prirodu – cudno. a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta.1800. zanima psihicko stanje. koje se sastoji takodje od 4 stava.Oblici: simfonija – instrumentalno. . homofono. III je u Es Duru. VII u A Duru – upotrebljava flamanski folklor – svadbe. nazvana „Sudbina kuca na vrata“ i najznacajnija je.Gudacki kvarteti: 6 posvecenih Mocartu i Hajdnu. . godine. G Dur i c mol. kretao se u visokim krugovima umetnika. „Eleonora“ – opisuje divojku koja je pobedila ludilo. viseglasno (jednoglasan uz pratnju orkestra). 26. Napisao ih je 9. i uglavnom pocinje razlozenim akordom. slobodne modulacije. . godine umire. Sto se tice harmonije upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta).

Cajkovski. dvorce. Vagner.Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja. koji se javlja u XIX veku.. Vajmar.Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir. Prelidi. junaci. Verdi. javlja se razocarenje u stvarnost. I. Orkestar dobija danasnju postavku. • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti. Drezden. Rusije: Moskva. Romantizam Romantizam je pravac u umetnosti. u prirodu – sela. • Simfonijska poema – jednoctavacna orkestarska kompozicija programskog karaktera. R. jer se umetnici povlace u pasivnije krajeve. Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo. pojavljuju se sekvence. Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz. Bize. Ž. o Prokomponovana iz 2 dela.. Valceri (za klavir). posle francuske burzoaske revolucije.• Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar.Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. a u trecoj fazi je romanticar. Gustav Maler. Lajpcig – najznacajniji. dosta se upotrebljavaju disonance. limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje. • Dela dobijaju programski karakter. P. Noktirni. o Komicna opera – smesna. carobnjake. . . R. . • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela. • Solo pesma – pisana je za glas i klavir. Empropti. F. Bajrojt. . tako da se povlaci u sebe i u svojoj masti ozivljava legendarne likove. H. . a narocito na umetnost. • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora. Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota. Inace umetnik se smatrao za vise bice nerazumljivo drustvu. svira se ista muzika. Ritam se bazira na folkloru. Sankt Peterzburg. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor). u II ima sopstveni stil komponovanja. List. pa umetnici podlezu pesimizmu. Poloneze (selo). Vagner. koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument. London. Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete. • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu. Klarinet. Prag. hromatika i tonalitet je jos prisutan. Minhen. engleski rog. gradovi Skandinavije. Berlioz. Fantazije. Madrid. namenjena zabavi. mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. Straus.Karakteristike pravca: • Fantastika – posto neke ideje francuske burzoaske revolucije nisu ostvarene.

. – tragicna. „Potok“ i „Tisina“. Pesme su prokomponovane i neke od znacajnijih su: „More“ i „Atlas“. Ziveo je u predgradju Beca. u A duru – ona je najznacajnija. „Karneval“. „Grethen za vretenom“. kvinteti. . klarinet.Orkestarksa dela: 4 simfonije – I je u B duru. romanse za obou.1828) Rodjen je u muzickoj porodici. fagot itd. .Za klavir je pisao sonate. „Mirigel. Uglavnom je provodio vreme po kafanama. gde je studirao prava. Zbirka se sastoji od 20 pesama. Prvi komponuje minijature namenjene kucnom muziciranju. . Kao pijanista obilazi evropske gradove. u kom je svirao.Simfonije – napiso ih je 9. ali ga ribari spasavaju. Sa 13 godina poceo je da ih pise i namenjene su kucnom muziciranju. Eksperimentise i zbog toga mu se ukocio prst. . 4 pesme: „Ljubav“. B. Dela: .Kamerna dela: klavirska tria. od kojih se danas izvode jedva 2: „Alfons i Etela“ i „Rozamunda“. Komponovao je pod uticajem Baha i Betovena. Robert Suman (1810 .Solo pesme: ciklus pesama na tekstove Hajnriha Hajnea. kvintete – jedan od najznacajnijih „Pastrmka“. Dusevno oboleva i odlazi u Dizeldorf. pa u Drezdenu. • „Labudova pesma“ – zbirka od 14 pesama komponovanih na tekstove Hajnriha Hajnea. nedovrsena – u dva stava 1. „Zivot zene“. plesove.. Onda odlazi u Madjarsku gde je bio profesor klavira. Simfonijske etide – skerca i varijacije. nazvana jos i „Prolecna“. • „Zimsko putovanje“. a dar za muziku je nasledio od majke.Solo pesme – one su mu najveca muzicka ostvarenja – u Nemackoj se nazivaju LIDOVIMA. i IV je „Rajnska simfonija“. II je u C duru – „Pateticna“. Izvodio je kamernu muziku na knjizevnim vecerima. valcere. „Deset zapovesti“. od kojih su znacajnije: „Putovanje“. „Divlja ruzica“. Komponovao je: . zatim u Lajpcigu. da bi izbegao 14-ogodisnju vojnu obavezu.. „Novelete“ (u duru). Sa sedam godina komponuje i svira klavir. III je takodje u C duru. . i isao u narod i slusao narodne melodije. . „Krajzlerijana“ – zbirka posvecena Subertu. gudacki kvarteti. Napisao je 3 ciklusa: • „Lepa mlinarica“ – na tekstove Vilhema Milera. Bio je najmladji u porodici. i Varijacije na tonalitete tonova A. i 8. Kasnije odlazi u Lajpcig. „Decje scene“ – 13 minijatura namenjenih deci. „Vilinski kralj“. u h molu. i 2. Onda je bio u Becu.Kamerna dela – pod uticajem folklora – 15 gudackih kvarteta. a kasnije radi u muzickoj skoli svog oca. emprompte (improvizacije) – napisao je zbirku ovakvih kompozicija pod nazivom „Muzicki momenti“.. Zatim odlazi u Bec.1856) Suman je Nemacki kompozitor rodjen u Cvikaou u Saksoniji u porodici knjizara. . „Majstor Vilhem“. Skace u Rajnu.Koncerti: klavirski u a molu i jedan violinski koncert. E i G..Scenska dela – 20 opera. Znacajne su: 4.Za klavir je pisao cigkluse minijatura: „Leptiri“. jedna od poznatijih je „Sanjarenje“. 2 violinske sonate. gde i umire u bedi. .  Pisao je i zasebne pesme – van ciklusa i to su: „Ave Marija“. ciklus pesama na tekstova Kristofa Ajhendorfa. oktete i uz pratnju klavira. Umro je u Bonu u dusevnoj bolnici. . „Pastrmka“. Imali su kucni kvartet. pesnikova ljubav“.Kompozitori Franc Subert (1797 . lendlere – narodne igre..

Ima 5 stavova: I je „Sanjarenje“. . iz muzicke porodice. gde otvara 1. nisu toliko tehnicki znacajne. U to vreme se u Nemackoj muzici javlja interes za Baha. je u c molu posvecena prijateljima u Engleskoj. pod uticajem folklora. koju je nazvao „Pesme bez reci“.. VII – Romeo u grobnici. Sa 18 godina je bio poznat u celoj Evropi.. jer je Jakob pronasao njegovu „Pasiju po Mateju“. Kasnije uci kod sestre.. remek delo mu je „San letnje noci“. Varsavi.Simfonije u cetiri stava: 1.„Fantasticna simfonija“ – opisuje ljubav izmedju njega i neke njegove prijateljice. Obisao je jos i Englesku.Uvertire: „Fingalova pecina“ – pecina u Skotskoj na Hebridima. . vesele. ali su ga Glukova dela okrenula muzici. 2. sonate za violinu. nacionalne igre neparnog ritma.„Faustovo prokletstvo“. Tu osim njega radio je i Robert Suman i Moseles. gde Jakob uci da svira klavir. ostrva Habride. i nisu za igru. je „Italija“. Englesku.„Harold u Italiji“ – opisuje Bajronovog junaka Harolda... Dela: . iako tada dominira opera. II – „Ples“. • Prelide – znacajan opus od 24 prelida u svim tonalitetima. II stav je za soliste hor i orkestar. kog je ubrzo nadmasio. Dela: . IV je Ljubavni prizor izmedju Romea i Julije. onda zbog rata sa Rusijom odlazi u Stutgart. i IV – „Orgije razbojnika“. III stav je Romeova samoca i tuga. Izvodeci ovo i jos neka Bahova dela obilazi Italiju. .1849) Rodjen u Poljskoj. 3. Za klavir je jos pisao i sonate i minijature – najznacajnija mu je zbirka od 48 minijatura. na kom je i sam radio kao profesor. .. Znacajne su As i A dur.Sonate – 3 klavirske.1847) Rodjen je u Hamburgu. a 2. Najvise komponuje instrumentalnu muziku. . Sa 5 godina uci da svira klavir – izvrstan pijanista.Oratorijumi – pod uticajem Hajdna i Hendla. Nemacku i Italiju.. komponovan po Sekspirovom tekstu. Uporedo sa ovim bio je i dirigent u muzickoj kuci „Gevandhaus“. .Koncerti: 2 klavirska i violinski u e molu..1869) On je prvi znacajan francuski kompozitor. Imale su raspevanu melodiju i najznacajnije su u F i As duru. VI opisuje Julijinu pogrebnu povorku.. Marsej. Oboljeva od upale pluca i cesto radi odmora ide u Pariz. Komponovao je: . Kasnije se sele u prestonicu Nemacke.„Rekvijem“. je u B duru. 4. Jakob Ludvig Feliks Mendelson (1809 . bogatoj. . violu i violoncelo. • Valcere namenjene instrumentalnom. II stav je „Povorka hodocasnika“. Francusku. i V – „Poselo vestica“.. i 5 „Reformacijska“. Napisao ih je 2: 1. ponovo u Becu. .„Skotska“. Najznacajniji opusi su mu 10 i 25. i 2. je „Ilija“ – opisuje birbu proroka sa paganstvom. IV – „Put na gubiliste“. konzervatorijum. okteti.Etide skromnog karaktere. i VIII – finale – pomirenje porodica. u formi kantate.Minijature – vrh njegovog stvaralastva: • Mazurke – poljske. Boravi u Rimu jedno vreme. Skotsku. Hteo je da studira medicinu.. klavirskom izvodjenju. • Skerca.Frederik Fransoa Sopen (1810 . ne mnogo znacajne. i . je u a molu . Potom se vraca u Lajpcig. . Izvrstan pijanista i dirigent.. III stav – „Gorstak“.. Hektor Luj Berlioz (1803 . Znacajne su 17 i 33.. bankarskoj porodici. u jevrejskoj. Deda Mozes mu je bio filozof. . a zatim se vraca u Pariz gde radi na konzervatorijumu kao dirigent. . U I stavu opisuje Harolda u italijanskim brdima. Uvodi programsku muziku – opis vanmuzickih dogadjaja muzikom. • Nokturna. Rodjen je u porodici lekara u blizini Pariza. V je Kraljica Mab. Majorku.„Romeo i Julija“ – ovo delo ima 8 stavova: I stav je ulicna borba dveju porodica. po poreklu Francuz..Koncerte: 2 klavirska... a pored toga se bavio filozofijom i slikarstvom. Vodio je pecalbarski zivot. sonate. ..Balade za klavir – on je jedan od prvih tvoraca.Kamerna dela: gudacki kvarteti. • Poloneze – narodne igre seoskog karaktera. je „Pavle“. losa koncerta koji se danas ne izvode – to mu je najneuspesniji opus. a zatim ga salju kod profesora. kvinteti.Za klavir i orgulje je pisao fantazije i fuge. . Ziveo je u Becu. III – „Prizori na polju“.

„Hungarija“.Napisao je 12 simfonijskih poema: „Sta se to cuje u brdima“. Opere: „Orlezijanka“.Ljubavni snovi“. Izvodio je svoja dela i dela raznih kompozitora gradjanskog sveta. Becu.1834) – u Rusiji u Petrogradu se upoznaje sa ruskom muzikom.1817) – napisao je oko 40 opera uglavnom serija. Opere: „Crvenkapica“. . Kompozitori: Sarl Guno (1818 . „Kraljica od Sabe“. pa je Bize zbog toga umro od tuge. „Posmrtni mars“. „Preludiumi“. „Modrobradi“.1809) – napisao je komicnu operu „Kuca na prodaju“ i seriju „Gulistan“. „Krunski dijamanti“.. a neke od njih su „Ariodant“ i „Josif u Egiptu“. „Setni zvuci“. Žorž Bize (1857 . pise Madjarske rapsodije i obradjuje cigansku muziku. „Ples mrtvih“.. Napisao je i jednu operu pod nazivom „Hofnamova prica“. „Gospodja u belom“ – opisuje dvorac i duhove. bio je cudo od deteta. Glavni predstavnici ovakve opere su: . „Bitka protiv Huna“ i „Ideali“. Pored gore pomenute opere serije postoji i komicna opera. ..1871) – u svojih 50 opera opisuje zivot: „Nema iz Porticija“ – opisuje namu devojku koja na kraju progovara.Nikolas Delarjak (1753 . vraca se u Francusku i pise opere na libreta Ežena Skriba. a majka Austrijanka. „Godine hodocasca“..1893) – napisao je veliki broj opera a neke od njih su: „Romeo i Julija“. Klavirske koncerte u Es i As duru. Napisao opere: „Herkules“. Opera se izvodila na otvorenom i kroz nju su velicali Napoleona. „Orfej“.1873) – rodjen je u Parizu u muzickoj porodici. Bio je kosmopolita – gradjanin celog sveta. Komponuje klavirske cikluse: „. konji.Danijel Fransoa Ober (1782 . sa elementima zabavne muzike u galopskim ritmovima.1886) Jedan je od najznacajnijih kompozitora u Romantizmu i u muzici uopste. „Bronzani konj“. „Taso“. Opera u Francuskoj U prvoj polovini XIX veka opera je slicna italijanskoj SERIJI (opera istorijsko-herojskog sadrzaja). „Mazepa“. jer je Pariz tada bio kulturna prestonica sveta. U drugoj pleadi kompozitora. Radio je jos i u Parizu. najznacajnija njegova opera – „Karmen“. na sceni se koriste prave vojskovodje.Franc List (1811 . jer je tada Francuskom vladao Napoleon. Smatraju ga najvecim klaviristom. slonovi. „Verter“. „Samson i Dalila“. Žil Masne (1842 . predavao na konzervatorijumu u Parizu. Pored Pariza i Bec kasnije postaje jedan od najznacajnih svetskih kulturnih centara. „Faust“. Rano pocinje da svira klavir. Tematika tih opereta je prosta.. Razvija se opereta. zatim statisti. Ovde su se skupljali umetnici iz raznih drzava. U drugoj polovini XIX veka iscezava opera serija i Napoleon vise nije vladar Francuske. Kamij Sen Sans (1845 – 1921) – pijanista i dirigent.. . Prve predstave ove opere nisu bile uspesne. Žak Ofenbah rodjen kao Jakob Ofenbah (1819 . Radio je kao pijanista i kompozitor u Vajmaru – skolu podigao na visi nivo. Eduar Lalo Gustav Sarpantje . bio kaludjer u Pesti i umire u Bajrojtu. i „Herkulova mladost“.Etjen Meil (1763 .. „Lepa Jelena“. . „Prometej“.U prvom periodu svog stvaralastva radi transkripcije Bahovih fuga. „Zidar“. a tematika opera su dogadjaji iz zivota.Fransoa Adrijen Boaldje (1775 . „Hamlet“.. Kasnije je ova opera postala veoma popularna. „Don Kihot“ komponovan po istoimenom delu Miguela de Servantesa. Sa 12 godina sa roditeljima dolazi u Pariz. Prva pleada kompozitora: . zbog usavrsavanja klavirske tehnike. On je tvorac simfonijske poeme. .1888) u Kelnu. „Mrtvacki ples“.U drugoj fazi je originalan stvaralac. Otac mu je bio Madjar. Uglavnom je pisao operete.1912) – njegove opere su: „Manol“. Neke od znacajnijih su: „Orfej u podzemlju“. Rimu.

„Otelo“. „Valkira“. Ziveo je u Vircburgu. Opere: „Lodoiska Eliza“. Kompozitori: . „Loengrin“. Radio je na konzervatorijumu. U operama opisuje germansku mitologiju – reformista nemacke opere. Zatim znacajne opere su mu i „Iris“. a zatim odlazi u Pariz kod kraljice Zozefine. .1868) . kao francuski kompozitori – opere serije. Nemacki romantizam . U drugom periodu se javlja veristicki – vero-istiniti pravac. „Zabranjena ljubav“ – nisu mnogo znacajne. Napisao je 73 opere. opet u Svajcarskoj. zatim zivi u Milanu. i zadnjih 50 godina u Parizu. „Rigoleto“ – opisuje dvorsku budalu i mladu devojku. . „Puritanci“. komicna „Dva dana“ ili „Vodonosa“. komponovana po delu Aleksandra Dime „Dama s kamelijama“ – inspiracija. „Kapuleti i Montegi“. potom zbog ustanka odlazi u Svajcarsku. Opere: „Vestalka“.. „Anakron“. gde je i umro. Veneciji. Tematika opera mu je borba protiv Austrougarske i imaju narodni prizvuk. „Otelo“ – prema istoimenom Sekspirovom delu. i „Gusar“. „Dinora i afrikanka“ – Vasko de Gama i crnkinja. Ziveo je u Bolonji. Becu.1842) – rodjen u Firenci u muzickoj porodici. Seli se u Drezden i tu se preko pozorista upoznaje sa operom – Veberov „Carobni ctrelac“. i njima se dodvoravaju Napoleonu. . i vrhunska opera „Aida“ – komponovana povodom otvaranja Sueckog kanala. „Sumrak bogova“. „Parsifal“ – Sveti gral. . Jedno vreme je ziveo u Parizu i u 36-oj godini prestaje da komponuje.Djakomo Pucini (1858 . Otac mu je bio direktor pozorisne druzine. „Italijanka u Alziru“. „Madam Baterflaj“ – opisuje Japanku.1851) – rodjen u Ankoni. Studirao u Napulju.rodjen u Bolonji u muzickoj porodici. Kompozitori: . II – duet glavnih likova. Ubacuju se elementi folklora. Cirihu. U delima se opisuje istiniti zivot. Radio je u Rimu. „Toska“. IV – vrhunac radnje. Magdeburgu. Opere: „Carobni strelac“. i V cin – sukob i kraj borbe. „Travijata“ – pariski boemski zivot.1945) – najznacajnija opera mu je „Kavaleria Rustikana“. Londonu. nije iz muzicke porodice. „Majstori pevaci“ – majsterzengeri.Djuzepe Verdi (1813 .. „Prorok“. nije iz muzicke porodice. Najbolje su mu opere sa zenskim likovima.1901) – iz muzicke porodice.Vincenco Belini (1801 .Opera u Italiji U prvom periodu nastanka i razvoja opere u Italiji kompozitori rade u Parizu i komponuju slicne rodove. „Fric“ i „Maske“. Opere: „Tankredi“. Najznacajniji je operski kompozitor. „Prsten Nibelunga“ – patuljasto germansko pleme – traje 11h i sadrzi 4 opere: „Rajnsko zlato“. „Djani Skiki“ – komicna opera. od kojih su znacajnije „Lucija od Lamermura“ – tu opisuje zivot jedne mlade dame. Pisao je opere u 5 cinova: I cin je obicno bio romansa – glavni zaplet. Umro je u Veneciji.1924) – on je vise lirik. „Viljen Tel“. veselje. kasnije najznacajnije: „Holandjanin lutalica“ – legenda o ukletom Holandjaninu. najznacajnije su: „Boemi“ – opisuje boemski zivot – radost. „Zigfrid“.Pietro Maskanji (1863 . Parizu i u Londonu.Gaetano Doniceti (1797 . Opere: „Rober Djavo“. a cilj opere je zabava za burzoaziju – odmor od istorijskih opere. Opere: „Monon“.1883) – je jedan od najznacajnijih kompozitora uopste u muzici. sukob dva sveta. Milanu i kao antisluhista nije primljen na konzervatorijum. . „Lukrecija Bordzija“. Rodjen je u Lajpcigu iz porodice policajaca. „Tanhajzer“ – minezenger. Radio je u Milanu. „Eurianta“.1835) – rodjen na Siciliji. Opere: „Trubadur“ – opisuje cigansku putujucu druzinu. tugu.1848) iz Bergama.Luidji Leonkavalo (1858 . malo u Rimu i na kraju u Parizu.. „Falstaf“ – komicna opera.1826) – je rodjen u oficirskoj porodici.. Parizu (od svojih dela. „Hugenoti“. a u Parizu provodi poslednje godine svog zivota. „Dan Paskve“. . „Mesecarka“. Ziveo je u Bolonji. „Agnesa Fon Hoen Staufen“. III – prizori sa mnogo statista.Vilhem Rihard Vagner (1813 . Drezdenu.Gasparo Spontini (1774 . Radio je u Studgartu. „Ferdinand Kortez“. „Nabukodonosor“ – borba protiv Austrougarske. Opere: „Vile“. koji nas okruzuje – dogodovstine iz naroda.. . „Muhamed“. remek delo mu je „Seviljski berberin“.. vraca se u Lajpcig.1919) – napisao operu „Pajaci“. italijanske narodne pesme. Bajrojtu. „Ljubavni napitak“.Djoakono Rosini (1792 . i to sve na visokoj nozi). upotrebljava pentatoniku i celostepene lestvice. Rodjen je u Berlinu u bankarskoj porodici. „Edgar“. u Milanu. gde je otvorio svoje narodno pozoriste (za sve ljude podjednako – bez loza).Karl Maria fon Veber (1786 . koja ima jedan cin i opisuje seljacku porodicu sa Sicilije. . „Tristan i Izolda“.Jakob Libman Majerber (1791 . Ovo je pravac bez perspektive.1868). koja opisuje ljubomoru i ubistvo u putujucoj druzini. . Opere: „Norma“ – najznacajnija. „Alibaba“.. „Oberon“ – fantasticna. .Luidji Kerubini (1760 .

„Elektra“-opis zene koja zeli da osveti svoga oca. „Karneval u Rimu“. sa kvalitetnim tekstom. • Za klavir je pisao sonate. Najznacajniji valceri su mu: „Na lepom. Prva takva opera je bila „Zolingena“ Viktora Neslera – dobro je prihvacena i u njoj se oseca prizvuk nemackog folklora. Bio je majstor orgulja.1899) je ziveo u Becu. ali i kamernu muziku. opere su bile duge i zamarale publiku. Tematika opera je bila germanska mitologija. IV je u C duru. Pisao je: simfonije – najznacajnija mu je „Alpska simfonija“. kao vid zabave.1916) – je radio u Visbadenu. Najznacajnija opera mu je „Palestrina“. teska filozofija. „Soloma“opis bolesne izopacene devojke. Kasnije pocinje da stvara. Suberta. e i f molu – jedna od najlepsih misa. Najznacajnija dela su mu solo pesme – napisao je 6 zbirki pesama.1903) – austrijski kompozitor. Veoma je znacajna i opereta u to vreme. Pisao je jos: 2 opere. kvartete sa ili bez klavira za duvacke instrumente. • Koncerti – napisao je 2 klavirska koncerta i 1 violinski u D Duru.Rihard Straus (1864 . Bio je upravnik becke opere 10 godina. serenade. Radnja je jednostavna i prijemciva. poseban ciklus „Pesme ljubavi“. „Don Kihot“. „Slepi mis“.1949) – Nemac iz Minhena. fantazije. U delima izrazava bol. Potice iz porodice ucitelja.Peter Kornelijus (1824 . koji je bio centar kasnog romantizma. kamerna dela. i sonate za razne instrumente. Vajmaru. na Hajdnovu temu.1897) – rodjen je u Hamburgu u muzickoj porodici. . duhovnu krizu. Minhenu. opere – „Guntram“-nordijski germanski srednjevekovni junak. . „Magbet“. Nije iz muzicke porodice. .Anton Brukner (1824 . fantazije i minijature za klavir. varijacije za orkestar na Mocartove i Hilerove teme. • Kamerna muzika – pisao je duete. plavom Dunavu“. rodjen u muzickoj porodici (nije u srodstvu sa Johanom Strausom). Radio je u Minhenu.Maks Bruh – napisao je jedan violinski koncert. VI i VII su pisane za instrumente u formi klasicne sonate.Johan Straus (1825 . narocito u Becu. . madjarske plesove.1874) je radio kao kompozitor u Minhenu. Opere su mu inspirisane fantastikom – priroda. Dela: najznacajnije su mu simfonije – napisao ih je 9 – I je u D Duru i govori o razocaranoj mladosti. simfonijske poeme – „Don Zuan“. On je Nemac i uglavnom je pisao muziku za orgulje: fantazije i fuge. varijacije – na Hendlovu temu-napisao 25 varijacija. . Napisao je: 3 mise: u d. tria. Sakupio je veliki broj pesama i obradjivao je narodne teme. na Paganinijevu temu.1896) je austrijski kompozitor rodjen u Ansfeldu. . metamorfoze za gudacke instrumente. od kojih je jedna sa spanskom tematikom. suma.1921). G Duru i u e molu – najznacajnija i sadrzi 31 varijaciju. lirskog je karaktera i izvodi je 1000 izvodjaca. valcere. i IX simfonija ima pesimisticku tematiku i nedovrsena je. jednostavne tematike i operete. Najpoznatiji mu je zingspil – komicna opera „Bagdadski berberin“. • Vokalni opus – veliki br. Podigao je becku filharmoniju na danasnji nivo. do 9. po delima Hermana Hesea i Jozefa Ajhendorfa.Hans Ficner (1864 .Gustav Maler (1860 .Franc Abt Opera u Nemackoj Javlja se uticaj Vagnera na nemacke kompozitore. Napisao ih je 4: u c molu. kasnije se bavi nemackim..1911) je rodjen u Austriji. . „Price iz becke sume“. u Berlinu. u formi kantate. solo pesme pod uticajem R. . interludiume. .Engelbert Humperdink (1854 . Sumana i F. II je u c molu i ima formu kantate. „Laka konjica“. Najznacajnije opere su mu „Ivica i Marica“ i „Kraljeva deca“. VIII je najznacajnija. Tada nastaju opere. . Bio je pobozan i radio je u crkvi.Hugo Volf (1860 . a narocito madjarskim folklorom. solo pesama. gudacke kvartete. . „Becka krv“. „Zivot junaka“. i najznacajnije njegovo delo „Nemacki rekvijem“. Lajpcigu. Operete: „1001 noc“. Najznacajnije operete su mu: „Pikova dama“. gde stvara filharmoniju i podize joj ugled.1895) – uvodi narodne galopske ritmove. zatim se povlaci u Bavarske planine na Alpima. Sa 14 godina poznat je kao pijanista. otac mu je svirao kontrabas.Johanes Brams (1833 .Karl Rajneke . mistiku i izolovanost. 9 simfonija.Franc Zupe (1819 . „Veseli momci“. Sam je pisao libreta za svoje opere. F Duru. Kompozitori: . V. . ziveo je na ivici bede. 200 solo pesama – ciklus „Jednostavne pesme“. Posle Hitlera vratio se u Berlin. Komponovao je u duhu folklora. Potom odlazi u Bec. koncerte – uglavnom za drvene duvace (klarinet i fagot).Maks Reger (1873 . od kojih su najznacajnije od 4. • Simfonije – je pisao u stilu klasicara pod uticajem Mocarta i Betovena. kantatu „Rinaldo“. III je u d molu izvode je glasovi i ima tematiku svemira. Lajpcigu.1949).

o Onda opere pod uticajem francuza Bizea. Znacajan je i kao dirigent. istorijski dogadjaji. Napisao je 25 opera: „Snezna devojka“ – cerka Deda Mraza topi se sa prvim prolecnim Suncem. Otac mu je bio vojnik. u kojima opisuje ljubav.Osniva se konzervatorijum u Sankt Petersburgu. Priroda mu daje inspiraciju za mnoga dela. Pisao je uvertire. • Modest Petrovic Musorgski (1839 . osnivac moderne ruske hemije. pod uticajem folklora – obradjivao folklor pojedinih naroda. „Bez Sunca“ i „Pesme i plesovi smrti“. stavovi ove svite su „More i Isimbadova ladja“. o Zatim Klavirske koncerte. Jedno vreme je bio u manastiru. Es Duru i b molu (najznacajniji).1918) – Francuz po poreklu. U pocetku je bio cinovnik. dusevna patnja. koja ima fantasticnu orkestraciju i stavovi ove svite su „Patuljak“. Narocito se zanimao za narodni folklor. Folklor poznaje od malena i koristi ga u svojim kompozicijama.Nasuprot njima javlja se 5 kompozitora.. koji je bio pod uticajem Glinke. Javlja se interes za istoriju. a ovo je prva ruska komicna opera. a sa 23 godine pocinje da se bavi muzikom. .. „Pripovedanje carevica Kalendera“. pod uticajem je zapada. „Sultan i njegova zena“.1893) – drugaciji je od svih ostalih. a ujedno i prva opera ove drzave. • Nikolaj Rimski Korsakov (1844 . Na ova dva konzervatorijuma. ali se oseca i uticaj ruskog folklora u njegovim delima.1910) – je osnovao rusku petorku. solo pesme – ciklusi „Decja soba“. Pisao je: opere „Boris Godunov“ – dogadjaji iz XVII veka i opis istoimenog junaka.U drugom periodu znacajni kompozitori su: • Milij Balakirjev (1837 . Njegovo najznacajnije delo je opera „Knez Igor“ u kojoj opisuje junaka iz XII veka u borbi protiv Poloveca – varvarsko pleme. a i on u pocetku. „Pijaca u Limozu“. Kanije pise solo pesme i opere – 12 od kojih su najznacajnije: „Zarogljenik sa Kavkaza“ i „Vilijem Redklif“ – po engleskom romanu. najzanajnije delo mu je svita „Slike sa izlozbe“. „Ruslan i Ljudmila“ pisana na Puskinov tekst. „Dva jevreja“. . simfonijske poeme – „Kralj Lir“. gde i umire. • Cezar Kjui (1835 . o Uvertire – najznacajnije su mu „Romeo i Julija“ i „1812“. . izucavala se zapadnjacka muzika i primenjivali su se sistemi sa Zapada. osnivac nacionalnog pravca. Najznacajnije su mu opere epskog karaktera: „Ivan Susanjin“ – istorijsko-herojska opera. o 2 albuma klavirskih minijatura – „Decji album“ i „Godisnja doba“. „Carevic i carica“. smatrali ocem ruske muzike. patetika. „Zlatan petlic“. Bio je i dirigent. Pisao je: o Prvenstveno simfonije – napisao ih je 6 i u njima preovladjuje pesimizam.1908) je rodjen u malom mestu u bilizini reke. Tematika je sudbina. o Solo pesme. „Jolanta“ – prva optimisticna. „Kijevska vrata“. Tad se osniva i pevacko drustvo. Bio je duze vreme u Parizu. Uopste javlja se interes za narod i njegov zivot. Masnea.Ruski romantizam Sredinom XVIII veka Rusija se oslobadja kmetstva i dolazi do krupnih promena u zivotu. „Prica o caru Saltanu“. Rano se bavi komponovanjem. o Fantazije za orkestar. kriza. Bio je matematicar. Oni su Mihaila Glinku. jednom recju za umetnost. Sledece godine Anton Rubinstajn osniva konzervatorijum u Moskvi. Jedno vreme radio je u Sankt Petersburgu.. Bio je tip ruskog realiste – prikazivao zivot onakav kakav jeste. Komponuju se i opere. U prvom periodu glavni kompozitor je: • Mihail Ivanovic Glinka (1804 . U njegovim delima se oseca uticaj zapada. Gogolja uz zicane instrumente – najcesce uz klavir. Napisao je jos i: Simfonijsku svitu od 5 stovova „Seherezada“ inspirisan pricom iz 1001 noci. gde se uci muzika. . Pisao je i solo pesme i simfonije.1887) – u pocetku je bio hemicar.U trecem perodu najznacajniji kompozitor je • Pjotr Iljic Cajkovski (1840 . u kojoj su oni nalazili izvor za svoje kompozicije. Osnivaju se mnoge muzicke skole. „Igra pilica“. violinski koncert u Bduru. „Promenata“. koga osniva Artur Rubinstajn. koji temelje svoju muziku na ruskom folkloru. u kojoj je opisana istorija ruskog naroda i istoimeni junak. Rodjen je na planini Uralu i prvo je bio cinovnik. „Praznik u Bagdadu“. Bio je potpomognut bogatasicom. Kasnije se bavi muzikom i pisao je: kamernu muziku. solo pesme. posle odlazi u Berlin. a pre toga je bio ateista. „Stari zamak“. .1881) – bio je notorni alkoholicar. od kojih su najznacajniji u G Duru. Ozivljavaju se heroji. • Aleksandar Borodin (1833 . Bio je i dirigent i bavio se teorijom.1857) – prvi pravi ruski kompozitor. Prvu operu je napisao po Puskinovom delu „Evgenije Onjegin“. pedagog i teoreticar. „Sorocinski sajam“ – Sorocin je pejzaz u Ukrajni. U to doba komponuju se solo pesme na tekstove Puskina. knjizevnost. teorija itd. zatim slede: „Pikova dama“. tako da je prosao Evropu. kao na Zapadu. Posle se vratio muzici. tvorac ruske muzike. „Koliba baba Jage“. simfonijske poeme – „U srednjoj Aziji“. Ovde harmonija dolazi do izrazaja. fantazije – „Islamej“. Fantazije na srpske teme. a zatim se vratio u Rusiju.

opisuje prirodne lepote. • Za klavir minijature. a kasnije za orkestar.1904) – iz porodice je mesara. Uglavnom je pisao svite od nekoliko stavova. i scenska dela – opere – „Kralj Artur“.Manuel de Falja (1876 . Dosao u Prag. studirao je u Lajpcigu. tako da je pod uticajem folklora. Najznacajniji su „Trnova ruzica“. 6 i 7 stavova. • Opere u kojima opisuje istorijske dogadjaje. Studirao je u Pragu. • Za klavir pise plesove – prvo cetvororucno.1884) – prvi i najznacajniji ceski kompozitor iz porodice pivara. Skandinavija (Norveska.Antonjin Dvorzak (1841 .1903). • Simfonije – napisao ih je 9. • Kamernu muziku – tria.Edvard Hagelub Grig (1843 . pod uticajem folklora. „Cetiri legende za orkestar“. . „Labudovo jezero“ i „Krcko Orascic“. Napisao je jos i tri simfonije i veliki broj solo pesama. Pise se o lepoti drzave (istorijat.1957) – Finac. ozivljava junake. U delima koristi ceski i slovenski folklor i malo indijanskog folklora. kvartete i sonate za violinu i klavir. gudacke kvartete i kvintete.1907) – rodjen u Norveskoj. Sumana i Vagnera. Pisao je: • Koncerte za razne instrumente. „Dalibor“. • Klavirske minijature – dve zbirke. . zbirka od 66 minijatura – lirske kompozicije pod uticajem norveskog folklora.o Balete. do 9. gudacke kvartete i sonate za razne instrumente. 5. Svedska. Zatim pisao je jos i: orkestarske svite. a ostale su pod uticajem ceskog folklora. koncert u a molu. a posle se vraca u Norvesku. Finska. a najznacajnije su mu od 5. • Kamernu muziku – klavirska tria.Isak Albeniz (1860 . Prva je pod uticajem Lista. gde koristi folklor indijanaca i opisuje SAD – simfonije iz novog sveta. U njima je obradjivao folklor Slovena. Danska) Preci Norvezana su Vikinzi. Potom se vraca u Prag gde i umire. Radio je malo u Belgiji. Najznacajnije su: „Prodana nevesta“ – nezeljen brak sa devojcine strane. Kompozitori: . zatim je radio u nemackim gradovima. Uticaj se javlja u muzici i knjizevnosti. 9 simfonija od kojih su prve tri u opisima. Stvarao je pod uticajem norveskog folklora: • Klavirske kompozicije – sonate. Ceska U XIX veku desava se preporod ceske kulture. Nemackoj i malo u Americi. . koji je pisao simfonijske svite i poeme: „Prolecna pesma“. • Za orkestar: simfonijske varijacije. Pisao je: • Simfonijske poeme (imaju 1 stav). Jedna od znacajnijih svita mu je „U jesen“. „Labud“ i „Finlandija“. dobijaju identitet. . koje je nazivao „Spanske svite“. 5 simfonijskih poema i slovenske rapsodije. sa tematikom zasnovanom na legendama i bajkama. Spanija Spanci su kolonizirali i osvajali i od renesanse do XIX veka nemaju predstavnika u muzici. Najznacajnija je „Spanska iberija“ – poluostrvo gde se Spanija nalazi. Uglavnom su pod uticajem Vagnera i Majerbera. Radio je i u Argentini. Predstavnici spanske muzike XIX veka: . • Koncerte: za klavir u g molu.1946) – ziveo je u Parizu i tamo se upoznao sa impresionistima. heroji.Jan Sibelijus (1865 . Tada kao i svi narodi. • Za orkestar – simfonijske poeme i svite u 4. U Skandinaviji se oseca uticaj nemackog folklora. Bio je pesnik klavira. • Kamernu muziku – sonate za violinu i klavir. simfonijske poeme.Nils Gade – Danska. tako da se on zainteresovao za muziku. „Brandenburzani“ – oblast u Nemackoj Brandenburg.Bedzih Smetana (1824 . jedno vreme u Engleskoj i na kraju duze vreme u Njujorku. Boravio je jos i u Becu. violinski u a molu i za violoncelo u h molu. . od kojih je najznacajnija „Katalonija“. U njegovoj pivnici se muziciralo. Geteborgu u Svedskoj – tu je radio kao dirigent i pijanista. Pise pod uticajem Lista i Vagnera. Kompozitori: . gde je radio kao orguljas u crkvama i kao violinista. a u drugoj je obradjivao ceske plesove. opis zemlje).

. Antonjin Dvorzak. P.. • Solo pesma – pisana je za glas i klavir. Straus. engleski rog. Ceska: Bedzih Smetana. Žil Masne. Vagner. junaci. Luidji Kerubini. homofona. Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz. . • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku. homofone ili polifone. Frederik Fransoa Sopen. Minhen. . pojavljuju se sekvence. god. F. posle francuske burzoaske revolucije. Žak Ofenbah. Rezime – Romantizam (1800. Fantazije. hromatika i tonalitet je jos prisutan. Italija: Djuzepe Verdi. Drezden. H. Vagner. Empropti. Emanuel Šabrije).Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja. o Komicna opera – smesna. Cezar Kjui. homofona i svetovnog je karaktera. Verdi. Rusija: Mihailo Ivanovič Glinka. Luidji Leonkavalo. Petar Kornelius. Inace je programska. R. Prelidi. viseglasna. Ž. Hektor Luj Berlioz. dosta se upotrebljavaju disonance.) Romantizam je pravac u umetnosti. Madrid. Vajmar. Rihard Štraus. I. jednoglasna uz klavirsku pratnju. Operski: Francuska: Eduar Lalo. viseglasne. Franc Subert. Hugo Volf. Franc Zupe. „Carobnjak“. Lajpcig – najznacajniji. limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu. • Dela dobijaju programski karakter. koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument. Johanes Brams. Klarinet. • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora. gradovi Skandinavije. Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo. Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete. Žorž Bize. Nemacka: Jakob Libman Maerber. Kamij Sen Sans. Sarl Guno. • Simfonijska poema – jednostavacna orkestarska. Pietro Maskanji. Hans Ficner. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu. Jakob Ludvig Feliks Mendelson. Gasparo Spontini. Anton Brukner.Karakteristike pravca: • Fantastika. Spanija: Isak Albeniz. Kantatu „Atlantida“. Djoakono Rosini.Kompozitori: Franc List. Anri di Park. Johan Štraus. Skandinavija: Edvard Grig. v. Danijel Fransoa Ober. Modest Petrovic Musorgski. . Prag. Noktirni. o Prokomponovana iz 2 dela. Karl Maria Fon Veber. Orkestar dobija danasnju postavku. Aleksandar Borodin. . Nikolaj Rimski Korsakov. Ritam se bazira na folkloru. Valceri (za klavir). Vilhem Rihard Vagner. Gaetano Doniceti. Manuel de Falja.Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. Engelbert Humperdink. Djakomo Pucini. Bize. Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota. • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela. Sankt Peterzburg. Pjotr Iljič Cajkovski. Robert Suman. Gustav Maler. Nikolas Delarjak. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje. Etjen Meil. List. Gustav Maler. svira se ista muzika. i. Milij Balakirjev. R. Cajkovski. Vensan Dendi. koji se javlja u XIX veku. svetovne i apsolutne. namenjena zabavi. Berlioz. svetovna. mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. London. Instrumentalne su.• • Opere: „Kratak zivot“. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor). (Cezar Frank. „Trorogi sesir“. Rusije: Moskva. Jan Sibelius. Poloneze (selo). kompozicija programskog karaktera..1874. instrumentalna. . Fransoa Adrijen Boaldje.Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir. a narocito na umetnost. Bajrojt. Maks Reger. viseglasna. Vincenco Belini. . • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti.

. „Vece u Granadi“ (grad u Spaniji). „Ogledalo“. drugi „Svecanosti“. homofona. Poeme: „Igra vode“. Svite: „Kuprenov grob“. „Velovi“.1916) – kao mali je bio izvanredan pijanista. klarinet. a treci „Sirene“. Orkestarske kompozicije: „More“ – sastoji se od tri stava – prvi je „Zora ka podnevu“. viseglasna. upotreba celostepenih lestvica (uticaj folklora egzoticnih naroda – prihvataju se motivi sa slika neistrazenih zemalja – Indonezije. Koriste se oblici kao u doba romantizma: klavirske minijature. modusa. Za klavir: koncerte u G i D duru. koncerte u modusima – miksolidijski za klavir i orkestar i gregorijanski za violinu i orkestar. Preovladjuje svetovna. sonate za violinu. Izmislio je tri „c“ kljuca za klavir. i operu „Peleas i Melisanda“. „Pavana“ i „Gaspar“. samim tim PR intervala. Od instrumenata do izrazaja dolazi klavir – usavrsava se tehnika. cemu impresionizam tezi. 2. • Aleksandar Skrjabin (1872 . Scensko delo „Sat Spanije“. „Prica majke guske“. kao pijanista proputovao Evropu i radio kao profesor. zbirka „Slike“ – najznacajnije kompozicije iz ove zbirke su „Zlatna ribica“ i „Decji kutak“. flautu. Impresionisti je bio pogrdan naziv. nimfa).  Noktirna – klavirske minijature – najznacajnija je „Mesecina“.Kompozitori cija su imena napisana fontom „regular“ nisu komponovali opere. Kamerna dela: gudacke kvartete (najznacajniji je u g molu). „Balkon“. • Otarino Respidji (1879 . violinu. 6/3. Sredstva slabljenja tonaliteta. razvijena. ali tonalitet jos postoji. Bio je clan konzervatorijskog tria. i opere „Plamen“ i „Cirkus Maksimus“. Uzori su mu bili Kamij Sen-Sans i Franc List. Karakteristike: Napusta se romanticarska. siroka. „Pesme beletise“.1915) – Rus.1936) – radio je u Bolonji. Sa 17 godina upisao je konzervatorijum u Parizu. Posle se vraca u Pariz. i prelid „Popodne jednog fauna“ (faun je sumska vila. 5/3. Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. i harfa. i balete „Dafnis i Klas“ i „Bolero“. pentatonike. simfonijske poeme i vokalno-instrumentalne forme. instrumentalna muzika. Komponovao je na narodnoj osnovi. Komponovao je: Za klavir: sonate (pod uticajem Sopena). Kompozitori: • Klod Debisi (1862 . kada je odrzana izlozba poznatih francuskih slikara u Parizu – Kloda Monea. sa kojim je obisao Evropu. Afrike). „Devojka sa lanenom kosom“. kao i politonalnosti. Solo pesme: „Pesme iz Madagaskara“ i „Prirodopis“.1937) – sa 11 godina je bio na konzervatorijumu. drugi „Igra talasa“. 4. • Moris Ravel (1865 . i poeme „Tragicna“ i „Satanska“.  Svite – ciklusi: „Estampi“ – sastoji se od 3 kompozicije – „Pagode“ (hramovi u J-I Aziji). Kamernu muziku: gudacke kvartete. 5. Okeanije. zbirku od 24 prelida. Za orkestar: simfonije „Bozanstvena pesma“ – solisti i hor. rapsodiju za violinu i klavir „Ciganin“. godine. druzi se sa slikarima i zanima ga umetnost neistrazenih zemalja. drveni duvaci (flauta i klarinet). Vokalni opus mu je neuspesan. na kojoj su prikazani luka i brodovi u magli. Noktirni – triptihon – sastoji se od tri stava – prvi stav su „Oblaci“. cak i u 9/7/5/3. „Vrtovi pod kisom“. orkestarkse svite „Crkveni vitrazi“ i „Ducan igracaka“. Pisao je: Za klavir:  2 arabeske u G i E Duru. Nastao u Francuskoj 1874. su: kretanja u paralelnim 2. „Terasa za prijem Meseca“. klavir. Vokalna dela: 5 solo pesama na tekstove Sarla Bodlera. Prosiruje se i menja izgled akorda. Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica. sveska prelida – znacajni prelidi iz ove sveske su „Tragovi u snegu“. harfu. sveska prelida – znacajni su „Magle“. raspevana melodija. a sredstvo izrazaja je harmonija. Berlinu i Rimu. medjutim on danas oznacava kraj XIX veka u muzici. Eduara Manea. sonate za violoncelo. Ogista Renoara. Bili su neshvaceni od tadasnjih kriticara i dobijaju ime po Moneovoj slici „Impresija radjanja sunca“. i treci „Dijalog vetra i mora“. Pisao je: simfonijske poeme „Rimske fontane“ i „Rimski cetinari“. i simfonijske poeme „Ekstaza“ i „Prometej“. Impresionizam – kasni romantizam U drugoj polovini XIX veka razvija se oblik kasnog romantizma. „Potopljena katedrala“. operetu „Dete i carolija“. 1. 6/4.

Otarino Respidji. Sredstva slabljenja tonaliteta. Oznacava pravac u muzici krajem XIX veka. jacina i boja. Posle toga se sve ove cetiri serije pomeraju hromatski navise ili nanize. . po uzoru na Indijsku i Arapsku muziku. Prosiruje se i menja izgled akorda. na osnovu koje izvodjac gradi improvizaciju.Ritam – u savremenom svetu javljaju se novi ritmovi. Svih dvanaest tonova su ravnopravi. o Cetvrttonska muzika – prvi ju je koristio Aloiz Haba.) Nastao je u Francuskoj. tako da se dobija niz od 24 tona. . Ova dva perioda se razlikuju po politickim. viseglasna. cemu impresionizam tezi. o Serijalna muzika – ovde su osim visine. sada idu nanize i obrnuto) i sada imamo 36 tonova. 5. Preovladjuje svetovna. koriste se udaraljke po potrebi. koji imaju oslonac u folkloru ili prate rad masina i fabrickih postrojenja. vec je samo obelezena visina tonova. i. mada ima i onih koji polaze od tradicije. PR intervala samim tim. elektronska i konkretna muzika. koji se ravnopravno upotrebljavaju. Kompozitori: Klod Debisi. u cetvrtoj seriji se treca izlozi unazad. • Bitonalnost – u kompoziciji se istovremeno cuju dva tonaliteta. 6/4. Konstruisao je klavir i klarinet za izvodjenje cetvrttonskih kompozicija i izmislio oznake za obelezavanje cetvrtstepena (b. kada se sve sabere. Aleksandar Skrjabin. futurizam. Prvo se ispise svih 12 hromatskih tonova – redosled nije bitan i odredjuje ga kompozitor – to je tzv. forme. Razvija se tehnologija. ali se slabi njegov znacaj. upotreba celostepenih lestvica. aritmija. i uvode elektricni instrumenti. i oni koji teze inovacijama – ekspresionizam. cak i u 9/7/5/3. Tezi se ka rasturanju tonaliteta. povodom izlozbe slika na kojoj je po Moneovoj slici „Impresija radjanja Sunca“ i dobio svoj naziv. prva serija. • Politonalnost – u jednoj kompoziciji zvuci vise tonaliteta. ali tonalitet jos postoji.Orkestar – broj izvodjaca se smanjuje i do izrazaja dolaze duvacki instrumenti.Rezime – Impresionizam (1874. o Dodekafonija – koristi 12 hromatskih tonova i smatra se matematickim nacinom komponovanja. Glavno obelezje ove muzike je heterogenost. 5/8. Ovde se ne koriste notne vrednosti. ekonomskim karakteristikama i drustvenim dogadjajima. pentatonike. #). i harfe. d. strasnijeg zvuka. modusa. ekonomija napreduje. . On deli oktavu na 24 jednaka dela. . tako da kada 4 serije pomnozimo sa 12 hromatskih tonova dobijamo 48 kombinacija po 12 tonova. nacionalni smer. o Aleatorika – ALEA znaci kocka. u drugoj seriji se ceo taj niz izlozi unazad. tako da prema tome ima i dve vrste pravaca na bazi ove podele: oni koji teze tradiciji – to su u principu stariji pravci. Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. Oblici su slicni kao u doba romantizma – simfonijske poeme. 6/3. Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica. • Atonalnost – potpuni raskid sa tonalitetom i na tome se temelji savremena muzika. Tezi se ka stvaranju sto bizarnijeg. Moris Ravel. i uglavnom su sinkopirani – 5/16. Kompozitori ove epohe uglavnom teze ka inovacijama. >. dzez. homofona. koji koriste moderan nacin izrazavanja – neobarok. jer imaju najjaci zvuk (na to utice dzez muzika). date i ostale karakteristike tona – trajanje. neoromantizam. klasicizmu i prethodnim pravcima. Javljaju se: poliritmija – ceste promene ritma. dinamika zivota je burna. jer je svrha ove muzike da opise rat. Savremena muzika Savremena muzika je muzika XX-og veka.popularna muzika. Ovaj muzicki pravac mozemo podeliti na dva perioda: period izmedju dva svetska rata i period posle drugog svetskog rata. i zabavna . 4. klavirske minijature i v. a sredstvo izrazaja je harmonija.  U prethodna dva primera tonalitet jos uvek postoji. 5/3. To je okvirna melodija. neoklasicizam. Karakteristike pravca: . kao i politonalnosti. Muzika nema zajednicki karakter.1900. god. drveni duvaci – flauta i klarinet. u trecoj seriji se prva serija ispise kao u ogledalu (svi intervali koji su isli navise. Napusta se romanticarska raspevana melodija. Instrumenti – do izrazaja dolaze: klavir.Muzika se temelji na 12 tonova. 7/8. kao u baroku. Arnold Senberg je medju prvima upotrebljavao ovaj sistem. ametrika – ovde se taktne crte ne koriste. su: kretanja u paralelnim 2. instrumentalna muzika.

• U drugom periodu uopste nije upotrebljavao tonalitet i komponovao je: 3 klavirske kompozicije. • Italija: Feruco Buzoni. • Rusija: Sergej Prokofjev. sonate. Luidji Nono. disonantni akordi. Anton Vebern. . fuge. Prvo je radio kao cinovnik. Karl Orf („Karmina burana“ – njgovo najznacajnije delo . Zasniva sa na dodekafoniji i atonalnosti. Njujorku. • Tek na kraju zivota vraca se upotrebi tonaliteta i tada pise: kamerne simfonije. posle istrazivanja Zigmunda Frojda. i nezavrsenu operu „Mojsije i Aron“. Kompozicije su kratke zbog atonalnosti. Luidji dalla Pikola. „Preziveli iz Varsave“.1935) – rodjen u Becu u muzickoj porodici.. Od vokalno-instrumentalne muzike komponuju se opere. kasnije se preradjuju i dobijaju se novi zvuci. . Za sva ova snimanja zvuka koristila se magnetofonska traka. kvarteta. • U prvom periodu komponuje: gudacki sekstet – „Preobrazena noc“. Ekspresionizam Ekspresionizam se javlja izmedju dva svetska rata. operu u jednom cinu „Od danas do sutra“. Djankarlo Menoti. koji se kasnije preradjuju i izoblicuju. a u II periodu je pod uticajem Senberga (atonalnosti. u kojima je hor glavni. ceste pauze. komponovane po principu dodekafonije. „Pjero mesečar“ – najbizarnije njegovo delo. Pjer Sefer. • Francuska: Darijus Mijo. Karl Hajnc Stokhauzen. . Erih Sati.Javlja se novo notno pismo. koji se koriste kao efekti u filmovima.. • Konkretna muzika – snimaju se sumovi i zvukovi iz prirode – sveta koji nas okruzuje. Kompozitori: . Perspektiva. a kasnije uci da svira i klavir. i kvartete. U I periodu je impresionista. upotrebljavaju se disonantni intervali (2 i 4). Struktura. preovladjuju disonance. Bio je Senbergov ucenik. pa im cak daju apstraktne. a zatim koriste u filmovima. Ralf Von Vilijams. Ovakav nacin obrade zvuka prvi su koristili Darijus Mijo.Kompozitori ove epohe su vise eksperimentatori. Koriste se forme: etide. . koncerte za klavir. Kao mlad uci da svira violinu. Paul Hindemit. svitu za gudacke instrumente „Oda Napoleonu“. da se ne bi stekao utisak tonike. ekspresionizma). . operu „Monodrama“. kao odgovor impresionizmu.Forma – nema novih oblika i uglavnom se komponuje instrumentalna polifonija. prisutne su sve oznake od ppp do fff. i kamernu simfoniju. • Elektronska muzika – masine i generatori proizvode zvukove. Norvezani. Komponovao je klavirske sonate. Olivije Mesijan. kamerna dela – kvartete i varijacije za orkestar. Los Andjelesu.1951) – rodjen je u Becu i nije iz muzicke porodice. npr. Artur Honeger. Alban Berg. simfonije. koju izvodi veliki broj solista. oratorijumi. televizija. Danci). U Americi je pisao koncerte za violinu i orkestar. koncerta. Segmenti. Fransis Pulank. violinski koncert u dodekafoniji „Vocek“ – vojnik iz I svetskog rata.. . Dmitrij Sostakovic. sa tematikom iz nordijske mitologije (Svedjani. pod nazivom „Pesme iz Gurea“. bez upotrebe instrumenata. Igor Stravinski. Muziku uglavnom izvode mali ansambli. nego kompozitori. u Nemackoj. Magicni kvadrati..Alban Berg (1885 . Cudjenje. Partiture su pisane u karakteristicnim oblicima. a sto se tice dinamike. svite.Arnold Šenberg (1874 .Elektronska i konkretna muzika – nastaju u labaratorijama uz pomoc masina. orkestarske kompozicije. Pjer Bulez. sa 8 godina komponuje. preludiuma. svi tonovi su ravnopravni. Melodije sadrze velike intervalske skokove.. simfonijsku poemu – „Peleas i Melisanda“. koje su stvorili avangardisti eksperimentatori. napusten je tonalitet – to cak ide dotle da se jedan ton ne sme ponoviti. Aram Hacaturijan. operu. Bostonu. i baleti.Muzicka propaganda (radio. a zatim kao profesor u Berlinu. koji u ovom periodu dostizu vrhunac. • Nemacka: Arnold Senberg. gramofonske ploce) ima veoma vaznu ulogu u sirenju i razvitku muzike. • Engleska: Gustav Holst. Bendzamin Britn. i operu „Lulu“. Kompozitori za svoje kompozicije nemaju strucne nazive.kantata).

• Za orkestar – koncertne svite „Plemenita vizija“ i „Svirač hardigardija“. jer je bio veoma dobar polifonicar. „Slika Matis“. muzicka komedija. koncerti za violinu. zbirku kratkih melodija (153 melodije). i 2 violinska koncerta. • Simfonije u stilu klasicara. • 3 klavirska koncerta. sa folklornim motivima. • Kamerna muzika – pod uticajem romantizma – 4 gudacka kvarteta i sonate za razne instrumente. orkestar. ucio kod Senberga i bio pravi ekspresionista. Kao protivnik Hitlera bezi u Ankaru – Turska. Studirao je u Frankfurtu. od kojih je najznacajnija „Peća i vuk“.Igor Stravinski (1882 . „Puščinela“.Paul Hindemit (1895 . rog i hornu. . • Za klavir je komponovao cikluse minijatura „Nestalne vizije“ i „Sarkazmi“ – politonalnost. U I teriodu je pod uticajem impresionizma. Njujorku i na kraju se vraca u Rusiju. • Za orkestar koncert „Muzika za gudace. . baleti „Prica o kamenom cvetu“.1971) – ruski kompozitor iz muzicke porodice. violu i nekoliko za klavir. Dela: • Crkvena muzika: oratorijum – najznacijniji je „Plač proroka Jeremije“.Bela Bartok (1881 . „Cudecni mandarin“ – sa istocnjackim motivima. nazvani jos „Savremeni brandenburski koncerti“. ucio i radio u Budimpesti. ucio kod Korskakova..Sergej Prokofjev (1891 . pod nazivom „Mikrokosmos“. • Znacajna scenska dela su mu: opere „Ljubav za 3 pomorandze“. kantate. . varijacije. Komponovao je i svoje kompozicije. Pisao je: • Simfonijske poeme. u g molu za klavir. • Koncerti: violinski koncerti in D i in C. • Koncerti – napisao ih je 5: in C. Nazvan je Bahom XX veka. simfonije za razne instrumente. a zatim odlazi u SAD. „Posećenje proleća“ – opisuje pagansku Rusiju i pisan je u politonalnosti. Dela: • Koncerti i orkestarske kompozicije: zbirka od nekoliko polifonih koncerata. solo pesme. udaraljke i celestu“.1953) – takodje ruski kompozitor. • Opere: „Zivot razvratnika“. • Kamernu muziku – 6 gudackih kvarteta. • Simfonije u duhu Betovena. • Za orkestar je komponovao 5 simfonija u stilu klasnicnih kompozitora i simfonijske poeme. • Baleti su mu inspirisani bajkama: „Žar ptica“. uz pratnju udaraljki.1945) – madjarski kompozitor. i sonate za razne instrumente. Tamo je radio u Los Andjelesu i Njujorku. Takodje je pisao koncerte za violu d’ amore. „Price o vojniku“. a kasnije zivi u Parizu. Ostali ekspresionisti . posto je veci deo zivota proveo u Americi dosta se bavi folklorom indijanaca i crnaca i tako nastaje opera „Kralj Edip“. od kojih je najznacajnija „Kosut“ – ime junaka. • Scenska dela: opere: „Novosti dana“ – komicna opera tj.1963) – nemacki kompozitor. baleti: „Drveni princ“. „Rat i mir“. • Scenska dela – najznacajnija su: opera „Dvorac Modrobradog“. violoncelo. Njegov rad dosta utice na austrijske i nemacke kompozitore. gde je i umro u bedi.Anton Vebern (1883 . . „Petruška“ – tematika ruske bajke. Sa Zoltanom Kodaljem je sakupljao i obradjivao folklornu muziku. • 14 baleta. u kojima koristi disonantne akorde. in Des. Radio je na akademiji kao profesor. • Od vokalno-instrumentalnih dela napisao je kantatu „Aleksandar Nevski“. „Romeo i Julija“ i „Pepeljuga“. kvartete. a u II podleze uticaju ekspresionizma. „Harmonija sveta“ – inspiracija su mu bila astronomska istrazivanja. Posto je bio protivnik Hitlera i nacista bezi u SAD. horovodja i dirigent.1945) – rodjen u Becu. Komponovao je: razne kompozicije za klavir.

scenska dela – oratorijumi „Igra mrtvih“. simfonijsku muziku. Pise kamernu. . i kantatu „Linkonov portret“.Vitold Lutoslavski – dela su mu pod uticajem folklora i u njima koristi dodekafoniju i aleatoriku. .Edgar Varez – radio je u Parizu i Njujorku. „Zalosna muzika“ i II simfonija su mu najznacajnija dela. i simfonije. jer je mnogo voleo prirodu. „Venecijanske igre“.Žorž Enesko (1881 . crnacku. Pisao je: kamerna dela – tria. klavirska dela i solo pesme.Arnold Koplend – napisao 3 simfonije. koncerte. Napisao je: 5 simfonija. Semberga. . Dela: „Madjarski psalmi“ orkestarsko delo i opera „Hari Janos“. koncerte za klavir i violinu. „Pustinje“. . Pise dzez.1959) – Amerikanac. . Dela: balet „Gajana“ ciji je najznacajniji deo „Igra sablji“. „Jovanka Orleanka“ i „Kralj David“.Hektor Vilja Lobos (1887 . Pisao je: svite – „Brazilske bahijame“.Aloiz Haba – pisao svite i sonate u stilu četvrttonske muzike. kvintete. a kasnije se bavi muzikom – bio je orguljas. Komponuje pod uticajem Baha.1954) – po poreklu je bio Amerikanac. .Aram Hacaturijan (1903 .1955) – direktor opere u Budimpesti. Znacajna dela su mu „Djavoli“ i „Pasija po Luki“.Čarls Ajvs (1874 . . i kantatu „Vereničko lice“. .Luj Direr } francuski kompozitori . Pise pticju muziku. i 15 simfonija pod uticajem Cajkovskog. . .Darijus Mijo (1892 . . Pisao je razna dela u stilu elektronske muzike.1967) – sa Bartokom je sakupljao madjarske folklorne melodije i obradjivao ih. rapsodije. Predstavnici: . .Žorž Brik } .1975) – studirao i radio u Lenjingradu i Moskvi. Neke izvorne melodije se preradjuju i za orkestar.Ernst Bloh (1880 . . i kompozicije za gitaru i orkestar. poliritmija. Komponovao je kratke kompozicije bez naslova.Karl Hajnc Stokhauzen – iz Kelna. ziveo i radio u Parizu. posle otisao u SAD. jevrejsku i indijansku muziku. Napisao je dve rapsodije u kojima se oseca uticaj folklora. politonalnost. studirao u Parizu.1974) – francuski kompozitor. Komponovao je kamernu muziku i balet „Stvaranje sveta“.Dmitrij Šostakovič (1906 .1978) – kompozitor iz Jermenije. U njegovim delima se oseca cetvrttonska muzika.Artur Honeger (1892 .Erih Sati (1866 .Dzon Kejdz – pisao dela za magnetofonsku traku – cak za 42 tranzistora. klavirske preludiume pod uticajem Debisija i Skrjabina.1955) – Nemac po poreklu.Fransis Pulank } . Eksperimentatori Eksperimentatori eksperimentisu sa četvrttonskom muzikom.1959) – rodjen u Brazilu. . Napisao dela „Integrali“. koji je studirao u Belgiji i Nemackoj. Stravinskog.Zoltan Kodalj (1882 .Nacionalne skole U delima kompozitora nacionalne skole dolazi do izrazaja teznja za folklorom. od kojih mu je najznacajnija „Izraelska“. i u njegovim delima oseca se uticaj folklora. . Kompozitori: . . Antiromanticari .Pjer Bulez – ziveo u Parizu i pise serijalnu muziku: „Čekić bez gospodara“ – za orkestar. koncert za klarinet i orkestar posvecen Beniju Gudmanu. . biznismen u pocetku.Olivije Mesijan – pise elektronsku i serijalnu muzike. Njegovo znacajno delo je „Vaskresenje mrtvih“.Kšištof Tenderecki – inspirise ga Biblija. Komponovao je orkestarske svite. kvartete. . ali je rodjen u Francuskoj i ucio u Parizu.Luidji Nono – komponovao dela za magnetofonsku traku – elektronsku muziku.1925) – profesor na Pariskom konzervatorijumu.

Bendzamin Britn (1913 . kvarteti. Radio je u Moskvi.Kompozitori: Francuska – Darijus Mijo. kafanskom zivotu. Neki kompozitori teze ka inovacijama a neki polaze od tradicije tako da imamo nekoliko razlicitih pravaca u muzici.1924) – kao decko odlicno je svirao klavir. orkestar izvodi bizarna dela – opisuju rat. koncerti.Pravci: Ekspresionizam. Futurizam. .Karl Orf (1895 .1959) – ceski kompozitor. Znacajno delo mu je opera „Romeo i Julija“. novo inovativno notno pismo u raznim oblicima. . pojavljuje se cak i muzicka propaganda – faktori sirenja i razvitka muzike – gramofoni.. Elektronska i konkretna muzika. na ceske narodne folklorne teme. Francuskoj. i uvode se elektronski instrumenti. udaraljke po potrebi. Anton Vebern. pisana za soliste i orkestar. . Olivije Mesijan. . Zabavna – popularna – pop muzika i Eksperimentatori. studirao je u Pragu. cetvrttonska muzika. aritmija. Becu. Novoromanticari . koja je imala i oznake za cetvrtstepene. končerta grosa. Neoromantizam. atonalnost. uglavnom preovladava instrumentalna muzika. poliritmija. Italija – Feručo Buzoni. Dzez. Dela: „Muzika za decu“ – decji instrumentarijum. Ova muzika nema zajednicki karakter.Feručo Buzoni (1866 . Artur Honeger. Pjer Bulez. Nacionalne skole. Radio je u Rimu i Milanu. Stvarao je pod uticajem Baha. Savremena muzika (muzika XX veka) Ova epoha se deli na dva perioda: period izmedju 2 rata i period posle drugog svetskog rata. Luidji Nono. simfonije. raznovrsnost. starofrancuskom.. Kompozicije su kratke zbog atonalnosti – etide. kantata „Karmina Burana“. dolasku proleca. Ralf von Viliams. Karl Orf.Sklonost ka proslosti i novoromanticari . televizija. Svi su oni vise eksperimentisali nego sto su komponovali.Djankarlo Menoti – italijanski kompozitor. Fransis Pulank.Hajnrih Zutermajer – svajcarski kompozitor. koje su nadjene u manastiru u J. Mocarta. Nemacka – Arnold Šenberg. Erih Sati. Bendzamin Britn. Od vokalno-instrumentalnog opusa napisao je „Ratni rekvijem“ i tri opere: „Otmica Lukrecije“. . radio. Neobarok.Zajednicke karakteristike i sredstva ovih pravaca su: polifono gradjenje melodije – svi tonovi su ravnopravni. Glavno obelezje ove muzike je heterogenost tj. . Pisao je simfonije. Igor Stravinski.Oblici: nema novih oblika. preludiumi. Alban Berg. Dmitrij Šostakovic. ploce. Komponovao je operu „Dr Faust“. Engleska – Gustav Holst. sonate. pesme. Radio je u Nemackoj. dodekafonija. .Bohjslav Matina (1890 . Melodije su mu u stilu njegove drzave. bitonalnost. najznacajniji novoromanticar. javljaju se novi ritmovi – sinkopirani. Paul Hindemit. Ovi periodi se razlikuju zbog uticaja razlicitih politickih. . Aram Hacaturijan.1976) – engleski kompozitor. kao u doba baroka. Tekst u tim pesmama je na latinskom. . Neoklasicizam. Djankarlo Menoti. Nemackoj – pricaju o veselom studentskom zivotu. ekonomskih i drustvenih dogadjaja. posle i kao dirigent. elektronska i konkretna muzika. ametrika. klasicizma. Znacajno delo mu je opera „Telefon“. fuge. Italiji. aleatorika. „Piter Grajms“ i „Mali dimnicar“. Rusija – Sergej Prokofjev. Berlinu.Instrumenti – do izrazaja dolaze duvacki instrumenti zbog prodornog zvuka. serijalna muzika. politonalnost. staronemackom i nemackom jeziku.1982) – Nemac – ziveo i radio u Minhenu na konzervatorijumu kao profesor. . Verdija. polifonija.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful