2

S A D R Z A J
P R V A K N J I G A
I D E O:
»NEPOSREDAN DIJALOG« - UVOD U TEHNIKU PAMCENJA
1 »Liliputanac u Zemlji Divova«
Zasto ne biste smeli da ovu knjigu samo procitate? ÷ ÷ ÷ 6
2 »Sve svoje nosim sa sobom«
Vaznost pamcenja za uspeh u zivotu i radu ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 9
3 »Gnothi seauton!«
Kako cete odrediti kvocijent i jacinu Vaseg sadasnjeg pamcenja? 12
4 Elektronski mozak za osnovne racunske radnje?!
Maksimalni kapacitet i granice naseg pamcenja ÷ ÷ ÷ ÷ 30
5 Fenomenalna pamcenja kroz vekove
Kako su mnogi jednostavnim sredstvima ostvarili rekorde u pamcenj u?
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 34
6 La minute de verite ...
Otvoren i neposredan dijalog sa citaocem ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 41
7 Formula uspeha
Kako ce Vam ova knjiga najvise koristiti? ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 44
II. D E O
»U TVORNICI UMNIH MASINA« - TEHNIKE I METODE USPESNOG
PAMCENJA I NJIHOVA PRIMENA
8 Verovali ili ne: losih pamcenja nema!
Nisu pamcenja losa, nego navike i metodi pamcenja ÷ ÷ ÷ 49
9 Pamcenje nije cilj, vec sredstvo ka cilju
Kakvo nam pamcenje zapravo treba? ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 53
10 Kljuc za dobro pamcenje
Bez interesovanja i motivacije nema dobrog pamcenja ÷ ÷ 59
11 »Tajna dobrog pamcenja«
Osnova svakog dobrog pamcenja: Asocijativna tehnika ÷ ÷ 68
12 Lancana reakcija mentalnih slika
Lancani metod pamcenja ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 76
13 Pod cudesnim dejstvom maste ...
Vaznost uobrazilje za dobro pamcenje ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 82
3
14 Mentalna kartoteka
Vezni metod pamcenja ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 92
15 Zaboravljen posao je uvek ÷ neobavljen posao
Primena lancanog metoda pamcenja na razne oblasti ÷ ÷ ÷ 97
16 »Time is money!«
Kako cete sa manje vremena obaviti vise posla? ÷ ÷ ÷ ÷ 102
17 »Propale iluzije«
Pamcenje sa osmisljavanjem i razumevanjem je najefikasnije ÷ 110
18 Kako se suvoparni brojevi pretvaraju u zanimljive reci?
Brojcani alfabet i pamcenje svih vrsta brojeva ÷ ÷ ÷ ÷ 115
19 Mentalna kartoteka neogranicenog kapaciteta
Brojcana ili numericka tabela za vezni metod pamcenja ÷ ÷ 124
20 Memorija elektronskog racunara
Pamcenje raznih vrsta brojeva ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 128
21 »Kada se od drveca suma ne vidi«
Nasa cesta zabluda: gledamo ÷ ne vidimo, posmatramo ÷ ne
zapazamo ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 136
22 »Snage uma su kao zraci svetlosti. ..«
Kako cemo sa manje napora obaviti vise posla? ÷ ÷ ÷ ÷ 142
23 Jos jedna mocna umna masina
Asocijativna tehnika ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 148
24 Ziva biblioteka duhovitosti
Pamcenje anegdota i kracih prica ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 156
25 Zgrada Vaseg pamcenja mora pocivati na zdravim temeljima
Psiho-fizicke osnove Vaseg pamcenja ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 159
26 Jos malo samoanalize
Odredite svoj tip pamcenja ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 165
27 Vremeplovom u Staru Grcku i Rim
Topo-sistem pamcenja ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 172
28 U minut do dvanaest...
Sve vrste redova voznje u Vasem dzepu ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 185
29 Bez ponavljanja nema trajnog pamcenja
Zasto je sistematsko ponavljanje neophodno za dobro pamcenje? 190
D R U G A K N J I G A
III. D E O
»UMNE MASINE NA DELU« - PRAKTICNA PRIMENA METODA EFIKASNOG
PAMCENJA
31 Covek koji jednovremeno diktira celom daktilobirou
Kako se moze diktirati nekoliko pisama u isto vreme? ÷ ÷ ÷ 203
32 Naucite jezik telegrafije za kratko vreme
Pamcenje Morseovog alfabeta ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 207
33 Kakva setva ÷ takva zetva
Faktori odlucujuci za dobro secanje ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 211
4
34 Dve epidemije modernog vremena
Otstranjivanje rasejanosti i zaboravnosti ÷ ÷ ÷ ÷ 218
35 Zaboravljanje ÷ uslov dobrog pamcenja?!
Od cega zavisi zaboravljanje i vestina zaboravljanja ÷ ÷ ÷ 227
36 Inicijalna tehnika
Inicijali i slogovi kao pomoc pamcenju ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 235
37 Sigurniji za volanom automobila
Pamcenjem potrebnih podataka postajete efikasniji vozac ÷ ÷ 239
38 U beskrajnom moru kombinatorike
Prosirenje »memorije« umnih masina ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 245
39 Za govornickim pultom
Pamcenje govora i predavanja ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 253
40 Preslikani tekstovi i ozivljeni paragrafi
Pamcenje tekstova, clanaka, propisa i stihova ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 258
41 Druga strana medalje
Negativne strane pamcenja ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 264
42 Zapamcene posetnice i nevidljivi dosijei
Pamcenje imena i likova ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 271
43 Veciti kalendar bez kalendara
Pamcenje raznih datuma, godisnjica, rokovnika i kalendara ÷ 289
44 Veliki princip Vu i Ven
Vaznost totalne relaksacije za pamcenje ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 306
45 Na svim jezicima sveta ...
Pamcenje i ucenje stranih jezika ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 311
46 Bog sna Hipnos u hramu Mnemozine
Pamcenje u hipnozi i u snu ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 336
47 Eidetske slike i fotografsko pamcenje
Sistematsko pamcenje za najmlade ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 343
48 Telefonski imenici i adresari u glavi
Pamcenje telefonskih brojeva ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 346
49 Mentalni kompjuteri
Mentalno racunanje i pamcenje raznih formula ÷ ÷ ÷ ÷ 350
50 Kroz vekove ...
Kako se pamte datumi, godine i drugi podaci iz istorije? ÷ ÷ 365
51 Na putu oko sveta
Pamcenje pojmova i podataka iz geografije ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 367
52 Kroz carstvo nauka
Primeri pamcenja podataka iz nekoliko naucnih oblasti ÷ ÷ 370
53 O najvecoj pritoci znanja
Citanje i pamcenje ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 376
54 Jedan paradoks: da biste dobro pamtili morate znati beleziti
Kartoteka znanja ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 381
55 Red i automatizacija secanja
Red i urednost kao tehnika pamcenja ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 384
5
IV. D E O
»NA MARGINAMA KORISNOG I ZABAVNOG« - ZANIMLJIVA TEHNIKA
PAMCENJA
56 Astronomska nagrada za siromasnog pronalazaca
Pamcenje saha i sahovskih partija ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 389
57 Za zelenim stolom Casino Royala
Pamcenje karata za igranje ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 495
58 »Carobna zvezda«
Pamcenje »Magicnih kvadrata« i enigmatike ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 401
59 Fenomenalna memorija u drustvenim igrama
Auto-trening ili zanimljive igre sa pamcenjem ÷ ÷ ÷ ÷ 403
60 »Sve u malom prstu . . .«
A sada na kraju knjige mozete zapamtiti celu ovu knjigu ÷ ÷ 410
V. D E O
»VAS STALNI POMOCNIK U RADU SA OVOM KNJIGOM«
D O D A T A K
Resenja testova i Vasi osvojeni bodovi ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 415
Pregledna tabela testova ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 415
Tacna resenja testova ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ 416
6
»LILIPUTANAC U ZEML1I
DIVOVA«
U oblasti fizickog rada
masine su neiakog coveka
ucinile gospodarem prirode. I
u umnome radu postoie
metodi i tehnike koie takode
umnogo-strucuiu ucinak nase
umne snage. Ti metodi rada
su umne masine coveka.
ZASTO NE BISTE SMELI DA OVU KN1IGU SAMO
PROCITATE?
Verovatno ste se do sada ne iednom zapitali:
Koliko puta su savremene masine i uredaii povecali snagu
coveka modernog doba?
Nesumniivo veoma mnogo. razmisliali ste dalie u
mnogim oblastima cak i nekoliko hiliada puta... Da ie covek ostao
upucen i ogranicen samo na snagu svoiih misica. ne bi bio u staniu
da stvori broina materiialna i druga dobra koia ga okruzuiu-
Da. zahvaliuiuci nairaznovrsniiim masinama i pronalascima
covek danasniice ie u mogucnosti da obavlia ogromne radove i
postize takve uspehe u prilagodavaniu prirode svoiim potrebama. o
ciioi velicini i obimnosti covecanstvo ios pre par stotina godina niie
moglo ni da sania.
Ako ie takvo stanie u materiialnoi sIeri rada. da
nastavimo nas diialog postavlia se pitanie kako ie' covek
opremlien u svom um-
7
nom. intelektualnom radu? Da li on i u oblasti svog umnog rada
raspolaze lako mocnim i produktivnim masinama?
Ako malo dublie razmislimo moramo ustanoviti. da ie covek
modernog vremena. nazalost. gotovo neopremlien i goloruk
suprotstavlien ogromnoi svakodnevnoi buiici nairaznovrsniiih
inIormaciia. znania i podataka. Pored toga. od niega se ocekuie i
zahteva da svakodnevno nauci. zapamti ili reprodukuie stotine i
stotine podataka. inIormaciia. cinienica. broieva svih vrsta. svih
mogucih obaveza na radnom mestu. u skoli u porodicnom ili privatnom
zivotu.
Istovremeno sva ta znania i ogromni materiial moramo
savladivati u relativno sve kracem roku. i to precizno i pouzdano. ier
od toga zavisi veoma mnogo nas uspeh na radnom mestu. u skoli. u
porodicnom i licnom zivotu. Zivimo u eri progresa. nauke i tehnike.
znania i sve vecih i brzih saznania.
Samo prema nalazima eksperata Uiedinienih naciia godisnie se
u svetu publikuie preko dva miliona (!) raznih inIormaciia ili naslova.
»Gde ie nevolia. tamo ie obicno i lek protiv nie.' «
Verovatno ste se i Vi vec nasli u slicnoi. nezgodnoi situaciii.
pritisnuti obimnoscu i mnostvom materiiala i podataka koie treba
savladati. da ste se osecali kao neki Liliputanac na intenzivnom radu
u Zemlii Divova. Mnogi dolaze u tai nepozelian polozai. I sve ce cesce i
vise dolaziti. ier zahuktala lavina inIormaciia i znania i dalie
svakodnevno nezadrzivo raste. poput snezne lopte koia iureci niz sneznu
padinu svakim okrepom udvostrucuie svoiu masu.
sta da se radi? U cemu ie resenie ovog problema? Umesto odgovora da
Vam ispricamo iedan istiniti dozivliai u Indiii: Grupa turista
bezbrizno ie tumarala oko rusevina nekog hrama i odiednom niihov
veseli zagor prekinuo ie prodoran krik. Coveka ie uiela opasna
otrovnica. Dok su ostali groznicavo pokusavali prirucnim sredstvima
da unesrecenome pruze pomoc. vec se moglo primetiti zlokobno deistvo
8
iakog zmiiskog otrova od koga spasava iedino hitna intervenciia odgova-
raiucim medicinskim sredstvima.
Sasvim neocekivano . neki iz grupe prime tise iednog Hindusa. Bio
ie to kostuniav i zivahan starac. koii se za svoie poodmakle godine lakim i
brzim korakom priblizavati miestu nesrece. Odmah ie shvatio situaciiu. bez
mnogo reci osmotrio smrtonosni uied i iureci poceo ie. odmah tu u nai-
blizoi okolini. da sakuplia neke travke. Posto ie isisao otrov iz rane. pri~
vezao ie na niu neku vrstu tampona koii ie napravio od sakuplienih
liekovitih trava.
Ubrzo ie niegov paciient poceo da pokazuie prve znake olaksania
l pobolisania. Neobicni starcic ie ustao sa kamena i umiesto pozdrava
rekao:
"Zapamtite. gde ie nevolia. tamo ie obicno i liiek protiv nie!"
Veoma iznenadeni i impresionirani turisti su dugim pogledom ispra-
cali neobicnog Hindusa koii se. zivahno koracaiuci. udaliavao kriv
udavom
Lek protiv poplave znania lezi opet u znaniu. u poznavaniu
metoda i tehnika nienog savladivania. Ti metodi i tehnike su. u stvari.
svoievrsne umne masine. Qne. kao i masine u materiialnoi oblasti naseg
rada. visestruko povecavaiu nasu umnu snagu u nienom eIektu. a
rezultatu naseg umnog rada u velikoi mieri ubrzavaiu i umnozavaiu.
Nazalost do sada smo trosili suvise napora i vremena da bismo za-
pamtili i naucili sto nam ie potrebno. A koliko tek potrosimo napora i vre-
mena na nevazne. nepotrebne stvari? Primienom odgovaraiucih metoda i
tehnika mozemo visestruko skratiti vriieme i smaniiti napore koie smo
do sada ulagali.
Izniiete metode nisu kabinetske teoriie i hipoteze. vec dugogodisniom
praksom provierene i potvrdene tehnike pamcenia kod sirokog kruga
liudi svih mogucih priziva na raznim poliima liudske dielatnosti. Mnoge
od danih tehnika i metoda potvrdene su cak viekovnim iskustvima krai
mnoge generaciie.
Bilo bi ipak pogresno. ove tehnike pamcenia uzeti apsolutno t
kruto ih primieniivati na sve i svakoga. Svaki ie covek razlicit t ima svoi
poseban stil u pamceniu i umnom radu. Ovdie izniieti metodi veoma
mnogo su pomogli mnogima. ali to ne mora da znaci da za svakog
predstavliaiu naibolii oblik rada. Zato se L prepusta citaocu da sam otkriie
i odluci. shodno svom psiholoskom i radnom proIilu.koie ce tehnike i
nacine koristiti nci-meniene. sto ce izmeniti. a sta uopste nece koristiti.
Samo spisak monograIiia. kniiga i clanaka o pamceniu. koii se svake
godine obiavliuiu u celom svetu. ispunio bi obim ove kniige. Zato smo se
ovdie ogranicili samo na one oblasti pamcenia koie sluze covieku u
riesavaniu niegovih svakodnevnih. prakticnih problema kakve mu ih
neprestano namece niegov zivot i rad. Znanie i pamcenie. bez obzira na
velicinu i vrstu. potrebno ie svakom covieku. Zato ie l svrha ove kniige da
pruzi prakticna. provierena i sigurna uputstva. a ne da daie ociene ili
konacne sudove.
Ko saviesno pride proucavaniu ove kniige i temelino proradi i
upozna shodno dal|e datim uputstvima. tehnike i metode eIikasnog
pamcenia. moci ce da naimanie utrostruci svoie dosadasnie pamcenie.
Istovremeno.svi niegovi dosadasnii problemi pamcenia pretvorice se u
zadovolistva. pamcenia.
9
Na Vama ie da radom na ovoi kniizi i provierom u praksi
ociienite vrednost iznetih metoda i sistema pamcenia. Mocne umne
masine postoie. Da biste niima ovladali. morate ih dobro poznavati.
a za to ie potrebna Vasa puna suradnia: da ovu kniigu ne samo
procitate. nego dobro proucite i. sto ie naivazniie. da nauceno
primenite u praksi. To ie iedini nacin da ociienite i iskoristite
vriiednost ovih metoda.
Zato ovu kniigu ne biste smeli samo da procitate.
»SVE SVO1E NOSIM SA SOBOM«
Mi smo ono sto pamtimo.
J. G. Fihte´)
VA2NOST PAMCEN1A ZA USPEH U ZIVOTU I RADU
Na vest prasniavog i umornog glasnika. da su rimske legiie
krenule da opsednu grad. zavladala ie opsta panika i pometnia.
Stanovnici grada su resili da napuste grad sa cielokupnom svoiom
imovinom i da nepriiateliu ne ostave nista. Dok su liudi i sami tesko:
natovareni koracali pored svoiih pretovarenih zaprega. niihov
sugradanin. stari IilozoI Bias. krenuo ie bez igdie icega.
Kada su ga poceli prekorevati sto svoiu imovinu ostavlia
nepriiateliu. mudri starac im ie mirno odgovorio:
»Omnia mea mecum porto!« »Sve svoie nosim sa sobom!«
Grcki IilozoI Bias ie mislio na svoie znanie. svoiu mudrost. i
da tai svoi iedini i pravi posied uvek moze da nosi sa sobom.
zahvaliuiuci svom pamceniu.
Zaista. pamcenie ie iedno od nasih naivecih i naidragocieniiih
dobara. Medutim. iako bez niega ne mozemo i neprestano ga moramo
koristiti. mi ga ios uvek nedovolino poznaiemo. Ako zapitamo: »Sta ie
pamcenie?«. to ie kao da smo postavili pitanie: »Sta ie elektricitet?«.
ili: »Sta ie energiia?«.
Niko ios niie mogao da obiasni sustinu ovih poiava. Ali zato
znamo puno cinienica i zakonitosti koie upravliaiu ovim
neobiasniivim poiavama. A to nam omogucuie da ih izdasno
koristimo u razlicite svrhe.
Isto tako. dok ie proces i sustina pamcenia malo poznata.
psiholoska svoistva pamcenia su dosta dobro poznata. Takoder znamo
puno cinienica o pamceniu i dosta zakonitosti koie niime upravliaiu.
Znamo da pamcenie Iunkcionira. ali kako Iunkcionira i sto mu ie
sustina to ios uvek ne znamo. Ali to nas ni u ovom slucaiu ni
naimanie ne sprecava. da spomenute zakonitosti pamcenia upoznamo i
time sebi omogucimo da se svoiim pamceniem uspiesno i eIikasno
koristimo u svim oblastima zivota i rada.
Pamcenie ie iedna od naizagonetniiih Iunkciia psihe zivih bica
i iedna od naivazniiih Iunkciia nase psihe. ier ie osnova mislienia i
drugih
i) Johann Gottlieb Eichte (17621814).niemacki IilozoI.
2
10
Filozof Bias. »Omnia meo mecum porto«
psihickih procesa. Pamcenie ie slozeni psihicki proces sa izvanrednim
svoistvom: ono nam omogucava da naipre zadrzimo. a kasniie. po potrebi.
obnovimo i reprodukuiemo sve ono sto ie bilo ili proslo kroz nasu svest.
Drugim recima. pamcenie omogucuie da nasa proslost deluie na nasu sa-
dasniost. da korisna saznania. i iskustva proslosti uspiesno Koristimo za
eIikasno snalazenie u sadasniosti. Covek neprestano uci tako. sto se stalno
menia kroz svoie dielovanie"" i iskustva putem svoiih dozivliavania i sa-
znania. Ako ove promiene zapamti. onda ce one postati dio niegovog zna-
nia i uticace na niegova dalia dielovania i saznania. Ove neprekidne i me-
dusobno povezane promiene daiu covieku iednu veoma vaznu biolosku
sposobnost: da zapamcene posliedice raniiih iskustava proslosti eIikasno
koristi za uspiesno prilagodivanie promienliivim okolnostima sadasniosti.
Ovo ie uiedno i osnovna svrha i cili pamcenia.
Pamcenie ie skup odredenih procesa: opazania. zapamcivania. za-
drzavania i siecania. Ono ie aktivnost. a ne stvar ili skladiste zapamcenih
podataka. Ono ie sposobnost da nasa iskustva zadrzimo i kasniie po po-
trebi reprodukuiemo u nasoi svesti radi uspiesnog riesavania problema u
zivotu i radu.
Bez pamcenia coviek se ne bi mogao snalaziti ni u odnosu prema
samom sebi. a ni prema svoioi okolini; bio bi viecito novorodence.
Svaka stvar. s koiom dolazi nebroieno puta u dodir. izgledala bi mu
potpuno nova. Svako opazanie bilo bi mu nepotpuno. kao da ie sasvim
novo i prvi put dozivlieno. Covek ne bi mogao biti sviestan sebe. svoie
licnosti i svog kontinuiteta. ier bi mu sve izgledalo potpuno novo.
nepoznato i prvi put videno. Coviek bez pamcenia ne bi mogao ni uciti.
ni misliti ni ziveti.
11
Prema mitoloskoi legendi. Prometei. pronalazac mnogih viestina.
niie razgnievio bogove i bio osuden na viecitu kaznu samo zato sto ie
liudima podario vatru. Bio ie prikovan za stenu i zbog toga. sto ie
liudima dao ios iedan neprocieniiv dar pamcenie. Zahvaliuiuci
niemu. liudi su postali ono sto iesu. Mogli su da uce. razmisliaiu.
donose zakliucke i upravliaiu svoiom sudbinom.
Jos su stari narodi govorili: »Koliko pamtimo. toliko i znamo.«
(»Tantum scimus. quantum memoria tenemus.«) Da li uopste postoii
neka oblast u koioi bi pamcenie bilo suvisno? Da li postoii i iedan
coviek kome ie sveiedno. da li mu ie pamcenie dobro ili slabo?
Jednom ie cuveni kirurg. proIesor Eirhov (Virchow). poznat
sa svoie strogosti na ispitima. postavio pitanie kandidatu u obliku
diiagnoze:
»Koii biste lek dali ovom bolesniku?-«. zapitao ie Eirhov
studenta. posto mu ie opisao simptome iedne bolesti. Kada ie student
naveo sastav leka. Eirhov mu postavi sliedece pitanie: »A koiu
kolicinu bi mu dali?« »Po iednu punu kasicicu tri puta dnevno.-«.
odgovori kandidat.
Kada se ispitna komisiia povukla. kandidat se odiednom seti
da ie pogresko i. uzbudeno uletevsi u salu za siednice. uzvikne:
»Gospodine proIesore. naveo sam preveliku dozu leka! Naiveca doza
ne srne preci deset kapi i uzima se samo dva puta dnevno!«
»Veoma zalim«. rece Eirhov suvo. »ali paciient ie vec umro!«
Koliko ima liudi sa dobrim i velikim znaniem koie im lezi kao
mrtav kapital. ier ga ne mogu koristiti u pravom trenutku zbog svog ne-
pouzdanog pamcenia! Pamcenie ie stalni snabdievac naseg mislienia
potrebnim materiialom. Nase znanie ie beskorisno i neeIikasno. a
mislienie nepotpuno i bez dobrih zakliucaka. ako iz pamcenia u pravom
trenutku ne mozemo po potrebi dozvati raniie nauceno. Produhovliena
i plodna postaie misao kada se hrani bogatstvom u raznim znaniima
koiima obiluie nase pamcenie. Cielokupna nasa dielatnost. nas umni
razvoi i sticanie znania u znatnoi meri odreduiu kakvo ce biti
pamcenie. A i obratno: sto coviek ima bolie pamcenie. to brze moze da
pamti i da usvoii vise znania. ?Jato svakog od nas interesu ie. kako
cemo pobolisati svoie pamcenie i sto racionalniie ga koristiti.
Znacai pamcenia ie ogroman ne samo za cuvanie starog. nego i
za stvaranie novog. Bez niega ie nemoguce ovladati znaniima.
viestinama. navikama. Nezamislivo ie koristenie raniieg iskustva i
nedostupno ie stvaranie novog. koie se uvek oslania na vec poznato. na
raniie stecena znania. Shvacanie novih cinienica i odnosa. na osnovu
raniieg znania. nemoguce ie bez pamcenia. a time i ostvarenie
stvaralacke dielatnosti covieka. U tome ie veoma vazna uloga
pamcenia u celom nasem zivotu i radu.
Dobro pamcenie ie iedan od naivazniiih preduslova da nase spo-
sobnosti iskoristimo i da dodu do svog punog izrazaia. Ono daie samo-
pouzdanie i sigurnost u koristeniu svoga znania. pobuduie i povecava
inteligenciiu i radnu sposobnost.
Nazalost. veoma mali broi liudi se moze pohvaliti dobrim pamce-
niem. Jedan od glavnih uzroka ie tai. sto u opstoi uzurbanosti naseg
vremena ne stizu da ogromnu reku utisaka ni zapaze. a kamoli zapamte.
Ipak ostaie nepobitna cinienica. da u svakom pozivu. u svim
oblastima znania
12
i u svim liudskim delatnostima pouzdano i dobro pamcenie ie od
neoce-niive koristi.
Vas uspeh u radu i zivotu iednim velikim delom zavisi od kvali-
teta Vaseg pamcenia.
»GNOTHI SEAUTON«
Naiveca pobeda.koiumozemo izvoieva-
ti. ie pobeda nad samim sobom.
KAKO CETE ODREDITI KVOCI1ENT I 1ACINU VASEG
SADASN1EG PAMCEN1A?
»Gnothi seauton!« »Upoznai samoga sebe!« govorili su i prepo-
rucivali veliki grcki IilozoIi. Upoznati samoga sebe niie lako. za mnoge
neizvodliivo. Ali ako zelimo ostvariti napredak u nekoi oblasti. onda
moramo dobro znati od cega i sa cim polazimo. Mora nam biti potpuno
iasna polazna poziciia. i to ona prava. realna bez ikakvih samoobmana i
zavaravania. makar bila ona i naigora.
Sa pamceniem ie slicna situaciia; moramo se upoznati sa pravim
staniem i iacinom naseg sadanieg pamcenia. da bismo mogli utvrditi sta
nam nedostaie i koliko ios toga moramo uraditi. da bismo stekli
eIikasno i veliko pamcenie. U tu svrhu posluzice nam iedna seriia od
deset speciialnih testova pamcenia. koii su tako komponovani. da za
kratko vreme omogucuiu da odredimo iacinu i nivo naseg sadasnieg
pamcenia. Ovo nisu testovi inteligenciie za iznalazenie I. Q'). kvociienta
inteligenciie; iako testovi pamcenia ulaze u testove inteligenciie. -Ovo su
samo testovi pamcenia. pomocu koiih cete veoma eIikasno odrediti
kvociient Vaseg sadasnieg pamcenia i utvrditi stepen niegove iacine i
eIikasnosti.
U ciliu postizavania sto boliih rezultata u resavaniu testova po-
trebno ie da uzmete u obzir sledece napomene i uputstva:
1. Vreme dato za resavanje poiedinih testova sluzi samo za
zapam-
civanie zadanih podataka. a ne i-za niihovu reprodukciiu izgovaraniem
ili
pisaniem. Na primer. za resavanie Testa br. l dato ie 3 minuta vremena.
To znaci. da cemo za pamcenie 25 predmeta moci utrositi naivise 3 min.
Tacno po isteku ova 3 minuta prekidamo dalie zapamcivanie i
prelazimo
na proveru (reprodukciiu) onog sto smo za ta 3 min. zapamtili.
2. Proveru zapamcenih podataka naibolie ie vrsiti pismeno.
ier
uvek mozemo lako kontrolisati kolicinu i kvalitet zapamcenog materiiala.
3. Bodovanje Vasih rezultata, koie postignete u resavaniu
testova.
obiasnieno ie u svakom testu posebno. Ovde cemo dati samo par
napo
mena koie vaze za sve testove:
1. Posle svakog testa imate dve rubrike predvidene za upisivanie
Vasih postignutih rezultata. U rubrici: »Vas sadanii rezultat:«
upisacete
') I. Q ÷ Intelligence O'uotient. engl.: kvociient inteligenciie.
13
propisani broi bodova. koii ste postigli resavaniem testa pomocu
Vaseg
sadasnieg pamcenia- U rubrici: »Vas rezultat posle------------ poglavlia:«
unecete Vase bodove postignute Vasim novim pamceniem i tehnikama
koiima cete ovladati posle prorade odnosnih poglavlia. Na zavrsetku od-
govaraiucih poglavlia bicete upuceni da ponovo resite isti test radi upo-
redenia rezultata i utvrdivania postignutog uspeha.
2. Radi utvrdivania (1) kvociienta i iacine Vaseg sadasnieg pamce-
nia. (2) velicine uspeha koii cete postici proradom ove kniige i (3)
iacine i eIikasnosti Vaseg novog pamcenia. koie cete steci pomocu ove
kniige. potrebno ie da u ovu tabelu. koia se zove »MEMO-METAR«.
upisete zbirno sledece podatke i postignute rezultate:
MEMO- METAR
Broi
testa
1. rezultat 2. rezultat
Razlik
a (2-
1)
Primedba
1 2 3 4 S
1.
o.
3.
4.
5.
6.
7.
3.
9.
10.
Ukupnu:
Uspe
h u
°:
14
U koloni br. 2 upisivacete rezultate koie postignete resavaniem
poiedinih testova sa Vasim sadasniim pamceniem.
U koloni br. 3 unosicete broi bodova (rezultate) koie budete
ostvarili ponovnim resavaniem ovih testova. ali nakon prorade odnosnih
poglavlia. Dakle. rezultate postignute Vasim novim pamceniem.
Da biste utvrdili velicinu svog napretka i uspeha. postignutog
sa novonaucenim tehnikama pamcenia. nadite pozitivnu razliku izmedu
»2. rezultata« i »1. rezultata« i unesite ie u odgovaraiu ce rubrike kolo
ne broi 4.
U rubrici »Ukupno« ubelezite zbirove Vasih postignutih bodova
po kolonama 2.. 3. i 4. Zbir bodova kolone 4. da ce Vam velicinu Vaseg
uspeha. postignutog posle prorade ove kniige. a u odnosu na Vase sada
snie pamcenie.
Bodovanie se vrsi uvek u indeksu 100: ako smo. na pr.. u resa-
vaniu poiedinih testova postigli bodove 28. 36. 98 itd. to zna ci da smo
te testove resili 28°. 36°. 98° itd. Zato cemo u rubrici »Uspeh u °«
upisati na predvidena mesta. ispod kolona 2. 3 i 4. odgovaraiuce procente.
Procente dobiiamo iz zbirova bodova. iz rubrike »Ukupno«. iednostavnim
deleniem sa 10 (ier ima ukupno 10 testova). ti. odvaianiem iednog mesta.
Ako nam. na primer. zbir bodova kolone 3. iznese 960. to zna ci da smo te
stove savladali 96° i da nas uspeh iznosi 96° od mogu cih 100° ili 1000
bodova. Maksimalni broi bodova ie. naravno 100. odnosno 100° kod re-
savania poiedinih testova. a kod zbira kolona 1000. sto deleniem sa 10 daie
opet 100°. ili 100 bodova u proseku.
Na primer. pretpostavimo da ste prilikom prvog resavania testova
postigli ove rezultate (koie ste ispod svakog testa ubele zili kao »Vas sa-
dasnii rezultat:«):
Test br.: Rezultati: Test br.: Rezultati:
1. 35 6. 37
2. 29 7. 24
3. 33 8. 39
4. 42 9. 20
5. 19 10. 23
Pretpostavimo. takode. da ste nakon prorade odgovaraiucih po
glavlia. odnosno posle prelazenia cele kniige. sakupili ove bodove (koie
ste ubelezili ispod svakog testa kao »Vas rezultat posle ----------poglavlia«):
Test br.: Rezultati: Test br.: Rezultati:
1. 92 6. 100
2. 100 7. 97

4. 99 100
5. 95 10. 98
U tom slucaiu. Vasi ukupni bodovi i postignuti uspeh izgledali bi
ovako. kada ih unesete u odgovaraiuce rubrike »MEMO-METRA«:
17
15
Broi
testa
1.
rezultat
2.
rezultat
Razlik
a (2-
1)
Primedba
1 2 3 4 5
1. 35 92 57
2. 29 100 71
3. 33 87 54
4. 42 99 57
5. 19 95 76
6. 37 100 63
7. 24 97 73
8. 39 89 50
9. 20 100 80
10. 23 98 75
Ukupno: 10 301 957 655
Uspeh
u °:
30.1° 95.7° 65.5°
To znaci. da ste Vi pre prorade kniige raspolagali takvim
pamceniem. koie ie moglo da zadate testove savlada samo sa 30.1°. ier
ste pri prvom resavaniu testova sakupili samo 301 bod sto podelieno
sa 10 (ier ima ukupno 10 testova) daie 30.l·~/o. Ovai podatak dobili
ste iz rubrike br. 2 Vaseg MEMO-METRA.
Proradom kniige i ponovnim resavaniem ovih testova. a
zahvaliuiuci naucenim tehnikama i Vasem potpuno novom metodu
pamcenia. Vi ste sakupili ukupno 957 bodova. To znaci da ste ove
testove resili drugi put sa uspehom od 95.7°. ili da ste vise nego
utrostrucili Vase pamcenie. Ovai podatak daie Vam rubrika br. 3 Vaseg
MEMO-METRA.
Iz rubrike br. 4. Vaseg MEMO-METRA mozete ocitati ios iedan
vazan podatak za pobolisanie Vaseg metoda pamcenia: pozitivnu
razliku u bodovima koia pokazuie Vas napredak i ostvareni uspeh u
apsolutnom iznosu. U ovom primeru ta razlika u bodovima iznosi
ukupno 655 bodova (÷ ukupni rezultat drugog resavania: 957 minus
ukupni rezultat postignut pri prvom resavaniu testova: 301 ÷÷
pozitivna razlika 655 bodova) ili 65.5°. To znaci da ste eIikasnost
Vaseg pamcenia povecali za vise od tri puta. usvaianiem i primenom
novih metoda i tehnika pamcenia.
Pored tabelarnog memo-metra. nivo Vaseg sadasnieg pamcenia
i iacinu i eIikasnost Vaseg pamcenia koie cete izgraditi proradom ove
kniige. mozete veoma pregledno prikazivati i pratiti iednim ovakvim
»GraIickim memo-metrom«:
16
GRAFICKI MEMO-METAR
To s t o v I
Iznad broia svakog testa nanesite po iednu tacku u visini
postIgnutih bodova za doti can test. Spaianiem ovih tacaka
dobi cete diiagrame Vaseg pamcenia.
Na prImor. ako uzmomo da sto postIgII Isto rozuItato kao I u
prothodnom slucaiu onda bi Vas GRAEICKI MEMO-METAR
IzgIodao ovako:
GRAFICKI MEMO-METAR
lsprokIdana krIva protstavIja gra¡Ikon o¡IkasnostI \asog
pamcenia. koju sto posodovaII prIIIkom prvog rosavanja tostova.
Puna IInIja protstavlia eIikasnost Vaseg pamcenia. koiu ste stekli
proradom knjIgo I usvaianiem novih metoda i tehnika pamcenia.
Ukoliko zelite da Vam diiagrami Vaseg pamcenia budu ios
procizniii. onda upotrebite milimetarsku hartiiu na koiu cete moci
1.
17
sasvim precizno da nanesete tacne vrednosti postignutih bodova.
A sada predite na izradu poiedinih testova. drzeci se strogo propi-
sanih vremena i bodova. kako biste mogli sasvim tacno i realno utvr-
diti eIikasnost. iacinu i pravo stanie Vaseg sadasnieg pamcenia.
TEST BR. 1: Lista kupovina - niz od vise elemenata
Ne samo u radu. nego i u svakodnevnom zivotu cesto ie potrebno
zapamtiti niz od vise elemenata koii nisu medusobno logicki povezani; na
primer. razni predmeti i druge stvari koie treba pokupovati. poslovi koie
treba obaviti. tacke ili teme koie treba izloziti na ispitu ili nekom pre-
davaniu. delovi koie treba ugraditi u neki uredai i tsl.
Imate tacno 3 min. vremena da zapamtite ovai niz
od 25 reci tacno po datom redosledu. s tim da ga mozete
ponoviti ne samo s leva na desno. nego i obrnutim redo-
sledom:
casovnik iabuka novine klinovi sibice bicikl Mesec
olovka casa kliucevi trougao prsten raketa lopta
cigarete palma sesir avion zavesa Eskim klavir
cesali klupa tenk sto.
A sada. nakon protekla 3 minuta. uzmite papir i olovku i za svaku
tacno zapamcenu rec s leva na desno. ti. od pocetka do kraia. daite sebi
po 2 boda. Isto tako. za svaku pravilno reprodukovanu rec s desna na
levo. dakle obrnutim redosledom. odobrite sebi opet po 2 boda.
Postignuti broi bodova upisite odmah ispod ovog testa u
za to predvidenu rubriku: »-Vas sadasnii rezultat:«
1. Vas sadasnii rezultat: -----------
2. Vas rezultat posle 14. poglavlia: -----------
TEST BR. 2: Rokovnik - mesecni raspored obaveza
Mnogi pozivi zahtevaiu aa se termini zakazanih sastanaka. raspra-
va. raznih poslova i drugih obaveza tacno i na vreme ispuniavaiu.
Raspolazete sa ukupno 4 minuta da zapamtite iedan
mali rokovnik od 25 termina za period od 1-og do iuna:
1. automehanicar
2. kroiac
3. izlet
4. biblioteka
5. samousluga
6. sednica
7. racuni
8. udzbenici
9. kartoteka
18
10. sah
11. Peric
12. zubar
13. kliuce
vi
14. Irizer
15. spremacic
a
16. sud
17. reIerat
1S. tapetar
19. uverenja
2u. Iudbal
21. Jankovic
22. pisma
23. camac
24. avionske
karte
´25. televizor
Termini su navedeni skraceno. u obliku iedne reci. upravo
onako. kao sto ie i kod mnogih uobicaieno da unose termine u svoi
rokovnik ili terminski kalendar.
Za svaki tacno reproduko vani termin i datum od 1. do 25.
juna dajte sebi po jedan bod. Ako znate samo termin. a ne znate
datum ili obratno. ne dobiiate bod. Isto tako. za svaki tacno
zapamcen termin i datum. koii mozete reprodukovati u obrnutom
redosledu. od 25. do 1. iuna. racunaite sebi po jedan bod. A za
svaki termin i datum. koii mozete reprodukovati napreskok.
zabelezite sebi po dva boda.
1. Vas sadasnii rezultat:
2. \as rezultat posle 15. poglavlja: ------
TEST BR. 3: Pamcenje brojeva i mentalno racunanje
Ovaj test se sastoji iz dva dela:
1. Desno imate jedan broj od 24 ciIre.
napisan u obliku kolone od S trociIrenih
sabiraka. Ovog puta imate 3 minuta vremena
da zapamtite 795 avaj broj.
Notiraite sebi po iedan bod za svaku tacno
zapamcenu ciIru pri reprodukciii od pocetka do kraia. Takode
dajte sebi po jedan bod za svaku brojku koju budete znali kod
reprodukovanja u obrnutom redosledu (od poslednje do prve
brojke).
2. Posto ste ovaj broj zapamtili. zatvorite i ostavite knjigu i
pokusaite sada ovai broi sabrati napamet. mentalnim racunaniem.
bez pomoci papira i olovke.
974
19
Smete utrositi najvise 5 minuta vremena za
ovo mentalno sabiranje. a po isteku ovog
vremenskog roka napisite \as rezultat i proverite
ga.
Za tacan rezultat zapisite sebi ukupno 52 boda. Naravno.
ako \am ie samo iedna ciIra u rezultatu netacna. ne pripada
\am nijedan bod.
1. \as sadasnji rezultat: -------------
2. \as rezultat posle 49. poglavlja: ---------
TEST BR. 4: Mali recnik iz raznih stranih jezika
Na ovom testu imate prilike da proverite svoiu sadasniu
sposob-nolt ucenia reci raznih stranih iezika. Dato ie ukupno 50 reci
iz 10 stranih iezika; za svaku rec dato ie i nieno adekvatno znacenie:
Hindi:
arman zeliaa
mir bogat
ustad uciteli
mazak sala
registan pustinia
Kineski:
san gora
pao top
tian nebo
cepiaovozna karta
huoce voz
Esperanto:
Italijanski:
Nemacki:
Francuski:
os kost
marier-vencati
loup vuk
rouler-kotrliati
chiII re broi
1apanski:
Spanski:
orgulloso-onosan
Engleski:
stack plast klavo dirka
brusque grub vagi skitati
procrastinateoklevati uzi upotrebiti
hamper kosara terura uzasan
lock katanac batali boriti
mestica mesavina boia atama glava
patito dragan mura selo
sbocco usce tegami pismo
lavare prati kasu pevac
cicca opusak iane krov
Schachtel kutiia dpo\alb krevet
PIlug plug yclalb umoriti se
Brautigam mladozenia [yeda zemicka
uralt prastar [ajo bard. pesnik
Pauke bubani ^pada tuca. borba
Ruski:
20
ioven - mlad
cantar pevati
bandera zastava
obrar raditi
Na raspolaganiu vam stoii
ukupno 12 minuta da zapamtite ovai mali recnik:
Proveru svog znania nailakse cete izvrsiti tako. sto
cete naipre poklopiti znacenia i ista pokusati
reprodukovati. a zatim strane reci i na osnovu znacenia reprodukovati
odgovaraiuce strane reci. Za svako tacno zapamceno znacenie daite sebi
po l poen. a za svaku pravilno reprodu-kovanu stranu rec takode po l
poen.
l- Vas sadasnii rezultat: ----------
2. Vas rezultat posle 45. poglavlia:---------
TEST BR. 5: Mentalna kartoteka poslovnih veza
Ne samo u poslovnom zivotu. vec i u drugim oblastima zivota i
rada pamcenje imena i izgleda nasih partnera od velikog je znacaja.
Ovde je prezentirano ukupno 25 razlicitih likova sa prezimenima.
Bencic
Marlc Palmotic Strugar
Vrbovec Krstic Popov Bradvarevic
21
Sokolski Begovlc Kling Delic-Mlinar
Vukovlc Zec
Dragic--
Jelovac
Janevskl
Visnjic
Martinovic Petrovic
22
Kuhar Krasnici Kovac
Urban
Bulatovic zupanec
Na sledecoi ilustraciii susrecete iste osobe. samo sto su sada niihovi
likovi dati drugim redosledom i ovoga'puta niihova prezimena nisu na-
vedena.
23
24
Mozete utrositi naivise 7 minuta da zapamtite lik-
ove ovih 25 osoba i niihova prezimena sluzeci se prvom
ilustraciiom.
Zatim. pomocu druge ilustraciie pokusaite reprodukovati sva prezi-
mena. Za svako tacno zapamceno prezime daite sebi po 2 boda. Posle
toga. napisite svih 25 prezimena na posebnom papiru i pokusaite se setiti
redom odgovaraiucih likova. Za svaki pogodeni lik daite sebi takode
po 2 boda.
1. Vas sadasnii rezultat: ----------
2. Vas rezultat posle 42. poglavlia:
TEST BR. 6: Telefonski imenik u glavi
TeleIon ie postao nas nerazdvoini pratilac u poslovnom i
privatnom zivotu. ali veoma cesto dolazimo ne samo u nepriliku. vec
imamo i direktne materiialne stete i nepriiatnosti. ier se nismo mogli
setiti upravo tog trenutka nekog vaznog teleIonskog broia. a teleIonski
adresar niie nam bio pri ruci. U ovom testu navedena su imena ukupno
20 osoba sa niihovim teleIonskim broievima: strana imena i teleIonski
broievi navedeni su onako kako se pisu u doticnim stranim zemliama.
Brkic
Dupont (Dipon)
Garcia (Garsia)
Hadzi Smilev
Hasanbegovic
Jackson
(Dzekson) Lleshi
(Lesi) Malesevic
627-052
INvalides 10-744
24 37 52
349-017
414--539
REGent 4274
532-767
686-362
O'Brian (O'Braien)
Pausch (Paus)
Samardziia
Semionov
Subramaniam
Szekely (Sekeli)
Vandirek
Villadsen
Vrhovec
Zerollo (Cerolo)
MAry 9-7795
58 79 52
640-795
K9-79-40
225619
198-742
647-732
Hl.25.50
742-598
4G2.939
Uzmite maksimum 10 minuta vremena za memoriranie
Matsushima (Maeusima) 23-5736
Mickiewicz (Mickiievic) 31-54-21
25
ovog malog teleIonskog imenika.
Ubelezite sebi po 2 boda za svaki tacno zapamceni teleIonski broi.
Ako pogresite za iednu broiku. ne dobiiate bod. TeleIonske broieve cete
proveriti nailakse tako. da ih prekriiete komadom papira i citaiuci poie-
dina imena pokusate da reprodukuiete odgovaraiuci teleIonski broi.
Zatim. prekrivsi imena. citaite redom broieve i pokusaite se setiti odgo-
varaiucih imena uz te broieve. Za svako tacno reproduKovano ime no-
tiraite sebi po 3 boda.
1. Vas sadasnii rezultat:-----------
2. Vas rezultat posle 48. poglavlia: -----------
TEST BR. 7: Preslikani tekstovi
Svako od nas ie vec vise puta dolazio u priliku da ie morao znati.
a prema tome i zapamtiti neki citat. izreku. propis. moto. stih i si.. uop-
ste neki kraci tekst doslovno. Zato ie ovai test sastavlien od 20 razlicitih
recenica. koie su. u stvari. delovi tekstova razlicitih vrsta.
1. »Ko nikada nema vremena. tai nista i ne uridi«. (Lihtenberg)
2. »Glava bez pamcenia ie isto sto i tvrdava bez posade.« (Napoleon)
3. »Motornim vozilom mogu se prevoziti lica samo u onom broiu koii
ie oznacen u saobracainoi dozvoli za vozilo.« (Cl- 48 Zakona o bez-
bednosti saobracaia)
4. »Niko srecan. a niko dovolian.
niko miran. a niko spokoian;
sve se coviek bruka sa coviekom
gleda maimun sebe u zrcalo!« (P. P. Niegos)
5. Nisu pamcenia losa. nego metodi i navike pamcenia.
6 »Ima mnogo stvari na nebu i zemlii
O koiima vasa mudrost i ne sania.
Moi Horacio.« (Sekspir) 7. »U tiraniiu vodi svako znanie koie prestane
da bude zaiednicko dobro
covecanstva« (Hogben)
3. Sto vise znamo vise i pamtimo. Sto vise pamtimo vise znamo.
9. »Put ka Vasim sposobnostima pokazace Vam Vase zelie.« (Gete)
10. »Put ka istini vodi preko zabluda. Kako bi raspoznali istinu. ako ne
uvidimo sta ie zabluda?« (Platon)
11. -»Umetnik odabira poiedinosti iz zivota i ponovo ih sreduie u kon
kretnu Iormu.« (T. Manro)
12. »Stednia ie pocela sa civilizaciiom.« (S. Smiles)
13. Dugotraina besposlica pruza hranu porocima. (Lat. sentenca)
14. »Kniiga ie naibolii covekov priiateli.« (Gorki)
15. »Lice to ie cvet na toi bilici koia se zove covek. . .« (I. Andric)
16. Zbog svog posebnog polozaia u odnosu na vazdusne i morsKe struie
Grenland ie nazvan Iabrikom vremena.
17. Svako moze da ukaze na zlo. ali priiateli covecanstva ie onai koii
pronade izlaz iz teskoce. (Tndiska mudrost)
18. Pad kursa naiiacih svetskih valuta skoro redovno izaziva porast cene
zlata.
26
19. »Zdrav duh u zdravome telu«. (Juvenal)
21). »Ako ti smeta sneg na susedovom krovu. onda ga prvo pocisti pred
svoiim vratima.« (Kineska mudrost)
27
Vas ukupno raspolozivi Iond vremena za
pamcenie ovih 20 recenica iznosi 8 minuta.
U prvom delu samoispitivania pokrite recenice i pokusaite
da ih se setite pomocu niihovih rednih broieva. Za svaku tacno
zapamcenu recenicu zaracunaite po 4 boda. (J drugom delu
samoispitivanja zamoIite da Vam neko cita poiedine recenice
napreskok. a Vi pokusajte da navedete odgovaraiuci redni broi. Za
svaki tacno naveden redni broi dodaite sebi jos po I bod.
1. Vas sadasnji rezuItat: ---------
2. Vas rezuItat posIe 23. pogIavIja:
TF$T BR. 8: Za vclancn autcncbila
Pored ostalih podataka koie savremeni vozac automobila
mora da zna. nesumniivo da ie od znacaia i znanie udalienosti
izmedu vazniiih gradova. kako u zemlii. tako i u inostranstvu. Ovai
test se sastoji iz dve tabele: u prvoi tabeli imate udalinosti izmedu
gIavnih gradova u zemIji. a u drugoi izmedu nekoliko naivazniiih
gradova Evrope.
!!+¹ !¦!º
Vas raspolozivi Iond vremena za pamcenie obe
tabele iznosi ukupno 8 minuta.
Za svaku tacno zapamcenu kilometrazu zaracunaite sebi po 2
boda. Ako pri reprodukovanju pojedinih kiIometraza pogresite za
jednu brojku. onda Vam za tu kilometrazu ne pripada ni iedan bod.
1. Vas sadasnii rezultat:
2. Vas rezultat posle 37. poglavlia:
28
TEST BR. 9: »Koniicki skok« na 64 polia
Ovai test se sastoii iz dva usko povezana dela.
U prvom delu za vreme od naivise 10 minuta
nas-toite zapamtiti ovu zanimliivu partiiu odigranu na
»Mecu stoleca« 1972 g. u Reikiaviku izmedu R.
Eisera i B. Spaskog:
ALJEHINOVA ODBRANA
Beli: Boris Spaski Crni: Robert Eiser
1.
2.
3.
4.
5.
6.
9.
10.
e4 SI6
e5Sd5
d4d6
SI3Lg4!
Le2 e6
00 Le7
h3Lh5
c4 Sb6
Sc3 00
Le3
d5!?
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
c5 L:I3
L:I3 Sc4
b3! S:e3
Ie3 b6!?
e4! c6 b4
bco bc5
Da5 S:d5!
Lg5! Lh5?
cd5! L:I7-I
T:I7
21. T:I7Dd2!
22. D:d2 L:d2
23. TaIl Sc6
24. ed5 ed5
25. Td7 Le3¹
26. Khl L:d4
27. e6 Le5
28. T:d5 Te8
29. Tel T:e6
30. Td6 KI7
31. T:c6 T:c6
32. T:e5 KI6
33. Td5 Ke6
34. Th5 h6
35. Kh2 Ta6
36 C. c6 T:c6
37. Ta5 a6
38. Kg3 KI6
39. KI3 Tc3¹
40. KI2 Tc2 ¹
R e m i.
Za svaki tacno zapamceni potez belog i crnog. na zadati redni bi oi
poteza. pripada vam po l bod. a za svaki tacno reprodukovan redni
broi. na zadati potez belog i/ili crnog. takode po l bod. U ovom delu
testa mozete sakupiti maksimalno 80 bodova ukupno (404-40 bodova).
Drugi deo se sastoii od ukupno 64 »koniicka skoka«. Kao sto ie
poznato. u igri »Koniicki skok« treba napraviti 64 poteza skakacem
tako. da skoci na svako od 64 polia. ni na iedno dva puta. a posle 64-og
poteza (skoka) da opet skoci na polazno polie.
1 aä
2 t¹
3 eä
¢ z¹
5 lî
£ h(
1 z1
8 h!
9 l I
1û á!
11 ||
I!. a1
I1. |( .
I1 . a¹
15 tä
1£ á(
11 t1
18 e1
19 áî
2û t1
21 e1
22 tî
23 á1
2¢ eî
25 l1
2£ h1
21 z!
28 e|
29 t!
3û a|
31 |1
32 aî
33 |¹
3¢ áä
35 IO
3£ hä
31 z(
îä. lä
39 á¹
¢û |ä
¢1 a(
¢2 |1
¢3 a!
¢¢ t|
¢5 e! ·
I(. z|
¢1 h1
¢8 zî
¢9 h¹
5û l(
51 zä
t!. e¹
53 t(
5¢ á1
55 e(
î1. l1
51 hî
58 z1
59 h|
(t. l!
ª GO
1 |!
(1. a1
tJ. |t
|I. +\ì
I za memoriranie ovog dela mozete utrositi
maksimalno 10 minuta.
29
Za pravilno izveden »koniicki skok« od 1-og do 64-og poteza pri-
pada Vam 10 bodova. a za isto tako izveden »koniicki skok« unazad. ti.
od 64-og do 1-og poteza dobiiate ios 10 bodova. Znaci. u ovom delu
mozete sakupiti maksimum 20 bodova. sto sa 80 maksimalno mogucih iz
prvog dela cini opet 100 mogucih bodova ili 100° uspeha u resavaniu
ovog testa.
1. Vas sadasnii rezultat: -----------
2. Vas rezultat posle 56. poglavlia: -----------
TEST BB. 10: »Desetka treI!«
Kao i sve dosadasnie testove i ovai test mozete uraditi sami ili u
drustvu sa ios nekim. Ako ovai test zelite da uradite u drustvu. onda
daite nekom spil od 52 karte da ga dobro promesa i posle toga neka iz
niega izvuce bilo koie dve karte. Te dve izvucene karte Vi. naravno. ne
smete videti i neka ih poklopliene odlozi u stranu. Zatim. neka spil od
preostalih 50 karata ios iednom dobro izmesa i otsada neka dobro pazi
da ne poremeti redosled karata u spilu.
Posle ovih malih priprema stoii Vam na raspola-
ganiu tacno 8 minuta da zapamtite ovih 50 karata i to
redosledom koii ie u spilu. ier ce Vam ih doticna osoba
citati iednu za drugom. izgovaraiuci naipre niihov redni
broi. pa onda naziv karte.
Za svaku tacno zapamcenu i reprodukovanu kartu po
redosledu od red. broia 1. do 50. racunaite za sebe po pola boda. isto
toliko unazad. od red. broia 50- do 1.. a za svaku tacno pogodenu kartu ili
redni broi van redosieda. ti. napreskok. u zavisnosti od toga da li Vam se
zada red. broi ili naziv karte. ios po pola boda. Posle toga. pristupite
identiIikaciii dveiu izvucenih karata: za svaku tacno pogodenu kartu
dodelite sebi po 12.5 boda.
Ovai zanimliivi eksperiment sa svoiim pamceniem mozete izvesti
u svim niegovim Iazama i potpuno sami. samo morate strogo paziti da
posle drugog mesania spila niposto ne poremetite redosled karata u
niemu.
I ios nesto. sto. samo po sebi razumliivo. ne vazi samo za ovai test.
nego i za sve prethodne: samokontrolu nad tacnim ispuniavaniem pre-
duslova za izradu poiedinih testova. a narocito u pogledu tacnog bodo-
vania stvarno zapamcenog materiiala. treba da stalno i potpuno savesno
sprovodite. U protivnom. samozavaravaniem mogli biste da naskodite
iedino samom sebi.
1. Vas sadasnii rezultat:
2. Vas rezultat posle 57. poglavlia:
A sada upisite Vase bodove. koie ste postigli u re-
savaniu poiedinih testova. u odgovaraiuce rubrike »Memo--
metra«. Takode izracunaite i procenat Vaseg postignutog
uspeha.
30
Radi sto bolieg poredenia. unesite postignute bodove kao
vred-nosti u »GraIicki memo-metar-« i izvucite diiagram.
Nemoite biti ni iznenadeni. a ni obeshrabreni skromnoscu Vasih
rezultata postignutih u resavaniu ovih testova. Rezultati koie ste
dobili nisu. zapravo. merilo Vaseg pamcenia. niti niegove slabosti.
vec pokazateli slabosti i neeIikasnosti Vasih dosadasniih navika.
metoda i tehnika u pamceniu. Ovi testovi nemaiu za cili ukazivanie na
slabosti Vaseg sadasnieg pamcenia. Niihov ie osnovni zadatak da Vam
omoguce. da precizno pratite. u stvari. iz poglavlia u poglavlie. Vase
velike uspehe i ogroman. neuporediv napredak. koie cete postizati
usvaianiem novih. eIikasniiih tehnika pamcenia.
Kako budete ovladavali poiedinim tehnikama pamcenia i ponovo re-
savali poiedine testove. sa velikim zadovolistvom cete konstatovati na
Vasem »Memo-metru« neuporedivi napredak. Skoro neosetno.
sistematski proraduiuci ovu kniigu. osposobicete se za brzo i eIikasno
postizanie gotovo stoprocentnog uspeha u pamceniu i resavaniu ne
samo ovih testova. nego i bezbroi drugih niima slicnih zadataka koie zivot
i rad budu postavliali Vasem pamceniu.
ELEKTRONSKI MOZAK ZA OSNOVNE RACUNSKE
RADN1E?!
Covek prosecno koristi do 1O° svoiih
stvarnih sposobnosti pamcenia. On rasipa
90º. nepostuiuci prirodne zakone pamce-
nia.
K. Sisor
1
)
MAKSIMALNI KAPACITET I GRANICE NASEG PAMCENJA
Stari Eric. kako su voinici zvali Eridriha Velikog. svakom
novai
liii u svoioi gardi voleo ie da postavi ova tri pitania: »-Koliko imas go
dina?« »-Koliko vec sluzis kod mene?« »Da li redovno primas
platu i snabdevanie?« Jednog mladog Engleza. novopecenog
gardistu.
koii niie znao ni reci nemackog. naterase da nauci napamet tri potrebna
odgovora po redu. po koiem ie Stari Eric obicno voleo da postavlia svoia
pitania.
Na prvoi sledecoi smotri primeti Eridrih novailiiu i. naravno. ne
propusti da mu postavi svoia omiliena pitania. ali ovog puta. na nesrecu
mladoga Engleza. on poce sa drugim pitaniem: »Koliko vec sluzis
u
i) Karl Sisor (Cari Seashore). americki psiholog.
31
moioi gardi?« »21 godinu. Sire.« »Kako?! A koliko ti ie onda go-
dina?« »Tri dana. Velicanstvo.« »Sto mu gromova
1
«. uzviknu krali.
»Jedan od nas ie izgubio razum!« »Da. oboie« rece Englez.
misleci da odgovara svom suverenu na niegovo trece pitanie. »Sta ovo
ima da znaci?!«. grmeo ie Stari Eric. »Jos me niko u moioi voisci niie
nazvao ludakom!« Kapetan garde pozuri da zabezeknutom kraliu
obiasni stvar. koii se slatko nasmeiao ovom neocekivanom
nesporazumu.
Mladi gardista niie verovao svom pamceniu. prekrsio ie iedan
niegov veoma vazan zakon i pocinio iednu od mnogih gresaka. kakve
mi svi veoma cesto cinimo u maniem ili vecem obimu u manie-vise
slicnoi Iormi. Veoma retko se oslaniamo na svoie pamcenie. nemamo
pove-renia u niega i iednostavno se mirimo sa potpuno pogresnim
zakliuckom i uvereniem. da bolie i vise iednostavno ne mozemo
pamtiti. I tu pocinie »zacarani krug« nasih nevolia sa pamceniem. Ako
tvrdimo i ve-ruiemo da nesto ne mozemo. onda na zalost. u praksi se i
dogada da ne mozemo nesto uraditi. ier sami sebe sprecavamo da
pokusamo` cime. u stvari. sami sebi ne dozvoliavamo da to uradimo.
Veoma cesto propustamo priliku da uradimo ono. sto nam ie vazn'i i
potrebno i zbog toga nikada ne saznamo. koliko i sta stvarno mozemo.
Iako ie bio iedan od naivecih svetskih satiricara. cuveni engleski
kniizevnik SviIt (Jonathan SwiIt. 16671745) ipak ie govorio: »Coveka
obicno okrivliuiu kako sam ne zna svoie mane i slabosti; a upravo
ima isto toliko liudi. koii ne poznaiu svoiu sopstvenu snagu i
sposobnosti. Poneki covek lici na predeo u kome se skriva zlatna ruda.
ali posednik niegov nema ni poima o tome.« Kao da nastavlia diialog
sa niim preko vekova. americki psiholog i IilozoI. proIesor Viliem
Dzems (William James. 18421910) porucuie: »U odnosu na ono. sto
bi trebalo da budemo. mi smo samo upola budni. Koristimo samo
mali deo nasih Iizickih i mentalnih mogucnosti. Uopsteno govoreci.
covek zivi daleko ispod svoiih sposobnosti. Poseduie razlicite
mogucnosti koie redovno. po navici. ne koristi . . . Covek u proseku
razviie i koristi samo oko iedne desetine svoiih umnih sposobnosti.«
Da bi se uverili u tacnost ovih navoda. dovolino ie da se samo pot-
setimo nekih cinienica o liudskom mozgu. u kome se kriiu prakticno
neiscrpne mogucnosti povecania pamcenia. Pre svega. samo u kori
velikog mozga nalazi se do 15 miliiardi celiia. Kada bi neko
pokusao da sa naiboliim raspolozivim sredstvima savremene
elektronike i. tehnike sagradi iedan uredai. koii bi bar priblizno licio
liudskom mozgu. onda bi dobio toliko ogromno postroienie. da bi mu
za niegov smestai bila potrebna zgrada od preko 30 spratova! A
priroda ie sve to smestila u iedan organ ciia tezina u proseku ne
prelazi ni 1.5 kg. Smatra se da ie mozak iedna od naikomplikovaniiih i
naicudesniiih tvorevina prirode na Zemlii. Samo po sebi razumliivo.
Iunkciie i zadaci mozga nisu nista manii i manie komplikovani od
niegove grade. Na primer. liudski mozak poseduie neizmeran kapacitet
koii niiedan elektronski mozak ne moze dostici. On moze da primi i
do 10" (÷ l kvadrilion. l sa 15 nula) misli. ti. misaonih iedinica ili
inIormaciia. Koliko ie to neizmerno ogroman broi inIormaciia koie
mozak moze da primi mozemo shvatiti iedino putem nekog slikovitog
poredenia:
32
Postroienie koie bi priblizno odgovaralo kapacitetima liudskog mozga smestilo bi
se tek u iednu tridesetospratnicu. A ukupna duzina mozdanih vlakana premasuie
udalienost Meseca od Zemlie za citavih 2.5 obima Zemlie na ekvatoru
Da bi se prebroialo ovo mnostvo inIormaciia. iednom coveku
bi bilo potrebno preko 30 miliona godina neprekidnog. danonocnog
broiania. i to da broii brzinom od iedne inIormaciie na iednu sekundu.
Ako bismo. dalie. poredenia radi. zamislili da ie svaka ta misaona
iedinica ili inIormaciia velicine iednog psenicnog zrna. onda bi se ta
prakticno neizmerna kolicina psenice mogla smestiti tek u iedno
skladiste. koie bi bilo visoko 3 m. siroko 5 m. a svoiom duzinom bi se
prostiralo od Moskve do Lisabona. dakle oko 4.500 km.
Dok broi zivcanih celiia samo u kori velikog mo?.ga iznosi
14 do 15 miliiardi. dotle duzina zivcanih vlakana iznosi 480.000 km!
Ako bi se ova vlakna postavila u iedan neprekidan niz. niihova duzina
bi za citavih 100.000 km. ili 2.5 obima Zemlie. premasila udalienost
Meseca od Zemlie. Drugim recima. tom niti od zivcanih vlakana
mozga mogla bi se obaviti Zemlia na ekvatoru ravno 12 puta.
Zaista. kapacitet liudskog mozga ie prakticno neogranicen. ier
coveku niie dovolian ni citav niegov zivot da bi samo izbroiao neizmerno
mnostvo inIormaciia koie niegov mozak moze da apsorbuie. Nasuprot
ovako ogromnim rezervama u kapacitetu mozga. smatra se da covek
pro-secno koristi samo oko 4° ukupnog broia nervnih celiia. Znaci da
neis-koriscena. preostala rezerva iznosi citavih 96°. A koliko su tek
neis-koriscene rezerve u globalnim raznierama. iasno govori podatak
da samo 1° stanovnistva nase planete dovolino eIikasno koristi
kapacitet i mogucnosti mozga.
Ako uporedimo ove ogromne kapacitete liudskog mozga sa stc-
penom niegove prakticne prosecne iskoriscenosti. onda se ne mozemo
oteti utiska. da smo slicni coveku koii ima kompiuter. a koristi ga
samo
33
za cetiri osnovne racunske radnie. Ali i pored toga. mi redovno ne pro-
pustamo priliku da uvek okrivimo svoie pamcenie. niegovu neizmernu
moc. kada ne dobiiemo od niega neki vazan podatak. umesto da uzroke
trazimo u nasim losim navikama. neadekvatnim tehnikama i neeIikasnim
metodima pamcenia.
Moc covekovog pamcenia ie Ienomenalna! Imamo mnogo primera
ne samo u proslosti. nego i u sadasniosti. u nasoi blizoi i dalioi okolini.
koii stalno potvrduiu ogromnu. Ienomenalnu moc covekovog pametnia.
Pocev od malog deteta. koie krece u zivot kao »-tabula rasa«
1
) i za re-
lativno veoma kratko vreme nauci desetine hiliada poimova. sa niiho-
vim bezbroinim uzrocnim i posledicnim vezama. a iznad svega svoi
maternii iezik sa nekoliko hiliada reci; zatim preko lingvista. koii savr-
seno vladaiu sa po 30-tak i vise iezika. pa do statisticara i bibliotekara koii
lako manipulisu sa par desetina hiliada broieva i raznih naziva. ili sla-
bovidnih sahista koii igraiu uspesno na simultanim turnirima i na svih
dvadeset tabli.
Istoriska proslost obiluie primerima koii dovolino ilustruiu prak-
ticno neogranicenu moc pamcenia. Kroz mileniiume i mnogobroine ge-
neraciie prenosili su stari brahmani. predaiom s kolena na koleno. nai-
stariie IilozoIsko-religiozne kniige drevne Indiie. zvane Vede. To ie ie-
dinstven primer u svetskoi istoriii da se iedna tako opsezna i bogata
literatura cuvala i prenosila kroz pokolenia samo pamceniem. i to u ne-
promenienom obliku. zahvaliuiuci preciznim tehnikama pamcenia starih
brahmana.
Tibetanske lame su raspolagali tako eIikasnim metodima pamcenia.
da su mogli zapamtiti citavu kniigu. ako bi ie samo iedanput procitali.
Sakupliaci narodnih umotvorina bili su zadivlieni briliantnim pamce-
niem mnogih narodnih pesnika i pevaca. neukih i nepismenih seliaka.
koii su znali i do 80.000 stihova narodnih pesama. sto ie davalo i do
2.000 stampanih stranica.
Stari Grci su poznavali takve tehnike pamcenia. koie su im omo-
gucavale da pamte traino i precizno i po par stotina hiliada nairaznovr-
sniiih podataka. Koliko ie to bila velika moc pamcenia mozemo videti iz
poredenia sa Britanskom enciklopediiom (Encvclopaedia Britannica) koia
u svoia 24 toma sadrzi oko 40.000 clanaka sa 500.000 poimova i vazi u
svetu za iednu od naiboliih i naivecih enciklopediia.
Ako prakticno neogranicenom kapacitetu naseg pamcenia dodamo
eIikasne metode i tehnike. i pri tome postuiemo psiholoske zakonitosti
koie vladaiu pamceniem. mocicemo prakticno pamtiti sve sto nam bude
trebalo. u bilo koioi oblasti zivota ili rada. sve ono. sto se izrazava slovom ili
broiem.
i) Tabula rasa (tabula raza) lat. glatka. poravnata ploca.
Prenosno: neispisan list.
34
FENOMENALNA PAMCEN1A KROZ VEKOVE...
Geniie ie 99° transpiraciie
1
) i l°
inspiraciie.
Tomas A. Edison
2
)
KAKO SU MNOGI 1EDNOSTAVNIM SREDSTVIMA OSTVARILI
REKORDE U PAMCEN1U?
A sada. dragi moii gosti. predlazem vam da se malo zabavimo
i poucimo slusaniem »Iliiade«. koiu ce nam recitovati moi uceni rob iz
Grcke. zvani Iliiada. rece dostoianstveni patriciie. obracaiuci se broi
nim zvanicama na bogatoi gozbi koiu ie priredio u svom raskosnom
domu.
Zatim se obrati svome nadzorniku robova i naredi mu:
Neka se rob Iliiada odmah spremi i dode da nam recituie iu
nacki Homerov ep!
Umesto da bez pogovora izvrsi naredenie s.vog gospodara. nad-
zornik. ocigledno u nekakvoi neprilici. uz dubok poklon usudi se da kaze:
Oprosti mi. o gospodaru. sto se usuduiem da ti predlozim. da
umesto Iliiade pozovemo Odiseiu. koii moze isto tako lepo da kazuie o
neobicnim pustolovinama itackog kralia Odiseia.
Kako se usuduies da menias moia naredenia? uzviknu veoma
iznenaden oholi robovlasnik. a odmah zatim nestrpliivo dodade:
Smesta da si otisao i doveo roba Iliiadu! Uz ponovni poklon
»bibliotekar« odgovri:
To ie nemguce. o gospodaru. ier Iliiadu vec dva dana nepre
stano boli stomak.
U Starom Rimu robovi su korisceni i kao ucitelii. a i zive
biblioteke. Za ove poslove narocito su bili cenieni Grci. koii su iako
voinicki pokoreni. imali primat u kulturi. Mnogi rimski patriciii bi'i
su isuvise nezainteresovani i lenii da bi se sami bavili
kniizevnoscu i iednostavno bi sakupili dovolian broi robova od
koiih ie svaki znao po par cuvenih dela napamet. Bili su to.
svakako. svoievrsni rekordi u pamceniu. ako se ima u vidu da
»Odiseia« ima 12.103 stiha u heksametru. a »Iliiada-« 15.696
stihova i da svaka ima po 24 pevania (kniiga). Ako uzmemo po
iednoi stranici oko 35 stihova onda »Odiseia« zaprema oko 350. a
»Iliiada« i svih 450 stranica stampanog teksta kniige uobicaienog
srednieg Iormata.
Medutim. ovai rekord Starih Grka u pamceniu ponovlien ie i
kasniie. Tako ie u proslom veku Henri Senborn Noiz. proIesor
matematike
1
) Transpiraciia (ni.: trans-spiratio) znoi. znoien.ie.

Thomas Alva Edison (18471931) amer. pronala?ac.
35
na iednom americkom univerzitetu. znao napamet ne samo
»Iliiadu«. vec i »Odiseiu«. Koliki ie to bio podvig vidi se iz
podatka. da »Iliiada« i »Odiseia« zaiedno imaiu 27.800 stihova
(heksametra). oko 160.000 reci i priblizno 800 stranica stampanog
teksta.
Jos u pradavnim vremenima. pre pisane istoriie. pamcenie ie bilo
iedino sredstvo ocuvania i prenosenia. s pokolenia na pokolenie. celo-
kupnog tadasnieg znania. Mnoga primitivna plemena. na primer u
AI--rici. ios uvek se sluze posebnim metodima pamcenia pomocu koiih
veoma uspesno i tacno prenose duge i detaline poruke od iednog do
drugog naselia. Takode narodi na ostrvima Polineziie imaiu veoma
bogatu usmenu kniizevnost koia bi ispunila iednu dobru biblioteku.
Uceni liudi na mnogim od ovih ostrva u staniu su nabroiati
rodoslovlia svih ostrva pocev od niihovog naseliavania. sluzeci se pri
tom slozenim sistemom cvorova. Posebna grupa ucenih liudi i
svestenika vodila ie racuna. da se ne ispusti ili promeni niiedna rec.
Kada su istrazivaci sakupili ove usmene predaie sa svih ostrva. bili
su iznenadeni svoiom konstataciiom da se one u svim poiedinostima
podudaraiu.
Eenomenalna pamcenia su se ne samo radala. vec i stvarala kroz
prohuiale vekove. Tako su staropersiski krali Kir (Cyrus) i Aleksandar
Makedonski znali po imenu sve svoie voinike. a Mitridat (
Mithradates) ie vladao nad 22 naroda i razgovarao ie sa svoiim
podanicima bez tumaca. Dok ie Scipion (Scipio AIricanus) mogao po
imenu da oslovi svakog naoruzanog gradanina Rima. koiih ie bilo
nekoliko stotina hiliada. dotle ie Kinei (Cyneas). poslanik kralia Pira
(Pyrrhus). za iedan dan naucio imena svih clanova senata i Rimliana
s koiima se upoznao-
Juliie Cezar (Gaius Julius Caesar). koii ie mogao diktirati 7 pi-
sama istovremena. navodi u svom delu »De Bello Gallico« (»O ratu u
Galiii«). da su galski Kelti Druidi. kako ih ie on nazvao celu
svoiu obimnu kniizevnost usmenom predaiom prenosili s kolena na
koleno. Od Seneke (Seneca). koii ie mogao da ponovi 2.000 reci i oko
200 stihova. ako bi ih samo iedanput cuo. potice ovo svedocanstvo o
Katonu (Cato):
Katon ie mogao sve svoie iziave i govore doslovno pamtiti i
uvek bez pogreske ponoviti. Nikada niie nista zapisivao. ier ie sve svoie
misli. kako ie govorio. zapisivao u svoi um. Pri ponavlianiu nekog svog
govora niie mogla izostati ni iedna rec. a dovolino ie bilo pomenuti
mu ime nekog voiskovode. da bi on odmah poceo u neprekidnom
nizu iznositi sve podatke i dogadaie u vezi sa niim.
Ciceron (Cicero). slavni rimski orator. u svom delu »De oratore«
navodi da su dva grcka IilozoIa. Charmides i Metrodoros mogli.
prime-nom odgovaraiucih tehnika pamcenia. pamtiti prakticno sve u
neogranicenom obimu. Za Charmidesa kaze Pliniie Stariii (Plinius). da ie
mogao ponavliati citave kniige redom kako stoie u biblioteci. Hortenziie
(Hor-tensius). protivnik Ciceronov. takode poznati rimski govornik.
posto bi po ceo 'dan proveo na nekoi licitaciii. mogao ie istim
redom. koiim su se ia.vliali. da ponovi imena svih kupaca. nazive
predmeta koie su kupili i niihove cene bez iiedne greske.
Cuveni arapski IilozoI. naucnik i lekar Avicena (arapski: Ibn Sina).
zvani »princ IilozoIa i lekara«. koii ie ziveo u X veku. mogao ie vec u
svoioi 10. godini da recituie citav Kuran (Kur'an) napamet. a kada
mu ie bilo 14 godina. i sva dela Aristotela. Spanski kniizevnik Alonso
To-stado. koii ie ziveo u XV veku. imao ie Iantasticno iaku
memoriiu:
36
svaku kniigu. koiu bi samo dva puta procitao. mogao ie ponoviti od reci
do reci.
Doba Renesanse se moze posebno pohvaliti citavom pleiadom bri-
liantnih umova sa izvanrednim pamceniem. U XV veku u Padovi ziveo
ie i delovao pravnik Pietro de Ravena. On ie mogao ponoviti sve »leges
codices-" (zakonske kodekse) i to po broievima clanova onako. kako bi mu
ih samo iednom procitali.
Uvazeni gradanin istoga grada. neki Antonio Mureto. izdiktirao
ie iednom prilikom nekom mladom Korzikancu. koii ie u Padovi stu-
dirao gradansko pravo. veliki broi latinskih. grckih. hebreiskih i drugih
reci. mnoge od niih i bez ikakvog smisla. Korzikanac ih ie odmah pono-
vio redom kako su to prisutni posmatraci i slusaoci trazili i na niihovo
divlienie iziavio da moze. ako to zele. ovako zapamtiti i do 3.000 reci.
Kod Mureta ie stanovao iedan mladi patriciie. Veneciianac Erancesko
Molino. koii ie s velikom marliivoscu studirao razne naucne discipline.
ali se niie mogao pohvaltii nekim narocitim uspehom. ier ie imao lose
pamcenie. Zamolio ie Korzikanca da ga pouci svoioi tehnici pamcenia
i vec posle nekoliko dana mogao ie mladi patriciie da reprodukuie i do
1500 reci po bilo kom redosledu.
Kniiznicar velikog voivode od Toskane. Antonio da Marko Malia-
beki (Antonio da Marco Magliabechi. 16331714) imao ie gotovo Ioto-
graIsku memoriiu. ier sve sto bi procitao pamtio ie bez teskoca. Niie
bio skolovan. a poceo ie citati na listovima kniiga koie ie niegov gazda.
piliar. koristio za pakovanie voca. Svoie strastveno citanie i IotograIsko
pamcenie svega i svacega nastavio ie kao ucenik kod iednog kniizara.
tako da su ga docniie u zivotu mnogi strucniaci konsultovali. ier mu ie
znanie bilo veoma siroko. a pamcenie potpuno tacno; mnoge autore ie
citirao po kniizi. strani i pasusu. Citaiuci sakupliao ie znanie do duboke
starosti i sacuvao svoie velike sposobnosti do kraia zivota.
Bio ie novembar mesec 1839 god. Braca Kastilio (Jose Eeliciano
i Alexandro Magno de Castilho) koii su predavali svoie metode pamce-
nia u Italiii. Erancuskoi. Nemackoi. Engleskoi. Belgiii i drugim evrop-
skim zemliama. demonstrirali su mogucnosti svog pamcenia u Erank-
Iurtu na Maini. A. de Kastilio razdelio ie prisutnima u dvorani iedan
spisak od preko 20.000 nairazlicitiiih podataka iz svih oblasti nauke. Au-
ditoriium ga ie prosto bombardovao neprekidnim pitaniima na osnovu
ovog spiska i on ie na sva pitania odgovorio bez iiedne greske. Zatim ie
podelio puno listova papira na koiima su prisutni po svom izboru upisi-
vali razne broieve. imena. citave recenice i druge podatke. Posle samo
iednog citania ovih podataka` Kastilio ih ie reprodukovao s lakocom po
zelienom redu. Pre toga. dana 6 iuna 1`36 god.. Lisabonske novine su
pisale. da ie isti A. de Kastilio pred vise stotina prisutnih osoba odgo-
vorio uspesno na preko 800 pitania. koia su mu postavili slusaoci na
osnovu tabela punih podataka. koie im ie prethodno podelio. U broiu od
17 marta 1833 g.. »Courier Belge«. koii ie izlazio u Brislu. pise. da za-
hvaliuiuci delovaniu g. de Kastilia moze se sa sigurnoscu zakliuciti. da
su niegovi metodi ne samo racionalno. nego i sigurno sredstvo za traino
pamcenie podataka iz bilo koie oblasti. odnosno svega onoga. sto ie broi
i klasiIikaciia. Sam Kastilio ie tvrdio da se niegovim metodama pamce-
nia moze ovladati za mesec dana rada.
Mocart (Mozart) ie kao 14-godisnii decak u crkvi Sv. Petra u Rimu
37
zapamtio za vreme izvodenia celu muziku velikog muzickog dela za dva
hora. ciie su se-note cuvale u naivecoi tainosti i izvodile se samo dva
puta godisnie. Kada ie mladi Mocart zapisao kod kuce zapamcenu mu-
ziku. nisu mogli da pronadu ni iednu gresku. sravnivsi Mocartov zapis
sa originalom.
Zahvaliuiuci svome izvanrednom pamceniu Rahmaniinov se ied-
nom nasalio sa kompozitorom Taneievim. koii ie prvi put svirao iedno
svoie delo. a u drugoi sobi sakriven sedeo ie Rahmaniinov.
Na veliko zaprepascenie Taneieva. Rahmaniinov ie sledeceg dana
otsvirao potpuno tacno zapamceno delo Taneieva i u sali optuzio ga za
»·plagiiat«.
ProIesor gimnaziie iz Brina (Brlinn). Vilhelm Sram (Wilhelm
Schram). 1880 god. pokazao ie sledeca dostignuca svog treniranog
pamcenia:
1. Broi od 60 ciI ara mogao ie ponoviti bilo koiim redosledom. ako bi
ga samo iedanput ili dvaput cuo. .
2. Nekoliko stotina imena. besmislenih slogova ili oznaka. poslovica i
si. bilo koiim redosledom.
3. SpeciIicne tezine do 100 supstanci sa tacnoscu do dve decimale.
4. Godine osnivania 100 univerziteta u svetu
5. Godine rodenia 600 osoba.
8. Visine u metrima 200 planinskih vrhova.
7. GeograIske duzine i sirine nekoliko stotina vazniiih mesta u stepe-
nima. minutima i sekundama.
8. Povrsine teritoriia vise od 100 zemalia sveta.
9. Nekoliko stotina vazniiih dogadaia sa odgovaraiucim godinama iz
kulturne i svetske istoriie.
10. Vreme cvetania 200 biliaka.
11. LudolIov broi (broi »TC«) na 244 decimale.
12. Za svaki datum XIX veka daie odgovaraiuci sedmicni dan.
13. Diktira do 10 pisama koie ie kratko vreme pre toga dobio da procita.
14. Navodi bez pogreske ma koii od 10.000 trociIrenih logaritama. Itd .
itd.
Ni Herman Kote (Hermann Kothe) iz Hanovera koii ie bio savre-
menik proI. Srama. niie se mogao pohvaliti dobrim pamceniem u gim-
naziii i docniie na politehnikumu. gde mu ie ucenie padalo veoma tesko.
Ali kada ie dosao u kontakt i upoznao tada raspolozive tehnike pamce-
nia. za veoma kratko vreme bio ie u staniu da pokaze i dokaze nevero-
vatno pamcenie:
1. Pamcenie neverovatno dugih nizova broieva u grupama od po
3 ciIre i reprodukavanie bilo koiim redom. Takode. po zelii. davanie
zbira bilo koiih grupa broieva u zapamcenom nizu.
2. Prakticno proizvolian broi imena (cak i par hiliada). koia su
mu samo iedanput. naivise dvaput. procitali.
3. Uz niz od nekoliko stotina imena. naivise dva puta su mu pro
citali godinu. mesec i dan rodenia odnosnih osoba i on ie reprodukovao
date podatake bilo koiim redosledom.
4. Niz od par stotina stranih reci sa znaceniima reprodukovao ie
bez greske bilo koiim redosledom nakon maksimalno dva citania.
5. Nekoliko desetina viseciIrenih broieva. karata za igranie. po-
38
teza u sahu. imena. reci i kracih izreka iz raznih stranih iezika mogao
ie doslovno da ponovi nakon naivise dva citania.
6. Jednom ie u ilanoveru zapamtio iednu molitvu na mavarskom
i dugi ni?. besmislenih slogova (ili slovnih oznaka). koii ie stao u 5 pi-
sanih redaka.
7. Prakticno neogranicen broi nota. taktova. pauza i drugih mu
zickih znakova.
8. Nekoliko stotina tabela. koie su zaiedno sadrzavale oko 20.000
nairazlicitiiih podataka iz svih oblasti liudskog znania. podelio bi pri
sutnima u sali i odgovarao na buiicu pitania iz publike. kao na primer: (1)
Na zadate broieve paragraIa krivicnog zakonika Braunsvaiga. davao ie
niihovu sadrzinu i obratno. (2) SpeciIicne tezine 200 supstanci na 5 deci
mala. (3) Erekvenciie putnika svih nemackih zeleznica u 1845 god. (4).
Broi zvezda u vecim konstelaciiama. (5) Broi stanovnika i povrsine u
km
2
svih zemalia sveta. (6) Stotine matematickih. Iizikalnih i hemiskih
Iormula. (7) Clanove Irancuskog ustava i naslove iz Gode civil-a. (8) Prec-
nike planeta u Zemliinim precnicima i geograIskim miliama. (9) Geo
graIske duzine i sirine vise od 500 gradova u stepenima. minutima i se
kundama. (10) Godine osni.vania svih univerziteta na svetu. (11) KoeIi
ciiente sirenia velikog broia cvrstih tela pri temperaturama od 0°C do
100°C. (12) Broi 2 na sve potenciie od 0-te do 100-te. (13) Vreme cvetania
i sazrevania vise od 400 vrsta cveca i drveca. (14) Statisticke podatke rat
nih mornarica svih tadaniih pomorskih sila Evrope. (15) Godine rodenia i
smrti vise od 500 istoriskih licnosti. Itd.. i tsl.
9. Za svaki broi od l10.000 davao Briggsov logaritam na 5 de
cimala i. obratno. na zadatu mantisu logaritma davao numerus.
Povodom demonstraciie ovih svoiih rekordnih dostignuca u pam-
ceniu. sam Kote ie rekao. da smatra. da niie potrebno posebno da i-
c
ticc
;
da ovih 20.000 podataka niie pamtio radi sopstvenog zadovolistva. vec
ua bi pokazao i dokazao iasno i ubedliivo snagu i prednosti skolovanog
pamcenia.
Kao i u minulim stolecima i u nasem modernom vremenu ima puno
primera izvanrednih i briliantnih pamcenia. Navescemo samo nekoliko
zanimliivih slucaieva.
Bilo ie to ratne 1942 godine... Vodila se iedna od naivecih bitaka
Drugog svetskog rata bitka za Staliingrad. Volga ie bila zaseiana
podvodnim magnetnim minama. radi cega ie u Staliingrad odmah upucen
proI. A. Aleksandrov. strucniak za eIikasnu zastitu brodova od magnet-
nih mina. U varliivoi tisini podzemne prostoriie. cesto prekidanoi pot-
mulom tutniavom udalienih eksploziia. okuplieni oIiciri su pomno be-
lezili svaki vazniii podatak iz proIesorovog izlagania. Svi osim iednog.
Recite. molim Vas. zasto Vi nista ne belezite? ubrzo ga ie
zapitao proIesor Aleksandrov.
Zasto? .. .Zato .... zato sto sam sve zapamtio. odgovori oIi
cir. malo oklevaiuci i zapiniuci. ier ie bio donekle zatecen neocekivanim
proIesorovim pitaniem.
ProIesorovo veliko iznenadenie ubrzo se pretvorilo u zaprepasce-
nie. kada ie oIicir. u potvrdu svoiih reci. ustao i doslovno reprodukovao
proIesorovo izlaganie. navodeci masu komplikovanih tehnickih podataka
i izraza. Bio ie to Vladimir Voloda Zubricki. nekadasnie cuveno
»cudo od deteta«. Jos kao sedmogodisnii decak u matroskoi bluzi Voloda
39
ie u tadasniem Petrogradu iavno nastupao i zaprepascivao gledaoce svo-
iim neverovatnim pamceniem. Okrenut ledima. mnozio ie. delio. poten-
cirao i vadio koren iz viseciIrenih broieva. citirao nizove datuma vaznih
istoriskih dogadaia i ponavliao citave stranice iz istoriie.
Slucai ie hteo da ie Zubrickom niegovo izvanredno pamcenie ios
iednom pomoglo da uspesno izvrsi svoie zadatke. Bvod ie trebalo pro-
vesti izmedu opasnih mesta. a pilotska karta ie bila izgubliena. Oslania-
iuci se na svoiu memoriiu. Zubricki ie upravliao brodom po secaniu. kao
da gleda u pilotsku kartu. gde su bila obelezena sva opasna mesta. i
sretno ga doveo na odrediste.
Indijka Sakuntala Devi, »zini kompjuter XX veka«, bila je brza za ô
sekundi od kompjutera u resavanju komplikovanih
matematiékih zadataka
»Zivi kompiuter!«. »Ukrotitelika broieva!«. »Zena koia brze racuna
od kompiutera!« samo su neki od naslova koii vec godinama ne
silaze sa stubaca evropske i svetske stampe. Vec 20 godina zadivliuie
naucne krugove i svelsku iavnost geniialna matematicar ka i Ienomen
pamcenia. Sakuntala Devi. putuiuci sama iz zemlie u zemliu. od konti-
nenta do kontinenta. Naucnici tvrde. da pretstavlia redak Ienomen. Ne-
verovatnom brzinom vrsi razne matematicke operaciie sa dzinovskim
broievima- Izvlaci. na primer. sesti ili sedmi koren iz veoma dugog broia
gotovo istog trenutka kada ie napisan. Takmici se uspesno sa kompiu-
terima u brzini izracunavania komplikovanih zadataka. Tako ie u Bei-
rutu 1961 g. uradila zadatke brze od dva kompiutera koii su radili isto-
vremeno. Drugom prilikom dobila ie rezultat 6 sekundi pre kompiutera.
U Indiii ie kontrolisala bilanse mnogim bankama i time ustedela vise-
dnevni trud mnogih kniigovoda.
Rodena ie u Bangaloru. Indiia. 1930 god. i svoie izuzetne spo-
sobnosti pocela ie ispoliavati ios u nairaniiem detinistvu u svoioi tre-
coi godini. Od tada ie gaiila stalan i ogroman interes za broieve i vre-
menom ie postala »matematicko cudo iz Bangalora«. Jednom prilikom
izvadila ie koren iz 40-tociIrenog broia za par sekundi. Zamoliena da
pokusa da obiasni. kako izvodi tako komplikovane racunske radnie. od-
govorila ie. da ie nioi citav proces izracunavania veoma iednostavan:
40
cim ie zadatak napisan ona ga »uvodi u svoi mozak i tamo se
rezuItat sam od sebe odmah poiavliuie«. Ona nema osecai da nien
mozak nesto izracunava. ali zna da su ioi misli i sva snaga volie
maksimaIno koncen-trisane na zadatak. a rezuItat se veoma brzo i
spontano. sam od sebe pojavIjuje.
Ovde ie potrebno posebno istaci iednu veoma vaznu cinienicu:
SakuntaIa Devi nije jedina u porodici biIa obdarena ovim izuzetnim
sposobnostima. Niena mlada sestra i ios dva brata pokazivali su.
takode u ranom detinistvu. iste ili slicne sposobnosti. ali su. za
razIiku od svoje sestre SakuntaIe. kasnije izgubiIi svaki interes za
racunanie i broieve. dok ie Sakuntala intenzivno nastavila sa daliim
razvoiem svoiih naiavlienih i zacetih sposobnosti. Kako bi to rekao
Edison. ona je na 1° svoje inspiracije i genija kroz dugi niz godina
uspeIa da doda 99° akumuIiranog rada i da se razvije u jedan od
Ienomena pamcenia i racunania.
O Ienomenima pamcenia bi se moglo veoma mnogo govoriti
mogao bi se ispuniti obim citave ove kniige i opet ne bi bili
obuhvaceni svi oni. koji se odIikuju izuzetnom memorijom. jer
svaki covek ie obdaren na svoi nacin. a niegova obdarenost se ne
ispoIjava uvek i na svakom mestu. Tako zvani »obicni liudi« veoma
cesto ispoliava iu elemente izuzetne memoriie kroz svoie speciIicno
proIesionalno pamcenie. Na primer. iskusan lekar moze
jednovremeno zapamtiti 2uu3uu boIesnika. osnovne simptome
niihovih obolenia. tok lecenia. istoriiu bolesti itd.. automatski
povezuiuci osobenosti obolenia sa likom i imenom paciienta.
Tokom proIesionaIne deIatnosti ova sposobnost veIikog
pamcenia postepeno se razviia neprekidnim nesvesnim vezbaniem
pamcenia i oslanianiem na niegovu pomoc. Tako. na primer. poznatiii
pevaci raspolazu repertoarom od 2.uuu i vise pesama; ako uzmemo
da prosecno iedna pesma ima tri stroIe sa ukupno 12 stihova.. onda
izIazi da njihovo proIesionalno pamcenie raspolaze sa 24.000
stihova. koji se mogu smestiti tek u knjigu od preko 68u strana
stampanog teksta. Slican ie slucai i sa svakim drugim pozivom. jer
liudi obicno nisu ni svesni da tokom godina. vrseci svoi poziv.
akumuIiraju neverovatno ogromno znanje koje se granici sa
IenomenaInim.
Izvanrednih i Ienomenalnih pamcenia ie uvek bilo i bice.
bez obzira na vreme i prostor. ili neke druge kriteriiume. Izuzimaiuci
manji broi slucaieva. gde se radi o izuzetnoi prirodnoi obdarenosti. sva ta
briliantna pamcenia nastala su kao plod velikog interesovania.
sistematskog skolovania i istrainog rada. Kao sto se vidi u slucaiu
SakuntaIe Devi. njene sestre i brace. cak i memoriie sa izuzetnom
predispozicijom i posebnom obdarenoscu. bez interesovania. rada i
sistematskog izgradivania ostaiu sasvim obicne i prosecne.
Pamcenie se samo donekle rada i nasleduie. a u velikoi vecini
sIucaieva se uglavnom stice i izgraduie. Ogromna vecina
Ienomenalnih pamcenia su ustvari izgradena. stecena pamcenia. Ti
Ijudi su upornim radom i primenom odgovaraiucih zakonitosti i
metoda stvoriIi sebi odlicna. u nekim slucaievima cak i
Ienomenalna pamcenia. A to moze svaka normalna. psihicki
zdrava osoba. Zato imaite cesce na umu cinienicu:
Pamcenie se rede rada. a cesce se stice.
41
41
LA MINUTE DE VERITE...
Neke kniige treba okusiti. druge progutati.
a samo nekoliko prozvakati i probaviti; ti.
neke kniige treba citati ali ne znatizelino, a
samo nekoliko treba procitati u celosti.
marliivo i sa pazniom.
'Eransis Bekon')
OTVOREN I NEPOSREDAN DIJALOG SA CITAOCEM
Da li mnogo piiete? pitao ie lekar paciienta
Pa. otprilike iednu bocu vina dnevno. odgovori paciient.
A da li pusite?
Da. i to prilicno mnogo.
Ako zelite da Vam se zdravstveno stanie popravi.
moracete
ostaviti i iedno i drugo. posavetovao mu ie lekar ozbilinim
tonom.
Bez iiedne reci. paciient se obuce i pode prema izlazu.
Duguiete mi 20 Iranaka za lekarski savet! doviknu mu lekar.
Ne primam uopste Vas savet. odgovori paciient i zatvori
vrata.
Koliko ce iedna kniiga koristiti citaocu u zadovolieniu neke nie-
gove potrebe i ostvareniu niegovih cilieva. u velikoi meri zavisi od kniige.
ali i od citaoca. Bez odgovaraiuce saradnie i ulagania napora na iskorisca-
vaniu onoga sto kniiga obiektivno moze da pruzi citaocu. ne moze biti ni
dobrih rezultata. ni zadovoliavaiuceg uspeha citaoca u ostvareniu zelienog
cilia.
Ni iedan posao ne treba poceti. a da se ne zna niegova svrha.
niegova krainia korisnost. Ne samo da ie normalno. nego ie. stavise.
neophodno. da u svakom radu. u svakom poduhvatu imamo iasno po-
stavlien i tacno odreden cili. U svakom poduhvatu prirodno tezimo po-
stizaniu nekog cilia. zadovolieniu neke vazne potrebe ili ostvareniu neke
korisne ideie ili stvari. Prema tome. vreme ie da se zapitate. da li ce se
isplatiti Vas trud koii nameravate da ulozite u proucavanie ove kniige
i sta cete za niega dobiti. Dosao ie. dakle. »la minute de verite«. nastu-
pio ie »trenutak istine« trenutak otvorenog i neposrednog diialoga sa
citaocem o tome. sta mozete od kniige ocekivati i sta se od Vas trazi da
uradite. da bi Vam kniiga omogucila ostvarenie Vaseg cilia.
Vec nakon nekoliko sedmica studioznog proucavania ove kniige.
a prema uputstvima iznetim u narednom poglavliu. osposobicete se. iz-
i) Eransis Bekon (Erancis Bacon. 15611626). engl. IilozoI.
pisac i drzavnik. iedan od osnivaca modernog materiializma i
IilozoIiie.
42
medu oslialog. da lako i brzo postignete sledece uspehe i ostvarite ove
cilieve:
* Ako ste ucenik. student ili uopste polaznik neke druge skole. ili uci-
lista. moci cete prakticno neograniceno pamtiti lako i brzo.
sigurno i traino. sve potrebne podatke iz poiedinih predmeta.
Ucenie i ispiti Vam nece vise zadavati brige. vec ce se pretvoriti u
priiatan i konstruktivan rad. koii ce Vam priciniavati zadovolistvo.
Vas dosadasnii rad. koii ste uvek primali kao tegobu i nepriiatnu
obavezu. Vase novo. skolovano pamcenie pretvorice u priiatnu
potrebu.
· Na Vasem radnom mestu. zahvaliuiuci Vasem daleko Vecem znaniu
i sigurnom. pouzdanom pamceniu. obavliacete svoie zadatke i izvr
savati svoie obaveze na opste zadovolistvo. Time cete automatski
stvoriti preduslove da preuzmete ios odgovorniie i slozeniie duzno
sti. ier cete ubrzo ovladati celokupnim znaniem. koie ie potrebno za
potpuno ovladavanie tim slozeniiim radnim procesom.
· Ako ste rukovodilac. bicete u staniu da svoie /adatke bolie izvrsa
vate. a Vase planove uspesniie ispuniavate i premasuiete. Mocicete
sigurniie i racionalniie koristiti raspoloziva sredstva i saradnike. ier
cete sigurno i traino ovladati ne samo novim potrebnim znaniima.
nego cete uvek. brzo i lako raspolagati svim podacima i inIormaci
iama bitnim za optimalnu organizaciiu poverenog Vam radnog
procesa.
· Imena. prezimena i nadimke. zatim navike. hobiie. teleIonske bro
ieve. adrese i ostale slicne podatke svoiih priiatelia i poznanika. po
slovnih veza. kliienata i kupaca pamticete lako i traino. cak ako ih
bude i nekoliko stotina. Pamcenie i znanie ovakvih i slicnih poda
taka. koii ce Vam sigurno staiati na raspolaganiu kad god Vam za
trebaiu. omogucice Vam postizanie velikih uspeha u Vasem pozivu.
Vasi kontakti i odnosi sa Vasom okolinom na poslu i u privatnom
zivotu bice ne samo znatno priiatniii. nego i korisniii; vise Vam se
nece desavati da dolazite u neugodne. ponekad cak i mucne situa
ciie. zato sto se ne mozete setiti imena. teleIonskog broia ili nekog
drugog podatka neke za Vas i Vas posao vazne osobe.
· Vasa nova tehnika pamcenia omogucice Vam da nizove i seriie cak
i od par stotina reci bilo kog stranog iezika traino zapamtite nakon
samo iednog citania ili slusania. Takode i citave nizove drugih po
dataka i gramatickih pravila i konstrukciia vaznih za uspesno izuca
vanie stranih iezika. Za relativno kratko vreme bicete u staniu da
ovladate zelienim broiem stranih iezika. cime cete ne samo prosi
riti svoie kulturne horizonte. vec i znatno povecati svoie sanse raz
voia u drugim pravcima.
· Pamcenie zelienog broia clanaka. stihova. anegdota. raznih istoriiata.
citavih casopisa i kniiga. vec u zavisnosti od Vasih potreba. dobrim
delom mocicete obaviti ios dok citate odnosni materiial. Pored toga.
niime cete pouzdano i lako raspolagati i posle duzeg niza godina.
· Kao sto Vani za broieve teleIona nece biti potrebni adresari i tele
Ionski imenici. tako Vam za citave seriie broieva. raznih konstanti.
43
matematickih. Iizikalnih. hemiskih i drugih Iormula i obrazaca nece
trebati prirucnici i tabele. Uvek cete raspolagati potrebnim
obrascima. sto ce Vasu eIikasnost u radu veoma povecati.
· Znacete da lako odredite svoi tip pamcenia; kako da se lako i eIi
kasno koncentrisete. a posle rada i ucenia potpuno relaksirate i
os-
vezite. Naucicete kako se stvara interes i za stvari koie su Vam ne
zanimliive. ali potrebne i. uopste. znacete kako da svoie umne i
du
hovne sposobnosti optimalno koristite pri pamceniu i uceniu.
· Nikada vise Vam se nece dogoditi da zaboravite neki vazan datum.
rodendan ili godisniica. Jos manie. da neki Vazan posao zaboravite
ili nesto propustite da kupite. Ako zelite. mozete citave kalendare
drzati u glavi. tako da. na primer. za svaki datum mozete dati odgo
varaiuci sedmicni dan. Raseianost i zaboravnost ce za Vas biti ne
poznati poimovi.
· Pripremu Vasih istupania na ispitima. predavaniima. sastancima.
kao i pripremu govora i reIerata vrsicete znatno brze. a samo
niihovo
izlaganie teci ce mnogo eIikasniie. ier Vam nece biti potrebni
ni
kakvi koncepti. beleske ili drugi neki potsetnici.
· Tokove sahovskih partiia. partiia u kartaniu. kao i raznih drugih
igara iz bilo koie oblasti sporta i razonode pamticete bez
ogranice
nia. lako i traino. Citave seriie podataka i tabele rezultata
raznih
sportskih dogadaia. sastave timova i niz drugih inIormaciia iz
Vasih
omilienih sportova ili hobiia.
Ovu reprezentativnu listu Vasih mogucih dostignuca mogli bismo
nastaviti u nedogled. posto su prakticno neogranicene mogucnosti
pri-mene metoda pamcenia sadrzanih u ovoi kniizi na razlicite
oblasti liudskog znania i aktivnosti. Bilo bi. svakako. bescilino
opterecivati sebe i nepotrebno trositi vreme i energiiu na pamcenie
svih ovih vrsta podataka. Svako ce. shodno svoiim interese van i ima i
potrebama. odrediti ne samo oblasti znania. nego u niima i broi i
vrstu podataka koie ce pamtiti. Dakle. podatke koii ce mu biti stvarno
potrebni i koie ce moci eIikasno da koristi u svom zivotu i radu.
Isto tako bi bilo nerealno ocekivati »ozdravlienie« za
nekoliko dana od »bolesti« loseg pamcenia. koia se cvrsto ukorenila
tokom citavog niza godina.
Istovremeno. molimo Vas da iskreno odgovorite na iedno vazno
pitanie: da li zaista cvrsto veruiete. da cete svoie sadanie pamcenie.
koiim niste zadovolini. moci bar udvostruciti? Ako ne veruiete. onda
mozete ovu kniigu odmah drugom pokloniti. ier ce mu sigurno vise
koristiti. Ako sumniate u svoie sposobnosti. onda Vam niiedna
metoda na svetu ne moze pomoci da povecate svoie pamcenie.
Ukoreniene misli. ideie ili uverenia imaiu veliku snagu i mogu biti
od presudnog uticaia na Vas dalii rad i razvoi u pozitivnom ili
negativnom smislu. Tako. na primer. nedostatak samopouzdania ili
sumnia u svoie sposobnosti moze mnoge Vase potenciialne
mogucnosti da traino blokira i spreci niihov dalii razvitak.
Ako odlucno i sa punim samopouzdaniem sebi postavite
zadatak da ovladate ovde iznetim metodima i tehnikama. onda
cete sigurno
44
ostvariti i svoi glavni cili da steknete eIikasno i veliko pamcenie.
A tai ciii mozete postici sa manie truda i vremena nego sto mislite.
Dobro pamcenie ie rezultat i nagrada za dovolino uporan.
istra-ian i inteligentan napor u izboru i zapamcivaniu zaista vrednog
znania. koie ce nam stvarno koristiti i biti potrebno- A za to ie
potrebno ovladati sposobnoscu eIikasnog. sistematskog pamcenia. a ne
samo poznavaniem tehnika. Znati kako se pamti niie isto sto i umeti
pamtiti. Metodi i tehnike sistematskog pamcenia omogucuiu nam da
tokom izgradivania svog pamcenia uzivamo prednosti mini-maks
principa: da sa minimalno potrebnim naporom postizemo maksimalno
moguce rezultate. Ali. uz sva ta optimalna olaksania. neophodan ie
eIikasan. sistematski rad. bez koga bi se citav Vas pokusai sveo na
praznu zeliu da iz »nista` dobiiete »nesto«.
FORMULA USPEHA
Pravilan rad ÷ uspeh
Nepravilan rad ÷ neuspeh
O. Selbah')
KAKO CE JAM OJA KA1IGA AA1JISE KORIS1I1I?
Da bi Vam kniiga bila od sto ie moguce vece koristi i da bi Vam
mogla pruziti svu potrebnu pomoc u izgradivaniu Vaseg novog pamce-
nia. neophodno ie da pravilno pristupite nienom izucavaniu i
korisceniu. Kao sto ie G. Laub iednom prilikom malo paradoksalno
rekao. »niie dovolino samo znati raditi. ier treba i raditi; a opet. niie
dovoline ni samo raditi. ier treba i znati raditi«. Pravila i uputstava bi
moglo biti mnogo. skoro za svakog citaoca posebno bi se mogla naci
uputstva koia bi samo niemu odgovarala. Medutim. postoii i nekoliko
opstih pravila koia za svakog pretstavliaiu neophodnu osnovu za rad. Sa
maniim izmenama ili dopunama svako ce moci ova opsta uputstva
podesiti prema svoiim sposobnostima i sklonostima.
1. Postavite sebi potpuno iasan i odreden cili. Budite odmah na
pocetku nacisto s Vasim ciliem koii zelite postici u razvitku svog
pamce
nia. U pravilnom odredivaniu Vaseg cilia. shodno ne samo Vasim
po
trebama. nego i Vasim mogucnostima. puno Vam mogu pomoci
Vase
zelie. Analiziraite ih pazliivo i cesce proucavaite one ce Vam
puno
reci o Vasim stvarnim sposobnostima.
2. Imaite puno poverenie u velike mogucnosti tehnike sistemat
skog pamcenia. koia ie izlozena u ovoi kniizi. Uzdaite se u ovu kniigu
i
i) O. Selbah (Oscar Schellbach) savremeni nem. pisac i publicist.
45
znaite da Vam ie ona siguran priiateli i stalan oslonac u Vasem novom
poduhvatu. Ona ie dobrim delom programirani udzbenik. sistematsko
uputstvo za uspesno izgradivanie eIikasnog pamcenia. Pomocu nie cete
uspeti da otklonite lose i pogresne navike u Vasem dosadasniem
pamceniu i da ih zamenite novim tehnikama. Posto treba da Vam
pomogne da znatno pobolisate svoiu tehniku pamcenia i umnoga
rada. mesto ioi niie na polici. vec uz Vas. tamo gde svakodnevno
ucite i radite.
3. Proucavaite ie sistematski: Mnogima ce odgovarati ovai sistem
prorade kniige:
1. Naipre kniigu prelistaite i pregledaite da bi stekli opsti utisak
i osnovnu oriientaciiu.
2. Zatim ie mozete procitati celu kao neku zabavnu lektiru ili
roman da bi se blize upoznali sa nienom strukturom i istovre
meno stekli neophodna predznania za studioznu proradu.
3. Na kraiu predite na studiozno i sistematsko proradivanie redom
po poglavliima. Poglavlia su povezana i svako naredno na od
reden nacin proizilazi iz prethodnog. Zato se poiedina poglavlia
ne smeiu preskakati. Tehnika pamcenia i umnog rada obuhvata
mnoge oblasti. koie su. u interesu sistematske prezentaciie gra
de. na poiedinim mestima morale biti podciiene. delimicno iz
lozene i slicno. Radi toga. treba cesto koristiti u takvim slu
caievima: (1) sadrzai. (2) pregledanie cele kniige. (3) registar
obuhvacenih i obradenih poimova i (4) meduupute. ti. upuci
vania na druga poglavlia koia obraduiu istu ili slicnu oblast.
Veoma ie preporucliivo. kome to bude odgovaralo. da se
ustanovi redovno. svakodnevno vreme od l2 casa za sistematsku
proradu i usvaianie metoda i poiedinih znania. koia ce vremenom
stvoriti gradevinu koia se zove »dobro i eIikasno pamcenie«. koie
raspolaze pravilno odabranim. dobro sredenim i uvek raspolozivim
znaniem. Koliko ie velika eIikasnost sistematskog i istrainog napora
govori nam. izmedu ostalog. i iedna neobicna i cuvena opklada sa
pocetka proslog veka u Engleskoi.
Kapetan Barkli (Barclav) opkladio se za Iantasticnu sumu od preko
100.000 Iunti sterlinga. da ce prepesaciti u 1000 uzastopnih casova
1000 milia (÷ oko 1609 km). s tim da svaku miliu prede u toku iednog
casa. Uporni kapetan Barkli dobio ie ovu cuvenu opkladu iula 1809
g.. presavsi ogromnu razdaliinu od 1000 milia (to ie skoro udalienost
izmedu Londona i Liubliane. i to za vreme u neprekidnom traianiu
od 42 dana i noci. naravno minus 8 casova.
Postoii ios iedan veoma vazan momenat kod prorade i usvaiania
poiedinih metoda. a to ie aktivan. osmislien i prozet misliu rad. Svaki
mehanicki rad. bez aktivne saradnie misli. ne moze nikada dati onakve
rezultate kao rad prozet misliu. rad u kome misaono aktivno ucestvuiemo.
Zato ie potrebno pri obradi svakog poglavlia misaono aktivno
ucestvovati i redovno raditi testove. sto automatski izaziva veoma
intenzivnu misaonu aktivnost.
Pored toga. sve sto se u kniizi bude od Vas trazilo. ma kako
Vam to izgledalo sitno i beznacaino u pocetku i na prvi pogled.
nemoite propustiti da uradite. Sve ie relativno i sto Vama u
odredenom trenutku iz-
46
gleda beznacaina i nevazna sitnica. moze u stvari da bude vazan
predu-slov za neku drugu. veoma vaznu stvar koia ce doci kasniie.
Nemoite nikada smetnuti s uma. da se iz takozvanih »sitnica«
sastoie krupne stvari i sastavliaiu velika dela.
4. Tempo prorade knjige i napredovania podesite prema svoiim
stvarnim mogucnostima. Ima i takvih citaoca. koii ce ovu kniigu
procitati u iednom dahu od pocetka do kraia. To ie svakako velika
pogreska. ier- »kniige prozdirati. a ne zvakati. cini bolesnim«. Ko
preteruie tai uvek zaostaie.
Prevoznik: "Mogu li jos do mraka stici u
grad?« Seljak: "Mozes, samo ako budes
polako vozio«
Vracaiuci se iz grada. iedan seliak susrete nekog prevoznika.
koii ie trkom gonio svoie konie po izrovanom putu. »Mogu li ios do
mraka stici u grad?« zapita on seliaka. »Mozes. ako budes polako vozio.«
odgovori mu seliak. »Ovai mi ne izgleda iako pametan.« pomisli
prevoznik i nestrpliivo nastavi velikom brzinom svoi put. Kada se pred
vece seliak vracao istim putem. susrete ponovo prevoznika. ali u
velikoi neprilici. Zbog brze voznie po losem putu slomio mu se
iedan tocak. Tada mu rece seliak: »Zar ti nisam rekao. da moras
polako voziti. ako zelis da ios pre mraka stignes u grad?«
Ako zelite da ovu kniigu dobro proradite. onda ne prelazite na
sledece poglavlie dok dobro niste savladali prethodno. A to znaci. da
ste ga ne samo dobro shvatili. vec da ste uradili i testove i da znate
naucene tehnike prakticno pnmeniivati.
5. Nista bez prakticne primene. Nesto dobro shvatiti znaci
umeti ga dobro primeniti. U svakoi vestini i umecu sama pravila i
znanie bez uprazniavania i prakse su od male koristi. Prvi korak ka
prakticnoi pri-meni naucenih tehnika ie redovno i savesno resavanie
zadataka i testova. Pored toga. postignuti rezultati u resavaniu testova
omogucuiu Vam da sistematski pratite svoi uspeh i napredak u
izgradivaniu Vaseg pamcenia.
Kao sto nam ne povecava znanie ono sto ucimo. nego ono sto za-
pamtimO'. tako nam isto ne pobolisava pamcenie znanie boliih tehnika
pamcenia. nego samo niihova uspesna primena. Samo licnim upraznia-
vaniem i sprovodeniem u praksi dolazi se do stvarnih koristi od nau-
cenih uputstava. Stavise. iedini nacin d.. se uzivaiu prednosti
sistematskog pamcenia ie redovna. svakodnevna primena naucenih
tehnika.
47
Naucene tehnike pamcenia mogu pokazati svoiu pravu vrednost tek kada
se dobro uvezbaiu u praksi i kada se u niima postigne odgovaraiuca ves-
tina u primeni.
Nazalost. neki pisu o korisnim metodama rada. mnogi ih citaiu.
ali samo mali broi niih u praksi ih stvarno primeniuie. I iedino oni imaiu
koristi od naucenih metoda. Jos ie stara kineska mudrost ucila:
»Mudrac zna sla treba uraditi.
Pametan zna kako to treba uraditi.
A vredan to iednostavno uradi!«
Znati niie isto sto i umeti. ier dok »znati« oznacava poznavanie
nekog postupka. dotle »umeti« znaci moci. biti u staniu sprovesti u
praksi tai postupak. Znati ios uvek ne znaci moci. biti sposoban spro-
vesti iednu stvar u zivot. Radi toga i poznavanie pravila sistematskog
pamcenia ni u kom slucaiu ne znaci i sposobnost eIikasnog pamcenia. a
ios manie akumulirano i sistematski· sredeno veliko znanie. Ovai proces
ie dosta slican sa uceniem stranih iezika. Neko nauci nekoliko stotina
reci i osnovna gramaticka pravila i. teoretski posmatrano. treba da ie u
mogucnosti da vodi iednostavnu. kracu konverzaciiu na stranom ieziku.
Medutim. u praksi ta konverzaciia ispada veoma nezgodno. ier ele-
menti govora nisu ios dovolino uvezbani i uigrani u uzaiamanoi ko-
relaciii.
Takode ne treba ispustiti iz vida cinienicu. da se inace odlicno
nauceni materiial moze veoma brzo zaboraviti. ako se ne utvrdi i traino
zapamti prakticnom primenom. To se moze isto dogoditi i sa naucenim
tehnikama pamcenia. ako ih kroz primenu i svakodnevnu praksu ne pret-
vorimo u navike naseg pamcenia. Zato ie neophodno. da se nauceno u
iednom poglavliu odmah. istoga dana primeni u svakodnevnom zivotu. a
ne da se zapisuie i tsl.
Neki ce prigovoriti. da umesto olaksania pamcenia. mi ga optere-
cuiemo uceniem i usvaianiem raznih zakonitosti. metoda i tehnika. Ali
to ie. zapravo. iedini nacin da ovladamo sistematskim. eIikasnim pam-
ceniem. koie donosi ogromne ustede vremena i napora u svim oblastima.
Tehnike eIikasnog pamcenia ce biti balast upravo za onoga. koii naucena
pravila i metode ne bude primeniivao. Upravo kao sto ce biti velika
pomoc i olaksanie onome. koii ih bude eIikasno primeniivao. Pored toga.
pravu vrednost i punu korist iz sistematskog pamcenia dobice samo onai.
koii bude primeniivao niegova pravila i metode. Svoiu pravu vrednost
i eIikasnost metode sistematskog pamcenia otkrivaiu sarIio coveku
prakticaru.
48
³879251,&,801,+0$â,1$
'(2
7(+1,.(, 0(72'(
863(612*PAMCEN1A I
1-,+29$35,0(1$
·||||
PAMCEN1E
49
VEROVALI ILI NE: LOSIH PAMCEN1A NEMA!
AISU PAMCEA1A LOSA, AEGO AAJIKE I ME1ODI PAMCEA1A
Veliki Irancuski pisac. Onore de Balzak (Honorc de Balzac. 1799-
3850). kao sto ie poznato. uvek ie imao novcanih neprilika i nikad niie
imao dovolino novca. Jedne noci primeti Balzak nekog provalnika kako
pretura Iiioke niegovog pisaceg stola. Ne mogavsi da se uzdrzi. Balzak
prasnu u gromoglasan smeh. Prenerazen provalnik se trze i mahinal-no
upita:
Sta ie tu tako smesno?!
Smesno ie sto Vi nocu trazite novac tamo gde ga ia ni usred
bela dana ne mogu naci! odgovori Balzak smeiuci se i dalie.
Prosto ie neverovatno. ali se. nazalost. i suvise cesto dogada da i
mi od naseg pamcenia trazimo znanie. ili neki vazan podatak. tamo gde ga
nismo nikada ostavili. Paradoksalno ie. da znamo uloziti puno vremena i
napora da upoznamo sastav i tehniku rada. recimo. naseg auta. televizora
itd- Isto tako. ako nam nesto kod naseg automobila ne Iunkcio-nise
naibolie. momentalno cemo se zabrinuti i potraziti uzrok smetnii. bilo
sami ili uz pomoc automehanicara. Ali. ako se ne mozemo eIikasno
setiti nekog vaznog podatka. odmah okrivliuiemo svoie pamcenie. da ie
»slabo«. »lose-«. ili »da smo tu stvar zaboravili«. a ne pada nam ni na
krai pameti. da tai podatak upravo nismo nikada ni pamtili i da nam
se samo cini da smo ga nekada znali. A ios manie pomisliamo na potre-
bu da se pozabavimo istrazivaniem i utvrdivaniem uzroka nase zaborav-
nosti. raseianosti. neeIikasnosti u pamceniu i tome slicno. U takvim si-
tuaciiama izgleda nam kao naibolie resenie. da nase pamcenie. ni krivo
ni duzno. iednostavno optuzimo kao »lose« i »slabo«.
Izuzimaiuci patoloske slucaieve. pamcenie kod psihicki normalnih
i zdravih liudi obiektivno postoii kao normalno i eIikasno. Nema »dob-
rog« i »loseg« pamcenia. vec samo dobre i lose primene naseg pam-
cenia na poiedine oblasti. manie ili vise svesno koriscenie ili ne korisce"
nie odgovaraiucih metoda i zakonitosti od koiih zavisi eIikasna memo-
riia. »Lose« pamcenie ie samo posledica nedovolinog i nepravilnog ko-
riscenia naseg pamcenia. u suprotnosti sa pravom prirodom i mogucno-
stima naseg pamcenia. Isto tako. »dobro« pamcenie ie samo rezultat i
nagrada za nas pravilan stav prema niemu i nasu sposobnost da ga eIi-
kasno koristimo shodno zakonitostima koie niime vladaiu.
Kvalitet nase memoriie u mnogome zavisi od valianosti nasih na-
vika u procesu pamcenia. Ako imamo lose navike. a to ce reci metode
50
Covek: »Hitno mi je potrebno 5 brojeva telefona, 7 adresa, 4 formule i lista kupo-
vina u robnoj kuci!«
Pamcenje: »Zalim, ali pregledom Jaseg raéuna ustanovili smo, da trazene podatke
niste nikada deponovali u ovoj banci.«
pamcenia. onda ne mozemo ocekivati da imamo dobru memoriiu. Nase
navike u pamceniu su uvek i nase metode pamcenia. Bez dobrih metoda
nema ni dobrog pamcenia. A nailaksi nacin da se ukloni neka losa navi-
ka ieste razviianie iedne nove. dobre navike. koia ce ie iednostavno is-
tisnuti i zameniti. Tako cemo usvaianiem i uprazniavaniem dobrih metoda
i tehnika pamcenia vremenom sticati i Iormirati i dobre navike u
pamceniu i niima zameniti. a time i ukloniti lose navike pamcenia.
Na primer. mnogi se zale na »slabo« pamcenie imena osoba sa ko-
iima dolaze u kontakt. A sta se. zapravo. dogada? Pri upoznavaniu ime.
odnosno prezime se retko kada razgovetno izgovori; cesto se i ne izgo-
vori. a u naiboliem slucaiu samo se nerazgovetno promrmlia- Ako ima-
rno. a u vecini slucaieva imamo losu naviku da iednostavno predemo pre-
ko toga. ne nastoieci da iasno cuiemo ime naseg vis-a-visa. onda ne tre-
ba uopste da se cudimo kada pri ponovnom susretu ne budemo mogli
da se setimo imena te osobe. Ali mi se ne samo iscuduiemo. nego isuvi-
se spremno i uvereno optuzuiemo svoiu »slabu« memoriiu. zaboravlia-
iuci da licimo na raseianog coveka koii uporno trazi neku stvar na me-
stu gde ie nikada niie ostavio. Sada nam ie potpuno iasno. koliko mnogo
51
i cesto gresimo kada kazemo: »Zaboravio sam tu stvar.«. umesto da kon-
statuiemo: »Tu stvar ne znam. ier ie nisam pamtio.« Ako nesto nismo
pamtili. kako ga se mozemo setiti i kako ga mozemo znati? Isto tako. ako
nesto nismo pamtili. kako ga mozemo zaboraviti?
Dva srednioskolca razgovaraiu o svoiim skolskim problemima i
zale se iedan drugom kako ne mogu da zapamte neke komplikovane de-
Iiniciie i Iormule iz poiedinih egzaktnih predmeta. Ubrzo zatim. iedan od
.niih promeni temu razgovora i poce da govori o kosarkaskoi utakmici.
koia ie uzbudila naviiace oba tima prethodnog dana. Kao na nekom na-
gradnom kvizu. prosto utrkuiuci se i upadaiuci iedan drugom u rec. pri-
iatelii su poceli zivo komentarisati vazan sportski dogadai. Potekla ie citava
buiica zanimliivih i veoma preciznih podataka: u kome minutu su pali
odlucuiuci kosevi. ko ih ie dao. iz koie poziciie. ko ie dao naivise koseva.
kako se plasirao niihov tim u dosadasniim takmiceniima. koliko ie
sakupio bodova. kako ie sve to izgledalo u prethodnim prvenstvima itd.
Da su toliko preciznih podataka i sa takvom sigurnoscu mogli da
reprodukuiu iz predmeta koii ih ie brinuo. sigurno bi dobili veoma poh-
valnu ocenu.
Veoma cesto nismo ni svesni. da mnoge stvari ne pamtimo. ili ih
iednostavno zaboravliamo. ier nas prosto ne interesuiu. Nasa dva
priiatelia su. nesumniivo. imali daleko vise interesovania za sportsku
sudbinu svog omilienog tima. nego za skolski predmet koii im ie zada-
vao poteskoce. Radi toga. dobar deo nasih prekora upucen nasem »sla-
bom« pamceniu treba readresirati i uputiti nasem slabom interesovaniu.
Monteni (Michel Montazne. 15331592). Ruso (J. J. Rousseau.
1712 1778) pa i Tolstoi (L. N. Tolstoi. 1828 1910) zalili su se na svoie
pamcenie da ie slabo; Monteni i Ruso da ne mogu pamtiti stihove. a
Tolstoiu se iednom dogodilo da ie pohvalio -~pisca« koii ie napisao. iedan
odlomak. koii su mu. u stvari. procitali iz »Rata i mira«! S druge stra-
ne. neodrziva ie pretpostavka da su ovi veliki umovi covecanstva imali
zaista slabo pamcenie. Kako bi onda stvorili svoia monumentalna de\a?
Ovde se radi. zapravo. o tzv. iednostranim. ili strogo usmerenim
pamceniima. Veoma cesto to ie odlika i proIesionalnih pamcenia. Jedno-
stavno zbog iakog interesovania i usmerenosti za odredene oblasti ili
vrstu znania. dolazi do slabog pamcenia u drugim. sporednim oblastima.
Pomenuti pisci nisu imali ni vremena ni volie da pamte za niih spored-
ne stvari. ali su zato Ienomenalno pamtili kada se radilo o cinienicama i
podacima za niihova dela. I tako se dogada. da iednostrano ili strogo
usmereno pamcenie ispadne slabo u nekoi drugoi oblasti i mi ga veoma
spremno nazovemo »losim«. Umesto toga. dovolino bi bilo da samo uo-
cimo cinienicu. da nase pamcenie. koie ie ispoliilo dobre osobine u ied-
noi oblasti. iste takve sposobnosti moze da razviie i u bilo koioi drugoi
oblasti uz primenu odgovaraiucih postupaka i metoda.
U vecini slucaieva podlezemo zabludi. veruiuci da razviianiem naseg
pamcenia za. recimo. broieve. istovremeno smo ga razvili i za stihove.
Ma koliko dugo i mnogo pamtili broieve i ma koliko visoko razvili svoiu
memoriiu za pamcenie broieva. mi ipak time necemo ni malo osposobiti
svoiu memoriiu za eIikasno pamcenie stihova. Zasto? Prosto zato. sto
smo za broieve usavrsili metode pamcenia i stekli odgovaraiucu tehniku.
a za stihove nismo. Znaci. za svaku oblast. u koioi zelimo da
52
imamo dobru memoriiu. moramo da pobolisamo svoie metode pamcenia.
Kao dokaz moze da posluzi interesantan slucai iednog Irancuskog
prevodioca u OUN. Jednog dana prevodilacka sluzba OUN nasla se pred
neocekivanim problemom: niie bilo nikoga koii bi mogao prevesti iedan
vazan dokument na albanski. Ali iedan Irancuski prevodilac se obavezao.
da ce za cetiri dana nauciti albanski i prevesti dokument. Na veliko iz-
nenadenie svoie okoline Erancuz ie bez greske izvrsio svoi zadatak. Me-
dutim. on ie perIektno vladao sa preko 20 raznih stranih iezika i kroz
niihovo ucenie ovladao sa ~know-how«') u oblasti ucenia stranih iezi-
ka. Svaki poliglota ce potvrditi. da mu ie ucenie prvog stranog iezika
bilo naiteze. a svakog narednog sve lakse i lakse-
Pamcenie ie deo mehanizma u coveku za niegovo uspesno prila-
godavanie okolini. Zbog toga. ono se cesto menia u svoiim poiedinim de-
Ipvima shodno novim znaniima. stecenom iskustvu i novo postavlienim
cilievima. Dobro pamcenie u nekoi oblasti ie samo nagrada za smisaono
dozivliavanie u toi oblasti. Liudi sa stavom istrazivaca imace naiboliu
memoriiu u toi oblasti. ier uzivaiu sve prednosti koie daiu veliko inte-
resovanie. koncentraciia. personalizaciia znania. akumulirano znanie itd.
Osobe koie su uvek u nekoi imaginarnoi zurbi. prolazeci pored vaznih
stvari u zivotu. nemaiuci vremena da se koncentrisu i zainteresuiu za
vazne oblasti u svom zivotu i radu. trace dragoceno vreme u sporednim i
beznacainim stvarima i vremenom gube osecai za mnoge oblasti i
stvari koie su za niih od znacaia i vaznosti. Takve osobe ne mogu raspo-
lagati eIikasnom memoriiom.
Veoma cesto niste cak ni svesni. koliko ie u stvari veliko Vase
pamcenie. Iako ga krivite. da znate malo imena. ipak ih znate na hilia-
de. Liutite se sto ste zaboravili neki teleIonski broi. a ipak ih znate to-
liko. da bi ispunili iedan adresar. A koliko znate mnostvo drugih poimo-
va? Onda govorite svoi iezik koii sadrzi nekoliko desetina hiliada poi-
mova i niihovih uzrocnih veza i posledica. Koliko bi. recimo. debelih
svezaka ispunili znaniem cinienica o Vasem dosadasniem zivotu i zivotima
drugih liudi? Koliko stvari znate. a da ih nikada niste videli ili do-ziveli.
zahvaliuiuci samo svoioi memoriii?
Zadivliuiuca istina o nasem pamceniu niie u tome. da mi puno
zaboravliamo. nego da mi tako puno pamtimo!
Nase pamcenie niti ie urodeno. niti nepromenliivo i odiednom
dato. Ono ie steceno. podlozno promenama na bolie ili gore. i rezultat
ie postepenog izgradivania ili razgradivan ia. u zavisnosti od naseg sta-
va. Nema coveka sa losim pamceniem. ali ima puno liudi. golorukih.
bez alata i masina. neopremlienih eIikasnim tehnikama pamcenia. Co-
vek dobrog pamcenia ie naoruzan. opremlien dobrim metodima pamcenia.
On suvereno vlada mentalnim masinama koie eIekat niegove inace nista
vece snage nekoliko puta povecavaiu-
Dobro pamcenie ie sposobnost i vestina koia se da uciti i nauciti.
Ono ie rezultat eIikasnog vladania onim mentalnim alatkama i masina-
ma koie zovemo skupnim imenom: dobri metodi i tehnike sistematskog
pamcenia.
i) Know-how (nou-hau). engl. »znati-kako«. ti. poznavanie
postupka. metode ili neke tehnologiie u odredenoi oblasti.
53
PAMCEN1E NI1E CIL1, VEC SREDSTVO KA CIL1U
Svrha obrazovania niie stvaranie od liudi
masina za pamcenie. vec izgradivanie mi-
saonih bica. liudi stvaralaca. na svim po-
liima liudske delatnosti.
KAKJO AAM PAMCEA1E ZAPRAJO 1REBA?
Ne znam! voleo ie da odgovara Aristotel. (Aristoteles 384-322
p.n.e.). slavni uciteli Aleksandra Makedonskog. na mnoga pitania radoz
nalih dvorana.
Zasto Vas onda krali placa kada nista ne znate? zapita ga
iednom neki od dvorana.
Krali me placa. i to dobro. samo za ono sto znam. odgovori
veliki IilozoI. Kada bi me placao i za ono sto ne znam. onda ni cela
niegova riznica ne bi bila dovolina.
Kao sto vidimo. veliki grcki IilozoI niie se stideo svog neznania.
ali ie zato bio veoma svestan svog znania. On ie znao da ie »Ars longa
vita brevis«
1
) i da ie ukupno poznato znanie toliko ogromno. da ie
speciializaciia u znaniu ios na samom pocetku neophodna.
Ne veliko i uopsteno. vec speciializovano i sigurno pamcenie
Ko zeli da obuhvati celokupno znanie moze u mnogim za niega
vaznim oblastima da prode po onoi narodnoi: »Ko hoce vece izgubi i
ono iz vrece«. Moze da mu se dogodi da zna mnoge stvari povrsno. a
malo niih. ili niiednu. potpuno i sigurno-
Zato ie ios Erazmo Roterdamski (Erasmus Desiderius. 1465-1536)
isticao. da dobro pamcenie mora biti kao ribarska mreza: da zadrzava samo
krupniiu ribu. a sitniiu da propusta. Izbor. uvek strog izbor onoga sto
cete pamtiti morate vrsiti. cak i u svakodnevnim stvarima. A u odab~ ranoi.
speciializovanoi oblasti znania. za koiu se opredelite. treba da naucite i
znate sto vise detalia i sto veci broi podataka. Jedino pravilnim izborom
iedne odredene struke i speciializaciiom u nioi mogu se postici izvanredni
rezultati- Ipak. iedan speciialista. upravo zato sto ie speciialista u iednoi
struci. ne bi smeo zanemariti ostale oblasti. Razlog ie iednostavan:
nepoznavanie ostalih oblasti moglo bi se nepovolino odraziti
i) »Ars longa vita bravis. Lat. sentenca: »Umetnost (nauka)
ie duga. a zivot kratak.«
54
upravo na niegovu speciialnost. U ostalim oblastima treba da
nastoii da »lovi samo krupnu ribu«.
Svaka publikaciia. predavanie i uopste izvor inIormaciia sadrzi.
gotovo redovno. dosta podataka koie znate vec odraniie. Zatim.
dobar deo podataka. koie polovicno poznaiete. ili koii Vam uopste
nisu potrebni. I naizad. onai obicno naimanii deo koii Vam moze
stvarno koristiti i koii treba dobro obraditi i usvoiiti. Pre nego sto
odlucite da pamtite neke podatke uvek sebi postavite ova pitania:
· »Da li ce mi ti podaci biti zaista potrebni i da li cu ih moci ko
ristiti posle mesec ili godinu dana?«
· »Da li ie potrebno da ih upravo sve dobro zapamtim ili ie do
volino da neke od niih samo inIormativno poznaiem?«
Drugim recima. nastoite uvek kupiti onoliko. koliko Vam
stvarno treba i koliko mozete poneti.
Ako se pridrzavate ovih iednostavnih pravila pri nabavci novih
publikaciia i uopste korisceniu drugih izvora inIormaciia (npr. TV.
radio. predavania. debate itd.). onda Vam se ne moze dogoditi da
Vase vreme i novac nepotrebno i nekorisno trosite. Istovremeno. Vasa
biblioteka nece biti pretrpana za Vas nepotrebnim publikaciiama. a
Vase pamcenie. sto ie naivazniie. nece biti optereceno nepotrebnim i za
Vase potrebe mrtvim materiialom.
Kod vecine liudi. nazalost. pamcenie ie nesredeno i nesistemati-
zovano. cesto pretrpano nekorisnim podacima i mislima- Usled
mnostva losih. nepotrebnih i nesigurnih podataka i inIormaciia.ne moze
se ni proces stvaralackog mislienia pravilno odviiati. Dobre misli i
ideie prigusene su nesredenim mnostvom losih. Takve su uvek
posledice kada »na ulazu« u pamcenie nema dobre kontrole i provere.
Organizacija pamcenja i znanja isto je tako vazna kao i sticanje
samog znanja
Dobro pamcenie ie sastavlieno od biranih inIormaciia i
podataka. koii su tako sistematizovani. da u svakom trenutku. kada se
ukaze potreba. stoie nam eIikasno na raspolaganiu. Svoie pamcenie.
odnosno znanie. treba izgradivati po zelienom planu koii odgovara
ostvareniu nasih cilieva i zadovolieniu nasih potreba i obaveza u
zivotu i radu. Nikako ne bi trebalo prepustiti tai veoma vazan posao
slucaiu ili. ios gore. pogresnim predubedeniima. kao do sada. Zbog
toga ie nase pamcenie i postalo »pamcenie protiv nas«. Nase*
pnmcenie. planskim izgradivaniem. mora postati »pamcenie za nas«!
Kao sto velika. ali nesredena biblioteka manie koristi od neke
male ali dobro odabrane. speciializovane i sredene biblioteke. tako i
veliko. uopsteno i nabacano znanie nikada se ne moze uporediti po
eIikasnosti sa. iako maniim. ali dobro odabranim i sredenim znaniem.
Narocito ako ie ono ios prozeto sopstvenim razmislianiima i
zakliuccima.
Veliko pamcenie i znanie malo vredi ako nam u presudnim i vaz-.
nim trenucima niie u staniu pruziti potreban podatak. Na primer. mi
mozemo biti dobar poznavalac astronautike i posedovati zaista impre-
sivno znanie u toi oblasti. Ali to veliko znanie malo ce nam koristiti
ako
55
u vaznim momentima. recimo ako drzimo predavanie iz te oblasti. ili po-
lazemo neki ispit iz nie. ili iednostavno odgovaramo na kvizu. tim zna-
niem ne mozemo eIikasno raspolagati. ier nam odredeni vazni podaci
prosto »ne dolaze« u kriticnim trenucima.
Dobro sredeno. organizovano i. sto ie podiednako vazno. eIikasno
znanie. koie nas nece nikada izneveriti. moze se obezbediti sistematskim
pamceniem. Sa stanovista tehnike usvaiania znania. sistematsko pamcenie
sadrzi ove glavne Iaze:
1. Izbor stvarno potrebnog i korisnog znania.
2. Usvaianie znania pod (1.) metodama i tehnikama sistematskog
pamcenia.
3. Usvoieno. dobro sredeno i za lako reprodukovanie sposobno
znanie. Niegovo cuvanie i odrzavanie.
4. EIikasna reprodukciia znania pod (3.) u potrebnom i zelienom
trenutku odgovaraiucim tehnikama sistematskog pamcenia.
Citav proces stvarania i izgradivania eIikasnog. sistematizovanog
znania. kao i skup potrebnih metoda i tehnika. te niihov optimalni ras-
pored i redosled primene. izgledao bi ovako:
56
Jedna od naivazniiih osobina dobro organizovanog pamcenia ie da
moze eIikasno i pravovremeno reprodukovati sve sto nam ie potrebno i
sto ie povezano. ili na neki nacin srodno s iednim odredenim poimom ili
stvari. Nase celokupno znanie ie u stvari skup mnogobroinih takozvanih
»·kompleksa znania«. koii se visestruko preklapaiu i preplicu i mnogostra-
no povezuiu i uzaiamno prozimaiu. Medutim. u svakom »-kompleksu
znania« postoii iedna glavna ideia ili poiam. Na primer. u kompleksu
znania »KNJIGA« glavni poiam ie »Kniiga«. a za niega ie povezano ci-
tavo mnostvo konkretnih pretstava o raznim vrstama kniiga. kao sto su:
»zabavne kniige«. »strucne kniige«. »udzbenici«. »decia kniiga« itd.
Isto tako. u kompleksu znania »EILM« postoii niz konkretnih poi-
mova kao sto su: »igrani ili umetnicki Iilm«. »dokumentarni Iilm«. »na-
stavni Iilm«. »crtani Iilm« itd.
Dobro proIilisano. dinamicno i eIikasno organizovano pamcenie
odlikuie se mnogobroinim i raznovrsnim vezama (asociiaciiama). koie
izvanredno Iunkcionisu povezuiuci na raznovrsne nacine poiedine »kom-
plekse znania«. Time se obezbeduie eIikasno i potpuno znanie o iednom
odredenom poimu. ier cim dozovemo u svest iedan poiam. ili podatak.
on odmah. automatski. povlaci za sobom citav niz svih srodnih i sa niim
na bilo koii nacin povezanih podataka iz ostalih »kompleksa znania«.
Tako u nasem primeru. konkretan poiam: »Kniiga na mikro Iilmu« od-
mah povlaci za sobom niemu srodan drugi konkretan poiam: »Nastavni
Iilm« iz drugog »kompleksa znania«. cime se on dopuniava. prosiruie
i bolie obiasniava.
57
Kako cete odrediti proIil Vasem pamceniu koii Vam ie stvarno
potreban? ProIil Vaseg pamcenia treba da bude takav. da Vam uvek
omogucava eIikasno sticanie potrebnog znania i lako i sigurno
raspoIaganie sa niim u potrebnom trenutku. To znaci. da Vase
pamcenie mora biti odredeno Vasim znaniem koie morate steci.
Isto tako. Vase znanje. koie ce Vam biti stvarno potrebno i od
koristi. moraju odrediti Vasi cilievi i potrebe u Vasem zivotu i radu-
Pamcenie mora da bude samo sredstvo za stvaranie i sticanie po-
trebnog znania i oslonac naseg mislienia. Pamcenie ne srne postati
nikada samo sebi ciIj. Svakako. postoji i obratan proces: Vase
pamcenie utice na kvalitet Vaseg znania. a znanie dalie na Vas zivot
i rad. Kao sto se vidi na datoj semi. oba ova procesa neprekidno
teku i razvijaju se u oba pravca.medusobno se prozimaiu i uzaiamno
se usIovIjavaju.
Postavlianie cilia ie naibolie i naivazniie sredstvo za
odredivanie potrebnog proIila nasem pamceniu. Postavlieni cili ne
samo da automatski i na naibolii moguci nacin obezbeduie stvarno
potrebni proIiI. nego izaziva i stvara jako interesovanje i motivaciju.
koii su od presudne vaznosti ne samo za postizanje postavIjenog
cilia. vec i za stvaranie eIikasnog pamcenia. Tada znamo da
pamtimo i ucimo za postizanie i ostvarivanie naseg zelienog cilia.
koji smo sami sebi postaviIi. Na primer. mnogi ucenici imai
a slab uspeh u skoli. ier moraiu uciti i pamtiti propisano gradivo.
gradivo koje im je drugi odredio. a ne ono sto bi sami ze-ieIi.
odabraIi i sebi postaviIi za ciIj.
Posto ie nase pamcenie osnova i oslonac naseg umnog rada.
a u sirem smisIu i naseg rada uopste. to mora da prati semu naseg
rada i plan naseg rada. ako zelimo da postignemo uspeh u radu.
Kao sto u radu postavliamo glavni cili. koii zatim rasclaniuiemo
daIje na manje. konkretne ciIjeve. tako isto treba postupati i u
organizaciji svog pamcenia:
Naipre postavite glavni cili Vaseg pamcenia. Zatim tai cili
treba dalie da rasclaniuiete do te mere. dok ne dodete do dovolino
maIih. kon-
V
58
kretnih cilieva. odnosno podcilieva. koii se mogu relativno lako posti-
ci. Na primer. Vas cili na radnom mestu ie da ovladate slozeniiim.
visim radnim procesom od onog koii sada obavliate. ier time obezbe-
duiete sebi dalie napredovanie u svoioi struci. Vas novi cili u radu paz-
liivo cete proanalizirati i utvrditi. iz koiih se komponenti sastoii tai
slozeniii radni proces. Zatim cete odrediti. kakva znania. nove vestine.
dodatno iskustvo i skolsku spremu zahteva Vas cili. Na kraiu cete re-
zimirati sta Vam od svega toga nedostaie i za tai deo sastavicete plan
rada i plan pamcenia i usvaiania potrebnih znania.
Koliko ima proIila pamcenia? Koliko i liudskih karaktera! Eri
odredivaniu svog proIila narocito treba voditi racuna o svoiim naive-
cim zeliama i o svoiim glavnim ideiama. ier su one izraz i odraz nasih
naiskriveniiih. naidubliih i. sto ie naivazniie. nasih naisnazniiih i naii-
strainiiih htenia. Iskreno i strpliivo treba ispitivati i pronalaziti te svoie
osnovne teznie i htenia. ier su one iedini- pravi i traini izvori nase radne
energiie. istrainosti i stvaralastva. Jedan od naivecih zlocina koii se
moze pociniti prema mladom coveku. koii stupa tek u zivot. ie da ga se
skrene sa zivotnog puta koii ie sebi izabrao; ier nikada sigurniie se ne
promasi zivot. nego kada se ide protiv svoiih osnovnih teznii i naidubliih
htenia.
Zato svoi poziv. po mogucstvu. treba izabrati u skladu sa svoiim
naklonostima. Ono sto se voli. i radi se lako. ii dobro. i u niemu uspeh ne
izostaie. I svoie pamcenie treba onda izgradivati u tim okvirima i usme-
riti ga na sticanie znania potrebnog za uspeh u izabranoi oblasti rada.
Ako budete pravilno odredili potreban proIil svome pamceniu i strogo
kontrolisali sta u niega ulazi. a to znanie onda ios dinamizirate i ucinite
eIikasnim i uvek raspolozivim primenom odgovaraiucih tehnika pamcenia.
onda Vam se vise ne moze dogoditi. da imate pamcenie kakvo se mora
imati. Naprotiv. imacete pamcenie kakvo zelite imati i kakvo ce Vam
stvarno biti potrebno u Vasem pozivu i zivotu.
Pamcenie. svakako. niie nesto naivise cemu treba teziti u svom
umnom radu i razvitku. Ono cak ne spada ni u vise duhovne procese.
kao sto su. na primer. mislienie ili inteligenciia. Dobro pamcenie treba
stvoriti sa osnovnim ciliem. da bude dobra i sigurna podloga za mislie-
nie. donosenie pravilnih i zdravih zakliucaka. za eIikasno odlucivanie
a narocito da bude pouzdan oslonac za nase stvaralacko mislienie i rad.
Zato pamcenie. i niegova prirodna posledica znanie. moraiu biti dobro
usmereni. Pamcenie treba da bude eIikasno sredstvo brzog i lakog sti-
cania stvarno potrebnog znania. Ono istovremeno mora da omoguci
traino i eIikasno raspolaganie tim znaniem. Samo na tai nacin nase zna-
nie ce postati zaista korisno. zivo. dinamicno i. sto ie veoma vazno. uvek
raspolozivo i sigurno u potrebnom trenutku-
Imaite stalno na umu veliku zivotnu istinu: umeti misliti i pra-
vilno zakliucivati dragoceniii ie posed od bilo kakvo.« znania. pa prema
tome i od pamcenia. Pamcenie mora biti samo osnova i sredstvo za sti-
canie velikog i eIikasnog znania. na kome ce se dalie uspesno razviiati
produktivno mislienie i stvaralacki rad.
59
KL1UC ZA DOBRO PAMCEN1E
Umetnost pamcenia dobrim delom sastoii
se od vestine upravliania svoiim intereso-
vaniem i pazniom.
BEZ INTERESOVAN1A I MOTIVACI1E NEMA DOBROG PAMCEN1A
(1) Koliko stepenica ima oa Vaseg stana do izlaza iz Vase
zgrade?
(2) Kakve su boie broike na brzinomeru Vaseg automobila?
Kakve ie boie kazalika na brzinomeru. a kakva ie na pokazivacu gori
va? Kakve su boie broike na pokazivacu goriva i da li ih uopste ima?
(3) Kakve su boie kazalike na Vasem rucnom casovniku? Da
li ie »sestica« na Vasem casovniku mania od ostalih ciIara ili ie uopste
nema na broicaniku?
Sve su ovo za Vas neocekivana i neobicna pitania. Ali to su isto-
vremeno i pitania na koia biste morali znati odgovoriti lako i bez pre-
misliania. ier: (1) naimanie cetiri puta dnevno prelazite preko stepeni-
ca od Vaseg stana do izlaza iz zgrade; (2) u toku voznie veoma cesto
bacate pogled na brzinomer Vasih kola da bi proverili i podesili brzinu
voznie. kao i na pokazivac goriva. da biste proverili stanie goriva; i (3)
vise puta u toku dana pogledate na svoi rucni casovnlk da biste usta-
novili ili proverili vreme.
Ali. ipak. ne bi trebalo mnogo da Vas iznenadi okolnost. ako na
vecinu ovih pitania ne budete znali odgovor. I zaista. proverite i sa iz-
nenadeniem cete ustanoviti. da ne znate ono sto svakodnevno gledate
i koristite! Gde se kriie uzrok ovoi neobicnoi poiavi?
Obiasnienie ie iednostavno. Resenie zagonetke se kriie u Vasem
interesovaniu. ili bolie receno. u niegovoi usmerenosti. Dok silazite niz
stepenice Vasa paznia i interesovanie nisu usmereni na broianie stepe-
nica. vec na pravilno koordiniranie Vasih pokreta. da se ne bi okliznuli.
ili ste iednostavno zaokuplieni nekim drugim vaznim problemima. A to
ce reci. Vas interes. dok silazite niz stepenice. niie da doznate broi ste-
penica. vec da bezbedno sidete niz niih. ili. ako ie neki drugi problem
u pitaniu. da razmisliate o niemu. Isto tako. dok u voznii pratite kretanie
brzine Vaseg auta. ili proveravate stanie goriva. Vas interes niie zapazanie
oblika ili boie delova na brzinomeru i pokazivacu goriva. nego odredivanie i
pracenie brzine kretania Vasih kola. odnosno provera nivoa goriva u
Vasem rezervoaru. Slicno se dogada i kada pogledavate u toku dana na
svoi casovnik: Vas sigurno ne interesuie oblik i boia poiedinih detalia na
niegovom broicaniku. vec samo koliko ie casova . . .
60
U ciliu potvrde presudne vaznosti interesovania u pamceniu iz-
vrsen ie iednom prilikom i ovakav eksperiment: eksperimentator ie dao
ispitaniku da iedan niz od 10 slogova procita ravno 50 puta. Ipak. i pos-
le pedesetog citania ispitanik niie znao zadati niz iz prostog razloga.
sto niko od niega niie trazio da ga zapamti- Znaci. on niie bio zaintere-
sovan i mentalno usmeren da niz od 10 slogova zapamti. Ali kada mu
ie receno. da ie sada zadatak pamcenie slogova. onda ie drugi slican
niz. takode od 10 slogova. zapamtio vec nakon nekoliko citania.
Interesovanie i namera. ili motivaciia. da se iedna stvar nauci i
usvoii obezbeduie. u stvari. nieno zapamcivanie. a ne nikako samo nie-
no ponavlianie. Mozemo nebroieno puta doci u dodir sa nekom stvari. a
da ie n? zapamtimo. cak i ne zapazimo. prosto zato sto nas ne interesu-
ie i sto na niu ne obracamo pazniu. Citava armiia raznih dogadaia. stvari
i nairaznovrsniiih utisaka svakodnevno opseda i zaokuplia nasa cula.
ali mi ih uopste ne zapazamo i ne pamtimo. ier nas iednostavno ne in-
teresuiu. Zamislite. kakav bi pakao i haos nastao ne samo u nasoi psi-
hi. nego uopste u nasem zivotu. ako bi nekim cudnim i nesretnim stica-
iem okolnosti suprotno bio slucai.
Od naseg interesovania veoma cesto i veoma mnogo zavisi da li
cemo nesto zapamtiti ili ne. Koliko ucenika. na primer. nosi epitet »lo-
sih« i »slabih« u skoli. a veoma iakih i odlicno inIormisnih u poznava-
niu niihovog omilienog sporta ili Iilma? Koliko liudi pokazuie prosecno
xnanie u svom poslu. a briliira u poznavaniu sporta ili u nekoi svoioi
drugoi pasiii ili hobiiu? Vi se sigurno ne secate kakvu ie haliinu Vasa
supruga nosila pre par sedmica. kao sto se ni ona nece setiti rezultata
poslednie prvenstvene utakmice. Ali zato. skoro redovno. nasa baka ce
se setiti. kakve ie boie bila niena haliina na nekoi IotograIiii od pre
40-tak godina; stavise. ispricace veoma plasticno i neku zanimliivu zgo-
du u vezi sa niom. Isto tako detalino i slikovito ispricace nam deda. ko-
ii se inace stalno zali da mu pamcenie sve vise popusta. poneki zanim-
liivi ili napeti dozivliai iz minulih ratova. a mi cemo sa velikim cude-
niem slusati. kako precizno i sigurno navodi imena. datume i mesta. kao
i druge podatke.
Interesovanie ie iedan od osnovnih i naivazniiih Iaktora od koiih
zavisi pamcenie. Interesovanie ie prva karika u lancanom procesu pam-
cenia. koii se odviia po ovim glavnim Iazama:
O INTERESOVANJE omogucuie PAZNJU.
O PAZNJA omogucuie OPAZANJE bitnih poiedi-
nosti.
O OPAZANJE omogucuie KONCENTRACIJU na vaz-
ne detalie.
O KONCENTRACIJA omogucuie
O PAMCENJE odredenog podatka.
Zato nikada ne mozemo kriviti pamcenie da ie »slabo«. ier ie
ono slozeni proces iz nekoliko Iaza. u koii spada i interese van ie. Veoma
cesto. uzrok treba traziti u slabom. odnosno nedovolinom interesovaniu.
a ponekad i u niegovom potpunom nedostatku. U mnogim slucaievima
niie slabo. pamcenie. vec interesovanie. O ovom momentu bilo ie opsir-
niie govora u prethodnim poglavliima (V.Pogl.8i9).
61
Sta cemo i koliko zapamtiti zavisi u velikoi meri od naseg
interesovania i sve. cemu posvetimo svoi nepodelieni interes. pamtimo
lako. Interesovanje je neophodno i sve sto moramo pamtiti treba uciniti
interesantnim. Proucavaite malo decu u tom smislu: deca pamte
gotovo IotograIski sve sto dode u krug niihovog interesovania i paznie.
A taina niihovog velikog. brzog i lakog pamcenia ie ogroman i stalan
interes za mnoge stvari i oblasti koie ih okruzuiu. Interesovanie
ozivliava i pro-duhovliava stvari. Stvar. koiu zelimo zapamtiti. mozemo
osmisliti i produhoviti ako ie posmatramo iz vise uglova i time
dovedemo u vezu sa nasim postoiecim znaniem ili samim sobom.. Ono
sto ne zivi u nasim mislima brzo zaboravliamo.
Na primer. broi 675470 ie bezivotan i nevazan za nas sve dok ne
ustanovimo. da ie tai broi 675-470. recimo. registarski broi naseg auto-
mobila ili broi teleIona naseg priiatelia. Jednom kada se za niega
probudi nas interes i kada ga dovedemo u vezu sa postoiecim
znaniem. onda tai broi postaie neotudiv deo naseg znania i pamcenia.
U koioi meri pravi interes i motivaciia mogu da izazovu
preokret u pamceniu i uceniu moze da pokaze i ovai primer:
Jedan srednioskolac u visim razredima srednie skole doznao ie
iednog dana. da Iakultet. za koii se odlucio i koii ie iedino zeleo da stu-
dira. prima na osnovu proseka iz poslednie dve godine srednie skole.
koii niie smeo biti ispod »vrlo dobrog«. Nazalost. on se niie mogao
pohvaliti takvim uspehom u dosadasniem skolovaniu. iako kod kuce
niie malo radio. Resio ie. da od sada pazliiviie prati i analizira metod
ucenia i rada svoiih drugarica i drugova. koii su se isticali uspehom;
poceo ie da uocava slabosti svoie dosadasnie metode i vrlo brzo
uspeo ie da stvori svoiu sopstvenu metodu koia mu ie naivise
odgovarala:
(1) Umesto da nezainteresovano odsedi cas. kao do tada. poceo ie veoma
pazliivo da prati predavania; to ie sa svoie strane puno doprinelo
tome. da ie ubrzo razvio toliki interes za poiedine predmete. da se
potpuno unosio u predmet predavania.
(2) Ako ie neposredno posle predavania trebalo nesto ponoviti. izraditi
zadatak. ili neko vezbanie. redovno se iavliao.
(3) Kod komplikovaniiih pitania. koia odmah niie sasvim shvatio. uvek
bi zamolio predavaca za dopunsko obiasnienie.
(4) O posebno zanimliivim. ili nedovolino iasnim pitaniima. odmah po
sle casa. veoma ie aktivno raspravliao sa svoiim drugovima.
Zahvaliuiuci doslednoi primsni ove metode. skoro citavo
gradivo bi redovno savladivao na samom casu i retko ie morao da
ga ponavlia ili uci kod kuce. osim sto bi ios istog dana izradio domace
zadatke. I naravno. zahvaliuiuci probudenom velikom interesovaniu i
odgovaraiucoi metodi rada. zelieni uspeh niie izostao. Jer. sto ie veci
interes za neku materiiu. to ie potrebno manie obnavliania da bi ie
usvoiili i zapamtili.
Jedna eksperimentalna grupa od preko 200 studenata bila ie za-
moliena za ovakav eksperiment: svako ie imao da napise. iskliucivo
prema svom slobodnom izboru. neki svoi ili tudi dozivliai. ili neku
drugu epizodu po secaniu. Veoma zanimliivo. preko 80° sastava bilo
ie posveceno dogadaiima. koii su kod autora izazvali veoma iake
licne emo-
62
ciie. Inace ie poznato. da ono sto propratimo emociiama i mislima
ostaie daleko duze u secaniu od. recimo. dogadaia koii su nas ostavili
ravnodusnim.
Nase pravo interesovanje je samo izraz nasih najdubljih zelja i
najjacih htenja a to ce reci: nasih iakih. pravih emociia i zato
ima presudan znacai za eIikasnost naseg pamcenia.
Kakvo interesovanje - takvo i pamcenje
IndividuaIne razIike u shvatanjima. misIjenjima i intereso-
vanjima su tolike. da iedan te isti materiial za iednu osobu moze biti
veoma bIizak i zanimIjiv. a za drugu veoma stran i dosadan.
Ove razIike proisticu iz razlicitih raniiih znania. iskustava i
interesovanja. Na primer. iedno predavanie iz numizmatike bice
daIeko zanimIjivije za jednog IiIatelistu. zbog bliskosti i slicnosti
ovih dveju obIasti koIekoionarstva. nego za. recimo. jednog
sportistu veslaca. koga numizmatika i Iilateliia uops-te ne
interesuju.
I sam nacin izlagania za nekog moze biti veoma pristupacan i
zanimliiv. a za drugog odboian i stran. sto opet zavisi od razlicitih
»podIoga« od ranijih znanja. interesovanja i iskustava.
Takode. mnogi liudi iednostavno smatraiu. da ne treba nista
pamtiti. vec ie dovolino samo znati gde ce se potreban podatak
naci. da bi ga mogIi koristiti kasnije kada im zatreba. KoIiko
ovakvo stanoviste moze da bude ne samo pogresno. nego i opasno.
dovoIjno je da zamisIimo na primer. iednog hirurga koii cesto
prekida svoj deIikatan hirurski zahvat. da bi mogao da preIistava i
konsultuie citavu hrpu hirurskih udzbenika i prirucnika. ier mu ie
celokupno znanie u udzbenicima. Drugi opet smatraju da
nema ni razloga. a ni potrebe da odredene podatke pamte. Kod ovih
slucaieva nedostatak interesa. volie i motivaciie ie ocigIedan. a
»slabo pamcenie« prirodna posledica.
Delimicno. odnosno podelieno. ili iednostrano interesovanie
daje upravo i takvo pamcenie. Zbog iednostrane ili delimicne
zainteresova-nosti imamo i iednostrana ili delimicna pamcenia.
koia u prakticnom zivotu prosto zovemo »losim i -slabim
pamceniima«. Ovu zakonitost u pamceniu mozemo plasticno
iIustrovati jednim zanimIjivim eksperimentom:
1ednoj grupi ispitanika. tako zvanoj eksperimentaInoj.
zadano je da u jednom odIomku izbroji reci. a drugoj. kontroInoj
grupi. da citaiuci odlomak zapamte sto vise reci. Proverom ie
ustanovIjeno. da je prva gruoa zapamtiIa samo 1u reci. a druga svih
63: znaci imala ie za preko 6uu° boIji rezuItat. RazIog je jasan:
prva grupa ie vec samim zadatkom biIa usmerena i zainteresovana
da pamti samo broj reci. a nije imaIa nikakvog interesa da pamti
niihova znacenia.
Isto tako. druga grupa je biIa zainteresovana samo za
znacenia reci i zato je uspesno pamtiIa reci; da je moraIa
odgovoriti. koliko reci ima odlomak ili koliko sadrzi pravopisnih
gresaka. pokazala bi slican sIab rezuItat kao i prva grupa u
pamceniu reci. Dok su pamtili znacenja reci nisu mogIi
istovremeno zapamtiti i njihov broj. iIi smisao odIomka. iIi broj
pravopisnih gresaka u niemu. Medutim. sve ove podatke bi mogIi
zapamtiti. ako bi ih pamtiIi jedan za drugim: za interesovanje
63
i niegovu neposrednu posledicu pamcenie. u mnogome vazi ona cu-
vena engleska poslovica »One business at a time and that well done«
1
).
Nazalost. pamcenie kod vecine liudi ie uglavnom iednostrano razviieno.
i to naivise zbog ogranicenog i iednostranog intoresovania. S
druge strane. opet zbog razliticih interesa i potreba. kod raznih liudi
vremenom se izgraduie i stabilizuie kod iednih pretezno pamcenie za
broieve i egzaktne stvari. kod drugih za ritmove i harmoniiu oblika i
zvuka itd. Kako budete kontrolisali svoie interesovanie. tako cete
dobrim delom i vladati svoiini pamceniem i znaniem.
Kako cete stvoriti interes za neki predmet ili oblast ako ga
nemate?
»U redu«. reci cete s pravom "-tamo gde ima dovolino irite-
resovania pamcenie i ucenie su u mnogome olaksani i problema
nema. Ali sta da radimo sa onim oblastima. koie inace moramo iz
nekog vaznog razloga znati. a za niih nemamo dovolino ili uopste bilo
kakvog interesa?« Ovakva i slicna pitania su sasvim na mestu. ier se
sa niima mnogi od nas cesto susrecu u praksi. Ali pre nego sto
pristupimo izlaganiu tehnika i metoda za stvaranie interesa i u
oblastima. koie su nam ravnodusne. ili cak prema koiima gaiimo
averziiu. da se prethodno pozabavimo iednim slucaiem iz zivota:
Jedan inace vrlo dobar ucenik nikako »niie voleo« strane iezike.
Narocitu odboinost ie osecao prema engleskom ieziku. koii mu ie sa
svoiom teskom ortograIiiom. speciIicnim izgovorom i cudnim znacima
medunarodne Ionetske transkripciie za oznacavanie izgovora. izgledao
veoma komplikovan i nezanimliiv. Slucai ie hteo da ie niegovu
predmetnu nastavnicu. zbog bolesti. zamenila iedna druga nastavnica.
koia ie. pored lepe reputaciie svestrano obrazovanog pedagoga i
velikog strucniaka za svoi predmet. uzivala u niegovim ocima i status
licnog priiatelia niegovih roditelia i niihove kuce uopste. Izmedu
ostalih prozvala ie i niega da procita iedno stivo i odgovori na
postavliena pitania. Srecom. znaiuci ga iz svog predmeta kao dobrog
ucenika. niegovo vise nego skromno znanie prokomentarisala ie
stimulativno:
Vidim da se ovoga puta nisi dovolino spremao. ali veruiem
da ces to na sledecem casu ispraviti.
Nikakve pretnie. pohvale ili obecania nisu mogle snazniie i pre-
sudni ie delovati od ovih iednostavnih i dobronamernih reci.
Savladuiuci u sebi provalu velikog uzbudenia. stida i ponosa
istovremeno. nas buduci lingvista polusvesno. dok ie sav zaiapuren
sedao na svoie mesto. donosio ie u sebi iednu od naivazniiih odluka
svog zivota: da sledecu lekciiu dobro pripremi. da se nikada vise ne
obruka pred svoiom nastavnicom i da opravda poverenie licne
priiateliice svoiih roditelia. izvrsnog pedagoga. koiu ie duboko postovao
i cenio.
Spremaiuci se za sledeci cas veoma marliivo i temelino. gotovo
nesvesno poceo ie da upoznaie lepote ovog nairasprostranieniieg
svet-skog iezika. Sasvim slucaino ie poceo da dovodi u vezu zvuk
poiedinih engleskih reci sa izgovorom svoiih omilienih iunaka iz
engleskih i ame-
i) »One business at a time and that well done.« Engl.: »Svaki
posao u odredeno vreme i to dobro obavlien.«
64
rickih Iilmova i TV seriia. U iednom momentu. poput munie.
iznenadno i kratko. bIjesnuIa mu je misao: »Kako bi biIo Iepo i
korisno savIadati ovai vazan iezik! Koliko bi poucnih kniiga.
zanimIjivih Ijudi i divnih kraieva na Zemlii upoznao pomocu ovog
svetskog jezika?«
Do kraja skoIske godine. nas junak je postao najboIji u
razredu u engleskom ieziku. sledece godine u svoioi skoli. a u
posIednjem razredu srednie skole poceo ie autodidakticno i
samostalno uciti i druge svetske jezike. Ubrzo je postao poIigIota.
koji je sigurno i temeIjno vIadao sa poIa tuceta stranih jezika.
Ako nema interesovania. te zivototvorne supstance svakog
pamcenia. onda ga moramo stvoriti. A to ie sasvim moguce uz
primenu odgovaraiucih metoda. Ovde cemo navesti nekoliko nacina
za budenie i stvaranje interesa:
1. Upoznajte se dobro sa predmetom za koji Vam je potrebno
in-teresovanje! NedovoIjno poznavanje predmeta umanjuje i interes
prema njemu. RazIog je u premaIenom broju Iakata koji nam stoje
na raspolaganiu i medu niima nema upravo onih naivazniiih koii
bi nam otkrili sustinu. vaznost ili lepotu tog predmeta; koii bi dirnuli u
nas zivac interseovania. pokrenuli nase duboke teznie i
stremIjenja.
Svaki je predmet objektivno. sam po sebi. interesantan. jer
nema oblasti koia niie za neke liude i te kako zanimliiva i vazna.
bez obzira sto ie za neke. pa mozda i za nas licno. totalno
neinteresantna. pa cak i odbojna. A subjektivno neka stvar je samo
onoIiko interesantna. koIiko pokrece i aktivira nase stvarne zelie i
duboka htenja. Cesto. neka stvar nas zainteresuje na prvi pogIed.
jer nam odmah otkriva svoju za nas veoma vaznu i zanimliivu
sustinu. dok citav niz drugih stvari. slicno Ijudima. otkrivaju svoju
pravu prirodu i sustinu tek strpIjivom i upornom istrazivacu.
Zato se u prakticnom zivotu obicno i dogada. da ono sto nam ie
nepoznato. skoro redovno nam je i neinteresantno. te je jedan od
dobrih nacina da se za neku oblast zainteresuiemo. da ie prethodno
dobro upoznamo. Ustvari. cesto se dogada da kako neku oblast
upoznajemo. tako pocinie rasti sve vise i nas interes za niu. Mnogi.
na primer. izjavIjuju da ih ToIstoj iIi Sekspir (Shakespeare. 1564
1616) uopste ne in-teresuju. a kasnijom proverom se ustanovi da o
njima nemaju ni pojma!
Znanje stvara interes. interes vodi ka ios vecem znaniu.
vece znanie ka ios vecem interesovaniu itd. sve se dalie umnozava
i automatski povecava iedan pozitivan proces prosirenia naseg
pamcenia. Dovolino ie da ga samo iedanput pravilno otpocnemo i
otvorimo. Takozvanom »neinteresantnom predmetu« treba uvek dati
sansu.
2. Koristite svoj glavni, osnovni interes za razvoj sporednog
interesa.
Vec smo posebno raniie naglasili da treba utvrditi svoie osnovne.
prave interese. Oko njih je onda daIeko Iakse razvijati
poiedinacne interese za pratece predmete neophodne za ostvarenie
nasih gIavnih. osnovnih interesa. Treba plasticno pretstaviti sebi
prednosti. koie cemo steci ako naucimo »dosadni« predmet. kao i
velike stete. koie ce nam priciniti u ostvarenju naseg gIavnog ciIja.
ako ga ne savladamo. Tako korisceniem naseg glavnog interesa. u
ovom slucaiu
z
& -»dosadni« predmet sekundarnog iIi indirektnog.
stvaramo predusIove za razvitak interesovanja i za »sporedni« i
»dosadni« predmet.
65
3. Pocnimo sa delimicnim interesovanjem za neki predmet.
Ako nam neki prdemet narocito tesko pada. potrazimo u niemu deo koii
nam se cini naivazniiim i donekle interesantnim. Pocnimo onda od tog
dela siriti dalie svoie znanie i interesovanie i na ostale delove. trazeci
vezu sa oblastima koie nas interesuiu. Niiedan predmet ne bi trebalo da
nam bude dosadan i ravnodusan. Za svaku oblast znania nasli su se liudi
i naucnici koii su se niom odusevliavali. Ako nam ie neka oblast potpuno
nezanimliiva. proucimo onda nienu istoriiu i razvoi. pa cemo ie upoz-
nati sa druge. zanimliive strane saznacemo nesto vise o nioi. A sa
porastom znania o nekoi stvari. automatski raste i interes prema nioi.
4. Promenite ugao posmatranja »neinteresantnog-« predmeta. Pro-
menom ugla i nacina posmatrania. ili izlagania. mnoge »teske« i »suvo-
parne« oblasti i naucne discipline postaiu zanimliive i lake za pamcenie
i ucenie. Narocito ako su prezentirane na prikladan nacin. recimo kroz
naucno-popularna dela ili naucnu Iantastiku. Na primer. kao sto su dela
H. Dz. Velsa (H. G. Wells. 18661946). Z. Verna (J. Verne. 18281905).
Perelimana (»Zanimliiva Iizika«. »Zanimliiva matematika« itd.).
Promenom ugla posmatrania uklaniamo opasne predrasude. koie
veoma cesto mogu imati veoma duboke korenove. kao na primer: »Ma-
tematika ie tezak i nedostupan predmet za sve.« Interesovanie se ne srne
silom razviiati. ier se ono time ubiia. Razvoi interesa trazi slobodu i
spontanost u radu.
5. Samonagradivanje i pracenje sopstvenog uspeha u radu snazno
razvija interes. Uspeh u radu uvek snazno dalie motivise i razviia ios
vise interesovanie za predmet rada. Spoznaia sopstvenih uspeha i re
zultata u radu putem samotestirania. ili ocena i razgovora sa nastavnikom
ili kolegama od izuzetne ie vaznosti. ne samo za pothraniivanie postoie
ceg interesovania. vec i za niegov dalii rast.
Uticai uspeha u radu i krainiih rezultata u pamceniu i uceniu de-
luie obicno sa velikim zakasnieniem i sa veoma umanienom snagom.
ier uvek protekne prilicno dug period vremena pre nego sto saznamo
svoie rezultate u radu. Tai klasicni proces odviia se po semi:
Metodom samotestirania i saznania postignutih rezultata odmah
neposredno posle izvrsenog pamcenia. obezbeduiemo automatsku i di-
rektnu povratnu spregu neprekidnog i momentalnog uticaia postignu-
tih rezultata na nase interesovanie i motivaciiu.
Samonagradivanje ie naibolie praktikovati u pauzama. ti. za
vreme odmora od pamcenia i ucenia. Otslusacemo neku omilienu plocu.
popiti osvezavaiuci napitak ili provesti nekoliko minuta u priiatnoi. re-
laksiranoi konverzaciii i tsl. Dakle. sebe cemo nagraditi tek kada zavr-
simo neko poglavlie. deo ili lekciiu. Time koristimo nekoliko psiholosko-pe
66
dagoskih eIekata kao sto su: (1.) priiatno se duze i lakse pamti od nepri-
iatnog. ier pamcenie nekog materiiala vezuiemo sa samonagradom; (2)
odmor; (3) sprecavanie retroaktivne inhibiciie; (4) savladivanie cilia u
etapama i (5) omogucavanie povratnog secania. ier zapamceno ima vre-
mena da se bolie poveze sa postoiecim znaniem. a um ima dovolino
vremena da apsorbovano znanie upotrebi i deIinitivno usvoii.
A sada ie dosao trenutak da privremeno prekinete dalie prouca-
vanie i. pre nego sto predete na sledece poglavlie. utvrdite i tacno izra-
cunate vrednost Vaseg vremena koie ste utrosili na proucavanie i usvaia-
nie dosadasniih poglavlia.
Testovi obuhvataiu po tri poglavlia i konstruisani su tako. da Vam
po zavrsetku proucavania kniige pokazuiu Vas postignuti uspeh u bodo-
vima u indeksu 100. odnosno procentima. Tako cete na kraiu proucava-
nia sasvim precizno znati procenat uspeha sa koiim ste savladali i usvo-
iili metode i tehnike eIikasnog pamcenia.
Radi Vase lakse samokontrole i bodovania Vaseg uspeha u pove-
cavaniu Vase sposobnosti pamcenia. pitania u testovima numerisana su
rednim broievima u neprekidnom nizu. bez obzira na broieve testova.
Kod svakog pitania ie naznacen broi poglavlia na koie se odnosi.
Svako pitanie. u principu. sadrzi nekoliko ponudenih odgovora od koiih
ie tacan samo iedan. Ukoliko se otstupa od ovog pravila (na pr.. da su
tacna dva ili vise odgovora). onda ie to posebno istaknuto kod doticnog
pitania.
Vasa resenia poiedinih testova belezite u posebnu svesku i po za-
vrsetku testa uporedite ih sa tacnim reseniima na kraiu kniige. koia se
nalaze u »Dodatku: Resenia testova i Vasi osvoieni bodovi«. Za svako
tacno reseno pitanie u testovima daite sebi po 10 (deset) bodova. Ako
pitanie sadrzi nekoliko komponenti. onda ovih 10 bodova delite sa bro-
iem komponenti i za svaku pravilno resenu komponentu odobravate se~
bi pripadaiuci broi bodova.
Na primer. pitania br. 7 i 8 sadrze po 5 komponenti. To znaci da.
recimo. pitaniu br. 8 pripada 10 bodova. kao i svakom drugom. a posto
ima 5 komponenti. svakoi pripada po 2 moguca boda. Prema tome. ako
resite samo 3 od ukupno 5 komponenti. pripasce Vam samo 3 X 2 ÷ 6
bodova. Ako uspesno resite svih 5 komponenti. onda Vam pripada: 5 X
X 2 ÷ 10 bodova. ier ste time tacno dogovorili na celo pitanie. Na tai
nacin Vase stvarno znanie se realniie vrednuie. ier mozete dobiti bo-
dove. makar i iedan manii deo. i za pitania na koia ste delimicno ili ne-
potpuno mogli dati svoi odgovor.
67
TEST BR. 1:
1. (8. pogl.) Da li postoje dobra i losa pamcenja?
A. Nema »dobrog« i »loseg« pamcenia. nego samo dobrog i loseg koris-
cenia svog pamcenia i pravilnog i nepravilnog stava prema svom
pamceniu.
B. U preteznom broiu slucaieva pamcenie zavisi od nasledenih osobina
ukorenienih navika. zbog cega neki liudi imaiu bolie. a neki losiie
pamcenie.
C. Kod svakog coveka pamcenie zavisi od urodenih sposobnosti. karak
tera i obrazovania i kada se iednom Iormira vise se ne moze meniati
ili pobolisati.
2. Da li se pamcenje moze poboljsati i povecati?
A. Ako se dovolino uporno vezba. pamcenie se moze u velikoi meri po
bolisati. Na pr.. pamceniem stihova ili besmislenih slogova primeti-
cemo pobolisanie pamcenia i u drugim oblastima. recimo u pamce
niu broieva.
B. Pamcenie se moze pobolisati samo za svaku oblast posebno. a ne za
sve odiednom i istovremeno-
C. Pamcenie se moze pobolisati usvaianiem dobrih navika i metoda u
pamceniu. Pobolisaniem tehnika i metoda pamcenia automatski po
vecavamo eIikasnost i iacinu naseg pamcenia.
3. (9. pogl.) Upisivanjem odgovarajucih rednih brojeva odredite
pravi
lan redosled po vaznosti ovih pojmova:
1. O Veliko i dobro pamcenie
2. O Sposobnost pravilnog mislienia i zakliucivania
3. O Obimno i raznovrsno znanie
4. Upisivanjem rednih brojeva odredite tacan redosled glavnih faza
si
stematskog pamcenja:
1. O Usvoieno. dobro sredeno i za lako reprodukovanie sposobno
znanie. Niegovo cuvanie i odrzavanie.
2. O EIikasna reprodukciia znania u zelienom trenutku
3. O Izbor stvarno potrebnog i korisnog znania.
4.O Usvaianie potrebnog znania metodama sistematskog
pamcenia.
5. (10. pogl.) Oznacite tacan redosled glavnih faza u procesu
pamcenja:
1. O Koncentraciia
2. O Paznia
3. O Interesovanie
4. O Pamcenie
5. O Opazanie
6. Kako se stvara interesovanje ako ga nema? (Od ukupno 7
ponudenih
tacno ie samo 5 odgovora i svaki tacan odgovor nosi po 2 boda!)
68
1. Dobrim upoznavaniem »neinteresantnog« predmeta.
2. Intenzivnim radom i upornoscu u savladivaniu »neinteresantnog«
pred
meta.
3. Korisceniem delimicnog interesa za »nezanimliiv« predmet.
4. Intenzivniiim radom na drugim predmetima koii nas iako
interesuiu.
5. Korisceniem glavnog interesa za razvoi sporednog interesa.
6. Samonagradivaniem i praceniem sopstveno« uspeha u
savladivaniu
»neinteresantnog« predmeta.
7. Promenom ugla posmatrania »nezanimliivog-« predmeta.
Vase rezultate proverite pomocu tacnih resenia u »Dodatku« i os-
voieni broi bodova upisite u Tabelu: »Vas uspeh u povecaniu Vaseg
pamceniac«. koia se. takode. nalazi u »Dodatku«.
»TA1NA DOBROG PAMCEN1A«
»Taina dobrog pamcenia« ie taina
stvarania razlicitih i mnogobroinih
asociiaciia sa svakom cinienicom koiu
zelimo zapamtiti ...
»Ko svoia saznania sistematski
medusobno povezuie. tai ce posedovati i
naipouzdaniie pamcenie«.
V. Dzems: »Psihologiia«
OSNOVA SVAKOG DOBROG PAMCEN1A: ASOCI1ATIVNA
TEHNIKA
Poznati piianista JozeI HoIman (JoseI C. HoImann. 1876-1957)
bio ie cuven po iednoi svoioi neobicnoi sposobnosti: sve svoie
koncerte svirao ie napamet. bez pomoci nota. Iako ie imao
Ienomenalno pamcenie i vazio za veoma snalaziiivog coveka. koii se
niie lako dao zbuniti. ipak mu se iedne veceri na iednom od niegovih
koncerata desio neocekivani ma-ler: kada ie seo za klavir pred punom
dvoranom odiednom ie prenerazen konstatovao. da ie potpuno
zaboravio koii ie koncert na programu te veceri. ier ie za tu turneiu
bio pripremio tri razlicita koncerta.
Ali snalazliivi piianista niie se dao zbuniti. Savrseno miran.
ustao ie. prisao prvom redu i uctivo zamolio iednu damu. da mu na
trenutak pozaimi svoi program. Bacivsi iedan pogled na program.
zahvalio se dami. ponovo ie seo za klavir i po svom obicaiu bez greske
otsvirao ceo koncert napamet.
69
Snnlazliivog piianistu ie spasila iz neugodne situaciie iedna od
osnovnih zakonitosti dobrog pamcenia asociiaciia misli. On ie na tre-
nutak izgubio vezu (asociiaciiu) sa odgovaraiucim »kompleksom pamce-
nia«. koii ie u ovom slucaiu bio iedan od tri pripremliena koncerta. Do-
volino ie bilo da se samo potseti na naziv koncerta i da sve sa niim po-
vezane misli i znania poteku u neprekidnom i nepogresivom nizu.
sta je asocijativna tehnika?
Asociiativna tehnika u pamceniu stara ie koliko i liudsko znanie.
Poiedina primitivna plemena ios i dan-danas se sluze izrezbarenim pa-
licama u prenoseniu vaznih poruka. na koiima svaki zarez i znak sinv
bolise po iednu misao ili recenicu. Urodeniku. koii ie obavliao duznost
glasnika u plemenu. obicno ie bio dovolian iedan pogled na izrezbareni
stap. da bi se setio svih detalia i reci poruke. koiu ie prenosio.
Slicnu vrstu asociiativne tehnike primeniivali su severnoameric-
ki Indiianci. koii bi intenzivno i s punim ucescem svesti mirisali ied-
nu od mnogih kostanih bocica za svoiim poiasom. i to za svo vreme odi-
gravania dogadaia. koii su zeleli zapamtiti. Kasniie. kada su zeleli da
tacno reprodukuiu tai isti dogadai. mirisali bi ponovo tu bocicu. Istra-
zivaci. koii su ispitivali i ove metode pamcenia urodenickih plemena.
bili su iznenadeni velikom preciznoscu i eIikasnoscu ovih metoda.
Ovu »mirisnu« asociiativnu tehniku ios uvek uspesno primeniu
oni. koii. recimo. iz sentimentalnih razloga zele ponovo da u snu prozive
neki lep i zanimliiv dogadai iz svog zivota. Za vreme odigravania
odabranog dogadaia s punim ucescem svesti udisu neki poseban. nesva-
kidasnii miris. koii inace nikada ne upotrebliavaiu. Uvece. kada zele
saniati tai dozivliai. izliiu na uzglavlie maniu kolicinu tog istog mirisa.
cime obezbeduiu tokom sna stvaranie asociiaciie sa vec prozivlienim do-
gadaiem i niegovo ponovno dozivliavanie u snu.
Zakonitosti asociiaciie misli i ideia deIinisali su i koristili ios stari
grcki IilozoIi. Platon (427 347 p. n. e.) ie medu prvima ukazao na
cinienicu. da su misli i ideie spoiene i povezane u obliku asociiaciie. Sve
misli i ideie povezane su sa drugim mislima i ideiama i niiedna niie sa-
ma i izolovana u umu coveka. Slicno liudima. i misli pripadaiu porodi-
cama. plemenima i narodima. Pre vise od dva mileniiuma veliki uciteli
Aleksandra Makedonskog. grcki IilozoI Aristotel. detalino ie opisao »za-
kone povezivania misli i pretstava« i razlikovao ie tri vrste asociiaciie
misli:
· Po slicnosti: na primer. »Lira« i »HarIa«
· Po suprotnosti: na primer. »Dan« i »Noc«
· Po prostornoi i vremenskoi povezanosti:na primer.»Palac« i »Prsti«
Kasniie ie engleski IilozoI David Hium (David Hume. 1711-1776)
pokusao da doda ios iednu vrstu zakonitosti asocirania misli: na osnovu
uzroka i posledice. ti. kauzaliteta. ali se ona. u stvari poklapa sa Aristo-
telovom zakonitoscu »vremenske i prostorne povezanosti«.
Veliki ruski Iiziolog I. P. Pavlov (Ivan Petrovic Pavlov. 1849
1936) svoiim poznatim eksperimentima i velikim otkricima ie dokazao
pomocu uslovliavania (kondicionirania). da se asociiaciiom preko us-
lo vi ienih reIleksa mogu povezati i dve razlicite stvari. (Cuveni eksperi-
70
menti sa psom i povezivanie zvuka zvonceta sa pretstavom o
hrani).
Zanimliivo ie da ie ios sholasticar Aureliie Avgustin (Aurelius
Augustinus. 354430) sveo sve Aristotelove podele na zakonitost koeg-
zistenciie. ti. na misli koie su bile aktivne u umu istovremeno. sto
dobrim delom vazi i za danasnie tumacenie. koie vezu po
dozivliavaniu (iskustvu) smatra osnovnim Iaktorom u asociiaciii misli i
ideia.
Kao i sa drugim vaznim Iaktorima pamcenia. tako ie i sa zako-
nitostima o asociiaciii misli bilo pokusaia da se proglase za
naivazniie i odlucuiuce cinioce u pamceniu. Stavise. engleski
IilozoIi empiricari. na primer. pokusali su tvrditi. da svi psihicki procesi
pocivaiu na »-asociiaciiama ideia«. Narocito su naglasavali vaznost
principa Irekvenciie: pretstava ili misao koia se naicesce iavlia sa
nekom drugom pretstavom ili misli povezano. pri ponovnom
izazivaniu bilo koie od te dve pretstave. iavice se upravo sa onom. sa
koiom se naicesce poiavliivala zaiedno u svesti.
Naravno. ne samo psihicki zivot coveka. nego ni samo
pamcenie i ucenie niie moguce obiasniti samo asociiativnim vezama.
iako ie niihova uloga. narocito u pamceniu. veoma velika. Svaka nasa
misao. ideia. osecai itd. povezani su sa mnostvom drugih misli.
ideia i osecaia i koia ce se od niih poiaviti u asociiativnoi vezi sa nekim
drugim poimom. misliu ili ideiom. ne zavisi samo od asociiaciie. nego
i od citavog niza drugih cinilaca. kao sto su: interesovanie. motivaciia.
paznia. koncentraciia i dr.
Razumliivo ie. da su poiedini tvorci raznih teoriia o pamceniu
prirodno tezili da im pribave vrednost i znacai opstevazece. iedine i
celokupne zakonitosti i istine o pamceniu. Ostaie. medutim.
cinienica da ie svaka od tih teoriia svoievrstan i manie ili vise vredan
doprinos zakonitostima koie vladaiu pamceniem; ali one uvek ostaiu
samo deo istine o ukupnim zakonitostima pamcenia. Sasvim bi bilo
pogresno uzeti ih posebno i prihvatiti. da kao deo neopravdano dobiiu
obelezie cele istine.O zakonitostima pamcenia. Cak i skupa uzete sve
teoriie o pamceniu ios uvek ne pretstavliaiu celu istinu o pamceniu;
one. u stvari. pretstavliaiu daleko veci deo istine o pamceniu. nego
bilo koia od tih teoriia ili me toda uzeta posebno.
U pogledu prakticne primene zakonitosti o asociiaciii misli i ideia.
i to u obliku asociiativne tehnike. cuimo naipre sta o tome kaze cuveni
proIesor Viliem Dzems:
»Sto ie iedna cinienica povezaniia u umu sa drugim ci-
nienicama. to bolie ostaie u nasem pamceniu. Svaka od tih
nienih veza (asociiaciia) postaie kuka o koioi ona visi.
sredstvo da se kao riba izvuce gore. kada potone ispod povrsine.
Zaiedno one tvore mrezu veza pomocu koie ie ta cinienica utkana
u celokupno tkivo naseg znania. Taina dobrog pamcenia ie.
prema tome. taina stvarania raznih i mnogostrukih veza
(asociiaciia) sa svakom cinienicom koiu zelimo zapamtiti.
1
)
Niegov prethodnik po vremenu u kome ie ziveo. nemacki
pisac i Iizicar Lihtenberg (G. Ch. Lichtenberg. 17421799) anticipira
ovu zakonitost. isticuci svoiu veliku zeliu da izgradi sve moguce
komunikaciie.
i) William James: »Psychology« BrieI Course.
71
u svim pravcima. izmedu poiedinih delova i oblasti svog znania i da tako
stekne veliko i eIikasno pamcenie i znanie.
Ovai princip stvarania mnogostrukih asociiaciia izmedu poiedinih
delova svog celokupnog znania. svosno i veoma uspesno ie primeniivao
poznati engleski istoricar E. Gibon (Edward Gibbon. 1737-1794). Pre
nego sto bi pristupio pisaniu o odredenoi temi. on bi na dugim
setniama uvek prvo dozvao u secanie sve sto ie znao o tom predmetu i
sa tako spremnim i svezim asociiativnim kompleksom. koii ie sada mogao
davati i nove asociiaciie i ideie. pociniao bi rad.
Taina dobrog pamcenia. kaze V. Dzems. ie umetnost obrazovania
mnogobroinih i raznovrsnih veza sa svakom cinienicom koiu zelimo za-
drzati u pamceniu. A u cemu drugom moze da se sastoii ta umetnost.
ako ne u upornom razmislianiu o toi cinienici? Od dva coveka sa
podiednakim iskustvom i prirodnom priiemcivoscu. bolie pamcenie
imace onai koii redovno i istraino razmislia o svoiim utiscima.
A sada predite na usvai anie iedne mocne umne masine.
koia ce Vam omoguciti da eIikasno pamtite mnogobroine i raznovrsne
podatke Pomocu nie. vec u ovom poglavliu. bicete u staniu da. na
primer. za svega 5 minuta zapamtite 50 raznih poimova ili 25 parova
reci:
Asocijativna tehnika za pamcenje parova reci
Iako ce o tome biti posebno govora u poglavliu o masti i
uobrazilii. ovde ie potrebno odmah da posebno istaknemo presudnu
vaznost snage Vase uobrazilie za uspesnu primenu asociiativne
tehnike. Poznato ie da ono sto vidimo i vizuelno dozivimo daleko bolie
pamtimo od onoga sto. recimo. cuiemo. Izmedu ostalog. razlog ovoi
poiavi nalazimo i u cinienici. da daleko veci broi nerava vodi od oka
ka mozgu. nego od uva. Isto tako. sve ono sto mozemo »videti«
mentalno. ti. nasim »duhovnim ocima«. dakle. sve ono sto mozem sebi
zivo. plasticno i vizuelno u svome umu pretstaviti. takode dobro i lako
pamtimo.
U svom pozivu ili svakodnevnom zivotu nailazimo na mnoge si-
tuaciie u koiima treba da zapamtimo i znamo parove raznih poimova.
tako da pri pomenu iednog clana para. automatski reprodukuiemo drugi
clan. Naprimer. takvi parovi mogu biti: ime neke osobe i niena adresa;
naziv mesta i naziv posla koii moramo na tom mestu obaviti; naziv dana
i naziv obaveze koiu moramo izvrsiti u tom danu itd. Kasniie cemo
videti da ti parovi asociiaciia mogu .imati i ove oblike: ime osobe i broi
nienog teleIona; datum i vazna obaveza koiu moramo obaviti; neki
posao i tacan cas i minut kada ga moramo uraditi; naziv matemticke ili
druge neke Iormule i nien aritmeticki ili algebarski izraz itd. Za pocetak
uzmimo kao primer sledecih pet parova reci:
(1) brod ziraIa
(2) Iudbal top
(3) cigarete teleIon
(4) klizacica boca
(5) labud klavir
Ovde su navedeni samo takvi parovi reci (poimova). koii na prvi
pogled nemaiu nikakve veze iedan sa drugim. To ie. naravno. ucinieno
na-merno. da biste ovladali tehnikom spaiania »nespoiivih« poimova. sto
naicesce i srecemo kao problem u praksi.
72
1. Uzmimo prvi par reci. prvu nasu asociiaciiu: BROD ZIRAEA
i odmah pozovimo u pomoc naseg naimocniieg saveznika u stva
raniu trainih asociiaciia: MASTU. Istovremeno. otvorimo odmah
siroko i nase »duhovne oci« i »gledaimo« upecatliivo i plasticno.
kao da se pred nama odviia neki Iilm. sve sto zamisliamo. Sve
sto sebi mentalno pretstavliamo i zamisliamo. moramo u nasoi
uobrazilii tako zivo.realno i plasticno »videti« kao da se to odviia
u stvarnom zivotu. tu oko nas. kao da i mi sami u tome uce
stvuiemo.
Posto smo se tako spremili da na krilima nase maste poletimo u
neobican. Iantastican svet stvarania »nespoiivih« asociiaciia.
pokusaimo sada u nasoi uobrazilii povezati ova dva poima. Koliko
ima nacina da pove-zemo ova dva poima? Bezbroi! Jer svaki citalac
ce na svoi nacin zamisliti vezu izmedu niih. Jedan od nacina moze da
bude. na primer. i tai. da zamislimo komicnu situaciiu. koia ie samo u
masti moguca. kako zi-raIa. zahvaliuiuci svoiim dugim nogama. stoii u
moru do kolena. a brod prolazi ispod nie. kao ispod nekog ogromnog
mosta. Ili: kako ziraIa. zahvaliuiuci svom dugom vratu. stoii na obali i
iede neku hranu na brodu. Mozete uzeti svaku kombinaciiu koia Vam
se cini pogodnom. ali ie u svemu naivazniie: (1) da Vam ta
kombinaciia odgovara i da Vam se dopada; i (2) da tu Vasu kombinaciiu
apsolutno realno. plasticno i sa svim detaliima kao sliku ili prizor na par
sekundi vasim »mentalnim ocima« »vidite-«. Dovolino ie par sekundi.
ne vise. Ali zato tako zivo i upecatliivo. kao da se pred Vama ili oko
Vas tai prizor stvarno odigrava.
2. Predimo sada na drugi par: EUDBAL TOP. Dobro ie poznato
da neobicne. smesne situaciie i stvari daleko lakse pamtimo od
tzv. »ozbilinih«. Zamislimo zato u ovom slucaiu iedan neobican
i komican prizor: recimo. kako TOP ispaliuie EUDBAL kao da
ie topovska granata. Da bi plasticnost zamislienog prizora u
Vasoi uobrazilii bila potpuniia. zamislite uz to da pored TOPA
stoie naslagani EUDBALI u piramidu. kao sto se nekada slagala
topovska dulad. Svakako. ovo ie samo iedna od mogucih suge
stiia. Nikada nemoite zaboraviti. da ce Vasa licna kombinaciia u
reziraniu ovih scena za Vas biti naibolia!
3. Kod inscenaciie treceg prizora mozete se posluziti speciialnom
tehnikom umnozavaniem obiekta koii zelimo zapamtiti. Kao
iednu od variianti. zamislite da dok okrecete broicanik TELE
EONA iz slusalice izlazi citav potok CIGARETA. koii preplav
liuie sobu. I ovu »scenu« »pogledaite« samo za par trenutaka.
Dovolino ie!
U ovom slucaiu ste putem svoie uobrazilie koristili vise tehnika
mentalnog pretstavliania i inscenaciie: 1) zamislili ste komicnu cak
grotesknu situaciju dok birate broi. buiica cigareta izlazi iz
slusalice; (2) cigaretu. kao mali obiekat. umnozili ste nebrojeno puta,
cime veoma poiacavate eIekat plasticnosti i impresivnosti i (3) zamislili
ste fantasticnu, neverovatnu situaciju da cigarete izlaze iz teleIona i
ispuniavaiu citavu sobu. Sve ove tehnike nastoite koristiti kad god
imate priliku.
4. KLIZACICU mozete povezati takode na vise nacina sa BOCOM.
Jedan od nacina ie da »navucete« bocu na nogu klizacice i
73
onda da maksimalno dinamizirate citav prizor: zamislite kli-
zacicu kako na iednoi nozi. sa bocom umesto klizalike.
velikom brzinom graciozno izvodi piruete i osmice.
I u ovom slucaiu koristite iednu od speciialnih tehnika upecat-
liivog mentalnog pretstavliania: tehniku dinamiziranja, stavliania u
pokret svega sto se logicki moze pokretati. Time dobiiate ios iednu
dimenziiu eIikasnog i zivotno vernog zamisliania zelienih asociiaciia.
5. Preostali peti par LABUD i KLAVIR mozete takode na mnogo
nacina asocirati. Na primer. pretstavite u svoioi masti
labuda kako sedi za klavirom i svira motive iz »Labudovog
iezera« Caikovskog.. Kroz divne akorde ovog klavirskog
koncerta na Vase veliko negodovanie probiia se gakanie
labuda. koii »peva« uz sopstvenu pratniu.
Peta parna asociiaciia. LABUD i KLAJIR
Pored elemenata neobicnog i Iantasticnog (»Labud svira na
klaviru Caikovskog.«). komicnog (»Kroz divne akorde klasicne muzike
prolama se labudove gakanie »pevanie« uz»-sopstvenu pratniu«). u
ovom slucaiu ste koristili ios iednu vaznu tehniku asocirania: ozvucenie
citave situaciie. Ozvucenie treba da koristite gde god ie to moguce.
Odredeni zvuk. glas ili muziku treba u svoioi uobrazilii tako verno
da docarate. da imate utisak kao da ih. slusate u realnom zivotu.
Kvalitet stvorene asocijacije je posebno vazan
Setimo se vazne zakonitosti dobrog pamcenia: iednu stvar cemo
utoliko lakse i bolie zapamtiti. ukoliko ie »pricvrstimo« sa sto vise
veza
74
za nase postoiece pamcenie. Svaki od pomenutih nacina asocirania. kao
sto su fantasticno pretstavljanje, komicno pretstavljanje, dinamiziranje,
umnozavanje, uvelicavanje i ozvucenje, pretstavliaiu u stvari te vise-
struke veze koie cvrsto drze iedan poiam uz drugi. To ie veoma sli-
cno i sa zakonom Iizike o privlaceniu povrsina: ukoliko dve povrsine
imaiu vise dodirnih tacaka. utoliko ce se bolie privlaciti. Na primer. dve
mokre staklene povrsine. ili dve ravne povrsine premazane
lepilom. »Lepilo« izmedu dva poima u nasem slucaiu su razne tehnike
asocirania.
U izgradivaniu pamcenia uvek vazi i veoma ie prisutan zakon
kauzaliteta ili zakon uzroka i posledice. Tu zaista vazi ona narodna po-
slovica: »Kakva setva, takva zetva«. Zato kad god stvaramo neku asoci-
iaciiu po nacelima sistematskog pamcenia. uvek moramo voditi
racuna o tome. kako cemo kasniie reprodukovati. odnosno koristiti
stvorenu asociiaciiu. posto ie to i cili citavog naseg nastoiania. Ako se
budemo dr zali tog zlatnog pravila. da uvek pri Iormiraniu nasih
asociiaciia stalno imamo na umu glavnu potrebu niene kasniie
uspesne reprodukciie. ti. koriscenia. onda cemo ubrzo steci
potrebnu rutinu u stvaraniu odgova raiucih asociiativnih veza.
Pored toga. ako nacin stvarania i kvalitet asociiaciia proceniuiemo
uvek sa stanovista niihovog kasniieg reprodu- kovania. onda cemo
ostvariti i nas glavni cili da uvek lako i u potre
bnom trenutku mozemo po zelii reprodukovati stvorenu asociiaciiu. a
to ce reci: da mozemo efikasno koristiti svoje izgradeno znanje.
Veoma ie vazno. dakle. da stvorenu asociiaciiu odmah
ponovimo i proverimo nienu valianost reprodukciiom.
Reprodukciiom lako i brzo proverimo nien kvalitet i ako nismo
zadovolini. mozemo ie odmah korigovati i tek ie onda
»prepustiti pamceniu« u valianom obliku.
U svakodnevnom. prakticnom zivotu postupa se. nazalost. sasvim
pogresno i nepravilno. Asociiaciie se stvaraiu (1) pretezno nesvesno i
otuda dosta povrsno i nepotpuno. Zatim. (2) tako nepotpuno i povrsno
Iormirana nekvalitetna asociiaciia odmah se »zaboravlia« i »prepusta
pamceniu« bez ikakve pomisli na nienu proveru reprodukciiom. kao i
proveru same reprodukciie. A onda se kao »sa nekim pravom«
iscudavamo. sto nam pamcenie »ne Iunkcionise«. Pamcenie ie
velika. delikatna i slozena gradevina koiu treba planski. svrsishodno.
svesno i umesno graditi.
Posto ste sada svih pet parova reci uspesno asocirali. proverite
niihovom reprodukciiom kako sve to skupa Iunkcionise. Pokrite
naipre levu stranu i reprodukuite desne clanove para. Cim procitate rec
»Brod« preselite se u svoi svet maste i potrazite Vasim »duhovnim
ocima« brod pored obale- U momentu kada ga »ugledate«. automatski
ce Vam se poiaviti »2iraIa«. Sa svakim daliim parom postupicete na
slican nacin.
Prakticna primena asocijativne tehnike
Posto ste se reprodukciiom ovih pet parova reci uverili da ste
savladali asociiativnu tehniku za pamcenie parova reci. da predemo
sada na iedan praktican zadatak:
Kao osoba koia ume da ceni i pravilno koristi svoie vreme. Vi
ste za naredni dan planirali da obavite sledece poslove:
1. U robnoi kuci kupiti iedan kozni crni neseser.
2. U biblioteci u velikoi enciklopediii dopuniti podatke o poimu
»Kompiuter«.
75
3. U samousluzi kupiti litar crnoga vina.
4. Kada Vas sutradan bude posetio Vas priiateli Branko. treba da ga
pot stetite da Vam vrati vazne beleske sa poslednieg predavania.
5. U radio i TV servisu da preuzmete popravlieni gramoIon.
6. Od kuce oba.vezno da nazovete svoiu poznanicu Slavicu.
7. U skoli razgovarati sa nastavnicom matematike o problemima Vaseg
mladeg brata Slavka sa ovim predmetom.
8. Servisu pismeno reklamirati kvar na Vasem Irizideru u garantnom
roku.
9. Na balkonu popraviti drzace za cvece.
10. Zbog pogorsania vremena i stalnih kisa. na prvoi pumpnoi stanici
kupiti sprei protiv zamagliivania.
Poseban problem kod ovakvih poslova ie u tome. sto uvek
treba da ih obavimo na nekom odredenom mestu ili u vezi sa nekom
osobom. A u praksi se cesto dogada. da kada sa tog mesta odemo ili
se sa doticnom osobom rastanemo. tek se onda setimo svog zadatka.
Radi toga ie pamcenie ovakvih dnevnih obaveza pomocu asociiativne
tehnike za parove reci veoma pogodno. Pamcenie svih 10 poslova
mozemo svesti na pamcenie 10 parova reci:
1. Robna kuca kozni crni neseser 6. Vas teleIon Slavica
2. Biblioteka kompiuter 7. Nastavnica brat Slavko
3. Samousluga litar crnog vina 8. Servis pismo reklamaciia
4. Priiateli Branko beleske 9. Balkon drzac za cvece
5. TV servis gramoIon 1O. Pumpna stanica sprei
Ovih 10 parova izabranih. reprezentativnih reci pretstavliaiu u
stvari tako zvane kljucne reci, ier ie dovolino da se setimo samo iedne
kliucne reci i da nam ona. zahvaliuiuci asociiativnoi vezi. dozove u svest
i ostale delove odnosne recenice ili misli. Na primer. dovolino ie da
nasoi paznii samo predocimo kliucne reci: »-TeleIon Slavica« i odmah
ce nam automatski u asociiativnom nizu poteci i ostale reci doticne
recenice: »Vas teleIon Slavica« ÷ »Od kuce obavezno nazvati svoiu
poznanicu Slavicu.« Razlog ie veoma iednostavan: i ovde se radi o
asocijativnoj povezanosti kljucne reci (»Vas teleIon Slavica«) sa
citavom recenicom (»Od kuce obavezno nazvati svoiu poznanicu
Slavicu«).
Potpuno isti misaoni proces. zasnovan na zakonu asociiaciie misli.
odvice se i u praksi. Ako ste. na primer. za tai posao Iormirali ovakvu
asociiaciiu izmedu kliucnih reci »Vas teleIon« i »Slavica«: »Na
slusalici Vaseg teleIona lezi ili sedi Vasa poznanica Slavica« onda cete
odmah po dolasku kuci. cim ugledate svoi teleIon. na niegovoi
slusalici u masti »ugledati« Vasu poznanicu Slavicu i istovremeno
cete znati ». .. da treba da ie obavezno nazovete«.
Na vec opisan nacin zapamtite i ovih 10 poslova i ne propustite da
obavezno proverite valianost Vasih asociiaciia niihovim
ponavlianiem i reprodukciiom. Takode imaite uvek na umu. da »Nur
die Ubung macht den Meister« (»Samo praksa cini maistora.«) i da od
sada Vase dnevne obaveze ovog tipa treba da pamtite na ovai nacin
76
LANCANA REAKCI1A MENTALNIH SLIKA
LANCANI METOD PAMCEN1A
Asociiativna tehnika pamcenia parova reci. koiu ste usvoiili u
prethodnom poglavliu. moze se veoma iednostavno dalie kombinovati u
iedan potpuno novi sistem pamcenia. koii niie ogranicen samo na parove
asociiaciia. odnosno na parove reci. Kao sto cete se uveriti tokom dalieg
izlagania. veoma iednostavnim prosireniem Vama vec poznate
asociiativne tehnike. dobicemo prakticno neogranicen sistem za pamcenie
vema sirokog spektra nairaznovrsniiih podataka.
Vratimo se za trenutak na nas prvi primer od 5 parova reci iz
prethodnog poglavlia:
(1) Brod ZiraIa
(2) Eudbal Top
(3) Cigarete TeleIon
(4) Klizacica Boca
(5) Labud Klavir
Zamislimo sada da su ovih 5 parova reci ustvari delovi iednog
lanca pokidanog u 5 delova od po dve karike i da mi zelimo sada da iz niih
snsta-vimo neprekidan lanac od ukupno 10 karika. Sta ie potrebno da
uradimo? Jednostavno pri mentalnom asociraniu poiedinih reci. odnosno
poimova. necemo se zaustaviti na svakom paru reci kao do sada. vec
cemo asoci-ranie nastaviti u neprekidnom nizu. Znaci. upravo kao kad
bi sastavliali nas pokidani lanac. drugu rec u svakom paru spoiicemo.
odnosno povezati. sa prvom reci u svakom paru: »ZiraIu« sa
»Eudbalom«. »Top« sa `Cigaretama«. »-TeleIon« sa »-Klizacicom« i
konacno »Bocu« sa »Labudom«. Na tai nacin smo dobili sledeci
neprekidni asociiativni niz zapamcen po lancanom metodu pamcenia:
Brod ZiraIa Eudbal Top Cigarete TeleIon
Klizacica Boca Labud Klavir.
Asociranie vrsimo od pocetka pa do kraia niza ili lanca tako. sto
naipre. na poznati nacin. za »BROD« asociramo »ZIRAEU«. za
»ZlRAEU« asociramo »EUDBAL«. za »EUDBAL« asociramo »TOP«
itd. do kraia niza.
Kako se stvaraju kvalitetne asocijacije?
U prethodnom poglavliu smo Vam kroz prakticne primere izlozili
uzgred i nekoliko tehnika slikovitog mentalnog asocirania poimova. od-
nosno reci. Sada cemo Vam te tehnike sistematizovati i dopuniti sa preo-
stalim. tako da imate na raspolaganiu kompletan sistem tehnika za
sli-
77
»Citavu zamislienu scenu treba maksimalno dinamizirati i staviti u aIcciiu . . .«
kovito mentalno pretstavljanje i asociranje, koii ce Vam kroz citavu
kniigu koristiti; dakle. svuda gde se koristi princip asociiaciie misli i
poimova; a dobar deo tehnika sistematskog pamcenia zasniva se na
ovom principu:
1. Asociiativne veze i prizore koie budete sami stvarali i rezirali
na svoioi »-mentalnoi pozornici« pomocu Vase maste. da bi po
vezali dva razlicita poima ili reci. smatraite za naibolie. Ima
puno nacina da se dva poima asociraiu. ali onai koji Vama naj
vise odgovara bice za Vas i najbolji.
2. Praktikuite redovno da Vasa asociiativna veza zamislieni pri-
78
zor. scena ili situaciia. budu sto komicniji, neobicniji i cak ne-
logicni. Vasa asociiaciia moze samo dobiti na kvalitetu. ako ie
groteskna ili Iantasticna. Komicne. neobicne i izvanredne
stvari uvek se lakse i duze pamte.
3. Gde god Vam to bude zgodno i prakticno. enormno uvelicajte
i predimenzionirajte iedan ili oba predmeta koia asocirate. Sve
sto ie veliko i grandiozno lakse se zapaza (veoma vazno pri re
produkciii!) i trainiie ostaie u secaniu. Ovo ie posebno vazno
kada se radi o malim predmetima. Pored toga. neprirodno uve
lican predmet izgleda groteskno i neobicno. a to se upravo
lako i dobro pamti.
4. Uvek insistiraite. gde ie moguce. da predmeti. koii ulaze u Vasu
kombinaciiu za asociranie. ne budu imaginarni. izmislieni ili
nepostoieci. vec realni i stvarni, koie ste vec negde videli. Na
primer. kada asocirate »Labuda« i »Klavir« onda »uzmite« la
buda koga ste videli u zooloskom vrtu ili nekom parku. a klavir
koii ste posmatrali na nekom koncertu ili koii poseduiete licno
iU neki Vas priiateli. za »Klavir« u Vasoi mentalnoi kombinaciii.
5. Male predmete. a narocito predmete koii inace imaiu uvek um
nozeni oblik poiavliivania (na pr.: sibice. cigarete. bonbone itd.)
treba uvek zamisliti umnozeno: lisce. kapliice; »Cigaretu« uvek
kao mnostvo cigareta itd. Time nasu mentalnu pretstavu tih
inace slabo primetnih i sitnih predmeta cinimo znatno upecat-
Iiiviiom i plasticniiom.
6. Ne samo asocirane predmete. nego i citavu zamislienu scenu
treba maksimalno dinamizirati i staviti u akciju. Setite se naseg
primera »Klizacice sa bocom koia izvodi piruete i osmice«. Sve
ono sto dozivimo kao posledicu neke snazne akciie ne retko
pamtimo i za citav zivot. Akciiu uvek prate i odredeni zvuci.
dodiri. mirisi sto posebno angazuie i ostala nasa cula (na primer.
sluha. mirisa i dodira). cime zamislieni prizor ios vise dobiia
na plasticnosti i realnosti.
7. Uvek zamisliaite asocirane predmete tako. da u tome ucestvuju
i ostala cula: culo sluha, mirisa, ukusa i dodira. Naravno. sve
zamislieno i kreirano u Vasoi imaginaciii. Tako. na primer. ako
zamisliamo »Zvono« onda obavezno treba da »cuiemo« i nie
gov zvuk. Ili. ako zamisliamo »Cvet«. onda svakako treba da
»osetimo« niegov miris. pored toga sto »vidimo« niegovu lepu
boiu. Ako asociramo »Limun« onda pored niegove zute boie.
moramo »osetiti« i niegov karakteristicni. kiseli ukus. U slucaiu
da »vidimo« sebe u asociiaciii sa. recimo. »Morem«. onda pored
toga sto cemo »videti« azurnu boiu mora. »cuti« sum talasa.
»okusiti« slani morski vazduh ili samu vodu. ios mozemo oia
cati nasu mentalnu sliku time. sto cemo »osetiti« toplinu vode.
nienu gustinu i slicno.
8. Postoii ios iedan nacin. koii ce nekima odgovarati. da nase mi
saone slike i scene ucinimo sto neobicniiim i primetniiim. To
ie tehnika supstitucije ili zamene asociranih predmeta. Na pri
mer. ako treba da povezemo »Lepezu« sa »Cvetom«. mozemo
»duhovnim okom« »videti« u masti kako »mirisemo« »Lepezu«.
79
ili kako se »hladimo« »Cvetom«. drzeci ga i masuci niim kao
da ie prava lepeza.
Posto ste primenom napred izlozenih tehnika asocirali ceo niz od
ukupno 10 reci do kraia. sada proverite reprodukciiom da li ste pamce-
nie niza pravilno obavili. Dovolino ie da Vasim »duhovnim ocima« potra-
zite »Brod« i kada ga ugledate. automatski ce se poiaviti »ZiraIa«. Cim
ste ugledali »ZiraIu« sam od sebe ce iskrsnuti »Eudbal« itd. do kraia niza.
Sta dobijate lancanim metodom pamcenja?
Medutim. vase novo stecene sposobnosti u pamceniu nizova nepo-
vezanih elemenata. odnosno reci. ovim nisu iscrpliene. Vi ste sada u mo-
gucnosti da postizete i ovakve zavidne rezultate:
· Da memorirate nizove proizvoline duzine. od 50. 100 ili neko
liko stotina reci.
· Da tako zapamcene nizove reprodukuiete u bilo kom smeru:
od pocetka do kraia. ili obratno. ili od sredine do kraia ili od
od sredine do pocetka. sto Vam u odredenim slucaievima moze
biti od posebne koristi.
Svakako. da bi postigli ove rezultate i stekli navedene sposobnosti
u pamceniu proizvolino dugih nizova nepovezanih elemenata (reci). po-
trebno ie malo prakse. Posto ste vec zapamtili iedan niz od 10 reci. sada
uzmite drugi od 20 i tako dalie povecavaite sledece nizove za 1020 novih
reci dok ne dostignete zelienu duzinu niza. Zamolite nekog iz Vase okoline
da proveri Vase nove sposobnosti pamcenia.
Druga verzija lancanog metoda pamcenja
Postoii ios iedna verziia lancanog metoda pamcenia. koia moze vise
da odgovara nekim citaocima. Ova vrsta lancanog metoda pociva na na-
glasenoi dinamici i akciii i citav proces asocirania odviia se kao u nekoi
prici. dakle na narativan nacin. uz koriscenie. naravno. svih vec poznatih
tehnika asocirania.
Uzmimo za primer sledecu situaciiu: Vi ste akademski slikar i po-
vremeno se bavite ilustraciiom kniiga. Dok ugovarate posao Vi lezerno
nastavliate da sedite i ne zapisuiete broi i naziv potrebnih ilustraciia. ier
ih odmah Iiksirate u svoioi memoriii lancanim metodom pamcenia. Za-
molieni ste da napravite sledece ilustraciie:
camac ostrvo automobil hotel avion Indiianac
restoran balerina iabuke novine riba Iotelia boce kli-
zaliste raketa.
Naravno. ovih 15 reci pretstavliaiu bitne ili kliucne motive. obiekte
i likove u narucenim ilustraciiama i. kao sto ie vec bilo obiasnieno u
11. Poglavliu: »Taina dobrog pamcenia« »Asociiativna tehnika«. kod
memorirania liste od 15 poslova. Vama ie dovolino da zapamtite samo
kliucne reci. Dovolino ie da se setite samo kliucne reci. pa da ostali de-
talii sami od sebe zauzmu svoia mesta. obzirom da su oni visestrukim
vezama asocirani za kliucnu rec.
Sada mozemo preci na memoriranie ovog niza od 15 clanova mo-
diIikovanim lancanim metodom pamcenia. U cemu se on. zapravo. sastoii?
On ie veoma slican prvoi verziii u pogledu tehnika asocirania. samo sto
80
ima oblik iedne iako dinamizirane. akcione price. Evo iedne od
mogucih verziia takve iedne akcione price:
"CAMAC velikom brzinom iuri prema OSTRVU. ne
moze da se zaustavi i udara o niega tako snazno da se ono
trese. Zbog toga AUTOMOBIL napusta brzo ostrvo i preko
mora iuri pravo u HOTEL. sa ciie terase polece AVION.
koiim pilotira INDIJANAC i sa niim slece na RESTORAN. U
restoranu BALERINA izvodi piruete i pri svakom okretu baca
JABUKE koie probiiaiu rasirene NOVINE koie cita iedna
RIBA lezerno zavaliena u udobnoi EOTELJI. Eotelia ie.
ustvari. na BOCAMA. koie ioi sluze mesto nogu i na niima
iuri preko KLIZALISTA prema RAKETI koia upravo startuie.«
Dovolino ie da samo iedanput mentalno. uz pomoc Vase
uobrazilie. »napisete« ovakvu ili slicnu akcionu pricu i sve kliucne
reci bice sigurno i traino Iiksirane u zelienom redosledu. U to se
mozete sami uveriti reprodukciiom price odmah po nienom
sastavlianiu. Nedostatak ove metode ie u teskoci. da se niz
reprodukuie unazad. sto u prvoi variianti ide bez ikakvih poteskoca.
Kod pamcenia lancanim metodom. bilo po prvoi ili drugoi
variianti. neki put ce se dogoditi. da ie od posebne vaznosti da
znamo koji je po-slednji clan u nizu, ti. kada ie krai niza. U tu svrhu
mozemo koristiti nekoliko metoda:
· Poslednji clan niza jednostavno povezemo sa prvim clanom niza.
Na primer. u nasem nizu: »CAMAC OSTRVO itd. . . .
RAKETA«. poslednii clan niza »RAKETU« asociraimo sa prvim
clanom »CAMCEM«. Pri reprodukciii odmah cemo znati. cim
nam se ponovo iavi prvi clan niza (»CAMAC«). da smo dosli
do kraia niza i da ie poslednii clan u nizu »RAKETA«.
· Drugi nacin ie da poslednji clan niza stavimo u neki veoma ne
normalan i nelogican polozaj recimo da ga potpuno okrenemo
za 180°. Na primer. »RAKETU« iz naseg niza mozemo zamisliti
da umesto u vis »startuie« na dole. u led klizalista pod punim
pogonom. topeci led oko sebe.
· Poslednji clan niza mozemo markirati u svojoj masti i nekom
za njega potpuno neuobicajenom i smesnom bojom. Na primer.
u nasem prvom lancanom nizu: »BROD itd. ... KLAVIR«.
poslednii clan niza »KLAVIR« mozemo »oboiiti« iarko crvenom
boiom . ili ga »pozlatiti«. ili ga slicno zebri »isarati« crno-belim
upadliivim prugama.
Bilo koii od navedenih nacina da koristite uvek cete. ako
pravilno asocirate. sigurno znati koii ie clan. ti. rec u nizu na
posledniem mestu. Vazno ie da u konkretnoi situaciii odaberete za
Vas naipogodniii i naieIikasniii nacin.
Odlaganje formiranih lancanih nizova u mentalnu kartoteku
vase memorije
Pri pamceniu raznih podataka lancanim metodom. treba odmah
odrediti. da li su nam zapamceni podaci potrebni na kraci rok.
privremeno. ili zelimo da ih zadrzimo u memoriii stalno. odnosno na
duze vreme. Na
81
primer. glavne tacke ili teme iednog predavania. kome prisustvuiemo.
mozemo pretvoriti u kliucne reci i iste zapamtiti lancanim metodom.
Medutim. cim dodemo kuci. koristeci Iormirani asociiativni niz. napra-
vicemo odgovaraiucu belesku o predavaniu. dodati svoi zakliucak i mis
lienie itd. Znaci. tai lancani niz bice nam potreban privremeno i nema
razIoga da ga trajno pamtimo. .
AIi ako se radi. na primer. o veIikom broju Iaza neke radne
operacije. koju povremeno- obavIjamo kroz dugi niz godina. onda nam
dobro Iormiran asociiativni niz moze uvek garantovati da niiednu Iazu
necemo propustiti i da cemo ih po tacnom redosledu obaviti. U
takvim slucaievima. stvoreni lancani niz bice nam trajno potreban i za
to je neophodno da ga »odlozimo« u mentalnu kartoteku nase
memorije. »Odlaganie« cemo izvrsiti na tai nacin. sto cemo nas niz.
odmah po asociranju. I2 puta odmah ponoviti u oba pravca (od
pocetka do kraia i obratno). Zatim. sutradan jos jedanput. pa kroz
34 dana jos jedanput i kroz jednu sedmicu ponovo proveriti da Ii
ie na »svom mestu«. Preporucliivo ie da napravite jos dve
provere:posIe 2 i 4 sedmice. Ako i kod ovih provera utvrdite da
reprodukciia niza tece bez problema. onda mozete biti sigurni da je
»na svom mestu« u »mentaInoj kartoteci« Vase memorije.
Posto cete vremenom imati vise ovakvih nizova za
»odIaganje« dobro je da uvedete jednu maIu evidenciju u obliku
tabele. pomocu koie cete lako pratiti rokove i imati pregled stania
Vase »mentaIne kartoteke«.
Veoma cesto cuiemo liude kako se zale: »Zaboravio sam.
Imam slabo pamcenie«. A u stvari trebalo bi da kazu: »Ne znam. ier
to nisam pamtio.« Kako mozemo nesto zaboraviti. ako ga nikada
nismo zapamtili? A cak i onda kada mislimo da smo nesto od
zapamcenog zaboravili i onda se varamo. ier to »zapamceno« ie
potonuIo u dubinu nase potsvesti i potreban je samo neki potstrek iIi
potsetnik koii ce »zaboravlieno« vratiti na povrsinu nase svesti i
dovesti ga u zizu nase paznie.
Ustvari. od naseg pamcenia mozemo zahtevati i ocekivati da nam
reprodukuje samo ono. sto smo mu stvarno uredno predaIi »na
cuvanie«. ti. onako i onim redosledom. koiim zelimo da nam ono to
vrati. Prema tome. posto trazimo od naseg pamcenia da nam. na
primer. reprodukuje odredeni lancani niz tacno i potpuno. onda
moramo pomenuti niz i predati nasem pamceniu tacno. potpuno i
praviIno.
Pored toga. od nase memoriie cemo zahtevati da nam posle
izve-snog vremena. a mozda i u redovnim vremenskim razmacima.
precizno i eIikasno reprodukuje pomenuti niz. Da bismo svojoj
memoriii omogucili da uspesno obavi za nas ovu veoma vaznu
Iunkciju. moramo sistematski vezbati ponavlianie niza kako ie to vec
napred navedeno. U ovom sIucaiu u potpunosti vazi latinska
sentenca da je »Repeti´io mater studio-rum« (»PonavIjanje je mati
znania.«)(V. takode Pogl. 29!)
82
POD CUDESNIM DE1STVOM MASTE...
»Snagu uobrazilie ie vazniia. od
znania«
Einstein
1
)
VAZNOST UOBRAZIL1E ZA DOBRO PAMCEN1E
Pitate me. kada se desio veliki pozar Londona? Ja odmah vidim
panoramu te velike nesrece od nienog pocetka u Pudding Lane do
nienog kraia na Pie Corneru i daiem Vam odgovor: 1666. godine.
odgovorio ie zadivlienim slusaocima cuveni V. Dz. Botel (William John
Bottell. 18751956). zvani »Datas«). Za Datasa ie interesantno. da niie
bio »Wunderkind« (»cudo od deteta«) i da ie kao odrastao covek uspeo
izgraditi svoi sistem pamcenia koii mu ie omogucavao da akumulira
ogromno znanie i bezbroi podataka. Bio ie u staniu da odgovori na
svako pitanie iz sakuplienog Ionda znania i podataka.
Roden ie u Niunhemu (Newnham). Kent. Engleska. Malo ie
poha-aao skolu. ali ie posle prodavania novina. poslova sluge ili rada
u ko-vacnici. obicavao da cita o svemu i svacemu. sto ga ie
interesovalo. i to ie pamtio. Jednom ie impresionirao neke strane
menadzere u iednom restoranu u Londonu svoiim zapaniuiucim
Iondom razlicitog znania i u svoioi 26-oi godini zivota postaie cuveni
Datas.
Datas ie rado govorio o svoiim metodama pamcenia i evo nekih
niegovih mislienia o niegovim sistemima:
»Kada treba da odgovorite na neko pitanie. nastoite da izazovete
odgovaraiuce misaone slike. ier cete uvideti da ie niihova pomoc od
velike koristi i vrednosti. Zapamtite da ie neuspeh u pamceniu posledica
slabe impresiie u nasem umu. zbog nedostatka koncentraciie na
predmet koii /.elite zapamtiti.«
Svoie metode usocirania reci i poimova Datas ie obiasniavao na
sledeci nacin: »Jedna misao rada drugu. Stoga kada pamtite iednu
misao
i) Albert Ainstain (Albert Einstein. 18791955) nem. i
am. Iizicar. ·) »Datas« asocira na rec »data«. engl.: podaci.
83
ili stvar nastoite uvek iskoristiti priliku i odmah zapamtiti sa niom po-
vezanu drugu misao ili stvar. . . Ako su te dve stvari nepovezane. onda
izmedu niih treba ubaciti posrednu ili spoinu ideiu. odnosno rec. kao vezu
izmedu niih.«
Datas i niegovi broini sledbenici takode pokazuiu da se velika
pamcenia ne samo radaiu. nego u vecini slucaieva stvaraiu.
Moc i sposobnost mastovitog. slikovitog pretstavliania. prema teh-
nikama iznetim u prethodnom poglavliu. ie zapravo osnova za mnoge za-
divliuiuce sposobnosti i neverovatna dostignuca mnogih takozvanih Ieno-
menalnih pamcenia. Oni su shvatili. da ie iedan od eIikasnih nacina iz-
gradivania velikog pamcenia nastoianie. da se misli u obliku misaonih ili
mentalnih slika i prizora; mnoge podatke. koie su zeleli traino da zapamte.
iednostavno bi pretvarali pomocu svoie uobrazilie u prikladne misaone
slike.
Mnoge tvorevine maste su u stvari fantastiéne kombinacije realnih pojmova ili ne-
obiéne kombinacije raznih ranijih secanja
Masta u odredenoi meri i pociva na pamceniu. Na primer. mnoge
tvorevine maste su u stvari kombinaciie realnih poimova. ali na neobican.
nestvaran ili Iantastican nacin: Disnevev »Leteci slonic Dambo« ie Ianta-
sticna kombinaciia »ptice« i »slona«; egipatska SIinga ie takode mito-
loska tvorevina maste sastavliena od dva poima: »devoike` i »lavice« itd.
Proizvodi maste cesto su samo nove i neobicne kombinaciie raznih ra-
niiih secania. Stavise. cesto se desava da neka mastania iz proslosti pam-
timo kao stvarne cinienice. a pod uticaiem eIekta saobrazavania pamcenia
nasim intimnim tezniama. Na tai nacin. ponekad ono sto smatramo da ie
neki manii deo naseg pamcenia. ustvari moze da bude mesavina pamcenia
i maste.
Masta i pamcenie se takode mogu uza iamo mesati i preplitati. ier
nasa memoriia ne moze uvek da »Iotokopira« neke stvari. posto na niu
utice ceo kompleks psiholoskih osobenosti iedne individue. Tako dolazi
cesto do izvesne deIormaciie primlienih utisaka. sto se narocito ispoliava u
razlikama izmedu zapamcene i reprodukovane stvari.
Tokom skolovania redovno se vise paznie posvecuie izgradivaniu i
razvoiu logike i logickog mislienia. sto ie neosporno potrebno i korisno.
ali se razvoi maste i sposobnosti uobrazilie nepotrebno zapostavlia. Na
primer. deca skoro nikada nemaiu problema u vezi sa mastom i zamis-
lianiem raznih situaciia i svih mogucih kombinaciia. dok kod odraslih
nailazimo mnogo cesce na ove probleme.
84
Kako mozete razviti svoju mastu?
Nase pamcenie dobrim delom pociva na logici. koia ie za proces
pamcenia neophodna i posebno ie vazna kod mnogih metoda pamcenia. Ona
ie posebno vazan Iaktor u pamceniu. ier bez nie proces svesnog. svrsi-
shodnog i osmislienog pamcenia bio bi nemoguc; ona ie. takode.i veoma
vazan Iaktor u stvaralackom mislieniu i radu. Ali. isto tako. i bez maste.
odnosno snage i sposobnosti uobrazilie. mi ne bismo mogli pamtiti. Sma-
niena sposobnost imaginaciie i zivog mentalnog pretstavliania i zamis-
lian ia uvek se odrazava i na smanienu sposobnost pamcenia odredenih
vrsta materiiala. Kao sto ie vec istaknuto raniie. dobar deo tehnika si-
stematskog pamcenia zasniva se na masti. na nasoi imaginativnoi spo-
sobnosti-
Ako konstatuiete da Vam ie masta i sposobnost svesne i iake uo-
brazilie nedovolino razviiena. onda treba da uprazniavate sledece vezbe da
bi ih aktivirali:
U svakoi zgodnoi prilici. kadgod imate par minuta vremena. pogle-
daite na par trenutaka neki lik iz Vase neposredne okoline. nastoieci da
zapazite sto vise detalia. Odmah zatim zatvorite oci i pokusaite u masti
zamisliti isti tai predmet ili lik. dopuniuiuci ga sa sto vise uocenih de-
talia i docaravaiuci ga sto ie moguce plasticniie i realniie. Zatim ponovo
pogledaite Vas predmet ili lik i sravnite ga sa Vasom »mentalnom
slikom«.
85
Posto uspesno savladate »mentalno slikanie i IotograIisanie«
predmeta i likova iz Vase neposredne okoline. predite sada na
povecanie broia predmeta ili likova. odnosno na kombinaciiu predmeta
i likova. sve dok ne steknete sposobnost precizne i plasticne
imaginaciie citavih prizora. sa svim pripadaiucim delovima i
poiedinostima. Vodite racuna o cinienici. da su misaone sliko u pocetku
uvek nc'sto neiasniie i nodovrseniie. ali da se daliom vezbom i
vremenom sigurno pobolisavaiu dok ne dostignu zelieni nivo.
Primeri velike snage imaginacije
Sovietski naucnik R. A. Lurija (Luriin. Roman Albertovic.
1874 1944) kroz dugi niz godina pratio ie i ispitivao Ienomenalno
pamcenie iednog svog poznanika. koii ie izvanredno pamtio neverovatno
veliki broi raznih smisaonih i besmislenih. nepovezanih podataka i to
kroz veoma dugi vremenski period (preko 16 godina!). Redovno posle
diktirania podataka. napominie Luriia. niegov ispitanik se »misaono
preslisavao«. kontrolisuci kvalitet stvorenih mentalnih slika i
asociiaciia. Na primer. tablicu od 20 razlicitih ciIara pamtio ie za 35
40 sekuridi.a od 50 za svega 2.53 min. Pri tome mu ie vise
vremena trebalo da se pomocu svoie maste »prenese« u prvobitnu
situaciiu. da «vidi« prostoriiu u koioi mu ie izdiktiran odnosni materiial
za pamcenie.
Sam ie iziavliivao. da pamti tako. sto. na primer. zahvaliuiuci
velikoi snazi svoie imaginaciie. tablicu podataka sastavlienu od broieva
ili slova. iednostavno produzava da »vidi« u svoioi uobrazilii i onda ie.
po potrebi. lako »ocitava« po zelienom redu. Ustvari. kod niega su
sinestezi-ski
1
) procesi bili redovna psihicka Iunkciia: kada bi slusao
zvukove u svoioi masti bi »video« razne boie. a gledaiuci razne
graIicke oblike »cuo« bi u svoioi uobrazilii zvukove. Svoistveno mu
ie bilo da sve reducira na sliku da sve »vidi« kao neki prizor ili
scenu u svoioi masti. Tako ie. na primer. broi 8 uvek video kao neku
dosta punacku zenu. a broi 7 kao coveka koii suce brkove!
Po svemu sudeci. izgleda da ie urodena osobina sinesteziie'). pri
percepciii i zapamcivaniu. bila iedan od glavnih razloga Ienomenalnog
pamcenia ispitanika proIesora Luriie. Kada bi cuo zvuk neke reci. on ie
ne bi samo »video« kao neku boiu ili oblik. vec bi »osetio« nien
»ukus«. cak i »opip«. Neke reci su za niega bile »crvene«. »kisele«. ili
»veoma hrapave«. Ovai prirodni Ienomen sinesteziie u punoi meri
koristi i tehnika sistematskog pamcenia. kao sto ste se mogli i sami
uveriti proucavaiuci 12. Poglavlie: »Lancani metod pamcenia«. koie
sadrzi. izmedu ostalog. i osam razlicitih tehnika mentalnog asocirania
poimova. od koiih vecina niih imitira sinesteziiu.
Zahvaliuiuci snazi svoie imaginaciie arhitekta stvara proiekt nove
gradevine tako. sto poznaie i moze da zamisli mnoge druge gradevine i
niihova poiedina resenia i komponente. te niihovom odgovaraiucom
kombinaciiom sastavlia iednu sasvim novu gradevinu. Isto tako.
strucnjak /a
1) Sinestezija (grc.: svnaisthesis) saoseeai. saoset. Psih. Ienomen; pri do-
zivliaiu iednog oselsi spontano se iavlia dozivliai drugog osetnog podrucia. Npr.:
vidi se boia kada se cuie ton. t/.v. ··slusanie boia- (audition coloree). pri zvuku
trube vidi se crvena boia i si.
86
unularniu arhitekturu stvara originalan. priiatan enteriier od tkanine.
namestaia i osvetlienia. koii inace stoie na raspolaganiu u svakoi pro-
davnici namestaia.
Zil Vern ie uspeo da se izuzetnom snagom svoie stvaralacke maste
toliko proiecira daleko u buducnost. da ie predvideo podmornicu. puto-
vanie na Mesec. vasionski brod i drugo. iako ie znao samo za brod. pro-
peler. topovsko zrno. vodu i vazduh. Iz tih elemenata niegova stvarala-
cka masta predvidela ie kasniie mnoge pronalske.
Pri citaniu. razgovoru. slusaniu nekog teksta ili muzike treba mak-
simalno koristiti svoiu mastu i nastoiati sve »videti« u svoioi uobrazilii.
Drugim recima. treba cesto misliti u slikama. Vremenom i praksom cemo
postati takvi maistori u slikovitom zamislianiu svog umnog materiiala.
da cemo osetiti ogromnu pomoc u povecaniu svog pamcenia. znania. re-
pr`ikt`me i produktivne umne snage.
Ne prelazite na sledece poglavlie dok ne proverite
kako ste savladali i usvoiili do sada izlozene metode i
tehnike pamcenia. Izracunaite vrednost Vaseg utrosenog
vremena! Izracunaite Vas postignuti uspeh!
TEST BR. 2:
7. (11. pogl.) Upisivanjem brojeva iz desne kolone u levu
formirajte odgovarajuce asocijativne parove:
1. O Cigarete 1. Top
2. O Labud 2. Boca
3. O Brod 3. TeleIon
4. O Klizacica 4. ZiraIa
5. O Eudbal 5. Klavir
8. Upisite redne brojeve iz leve kolone da bi dobili odgovarajuce
parove:
1. Sprei 1. O TV servis
2. Nastavnica 2. O l lit. crnog vina
3. GramoIon 3. O Biblioteka
4. Samousluga 4. O Pumpna stanica
5. Kompiuter 5. O Brat Slavko
(Pitanie br. 7. kao i pitanie br. 8. sastoii se od 5 komponenti. tako
da svaka komponenta nosi po 2 moguca boda. Ako resite tacno svih 5
komponenti dobi iate 5 X 2 ÷ ukupno 10 bodova. dakle maksimalno mo-
guci broi bodova za iedno pitanie. Ako resite. na pr.. samo 4 komponente.
dobiiate 4X2 ÷ svega 8 bodova).
9. (12. pogl.) Reprodukujte obrnutim redosledom niz od 10 reci: »Brod
- Zirafa. . .« itd. :
10. Reprodukujte niz od 15 reci koji ste zapamtili u ulozi ilustratora
knji
ge:
11. (13. pogl.) Osnova mnogih tzv. »fenomenalnih-« pamcenja je:
1. Logika i logicko mislienie.
2. Moc i sposobnost mastovitog i slikovitog mentalog pretstavliania.
87
3. Istrainost i upornost u mehanickom pamceniu broinih podataka.
12. Snagu sopstvene imaginacije mozemo povecati:
A. Citaniem naucno-Iantasticnih romana.
B. Cestim saniareniem i mastaniem.
C. Sistematskim treningom u mentalnom pretstavlianiu raznih pred
meta. osoba i citavih prizora. kao i cestim mislieniem u slikama.
=$%25$9/-(1326$2-(89(.²1(2%$9/-(1326$2
PRIMENA LANCANOG METODA PAMCEN1A NA RAZNE OBLASTI
Posto ste ovladali asociiativnom tehnikom. naucili da eIikasno
koristite lancani metod pamcenia i upoznali metode i tehnike koriscenia
iednog od naimocniiih oruda sistematskog pamcenia Vase maste i
sposobnosti imaginaciie. sada mozete otpoceti sa uspesnom primenom
tehnika pamcenia. koiima vladate. na razne oblasti- Naravno. ovde cemo
izneti samo nekoliko oblasti i slucaieva uspesnog koriscenia naucenih
tehnika pamcenia. da biste se uverili u koioi Vam meri mogu povecati
eIikasnost u radu i korisceniu vremena.
1. Pamcenje lista kupovina:
Koliko puta Vam se desavalo da izgubite mnogo vremena. truda
i. sto ie naivazniie. nerava. zato sto ste zaboravili da odredene artikle
pokupuiete odiednom. ili zato sto ste kod kuce zaboravili. ili negde uz
put zaturili spisak artikala koie treba da nabavite. Svih ovih problema.
iednom za svagda. mozete se resiti na veoma iednostavan nacin: pri-
rnenom lancanog metoda pamcenia.
Uzmimo kao primer. da ste u samousluzi morali pokupovati sle-
dece stvari:
cetkica za zube bonboniera 4 boce piva iaia
kasicica za led provodnik za struiu limun hleb siia-
lica mineralna voda secer banane boca ulia zva-
kaca guma grisini sladoled slamcice za sok vocni so-
kovi kotur sira vesalica za odelo.
Gorniu listu ste mogli sastaviti na dva nacina: (1) da ie sastavite
onim redosledom. koiim ie naiprakticniie da se obave kupovine u Vasoi
samousluzi. ili (2). sto ce za mnoge biti daleko iednostavniie i praktic-
niie. da kako se tokom dana prisecate sta bi trebalo da kupite. da tako
88
Prvi clan asociiativnog niza povezite uvek sa mestom gde treba da obavite tai posao
odmah poiedine artikle. kako nailaze. direktno »nizete« iedan na drugi.
Prvi artikal povezite sa necim za Vas veoma primetnim u samousluzi;
recimo. sa ulaznim vratima. ili kasirkom. ili sa nekim od pomocnog per-
sonala.
Pre nego sto pristupite Iormiraniu asociiativnog niza od 20 pred-
meta. povezite prvi predmet sa odabranim mestom ili licem u samous-
luzi. Na primer. »cetkicu« mozete zamisliti da ie duga koliko i ulazna
vrata i da ie tako ogromna pricvrscena na niih sa spoline strane. kao
neka velika reklama. Na tai nacin cete biti dvostruko sigurni:
1. Da cete uvek lako »pronaci« i »videti« prvu rec u Vasem aso
ciiativnom nizu. sto ie od presudne vaznosti za dalie lako re-
reprodukovanie preostalih clanova niza.
2. Da cete se uvek automatski setiti ako samo prolazite pored sa-
mousluge i bacite iedan pogled na niu. sta treba da kurite. ier
cete na nienim ulaznim vratima odmah »spaziti« pricvrscenu
ogromnu »cetkicu za zube«. A ostatak niza poteci ce odmah
sam od sebe.
Posto Iormirate na vec dobro poznat nacin asociiativni niz. ne
propustite da ga uvek »odlozite« na niegovo mesto. ti. da mu prvi clan
»cetkicu« pricvrstite. recimo. na vrata samousluge. i sto ie veoma vazno.
da ga ios iedanput ponovite i to naibolie u oba pravca. Posle toga mo-
zete potpuno zaboraviti na Vase kupovine. ier od tog trenutka za Vas
misli i radi automatika lancanog metoda pamcenia. Kada dode vreme
za Vase kupovine. bice dovolino da samo pogledate ulazna vrata i svi
potrebni podaci i obavestenia automatski ce poteci pred Vasim »duhov-
nim ocima« kao na nekoi beskrainoi traci.
2. Pamcenje dnevnih planova, rasporeda poslova i raznih obaveza
Buduci da ste ios u 11. Poglavliu: »Asociiativna tehnika« naucili
kako se pamcenie poiedinih poslova. odnosno celih recenica. svodi na
pamcenie istog broia kliucnih reci. to u sledecem primeru necemo po-
89
iedine poslove i obaveze opisivati celim recenicama. vec cemo
navesti samo odgovaraiuce kliucne reci. Dakle. upravo onako. kao sto
to obicno i u svakodnevnoi praksi cinimo. Na primer. u svoi rokovnik
ili kalendar nikada ne notiramo: »Sutra svakako nazvati mog priiatelia
Vladu«. nego iednostavno i kratko samo: »Vlada«. ti. kliucnu rec.
Na primer. za sutrasnii dan ste planirali da obavite
sledece poslove:
telegram
paket
teleIon
novac
auto-
gume
ulie
brisaci
kocnica
recept
lekovi
alkohol
naItalin
pisaca masina
spaialice
kniiga
pak-papir
busilica za
papir
selo-teip
stoI
usisivac
stona lampa
tepih
lutka
novine
bateriie
papirne
maramice
naocari
Ioto Iilm
torba
cipele
Postupate slicno kao kod pamcenia lista kupovina. Poiedine
poslove treba tako rasporediti i grupisati da ih mozemo sve obaviti
na mestu gde pripadaiu. a raspored mesta obavliania poslova treba
takode uskladiti sa Vasim potrebama i vremenskim mogucnostima. Na
primer. gore navedeni poslovi su grupisani po mestima obavliania:
POSTA:
telegram
paket
teleIon
novac
AUTOMEHANICAR:
auto-gume
ulie brisaci
kocnica
APOTEKA:
recept
lekovi
alkohol
naItalin
KN1IZARA:
pisaca masina
spaialice
kniiga
pak-papir
busilica za
papir
selo-teip
ROBNA KUCA:
stoI
usisivac
stona lampa
tepih
lutka
KIOSK:
novine
bateriie
papirne
maramice
naocari
Ioto Iilm
OBUCAR:
torba
cipele
Zahvaliuiuci ovakvom grupisaniu poslova. usteduiete vreme
i trud. ier Vam se ne moze dogoditi da se samo za iedan posao
morate. recimo. od obucara vracati nazad cak do poste. I mesta
obavliania treba tako rasporediti i dati im takav redosled. da potpuno
odgovaraiu Vasem pravcu kretania.
Kome vise odgovara. moze i sama mesta obavliania poslova (Posta.
Automehanicar. Apoteka itd.) da uvrsti u lancani niz i da ih asocira
zaiedno sa ostalim kliucnim recima.
Na Vama vec dobro poznat nacin asociraite ovai niz od 30. od-
nosno. ako ukliucite i mesta obavliania. onda 37 reci. i svakako ga re-
produkuite u oba pravca (od pocetka do kraia i obranto) radi
provere.
Drugi nacin pamcenja svakodnevnih poslova i obaveza,
bilo na
90
radnom msetu. u skoli ili na nekom drugom mestu. ie takode veoma
praktican i Iunkcionalan:
Ovde cemo dati samo iedan od bezbroi mogucih primera uredenia
sistema automatike po lancanom metodu pamcenia. Pretpostavimo. da
se vecina vasih poslova koncentrise na sledecim mestima:
· Radno mesto ili skola
· U gradu
· Robna kuca
· Samousluga
· Kod kuce: obaveze u domacinstvu i prema ostalim
clanovima
domacinstva
· Kod kuce: obaveze koie se odnose samo na Vas
Za svako od ovih mesta. odnosno na svakom ovom mestu
izaberite i odredite po iedno asociiativno mesto ili bazu. Na primer.
na radnom mestu veoma pogodan za bazu moze da bude Vas radni sto
ili neki drugi predmet; u skoli asociiativna baza moze da bude klupa
u koioi sedite. U gradu. kao pogodan obiekat za bazu. moze da posluzi.
recimo. spomenik na glavnom trgu. U robnoi kuci ulazna vrata.
pokretne stepenice itd. Kod kuce. za opste obaveze. neki predmet koii
sluzi svim clanovima domacinstva: televizor. ili trpezariski sto i
slicno; za Vase licne obaveze: Vas pisaci sto ili drugi neki predmet
(naravno sto veci!) koii sluzi iskliucivo Vama. Bitno ie da predmet ili
obiekat. koii ste odredili za asociiativno mesto ili bazu. bude
pogodan za asociranie. i to uvek kao prvi clan asociiativnog niza.
Sada mozete uzivati sve prednosti koie Vam pruza automatika lan-
canog metoda pamcenja. Kako se budete tokom dana prisecali poiedinih
poslova. koie treba da obavite sledeceg dana na bilo kom od gore
pome-nutih mesta (»baza-«). tako ih iednostavno odmah asociraite kao
normalne clanove lancanog niza. ciii ce prvi clan uvek biti sama
»baza«. Na tai nacin. niiedan Vam posao nece izmaknuti. ier ga
mozete odmah uvrstiti u niegov lancani niz. bez obzira da li ste na
ulici usred drugog nekog posla. na predavaniu itd.. sto ie posebna
prednost ovog sistema. A veoma cesto. mi se poiedinih vaznih poslova
setimo upravo u trenutku. kada nam ie nainezgodniie da ih zapisemo. ier
smo zauzeti drugim nekim vaznim poslom.
Ovako ureden sistem za automatsko pamcenie raznih poslova i
obaveza u sustini ie identican sa prethodnim primerom od 30 razlicitih
poslova. gde mesta obavliania poiedinih poslova (»POSTA«. »AUTOME-
HANICAR«. »APOTEKA« itd.) mogu da pretstavliaiu asociiativna
mesta ili »baze«.
3. Mentalna beleznica. Dobre misli i produktivne ideie iavliaiu se
dosta retko. ali skoro uvek iznenada i neocekivano. Cesto se desava
da nam se iavliaiu upravo onda. kada imamo naimanie vremena i
mogucnosti da ih zapisemo ili da se niima malo duze pozabavimo. Na
primer. naibolie ideie znaiu da naidu i da se neocekivano poiave
dok smo na ulici. dok vodimo neki vazan razgovor. ili dok
posmatramo neku pozo-risnu ili bioskopsku pretstavu; uopste. kada
obicno radimo neki drugi vazan posao.
A one su koliko vazne. toliko i posle tesko uhvatliive. Ako ih
odmah ne zapamtimo ili pribelezimo.veoma cesto odlaze u nepovrat.
Za
91
mnoge gubitak dobrih ideia moze da bude veliki problem. a narocito
za razne stvaraoce. konstruktore. pronalazace. kreatore. Medutim.
svima nama trebaiu dobre ideie i misli u odredenim slucaievima.
Ovaj probIem mozemo veoma iednostavno resiti »Mentalnom
beleznicom«. Sta ie. u stvari. »mentalna beleznica« ?
To ie iedan sistem. zasnovan na lancanom metodu pamcenia.
koji sluzi za sigurno »hvatanie«tesko uhvatliivih ideia. Potrebno ie
da odredimo iedno mesto. gde cemo »zabelezavati« dobre ideie.
Preporucliivo ie da to bude Vase radno mesto. gde se inace bavite
takvim idejama i gde ih kasniie razraduiete. Recimo da ste se
odlucili za Vasu radnu sobu. U njoj odredite najmanje 45
predmeta. koii ce Vam sluziti kao asocijativne »baze«; na primer:
(1) Kauc
(2) StoIica (4) Pisaca masina
(3) Stona Iampa (5) Vrata radne sobe
»KIopka« za tesko uhvatIjive ideje sada je spremna za
dejstvo.
Kada Vam se pojavi takva ideja. svedite je odmah na
odgovaraiucu kliucnu rec i odabranu kliucnu rec asociraite za iednu
od »baza« u Vasoj radnoi sobi; na primer. za »Kauc«. Ako ie ideia
slozeniia i ne da se svesti na iednu kliucnu rec. onda mozete
napraviti koliko zelite potrebnih kliucnih reci i od niih iednostavno
napraviti lancani niz s tim sto prvu kliucnu rec niza uvek asocirate s
»bazom«. Ako se dogodi da imate nekoliko ideia. takode nema
probIema. jer za svaku ideju imate po jednu »bazu«. Kada se
vratite kuci. u Vasoi radnoi sobi »cekace« Vas Vase nove. dobre
ideie da ih zabelezite ili dalie razradite.
Sistem mentalne beleznice mozemo urediti i za druge vrste
materiiala i podataka. posebno vaznih poslova itd. Reciu. za sve sto
zelimo privremeno da »mentalno zabelezimo«.
Cim zabelezimo potrebne podatke o novoi ideii (u slucaiu
»Mentalne beleznice«) ili obavimo planirane poslove (u slucaiu
»Automatike lancanog metoda«) automatski cemo zaboraviti
Iormirane nizove i asociiativne »baze« bice ponovo slobodne za
priiem novih lancanih nizova. Na tai nacin asociiativne »baze« nam
mogu traino sluziti za pamcenie ovakvih podataka.
Vi ste sada u stanju da zapamtite nizove biIo kog broja
podataka. koii se izrazavaiu recima. (Kako se pamte nizovi podataka
izrazeni broievima. ili Iormulama bice detalino obiasnieno u
narednim poglavliima ) Proverite Vase novo stecene sposobnosti sa
nekom osobom iz Vase okoIine. Neka Vam samo jedanput izdiktira
niz od 3u. 4u iIi 5u nepovezanih reci po svom izboru i Vi cete biti
u stanju da joj ga bez greske re-produkujete u oba pravca. od
sredine ili od reci koiu odredi u nizu. Iznenadenie Vaseg ispitivaca
bice potpuno. kada isti tai niz reproduku-iete posle 34 casa ili 3
4 dana.
Vratite se sada za trenutak na 3. Poglavlie: »Kako cete
odrediti kvociient i iacinu Vaseg sadanieg pamcenia« i pokusaite
ponovo resiti »Test br. 1: Iista kupovina«. Vas novi rezuItat upisite
u rubriku »2. rezuItat:« i uporedite ga sa Vasim ranijim rezuItatom.
Takode ne propustite da u »Memo metru« unesete
odgovaraiuce podatke. radi pracenia Vasih rezultata i Vaseg
napredovanja u ovIadavanju tehnikama sistematskog pamcenia.
92
MENTALNA KARTOTEKA
VEZNI METOD PAMCEN1A
Da li ste se nekad zapitali. dok ste cekali na recepciii nekog
hoteIa. koliko veliku i vaznu ulogu u pamceniu raznih usluga
hoteIskim gostima i njihovih brojnih potreba ima pregradnib za
kljuceve? Uzmimo samo iedan veci hotel koii prima i po nekoliko
hiIjada gostiju. Svaki gost. svakoga dana. po nekoIko puta dnevno
trazi ove usluge:
· Kliuc svoie sobe
· Obavestenie ko ga ie sve trazio u otsutnosti
· Ko ga ie trazio teleIonom u toku dana. ti. teleIonske
poruke
· PrispeIu postu: pisma. teIegrame. razgIednice. stampu.
Pored toga. posle ubelezavania potrebnih podataka u
hoteIsku
evidenciiu. prvom zgodnom prilikom. obicno kada sledeci put
trazite kliuc svoie sobe. dobicete i svoia licna dokumenta. Vas
pasos ili licnu kartu. i to bez greske iIi zamene. I tako svaki dan ovaj
jednostavni instrument za olaksanie i pomoc pamceniu radi bez
prestanka i neumorno obavIja svoj ogroman i raznovrstan posao bez
pogreske. precizno. na potpuno zadovoIjstvo i gostiju i recepcije.
Slicno numerisanim pregradama u recepciiama hotela. veoma
sIozen. obiman i odgovoran posao obavliaiu brzo. iednostavno i lako
nu-merisane kuke u veIikim garderobama raznih restorana. saIa.
pozcrisnih i bioskopskih dvorana. Bez tog jednostavnog sistema
kIasiIikacije i pomoci pamceniu nastale bi ogromne komplikaciie sa
nesagIedivim posIe-dicama. ZamisIite samo da nekoIiko stotina iIi
cak hiliada liudi naslaze svoje kapute. kisobrane. tasne. sesire i
saIove na jednu veIiku gomiIu. Po zavrsetku pretstave iIi
predavania nastao bi takav metez i pometnia. da bi biIi potrebni
dani da svako dode samo do svoiih stvari.
U osnovi ovih iednostavnih i veoma preciznih pomagala lezi
jedan prost princip: za poznato vezujemo nepoznato i pomocu nama
poznatog uvek lako nalazimo ono sto smo za njega prikacili - a to je
nepoznato. Na primer. pregradnik za kliuceve u recepciii hotela od
5uu pregrada (Iahova) ima pregrade redom numerisane brojevima
od I5uu. A upravo ti brojevi pretstavIjaju ono »poznato« za koje
spajamo razne nama nepoznate stvari. aIi koje veoma Iako i brzo
nalazimo. ako nam se kaze samo broj. odnosno nama poznata
stvar. Isto tako. garderober ne zna i ne moze da pamti koiim
Iicima pripadaju pojedine stvari koje je primio na cuvanie. Ali kada
mu se preda. odnosno predoci broi. koii ie za niega poznata stvar. on
veoma lako i brzo nalazi odgovaraiuce stvari. koie ie kao
nepoznate okacio o kuku sa tim broiem.
Slicna zakonitost vlada i nasim pamceniem i sticaniem
novog znania. Ta zakonitost. zahvaliuiuci koioi sticemo dobar deo
svojih znanja i pamtimo veIiki deo novih podataka. gIasi veoma
jednostavno:
93
Dobar deo svog znanja sticemo tako, sto stvari koje ne
znamo povezujemo sa stvarima koje znamo
Ovai iednostavni zakon pamcenia cini osnovu iedne veoma
vazne i eIikasne tehnike sistematskog pamcenia veznog metoda
pamcenja. Kada pamtimo po veznom metodu mi. takode. nepoznate
stvari i nove podatke vezujemo sa necim nama dobro poznatim. kao
sto ie. izmedu ostalog. i prirodan niz broieva: l. 2. 3. 4. 5. . . itd. Zasto u
veznom metodu pamcenia koristimo upravo broieve? Zato sto nam
upotreba broieva obez-beduie nekoliko cinilaca od presudne vaznosti za
pamcenie odredene vrste podataka:
1. Preciznost
2. KlasiIikaciiu
3. Strogi redosled
4. Mogucnost stvarania sistematizovanih nizova nepovezanih po
dataka
5. Mogucnost reprodukciie i koriscenia zapamcenih podataka bilo
koiim redosled om. delimicno ili u celosti.
Kao sto vidite. gore navedene prednosti prikupliania. cuvania i
koriscenia raznih podataka obezbeduie upravo sistem kartoteke, koii
ie za sada naieIikasniii i nezamenliiv sistem za disponiranie odredenim
vrstama podataka.
Pomocu veznog metoda pamcenia moguce ie izgraditi »-mentalne
kartoteke« za citave oblasti znania i ogromne seriie raznovrsnih
podataka. Medutim. posto se broi ili slovo. koie sluzi za klasiIikaciiu i
lako pronalazenie sa niima povezanih podataka. kod prave kartoteke
moze napisati. ta mogucnost kod nase buduce mentalne kartoteke ne
postoii. Kod nase mentalne kartoteke mi tai broi ili slovo. koie ce
sluziti za klasiIikaciiu i lako pronalazenie zapamcenih podataka.
moramo pamtiti.
Sami po sebi broievi ili slova. u nekom neosmislienom ili nepove-
zanom nizu. veoma se tesko pamte. Na primer. broievi: 92876549685.
ili slova: ndrsadsrnsssr. Ali. ako uocimo da ie broi 928-765 u stvari
broi naseg teleIona. a preostale ciIre da saciniavaiu zapravo
registarski broi naseg automobila 496-85. onda cemo gore navedeni
broi automatski i bez ikakvog napora zapamtiti. A zasto? Zato sto
smo ga kao apstraktnu. za nas ravnodusnu i nepoznatu stvar doveli
u vezu sa necim sto ie za nas i te kako konkretno. zanimliivo i
poznato. Na slican nacin. navedeni nepovezani niz slova momentalno
cemo zapamtiti ako uocimo da ie. u stvari. sastavlien od slova koia
oznacavaiu skracene nazive poiedinih zemalia:
NDR Nemacka Demokratska Republika
SAD Siediniene Americke Drzave
SRN Savezna Republika Nemacka
SSSR Savez Sovietskih Sociialistickih Republika
Predmetna tabela za pamcenje po veznom sistemu
O vaznosti osmisliavania materiiala koii se pamti. kao i o samim
tehnikama osmisliavania. bice govora u posebnom poglavliu. Ovde
cemo se pozabaviti za sada samo osmisliavaniem prirodnog niza
broieva od l do 10:
94
1. Broi l ÷ TV TORANJ. ier torani svoiim geometriskim i izduzenim
oblikom potseca na br. 1.
2. Broi 2 ÷ LABUD. ier posmatran s boka iasno ocrtava konture bro
ia 2.
3. Broi 3 ÷ TROUGAO zbog svoia 3 ugla. Treba zamisliti upravo ona
kav trougao kakav se koristi u skoli za crtanie geometriskih Iigura
na skolskoi tabli. ti. od drveta i sto veci.
4- Broi 4 ÷ JEDRO. koie pod punim vetrom posmatrano sa strane. u
kombinaciii sa iarbolom. daie potpunu sliku broia 4. »JEDRO« po
potrebi mozete zamisliti i kao »JEDRILICU«.
5. Broi 5 ÷ ZMIJA. koia svoiim telom veoma cesto zauzima polozai oblika
slova »S«. sto iako potseca na broi 5.
6. Broi 6 ÷ METAR. onai metalni duzine obicno 2 m. koii izvucen iz
svoie okrugle kutiie za 15 20 cm daie tacan oblik broia 6.
7. Broi 7 ÷ SEKIRA. koia sa svoiim secivom i malo poviienom
drs
kom lici na broi 7.
8. Broi 8 ÷ PROPELER ili »elisa« svoiim uvrnutim oblikom veoma
potseca na broi 8.
9. Broi 9 ÷ STAP (za setniu). koii sa svoiom saviienom drskom
daie
oblik broia 9.
10. Broi 10 ÷ KISOBRAN ili »Suncobran«. posto rasiren svoiim okrug-
lim delom od tekstila i zice daie »O«. a drska (stap) lici na broi »l«;
znaci »l« i »0« daiu broi 10.
95
Kao sto smo vec naglasili. sam broi deluie suvise apstraktno da
bi ga mogli pamtiti. Ali ako ga povezerr;o sa nekim predmetom koii
mu je jako slican. onda smo tai isti broi do le mere osmislili.
konkretizovaIi i priblizili ga nasem ostalom znaniu. da ga veoma
lako mozemo asocirati. Na primer. ako Vam se sada predoci
»TROUGAO« Vi cete odmah pomisIiti na broj 3. IIi. ako vidite broj
8. Vi cete se odmah setiti »PROPEIERA« itd.
Ova »Predmetna tabela za pamcenje po veznom metodu«, koiu
smo do sada komponovaIi za brojeve od I1u. zasniva se u-stvari na
asociiativnoi vezi koia postoii izmedu oblika samog brnia i oblika
nekog pogodnog predmeta ili obiekta. A to znaci. da u ovoi
Predmetnoj tabeIi-« pojedini predmeti iIi objekti su odabrani zato i
tako; da svojim oblikom. cim se predoce nasoi paznii. odmah asociraiu
i potsecaiu na odgovaraiuci broi.
Za nase prakticne potrebe preciznog pamcenia raznih
pojmova. stvari i drugog materijaIa. neophodno je da nasu
»Predmetnu tabeIu za pamcenie po veznom sistemu« dalie
prosirimo i kompIetiramo do broja 3u:
11. Broi 11 ÷ EUDBAL. obzirom da u timu igra 11 igraca. Ali Vi uvek
zamisIite »FudbaI« kao IudbaIsku Ioptu.
12. Broi 12 ÷ CASOVNIK. buduci da ie simbol broia 12. da ima 12
broiki na broicaniku. da ie »12« poslednia broika i si.
13. Broi 13 ÷ SEMAEOR. ciii ie stub odlicna zamena za br. l. a tri
svetla na semaIoru (crveno. narandzasto i zeleno) simbol su broia 3.
Pored toga. neki smatraju br. 13 za »maIerozan« broj. a ako nam se
slucaino desi da proiurimo »kroz crveno svetio« na raskrsnici. onda
zaista moze da nam se desi maler.
14. Broi 14 ÷ VETRENJACA. Iako skoro potpuno iscezava i sluzi samo
za turisticku atrakciiu. ipak niena zgrada potseca na br. l. a 4 kri
Ia simboIisu br. 4.
15. Broi 15 ÷ PEC. ali ona na klasicno gorivo ili naItu (»loz ulie«). ier
posmatrana s boka sama pec daie br. l. a izviieni cunak u obliku slo
va »S« lici na br. 5.
16. Broi 16 ÷ LULA. koia na iednonoznom stalku (÷ br. 1) svoiim ob
Iikom daje sIiku broja 16.
17. Broj 17 ÷ HARFA. Posmatrana s boka ona je verna sIika broja 17.
18. Broi 18 ÷ VIOLINA. ciii vrat daie br. l. a samo telo violine veoma
potseca na br. 8.
19. Broj 19 ÷ SABI1A. Isukana »SabIja« je br. 9. a njene korice sim
boIiziraju br. 1.
2u. Broj 2u ÷ CICARETE. jer ih u kutiji ima 2u komada.
21. Broi 21 ÷ PUTOKAZ. ciii stub daie br. l. a obicno 2 table za pra
vac stoje za br. 2.
22. Broj 22 ÷ SAONICE. koje sa svoja 2 izvijena saonika daju taOan
obIik broja 22.
23. Broj 23 ÷ TRO1KA. »ruska trojka«. koja ima 2 sedista. a upregnu
ta su 3 konja.
24. Broi 24 ÷ RED VOZNJE. ier daie kretanie vozova ili autobusa za
svih 24 casa. Naibolie ie da zamislite veliki »Red voznie« kakvi se
nalaze na zeleznickim ili autobuskim stanicama.
96
25. Broi 25 ÷ VENAC. koiim se uvek oznacava iubilei od 25 godina.
26. Broi 26 ÷ LESTVE iz 2 dela. koie u svakom delu imaiu po 6 pre-
caga.
27. Broi 27 ÷ KADA (Kupatilo) u koioi temperatura vode za kupanie.
prema medicinskim normama. treba da bude uvek 27°C.
28. Broi 28 ÷ NAOCARE sa 2 drzaca i zastaklienim delom kao br. 8.
29. Broi 29 ÷ DEVA (Kamila). koia ima 2 grbe. a ime »Deva« potseca
na broi 9.
30. Broi 30 ÷ MERCEDES (Automobil). ciii ie znak simbol broia 30:
3-kraka zvezda u krugu. koii u ovom slucaiu zameniuie »O«.
Na tai nacin. asociraniem broieva sa odgovaraiucim
predmetima. koii svoiim oblikom ili drugim nekim osobenostima
potsecaiu. lice ili imaiu druge neke veze sa poiedinim broievima.
dobili smo iedan nov. veoma eIikasan instrument pamcenia
»Predmetnu tabelu za pamcenie po veznom sistemu«. koiu cemo krace
zvati samo »Predmetna tabela«.
PREDMETNA TABELA ZA PAMCEN1E PO VEZNOM
SISTEMU
1. TV TORANJ 11. EUDBAL 21. PUTOKAZ
2. LABUD 12. CASOVNIK 22. SAONICE
3. TROUGAO 13. SEMAEOR 23. TROJKA
4. JEDRO 14. VETRENJACA 24. RED VOZNJE
5. ZMIJA 15. PEC 25. VENAC
G. METAR 16. LULA 26. LESTVE
7. SEKIRA 17. HAREA 27. KADA
8. PROPELER 18. VIOLINA 28. NAOCARE
9. STAP 19. SABLJA 29. DEVA
10. KISOBRAN 20. CIGARETE 30. MERCEDES
Ovu tabelu treba tako dobro da naucite. da ie mozete reproduko-
vati brzo i bez greske (1) po broievima. (2) po predmetima. (3) u oba
pravca. i to po broievima i predmetima. i (4) napreskok. takode po
broievima i predmetima. Ona se dobrim delom sama po sebi pamti i
Vi vec znate vecinu stavki tabele. Ali ako zelite da ie dobro savladate.
onda uzmite 30 kartoncica ili kartica i na svakoi s iedne starne
napisite broi. a sa druge odgovaraiuci predmet tabele. Kartice
nosite uvek sa sobom i u svakom slobodnom trenutku. dovolino ie i 10
15 min. vremena. proveravaite svoie znanie. Kartice. koie dobro
znate po svim kriteriiima od (1) do (4). odlozite u dzep- Tako ce se
veoma brzo smaniivati broi kartica koie ios dobro ne znate. Kada
budete odlucivali o tome. da H ste tabelu dobro usvoiili i naucili.
imaite na umu princip:
»Predmetna tabela« mora da bude nesto, sto Vam je
dobro poznato, sto odlicno znate; nesto Vase, za koje cete
asocirati i vezivati nepoznato: reci, pojmove, podatke.
Sada. kada ste potpuno usvoiili »Predmetnu tabelu« i kada ie
mozete bez razmisliania reprodukovati u bilo kom pravcu. mozete
preci na pamcenie takvih podataka i seriia inIormaciia kod koiih se
trazi potpuna preciznost. tacna klasiIikaciia i mogucnost
reprodukciie. odnosno koriscenia van redosleda i napreskok.
97
Primena »Predmetne tabele«
Uzmimo. kao primer za Vasu prvu primenu »Predmetne
tabele«. da treba da memorirate Vase celokupne obaveze. koie cete
imati po danima od l do 30 septembra. Pretpostavimo takode. da cete
svakog dana imati po iednu vaznu obavezu (U kasniiim poglavliima
cete videti kako se moze pamtiti proizvolino veliki broi obaveza u
iednom danu. a za citav mesec dana).
Naipre cete svih 30 poslova Vama vec poznatom metodom
svesti na 30 kliucnih reci. Pretpostavimo da su to ove reci:
1. Lampa 11. Zub 21. Upaliac
2. Auto 12. Sunce 22. Tramvai
3. Slika 13. Sapun 23. Radio
4. Kniiga 14. Televizor 24. Eotelia
5. Orman 15. Statua 25. Cipele
6. Mornar 16. Ogledalo 28. Nalivpero
7. Kutiia 17. Brava 27. Kalendar
8. Raketa 18. Vaza 28. Radiiator
9. Bicikl 19. Koni 29. Prsten
10. Tasna 20. Vrata 30. TeleIon
Zatim cete povezati redom uz svaki predmet »Predmetne
tabele« po iednu kliucnu rec; na primer: sa »1. TV TORANJ«
asociracete »1. LAMPA«; sa »2. LABUD« povezite »2. AUTO«; sa »3.
TROUGAO« asociraite »3. SLIKA«. itd. do kraia. Pri asociraniu
kliucnih reci sa predmetima iz tabele koristite Vama vec dobro
poznatu »Asociiativnu tehniku za pamcenie parova reci«. koia ie
detalino izlozena u »11. Poglavliu: Asociiativna tehnika«. zaiedno sa
osam speciialnih tehnika asoci-rania izlozenih u »12. Pogl.: Lancani
metod pamcenia«.
Primera radi. navescemo par asociiaciia:
(1) »1. TV TORANJ 1. LAMPA«: Naipre u sebi kazemo redni broi.
u ovom slucaiu »Jedan« i odmah se pred nasim »duhovnim ocima«
automatski poiavliuie »TV TORANJ«. konkretan. ogroman. visok. sa
kruznim restoranom itd.. dakle. upravo onakav. kakav smo vec vide-
li u nekom velegradu. Zatim pogledamo kliucnu rec pod istim bro
iem. ili ie cuiemo. ako nam neko diktira. »1. LAMPA« i zamislimo
»LAMPU«. takode realnu. recimo sa naseg pisaceg stola. ali iako
uvelicanu. kako na vrhu »TV TORNJA« u noci kilometrima unaoko
lo osvetliava okolinu. Poiacaite upecatliivost i plasticnost Vase aso
ciiaciie. recimo. duvaniem vetra. klaceniem »LAMPE« na vrhu. di
namicnim svetlosnim eIektima. pokretaniem senki i osvetiienim kru
znim restoranom koii u noci kao ogrlica od dragulia ukrasava vitku
siluetu »TV TORNJA«. Ceo ovai prizor dovolino ie da docarate sebi
i da ga »vidite« na par sekundi. Zatim odmah predite na sledecu
asociiaciiu.
(2) »2. LABUD 2. AUTO«. Ponovo u sebi recite broi koii nailazi po
redu: »Dva« i automatski Vam se u masti poiavliuie »LABUD«. Po
gledate. ili cuiete (ako Vam diktiraiu). kliucnu rec pod istim bro
iem: »2. AUTO«. Zamislite. na primer. »LABUDA« kako »vozi« »AU-
98
TO« velikom brzinom. »Cuite« bruianie motora. skripu kocnica na
krivinama. »osetite« miris izduvnih gasova i prasine koie »AUTO«
ostavlia za sobom. I ovai prizor docaraite sebi snagom svoie imagi-
naciie i »posmatraite« ga nekoliko sekundi.
Na slican nacin povezite preostale kliucne reci sa ostalim pred-
metima iz tabele do kraia. ti. svih 30 kliucnih reci i predmeta. Zatim
reprodukuite svih 30 kliucnih reci od l do 30. Pri reprodukciii postupa-
te ovako:
Naipre u sebi kazete broi. na primer »Broi 2«. Automatski Vam
se u masti poiavliuie »LABUD«. Cim ste »ugledali« »LABUDA« odmah
»vidite« kako vozi »AUTO« i glasno izgovarate: »Broi dva auto«. I
tako redom po broievima do kraia tabele.
Zamolite nekog da prekontrolise Vase nove sposobnosti u pamce-
niu. Predaite mu spisak od 30 kliucnih reci i reprodukuite mu ih u
svim pravcima. Niegovo divlienie i cudenie pretvorice se u zaprepas-
cenie kada mu na dati redni broi. odnosno u ovom slucaiu datum. ka-
zete tacno odgovaraiucu kliucnu rec. a kada Vam procita bilo koiu
kliucnu rec. Vi mu odmah i bez greske kazete tacan redni broi. Pogo-
tovo. ako mu reprodukciiu u svim pravcima ponovite kroz nekoliko da-
na. sto za Vas nece biti nikakav problem.
Prema tome. Vi ste sada u staniu da brzo. lako i traino pamtite
celokupne Vase. ili tude. obaveze za ceo mesec dana. i to po danima. za
svaki dan posebno. Vi ste u mogucnosti da sada apsolutno sigurno i eIi-
kasno raspolazete Vasim »rokovnikom« za 30 dana: ako sami zelite da
znate. ili Vas neko pita. kakve obaveze ste predvideli. na primer. 7-og.
18-og i 28-og septembra. Vi cete moci odgovoriti sigurno. tacno i bez
premisliania.
Pomocu »Predmetne tabele« i veznim metodom mozete pamtiti
raznovrsne podatke. planove. seme. tablice i ostale materiiale. koii su
Vam potrebni u Vasem zivotu i radu. a sto ce biti posebno obradeno u
narednim poglavliima.
Zasto se sada ne bi malo .vratili na Poglavlie br. 3 i pokusali po-
novo resiti »Test br. 2: Rokovnik mesecni raspored obaveza«? Kao
vec poodmaklog strucniaka u pamceniu. smatramo za suvisno da Vas
posebno potsecamo. da Vase nove rezultate upisete u predvidene rubri-
ke posle samog testa i u »Memo-metru«.
2. AlIabetska tabela za pamcenie po veznom sistemu
Posle premiiere svog dela »Sirano de Berzerak« u Comedie Eran-
caise. Irancuski pesnik Edmon Rostan (Edmond Rostand. 1868-1918) ied-
va ie stizao da odgovori na sva cestitania svoiih priiatelia i poznanika.
Medu niima ie bio i iedan samouvereni bogatas. koii ie pesniku cesto
govorio o svoiim uspesima. hvaleci se da ie sve stvorio sa svoiih deset
prstiiu. Primaiuci niegovo cestitanie. Rostan mu se zahvali recima:
Eto. dragi priiateliu. sve ovo sto Vas toliko uzbuduie i odu-
sevliava stvorio sam samo sa slovima naseg alIabeta.
Svakako. Rostan ie veoma mnogo stvorio sa slovima alIabeta. kao
i mnogi drugi stvaraoci pre i posle niega. Medutim. sa slovima alIabeta
99
se mnogo moze postici i u pamcenju. Jedan od eIikasnih nacina ie putem
»AlIabetske tabele za pamcenie po veznom sistemu«. I u slucaiu »AlIa-
betske tabele« koristimo istu zakonitost. da za poznato vezuiemo
nepoznato i na tai nacin ga eIikasno pamtimo. Kao i broieve. slova u
nepovezanom nizu tesko pamtimo. Ali ako ih osmislimo. kao na
primer u recima. onda ie lako pamtiti ne samo slova. vec i niihov
redosled. Na primer. niz od 6 slova: k n i i g a
veoma lako pamtimo. i to tacno po datom redosledu. ier mozemo da
ga osmislimo Iormiraniem reci »kniiga«.
Kao sto Vam ie poznato. alIabet u svakom ieziku sluzi kao
odlicno sredstvo za klasiIikaciiu i lako disponiranie raznim
podacima: od svih mogucih vrsta kartoteka do velikih recnika i
enciklopediia. Bez alIabeta ne bismo se mogli ni snalaziti. recimo u
iednoi velikoi enciklopediii. niti koristiti ogroman Iond znania
sakuplien u nioi.
AlIabet nam moze veoma mnogo koristiti ne samo u klasiIikaciii
raznovrsnih podataka i znania. nego i u niihovom eIikasnom
pamceniu: samo ie potrebno da ga. kao i niz prirodnih broieva. koii
smo koristili za »Predmetnu tabelu«. na pogodan nacin osmislimo.
AlIabet cemo osmisliti. kao i broieve u »Predmetnoi tabeli«.
odgovaraiucim recima. Samo sto cemo u ovom slucaiu iednostavno
uzeti reci. koie pociniu odgovaraiucim slovom alIabeta. Ovde su
navedene dve alIabetske tabele. za cirilicnu i latinicnu verziiu alIabeta.
Dobro ie da znate obe tabele. obzirom da se materiial klasiIikuie u
svim oblastima znania i delatnosti i po cirilicnom a i po latinicnom
redosledu.
ALFABETSKA TABELA ZA PAMCEN1E PO VEZNOM
METODU
(Cirilicni redosled)
(1) A AUTO (11) J JUDITA (21) S SANTA
(2) B BINA (12) K KATON (22) T TANIN
(3) V VIJAK (13) L LIDIJA (23) C CEMANE
(4) G GAR (14) LJ LJUTI ROJ (24) U UNRA
(5) D DELO (15) M METLA (25) E EINALISTA
(6) I-I (16) N NATASA (26) H HAND2AR
(7) E EKIPA2 (17) NJ NJEGOS (27) C CINK
(8) 2 ZIVA (18) O OTVOR (28) C CUNOVI
(9) Z ZEBRA (19) P PUTOPIS (29) DZ DZIN I BOA
(10) I IZASLANIK (20) R RANAC (30) S SUMICA
»VIJAK« (Zavrtani) zamislite. naravno. sto veci. Za »DELO« za-
mislite neko Vama dobro poznato vaiarsko delo. Mala deca zovu
drvenog konia za liulianie »I-I«. »ZIVU« mozete zamisliti kao
metal zivu. ili kao »Termometar«. ciii ie bitan sastoiak; ili mozda
znate neku osobu po imenu »ZIVA«. Za »JUDITU«. »LIDIJU« i
»NATASU« zamislite Vase poznanice sa odgovaraiucim imenima.
»OTVOR« mozete pre-tstaviti kao »otvor« ili »rupu« u zidu ili nekoi
ogradi. »TANIN«. koga ima u crnom vinu. zamislite kao »casu
dobrog crniaka«. »UNRU« mozete pretstaviti kao lokomotivu sa
natpisom »UNRRA« u zutoi boii. kakve ie upravo ova agenciia OUN
isporucivala mnogim zemliama odmah posle rata. »CINK« zamislite
kao tablu ili plocu od cinka.
100
ALFABETSKA TABELA ZA PAMCEN1E PO VEZNOM
0(72'8
(Latinicni redosled)
(1) A ADA (11) G GEODET (21) O ONDULACIJA
(2) B BAN (12) H HUDINI (22) P PANONAC
(3) C CIMET (13) I IDEJA (23) R RENOME
(4) C CEH (14) J JEDRO (24) S SINERAMA
(5) C CELA (15) K KOTLOVI (25) S SNALA
(6) D DU2D (16) L LETAC (26) T TUNlZANIN
(7) Dz DzAK (17) LJ LJUTKO (27) U UNUK
(8) AVO (18) M MEDVED (28) V VINOVNIK
(9) E EPOLETE (19) N NATPIS (29) Z ZEN BUDISTA
(10) E EOTOS (20) NJ NJUNJEZ (30) Z ZMIGAVAC
»HUDINIJA« (Harry Houdini. 1874-1926). poznatog madionicara.
zamislite upravo kao nekog »Madionicara«. ukoliko niste gledali Iilm
»Houdini« sa Toni Kertisom (Tony Curtis) u glavnoi ulozi. U karikatu-
rama se radanie ideie pretstavlia upalienom siialicom; za »IDEJU« za-
mislite upalienu. veliku siialicu. Za »LJUTKA« uzmite poznatog Dizni-
ievog iunaka iz »Snezana i sedam patuliaka«. Kao »NJUNJEZA« zami-
slite iednog spanskog konkvistadora iz XVI veka. »PANONCA« ce
dobro pretstavliati neki Voivodanin (»Lala«) ili Slavonac u narodnoi
nosnii. Za »RENOME« uzmite nekog Vama dobro poznatog pevaca sa
renomeom. »TUNlZANINA« predocite sebi kao Arapina u beduinskoi
nosnii. a »ZEN BUDISTU« zamislite kao budistickog redovnika u
niihovoi odeci narandzaste boie i obriiane glave.
Obe tabele su specijalno konstruisane. Zapazili ste da su reci u
obe tabele numerisane broievima u zagradi. To ie ucinieno iz razloga.
sto ie cesto veoma vazno znati ne samo redni broi poiedinih slova u
alIabetu. vec i redni broi same reci u alIabetskoi tabeli. narocito pri
pamceniu odredene vrste podataka. Znaci. svaka rec u »Alfabetskoj
tabeli« svojim pocetnim slovom kazuje nam odgovarajuce slovo samog
alfabeta, a svojim prvim narednim SUGLASNIKOM posle tog pocetnog
slova - redni broj slova u alfabetu, odnosno same reci u
»Alfabetskoj tabeli«. Na primer. rec iz »AlIabetske tabele« sa
redosledom cirilice: »SANTA«. svoiini iniciialom daie nam odgovaraiuce
slovo: »S«. a svoiim prvim narednim sugla snikom. odnosno prvim i
drugim. redni broi slova u alIabetu i same reci: br. 21. Kako se
slovima obelezavaiu broievi bice detalino obiasnieno u iednom od
narenih poglavlia o pamceniu broieva i numerickih vrednosti.
»AlIabetskim tabelama« mogu se pamtiti po veznom metodu raz-
novrsni podaci: razne reci i nazivi. poimovi. a i drugi podaci.
narocito oni svrstani po `IIabetskom redosledu; mogu se lako pamtiti
i citave kartoteke svrstane po alIabetu. Pored toga. svaku alIabetsku
tabelu mozete koristiit i kao »Predmetnu tabelu« sa kapacitetom od 30
mesta. posto poseduie i numeraciiu po redosledu.
Koliko veliki mogu da budu smestaini kapaciteti »AlIabetskih ta-
bela«. izmedu ostalog moze da n`m kaze i licno svedocanstvo cuvenog
italiianskog pravnika iz XV veka. Pietra de Ravenna (Pietro
Temrnai). koga smo vec spomenuli u 5. Poglavliu. Jos kao student. on
ie pred svoiim proIesorom Aleksandrom Tartaniiiem da Imola
(Alessandro Tartag-
101
ni da Imola). na univerzitetu u Paviii. napamet recitovao »totum
codi-cem iuris civilis« (»sve zakone gradanskog prava«). On sam kaze:
» . . . Ogni giorno lego. senza bisogno di alcun libro. le mie lezioni di
diritto canonico. proprio come se avessi il libro dinanzi agli orchi.
ricordo a me-moria il testo e le glosse e non ometto benche minima
silaba . . . Ho collocato in diciannove lettere dell'alIabeto ventimilla
passi del diritto canonico e di quello civile e. nello stesso ordine.
settemilla passi dei lib-ri sacri. mille carmi di Ovidio. . . . duecento
sentenze di Cicerone. tre-cento detti dei IilosoIi. la maggior parte
dell'opera di Valerio Massi-mo«.
1
)
Pamcenje pomocu alfabetskih tabela
Za nas prvi primer pamcenia po veznom metodu pomocu »AlIa-
betske tabele« uzecemo pamcenie iedne robne kartoteke sredene po re-
dosledu latinice; recimo. iedne velike robne kuce:
Naziv proizvoda na kartici:
Lutke
Liuliaske
Masne
Namestai
Niihalice (satne)
Ogledala
Posude
Resoi
Siialice
Stedniaci
Trube
Udice
Ventilatori
Zavese
Zica
Sve ove artikle na poznati nacin
asociracemo sa odgovaraiucim recima iz »AlIabetske tabele«; kome
vise odgovara. umesto mnozine moze da uzima gornie artikle u
iednini: umesto »Akumulatori« moze da asocira samo »Akumulator«.
dakle iedan »Akumulator«. Tako cemo »Akumulator« povezati sa
»Adom«. »Bicikl« sa »Banom« itd. redom do kraia. Posto
reprodukciiom od »A« (»ADA«) do »2« (»ZMIGAVAC«) proverimo.
da li smo dobro zapamtili ceo niz. moci cemo veoma eIikasno da se
sluzimo nasom »Mentalnom kartotekom«. ti. da na preskok
reprodukuiemo sadrzai poiedinih kartica. Dovolino ie. da nam se samo
zada slovo i mi cemo lako i sigurno odmah reci. koii ie artikal
zapisan na toi kartici. Na primer. trazi se sadrzai kartice pod slovom
»M«. Cim cuiete slovo »M« u Vasoi uobrazilii automatski se
poiavliuie »MED-
i) » ... Svakog dana drzim, a da mi nije potrebna bilo kakva knjiga, svoja
predavanja iz kanonskog prava, upravo kao da imam knjigu pred ocima, po
pamcenju reprodukujem tekst i tumacenja i ne ispustim ni jedan jedini slog
. . . U 29 slova alfabeta smestio sam 20.000 pasusa iz kanonskog prava, kao i
gradanskog, i u istom redu 7.000 pasusa iz svetih knjiga, 1000 Ovidijevih
pesama, . . . 200 sentenci Ciceronovih, 300 izreka filozofa, veci deo dela Valerija
Maksima«.
Naziv proizvoda
na kartici:
Akumulatori
Bicikli
Cedila
Case
Cilimi
Dugmad
Dzezve
induve
Ekseri
Eilmovi
Gobleni
Hladniaci
Igle
Jastuci
Kape
Kartica sa
slovom:
L
L1
M
N
N1
O
P
R
S
S
T
U
V
Z
z
Kartica
sa
slovom:
A
B
C
C
C
D
D2

E
F
G
H
I
1
K
102
VED« i posto ste za niega asocirali »Masnu« (recimo. da ie »Medved«
vezao iednu veliku masnu upadliivih boia!) Vi bez ikakvih poteskoca
reprodukuiete naziv artikla: »Masne«.
Svakako. kartoteke na svoiim karticama ne sadrze nazive samo
iednog proizvoda. kao u nasem primeru. vec vise niih. Gotovo da
ste vec sada u staniu da sa malom kombinaciiom tehnika sistematskog
pamcenia. koiima do sada raspolazete. uspesno resite i ovai problem. ti.
da pamtite cele. kompletne i prave robne kartoteke. Ipak cemo ovakve
zamasniie poduhvate ostaviti za iedno od narednih poglavlia. ier su
Vam potrebna ios neka predznania.
»TIME IS MONEY!«
»Sei sparsamer mit der Zeit
als mit dem Geld.
Mit der Zeit kannst du Geld erwerben.
aber mit dem Geld keine Zeit
mehr kaufen«´)
Nemacka poslovica
KAKO CETE SA MANJE VREMENA OBAVITI VISE POSLA ?
Zar Vas niie stid?! uzviknuo ie iednog dana grcki IilozoI
Platon. prekorevaiuci svoie ucenike. Bio ie strasno liut. ier ih ie zate
kao kako bacaiu kocku.
Ali mi ne igramo u novac. pokusali su oni da se opravdaiu.
Utoliko gore! odgovori im Platon. Ne zameram Vam ia
Sto se kockate. nego sto gubite nesto naidragoceniie vreme.
Iako u Antici nisu ziveli ubrzanim tempom naseg vremena.
ipak su veoma cenili vreme. Tako ie. na primer. Seneka opominiao:
»Nase vreme ie kratko. Jedan deo nam silom otmu. drugi nam
potaino isklizne. a treci izgubimo svoiom krivicom«.
»Time is money!« (»Vreme ie novac!«) kazu Englezi.
misleci pri tom na svoiu poslovicnu tacnost i poslovnost. A da bismo
nase »kratko vreme«. kako kaze Seneka. optimalno mogli iskoristiti.
moramo prime-niti iedan od naivazniiih Iaktora u racionalnom
korisceniu vremena pravilno planiranje naseg vremena. Dobro
rasporedeno vreme ie osnova i preduslov za niegovo nairacionalniie
koriscenie. A nairacionalniie is-
1) »Budi stedljiviji sa vremenom, nego sa novcem. Sa
vremenom mozes steci novac, ali sa novcem vise ne mozes kupiti vreme.«
103
korisceno vreme daie naibolie rezultate u radu. omogucuie
naivece ustede u vremenu i radu i. naravno. svodi gubitke na
nai maniu mogucu rneru.
Povecanje »Predmetne tabele« na ukupno 50 mesta
Pre nego sto predemo na daliu primenu veznog metoda
pamcenia u racionalizaciii koriscenia naseg Ionda vremena.
potrebno je da prethodno prosirimo »smestajne kapacitete« nase
»Predmetne tabele«. koju smo Iormirali u 15. Poglavlju. za
daljih 2u mesta. tj. na ukupno 5u mesta

31. Broj 31 ÷ TEODOIIT. jer na tripodu (tronoscu). koji daje br. 3. po
civa l instrument. koii simbolizira br. l-
32. Broj 32 ÷ KARTE ZA ICRAN1E. Mnoge vrste igara koriste samo
32 karte.
33. Broj 33 ÷ KIA\IR. koji ima 3 noge. a podignuti poklopac. ili krilo.
ima konture trougla.
34. Broi 34 ÷ KUCA sa krovom u obliku cetverostrane piramide. Sama
kuca ima oblik cetvorougaonika. a krov trougla.
35. Broj 35 ÷ RE\OI\ER. \eoma poznati kalibar revolvera je 6.35.
36. Broi 36 ÷ SVECNJAK. koii i ma 3 kraka. na svakom kraku po dve
svece. tj. ukupno 6 sveca.
27. Broj 37 ÷ ZASTA\A. Bilo koja zastava koja ima 3 polja. ili boje
a sama zastava sa kopliem potseca na br. 7.
3S. Broi 38 ÷ LIRA. ier ima 3 strune. a cela svoiim oblikom potseca na
br. S.
39. Broi 39 ÷ TRIDENT sa tri silika. a ceo svoiim oblikom li ci na broi
9.
4u. Broj 4u ÷ BURE od 4u lit.
41. Broj 41 ÷ \II1USKA. koja ima 4 siljka i l drsku.
42. Broj 42 ÷ RADIO sa svojom 4-uglastom Iormom daje broj 4. a sa 2
dugmeta za podesavanje br. 2.
43. Broi 43 ÷ STEDNJAK. koii i ma 4-uglastu Iormu i 3 greine ploce.
44. Broj 44 ÷ MUN1A. Treba. u stvari. uzeti 2 munje. od kojih svaka
sa svoiim osobenim izlomlienim oblikom. slicno cirilicnom slovu »I «
daje oblik br. 44.
45. Broi 45 ÷ PISMO koie se pecati sa 5 pecat a. 4-uglasto pismo sa 5
pecata.
46. Broj 46 ÷ KN1ICA koja je otvorena na 46 strani.
47. Broi 47 ÷ EENJER. i to onai stari. uli cni. ili pred kucom. Ima 4-ug-
lasti oblik. a nosac. koii ga drzi. svoiim oblikom potseca na br. 7.
4S. Broi 48 ÷ PESCANI SAT. sa 4 stubica rama i staklenim delom ob
lika broja S. dobro pretstavlja br. 4S.
49. Broi 49 ÷ SLON posmatran s boka. t ako da mu surl a dode s nase
desne strane. sa 4 noge i malo povijenom surlom za br. 9. lako pot
seca na br. 49.
5u. Broj 5u ÷ UCAONIK. koji upotrebljavaju stolari ili zidari za prove-
ru pravog ugla. Moze biti od drveta ili metala. Ima tacan oblik slova
»I«. odnosno rimskog broja 5u.
Ovim smo kompletirali »Predmetnu tabelu za pamcenie po vez-
nom metodu« na ukupno 50 mesta i dobili smest aini kapacitet pomocu
104
koga mozemo pamtiti mnoge podatke i lako se snalaziti u mnogim
nasim obavezama.
Zbog svoie pogodnosti i prakticnosti. ovu tabelu cemo veoma
cesto koristiti za pamcenie raznovrsnog materiiala. raznih tabela.
obaveza. ugovorenih rokova. rasporeda naseg vremena za obavIjanje
pojedinih poslova i tome slicno.
Radi lakseg koriscenia. navodimo drugi deo tabele od ukupno
2u mesta u pregIednom obIiku:
PREDMETNA TABELA ZA PAMCEN1E PO VEZNOM
SISTEMU
(Drugi deo)
31. TEODOIIT 41. VII1USKA
32. KARTE ZA ICRAN1E 42. RADIO
33. KIAVIR 43. STEDN1AK
34. KUCA 44. MUN1A
35. REVOIVER 45. PISMO
36. SVECN1AK 46. KN1ICA
37. ZASTAVA 47. FEN1ER
38. IIRA 48. PESCANI SAT
39. TRIDENT 49. SION
4u. BURE 5u. UCAONIK
Za potpuno ovIadavanje i ovim. drugim deIom »Predmetne
tabele« koristite metod kartica. pomocu koga ste usvoiili i prvi
deo. Tek kada budete u stanju da i ovaj deo tabeIe sigurno i bez
greske reprodu-kuiete u svim pravcima (od pocetka do kraia.
obratno i na preskok) mozete preci na pamcenie sledecih planova.
tabeIa i rasporeda.
1. Pamcenje dnevnog plana zadataka i obaveza po casovima
Pretpostavimo da ste za sutrasnji dan predvideIi puno posIova i
obaveza. koje morate sve da obavite u jednom danu. i da ste radi
optimaInog koriscenia Vaseg vremena napravili sledeci raspored
obaveza i plan niihovog izvrsnia po casovima:
Casovi, tj. vreme Poslovi i zadaci koje treba uraditi
izvrsenja u toku dana
7.uu TeleIonom rezervisati kartu za vecernii voz za
IjubIjanu.
8.uu Pripremiti materiiale za pretstoieci sastanak.
9.uu Sacekati teleIonski poziv iz Zuricha i obaviti
razgovor sa Pavlovicem.
1u.uu Sastanak u vezi godisnjeg pIana.
11.uu Napisati pismo rekIamaciju Iabrici.
12.uu Na posti preuzeti prispeIi paket.
13.uu Pregled racuna i potpis izlazne poste.
14.uu Pri povratku kuci obaviti kupovine u samous-
Iuzi.
15.uu Zaiednicki rucak sa Markovicima.
105
16.00 Odmor uz posmatranie TV prenosa vaterpolo
utakmice.
17.00 U Osiguravaiucem zavodu produziti polisu za
osiguranie kuce.
18.00 Vratiti procitane kniige u pozaimnoi biblioteci i
uzeti nove na citanie.
19.00 Sastanak sa Bozom u »Gradskoi kaIani« radi
dogovora o pretstoiecim ispitima.
20.00 Pripremiti proiekte za put u Liublianu i
spako-
vati stvari za put.
21.00 Odlazak autobusom na stanicu.
22.00 Polazak voza za Liublianu. Smestai u kuset ili
spavacim kolima.
Sada cemo za svih 16 obaveza izdvoiiti odgovaraiuce kliucne
reci; kao sto vec znate iz iskustva. dovolino ie da znate samo kliucne
reci. ier su one broinim vezama povezane sa ostalim delovima i
detaliima koii saciniavaiu poiedine obaveze. Tu secanie radi automatski
i sigurno. samo ako dobiie potrebnu kliucnu rec:
7. Voz
8. Materiial
9. Pavlovic
10. Sastanak
11. Pismo
12. Paket
13. Racuni
14. Samousluga
19. Boza
15. Rucak s
Markovicima
16. Vaterpolo 20. KoIer
17. Osiguravaiuci 21. Autobus
zavod
18. Kniige 22. Spavaca kola
Naravno. ovai izbor kliucnih reci samo ie iedna od mogucih va-
riianti. Vi cete izabrati i odrediti kliucne reci koie Vama naivise odgo-
varaiu. odnosno koie Vas naibolie potsecaiu na citavu odnosnu
obavezu.
U 8.00 casova (÷ PROPELER) pripremiti MATERIJALE za pretstoieci
sastanak.
Verovatno ste vec zapazili. da smo za obavezu u 20 casova izabrali
kliucnu rec. koia uopste niie ukliucena u tekst opisa obaveze. ali vazno ie
da izabrana kliucna rec »KoIer« dobro i sigurno vrsi svoiu Iunkciiu.
106
Kliucne reci povezite sa »Predmetnom tabelom« pocevsi sa 7-
im mestom: »SEKIRA«. posto pre 7 casova nemate nikakvih
obaveza za pamcenie. »Sekira« asociraite sa »Vozom«. »Materiiale«
sa »PropeIerom« (Na primer: »PropeIer« pravi tako jaku vazdusnu
struju da Iista i prevrce poiedine listove »Materiiala«) i tako
redom do kraia. vodeci racuna da se broi. koii oznaca.va casove.
uvek pokIapa sa brojem predmeta u tabeIi za koji asociramo odnosnu
kliucnu rec. ti. obavezu.
Kada zavrsite asociranje. proverite kvaIitet svog rada jednom
reprodukcijom u svim pravcima. Reprodukujte ceo niz jos jednom
pred spavanie i odmah uiutru. nakon budenia. i budite apsolutno
sigurni. da ce Vam Vase pamcenie sigurno i eIikasno liIerovati..
kao neki kompjuter. sve podatke u vezi Vasih obaveza za taj dan.
2. Pamcenje rasporeda casova u skoli
Da li mozete imenovati pet dana u sedmici. ne koristeci pri tom
nazive: ponedeliak. utorak. sreda. cetvrtak. petak. subota ili nedelia?
postavila ie pitanie iedna devoika u drustvu. koie se posle vecere zabav
IjaIo postavIjanjem zagonetki.
Posto niko nije mogao da resi ovu zagonetku. devojka na kraju
rece :
Zagonetka ipak nije tako teska kao sto izgIeda. Evo resenja:
danas. iuce. prekiuce. sutra i prekosutra!«
Kao sto cete videti u ovom poglavliu. u stvari postoii nekoliko na-
cina da oznacite dane u sedmici- i to ne samo pet. vec svih sedam.
Po iedine dane u sedmici mozemo pamtiti na dva nacina:
(1) Prema prvom nacinu iednostavno cemo zameniti nazive dana
odgovaraiucim broievima. i to iz »Predmetne tabele«. obzirom da
se sed-micni dani oznacavaiu i rednim broievima. kao na primer u
raznim tabelama. redovima letenia. redovima voznie itd.:
PonedeIjak ÷ 1. Cetvrtak ÷ 4.
Utorak ÷ 2. Petak ÷ 5.
Sreda ÷ 3. Subota ÷ 6.
NedeIja ÷ 7.
Ove numericke zamene za nazive dana u sedmici veoma se
Iako pamte: »PonedeIjak« je 1. (prvi) dan u sedmici. »Utorak« je
2. (drugi). a i sam niegov naziv etimoloski potice od reci »drugi«
(vtorij). »Sreda«. kao sredina sedmice. ie 3. (treci) dan. a »Cetvrtak«.
samo mu ime kaze da ie 4. (cetvrti) dan. Takode kod »Petka« sam
naziv daje i redni broj u sedmici: 5. (peti) dan. Kada znamo da je
»Petak« peti dan. a »PonedeIjak« prvi dan. onda uvek Iako
odreduiemo. da ie »Subota« 6. (sesti). a »Nedelia«. ciii ie naziv
sinonim za »Sedmicu«. 7. dan.
Kao sto smo vec rekli. sedmicne dane nismo zamenili samo
rednim broievima. nego i odgovaraiucim predmetima iz.
»Predmetne tabeIe«:
Ponedeliak ÷ 1. TV Torani Cetvrtak ÷ 4. 1edro
Utorak ÷ 2. Iabud Petak ÷ 5. Zmija
Sreda ÷ 3. Trougao Subota 6. Metar
NedeIja ÷ 7. Sekira.
107
(2) Drugi nacin se sastoii u tome. da nazive dana zamenimo recima
koie odmah i lako potsecaiu na sedmicne dane. Na primer:
PONedeliak÷
UTORak÷
SREDA÷
PONi
TOR
SRETA
NEDELJa
CETVRTak
PETAk
SUBOTa
÷NEDELJka
÷ CETVRT
÷ PETA
÷ SUBOTicanin
Svakako. ako za »Sredu« ne poznaiete niiednog Sretu. dobro ce
posluziti i neki Srecko ili Sredoie i si. Za »Cetvrtak« zamislite »Mese-
cevu prvu ili posledniu cetvrt«. a ako Vam to ne odgovara. mozete
uzeti nekog »Cedu« ili zamisliti »Cetku«. Za »Petak« zamislite »petu« kao
cipelu sa izrazito velikom petom. ili nekog »Petka« ili »Petkovica«.
Ta-kode umesto »Suboticanina« moze biti i neka »Suboticanka« ili
»Subotic« koii ce simbolizirati »Subotu«. A za »Nedeliu«. ako ne znate
ni iednu Nedeliku. onda verovatno poznaiete neku Nedu. ili Nedelika.
Kada smo ove tabele usvoiili. predimo sada na izbor reci koie
ce nam (1) pretstavliati poiedine predmete u rasporedu casova i (2)
omoguciti lako asociranie sa sedmicnim danima. odnosno niihovim
zamenama:
Herniia
Eizika
Matematika
GeograIiia
Maternii iezik
Muzicko
obrazovanie
Telcsno vaspitanie
Engleski iezik
Pravo
Geologiia
÷ Retorta
÷Elektromotor
÷sestar
÷ Globus
-÷ Kniiga
÷ Violina
÷ Razboi
÷ Englez
÷ 7HUD]LMH
÷ .ULVWDO
»Cetvrtkom (÷ 1EDRO) imamo éas hemnije (÷ RE1OR1A) «
Vi ste vec sigurno zapazili. da ie neke poimove. tipa »Herniia« i
»Cetvrtak«. gotovo nemoguce. ili veoma tesko direktno »vencati«.
Ali. ako u igru uvedemo par »posrednika«. asociiativni »brak« izmedu
»nezenie« i »usedelicc« zacas ie gotov. »Hemiiin« posrednik »Retorta« i
-Cetvrtkov« posrednik »Jedro« lako i brzo. putem asociiaciie.
uspostavliaiu zelienu vezu.
U principu. mi ne mozemo nista zapamtiti i asociiativno
povezati sve dotle. dok ga ne svedemo na nesto nama razumliivo.
poznato ili blisko. Ako se radi o pamceniu po lancanom ili veznom
metodu. onda tai novi poiam. koii treba zapamtiti. moramo prethodno
svesti na nesto. sto mozemo videti ili slikovito pretstaviti. Pokusavati
pamtiti poimove i misli nama nerazumliive i strane ravno ie
uzaludnom nastoianiu nekog ulagaca. da strani novac deponuie na
dinarske racune. Ako zeli da ima sredstva na dinarskim racunima. on
mora prethodno da strani novac pret-
108
vori u domacu valutu. dinare. da bi ove mogao nesmetano da
polozi ns dinarski konto.
Sotimo so jos jodnom voIiko maksimo sistomatskog
pamcenia:
Veliki deo tajne ucenja i pamcenja sastoji se u tome, sto
nama nepoznate stvari povezujemo sa nama poznatim
stvarima.
Fosto smo sada u poziciji ». . . da nama nopoznato stvari
povozuiemo sa nama poznatim stvarima«. predimo na iedan
praktican primer pamcenia »Rasporeda casova«; recimo. da u
ponedeliak imate sledece prodmoto:
1. cas: Matornji jozik
2. cas: Hornija
3. cas: EngIoski jozik
4. cas: CoograIija
5. cas: Fizika
6. cas: Eizicko vaspitanie
Ako smo se odlucili za drugu tabelu za sedmicne dane.
onda cemo za »EONIJA« (÷ Ponedeliak) lancanim metodom
pamcenia asocirati za-mono za gornjo prodmoto: za PONI1A
asociramo KN1ICI (÷ matornji iezik). za KNJIGU povezemo
RETORTI (÷ hornija) itd. do kraja za svih 6 casova. odnosno
prodmota.
Kao sto smo zapamtili »Raspored casova« za »Ponedeliak«.
na isti nacin pamti mo raspored poiedinih predmeta i za ostale
dano u sodmici kada imamo nastavu. Vase iskustvo i praksa ce
\am pokazati koja vrsta /;amene za sedmicne dane Vam vise
odgovara: da li ona pomocu reci »Prodmotno taboIo« od I'. iIi
pomocu slicnih reci (Poni. Tor. Sreta itd.).
Ako zelite precizno da zapamtite kog casa imate koii
prodmot. recimo. sta imate 4-og casa u ponedeliak. onda se mozete
posluziti kompIotnom »Prodmotnom taboIom« od 50 mosta. a radi
brzog i sigurnog snalazenia. koristite ie ovako:
(1) Za »Ponodoijak« prodmoto od 1119. (Hr. 1. ÷ PonodoIjak)
(2) Za »Itorak«'prodmoto od 2129. (Hr. 2. Itorak)
(3) Za »Srodu« prodmoto od 3139. (Hr. 3. ÷ Sroda)
(4) Za »Cetvrtak« predmete od 4149. (Br. 4 ÷ Cetvrtak)
(5) Za »Potak« uzmito izuzotno prodmoto od I9. posto jos nisto
nau cili tabelu sa vise od 50 mesta.
Prema tome. sa izuzetkom u ovom slucaiu »Petka«.
dosotico \am uvek daiu sedmi cni dan. a iedinice redni broi
casa. Na pri mer. 35. ÷ Sreda. 5. cas; 12. ÷ Ponedeliak. 2. cas;
46. ÷ Cetvrtak. 6. cas. Ali zato izuzetno: 3. ÷ Petak. 3. cas.
3. Pamcenje sedmicnih rasporeda poslova i planova rada
Ovai sistem pamcenia mozete eIikasno koristiti ne samo :~a
pamcenie »Rasporeda casova«. nego i za sve vrste sedmicnih
rasporoda poslova i raznih vrsta sedmicnih planova rad'a. Kao sto
\am jo po/.nato. pamcenje po lancanom metodu pruza prakticno
neogranicene mogucnosti, jer asocijativni nizovi nisu nicim
ograniceni. Oni mogu biti po zelii i potrebi koliko hocemo dugi ili
brojni.
109
Za pamcenie sedmicnih rasporeda poslova ili planova rada
stoie Vam sada na raspolaganiu sledece mogucnosti:
1. Tabela za sedmicne dane zasnovana na 7 predmeta iz '»Pred
metne tabele« (TV Torani. Labud. Trougao itd.).
2. Tabela za sedmicne dane sastavliena od slicnih reci (Poni. Tor.
Srela itd.).
Obzirom da imate dve tabele za sedmicne dane. mozete. po uka-
zanoi potrebi. da iednu koristite za pamcenie iedne grupe ili vrste sed-
micnih poslova, a drugu za odredenu vrstu sedmicnih planova.
Za bilo koiu od ove dve tabele mozete asocirati nazive poiedinih
poslova. ili kliucne reci iz opisa sedmicnih obaveza. i to opet na
iedan o J sledeca dva nacina:
1. Da sedmicne obaveze pamtite pomocu lancanog niza koii cete
Iormirati za svaki sedmicni dan posebno. s tim da prva rec tog
niza ie uvek naziv sedmicnog dana. Na primer. za »Metar«
( Subota) kao prvi elan niza. asociramo lancani niz o:l recimo
10 daliih clanova (÷ poslova).
2. Da koristile -Predmetnu tabelu« od 50 mesta kako ie vec ob
iasnieno u delu o pamceniu »Rasporeda casova«. ali pod uslo-
vom da nemate potrebe da pamtite obaveze i poslove za su
botu i nedeliu. ier za sada raspolazete tabelom od samo 50
mesta. Ako imate poslrve subotom i nedeliom koie morate
pamtiti. onda ios malo pricekaite. dok ne dor'ets do poglavlia
u kome su date vezne tabele sa 100 i vise mesta.
Pored toga. »Predmetna tabela« u ovom sluccuu ima ios iedno
ogranicenie: po sedmicnom danu ona ima kapacitet od maksimalno 9
mesta. dakle za 9 poslova. Ali. istovremeno. ona ima i ierlnu
prednost: uvek znate tacan redni broi svakog posla za svaki sedmicni
dan.
Ovai sistem niie pogodan za pamcenie obaveza i zadataka
vezanih za precizno vreme u toku dana
p
ti. za odredeni minut i cas.
na primer: u 17.26. ili 9.43 casova. kao sto su vremena polazaka raznih
saobracainih sredstava. Za ovakve potrebe raspolagacete posebnim
sistemom pamcenia koii ie obraden u 20. Poglavliu.
110
»PROPALE ILUZI1E«
»Sto je neka styar razum/fiyifa. to
/akse ostaie u pamceniu i obratno. sto
fe nefasniia. to ie brze zaboravliamo«.
B. Spinoza
1
)
PAMCEN1E SA OSMISL1AVAN1EM I RAZUMEVAN1EM 1E NA1EFIKASNI1E
Iz dosadasnieg izlagania i datih primera videli ste. da ie
iedna od naivazniiih metoda dobrog pamcenia. da stvarima. za nas bez
znacaia i smisla. raznim metodama damo sto vece znacenie i sto
dublii smisao.
Obale Italiie potsecaiu na oblik neke cizme. a konture Normandiie na profil ratnika sa
bradicom
Kod svih metoda sistematskog pamcenia. koie ste do sada usvoiili i
koiima vladate. kao sto ie. na primer. asociiativna tehnika. lancani
metod pamcenia. ili vezni metod pamcenia. a i kod tehnika koie cete
nauciti u
Baruch Benedictus de Spinoza (16321677) holandski IilozoI.
111
narednim poglavliima. uvek ie maksimalno koriscena velika zakonitost
dobrog i trainog pamcenia osmisljavanje.
Na primer. u koioi meri nam metod osmisliavania za nas
stranih i apstraktnih stvari pomaze da ih lako i traino pamtimo. pokazuie
i ovih nekoliko ilustraciia:
Ko prvi put vidi geograIsku kartu Italiie ili Erancuske tesko
ce moci da ih ponovo prepozna ili zapamti. ako mu ih drugi put
prezentiramo izmesane sa mnostvom karata drugih zemalia. Ali. ako
mu predocimo da konture Italiie potsecaiu na oblik iedne cizme.
posmatrane s boka.aSiciliie na neku loptu
1
koiu »sutira« cizma. onda ce
on ovu ovako osmislienu vezu lako i traino zapamtiti.
Isto tako. ako pazliiviie pogledate konture Normandiie na karti
Erancuske. lako cete uociti da one veoma potsecaiu na proIil nekog
ratnika sa siliatom bradicom. Ako se pri tom setite i istoriiskog
podatka. da ie Viliem Osvaiac (William the Conqueror. 10271087)
upravo krenuo iz Normandiie u osvaianie Engleske 1066 godine i
zamislite da ie to upravo niegov proIil i da posmatra obale Engleske.
da bi pronasao pogodno mesto za iskrcavanie. onda Vam se vise
nikada ne moze dogoditi da ne prepoznate kartu Erancuske.
Migel de Servantes (Miguel de Cervantes Saavedra. 15471616)
umro ie 1616. god. Ko ie zainteresovan za kniizevnost povezace lako. da
ie i V. Sekspir umro iste godine. te da su Servantes i Sekspii. oboiica
veliki pesnici i kniizevnici svoiih tada veoma mocnih naroda. ustvari bili
savremenici i da se spanski »siglo de oro« (»Zlatni vek«) istoriski po
dudara sa »zlatnim dobom« vladavine Elizabete I.
Ako u hotelu. na primer. dobiiete sobu sa broiem 1938 i ako ie
to slucaino godina Vaseg rodenia. Vi ste automatski osmislili tai za Vas
inace apstraktan i ravnodusan broi i traino ga zapamtili.
Drugim recima. sto bolje razumemo, to bolje pamtimo. Medutim.
to ne znaci u praksi. da smo nesto i zapamtili. ako smo ga samo
razumeli. Potrebno ie obaviti i sam akt zapamcivania. ali niemu
mora uvek da prethodi razumevanie onoga sto pamtimo.
A razumeti. recimo. neki tekst opet znaci. da ne ostavimo ni
iednu recenicu. ni iednu rec neraziasnienu ili neshvacenu. Kada sve
delove iedne misli ili misaone celine shvatimo poiedinacno. onda
mozemo lako shvatiti celu misao. Ako nam samo iedan deo neke
misli ostane neiasan. onda i tu misao samo delimicno razumemo i. prema
tome. nepotpuno i pamtimo. Kod mnogih liudi postoii puno takvog
polovicnog. nedovrsenog nepotpuno shvacenog znania. koie ie upravo
zbog toga i delimicno upotrebliivo. ier ie delimicno i nepotpuno
zapamceno.
Da bismo potpuno razumeli zakonitost da ie bolie shvaceno i bolie
zapamceno. treba da se setimo mehanizma asociiaciie misli:
Svako novo znanie mora biti pretstavlieno starom znaniu.
mora se »upoznati« (÷ povezati) sa vec postoiecim znaniem.
Ukoliko se to novo znanie vise i bolie poveze sa starim. postoiecim
znaniem (a to ce zavisiti od valianosti naseg razmisliania). utoliko ce
se ono trainiie i sigurniie pamtiti. Prema tome. razumevanje i
shvatanje je ustvari povezivanje, putem razmisljanja, novog sa
starim znanjem.
Svako ucenie napamet ie uvek »propala iluziia«. ier nam
stvara lazan osecai sigurnosti da neko gradivo znamo. zbog deistva. tzv.
ehoa pamcenia.
112
Mehanicko pamcenje izaziva mnoge negativne procese
Sta je, zapravo, eho pamcenja? To ie iedna vrsta inerciie. i
to dosta kratkotraine. u radu nasih cula i samog pamcenia.
Verovatno Vam se vec desavalo. da posle neke veoma duge voznie
nekim prevoznim sredstvom imate »produzeni« osecai kao da se i
dalie vozite. Ili neki prodoran. monoton i dugotraian zvuk. kao na
primer. sirena. pistanie pare iz lokomotive i si.. posto prestane. Vi
produzavate da ga i dalie »subiektivno« cuiete.
Upravo ie tako i kod ucenia napamet: iednolicno i neprekidno
ponavliamo iedan podatak sve dok ne steknemo utisak da smo ga
»naucili«. Kada prestanemo. dolazi do ehoa u nasem pamceniu i mi
imamo utisak da smo tai podatak zapamtili. Nazalost. ta inerciia. tai
eho pamcenia. suvise kratko traie i posl e kraceg vremena
uvidimo da nam i e tai podatak prosto iscileo.
Pored toga. kod ucenia napamet. ti. mehanickog pamcenia.
dolaze do punog izrazaia negativni procesi po nase pamcenie. tzv.
interferencija i retroaktivna inhibicija. To su dva procesa dosta
slicna po svom negativnom deistvu na nase dobro pamcenie. ier
monotonim i mehanickim ponavlianiem gradiva iednostavno mu ne
dozvoliavamo da se poveze sa postoiecim znaniem (razmislianie ie
potpuno blokirano i eliminisano). Samim tim ne dopustamo da se
gradivo ucvrsti u nasem pamceniu i potpuno sprecavamo pozitivno
delovanie sistematskih stanki i planiranih prekida u pamceniu. kada
automatski deiluiu povratno secanje i inter-valna tehnika, o cemu
ce biti posebno govora u iednom od narednih poglavlia.
Uceniem napamet. ili popularno receno »bubaniem«.
automatski iskliucuiemo iednu od naieIikasniiih tehnika pamcenia
tehniku osmisliavania onoga sto zelimo zapamtiti. Mehanickim
ucenjem i pamcenjem nikada ne mozemo naci smisao u onom sto
pamtimo. Samim tim gubimo interes i motivaciiu. liseni smo
mogucnosti da novo znanie po-vezemo sa starim putem
razmisliania i iznalazenia smisla. a to ie osnovni preduslov. da
nam novo znanie. sigurno integrisano i traino povezano sa svoiim
kompleksom znania. ostane u pamceniu.
Osmisljavanje puteni stvaranja visestrukih veza
Naravno. od obicnog »ucenia« napamet i mehanickog
pamcenia pa do osmisliavania i logickog pamcenia postoii citavo
sarenilo kombinaciia ove dve krainosti. Ovde zelimo da navedemo
iedan poseban metod dublieg osmisliavania i svestraniieg
razumevania materi iala koii se pamti:
Tai metod osmisliavania se sastoii u sistematskom i
metodicnom ponavljanju materijala, ali tako. da se on svaki put
posmatra iz drugog ugla, sa razlicitih stanovista i na razlicite
nacine. Time se on. u stvari. povezuie sa mnogim drugim
cinienicama koie vec znamo i koie su cvrsto ukotvliene u nasem
pamceniu. ier cine preradeni. davno Iormirani i integralni deo naseg
znania. Samim tim novo nauceni i zapamceni materiial postaie
nam dostupan kroz vise kanala i preko nekoliko cinienica koie
dobro znamo; mozemo mu prici iz vise uglova. odnosno mozemo ga
se lakse setiti.
Radi toga ie upravo i vazniie »probiiati« nove kanale i stvarati
nove medusobne veze u vec stecenom znaniu od nesistematskog i
stihiinog na-
113
gomiIavanja novog znanja. sto vise ovakvih veza stvorite. to vise dobi
iate kompaktniieg. razradeniieg i upotrebliiviieg znania. Sada svakako
boIje razumete veliku zeliu G. Ch. Lihtenberga. koga smo spomenuli u
11. Poglavliu. da stvori sto vise veza izmedu mnogobroinih delova
svog znanja. Vrednost svakog znania odreduie se ne samo na osnovu
njegove tacnosti i obimnostd. nego i stepenom niegove brze i sigurne
raspolozivosti kada Vam zatreba. I najbolje odabrano i prikupljeno
znanje je mrtav kapital, ako nije pravovremeno i sigurno raspolozivo.
Bitno ie~ dakle. koliko mozemo uspesno koristiti nasa prosla iskustva.
odnosno znanja. u re-savanju probIema i zadovoIjenju zahteva
sadasnje situacije.
Pamcenje sa osmisljavanjem je neuporedivo efikasnije
Kao sto vidimo. mislienie i razmislianie imaiu odlucuiucu
uIogu u zapamcivaniu. i to putem razumevania. Razumevanie ie od
prvorazrednog znacaia za pamcenie. ier obzirom na niegovo ucesce u
procesu pamcenia. odnosno niegovo iskliucenie iz procesa ucenia i
pamcenia. razlikuiemo i dva osnovna vida zapamcivania ili dva
osnovna metoda pamcenia: (1) metod mehanickog pamcenja i (2)
metod logickog ili osmisljenog pamcenja.
Smisaone veze. na koiima bazira logicko pamcenie.
trajnije su i daleko eIikasniie od veza stvorenih mehanickim
pamceniem. Upravo zbog toga ie pamcenie pomocu osmisliavania i
razumevanja mnogo produktivniie od mehanickog i neuporedivo
eIikasniie. ier nam pruza mnoge prednsti:
· Pamtimo mnogo lakse. brze i duze.
· Pamtimo trajnije i daIeko sporije zaboravIjamo materijaI za
pamcen nekom metodom pamcenia koia pociva na osmislia
vanju.
· Posto smo shvatili smisao i sustinu zapamcenog materiiala. lakse
se secamo i automatski imamo daleko vece sanse i mogucnosti
primene zapamcenog znania na druge situaciie.
· Smisaono zapamceno i osmislieno znanie nastavlia da automat
ski radi za nas i uvek pretstavIja sigurnu i dobru osnovu nasem
produktivnom i stvaralackom mislieniu.
1os nekoliko metoda osmisljavanja
Jedna od sledecih metoda smisaonog ili logickog pamcenia
sastoji se od iznalazenia ili spoznaje principa po kome je neki
materijal sklopljen ili konstruisan. Na primer. broini dzin:
1248163264128256 zadace nam puno posIa. ako pokusamo da ga
savladamo tehnikom mehanickog pamcenja. AIi ako zapazimo
zakonitost i princip po kome ie tai »broini dzin·« sagraden. onda ga
gotovo automatski i veoma Iako i brzo pamtimo: navedeni niz
brojeva pretstavIja u stvari uzastopne vrednosti stepena broja 2. tj.
2°. 2
1
. 2
3
. 2
1
itd.. odnosno I. 2. 4. 8. 16. itd.
Pri pamceniu logicki povezanog materiiala. kao sto su. na
primer. razni prozni tekstovi. predavania i slicno. moze se primeniti
jos jedna metoda osmisliavania i produbliivania smisla zapamcenog
materijaIa. To ie metoda misaonog poredenja i suprotstavljanja
pojedinih delova i ce-
114
Una zapamcenog materijala. Na tai nacin. ne samo sto Iormiramo nove
veze i asociiaciie izmedu poiedinih delova zapamcenog materiiala. nego
i produbliuiemo smisao i bolie shvatamo sustinu citavog materiiala. ier
smo poiedine niegove delove osvetlili sa vise strana. Ovo poredenie moze
da se vrsi i sa podacima ili saznaniima iz nekog drugog slicnog materi-
iala. kao i sa raniie usvoienim znaniima. sto olaksava i potstice Iormi-
ranie sopstvenog mislienia.
Da biste proverili. da li ste shvatili sustinu i pravi smisao zapam-
cenog materiiala i niime u potpunosti ovladali. pokusaite ga »prevesti
na svoj jezik«, ti. izraziti svoiim recima. Ako imate priliku. veoma ie
preporucliivo da doticni materiial pokusate svoiim recima rastumaciti
i obiasniti nekoi drugoi osobi. Ako ne. dobar i proveren nacin je da na-
pisete dobru belesku: ono sto bi obiasniavali nekom drugom. pokusaite sa-
drzaino i precizno opisati telegraIskim stilom u kratkoi belesci. Prvi Vasi
pokusaii svakako nece biti sasvim uspesni. ier mozda necete moci odmah
izraziti pravi smisao. ali vec posle nekoliko pokusaia dobicete ne samo ze-
lieni smisao. vec i traian i vredan. dokumentovan materiial. ako tako na-
pravliene beleske budete sistematski odlagali i cuvali.
Svakako ste primetili. da nedovolino iasno razumevanie nekog tek-
sta prosto Vam ne dozvoliava. da se od niega otrgnete u svoiim Iormu-
laciiama i nehotice nastoiite slediti u svom izlaganiu ne samo redosled u
tekstu. nego cak i citave reci i recenice. »Potpuno mi ie iasna ta stvar.
samo mi nedostaiu prave reci da ie izrazim.« Ovakve i slicne iziave
iasno govore da se radi o nedovolinom razumevaniu. Zato: da bi bolie
shvatili tekst. pomogli svome pamceniu i ucinili prvi veliki korak u
Iormiraniu svog sopstvenog mislienia o materiialu uvek nastoite da
ga »prevedete na svoi iezik«. Ovo »prevodenie« ie od posebne vaznosti
ako materiial ucimo citaniem odgovaraiuceg teksta.
Osmisliavanie ie iedna od naivazniiih tehnika sistematskog pam-
cenia. Kao tehnika pamcenia i ucenia. ono deli pamcenie na dva dela
mehanicko i osmislieno ili logicko koia se diiametralno razlikuiu
i. stavise. iedan drugog iskliucuiu. Verovatno ste vec zapazili. da ie
tehnika osmisliavania dolazila do punog izrazaia u raznim metodama si-
stematskog pamcenia. koiima ste do sada ovladali. Kao sto cete imati
priliku da se uverite. osmisliavanie lezi u osnovi i ostalih tehnika si-
stematskog pamcenia. koie cemo izloziti u narednim poglavliima.
115
KAKO SE SUVOPARNI BRO1EVI PRETVARA1U U
ZANIML1IVE RECI?
Covek masinskog doba ie zivi stvor
koii racuna. Mi zivimo u moru broieva.
L. Hogben
BRO1CANI ALFABET I PAMCEN1E SVIH VRSTA BRO1EVA
Cuveni engleski matematicar Simpson imao ie cudnu naviku da
pri hodaniu broii svoie korake. Jednom. kada se vracao iz koledza.
pride mu neki covek koii niie znao za ovu niegovu osobenost. Upravo u
tom trenutku veliki matematicar ie izbroiao tacno 573 koraka i u strahu
da ne zaboravi ovai broi neprestano ga ie ponavliao u sebi.
Izvinite rece covek samo iednu rec sa Vama. molim.
Molim. molim. samo izvolite. pet stotina sedamdeset i tri.
odgovori 'Simpson liubazno.
Ne. odgovori neznanac malo zbunieno samo iedno pitanie.
Dobro. pet stotina sedamdeset i tri. dodade Simson.
Veoma ste liubazni. proIesore. prekide ga ponovo neznanac
ali posto ste dobro poznavali pokoinog Dr N.. a da bi se resila pra
vilno iedna opklada. recite. da li sam u pravu ako tvrdim da ie svoiim
necakiniama ostavio po pet stotina Iunti?
Tacno. pet stotina sedamdeset tri. odgovori proIesor.
A bilo ie ukupno cetiri necakinie. zar ne?
Tacno. .. pet stotina sedamdeset i tri. ponovi Simpson na
potpuno zaprepascenie nepoznatog.
Slucai proIesora Simpsona pokazuie. da umeti raditi sa broievi-
ma ios uvek ne mora znaciti da ih ie samim tim i lako pamtiti. Zivimo
zaista u moru broieva. Broievi su svuda oko nas. na svakom koraku.
Nema ni iedne oblasti u zivotu. ili delatnostima coveka. gde broievi ne
saciniavaiu makar i iedan manii deo neophodnih znania i podataka. Zivot
i rad u savremenom svetu ne bi se mogao ni zamisliti bez ogromnog car-
stva broieva.
Radi toga ie ovo poglavlie iedno od naivazniiih u kniizi. ier ce
Vam omoguciti da ovladate naieIikasniiim tehnikama pamcenia svih
vrsta broieva. koii inace cine neophodan deo znania i koii su Vam po-
trebni u Vasem pozivu i svakodnevnom zivotu.
Za veliku vecinu liudi pamcenie broieva uvek pretstavlia tezak
zadatak. Broievi se tesko pamte ier su za nas apstraktni simboli, bez
ikakvog posebnog znacenia ili interesa. Pored toga. nista nam posebno
116
ne kazuiu svoiom nagomilanoscu i slicnoscu. Na primer. broievi: 69 i 96.
78 i 87. 897 i 879 deluiu na prvi pogled dosta slicno. Razlog za slabo
p'amcenie broieva moze biti i okolnost. sto se broievima daleko manie
bavimo nego recima. a uz to broi zahteva potpunu tacnost ako ga ho-
cemo koristiti. Da bismo otklonili ove nepogodne osobine broieva za pam-
cenie. potrebno ie da primenimo takve nacine niihovog prikazivania. koii
ce ih uciniti pogodnim i pristupacnim za lako i eIikasno pamcenie. Po-
dimo zato malo nazad u istoriiu i pogledaimo kakve ie metamorIoze
prezivliavao broi kroz vekove.
Pisanje i osmisljavanje brojeva kroz vekove
Kulturni narodi pretkolumbovske Amerike. kao na primer Asteci
(Aztecas). a i sami Egipcani. koristili su slike poiedinih predmeta i poi-
mova za oznacavanie broieva. Tako u piktograIiii starih Egipcana nala-
zimo sliku stuba za br. l. luka (2 kraka) za br. 2. a list bilike papirusa
za br. 1000. Da bi oznacili 100.000 nacrtali bi zabu. a za milion kosmi-
cko bozanstvo.
Maie. civilizovani narod koii ie ziveo na tlu danasnie Srednie Amerike. koristili
su tacke i crtice za oznacavanie broieva
Dok se kod starih Asiraca u klinastom pismu koristio kompliko-van sistem
pisania broieva na osnovi 60 (seksagezimalni sistem)' a kod Kineza ios pre
vise od 5.000 godina slozeni sistem sa crticama. dotle su Kricanr. Kiprani i
Eenicani bili prakticniii
Za oznacavanie broieva Grci su koristili slova svog alIabeta:
1 ÷ 1 A ÷ 10 X (Hilioi) ÷ 1.000
r ÷ 5 H ÷ 100 M (Mirioi) ÷ 100.000
sto ie docniie imalo veoma mnogo slicnosti sa rimskim sistemom pisania
broieva. obzirom da su Rimliani bili pod kulturnim uticaiem Grka:
GRCKI SISTEM: I. T. A. H. X. M
RIMSKI SISTEM: I. V. X. C. M.
l 5 10 100 1000
Poput Grka i Hebreii su pisali svoiim slovima broieve od l9.
zatim su koristili posebno slova za desetice od 10 do 90. kao i za stotine
od 1001000 .Kod starih Siriiaca i Arapa imamo isti sistem sve do po-
iave indiskih broiki. koie danas zovemo »arapskim«.
Arapski alIabet. zvani »AliIba« (po imenima prva dva slova: AliI
÷------ . Ba ÷ b) sluzio ie i kao broicani sistem:
---- AliI ÷ l G Girn ÷ 3 H Ha ÷ 5 itd
B - Ba ÷ 2 D - Dal ÷ 4
H Ha 5 ltd
'
117
Slovenski narodi preuzimaniem pisma preuzeli su i nacin
pisanja brojeva pojedinim sIovima svojih azbuka. abeceda iIi
glagoliica. Takode su posebno oznacavali iedinice. desetice i stotine
odgovaraiucim slovima svojih aIIabeta. na primer. crkveno-
sIovenska azbuka imaIa je ove brojcane vrednosti:
A. V. C. D. E. itd. I. K. I. M. itd. R. S. T. C itd.
I. 2. 3. 4. 5. 1u. 2u. 3u. 4u. 1uu. 2uu. 3uu. 9uu
Interesantno je. da se sistem pisanja brojeva sIovima veoma
dugo odrzao sve do XIX veka. narocito u datiraniu ikona.
Prema tome. kod pomenutih starih naroda svaka napisana rec
oznacavala je i neki broj, ier ie svako slovo imalo svoiu numericku
vred-nost. Na primer. kod Rimliana. ciii ie broicani sistem ios uvek u
upotrebi. rec »aMiCa« oznacavala ie i broi 1.100 (1.000 ¹ 100). a
»MeDiCo« ( ÷ dativ od »Medicus«) sadrzavala ie u sebi broi 1.600.
Naravno. drugo je pitanje da Ii su oni koristiIi upravo ovakav
nacin za lakse pamcenie brojeva.
Od posebne ie vaznosti za lakse razumevanie dalieg
izIaganja da ios iednom posebno uocite pomenutu cinienicu:
Kod starih naroda. koji su brojke pisaIi pojedinim
sIovima svoga alIabeta. svaka napisana rec oznacavala
je istovremeno i neki broj.
Ovaj sistem pisanja brojki sIovima. pored tzv. »Rimskih
brojeva«. koristi se danas u nekim zemIjama i za pisanje
teIeIonskih brojeva. a u ciliu niihovog lakseg pamcenia:
-- ABC DEF CHI 1KI MNO PRS TUV WHY --
1 2 3 4 5 6 7 8 9 u
Na broicaniku teleIona se pored broiki nalaze utisnuta i slova
gru-pisana kako je gore prikazano. Na primer. umesto da
pamtimo teIeIon br. 465-5226 u Engleskoi cemo pamtiti: HOLborn
(÷ deo Iondona) 5226. Svakako da je Iakse pamtiti HoIborn-
5226. nego ceo 7-ciIreni broj. U Sovietskom Savezu imamo slican
sistem. tako da imamo teIeIonske brojeve sastavIjene od sIova i
brojki: C4-26-29 iIi K9-67-8u itd.
U SAD mnoge institucije umesto teIeIonskog broja imaju
spretne kombinaciie odgovaraiucih slova. tako da dobiiu prikladne
reci. Na primer. jedna banka umesto svog teIeIonskog broja navodi
uvek rec: »ZAJMOJI«. sto prema gornjoj semi daje ustvari njen
teIeIonski broj: 025-6684. Jedno drustvo za zastitu zivotinia takode
umesto teI. broja ima veoma pirkladnu rec: »ZASTITA« ÷ tel. br.
u27-8482. Ovakvi »brojevi teIeIona« se veoma Iako pamte. gotovo
automatski. jer umesto sedmociI-renog broja jednostavno treba da
zapamtimo samo jednu rec. Isto tako priIikom teIeIoniranja. umesto
broia biramo samo odgovaraiuca slova i nepogresivo dobi iamo trazeni
teIeIonski broj.
Kako se mogu brojevi pretvoriti u reci?
Sve su ovo. naravno. dosta retke i slucaine kombinaciie
zamene brojki sIovima. odnosno brojeva recima. i prema tome.
nesavrsene da bi se mogIe koristiti kao sistem. siguran i
iednostavan. za pamcenie brojeva. Da bismo apstraktne i
nezanimliive broieve osmislili i ucinili ih pri-
118
stupacnim i pogodnim za asociranie. neophodno ie da se za potrebe si-
stematskog pamcenia posluzimo iednim drugim. nesto modiIikovanim. ali
daleko eIikasniiim metodom:
Kao sto Vam ie poznato. nas broini sistem sastoii se od ukupno
10 ci I ara:
l. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9 i 0
Niime mozemo izraziti svaki zamislivi broi. bio on ma koliko veliki.
Znaci. ako za poiedine ciIre uzmemo odgovaraiuca slova moci cemo
svaki broi pretvoriti u prikladnu rec. ti. odgovaraiuci broi prikladnih
recii. ako se radi o vecem broiu:
1. Ako pazliiviie pogledamo slovo »t« zapazicemo. da ie niegov glavni.
osnovni potez odozgo na dole veoma slican broiu 1. Zato cemo i uzeti
da ie
l ÷ t
3. Slovo »n« ima 2 poteza na dole i. prema tome. uvek nas potseca da ie
2 ÷ n
3. Isto tako i slovo »m« ima tri poteza na dole i potseca time na broi
3 Pored toga. ako slovo »m« rotiramo za 90° u smislu kazalike na
casov-niku. dobicemo tacnu sliku broia 3. Dakle.
3 ÷ m
4. Mnogi liudi slovo »r« ispisuiu tako. da svoiim pisanim oblikom
veoma potseca na broi 4. Pored toga. ono ie redovno poslednii
suglasnik u nazivu za broi 4 u mnogim iezicima. Na primer.
nemacki: vieR. en-
\ i
119
gleski: IouR. Irancuski: quatRe. spanski: cuatRo. italiianski:
puattRo i u nasem ieziku: cetiRi. Prema tome. uzimamo da ie
4 ÷ r
5. Za broi 5 uzecemo slovo »l«. ier se velikim slovom »L«. kao
rimskim broiem. obelezava broi 50. koii potseca direktno na broi 5.
Znaci:
Rimske legiie su na svoiim zastavama nosile poiedina slova kao broinu oznaku
svoie iedinice
O
6. Za broi 6 uzecemo iednostavno prvo slovo niegovog naziva. koie ce
nas uvek nepogresivo potsecati na svoi broicani ekvivalent:
6 ÷ s
7. Ako pazliivo analizirate konstrukciiu slova »K« onda cete zapaziti da
se ono moze napisati sa dve »sedmice« iednom uspravnom i dru
gom okrenutom skoro za 180°: K . Znaci.
7 ÷ k
8. Ispisano malo slovo »I« kod mnogih liudi veoma potseca na »-8«. Tako
ie broi
8 ÷ I
9. Ako slovo »p. okrenemo oko niegove vertikalne ose za 100' dobiiamo
tacnu sldku broia 9. Prema tome imamo da ie broi
9 ÷ p
10. Ako bismo krakove slova »c« spoiili malom crticom.dobili bismo nulu.
Zato cemo za »nulu« odrediti slovo »c«. Znaci.
0 ÷ c
Ukoliko Vam vise odgovara da potrazite vezu izmedu poiedinih
broiki i slova cirilice. onda Vam sledece napomene mogu biti od koristi:
120
1. Slovo »T« sa ios iednom horizontalnom crtom tacna ie slika rimskog
broia »I«. ti. 1.
T ÷ l
2. Oblik slova »H« veoma potseca na rimsko »II«. ti. 2. Pored toga ima
2 poteza na dole.
H ÷ 2
3. Ako bismoslovo »M« rotirali za 90° dobili bismo oblik broia 3.
M ÷ 3
4. Za »p« vazi ista asociiativna veza kao i u latinici. ti. da ie poslednii
suglasnik u nazivu u mnogim iezicima.
5. Ako broi 5 okrenemo za 90° u smislu kazalike na casovniku. dobicemo
tacan oblik slova »E«. Zato uzmimo da ie broi
5 ÷ E
6. Zamislite da ste dve »troike« (3 i 3) »-ledima« spoiili kao »Siiamske
blizance«. I sta ste dobili? Naravno. slovo »@«.
6 ÷ @
7. Slovo »=« okrenuto za 180° veoma potseca na broi 7. Kome ova asoci
iaciia ne odgovara. moze se posluziti istom vezom kao i u latinici.
7 ÷ K
8. Kod broia osam nemamo mnogo problema da nademo prikladnu aso
ciiaciiu. ier samo slovo »B« veoma potseca na »osmicu«. Ako Vam
vise odgovara. mozete uzeti i »N« ier ie tacan oblik polozene »osmi
ce«. Znaci broi
8 ÷ B
9. Slovo »;« rotirano za 180" verno pretstavlia broi 9. Znaci.
9 ÷ ;
10. Za »nulu (÷0) uzecemo analogno slovo po obliku. a to ie »C«.
0 ÷ C
Medutim. pomocu ovog osmisliavania poiedinih broiki i niihovog
asocirania za odgovaraiuca slova. mi ni izdaleka nismo iscrpeli sva
slova naseg alIabeta. Zato cemo u sledecoi preglednoi tabeli rezimirati
napravliene asociiaciie i tabelu prosiriti preostalim suglasnicima:
PROSIREN1E NUMERICKOG ALFABETA
1 ÷ T. Niemu ie slicno. ili niegov ie zvucni parniak »D«
2 ÷ N. Niemu ie slicno »NJ«.
3 ÷ M. Niemu cemo dodati slovo »J« ier se sa dva »J« moze napisati
broi 3.
4 ÷ R. Niemu cemo dodati slovo »h«. koie ie u stvari obrnuta »cetvorka«.
5 ÷ L. Niemu ie slicno i blisko »LJ«.
6 ÷ S. Ovde cemo dodati sva slova koia se pisu sa nekim diiakritickim
znakom: S. 2. C. C. . DZ. Ima ih. znaci. 6. sto ie ios iedna aso-
ciiaciia.
7 ÷ K. Niegov zvucni parniak ie slovo »G«. Kod cirilice ie obranto: 7 ÷
E.a niegov bezvucni par ie »K«.
8 ÷ E. Niegov zvucni parniak ie »V«.
9 ÷ P. Niegov zvucni parniak ie »B«. Kod cirilice imamo obrnut slucai.
O ÷ C. Ovde cemo pridodati i sve zubne suglasnike: »S« i »Z«. Dakle za
»nulu« uzimamo sve zubne suglasnike: C. Z. S.
121
Posto smo sada iskoristili sve suglasnike alIabeta i uvrstili ih putem
prikladnih asociiaciia pod odredene broike. dobili smo konacno `Univer-
zalni numericki alIabet« ili »Univerzalnu tabelu za pretvaranje brojeva
u reci«:
NUMERICKI ILI BRO1CANI ALFABET ZA PRETVARAN1E
BRO1EVA U RECI





T, D
N, N1
M, 1 R,
H L,
L1
6 ÷ s, z, c, c, , Dz
7 ÷ K, G
8 ÷ F, V
9 ÷ P, B
O÷ C, Z, S
Dok samoglasnici nemaiu nikakvog znacenia. svi suglasnici imaiu svoie odredeno
numericko znacenie
Preostali su ios samoglasnici: A. E. I. O. U. koii nemaiu nikakvog
numerickog znacenia i sluze iedino za spaianie poiedinih suglasnika pri
Iormiraniu tzv. numerickih reci. ti. reci koie sadrze odredeni broi. Na pri-
mer. za broi 953 ekvivalent su suglasnici: P-L-M; ako ih povezemo odgo-
varaiucim samoglasnicima. dobiiamo veoma prikladnu rec za pamcenie
tog broia: PaLoMa. ili: PaLMa. itd.
Pre nego sto predemo na samo pretvaranie broieva u reci i niihovo
pamcenie pomocu »Numerickog alIabeta«. potrebno ie da obratite paz-
niu na sledece momente
:
1. Slovo »R« ie u nasem ieziku i samoglasnik i suglasnik u zavisno
sti od niegovog polozaia u nekim recima. Medutim. po »Numeri
ckom alIabetu« slovo »R« ie uvek suglasnik i uvek ima numeric
ku vrednost 4.
2. Obzirom na tri govora u nasem ieziku. ekavski. iekavski i ikav-
122
ski. citaoci koii govore iekavski treba unapred da se odluce da
li ce im iekavsko »i« vaziti kao br. 3 tamo gde ga ekavci i ikavci
nemaiu. Na primer. »DeTe« ili »DiTe« znace broi 11. ali ista rec.
izgovorena iekavski »DiJeTe«. oznacava broi 131.
3. Strane reci odomacene u nasem ieziku treba koristiti onako. ka
ko se izgovaraiu. a ne kako se pisu. Ako sledimo ovo nacelo: ni
kada nece doci do zabune u »desiI rovan iu« numerickog znacenia
neke strane reci. Na primer. rec »BuIIet«. koia nam ie dosla iz
Irancuskog. moze da znaci 9881. a ako ie »prevedemo« onako ka
ko se izgovara. dakIe »BiIe« (iIi praviInije: BiiIe) onda vredi sa
mo 98.
4. Numericki alIabet se primeniuie na strogo Ionetskom principu.
bez ikakvih izuzetaka. Znaci. ono sto izgovarate i kako ga izgova
rate samo to vazi. Na primer. u slucaiu pisania latinicom. slo
va digraIi: NJ. LJ. DZ i DJ uvek znace samo 2. 5. 6 i opet 6 res-
pektivno. a ne 23. 53. 16 i 13. Presudan je. dakIe. uvek izgovor
za numericku vrednost slova ili reci. a ne pisani oblik.
Iako »Numericki alIabet« sigurno vec mozete ponoviti.
zahvaIjujuci stvorenim asociiaciiama i osmisliavaniu. ipak Vam
preporucuiemo da ne idete daIje. dok ga potpuno ne usvojite do tog
stepena. da mozete potpuno automatski i bez premisIjanja
reprodukovati citav »Numericki alIabet« u svim pravcima. a
narocito na preskok. Posto ie on osnova pamcenia svih vrsta
broieva. logicno ie da ga morate savladati do savrsenstva. U tu
svrhu. preporucliivo ie uzeti neki tekst i redom pretvarati poiedine
reci u broieve. Zatim. uzmite neku debliu kniigu i otvaraiuci nasu-
mice stranice. vezbaite pretvaranie broieva u reci.
Pri pretvaraniu broieva u reci potrebno ie drzati se ovih
nacela:
· Dok jedna rec daje uvek jedan te isti broj, dotle jedan broj moze
da ima nekoliko »mvmerickih reci«. Na primer. rec »More« uvek
oznacava iedan te isti broi 34. Ali recimo broi 939 moze da
se izrazi sa nekoliko numerickih reci: PuMPa. BOMBa. PoMPa.
BaMBi. itd.. sto ie nesumniivo i velika prednost »Numerickog
alIabeta«. ier nam omogucava da odaberemo naipogodniiu rec.
· Da biste izbegli mogucnost zabune. nastoite da uvek koristite
rec sa onolikim broiem suglasnika koliko ciI ara. ima broi koii
pamtite. s tim da ako uzmete rec sa tri ili vise suglasnika. onda
uvek vaze samo prva tri suglasnika.
Na primer. jednociIrene brojeve. recimo br. I. pamtite
numerickim recima sa samo jednim sugIasnikom: aDa. auTo. oDa.
Deo; br. 9 ÷ Boa. oBoa. eP itd.
DvociIrene brojeve sa numerickim recima koie imaiu samo dva
sugIasnika. Na primer. br. 35 ÷ MaI1. 1eIa.MiIe. MuIa. 1eIo itd.
TrociIrene brojeve pamtite pomocu reci sa tri ili vise
suglasnika.
Ako ie rec sa vise od tri suglasnika. onda uvek vaze samo prva
tri. Na
123
primer. br. 514 ÷ LeDaRa. LiTaR. LoTaR; ali i: LuTRiia. LeDeRer.
LeTRaset. LeTaRgiia itd.. gde vaze samo prva tri suglasnika.
· Broi sa cetiri ciIre mozemo pamtiti kao dva 2-ciIrena ili kao ie
dan 3-ciIren i iedan 1-ciIren broi. Isto tako. iedan 5-ciIreni broi
mozemo pamtiti kao iedan 3-ciIren i iedan 2-ciIren broi. Bro
ieve sa 6 i vise ciI ara naipre podelimo u grupe od po tri ciIre
i onda .ih pamtimo kao niz od vise trociIrenih broieva.
· Imaite uvek na umu zakonitost. kada pretvarate broieve u reci.
da povecavaniem broia vazecih suglasnika u reci. veoma brzo su
zavate izbor mogucih reci za tai broi. Na primer. za 4-ciIreni
broi 4739 mozemo naci prakticno bezbroi numerickih reci. ako
kazemo da ce u niima vaziti samo prvi suglasnik. Izbor ie znat
no manii. ako kazemo da ce vaziti samo prva dva suglasnika:
ios manii ie izbor raspolozivih reci ako vaze prva tri suglasnika.
a veoma suzen ili ga uopste nema. ako kazemo da ce vaziti prva
cetiri suglasnika.
Sada poseduiete ios iednu mocnu »umnu masinu«. pomocu koie cete
moci »preraditi« i zapamtiti neograniceno mnogo nairaznovrsniiih broieva i
broinih izraza iz svih oblasti znania.
TEST BR. 3:
13. (16. pogl). Oznacite tacno vreme obavljanja ovih 10 poslova od uku
pno 16 koje ste pamtili u ovom poglavlju:
1.------------ Vratiti kniige u pozaimnoi biblioteci.
2. ----------- Na posti preuzeti prispeli paket.
3. ----------- Napisati pismo reklamaciiu Iabrici.
4.------------Odlazak autobusom na stanicu.
5.------------Zaiednicki rucak sa Markovicima.
6. ----------- Pregled racuna i potpis izlazne poste.
7.------------U OZ-u produziti polisu za osiguranie kuce.
8. ----------- Pri povratku kuci obaviti kupovinu u samousluzi.
9.------------Sastanak u vezi godisnieg plana.
10. ----------- 1 Sastanak sa Bozom u »Gradskoi kaIani«.
14. Bilo koji raspored poslova ili casova mozemo pamtiti i »-Predmetnom
tabelom od 50 mesta«. Upisite brojeve iz desne kolone u levu kako bi
dobili tacna znacenja:
1. O 46. 1. Utorak. 3. cas
2. O 15. 2. Sreda. 1. cas
3. O 31. 3. Cetvrtak. 6. cas
4. O 23. 4. Cetvrtaki 2. cas
5. O 42. 5. Ponedeliak. 5. cas
15. (17. pogl.) Oznacite komponente i osobenosti koje pripadaju »Mehanic
kom pamcenju«:
A. Razumevanie D. Retroaktivna inhibiciia
B. Eho pamcenia E. Povratno secanie
C. InterIerenciia
124
16. Oznacite komponente i osobenosti koje pripadaju
»Osmisljenom pam
cenju-«:
A. Razumevanie D. Retroaktivna inhibiciia
B. Eho pamcenia E. Povratno secanie
C. InterIerenciia
17. (18. pogl.) Oznacite brojne vrednosti za sledeca slova:
1. Z 3. K 5. L1 7. N1, 9. S
2. Dz 4. D 6. A 8. U 10. R
18. Upisite odgovarajuca slova za sledece brojke:
7 ÷ 3 ÷
0 ÷ 8 ÷
1 ÷ 2 ÷
4 ÷ 6 ÷
9 ÷ 5 ÷
Posto ustanovite broi osvoienih bodova. upisite ih u predvidenu
rubriku Tabele: »Vas uspeh u povecaniu Vaseg pamcenia«. Ukoliko pra-
vilno i savesno proraduiete i primeniuiete u praksi poiedine tehnike i
metode pamcenia. trebalo bi da na ovim testovima postizete minimum
80° tacnih rezultata. Ukoliko to niie slucai. ili ste uopste nezadovolini
sto ne postizete 100° rezultata. Vasi bodovi ce Vam odmah tacno pokazati
koia poglavlia treba bolie proraditi da bi postigli 100° rezultata u
resavaniu testova i proradi kniige.
Sa malo dobre volie i sistematskog rada u proucavaniu i primeni
izlozenih tehnika pamcenia mozete svakako. bez narocitih napora.
postici 100° rezultata ne samo u resavaniu testova. nego i u primeni
naucenih metoda i tehnika eIikasnog pamcenia.
MENTALNA KARTOTEKA NEOGRANICENOG KAPACITETA
BRO1CANA ILI NUMERICKA TABELA ZA VEZNI METOD PAMCEN1A
U prethodnom poglavliu ovladali ste »Numerickim alIabetom za
pretvaranie broieva u reci« i naucili osnovne principe kako se nairacio-
nalniie pretvaraiu broievi u reci.
125
Eosto ste vec presli na ovo poglavlie. pretpostavka ie da ste
numericki alIabet naucili do automatizma i da bez premisliania na
dati broj mozete navesti odgovaraiuca slova i obratno. kao i da bez
zastoia mozete pretvarati reci u broieve i obratno. Takode ie
pretpostavka. za Vas daIji uspesan rad na pamceniu broieva. da ste
bar nekoIiko stranica teksta radi vezbe pretvorili u broieve. kao i da
ste najmanje par stotina brojeva pretvorili u odgovaraiuce numericke
reci.
Pre nego sto predemo na samo komponovanie »Numericke
tabeIe za pamcenie po veznom metodu«. navescemo ios nekoliko
prakticnih upul-stava za pretvaranie broieva u numericke reci.
odnosno za samo pamcenje brojeva:
(1) Sposobnost pretvaranja brojeva u reci i obratno morate usavrsiti do
automatizma. tako da ste u staniu. cim ugledate neki broi. da za nie
ga odmah date bar 3 4 numericke reci. Isto tako. ako se radi o nu
merickim recima. morate biti u staniu iste automatski »prevoditi « u
broieve brzinom kao da citate same broieve a ne slova i reci.
U tu svrhu bice Vam potrebno nekoliko dana sistematskog vezbania
kontinuaInom metodom: neprekidno. u svakom sIobodnom trenutku.
dok idete ulicom. cekate itd.. cim ugledate neki broi. recimo automobiIa.
teleIona na nekoi Iirmi. na nekoi zgradi i slicno. odmah ga pretvorite u
3-4 numericke reci.
Slicno postupite i sa recima s koiima dnevno dolazite u dodir u slo-
bodnim trenutcima. Recimo. ako Vam pogIed padne na neku Iirmu iIi
naziv nekog obiekta. odmah ga pretvorite u odgovaraiuci broi.
(2) 1os u prethodnom pogIavIju smo nagIasiIi. da u principu kod svake nu
mericke reci vaze samo prva tri suglasnika. Ako ie broi sa vise ciIa-
ra. onda 3 ciIre pamtimo sa jednom reci. a preostaIe (jednu iIi dve) sa
drugom reci. Ako se radi o dugim brojnim nizovima sa 6 i vise ciIa-
ra. onda takav niz podelimo. kao sto ie inace uobicaieno. tackama na
grupe od po tri ciIre. i svaku takvu grupu pamtimo putem odgovara
iuce numericke reci. Na primer. broi: 345698376894 pamtimo kao:
345.698.376.894. dakle sa ukupno 4 numericke reci.
Razlog za uvodenie ovog principa ie. zapravo. dvostruki: (1)
Ako bi uzeli da u svakoi numerickoi reci vazi vise od tri prva
sugIasnika. recimo cetiri. izbor pogodnih numerickih reci za vecinu
brojeva bi se nedopustivo suzio. »Tri prva suglasnika« je optimum
potvrden dugogodisnjim iskustvom kod mnogo hiljada ljudi. - (2)
Uobicaieno ie pravilo. da se i inace duzi broievi. kao sto su stotine
hiIjada. miIioni. miIijarde itd.. odvaiaiu tackama i zapetama u
grupama od po tri ciIre.
(3) Numericki alIabet koiim vladate ie.u stvari. iedna konvenciia i pred
stavlia samo iednu od mnogih mogucih kombinaciia. Svako bi mo
gao. prema svom proIiIu i preIerencijama. napraviti i neku drugu kom
binaciiu zamene broieva slovima. Medutim. ovde zelimo istaci poseb
no cinienicu. da ie ovai numericki alIabet konstruisan speciialno u
tu svrhu. da pruzi maksimalno veliki broi pogodnih numerickih reci
za sve broieve podiednako. obzirom da su svi broievi podiednako vaz
ni. Bitno je. da izbor. raspored na pojedine brojeve i vrsta kombinaci
ie budu takvi. da za svaki broi ima dovolino prikladnih numerickih
reci. Zato se »Numericki alIabet«. u obliku kako ste Vi niime ovlada
li. preporucuie. ier ie zasnovan i konstruisan prema zakonitostima ko-
126
ie odreduiu zastuplienost glasova u nasem govornom i pisanom
ieziku. ·kao i Irekvenciiu suglasnika u recima naseg iezika.
"Dok iedna numericka rec daie uvek iedan te isti broi. dotle iedan broi moze da
ima nekoliko numerickih reci.«
Speciialna pogodnost kod »Numerickog alIabeta« ie ta. sto iz
iednog broia cesto mozemo napraviti i svih 3040 razlicitih
numerickih reci. a opet sve one znace uvek iedan te isti broi. Na tai
nacin. imamo priliku da uvek odaberemo naiprikladniiu rec koia ce
staiati u naiuzoi asociiativnoi vezi sa poi mom u vezi s koiim pamtimo
neki numericki podatak.
Na primer. pretpostavimo da treba da zapamtimo ovai podatak:
»·Drugi svetski rat ie poceo 1939 godine«.
Kod pamcenia godina iz istoriie. nikada ne treba pamtiti
»hiliade-«. ier se one uvek podrazumevaiu. Znaci: 1939 pamtimo
iednostavniie kao: 939. Za br. 939 odmah nalazimo nekoliko numerickih
reci: PuMPa. BoMBa. PoMPa. BaMBi. Naravno. odabracemo numericku
rec: »BoMBa« (÷ 939) ier ona stoii u naiuzoi asociiativnoi vezi sa
poimom »Drugi svetski rat«.
Koliko su velike mogucnosti kombinaciia sa slovima numerickog
alIabeta govori i podatak. da se samo sa 25 slova bilo kog savremenog al-
Iabeta (znaci samo sa 25 suglasnika recimo naseg alIabeta) teoretski moze
iskombinovati Iantastican broi reci preko 15 septiliona (÷ 15 sa 24
nule!). Kakav ie to broini div vidimo donekle iz slikovitog poredenia:
svim liudima na zemlii trebalo bi preko 2.500 god. da broieci
neprekidno izbroie ovai Iantastican broi. A sa svih 30 slova naseg
alIabeta broi mogucih kombinaciia dostize neverovatnu ciIru od preko
274 X 10" ili: 274 sa 30 nula! Ukupan broi naisitniiih kapliica u svim
okeanima. morima. iezerima i rekama na zemlii pravi ie pigmei u
poredeniu sa ovim ispolin-skim broiem.
BRO1CANA ILI NUMERICKA TABELA ZA PAMCEN1E
PO VEZNOM METODU
Kada smo u 15. Poglavliu »Vezni metod pamcenia« Iormirali
nasu prvu »Mentalnu kartoteku« pomocu »Predmetne tabele«. onda
smo aso-
127
ciiativnu vezu nalazili izmedu broia i poiedinih predmeta na osnovu
niihove slicnosti po obliku. Samim tim bili smo donekle i ograniceni u
svoiim kombinaciiama. radi cega smo »Predmetnu tabelu« Iormirali
samo za 50 mesta. Svakako. postoii mogucnost nienog povecania i na
svih 100 me-sta. kao i Iormiranie ios neke predmetne tabele. ali
mogucnosti kombino-vania su daleko manie nego u slucaiu
konstruisania »Numerickih tabela za vezni metod pamcenia« pomocu
»Numerickog alIabeta«.
Kao sto smo videli. broi mogucih kombinaciia ie upravo
Iantastican i pomocu »Numerickog alIabeta« mozemo konstruisati
proizvolino velike »Numericke tabele za vezni metod pamcenia« sa
smestainim kapacitetima od nekoliko stotina pa do nekoliko hiliada
mesta. vec prema stvarnim potrebama. Pored toga. paralelno mozemo
komponovati vise takvih tabela.
Ovde navodimo kao primer iednu prakticnim iskustvom proverenu
»Numericku tabelu« od ukupno 100 mesta. s tim sto cemo u ovom
poglavliu dati samo nien prvi deo od ukpno 50 mesta:
NUMERICKA TABELA
1 ÷ AUTO 14 ÷ TOR
2 ÷ ANA 15 ÷ ATILA
3 ÷ AM 16 ÷ TUS
4 ÷ ORAO 17 ÷ DEKA
5 ÷ ULJE 18 ÷ DIV
6 ÷ UZE 19 ÷ TOP
7 ÷ AGA 20 ÷ NEC
8 ÷ VO 21 ÷ NOTE
9 ÷ BOA 22 ÷ NIN
10 ÷ UDICA 23 ÷ NOJ
11 ÷ DETE 24 ÷ NAR
12 ÷ DINJA 25 ÷ ANALI
13 ÷ DIM 26 ÷ NOZ
U ovoi tabeli smo ponovo
uzeli za br. l »AUTO« kao i u predmetnoi. Zato. ako se u predmetnoi
tabeli odlucite za »ADA« onda u numerickoi moze ostati »AUTO« i
obratno.
Ovu tabelu treba da naucite na isti nacin i do istog stepena kao i
»Predmetnu tabelu«. Koristite ponovo Vas sistem kartica. (V. Pogl. 15).
Proverite svoie znanie reprodukciiom tabele (1) po rednim broievima.
(2) po predmetima. (3) napred i nazad i (4) na preskok.
Usvoiivsi prvi deo »Numericke tabele« od 50 mesta dobili ste ios
iedno veoma eIikasno sredstvo za pamcenie raznih inIormaciia i
podataka. Kao i sa »Predmetnom tabelom«. pomocu ove tabele mozete
veznim metodom pamtiti: liste kupovina; dnevne. sedmicne i mesecne
planove; razne dnevne rasporede i planove rada po casovima; redoslede
slozenih radnih operaciia; citave seriie broieva; spiskove. popise ili
kartoteke raznih predmeta i materilaia itd. O ovim i drugim
primenama »Numericke tabele« za pamcenie po veznom sistemu bice
opsirno govora u odgovaraiucim poglavliima.
27 ÷ NOGA 40 ÷ ORASI
23 ÷ NIVEA 41 ÷ RODA
29 ÷ NEBO 42 ÷ RUNO
30 ÷ MECA 43 ÷ RAM
31 ÷ META 44 ÷ HOR
32 ÷ MUNJA 45 ÷ RALO
33 ÷ JAJE 46 ÷
34 ÷ MORE 47 ÷ RAK
35 ÷ MULA 48 ÷ RAE
36 ÷ MAC 49 ÷ RIBA
37 ÷ MAG 50 ÷ LASO
08 ÷÷ MUE
39 ÷ MAPA
128
MEMORI1A ELEKTRONSKOG RACUNARA
PAMCEN1E RAZNIH VRSTA BRO1EVA
Zaneseni pesnik Peter HiIe (HiIIe. 1854-19u4) nije imao
gotovo nista osim iedne vrece pune niegovih rukopisa. za koie su
mu cesto sluzile stare hartiie. bacene karte i slicno. Saniao ie da
pokrene iedan casopis. ali u niegovim vitkim. pesnickim rukama
svaki poduhvat ie bio osuden na neuspeh.
Jednom ga ie nemacki kniizevnik O. E. Hartleben (1864-1905)
zatekao kako spava na klupi u parku. Obuzet sazalieniem. poveo ga
je sa sobom. pIatio mu pristojnu sobu. gde je donesena i smestena
Iegendarna vreca sa rukopisima. da bi ga sledeceg iutra ponovo
nasao na istoj kIupi.
AIi. Peter. sta je sad opet?! zavapi HartIeben. UsIedio je od
govor tipican za Hilea
:
Sta mogu kad sam zaboravio ulicu i kucni broi .. .
Pamcenie broieva za mnoge liude pretstavlia ozbilian
probIem. Oni zbog toga cesto imaiu ne samo nepriiatnosti. nego i
direktne stete. Medutim. zahvaliuiuci »Numerickom alIabetu« i »-
Numerickoi tabeli za vezni metod pamcenia« Vi ste u staniu da
savladate lako i naivece broino dzinove. Uzmimo kao primer
Iantastican broi kombinaciia raznih reci koie se mogu ostvariti sa
samo 24 sIova aIIabeta:
62u4484u1733239439362727
Eantastican broi od 24 ciIre. o ciioi ogromnosti i neizmernosti
imate pribliznu pretstavu ier smo o »nesto« vecem broiu
kombinacija sa 25 ciI ara vec govorili u prethodnom poglavliu. I za
ovaj broj ceIokupnom stanovnistvu Zemje trebaIo bi preko 2.5uu
godina da ga izbroji. AIi. ako ga treba pamtiti metodama sistemskog
pamcenia. onda on ne izgleda tako strasno. Kao sto smo rekli.
podeIimo ga. najpre. u grupe od po tri ciIre:
62u.448.4u1.733.239.439.362.727
Zatim za svaku grupu pronadimo prikladnu numericku rec.
Svako ce. naravno. odabrati drugaciie reci i ovde. radi toga.
navodimo jednu od mogucnosti:
ZeNiCa HaRFa RaSaD Ka1MaK NiMBus RaMPa
62u 448 4u1 733 239 439
MaSNa KN1iCa
362 727
Time smo iedan apstraktni. zastrasuiuci broj od 24 ciIre.
zahvaIju-
129
». . . Time smo iedan zastrasuiuci broi od 24 cifre »Numerickim alIabetom« sveli
Tlo pamcenie samo 8 konkretnih i obicnih reci.«
iuci »Numerickom alIabetu« sveli na pamcenie od svega osam
konkretnih reci. A zapamtiti osam reci. kao sto Vam ie vec poznato.
niie nikakav problem. Jednostavno mozete da birate:
(1) Ako se odlucite za lancani metod pamcenia. onda asociraite »ZENI
CU« sa »HAREOM«. »HAREU« sa »RASADOM« itd. do kraia. Time
ste uiedno zapamtili i ceo ovai ogromni broi i moci cete da ga lako i
brzo reprodukuiete ne samo od pocetka do kraia. nego i obratno.
(2) Ukoliko zelite da ovai broi apsolutno precizno zapamtite u smislu da
znate gde mu stoii svaka ciIra. onda se u tom slucaiu posluzite veznim
metodom pamcenia. odnosno »Numerickom tabelom za pamcenie po
veznom metodu«. Uzmite prvih 8 mesta na Vasoi tabeli i iednostavno.
na Vama vec poznat i uvezban nacin. asociraite svih 8 numerickih re
ci: »ZENICU«. sa »AUTOM«. »HAREU« sa »ANOM«. »RASAD« sa
»AMOM« itd. do kraia. Reprodukciiom proverite ios iednom Vase aso
ciiaciie.
I sada ie broini dzin potpuno u Vasoi vlasti: Vi cete moci da ga repr-
odukuiete ne samo napred i nazad (s leva na desno i obratno). nego i
na preskok. Ako Vas neko pita: »Kako glasi sedma grupa?«. Vi cete
iedno stavno »duhovnim okom« na sedmom mestu tabele potraziti
Vas predmet i »videcete« »AGU« toako se muci da veze iednu
veliku »MASNU« ispod svog turbana. Odmah cete »desiIrovati«
»MaSNu« kao broinu grupu 362.
U slucaiu da u pocetku. dok ios ne steknete potrebnu rutinu.
imate izvesnih poteskoca u iznalazeniu adekvatnih numerickih reci za
grupe broieva od po 3 ciIre. posluzite se privremeno sledecom
olaksicom:
Broi koii treba da zapamtite umesto u grupe od po 3 ciIre iedno-
stavno izdelite u grupe od po 2 cifre. Time cete dobiti nesto vise
numerickih reci. ali cete zato. prema vec pomenutoi zakonitosti.
dobiti znatno
130
vece mogucnosti izbora i pronalazenia prikladnih numerickih reci.
obzirom da sada vaze samo prva dva suglasnika. a ne tri.
Pamcenje brojeva osmisljavanjem i komparacijom
Posle duzeg vremena proIesor Luriia ponovo se sastao sa svoiim
ispitanikom. ciie ie Ienomenalno pamcenie proucavao vec nekoliko
godina. Ovom prilikom zeleo ie da proveri sposobnost niegovog logickog
pamcenia i zadao mu ie na tabli da zapamti sledece broieve:
! ! ¹ +
! ¹ + :
¹ + : (
+ : ( ¹
Niegov ispitanik ie napregnuto i usredsredeno gledao u tablu. po-
nasaiuci se potpuno isto. kao da se radi o pamceniu naizamrseniieg
matematickog izraza. Ne primecuiuci nienu logicku strukturu. on ie
koristio svoie sinesteziske i eidetske sposobnosti i celu tablicu prosto
»preslikao« u svoiu IotograIsku memoriiu.
Radi toga ie potrebno. pre svakog pamcenia. prethodno proanali-
zirati materiial i odrediti metod pamcenia. Da smo Vam gorniu tablicu
zadali u nesto izmenienom redosledu ciIara. recimo ovako:
1.234.534.564.567. sigurno bi se odlucili da »naoruzani« metodama
sistematskog pamcenia savladate ovai broi. Medutim. malo analize i
uocicete zakonitost po koioi ie konstruisana ova tablica. Samim tim
broi ste automatski zapamtili. Zato nastojte, da ne koristite kompjuter
za cetiri osnovne racunske radnje!
Na primer. neki broievi se mogu pamtiti posebnim
osmisliavaniem ili komparaciiom:
3618 3 x 6 ÷ 18
2468 2 ¹ 2 ¹ 2 ¹ 2
(4) (6) (8)
2173 21 : 7 ÷ 3
235812 2 ( ¹ 1) ÷ 3 ( ¹ 2) ÷ 5 (5 ¹ 3) ÷ 8 ( ¹ 4)÷12
Ima slucaieva kada pregrupisavaniem nekog broia dobiiamo
oblik koii se lako pamti:
363 636 ÷ 36 36 36 (3 x 36)
Iako ie to prilicno retko. nailazimo povremeno na broieve
koii se lako pamte. Na primer:
1666 Pozar Londona. Lako pamtimo 3 sestice.
Broievi teleIona 22-444 i 22-333 automatski se pamte.
Broi 3456 pretstavlia normalni redosled broieva. takode i
broi 9876 samo u suprotnom smislu.
Neke broieve mozemo osmisliti raznim racunskim radniama
izmedu poiedinih ciIara. Na primer:
2448 2 X 24 ÷ 48
729 7 ¹ 2 ÷ 9
8917 8 ¹ 9 ÷ 17
159 l i 9 su pocetak i krai broinog niza. a 5 ie niegova sredina.
131
Datum 7. iuli 1877 napisan ovako: 7. 7. 77 veoma se lako pamti.
Takode 6. iuni 1966 6. 6. 66.
Slucaino i »broj e« se moze na slican nacin osmisliti i tako
zapamtiti na 12 decimala: 2.718281828459. Na pr.: 2 ¹ 7 su 9. a 2X9 ÷
18. onda idemo dva puta: 18. 28 i 1&. 28. a 4 i 5 su 9! Naravno. ovo su
sve prilicno retki slucajevi, koii opet zahtevaiu da pamtimo nacin
osmisliavania broieva. sto neki put moze da dovede do zabune. pa
umesto da dva broia saberemo. mi ih pomnozimo itd. Ali nekome ce i
ovai nacin da odgovara. Treba imati na umu. da ie ovai nacin. nazalost.
u svoioi prakticnoi pri-meni ogranicen na manii broi slucaieva.
Nasuprot niemu. metod pamcenia svih vrsta broieva pomocu
»Numerickog alIabeta« nema prakticno ogranicenia i moze se primeniti
na pamcenie svih vrsta broieva.
Pamcenje velikih brojeva sa puno nula
Postoii nekoliko nacina da precizno pamtimo broi nula kod
velikih. astronomskih i slicnih broieva.
1. Nacin: Unapred usvoiimo sledeci raspored suglasnika u
nume
rickoi reci:
· Suglasnici C .Z. S. kao sto znamo. uvek oznacavaiu »O«.
· Suglasnik koii se nade neposredno ispred »nule« (÷ C. Z. S) oz
nacava broi nula.
· Suglasnik koii stoii na pocetku ili na kraiu numericke reci oz
nacava broi dekadne iedinice.
Na primer:
LaPiS ÷ L 5. P 9. S O; 5 ¹ 9 nula
÷ 5.000.000.000
MoST ÷ M 3. S O. T 1; 3 nule i l
÷ 0.001. Ili. ako racunamo nule posle decimalne zapete:
0.0001
2. Nacin: Takode treba unapred da odredimo. da cemo vise
dekad
ne iedinice oznacavati na sledeci nacin:
Hiliade ÷ HLD
Milioni ÷ MLN
Miliiarde ÷ MLR
Onda iednostavno pamtimo:
141.000 ÷ T R T ¹ HLD ÷ ToRTa na HLaDniaku.
Zamislimo asociiaciiu: »Torta na hladniaku«. Uvek vaze prva 3
suglasnika.
552.000.000 ÷ LJ LJ N ¹ MLN ÷ LJiLJaNa ¹ MaLiNa. Za-
mislimo: »Liiliana piie malinu«.
Moguca ie jos jedna varijanta ovog nacina- ako vise dekadne iedi-
nice oznacimo na ovai nacin:
Hiliade ÷ H. R (÷ 10
3
)
Milioni ÷ M. J (÷ 10
6
)
Bilioni (Miliiarde) ÷ B. P (÷ 10
8
)
Trilioni ÷ T. D(÷ IO
12
)
Kvadrilioni ÷ K. G ( ÷ 10
15
)
Kvintilioni ÷ V. E (÷ 10
18
)
Sekstilioni ÷ C. S. Z (÷10
21
)
132
Zapazili ste. da iednostavno treba uzeti pocetna slova naziva po-
iedinih visih dekadnih iedinica. osim za »Kvintilione« gde smo uzeli
sle-deci suglasnik. obzirom da smo »K« vec iskoristili za »Kvadrilione«.
Naravno. kao i u slucaiu »Numerickog alIabeta« ovu malu tabelu smo
prosirili analogno sa pripadaiucim suglasnicima: »H« niegov parniak
ie »R«. »B« niegov bezvucni par ie »P*· itd. Na tai nacin. pamcenie 6.
15 ili 18 nula. odnosno naziva vise dekadne iedinice. sveli smo na
pamcenie iedne iedine ciIre. Na primer:
74.000 ÷ K R R ÷ KuRiR
643.000 ÷ 2 R i M H ÷ ZaR i MeH. Asociraite plasticno
kako se »2AR« rasplamsava pod duvaniem »MEHA«.
94.000.000.000 ÷ 94 biliona ili miliiarde ÷ B R B ÷
BeRBa. BoRBa ili BaRBa.
37.000.000.000.000.000.000.000 ÷ 37 X 10". ili 37 sekstiliona.
÷ M K Z ÷ MaKaZe. MaGaZa itd.
Druga variianta: Posto se sve dekadne iedinice mogu izraziti
broiem 10 na odredenu potenciiu. kome vise odgovara moze sa broiem
dekadne iedinice pamtiti direktno potreban broi nula. Na primer. 7
kvinti-liona pamti se kao: 7 i 18 (nula) ÷ 718 ÷ KiToVi. KaDiEa
itd.
Pamcenje velikih brojeva sa puno nula pomocu vokala
Za mnoge prakticare ovai sistem se pokazao veoma pogodnim. ob-
zirom da u maksimalno sazetoi Iormi. dakle u samoi numericki reci.
imamo oznaku za potreban broi nula. Ovai sistem pretstavlia izvesnu
novinu i izuzetak u odnosu na »Numericki alIabet«: kod »Numerickog
alIabeta« vokali a. e. i. o. u ne vaze. ti. nemaiu nikakvu numericku
vrednost. Medutim. ovai sistem se upravo zasniva na znaceniu vokala.
ali samo us-lovno i u ogranicenom smislu. da oznacavaiu broi nula kod
poiedinih dekadnih iedinica. I ovde numericka rec sadrzi normalno l3
ciIre. Za hiliade »000«. dakle 3 nule. mozemo takode naci pogodne
numericke reci. Ali za vise nula resavamo problem putem sledece
tabele:
A ÷ 0.000 4 nule
E ÷ 00.000 5 nula
I ÷ 000.000 6 nula
O ÷ 0.000.000 7 nula
U ÷ 00.000.000 8 nula
Dovolino ie da samo prvi vokal (samoglasnik) u numerickoi reci
bude odgovaraiuci iz tabele i automatski dobiiamo potreban broi nula.
Na primer
:
1.100.000 ÷ dEte. ier DT ÷ 11 ¹ E ÷ 00.000 (5 nula) ÷ 11
¹ 00.000 ÷1.100.000
71.500.000.000 ÷ gUdalo: GDL ÷ 715 ¹ U ÷ 00.000.000 (8
nula) ÷ 715 ¹ 00.000.000 ÷ 71.500.000.000.
U slucaiu da treba izraziti ios vise nula. stoii Vam na raspolaganiu
dodatna numericka rec za ios 2 nule. npr.: ZeC. SuZa. CiCa itd.. ili
cak i 3 nule: na primer. SuZiCe. Ako dodamo posebnu numericku rec
za 3 nule
1
onda ovim sistemom povecavamo kapacitet pamcenia do
triliona. ti. 10
12
. Na primer:
51.700.000.000.000 ÷ 51 trilion i 700 biliona ÷ L T K ¹ U
133
(za 8 nula) ¹ SuZiCe (za 3 nule) ÷ LUTKa ¹ SuZiCe. Asociraite:
»LUTKA ciie ie lice oroseno SUZICAMA«.
U slucaiu izuzetne potrebe. ovai sistem mozete beskraino dalie
kombinovati. Na primer. mozete uzeti dve numericke reci tako. da niihova
oba prva vokala u zbiru daiu potreban broi nula. Recimo. iednog ovakvog
broinog dzina:
941.340.000.000.000.000.000 ÷ 941 kvintilion. 340 kvadriliona savla-
dacete sa samo dve numericke reci: BROD ¹ MORe. ier BRD
¹ MR ÷ 941 i 34; O ÷ 8 nula i drugo »O« u »MORe« ÷ daliih
8 nula. Znaci: 941 ¹ 34 ¹ 16 nula ÷
941.340.000.000.0001.000.000
Dalie moguce kombinaciie prepustamo Vasoi masti i inventivnosti.
Pamcenje decimalnih razlomaka
1. Ako se decimalni razlomak sastoii od celog broia i razlomka. on
da ie naiprakticniie upotrebiti dve numericke reci iednu za cele bro
ieve. a drugu za sam razlomak. Na primer:
158.074 ÷ TeLeEon ¹ CiGaRa
Asociraite u svoioi uobrazilii: »TELEEON pusi CIGARETU-«. Ili: -
TELEEON umesto slusalice ima CIGARU«.
2. Ukoliko ie decimalni razlomak bez celih broieva. onda nulu is
pred decimalne tacke ne treba pamtiti. ier se ona automatski podrazu-
meva
:
0.053 ÷ SLaMa; 0.003 ÷ SuSaM. SeZaM
U odredenim slucaievima. gde mozda niie samo po sebi
razumliivo da se radi o decimalnim razlomcima. a sam razlomak ne
pocinie nulom. onda ie preporucliivo pamtiti i nule. Na primer:
0.20 ÷ SuNCe; 0.350 ÷ SiJaLiCa; 0.272 ÷ SaNKaNJE Obzirom na
mogucnost daliih kombinaciia. svako ce prema svoiim potrebama i
nahodeniu podesiti ovai opsti metod pamcenia decimalnih
razlomaka prema svom konkretnom slucaiu i zadatku.
Pamcenje decimalnih razlomaka sa puno nula
Jedan nacin vec smo spomenuli u poglavliu »Pamcenie velikih
broieva sa puno nula«. i to pod »1. Nacinom«. Vazno ie. dakle. da slovo
koie oznacava broi nula posle deseticne zapete bude ispred slova koie
oznacava nulu. Sama vrednost razlomka dolazi posle slova koie
oznacava nulu. Ako u iednoi reci ne mozemo obuhvatiti sve ciIre
decimalnog razlomka. onda mozemo upotrebiti dodatnu numericku
rec. Na primer:
0.0000000001038
Nulu ispred decimalne zapete ne pamtimo. 9 nula ispred samog ra-
zlomka ÷ P (B). Oznaka za nule: S (C. Z). Prva ciIra razlomka »l «
÷ T (D). Time smo iscrpeli 3 suglasnika prve numericke reci: PiSTa.
BiSTa. PaSTir itd. Preostali deo razlomka 038 moramo pamtiti
drugom numerickom reci: SeMaEor. ZiMoVnik itd. Prema tome:
0.0000000001038 ÷ PiSTa ¹ SeMaEor
Snagom Vase imaginaciie asociraite »PISTU« sa
»SEMAEOROM«. Recimo: »Na PISTI ie SEMAEOR koii signalizira
avionima sletanie i poletan ie«.
134
Drugi nacin ie slican sa metodom pamcenia velikih broieva
sa mnogo nula puteni vokala. I ovde vazi ista tabela za broi nula po
pojedinim vokalima. Vokal ispred vazecih konsonanata u
numerickoi reci daie nam broi nula posle decimalne zapete. Nulu
ispred decimaIe naravno ne treba memorirati. Na primer: u.uuuu21
÷ ANDi.
»u. . . . « ne pamtimo. A ÷ uuuu (4 nuIe). ND ÷ 21. DaIji
primeri:
u.uuuuuuu4 ÷ ORao; u.uuuuuuu463 ÷ ORuZ1e
u.uuuuuu75 ÷ ICIa; u.uuuuuuuu42 ÷ URaN
Ukoliko decimalni razlomak sadrzi i cele broieve. onda za niih
uzimamo potreban broi numerickih reci. a decimalni deo resavamo po
datom sistemu. tako da ujedno odmah znamo i gde doIazi
decimaIna zapeta.
Ovai nacin pamcenia decimalnih razlomaka moze imati veliku
pri-menu kod pamcenia raznih konstanti u matematici i drugim
egzaktnim naukama. zatim za memoriranie raznih malih velicina u
herniji. Iarmaciii. elektronici i slicno.
Pamcenje receptologije i maksimalnih doza propisanih Pharmacopoeom
Veoma ie vazno znati. tacno i sigurno. doze koie se mogu i
smeju propisati. ier od toga zavise liudski zivoti. a i ugled lekara.
Takode na ispitima znanie ovih podataka ima veliku vaznost.
Za pamcenie receptologiie i maksimalnih doza mozete koristiti
dva nacina.
Prvi nacin je da propisane doze memorirate kao i sve ostaIe
decimalne razlomke po vec poznatim sistemima.
Drugi nacin:
1. Koriste se brojevi samo od I 5. obzirom da se kod mnogih
Iekova
maksimalne doze preko 0.5 obicno ne daiu. Broievi od l 5
obeleza-
vaju se. u stvari. vokaIima po aIIabetskom redosIedu:
1 ÷ A
2 ÷ E 4 ÷ O
3 ÷ 1 5 ÷ U
2. Pomocu ovih vokala Iormiraiu se numericke reci koie se asociraiu na
prikladan nacin sa samim lekom. Vaze samo prva dva vokala u svakoi
numerickoi reci. Na primer: Aspirin 0.3. dok ostali vokali i konso-
nanti ne vaze.
3. Prvi vokal u numerickoi reci oznacava uvek broi nula. ukliucuiuci i
nuIu ispred decimaIne zapete. a drugi vokaI sam broj iza nuIe. odnos
no nuIa. Na primer: EIEment ÷ u.u2
Evo i nekoliko primer a prakticnog pamcenia propisanih maksimalnih
doza:
Pamcenie i
R. br. $70/89;4 Max doza: Asociranje
1. Phosphorus u.uu1 ÷ IA: »InhAIacijom Ios-
Iornih para moze doci do
trovanja«.
2. Strychninum nitricum 0.01 ÷ EA: »Nadrazuie CEnt-
rAIni nervni sistem«
3. Hydrargyrum oxydatum 0.02 ÷ EE: »To ie zivin prepa-
rat. a ona je EIEment«
135
U ovom poglavliu imali ste priliku da se upoznate sa vise nacina
pamcenia raznih broieva i broicanih podataka. koii svi baziraiu na »Nu-
merickom alIabetu«. Vise kao kuriozitet navescemo i dva veoma cudna i
neobicna nacina pamcenia broieva.
Poznati piianista Jan Holcman koristio ie muziku za pamcenie te-
leIonskih broieva. Snagom svoie imaginaciie teleIonske broieve. koie ie
memorirao. zamisliao ie da prenosi na notnu skalu. kao da zapisuie neku
kracu melodiiu ili motiv. Kada ie hteo da teleIonira. »duhovnim okom«
prelistao bi svoie zamisliene note. propevusio bi dotican broi i onda bi
poceo da ga bira!
Izvesni »umetnici u pamceniu«. veoma verovatno sa sinesteziskim
sposobnostima. tvrde da koriste ovakav sistem za pamcenie broieva:
Svaki broi ima svoiu odgovaraiucu boiu. Na primer. l ÷
crveno. 2 ÷ plavo. 3 ÷ zeleno itd. do kraia broinog sistema. Na tai
nacin broi se pamti u obliku neke sarene palete ili slike. Iako postoii
opasnost me-sania boia. pa prema tome i broieva. niie iskliuceno da
nekim osobama ovai neobican nacin moze da odgovara. pogotovo ako
imaiu sinesteziskih sposobnosti.
II deo »Numericke tabele od 100 mesta«
U prethodnom poglavliu ovladali ste prvim delom »Numericke
tabele od 100 mesta« koii ie imao ukupno 50 mesta. Sada Vam daiemo
drugi deo ove tabele od preostalih 50 mesta. ti. ukupno do 100 mesta:
NUMERICKA TABELA OD 100 MESTA
(Drugi deo)
51 ÷ LED 64 ÷ ZAR 77 ÷ KUKA 90 ÷ BAS
52 ÷ LANE 65 ÷ SILO 78 ÷ KAEA 91 ÷ PATA
53 ÷ LIM 66 ÷ CASA 79 ÷ KIP 92 ÷ PAUN
54 ÷ LIRA 67 ÷ AK 80 ÷ VOZ 93 ÷ PUMA
55 ÷ LULA 68 ÷ CAVAO 81 ÷ VATA 94 ÷ PERO
56 ÷ LUC 69 ÷ CUP 82 ÷ EEN 95 ÷ BULA
57 ÷ LUK 70 ÷ KOSA 83 ÷ VIM 96 ÷ PEC
58 ÷ LAV 71 ÷ KADA 84 ÷ EAR 97 ÷ PAUK
59 ÷ LUPA 72 ÷ KONJ 85 ÷ VILE 98 ÷ PIVO
60 ÷ zICA 73 ÷ GUMA 88 ÷ VOCE 99 ÷
61 ÷ DzUDO 74 ÷ GAR 87 ÷ EOKA 100 ÷ DOZIS
62 ÷ CUN 75 ÷ KULA 88 ÷ EIEI
63 ÷ D2EM 75 ÷ KOS 89 ÷ EAP
Za »61 ÷ DZUDO« zamislite iednog »Dzudistu«. Kod broia 83 ÷
VIM. mozete uzeti kutiiu ili pakovanie VIM-a. sredstva za ciscenie u do-
macinstvu. 88 ÷ EIEI: zamislite iednu pudlicu.
Za 89 ÷ EAP: zamislite iedan EAP-ov kamion. Za br. 91 ÷
PATA mozete uzeti »Patu« Paie Patka ili neku poznanicu Patu. Za
br. 99 ÷ POPAJ ne moze biti zabune. ier znate da se radi o dvociIrenim
broievima i da ne moze u tabeli od 100 mesta da bude broi 993. Za br.
100 ÷ DOZIS uzeli smo originalni grcki oblik ove reci' koia ie kod nas
odomace-na kao »Doza«. Mozete ie zamisliti kao veliku »Pipetu«
koiom se uvek vrsi doziranie lekova u kapima.
136
Oblast primene tehnike pamcenia broieva ie veoma velika. ier
nema poziva ili zivotne situaciie gde bi broievi bili suvisni. Vi ste sada
ovladali osnovnom tehnikom pamcenia broieva i naucili par aplikaciia.
O daliim speciialnim primenama ove tehnike u poiedinim oblastima
zivota. rada i znania bice detalino govora u odgovaraiucim
poglavliima.
Vi ste sada dosli u posed ios iedne mocne umne masine. koia Vam
omogucuie da se maistorski snalazite u ogromnom svetu broieva. da si-
gurno i lako pamtite i suvereno vladate broievima i broicanim
podacima koii su vam neophodni u Vasem pozivu i svakodnevnom zivotu.
Nienom pravilnom primenom mozete iz osnova promeniti svoi polozai na
radnom mestu. u skoli i u prakticnom zivotu. Niome mozete otkloniti
mnoge probleme u vezi broieva i oko broieva. koii su Vas do sada
staiali nerava i cesto prouzrokovali direktne gubitke i materiialnu stetu.
Prakticno ie nemoguce navesti sve pozive i zivotne situaciie u ko-
iima Vam pravilna primena tehnike pamcenia broieva moze pruziti ne-
uporedive prednosti i omoguciti velike uspehe. Ilustraciie radi.
navesce-mo samo nekoliko poziva i situaciia iz prakticnog zivota
:
Zamislite koliko mozete sebi olaksati ucenie i pobolisati uspeh u
uceniu. ako kao ucenik ili student budete lako i eIikasno pamtili u
raznim predmetima i naukama masu broicanih podataka i sve ono sto
ie vezano za broi.
A kao teleIonista. bibliotekar ili skladistar? Potrebne broieve
dobi-iacete. odnosno davacete brzo i eIikasno. a da ne pogledavate
svaki cas u papire i kniige i ako radite kao kniigovoda ili prodavac
rezervnih delo-va za automobile. Ovu listu zanimania mogli bismo
nastaviti u nedogled. ier nema poziva gde broi niie neophodan.
A sada se vratite na test br. 3: »Pamcenie broieva i mentalno ra-
cunanie« i pokusaite ponovo resiti niegov I deo. Vas novi rezultat
zabele-zite posebno. kako bi ga mogli sabrati sa Vasim novim
rezultatom. kada budete ponovo resavali II deo testa. posto savladate
poglavlie o mentalnom racunaniu.
~KADA SE OD DRVECA SUMA NE VIDI¨
NASA CESTA ZABLUDA: GLEDAMO - NE VIDIMO, POSMATRAMO
- NE ZAPAZAMO
Imate li nesto da priiavite za carinienie? zapitao ie carinik
iednog sredovecnog coveka. koii ie gurao bicikl na kome ie bila samo
iedna vreca puna peska.
137
Nemam. odgovori covek. Imam samo ovu vrecu peska ko
iu sam dobio od svoiih rodaka u susednoi zemlii. Gradim nesto oko kuce.
Sledeci put opet se poiavi isti covek sa biciklom na kome ie opet
bila iedna vreca sa peskom. Ali ovoga puta kod carinika se probudila
sumnia i on rece coveku da izruci pesak iz vrece. Razastirao ie pesak. de-
talino ga ie pretrazivao. trazio. gledao nista. Kada se covek i treci put
poiavio »u istom izdaniu« cariniku su vec poceli da popustaiu nervi:
Moram Vam privremeno oduzeti vrecu s peskom da bi ga po
slao na hemisku analizu. Siguran sam da nesto kriiumcarite. ali za sada
ne znam sta. Ali ia cu to vec pronaci.
Kroz nekoliko dana stigao ie izvestai sa analize koii ie glasio:
obican recni pesak bez stranih primesa.
Sada vec potpuno van sebe. doceka carinik coveka sa peskom sle-
deci put recima:
Slusaite. molim Vas. Mene ie ovai Vas neobican slucai toliko za
okupio. da moram da ga svakako resim. Daiem Vam rec. da Vam se ne
ce nista dogoditi. samo mi recite vec iednom sta kriiumcarite.
Casna rec? zeleo ie covek da proveri.
Casna rec! potvrdi carinik ios iednom.
Pa. bicikle . . . mirno odgo`ri covek.
Dobro opazanje je preduslov dobrog kontakta sa stvarnoscu
Ova anegdota lepo ilustruie vaznost dobrog opazania. kao i deistvo
takozvane pogresne usmerenosti. ili oriientaciie paznie. na kvalitet opa-
zania. Po logici stvari. carinikova paznia ie bila citavo vreme usmerena na
»prtliag«. ti. na vrecu s peskom i niie mu bilo ni na krai pameti da
obrati pazniu na bicikl. iako mu ie ovai stalno bio pred ocima.
Ne samo u prakticnom zivotu. nego i u uceniu i radu. i suvise cesto
nam se dogada da neku stvar gledamo. a ne vidimo. da ie neprekidno cak
posmatramo. a ne zapazamo. ier nam ie paznia u tom trenutku zaokupliena
drugim predmetom. Kao i u materiialnoi sIeri. tako i u oblasti umnog rada
vazi zakon. da dve stvari ili dve pretstave ne mogu biti na istom mestu u
isto vreme. Iz tog razloga nismo u staniu da iednu stvar zapa-/imo. dok
nam ie paznia usredsredena na drugu neku stvar.
Na primer. verovatno Vam se vec dogodilo da se pri nekom manu-
elnom radu malo ozledite. ogrebete i slicno. a da to primetite tek kada za-
vrsite tai posao. Ogrebotinu niste ni mogli primetiti. ier Vam ie paznia bila
zaokupliena poslom. Ili drugi primer: koliko puta Vam se dogodilo da se
na dnu stepenica zapitate. da li ste zakliucali vrata od stana i da se
vracate da bi proverili. Uzrok ie opet isti: pogresna usmerenost ili neus-
merenost paznie na prayo mesto u ovom slucaiu na zakliucavanie vrata.
Ili uzmimo ios iedan slucai: da li mozete sa sigurnoscu da kazete
kakvu boiu ociiu imaiu Vasi naiblizi. Vasi poznanici i priiatelii? Tesko.
zar ne? A ipak. kada sa nekim razgovarate pravilo ie. ne samo po bonto-
nu. da ga gledate u oci. I u ovom slucaiu gledamo. a ne vidimo. ier nam ie
paznia redovno angazovana predmetom razgovora. a ne zapazaniem boie
ociiu naseg Vis-a-visa.
Do kog stepena moze da utice neusmerenost paznie na opazanie ilu-
struiu i slucaievi laksih raniavania u ratu. Potpuno angazovani i zaokup-
lieni borbom. ratnici tek posle borbe primete da su lakse povredeni. Na
138
Pogresno usmerena paznja moze potpuno da blokira opazanje
ovoi istoi zakonitosti neusmerenosti paznie. ili potpunog gospodarenia
pazniom. zasnivaiu se i neverovatni opiti raznih Iakira i zaneseniaka.
Oni su do te mere ovladali svoiom pazniom i mogu ie tako maistorski
usme-ravati. da uopste ne osete bol dok nekim ostrim predmetom
probadaiu iedan deo svog tela. Za to vreme paznia im ie usmerena na
nesto sasvim drugo. svest im ie zaokupliena drugim stvarima i ne
moze da registruie bol. radi cega oni i ne opazaiu bol.
Ko gospodari svojom paznjom, ko ume da je pravilno
usme-rava, taj automatski vlada svojim opazanjem i
koncentracijom, a samim tim u prilicnoj meri i svojim
pamcenjem.
Nepravilno usmerena paznia blokira citav ustalieni proces zapam-
civania. ier ie pravilno usmerena paznia preduslov i prva Iaza u
ustalienom procesu pamcenia. koii se uvek odviia po sledecim Iazama:
inte-resovanie paznia opazanie koncentraciia asociiaciia ili
povezivanie i zapamcivanie. Naravno. ove Iaze su uslovno izdeliene i
medusobno odvoiene. Citav proces pamcenia ie iedinstven i svi
niegovi cinioci i Iaze uzaiamno se preplicu. uslovliavaiu i prozimaiu.
Na iednoi kviz emisiii voditeli ie iednom ucesniku kviza postavio
sledece pitanie:
»Koie ie poznate reci izgovorio Napoleon 30. Iebruara 1805.
g.?«
Naravno. posto ie ucesnik kviza odmah usmerio svoiu pazniu na
svoie pamcenie i znanie. i koncentrisao se na nastoianie da se
eventualno seti koie bi to »poznate reci« mogle biti. niie mu moglo biti
ni na krai pameti. da obrati malo pazniu na »zamku« »30. Iebruar«.
koii zapravo ne postoii.
139
Opazanie ie slozeni psihicki proces koiim sticemo razna
saznania
0 realnoi stvarnosti. a u kombinaciii sa uceniem i mislieniem. Bez opaza
nia nema ucenia i pamcenia. ier im ono daie potreban materiial. Sva tri
procesa su uzaiamno povezani i iedan drugim prozeti i uslovlieni. Bez pa
mcenia. ucenia i mislienia ne moze se siriti opseg opazania. a opazanie
opet stalno daie materiial pamceniu i uceniu. a kroz niih i mislieniu. obo
gacuie ih novim sadrzaiima. Sto ie naivazniie. opazanie time obezbeduie
kontinuitet u daliem procesu mislienia. koie sa svoie strane vrsi izbor
novih saznania i sadrzaia. koii se iz spolineg sveta preko nasih cula nep
restano nude nasem opazaniu i pamceniu.
Iako na nasa cula deluie neprestano veliki broi nairaznovrsniiih
utisaka i podrazaia. mi opazamo. odnosno reaguiemo samo na ogranicen
1 manii broi. upravo na one. na koie smo obratili pazniu. Da li cemo ne
ku stvar opaziti zavisi u mnogome i od nase motivaciie. raniiih iskustava
i postoiecih znania i navika.
Tako ie. na primer. iedan eksperiment. u kome ie insceniran
napad sa revolverom. pokazao cak da i do 80° prisutnih. od koiih ie
vecina bila sastavliena od pravnika. nisu zapazili vazne poiedinosti. Neke
su cak izokrenuli ili puno toga dodali. Stavise iedan od niih niie ni
video revolver. niti cuo pucani!
Ovai eksperiment ie iasno pokazao. do koie se mere moze
pouzdati u sigurnost. odnosno nesigurnost svedoka i niihovog
zapazania i pamcenia.
Civilizaciia ie od coveka napravila bice koie gleda i koie cita.
Liude gledaoce. a ne posmatrace. »kniiske« liude. koii veoma malo
opazaiu i uce iz prakticne kniige zivota. Radi toga treba svoie
zapazanie vezbati i sto vise zapazati. a o zapazenom donositi svoie
zakliucke i niih pamtiti. Bez dobrog zapazania nema ni dobrog
shvatania. a ono sto niie dobro shvaceno. ne moze biti ni dobro
zapamceno.
Dobra vezba za Vase opazanie moze da bude pokusai. da po secaniu
zabelezite sto vise stvari iz Vase sobe. Posle toga. udite u sobu. dobro os-
motrite nien sadrzai i ponovo pokusaite sastaviti »inventarnu listu«.
Upo-redite rezultate. Dobra vezba ie i da se pokusate setiti svih detalia
nepoznatih lica koia susrecete u sredstvima iavnog saobracaia. a koia
cete samo iedanput pogledati.Takode. dok hodate ulicom. posle iednog
pogleda na neki izlog. pokusaite reprodukovati sto vise predmeta u
niemu. ili nazive i oblike slova poiedinih Iirmi.
Istovremeno treba vezbati i auditivno opazanie (sluh) time. sto
cete. na primer. pokusati da pratite samo iedan glas u opstem Zagoru.
ili zvuk samo iednog instrumenta u celom orkestru. Slicno postupite i sa
vez-baniem opazania putem cula mirisa i ukusa.
Kod ovih vezbi drzite se uvek nacela. da uvek uzimamo dovolino
mali deo. koii mozemo lako savladati. od ukupne celine. Zatim. da ga
po-smatramo (slusamo. mirisemo ili kusamo) dovolino dugo. te da
posle proverimo da li smo ga dobro zapazili. Kada tako obuhvatimo sve
delove iedne celine. onda isto tako postupimo i sa celinom. Imaite na
umu. da sto vise detalia zapazimo to dobiiamo potpuniii poiam. a samim
tim i zdraviii i realni poiam. koii ie onda deo zdrave osnove za
mislienie i zakliucivanie.
140
Paznjom osmisljavamo i ozivljavamo pojmove i misli
Dai mi smesta tvoi novcanik i sat ili! . . . preteci ie uzviknuo
iedan razboinik cuvenom nemackom slikaru Mencelu (Menzel. 1815-1905)
iznenadivsi ga kasno uvece na niegovoi omilienoi setnii Berlinskim »Tier-
garten«-om.
Ali slikar se niie ni malo uplasio i odvrati razboiniku mirno i ubed-
liivo:
Sta ti pada napamet?! Ne dam ti novcanik i sat. ier sam i ia
drumski razboinik!
Razboinik ie bio toliko iznenaden i zaprepascen ovim neocekivanim
i ubedliivim odgvorom. da ie ostao zabezeknut. posmatraiuci hrabrog sli-
kara kako se odmerenim korakom udaliava.
Snalazliivom Mencelu pomogla ie u delikatnom trenutku iedna psi-
holoska zakonitost koia odreduie ponasanie misli i pretstava pod deistvom
paznie. Svoiim neocekivanim odgovorom skrenuo ie pazniu razboinika sa
svog novcanika na sebe. prisilivsi ga da o niemu razmislia kao o svom
»kolegi« i da potpuno zaboravi na sat i novcanik. ier mu ie paznia bila
prikovana na novi. potpuno neocekivani obrt situaciie.
Sta ie ustvari paznia? Paznia ie slozeni proces. koii saciniava us-
merenost i usredsredenost nasih mentalnih aktivnosti na ograniceni broi
podrazaia. Na primer. ako u iednom orkestru obratimo pazniu na iedan
zvuk. koii daie recimo violina. onda ce nase ostale mentalne aktivnosti.
kao sto su: opazanie. percepciia. mislienie. pamcenie itd.. biti usmerene i
skoncentrisane samo na tai zvuk. odnosno violinu. Paznia ie .veoma de-
likatna mentalna osobina. Na primer. ona ie dosta skucena po obimu i
moze iednovremeno da obuhvati maksimalno 6 8 elemenata. Moze. dalie.
iako da se koleba u intenzitetu od minimuma do maksimuma. a i vremenski
interval nienog traiania ie relativno kratak do-10 minuta. Naravno. sto
ie umor veci intervali traiania su sve kraci. prekidi su sve cesci. a nien
intenzitet naglo opada. Zato sa niom moramo postupati znalacki i veoma
spretno i delikatno. Za uzvrat. dobrom gospodaru ona pruza neoceniivu
pomoc i usluge.
Nacin upravliania pazniom odlikuie coveka sa dobrim pamceniem i
velikim. eIikasnim znaniem. od coveka sa losim pamceniem i znaniem.
Covek. koii zeli da ima dobro pamcenie i stekne eIikasno znanie. nece po-
klaniati svoiu pazniu nevaznim i za niega stetnim stvarima. vec ce Iinu i
nenadoknadivu ostricu svoie paznie okrenuti prema vaznim i za niega
potrebnim stvarima.
U iedno odredeno vreme paznia se- moze usmeriti samo na iedan
predmet. Neki tvrde da mogu raditi vise stvari istovremeno. sto ie netac-
no. ier iedna stvar mora da trpi na kvalitetu; zapravo. moze se raditi ios
neka stvar istovremeno. ako ie vec presla u naviku.
I sledeca anegdota lepo ilustruie da se pazniom ne mogu odiednom
obuhvatiti svi detalii neke stvari:
Kunem Vam se da ie koni moi i da ie uvek pripadao meni. uz-
viknu Spanac. koii ie odgovarao na sudu. ier ga ie iedan Indiianac optu-
zio za kradu konia.
Sudiii ie bilo veoma tesko da presudi. usled nedostatka dokaza. i
vec se spremao da vrati konia Spancu i ovoga oslobodi optuzbe. kada In-
diianac rece:
141
Ako mi dozvolite. ia cu dokazati da ie koni moi!
Odmah zatim on prekri glavu konia svoiini ogrtacem i zapita
Span-ca da kaze. na koie ie oko koni slep. Koniokradica se nade u
neprilici i poce da okleva sa odgovorom. Naizad nasumice rece:
Koni ie slep na desno oko.
Koni niie slep ni na iedno oko! triiumIalno uzviknu
Indiia
nac i otkri koniu glavu.
Sudiia ie odmah presudio stvar u niegovu korist.
Nedostatak paznie cesto moze biti prouzrokovan nedostatkom inte-
resovania. Isto tako. paznia moze biti dobra. ali da bude posvecena pog-
resno odabranoi stvari.
Ako primetite prve znake umora. odnosno slablienie paznie.
bolie ie odmah prekinuti i napraviti pauzu u radu. ier pravi i brzi
napredak u uceniu i pamceniu postize se samo sa punom pazniom.
Svesna paznia slabiia ie od nesvesne. nevoline paznie. koia nastaie
spontano. kao posle-dica velikog i pravog interesovania za predmet
rada i pamcenia.
Ne zaboravite da ie paznia osecaina snaga i ako ie skopcana sa
nasim pravim interesovaniem i naidubliim hteniima. onda se nien
plamen nece ugasiti i pruzace nam svoiu nezamenliivu uslugu sve dok
ne postignemo zelieni cili. Pazniu zato treba posebno cuvati i
negovati.
Posebno treba da vodite racuna o tehnici zagrevania paznie pre
svakog umnog rada. Kao i u mnogim sportovima. tako i u umnom radu.
potrebno ie »zagrevanie« svih mentalnih Iunkciia. a narocito paznie.
i to do 15 minuta na materiialu koii se inace pamti ili uci. Nakon rada
od oko cetvrt casa ponovo se vratimo na pocetak i time smo zavrsili
»zagrevanie«. Ovo »zagrevanie« ie preporucliivo praktikovati uiutru
posle ustaiania. Strogo ie individualno koliko ce kome trebati vremena
uiutru za »zagrevanie«. a moze da se krece od cetvrt pa do sva 3 casa.
Sustina iutarnieg »zagrevania« ie borba protiv pospanosti- koia moze da
se u blazem obliku iavlia i preko dana u intervalima svaka 2 3 casa.
142
»SNAGE UMA SU KAO ZRACI SVETLOSTI...«
»Snage uma su kao zraci suetlosti koii se
rasipaiu na sve strane, kada su koncentri-
sani na iednu stvar oni ie prosvetliuiu. U
tome ie kliuc naseg saznania«.
Yoga IilozoIiia
KAKO CEMO SA MAN1E NAPORA OBAVITI VISE POSLA?
Tajna koncentracije lezi u vestini upravljanja svojom paznjom
Koncentraciia ie usredsredivanie i usmeravanie svih duhovnih i
umnih snaga na iedan proces ili ideiu. Koncentraciia niie iedna
izolovana i nezavisna mentalna Iunkciia ili Iaktor umnog rada. ona ie
stanie usme-renosti i usredotocenosti svih Iaktora umnog rada i
duhovnog stvaralastva. U tom staniu ili procesu obiediniavania i
usmeravania svih mentalnih Iunkciia prema iednom ciliu ucestvuiu.
znaci. paznia. opazanie. pamcenie. mislienie. inteligenciia itd..
uzaiamno se prozimaiuci i dopuniuiuci. Koncentraciiu ie nemoguce
odvoiiti od paznie. ier su to dva stania naiuze povezana. koia iedno
drugo uslovliavaiu i dopuniavaiu.
Ko ima osobinu dobre koncentracije poseduje kljuc velike
sposobnosti za rad, narocito umni, i duhovno stvaralastvo. Medutim.
stanie velike i iake koncentraciie u iednoi oblasti. cesto izaziva umnu
otsutnost u drugim oblastima. tako da mnogi umni stvaraoci u iednoi
oblasti. deluiu ra-seiano i otsutno u drugim oblastima. Do koie mere
koncentraciia moze da bude iaka na iednoi strani i da izazove umnu
otsutnost i takozvanu ra-seianost na durgoi. govori i ova epizoda iz
zivota velikog engleskog naucnika. Ser Isaka Niutna:
Kada ie iedan posetilac dosao kod Niutna neposredno pre vecere.
sluga ga zamoli da priceka u trpezariii uz izvinienie. da ie veliki
naucnik ios uvek u svoioi radnoi sobi. gde niko ne srne da ga
uznemirava.
Uskoro unesose i veceru za Niutna i posetilac. posto ie prosao
skoro iedan cas. nesto iz dosade. nesto od gladi. malo po malo poiede
Niut-novu veceru. Uskoro se poiavi i sam Niutn. izviniavaiuci se
gostu:
Oprostite. molim Vas. sto ste me tako dugo cekali. Dopustite
mi da samo nesto malo veceram. ier sam dosta umoran i klonuo. pa cu
Vam odmah biti na usluzi.
Zatim ie seo za sto i podigao poklopac ciniie i videvsi da ie
prazna. rece uz osmeh:
143
Vidite kakvi smo mi naucnici! Pa ia sam potpuno zaboravio
da sam vec vecerao.
Koncentraciia moze biti automatska ili spontana. prisilna ili sve-
sna. Spontana koncentracija je prava koncentracija, naiiaca ie i postize se
automatski. bez napora. zato sto ie presla u naviku i pociva na velikom
interesovaniu za predmet rada.
Prisilna koncentraciia se ne moze uporediti po eIikasnosti sa spon-
tanom koncentraciiom. Pored toga. ona uvek tesko pada. narocito u
pocetku. dok ne naucimo da se koncentrisemo. ti. dok ne steknemo
rutinu i sposobnost spontane. automatske koncentraciie. Sa prisilnom ili
svesnom (volinom) koncentraciiom moramo poceti u ovim slucaievima:
· Kada nema pravog interesa i dok se ne stvori odgovaraiuci in
teres.
· Dok ne steknemo potrebnu rutinu i naviku u koncentrisaniu na
novi predmet pamcenia i rada.
· Dok ne uklonimo razne duhovne smetnie. kao sto su zabrinutost.
strah. te razni drugi negativni osecaii koii nas sprecavaiu u um
nom radu.
· Dok sprovodimo metode i tehnike koiima razviiamo druge Iak
tore od koiih zavisi dobra koncentraciia. kao: paznia. opazanie.
pamcenie. dobra tehnika rada i rasporeda vremena i dobro psi-
ho-Iizicko stanie organizma.
Prema tome. svesnu ili prisilnu koncentraciiu shvatite uvek kao
pocetnu i prelaznu Iazu ka sticaniu automatske koncentraciie.
Kako cete znati da li ste i kada stekli naviku automatske koncen-
traciie? Veoma iednostavno: cim primetite da Vam koncentracija ne
pricinjava nikakav napor i poteskocu, da Vas posao »vuce« i interesuie i
da Vam Vas rad priciniava radost i zadovolistvo. I u ovom slucaiu vi-
dite koliko ie vazan interes i liubav prema svom radu. ier ie niihova pri-
rodna posledica automatska koncentraciia. (V. 10. Pogl.: »Kliuc za
dobro pamcenie).
Neuro-fizioloske osnove koncentracije
Proces koncentraciie ie u uskoi vezi sa dekoncentraciiom. naizme-
nican ie i neprekidno se smeniuie u poiedinim oblastima sa dekoncentra-
ciiom. Poput plime i oseke na moru. u kori velikog mozga dolazi do nep-
rekidnih procesa kocenia (inhibiciie). sto izaziva dekoncentraciiu. i raz-
drazenia (ekscitaciie). sto izaziva koncentraciiu. odredenih delova i moz-
danih centara. Mirovania nema. cak ni u snu; uvek ie iedan deo kore ek-
scitiran. a drugi inhibiran.
Na primer. kada se na nesto skoncentrisemo. onda se u kori
velikog mozga odgovaraiuci nervni centri uzbude i pociniu da
deistvuiu i rade. i to upravo oni koii upravliaiu tom koncentraciiom.
Istovremeno. ostali deo kore se koci da ne bi ometao rad pobudenih
delova kore i nervnih centara. Inhibirani deo kore sprecava sve ostale
centre. koii ne treba da rade. da odaiu ili primaiu nadrazaie i uiedno
sprecava prodor eventualnih podrazaia iz unutrasniosti organizma ili iz
spolinog sveta.
Koncentraciia. znaci. ne zavisi samo od stepena uzbudenosti odgo-
varaiucih regiona kore velikog mozga. vec. u podiednakoi meri. i od
iacine kocenia ostalog dela mozdane kore koia okruzava eksci tirani
region
144
kore. To prakticno znaci. da kao sto ie vazno steci moc iake i velike kon-
centraciie. obezbedeniem gore pomenutih Iaktora od koiih ona zavisi.
podiednako ie vazno i ukloniti sve one negativne Iaktore. koii slabe
koncentraciiu. odnosno inhibiciiu preostalog dela mozdane kore.
Na primer. ako ie mozak oslablien premorom. strahom. brigama i
slicnim staniima. onda kora velikog mozga nema dovolino snage da se
ostro i diIerencirano. gde treba. pobudi. a u ostalom delu ukoci. vec
tamo. gde treba da se pobudi. ne dolazi do dovolino intenzivne
ekscitaciie. a u ostalom delu nema dovolino iake i kompaktne inhibiciie.
Posledica ie. da razni nadrazaii iz spoline sredine i unutrasniosti
organizma lako »probiiaiu« slabo inhibiranu mozdanu koru i time se brzo
namecu nasoi svesti. ometaiuci koncentraciiu. To su. na primer. stania
kada nam smeta kucanie sata i hodanie macke po podu. sto u
normalnim okolnostima. kada nismo premoreni ili uzbudeni.
iednostavno ne primecuiemo.
»Soda Jam ie iasno zasto razni fakiri ne osecaiu bol dok izvode svoie neobicne
opite ...«
Sada Vam ie takode potpuno iasno. kako ie moguce da ne
osetimo laksu ozledu pri zanimliivom radu. sta ie razlog da voinik u
borbi ne ose-ti odmah lakse raniavanie i kako ie moguce da razni
Iakiri ne osecaiu bol dok izvode svoie neobicne opite. (V. 21.
Poglavlie).
Moc velike koncentracije se stice razvijanjem komponenti
koje je cine
Kao sto ie vec na pocetku poglavlia naglaseno. koncentraciia
niie neka usamliena i nezavisna mentalna Iunkciia. nego naprotiv. ona
ie skup svih Iaktora umnog rada usmerenih ka iednoi svrsi. iednom
zadatku. Prema tome. to prakticno znaci. da koncentraciiu mozemo
razviiati samo putem obezbedenia komponenti od koiih zavisi i koii ie
uslovliavaiu. Tih komponenti i Iaktora ima. svakako. mnogo. ali ovde
cemo navesti one naivazniie:
1. Paznja i opazanje. O ovim vaznim Iaktorima umnog rada. koii
su od posebne vaznosti za pamcenie
1
bilo ie detalino govora u 21.
Poglavliu.
2. Interes i motivacija, kao presudni Iaktori za uspeh u pamceniu i
uceniu. kao i za koncentraciiu takode su posebno obradeni u 10.
Poglavliu.
3. Sistematicnost u radu, pravilna raspodela vremena i poslova. po-
dela svakog posla na dovolino male delove da ih mozete poiedi-
145
nacno lako savladati. od posebne su pomoci za stvaranie navike i
sticanie rutine u koncentraciii. Posebno. svaki posao. makar bio on i
naimanii. uradite uvek tako. kao da radite naibolie i naivece delo svog
zivota. Budite temelini u poslu i posvetite mu svoiu nepodelienu pazniu.
Takode nemoite nikada istovremeno raditi dve stvari. ier svaki. pa i onai
naimanii posao. trazi svoie posebno vreme. Mi se zavaravamo da naibolie
radimo uz muziku. pevusenie ili pusenie. U stvari. nasa paznia naizmenicno
preskace s iednog na drugi predmet i dolazi do tzv. delenia paznie. sto
nesumniivo slabi nien eIekat. Razlog deleniu paznie i uopste razlog zasto
moramo biti skoncentrisani na radu. lezi u prirodi rada mozga da u iednom
trenutku i na istom mestu moze egzistirati samo iedna misao.
Vazno: ne daite se prekidati u poslu uvek ga dovrsite. dovedite do
kraia. ma koliko on sicusan i neznatan bio; jer prekid ne znaci nastaviti
tamo gde smo stali, on zahteva ponovno »zagreiavanie«. pa hvatanie veze i
dolazenie ponovo u stanie zahuktale duboke radne koncentraciie. Prekid u
radu posebno negativno utice na koncentraciiu. ier ie prekida. eliminise i
nagoni nas da delimo svoiu pazniu drugoi stvari. koia nas ie prekinula u
radu.
4. Psiho-fizicko zdravlje, uredan zivot i dobri nervi su »conditio
sine qua non«')~ ako zelimo da steknemo i odrzimo sposobnost
velike i iake koncentraciie.
5. Sloboda od negativnih osecanja, zabrinutosti. straha itd.. ie od
posebne vaznosti za slobodno ispoliavanie i delovanie spontane
koncentraciie. Cesto nam usred posla prekine koncentraciiu neka
uznemiruiuca misao. da neki posao ili obavezu nismo obavili.
Da bi se takvih misli oslobodili. iednostavno ih memoriramo lan
canim ili veznim metodom. kako bi ih se setili posle okoncanog
posla.
Slicno moramo postupiti i sa ostalim negativnim mislima slicne vrste a
posebno sa raznim problemima. koie moramo odgovaraiucim nacinima
resavati. ier mogu da nas potpuno onemoguce u daliem radu.
Svakako ie vazno biti dobar radnik. ali to niie dovolino. Istovremeno
treba biti i spretan radnik. treba umeti spretno udruziti svoi rad sa
svemocnim vremenom. Sa takvom spretnom i dobrom kombinaciiom Vaseg
rada i vremena moci cete sigurno ostvariti deo po deo Vaseg cilia. Ovo
cudotvorno delovanie rada udruzenog sa vremenom moguce ie. naravno. samo
na duzi rok. a to zahteva. dugorocnu koncentraciiu na preduzeti posao sve do
niegovog okoncania. sto znaci i do niegovog us-pesnog zavrsetka. Neokoncan
posao je uvek neuspeli posao.
Prakticno. dugorocna koncentracija znaci negovanie ideie o po-
stavlienom ciliu kao dominantne misli i podredivanie svih ostalih misli i
zelia ciliu kome se tezi. Time se ogromna snaga koncentrisanih i u iednom
pravcu usmerenih bezbroinih misli. osecania. razmisliania i citavog psihickog
potenciiala coveka uspesno mobilise u svoioi sveukupnosti na
i) Conditio sine qua non. lat: Neophodan uslov bez koga se ne moze.
146
savladavanie postavlienih zadataka. kao etapa do zelienog cilia. Kao i
sve veliko i ova velika zakonitost ie iednostavna: za veca dostignuca pot-
rebna ie i veca snaga; a ona se moze obezbediti i sakupiti samo dugoroc-
nom koncentraciiom. svakodnevnim i upornim sakuplianiem dragocenih
zrnaca stvaralackog rada. koii u savezu sa vremenom narastaiu u ogromnu
i mocnu akumulaciiu ulozenog rada. koia kad dostigne odredeni nivo
prerasta u zelieno delo.
Ako Vase svakodnevne poslove u skoli. na radnom mestu. kod kuce
ili na drugom mestu od sada budete obavliali po gorniim uputstvima. za
kratko vreme cete osetiti povecanu sposobnost koncentraciie. a samim tim
i pamcenia.
Pored toga cete zapaziti. da sa manie napora obavite vise poslova.
i to bolie nego do sada. i da za sve imate dovolino vremena. Jer. kao sto
ie rekao Lihtenberg. ko se zali da nikada nema vremena. tai veoma malo
i uradi.
*
* *
Vreme ie da proverite svoie znanie koie ste u meduvremenu stekli
proradom zadnia tri poglavlia. obzirom da su u niima sadrzane veoma
vazne tehnike eIikasnog pamcenia.
TEST BR. 4:
19. (19. pogl.) Odredite tacan redosled ovih numerickih reci iz
»Nume
ricke tabele«:
1. O Boa 6. O Mag
2. O Div 7. O Radza
3. O Note 8. O Tus
4. O Laso 9. O Aga
5. O Munia 10. O Runo
20. Za sledece brojeve iz »Numericke tabele« dajte odgovarajuce
nume
ricke reci:
28. ÷ 47. ÷
36. ÷ 23. ÷
49. ÷ 17. ÷
6. ÷ 4. ÷
15. ÷ 31. ÷
21. (22. pogl.) Koje su vrste koncentracije efikasnije? (Tacna su
tri od
govora!)
A. Spontana C. Automatska
B. Prisilna D. Svesna
E. Nesvesna
22. Po cemu cete znati da ste stekli naviku automatske
koncentracije?
1. Po duzini »zagrevania« pri umnom radu
2. Po rezultatima ostvarenim u pamceniu i uceniu
3. Po lakoci koncentraciie i uzivaniu u-radu
147
23. (21. pogl.) Na ovom crtezu treba raspoznati sve nacrtane
zivotinje:
A. Navedite niihov tacan broi:
B. Navedite sve niihove nazive:
24. Ako se vrpca potpuno zategne koja ce figura ostati da visi na
njoj?
A. Trougao
B. Krug
C. Kvadrat
148
Kod bodovania Vasih rezultata obratite pazniu na pitanie br. 19
i 20. koia se sastoie od po 10 komponenti. kao i na pitanie br. 23 koie se
sastoii cd 2 komponente. Znaci. mozete koristiti i parciialno bodovanie u
slucaiu da na ova pitania ne odgovorite sa 100° uspeha.
1OS 1EDNA MOCNA UMNA MASINA
ASOCI1ATIVNA TEHNIKA
Prvi deo asociiativne tehnike sa nekoliko prakticnih primena izlo-
zen ie u 11. Poglavliu. a u ovom. koie ie u izvesnom smislu nastavak.
sadrzane su ostale metode ove eIikasne tehnike. kao i primeri koii poka
zuiu siroke mogucnosti niihove primene.
Pamcenje raznih vrsta reci
1. Imenice: Asociranie imenica. koie oznacavaiu konkretne pred-
mete. obiekte ili poimove. uspesno ste vrsili obraduiuci raniia poglavlia.
Sada cete nauciti memoriranie apstraktnih imenica i imenica koie ne oz-
nacavaiu konkretne predmete. odnosno koie se ne mogu pretstaviti ili za-
misliti u obliku nekog opredmecenog poima. Na primer. imenice kao sto
su: marliivost. hrabrost. um. brzina. napredak i slicno. tesko ie direktno
asocirati. ier ih ne mozemo zamisliti kao konkretne ili opredmecene poi-
move.
Uzmimo. kao primer. sledecu seriiu takvih imenica:
ZAMISLJENOST. RADOST. ORGANIZACIJA. SKOLOVANJE.
PROSTRANSTVO.
Da bismo ih mogli uspesno asocirati moramo se posluziti odgovara-
iucim posrednim konkretnim i opredmecenim poimom. dakle nekom vrs-
tom simbola. koii mozemo lako pretstaviti i asocirati. Na primer: za
»ZAMISLJENOST« mozete sebi pretstaviti u masti nekog poznanika ili
coveka. koii ie iako zamislien i podbocen na laktove intenzivno razmis-
lia.
»RADOST« mozete pretstaviti kao neko Vama dobro poznato dete.
kome ste doneli neku igracku ili poklon i koie skakuce i klice od radosti.
Svakako. postoii mnogo nacina da se simboliziraiu ovakve imenice.
Tako i za »ORGANIZACIJU« postoii vise nacina. Jedna od mogucnosti
ie da zamislite iednog Vama dobro poznatog direktora kako se dogovara
sa svoiim saradnicima. izraduie sa niima organizacione seme. teleIonira i
uopste organizuie proces rada.
149
Jedna od variianti za »SKOLOVANJE« moze da bude sledeca
scena: nekoliko ucenika. Vasih poznanika. sedi u ucionici i marliivo uci
i -SKOLUJE SE*.
»PROSTRANSTVO« mozete simbolizirati mentalnim pretstavlia-
niem neke ogromne ravnice. mora ili pustinie. zamislite sebe ili
nekog svog poznanika kako se divi tom nepreglednom
»PROSTRANSTVU«.
Vazno ie da pri opredmecivaniu ovakvih apstraktnih i
nepredmet-nih imenica uvek obratite posebnu pazniu radnii koia se
odigrava u Vasem insceniranom prizoru. ili na mimiku. ili gestove
zamislienih osoba. ier ce Vam. u stvari. upravo radnia. mimika ili
gestovi. a mozda i boia. zvuk ili miris. ukazati o kakvoi se misicnoi
imenici radi koiu simbolizira konkretno zamislien predmet. osoba ili
situaciia.
Proizvolino duge nizove ovakvih imenica pamtite na bilo koii
Vama poznat nacin: lancanim metodom. veznim metodom. pomocu
predmetne ili numericke tabele. Na primer: ako koristite vezni metod i
numericku tabelu. onda »AUTO« asociraite sa »Zamislienim
poznanikom« koii simbolizira »ZAMlSLJENOST«. »ANU« kako se
raduie i igra sa »Radosnim detetom« koie pretstavlia »RADOST« itd.
Pre nego sto biste presli na usvaianie sledece metode.
neophodno ie da na par primera od po 40 50 mislenih imenica dobro
uvezbate asociranie i pamcenie ovakve vrste poimova.
2. Glagoli: Isti metod posredne simbolike. donekle modiIikovan.
primenicemo i za pamcenie dugih nizova raznih glagola. Kao sto ie
poznato. glagoli su takva vrsta reci koii izrazavaiu neku radniu. stanie
ili zbivanie. I u ovom slucaiu cemo koristiti odgovaraiuce zamislive i
konkretne poimove. koii ce nam simbolizirati odredeni glagol.
Na primer. iedan ovakav niz glagola:
LETETI SPAVATI PISATI KOVITLATI SE SKAKATI
pamtimo slicno kao i imenice. samo sto pri asociraniu ili mentalnom
pretstavlianiu simbola ovog puta sebi naglasimo, da se radi o glagolu, a
ne nekoj drugoj vrsti reci. Recimo. za »LETETI« mozemo zamisliti
iednog belog. velikog galeba kako izvodi elegantne krugove nad
morem i pri tome naglasimo sebi da ie to »LETENJE«. a ne slucaino
»Galeb« ili »Galeb koii leti« i slicno.
Isto tako. kada smo za »RADOST« zamislili kao posredni simbol
~Dete koie se raduie«. mi smo sebi naglasili. da ie to sada »RADOST«
a ne »Dete koie se raduie« ili »Dete koie ie primilo poklon« i tsl.
Na slican nacin za »SPAVATI« uzmimo nekog poznanika koii
voli da spava i zamislimo ga kako slatko spava. Za »PISANJE«
takode ima dosta ideia. dok za »KOVITLATI SE« neki mozda nece moci
odmah da nadu adekvatan simbol. U takvim slucaievima ne treba gubiti
odmah hrabrost i dici ruke od svega. Ima takozvanih »tezih« reci za
koie nam ne dolazi odmah odgovaraiuca zamena ili asociiaciia. Kada
naidu takvi momenti. treba se malo vise potruditi. a ako ne ide. citavu
stvar malo ostaviti i preci na neki drugi posao. Posle izvesnog
vremena. pokusati ponovo i uspeh nece izostati.
Prema tome. iedna od mogucnosti za »KOVITLATI SE« moze da
bude »Samum« u pustinii. koii sa sobom sve nosi i kovitla. ili kovitlanie
papira i drugih lakih predmeta koie se povremeno dogada kad duva
ve-tar.
150
I ovai niz od 5 glagola. kao i druge proizvolino duge nizove.
mozete memorirati na bilo koii Vama poznat nacin. bilo koiom
metodom. Vez-be radi. koiu treba svakako da uradite pre nego sto idete
dalie. uzmite iedan niz od 50 glagola i asociraite ga lancanim metodom.
Zatim ga repro-dukuite od pocetka do kraia i obratno.
3. Pamcenje ostalih vrsta reci. Za brojeve poseduiete vec eIikasnu
tehniku. tako da ih mozete pamtiti bez ikakvog ogranicenia.
Navescemo Vam ios dve metode za pamcenie prideva, a za
ostale vrste reci. priloge, sveze i usklike postupite na analogan nacin.
Prideve mozete memorirati u nizovima zeliene duzine na slican
nacin kao sto smo asocirali imenice i glagole. I u ovom slucaiu. za
poiedine prideve odabracemo odgovaraiuce konkretne poimove koii se
mogu lako mentalno pretstaviti i koii nedvosmisleno ukazuiu i
automatski izazivaiu asociiaciiu na doticni pridev. Za primer uzmimo
iednu kracu seriiu raznih prideva:
SUNCAN CRVEN TVRD DIVOVSKI STAKLEN
KISEO
Za »SUNCAN« zamislite recimo »Suncani sat« i podvucite da se
ne radi o »Suncanom satu« vec o pridevu »SUNCAN«. Jedna lepa.
razrezana lubenica dobro ce Vam sugerirati pridev »CRVEN«. Da bi
docarali sebi upecatliivo pridev »TVRD« zamislite nekog coveka kako
pokusava da slomi »Tvrd orah« i u tome ne uspeva. Ako sebe u masti
docarate pred nogama nekod imaginarnog »diva«. imacete kompletan
utisak o pridevu »DIVOVSKI«. Za »STAKLEN« mozete se posluziti
nekim »Staklenikom«. a »KISEO« docaraite prizorom neke poznate
osobe kako iede limun i »pravi kiselo lice«.
Drugi nacin pamcenja prideva ie da direktno asociramo
poimove. ciia ie bitna osobina upravo neki pridev. Na primen. Lisica
LUKAVA. Tigar KRVOZEDAN. Koni PLEMENIT. Pas
VERAN. Mrav VREDAN itd. Isti metod mozete upotrebiti i kod
pamcenia nekih apstraktnih imenica. za koie su vec ustalieni simboli:
Sidro ÷ NADA. Mars ÷ RAT. Golub sa grancicom ÷ MIR. Srce ÷
LJUBAV itd.
Ukoliko niiedan od ovih nacina u nekim izuzetnim
slucaievima ne biste mogli primeniti' onda mozete koristiti metod
supstituciie. koii ce biti obraden u poglavliu o uceniu i'pamceniu
stranih iezika. ili imena i likova. ili metod pamcenia po slogovima ili
slovnim oznakama. koii ce biti izlozen takode u posebnom poglavliu.
U ciliu provere Vaseg novostecenog znania L asociiativne
tehnike i sticania potrebne rutine i sigurnosti u memoriraniu raznih
vrsta reci. izaberite iedan tekst koii ne treba da prede 100 reci i
asociraite ga rec po rec pomocu »Numericke tabele« od 100 mesta.
Zatim reprodukuite citav tekst od 100 reci pocev od broia l pa do
broia 100 »Numericke tabele« i obratno. a zatim na preskok u oba
smera; na zadati broi daite odgovaraiucu rec i na zadatu rec daite tacan
redni broi. Ovai metod mozete koristiti za apsolutno precizno i
doslovno pamcenje nekih vaznih citata i kracih tekstova.
Pamcenje celih recenica
Kada ste pamtili. na primer. imenicu »RADOST« Vi ste zamislili
»Jedno dete koie ie dobilo poklon i zbog toga se raduie.« Posto ste
sta-
151
vili akcenat na pamcenie imenice »RADOST«. Vi citav ovai prizor
»pre vodite« samo iednom reciu: »RADOST«.
Medutim. da ste imali zadatak i bili usmereni da pamtite upravo
gorniu recenicu. Vi biste citav prizor sa detetom koie ie dobilo poklon
»desiIrovali« kao: »Jedno dete koie ie dobilo poklon i zbog toga se
raduie.« Znaci. za pamcenie citavih recenica u prakticki neogranicenom
broiu potrebne su Vam samo ove dve stvari:
9 Da budete dobar scenarista i scenograI. koii zna dobro i
upecatliivo da snagom svoie imaginaciie aranzira scene i prizore
na pozornici svoie maste. koii ce mu nedvoibeno i eIikasno
sugerirati potrebnu recenicu.
· Da umete pravilno programirati svoiu memoriiu (V. nize »Pro-
gramiranie memoriie«) da Vam pri reprodukciii automatski ukaze
kako treba da »prevedete« i »desiIruiete« asocirani prizor ili scenu.
da Vam kaze na sta ste stavili akcenat: da li ie to pridev. imenica.
neka druga vrsta reci ili cela recenica. Kao primer za prakticnu
vezbu. memoriraimo ovom tehnikom sle-decih pet recenica:
1. »Kupacica se skiia po moru.«
2. »Auto ie nepropisnom brzinom prelazio most i saobracaiac
ga ie
zaustavio.«
3. »Vreme ima krila i nikada ne kaze: Dovidenia! «
(Niemacka poslovica).
4. »Potrebno ie vreme i strplienie da bi se brze stiglo do cilia «
(Tibetanska mudrost)
5. »Kome zakon u topuzu lezi tragovi mu smrde necoviestvom«
(Niegos)
Recenico br. 1. »Kupacica se skiia po moru."
Odlucite se naipre za metod pamcenia. Recimo da ste uzeli »Pred-
metnu tabelu«. odnosno nienih prvih 5 mesta. Za prvo mesto tabele. »TV
torani«. zamislite da ie na moru. Zatim aranziraite scenu za prvu rece-
nicu: zamislite iednu kupacicu (naibolie poznatu osobu) koia se veselo
skiia po moru oko »TV tornia«. dok za niom ostaiu duge brazde
uskovitlane vode. Naravno. upotrebite sve poznate metode za stvaranie
dobrih asociiaciia koie su pobroiane u 12. Poglavliu.
Takode ie lako aranzirati scenu i za drugu recenicu. Zamislite »La-
buda« (÷ 2. mesto tabele) kako preplaseno bezi sa mosta. dok auto
ne-
152
propisnom brzinom iuri preko niega. Na kraiu mosta iedan saobracaiac
ceka i zaustavlia auto. U trecoi recenici personiIiciraite vreme pomocu
pescanog ili nekog drugog casovnika. koii cete zamisliti sa krilima i u
Vasoi uobrazilii videti kako odlece od Vas bez »Dovidenia!«.
Za cetvrtu recenicu zamislite iednu paradoksalnu situaciiu (sto se.
uostalom. uvekboliei lakse pamti): iedan trkac koii nosi pescani sat ( ÷
vreme) i macku (÷ strplienie) brze stize na cili od drugoga koii nema
nista u rukama. Naravno. ovu scenu cete povezati sa 4. mestom »Pred-
metne tabele«. na pr.. da »Jedro« pretstavlia cili trke.
U petoi sceni. da bi asocirali poznatu Niegosevu misao. postavite
na Vasu mentalnu pozornicu iednog siledziiu koii topuzom udara »Zmiiu«
(÷ 5. mesto) i dok vice vitlaiuci topuzom: »Ovo ie moi zakon!« za niim
ostaiu prliavi i blatniavi tragovi.
Ovde ie potrebno da posebno istaknemo iedan vazan momenat: ve-
rovatno ste vec i sami zapazili. da ie potrebno daleko vise vremena da se
opise ili prouci iedan metod pamcenia. nego sto ie potrebno stvarno vre-
mena da bi se nesto po niemu zapamtilo. Tako i u slucaiu inscenirania
asociiaciia za pamcenie recenica. Opisivanie samog postupka traie daleko
duze od samog asocirania. ier prikladnu scenu mozemo stvoriti snagom
nase uobrazilie za nekoliko trenutaka. Kada budete stekli rutinu i po-
trebnu brzinu. mocicete potrebne asociiaciie i scene stvarati istovremeno
dok citate tekst poiedinih recenica.
Kada ste zavrsili sa inscenaciiom i pete recenice. predite sada na
proveru zapamcenih recenica: na dati redni broi reprodukuite odgova-
raiucu recenicu (vazan ie tacan smisao. a ne doslovna reprodukciia. iako
cete u vecini slucaieva recenice reprodukovati i doslovno). Zatim repro-
dukuite obrnutim redom i konacno na preskok. Radi potpunog uigra-
vania i sticania potrebne rutine. iz neke kniige ili zbirke izreka i mak-
sima izdvoite 50 raznih recenica i izreka i zapamtite ih pomocu »Nume-
ricke tabele« koristeci prvih 50 mesta.
Programiranje memorije
Prilikom reprodukciie raniie stvorenih asociiativnih slika i pri-
zora moze da dode do dvoumlienia. sta zapravo asociram poiam ili scena
treba tacno da znaci. Na primer. asocirali ste »Motobicikl« i pri repro-
dukciii niste sigurni. da li Vasa mentalna slika oznacava »MOTOBICIKL«
ili. mozda. »MOPED«. koii ie takode iedna vrsta motobicikla. Slicno ko-
lebanie moze da izazove i »AUTOMOBIL«. ier pri reprodukciii posle
duzeg vremena mozete lako da se dvoumite. da li Vasa mentalna slika
automobila treba da se »desiIruie« kao »KOLA« (sto moze da znaci. re-
cimo. broi 75) ili »AUTOMOBIL« (÷ broi 139. ako smo. na primer. ovim
recima pamtili broieve).
Isto tako. kada inscenirate citave prizore. sa nekoliko aktera. ob-
iekata i citavom radniom. moze opet da dode do visestrukog tumacenia.
ier mentalno inscenirani prizor moze da oznacava:
· Mislenu. odnosno apstraktnu imenicu
· Glagol. dakle neku radniu
· Pridev. znaci samo neku osobinu ili svoistvo. ili neku drugu
vrstu reci. kao sto su: prilozi. predlozi. sveze i usklici.
· Celu iednu recenicu. znamenitu misao. izreku ili sentencu.
153
Da bismo izbegli nesporazume i pogresna »ocitavania« asociranih
scena i prizora. kao i stvorenih mentalnih slika poiedinih poimova. neop-
hodno ie da se koristimo »Metodom programirania memoriie«. Sta znaci.
napravo. programiranie memoriie u ovom slucaiu?
Ako ste asocirali poiam »AUTOMOBIL« ili »KOLA« sveiedno. a
Vama ie potrebno da tai poiam. kod reprodukciie. obavezno znaci »KO-
LA«. a ne nikako »AUTOMOBIL«. onda upravo to i tako naglasite sebi i
svoioi memoriii. stavite iednostavan akcenat na »KOLA« i podvucite sebi
i svoioi memoriii. da Vam treba asocirani poiam u znaceniu »KOLA«. a
ne nikako »AUTOMOBIL«. Time ste izvrsili programiranie svoie memo-
riie. u koiu se mozete potpuno pouzdati. ier Vas nece nikada izneveriti.
ako ie ovako programirate u potrebnim slucaievima. U to cete se sa za-
dovolistvom uveriti pri prvoi reprodukciii asociranog materiiala. ier kada
budete dosli do poima »AUTO«. odnosno »KOLA«. Vasa programirana me-
moriia. poput naibolieg elektronskog mozga. nepogresivo i automatski ce
Vam »skrenuti pazniu« na ovai vazan detali. da Vam tai poiam treba u
znaceniu »KOLA«. a ne »AUTOMOBIL«.
Isti ie postupak programirania memoriie kada snagom svoie uobra-
zilie inscenirate u svoioi masti neki prizor po nacelima asociiativne teh-
nike: cim ste »postavili« prikladan prizor na Vasu mentalnu scenu. odmah
daite nalog s.voioi memoriii. da Vam tai prizor oznacava. recimo. samo pri-
dev i nista vise. a da citava scena sluzi samo zato da bi sto eIikasniie
sugerirala doticni pridev.
Programiranie memoriie treba da koristite kod svih tehnika pam-
cenia i uvek tamo. gde treba da neki detali »podvucete«. »naglasite«. iz-
dvoiite ili nesto posebno sa niim oznacite. Imaite neograniceno poverenie
u svoiu memoriiu. ier su niene mogucnosti ogromne. ako ie pravilno
programiramo. odnosno snabdemo potrebnim podacima. ona ce nam. kao
neki elektronski mozak. uvek. na vreme i precizno. tai podatak vratiti
i dati kada nam zatreba.
Pamcenje citavih serija lancanih
nizova koji sadrze razne podatke
Pretpostavimo da ste kriminalisticki inspektor i da treba da izvrsite
uvidai na 10 razlicitih mesta. Pored toga. posto su se zlocini. provale i
krade dogodile u raznim stanovima i kucama. Vi treba da pregledate sve
prostoriie i u svakoi posebno da precizno konstatuiete cinienicno stanie.
kao i postoiece dokaze i tragove. koie ie zlocinac ili provalnik slucaino
ostavio za sobom.
Ovai ni malo lak. obiman i odgovoran posao mozete eIikasno oba-
viti primenom asociiativne tehnike za pamcenie celih seriia lancanih ni-
zova koii sadrze potrebne podatke.
Uzecete »Numericku tabelu« sa 100 mesta. Posto cete imati 10 uvi-
daia. za svaki uvidai ostavite po 10 mesta na tabeli. Na primer. za prvi
uvidai. broieve l10. za drugi broieve 1120 itd. Na tai nacin odmah
znate i redni broi uvidaia. Posto svako uvidaino mesto recimo stan ili
kuca. moze da ima i do 10 razlicitih odelenia ili na izvestan nacin ode-
Iienih mesta. to za svako takvo mesto. recimo sobu. ostavite po iedan broi
na tabeli. Tako cete za svaki uvidai imati na raspolaganiu po 10 mesta.
odnosno za svaku sobu ili odelenie po iedno mesto na tabeli.
154
Sada. sto se tice pamcenia. uvidai moze da pocne. Prvi uvidai
treba da izvrsite. recimo u iednom trosobnom stanu. koii uz 3 sobe ima:
kupatilo. kuhiniu. pretsoblie. ostavu. dakle svega 7 odelenia. Asociia-
tivnih mesta na tabeli imate dovolino. ier Vam na raspolaganiu stoii
ukupno 10 mesta. Pretpostavimo da se desio slucai provalne krade i da
ste u pr.voi. spavacoi sobi nasli ove predmete i ovakvo stanie: cekic. kle-
sta. klupko kanapa. dzepni nozic. iednu gumenu potpeticu. ispreturane
ladice. obiien orman. razbiiene slike po zidovima sa osteceniem zidova
iza niih. iedan koncic na bravi ulaznih vrata i trag desne blatniave ci-
pele na parketu.
Sve ove predmete i konstatovano stanie zapamtite kao niz poda-
taka u toi prostoriii lancanim metodom pamcenia. Tako postupite i sa
svim ostalim odeleniima. Dobicete ukupno 7 lancanih nizova. Prvi clan
svakog niza asociraite sa niegovim odgovaraiucim broiem na »Numeric-
koi tabeli«. Na primer. prvi clan prvog niza (iz spavace sobe) ie »CE-
KIC«. Posto ste za ovu sobu odredili redni br. l na »Numerickoi tabeli-«.
znaci »AUTO«. onda asociraite »CEKlC« za »AUTO«.
Na isti nacin postupite i na ostalim uvidaiima. odnosno sa pred-
metima i cinienicnim staniem iz ostalih soba i prostoriia. Tako cete za
svaki uvidai dobiti onoliko nizova podataka. asociranih po lancanom me-
todu pamcenia. koliko ste imali prostoriia. Posto ste asocirali i poslednii
lancani niz i »prikopcali« ga za niegovo mesto na »Numerickoi tabeli«.
dobili ste kompletnu i eIikasnu evidenciiu o svim izvrsenim uvidaiima
sa ogromnom masom dragocenih podataka. Ako uzmemo da ste u pro-
seku imali deset predmeta ili podataka po prostoriii i da ste na svakom
uvidaiu imali da pregledate po 10 soba. onda ste sakupili i veoma pre-
cizno i eIikasno memorirali svih 1.000 podataka.
Naravno. ovu asociiativnu tehniku za pamcenie veceg broia
nizova podataka mozete analogno koristiti u mnogim oblastima i zivotnim
situaciiama.
Metod grupne asocijacije
Metod grupne asociiaciie ie speciialan metod asociiativne tehnike
koii ie zbog svoie iednostavnosti i sigurnosti nasao veoma siroko polie
primene u mnogim oblastima.
Grupna asociiaciia. grupisanie i grupno etiketiranie odredenog
broia slicnih elemenata veoma ie vazna i neophodna Iunkciia naseg pam-
cenia. Na primer. svaka odrasla osoba moze da zapamti s lakocom 34
recenice tipa »Bolie ie okliznuti nogom. nego iezikom«. sto ustvari
znaci pamcenie vise od 100 slova. Ako bi od-te iste osobe zahtevali da
zapamti tih istih 100 slova. ali prezentiranih u obliku odvoienih nepo-
vezanih i izmesanih elemenata. onda bi to za niu bio nesavladiv zadatak.
Kada posmatramo dobrog sahistu kada analizira neku partiiu. di-
vimo se niegovoi sposobnosti da moze da ponovi sve poteze napamet
neke odredene variiante. da zade u analizu variiante i opet da se vrati
na pocetnu poziciiu. Nama to izgleda posebno tesko i komplikovano. ier
poteze posmatramo kao skup nepovezanih elemenata. dok su oni za is-
kusnog sahistu otprilike sto i slova za citaoca. a poiedine variiante i de-
lovi partiie. kao recenice i kraci odlomci za citaoca.
Slicno se dogada kada slusamo neko izlaganie ili pricu: mi ne ob-
155
racamo pazniu na svaki zvuk. odnosno slovo. pa cak ni na reci i rece-
nice. vec na dogadaie i niihovo znacenie; nastoiimo da grupisaniem vise
recenica shvatamo deo po deo smisla celoga teksta.
Uopste. kada moramo pamtiti obimnije gradivo. onda je
dobro da ga rasporedimo u manie logicne celine. kao neka »ostrva«. da
ga gru-pisemo u prirodno povezane deIove.
Kao praktican primer primene grupne asociiaciie. kao metoda aso-
ciiativne tehnike. dacemo pamcenie nekih karakteristika »vazdusnog di-
nosaurusa« Jumbo Jet-a (Dzambo Dzet). za sada iednog od naivecih
putnickih aviona. Jumbo Jet iIi Boeing Jet 747 (Boing Dzet 747) ima ove
karakteristike:
1. Duzina: 7u.51 m ÷ CaS IauTa. Obavezno 2 reci zbog decimaInog raz-
lomka. Zamislite kako »GaS« duz trupa struii kroz »LauTu«.
2. |aspon: 59.64 m ÷ LePa SiRina. Posto uvek vaze samo dve deci-
maIe. znate odmah da »n« u »SiRina« nema vrednosti. Asocirajte
da neko stoii ispred aviona i rasirenih ruku kaze: »Zaista. LePa
SiRina!«.
3. Tezina: 320 tona ÷ MuNiCiia. Zamislite da ie veliki svezani MuNiCiie
okacen o uze ispod aviona i da ga vuce na dole.
4. Brzina: 94u km/h ÷ BRZ iIi BRZina. PrikIadna koincidencija.
5. Najveca sirina u kabini: 6.13 m ÷ STaMpariia. Moze iedna rec. ier
su decimale uvek dvociIren broi kod ovih podataka. a logicki 61.3
m ie nemoguce. Zamislite da ie toliko unutra sirok. da moze da se
smesti jedna STaMparija.
6. Broj sedista: 361 ÷ MuSTeriie ili sMeSTai (0361 moze biti samo
361). Asocirajte putnike u avionu. kao MuSTerije vazduhopIovne
kompanije.
Kao sto ie vec nekoliko puta naglaseno. gornii primer i su samo
iedna od mogucnosti izbora numerickih reci i grupnog asocirania.
koja ne mora svakom da odgovara. Zato ce svako prema svom
nahodeniu i mogucnostima izabrati numericke reci i asocirati ih na
najprikIadniji za niega nacin.
Metodom grupne asocijacije mozete pamtiti podatke iz raznih ob-
lasti, narocito ako se vise razlicitih podataka odnose, na jednu stvar ili
osobu. Na primer. podatke o pojedinim tipovima voziIa; podatke. kao
sto su adresa. broi teleIona. godine starosti. porodicno stanie i tsl.
Vasih poznanika i posIovnih prijateIja; zatim gIavne osobine i cenu
pojedinih artikaIa itd.
A sada je dosao trenutak da se vratite ponovo na test br. 7: »Pre-
slikani tekstovi« i ponovo pokusate da ga resite pomocu »Asociiativne
tehnike za pamcenie celih recenica«. Ne propustite da Vas novi. drugi
rezultat ubelezite na predvidena mesta.
156
ZIVA BIBLIOTEKA DUHOVITOSTI
»Kratkoca ie dusa duhovitosti«
Sekspir
PAMCEN1E ANEGDOTA I KRACIH PRICA
Jedno drustvo humorista. ciia ie speciialnost bila pisanie viceva
i kracih sala. posle godisnie skupstine. bilo ie na zaiednickoi veceri. Po-
sto su svi bili vrhunski speciialisti za viceve. da bi ustedeli vreme oni ih
nisu pricali. vec su ih numerisali i kad bi se poiavila zgodna prilika iz-
vikivali bi samo redni broi odgovaraiuceg vica.
Kada su zavrsili sa ielom i presli na pice. uskoro se ukaza zgodna
prilika i iedan od doaiena drustva uzviknu: »Broi 316!« i razleze se gro-
moglasan smeh. Uskoro viknu i drugi clan: »Broi 278!« ios iaci smeh.
I tako su se redali broievi i smeh niie prestaiao. Jedan sasvim novi clan
drustva. zeleci da doprinese opstem dobrom raspolozeniu. usudi se da
vikne: »Broi 194!« i nasta opsti taiac. Zbunienom novailiii niegov
stariii kolega. koii ie sedeo do niega. rece:
Brzo cete shvatiti. dragi priiateliu. da niie vazan toliko sam
vic. nego nacin na koii ste ga ispricali.
U ovom poglavliu mozda necete nauciti kako se duhovito izvikuiu
redni broievi poiedinih viceva i anegdota. ali se mozete osposobiti da
zapamtite isto toliko sala i anegdota kao da ste clan iednog ovakvog
drustva.
Anegdote i viceve. kao i kratke sale. mozete pamtiti uglavnom
na dva nacina:
Prvi nacin se sastoii u memoriraniu zelienog broia viceva. sala
i anegdota po rednom broiu upravo onako. kao sto su to navodno cinili i
clanovi humoristickog drustva u navedenoi anegdoti.
Na primer. uzmimo iedan niz od 10 anegdota i viceva i numeri-
raimo ih rednim broievima:
1. Jednom se nemacki pesnik Keler posle neke gozbe vracao kuci sa
iednim mladim kolegom. koii mu se pozali. da mu ie vino udarilo
u glavu.
Na to mu Keler odgovori: »A meni u noge. Sta cete. kolega. svakom
u slabiii deo tela.«
2. Upitali iednom Irancuskog kniizevnika Moliiera. kako to da princevi
u nekim zemliama preuzimaiu vlast vec u 13-oi godini. a zenidba
im ie dozvoliena tek u 18-oi. »Mnogo ie lakse vladati kralievstvom.
nego zenom! odgovori mudro Moliier.
157
3. Pven ie prisustvovao u iednom drustvu razgovoru o ucestalim raz
vodima brakova. »Kada bi muskarci bili inteligentniii do mnogih
razvoda ne bi doslo.« rece iedna dama. »Ali onda ne bi doslo ni do
mnogih vencania« dobaci ioi Tven.
4. Kniizevnik Cesterton` koii ie bio veoma debeo covek. rece iednog
dana zaiedliivo inace uvek mrsavom Bernardu Sou: »Kad Vas covek
pogleda. pomislio bi da se u ovoi zemlii gladuie!« »A kada Vas
vidi rekao bi da ste Vi tome krivi!« doceka ga so.
5. Neki mladi pesnik citao ie Volteru svoie stihove. »Dragi moi mla
dicu«. prekide ga IilozoI »takve pesme mozete da pisete tek
kada postanete slavni. Za sada morate paziti da Vam stihovi budu
dobri.
6. Kliient: »Mogu li da Vam postavim samo iedno malo pitanie? Nadam
se da mi ga necete naplatiti?
Advokat: »Naravno da necu. Platicele mi samo odgovor!
7. »Sta se desilo? zapita mama Pericu koii ie plakao. »Jedna slika
ie pala tati na nogu.« odgovori Perica kroz plac. »Pa dobro. mili.
to ie zaista zalosno. ali ti ne treba da zbog toga places.« »Pa i
nisam. Smeiao sam se.« odgovori Perica i nastavi da place.
8. Tri razboinika. posle ogorcene borbe. iedva su uspeli da nekako sav
ladaiu iednog Skotlandanina. koii se ocainicki branio. Ali kada su mu
pretrazili dzepove. nadose samo iedan novcic od tri peniia. »Sto mu
gromova«. rece zaprepasceno iedan od razboinika »da ie koiim
slucaiem imao kod sebe sest peniia. tai bi nas sve pobio!«.
Papagai. »Sta hoces?'" Patrik. "Oprostite.
gospodine. ali mislio sam da
ste ptica...«
9. Dok ie setao ulicom Patrik ugleda na prozoru iednog papagaia.
Posto se niie razumevao mnogo u ptice. pride papagaiu da ga bolie
osmotri. U tom trenutku papagai. koii ie naucio par reci. graknu na
Patrika: »Sta hoces!« Prenerazeni Patrik skide ponizno sesir i od-
govori: »Oprostite. gospodine. ali mislio sam da ste ptica . . .«
10. Jednoga dana tasta se setila svoga zeta i kupila mu dve kravate.
Posto ie hteo da ioi se i vidno zahvali i udovolii. zet iste veceri stavi
iednu kravatu. Ali tasta' cim ga ugleda. rece: »Tako. znaci ona druga
kravata ti se ne dopada?!«
158
Anegdote niie vazno. a ni potrebno. pamtiti doslovno. Bitno
ie da se tacno zapamti poenta. a ostale poiedinosti su uvek manie
vazne. Kada smo u 11. Poglavliu govorili o pamceniu poiedinih
obaveza. kao i u poglavliu o veznom metodu pamcenia. naveli smo i
koriscenie tako zvanih kliucnih reci. pomocu koiih sazimamo sadrzai
iedne ili vise recenica u iednu prikladnu rec. Zahvaliuiuci zakonu
asociiaciie. dovolino ie da se setimo samo te kliucne reci i ona
automatski povlaci za sobom ostale reci odnosno misli u recenici.
Na slican nacin cemo postupiti i kod pamcenia viceva i
anegdota. Za svaku anegdotu pronadite po iednu kliucnu rec. Na
primer:
Anegdota br. 1: VINO Anegdota br. 6: ADVOKAT
br. 2: PRINC . br. 7: ZIDNA SLIKA
br. 3: RAZVOD . br. 8: SKOTLANANIN
br. 4: MRSAVI SO . br. 9: PAPAGAJ
br. 5: STIHOVI . br. 10: KRAVATE
Svako ce. naravno. izabrati kliucne reci koie niemu naivise odgo-
varaiu i koie ga nailakse potsecaiu na poentu anegdote.
Preostaie da sada ios ove kliucne reci asocirate sa odgovaraiucim
broievima na iednoi od tabela za pamcenie po veznom sistemu. Na
ovai nacin mozete za sada zapamtiti i do 150 anegdota i viceva.
obzirom da znate »Numericku tabelu« od 100 mesta i »Predmetnu
tabelu« od 50 mesta. Kada budete naucili kako se prosiruiu postoieci i
stvaraiu novi kapaciteti za pamcenie po veznom metodu. onda cete
moci pamtiti prakticno neogranicen broi anegdota.
Ukoliko nekom kliucne reci nisu dovoline da bi se setio poente.
moze da se. umesto kliucnih reci. posluzi asociiativnom tehnikom i da
izdvoii citave prizore iz poiedinih anegdota. Na primer. u prvoi
anegdoti da inscenira: dva pesnika idu. dobro zagreiani vinom. iedan
se drzi za glavu. a drugi stariii posrce. Ili u drugoi anegdoti: iedan
princ kao dete sedi na prestolu i posmatra kako drugi princ mladic
od 18 godina vodi princezu na vencanie. Itd. Zatim. metodom
asociiativne tehnike po-vezemo inscenirani prizor. koii ie u ovom
slucaiu »kliucna scena« umesto kliucne reci. sa odgovaraiucim
predmetima na veznoi tabeli.
Drugi nacin ie pamcenie anegdota po temama; na primer. o Skot-
landanima. o papagaiu. o trgovackom putniku. o modernoi deci itd. Ze-
lieni broi anegdota i viceva sredi se po odabranim temama. Zatim se
za sve odabrane anegdote i viceve u iednoi temi pronadu kliucne
reci ili. ako nekom vise odgovara. kliucne scene. i dne se zapamte
lancanim nizom. Tako cete dobiti onoliko lancanih nizova kliucnih
reci. ili scena. koliko imate tema. Na pocetku niza mora uvek da
bude poiam koii ce Vam nepogresivo ukazati na temu; na primer. ako
ie na pocetku niza »Papagai« znaci da niz sadrzi viceve i anegdote o
papagaiu.
Ovim nacinom mozete memorirati prakticno neograniceni broi vi-
ceva i anegdota. ier nema nikakvog ogranicenia ni u pogledu tema ni
u broiu clanova lancanog niza. odnosno anegdota. Pored toga. cim u
razgovoru iskrsne neka tema. Vi cete moci na tu temu da ispricate
citavu seriiu viceva. Dovoliio ie samo da idete redom po clanovima
Vaseg lancanog niza i anegdote i vicevi na tu temu izlazice kao sa
pokretne trake.
159
ZGRADA VASEG PAMCEN1A MORA POCIVATI
NA ZDRAVIM TEMEL1IMA
Mens sana in corpore sano.
Juvenal
1
)
PSIHO-FIZICKE OSNOVE VASEG PAMCEN1A
Psihicko i Iizicko stanie organizma ie od presudnog uticaia na
kvalitet naseg pamcenia. Nikakve metode ni druga sredstva ne mogu po-
bolisati i razviti pamcenie. ako nedostaie zdrava psiho-Iizicka
osnova.
Neuro-fizioloske osnove pamcenja
U savremenoi nauci materiialnu osnovu pamcenia izucava
nekoliko nauka. kao sto su Iiziologiia i neurologiia mozga. biohemiia.
bioIizika i druge. Za sada nema deIinitivnog i sigurnog obiasnienia
materiialne osnove pamcenia. Postoii nekoliko hipoteza od koiih ie
naivise prihvacena ona. koia tvrdi da sve nauceno i dozivlieno
ostavlia u mozgu trag. tzv. engram ili mnemogram
2
), i to u obliku.
naiverovatniie. pro-mena u strukturi nervnih celiia pri cemu znacainu
ulogu treba da imaiu molekuli ribonukleinskih kiselina. Po toi teoriii.
zadrzavanie ili pamcenie pociva na traianiu tih promena.
zaboravlianie ie uslovlieno slablieniem. a secanie ili reprodukciia
ponovnim aktiviraniem engrama.
Mikroskopske analize nervnog sistema i mozga pokazuiu strukturu
sastavlienu od miliiardi nervnih celiia. zvanih neuroni. koii na
iednom kraiu imaiu dugo vlakno ili akson. a na drugom kratka
vlakna ili den-drite. Spoi dendrita iednog i aksona drugog neurona cini
sinapsu, koia pretstavlia Iizicku osnovu za asociiaciiu misli. Iako se ova
tzv. teorija neuronskih modela poklapa sa asociiativnom teoriiom
pamcenia. ios uvek ie nerasvetliena teina. kako hipoteticni elektro-
hemiski impuls prolazi kroz ovai sistem i stvara sliku ili zVuk u svesti.
Mozak i pamcenje
Iako ios uvek niie rasvetlien pravi odnos mozga i pamcenia. ipak
znamo da su oni na neki nacin povezani. Ne moze se tvrditi da ie
mozak um. ali poznato ie da um na odreden nacin zavisi od mozga.
Na primer. Iizicki trening povecava broi celiia u tkivu. dok vez-
banie pamcenia nema uticaia na broi neurona. Naprotiv. pretpostavlia
se. da ie nenadoknadiv gubitak do kraia zivota od oko23° mozdanih
celiia. ti. oko 300 do 450 miliona. kod coveka. Poznavanie anatomiie
mozga ne-moze pobolisati pamcenie. ali ie potrebno poznavati neke
podatke.
Prosecna tezina mozga kod muskarca ie oko 1450 gr. a kod
zene oko 1300 gr. Minimalna tezina kod muskarca ie 960 gr. a kod
zene 800
i) »Mens sana in corpore sano.« lat.: »Zdrav duh u zdravom telu.«
Poslovica preuzeta iz Juvenala (X. 356).
!
) Engram (grcki: en ÷ u. gratnma ÷ zarez). zarez. urez. trag.
Mnemogram (grcki: mnemo ÷ koii se tice ili odnosi na pamcenie. i
»gram«). trag pamcenia. trag zapamcenog.
160
gr.. a maksimaIna oko 2uuu gr. Zapremina oko 1.5uu cm'. Velicina
i tezina mozga nije u direktnoj vezi sa inteligencijom. Iako
postoji neki odnos i/medu tezine mozga i tela. koii kod coveka iznosi
2.5° njegove telesne tezine. a kod nairazviieniiih zivotinia tai odnos ie
svega do u.8°. ipak ie i najmanja tezina ispod 1.000 gr i najveca do
2.000 gr izmerena kod mentalno obolelih. Ni kolicina vijuga, odnosno
povrsina mozdane kore. nije nikakvo merilo. kao sto je i dokazano
kod mnogih istaknutih umova istorije. Na pr.. Turgenjev je imao
mozak preko 2 kg. a sIavni slikar RaIael samo 1160 gr. Takode su
podeliena mislienia naucnika u pogledu lokalizaciie poiedinih tako
zvanih mozdanih centara. kao i niihove Iunkcije: da Ii su u
poiedinim psihickim procesima. kao sto su pamcenie. ucenie i
mislienie. angazovani odredeni delovi mozga (centri). ili cela
mozdana kora ili ceo mozak. ostaie ios uvek otvoreno pitanie.
Kao sto smo vec rekli. nepoznavanie sustine i tacnog
Iunkcionisania pamcenia ni malo nas ne sprecava da svoie pamcenie
povecamo i veoma uspesno koristimo. Mozak i sve ono sto jos
ucestvuie sa niim u pamceniu i uceniu izvanredna ie tvorevina.
koia omogucuie svakom velike uspehe u pamceniu i uceniu. ako
primeniuie odgovaraiuce tehnike.
Vaznost telesnog i psihickog zdravlja za dobro pamcenje
TeIesno i dusevno zdravIje su prvi i osnovni usIovi eIikasnog
pamcenia i urnnog rada uopste.
1. |ravilna ishrana za umne radnike ie od posebne vaznosti. ier
zbog nekretania naginiu goiaznosti i srcanim oboleniima. Hrana treba
da je siromasna u mastima. a bogata u vitaminima. U principu treba
praktikovati dobar dorucak. umeren rucak i laku veceru.
2. |adno vreme mora da odgovara naucno ustanovlienom opti
mumu od oko 8 casova. Grese oni koii coveka uporeduiu sa masinom. ko
ia onoliko puta povecava ucinak- koliko ioi se puta poveca radno vreme.
Kod coveka povecavanie radnog vremena preko utvrdenog optimuma
smaniuie ucinak po casu. Pored toga. ljude ne zamara toliko sam rad
koliko losa tehnika rada. Svako neka pronade. po svom proIilu. svoi op
timum i vreme preko niega neka uvek iskoristi za rekreaciiu; ono ce.
po sistemu povratne sprege. dati daleko veci ucinak u eIektivnom radnom
vremenu. nego da se koristi direktno za rad.
3. Odmor i pauze. kao sto ie naucno utvrdeno. samo povecavaiu
ucinak eIektivnog rada. Svaka stanka za masinu ie gubitak. a dobro
programirana pauza i odmor za coveka u radu dobitak. Ne srne se
cekati nastanak velikog zamora da bi se uvela pauza. Umesto viseca-
sovnog neprekidnog rada. podelimo svoi posao na 1-nocasovne ili 2-ca-
sovne periode sa pauzama od cetvrt do pola casa izmedu niih. Radimo od
poglavlia do poglavlia. sa kracim pauzama. pa cemo ne samo vise ura
diti. nego se i manje umoriti.
4. ·pavanje ie naibolii i nezamenliiv nacin da se obnovi istrosena
energiia. Kronicni nedostatak sna dovodi do bezvolinosti. depresiie i bo
lesti. Prosecno ie potrebno oko 8 casova spavania u 24 casa. sa indivi
dualnim razlikama od 69 casova. Pouzdan kriterijum je osecaj sve-
zine sledeceg jutra. Obzirom na bioIoske ritmove. najboIje vreme za spa
vanie ie izmedu 21 i 7 cas. Casovi sna pre ponoci su nezamenliivi.
161
5. Kretanje ie neophodno za odrzavanie psihicke ravnoteze i dobre
telesne kondiciie. Utvrdeno ie da se preko 50° liudi i cak 80°
zena nedovolino krece. Narocito umni radnik treba svaki
slobodan trenutak da iskoristi za kretanje i telesni rad. te boravak
na cistom vazduhu u prirodi. kao i za bavljenje nekim
sportom.To moze da bude iedina adekvatna kompenzacija redovno
dugom i ubistvenom sedenju i bavljenju u zatvorenim prostorijama
vecine umnih radnika.
Uvek imaite na umu cinienicu. da ko preteruje. taj uvek
zaostaje i da vreme koje smo posvetili svom zdravlju i rekreaciji
nije nikada izgubljeno. nego je neocenjiv doprinos nasem zdravlju i
radnoj sposobnosti. Nasa radna sposobnost ne srne da ima
maksimum. nego optimum. ier kada dode do maksimuma. onda
obicno. zbog premorenosti i iscrpe-nosti. pada na minimum.
Optimum postizemo pravilnim stavom prema svom zdravlju i radu.
6. Pusenje. alkobol i ostali otrovi u kaIi ili narkoticima. kao
i sek
sualna preterivania. negativno deluiu na pamcenie i uopste
smanjuju
radnu sposobnost. Medutim. treba se drzati svoje licne mere, jer
sto jed
nome smeta i onesposobljava ga. na drugom se i ne primeti.
U principu. nastoite. kada Vam ie moguce. da odrzavate
uvek iedan pozitivan mali saldo zivotne i radne energiie. Kada
organizam proizvodi vise energije nego sto utrosi. nastaje izobilje
snage. nervni sistem ie iak. covek se oseca zivahan. energican i
uvek dobro raspolozen.
Uticaj osobenosti covekove licnosti na pamcenje
ProIil same li cnosti coveka presudno uti ce na sve psihi cke
procese. pa i na samo pamcenie.
Interesi i sklonosti. koii odreduiu nasu licnost i leze u
osnovi nasih naidubliih teznii. presudno uticu na proIil naseg
pamcenia. o cemu ie vec bilo reci. Sve sto lezi u sIeri tih interesa
pamti se najbolje.
Kroz psiho-Itzcku licnost coveka prelama se svako novo znanie i ona presudno
utice na niegovo pamcenie i povezivanie sa starim znaniem
Osecanja i emocionalni odnos ie veoma vazan. ier sto u nama
pobuduie iake emociie i velika osecania. sto emocionalno
dozivliavamo. uvek bolje pamtimo od onoga sto nas emocionalno
ostavlja ravnodusnim.
162
Radna energiia. upornost i vrednoca su neophodni preduslovi za
sticanie velikog pamcenia. Cesto ie pamcenie slabo i neizgradeno usled
nedostatka ovih veoma vaznih osobina covekove licnosti.
Naslede i okolina. pored vaspitania. imaiu svoi veoma vazan udeo u
Iormiraniu i sposobnosti pamcenia. ali ni u kom slucaiu presudan.
Medutim. treba imati na umu da razvoi iedinke u takozvanoi
»osiromaseno| sredini« moze da nanese nenadoknadive stete nienom
intelektualnom razvoiu. Opitima na zivotiniama ie utvrdeno. da iedinke
iz »obogacene sredine« (drustvo ostalih. razne spravice za igranie i
vezbanie) ne samo da su razviieniie reagovale na okolinu. nego su
imale i debliu koru velikog mozga za razliku od iedinki koie su rasle u
tzv. »osiromasenoi sredini« (samo hrana. voda i osvetlieniei. ali u
samoci).
S druge strane ne treba zaboraviti cinienicu. da recimo ta ista ie-
dinka. iz tzv. »obogacene sredine«. ma koliko vezbala. razviiala se i ko-
ristPa prednosti »obogacene sredine«. nikada nece postati. ako ie
beli mis. recimo macka. Jos uvek taianstvena siIra nasleda svake
iedinke neumitno se prenosi genima. neizbrisivo utisnuta.
Sirina umnog horizonta i velicina i struktura znania u mnogome
odreduiu covekovo pamcenie. Sto vise znamo vise pamtimo i
obratno.
O ovom momentu ie bilo vec opsirniie govora.
Metode i navike pamcenia. koiima se covek sluzi i koie ie stekao u
toku duzeg perioda umnog rada. Iormiraiu proIil niegovog pamcenia
1 odlucuiuce uticu na velicinu i strukturu niegovog stecenog znania. Na
nekim raniiim primerima Ienomenalnih pamcenia videli smo. da cak i
talenat za pamcenie bez odgovaraiuceg rada ostaie nerazviien. kao i da
ie moguce tzv. losa pamcenia. primenom odgovaraiucih metoda i sti-
caniem potrebnih navika u pamceniu i radu. razviti do Ienomenalnih
mogucnosti.
Najbolje vreme u zivotu za pamcenje i ucenje
Covek se rada sa potenciialnim intelektom i preduslovima za
dobro pamcenie. ali ukoliko se odmah ne nastavi sa svesnim
razviianiem ovog potenciiala. moze da dode do velikih zastoia u
razvoiu. Neke se stvari mogu nadoknaditi. a neke ne. I opiti sa
zivotiniama dokazuiu da iedinke. koiima su bili uskraceni uslovi za
normalan razvitak na duze vreme. nikada nisu vise mogle da
dostignu ostale iedinke svoie vrste. iako su bile vracene u iste
normalne uslove.
Za ucenie poiedinih stvari postoie tokom zivota odredena
razdoblia. koia. ako se propuste i ne iskoriste. uopste ili delimicno se
vise ne mogu nadoknaditi. ier su prosle ili oslabile odredene Iunkciie
organizma koie su bile preduslov takvog pamcenia i ucenia.
Na primer. kod dece. koia se vise bave igrackama i drugim aktiv-
nostima. brze se razviia intelekt i druge sposobnosti. Zanimliivo ie pore-
denie. da mozak coveka kamenog doba. na primer. niie bio nista
manii kako pokazuiu iskopavania. od mozga coveka danasniice.
Razlika ie u tome. sto ie covek modernog doba ios od malih nogu poceo
koristiti svoi potenciial i razviiati svoi intelekt veoma intenzivno. sve
dok ga niie razvio do danasnieg nivoa.
Sposobnost pamcenia ie naiuze povezana sa unutrasniim zivotom.
karakterom. stremlieniima i naidubliim interesima coveka. tako da
se i
163
usavrsavanie pamcenia odviia paralelno sa razvitkom coveka.
Pamcenie se ne moze istrenirati. recimo. kao neki misic. Ali se moze
sistematskim radom. primenom speciialnih tehnika pamcenia i ucenia.
sve dublie prodirati u sustinu poiedinih cinienica. sve lakse snalaziti u
materiialu koii se pamti i time sticati dnagocene navike- odnosno
sposobnosti sistematskog i racionalnog pamcenia.
Psihicko zdravlje i pamcenje
Samopouzdanje i vera u svoje pamcenje ie neophodno. ier bez
samopouzdania pamtiti znaci vrsiti pokusaie unapred osudene na
neus-peh. Kao sto ie rekao Tomas de Kvinsi (Thomas de Quincey).
»pamcenie iaca kako ga opterecuiete i postaie pouzdaniie sto se vise
oslaniate na niega.«
Budite gospodar svojih raspolozenja. Podloznost raspolozeniima ie
skoro identicna sa neodlucnoscu. Naibolie vreme da se pocne sa
radom ie ODMAH i DANAS. a naibolie mesto OVDE. Nema razloga
zasto bi KASNIJE. SUTRA ili NA DRUGOM MESTU bilo bolie. Cesto
upravo obrnuto ie slucai. Da bi vladali svoiim radnim raspolozeniem.
sprovo-dite uvek ove metode:
· Ako niste raspolozeni za rad. odmah pomislite na cinienicu da
su Vas do sada samo Vasa losa raspolozenia odbila od rada.
· Svaki posao ili zadatak uzmite ODMAH u rad. Pridrzavaite se
Iormule eIikasnosti: ODMAH DANAS OVDE.
· Ne dai te se prekidati u poslu i svaki zapoceti posao dovedite do
kraia.
Pomislite. sta bi bilo sa svim radnicima i stvaraocima ovog
sveta kada Di stalno cekali na neko »pravo raspolozenie«! Cekanie na
»pravo raspolozenie« i podloznost raznoraznim raspolozeniima lako
razviia naviku da se izbegava rad i stvaralacki napor.
Bez dobrog raspolozenia nema ni dobrog rada. U radu
uspevamo ako u njemu uzivamo. Gde caruiu pesimizam i negativne
misli. koie u svakom poduhvatu vide neuspeh tu uspeha stvarno i
nema. Pamceniu. kao i svakom umnom radu. pogoduiu vedro
raspolozenie i psiha slobodna od pritiska straha. briga. Iiutine.
negativnih misli i osecania.
Raspolozenie. dobro ili lose. proizvod ie uglavnom nasih navika.
nacina zivota i pre svega nacina mislienia. Kliuc za vladanie Vasim
raspolozeniem lezi opet u vladaniu Vasom pazniom. Paznja je zivotni eliksir,
neophodna hrana svim vrstama misli, pozitivnim ili negativnim. Kako
cete onda otkloniti negativne misli i losa raspolozenia i stvoriti dobro
raspolozenie? Jednostavno. veoma iednostavno: negativnim mislima
uskracuite pazniu. pustite ih da uginu bez niihove hrane. a pozitivnim
poklaniaite punu pazniu i one ce toliko nabuiati. da u Vasoi svesti
nece biti mesta negativnim mislima. Ma koliko Vam ovai metod
izgledao iednostavan. niegova eIikasnost ie bezbroi puta iskustvom
pro-verena kod mnogo liudi. On ie zasnovan na zakonitostima koie
vladaiu mehanizmom nastaiania i delovania nasih misli.
Pored toga. da bi sto vise doprineli ocuvaniu svog psihickog
zdravlia. kao umnog radnika. pridrzavaite se i ovih pravila. koia ie
izdalo. na osnovu svoiih ispitivania. »Nacionalno udruzenie za
mentalno zdravlie« u SAD (»National Association Ior Mental Health«):
164
1. O problemima i brigama treba odmah razgovarati sa svoiim naibli
zim. suprugom ili rodakom. ier samim tim ili nestaiu ili im se nalazi
rezenic. »Gutati« uvek u sebi ie veoma opasno.
2. Iz problema se treba povremeno iskljucivati putem Iilma. televiziie.
kniige ili promene sredine i slicno. da se izbegne neprekidno i opa
sno stalno bavlienie sa niim.
3. Snagu ljutnje ili besa istrosite na sport, spremanie stana. duge set
nie i slicno. a ne nikada na druge. narocito nama bliske i drage osobe.
4. Umeti razumno popustati u meduliudskim odnosima. narocito u
manie vaznim stvarima. pomaze boliem razumevaniu s liudima i iz-
begavaniu konIlikta.
5. Pomagati drugima kad god je moguce, pored priiatnog osecania. veo
ma nam pomaze da se ne bavimo neprekidno svoiim problemima.
6. Raditi uvek jednu po jednu stvar, konzekventno do kraia. pa preci
na drugu. ier ako istovremeno uzmemo na sebe puno stvari. naro
cito ako smo napeti. onda odmah »vidimo« nesavladive prepreke.
7. Bezite od uzora natcoveka i genija, ier ako ste sebi postavili suvise
velike zadatke. onda cete automatski sebe potsvesno obeshrabrivati.
Realno cenite svoie mogucnosti i svom snagom se koncentrisete na ci
lieve i zadatke koie realno mozete izvrsiti.
8. Veoma retko kritikujte, ier kao i ostali liudi i Vi niste savrseni. i
ako ste toga svesni izbeci cete mnoga razocarenia.
9. »Live and let live« (»-Zivi i pusti i druge da zive«). ier veoma sterti du
hovnom zdravliu. ako stalno sve liude smatramo za svoie rivale koie
moramo prestici. Naprotiv. sa liudima treba razviiati duh saradnie
i uzaiamnog potpomagania.
10. Budite spremni da prvi pruzite ruku, da biste uspostavili neku priiateli
sku vezu. ier cesto gresimo kada uvek ocekuiemo da se drugi o nama
brinu i za nas interesuiu.
11. Uvek planirati i oporavak u svim radnim planovima. a putem slobod
nog vremena. sporta. neke zabave i slicno. ier ie to neophodno za
nase psihicko i Iizicko zdravlie.
Dobre navike su preduslov efikasnog rada
Dobre navike nas automatski oslobadaiu mnogih problema i
briga u radu i omogucavaiu nam da optimalno lako. brzo i eIikasno
obavliamo svoi posao. Zato treba nastoiati da nam tehnike i metodi
sistematskog pamcenja predu u naviku. Time cemo postici
naioptimalniie koriscenie svoiih sposobnosti pri pamceniu i uceniu.
ostvaruiuci istovremeno i mini-maks princip u troseniu vremena i
energiie i postizaniu radnih rezultata.
Krainii cili kome treba teziti i koga treba postici. ie navika da si-
gurno. brzo i eIikasno pamtimo. ti. da nam metodi i sistemi pamcenia
izlozeni u ovoi kniizi predu u redovnu naviku i da ih pocnemo
automatski. nesvesno. praktikovati i koristiti.
165
1OS MALO SAMOANALIZE...
Svaki covek kada se uiutru probudi ima
svakog dana 24 casa na raspolaganiu
24 zlatna grumena. Koliko ce mu oni
koristiti zavisi od nacina gde ce ih
investirati. ti. od nacina kako koristi
svoie vreme.
ODREDITE SVO1 TIP PAMCEN1A
Pamcenie kod svakog coveka pokazuie vise individualnih
svoistava. Svaki covek raspolaze pamceniem koie se odlikuie svoiim
osobeno-stima: brzinom. ili obimom usvaiania materiiala. trainoscu
pamcenia ili tacnoscu reprodukovania ili po narocito cenienoi osobini
gotovosti pamcenia i spremnosti da pravovremeno reprodukuie
podatke koii su potrebni.
Da bi se dobro pamtilo. izmedu ostalog treba i dobro
poznavati tip i osobenosti svoga pamcenia. koie zavise od naslednih
Iaktora. vas-pitania. obrazovania. nacina vodenia zivota. usvoienih
navika u zivotu i radu. o cemu ie bilo vec opsirniie govora.
Kao sto cete dalie videti. postoii nekoliko vrsta pamcenia. ili bolie
receno. nekoliko glavnih osobenosti covekovog pamcenia. Medutim.
tako zvani »cisti tip« iednog pamcenia (recimo vizuelnog) veoma retko
se srece i u proseku se smatra da vecina liudi ima »mesovit tip
pamcenia«. Uop-ste. liudi sa iednom harmonicnom kombinaciiom
razlicitih vrsta pamcenia imaiu veliku predispoziciiu i potenciial za
dobro pamcenie. Ali i odgovaraiucim metodama mozemo razviti one
vrste pamcenia koie nam nedostaiu.
Naipre cemo navesti razne vrste pamcenia radi niihovog upoz-
navania:
Geneticko pamcenie. kao rudimentaran oblik pamcenia.
susrecemo *od insekata. koii su putem naslednih osobina. zabelezenih u
genima. »programirani« za citav svoi zivot. Niemu ie dosta analogno
nasledno pamcenje koie se stvaralo generaciiama kod visih
organizama i sadrzano ie dobrim delom u reIleksima i instinktima.
Pamcenie. zatim. moze biti kratkotrajno, kada neki materiial ili
podatke pamtimo na kratak rok. ili dugotrajno ako nam odredeno
znanie Lreba na duzi rok ili posle duzeg vremena.
Pamcenie. osim toga. moze biti namerno i nenamreno i. veoma
blisko ovoi podeli. potsvesno, koie se smatra za osnovno. i svesno. koie
pociva na potsvesnom. a koie se uglavnom ispoliava kao: vizuelno.
auditivno i motorno pamcenie.
166
Po kvalitetu reprodukciie (secania) pamcenie moze biti reproduk-
tivno, ako bez neke pomoci spolia samo reprodukuie citav zapamceni
materiial. ili prepoznavajuce, kada. u stvari. uz pomoc raznih pomagala
prepoznaie i izdvaia tacan podatak iz mnostva drugih (na primer.
reprodukciia zapamcenog znania pomocu testova).
Neke osobe imaiu pretezno konkretno pamcenje: lakse pamte
razne broieve. lica. imena. adrese. Iormule. konkretne dogadaie;
lakse uce stihove. strane iezike. Druge osobe. koie se odlikuiu pretezno
ap-straktno-logickim pamcenjem, bolie pamte vezu izmedu poiedinih
poimova. poiava ili dogadaia. razne zakonitosti. dokaze i zakliucke. Za
niihovo pamcenie ie presudno da sto bolie shvate sustinu stvari. da
stvore sto vise posledicno-uzrocnih veza. da bi bolie zapamtili tu
stvar. Ova vrsta pamcenia ima. zapravo. vodecu ulogu kod coveka.
Prema poiedinim culima razlikuiemo: vizuelno, auditivno i mo-
torno pamcenje, o koiima ce posebno biti govora. Pamcenje preko cula
pipanja ie narocito razviieno kod slabovidnih osoba. Degustatori
alkoholnih pica i kontrolori kvaliteta cigareta imaiu posebno razviieno
pamcenje ukusa i mirisa poiedinih materiia. Oni na osnovu
zapamcenih niiansi u ukusu. mirisu ili aromi uspesno identiIikuiu i
klasiIikuiu kvalitet novog proizvoda.
Normalno covek ie u staniu da u proseku raspozna oko 50
raznih vrsta mirisa. Medutim. strucniaci za mirise koii rade u
proizvodnii na oceni i klasiIikaciii mirisa mogu sa sigurnoscu da
razlikuiu i do 200 raznih vrsta mirisa.
Do kog stepena se moze razviti ova vrsta pamcenia ilustruie i
sledeca anegdota:
Nekadasnii beogradski glumac i boem. Cioa-Iliia Stanoievic.
opkladi se sa svoiim drustvom da ce vezanih ociiu prepoznati svaku
vrstu vina koiu mu iznesu. I zaista. na opste divlienie prisutnih Cica ie.
kao da cita iz vinske karte. govorio nazive poiedinih vina. Jedan
saliivdziia na Jcraiu mu podmetnu casu obicne vode. Okusi Cica
iedanput. zamisli se. pa okusi i drugi put i rece sa osmehom:
Iskreno da Vam kazem. priiatelii. ne znam kakvo ie ovo vino.
Nikad ga do sada nisam pio.
Prema metodi koiu primeniuiemo u pamceniu. razlikuiemo me-
hanicko, koie ne treba nikada koristiti. ali koie se. nazalost. ios uvek
dosta masovno koristi. i smisaono-Iogicko, kome treba uvek teziti i
dati mu primat kao metodi pamcenia. Pamcnie koie izucavate u ovoi
kniizi ie sistematsko i asocijativno-logicko, koie se zasniva na
smisaono-logic-kom pamceniu ali ie ios prosireno i poiacano posebnim
asociiativnim tehnikama i metodama sistematskog pamcenia.
Da li ste vizuelan ili auditivan tip?
Kao sto ie vec naglaseno. nema »cistih tipova« u pamceniu.
ali kod vecine liudi preovladava iedan od ova dva tipa. Motorni tip
pamcenia ie veoma redak. a vecina liudi ie vizuelnog tipa. Za ovo
postoii i iedan Iizicko-Iizioloski razlog oko. Iako ie relativno mali
organ. koii ne prelazi velicinu iednog oraha. ono ima desetine
miliona raznih nerv-nih spoieva i moze da primi istovremeno oko
1.500.000 raznih poruka. Smatra se da preko cula vida covek sakupi
oko 80° znania. Mrezniaca.
167
koia ima povrsinu od samo par kvadratnih santimetara. poseduie
preko 130 miliona celiia osctliivih na sveli ost. koie svetlosne
nadrazaie prenose preko nerava ka mozgu brzinom od skoro 500
km/cas. a citav proces percepciie traie samo 0.002 sekunde. U proseku
misici oka se pokrenu oko 10.000 puta na dan. Smatra se da ie oko
posle mozga naislozeniii organ covekovog organizma.
Da li ste pretezno auditivan ili vizuelan tip u pamceniu?
Kada utvrdite svoi tip pamcenia. onda svoiu metodu ucenia i
pamcenia treba adekvatno podesiti. imaiuci u vidu da uvek ucestvuiu i
ostali oblici pamcenia puteni drugih cula. a narocito auditivno i motor-
no. Ne samo razlicite osobe. nego i iedna osoba tokom svog zivota misli
na razlicite nacine. Na primer. neki liudi mogu intenzivniie da misle u
slikama. na vizuelan nacin. a drugi opet vise apstraktno logicki. Kao op-
ste pravilo vazi. da sa porastom godina smaniuie se sposobnost mislienia
u slikama za racun apstraktno-logickog mislienia. Ovo ie i prirodno. ier
mislienie u slikama pretstavlia prvu. pocetnu Iazu u razvitku mislienia
(na primer. kod dece eidetske slike i eidetsko pamcenie). a apstraktno lo-
gicko mislienie ie visa Iaza u koioi se operise sa simbolima i izvedenim
zbirnim velicinama i poimovima.
Tipican primer vizuelnog pamcenia nalazimo kod likovnih umet-
nika. Tako ie na primer. poznati ruski peizazista I. I. Levitan (18611900)
na osnovu skica na svoiim letniim putovaniima zimi slikao velelepne
peizaze ruske prirode.
Ako ste pretezno vizuelan tip. onda treba da ucite uvek iz iste
kniige. tekst da podelite u logicke celine. obilno da koristite podvlacenia
vaznih mesta olovkama u boii. kao i prilozene slike. crteze. seme i diia-
grame. Stavise. preporucliivo ie da i teza mesta iz teksta pretstavite
odgovaraiucom semom. crtezom ili tabelom. Za vas ie uvek bolie da
tekst citate ili zapisuiete. nego da ga slusate. Ocigledna nastava i sred-
stva ocigledne nastave Vama ce posebno pogodovali.
Kroz istoriiu i mnogi znameniti liudi su bili pretezno auditivni ti-
povi. Vec ie spomenuto raniie Ienomenalno auditivno pamcenie Mocarta.
Zna se takode da ie. na primer. Abraham Linkoln uvek ucio i citao na-
glas. Bahman ie iednom rekao za Lista (Liszt. 18111886): »Veliki List
ie slusao slusao ie svoi unutrasnii glas. Kazu da ie bio inspirisan. Jed-
nostavno ie slusao sebe.«
168
Iako pretezno auditivni tip pamcenia susrecemo kod muzicara.
ima muzicara koii lezeci citaiu napisanu muziku sa uzivaniem. kao sto
Vi citate. recimo. neku dobru kniigu. Takode ima piianista. koii muziku
mogu nauciti bez klavira. Jednostavno ie uce citaiuci dok putuiu nekim
prevoznim sredstvom.
Slusni ili auditivni tip rade cuie iedanput materiial koii pamti.
nego deset puta da ga vidi. Dok ie kod vizuelnih tipova obrnut slucai.
Zato mnogi auditivni tipovi koriste magnetoIon ili gramoIonske ploce za
ucenie.
Ako ste pretezno auditivni tip u pamceniu' onda posebno koristite
predavania. snimite materiial na magnetoIon. glasno citaite materiial
koii pamtite. koristite radio i gramoIon.
Posto u praksi imamo tzv. mesoviti tip pamcenia. ove metode treba
kombinovati prema materiialu koii se uci. ier ima dosta materiiala i ob-
lika ucenia. koii ukliucuiu zahteve i auditivnog i vizuelnog tipa pam-
cenia. Pored toga. ostaie kao potvrdena cinienica. da sto vise cula uce-
stvuie u apsorpciii nekog materiiala. to bolie i vise pamtimo. ier u prak-
ticnom zivotu i radu ucestvuiu sva nasa cula gotovo istovremeno. Sva-
kako. obzirom na tip pamcenia. iedno od niih moze da bude naglaseniie
i vise Iorsirano.
Motorno pamcenje ili pamcenje pokreta
U uceniu psiho-motornih vestina gresi se ako se polazi od krainosti.
Neki misle da sve mogu nauciti iz kniige. a drugi opet samo po-
smatraniem i praksom. ti. sa instruktorom. Naibolie postupa onai. koii
oba nacina kombinuie i upotpuniava drugim inIormaciiama. Glavne Iaze
motornog pamcenia iesu:
(1) Motivacija i interes, kao i kod ostalog pamcenia. bez koiih nema
napretka.
(2) Opservacija ili posmatranie i analiza iedne radnie. nieno rasclanii
vanie i uocavanie svih pokreta i komponenti. te niihovog redosleda
u vrseniu te radnie.
(3) Asocijacija i pamcenie same radnie. Ovde se uspesno moze koristiti
lancani ili vezni sistem pamcenia za asociranie prakticno neograni
cenog broia elemenata neke radnie.
(4) Repeticija ili ponavlianie ie veoma vazna. ier znaci uvezbavanie i
uprazniavanie same radnie.
Kod svake motorne vestine ili umeca postoie individualne psihicke
i Iizicke granice koie se nikakvim treningom ne mogu prevazici. kao na
pr. u sportu granice rekorda sportista.
U ovladavaniu motornom vestinom vazno ie ovladati ili steci
»grupu potrebnih navika«. Sve dok nedostaie makar i iedan iedini ele-
menat mi tu radniu necemo moci pravilno obaviti. Sovietski pilot-lovac
Meresiev. posto ie izgubio oba stopala u iednom vazdusnom okrsaiu. od-
lucio ie da sa oba amputirana stopala ponovo nauci da leti na brzoi lo-
vackoi masini. Vec ie nebroieno puta ulazio u ostar zaokret. ali ie stalno
kasnio sa komandama. Uporno. nesalomivom voliom ponavliao ie pokusaie
iz casa u cas. iz dana u dan. U iednom neocekivanom trenutku kao da ie
»nesto puklo«. oslobodilo se i noga sa protezom ie precizno i pravovre-
meno dala komandu i avion ie. elegantno se nakrenuvsi. bez kasnienia
169
usao u viraz. Znaci. sve dok kompleks polrt-bnih navika niio bio kom-
pletiran. citava slozena radnia niie mogla biti pravilno izvrsena.
Mozemo smatrati da smo iednu motornu vestinu savladali ako ie
pravilno i automatski. dakle bez svesnog napora. mozemo izvrsavati. Na
primer. vozniu autom smo tek onda savladali kada nam ie svest i paznia
koncentrisana na saobracainu situaciiu. a ruke i noge poslusno i auto-
matski izvrsavaiu potrebne pokrete. Slicno ie i sa sviraniem na klaviru.
Poznati piianista M. Pauer kaze: »Citava stvar oko tehnike svirania
sastoii se u tome. da se putem svesnog napora postigne takvo
stanie. u kome onda mozemo da se oslobodimo tog svesnog napora.
Kada ie umet-nik stvarno veliki. citava stvar oko tehnike se zaboravlia.
On mora biti apsorbovan samo lepotom svoie muzicke poruke. svoiim
izrazom svog muzickog bica.«
Svaku motornu radniu pocnemo obavliati pravilno i savrseno
kada ie pocnemo obavliati automatski. kada upravlianie nad niom sa
svesti (svesnog napora) prede na nasu potsvest. odnosno kada ta
vestina prede u nasu pravilnu. neiskrivlienu na.viku.
Motorne vestine. iednom dobro naucene. veoma tesko ili skoro
nikako se ne zaboravliaiu. Na primer. plivanie ili vozni~a biciklom.
Razlog lezi u odlicnoi asociiaciii izmedu misli i potrebnih pokreta koia
ie ucvrscena dugom praksom i zaokruzena u potsvesti u obliku navike.
Uvezbavanie daie bolie rezultate ako se vrsi u odvoienim vremen-
skim intervalima. nego u neprekidnom traianiu. kao i kod umnog rada.
Takode mentalno obnavlianie posle pauze. a pre sledeceg uvezbavania.
moze pobolisati rezultat zadnieg uvezbavania. sto ce se odmah videti na
sledecem uvezbavaniu.
Odredite svoje najbolje vreme za pamcenje i ucenje
Zapitali iednom Pata:
Da li rano ustaiete?
Ustao sam iednog iutra rano. ali sam zbog toga bio tako
gord
celo pre podne. a tako strasno pospan celo popodne. da sam
iednostavno
odlucio da to vise nikada ne ponovim. odgovori Pat.
Pat ocigledno niie bio takozvani »iutarnii tip«. ier niie mogao
rano da ustane i da bude bodar i cio preko dana.
170
Nas organizam podleze odredenim bioloskim ritmovima i
prome-nama ne samo tokom zivota. nego i u toku godine. sedmice. a
posebno u toku ritmickog intervala od 24 casa. ti. u toku dana i
noci. Kao sto pokazuie diiagram promena spremnosti za pamcenie i
ucenie. prosecno uzevsi optimalni period tokom dana za pamcenie i
ucenie ie od 7 do 13 casova. sa naivecom spremnoscu oko 9 h.
zatim nastupa jedna depresija od 13 do 16 h. kada spremnost za
rad pada cak ispod 70°. da bi opet nastupio jedan intervaI pogodan
za umni rad. aIi nesto sIabiji nego pre-podnevni. u vremenu od 16 do
22 h. sa jednom ponovnom kuIminacijom spremnosti za rad oko 17
casova.
Ovu zakonitost koIebanja spremnosti za rad i bioIoskog ritma
u organizmu treba pravilno iskoristiti i svoie vreme pamcenia i
ucenia sa-obraziti sa najpovoIjnijim periodima u toku dana.
Naravno. prethodno morate utvrditi da Ii ste »jutarnji tip«. koji Iako
rano ustaje i boIje radi uiutru i pre podne. ali zato vec u ranim
vecerniim casovima pokazuie prve znake umora i nespremnosti za
umnu aktivnost. Ili ste mozda »vecernji tip« koji tesko radi umno pre
podne. aIi zato pokazuje veIike radne sposobnosti uvece. Saobrazno
svome tipu podesicete i vreme umnoga rada.
NajboIje je da samoposmatranjem i samoanaIizom tokom
nekoIiko sedmica utvrdite:
1. Da li ste vecernii ili iutarnii tip.
2. Sto tacniii diiagram Vaseg licnog dnevnog bioloskog ritma.
od
nosno kolebanie Vase licne spremnosti za umni rad tokom
da
na.
Na osnovu tih podataka. koii ce vaziti iskliucivo za Vas
licno i koji se mogu i ne maIo razIikovati od gornjih praviIa. koja
su sastavIjena na osnovu jednog proseka. sastavite onda svoj
sedmicni raspored radnih casova po ovakvoi semi:
Vreme
od - do
Pon. Ut. Sreda Cet. Pet. Sub. Ned.
67
78
89
itd.
2u21
2122
2223
Praksom ie dokazano da ie skoro nemoguce iutarnii tip
preorijen-tisati u vecernii i obratno od vecernieg ocekivati velike
ucinke uiutru. Vecernii tip ima izvesnu prednost u pamceniu. ier
izbegava dejstvo retroaktivne inhibicije tokom drugog deIa dana.
dok ce iutarnii morati vise da ponavlia nauceno gradivo.
171
Ostali tipovi u pamcenju i ucenju
Ima osoba koie se mogu vrlo dobro koncentrisati i raditi u
prilicnoi buci i velikom neredu to su takozvani »bucni tipovi «.
za razliku od »tihih tipova« koii mogu raditi i usredsrediti se samo
u naivecoi tisini. Na primer. L. N. Tolstoi ie bio »tihi tip« ier ie
mogao pisati samo u naivecoi tisini. Tako ie svoia naiveca dela
pisao u iednoi prizemnoi prostoriii u domu u Jasnoi poliani koia ie
imala ogromne. debele zidove da ne bi ni iedan zvuk mogao da
prodre spolia. Niko se niie usudivao da ulazi u niegov kabinet dok
bi radio. osim veoma retko dece. koiu ie iako voleo i pravio sa niima
velike izuzetke.
U stvari. ovakva ostra polarizaciia ova dva tipa pamcenia i
umnog rada uopste. kao i ostalih do sada navedenih tipova
pamcenia. ima svakako bezbroi »prelaznih« ili »medu tipova«.
obzirom na uslovlie-nost pamcenia mnogim Iaktorima.
Slicna ie situaciia i sa tzv. dugo i kratko-prugasima. ti. sa
onim osobama koie mogu uciti u dugim intervalima bez prekida i
odmora i onim. koie posle krace koncentraciie moraiu se odmarati.
Sve su to polarizovane krainosti i »cisti tipovi« pamcenia
izmedu koiih ie bezbroi nairazlicitiiih kombinaciia. Za Vas ie bitno
da na osnovu svih do sada izlozenih »cistih tipova« pamcenia
samoposmatraniem i samoanalizom tokom duzeg perioda utvrdite i
odredite svoi kompozit. svoi stvarni proIil u pamceniu i svoie
metode rada i vreme rada saob-razno niemu podesite.
Dosao ie ponovo trenutak da sumirate rezultate Vasih
dosadasniih nastoiania i utvrdite velicinu Vasih dostignuca u
ovladavaniu tehnikama eIikasnog pamcenia.
TEST BR. 5:
25. (24. pogl.) Ubelezavanjem brojeva u levu kolonu oznacite
kojim
anegdotama pripadaju ove recenice:
1. O Anegdota br. 9 1. »Platicete mi samo odgovor«.
2. O Anegdota br. 5 2. »Ali onda ne bi doslo ni do mnogih ven-
cania«.
3. O Anegdota br. 6 3. »Pa i nisam. Smeiao sam se«.
4. O Anegdota br. 3 4. »Oprostite. gospodine. ali mislio sam
da ste ptica«.
5. O Anegdota br. 7 5. »Takve pesme mozete pisati tek kada
postanete slavni«.
26. (25. pogl.) Fizicko-fiziolosku osnovu asocijacije misli po teoriji
neu-
ronskih modela cine:
A. Aksoni B. Sinapse C. Neuroni
27. Inteligencija kod coveka je u direktnoj vezi sa:
A. Velicinom i tezinom mozga:
O DA
O NE
172
B. Sa broiem viiuga na mozdanoi kori. ti. sa velicinom
mozdane
kore:
O DA
O NE
(Odgovarate na oba pitania: A i B!)
28. Efikasno pamcenje cemo steci:
1. Ako nastoiimo povremeno koristiti tehnike sistematskog
pamcenia.
2. Ako nam tehnike i metodi sistematskog pamcenia predu u
naviku.
3. Ako u svakoi prilici nastoiimo s velikom energiiom i zalaganiem
za
pamtiti potrebne podatke.
29. (26 pogl.) Pri pamcenju i ucenju treba koristiti metode:
A. Mehanickog pamcenia.
B. Motornog pamcenia.
C. Smisaono-logickog pamcenia.
D. Sistematskog i asociiativno-logickog pamcenia.
30. Najveca spremnost za umni rad na osnovu hio-ritmova u
nasem or
ganizmu je oko:
A. 7h i 15h
B. 9h i 17h
C. 8h i 19h
VREMEPLOVOM U STARU GRCKU I RIM ...
TOPO-SISTEM PAMCEN1A
A gde si se ti zadesio. Simonidese. u trenutku kada se krov sa
tavanicom svom svoiom tezinom srucio na neduzne zrtve? zapita
Hrisipos svog slavnog priiatelia. pesnika i lirika Simonidesa. sina Leo-
prepesa.
Izgleda da se sama sudbina u to umesala. Bila ie to moia up
ravo neverovatna sreca da sam za dlaku izbegao smrt. odgovori mu
Simonides. tvorac cuvenog epigrama Spartancima palim kod Termopila.
Medu priiateliima i poznanicima velikog grckog lirika. koii ie sa Pin-
darom sirom Grcke delio pesnicku slavu. zavlada tisina. Niu ie remetilo
samo lako suStanie obliznieg kiparisa koii ie bacio svoiu ogromnu. izdu
zenu senku preko celog trga prelivenog srmom meseceve svetlosti. Bi
la ie mirna i topla letnia noc. Simonides ie sa svoiim priiateliima sedeo
na iednom kraiu prostranog trga i. ophrvan teskim uspomenama na ne-
173
"Iznenada tavanica se svom svoiom tezinom srucila na goste. koii su se veselili ne
sluteci nista.«
davnu tragediiu. nemo ie posmatrao tihu igru senki koie su pruzale grane
vitkog kiparisa pod lakim udarcima vecernieg lahora.
Pa ispricai nam. Simonidese. kako se to dogodilo. uskoro se
oglasi pesnikov poznanik Mimas.
Kao sto znate. poce svoiu pricu Simonides. duboko uzdah-
nuvsi. Skopas iz Tesaliie priredi veliku gozbu u cast pobede svog omi-
Iienog borca. Kao sto ie bilo dogovoreno. ia sam mu ispevao i na gozbi
izrecitovao odu. Ali on ne htede da mi plati celu ugovorenu cenu. vec sa
mo iedan deo. a za drugi deo uputi me na Kastora i Poluksa. uz napome
nu da mi oni plate ostatak ugovorene cene. ier sam i niih u istoi odi ope-
vao. Ubrzo zatim pozvase me neki decaci da izadem iz dvorane da bih
razgovarao sa nekim liudima koii su me trazili. Simonides malo za-
stade. ier su poceli ponovo da mu iskrsavaiu pred ocima iezivi prizori
te velike nesrece.
Samo sto sam izasao iz dvorane pune zvanica. nastavi da
prica Simonides kada se krov dvorane potpuno neocekivano uz stra-
hovt tresak svom svoiom ogromnom tezinom sruci na liude okupliene
oko bogate trpeze. koii su ieli. pili i veselili se ne sluteci nista. Niko ni
ie ziv ostao . . . A i tela su im bila tako deIormisana ispod rusevina. da
su bili za neprepoznati. zavrsi svoiu tuznu pricu Simonides.
Ali ti si ipak. Simonidese. uspeo ne samo da prepoznas unaka-
zena tela unesrecenih. rece Hrisipos nego i da kazes gde ie ko tac-
no sedeo za gozbenim stolom pre nesrece!
174
Da. tacno! uzviknu Kineas Reci nam kako si mogao da
zapamtis ne samo tolike zvanice. vec i tacno mesto gde ie ko sedeo?
Ne znam ni sam. priiatelii moii. odgovori im prisecaiuci se
Simonides. Mozda me ie velika bol rodaka. koii su ubrzo dosli na
mesto nesrece. i moia iaka zelia da im nekako pomognem da prepoznaiu
svoie drage. prosto naterala da pokusam da se setim. Odiednom mi ie si
nula spasonosna ideia! Resio sam da pokusam da se u masti ponovo pre
nesem na svoie mesto za gozbenim stolom neposredno pre mog izlaska
iz dvorane i same nesrece i da pokusam. da se setim gde ie ko sedeo. Za
divno cudo u tom trenutku. sasvim neocekivano. ponovo sam video ceo
prizor gozbe. veoma .iasno i upecatliivo. zahvaliuiuci snazi imaginaciie.
Poito sam za vreme recitovania ode kruzio pogledom od zvanice do zva
nice oko stola. da bih pratio stvoreni utisak i podesavao recitovanie. uvi-
deo sam da mi nece biti tesko da to ponovim i u masti. I zaista. kruzeci
pogledom oko stola u masti. kao za vreme recitovania ode. uspeo sam
srecom u toi velikoi nesreci da redom prepoznaiem likove i mesto gde ie
ko i pored koga ie ko sedeo.
Tako sam i mogao. da po polozaiu poiedinih tela oko smrvlienog
stola. prepoznam ko ie ko. zavrsi svoie obiasnienie Simonides okup
lienim priiateliima i poznanicima.
Iz ovog neobicnog slucaia Simonides. grcki lirski pesnik iz
Julisa na ostrvu Keosu. koii ie ziveo od 556 468 god. p.n.e.. izvukao
ie par veoma vaznih pouka za svoiu docniiu tehniku pamcenia. koia
mu ie dala ne samo ogromno pamcenie. vec mu ie zaiedno sa
niegovim odama i pesmama pronela slavu sirom antickog sveta:
· Simonides ie zapazio da red i utvrdeni poredak moze mnogo
da pomogne pamceniu.
· Masta. ako se pravilno koristi za stvaranie pogodnih mental
nih slika. moze da sluzi kao dobro i sigurno sredstvo za men
talno belezenie raznih podataka i dogadaia.
· Konacan zakliucak Simonidesa ie bio. da se pamcenie moze
mnogo olaksati i enormno povecati ako se na odredenim me-
stima u nekoi prostoriii. stvarnim ili zamislienim. postave
predmeti ili osobe koie zelimo zapamtiti.
Simonides ie na osnovu ovih zapazania izgradio za svoie vreme
neverovatno eIikasan sistem pamcenia. Koliko ie pored Pindara bio
slavlien zbog svoiih lirskih pesama i oda. toliko ie bio nadaleko
cuven i zbog svog neverovatno ogromnog pamcenia.
Medutim. neki klasicni pisci ograduiu se od tvrdnie da ie
upravo Simonides pronasao tehniku pamcenia pomocu mesta. ili topo-
sistem. ier se takode zna da ie i Pitagora boravio dugo u Egiptu i da
ie. vero-vatno. tamo naucio i odande preneo neke metode pamcenia
starih Egipcana. Poznato ie takode da ie Pitagora aktivno poducavao
svoie ucenike tehnici pamcenia i da mu ie iedan od metoda bio
retrospektiva: trazio ie od svoiih ucenika da se uvece prisecaiu svih
dogadaia unazad koii su se zbili tokom dana. Zatim da dogadaie
poiedinih dana na kraiu sedmice obiedine u sedmice itd. do cele
godine. Pominiu se takode i Sokrat i Aristotel da su se posebno bavili
problemima pamcenia. Aristotel ie napisao posebnu raspravu: »De
memoria et reminiscentia« (»O
175
pamceniu i secaniu«). prema nekim tragovima pretpostavlia se da ie
napisao i posebnu »Kniigu o pamceniu« (»Mnemonikon«).
Na primer. poiedini klasicni pisci. kao Ciceron u svom delu »O
govorniku« (Cicero: »De oratore«. II. LXXXVI. 55 g. p. n. e.). Kvintiliian
U svom delu o govornistvu (Quintilianus: »Institutio oratoria«. XI. II) i
anonimni pisac »Kniiga za Hereniia« (Anonymus: »Ad C. Herennium«.
libri IV. III. oko 86 82 god. p.n.e.) pisu da postoii predaia o Simoni-
desu. da se. dakle. pretpostavlia da ie on prvi. ili medu prvima. prime-
nio posebne tehnike za povecanie svog pamcenia.
Dok su pomenuti klasicni pisci izlagali Simonidesov sistem za
potrebe pamcenia prvenstveno u retorici. dotle ga ie Simonides kori-
stio za pamcenie svih mogucih vrsta podataka. Navodi se da ie citav
Iond svog IaktograIskog znania i raznih podataka smestio u iedan grad
sa ukupno 100.000 mesta. koii ie bio podelien na vise delova. prema po-
iedinim glavnim oblastima tadasnieg znania. a svaki deo opet na odre-
den broi kuca i zgrada. Koliki broi podataka i poimova ie mogao Simo-
nides sa svoiim sistemom pamcenia da obuhvati. ilustruie poredenie sa
nekom maniom enciklopediiom koioi treba naimanie 45 tomova nor-
malnog enciklopediskog Iormata da smesti i obuhvati oko 100.000 raz-
licitih poimova.
Topo-sistem za pamcenje po veznom metodu
Sta ie u stvari topo-sistem pamcenia? To ie iedna variianta teh-
nike za pamcenie po veznom metodu. Postupak u sustini ie isti. ukliu-
cuiuci i nacin asocirania. samo sto kod topo-sistema. umesto raznih vez-
nih tabela. imamo sobe ili prostoriie sa numerisanim mestima. koie
vrse istu Iunkciiu kao i vezne tabele. Potrebno ie odmah istaci i iednu
posebnu. veoma veliku prednost topo-sistema nad bilo koiom tabelom
za pamcenie po veznom sistemu. Tabele su prilicno ogranicene u svom
kapacitetu. iako postoie speciialni nacini za prosirenie i povecanie nii-
hovog kapaciteta. o cemu ce biti posebno govora.
Medutim. neuporediva prednost topo-sistema ie upravo u neog-
ranicenim mogucnostima dalieg prosirenia i povecania smestainih ka-
paciteta. Normalno. i lancani sistem pamcenia ima prakticno neograni-
cene mogucnosti u pogledu smestainih kapaciteta. ier mozemo iedno-
stavno Iormirati onoliko lancanih nizova koliko nam treba. Ali lancani
sistem opet ima iedan nedostatak koii se moze iako osetiti u memori-
raniu odredene vrste podataka: svuda tamo gde se trazi strog redosled
i znanie rednog broia.
Zahvaliuiuci topo-sistemu mi uspesno kombinuiemo prednosti i
lancanog sistema (prakticno neogranicen kapacitet) i veznog sistema
(obezbedenie preciznog memorirania podataka po strogom redosledu i
rednom broiu). Pored toga. povecavamo ne samo broi svoiih umnih ma-
sina. nego dolazimo i u pogodan polozai da poiedine od niih namenski i
eIikasno koristimo u zavisnosti od vrste podataka i znania koie memori-
ramo.
Da vidimo sada. kako se pomocu topo-sistema moze Iormirati. ko-
risceniem soba i raznih drugih prostoriia. prakticno neogranicen ili stva-
rno potreban broi tabela za vezni sistem pamcenia. Vi ste do sada ulazi-
176
li i boravili u mnogim sobama i prostoriiama i mozete potvrditi. da
prak-ticio nikada niste naisli na dve potpuno iste sobe. Pored
toga. svaka soba ili prostorija ima i tu pogodnu osobinu da u
njoj uvek ima nekih stvari i l i objekata; pored toga. postoje u
njima vrata. prozori. pod. tavanica. i razni drugi predmeti i
uredaii. Svi ovi elementi omogucuiu da se poiedini delovi sobe
mogu ostro razlikovati i da se medu niima moze ustanoviti
izvestan red i redosled.
Na primer. svaku takvu pogodnu sobu mozemo. na osnovu
razlicitih elemenata koii ie cine. numerisati na razlicite nacine.
1edan od jednostavniiih nacina moze da bude i ovai:
4 5 6
4 10 7
9
2 1 8
Skica pretstavlja jednu sobu u tlocrtu. Otvor na donjoj
strani pretstavlja vrata. Elementi za razlikovanje i redosled. koje
u ovom slucaiu korsitimo. i koii ce nam sluziti za Iormiranie
veoma prikladnih i prakticnih veznih mesta. sastoie se od ovih
delova svake sobe:
Red. broj
1.
2.
3.
4.
5.
Element sobe
\rata sobe (jedina ili glavna)
Uglovi sebe
Zidovi sobe (bez glavnih
vrata)
Pod sobe
Tavanica sobe
Broj elemenata
l
4
3
l
l
Prema tome. ukupno imamo 10 razlicitih elemenata u
svakoj sobi i ako te elemente numerisemo rednim brojevima u
smislu kretanja satne kazalike dobicemo veoma eIikasno sredstvo
za pamcenie po veznom metodu od ukupno 1u veznih mesta. Tako
su na nasoj semi svi zidovi. ukliucuiuci i onai sa vratima (ili
vrata). oznaceni neparnim rednim brojevima. a uglovi sa
parnim rednim broievima. sto ie odlicna diIerencijacija u
memoriraniu nekih vrsta podataka. Sredina poda ie oznacena
brojem 9. a sredina tavanice ili luster (ako ga ima) uvek brojem
1u.
177
Sada preostaie da snagom svoie imaginaciie zamislite da ste
usli u iednu Vama dobro poznatu sobu i da uvezbate nienu numeraciiu.
odnosno pretvaranie u pogodan instrumenat veznog metoda pamcenia po
topo-sistemu. Gledaite sebe u masti kako u toi sobi stoiite ledima
okrenuti ka vratima. na mestu br. l i »duhovnim ocima« dobro
osmotrite celu sobu i sve stvari. namestai i predmete u nioi. Zatim
numerisite uglo-ve i zidove odgovaraiucim rednim broievima. kao i
sredinu poda i tavanice. Proverite valianost svoie numeraciie
reprodukciiom u oba smera. a narocito na preskok. Na primer. morate
biti u staniu bez premisliania odgovoriti na ovakva pitania:
Koii ie broi levi zid? A desni? Koii ie broi sredina poda? A
vrata? Koii deo sebe ie broi l. 9. 6' 10 ili 7? Itd. Ne zaboravite kad god
nu-merisete sobu ili memorirate nesto pomocu sobe ili »vadite«. odnosno
re-produkuiete potrebne podatke iz sobe. Vi u Vasoi masti dok
radite sa tom sobom stoiite uvek kod vrata. koiima ste ledima
okrenuti. na mestu br. l. ier tako imate potpun i naibolii pregled cele
situaciie i rasporeda u sobi.
A sada cemo. kao iednu od mnogih mogucnosti primene topo-si-
stema. zapamtiti iedan mali teleIonski imenik od 10 broiva za 10 nasih
poznanika ili poslovnih priiatelia:
1. Susic 96-149 6. Smilevski 96-915
2. Petrovic 96-819 7. M.ahecic 96-127
3. Kostic 96-769 8. Kolar 96-580
4. Popov 96-501 9. Varga 96-992
5. Babic 96-727 10. Misic 96-367
Odmah primecuiete da svi ovi teleIonski broievi pociniu sa istirn
dvociIrenim broiem »96- . . .«. kao sto ie to redovno slucai u nasim
mnogim mestima. izuzev vecih centara. Logicno. da ove dve ciIre
mozemo mirno ispustiti i time pamcenie ovog malog imenika svesti
na pamcenie 10 trociIrenih broieva. Jednostavno cemo naseg prvog
poznanika Susica »postaviti« u sobu na mesto br. l i dati mu u ruke
iednu TRuBu ( ÷ 149) i zamisliti da iako duva u niu. tako da cela
soba odiekuie.
Slicno cemo uraditi i sa ostalim osobama i teleIonskim broievima.
Petrovica sa. recimo. EuDBalom (÷ 819). stavicemo na mesto br. 2.
Kostica sa KiSoBranom (÷ 769) uza zid na mesto br. 3. Popova sa.
recimo. LeSTvama (÷ 501) u ugao na br. 4 itd. do kraia. Asociiaciie
izmedu nasih poznanika i poiedinih predmeta koii oznacavaiu niihove
broieve teleIona vrsimo po vec poznatim pravilima. Kada smo i
Misica. na primer. sa MaCKom (÷ 367) postavili na luster ili sredinu
plaIona. onda ios iednom dobro »pogledaimo« u svoioi masti citav
prizor. sve osobe na svoiim mestima sa niihovim predmetima i
izvrsimo kontrolu reprodukciiom u svim pravcima (÷ od red. br. l do
10 i obratno. onda na preskok imena. pa na preskok tel. broieve).
Ako zelite da budete potpuno sigurni. onda za br. »96- . . .« stavite
ispred vrata iednu PeC (÷ 96) koia ce Vas nepogresivo potsecati da svih
deset tel. broieva pociniu broiem »96-....«.
Na slican nacin mozete pamtiti i mnostvo drugih podataka. tabela.
statistika. raznih pregleda itd.
178
Topo-sistem pamcenja pomocu vise soba
Ako zelite da pamtite vise od 10 podataka po ovom metodu topo--
sistema. onda umesto iedne sobe uzmite citav stan. koii sadrzi dovolino
soba da u niih »smestite« sve Vase podatke koie zelite memorirati. ili
iednostavno potreban broi soba. Preporucliivo ie da sobe budu na
neki nacin povezane. da pripadaiu iednom stanu ili da su povezane
zaiednickim hodnikom i tsl. kako bi kasniie automatski znali da
podaci sadrzani u niima pripadaiu iednoi zaokruzenoi i logickoi celini.
U slucaiu da se radi o iednom stanu ili kuci gde mozete »-
upotrebi-ti« pet odelenia. recimo: 2 sobe. trpezariiu. kuhiniu i
pretsoblie. numeraciiu izvrsite na istom principu. drzeci se uvek
glavnih vrata kao polazne tacke za broieve l. odnosno 11. 21. 31 itd.. a
redosled soba odredite po nacinu kako se. odnosno koiim se redosledom
kroz niih uvek prolazi; na primer:
SOBA BR. l SOBA BR 2 SOBA BR. 3
SOBA BR. 5 SOBA BR. 4
Na tai nacin dobiiate u iednom stanu ili kuci i svih 50 veznih
me-sta. Metod asocirania i koriscenia ie potpuno identican sa
nacinom koii smo primenili kod iedne sobe sa samo 10 mesta.
179
Metod potpune numeracije sobe
Sve sobe u koiima smo makar iedanput bili. ili druge prostoriie
koie znamo. mozemo. kao sto Vam ie poznato. da uspesno koristimo za
pamcenie nairaznovrsniiih podataka po topo-sistemu. Svaka takva soba
ili prostoriia postaie. zapravo. iedna tabela za pamcenie po veznom
sistemu.
Medutim. ako primenimo metod potpune numeraciie sobe.
odnosno prostoriie. dobi iamo u sustini isto: dakle. iedno eIikasno
sredstvo za pamcenie po topo-sistemu. samo sto onda mozemo imati
daleko vise veznih mesta cak i do 50 u iednoi sobi. Stvar ie veoma
iednostavna: nu-merise se svaki zid posebno. pod posebno i tavanica
posebno. sto nam omogucava dobiianie vise veznih. ti. asociiativnih
mesta. Na primer. ako bi zamislili da ste usli u iednu sobu
pripremlienu za pamcenie po metodu potpune numeraciie. s tim da ie
zid. kome ste okrenuti ledima. otst-ranien. imali bi otprilike iednu
ovakvu perspektivu:
PLAEON
P O D
Znaci. br. l nam ie u sredini plaIona. »na lusteru«. ako ga ima.
pa onda dolazi naipre pod koii numerisemo kao sto citamo. odozgo
na dole. s tim da numeraciiu po redovima vrsimo u obliku slova »Z«.
Prema tome. srednii red nikada ne numerisemo s leva na desno. kao
ostale. nego s desna na levo. Razlog ie veoma iednostavan a i iak
istovremeno:
Ovakvom numeraciiom u obliku slova »Z« svakog zida i poda
dobi iamo dodatnu mogucnost da poiacamo svaku nasu asociiaciiu na
svakom veznom mestu lancanim metodom. Naime. pored toga sto cemo
postavliene predmete. stvari i osobe asocirati sa niima pripadaiucim
me-stom. ios cemo sve te asociiaciie duplirati time. sto cemo sve te
predmete ili osobe povezati i asocirati medusobno iednim lancanim
nizom! Time se potpuno obezbeduiemo od eventualnosti da neki
asocirani poiam »previdimo« ili da. nam prosto nestane sa svog mesta.
ier ako se slucaino ne poiavi po topo-sistemu. obavezno ce se poiaviti
po lancanom metodu.
180
Zatim dolazi zid ispred nas. Mi zamisliamo da uvek. kada
radimo sa sobom po topo-sistemu. stoiimo na mestu br. 6. Znaci.
mesto br. 6 ie nase stalno staialiste u sobi na kome se po potrebi
okrecemo da bi »vi-deli« poiedine zidove. Prema tome. zid ispred nas
numerisemo dalie na isti nacin. s tim sto br. 11 dode na plaIon odmah
neposredno iznad niega. kao neka etiketa.
Posle toga. ostale zidove numerisemo na isti nacin s tim sto
svaki na plaIonu. neposredno iznad zida. ima »etiketu« za lako i brzo
raspoznavanie pocetni broi svoie dekade. Na primer. zid koii sadrzi
petu dekadu. ti. broieve od 41 50. ima neposredno iznad i na
sredini. ali na plaIonu. pocetni broi dekade br. 41. Naravno.
zidove numerisemo po redu s leva na desno. ili u smeru satne kazalike.
Daiemo ios iednom pregledno redosled poiedinih povrsina u sobi. na
osnovu koga se vrsi nu-merisanie poiedinih povrsina i koriscenie citave
sobe:
1. Pod. Na niemu ie mesto br. 6 uvek Vase staialiste. a pocetni
broi dekade br. l nalazi se na plaIonu. kao i kod ostalih
povrsina sobe. odnosno dekada. Numerisan ie broievima 2 10.
2. Zid ispred Vas. To ie zid koii vidite pravo ispred Vas kada sto
iite na staialistu (mestu br. 6). a ledima ste okrenuti ulaznim
vratima (ili glavnim vratima. ako ih ima vise u sobi). Numeri
san ie broievima 12 20.
3. Zid desno od Vas. Ili desni zid. Numerisan: 22 30.
4. Zid iza Vas. kome ste okrenuti ledima i koii ima vrata. Nume
raciia broievima od 32 40.
5. Levi zid. Numerisan broievima od 42 50.
PlaIon ima samo »etikete« ovih pet povrsina: l. 11. 21. 31
i 41.
Logicno. kada radite sa sobom po topo-sistemu onda cete se u
masti po potrebi okretati na svom staialistu prema onom zidu sa koiim
radite. da bi imali potpun pregled situaciie na tom zidu. Jedino pod i
prednii zid ocitavate direktno. odmah posle ulaska. bez potrebe nekog
okretania. dok stoiite na mestu br. 6 ledima okrenuti prema vratima.
Ako bi zamislili da smo sobu »rastvorili« kao neku kutiiu. sa
podom kao osnovom. onda bi dobili nize datu mrezu numeraciie
sobe. koia veoma pregledno daie raspored poiedinih povrsina sobe i
broieva na niima.
Svaku sobu ili prostoriiu. neku dvoranu. salu. garazu itd. koiu ste
videli iznutra ili u koioi ste makar i iedanput bili. mozete ovako nume-
risati snagom svoie imaginaciie i time pripremiti za pamcenie nairazno-
vrsniiih podataka po topo-sistemu. Svaka ovako potpuno numerisana
soba pretstavlia Vam. zapravo. iednu veznu tabelu od ukupno 50 mesta
za pamcenie po veznom sistemu.
Posle numeraciie potrebno ie da izvrsite proveru reprodukciiom
poiedinih mesta redom. a zatim i na preskok. Na primer. morate se
osposobiti da bez premisliania odgovorite na ovakva pitania: »Gde ie
br. 46? A br. 29? Koii su broievi na plaIonu? Kako glasi numeraciia
zadnieg zida (zida iza Vas)? Odgovore cete sasvim lako i automatski
davati. ako sebe zamisliate da stoiite na mestu br. 6 i da se po potrebi
okrecete poiedinim zidovima da bi ocitavali poiedine broieve.
181
LEVI
plafon
Posto ste dobro uvezbali numeraciiu sobe. mozete sada preci i na
samo memoriranie raznih podataka koii ce Vam biti stalno potrebni i
na duze vreme. Topo-sistem koristimo prvenstveno za dugorocno i
traino pamcenie podataka od traine vrednosti koii ce nam ne samo
stalno ili povremeno trebati. vec koii ce nam biti potrebni i na duzi
rok. Na pri-mer. sada bi mogli Vas mali teleIonski imenik povecati na
50 broieva korisceniem iedne sobe sa potpunom numeraciiom. ili
onoliko puta po 50 broieva teleIona koliko soba uzmete.
Ako uzmete. recimo. iedan stan ili kucu u koioi mozete koristiti 5
prostoriia. onda ste odmah dobili svih 250 veznih mesta. zahvaliuiuci
potpunoi numeraciii soba. A 250 veznih ili asociiativnih mesta niie
malo. ier u niih mozete smestiti. recimo. svoi kompletan privatni
adresar sa teleIonskim broievima svoiih poznanika i poslovnih
priiatelia. Primera radi. navescemo samo ios nekoliko mogucih primena:
· Pamcenie 250 maksima. izreka slavnih liudi ili sentenca.
· Neku zbirku propisa ili zakon od 250 clanova mozete bez
prob
lema smestiti u iedan ovakav stan ili kucu.
· Mozete napraviti citav arsenal duhovitosti pamceniem 250
aneg
dota. sala i dosetki. odnosno viceva.
· Kao sto ce docniie biti izlozeno u iednom poglavliu. mozete
za
pamtiti i neku kniigu od 250 strana.
· Dalie mozete zapamtiti 250 svoiih paciienata. kliienata.
kupaca
ili saradnika i kolega. sa potrebnim podacima.
· Ukoliko ste pasionirani sahista mozete zapamtiti sve
partiie
iednog turnira koii se igra na pet ploca. i to precizno po
rednom
broiu ploca i svaki potez beloga i crnoga. Itd.
182
Lista mogucih primena ie prakticno neiscrpna. ier topo-
sistem. koii ie u stvari samo iedna variianta veznog sistema i u sustini
to ie vezni sistem pamcenia. ima prakticno neogranicenu primenu. ier
se mozs. kao i svaki drugi metod veznog sistema. koristiti za pamcenie
svih vrsta podataka i inIormaciia.
Vi ste videli. na primer. koliko i kakvih podataka mozete
smesti-ti samo u iedan stan ili kucu. A sta Vam stoii na putu da to
isto ponovite u bezbroi drugih stanova ili kuca u koiima ste
stanovali. boravili krace vreme ili ih prilikom raznih poseta detalino
osmotrili i upoznali? Zaista nista. Znaci. zahvaliuiuci. topo-sistemu Vi
ste dosli u posed prakticno neogranicenih kapaciteta za »smestai«
raznih podataka i znania. Vazno ie da samo obratite posebnu pazniu na
klasiIikaciiu i organizaciiu ogromnog broia podataka i inIormaciia koie
mozete topo-sistemom zapamtiti. kako bi se kasniie. prilikom
koriscenia tih podataka. lako snalazili i brzo i eIikasno pronalazili u
Vasoi ogromnoi mentalnoi kartoteci potrebne podatke.
Kako mozete stvoriti mentalnu kartoteku
enciklopediskih razmera pomocu topo-
sistema?
Obzirom da topo-sistem pruza prakticno neogranicene mogucnosti
pamcenia raznih podataka. potrebno ie da postupate po unapred odre-
denom planu u Iormiraniu i odredivaniu numerisanih soba. da bi se
kasniie lako snalazili u niima i brzo pronalazili potrebne podatke.
Svakako. postoii vise nacina da ustroiite svoiu veliku mentalnu
kartoteku od 50.000. 100.000 i. ako zatreba. i vise veznih. ti. asociiativnih
mesta. Jedan od nacina moze da bude zasnovan na Medunarodnoi deci-
malnoi klasiIikaciii ili MDK. koia citavo liudsko znanie razvrstava i kla-
siIikuie u 10 glavnih oblasti ili grupa:
0 Opste.
1 EilozoIiia.
2 Religiia.
3 Drustvene nauke.
4 Jezici. Eilologiia.
5 Egzaktne nauke. Matematika. Eizika.
6 Primeniene nauke. Medicina. Tehnika.
7 Umetnost. Sport. Igre.
8 Kniizevnost.
9 Istoriia. BiograIiie. GeograIiia.
Takode i kod odredivania i Iormirania kapaciteta Vase buduce
mentalne kartoteke mozete postupiti na vise nacina. Ovde navodimo
samo par od vise mogucih nacina:
1. Nacin:
l soba (odelenie) ÷ 50 mesta
l kuca (stan) ÷ 5 odelenia ÷ 250 mesta
l ulica ili deo grada ÷ 10 Kuca ÷ 2.500 mesta
l grad ÷ 10 ulica ili delova ÷ 25.000 mesta
10 gradova ÷ UKUPNO 250.000 mesta
183
2. Nacin:
l soba (odelenie) ÷ 50 mesto
l kuca (stan) ÷ 4 sobe ÷ 200 mesta
l ulica ili deo grada ÷ 10 kuca ÷ 2.000 mesta
l grad ÷ 5 ulica ili delova ÷ 10.000 mesta
10 gradova ÷ UKUPNO 100.000 mesta
Ili: 5 gradova ÷ UKUPNO 50.000 mesta
Sve su ovo. naravno. ogromni smestaini kapaciteti za koie treba dosta
vremena i strplienia da bi se izgradili. Recimo. samo kapacitet od 250.000
asociiativnih mesta moze da primi. ako ie dobro organizovan i solidno
konstruisan kroz duzi vremenski period. i svih 250.000 raznih podataka. sto ie
otprilike polovina poimova iedne svetske enciklopediie ili 12 tomova-
enciklopediiskog Iormata.
Sve zavisi od Vasih potreba. umesnosti da u praksi sprovedete ove
metode i Vase istrainosti i upornosti. Kolike cete kapacitete stvoriti kroz duzi
vremenski period i koliki ce Vam kapaciteti biti stvarno potrebni u Vasem
pozivu i svakodnevnom zivotu zavisi od Vas samih. Prilikom stvarania plana
za Iormiranie smestainih kapaciteta imaite na umu dva velika ogranicenia:
1. Topo-sistemom. koii ie u stvari vezni sistem pamcenia. pamti
mo samo one stvari i podatke koie ne mozemo tako lako i eIi
kasno da pamtimo smisaonim. odnosno asociiativno-logickim
pamceniem. Znaci. uglavnom. seriie -i nizove nepovezanih ele
menata znania ili podataka.
2. Dobar deo upravo nepovezanih elemenata i podataka praktic
niie memoriramo nezavisnim ili tzv. asociiaciiama parova. sto
ie posebno obradeno u 11. poglavliu. Na pr.. broieve teleIona.
adrese i druge podatke mozemo iednostavno povezati sa odnos
nim osobama.
Kod topo-sistema svaki grad. koii odaberemo za iednu oblast. sluzi
kao neki veliki kartotecni orman. svaka ulica u niemu ili deo grada odgovara po
iednoi ladici ormana. a glavne podele u iednoi ladici odgovaraiu kucama ili
stanovima u nasoi mentalnoi kartoteci. dok same sobe. ti. odelenia
odgovaraiu poiedinim Iasciklama ili omotima u kartotecnom ormanu. Prema
tome. kada mentalnim trazeniem odredenog podatka nasim »duhovnim
okom« udemo u odredenu sobu. gde nam se nalaze potrebni podaci. mi kao
da smo iz odredenog kartotecnog ormana. odnosno iz odgovaraiuce ladice.
izvadili upravo onai Iascikl koii sadrzi nama potrebne podatke.
Mnoga Ienomenalna pamcenia kroz vekove. o koiima ste citali u 5.
Poglavliu. izgradena su dobrim delom i na topo-sistemu. Da napome-nemo
samo neka od niih: Simonides. Cicero. Harmides. Hortenziie. braca Kastilio.
Kote. itd. Pietro da Ravena koga smo vec spominiali. kao i niegova
dostignuca i rekorde u pamceniu. koristio ie takode topo-sistem. On ie imao
obicai da
i
odabrane zgrade i prostoriie za svoi sistem pamcenia obilazi tri do
cetiri puta. da ih duze razgleda. da bi ih dobro zapam-
184
lio. Jos kao mladic Iormirao ie tako iedan ogroman kapacitet od 100.000
mesta. Kasniie ie ovai kapacitet i dalie prosirivao i povecavao novim pro-
storiiama. odnosno mestima. koia ie posecivao i vidao na svoiim
putova-. niima.
Agostino del Riko (Ricco) u svom delu »Umetnost pamcenia
pomocu mesta« (»Arte della memoria locale«) navodi zanimliiv
podatak. da ie cuveni propovednik. Erancesko Panigarola takode
koristio neku vrstu topo-sistema od oko 100.000 mesta.
U prethodnim poglavliima vec smo spominiali istaknutog
sovietskog psihologa A.R. Luriiu i niegovog dugogodisnieg poznanika S.
V. Se-resevskog. ciie ie pamcenie Luriia ispitivao kroz citav niz
godina. Sere-sevski ie kao od sale pamtio nizove od 100 i vise broieva.
dugacke spiskove reci. nizove besmislenih slogova. mnostvo reci
nepoznatog stranog iezika. dugacke Iormule itd. Sve ove podatke
mogao ie ponoviti bilo koi i m redom i to posle mnogo godina. Kada ie
od niega bilo zatrazeno da ponovi neke podatke zapamcene pre mnogo
godina. zatvorenih ociiu nag-las bi se prisecao okoline i okolnosti u
koiima ie te podatke pamtio i onda bi brzo poceo da reprodukuie.
Posmatraci su imali utisak. kao da Se-resevski »cita« odnekud podatke
i da niie nista cudno. sto ih se seca i nakon vise godina. kada ih
»cita« kao da ima kniigu pred sobom.
Opisuiuci nacin pamcenia svog poznanika. sam Luriia kaze. da se
radi o iednom metodu pamcenia putem »vizuelnog rasporedivania
predmeta pamcenia i niihovog vizuelnog ocitavania«. znaci iednoi vrsti
topo-sistema. Takode ie i Seresevski potvrdivao. da ie za
rasporedivanie poimova koie ie pamtio koristio ulice svog rodnog
grada. ili ulicu Gorkog u Moskvi. u koioi bi po izlozima.prozorima i
vratima poiedinih zgrada »postavliao« u masti predmete i poimove koie
ie pamtio. Jednostavno ie koristio sistem »mentalnog zapisivania«
pomocu slika i veoma iakih asociiaciia onoga sto ie hteo da zapamti. I
Seresevski ie u vise mahova potvrdio. da on ne pamti. vec mentalno
»zapisuie« ono sto treba da pamti. Ako se tome dodaiu niegove
izvanredne sinesteziske sposobnosti. koiima ie mogao da stvara
veoma iake i traine asociiaciie. onda ie ocigledno. da ie koristio iednu
svoiu vrstu »topo-sistema« i asociiativne tehnike.
Interesantno ie. da Seresevski niie zaboravliao. potvrduie dalie
proIesor Luriia. Ako neki elemenat iz niza niie mogao odmah da repro-
dukuie. onda ie govorio. da niie po sredi zaboravlianie. vec lose i nedo-
volino upecatliivo usvaianie i asociranie slike predmeta koii se
pamti.
Nekoliko prakticnih uputstava za efikasnu
primenu topo-sistema
Bez obzira na broi soba i prostoriia koie zelite upotrebiti ne
treba da strahuiete od konIuziie i neuspeha sve dok su Vam
asociiaciie predmeta i veznih mesta dobre. a izbor. numeraciia i
klasiIikaciia soba i kuca (stanova) pravilno sprovedeni. Vezna mesta u
sobama treba da budu dovolino velika. vidliiva i prikladna za
asociranie raznih predmeta. Zato uvek nastoite izabrati velike. svetle
sobe. koie nisu pretrpane svakoiakim namestaiem.
U principu. treba uvek koristiti realne. stvarno postoiece sobe. Me-
dutim. moguce ie koristiti i zamisliene sobe i prostoriie i niie
iskliuceno da ce one osobama sa veoma razviienom mastom biti
mozda cak i bolie.
185
Naime. zamisliene sobe imaiu tu prednost. sto ih mozete zamisliti onako
kako Vama i Vasim asociiaciiama naivise odgovara. Pored toga. da
bi se izbegla iednoobraznost u izgledu soba. moze se koristiti niihovo
boienie prikladnom boiom. naravno u masti. Na primer. sobe u koiima
smes-tamo podatke iedne odredene oblasti »oboiimo« iednom boiom. a
one u koiima memoriramo drugu neku oblast drugom boiom.
Osnovni preduslov da Vam asociranie predmeta koie pamtite
potpuno uspe. ieste da mozete bez napora vizuelno sebi u svakom
trenutku pretstaviti vezna mesta u doticnim sobama. Pored toga. ne
samo sto ie vazno da kod asocirania predmeta sa niegovim
numerisanim mestom tacno »vidite« kako ste ga »postavili« pored
nekog predmeta ili komada namestaia. koii stvarno postoii u sobi.
recimo pored neke slike. nego ie isto tako neophodno. da tako
asocirani predmet »vidite« kako stoii u odnosu prema drugim
asociranim predmetima. a narocito prema onim koii su mu naiblizi. Od
posebne ie vaznosti. naravno. da sve asocirane predmete ios iednom
sigurno »ucvrstite« u niihovom redosledu ponovnim asociraniem
lancanim metodom. Ovakav postupak pri asociraniu nam ga-·rantuie da
cemo se asociranog predmeta uvek moci setiti. Ako slucaino zakaze
veza predmeta sa niegovim numerisanim mestom. onda »brz pogled
levo i desno« na niegove »susede« odmah ce nam. zahvaliuiuci asoci-
iaciii po lancanom metodu. tai predmet dozvati u secanie.
U MINUT DO DVANAEST...
SVE VRSTE REDOVA VOZN1E U VASEM DZEPU
Jedan sin zemlie izlazeceg sunca. poslovni covek iz Japana. u
kome vozovi tako tacno saobracaiu da se po niima mogu komotno
doteri-vati casovnici. zauzeo ie svoie mesto u iednom evropskom
ekspresu. Iako ie doputovao u Evropu bez ikakvih predrasuda. bio ie
priiatno iznenaden kada ie ekspres krenuo tacno na vreme. ier ie i sam
bio poslovicno tacan.
Ali niegovo zadovolistvo bilo ie kratkog veka. Uskoro ie naisao
kondukter i. pregledaiuci mu kartu. rekao:
Veoma zalim. ali moracete da napustite ovo mesto. ier ste ga
pogresno zauzeli.
Ali. molim Vas. pogledaite bolie moiu voznu kartu. Sve se sla
ze: broi moga sedista. vreme polaska . . . veoma iznenaden protestvo-
vao ie Japanac.
Da. sve se slaze. odgovori rezignirano kondukter osim da
tuma. Ovai voz kasni citava 24 casa!
186
Ovo ie sigurno iedna od maniih i redih nezgoda koie nam se mogu
desiti kada krenemo na put. Mnogo cesce nam se dogada da zakasnimo
na voz ili autobus. ili da izgubimo povolinu vezu sa nekim drugim prevoz-
nim sredstvom. ier nismo znali ili smo zaboravili tacno vreme polaska.
Zahvaliuiuci Vasem do sada stecenom znaniu iz tehnike sistematskog
pamcenia. na veoma lak i iednostavan nacin izbeci cete ubuduce ovak-
ve probleme i sebi a mozda i drugome ustediti nepotreban gubitak vre-
mena i nerava.
Pamcenje zeleznickih redova voznje
Kao sto Vam ie poznato svaki zeleznicki red voznie moze da se
koristi od strane putnika uglavnom u ova dva oblika:
· Kao izvod iz reda voznie koii u vremenu od O do 24 casa poka
zuie vremena polaska ili dolaska svih vozova sa te stanice.
· Kao kompletan red voznie na svim prugama u zemlii. U niemu
su pruge numerisane rednim broievima i za svaku prugu daie
se kao bitno (1) kilometraza. (2) imena stanica na toi pruzi i (3)
vremena polaska i dolaska na poiedinim stanicama.
1. Pamcenje izvoda iz reda voznje:
Kod izvoda iz reda voznie treba zapamtiti samo ova tri podatka:
1. Casove polazaka (dolazaka)
2. Minute polazaka (dolazaka)
3. Uputnu stanicu (ili stanicu odakle voz dolazi. ako pamtimo do
laske vozova)
Casove polaska cete automatski pamtili pomocu rednih broieva
koiima cete numerisati iednu pogodnu cekaonicu ili drugu neku prosto-
riiu na zeleznickoi stanici. Koristicete. naravno. redne broieve od l24
za »O casova« uzmite mesto pred vratima same cekaonice.
Za uputne stanice uzecete svoie poznanike. priiatelie ili rodake iz
tih mesta. ili neke istaknute simbole tih mesta. koii ce Vas odmah pot-
setiti o koiim se mestima radi.
Minute tacnih polazaka pretvorite u odgovaraiuce reci. ti. pred-
mete. stavite ih u ruke osobama koie pretstavliaiu uputne stanice. ili ih
na drugi Vama pogodan nacin asociraite sa niima. a osobe sa asocira-
nim predmetima postavite na odgovaraiuca mesta sobe. Tako odmah dobi
iate:
cas polaska iz rednog broi.a samog veznog mesta;
minut polaska iz predmeta asociranog sa osobom na tom vez
nom mestu;
ime stanice Vam sugerise Vama poznata osoba koia ie upravo
iz tog mesta.
Pretpostavimo. na primer. da imate sledece polaske vozova sa
Vase stanice:
187
Vrcme Prema:
polaska
0.36 Saraievo
1.57 Beograd
2 09 Zagreb
3.16 Sombor
Itd.
22.54 Zagreb
23.26 Vinkovci
A s o c i j a c i j a
Ispred vrata ( ÷0 ! ) postavite Vama
poznatog Sarajliju sa MaCem (÷
36)
Na mestu br. l stoii recimo iedna
Vasa poznanica Beogradanka i gada iz
LuKa
Postavite na mesto br. 2 nekog Vaseg
priiatelia iz Zagreba i zamislite da
iede SuPu (÷ 09).
Zamislite na mestu br. 3 iednog
Vaseg poznanika iz Sombora kako se
kupa pod Tusem (÷ 16).
Itd.
Opet Zagreb! Nema problema.
Zamislite ovog puta iednu Vama
poznatu Zagrepcanku kako svira na
LiRi (÷ 54)
Na 23. mestu postavite nekog Vaseg
poznanika iz Vinkovaca, ili nekog
Vinka, sa NoZem (÷ 26).
Kada zavrsite memoriranie celog reda voznie. prekontrolisite
ios iednom reprodukciiom u svim pravcima da li ste ga dobro i
potpuno zapamtili. Svakako. moci cete da ga reprodukuiete i na
preskok. ier kada Vas neko upita: »Kada ima voz za Zagreb?«. Vi
cete odmah »videti« Vaseg Zagrepcanina na 2. mestu ( ÷ 2 casa)
kako iede SuPu (÷ 09 minuta) i poznanicu Zagrepcanku na 22.
mestu (÷ 22 casa . . . ) kako svira na LiRi ( ÷ . . . i 54 minuta)!
Ako zelite da zapamtite i dolaske vozova na Vasoi stanici.
onda postupite isto. samo cete morati prethodno izabrati drugu
neku prostoriiu na zeleznickoi stanici i adekvatno ie numerisati.
2. Pamcenje kompletnih redova voznje:
Kod kompletnog reda voznie treba zapamtiti ove bitne
elemente:
1. Kilometrazu
2. Nazive stanica
3. Nekoliko vremena polaska vozova sa poiedinih stanica
na toi
pruzi
4. Broi i naziv pruge
Postupicemo slicno kao i u prethodnom slucaiu. kada smo
pamtili izvod iz reda voznie. U zavisnosti od duzine pruge
odabracemo iednu ili vise soba. Kao sto znate. svaka soba moze da
»pokriie« 50 km duzine pruge. Zato ako pamtimo red voznie za neku
magistralnu prugu. na primer. Beograd Zagreb. onda treba uzeti i
dva stana (kuce) sa ukupno 500 rnesta' posto ie ova pruga duga
preko 400 km.
188
Pravilnom primenom tehnike efikasnog pamcenia razni redovi voznie bice Jam
uvek na raspolaganiu
Broi pruge pretvorimo u numericku rec. odnosno predmet i aso-
ciranog sa osobom koia nam daie naziv pruge. stavimo ga ispred stana
(kuce) ili na samu zgradu (kucu). Za »nulti kilometar« ti. polaznu stanicu
koristimo vezno mesto pred vratima sobe. a ostale broieve kilometara
pamtimo automatski samim tim sto na odgovaraiuce broieve mesta
stavimo predmete ili osobe koie nam sugerisu nazive poiedinih
stanica. Za ove predmete ili osobe asociramo potreban broi numerickih
reci. po lancanom metodu. koie sadrze vremena Dolazaka sa poiedinih
stanica.
Na primer. uzmimo nekoliko stanica na pruzi br. 27: Beograd
Vinkovci Novska Zagreb Gl. Kol.:
Tar
km
STANICE VREME POLASKA
0 Beograd 7 00 7 41 8 14 8 21 11 05 12 40 itd.
37 Stara Pazova 7 26 8 05 8 39 9 07 11 34 13 05 itd.
67 Ruma 7 44 8 20 9 00 10 01 11 53 13 27 itd.
Itd.
Znaci. na »nulto mesto« (÷ 0). koie se uvek nalazi ispred
ulaznih vrsta postavicemo nekog nama poznatog Beogradanina. ili
Beogradanku. ili neki drugi simbol toga grada. i za niega asocirati
numericke reci. koie sadrze vremena polaska poiedinih vozova. Na
primer. KoSa (÷ 70. ti. odmah znamo da ie u stvari: 7 00). KaRTa
(÷ 7 41). VeDRo ( ÷ 8 14). VeNTilator ( ÷ 8 21). TeSLa (÷ l 05. ali
zahvaliuiuci kronoloskom redosledu polazaka znamo odmah da ne
moze biti »01 05«. nego 11 05). NaRCis (÷ 2 40. odnosno 12 40).
Tako smo sa iednim kratkim Lancanim nizom od svega 6 clanova
zapamtili sve polaske vozova iz Beograda.
Na isti nacin pamtimo i vremena poiedinih polazaka i iz ostalih
usputnih stanica. Na primer. za stanicu Stara Pazova mozemo
upotrebi-ti sledeci lancani niz: KuNiC VeSLo VaMP PeSaK
DoMaR (÷ l 34 ti. 11 34) MaSLo (÷ 3 05. odnosno: 13 05). Na
isti nacin po-
189
stupamo i sa ostalim usputnim stanicama. Naravno. mogu se pamtiti
samo poiedine pruge. ili samo vece usputne stanice. ili samo brzi i
ekspresni vozovi itd. Sve zavisi od konkrentih zelia i potreba svakog
poiedinca.
Dru?i nacin pamcenia kompletnog reda voznie mozete takode pra-
ktikovati ako koristite metod autonomnih asociiaciia: ne koristite ni to-
po-sistem niti neku veznu tabelu. vec odvoiene lancane nizove za
svaki red podataka na toi pruzi. Na primer. za osobu ili neki drugi
simbol koii Vam pretstavlia stanicu Ruma asociraite odgovaraiuci
lancani niz sastavlien od numerickih reci koie sadrze polaske vozova
sa stanice Ruma. Svakako. prva numericka rec u nizu oznacavace Vam
broi kilometara: aK (÷ 67 km) KuRiR (÷ 7 44) VuNiCa (÷ 8
20) PaS ( ÷ 9 00) ZaSTava (÷ 001. odnosno po hronologiii: 10
01) DeLiJa ( ÷ 11 53) JuNaK(÷ 1327).
Na isti nacin postupicete i za ostale usputne stanice i polaske
poiedinih vozova.
Pamcenje autobuskih redova voznje
Da. molim. Sta zelite? pitao ie hotelski gost u iednom gra
dicu. dok mu ie neko lupao na vrata.
Ovde portir. Izvinite. ali nisam zapamtio da li treba da Vas pro
budim u sest ili sedam sati ?
U pet. u pet! zavapi gost sada vec vise nego budan Pa
lepo sam Vam rekao u pet. Jos cu zakasniti na autobus koii polazi u po
la sest. Koliko ie sada sati?
Tako oko pola devet. . . odgovori portir.
Autobuske redove voznie mozemo lakode pamtiti na vise
nacina:
1edan nacin bi se sastoiao u tome. da na autobuskoi stanici iza-
beremo pogodnu prostoriiu i numerisemo ie za pamcenie po topo-
sistemu. Ispred vrata stavimo naziv. odnosno odredisnu stanicu liniie
i eventualno broi liniia. Pune sate nam daiu odgovaraiuca numericka
mesta. na koia cemo postavliati predmete ili osobe ciii ce nazivi sadrzati
i minute polaska.
Ovai nacin ie posebno prikladan ako pamtimo sve polaske (ili do-
laske) autobusa sa polazne stanice. koiih ima prilicno. obzirom na veliku
Irekvenciiu autobuskog saobracaia. Ovai nacin ie takode narocito
pogodan za brzo snalazenie u redu voznie. Na primer. u prakticnom
zivotu uvek kazemo: »Isao bih za Skoplie nekim autobusom oko 16
casova. Kada. u stvari. tacno polazi?« Dovolino ie da Vasim »duhovnim
okom« potrazite vezno mesto br. 16 i numericke reci koie tamo
»nadete« dace Vam precizno u minut tacna vremena polazaka utobusa
za Skoplie posle 16 casova.
Drugi nacin pamcenia polazaka i dolazaka autobusa na iednoi
stanici ie da iednostavno primenimo lancani metod pamcenia i posto
smo vremena pretvorili u prikladne numericke reci. ove reci
asociramo u iedan lancani niz. s tim sto prvi clan niza treba da sadrzi ili
sugerise ime stanice za koiu smo polaske ili dolaske autobusa pamtili.
Ukoliko imate potrebu da pamtite cele liniie. sa imenima
prolaznih mesta stanica. kilometrazom itd. onda postupite analogno
metodu koii ste naucili i. nadamo se. primenili za pamcenie kompletnih
zeleznic-kih redova voznie.
190
Za pamcenje ostalih vrsta redova voznje, kao sto su avionski.
brodski. gradskog ili prigradskog saobracaia. mozete koristiti bilo
koji od izlozenih nacina uz. naravno. odredene manie adaptaciie.
Obratite pazniu na veoma prakticnu mogucnost lakog i
kompaktnog pamcenia raznih dodatnih obavestenia uz poiedine
dolaske i odlaske saobracainih sredstava. koie uvek nalazimo u svim
redovima voznie. Na primer. u avionskom redu voznie. ili »Redu
letenia«. veoma ie vazno zapamtiti ne samo pojedina vremena
poIazaka i odIazak3"§5dona. nego i tip aviona. broi leta i tacne dana
kada saobraca. Bez ovih podataka cesto nam maIo koristi samo
vreme poIetan ja iIi sIetanja.
Tipovi aviona su. na primer. oznaceni ovako: Boeing 737 ÷
»737« (÷ Ka1aK). TupoIev TU 134 ÷ »T 34« (÷ TaMaRa). tako da
pamtimo samo skracenice. Dani saobracanja su oznaceni broievima.
Na pr.: »utorkom. petkom i nedeliom« oznacava se u »Redu letenia«
samo sa odgovaraiucim broikama: 2. 5. 7 koie lako pamtimo iednom
numerickm reciu: NaLoG. Takode i broj leta oznacava se reduvno
sa 2 sIova i jednim 3-ciIrenim brojem. Na pr.: Iet aviokompanije
SAS (Scandinavian Air-).
;
res System) br. 821 za Kopenhagen
(Kobenhavn) oznacava se kratko: SK 821'. sto Iako pamtimo sa dve
reci: SK ÷ SaKo iIi SeKa. a »821« ÷ VeNTiI iIi VeNTiIator.
Ove raznovrsne. veoma prakticne mogucnosti kombinovania.
koie u mnogome uproscavaiu i olaksavaiu asociranie podataka iz
biIo kog reda voznie. treba imati na umu i obilno koristiti.
BEZ PONAVL1AN1A NEMA TRA1NOG PAMCEN1A
Repetitio mater stuaiorum
Iat. sentenca')
ZASTO 1E SISTEMATSKO PONAVL1AN1E NEOPHODNO ZA
DOBRO PAMCEN1E?
Nas poznati psiholog. proIesor Dr B. Petroniievic. ios u
svojim 80-tim godinama zivota mogao ie da recituie dugacke stihove
na Irancuskom jeziku. Kada su ga upitaIi:
»Sta ie zapravo pamcenie?«
i) Lat.: »Ponavlianie ie mati znania (ucenia).«
191
Stari proIosor jo odgovorio:
»Pamcenie ie ponavlianie. ponavlianie. ponavlianie . . . «
U nasoi svesti i na povrsini pamcenia nalazi se znanie koie
cesto upotrebliavamo i koie u izvesnom smislu cini osnovu naseg
svosnog psihickog zivota. To znaci. ako nekom delu nasega znania
duze vremena ne poklonimo pazniu. ono. potisnuto drugim
protstavama kojo obitavaju u nasoj svosti. tono u potsvost u
dubinu naseg pamcenia. Ukoliko sa tim doIom znanja izgubimo
vezu (asociiaciiu) onda ga prakticno vise ne mozemo vratiti.
odnosno dozvati u svost. Toorotski jo jos uvok sporno. da Ii
covek moze nesto potpuno da zaboravi. ier ima dosta slucaieva da
su so liudi. doduse pod posebnim uslovima. secali potpuno
zaboravIjonih stvari.
Znaci. ako tai deo znania dobro povezemo pri zapamcivaniu sa
vec postoieci m znaniem. onda ce on biti traino raspoloziv u
nasem pamceniu. pod uslovom da ga cesce dozivamo u svest. ti.
ponavIjamo.
PonavIjanjo kao motod jo dvostruko korisno i noophodno za
nase pamcenie i ucenie

· Ponavlianie koie vrsimo ios u toku zapamcivania. koie
nam
omogucava da brze i bolie pamtimo.
· PonavIjanjo kojo vrsimo kasnijo. po obavIjonom
zapamcivaniu.
da bi nauceno traino utvrdili u svom pamceniu.
Neophodnost ponavljanja tokom zapamcivanja
Prema tome. ponavlianie se iavlia i kao odlicna i
noophodna motoda pamcenia. ako ga vrsimo ios u toku samog
zapamcivania. Uspeh zapamcivania ne zavisi samo od
osmisIjavanja i asociranja. nogo i od praviInog ponavIjanja.
Opitima jo dokazano da jo. na primor. grupa. koja jo ponoviIa
materiial posle prvog citania. bolie znala materiial posle drugog
citania od kontrolne grupe koia ie isti materiial samo dva puta
procitaIa boz ikakvog ponavIjanja.
Zasto se dogada da tesko pamtimo i brzo zaboravliamo?
1odan od gIavnih razIoga jo zato sto no ponavIjamo. Ako sIusamo
ili citamo neko gradivo. a no ponavIjamo ga. onda ga SDVLYQR
pamtimo. roagujomo pasivno i svo naso snago potrobno za
zapamcivanie nedovolino angazuie-mo. Eksperimentalno ie
dokazano. da ako samo jodanput ponovimo gIasno svojim rocima
ono sto smo upravo culi ili procitali. pamcenie se moze i
dvostruko povecati. Setite se samo naseg srednioskolca i
njogovog novog metoda pamcenia i ucenia. koii mu ie doneo
odlicne rezultate. U niegovoj motodi ponavIjanjo jo biIo pod
tackom 2. znaci drugo po vaznosti. odmah posIo usvajanja znanja.
Medutim. uspeh u zapamcivaniu ne zavisi samo od broia
ponavIjanja. nogo najviso od praviIno organizacijo i
sprovodenia ponavliania:
(1) Postavljanje zadatka u svakom ponavljanju ie veoma
vazno ako zelimo da nam ponavlianie kao metod pamcenia donese
svoj oIokat. Svako ponavIjanjo troba da ima svoj ciIj i zadatak:
Prvo citanie (ili slusanie) materiiala i neposredno posle toga
ponavIjanjo imaju za ciIj da so uopsto upoznamo sa matorijaIom.
Svako dalie citanie i ponavlianie ima drugi. razlicit zadatak:
uocavanie glavnih misIi. prodiranjo u sustinu i smisao pojodinih
logi ckih celina materiiala
192
i iznalazenie medusobnih zavisno-uzrocnih veza izmedu poiedinih logic-
kih celina (Lihtenbergovo probiianie kanala i gradenie mostova izmedu
poiedinih delova znania). Ova raznolikost zadataka pri poiedinim ponav-
lianiima uzrokuie nas aktivan i svestan odnos prema pamceniu.
(2) Svako ponavljanje vrsiti na razlicit nacin cime se izbegava
veoma opasna iednoobraznost i monotoniia. a pobuduie se interesova-
nie i nasa aktivnost u pamceniu. Raznovrsnost u ponavlianiu postizemo
promenom nacina ponavliania i aspekta iz koga vrsimo ponavlianie. re-
savaniem raznih zadataka u vezi sa zapamcenim materiialom i raznim
oblicima primene naucenog materiiala u praksi. sto ie naivazniie.
(3) Ponavljanje kao kontrola tacnosti zapamcenog materiiala ne-
zamenliivo ie. ier iedino reprodukciiom zapamcenog materiiala mozemo
ustanoviti koliko smo zapamtili i kako smo zapamtili. te saobrazno tome
izvrsiti pravovremeno potrebne korekciie. Jednom pogresno nauceno i
zapamceno docniie se veoma tesko ispravlia.
Ponavljanje posle zapamcivanja je uslov odrzavanja znanja
Kao sto ie vazno primeniivati ponavlianie kao metod pamcenia to-
kom samog procesa zapamcivania. isto ie tako vazno. ako ne i vazniie
pravilno organizovati i primeniivati ponavlianie posle zapamcivania ne-
kog mteriiala.
Ponavlianie ie neophodno tokom samog zapamcivania i preduslov ie ocuvania znania
pod razornim deistvom vremena
(1) Pravovremeno ponoviti znaci spasiti veci deo zapamcenog ma-
teriiala od zaboravliania. koie ie naiiace upravo odmah posle zapam-
civania. i ustedeti sebi mnogo truda i vremena oko ponovnog pamcenia
zaboravlienog materiiala. Eksperimentalno ie utvrdeno da kriva zabo-
ravliania naiostriie pada prvih 35 dana odmah posle zapamcivania.
a kasniie se manie ili vise ustaliuie u zavisnosti od vrste zapamcenog
materiiala.
193
(2) Vremenski dobro rasporedeno ponavljanje, koie se vrsi cesce
daie daleko veci eIekat. Mnogo vise zapamtimo ako iedan materiial po
novimo cesce. a krace i po delovima u toku dana. nego ako ga dnevno
samo jednom. makar vremenski jednako dugo. ponovimo. Opitima je
takode dokazano da otprilike tri puta vise zapamtimo ako materiial
tokom 5 dana jedanput dnevno ponovimo'. nego ako laj isti materijal u
toku samo iednog dana pet puta ponovimo. Znaci. pamceniu steti Iorsi
rano ponavlianie. a vremenski pravilno rasporedeno na duzi rok veoma
ga pospesuie. Ponavliati treba cesce i po malo. a ne retko i mnogo. Ta
kode zapamceni materiial treba u pocetku cesce ponavliati. a kasniie.
posto se sve vise i vise ucvrscuie u pamceniu. sve rede. Intervale po
navliania koii Vama naivise odgovaraiu morate sami pronaci i utvrditi
za svoi slucai.
(3) Ponavljanje u celini ili delovima? Ponavljati treba onako
kako
ucimo i pamtimo. a za optimalno ucenie vazi pravilo da treba
primeniti
kombinovani metod:
1. Naipre se materiial procita u celosti da se stekne opsti uvid i
upozna sa njegovom strukturom.
2. Zatim se proraduie detalino po delovima. pri cemu se narocito
savladuiu teska mesta.
3. Na kraiu. ceo materiial se procita ponovo u celosti kako bi se
svi delovi. zaokruzeni u iednu celinu i medusobno povezani. us
vojili u potpunosti.
Istim metodom treba i ponavljati posle svake Iaze
zapameivanja i ucenia. cime se. pored ostalog. ostvaruie i
raznolikost ponavljanja.
(4) Ponavljanje sa ili bez knjige? Uvek treba ponavljati bez knji
ge ili neke druge pomoci sa strane. ier time pasivno ponavlianie zame-
njujemo veoma eIikasno aktivnim. Pored toga. tokom reprodukcije
odmah vidimo koia mesta ne znamo. tako da se pri sledecem citaniu mo
zemo na niih koncentrisati. sto znatno olaksava rad i ubrzava pamcenie.
Znaci. pri zapamcivaniu materiiala ne smemo se osloniti na razumevanie
materiiala i zakliuciti. da ako smo materiial razumeli. da smo ga isto
vremeno i naucili. Merilo moze da nam bude samo reprodukciia. koia
nam uvek pokaze i dokaze. da ono sto smo razumeli (pasivno) nismo
uvek u stanju i potpuno reprodukovati (aktivno primeniti). Pored toga.
iedino nam reprodukciia otkriva greske u zapamcivaniu i niih mozemo
iedino pomocu reprodukciie i izbeci i otstraniti. Ako bi se zadovoliili
samo razumevaniem u zapamcivaniu. ove greske bi izmakle nasoi paz
nii i ostavile nas u laznom uvereniu da materiial dobro znamo.
1os neka prakticna uputstva za efikasnu primenu ponavljanja
Citanie bez ponavliania ie samo pasivno citanie. Citanie sa
ponavlianiem ie aktivno ucenie i zapamcivanie. Ponavlianie nam
stalno pokazuie kakav uspeh postizemo u zapamcivaniu. sto moze
ios vise poiacati nas interes i povecati nasu motivaciiu.
Konacno. ponavlianiem postizemo i nas krainii cili u pamceniu
i uceniu: tacnu reprodukciiu zapamcenog materiiala.
1os jedna neophodna Iunkcija ponavljanja: »brusenje«.
doteriva-nie i konacno uoblicavanie nasih poimova. koii u pocetnoi
Iazi mogu da budu (1) pogresni. (2) nepotpuni ili (3) optereceni
raznim sporednim i ne-
194
potrebnim detaliima. Provereni i konacno uobliceni kroz
ponavlianie i PE imenu postaiu zdravi pojmovi na osnovu koiih se
mogu donositi zdravi i ispravni zakliucci. dakle koii omogucavaiu i
olaksavaiu trezveno i realno mislienie.
Sa obnavlianiem zapamcenog i naucenog znania ne treba
prakticno nikada prestati. ier znanie ako se ne obnavlia moze da
potone u dubine nase potsvesti. gde postaie neeIikasno za
svakodnevnu. prakticnu upotrebu. Liudi obicno prestanu vise da se
brinu za nesto sto iednom nauce i mogu da ponove i time cine
Iatalnu gresku prema svom znaniu. Ne treba nikada stati. nego
osvezavati svoie pamcenie s vremena na vre-me.
Kolika velika i cesto neiskoriscena snaga za povecanie
pamcenia lezi u ponavlianiu. pokazuie i zanimliiv slucai iednog
italiianskog glumca. A. Aviliana (Avigliano). On ie u roku od 17
godina. tacniie od 1840 1857. 17 puta prepisao sva Sekspirova dela
od reci do reci. Ovo doslovno prepisivanie bilo ie svoievrsno vizuelno-
motorno. a ponekad verovat-no i auditivno ponavlianie. koie ie dalo
Iantastican rezultat: poslednii put prepisao ie sva dela. opet doslovno.
ali ne iz kniige. nego iz svog pamcenia.
Ne propustajte korisne usluge reminiscencije
Reminiscenciia ili povratno. naknadno secanie zove se ios i Ba-
lardov eIekat po Dr Eilipu B. Balardu (Philip B. Ballard) ie osobina
pamcenia i uma. da posle iednog casa. a naivise iednog dana. po
prestanku ucenia. mozemo ponoviti vise materiiala. nego sto smo bili u
staniu reprodukovati neposredno posle pamcenia i ucenia. Balardov
eIekat ili reminiscenciiu mozemo uporediti sa inerciiom u
materiialnom svetu. lako smo prestali sa pamceniem i ponavlianiem.
um nastavlia da radi. cak i u slucaiu da se bavimo nekim sasvim
razlicitim poslom. Za tai niegov naknadni rad i sredivanie zapamcenog
treba mu naimanie oko l cas. racunaiuci od prestanka zapamcivania
materiiala. posle cega nam spremno stavlia na raspolaganie eIekt
reminiscenciie. Upravo kada nastupi ovai korisni eIekt treba poceti sa
reprodukciiom i bicemo uvek priiatno iznenadeni povecanim rezultatom
u poredeniu sa prvim ponavlianiem neposredno posle zapamcivania.
Ponavljanje i sistematsko pamcenje
Iako se tehnikama sistematskog pamcenia intenzivno svuda
sprovodi osmisliavanie. asociranie i ostale eIikasne zakonitosti
asociiativno--logickog pamcenia. ipak stvorene asociiaciie. bez obzira
sto su sigurniie i trainiie od obicnih. podlezu zakonitostima ponavliania.
Svakako. za ponavlianie materiiala zapamcenog tehnikama
sistematskog pamcenia trebace nam znatno manie vremena. ali to ne
znaci da nase asociiaciie ne treba isto tako sistematski obnavliati i
proveravati po izlozenim metodama.
Ne treba zaboraviti cinienicu. da sve nase sposobnosti zavise od
niihovog neprekidnog koriscenia i uprazniavania. odnosno od niihovog
osvezavania i obnavliania a nase pamcenie niie nikakav izuzetak.
195
Pomocni instrumenti ponavljanja: dnevnik
ponavljanja i kartoteka znanja
U pocetnoi Iazi. dok ne steknete potrebnu rutinu i odredite
svoie licne intervale za postizanie naiboliih eIekata u ponavlianiu.
veoma ko-lisno moze da Vam posluzi dnevnik ponavljanja. To ie u
stvari iedna mala evidenciia u koioi cete redovno beleziti ove bitne
podatke:
1. Redni broi zapamcenog materiiala.
2. Naziv zapamcenog materiiala.
3. Datum pamcenia.
4. Datum prvog ponavliania.
5. Datume kada treba izvrsiti II. III ili IV ponavlianie.
6. Vase primedbe.
Ovim nacinom obezbeduiemo da niiedan deo novog znania ne izo-
stavimo i da se ne dogodi da uvek od pocetka ponavliamo iedan te isti
materiial. vec da svaki deo novog znania bude sistematski i optimalno
ponavlian. Uiedno dnevnik ponavliania ie i pregled nasih uspeha u pam-
ceniu. U pocetku vazno ie da prvo ponavlianie obavite istog dana
kada i zapamcivanie. Drugo ponavlianie sledeceg dana. naibolie pre
spavania. ier san sprecava deistvo retroaktivne inhibiciie za oko 5
puta. Trece ponavlianie iduce sedmice. a za svako dalie
ponavlianie. ako treba. ostavite 2 3 puta vise vremena nego za
prethodno. Na osnovu ovakve dinamike ponavliania uskoro cete moci da
odredite svoiu licnu za Vas naipogodniiu dinamiku.
Kartoteka znanja ie posebno obradena u 54. Poglavliu. Ovde
cemo samo napomenuli da zapamceni materiial koii ie sreden u
kartoteci znania pretstavlia odlicno pomocno sredsivo za
obnavlianie i kontrolu Vaseg pamcenia. ier ona sadrzi tacne podatke
koie ie trebalo zapamtiti. Po utvrdenoi dinamici u »Dnevniku
ponavliania« vrsite povremena ponavliania prelistavaiuci i
pregledavaiuci Vasu kartoteku znania.
PISMO I PAMCEN1E
SLIKA 1E POSTALA REC
Pronalazak pisma pomogao ie pogorsaniu
pamcenia. -- F/oton
Podaci na papiru nisu znanie oni to
postaiu tek kada se nadu u glavi.
Pronalazak pisma doneo ie sa sobom mnoge prednosti i velike
koristi. ali i stete: zbog lakoce Iiksirania svega sto treba znati. suvise
se oslaniamo na pismo. a sve manie ili skoro nimalo na sopstveno
pamce-
196
nie. zbog cega dolazi cesto do raseianosti. zaboravnosti i loseg pamcenia.
Prema grckoi mitologiii. kada su bogovi odlucili da liudima oduz-
mu pamcenie. onda su im podarili pismo. Nazalost. u prakticnom zivotu.
ako se nema pravilan stav prema belezeniu u odnosu na sopstveno
pamcenie. onda moze veoma lako da dode do potpunog nepoverenia prema
svom pamceniu i da se razviie prava maniia zapisivania svega i svacega.
Na tai nacin sve vise prestaiemo da koristimo svoie pmcenie i postaiemo
sve zavisniii od papira i olovke. Posledice su neminovne: rase-ianost.
zaboravnost' potpuna zavisnost od papira i belezaka i slabo. nepouzdano
pamcenie.
Kada smo u 5. Poglavliu govorili o Ienomenalnim pamceniima.
naveli smo nekoliko primera raznih primitivnih plemena. raznih raniiih
civilizaciia. koia se nisu sluzila pismom. a Ienomenalno su pamtili razne
podatke. duge poruke ili impozantno kulturno blago. Ocigledan ie primer
skupliaca narodnih umotvorina koii su kod nepismenih seliaka nailazili
na citave riznice sakuplienog narodnog duhovnog stvaralastva. koie su
oni cuvali i prenosili kroz pokolenia iskliucivo pamceniem.
Reci nam. kniaze. kako mozes da zapamtis sve sto ti se samo
iedanput procita? zamolise iednom kniaza Milosa da obiasni svoie ve
liko pamcenie neki niegovi pisari i sekretari.
Eh. lako ie tebi kad znas da citas i pises. Procitas. sklopis knii
gu i kazes: »Kad zatreba. lako cu naci i videti sta ie«. Ali ia ne vidim
sta pise i zato moram rezati sve u pamet. iednostavno im obiasni
kniaz tainu svog velikog pamcenia.
Drugom prilikom procitase kniazu iedno vazno pismo. Odmah za-
tim naredi kniaz da dovedu drugog pisara da ponovo procita pismo.
Ali. kniaze. zapitase ga zacudeno prisutni zasto si trazio
da ti se isto pismo dva puta procita?
Da proverim da niste nesto namerno precutali. ispustili ili do
dali. odgovori im kniaz koii se mogao potpuno pouzdati u svoie veli
ko pamcenie.
Slicno se dogada i kada deci pricamo neku pricu po drugi put. Ako
samo malo promenimo nacin izlagania ili slucaino izostavimo neki detali.
dete ce nas momentalno korigovati i reci nam da prosli put »niie bilo
tako!« U ogromnoi vecini slucaieva deca imaiu slikovito pamcenie. cak
i IotograIsko za mnoge stvari. i odmah primecuiu eventualne razlike. Dok
ne nauce pismo deca se iskliucivo oslaniaiu na svoie pamcenie koie ie
kod niih zaista ogromno.
Poiavu otkazivania pamcenia primecuiemo kod onih osoba koie
zapisuiu sve. pa i naimanie sitnice. da ih ne bi zaboravili i usled toga
pociniu da zaboravliaiu i veoma krupne stvari.
Slikovno pismo i pamcenie
Ima dosta razloga za pretpostavku da ie prvi oblik pisma morao
biti slican sa primarnim i osnovnim oblicima pamcenia. Kao sto ie poz-
nato. pamcenie ie pretezno vizuelno i puno se pamti u obliku odredenih
slika i prizora. ier oko 80° svoga znania dobiiemo vizuelnim putem. Za-
to ie i prirodno da su sva prvobitna pisma bila slikovna. Mentalne slike
197
i prizori. koii su bili odraz realnog sveta. preselili su se na podlogu za pi-
sanie u obliku slike i crteza. koii su vremenom usavrsavani u smislu da
su gubili svoie konkretno a sve vise poprimali ideograIsko i simbolicno
znacenie. Na primer. prvobitna kineska pisma bila su slikovita. kao i
ostala pisma. ali kroz vekove i mileniiume pretrpela su metamorIoze ko-
ie su od niihovih slika stvorile vremenom ideograme.
Jos i dan-danas ie tesko povuci strogu granicu izmedu slikovnog
i ostalih pisama. U istoriiskoi proslosti dugo su se paralelno i istovreme-
no koristile sve tri osnovne vrste pisma: slikovno (hiierogliIi). ideograI-
sko ili simbolicno i alIabetsko. I u nasem modernom vremenu ios uvek
se nismo oslobodili ovog trializma. ier koristimo sve tri vrste pisma. i sli-
kovno (razne ilustraciie. slike i crtezi). ideograIsko (razni ideogrami i
simboli na aerodromima. u saobracaiu. hotelima itd.). i. svakako. alIabet-
sko.
Slikovno pismo kod starih Egipcana. ili hiierogliIi. imalo ie neko-
liko hiliada »znakova« odnosno slika ili uproscenih crteza raznih predmeta i
poimova. Kao i u engleskom ieziku. iedan poiam. odnosno slika. oznacavao
ie i imenicu i glagol. Na primer. crtez ptice ie oznacavao i »pticu-« i
glagol »leteti«. Apstraktne poimove oznacavali su pomocu konkretnih
stvari: »Papirus« ÷ ucenost. znanie; »Zezlo« ili »Skiptar« ÷ vladavina.
vlast itd. Primecuiete slicnost sa metodom asociiativne tehnike za pamcenie
apstraktnih poimova. Egipatski hiierogliIi su bili slikovno pismo koie ie
baziralo na vizuelnom. slikovitom pretstaviianiu konkretnih i
apstraktnih poimova i niihovom pamceniu.
I pored svih mogucih nacina Iiksirania i belezenia nasih misli i
reci u nasem sa vremenom svetu ios uvek ne mozemo izbeci upotrebu sve
tri vrste pisma: slikovnog. ideograIskog ili simbolicnog i alIabetskog.
Neki simboli i ideogrami koii su nasli siroku primenu na savremenim medunarodnim
aerodromima
Stara kineska poslovica da »iedna slika vredi vise nego hiliadu re-
ci« pokazala se veoma tacnom i u nasem modernom vremenu. Bez slike
i slikovitog pretstavliania mnoge aktivnosti i grane proizvodnie bile bi
nezamislive. Pisani iezik. kao simbol koriscenia alIabetskog pisma. tako-
de ie nezamisliv u obliku raznih kniiga i drugih publikaciia bez svoie
slikovne komponente i vazne dopune raznih slika. Iotosa. crteza i drugih
ilustraciia. Slicna ie situaciia i sa ideogramima ili simbolima koii u
savremenim procesima sve vece internacionalizaciie i povezivania raz-
198
nih naroda sveta. nezadrzivo osvaiaiu saobracai. turisticku privredu i sve
one delatnosti gde pripadnici raznih naroda dolaze u dodir. Zamislite sa-
mo kakav bi haos nastao u domacem i medunarodnom saobracaiu kada
bi umesto ideograma i simbola na saobracainim znacima upotrebili pisa-
ne reci i obiasnienia. Prvo neresivo pitanie bi glasilo: »Na kom ieziku?«.
Danas ie nezamisliv veci medunarodni aerodrom ili neki veliki
hotel bez adekvatne upotrebe ideograma i simbolicnog pisma. ier se na
tim mestima dnevno stieu stotine i hiliade pripadnika svih naciia sveta.
Prakticno bi bilo nemoguce ispisati na svim iezicima makar i naiosnov-
niia i naipotrebniia obiasnienia i uputstva.
Mi se slike i ideograma necemo i ne mozemo osloboditi iz prostog
razloga sto su nezamenliivi u mnogim slucaievima i sto su imanentni pri-
rodi naseg pamcenia i mislienia.
Iz slicnih razloga neki istocniacki narodi. koii pisu ideogramima.
kao na orimer Kinezi i Japanci. ne mogu da predu na alIabetski nacin
pisania. koii ie za niih isto tako neprihvatliiv i nepraktican. kao za nas
niihovi »kineski hiierogliIi«.
Ideogram ima puno prednosti. kao i slika. Cita se iednim pogle-
dom. razumliiv ie svim pripadnicima ne samo tog naroda nego i ostalim
narodima koii se sluze tim pismom. Na primer. iako se Japanci i Kinezi
govorno uopste ne razumeiu. ier su to dva potpuno razlicita iezika. oni
se mogu veoma dobro sporazumevati svoiim ideogramima. ier su kines-
ski hiierogliIi u upotrebi i u Japanu. Znaci. kao sto su broievi. Iormu-
le i saobracaini znaci razumliivi svim narodima u svetu.
Proces internacionalizaciie omogucuie prodor ideograma. koii su
u stvari reducirani piktogrami (slikovno pismo). narocito u razne naucne
oblasti. Postoie citave liste raznih ideograma i simbola neophodnih u as-
tronomiii. herniii. meteorologiii. medicini. lingvistici itd. Takode razna me-
dunarodna izdania sahovskih publikaciia koriste broi i simbole sahovskih
Iigura kako bi bile dostupne svim sahistima sveta bez obzira na iezicku
bariieru.
Na ostrvu hotelu »Sv. SteIan« kod Budve. gde ie citavo raniie
ostrvsko naselie pretvoreno u ogroman hotel. nazivi ulica su oznaceni
simbolima. Na primer. na pocetku ulice okacen ie simbol izraden od kova-
nog gvozda ili metala. koii pretstavlia »Sunce« i to ie »Ulica Sunca«.
Isto tako ie oznacena i »Ulica Meseca« itd. Slicno. u austriiskom gradu
Salcburgu (Salzburg) postoii iedna veoma stara i cuvena tzv. »Stara uli-
ca«') u koioi ios uvek ima dosta zanatskih radnii. Ali umesto uobicaienih
Iirmi i natpisa. na-radniama stoie samo simboli poiedinih zanata. kao:
»Makaze« kroiac. »Naocare« opticar itd. Uostalom mnoge zanat-
ske i druge radnie puno koriste simbole za oznaku svoie delatnosti. Na
primer. Irizeri imaiu uvek svoi okrugli mesingani znak pred ulazom. ca-
sovnicari sliku ili model casovnika. obucari cipelu. a u automobil-
skoi eri vulkanizeri obicno istaknu veliku automobilsku ili traktorsku
spolinu gumu.
Cine se i mnogi pokusaii da se pored esperanta i engleskog iezi-
ka. koii mnogi zovu »prakticni esperanto« zbog niegove velike raspro-
stranienosti. stvori iedan praktican i upotrebliiv medunarodni iezik za-
snovan na ideogramima i simbolima. neka vrsta »slikovnog esperanta«.
i) »Alte Gasse«.
199
Koliko ie slikovno i ideograIsko pismo pouzdano. prakticno i ne-
ophodno pokazuiu nam naiocitiie razni saobracaini znaci. Citaiu se la-
ko. brzo i sigurno. iednim kratkim pogledom u delicu sekunde ponekada.
kada to zahteva saobracaina situaciia. EIikasno nam saopstavaiu svoie
poruke vazne za sigurnost vozaca i putnika. Svoiu neophodnost i neiz-
beznost dokazali su univerzalnom primenom i rasprostranienoscu po ci-
tavom svetu.
I Vase pamcenie. ako ga pravilno tretirate. koristi u velikoi meri
mentalne slike. simbole. ideograme itd.. kao sto ste imali prilike da vidi-
te usvaiaiuci poiedine tehnike pamcenia. Zato nemoite ciniti Iatalnu
gresku prema svom pamceniu belezeniem i zapisivaniem svega i svacega.
Time pokusavate neuspesno da Vase pamcenie zamenite samo iednom
od nekoliko vrsta pisma. koie niie ni univerzalno ni savrseno. kao sto
smo videli.
Imaite potpuno poverenie u svoie pamcenie i oslaniaite se na nie-
ga sto ie moguce vise u svom pozivu i prakticnom zivotu. Vasim pamce-
niem mozete. uz primenu odgovaraiucih tehnika. ne samo isto tako si-
gurno i dobro »zapisivati« razne podatke i znania. nego. sto ie daleko
vazniie. eIikasniie raspolagati svoiim znaniem i daleko ga uspesniie pla-
sirati i primeniivati u poiedinim oblastima zivota i rada.
Proverite sada sa koliko uspeha ste ulozili svoie vreme i napor u
proucavanie i usvaianie prethodnih poglavlia.
TEST BR. 6:
31. (27. pogl.) Iz »-Malog telefonskog imenika od 10 brojeva« ovde
imate
5 imena i 5 telefonskih brojeva. Pored svakog imena upisite
redni
broj telefonskog broja koji mu pripada:
1. O Kolar 1. 96-367
2. O Kostic 2. 96-992
3. O Misic 3. 96-580
4. O Babic 4. 96-727
5. O Varga 5. 96-769
32. U potpunoj numeraciji sobe po topo-sistemu upisite brojeve u
levu
kolonu, da bi odredili kojim povrsinama pripadaju pojedina
vezna
mesta:
1. O 43 6. O 14 1. Prednii zid
2. O 9 7. O 5 2. Zadnii zid
3. O 31 8. O 49 3. Pod
4. O 27 9. O 22 4. Levi zid
5. O 50 10. O 36 5. Tavanica (PlaIon)
6. Desni zid
200
33. (28. pogl.) Odredite tacna vremena polaska za pojedine
pravce upi
sivanjem brojeva u levu kolonu:
1. O Beograd 1. 0.36
2. O Sombor 2. 23.26
3. O Saraievo 3. 1.57
4. O Vinkovci 4. 22.54
5. O Zagreb 5. 3.16
34. Pored navedenih polazaka upisite redne brojeve polaznih stanica
na koje se odnose:
1. O 13.05
2. O 10.01 1. Stara Pazova
3. O 12.40 2. Beograd
4. O 8.39 3 Ruma
5. O 11.05
35. (29. pogl.) Ponavljanje kao neophodan nacin sticanja i odrzavanja
znanja treba primenjivati:
A. Samo posle izvrsenog zapamcivania
B. Samo tokom zapamcivania
C. Tokom samog zapamcivania i posle zapamcivania sistematski po ut
vrdenoi dinamici.
36. Ako se primenjuju metode i tehnike sistematskog pamcenja, onda:
A. Ne treba uopste ponavIjati. jer su one tako eIikasne da ne zahte-
vaju ponavIjanje
B. Treba ponavliati. ali znatno manie i rede. zahvaliuiuci boliem i
trainiiem zapamcivaniu putem tehnika sistematskog pamcenia
C. Treba ponavliati u istom obimu i ucestalosti kao i kod materiiala
koii nismo zapamtili tehnikama sistematskog pamcenia.
37. (30. pogl.) Prema zapisivanju kao nacinu da se sacuvaju ra/ni po
daci i znanja treba zauzeti sledeci stav:
A. Ne treba nista zapisivati. ier ie zapisivanie naiveci nepriiateli do
brog pamcenia. vec se valia iskliucivo oslaniati na svoie pamce
nie u svim prilikama i slucaievima.
B. Zapisati treba ono sto nam ie povremeno ili na duzi rok potrebno
i sto ne treba da bude cesto ili stalno u pamceniu. Znaci sve ono
sto nam ie potrebno. ali sto nam nece stvarati problem ako ga
ne pamtimo.
C. Posto ie belezenie naisigurniii nacin da sacuvamo od zaborava
potrebna znania i podatke. treba sto vise beleziti i zapisivati.
I u ovom testu ste imaIi pitanja (pitanja br. 31 34) koja se sastoje od
5 ili 10 komponenti. sto Vam omogucuie da primenite parcijaIno
bodovanie. u slucaiu da niste bili u mogucnosti da na neko od
pitanja odgovorite 1uu°. Na primer. pitanje br. 32 sastavIjeno je
od 10 komponenti. tako da svaku komponentu. koiu resite tacno.
mozete bodovati sa po jednim bodom.
201
$&!#
PAMCENJE
801(0$â,1(1$
'(/8
3. DEO:
PRAKTICNA PRIMENA
METODA EFIKASNOG PAMCENJA
202
203
COVEK KO1I 1EDNOVBEMENO DIKTIRA
CELOM DAKTILO-BIROU
»Pismo se ne crveni«
Ciceron
1
)
KAKO SE MOZE DIKTIRATI NEKOLIKO PISAMA U ISTO
VREME?
Pat ie iednom u gostionici pisao pismo svome priiateliu i
odiednom u ogledalu prekoputa opazi iednog coveka kako cita ono
sto on pise. Pat prekide zapocetu recenicu i otpoce ovako: »Ne mogu.
nazalost. da Ti sada napisem nesto veoma vazno. ier iedan neuctiv
covek iza mene cita moie pismo . ..«
To niie istina! trze se covek iza Patovih leda. Nisam
pro
citao ni iednu iedinu rec iz Vaseg pisma.
Odlicno! reci ce mu na to Pat. Napisacu to mome
priia
teliu i on ce se tome sigurno obradovati.
Bilo ie 5 casova popodne 21 aprila 1804 g. U Leipziger
Museu-mu pred clanovima nekoliko akademskih ustanova poceo ie
demonstraciiu svog Ienomenalnog pamcenia izvesni »g. Licenciiat Karl
Duchet. prevodilac u Knezevskoi i Nacionalnoi biblioteci u Minhenu«.
Izmedu ostalog pokazao ie savrseno pamcenie sadrzaia iz svih 24
kniiga bibliie. sa ukupno 600 glava. i to po bilo kome redosledu. Na
zadati broi glave. govorio ie sadrzai glave. a na dati sadrzai govorio bi
broieve glava i stihova.
Na kraiu ie zamolio prisutne da mu napisu 20 duzih ili 40
kracih pisama na raznim stranim iezicima i tri dana kasniie. 24. 4.
1804 g. u Akademiii nauka podelio ie 40 kracih pisama koia su bila
napisana na sledecim iezicima: nemackom. latinskom. Irancuskom.
italiianskom. ceskom. poliskom. madarskom. slovenskom i ruskom;
40 prisutnih osoba ie pisalo a on ie diktirao red po red iz svih 40
pisama istovremeno svakoi osobi nieno pismo. Diktiranie ie ios
iednom uspesno ponovio. kada ie svih 40 osoba promenilo svoia mesta.
U kuci tainog savetnika Klibera (Kluber) u Erlangenu iedne
tople avgustovske veceri iste godine. Duchet ie devetorici pisara
diktirao 9 razlicitih pisama. koie ie dobio prethodnog dana na
nemackom. Irancuskom. italiianskom i latinskom ieziku. Diktirao ie
po iednu recenicu ili kraci pasus svakom pisaru poiedinacno i redom
od prvog po posled-nieg. Posle toga ie diktirao neka pisma obrnutim
redom.
i) »Epistola non erubescit«. Cicero (V. 12. 1).
204
Pre toga. 12. i 14. avgusta iste godine. pred clanovima
Akademskog senata u Erlangenu pokazao ie neka dostignuca i
sposobnosti svog neobicnog pamcenia. Izmedu ostalog. za samo 20
minuta zapamtio ie sve politicke clanke koii su se nalazili na 4
poslednie strane mesnih novina »Erlanger Realzeitung« od 5. I. 1802
g. Pasusi zapamcenih clanaka bili su numerisani broievima na margini
i on ie na dati broi govorio sadrzinu pasusa. a na procitani pasus dao
tacan niegov broi sa margine.
Medutim. Duchet ie. uspesno obavivsi probe svoga neobicnoga
pamcenia. iznenadenom skupu iziavio da poseduie osrednie prirodno
pamcenie i da ova dostignuca ima da zahvali primeni posebnih
metoda za pamcenie ovakve materiie. Na primer. rekao ie. sumirane
sadrzaie od ukupno 24 kniige bibliie sa 600 glava zapamtio ie za 3
sedmice. Za uspesno obavliene probe na opste zadovolistvo dobio ie
veoma dobro svedocanstvo. a Akademskom senatu ie iziavio da se
niegove metode pamcenia mogu nauciti za par sedmica.
O ovim zanimliivim dogadaiima pisale su novine »Erlanger Real-
zeitung« u svome 66. broiu za 1804 godinu.
«. . . I Cezar ie mogao svoiim pisarima diktirati do sedam pisama u isto vreme.«
Ovu vestinu istovremenog diktiran ia nekoliko pisama
poznavao ie i Napoleon. a poznato ie da ie i Cezar mogao svoiim
pisarima da diktira do 7 pisama istovremeno. a ako ie i on sam pisao.
onda »-svega-« 5 pisama.
Zahvaliuiuci tehnikama sistematskog pamcenia. koie ste do sada
upoznali. i Vi cete moci da se pridruzite ovom neobicnom klubu dik-
tora. nakon kraceg uvezbavania ovde izlozene metode istovremenog di-
ktirania nekoliko pisama. Ta sposobnost nece Vam toliko trebati da bi
povremeno sami zaposlili ceo iedan daktilo-biro. diktiraiuci mu desetak
razlicitih pisama istovremeno. koliko da u Vasem pozivu mozete s lako-
com izdiktirati desetak raznih. recimo poslovnih pisama. a da ne
morate svaki cas konsultovati svoie papire i koncepte.
Uzmimo kao radni primer da su Vam predali 10 pisama
razlicite sadrzine da ih zapamtite. a zatim da ih istovremeno. pasus
po pasus.
205
izdiktirate grupi od 10 daktilograIkinia ili steno-daktilograIa. Vas po-
stupak sastoii se u sledecem:
U prvoj fazi za svako pismo posebno pronacicete i odrediti kliuc-
ne reci za poiedine recenice ili krace pasuse. Dakle. upravo onako. kao
kad ste pamtili cele recenice ili izreke i sentence. Pokazacemo to na
iednom primeru. ti. na iednom pismu krace sadrzine i ios kracem od-
govoru na niega:
Jedan student. kome ie trebalo nesto para. napisa svome
uiaku ovakvo pismo:
»Dragi uiace.
Vi biste me sigurno sazalievali kada biste videli kako cr-
venim dok Vam pisem ovo pismo. A znate zasto? Zato sto mo-
ram da Vas zamolim za nekoliko hiliada. a ne znam kako da Vam
to napisem. Zaista mi ie nemoguce da Vam to kazem. Vise bih
voleo da umrem. nego da to od Vas trazim. Saliem Vam pismo po
iednom priiateliu koii ce da saceka odgovor. Puno Vas pozdrav-
liam i ostaiem
Vas iskreni sestric.
Pera
P.S..
Obuzet stidom zbog onoga sto sam Vam napisao. potrcao
sam za moiim priiateliem da mu uzmem pismo. ali ga nisam sti-
gao. Tako bih voleo da se nesto dogodi sto bi ga zadrzalo ili da
se ovo pismo izgubi«.
Uiak ie bio. svakako. ganut. ali i dorastao situaciii. Nie-
gov odgovor ie glasio:
»Dragi Pero.
Budi spokoian i nemoi vise da crvenis. Problema nema.
Tvoi priiateli ie izgubio pismo.
Tvoi iskreni.
Uiak.«
Iz ovog pisma bi se mogle izvuci i ove kliucne reci i kliucne si-
tuaciie (Vi cete svakako odabrati reci i kliucne situaciie koie budu Vama
naivise odgovarale):
1. Student bez novca
2. Uiak s novcem
3. Pisanie pisma
4. Student crven u licu od stida
5. Kolebanie zbog novca
6. Priiateli s pismom ceka odgovor
7. Pera pozdravlia
8. Trcanie za priiateliem
9. Uiak pise pismo
10. Izgublieno pismo
Kada izdvoiite na slican nacin kliucne reci ili situaciie za svih 10
pisama onda mozete preci na sledecu Iazu pamcenia tih 10 pisama.
206
U drugoj fazi treba da zapamtite izdvoiene kliucne reci i situaciie
za svako pismo utvrdenim redosledom. Kao sto Vam ie poznato. postu-
piti mozete na nekoliko nacina:
· Kliucne reci za svako pismo posebno asociraite sa po iednim
lancanim nizom. a prve reci nizova povezite sa prvih 10 pred
meta. recimo. »Predmetne tabele« cime cete obezbediti strogi
redosled pisama. Ili:
· Uzmite »Numericku tabelu od 100 mesta« i za svako pismo
odredite po iednu desetinu mesta. Asociraniem kliucnih reci
za odgovaraiuca i pripadaiuca mesta tabele. obezbeduiete stro
gi redosled ne samo pisama nego i kliucnih reci. Ili:
· Mozete takode da se opredelite i za 2 sobe sa po 50 mesta. za
svako pismo po iedan ceo zid sa 10 mesta. Ovim nacinom ta
kode obezbeduiete strogo utvrdeni redosled pisama i niihovih
kliucnih reci.
Kada vremenom steknete rutinu. kliucne reci ili scene moci cete
izdvaiati i asocirati ios tokom citania poiedinih pisama. Iskustva po-
kazuiu da za pripremu 10 pisama srednie velicine za istovremeno dik-
tiranie treba od 2 do 4 casa u zavisnosti od mnogih Iaktora: vrste i stru-
kture pisma. individualnih razlika kod svakog poiedinca. stepena usvo-
ienosti potrebnih tehnika za pamcenie pisama itd.
Kada zavrsite asociranie svih odabranih kliucnih reci. odnosno
scena. Vi ste time i zapamtili svih 10 pisama po utvrdenom redosledu
1 mozete preci na sledecu Iazu: samo diktiranie.
Kod diktiran ja, kao trece i poslednje faze, naipre utvrdite tacan
redosled osoba koiima cete diktirati. Ako ste pisma zapamtili. recimo po-
mocu »Numericke tabele«. onda svakoi osobi redom mozete dati po iedan
predmet iz »Predmetne tabele« i time im oznaciti redosled. Cim pogledate
bilo koiu od osoba koiima diktirate. »videcete« odmah predmet sa ko-
iim ie asocirana i on ce Vam odmah sugerisati nien redni broi. Ovo ie
narocito vazno kasniie kada osobe promene svoia mesta. ier cete Vi
biti u staniu. zahvaliuiuci oznacenom redosledu osoba. da opet svakoi
osobi diktirate nieno pismo; na primer. osobi br. l pismo br. l. osobi
br. 2 pismo br. 2 itd.
Pri samom diktiraniu postupate na sledeci nacin: I-a osoba
I-a dekada mesto br. l i na osnovu kliucne reci ili scene koiu »nade-
te« na mestu br. l izdiktirate I-oi osobi I-u recenicu ili kraci pasus.
Zatim Il-a osoba Il-a dekada mesto br. 11 i na osnovu za-
pamcene reci ili scene na broiu 11 izdiktirate i II-oi osobi I red nienog
pisma.
Posle toga dolazi IH-a osoba IH-a dekada mesto br. 21 itd.
do kraia. ti. dok i X-oi osobi sa veznog mesta br. 91 ne izdiktirate prvi
red ili pasus nienog X-og pisma.
Zatim se ponovo vracate na I-u osobu. I-u dekadu. ali umesto br.
2 odakle uzimate asociranu kliucnu rec ili scenu i na osnovu nie izdik
tirate I-oi osobi II-u recenicu nienog pisma.
Kod Il-e osobe iz Il-e dekade na mestu br. 12 upotrebite asoci-
ranu kliucnu rec. Kod IH-e osobe mesto br. 22 itd. dok celoi grupi
od 10 osoba ne izdiktirate redom i red po red. odnosno pasus po pasus.
207
svih 10 pisama na osnovu asociranih kliucnih reci i scena pomocu 100
veznih mesta topo-sistema ili nekog drugog veznog metoda.
Pored toga. Vi cete moci. kao sto ie vec spomenuto. diktirati
svakoi osobi nieno pismo i u slucaiu da sve osobe promene redosled
svoiih mesta. Zatim cete moci pisma diktirati obrnutim redosledom
ili pocev od kraia pisma pa prema pocetku. Moci cete takode da
diktirate pisma od polovine do kraia itd.
Umesto pisama mozete grupi od zelienog broia osoba reci da
Vam po zelii iedna osoba napise 10 raznih sentenci i izreka. druga 10
anegdota. treca 10 3-ciIrenih broieva. ti. broi od 30 ciI ara. cetvrta
iedno pismo. peta iednu kracu pricu. sesta listu kupovina od
10 predmeta. sedma moze da Vam zada spisak od 10 raznih reci. osma
spisak od 10 obaveza koie treba izvrsiti itd. U ovakvom slucaiu ie
potrebno. da svaku osobu. pored markirania rednim broiem. obelezite i
predmetom diktirania. da biste znali sta koioi osobi na osnovu
asociranih kliucnih reci treba da diktirate: anegdotu. sentence. pismo
ili 30--tociIreni broi.
I ovai razliciti materiial moci cete po zelii diktirati bilo koiim
redosledom ili nacinom. cak i u slucaiu da sve osobe promene svoia
mesta. Vi cete biti u staniu da svakoi osobi opet diktirate bilo koiim
redom materiial koii Vam ie zadala.
NAUCITE 1EZIK TELEGRAFI1E ZA KRATKO VREME
PAMCEN1E MORSEOVOG ALFABETA
Americki Iizicar i slikar Semiuel Einli Briz Mors (Samuel Einley
Breese Morse. 1791 1872). bio ie proIesor slikania na univerzitetu
u Niu Jorku i pronalazac telegraIa 1837. godine. On ie takode izradio
i speciialan alIabet za koriscenie u telegraIiii koii ie poznat pod imenom
»Morseov alIabet«. a sastavlien ie od tackica i crtica. Koristi se
puno u radio-telegraIiii. a moze se prenositi radioni. signalnim
zastavicama. sve tlima i raznim zvukovnim signalima.
U prvoi Iazi ucenia Morseovog alIabeta moraiu se sva slova znali
»napamet«. da bi kasniie. kroz prakticnu primenu i uvezbavanie.
presla u motorno pamcenie. Kao sto Vam ie poznato. sve apstraktno
i bez nekog posebnog znacaia za nas mozemo uspesno pamtiti ako ga
dobro osmislimo i posle pravilno asociramo sa vec poznatim znaniem.
Vase iedino ogranicenie u tome moze da bude samo Vas interes i
masta. Mor-seov alIabet mozete pamtiti na nekoliko nacina:
208
1. Nacin: po »Slogovnom sistemu«. Slogovi sa iednim ili dva
slova
pretstavliaiu »tackice«. a slogovi sa tri i vise slova »crtice«.
Pored
toga. svaka takva rec pocinie odgovaraiucim slovom. Na primer:
SLOVO ZNAK PAMTI SE POMOCU RECI
A .- Am-bar
B -... Bar-ba-ri-ca. ili: Ber-ba ru-za
C -.-. Cin-ko-gra-Ii
C -.--. Car-si-ska Iir-ma
C -.-.. Cur-ci-sko si-lo
D -.. Dra-gi-ca
DZ --.-. Dzin-gis Ka-nov ep
-..-- in-du-va zen-ska
E . Ep
E ..-. Ee-do-ren-ko
G - -. Gra-dan-ka
H .... Hu-li-ga-ni
I .. I-va. ili: I-NA
J .--- Ju-ris-dik-tor
K -.- Kon-ku-rent
L .-.. Le-tar-gi-ia. ili: Li-tar- vo-de
LJ .---. Liu-blian-ska ban-ka
M -- Mer-mer
N -. Nor-ma. ili: Nur-mi (cuveni trkac)
XJ - -.- - Nie-gos ie pes-nik (ovde izuzetno vazi »i«
|ae
posebno slovo)
O - - - Old Sur-hend (Old Surehand)
P .. Po-bed-nic-ki
R .-. Ra-den-ci
S ... Su-za-na
S - - -.- Sar-man-tni co-vek
T - Tor. ili: Ter
U ..- Uz-da-nik
V ...- Ve-te-ri-nar
Z - -. . Zdrav-stve-ni-ci
Z - -..- Zen-ski me-da-lion
Na tai nacin za svako slovo napisano Morseovim alIabetom imate
odgovaraiucu rec koia Vam automatski daie ove podatke: (1) nieno
pocetno slovo daie Vam odmah i doticno slovo alIabeta. (2) broi
slova u slogu daie Vam vrstu znaka (crtica ili tacka) i (3) broi slogova
daie Vam broi znakova iz koiih se doticno slovo sastoii.
Ove reci mozete povezati i u lancani niz. tako da ih mozete re-
produkovati napred nazad ili ih asocirati sa »AlIabetskom
tabelom«.
2. Nacin: po »Numerickom sistemu«. Za ovai sistem koristite
bro
ieve od l do O. s tim sto broievi do »5-. zakliucno oznacavaiu
»tacke«.
a preko »5« znace »crtice«. kao sto se vidi iz ove tabele:
. (÷ l t acka) ÷ 1 - (÷ l crt a) ÷ 6 (65 ÷ 1)
. . (÷ 2 t acke) ÷ 2 -- (÷ 2 crte) ÷ 7 (75 ÷ 2)
209
...(÷ 3 tacke) ÷ 3
...(÷ 4 tacke) ÷ 4
...(÷ 5 t acke) ÷ 5
- - - ( ÷ 3 crte)
- - -- ( ÷ 4 crte)
--- - - (÷ 5 crta)
Slova Morseovog alfabeta mogu se pretvoriti i u broieve i memorirati
kao niz numerickih reci
U Morseovom alIabetu nema vise od 5 tacaka ili crtica po
iednom slovu ili broiu. Pomocu ove tabele. koia se odmah logicki
pamti. svodimo pamcenie 30 slova Morseovog alIabeta na pamcenie
30 broieva. odnosno 30 numerickih reci. Na primer:
SLOVO ZNAK
A . -
B - ...
9
*
D -..

E .
Z - -..-
Z - -..
I ..
1 .- - -
K -.-
L .-..
L1 .- - -.
M --
N -.
N1 --.--
O - - -
P .- -.
R .-.
S ...
7
C -.-..
BROJ NUMERICKE RECI
16 ATaSe
63 BaCiJa
36 VuJiC
71 GuGuTka (Vaze samo prva 3 suglasnika!)
62 DuSaN
627 aCe i NoGa (-6 27)
1 EDo. ili EDi
726 ZaoKa i NoZ (2-7 26)
72 ZaKoN
2 INA
18 JaToV avion
616 KuCa i TuS
162 LeD i 2eNa
181 LiuDi i VoDa
7 MaK
61 NiSTica
717 NieGa DoGe
8 OVa zena
171 PoD i KiT
161 RuDa i ZiTo
3 SoM
6 TuS
6162 CoSe i TaSNe
. 63. 36 .
·ft . 62 . 62' ...
210
8 26 UNuCe
) 261 EaNo i auTo
+ 4 HoR
& 6161 CeiTaSTa. ili: CiCa i Du2D
& 6171 CiCaiDoKTor
'= 7161 DZaK i DaZDevniak
6 816 SeVa i TuC
Za slova gde imate po dve reci ostavlieno ie Vama da sami
napravite pogodne asociiaciie. Svakako. i sam izbor numerickih
reci samo ie iedna od mogucih verziia i Vi cete za sebe uvek
odabrati one numericke reci koie Vama naivise odgovaraiu.
I u ovom slucaiu mozete numericke reci. koie Vam daiu
poiedina slova Morseovog alIabeta povezati u iedan niz lancanim
metodom. ili ih asocirati sa »Alfabetskom tabelom«.
Pamcenje znakova za brojeve
Za pamcenie broieva ispisanih po Morseovom alIabetu rnozete ko-
ristiti dva nacina:
Prvi nacin se koristi osmisliavaniem i logickim pamceniem.
Ako bolie analizirate konstrukciiu znakova za broieve onda cete uociti
ove osobenosti:
1 ÷ . - - - 6 ÷ -....
2 ÷ . . - - 7 ÷ --...
3 ÷ . . . -- 8 ÷ - - -. .
4 ÷. . . . - 9 ÷- - - - .
5 ÷ ..... 0 ÷ -----
(1) Za svaki broi mora da bude ukupno 5 znakova. (2) Broievi
do
5 pisu se iednostavno sa odgovaraiucim broiem »tackica«. s tim sto
se
ostala mesta do ukupno 5 popune crtama. Na primer. 2 ÷ . . (dve
tacki-
ce) i »« (tri crtice kao dopuna do 5 znakova); ili: 4 ÷ »....·« i »~«. Br.
5
se pise naravno sa 5 »tackica« ÷ ».. «.
(3) Broievi od 6 do O pisu se obrnuto: pocinie se sa iednom
»crticom« a zavrsava za »O« sa 5 »crtica«. s tim sto se sada prazna mesta
popuniavaiu sa »tackicama« do ukupno 5 znakova. Na primer 8 ÷ »
« i dopuna do 5 znakova »..« itd. »Nula« (÷ 0) pise se sa 5 crtica.
Drugi nacin se zasniva na »Numerickom alIabetu«. isto kao i kod
pamcnia Morseovog alIabeta (slova) po »Numerickom sistemu«.
Koristeci tabelu iz »Numerickog sistema« za pamcenie slova
dobiiamo opet niz broieva koie mozemo ponovo lako pretvoriti u
prikladne numericke reci:
1 ÷ . --- ÷ 19 ToP 6 ÷ -.... ÷ 64 ZiR
2 ÷ ..- - - ÷ 28 NJiVa 7 ÷ --... ÷ 73 GuMa
3 ÷ ...- - ÷ 37 MiKi 8 ÷ - - -.. ÷ 82 ViNo
4 ÷ ....- ÷ 46 RaDZa 9 ÷ - - - -. ÷ 91 PuT
5 ÷ ...... ÷ 5 Leo 0 ÷ ........ ÷ 0 OSa
Ove numericke reci mozete asocirati sa bilo koiom veznom
tabelom (»Predmetnom«. »Numerickom« ili po topo-sistemu sa nekom
sobom) koristeci. naravno prvih 10 veznih mesta.
211
Ostali nacini za pamcenie Morseovog alIabeta koriste razne vrste
asociiaciia:
1. Za ». « (÷ tacku) se uzme »R« i niegov par »H«. a za »-« ( ÷
crticu) »T« i niegov par »D«. Tako. na primer. mozemo sklapati pogodne
reci: A ÷ RoDa (.-). G ÷ TaTaR (--.). K ÷ ToRTa (-.-). R ÷ RaDaR
(.-.). U ÷ HRT (..-) itd.
Ako koristite ovai nacin. onda morate ove reci obavezno asocirati sa
»AlIabetskom tabelom« kako bi znali koie slovo oznacavaiu poiedine reci.
2. Takode ie moguce da ce nekima naivise odgovarati da za »tac
ku« uzmu bilo koiu iednosloznu ili dvosloznu rec. a za »crticu« bilo ko
iu trosloznu ili visesloznu rec. Na primer: A ÷ .- As pobeduie. B ÷
-... ÷ Barbara ie u sobi. M ÷ ÷ Mimoza mirise. S ÷ ... San ie
lep. Itd. Ove kratke recenice mozete takode povezati sa »AlIabetskom ta
belom« kao u slucaiu pamcenia raznih recenica. izreka i sentenci aso
ciiativnom tehnikom.
Postoie i drugi nacini za eIikasno asociranie Morseovih znakova sa
slovima koie oznacavaiu. kao na pr. da se vokali »A« i »E« koriste za »tacke«.
a preostali vokali: I. O. U za crtice.
Kao sto vidite i iz ovih slucaieva. mogucnosti osmisliavania. aso-
cirania. i kombinovania pomocu metoda i tehnika sistematskog pamce
nia su velike i raznovrsne. one omogucuiu potpuni razmah Vase maste
i sposobnosti kombinovania i pruzaiuci Vam sirok izbor. dozvoliavaiu
Vam da se odlucite za onu variiantu ili metod koii Vama licno naivise
odgovara.
KAKVA SETVA - TAKVA ZETVA
Secanie ie iedini rai iz koga ne
mozemo biti prognani.
Paul Zan')
FAKTORI ODLUCU1UCI ZA DOBRO SECAN1E
Da li ste. mozda. nekada pomisliali. da izmedu Vaseg pamcenia.
Vase moci secania. i Vaseg konta u banci postoii velika slicnost? Ako
niste. niie li Vam se vec dogadalo kada ste zeleli da se setite necega. da
ponekad sami sebi licite na coveka. koii zeli da podigne sa svog
racuna u banci odredenu sumu. a kada tamo dode. ustanovi da ie
zaboravio da raspolaze sa maniim iznosom?
') Paul Jean (pravo ime: Johann Paul Eriedrich Richter. 17631825)
nem. knjizevnik
212
Mi nebroieno puta u toku svakoga dana. casa i trenutka zahteva-
mo od banke naseg pamcenia da nam »isplacuie« sigurne i cvrste po-
datke i razne inIormaciie. Ali nikada se ne zapitamo. da li mi takve
»valute« imamo na svom kontu u nasoi banci pamcenia i da li smo nesto
preduzeli da takve podatke obezbedimo i stavimo na svoi konto. kako
bi ih mogli eIikasno koristiti kada nam zatrebaiu. Nazalost. suvise cesto
nam se dogada da u banci naseg pamcenia s punim pravom zahtevamo
isplatu sa praznog racuna! A kada »isplate« nema. onda ne krivimo
nas prazan konto i nas same sto nismo nista uradili da se on napuni od-
redenim podacima i znaniima. nego se odmah oborimo na nase pamcenie.
okrivliuiuci ga da ie slabo i neeIikasno.
Kao sto smo vec na par mesta raniie istakli. ima liudi sa velikim
i dobro struktuiranim akumuliranim znaniem. ali sa slabom moci secania
i niima takvo znanie u vaznim trenucima ne koristi. Jer lako se setiti
svega sto znamo ie posebna umetnost koia se razlikuie od umetnosti za-
pamcivania. Stoga se cesto desava da se inace dobro pamcenie okriv-
liuie kao lose. ier ie losa moc secania. Zapamcivanie i secanie se ne mogu
identiIikovati. To su. istina. dva medusobno uslovliena i povezana pro-
cesa pamcenia. ali sa stanovista praktickog koriscenia zapamcenog zna-
nia. to su dve odvoiene Iunkciie.
Jos veca se greska cini. kada se u svakodnevnom zivotu citavo
pamcenie iziednaci sa moci secania. kada se celina identiIikuie sa delom.
kao na primer u gorniem slucaiu. kada se inace dobro pamcenie izied-
nacuie sa losim secaniem. Pamcenie ie kod coveka iedan kompleksan i
celovit proces usvaiania. zadrzavania i ponovnog vracania zapamcenog
znania. u kome ie secanie samo iedna od nekoliko komponenti. koie za-
iedno saciniavaiu proces pamcenia.
Medutm. to nikako ne znaci da ie secanie sporedna ili nevazna
komponenta. Kao sto ie umetnost umeti zapamcivati i zadrzavati zapam-
ceno dok zatreba. isto ie tako velika umetnost umeti raspolagati sposob-
noscu eIikasnog secania i tacnog reprodukovania zapamcenog znania. Vi
tom neophodnom umetnoscu morate ovladati.
Ako se. onda. zapitamo: »Koii ie prvi i osnovni uslov da bi se
necega setili?«. odgovor mora da glasi: »Da bi se necega setili moramo
ga prethodno zapamtiti.« A opet zapamcivanie zavisi od citavog niza
Iaktora o koiima smo posebno govorili u dosadasniim poglavliima. Da
ih ovde ios iednom kratko spomenemo:
1. Psiho-Iizicke osobenosti covekove licnosti
2. Interes i motivaciia
3. Paznia
4. Opazanie
5. Koncentraciia
6. Osmisliavanie
7. Asociiaciia
8. Ponavlianie (Repeticiia)
9. Zadrzavanie (Retenciia) i sada u ovom poglavliu:
10. Secanie ili reprodukciia
Slicno tome. ako bi postavili pitanie: »Od cega zavisi zadrzavanie
i retenciia zapamcenog znania?«. odgovor bi opet glasio: »Od svih
Iaktora i komponenti pamcenia.-« Odgovor bi morao da glasi isto i na sva
ostala pitania u vezi drugih komponenti pamcenia. kao sto su paznia.
213
koncentraciia. ponavlianie i dr.. ier ie pamcenie celovit.
jedinstven i nedeliiv proces. Mi ne mozemo ni za iednu od gore
pobrojanih komponenti tvrditi da ie potpuno nezavisna i da moze
samostaIno egzistirati. Iunkcionisati i razvijati se. Naprotiv. sve te
komponente su ne samo naiuze povezane. nego i toliko medusobno
isprepIetane i uzajamno usIo-vliene. da ih ie cesto tesko teoriski
razdvojiti radi anaIize. Pored toga. sve te komponente dejstvuju
istovremeno u svojoj uzajamnoj usIovIjenosti i isprepIetanosti
ostvaruiuci slozenu Iunkciiu iedinstvenog i nedeliivog procesa
pamcenia.
Proces pamcenia. kao celovit. iedinstven i nedeliiv proces.
deii se samo usIovno i teoretski u svrhu Iakseg i eIikasnijeg
proucavania i upoznavania. kako bi na osnovu stecenih saznania o
prirodi i osobenostima tog jedinstvenog procesa upoznaIi
zakonitosti koie niim vladaiu. Covek vlada prirodom pokoravaiuci
se njenim zakonima. Tako isto. ako upoznamo zakonitosti procesa
pamcenia. ovladacemo svoiim pamceniem postuiuci niegove
zakonitosti.
Zadrzavanje ili retencija znanja znaci uvek i
promenu novozapamcenog znanja
Reprodukciia ili secanie ie konacan cili pamcenia. To ie
proces koriscenia i demonstraciie pamcenia. Videli smo da zavisi od
svih ostalih komponenti pamcenia. a po redosledu Iunkciia
neposredno joj prethodi zadrzavanie ili retenciia zapamcenog znania.
Medutim. novo usvoieno znanje uvek trpi niz uticaja i promena
tokom retencije dok se ne asimiIira i potpuno poveze sa starim.
postoiecim znaniem. U zapamcivaniu i reten-
Retenciia znania ie istovremeno transformaciia i deformaciia novog znania u skladu
sa psihofizickom licnoscu (oveka i niegovim vec stecenim znaniem
ciii svakog novog znania ucestvuie celokupna psihicka licnost
coveka. pored ostalih cinilaca. tako da od celokupnog znania
prezentiranog pamceniu. najpre se prihvata onaj deo koji je u skIadu
sa nasom psihickom licnoscu. Pored toga. tako primlieno znanie
ponovo se povezuie i preplice sa starim. postoiecim znaniem. koie
staIno asimiIira i menja novo znanje prema nasim shvatanjima.
interesovanjima. potrebama itd.
214
znaniem. osmisliavaiu se. asociraiu i ne ostaiu izolovani. nego prosto
urastaiu u staro znanie. stapaiuci se sa niim. Zato dobro pamtiti
uvek znaci dobro misliti. odnosno dobro povezivati novi mtaeriial
koii se uci sa starim znaniem. Otuda i brzo zaboravlianie stvari koie
nam ne odgovaraiu ili su nam na bilo koii nacin nepriiatne. C. Darvin
(Charles Darwin. 1809 1882) ie dobro znao za ovu osobenost
pamcenia. pa ie upravo zbog toga veoma pazliivo i redovno belezio sve
argumente i dokaze svoiih protivnika. do koiih ie mogao doci tokom
stvarania svoie teoriie o evoluciii. da ih ne bi zaboravio.
Postoii zato uvek opasnost dominaciie starog znania. Na primer.
mnogi stariii liudi prosto nisu vise u staniu da asimiliraiu novo
znanie. »ne prihvataiu novo. nego ono sto znaiu znaiu« obicno se za
niih kaze. Treba imati na umu ovu okolnost i pri asimilaciii novog
znania biti sve-stan cinienice da na niega uticu mnogi Iaktori. a posebno
ie iak uticai starog. postoieceg znania.
Tokom retenciie dolazi ios i do ovih deIormaciia zapamcenog
znania:
· Uproscavanje ie takav proces deIormaciie novog znania pod uti-
caiem nase cele psihicke licnosti. pri kome se gube mnogi vazni detalii.
a preostalo znanie. koie odgovara nasim nazorima. ali liseno vaznih poie
dinosti. povezuie se i utapa u staro znanie.
· Racionalizacija novog znania ispoliava se kao teznia za davaniem
nekog smisla. dolazi do zamene neobicnog i nepoznatog sa obicnim i poz
natim. Otuda dolazi i do dopuna neiasnih mesta i meniania novog znania
po sopstvenom nahodeniu radi davania novom znaniu svoiih obelezia i
licnog smisla.
Sve ove promene novozapamcenog znania. pod -iakim uticaiem
nase celokupne psihicke licnosti. posledica su neprestanog i dinamicnog
procesa usaglasavania novog znania sa starim.
Metode efikasne reprodukcije
Umetnost dobrog secania. ili eIikasne reprodukciie zapamcenog
znania. zavisi od mnogih Iaktora. ali i od primene dobrih metoda za eIi-
kasnu reprodukciiu.
Osnovni ie preduslov. naravno. tai. da pravilno ucenie i
zapamciva-nie obezbeduie i pravilno secanie.
Lenjost da pokusamo da se setimo nekog materiiala cesto ie
uzrok da se vremenom Iormira navika po koioi smo uvek spremniii da
pri prvom neuspelom secaniu poveruiemo da smo tai materiial
zaboravili. umesto da pokusamo ios koii put da se tog materiiala setimo.
Time postepeno stvaramo pogresno uverenie kod sebe da slabo
pamtimo i pocnemo se sve vise oslaniati na pisanie ili kniige.
Nastojanje da se setimo, nasi uporni pokusaii. tri do cetiri a.
ako ie potrebno i vise puta. od prvorazrednog su znacaia za razviianie
sposobnosti dobrog secania. Narocito ie vazno da uvek pokusamo da se
setimo odredenog materiiala bez ikakve pomoci sa strani«. neke osobe.
kniige i slicno.
Kada pokusavate da se selite. onda dozovite u masti sve
okolnosti i vreme kada ste pamtili doticni materiial. Interesantan ie
slucai iednog
215
coveka koii ie vise godina proveo u Kini i dobro naucio kineski iezik. Ali
kada se vratio u svoiu zemliu. uskoro ga ie potpuno zaboravio. Covek se
pomirio sa tom misliu da vise ne zna kineski. Slucai ie hteo. da ie posle
nekoliko godina ponovo dosao u Kinu. Na niegovo veliko iznenadenie.
cim ie dosao u kontakt sa Kinezima. progovorio ie ponovo kineski kao da
ga nikada niie zaboravio.
Pri pokusaiima secania treba meniati ugao prilaza materiialu koga
se zelimo setiti. ne treba insistirati uporno na iednom prilazu zaboravlie-
nom materiialu iz prostog razloga sto ie svako znanie mnogobroinim ve-
zama asocirano sa ostalim znaniem. Insistiraiuci bescilino da se setimo sa-
mo preko iedne veze znaci sebi uskratiti ostale mogucnosti da se tog ma-
teriiala setimo. Ovo moze da bude velika prepreka za razviianie eIikasnog
secania.
Znaci. posle svakog pogresnog. odnosno neuspelog koraka u iednom
pravcu. treba se vratiti na pocetnu poziciiu. da bi se ponovo pokusalo u
drugim pravcima. sve dok se ne »sudarimo« sa pravom vezom za trazeni
podatak. Na tai nacin. pravilno razmislianie o »zaboravlienom« poimu ili
podatku veoma pomaze secaniu.
Zagrevanje pri secanju ie neophodno kao i pri zapamcivaniu. Zato
ie pogresno siliti svoie pamcenie da reprodukuie neki podatak dok ie
»hladno«. Treba prvo poceti sa zagrevaniem svog secania razmislianiem
o raznim vezama koie bi Vas mogle dovesti do potrebnog materiiala. koii
»nece odmah da se iavi«. U pocetku cete osetiti mali napor. dok ne stek-
nete rutinu i naviku da se oslaniate na svoie secanie i da imate potpuno
poverenie da ce Vam trazeni materiial. posto obavi potrebne predradnie.
sa maniim ili vecim utroskom vremena. pouzdano reprodukovati.
Metod programiranja memorije treba takode koristiti. ako ne mo-
zemo odmah da se setimo nekog materiiala. Sastoii se u tome. da se
kratko vreme iako koncentrisemo na materiial koii zelimo da nam se-
canie izliIeruie i onda mirno prenesemo pazniu na sasvim druge stvari.
Posle izvesnog vremena` cak i dok ste zauzeti nekim drugim vaznim
poslom. Vas mehanizam secania ce Vas »prekinuti« u sred nekog posla
ili razgovora i reprodukovati Vam podatak za koii ie dobio nalog od
Vas pre odredenog vremena da ga pribavi.
Sta se zapravo dogodilo? Kratkom intenzivnom koncentraciiom na
potreban materiial. koii nece odmah da se poiavi. Vi ste u stvari progra-
mirali svoiu memoriiu i dali ioi zadatak da Vam »pronade« potreban ma-
teriial. Skretaniem paznie na druge stvari. Vi ste prestali da mislite
dalie o tom materiialu i. sto ie bitno. dali ste svom mozgu dovolino vre-
mena da krene u poteru za zalutalim materiialom sa svoiih nekoliko hi-
liada misli (racuna se oko 10.000 misli da dnevno ulaze u svest). Nastaie
suptilan i istovremeno grandiozan rad u potsvesti gde potsvesni deo naseg
pamcenia iz ogromnog mnostva nairazlicitiiih podataka vadi upravo ma-
teriial koii ie nama potreban i odmah. ne pitaiuci cime smo mi tog tre-
nutka zauzeti. prekida nasu pazniu i »s.aopstava« nam rezultat u obliku
iznenadnog secania.
Na primer. sigurno Vam se vec dogadalo da tokom razgovora ne
mozete da se setite nekog podatka. imena. broia i slicno. Onda se obicno
u razgovoru s pravom kaze: »Nista. seticu se sigurno kasniie!«
I zaista. vec posle kraceg vremena. dok razgovarate mozda o
216
drugoi nekoi temi. Vase pamcenie Vas 'prekida¨ tako reci u po riieci i Vi
odiednom uzvikuiete: ' Da upravo sam se sietio kako se zvao onai
coviek!¨
Reprodukcija je rede verna kopija originala, a cesce ie rekon-
strukciia. pa cak i konstrukciia na osnovu originala. Izuzetak su
znanja zapamcena tehnikama sistematskog pamcenia koia mogu da
se pomocu njih verno originaIu reprodukuju. Do rekonstrukcije
zapamcenog materijaIa tokom reprodukcije doIazi i zbog
stvaralacke prirode samog seca-nja. Ako je neki materijaI nepotpuno
ili manikavo zapamcen. mi tezimo sasvim prirodno da ga tokcm
reprodukcije dopunimo. pobo´samo i na neki nacin doteramo.
Kod seriske reprodukcije. u koioi ucestvuie nekoliko osoba
koje iednu inIormaciiu ili podatak lancano prenose iedna drugoi.
doIazi do ios vecih rekonstrukciia originalnog materiiala i niegovog
deIormisanja. Osnovni uzrok veIikim deIormacijama prenosenog
materiiala ie ucesce veceg broia lica u seriiskoi reprodukciii sa
svoiim veoma razlicitim psihickim licnostima. tako da svako
modiIikuje originaInu inIormaciju prema svom psihickom proIilu i
tezniama. Pri tome posebno veliki uticai na deIormaciju originaIne
inIormacije igraju ustaIjena misIjenja i vred-nosti. tako da redovno
doIazi do zamene originaInih. novih detaIja sa starim. poznatim iIi
konvencionalnim shvataniima i detaliima. Tipicni primeri seriske
reprodukciie su razna prepricavania. glasine. usmeno sirenje vesti
itd.
Obzirom na stepen usvoienosti nekog zapamcenog materiiala.
imamo tri vrste secanja:
1. Prepoznavanje ie prvi i nailaksi vid secania. ier nam od mno
stva elemenata. koii cine iedan poiam. dostaie samo nekoliko da znamo.
odnosno prepoznamo. pa da identiIikuiemo ceo poiam. Medutim. kod se
cania ili reprodukciie moramo biti u staniu dozvati u svest sve elemente
koii cine tai poiam.
To je upravo i razIog zasto se uvek Iakse setimo (÷
prepoznamo) Iica neke osobe. nego Ii njenog imena. Imena
moramo da se setimo u potpunosti ispustimo Ii samo jedan sIog.
pogresiIi smo. dok gIedaiuci lice pred sobom mi imamo sve niegove
elemenie i obelezia na raspoIaganju i dovoIjno je da samo
identiIikuiemo par crta. recimo oci i nos. i citavo lice cemo
prepoznati.
Ova zakonitost lezi u osnovi mnogim poiavama u prakticnom
zivotu. Na primer. zato ie recnik citania kod svakog od nas veci i
bogatiii od recnika govora ili pisania. ier kod citania ili slusania
dovoIjno je da samo prepoznajemo. dok kod govora iIi pisanja
moramo da znamo. Ili. svakom uceniku ie lakse da odgovara na
poiedina kraca pitania. narocito ako su ona alternativno postavliena.
kao na pr.. testovi. nego da reprodukuje sam sve detaIje jedne Iekcije.
Na kraiu. zato ie i uvek lakse kritikovati gledaiuci kako drugi radi.
nego sam to uraditi.
2. Reprodukcija ie daleko teza od prepoznavania. ier zahteva poz
navanie svih elemenata koii cine znanie koie se reprodukuie. Otuda
dolazi do pogresnog uverenia kod mnogih da slusaiuci ili gledaiuci neki
materijaI iIi motornu vestinu misIe da i oni to znaju. jer ga shvataju.
a na probi iIi ispitu ustanove da se radiIo samo o njihovom pasivnom
znaniu. o cistoi sposobnosti pracenia i razumevania doticnog
materijaIa. kao recimo pri citaniu.
217
Tu lezi uostalom i iedan od glavnih razloga. sto liudi uvek lakse
razumeiu neki strani iezik. a redovno im teze pada da ga aktivno go-
vore. ier za razumevanie dovolino ie samo prepoznavanje, dok ie za ak-
tivan govor potrebno potpuno znanje i sposobnost njegove kompletne
reprodukcije.
Prema tome. prepoznavanie mozemo identitikovati kao
pasivno. a potpunu reprodukciiu kao aktivno znanie neke stvari.
3. Automatsko secanje nastupa tada. kada se nekog materiiala se-
camo eIikasno i direktno. bez posredstva raznih pomagala. a moze biti
posledica »prenaucenosti«
1
) ili. kako se to u svakodnevnom zargonu
kaze. stecene rutine i »duge prakse«. Prenaucenost ie u stvari novo-
stvorena navika. Na primer. upravlianie automobilom. gde sve radnie
vrsimo ootpuno automatizovano.
Prirodno. sto se cesce secamo neke stvari. to ie se lakse secamo.
Ako secanie ponovimo dovolian broi puta. ono postaie automatsko i po-
trebno znanie dolazi automatski u svest. Sta vise. kod motornih vestina.
potrebno znanie i ne mora da dopire do nase svesti. ier potrebne radnie
obavliamo potsvesno. po navici.
Na primer. ako smo nekim od metoda sistematskog pamcenia za-
pamtili iedan podatak. mi cemo morati u prvoi Iazi da se setimo citave
konstrukciie. da bi preko nie kao nekog posrednika ili pomagala
dosli do samog podatka. (Recimo. numericke reci i broi nekog teleIona).
Doc-niie` nakon odredenog broia ponavliania ovog procesa. postizemo
automatizam ili direktno secanie. kada se tog podatka mozemo setiti
izravno. bez pomoci bilo kakve konstrukciie ili veze.
U mnogim oblastima. znaniima i motornim vestinama
neophodno ie postici automatsko secanie. Automatsko secanie ie
naivisi i naisigurniii oblik potpuno eIikasne reprodukciie znania.
Secanje moze da radi automatski ako mu uklonimo razne duhovne
smetnie i prepreke. koie se iavliaiu kao nedostatak samopouzdania.
razne vrste straha. sumnie. Iiutina i uopste sve ono sto zovemo
skupnim imenom »negativne misli« i »-negativna stania«. Sposobnost i
snaga re-tenciie zapamcenog materiiala lezi u potsvesti i da bi tai
materiial mogli reprodukovati. moramo imati »cistu« svest od drugih
prepreka i smetnii. mora nam paznia biti koncentrirana na zapamceno
znanie koie reprodu-kuiemo. a ne nikako zaokupliena i pritisnuta
raznim negativnim staniima i mislima.
Kao sto ie poznato. u svesti ne mogu istovremeno egzistirati dve
misli. moraiu se sukcesivno smeniivati. da bi ih mogli shvatiti.
pamtiti ili reprodukovati. Radi toga ie secanie na odreden nacin zavisno
od zaboravliania. To zaboravlianie ie zapravo upravlianie pazniom sa
iednog poima na drugi. ti. od onog sto treba da ide iz svesti. recimo
razna negativna stania. na ono sto treba da bude sadrzai svesti tokom
reprodukciie. Isto tako. u pamcenie moze snazno da se utisne iedan
poiam tek kada mu ie prethodni naprav o mesta u svesti. Takode' ako ie
misao o potrebi secania. ili ios gore strah da se necemo moci setiti.
stalno prisutna u svesti. onda ona permanentno zauzima mesto i ne
dopusta znaniu koie treba da reprodukuiemo. da dode u zizu nase svesti.
i) »Prenaucenost«. engl.: Overlearning; nem.: tJberlernen. Stepen znania nekoe
materiiala do automatizma. koii se postize daliim uceniem i vezbaniem preko nivoa
potrebnog za normalnu reprodukciiu.
218
Zato moramo odstraniti sva negativna stania ili misli koie bi mogle da nam
okupiraiu pazniu i svest i da stvorimo pozitivnu situaciiu u nasoi svesti. gde
ce imati mesta samo pozitivne misli i osecania. Time cemo automatski
stvoriti slobodan prostor u nasoi svesti za nesmetan uJaz znania iz
potsvesti te neizmerne riznice nasega pamcenia.
Nase secanie moze da radi potpuno automatski. samo ako ga u
tome ne sprecavamo. A u to moramo cvrsto verovati.
Imaite uvek puno poverenie u ogromnu moc svoga secania.
ier ono pociva na neizmernim potenciialima cele nase psihe.
DVE EPIDEMI1E MODERNOG VREMENA
Jelika koncentraciia u iednoi oblasti.
cesto znaci raseianost u drugoi.
OTSTRAN1IVAN1E RASE1ANOSTI I ZABORAVNOSTI
Pesnik Polonski (J. P. Polonskii. 18201898) bi ie poznat po
svoioi velikoi raseianosti. Jednom prilikom ie ostao dugo u poseti kod
iednog svog priiatelia. Domacin ie imao obicai da vec u 10 h ode na
spavanie i sa uzasom ie vec pogledavao na sat koii ie pokazivao pribli-
zavanie ponoci. Kada Polonski vise niie mogao da izdrzi od umora. ko-
nacno primeti:
Ala ie moia kuca daleko od Vase . . . A napoliu ie tako stegao
mraz.
Nieeov priiateli odmah iskoristi priliku i dcdade:
Da. ia imam tu srecu da sam u svoioi kuci. A kako cete Vi?
U tom trenutku Polonski skoci kao oparen:
Pa onda to znaci da Vi niste kod mene. nego ia kod Vas!
Raseianost i zaboravnost spadaiu u naimasovniie bolesti nasega
vremena. To su dve epidemiie koie sve vise zahvataiu liude
dvadesetog veka. Zaboravnost se veoma cesto pogresno tumaci kao
slabost pamcenia. sto niie tacno. ier mnogi naucnici. na primer. koii
imaiu izvanredno pamcenie za svoiu naucnu oblast koiom se bave.
cesto su raseiani ili zaboravni liudi.
Tako ie Edison na sam dan svog vencania. zanet svoiim pronala-
scima. zaboravio gde zapravo treba da bude i iednostavno ie otisao
u svoiu laboratoriiu da nastavi rad. Kada su ga priiatelii opomenuli da
niie u redu da svoiu suprugu ostavlia tako dugo samu. Edison ie
odgovorio:
Danas imam posebno tezak dan. Zasto zeli toliko da me
upravo sada vidi?
219
Tvorac teoriie relativiteta. Albert Ainstain. bio ie poslovicno ra-
seian. Jednom prilikom vozio se tramvaiem i bio ie zaboravio da
ponese novac i niie imao da plati kartu. Jedna devoika. koia ie
sedela preko puta niega. izvadi novac i plati mu kartu. Na to se
Ainstain pridize uz laki naklon i rece:
Nailepse Vam se zahvaliuiem. gospodice. na liubaznosti.
Ali. Tata! uzviknu Ainstainova kci prekorno.
Veoma cesto raseianost kod mnogih liudi ima za svoi uzrok iaku
skoncentrisanost na neku drugu oblast ili stvar. Raseianost i
zaboravnost su posledica dekoncentraciie i neobracania paznie u
vaznim trenucima na poiedine stvari. To su dve epidemiie naseg
savremenog sveta koie svoie plodno tlo nalaze u ubrzanom tempu
naseg zivota. u istrzanoi i skoro paralisanoi paznii neprekidnim nizom
nairazlicitiiih dozivliaia. obaveza. briga. lavinom inIormaciia itd.
Ali obe ove bolesti. ili tacniie receno. ruzne navike. mogu se ot-
kloniti i kliuc za resenie tog problema mnogih od nas lezi u maloi
ves-tini upravliania nasom pazniom. Ko se bude malo potrudio da nauci
gospodariti svoiom pazniom u vaznim trenucima. kada do zaboravnosti
obicno moze da dode. sa nekim metodama sistematskog pamcenia
moci ce da ubuduce ustedi dosta truda. nerava i gubitaka ne samo sebi.
nego dosta cesto i drugima oko sebe.
U cetnu je uzrok zaboravnosti i rasejanosti?
Problem lezi zapravo u tome. sto sve stvari na ovom svetu delimo
onako en general u dve velike grupe: na »vazne« i »nevazne«. na »kru-
pne« i na »sitne«. zaboravliaiuci pri tom da se tzv. »krupne« stvari
sastoie uvek od tzv. »sitnih« stvari. I onda. prirodno. smatramo da ie
sasvim u redu da »sitne« stvari obavliamo mehanicki. nesvesno i po
nekakvoi navici. ne obracaiuci uopste na niih ni malo pazniu. ier.
dozvolite. pazniu poklaniamo samo »vaznim« i »krupnim« stvarima.
zar ne? Tako u krainioi konzekvenci ispadne. da svoiu drapocenu
pazniu ne poklaniamo ni »sitnim« ni »kruonim« stvarima. ier se
»krupne« stvari. rekosmo. sastoie od »sitnih« i sluze nam pored toga
kao odlican izgovor da svoiu dragocenu i u ovom sluca'iu
sveresavaiucu pazniu uopste ne poklaniamo stvarima oko sebe. Zar se
onda treba cuditi zasto smo raseiani i zaboravni?!
Kako se mozemo setiti necega cemu ne poklaniamo pazniu? Vi
ste videli iz dosadasniih izlagania da ie pamcenie mrtvo more
anonimnih podataka bez zivotvornog zraka koii se zove paznia. Ali pod
magicnim deistvom tog pulziraiuceg. nestalnog i vecito pokretliivog
zraka. koii u svetu pretstava i poimova znaci dovodenie u zizu svesti. znaci
zivot. poiedina znania. podaci. inIormaciie i razna secania dizu se
poslusno iz dubina naseg pamcenia. iz nase potsvesti. i izraniaiu na
povrsinu svesti. gde zive. saopstavaiu nam svoie poruke i deluiu.
Uzmimo iedan primer iz svakodnevnog zivota: sedite u svoioi na-
sloniaci. citate i podvlacite vazniia mesta. Odiednom zazvoni teleIon.
ostavliate kniigu. olovku i naocare uz put dok idete ka teleIonu.
Kada ste obavili razgovor. hocete nastaviti citanie ali ne mozete da
nadete naocare i olovku negde ste ih uz put. zureci ka teleIonu.
ostavili i sada ne mozete da se setite gde.
220
Oci gledaiu. ali nista ne vide ier ie paznia otsutna. Ocima gledamo. ali umom vidimo.
Medutim. uopste se ne treba cuditi sto olovku i naocare ne
mozete naci. Vasa paznia bila ie kompletno usmerena na teleIon. Vasa
svest bila ie sasvim zaokupliena teleIonom i pretstoiecim
razgovorom i Vi uopste niste ni videli na kom mestu ste ostavili
naocare i olovku. Jer oci mogu da gledaiu. ali ako paznia ne
ucestvuie. onda nista ne vide. Ocima gledamo, ali umom vidimo.
Posto veliki broi slucaieva raseiano-sti i zaboravnosti za uzrok ima
nepostovanie upravo ove zakonitosti. to cemo ie ios iedanput ponoviti:
Oci mogu gledati, ali ako u tome ne ucestvuje i paznja,
onda nista ne vide. 1er ocima gledamo, ali umom
vidimo.
Potsetite se ios iednom na primere i zakonitosti koie upravliaiu
pazniom o koiima smo govorili u 21. Poglavliu.
Zaboravlianie kisobrana. sesira. tasni i slicnih stvari postalo
ie vec odavno poslovicno. Biroi za nadene stvari nisu nikada u krizi
uvek imaiu puno posla.
Kako se otstranjuje zaboravnost?
O zaboravnosti takve vrste postoii puno i anegdota. Jedan
proIesor se spremao na put i poneo ie tri kisobrana.
Zasto tri kisobrana. dragi? zapita ga zena.
Pa. odgovori proIesor iedan da zaboravim u
tramvaiu.
drugi u vozu. a treci da mi se nade. ako pada kisa.
Da bi se resili ovakve vrste zaboravnosti dovolino ie da
makar i na sekund obratimo pazniu gde sta ostavliamo. Slucai sa
teleIonom. na-primer. Dovolino ie da samo za sekund pogledate i
konstatuiete da ste naocare ostavili na polici ormana. a olovku u
dzep. Tu sliku »naocare na polici ormana« i »olovka u dzepu« treba
za trenutak dobro da Iiksirate i kada ponovo budete hteli r)a nadete
ove stvari. Drizori Iiksirani Vasom kratkotrainom. ali eIikasnom
pazniom. izronice Vam automatski u svesti.
Za stvari koie zaboravliate u kancelariiama. restoranima i
prevo-znim sredstvima primenite isti metod: dok ostavliate svoi
kisobran. re-
221
cimo. u restoranu posmatraite ga pazliivo zaiedno sa okolnim
predmetima gde ga ostavliate. Dovolino ie Iiksirati ceo prizor Vaseg
kisobrana i niegove okoline samo za par trenutaka. upravo dok ga
odlazete na niegovo mesto. Pored toga. asociraite ga na Vama poznat
nacin. kao da se radi o asociraniu po lancanom metodu pamcenia ili o
asociiaciii parova reci i poimova. sa posledniim predmetom koga cete
obavezno videti ili uzeti kada izlazite iz restorana. To moze da bude
Vas kaput. ili sesir ili. u naigorem slucaiu. brava na izlaznim vratima.
Pretpostavimo da ste ga asocirali sa Vasim zimskim
kaputom. kako visi okacen o dugme kaputa i kada oblacite kaput on
Vas u zamahu udara. otkacinie se i pada na pod. Sta ce se. zapravo.
dogoditi? Kada krenete iz restorana uzecete svoi kaput da ga
obucete i automatski ce Vam se iaviti stvorena asociiaciia. Cim ste
pomislili: »Da. kisobran! Ali gde sam ga ono ostavio?« odmah ce Vam
se iaviti ona druga asociiaciia Vaseg kisobrana i niegove okoline. koiu
ste Iiksirali svoiom pazniom ios dok ste ostavliali kisobran.
Ako ste iako zaboravni ili imate puno raznih stvari sa
sobom. onda napravite mali lancani niz od svih predmeta za koie
postoii Vasa sumnia da ih mozete zaboraviti. Asociraite ih iednostavno
po lancanom metodu i prvi predmet iz niza asociraite sa predmetom
koii morate obavezno videti ili uzeti pri polasku.
Mnogi pate od veoma ruzne navike da cak i 34 puta provera-
vaiu da li su. recimo. zakliucali stan ili kucu kada nekuda odlaze.
Sta vise. desava im se da se i po dva puta vrate uz stepenice da
provere da li su zakliucali vrata. Slicno se dogada i domacicama. koie
dok kupuiu ili obavliaiu druge poslove van kuce. stalno strahuiu da
li su iskliucile peglu. elektricni stedniak i slicno.
Ovakve slucaieve resavamo opet pomocu kratkog obracania
paznie na ono sto radimo. Par sekundi paznie i stvar ie resena. Dok
zakliucavate vrata Vaseg stana. ili dok iskliucuiete stedniak ili peglu
nemoite samo gledati sebe kako to radite. vec ie potrebno i da vidite (sa
pazniom!) sebe kako to radite. U tozim slucaievima zaboravnosti.
preporucliivo ie i da u masti »vidite« mentalnu scenu u koioi
»zakliucavate izlazna vrata« »iskliucuiete stedniak«. »iskliucuiete
peglu« itd. Za sve ovo Vam ie potrebno samo par sekundi vremena
i sa tih par sekundi ustedecete sebi mnogo vise vremena. nerava i
drugih gubitaka.
Tipican slucai zaboravnosti zbog otsutnosti paznie u kriticnom
trenutku dogodio se iednom sekretaru. Upravo dok ie zakliucavao
svoi radni sto i pakovao svoiu rucnu torbu. pred odlazak na vikend.
naisao ie iedan kolega i poceo sa niim razgovor. Jos tokom prepodneva
sekretar ie odlucio da na vikendu kod rodbine u drugom gradu
pregleda iednu kniigu racuna.
Kod rodbine na vikendu niie stigao da obavi planirani posao
i kad se vratio kuci u nedeliu prepodne i potrazio svoiu kniigu racuna sa
zaprepasceniem ie konstatovao da ie u torbi nema. Pocelo ie groznicavo
trazenie: naipre kod kuce. pa onda kod rodbine. kuda ie morao
ponovo da otputuie. Ali ni tamo niie nasao nista. Ponovo se vratio
kuci i pazliivo ios iednom pretrazio sve. ali kniige nigde niie bilo. U
kancelariii niie mogao da proveri. ier ie bila nedelia. Nastali su dugi.
groznicavi casovi cekania do ponedelika uiutru.
222
U ponedeliak uiutru kada ie otkliucao sto kniiga ral'una ie. na-
ravno. bila u stolu. Sta se zapravo dogodilo? On ie imao cvrstu na-
meru da kniigu ponese sa sobom i kada se pakovao usao ie neocekivano
niegov kolega i razgovorom mu angazovao celokupnu pazniu.
Sekre'.ur ie bio uveren da ie kniigu poneo i sa tim uvereniem ie i
otputovao. a kniiga ie ustvari ostala zakliucana u stolu. Jedan sekund
koncentrisane paznie mogao ie da ustedi iedan propali vikend. casove
izgublienog vremena. stotine predenih kilometara. te veoma nepriiatne
trenutke nervirania i zabrinutosti.
Cesto se desava da neke stvari koje povremeno koristimo tako za-
turimo da ih u kriticnom momentu nikako ne mozemo naci. Zbog toga
mozemo imati puno nepriiatnosti. neobavliene vazne poslove. nerviranie
itd. Prvi i osnovni nacin za sprecavanie zaboravnosti ovakve vrste ie
urednost u kuci i drzanie svih stvari na svom mestu. Red i urednost ie
velika pomoc i rasterecenie nasem pamceniu. Drugi ili dopunski
nacin ie da asociiativnom tehnikom dobro markirate doticne
predmete. Na primer. baterisku lampu koristite samo kada nestane
struie i cesto se dogada da ie upravo u mraku morate traziti po kuci.
Jednostavno ie asociraite sa mestom gde ste ie ostavili i zamislite
kako svetli tako iako. da niena svetlost probiia kroz pukotine Iiioke
gde ste ie polozili. Ako se radi o svecama. onda zamislite kako gore i
progorevaiu dasku ormana gde su smestene.
Kome se vec niie dogodilo da napise pismo i onda ga danima
nosi sa sobom u dzepu ili tasni? Ovai problem mozete takode resiti
asociiativnom tehnikom. Mozete predaiu pisma uvrstiti kao iedan od
poslova. koie ste zapamtili veznim ili lancanim metodom. a ako
Vam to iz bilo kog razloga ne odgovara onda napravite iednu od
ovakvih asociiaciia:
Tacno na mestu gde bi zeleli da se setite da treba predati
pismo ili ga ubaciti u sanduce. zamislite Vase pismo. ali ogromnih
razmera. kako Vam ie potpuno pregradilo put koiim morate proci. ili
kako umesto ograde na nekoi tipicnoi kuci. za koiu ste sigurni da ie
morate pogledati kad tuda prolazite. stoie pobodena u zemliu velika
pisma i tsl.
Otstranjivanje zaboravnosti u poslovima vezanim
za odredenu osobu ili mesto
Mnogi liudi se pogresno zale na pamcenie kada imaiu
nepriiatnosti i stete zbog svoie zaboravnosti u obavlianiu svoiih
poslova. Medutim. tu niie kriva ni zaboravnost. vec nedostatak metode
koia nam garantuie sigurno secanie na sve detalie i redosled operaciia
koii ie neophodan s.a dobro izvrsavanie tog posla. Veoma cesto
posao ne ispadne dobro ne zato. sto niste znali da ga uradite. vec sto
ste u kriticnom momentu ispustili neke vazne detalie ili promenili
strogi redosled vaznih radnih operaciia.
Mnogi znaiu sve sto ie potrebno za obavlianie nekog posla. ali ga
samo nekolicina obavlia eIikasno i besprekorno. dok ostali uvek imaiu
nekih propusta. Prema tome. u prakticnom zivotu. pcred znania
potrebnog za obavlianie nekog posla. isto ie tako vazno da vladamo i
sigurnom metodom koia nam garantuie da cemo ss tokom izvrsenia
posla setiti ne
223
samo syih potrebnih detalja. nego i njihovog pravilnog redosleda u
obavljanju. ili redosleda potrebnih radnih operacija.
Zaboravlien detali ili radna operaciia ie uvek neuraden detali i
neobavljena radna operacija. Tu garanciiu moze da Vam obezbedi
za odredeni posao iedna od naucnih t?hnika sistematskog pamcenia.
Raseian. -Telefonske veze su neverovatno lose. Ne cuiem ni iednu reci-
Razne povremene manie obaveze cesto zaboravliamo yrc
ss ne nalaze u toku i u sklopu nase svakodnevne rutinske aktivnosti
ili sto smatramo da su to »sitnice« i ~-manie vazne stvari «. Posto
one nisu vezane za neko odredeno vreme. ove obaveze lako
pamtimo primenom asocijativne tehnike za pamcenie parova
pojmova ili stvari: posao asociramo uvek sa mestom gde treba da
ga obavimo i za koie smo sigurni da cemo ga videti i doci u
kontakt sa njim ili sa osobom. u vezi koje treba da ga obavimo. i
za koiu smo takode sigurni da cemo ie videti ili kontaktirati. Na
primer. kroz nekoliko dana treba da posetite svog prijatelja i da od
njega pozajmite knjigu I. Soa (Iryin Shay. 1914) »Mladi
lavovi«. Posto ste apsolutno sigurni da ce Vas on i tom prilikom
kao i do sada. ponuditi cigaretom iz svoje posebno lepe tabakere.
asociraite tu neobicnu tabakeru \aseg prijatelja sa »Mladim
lavovima«. I zaista. tokom razgovora kada bude izvadio svoju
tabakeru Vama ce odmah sinuti asociiaciia da treba da ga
zamolite za knjigu »Mladi lavovi«.
Ili drugi slucai: Vasoi poznanici treba da kazete prvom
prilikom kad odet e u drugi grad. gde cesce odl azi t e i ni u
susrecet e. da i oi ie brat porucio da mu vrati magnetoIon. ier mu
treba za ucenie nemackog jezika. \asa poznanica ima poseban.
speciIican i sasvim neobican glas.
224
Ionom. Kada ie Kroz KOJI aan bicnim glasom Vi cete se setiti poruke i
zadatka koga treba da obavite. U slucaiu da imamo vise ovakvih
poslova da obavimo na iednom mestu ili u vezi sa iednom osobom
onda iednostavno lancani niz koii sadrzi te poslove asociramo s
doticnim mestom. odnosno osobom.
Otstranjivanje rasejanosti u poslovima
vezanim za odredeno vrcme
Svakodnevne poslove i obaveze koie se redovno ponavliaiu
treba uvek obavliati u isto odredeno vreme. utvrdenim redosledom.
tako da vremenom predu u naviku. Tada iedan zavrseni posao odmah
automatski potseca na sledeci itd. Istovremeno treba uvek nastoiati da te
poslove sto racionalniie obavliamo. Herbret Spenser (Spencer. 1820
1903). engleski IilozoI i sociolog. ie. na primer. celog svog zivota
nastoiao racionali-sati sve svoie poslove. pa i one »naisitniie-« i
ustanovio ie da se svaki. i onai naimanii posao moze ios vise i dalie
racionatisati. U pocetku mozete napraviti listu takvih poslova i zapamtiti
.ie po lancanom i l i veznom metodu. cime cete racionalisati i
sistematizovati koriscenie svakodnevnog vremena i automatski se
osloboditi raseianosti i zaboravnosti.
Isti metod prosirite i na celu sedmicu. ti. za poslove i
obaveze koie obavliate iskliucivo ponedelikom. druge utorkom. trece
sredom itd. do kraia sedmice. cime ste obezbedili Iunkcionisanie ovog
automatskog potsetnika preko cele godine. posto se sedmica neprekidno
ponavlia kao naiprikladniia prirodna vremenska iedinica.
Cesto se desava da neki posao ili obavezu treba da obavimo
strogo na vreme. a u meduvremenu treba da radimo nesto drugo i ne
mozemo svaki cas pogledati na casovnik i pratiti vreme. Ovo ie
narocito slucai. ako smo utonuli u neki zanimliiv ili vazan posao koii
nas potpuno apsorbuie. U tu svrhu naiprikladniie ie koristiti budilnik
ili speciialni mali casovnik za merenie kratkih vremenskih intervala.
(na nemackom tzv. Kurzzeitmesser) ili mali parking casovnik. koii u
zelieno vreme daiu zvucni signal. Podesite casovnik da zvoni u
potrebno vreme i Vi se slobodno mozete koncentrisati na svoi posao.
ier kada se casovnik oglasi Vi cete automatski odmah znati kakvu
obavezu treba da izvrsite u to odredeno vreme.
Ako se pred spavanie. na ulici ili uopste. u kakvoi slicnoi situaciii
setite nekog vaznog posla koga treba da obavite. a niie Vam zgodno
da ga odmah obavite. onda iednostavno koristite »Mentalnu
beleznicu« da ga Iiksirate za sutradan ili drugo pogodno vreme. (V.
14. Poglavlie!).
Otstranjivanje mentalnog blokiranja ili zastoja misli
Neki put se desava da usred nekog izlagania ili razmisliania.
a moze da se desi i pri pisaniu. misao nam se iednostavno »izgubi« ili
stane. Nastupi tako zvani mentalni blok ili zastoi misli. U tom slucaiu
mozemo postupiti na vise nacina:
Prvi nacin ie da razmisliamo o stvarima koie su u direktnoi
vezi sa poimom koga se ne mozemo setiti. Takvim razmislianiem
aktiviramo. u stvari. poiedine asociiativne veze sa trazenim poimom i
kada »dirne-mo« pravu vezu. poiam ce nam sam od sebe iskrsnuti u
svesti.
225
Drugi nacin se sastoii u Vama vec dobro poznatom metodu pro-
gramirania memoriie (V. 33. Poglavlie).
Treci nacin primeniuiemo narocito ako o necemu razmisliamo
ili nesto pisemo. pa nastupi mentalni blok. U tom slucaiu veoma ie
preporucliivo porazgovarati sa nekom pogodnom osobom o tome
problemu. Sta-vise. niie neophodno da ta osoba bude strucniak za tu
oblast. cak ne mora ni mnogo da se razume u stvari koie analizirate.
Bitno ie da Vi sa niom mozete o tome da porazgovarate i na Vase
priiatno iznenadenie ubrzo tokom razgovora Vama ce se poiaviti
potrebne asociiaciie i misao ce poteci zelienim tokom.
Cetvrti nacin mozemo speciialno koristiti u slucaiu da se ne mo-
zemo setiti naziva nekog poima. lica ili stvari. koii inace nismo asocirali
nekom od tehnika sistematskog pamcenia. Jednostavno treba reprodu-
kovati azbuku ili abecedu i trazeni naziv ce spontano biti reaktiviran u
nasoi svesti preko asociiativne veze izmedu svog prvog slova i slova
azbuke kada do niega dodemo.
Svakako ie naivazniie kcd izucavnia i primene metoda za otstra-
niivanie zaboravnosti i raseianosti da razviiete i steknete potpuno po-
verenie u ove metode. u sta ce Vas i sama praksa brzo uveriti. kao i
da se potpuno oslonite ubuduce na svoie sopstveno pamcenie.
U prvih nekoliko poglavlia Druge knjige imali ste priliku da pri-
menite neke od naucenih tehnika sistematskog pamcenia iz Prve
knjige. Posto ie prakticna primena iedini pravi nacin da prevarite ne
samo svoia teoretska znania. nego i stepen usvoienosti i vladania
naucenim tehnikama pamcenia u raznim okolnostima. neophodno ie da
kroz sledece testove utvrdite velicinu Vaseg napretka u povecavaniu
Vaseg pamcenia.
TEST BR. 7:
38. (31. pogl.) Diktiranje vise pisama u isto vreme mozemo
nauditi
pomocu:
A. Lancanog metoda pamcenia
B. Bilo kog veznog metoda pamcenia
C. Kombinaciiom lancanog i veznog metoda
D. Grupnom asociiaciiom
39. Odredite pravilan rcdosled ovih kljucnih reci i scena, koje
sluze za
pamcenje pisama navedenih u 31. poglavlju:
1. O "Uiak pise pismo.«
2. O »Student crven u licu od stida.«
3. O »Izgublieno pismo.«
4. O »Pera pozdravlia.«
5. O »Student bez novca.«
6. O »Kolebanie zbog novca.«
7. O »Pisanie pisma.«
8. O »Priiateli s pismom ceka odgovor.«
9. O »Uiak s novcem.«
10. O »Trcanie za priiateliem.«
226
40. (32. pogl.) Po numerickom metodu pamcenja Morscovog
alfabeta od
redite kome slovu ili broju pripada numericki ekvivalent:
1. O U 1. 72
2. O B 2. 13
3. O R 3. 91
4. O K 4. 5
5. O A 5. 63
6. O Z 6. 1.6
7. O 9 7. 161
8. O 1 8. 26
9. O 5 9. 61
10. O N 10 616
41. (33. pogl.) Dobro secanje ili pamcenje zavisi od:
1. Psiho-Iizickih osobenosti celokupne covekove licnosti
2. Svih Iaktora i komponenti pamcenia
3. Sposobnosti dobrog zadrzavania i l i retenciie
4. Vrste znania i materiiala koii smo zapamtili
42. Rangirajte rednim brojevima stepen lakoce sledecih vrsta
secanja
(reprodukcije):
A. O Automatsko secanie B. O Prepoznavanie
C. O Reprodukciia
43. (34. pogl.) Rasejanost i zaboravnost su posledica:
A. Slabog pamcenia i lose sposobnosti secania
B. Lose navike neobracani~a paznie u kriticnom trenutku i
nepra
vilnog stava prema tzv. »sitnicama.«
C. Prevelike koncentraciie na druge stvari
D. Starosti ili prezauzetosti
44. Okolinu zapazaino:
A. Ocima
B. Umom
C. Ocima gledamo. a umom zapazamo
I u ovom testu imate mogucnost parciialnog bodovania Vasih
odgovora na pitania br. 39 i 40. Kod pitania br. 42 obratite pazniu
da se nailaksa vrsta secania oznacava sa 1. a naiteza sa 3.
227
ZABORAVL1AN1E - USLOV DOBROG PAMCEN1A?.'
Imati dobro pamcenie ie veliki dar.
ali umeti zaboraviti ie cesto ios veci
dar.
C. K. Iihtenberg
Secania ulepsavaiu zivot. ali ga samo
zaboravlianie cini snosliivim.
Onore de Balzak
OD CEGA ZAVISI ZABORAVL1AN1E i VESTINA ZABORAVL1AN1A
Nista. nista. nemoite se uzbudivati. Naci cete kartu kasniie.
rece kondukter Ainstainu. koii ie putovao vozom i groznicavo pretra
zivao sve svoie dzepove ali kartu niie mogao pronaci.
To mi mnogo ne pomaze. odgovori sasvim ozbilino veliki
naucnik ier ako ie ne nadem necu znati dokle treba da putuiem.
Ova mala anegdota o poznatoj zaboravnosti slavnog
naucnika ios iednom potvrduie. da iedna dominantna misao u
svesti. koia citavu svest ispuniava svoiim sadrzaiem. moze da
potisne ili represira druge misli. Ajnstajn je verovatno analizirao
neki komplikovan problem kada je trebalo da kupi kartu i
jednostavno u njegovoj svesti tog trenutka nije bilo mesta za
misao o takvoi obavezi kao sto ie vadenie vozne karte.
Retroaktivna inhibicija ili kako je moguce da uceci
vise zapamtimo manje
Da li se na kraiu televiziskog programa mozete setiti sadrzaia
pojedinih emisiia. ako ste u seriji gledali 45 emisija?
Isto tako po zavrsetku neke cirkuske pretstave. da li mozete
ponoviti glavne momente svake tacke?
\as odgovor na ova pitanja je negativan. mora da bude
negativan. ier su obe spomenute situaciie tipicni slucaievi za
povoljno delo-vanje retroaktivne inhibicije. Retroaktivna
inhibiciia ili povratno kocenie odnosno potiskivanje (represija)
prethodnog znanja je jedna od glavnih i naivazniiih poluga
zaboravljanja.
Mehanizam nienog unistavaiuceg delovania na pamcenie i
znanje zasniva se na prebrzom nagomilavanju i smenjivanju
utisaka ili pojedinih znania u svesti. kao nienog sadrzaia. tako da
prethodni utisak ili inIormacija budu redovno potisnuti i
zakoceni (inhibirani). ier nemaiu dovoljno vremena da se
povezu sa prethodnim znanjima i time postanu nasa duhovna
svojina. To prebrzo i nagomilano smanjivanje utisaka ili
inIormacija u nasoj svesti ne dozvoljava ni jednom od njih da
prode neophodan proces pamcenia. od paznie do reprodukciie (V.
33. Poglavlje).
228
usled cega ne dolazi do dobrog zapamcivnnia. ili. ako ie i doslo do za-
pamcivania nekog znania. onda ga brza sukcesiia sa novim znaniem
koci i brise iz nase svesti.
Zapamcivanie i zaboravlianie su dva medusobno naiuze povezana
procesa i uzaiamno potpuno uslovliena. ier ma koliko to paradoksalno
zvucalo. bez zaboravliania nema ni zapamcivania. a svakako ni
obratno. sto ie u ovom trenutku manie vazno. Jer samo zahvaliuiuci
zaboravlianiu neprestano se oslobada novi prostor u svesti za nova
saznania. Bez zaboravliania nase znanie bi bilo okamenieno. staticno.
neproboino za nova saznania i dinamicno prilagodavanie potrebama
covekove psihicke i Iizicke licnosti.
Zahvaliuiuci zaboravlianiu mi mozemo uvek da ~*azuriramo« svoie
znanie. da ga neprestano obogacuiemo i prosiruiemo novim
saznaniima. a zastarela. prevazidena i nepotrebna znania da
odbacuiemo kao suvisan balast. stvaraiuci u svesti slobodan prostor
za nova. potrebniia znania. Na tai nacin. mi smo u mogucnosti da
strukturu i obim nasega znania neprekidno i po sistemu povratne sprege
podesavamo prema zahtevima prilagodavania nasoi zivotnoi sredini. Kao
sto se secate. vec ie posebno naglaseno. da ie osnovna Iunkciia i cili
pamcenia da obezbedi pravilno i nesmetano prilagodavanie iedinke
nienoi zivotnoi sredini i okolini.
Retroaktivna inhibiciia moze da poveca zaboravlianie od 50° do
75°. kao sto ie opitima utvrdeno. Niu naivise smaniuie spavanie;
zato ie dobro uciti pre spavania i odmah uiutru sledeceg dana
gradivo ponoviti. Posle spavania. naivise ie smaniuiu razne zabavne
aktivnosti: sport. muzika. razne druge rekreativne aktivnosti.
Retroaktivna inhibiciia deluie i tokom samog ucenia i pamcenia.
Umesto da zastanemo cim procitamo iednu misaonu celinu. da o nioi raz-
mislimo i ostavimo ioi malo vremena da se poveze sa postoiecim zna-
niem. mi kao besomucni iurimo kroz kniige i clanke. Kao da se
boiimo da necemo imati vremena sve saznati. a upravo to ie naibolii
nacin da naimanie saznamo. ier ne dozvoliavamo ni trenutka svoioi
psihi da deluie na novo gradivo po zakonima pamcenia.
Kako cemo smanjiti retroaktivnu inhibiciju?
Za uspesno smanienie rusilackog deistva retroaktivne
inhibiciie treba primeniivati sva pravila i metode koie su do sada
izlozene. ier sve one imaiu za cili traino i sigurno pamcenie. Pored
toga. treba obratiti pazniu i na sledeca prakticna pravila:
· Raspored pamcenia i ucenia poiedinih materiiala mora biti
takav da se razliciti materiiali smeniuiu. nikako slicni. ier ce
iedan drugog potiskivati.
· Uvesti obavezno vremenske pauze ne samo izmedu dva uza
stopna pamcenia. nego i tokom samog pamcenia izmedu poie
dinih logickih celina.
· Koristiti sto vise zakonitost da spavanie naivise sprecava dei-
stvo inhibiciie. a zatim razni sportovi i Iizicka rekreaciia. Posle
spavania.treba materiial odmah uiutru ponoviti.
· Pamtiti treba uvek po principima sistematskog pamcenia. os
mislieno i asociiativno-iogicki. Inhibiciia iace deluie na meha
nicki zapamceni materiial.
· Ne prelaziti na pamcenie novog dok se stari materiial niie pot
puno savladao i zapamtio.
229
Proaktivna inhibicija takode deluie kao iedna od poluga
zaborav-liania pored retroaktivne inhibiciie. Mehanizam nienog
delovania pociva na raniie zapamcenom i dobro usvoienom
materiialu. koii takode ometa zapamcivanie i utice na brze
zaboravlianie novog materiiala. narocito ako su oba materiiala iz istih
ili slicnih oblasti. To ie iedna vrsta reakciie starog. ukorenienog znania
na novo. ios dovolino nepoznato i neusvoieno znanie. Jedan od
preporucliivih nacina za smanienie proak-tivne inhibiciie ie da
budemo maksimalno pristupacni i pozitivno usme-reni u pogledu
priiema novih znania i saznania. Ako se budemo u svoiim gledistma
uporno drzali nasih ustalienih shvatania. onda time stvaramo ogromnu.
a nekada i nepremostivu bariieru ulasku i sticaniu novih znania.
Od cega zavisi zaboravljanje i sta na njega utice?
Kao st o i e poznat o (V. 33. Pogl avl i e). pamceni e i e
i edi nst ven i nedeliiv proces slozen od nekoliko komponenti
medu koiima ie i zaboravl i ani e. koi e moze da i ma dvost ruku
ul ogu: pozi t i vnu i negat i vnu. Znaci. zaboravlianie zavisi od
svih do sada izlozenih Iaktora. ono ie us-lovlieno svim
komponentama koie cine proces pamcenia. kao i od cinilaca koie
cemo izloziti u ovom poglavliu.
Pored t oga. zaboravl i ani e posebno zavi si od val i anost i
zapamci-vania i sposobnosti reprodukciie. Prirodno. sto bolie
zapamtimo neki materiial. to cemo ga teze zaboraviti. Posto su
ova dva vazna preduslova zaboravliania posebno obradena (V.
33. Pogl. i ostala poglavlia o drugim vazni m Iakt orima
pamceni a). ovde cemo se pozabaviti sa nekol iko posebnih
Iaktora koii mogu puno da uticu na zaboravli anie:
1. Vrsta materijala moze da ima velikog uticaia na brzinu
zaboravliania. Kao sto se vidi iz prilozenog diiagrama.
naisporiie se zaboravliaiu razni principi i zakonitosti. kao i
materiial zapamcen tehnikama sistematskog pamcenia. a nailakse
i naibrze se zaboravlia besmislen. neo-smislien i mehanicki
zapamcen materiial.
÷ Pri ncipi i
mat eri ial zapamcen
sist em. pamceniem
÷ Stihovi
÷ Tekstovi. proza
÷ Neosmislien ma-
teriial mehanicki
zapamcen
( dana)
2. Metoda pamcenja takode i ma presudan uti cai na
veli cinu i brzinu zaboravliania. Mehanicki zapamcen materiial
zaboravliamo naibrze. dok materiial zapamcen osmislieno-
logickim i sistematskim pamceniem naisporiie zaboravliamo.
Sistematsko pamcenie sa svoiim tehnikama i met odama
asoci i at i vno-l ogi ckog pamceni a naroct o i e pogodno za onai
100°~
90°
80°
70°
60°
50°
40°
30°
20°
POSLE:
230
deo liudskih znania koia ne mogu biti smisaona: kao. na primer. sto
su razne Iormule. nazivi. strane reci. broievi. istori iski datumi itd.
3. Primenjena znanja se veoma tesko i sporo zaboravliaiu. ier
se kroz praksu (1) potpuno savladaiu i nauce. (2) duzom praksom stice
se potrebna rutina i dolazi do pozitivnog eIekta »prenaucenosti«
(Overlear-n:.ng). kao i do stalnog ponavliania i odrzavania
zapamcenog znania.
Zasto zaboravljamo?
Osnovni uzrok zaboravliania lezi u glavnoi Iunkciii pamcenia da
sluzi uspesnom prilagodavaniu iedinke svoioi zivotnoi sredini. Zbog toga.
zaboravlianie ie iedna neophodna i korisna Iunkciia. putem koie se nase
znanie potrebno za uspesno prilagodavanie u zivotu. stalno obnavlia. os-
lobada nepotrebnih. zastarelih delova i strukturno menia da bi
udovoliilo zahtevima uspesnog zivlienia i delovania.
Prema tome. ono sto nam stalno treba. sto stalno koristimo
to ne mozemo zaboraviti. A ono sto nam povremeno treba i sto rede
koristimo. to vec mozemo lakse zaboraviti. Nailakse zaboravliamo stvari
koie vise ne trebamo ili koie su prevazidene novim saznaniima. Nasa
psiha vrsi neprekidnu i rigoroznu selekciiu nepotrebnog znania i
putem zaboravliania ga otstraniuie da bi stvorila uslove za prihvat
novog. ak-tuelnog i potrebnog znania. Medutim. ovde ie potrebno istaci
neke posebne okolnosti u koiima se odigrava zaboravlianie:
Veoma cesto problem nije u zaboravljanju nego u smetniama koie
sprecavaiu secanie. Na primer. iako ios niie dokazana tvrdnia. da
apsolutno nista ne zaboravliamo i da sve iednom dozivlieno ili zapamceno
ostaie u dubinama pamcenia. ipak postoie neki dokazi koii se ne mogu
prenebregnuti.
Neka devoika. koia ie iedva znala da cita i pise. razbolela se i
pala ie u trans. Na veliko iznenadenie prisutnih pocela ie u transu da
govori hebreiski. Kasniie se ispostavilo da ie sluzila kod iednog
naucnika koii ie imao obicai da stare hebreiske tekstove cita naglas.
Devoika. koia ih ie sasvim slucaino i uzgredno slusala. potpuno ih ie
zapamtila. a da toga niie bila svesna. Bili su potrebni speciialni uslovi da
izazovu secanie i reprodukciiu ovog nesvesno zapamcenog materiiala.
Takode. putem hipnoze moguce ie regresirati mediiuma u zelieno
doba niegovog zivota .Mediium ie kao u nekom vremeplovu koiim
upravlia hipnotizer. koii po zelii obiavliuie mediiumu poiedine
»stranice«. Na primer. ako mu kaze: »Vi ste sada u 7 godini. Pricaite mi
sta vidite i dozivliavate!« Mediium ce tako verno pricati detalie koiih se
nikada ne bi setio u budnom staniu.
Preovladava mislienie da se prividno zaboravliene stvari i doziv-
liaii mogu reprodukovati u nekim posebnim staniima: snovima. transu.
somnambulizmu. putem hipnoze i psihoanalize. Ovi dokazi potvrduiu Ie-
nomenalnu moc naseg pamcenia. ali sa stanovista prakse ne smeiu biti
osnova za tvrdniu. »da se iednom zapamceno nikada ne zaboravlia.«
Mentalna prenatrpanost raznoraznim podacima. utiscima i doziv-
liaiima kod savremenog coveka neizbezno izaziva retroaktivnu
inhibiciiu o koioi smo vec govori!. Covek danasniice se prisiliava da
pliva u sve vecem okeanu znania. dozivliaia. senzaciia. To vodi
mentalnoi rascepka-nosti i potpunoi dekoncentraciii. Um pocinie da
luta zapliuskivan talasi-
231
ma inIormaciia sa svih strana. bez odredenog kursa i usmerenosti.
Zato je potrebno izbegavati triviialne. nevazne stvari i
koncentrisati se na vazne i veoma potrebne stvari. koje treba
organizovano i sistematski pamtiti. A ono sto \am stvarno
treba. a to ce naibolie pokazati praktican zivot. ono sto Vam
bude trebalo i koristilo u prakticnom zivotu to cete uvek trajno i
sigurno pamtiti i upotrebom naibolie cuvati od zaborava.
Zaboravljanje zbog eIekta Zeigarnik nastaje zbog uspesnog
okoncania nekog posla ili obaveze. Berlinski psiholog Zeigarink
(Dr Bluma Zeigarnik) primetila Je ispituiuci Ienomene
zaboravljanja. da neobavljeni poslovi i neizvrsene obaveze ostaju
tako dugo u secaniu dok ih ne okoncamo. a posle toga veoma
brzo ih zaboravljamo. EIekat Zeigarnik je jos jedna potvrda
dinamicke i Iunkcionalne uloge zaboravliania u celo-kupnom
procesu covekovog pamcenia.
Zaboravljanje zbog povreda mozga i raznih Iizioloskih
uzroka pri-mcceno ie od nairaniiih vremena. ali ovai Ienomen
jos nije rasvetljen. ier ima puno slucaieva ozbilinih povreda
mozga. koje izazovu samo prolaznu amneziiu (gubitak pamcenia)
neposredno posle operacije.
Amneziia. koia ie u vecini slucaieva delimicna. moze da bude
izazvana raznim obolenjima. kao sto su razna trovanja gasovima.
alkoholizam. epilepsija. razne polne bolesti itd.. kada dolazi do
izumiranja izve-snog broia mozdanih nervnih celiia. Pored toga
poznata ie cinienica da samo par minuta zastoja krvotoka u mozgu
moze da dovede do potpunog pomracenia uma.
Brzina zaboravljanja
Vec smo videli da ima puno dokaza protiv tvrdnie da covek
moze potpuno nesto da zaboravi. ali za prakticne svrhe ipak se
moze reci da imamo potpuno ili traino zaboravlianie i delimicno ili
privremeno zaboravljanje.
Delimicno zaboravlianie ie redovna poiava i nastaie odmah
nakon zapamcivania. Ako se sistematski ne obnavlia.
zapamceno. vec za iednu do dve sedmice. moze da se zaboravi i za
svih 5u6u°.
Zaboravlianie ne mozemo meriti i pratiti direktno. nego samo
posredno. preko ponavliania i ponovnog ucenia tako zvanom
metodom ustede. Metod ustede se sastoji u tome da se putem
ponavljanja. odnosno ponovnog zapamcivania iednog te istog
materijala odredi kolika je usteda u vremenu postignuta prilikom
drugog zapamcivania tog materiiala. Na primer. ako nam je za
pamcenie nekog materiiala bilo potrebno 60 min.. a posle jedne
sedmice. samo 30 min. to znaci da ie usteda u vremenu 30 min. ili
5u°. i da smo taj materijal zaboraviti samo 5u°. jer nam je tre-
balo upola manje vremena da ga ponovo zapamtimo
232
Nemacki psiholog H. Ebinghaus
1
) ie prvi eksperimentalno prou-
cavao zaboravlianie i to na pamceniu nizova besmislenih slogova.
Prema Ebinghausovim rezultatima dobiienim prilikom pamcenia
besmislenih slogova diiagram zaboravliania izgledao bi priblizno ovako:
Posle 20 min. zaboravi se oko 40° zapamcenih slogova
Posle l casa zaboravi se oko 55° zapamcenih slogova
Posle 10 cas. zaboravi se oko 65° zapamcenih slogova
Posle l dana zaboravi se oko 67° zapamcenih slogova
Posle 2 dana zaboravi se oko 72° zapamcenih slogova
Posle 7 dana zaboravi se oko 75° zapamcenih slogova
Posle 30 dana zaboravi se oko 80° zapamcenih slogova
Kao sto vidite. zaboravlianie pocinie odmah posle pamcenia i
naiiace ie odmah neposredno posle pamcenia tokom prva dva dana i
prve sedmice. da bi se kraiem prve sedmice prilicno stabilizovalo i po-
kazalo iednu daleko blazu tendenciiu opadania. Zato ie u poglavliu o
ponavlianiu i secaniu posebno bilo naglaseno. da ie veoma vazno izvr-
siti ponavlianie zapamcenog materiiala odmah posle ucenia. pa ios ied-
nom pre spavania i onda odmah sledeceg dana. Ako zapamceni materiial
ponovimo ios i tokom prve sedmice onda smo se u velikoi meri obez-bedili
protiv niegovog brzog zaboravliania. Pored toga. ako obnavlianie vrsimo
po gornioi semi imacemo takode i velike ustede. ier smo malo zaboravili i
malo ce nam trebati vremena da zaboravlieno povratimo.
Svakako. brzina zaboravliania. kao sto ie vec receno. zavisi od
vrste materiiala. metoda pamcenia i mnogih drugih Iaktora. Diiagram
zaboravliania za osmislieni materiial zapamcen. na primer. tehnikama
sistematskog pamcenia ie neuporedivo blazi i ne pokazuie tako izrazite
tendenciie ostrog pada. Medutim. namerno ie ovde dat upravo diiagram
zaboravliania besmislenog materiiala. da bi se uocile moguce i maksimal-
ne granice brzine zaboravliania i kakvom dinamikom treba vrsiti ponav-
lianie da bi se ono sprecilo. To znaci. da smo u daleko boliem polozaiu.
ako pamtimo neki osmislieni materiial. A ako pamtimo pomocu tehnika si-
stematskog pamcenia i vrsimo ponavlianie po gore navedenoi semi. onda
cemo doticni materiial pamtiti uvek 100°.
Jedini lek protiv zaboravliania. koie ie veoma brzo i prosto nam
topi i unistava zapamceno. ie eIikasno zapamcivanie pomocu tehnika si-
stematskog pamcenia i sistematsko obnavlianie zapamcenog materiiala.
Iz svesnog pamcenja neprestano istiskujemo znanje
koje nam nije potrebno ili koje nije aktuelno
Jednoga dana Ana Grigorievna. supruga Dostoievskog (E. M. Do-
stoievskii. 18211881). pocela ie da razgovara sa niim o niegovom delu
»·Ponizeni i uvredeni« i na nieno veliko cudenie primetila ie da Do-
stoievski nesto zamuckuie i zapinie. te da se ne seca poiedinih epizoda i
likova. Ana Grigorievna niie mogla da veruie samoi sebi. ier ie nien sup-
rug zavrsio ovai roman samo pre pet godina. Na kraiu se ispostavilo da ie
Dostoievski zaboravio ne samo sadrzinu. nego cak i postoianie svog ro-
mana i to u svoioi 43 godini zivota. samo pet godina po zavrsetku ovog
svog velikog dela. Dostoievskom niie bilo preostalo nista drugo nego da
i) Herman Ebbinghaus (18501909)
233
obeca svoioi supruzi. da ce svoie sopstveno delo ponovo procitati. da
bi mogao o niemu da razgovara sa niom.
Razlog ie bio dosta iednostavan. Nalazio se u iednoi od glavnih
poluga zaboravliania: represiii ili potiskivaniu trenutno manie vaznog ili
nepotrebnog znania radi »stvarania prostora« u pamceniu i svesti za
aktuelno. nesto veoma vazno. sto se nalazi u sredistu naseg naiveceg in-
teresovania i koncentraciie i sto ie izraz nasih naidubliih htenia i po-
treba tog trenutka ili odredenog vremenskog perioda.
Upravo u to vreme Dostoievski ie zavrsavao svoie cuveno delo
»Zlocin i kazna« i vec poceo da diktira i svoie novo delo »Kockar«.
zu-reci se da udovolii strogim rokovima. koie su mu nametnuli
neumoliivi izdavaci. To ie bio dovolian razlog da veliki pisac sve svoie
snage usred-sredi na neposrednu. aktuelnu i naivazniiu potrebu da
zavrsi svoie novo delo i da sve ostalo potisne u stranu. Zato ie
potpuno »zaboravio«. odnosno potisnuo u dubine svog pamcenia i
potsvesti svoie znamenito delo »Ponizeni i uvredeni« na kome ie pre
pet godina radio celu godinu dana.
Kada smo govorili o paznii u 21. Poglavliu. onda smo ie upore-
dili sa pulziraiucim zrakom nekog svetionika koii u odredenom
momentu osvetliava samo iedan sektor mracne morske povrsine.
Takode i nase svesno pamcenie. koie u velikoi meri zavisi od paznie.
moze u odredenom vremenskom intervalu da obuhvati i drzi u svesti
samo iedan deo od naseg celokupnog znania i to onai koii nam ie
naipotrebniii za zivot i rad. Ako smo posebno usredsredeni na neki
intenzivni umni rad. onda moze da dode do dalie selekciie potrebnog
znania. do ios vece koncentraciie i suzavania sektora znania koii
koristimo. tako da sve ostalo nesvesno potiskuiemo u potsvesni deo
pamcenia. Na tai nacin moze da dode do raseianosti i zaboravnosti u
drugim oblastima zivota i rada ili privremenog zaboravliania citavih
kompleksa znania. kao u slucaiu Dostoievskog.
Radi toga se i pretpostavlia da. u stvari. nema totalnog
zaboravliania. brisania znania iz liudske psihe. nego da samo pod
uticaiem represiie. inhibiciie i drugih slicnih uzroka. izvesni
»neaktuelni« kompleksi znania potonu u dubine potsvesti. medu
hiliade drugih. niima slicnih. i da sa niima izgubimo asociiativnu
vezu. Kako inace obiasniti cinienicu da se covek moze setiti »totalno
zaboravlienih« stvari pod uticaiem hipnoze. elektricnih podrazaia
mozdane kore. u stresovima i drugima izvanrednim okolnostima?
Na primer. zaboravlianie moze da nastupi usled represiie doga-
daia koii su bili nepovolini ili na drugi neki nacin nepozelini od strane
osobe koia ih ie »totalno zaboravila«. To ie slucai tzv. aktivnog ili de-
fanzfvnog zaboravljanja. Ko ie gledao Iilm »Zacarani« (»The
Charmed«) sa Gregori Pekom (Gregorv Peck) i Ingrid Bergman. setice se
da ie iedan izvanredan dogadai. dok ie on iurio na skiiama nezadrzivo
niz padinu. naterao glavnog iunaka da se seti »totalno zaboravlienog«
dogadaia iz de-tinistva nehoticnog ubistva svog druga u igri. Tai
tragicni dogadai stvorio ie »kompleks krivice iz detinistva« i niegovo
deIanzivno. odbram-beno zaboravlianie potisnule ga ie u naivece
dubine potsvesti.
Kao sto ie lepo rekao Lihtenberg. zaista ie sreca sto mozemo
pamtiti. ali ie isto tako neki put ios veca sreca da mozemo neke stvari i
zaboraviti. narocito one manie vazne ili nepotrebne. Zamislite. bez
zabo-
234
ravliania ne bi se mogli koncentrisati na druge vazne stvari. proces se-
cania bio bi prakticno nemoguc. kao i ucenie novih stvari. Bez
zaboravliania nastao bi pravi haos u nasem pamceniu.
Koliko odbrambeno potiskivanie. ili deIanzivna represiia.
moze da bude iaka potvrduiu i slucaievi deIanzivne amneziie
(odbrambenog gubitka pamcenia) kod zlocinaca. kada potpuno
zaborave svoi zlocin. ier za mnoge od niih zaboravit; sve ie
naipotpuniii i naibolii izlaz i bek-s! vo od svega.
Pod uticaiem slabog i kolebliivog karaktera cesto moze da
dode do iedne posebne vrste zaboiavliania ili tacniie preinacenia u
pamceniu doticnih osoba. To ie takozvana supstituciona memoriia ili
pamcenie sa zamenom. Na primer. iedan inace slab student napusta
dalie studiie i roditelii mu uskracuiu dalie izdrzavanie. zeleci time da
ga primoraiu da se zaposli. Kasniie. tokom citavog svog zivota propali
student oplakuie svoiu sudbinu sto ie morao napustiti studiie. »ier su
mu roditelii uskratili dalie izdrzavanie«!
Pamcenie dobrim delorn zavisi od zaboravliania
U Livadiii. prema grckoi mitologiii. gde ie Wo sediste cuvenog
prorocista TriIonia. posetioci su pili prvo vodu iz Lete'). a zatim kod
Mnemozine. da bi naipre zaboravili svaku drugu misao. a zatim
sacuvali u pamceniu sve ono sto bi u prorocistu videli i culi.
Mnemozina (grc.: Mnemosvne) ie mitoloska personiIikaciia pam-
cenia. kci Urana i Gcie. koia ie sa Zevsom imala devet muza. Uvek se
dovodi u vezu sa muzama. svoiim kcerkama. u mitograIiii. U Atini ie
slavliena polivaniem ili napiianiem vodom ili mlekom i medom bez vina.
(Retki su slucaievi likovnog pretstavliania boginie Mnemozine.
Mozda ie naipoznatiia iedna statua u Vatikanskom muzeiu. koia
pretstavlia boginiu u peplumu. bogato izvezenom zenskom ogrtacu. u
zamislienom i usredsredenom stavu.)
Nase pamcenie u neprekidnom toku stalno zapliuskuiu ogromni i
broini talasi svih mogucih utisaka i inIormaciia. Od toga. naravno.
moze i mora da se koristi samo mali deo. ier glavnina tih inIormaciia
sluzi samo za korekciiu naseg trenutnog reagovania prema okolnom
svetu. dakle. za obezbedenie naseg pravilnog trenutnog reagovania. Drugi
deo sluzi za kratkorocne potrebe. recimo za resavanie tekucih problema
zivota i rada. Samo manii broi istaknutih i posebno vrednih inIormaciia.
kao treci deo. prelazi u traino pamcenie i zadrzava se za buducnost. pod
uslovom da se oceni kao potreban i koristan za buducnost.
Da niie ovog mehanizma i automatizma u selekciii i distribuciii ci-
tavog mnostva raznih inIormaciia koie se svakodnevno sruce na
nasu svest i potsvest. ne bismo imali slobodu primania novih utisaka i.
sto ie podiednako vazno. mogucnost izbora potrebnih inIormaciia za
razlicite potrebe u zivotu i pozivu.
Pamcenie zaista u velikoi meri zavisi od zaboravliania. ier bi
trenutno vazni detalii mogli da nam traino blokiraiu pazniu. interesova-
nie i druge potenciiale uma i time nas onemoguce u primaniu
daliih
i) Leta (grc.: Lethe) reka zaborava po verovaniu starih Grka. U pod-
zemnom svet u. oni koi i se napii u iz ni e zaborave sve sto su preziveli ranii e.
Letotehnika umetnost ili vestina zaboravliania
235
znania od traine vrednosti i vaznosti. Ili. kako ie govorio V.
Dzems. od svih covekovih aktivnosti i iskustava neka ne prezive
nI tronutak svog dovrsetka. Zivot drugih iskustava ogranicen ie
na par trenutaka. casova III dana. A noka opot ostavIjaju
neizbrisive tragove i pamte se citavog
zivota.
* * *
Da nema zaboravliania u nasem pamceniu nastao bi
potpun nered i dezorganizaciia. ier nas ono oslobada
nepotrebnih i nevaznih misli. ideia i znania. a narocito onih. koie
nisu u skladu sa nasim osnovnim teznjama. Sposobnost I vostIna
zaboravliania pomazu stvaraniu odgovaraiuceg i stvarno
potrebnog pamcenia. ier pamcenie koie tezi i hoce da ocuva svo u
stvarI jo proproka za daIjI noprokIdnI umnI razvItak. Svako
troba da prilagodi strukturu svog pamcenia i znania prema svom
psiho-Iizic-kom proIilu. da postigne da niegovo pamcenie bude
za njoga. a no protIv niega. Dobro Iormirano pamcenie mora da
sluzi naivecim zeliama i naidubliim hteniima i potrebama coveka.
No troba smotnutI s uma. da zaboravlianie moze biti
prouzrokovano raznIm drugIm stotnIm ¡aktorIma I tada jo ono
nekorisno. ier nam pored nepotrebnog i nevaznog odnosi i ono
dragocono. A

I ako svojIm zaboravIjanjom znamo vIadatI.
onda jo i ono iako sredstvo za izgradivanie naseg pamcenia i
umno sIobodo
INICI1ALNA TEHNIKA
INICI1ALI I SLOGOVI KAO POMOC PAMCEN1U
Pat jo otIsao jodnom sa svojIm prIjatoIjom da razgIoda NacIo-
naInI muzoj. Dok su stajaII prod jodnom ogIpatskom mumIjom Ispod
kojo jo stajao natpIs: »2500 P.N.E.« zapIta prIjatoIj Pata:
Sta bi ovai natpis mogao da znaci?
Pa. odgovori Pat pravo da ti kazem. ne znam tacno. ali
vorovatno da jo to rogIstarskI broj auta kojI ga jo progazIo.
Eksperimentalno ie dokazano. da ie prosecni raspon pamcenia
ogranicen na svega 69 razli citih elemenata. ti. prosecan covek
moze da zapamti iednovremeno 69 razlicitih ciIara. slova ili drugih
nokIh nopovozanIh I noosmIsIjonIh oIomonata. Na prImor. ako bI
pokusa

! zapamtiti prirodnim pamceniem ovai niz slova:
1 TAKPI I ECNAEL1 NCA2 APMI NHI EOMIAN
236
sigurno bi dogurali maksimalno do 8 ili 9 slova odiednom. Ali ako pri-
menimo metod osmisliavania. onda ceo ovai niz od 31 slova pamtimo au-
tomatski. Na primer:
INICIJALNA TEHNIKA POMAZE PAMCENJU
Znaci grupisaniem slova u osmisliene reci prosiruiemo mogucnost
pamcenia nekoliko puta. ier odiednom mozemo zapamtiti prirodnim pam-
ceniem takode 69 nepovezanih reci. a svaka rec moze da sadrzi.
recimo u proseku. oko 10 slova. to ie odmah 6090 zapamcenih
razlicitih slova.
Medutim i ovakva mogucnost pamcenia ogranicena ie rasponom
pamcenia od 69 reci. Ali ako primenimo neki od metoda sistematskog
pamcenia. ovakve kombinaciie slova mozemo pamtiti u prakticno neo-
granicenim kolicinama. Svakako. mi moramo utrositi izvestan trud i
vreme da bi konstruisali odgovaraiuce kombinaciie slova u
smisaone reci. ali to nam se visestruko kompenzira lakim. sigurnim i
trainim pamceniem zelienog broia slova.
Iniciialnom tehnikom mozemo pamtiti razni materiial. po
odredenom redosledu ili bez obzira na redosled. na primer listu
kupovina mozemo veoma prakticno pamtiti samo pomocu iniciiala u
nazivima poiedinih artikala. Na primer:
(1): Ananas ÷ A (2):
Breskve ÷ B
Vegeta ÷ V
Grasak ÷ G
»·Drina« (cigarete) ÷ D
evrek ÷
»Ekspres politika« ÷ E
Zele ÷ Z (4):
Zemicke ÷ Z
(3): Narandze -÷ N
OMO prasak ÷ O
Viniak ÷ V
Antikorozivni sprei -
r
- A
Crna pasta za cipe'.e ÷ C
Cai
Artisoke
Salama
Orasi
Vino
Indiski orascic
Krastavci
Urme
Paradaiz
Ogrozd
Vindiia sir
Igle
Naprstak
Auto kozmetika
÷ C
÷ A
÷ S
÷ 2
÷ V
÷ I
÷ K
÷ U
÷ 5
÷- O
÷ V
÷ I
÷ N
÷ A
Tako smo u stvari od iniciiala poiedinih artikala sa nasih lista
kupovina dobili kombinaciie slova koie su osmisliene i lako se
pamte: (1) redosled slova u azbuci; (2) rec
:
CASOVI; (3) rec: NOVAC
bez koga se ne ide u kupovinu i (4) opet pogodnu rec: KUPOVINA.
U pocetku. dok ne steknete potrebnu rutinu u sklapaniu
pogodnih reci od iniciiala poimova koie pamtite. mozete se puno
pomoci malim karticama od ukupno 30 kom. na koiima ce biti ispisana
slova alIabeta. slicno kao kad ste pamtili razne tabele. Zahvaliuiuci
ovim karticama moci cete lako praviti razna premestania poiedinih
slova dok ne dobiiete prikladnu kombinaciiu koia Vam daie iednu
ili vise reci koie mozete lako pamtiti.
Medutim. ne mozemo uvek sklopiti iniciiale u smisaone reci.
ili zato sto ih ie mnogo ili sto moraiu ici odredenim redom. tako da ie
nemoguce sklopiti pogodnu rec ili reci. U tom slucaiu mozemo
postupiti na nekoliko nacina:
237
1. Nacin: sastoii se u tome da se posluzimo analogiiom iz tehnike
pamcenia broieva. odnosno pretvarania broieva u reci. Niz slova
koia treba zapamtiti podelimo iednostavno u grupe od po 3 slova i
onda za svaku grupu od 3 slova nademo odgovaraiucu rec u koioi ce
vaziti sva tri. ti. prva tri slova. ili suglasnika.
Na primer. na staroegipatskom ieziku hiierogliIi su se zvali:
M D R N T R
sto lako pamtimo sa recima: »MuDaR NoTaR«. koie ukomponuiemo
recimo u ovakvu iednu recenicu: MuDaR NoTaR ie u Egiptu pisao hi-
ierogliIima.«
Ovai nacin mozemo veoma uspesno koristiti i pri pamceniu
raznih slovnih oznaka i simbola. Na primer. broievi teleIona.
registarski broievi automobila u mnogim stranim zemliama. zatim
oznake raznih seriia. oznake rezervnih delova itd. veoma cesto se
sastoie od nekoliko slova i viseciIrenog broia. Na primer:
1. KRA348 ÷ KRAter i MRaV 4. LAM015 ÷ LAMpa i STOLica
2. BOM941 ÷ BOMba i BRDo 5. SRP148 ÷ SRP i DRVo
3. PRA732 ÷ PRAmac i KaMeN 6. ERA948 ÷ BRA-va i BRVno
Naravno. ukoliko se ovakve oznake sastoie iz vise slova i ciIara.
postupamo analogno pamceniu viseciirenih broieva. Na primer. ako se
oznaka sastoii iz 4 slova onda mozemo upotrebiti 2 reci; ako se
sastoii iz 5 slova. onda opet 2 reci od koiih iedna sa vazeca 3 slova. a
druga sa vazeca 2 slova. ili obratno. itd. Za pamcenie viseciIrenih
broieva vec su Vam dobro poznata odgovaraiuca pravila.
Pamcenie zelienog broia slovnih simbola i oznaka postaie lako niihovim svodeniem
na odreden broi odgovaraiucih reci
2. Nacin ie da koristimo prikladne reci u koiima ce vaziti samo
prvo i poslednie slovo. Ovai nacin ie narocito pogodan za pamcenie du-
gackih nizova slovnih oznaka ili simbola. Na primer. ovde imate iedan
niz od 40 slova. koii moze da pretstavlia redosled nekih simbola.
oznaka. etiketa i slicno:
OASOTNBDB2CKBCD2KPTAABLSRTKG2P2CNOCBAERCP
(Napomena: u stvari ima tacno 41 slovo. ali »DZ« uzimamo
kao iedno slovo. ti. glas. kao u reci: »Dzak-«.)
238
Ovih 40 slovnih oznaka veoma lako pamtite po drugom
nacinu. Na primer:
OA ÷ OlovkA BL ÷ BicikL
SO ÷ SlO SR ÷ SatoR
TN ÷ TrN TK ÷ TenK
BD ÷ BroD GZ ÷ GruZ
BZ ÷ BodeZ PZ ÷ PuZ
CK ÷ CoveK CN ÷ CuN
BC ÷ BriiaC OC ÷ ObruC
DzK ÷ DzaK BA ÷ BacvA
P---T ÷ PecaT ER ÷ EkseR
AA ÷ ArenA CP ÷ CuP
Ovih 20 reci. kod koiih vazi samo prvo i poslednie slovo.
povezite u lancani niz i svih 40 slovnih oznaka ili simbola moci cete
reprodukovati po zelienom redosledu napred ili nazad. Ako zelite da
zapamtite i tacan redni broi poiedinih slova. onda umesto lancanog
metoda upotrebite bilo koii vezni metod za pamcenie ovih 20 reci. Na
primer. ako treba traino da zapamtite ovakav niz onda mozete
primeniti topo-sistem pamcenia. Na primer. trazi se 20-to slovo u
nizu. Vi odmah znate. da mora biti u 10-oi reci poslednie slovo. dakle
»A«. ier ona sadrzi 19-to i 20-to slovo (20:2 ÷ 10). Ili trazi se 37-o
slovo. Vi odmah znate da ie ono u paru sa 38-im slovom. a 38 : 2 ÷ 19.
a 19-tu rec po veznom metodu odmah pronalazite da ie »EkseR«; znaci
37-o slovo mora da bude »E«. Takode i obratno. ako se trazi na kome
mestu imamo slovo »C« onda iednostavno prelazite niz redom od
pocetka prema kraiu i kada naidete na rec koia sadrzi slovo »C«.
iednostavno mu ocitate redni broi. Na primer. »C« se prvi put nalazi u
reci »Covek« koia ie 6-a po redu; 6 X 2 12. znaci ova rec sadrzi
11-to i 12-to slovo. a posto ie »C« prvo slovo u reci. znaci da ie 11-to
po redu.
3. Nacin koristimo kod takvih kombinaciia slova gde ne mozemo
primeniti ni iedan od napred izlozenih nacina. Sastoii se u tome da za
svako slovo u nizu uzmemo po iednu rec koia pocinie sa tim slovom. Na
primer:
LJ2NJD2S -SZL J
Za ovai niz ie veoma tesko pronaci prikladne reci po bilo
kome od do sada izlozenih nacina. Ali ako primenimo takav nacin- da za
svako slovo nademo odgovaraiucu rec koia pocinie upravo tim slovom.
sto niie uopste tesko. onda ie problem odmah resen. Recimo. da smo
za 10 gorniih slova odabrali ovih 10 reci:
Liilian 2iri NJiva Niegovan D2ez Stedniak
Sara Zec LJuliaska evrek
Izabrane reci mozemo povezati lancanim ili veznim metodom u
zavisnosti od konkretnih potreba.
Razne mogucnosti primene inicijalne tehnike postoie u skoro svim
oblastima znania i prakticnog zivota.
Na primer. u Iizici za pamcenie redosleda boia u spektru: Crveno.
Oranz. 2uto. Zeleno. Plavo. Liubicasto. Mozete primeniti. recimo. pam-
cenie parova iniciiala. Za pamcenie sifara raznih seIova i blagaini: ied-
nostavno mozete pamtiti ovom tehnikom odredene kombinaciie slova i
broieva.
239
U domacinstvu: ostRiga ima u mesecima koii sadrze slovo »R«. a
nema ih. znaci u maiu. iunu. iulu i avgustu zbog veliki vrucina. U
geograIiii ako uocimo broi slova u nazivu »SREDN
JA A.MERIKA« videcemo da svaka rec sadrzi po 7
slova. upravo koliko ima i drzava u Srednioi Americi.
Iniciialnu tehniku mozemo koristiti za pamcenie raznih stvari u
mnogim oblastima. kao na primer:
1. Pamcenie dnevnih ili sedmicnih poslova i obaveza.
2. Lista kupovina. dnevnih ili sedmicnih.
3. Rasporeda casova i drugih dnevnih ili sedmicnih obaveza.
4. Raznih registarskih oznaka i slovnih simbola u saobracaiu. teh
nici i ostalim oblastima.
5. Veoma komplikovane nazive i teske za pamcenie reci i imena.
6. Reci potpuno nepoznatih stranih iezika.
7. Neograniceni broi slovnih oznaka i simbola u kombinaciii sa
broievima.
Primenu iniciialne tehnike prikazali smo Vam kroz iznete
primere u nekim od navedenih oblasti. U oblastima. gde nismo izlozili
nacin pri-mene. postupate slicno i analogno. ier ie sustina ove tehnike
svuda ista. Vi vec raspolazete sa toliko tehnika i metoda sistematskog
pamcenia. da cete potpuno biti u staniu da napravite pogodnu
kombinaciiu raspolozivih metoda za konkretne slucaieve iz bilo koie
od gore pobroianih oblasti primene.
SIGURNI1I ZA VOLANOM AUTOMOBILA
Liudi stavliaiu u svoie automobile isto to-
liko tastine koliko i benzina.
P. Daninos
PAMCEN1EM POTREBNIH PODATAKA POSTA1ETE
EFIKASNI1I VOZAC
Sta radis ovde na ovoi ostroi krivini? zapita priiateli Pata
koii ie na iednoi ostroi okuci napeto gledao u veliko cetvrtasto saobra
caino ogledalo.
Evo cekam vec dosta dugo da produ ove auto trke. pa da malo
pogledam TV dnevnik. odgovori Pat nestrpliivo.
240
dovolino i adekvatno za poiedine situaciie.
Pred malom bankom u iednom gradicu savezne drzave Niu Mek-
siko (New Mexico) bio ie parkiran iedan automobil u kome ie
sedela samo iedna zena. Policaiac u redovnoi patroli pogledao ie
registarski broi parkiranog auta GA 1742 i ucinilo mu se da ie tai
broi na listi sumniivih automobila. Policiski patrolni auto ie prosao.
dragoceni sekundi su prolazili nezadrzivom brzinom. dok ie on
razmisliao o svoioi sumnii.
Kada se konacno odlucio da svoiu sumniu proveri. bilo ie vec
kasno . . . Gangsteri su vec opliackali banku i zaiedno sa novcem
uzeli su i nekoliko neduznih zivota. Svoie oklevanie platio ie zivotom i
sumniicavi policaiac.
Ovo ie uvodna scena iz americkog trilera »Ubite Carliia Vorika!«
(»·Kili That Charlev Varrick!«). Iako ovo ne treba da bude nikakva va-
riianta scenariia pomenutog trilera. ipak se moze pretpostavit. da
bi se dogadaii sasvim drugaciie odigravali. da ie policaiac koiim
slucaiem znao napamet listu sumniivih registarskih broieva. Svakako da
ne bi okle-vao i da bi mnogo smislieniie krenuo u opasnu akciiu.
Pamcenje registarskih brojeva vozila
Kada smo govorili o »Iniciialnoi tehnici« spomenuli smo da
se ona. pored ostalog. moze uspesno primeniti i za pamcenie
registarskih broieva raznih vozila. Uzmimo kao primer. da ie policiska
stanica u po-menutom americkom gradicu imala ovakvu listu sumniivih
vozila sa sle-decim registarskim broievima:
Lista sumniivih motornih vozila
1. GA 1742 6. ZB 4080
2. RM 9664 7. PR 6927
3. RB 4485 8. SH 3601
4. LN 0038 9. CP 5140
5. BR 1824 10. MN 1902
Posto kod svakog registarskog broia imamo slova i broike to
moramo primeniti »Iniciialnu tehniku«. Dalie primecuiemo da ie
svaki reg. broi sastavlien iz 2 slova i 4 broike. te mozemo. prema
tome. primeniti sistem pamcenia pomocu numerickih reci u koiima
vaze samo prva 3 suglasnika. Znaci. za svaki reg. broi bice nam
potrebne po dve reci. Na primer: »GA 1742« pamtimo kao »GA1 742«
÷ GATer (vaze tri slova!) ¹ KRaN (÷ 742). dalie bi cela lista mogla
da se zapamti pomocu iedne ovakve selekciie numerickih reci:
1. GATer KRaN 6. ZuBaR ZVeZda
2. RaMPa SeSiR 7. PRaSak BaNKa
3. RiBaR ReVoLver 8. SHeMa SeSTar
4. LaNaC SeMaEor 9. CiPeLe TReZor
5. BRoD EeNJeR 10. MaNTil BaZeN
Ove izabrane numericke reci. od koiih prva sadrzi uvek dva slova
registarske oznake i iednu ciIru a druga preostale tri ciIre. dovolino
ie
241
da asociramo sa prvih deset veznih mesta bilo koie tabele i »Lista sum-
niivih vozila« bice nam stalno i eIikasno na trainom raspolaganiu.
Za samo nekoliko trenutaka na dati redni broi mozemo reprodukovati
sa sigurnoscu odgovaraiuci registarski broi vozila. a na dati reg. broi
mozemo odmah identiIikovati pod koiim rednim broiem se nalazi na
»Listi sumniivih vozila«.
Pamcenje propisa i testova za ispit
1. Ako ste. na primer. resili redosled prolaska vozila kroz raskr
snicu na testu sa slikom. onda se resenie uvek sastoii iz iednog niza od
56 broiki. kao na primer: 3. l. 4. 6. 5. 2. koie iednostavno memorirate
kao svaki viseciIreni broi 314 652 ÷ MoToR CLaN. Svako Vase re
senie testa sa slikom mozete ovako memorirati i asocirati ga sa rednim
broiem testa. tako da na kraiu veoma brzo i eIikasno izvrsite kontrolu
svoiih resenia bez papira i olovke.
2. Takode i svoia ostala resenia prilikom izrade testova mozete
pamtiti na slican nacin. Tako resenie testa: 6-a. pamtite kao 6l ÷ 61;
12-b kao 122 ÷ 122 itd.. ti. za slova: a. b. c. d uzmete iednostavno
broike: l. 2. 3. 4 respektivno. Na tai nacin za Vasa resenia testova do
bi iate uvek dvociIrene ili trociIrene broieve koie uvek istovremeno pam
tite dok resavate test. Time eIikasniie resavate testove. ier usteduiete pi
sanie i zamorno uporedivanie sa »Tacnim odgovorima«; iednostavno ci
taiuci »Tacne odgovore« uporeduiete svoia memorirana resenia.
3. Mozete zapamtiti i tacne odgovore za sve testove. kao niz
broieva ciie cete numericke reci opet asocirati za neku od tabela da biste
istovremeno znali i red. broi testa. Time veoma ubrzavate resavanie te
stova. ier Vasa resenia mozete odmah uporediti i prekontrolisati. ios
dok resavate testove.
Naravno. ni u kom slucaiu se ne smete zadovoliiti samo zapam-
cenim odgovorom. posto bi time naipre naskodili sebi. ier znate
samo iedan broi. a ne i razloge ili uzroke za neku cinienicu u
saobracaiu. Tehnika pamcenia broieva ovde Vam samo pomaze da
ubrzate i olaksate sebi rad oko resavania testova. a nikako za
mehanicko pamcenie pravila i propisa koie bi u saobracaiu bilo
potpuno neupotrebliivo.
Naravno. Vi mozete veoma eIikasno i sigurno ovim nacinima
pamtiti masu broicanih i ostalih podataka koii su neophodni u
saobracaiu. a takode i saobracaine propise i to po clanovima.
Posto ce pamcenie tekstova i propisa biti obradeno u posebnom
poglavliu. ovde cemo Vam samo spomenuti iednu od mogucnosti za
pamcenie propisa. Po topo-sistemu odredite onoliki broi mesta koliko
ima clanova propisa. Za svaki clan propisa odaberite prikladne
kliucne reci ili scene i asociraite ih za vezna mesta po topo-sistemu.
Na tai nacin. bi-cete u staniu da reprodukuiete propise po bilo kom
redosledu.
Pamcenje Itinerera i vaznih podataka u
voznji na duge relacije
Dobar vozac pre svakog duzeg putovania dobro prouci kartu i sve
ostale detalie koii mogu da budu od znacaia za uspesno putovanie.
Posto se odredi naibolii itinerer. mozete zapamtiti:
1. Sva mesta kroz koia morate proci.
242
2. Kilometrazu na Vasem broiacu kilometara za poiedina
mesta
ili udalienost u km za poiedina mesta.
3. Vreme kada ste prosli poiedina mesta.
4. I svaki drugi podatak koii smatrate relevantnim za
sigurnost
i uspeh Vase voznie.
Na primer. prvo prolazno mesto Vam ie Osiiek do koga ima 120
km i planirate da ga prodete oko 14.30. To pamtite tako sto cete na
glavnoi raskrsnici u Osiieku. ili gde vec skrecete za sledece mesto.
postaviti. na pr. DaNiCu (÷ 120 km) kako se ceslia sa TRiMerom (÷
14.30 h). Na isti nacin postupite i za sva ostala mesta i podatke koie
zelite da imate u vezi sa niima. Time dobiiate veoma preglednu i
korisnu tabelu podataka. kompletan itinerer. koii ce Vam pruziti vecu
sigurnost i ugodnost u voznii na duge relaciie.
Pamcenje medusobnih udaljenosti pojedinih mesta
Tabele udalienosti poiedinih vazniiih mesta u zemlii ili u ino-
stranstvu mozemo pamtiti na nekoliko nacina.
1edan nacin se sastoii u tome da naipre za nazive mesta
odaberete osobe. obiekte ili predmete koii simbolisu poiedine gradove ili
Vas nedvosmisleno potsecaiu na niihova imena. Na primer. za
»Liublianu« mozete uzeti nekog od Vasih poznanika koii se zove
»Liuba«. »Liupce« ili »Liubinko« ili. ios bolie. neku »Liubicu« ili
iednostavno cvet »liubicicu«. Za »Saraievo« mozete uzeti neku Vasu
poznanicu »Saru« ili neki obiekat u Saraievu koii licno Vas naibolie
potseca na Saraievo. ili mozda nekog »Sarailiiu« Vaseg druga ili
priiatelia. Isto tako. za »Skoplie« mozete uzeti. recimo. »koplie« ili
nekog priiatelia ili poznanicu koia zivi u Skopliu.
Na slican nacin postupite i u nalazeniu simbola ili zamena i za
ostale gradove koii se nalaze na tabeli medusobnih udalienosti.
Drugu veoma vaznu stvar. koiu morate odmah uociti kod svih
tabela ovakve vrste. ie niihova simetricnost. Ako pogledate »Tabelu uda-
lienosti izmedu glavnih gradova u zemlii« u 3. Pogl.. Test br. 8.
onda cete primetiti da prazan prostor u tabeli u obliku diiagonale
deli celu tabelu na dva simetricna. potpuno iednaka dela. To znaci da
ie dovolino da zapamtimo.na primer. samo donii deo tabele i da
automatski znamo sve udalienosti na tabeli. Time za 50° usteduiemo
sebi trud i vreme.
Sada Vam preostaie da parove gradova acocirate sa
numerickom reci koia sadrzi tacan broi kilometara niihove
medusobne udalienosti. Na primer: Liubliana Skoplie ÷ 965
km; »Liubicica« 4- »koplie« ¹ »BuSiLica« (÷965 km). Napravite mali
lancani niz od-»Liubicice« »Koplia« »BuSiLice« ili grupnu
asociiaciiu i imacete uvek na raspolaganiu brzo i eIikasno ovu
udalienost. Na isti nacin. napravite pogodne asociiaciie i za ostala
mesta. Ako zelite zapamtiti tabelu udalienosti izmedu 6 gradova. onda
ce Vam trebati ukupno 15 takvih grupnih ili lancanih asociiaciia.
Drugi nacin ie da za gradove ne uzimate simbole u obliku
osoba ili drugih obelezia. vec da se koristite »Iniciialnom tehnikom«
za pamcenie naziva gradova. Na primer:
Amsterdam ÷ A Hag ÷ H Pariz ÷ P
Beograd ÷ B Kopenhagen ÷ K Rim ÷ R
243
Cirih ÷ C Lisabon ÷ L Stokholm ÷ S
Drezden ÷« D Moskva ÷ M Varsava ÷ V
ErankIurt ÷ E Nica ÷ N Zagreb ÷ Z
Kako su medusobne udalienosti glavnih gradova Evrope izrazene
uglavnom u hiliadama kilometara. dakle 4-ciIrenim broievima.
mozemo
onda dva grada i niihovu medusobnu udalienost. zahvaliuiuciprimeni
»Iniciialne tehnike«. pamtiti samo sa dve numericke reci.
Udalienost MOSKVA RIM ie 3.187 km ÷
(Ttviggie)
M-R-M T-J-G. MaRaMa i TJiGi
Na primer: »-Pariz Rim ÷ 1437 km«: P (÷ Pariz) R (÷
Rim) T (÷ 1) ÷ PRuT; a » . . . 437« (÷÷ preostali broi km od
1.437 km) ÷ »HuMKa«. PRuT i HuMKu ie veoma lako asocirati. Ili:
»Moskva Rim ÷ 3.187 km«: M R M (÷÷ 3) ¹ » . . . 187
km« ÷ TViGi. MaRaMu povezite sa TViGi (Twiggie) i automatski ste
zapamtili udalienost izmedu Moskve i Rima. Na slican nacin mozete
postupiti i za ostale udalienosti.
Ukoliko zelite. ili se dogodi. da u svoioi tabeli udalienosti poie-
dinih gradova imate vise naziva gradova koii pociniu istim slovom.
kao na pr. Barselona. Berlin. Brisel. Budimpesta itd. onda ovai
problem mozete resiti i tako. da prvom slovu prikliucite i drugo koie ce
Vas nedvo-smsleno potsecati da se radi. recimo o »Hagu«. a ne o
»Hamburgu«. Na primer:
Amsterdam ÷ Am
Atina ÷ At
Barselona ÷ Ba
Berlin
Brisel
Budimpesta
÷ Be
÷ Bi
÷ Bu
Sa ovim slogovima. prema »Iniciialnoi tehnici«. mozemo
praviti puno kombinaciia. kao na pr.: AMBAR ÷ Amsterdam
Barselona.
244
Kao sto vidite. mogucnosti za razlicite i broine kombinaciie
postoie. narocito ako primeniuiemo paralelno ili istovremeno dve ili
vise metoda sistematskog pamcenia. Naravno. svako ce prema svom
proIilu i potrebama odabrati onu kombinaciiu koia niemu naivise
odgovara.
U velikim gradovima i na velikim parkiralistima moze da Vam se
dogodi. da ponekad dugo trazite svoi auto. ako niste zapamtili mesto
gde ste ga parkirali. Tacno mesto parkirania Vaseg automobila mozete
zapamtiti na vise nacina:
Ako ste parkirali na nekom velikom parkiralistu. tacno mesto
gde ste ostavili Vas auto mozete memorirati ako broi reda i redni broi u
redu asocirate sa Vasim aulom. Na primer. NoVa GuMa ÷ 29. red i
73. kola po redu (ili u tom redu). Ako u masti »ukrasite« Vas
parkirani auto sa iednom velikom. upadliivom NoVom GuMom (÷ 29.
red i 73-ca kola u redu). recimo na niegovom krovu. onda Vam se
sigurno nece vise dogoditi da nasumice trazite Vasa kola po celom
parkingu.
Ukoliko parkirate u nekoi ulici u nepoznatom gradu. onda opred-
mecenu (÷ osmislienu) adresu i kucni broi. ispred koga ste parkirali.
asociraite sa Vasim parkiranim kolima. Pretpostavimo da ste
ostavili Vasa kola u Gundulicevoi ulici ored zgradom br. 54; dovolino
ie da zamislite GUNDULlCA (÷ Gunduliceva ul.) kako svira na iednoi
LiRi (÷ zgrada br. 54) sedeci na krovu Vaseg parkiranog automobila.
Umesto adrese mozete koristiti i nazive dveiu ulica koie cine ras-
krsnicu. u ciioi ste blizini parkirali Vas auto. Pretpostavimo da ste po-
godno mesto za parkiranie nasli na uglu Garibaldiieve i Zmai-Jovine
ulice. Dovolino ie da samo na trenutak »vidite« u svoioi masti. dok zak-
liucavate kola. kako GARIBALDI »opominie« Cika 1ovu Zmaja
da ie nepropisno parkirao svoia kola! Ova neobicna i groteskna
asociiaciia sigurno ce Vas potsetiti na tacno mesto gde ste ostavili
svoia kola- kada ih posle izvesnog vremena budete ponovo potrazili.
Pored navedenih primena u saobracaiu. naucene metode mozete
dalie primeniti u bilo koioi drugoi oblasti saobracaia. kao sto su:
Pamcenie itinerera kroz velike i nepoznate gradove. sa nazivi
ma iednosmernih ulica i tacnim uputstvima gde treba skrenuti ili pro-
meniti pravac. sto ie u velegradovima od posebne vaznosti.
Pamcenie kalendara odrzavania vozila. po datumima ili po
predenoi kilometrazi.
Pamcenie saobracainih znakova. Na pr.. znaci opasnosti lice na
uspravlieno koplie ili strelu. koii potsecaiu na OPASNOST. Znaci izri
citih naredbi su kruznog oblika sa crveno oboienom periIeriiom. te pot
secaiu na CRVENO SVETLO SEMAEORA ili LOPATICU. ZNAK SAO-
BRACAJCA koiom se izricito nareduje da vozilo mora stati. Pravougao-
nog ili cetvrtastog oblika su znaci obavestenja, upravo kao sto su i sva
ostala obavestenia na papiru ili raznim tablama.
Pamcenie svih podataka o poiedinim tipovima vozila i niiho
vih tehnickih karakteristika. kao sto su: broievi motora i sasiie. broi KS.
245
tezina. dimenziie. kubatura itd. (Na pr. grupnom asociiaciiom. V. »Metod
grupne asociiaciie« u 23. Pogl.).
Pamcenie broia saobracaine i vozacke dozvole. polise osigu-
rania. kartona tehn. pregleda i drugih slicnih podataka.
Zahvaliuiuci do sada stecenom znaniu i iskustvu. pravilnom pri-
menom naucenih metoda i tehnika pamcenia mozete postati eIikasniii i
bolii vozac. a to u krainioi liniii znaci i ono naivazniie sigurniii
vozac.
Doslo ie vreme da popravite lose mislienie koie ste stekli o svom
pamceniu. resavaiuci Test br. 8: »Za volanom automobila«. Upisite Vas
novi rezultat na predvidena mesta i izvrsite uporedenia!
U BESKRA1NOM MORU KOMBINATORIKE
PROSIREN1E »MEMORI1E* UMNIH MASINA
U ovom poglavliu posebno cemo se pozabaviti mogucnostima po-
vecania smestainih kapaciteta raznih tehnika pamcenia. odnosno pro-
sireniem »memoriie« nasih umnih masina.
Ako napravimo iednu malu rekapitulaciiu do sada raspolozivih
kapaciteta za »smestai« raznih podataka i znania onda imamo ovakvo
stanie:
Redni broj Naziv tehnike Broj mesta
1. »Predmetna tabela od 50 mesta« Vezni metod
pamcenia 50
2. »Numericka ili broicana tabela od 100 mesta«
Vezni metod pamcenia 100
4. »Topo-sistem pamcenia« Vezni metod pamcenia Prakticno ne-
ogranicen
4. »Parne i grupne asociiaciie« Asociiativna teh- Prakticno ne-
nika ogranicen
5. »Asociiativni nizovi« Lancani metod pamcenia Prakticno ne-
ogranicen
Primecuiemo da samo kod predmetne i numericke tabele. koie ko-
ristimo za pamcenie po veznom metodu. imamo svega 150 veznih ili
asociiativnih mesta ukupno. To apsolutno uzevsi niie malo. ier ste imali
246
prilike da se sami uverite kolko se mnogo korisnih podataka. raznih
inIormaciia i drugih korisnih znania moze »smestiti« u ove
kapacitete. S druge strane. u poredeniu sa prakticno neogranicenim
kapacitetima drugih tehnika. ovi kapaciteti izgledaiu smesno mali.
Pored toga. od veznih sistema pamcenia iedino ie topo-sistem
prakticno neogranicen. ier dokle god pronalazmo i numerisemo nove
zgrade mozemo nesmetano i dalie prosirivati »memoriiu« ovog
sistema.
Radi toga ie potrebno. da pored topo-sistema. imamo ios
iedan sistem za vezni metod pamcenia koii ce imati dovolino veliki
kapacitet. tako da se sa niim mozemo upustiti i u naiozbiliniie
poduhvate pamcenia dovolino velikog broia raznih podataka i
znania.
Za prosirenie kapaciteta raznih veznih tabela imamo nekoliko
prakticnih i veoma eIikasnih mogucnosti:
1. Izrada dodatnih tabela uz »Numericku tabelu od 100
mesta.«
Naipre treba da komponuiemo dodatnu tabelu za broieve od
00-09:
0 ÷ CiCa 05 ÷ SaLa
1 ÷ SuD 06 ÷ SaSa
2 ÷ SeNo 07 ÷ SoK
3 ÷ SoM 08 ÷ CeV
4 ÷ SiR 09 ÷ SiPa
Kome gornia selekciia numerickih reci za broieve od 00
09 ne bi odgovarala. moci ce veoma l ako. na osnovu
numeri ckog al Iabet a. da konstruise tabelu koia ce mu naivise
odgovarati. Sa ovom tabelom dobili smo novih 10 asociiativnih
mesta.
Druga neiskoriscena mogucnost numericke tabele ie izrada ios
iedne dodatne numericke tabele za broieve od 000099. Na pr.:
000 ÷ SuZiCe. 001 ÷ ZaSTava. 002 ÷ SuZaNa. 003 ÷ CiCiJa.
. . . 009 ÷ SuSPenzi i a ( r ast vor ) . 010 ÷ SuDaC. . . . 034 ÷
SaMaR. 035 ÷ SaJLa. . . . 097 ÷ ZBeG. 098 ÷ SPeV. 099 ÷ eSPaP
(roba). Svako moze ovu dodatnu tabelu da konstruise prema svoiim pre-
Ierenciiama i znaniu. Ovom drugom dodatnom tabelom obezbedili
ste ios 100 asociiativnih ili veznih mesta.
Postoii ios iedna velika neiskoriscena rezerva kod »Numericke
tabele-«. a to ie da se iednostavno produzi do 1.000. ti. od 100 do 999.
Ako bi sada sumirali ukupne raspolozive kapacitete za vezni
metod pamcenia (naravno.bez topo-sistema) onda bi dobili ovakvu
sliku:
Kapacitet u
Redni broj Naziv tabele
broju mesta
1. Perdmetna tabela od 50 mesta 50
2. Azbucna tabela od 30 slovnih mesta 50
3. Abecedna tabela od 30 slovnih mesta 30
4. Dodatna numercka tabela od 0009 10
5. Druga dodatna numericka tabela od 000099 100
6. »Numericka tabela od 100 mesta« l 100 100
7. Produzetak »Numericke tabele od 100 mesta«.
ti. od 1011.000 900
UKUPNO: 1.220
Prema tome. sada Vam stoie na raspolaganiu ukupno 7 razlicitih
tabela za vezni sistem pamcenia sa ukupnim kapacitetom od 1.220
asoci-
247
iativnih ili veznih mesta. Medutim. kao sto cete videti u sledecem odeli-
ku. ovde mogucnosti povecania »memoriie« Vasih umnih masina ne pre-
staiu. nego tek pociniu:
2. »U moru kombinatorike ...«
Sada mozete prakticno kombinovati svaku od ovih tabela sa bilo
koiom drugom od niih. Na primer:
1. Mozete kombinovati »Predmetnu tabelu« sa »Azbucnom odnosno
abecednom«. tako da dobiiete odmah 50 X 30 ÷ 1.500 veznih mesta. Time
dobiiate iednu tabelu od 1.500 asociiativnih mesta koioi su redovi. ukupno
50. oznaceni predmetima same »Predmetne tabele od 50 mesta«. a kolone.
ukupno 30. slovima. ti. predmetima »Abecedne. odnosno azbucne tabele od
30 mesta«:
1. TV Torani A Auto. B Bina. V Viiak . . . itd.
2. Labud / do S Sumica.
3. Trougao
4. . . . Itd. do
50. Ugaonik
Znaci. svako vezno mesto u novostvorenoi. kombinovanoi tabeli
od ukupno 1500 mesta sastoii se u stvari uvek od dva mesta. s tim sto
ie iedno iz predmetne. a drugo iz alIabetske tabele. Tako ie »TV to-
rani« sa »Autom« ÷ br. l. (»TV torani« sa »Binom« ÷ br. 2. »TV to-
rani « sa »Viikom« ÷ br. 3. ... itd. do kraia tog reda. ti. »TV torani« i
»gumica« ÷ br. 30.
Zatim ide drugi red tabele od 1.500 mesta: »Labud« i »Auto« ÷
br. 31. »Labud« i »Bina« ÷ br. 32 . . . itd. do kraia drugog reda. ti. »La-
bud« i »Sumica« ÷ br. 60. Treci red oznacen sa »Trouglom« sadrzi
broieve 6190. cetvrti red oznacen sa »Jedrom« sadrzi redne broieve od
90120 itd. do 50-og reda oznacenog sa »Ugaonikom-« koii sadrzi posled-
niih 30 veznih mesta »Tabele od 1.500 mesta«. ti. red. broieve od 1.471
do 1.500; »Ugaonik« sa »Sumicom« (50-ti red i 30-to mesto ili kolona) ÷
1.500-to mesto »Tabele od 1.500 mesta«.
To znaci da svaki podatak koii pamtite asocirate u grupnoi asoci-
iaciii uvek sa dva predmeta (iedan iz predmetne. a drugi iz alIabetske
tabele) za razliku od raniieg asocirania. recimo samo sa »Predmetnom
tabelom« kada ste za iedan predmet asocirali iedan poiam koii pamtite.
Ovai nacin ne treba da Vas uopste zbuniuie. ier se u stvari radi uvek o
obicnoi grupnoi asociiaciii od 3 predmeta. kakve ste inace vec mnogo
puta pravili. samo sto Vam dva predmeta iz tabela daiu red. broi.
Isto tako mozete za bilo koii predmet. recimo »Predmetne tabele«.
asocirati citav lancani niz od 10 clanova i zabune nema. Zasto bi onda
imali problema sa samo 3 predmeta ili clana asociiaciie?
Pored toga. potrebno ie posebno naglasiti. da kombinovanie iedne
tabele od 1.500 mesta sluzi ambiciozniiim cilievima. kada hocete da za-
pamtite. recimo. 1.500 razlicitih 3-ciIrenih broieva. dakle ukupno 4.500
ciI ara. nekih tablica. ili 1.500 raznih podataka iz neke oblasti. ili uopste
bilo kakvih 1.500 raznih nepovezanih elemenata.
Naravno. ako nekom ne odgovara ovai metod. a potreban mu ie
iedan veliki kapacitet od par hiliada mesta. ios uvek mu stoie na ras-
polaganiu druge mogucnosti. kao sto ie topo-sistem i ostale kombinaciie
sa tabelama veznog sistema.
248
2. Dalie mozete kombinovati »Numericku tabelu od 100 mesta« sa
»Predmetnom tabelom od 50 mesta« i na tai nacin dobiti 50 X 100 ÷
5.000 veznih mesta. koia saciniavaiu opet parovi sastavlieni od po iednog
predmeta iz svake tabele. kao i u prethodnom slucaiu.
Veoma dobra kombinaciia moze da se napravi sa »Numerickom
tabelom od 100 mesta« i dve dodatne numericke tabele od 0009 i 000
099. Na primer: 10 ¹ 07 ÷ 1.007. 6 ¹ 005 ÷ 6. 005. 9 ¹ 084 ÷
9.084 itd. Tabela kombinovana na ovai nacin moze da ima 10.000 mesta.
Pored toga sve tri tabele mogu odlicno posluziti za pamcenie decimalnih
razlomaka. Na primer: 0.0385 ÷ 003 ¹ 85- ili 0.0509 ÷ 005 ¹ 09 ili
0.070468 ÷ 007 ¹ 04 ¹ 68. itd.
Za odredene potrebe iedna od naiboliih kombinaciia ie sa pro-
sirenom numerickom tabelom od 1.000 mesta. ti. l1.000. Pomocu osta-
lih tabela mozemo praviti zelieni broi kombinaciia i dobiiati potreban broi
kapaciteta. Na primer:
1. Kombinaciiom sa iednom alIabetskom tabelom dobiiate 30 X
1.000 ÷ ukupno 30.000 mesta.
2. Kombinaciiom sa predmetom tabelom od. 50 mesta dobiiate
50 X 1.000 ÷ ukupno 50.000 mesta.
3. U kombinaciii sa dodatnim numerickim tabelama 0090 i
000099 iednostavnim pridruzivaniem potrebnih grupa ciIara
mozete Iormirati ogroman kapacitet od 1.000.000 mesta!
Na primer: 1060 ÷ 10 ¹ 60 ili l ¹ 060; 50.063 ÷ 50 ¹063; 98.093
÷ 98 ¹ 093; 100.000 ÷ 100 ¹ 000; 956.742 ÷ 956 ¹ 742: 907.006 ÷
907 ¹ 006; 1.000.000 ÷ 1.000 ¹ 000.
Sa tabelama za velike kapacitete treba biti posebno oprezan i rea-
lan. To su vec broini dzinovi koii se mogu savladati samo u savezu sa
velikim vremenom. a to ce reci postepeno i na dugi rok uz dosta marlii-
vosti. upornosti i truda. Vec iedan »manii« kapacitet od par hiliada mesta
pretstavlia veoma mnogo ako se meri broiem i vrednoscu podataka koie
moze da primi. Zato postupaite i ovde svrsishodno. sa razradenim pla-
nom i iasnim ciliem. U zavisnosti od onoga sta hocete i sta Vam stvar-
no treba odredite i potrebne kapacitete
3. Mogucnosti daljih kombinacija
1. Pomocu prideva. Ako uzmemo 10 prideva u obliku tabele. ciii
nazivi pociniu odgovaraiucim slovima numerickog alIabeta. onda imamo
mogucnosti da bilo koiu tabelu za vezni metod pamcenia povecamo za
10 puta. Na primer:
1 ÷ Tih. Tesan. Tanak. Debeo. Dugacak. Dobar
2 ÷ Nov. Neiak. Neobican. Nagao
3 ÷ Mali. Mek. Jak. Jedar
4 ÷ Rasan. Robustan. Hrabar. Hrapav
5 ÷ Lep. Lak. Liigav. Liuskav
6 ÷ Sirok. Cist. Cudan. acki. Dzinovski
7 ÷ Garav. Grub. Gorostasan. Kos. Kratak
8 ÷ Velik. Visok. Ein
9 ÷ Bucmast. Pospan. Prliav. Bistar
10 ÷ Snazan. Snazan- Strasan. Zimski. Zmiiski (10 ÷ O!)
249
Na primer. ako zelimo da udesetostrucimo »Numericku tabelu od
100 mesta« onda poiedinim predmetima tabele samo dodamo pogodan
pridev: 39 ÷ MaPa. a 639 ÷ Dzinovska MaPa; 48 ÷ RaE. a 148 ÷
Dugacak RaE.
2. Pomocu boja. Ako za broieve tabele od l10 uzmemo odgova-
raiuce boie. ciii nazivi pociniu suglasnicima koii znace poiedine broieve
tabele. onda imamo ios iednu mogucnost da svaku veznu tabelu udeseto-
strucimo. ti. da od svake dobiiemo 10 puta veci kapacitet:
1. Taman (crn) 6. 2ut
2. Narandzast 7. Kesteniav (braon)
3. Jarko crven 8. Violet (plav)
4. Roza (ruzicast) 9. Beo
5. Liubicast 10. Zelen (10 ÷ O!)
Nacin kombinovania ie isti kao i u prethodnom odeliku pomocu
prideva. U stvari iednu te istu veznu tabelu. recimo »Predmetnu tabelu
od 50 mesta« koristite 10 puta. samo svaki put u drugoi odgovaraiucoi
boii. Osobama koie imaiu dobru mastu ovi metodi sa pridevima i boiama
posebno ce odgovarati.
3. Pomocu vokala. Ovai nacin povecania kapaciteta veznih tabela
narocito ie podesan za alIabetske tabele. Poiedini vokali imaiu ove vred-
nosti:
A ÷ l 1 ÷ 3
E ÷ 2 O ÷ 4
U ÷ 5
Zatim se napravi prva alIabetska tabela ciii prvi vokal (odnosno
drugi. ako rec pocinie vec vokalom) mora da bude u svakoi odabranoi
reci »A«. Zatim u drugoi mora da bude »E« itd. dok ne dobiiemo ukupno
5 tabela. Ako uzmemo u obzir da 5 tabela mozemo Iormirati u azbuci i
drugih 5 u abecedi. sa postoiece dve alIabetske tabele. to cini ukupno 12
alIabetskih tabela ili 12 X 30 ÷ 360 asociiativnih mesta za pamcenie
raznih podataka svrstanih po alIabetskom sistemu.
4. Pomocu lancanih nizova. Lancani nizovi Iormirani od podataka
zapamcenih po lancanom metodu pamcenia mogu biti klasiIikovani po
mocu bilo koie vezne tabele. To prakticno znaci da broi clanova u lan
canim nizovima i broi mesta u doticnoi tabeli pomnozeni daiu ukupni
kapacitet tog novog. kombinovanog sistema pamcenia. Na primer. ako uz
memo »Numericku tabelu od 100 mesta« i za niu asociramo lancane ni
zove koii u proseku imaiu samo po 10 clanova. onda ie to vec kapacitet
od 1.000 mesta. a sa 20 clanova. dobiiamo vec kapacitet od 2.000 mesta.
Ukoliko bi uzeli »Prosirenu numericku tabelu od 1.000 mesta«. »memori
ia« ovakvog sistema naglo se prosiruie na 10.000 zapamcenih podataka.
ako u nizu ima samo 10 clanova (podataka) prosecno.
5. Visestruko koriscenje iste tabele. Za potrebe pamcenia na kraci
rok mozete slobodno visestruko koristiti iednu te istu veznu tabelu. ier
iskustvom ie provereno da ne moze da dode do zamene ili konIuziie.
Prakticno to znaci. da ako pamtite neke podatke. recimo sa »Numeric
kom tabelom od 100 mesta«. onda kada ste popunili svih sto mesta 101-vi
podatak asocirate sa predmetom koii ie vec povezan sa mestom br. l.
102-gi podatak sa predmetom na mestu br. 2 itd. do kraia. Kada ste tako
250
asocirali sve podatke do kraia. dakle sada ukupno 200. onda mozete preci
i na trecu stotinu podataka tako. sto cete ih sada povezati sa vec asoci-
ranim podacima iz druge stotine itd.
Iskustvo ie pokazalo da ovim nacinom iednu iedinu tabelu moze-
zete koristiti nekoliko puta. pa cak i 56 puta. ier u sustini dobiiate
kombinaciiu vezne tabele sa kratkim lancanim nizovima od 4 6 clano-
va. To iskliucuie svaku mogucnost zabune.
Specijalne tabele za pamcenje klasifikovanih i grupisanih
podataka
Cesto moze da se ukaze potreba da odredeni niz podataka zapam-
timo po strogom redosledu u nekoi posebnoi oblasti znania ili delatnosti.
Obzirom da su takvi podaci strogo klasil'ikovani i grupisani. mozemo uvek
konstruisati posebne manie numericke tabele. koie ce vrsiti trostruku
ulogu:
· Nazivi veznih mesta tabele (predmeti tabela) nedvosmisleno
ukazuiu o koioi se oblasti radi.
· Prvi suglasnik u nazivu daie tacan red. broi.
· Sa ovakvim tabelama mozemo eIikasno pamtiti podatke iz do
ticne oblasti po veznom metodu pamcenia.
Pretpostavimo da iz oblasti automobilizma treba da zapamtite iz
grupe »Elektricni uredaii u automobilu« podatke za 10 elektricnih ure-
daia i delova. Mozemo odmah Iormirati iednu veznu tabelu koia ce za-
dovoliiti gornie uslove:
1. TransIormator 6. Suko utikac
2. iNduktor 7. Kablovi
3. Magnet 8. Easung
4. Relei 9. Bateriia
5. eLektromotor 10. oSigurac (O ÷ 10!)
Za predmete ove. tabele mozemo sada asocirati podatke iz usko
speciializovane oblasti: »Elektricni uredaii u automobilu«. Naravno. za
druge speci ializovane oblasti mozemo takode napraviti zelieni broi veznih
tabela. Na primer. ako zelimo nesto speciialno da zapamtimo u vezi sa
»Skolom-« onda mozemo sastaviti i ovakvu veznu tabelu:
1. Tabla 6. uCenik
2. Nastavnik 7. Klupa
3. Mapa 8. Eiskulturna dvorana
4. Razred 9. Biblioteka
5. Laboratoriia 10. Sekretar (10 ÷ O!)
Podatke o skoli. asocirane za ovu tabelu. koia se kao i svaka druga
moze ios produziti na slican nacin. nalazimo kasniie bez poteskoca kada
nam zatrebaiu.
Formiranje raznih pomocnih tabela
Za razne svrhe pamcenia na kraci rok ili neke posebne slucaieve
mozemo Iormirati niz prirucnih ili pomocnih tabela. Ovde cemo ilustraciie
radi prikazati nekoliko nacina:
(1) Homofoniska tabela od 10 mesta zasniva se na slicnosti izgovora po-
iedinih broieva i reci. Na primer:
251
1. JEDreniak (Jed-an) 6. SESTar (Sest)
2. D Veri (Dva) 7. SEDAlo (Seda-m)
3. TRIko (Tri) 8. OSA (Osa-m)
4. CETka (Cet-iri) 9. DEVa (Dev-et)
5. PETao (Pet) IO. DESETar (Deset)
(2). Mala predmetna tabela od 10 mesta moze da nam korisno posluzi kao
pomocna tabela u kombinaciii sa nekom velikom tabelom. ili nekim
drugim sistemom pamcenia. Na primer. ako treba oznaciti redosled
vladara u istoriii. kao na pr. Henri I. Henri II. Henri III. Ivan III.
Karlo XII itd.:
1. Strela 6. Lula
2. Cipele (uvek par) 7. Kosa (za kosenie)
3. Detelina (3 lista) 3. Tegovi (za vezbanie ÷ 00)
4. Stolica (4 noge) 9- Stap (sa poviienom drskom)
5. Ruka (5 prstiiu) 10. ili 0. Lopta
Pored ovih nacina postoii ios mnogo drugih mogucnosti da Kon-
struisete pogodne vezne tabele od 10-ak ili 20-ak veznih mesta. kao na
primer: (1) delovi coveciieg tela. (2) dzepovi na odeci. (3) redosled raznih
mesta koie redovno i cesto obilazimo ili vidimo tokom dana. itd.
Na kraiu ovog poglavlia da Vas potsetimo. da smo u 27. Poglav-
liu »Topo-sistem pamcenia«. u odeliku »Kako mozete stvoriti mentalnu
kartoteku enciklopediskih razmera pomocu topo-sistema?« posebno iz-
lozili nekoliko mogucnosti stvarania velikih smestainih kapaciteta.
* * *
Kao sto Vam ie vec poznato. znanie ie veoma slozena i razgra-
nata gradevina. Obzirom na nacine i tehnike pamcenia i sticania zna-
nia. treba imati u vidu ove tri glavne oblasti naseg znania:
· deo znania koii sticemo bez primene neke speciialne tehnike
(potsvesno. osmislieno-logickim pamceniem ili mehanickim
pamceniem).
· deo znania koii sticemo primenom posebnih tehnika pamcenia
i ucenia (asociiativno-logicko pamcenie. lancani metod pamce
nia i asociiativna tehnika bez veznog metoda pamcenia. dakle
autonomne. medusobno nepovezane i nezavisne asociiaciie).
· treci i poslednii deo znania koii ie strogo klasiIikovan. a sa
stoii se iz nepovezanih. cesto neosmislienih elemenata koie
treba zapamtiti po strogom redosledu.
Tehnike kombinovania iznete u ovom poglavliu i prosirene »me-
moriie« poiedinih veznih tabela s ogromnim kapacitetima koristicete. pri-
rodno. samo za »treci deo« Vaseg znania. kada treba da zapamtite veliki
broi nepovezanih podataka u nekoi oblasti.
Znaci onda. kada ne postoie mogucnosti stvarania autonomnih.
medusobno nezavisnih parova ili grupa asociiaciia. koie normalno kori
stimo kod pamcenia tel. broieva. znacenia stranih reci. raznih podataka
o osobama. masinama itd. Ovi veliki kapaciteti treba da se koriste siste
matski. kao neka velika kartoteka zrs.ania. u koiu cemo »odlagati« samo
podatke i znania koia moramo pamtiti veznim sistemom. Ako postupamo
planski. realno i sistematski vremenom cemo dobiti zaista impozantnu
mentalnu kartoteku znania od nekoliko desetina hiliada podataka iz »treceg
dela znania«. koii ce nam traino i eIikasno biti uvek raspolozivi u po
trebnom trenutku.
252
A sada posvetite ponovo nekoliko trenutaka praceniu Vaseg nap-
retka u izucavaniu tehnika pamcenia i izracunavaniu do sada postignutog
uspeha.
TEST BR. 8:
45. (35. pogl.) Retroaktivna inhibiciia naiiace deluie:
A. Tokom spavania i bavlienia nekim sportom.
B. Ako slicne materiiale pamtimo iedan za drugim u seriii bez pauze
C. Ako pamtimo i ucimo mehanicki.
D. Ako pamtimo po metodama sistematskog pamcenia.
46. Oznacite tacan redosled brzine i velicine zaboravliania kod ovih ma
teriiala:
1. O Tekstovi i proza
2. O Neosmislien materiial zapamcen mehanicki
3. O Principi i zakonitosti. Materiial zapamcen sistematskim pamce-
niem
4. O Stihovi. pesme. poeziia
47. Zaboravlianie kao Ienomen pamcenia i niegova vazna komponenta:
1. Uvek ie stetno i treba ga stalno suzbiiati da ne bi nista zaboravili
sto smo iedanput zapamtili
2. Ima veoma korisnu i neophodnu Iunkciiu ako se umesno koristi:
vrsi neophodnu selekciiu i otstraniivanie nepotrebnog znania i ne
prekidno nam azurira stvarno potrebno znanie.
Imate ukupno 4 minuta vremena da zapamtite ovih 10
registarskih broieva automobila :
48. (36. pogl.) Pamcenie reg. broieva automobila:
1. SB 941-57 6. KP
2. NI 441-47 7. PR
3. BP 825-66 8. BT
4. GS 584-78 9. ZR
5. OH 234-01 10. KV
324-49
200-94
647-50
402-04
349-35
49. U primeru pamcenia ukupno 40 slovnih oznaka i simbola navedite
kako glasi:
1. 35-to slovo
2. 27-mo .
3. 12-to .
4. 33-ce .
5. 7-mo .
253
50. (38. pogl.) Ubelezavanjem brojeva iz desne kolone odredite
smestajne
kapacitete sistema pamcnja po veznom metodu:
1. O Sve vezne tabele zaiedno
2. O Topo sistem pamcenia
3. O Asociiativni nizovi 1. Prakticno
Lancani metod pamecnia neograniceno
4. O Parne i grupne asociiaciie 2. 5.000 mesta
Asociiativna tehnika 5. 1.220 mesta
5. O Kombinaciia »Predmetne tabele«
s »Numerickom tabelom«
od 100 mesta«
51. Za potrebe pamcenja na kraci rok koliko puta mozemo
koristiti
jednu te istu veznu tabelu?
A. 23 puta
B. Neograniceno po potrebi
C. 56 puta
D. Samo iedanput. ier moze doci do konIuziie
Ovde ie potrebno da Vam posebno skrenemo pazniu na
pitanie br. 48: to ie ne samo test iedne tehnike pamcenia. vec i brzine
pamcenia. koia u odredenim okolnostima moze da bude od presudnog
znacaia. Kao sto mozete videti u »Dodatku: Resenia testova«. broi
bodova zavisi od brzine pamcenia i u ovom slucaiu ne mozete
primeniti parciialno bodovanie. iako se pitanie sastoii iz 10 komponenti.
ZA GOVORNICKIM PULTOM
Naibolii ie govornik onai. koii sa
naimanie reci naivise kaze
1
).
Lat. sentenca
PAMCEN1E GOVORA I PREDAVAN1A
U iednom drustvu neki poznatiii govornik ie pricao da se za iedan
govor koii treba da traie oko cetvrt casa priprema 15 dana. a za govor
od oko iednog casa. samo iednu sedmicu.
A koliko bi Vam trebalo vremena da se pripremite
za iedan govor koii bi traiao oko 2 casa? zapita
ga neko iz drustva.
i)Lat.: »Optimus orator est qui minimis verbis plurimum dicit.«
254
Takav govor mogao bih da odrzim odmah. bez ikakve pripreme!
glasio ie odgovor.
Ne mora svako da bude govornik. a ipak moze da dode u situa-
ciiu da mora govoriti pred nekim skupom: udruzeniem. drustvom. na
sastanku. u skoli. na nekom predavaniu itd. Ali ako se ne zna govoriti.
ako se ne ume izraziti svoia misao. onda ie to nepriiatno za samog go-
vornika. a mucno za niegov auditoriium.
Moc pisane reci ie velika. ali ie ios veca snaga govora. Svi veliki
dogadaii u istoriii pokretani su i snagom govora. Zato ie napisan i pro-
citan govor uvek slabiii. bezivotan. ier ie to pisani iezik. sa komplikova-
niiim. duzim recenicama. koii se skoro ne moze pratiti. ier tece mehanicki.
suvise glatko i neprirodno. hladno i bez osecaia. Ono sto ie napisano niie
za slusanie. nego za citanie. Pored toga. napisan govor ie nepromen-Iiiv i
ne moze se prilagodavati tokom citania raspolozeniu i stavu slu-salaca.
Govor. pored neposrednog prenosa iskustva. treba da ide od coveka
ka coveku. od srca ka srcu; treba cesto da prenosi osecania. a to ie mo-
guce samo kod produkovanog. a ne i reprodukovanog govora. Dobro se
moze govoriti samo o onom sto smo licno iskusili. preradili u sebi. do-
ziveli. Samo govor iz srca. iskustva. izrecen prirodno. slobodnim recima
izaziva odgovaraiuci odiek u svesti i osecaniima slusalaca.
Govorom ili predavaniem mora se reci uvek nesto novo. da bi bio
zanimliiv i da slusaoci uopste imaiu razloga da ga slusaiu. Zato se ma-
teriia. o koioi govorimo. mora odlicno poznavati. a zato ie presudna dobra
priprema govora ili predavania.
Priprema govora ili predavanja
Jedan govornik odluci da se malo nasali sa svoiim slusaocima i
kada se pope na govornicu. zapita ih: »Da li znate o cemu cu Vam danas
govoriti?« »Ne znamo.« glasio ie odgovor. »Pa onda nema nikakve
koristi da govorim takvim neznalicama.« rece govornik i side sa go-
vornice. Sledeci put kada im ie postavio isto pitanie. slusaoci odgovorise:
»Da. znamo.« na sta im govornik rece: »Onda ie nepotrebno da Vam
govorim.« i ponovo side sa govornice.
Treci put slusaoci se dogovorise i pripremise odgovor za koii su
bili uvereni da ce zbuniti saliivog govornika. Na govornikovo uobicaie-
no; pitanie. odgovorise: »Neki znaiu. a neki ne znaiu.« na sta im on
brzo odgovori: »Oni koii znaiu neka kazu onima koii ne znaiu.« i po
treci put side sa govornice.
Govor treba da ima svoiu glavnu poruku ili cili i u skladu sa tim
ciliem treba ga i pripremiti. Govor mora da raste s vremenom. da se
dobre misli i cinienice postepeno kristalisu oko glavne ideie i poruke.
Za pocetnika ie dobro da glavne misli i podatke uz niih stavi na papir.
cime ce se sacuvati glavne opasnosti predugog govora. »Ne mania
vrlina od znati govoriti ie umeti na vreme prestati.« govorili su stari
Latini.
U govoru se ne sme sye reci. treba nesto ostaviti i za disku-
siiu i zakliucak. Pored toga. govor treba osveziti dobrim primerima i
prigodnim anegdotama. Narocito se treba cuvati pretrpanosti i mnostva
nepotrebnih reci. »Val recitosti. a samo kap mudrosti« kaze stara izreka.
255
Dobar izraz se postize bogatim recnikom i lepo i sazeto Iormiranom re-
cenicom. a ne obiliem reci.
Svaki dobar govor ili izlaganie treba da pociva na ova glavna tri
dela :
U uvodnom delu, koii treba da ie sto kraci. treba da se slusaoci
zainteresuiu za glavni deo na koii treba preci sasvim spontano i neosetno.
U glavnom delu treba sistematski i logickim radom izneti sto vise
cinienica i dokaza za svoiu tvrdniu ili poruku. postepeno se priblizavaiuci
zakliucku. Izbegavati ponavliania a nacin izlagania podesiti nivou obra-
zovania slusalaca.
Na zakljucak treba takode neosetno preci kratkim sumiraniem
izlozenih cinienica i misli i sugestivno. iasno i sazeto izneti svoiu glavnu
ideiu ili tvrdenie.
Govor se ne srne sklepati za par sati. ier sakuplianie cinienica.
sopstvenih misli i ideia mora omoguciti da se iste iskristalisu oko glavne
ideie ili poruke govora u prirodnu. dobro uravnotezenu celinu. Citaite.
diskutuite. razmisliaite i razgovaraite o glavnoi ideii Vaseg govora. Pom-
no belezite svaku iznenadnu misao koia Vam dode u vezi sa niim. Te su
misli obicno i naibolie. Slobodno sakupite vise materiiala nego sto mo-
zete upotrebiti. ier ce Vam to dati sigurnost. a Vasem govoru ubedliivost i
dubinu.
Imaite uvek na umu cinienicu. da ie dobro pripremlien govor vise
od polovine vec i sastavlien. ier on ie dobrim delom u Vama. u Vasem
duhu. Ako imate poruku. ako u Vama postoii neka zanimliiva ideia koiu
hocete da izlozite. onda ce se tokom same pripreme sve potrebne cinienico
i dobre misli okupiti u pravilnom rasporedu oko nie i srasce sa niom u
logicku. dobro struktuiranu celinu. Ako govornik ima ideiu u sebi. ako
stvarno »ima nesto da kaze«. onda ce i uspeti u govoru.
Pamcenje govora ili predavanja
Jos tokom pripreme govora mozemo koristiti sve tehnike i metode
s'stematskog pamcenia za memoriranie raznih podataka koii ce nam tre-
bati tokom govora. kao sto su: razni broicani podaci. nazivi. imena. oz-
nake. tabele. nabraiania. anegdote. citati i izreke i tako dalie. Sve ove
podatke mozemo zapamtiti autonomnim. nezavisnim asociiaciiama
1
. ili ako
se radi o nekim nizovima podataka. onda posebnim lancanim nizovima
ili maniim veznim tabelama.
Prilikom pamcenia citavog govora mozete postupiti na dva nacina: 1. Prvi
nacin: Iako se smatra da ie 4560 min. prakticna duzina svakog uspelog
govora. kraci govor moze samo da bude eIikasniii. Jer publika niie dosla
da cuie reci, nego dobre misli, da cuie glavnu ideju i poruku citavog
izlagania. Prema tome. kao sto smo vec naglasili. treba da Iormulisete svoiu
glavnu ideiu ili poruku Vaseg govora. a zatim sve glavne ili kliucne misli
koie ie cine. Kada sve to stavite na papir u obliku koncepta. dobili ste
plan ili kostur Vaseg pretstoieceg izlagania. Onda mozete uzeti iednu od
tabela za pamcenie po veznom sistemu i glavne. kliucne misli asociraite
za tabelu tako. da za svaku kliucnu misao ostavite po 10 mesta. Na
primer. prvu za br. l. drugu za br. 11. trecu za br. 21 itd. Na tai nacin
imacete dovolino prostora da sve podatke koie ste tokom pripreme
zapamtili autonomnim asociiaciiama. a koii pripadaiu doticnoi kliucnoi
misli. asocirate za slobodna mesta tabele u pripadaiucoi dekadi.
256
Sada preostaie da izvrsite probnu reprodukciiu govora i ocenite
valianost Vasih asociiaciia i eIikasnost citavog izlagania. Cim Vasim
»duhovnim okom« ugledate prvi predmet tabele. asocirana prva kliu-
cna misao ispunice Vasu svest i Vi cete moci sigurno i eIikasno. svojim
recima, da ie sto koncizniie izlozite. Sve potrebne pripadaiuce podatke
uz tu kliucnu misao lako cete naci asocirane za prvih 10 mesta vezne
tabele koie ste odredili za prvu kliucnu misao. Kada zavrsite sa izlaga-
niem prve kliucne misi i svih podataka koii nioi pripadaiu. ti. kada
iscrpite prvih 10 mesta na tabeli. predite na drugu dekadu. odnosno drugu
kliucnu misao i tako do kraia govora.
U zakljucnom delu, kada iznosite glavnu ideiu i saopstavate au-
ditoriiumu svoiu poruku. mozete pored vec recenog koristiti. recimo. po-
sebnu dekadu na tabeli za asociranie svih poenti i glavnih komponenti
zakliucka govora. u slucaiu da ih ima nekoliko.
2. Drugi nacin, koii ie preporucliiv narocito za pocetnike dok ne
steknu potrebnu rutinu. sastoii se u tome da se ceo govor napise. sa svim
svoiim glavnim ideiama i kliucnim mislima posebno izdvoienim i pod-
vucenim. Takode treba navesti utvrdenim redosledom sve podatke. ilu-
straciie. kao i citate. sentence i anegdote radi osvezavania citavog izlaga-
nia. Pri tome posebno treba voditi racuna da se pise govornim a ne pi-
sanim iezikom. ier to sto pismeno sastavliate namenieno ie usmenom
izlaganiu. a ne citaniu.
Zatim ceo govor treba nekoliko puta ios procitati da se tu i tamo
ios nesto doda ili koriguie i da se Iormira kao iedna integralna. logi-
cka i medu svoiim glavnim delovima i kliucnim mislima zaokruzena ce-
257
lina. Jedno od tih citania treba da bude naglas. da biste proverili da li se
Vas govor uklapa u raspolozivo vreme.
Posle toga preci na samo asociranie kliucnih misli i delova kao
sto ie vec obiasnieno kod prvog nacina pamcenia govora.
Na kraiu. proverite reprodukciiom naglas kvalitet Vasih asoci-
iaciia i Vasu spremnost da odrzite pripremleini govor. Zahvaliuiuci aso-
ciiaciiama. potsvesno i svesno stvorenim tokom same pripreme govora.
zatim asociiaciiama koie ste koristili da bi povezali kliucne misli sa pred-
metima vezne tabele i pripadaiuce podatke i materiial uz poiedine kliu-
cne misli. kao i visestrukom citaniu gotovog. pripremlienog govora. Vasa
reprodukciia proteci ce sigurno. ubedliivo i eIikasno od iedne do dru-
ge kliucne misli. Cim u svest dozovete iednu kliucnu misao. ona ce po-
vuci za sobom sve ostale pripadaiuce misli. podatke i sav ostali ilustra-
tivni i drugi materiial. ne izostavliaiuci ni iedan pripremlieni detali. ier
ie sa niima povezana mnogostrukim asociiativnim vezama. Pored toga.
na stalnom raspolaganiu Vam ie sigurna garanciia koiu Vam pruza vezna
tabela na koioi ie traino Iiksiran plan i koncept citavog govora. U slu-
caiu eventualne potrebe da se setite nekog zavisnog podatka ili misli
tokom izlagania iedne kliucne misli. bice dovolino da Vasim »duhovnim
okom« pogledate »odgovorni« predmet u dekadi odredenoi za tu kliucnu
misao i potreban podatak ce Vam automatski doci u secanie.
Poznato ie da su Cicero i ostali veliki anticki oratori uspesno kori-
stili topo-sistem za pamcenie svoiih naipoznatiiih govora. Cicero ie u
svom delu »O govorniku«. kao i drugi anticki pisci. na pr. Kvintiliian.
(V. 27. Pogl.) detalino izlozio tehniku pamcenia govora pomocu topo--
sistema. Upravo zbog retorike u staroi Grckoi i Rimu posebno ie ne-
govana umetnost pamcenia i stvarane su posebne tehnike pamcenia radi
uspesnog ovladavania govornickim vestinama. Zanimliivo ie da ie ta-
dasnia nauka o pamceniu spadala u retoriku. iednu od naivazniiih dis-
ciplina antickog sistema vaspitania i obrazovania.
Stav i nastup govornika
Iako sam govornik i niegova licnost ubeduiu. a ne govor. ipak
nastup govornika treba da bude sto prirodniii. da nesto na niegovoi lic-
nosti ili u vezi sa niom ne bi skretalo pazniu slusalaca i odvracalo ih
od govora. Odeca. glas. manir govora i kretnie treba da budu prirodni
i sa ukusom i rnerom. a nikako upadliivi. Odelo moze da bude posebno
upadliivo bilo zbog preterane eleganciie ili nedopustive neurednosti.
Na iednom priiemu mnogi su pohvalili eleganciiu i dobar kroi
novog odela britanskog drzavnika ser Antoni Idna (Sir Anthonv Eden.
1897.). Ali kada su se vratili kuci. on odmah rece svoioi zeni:
Molim te. skloni ovo odelo negde. ier ga ia vise necu obuci.
Ali zasto? zapita ga zena u cudu Pa odelo ie novo i svi
su ga pohvalili da ie lepo?!
Niie elegantno. ier su ga svi primetili. odgovori Idn.
Izgovor treba da bude kniizevan. iasan. glasan i razumliiv. Sva-
258
kako. ako ste uvrstili neku prigodnu anegdotu ili izreku ciii deo
poente lezi upravo u diialektu. onda cete ie ispricati u diialektu.
Sa auditorii umom treba odrzavati neprekidni kontakt i stalno
pratiti niegove reakciie tokom izlagania. kako biste mogli podesavati
svoi nastup i govor. I ovo ie iedan od iakih razloga zasto treba biti u
staniu govoriti bez pisanog teksta. da se ne bi gledalo u tekst. nego u
publiku. sa koiom treba da odrzavate blizak i dobar kontakt. Vas
govor ne srne biti bezlicno izdeklamovan ili. ios gore. procitan
slusaocima mehanicki. Vi. kao govornik. treba da svoiim slusaocima
saopstite ne samo misli nego i osecania.
»Poeta nascitur. orator Iit."
1
)
PRESLIKANI TEKSTOVI I OZIVL1ENI PARAGRAFI
PAMCEN1E TEKSTOVA, CLANAKA, PROPISA I STIHOVA
U ovom poglavliu cete videti kako se pamte tekstovi po
smislu i sa svim pripadaiucim poiedinostima. zatim doslovno i kako se
pamte zakonski propisi i uopste svaki numerisani tekst. Takode cete
naucti i kako se pamte stihovi. Naipre cemo izloziti
Pamcenje tekstova
Posto ie i u ovoi oblasti primer naibolii uciteli. uzecemo iedan
tekst i na niemu pokazati kako se moze brzo i traino zapamtiti:
PISTALJKA
Kada sam bio decak. na moi sedmi rodendan priiatelii mi
napunise dzepove novcicima. Ubrzo potom uputio sam se pravo u
prodavnicu igracaka. ali uz put sretoh iednog decaka sa pistalikom. ciii
me ie zvuk prosto opcinio. te mu spremno ponudih sav novac koii sam
imao. Vratio sam se kuci i veoma zadovolian svoiom pistalikom
svirao sam u niu po celoi kuci. veoma ometaiuci celu porodicu.
Moia braca i sestre. kao i ostali rodaci. doznavsi kakav sam posao
napravio. rekose mi da sam za pistaliku dao cetiri puta vise. nego
sto vredi. To me malo urazumi i potseti kakve sam sve lepe stvari
mogao dobiti za ostatak novca. I svi su mi se toliko smeiali zbog moie
gluposti. da
i) Lat.: »Pesnik se rada. a govornik se stvara.«
259
sam zaplakao od besa. Moia razmisliania o ovom slucaiu pricinise mi vise
tuge. nego pistalika zadovolistva. Medutim. ova mala epizoda bila mi ie
od koristi kasniie. ier sam ie traino zapamtio. tako da sam cesto govorio
sebi. kada bih dosao u iskusenie da kupim neku nepotrebnu stvar: »Ne-
moi opet da platis suvise za pistaliku!«. te bih tako sacuvao svoi novac.
Kada sam odrastao i otisao u svet. posmatrao sam ponasanie liudi
i mislim da sam video veoma mnogo liudi »koii su dali previse za svoiu
pistaliku«.
Kada bih video nekog suvise ambicioznog u nastoianiu da stekne
dvorsku naklonost. kako zrtvuie svoie vreme dodvoravaiuci se prince-
vima. svoi mir. slobodu. vrline i. mozda. cak i svoie priiatelie. samo da
bi ie zadobio. rekao bih u sebi: »-Ovai covek placa preskupo svoiu pis-
taliku.«
Kada bih video drugog nekog zaliublienog u popularnost kako ie
neprekidno zaokuplien politickim stvarima. a zanemaruie svoie
poslove i upropascuie ih takvom nebrigom. govorio bih: »Ovai placa
zaista suvise za svoiu pistaliku.«
Poznavao sam nekog tvrdicu. koii ie zrtvovao svaki oblik udobnog
zivota. svako zadovolistvo da drugome ucini neko dobro. svako postova-
nie svoiih sugradana i sve radosti dobronamernog priiatelistva radi zgrt-
ania bogatstva: »Jadni covece!«. rekao bih ia. »Zaista placas preskupo
tvoiu pistaliku.«
Kada bih sreo coveka odanog zadovolistvima. kako zrtvuie svaki
napredak svog umnog razvitka. koii bi bio za pohvalu. pukom culnom
zadovolistvu: »Zabludeli covece!« rekao bih. »Stvaras sebi bol umesto
zadovolistva; daies suvise mnogo za svoiu pistaliku.«
Ako bih video nekog koii voli Iina odela. lep namestai. Iine ko-
ciie. ali sve iznad niegovih mogucnosti. radi cega ie sebi natovario du-
gove na vrat i zavrsio svoiu kariieru u zatvoru. rekao bih: »Avai. ovai ie
platio isuvise skupo svoiu pistaliku.«
Kratko receno. shvatio sam. da veliki deo nesreca liudi stvore
sami sebi pogresnom procenom vrednosti poiedinih stvari i preskupim
placaniem svoiih pistaliki.
B. Eranklin
1
)
Ovai tekst procitaite pazliivo. ne zureci i sa interesovaniem od
pocetka do kraia 23 puta. kako bi ga potpuno razumeli.
Zatim prelazeci recenicu po recenicu i pasus po pasus pazliivo
odaberite kliucne reci koie ce dovolino reprezentativno moci da Vas pot-
sete na okolni tekst. Takode. mozete. umesto kliucnih reci. da odaberete
kliucne recenice ili kliucne scene. kao sto ste imali dobru alternativu.
prilikom pamcenia anegdota (V. 24. Pogl.).
Jedna od mogucih i preporucliivih selekciia izgledala bi ovako:
1. Mali Eranklin dobiia puno novcica na svom 7-om rodendanu.
2. Kupuie pistaliku od decka za sav novac i svira po celoi kuci.
3. Svi se smeiu malom Eranklinu zbog preskupo placene pistalike. dok
on liuti to place.
4. Eranklin. sada' odrastao covek. odlucno odustaie od iedne kupovine.
ier se seca svoie pistalike iz detinistva.
i) Bendzamin Eranklin (Beniamin Eranklin. 17061790). am. drzavnik i pisac.
260
5. Posmatra liude oko sebe kako »suvise placaiu za svoie pistalike.«
6. Jedna dvorska udvorica klania se neprekidno princevima.
7. Neki covek »bistri politiku«. a kuca i poslovi stoie mu zanemareni i
zapusteni.
8. Tvrdica sedi na gomili zlata. ali u bedi. mrsav. u ritama i osamlien.
9. Raskalasan covek uziva u picu. dok ie drugom rukom odgurnuo
kniigu.
10. Eino obucenog coveka vode poverioci s policiiom u zatvor iz niegovog
bogato namestenog stana. u raskosnoi kociii.
11. Mnostvo liudi se tiska oko gomile obicnih pistaliki. grabi se oko niih
kao da su nesto naivredniie na svetu i placa citave hrpe novaca za niih.
Kao sto smo vec nekoliko puta posebno naglasili. nekom ce odgo-
varati sasvim drugaciii izbor kliucnih recenica ili scena. a drugi ce
se radiie odluciti za kliucne reci. Neko ce vaditi kliucne recenice. a
drugi ce izdvoiiti kliucne scene. U ovom nasem primeru. mi smo se
odlucili za kliucne scene i svih 11 recenica opisuiu u stvari 11 kliucnih
scena'ove poucne price Bendzamina Eranklina.
Posto zelimo da ovai tekst traino zapamtimo. posluzicemo se ied-
nostavno topo-sistemom pamcenia i ovih 11 prizora. ili recenica
asocirati za prvih 11 veznih mesta. U ovoi vrsti asociiaciie Vi vec
imate dovolino iskustva. posto vec znate da pamtite citave recenice. kao
u slucaiu pamcenia izreka i sentenci (V. 23. Pogl.) i anegdota (V. 24.
Pogl.). Ako ste se. mozda. odlucili za kliucne reci i niih mozete asocirati
na isti nacin.
Postoii ios iedan nacin da zapamtite kliucne reci. odnosno scene:
lancani metod pamcenia. obzirom da poiedine delove zapamcenog
teksta ne morate da reprodukuiete na preskok. vec ie dovolino da ga
reproduk-uiete normalnim redosledom.
Zatim ios iednom. reprodukciiom u svim pravcima. proverite
da li ste dobro asocirali sve kliucne prizore (reci). a onda. sluzeci se
zapamcenom osnovom teksta. reprodukuiete citav tekst redom od
pocetka do kraia. Reprodukciia Vam uopste nece tesko pasti. ier ce
svaka kliucna scena (rec) nepogresivo i sigurno povlaciti mnogobroinim
svoiim asociiativnim vezama sve ostale detalie tog dela teksta. I tako.
od iedne do druge kliucne scene (reci). lako i sigurno cete
reprodukovati. deo po deo. celi tekst.
Kod pamcenia raznih clanaka iz novina ili casopisa postupate
na slican nacin. Vremenom i prakticnim radom na primeni ovih metoda
steci cete takvu rutinu. da cete prikladne kliucne reci ili recenice
odabirati ios tokom samog citania clanka i odmah ih povezivati
lancanim ili veznim metodom. Ukoliko Vam ne bude potrebna
reprodukciia poiedinih delova clanka na preskok. naibolie ie da clanke
pamtite lancanim metodom. Kliucnu rec koia pretstavlia naslov clanka
stavite kao prvu rec u lancanom nizu.
Pamcenje ili »snimanje« tudeg govora
Ova sposobnost moze da bude od neoceniive koristi u mnogim ob-
lastima liudske delatnosti. a posebno za ucenike i studente dok prate
predavanie.
Mozete koristiti lancani ili vezni metod ili topo-sistem. u zavi-
snosti od Vasih potreba da pamtite neciie izlaganie na kraci ili
duzi
261
rok. Cim govornik iznese svoiu temu' odmah ie »pretvorite« u
pogodnu kliucnu rec ili scenu (recenicu) i asociraite ie sa prvim
veznim mestom. Ako govornik posle toga iznese glavne teme o
koiima ce govoriti (Sto ie kod sistematicnih predavaca cesto
slucai) onda kliucne reci za svaku temu posebno povezite se prvim
predmetom dekada na \asoj veznoj tabeli. Na primer. prvu temu
povezite se veznim mestom br. 11. drugu sa mestom br. 21. trecu sa
broiem 31 itd. Na tai nacin za svaku temu ostaie Vam slobodno po
10 veznih mesta za koie mozete. redom kako nailaze tokom
izlaganja. asocirati manje delove i odeljke pojedinih tema.
Ukoliko se dogodi. na primer. nakon sto ste asocirali drugi
ode-Iiak trece teme za niegovo mesto. a to mora biti br. 33. da
predavac o tom odeliku kaze nesto vise i iznese dodatne podatke.
nema razloga da se zbunite. jer jednostavno za to mesto br. 33
nastavite sa asociranjem kliucnih reci u obliku lancanog niza.
Ako predavac ili govornik ne iznese pre pocetka svog
izlaganja koncept svog predavanja. onda tokom njegovog izlaganja
jednostavno Iormiraite kliucne reci (recenice) za poiedine manie
logicne celine i povezite ih sa Vasom tabelom.
Pri »snimaniu« neciieg izlagania pomazu nam uvek sledeci
momenti:
· U svakom izlaganiu cuiemo mnoge stare i poznate stvari. sto
nam omogucuie da u nasem »snimaniu« idemo i ispred govorni
ka. ier znamo sta ce reci u tom odeliku svog izlagania. Tako
mozemo predahnuti i mirno sacekati sledeci odeliak niegovog
izlaganja.
· Dobri predavaci i govornici cesto na kraiu ponove glavne tac
ke svog izlagania. sto ie odlicna prilika da svoi »snimak« na
nasoj veznoj tabeli proverimo ili eventualno popunimo.
Naravno da bi postali potpuno sigurni i eIikasni u ovoj
vestini. potrebno ie prethodno malo prakse. Pocnite sa magnetoIonom
ili nekim priiateliem koii ce Vam isprva diktirati krace recenice i
citate. a kasniie kako uspevate da »hvatate« tekst. povecavaite duzinu
i tezinu samog teksta.
Zakonske paragraIe i propise po broievima clanova
pamtite kao i svaki drugi tekst. s tim sto obavezno koristite vezni
metod pamcenia radi preciznog memoriranja pojedinih brojeva
samih clanova ili paragraIa.
Postoii ios iedan nacin pamcenia ove materiie: autonomnim ili
nezavisnim asociiaciiama numericke reci. koia sadrzi broi clana. i
kliucne reci (scene. recenice) koia sugerise sadrzai samog clana ili
propisa. Bilo koii nacin da primenite. bicete u staniu iedan zakonski
tekst reproduko-vati u bilo kom pravcu. po broievima clanova. na
preskok. ili na dati tekst clana da date tacan broi clana.
Doslovno pamcenje tekstova
Doslovno pamtimo samo krace tekstove. kao sto su poslovice.
citati. izreke i misli poznatih liudi i slicno.
Postupamo u svemu isto kao i kod pamcenia ostalih tekstova.
samo sto obavezno vrsimo izbor citavih recenica ili niihovih delova
kao kliucnih. a ne samo poiedinih reci ili recenica. To znaci
prakticno da ceo tekst
262
koii cemo doslovno pamtiti podelimo bez ostatka u potreban i
prikIadan broi kliucnih recenica. a ako ie neka recenica dosta
duga. onda i niu u potreban broi logickih delova. Znaci kada
sastavimo Iormirane kliucne recenice. dobiiamo kompletan tekst
koji dosIovno pamtimo.
Ovako Iormirane kliucne recenice asociramo na Vama vec
poznat nacin. koii smo upotrebili. izmedu ostalog. i u odeliku o
pamceniu citavih recenica (V. 23. Pogl.).
Pamcenje izuzetno teskih tekstova doslovno' koii sadrze dosta
raznih oznaka. simboIa. brojeva i tsI. pamtimo kombinovano
primenom asociiativne tehnike za pamcenie tekstualnog dela i
inicijaIne tehnike za pamcenie posebno teskih reci. simbola. oznaka
iIi sIovnih oznaka.
Pamcenje tekstova na nepoznatom stranom jeziku mozemo
obaviti ili iniciialnom tehnikom (sa vazeca prva tri slova. ili. ako ie
tekst izuzetno tezak. sa vazeca dva slova prvim i posledniim). ili
supstitucio-nim recima na bazi homoIoniske anaIogije. koji metod
uspesno koristimo za pamcenie reci stranih iezika (V. 45. Pogl.).
Ovi nacini doslovnog pamcenia tekstova na izvestan nacin su
ograniceni. ier na pr. iniciialnom tehnikom za tekst od 120 slova
treba nam u naiboliem slucaiu 40 recii a ako ie izuzetno tezak i
kompIikovan iIi na nepoznatom stranom jeziku. onda i svih 6u
reci. sto u krajnjoj liniii niie problem da se asocira. Medutim i
sami tekstovi ovakve vrste su ograniceni i po broiu i po svoioi duzini
i obicno se svode na nekoliko stihova ili redaka.
Pamcenje stihova i poezije
Kako se dopadaiu Vasem Velicanstvu moii nainoviii stihovi?
zapita VoIter (F. M. VoItaire. 16941778) Fridriha VeIikog. svog pri
iatelia i mecenu. na ciiem ie dvoru duze boravio. posto ie upravo dovr
sio sa velikim odusevlieniem citanie svoie nainoviie pesme.
U posIednje vreme sam prmetio da monsieur VoItaire prisvaja
tuda dela i prikazuie ih svetu kao svoia. Ove stihove sam vec cuo i krai
nje sam nezadovoIjan ovim pokusajem prevare. odgovori kraIj koji
ie izgledao potpuno ravnodusan dok ie Volter citao svoie stihove.
Da ga je pogodio grom iz vedra neba Francuz ne bi bio vise za-
prepascen i poce da se zali. da ie duboko uvreden. ier ie pesmu zavrsio
tek iuce.
Dobro. rece na kraiu Eridrih utvrdicemo tacno stvar.
Dovedite mi odmah naseg posetioca iz EngIeske!
263
Englez se pojavi uz dubok poklon i na kraljev zahtev ponovi
citavu pesmu bez greske za koju je \olter tvrdio da je njegova.
Onda. monsieur. rece krali ios uvek insistirate da moie
optuzbe nisu tacne?
Za ime sveta! uzviknu ocaini poeta Sta sam skrivio da
mi se ovakva nepravda dogodi?! Ovde mora da ie umesana neka ca
roliia. da bi mi unistila reputaciiu. a mene bacila u ocaianie!
Stari Eric se tresao od smeha gledaiuci pesnika kako
zapada u sve veci bes i ocai i kada se malo zabavio niegovom
ljutnjom. otkri mu u cemu ie stvar: Englez ie raspolagao takvim
metodama pamcenia da ie bilo kakav tekst mogao od reci do reci
tacno da ponovi. ako bi ga samo iedanput cuo. Kada ie Volter citao
po prvi put svoje stihove pred kraljem. Englez je po kraljevom
nalogu stajao sakriven iza zavese.
\i svakako nemate nameru da dovodite pesnike u nadoumicu.
nego da kao onai Englez naucite da eIikasno pamtite stihove.
Kod stihova imate odredenih olaksica za pamcenie. sto kod
tekstova ne postoje. To su rima i ritam. a ponekada aliterarija ili
akrostih. Aliteraciiu imamo u pesmi V. Nazora: »Cvrcak«. a retko lep
akrostih u cuvenom »Sonetnom Vencu« (»Sonetni Venec«) Eranca
Preserna. koji je posvecen Primicovoi Juliii. Svako prvo slcvo u
prvom stihu svakog od ukupno 14 soneta daje ime i prezime voljene
devojke: »P-R-I-M-I-C-O-\-I 1-U-I-'1-I«. a isto ime se jos jednom
ponavlja u majstorskom 15-om sonetu »Magistralu« u kome
inicijali svih stihova daju ovo ime.
Kod pamcenia stihova treba primeniti slicnu tehniku kao i kod
doslovnog memorirania tekstova. Znaci. nakon pazliivog citania cele
pe-sme i uocavania svih vaznih scena i momenata. vrste rime. ritma.
eventualne aliteracije ili drugih osobenosti pesme. koje mogu biti
od pomoci u zapamcivaniu. preci na samo asociranie. Za svaki
stih pesme odredite po jedno mesto na nekoj veznoj tabeli i
asociraite cele stihove sa niihovim veznim mestima na tabeli kao
da su celi stihovi kliucne recenice ili kliucne scene. Umesto vezne
tabele mozete primeniti uspesno i lancani metod.
Vec posle nekoliko reprodukciia ovako asocirane pesme bicete
u staniu da celu pesmu bez greske ponovite. Vremenom i praksom
mozete steci takvu rutinu da slicno onom Englezu budete u
mogucnosti da celu pesmu ponovite samo nakon iednog citania ili
slusanja.
Umesto da cele stihove. ti. poiedine retke u pesmi. asocirate
kao sto ste cinili sa kliucnim recenicama ili scenama. mozete
asocirati samo prve reci svakog stiha ili. ako \am odgovara. smo
inicijale svih stihova pesme pomocu iniciialne tehnike.
Nekima ce opet odgovarati vise. da nakon pazliivog
proucavania. citania i uocavania bitnih osobenosti pesme. za svaku
stroIu zamisle odgovaraiucu kliucnu scenu i da ove kliucne scene
na iedan od mogucih nacina dobro asociraiu.
Za pamcenje stihova na stranom jeziku vaze ista pravila kao i za
stihove na maternjem jeziku. jer je osnovna pretpostavka da se
strani jezik u pitanju dobro poznaje.
Ako se radi o pamcenju stihova na nepoznatom stranom jeziku
onda se primeniuiu isti metodi kao i za doslovno pamcenie tekstova
na nepoznatom stranom jeziku.
264
DRUGA STRANA MEDAL1E
Tragediia inteligenciie pocinie kada
znanie postane vece od razuma.
NEGATIVNE STRANE PAMCEN1A
Jedna od nainegativniiih strana naseg pamcenia. prema koioi
treba odmah da zauzmemo pravilan stav ieste:
Opasnost od dominacije pamcenja
Ako se ne poznaie prava uloga i mesto pamcenia u psihickom
zivotu coveka i ako se prema pamceniu ne zauzme pravilan stav. onda
moze da dode do ispoliavania iedne veoma negativne strane
pamcenia niegove dominaciie nad ostalim psihickim procesima i.
sto ie takode veoma negatvno. do niegove zamene sa inteligenciiom i
stvaralackim mislieniem.
Pamcenie ie ustvari uvek pomocna Iunkciia kod svih visih psi-
hickih procesa. kao sto su inteligenciia i mislienie. Mi mozemo neko
znanie usvoiiti i reprodukovati i hiliadu puta. ali iz toga nece
nastati nista novo. Znanie bez inteligenciie i razuma ie mrtav
kapital. koii ne daie nista novo. Ima slucaieva da neke osobe
poseduiu veliko znanie i odlicnu reproduktivnu sposobnost tog znania.
ali nemaiu razviiene sposobnosti stvaralackog mislienia i to veliko
znanie ostaie im prakticno neiskorisceno. Na primer. kardinal
MezzoIanti ie znao preko 60 stranih iezika. ali niegovo dostignuce u
zivotu u toi oblasti ie bilo samo znanie. a ne i neka nova saznania iz
lingvistike. i to niegovo znanie nestalo ie zaiedno sa niim. dok su
nova saznania recimo iednog Niutna nadzivela i niega i niegovo
doba i bila od velike koristi citavom covecanstvu.
Kod ucenia postoii iedna osnovna teznia da vise pamtimo odre-
dene sadrzaie. a da manie nastoiimo da misaono proniknemo u niih.
Tako se dogada. da se mislienie donekle povlaci tokom samog ucenia.
Razlog ie u tome. sto ie reprodukciia tudeg znania i priznatih umnih
plodova drugih mislilaca daleko laksa od sopstvenog razmisliania i mu-
kotrpnog dolazenia do zdravih i sigurnih zakliucaka. Zato se vise tezi
ka obrazovaniu i sticaniu raznih znania. a manie pravom vaspitaniu
uma i razvoiu inteligenciie. Ali ovo ne treba shvatiti bukvalno i
iskliucivo. ier kako bi izgledao svet kada bi svako ponovo krcio iste
puteve. koii su drugi davno prokrcili. Pored toga. prvo treba mnogo
znati. a to ce reci i zapamtiti. da bi se doslo do one liniie. koia se
danas nalazi prilicno visoko. odakle se moze startovati u krcenie
novih puteva.
265
»Tragediia inteligenciie pocinie kada znanie postane vece od razuma...«
Prema tome. pamceniu treba dati niegovo pravo mesto u
odnosu na ostale psihicke Iunkciie. Ono se ne srne ni preceniivati ni
ici sa niim u takve krainosti da se zameniuie sa inteligenciiom. a
podiednako pogresno bi bilo potceniivati ga i verovati da se moze
dobro zamenti papirom i olovkom. Pored toga. za svakog -coveka
niegovo pamcenie ima drugaciiu vrednost i vaznost u zivotu i radu. u
zavisnosti od niegovih predispoziciia. psiho-Iizickog proIila. cilieva.
poziva i mnogih drugih Iaktora.
Prakticki ie nemoguce povuci preciznu granicu izmedu
pamcenia i mislienia. ti. kada treba pamtiti. a kada razmisliati. ier
su ova dva procesa naiuze isprepletana i medusobno uslovliena. Tpak
treba se rukovoditi ovim opstim principima:
· Ne pronalaziti vec pronadeno. Time izbegavamo ogroman gu
bitak u vremenu i energiii. Pronadeno i poznato treba na
uciti. a to znaci i zapamtiti. ali pri tome treba nastoiati da sto
vise misaono prozimamo materiial koii pamtimo.
· Uvek biti svestan i cuvati se opasnosti dominaciie pamcenia.
kada pamcenie i ucenie mogu lako da zamene sopstveno mis
lienie i zakliucivanie. Oni mogu lako nas um da pretvore u pa
sivnog. a vremenom i nekritickog sakupliaca tudeg i svakoiakog
znania.
266
Takode. ako uz to (1) kriticki i dobro odaberemo materiial za
pamcenie. ako (2) prema onom sto pamtimo uvek Iormiramo svoie kri-
ticko mislienie i svoi sud i ako (3) o zapamcenom budemo dovolino raz-
misliali da bi ga povezali i ocenili u odnosu na svoie postoiece znanie i
stanie. onda cemo sigurno izbeci opasnost. da nam pasivno i nekriticko
pamcenie zameni aktivno rasudivanie i stvaralacko mislienie.
Nazalost. vecina obrazovnih i vaspitnih sistema danas u svetu
cesce trazi dokaz i sposobnost reproduktivnog znania. »-nacitanosti-« i
kniiske obrazovanosti. cime se mladi liudi nagone da inteligenciiu. spo-
sobnost istrazivania i samostalnog zakliucivania. a u krainioi liniii i svog
stvaralackog mislienia. zamene nekritickim usvaianiem kodiIiciranih
znania. Tako se u mnogim slucaievima desava da se dobiiu oni koii puno
znaju. a veoma maIo umeju iIi mogu.
Nepouzdanost neorganizovanog pamecnja
U iednom zenskom drustvu zivo se raspravlialo o razgovoru koii su
zene cule tog prepodneva izmedu iedne svoie poznanice i nienog supruga.
Mora da su niih dvoie bili u bolnici. ier sam iasno cula rec
»·drenirati-« koiu ie mlada zena izgovorila u razgovoru sa svoiim supru
gom. rece iedna zena.
Neverovatno. nasmeia se na to druga kakav cudan sluh
Vi imate. Pa oni su razgovarali o svom preduzecu. ier sam iasno cula
kada ie rekla: »Da li ce to premirati?«
Pa zar ie moguce da tako nesto uopste mozete da tvrdite?
obrati ioi se treca zena Oni su se u stvari svadali i ia sam potpuno
iasno cula kako ie mlada zena rekla svom muzu: »Necemo se sada
SUHSLUDWL©
Kada ie raspravlianie i ubedivanie dostiglo kulminaciiu. slucaino
se poiavi mlada zena o koioi ie bilo reci. Zamolise ie odmah da kaze. koja
ie od niih u pravu. Posto ie saslusala tvrdenie svake od niity ona se
nasmeia i rece: »Pa vi ste preterale sve norme! Posto ie sutra subota. a
moi suprug se bavi sportom. pitala sam ga. da li ce sutra mozda WUHQLUDWL©
Kada smo govorili o secaniu i zaboravliania (V. Pogl. 33 i 35). vi-
deli smo da zapamceni materiial obavezno trpi razne promene u zavis-
nosti od same licnosti koia ga ie zapamtila. Tako. na primer. seriska rep-
rodukciia ili prepricavanie pretstavlia zivi model i primer nepouzdanosti
pamcenia: Svaka osoba. kao speciIican subiekt i sistem. nuzno Iiltrira kroz
svoju interpretaciju primIjeni materijaI i deIormise ga prema svojim
mogucnostima i potrebama. Pored toga. dolazi i do delimicnog pamcenia
nekog dogadaia. na primer. Svaka osoba pamti samo one delove koii nioi
odgovaraju.
Na primer. izvrsen je i ovakav eksperiment. Crupa Ijudi je zamo-
liena da isprica sto vise sopstvenih dozivliaia. Posle godinu dana repro-
dukovani su im zabelezeni dogadaii onako kako su ih oni ispricali. Samo je
polovina dozivliaia priznata kao sopstvena. iedna cetvrtina ie klasiIi-kovana
kao »slicna« niihovim dozivliaiima. a druga cetvrtina ie potpuno odbacena
kao nepoznata. Ovo moze da bude. mozda. i zanimliivo dok se cita. ali kako
ova nepouzdanost neskolovanog i neusmerenog. tako reci
267
nasumicnog pamcenia izgleda u praksi. recito i tragicno govori veciti
sudski problem: pouzdanost ti. nepouzdanost svedoka.
Moze se navesti mnostvo primera nanete velike stete potpuno ne-
vinim liudima od strane nepouzdanih svedoka. Pored onih koii zaobilaze
i deIormisu istinu svesno. iz raznih pobuda. uglavnom raznih sebicnih
motiva (materiialna korist. .osvetoliubivost. licna reklama itd.) ima puno
takvih koii su u potpunoi zabludi. a ubedeni su da niihovo svedocenie
potpuno odgovara istini. Takvi svedoci su naiopasniii. ier redovno svoiom
dobronamernoscu i nezainteresovanoscu ostavliaiu dobar utisak na sud.
Ali mnogo puta se vec ispostavilo. da su takva na izgled besprekorna sve-
doceniai. u stvari bila nesvestan i nenameran lazan prikaz pravog stania
stvari. Tragikomicno ie u citavoi stvari. sto takvi svedoci. kada se utvrdi
pravo cinienicko stanie. uporno odbiiaiu da priznaiu da su pogresili. nego
i dalie tvrde da su svi drugi pogresili. cak da su i prezentirani materiialni
dokazi (predmeti) lazni!
Nepouzdanost pamcenia pocinie sa pogresnim zapamcivaniem ve-
likog broia poiedinosti. od cega niie imuno niiedno pamcenie. Naivazniie
stvari se pamte uglavnom dobro i tacno. ali u oko 50° slucaieva gresimo
u detaliima. narocito tamo gde se trazi velika preciznost. Nazalost. po-
gresno zapamcivanie izaziva ios vise nezgoda od samog zaboravliania.
ier se na niega s pouzdaniem oslaniamo. a ono nam daie u stvari pogresne
podatke. To se posebno negativno ispoliava kod svedocenia. donosenia
vaznih odluka. u raznim poslovima. u sireniu i prenoseniu vesti. na ispi-
tima itd. Zato precizno pamcenie vredi koliko i dobro pamcenie. a pogres-
no pamcenie moze naneti vise stete nego zaboravlianie.
Zato ne veruite mnogo detaliima koiih se secate sa velikim napo-
rom. ier mi dobrim delom pamtimo ono sto zelimo. Vreme moze posebno
da ucini liude lazliivim. ier uvek se nastoii zapamtiti glavne momente i
vremenom se dozvoliava da greske i netacnosti upotpune praznine. Na
ovakvo Iormiranie. ili bolie receno deIormaciiu. secania posebno moze
da utice obrazac ili uzor kako doticna osoba zamislia da stvar. koiu pam-
ti. treba da bude ili da izgleda. Na primer. to ie razlog sto posao korektora
niie ni malo lak. ier on prirodno tezi da vidi ispravna slova. a ne ona koia
su na papiru.
Ako ne koristimo odgovaraiuce metode za organizaciiu i sistema-
tizaciiu pamcenia. ostaie cinienica. da kod neorganizovanog i dobrim me-
todima neopremlienog pamcenia. naivise registruiemo. mnogo manie za-
drzavamo. a od zadrzanog ios manie mozemo da reprodukuiemo. Pored
toga i ta reprodukciia cesto niie sigurna u iednom prilicno velikom pro-
centu. ier mora da prode kroz Iilter nase licnosti.
Patoloske promene pamcenja
Navescemo samo neke naipoznatiie patoloske promene i
obolenia pamcenia:
Amnezija ie gubitak sposobnosti pamcenia usled ostecenia
mozga. raznih obolenia. udara i si. Moze da bude i parciialna ili
totalna. Postoii i progresivna amneziia: naipre se zaboravliaiu
apstraktni poimovi. zatim pretstave konkretnih predmeta i na kraiu
cak pokreti sopstvenog tela. Slicni procesi se mogu zapaziti i kod
progresivne amneziie prouzrokovane delovaniem alkohola.
268
Hipermnezija se ispoliava kao nemogucnost obolelog da
zaboravi neke dozivliaie i iskustva: on ne moze da istisne iz svesti i
zaboravi neki put i sve detalie odredenih dogadaia. Takode. kod
posebnih nervnih uzbudenia iavlia se u obliku neobicnog i nenormalno
velikog i ostrog pamcenia. Vec smo spomenuli (V. 35. Pogl.) slucai
nepismene seoske devoike iz XVIII veka koia ie u groznici recitovala
starohebreiske tekstove. koie ie nehotice slusala i nesvesno zapamtila
dok ih ie iedan naucnik naglas citao.
Hipermneziia se moze izazvati i
1
hipnozom. a cesto se iavlia i u
velikoi smrtnoi opasnosti. kada liudi u iednom trenutku »vide«
citav svoi zivot.
Paramnezija ie lazno secanie ili obmana pamcenia (»Deia vu«
»vec videno«). Pogresan utisak kod obolelog da ie nesto. sto se
pred niim dogada prvi put. vec raniie video i doziveo. Ili. za osobu.
koiu prvi put vidi. veruie da mu ie odavno poznata.
Agnozija ie. u izvesnom smislu. patoloska promena pamcenia
suprotna paramneziii. ier oznacava prestanak poznavania i prepozna-
vania inace dobro poznatih predmeta ili osoba.
Apraksija pretstavlia gubitak pamcenia za telesne pokrete. Na
primer. oboleli niie u staniu da veze cvor ili napise svoie ime. iako men-
talno sve dobro zna kako to treba uraditi. ali mu nedostaie
odgovaraiuca automatska korekciia pokreta.
Hipomneza se iavlia kao umaniena sposobnost pamcenia novih i
obnavliania vec zapamcenih znania. Moze da prati mnoga dusevna obo-
lenia. Javlia se i kao propratna poiava starenia. sa opstom
regresiiom svih zivotnih Iunkciia. Na primer. tesko se pamti novo. a
zaboravlia se naibliza proslost. ali su zato secania iz mladosti veoma
dobra.
Neke pataloske promene pamcenia. s druge strane posmatrane.
naibolie nam pokazuiu koliko su ogromni potenciiali pamcenia. narocito
niegovog potsvesnog dela. Na primer. slucai hipermneziie kod
nepismene seoske devoike koia ie zapamtila dugacke tekstove na
staroherbeiskom. Takode ie karakteristicin i slucai sobara iednog
spanskog ambasadora. On ie u bunilu drzao izvanredne diplomatske
govore. koie ie potsvesno zapamtio. slusaiuci svog ambasadora dok ie
drzao svoie govore.
Starost i pamcenje
Starost u zivotu coveka ie relativno dug period i ne pocinie od-
iednom. ali ima svoi pocetak i. naravno. krai. Poceci starenia obzirom na
pamcenie veoma su razliciti i zavise od svakog slucaia posebno. Na pr..
mogu se kretati od 15 do 50 godina. ier po nekim ispitivaniima potenciial
pamcenia raste do 15 godine zivota. kada dostize svoiu naivisu tacku. a
onda postepeno opada. S druge strane. vitalniii liudi. koii se neprekidno
bave umnim i drugim aktivnostima. sacuvaiu duhovnu i umnu
svezinu cak i do kraia svog zivota. Kroz istoriiu srecemo mnoge
primere stvaralaca. koii su mnoga velika ostvarenia dali u posledniim
godinama svog zivota.
Raniie se smatralo da zaboravlianie nastaie usled razgradi van
ia i »brisania« engrama. kao tragova zapamcenog znania u mozgu. Ali
upravo Ienomen starenia u pamceniu dokazuie suprotno. ier u starosti
upravo su secania iz mladosti naibolia i naisveziia. dok se neposredna i
bliska proslost daleko lakse zaboravlia. Na osnovu izvrsenih
ispitivania smatra se. da do slablienia pamcenia u starosti moze da
dode iz ovih razloga:
269
· Opsta regresija svih zivotnih funkcija usled starenia i samim
tim gubitak iednog dela mozdanih i ostalih nervnih celiia.
· Veoma snazno delovanje proaktivne inhibicije: raniie saku
plieno ogromno iskustvo i znanie automatski sprecava usvaia
nie novog znani a. Kada treba da se usvoii nesto novo. stare
osobe automatski potezu svoie ogromno iskustvo i znanie. go
voreci: »Kad sam ia bio mlad. to ie bilo bolie reseno.« Ili:
»Znam ia sve te novotariie. sve ie to ponavlianie iednog te istog.
nema u tome niceg novog i nepoznatog.« itd.
· Gubitak opsteg interesa i motivacije za akumulaciiu i prace
nie novih znania i saznania. i er i e opitima dokazano da stari
veoma malo ili uopste ne gube pamcenie za stvari za koie su
vitalno zainteresovani. Poznata ie presudna uloga interesa i mo
tivaciie za pamcenie. a kod stariiih liudi gubi se interes ne samo
za novim znaniima. nego postepeno i za samim zivotom. Kako
se gubi interes za poiedine stvari zivota. tako se gubi i sposob
nost pamcenia za niih. Stari se tada obicno okrecu dobu svoie
mladosti. kada su bili srecniii.
Medutim. ako se sprovodi odreden rezim zivota ios iz mladosti
i time ocuva vitalnost i sto ie veoma vazno. interes i volia za raznim
aktivnostima u zivotu. onda se pamcenie i ostale umne snage mogu
sacuvati svezim do kraia zivota.
S druge strane. stari liudi uspesno kompenziraiu izvestan
gubitak u pamceniu svoiim vecim iskustvom. akumuliranim
znaniem. sposobnoscu organizaciie svog posla radi niegovog
optimalnog izvrsenia i sirim shvataniem stvari. Veliki znacai ima i
vrsta poziva. Na primer. u nauci. politici i mnogim umetnostima
upravo stariii pokazuiu bolie rezultate. ier koriste prednosti
udruzenog delovania proslih. akumuliranih iskustava i znania. sto se u
svakodnevnom govoru zove »zrelo ili veliko iskustvo«. te »sakupliena
zivotna mudrost« itd. Na tai nacin gubici na svezini i vitalnosti
pamcenia premaseni su prednostima udruzenog delovania
akumuliranih iskustava.
Prema nekim ispitivaniima. do 30. godine zivota u proseku
sakupi se oko 70° ukupnog Ionda znania. i to u oblasti
konkretnog pamcenia (V. 26. Pogl.). dok apstraktno-logicko
pamcenie. kao visi oblik i glavni os-nov nase spoznaie i mislienia.
niie ograniceno starosnim dobom.
Posebno ie potrebno istaci. da se primenom eIikasnih metoda i
tehnika sistematskog pamcenia moze bez ikakvih poteskoca. postici
optimum u svoioi sposobnosti pamcenia. Na uspesnu primenu metoda
i tehnika sistematskog pamcenia starost ima veoma malog. prakticki
neosetnog uti-caia. a ako se uzmu u obzir vece sposobnosti starih da
umesniie primeniu-iu svoia znania. onda se mogu uzivati i odredene
prednosti.
A sada pogledaite koliki ste uspeh postigli u proucavaniu i
prime-ni zadnia tri poglavlia.
TEST BR. 9:
52. (39. pogl.) Smatra se, da uspeo i efikasan govor treba da traje:
270
1. Oko 30 minuta
2. Do 60 minuta
3. Oko 2 casa
53. U cilju uspesne i efikasne reprodukcije govora potrebno je:
A. Ceo govor napisati i doslovno ga zapamtiti sa svim niegovim
poie
dinostima.
B. Izdvoiiti samo bitne misli i poruku govora i niih zapamtiti
lanca
nim metodom pamcenia.
C. Govor treba duze vremena pripremati i iskristalisane glavne
misli
sa pripadaiucim podacima i delovima zapamtiti iednom od
veznih
metoda pamcenia.
54. (40. pogl.) Ubelezavanjem red. brojeva odredite kojim metodama
treba
treba pamtiti navedene vrste tekstova:
1. O Normalan prozni tekst ili zakonski propisi
2. O »Snimanie« tudeg govora (predavania)
3. O Doslovno pamcenie tekstova
4. O Pamcenie tekstova na nepoznatom stranom ieziku
5. O Pamcenie stihova (poeziie)
Moguci odgovori:
1. Izabranim kliucnim recima. recenicama ili scenama
2. Iniciialnom tehnikom
3. Pretvaraniem celog teksta u skup kliucnih reci. recenica ili
scena.
55. Odredite tacan redosled sledecih kljucnih scena (recenica) iz price
B.
Franklina: »Pistaljka-«:
1. O »Tvrdica sedi na gomili zlata. ali u bedi. mrsav. u 'ritama i
usamlien.«
2. O »Svi se smeiu malom Eranklinu zbog preskupo placene pis-
talike. dok on Iiutito place.«
3. O »Eino obucenog coveka poverioci vode s policiiom u zatvor.
iz niegovog bogato namestenog stana. u raskosnoi kociii.«
4. O »Jedna dvorska udovica klania se neprekidno princevima.«
5. O »Raskalasan covek uziva u picu. dok ie drugom rukom odgur-
nuo kniigu.«
56. (41. pogl.) Da bi pamcenje pravilno vrsilo svoju ulogu u odnosu
na
ostale psihicke funkcije, potrebno je:
A. Da pamcenie sluzi sticaniu sto veceg znania i obrazovania
B. Bitno ie razviiati inteligenciiu i sto manie pamtiti zbog
opasnosti
dominaciie pamcenia
C. Pamcenie treba da sluzi sticaniu potrebnih znania koie ce biti
os
nova pravilnog vaspitania uma i razvoia inteligenciie. Ono se
ne
srne ni preceniivati. a ni potceniivati. nego mu treba dati
pravu
ulogu u vaspitaniu uma i inteligenciie.
57. Svrha vaspitanja i obrazovanja je:
A. Sakuplianie sto veceg znania i sticania sposobnosti
reprodukciie velikog znania
271
B. Razvoi i sticanie velikih sposobnosti pamcenia u ciliu
postizania
nacitanosti i velike kniiske obrazovanosti
C. Razvoi sposobnosti istrazivania. samostalnog zakliucivania.
inte
ligenciie i. u krainioi konzekvenci. stvaralackog mislienia i
rada.
58. Pamcenje u starosti:
A. U svim slucaievima ie uvek slabiie zbog procesa starenia
orga
nizma. deistva proaktivne inhibiciie i slablienia interesovania
B. Sacuvana vitalnost. udruzeno delovanie velikih akumuliranih
is
kustava i koriscenie eIikasnih metoda pamcenia mogu
kompen
zirati negativna deistva procesa starenia.
ZAPAMCENE POSETNICE I NEVIDL1IVI DOSI1EI
»Zvezdanog neba i liudskog lica nikad se
covek nece moci nagledati. Gledas i gle-
das i sve ie videno i neznano. poznato a
novo. Lice to ie cvet na toi bilici koia se
zove covek . . . U niima su za mene
ucrtani svi putevi sveta. sve pomisli i
sva dc.-la. sve zelie i potrebe liudske. sve
mogucnosti covekove. sve Sto ga drzi i
dize. i sve sto ga truie i ubiia«.
I. Andric
PAMCEN1E IMENA I LIKOVA
Za vecinu liudi ne setiti im se lika ili imena. zaboraviti posle upo-
znavania pri sledecem susretu ime. ili ne prepoznati lik. znaci
ignorisanie. potceniivanie i nepostovanie. Za mnoge liude niihovo ime
ie nailepsa rec u niihovom ieziku. a prepoznati ponovo niihov lik posle
duzeg vremena. znaci za niih prihvatiti ih i ceniti kao licnost.
Koliko ste vec nepriiatnosti i mucnih situaciia imali u privatnom
zivotu. kada se niste mogli setiti imena poiedinih osoba ili prepoznati
odmah neke svoie poznanike pri ponovnom susretu? Koliko ste imali ne-
zgodnih situaciia i direktnih steta u poslovnom zivotu. zato sto ste zabo-
ravili ime svog poslovnog partnera koga ie trebalo posetiti. ili mu tele-
Ionirati. ili se niste mogli setiti niegovog imena ili lika u licnom
kontaktu? Sigurno mnogo. ier velika ie zabluda verovati. da ce se
Vas drugi se-cati i uvazavati. ako Vi niega ignorisete. makar i
nesvesno i posredno time sto ste mu zaboravili ime ili se ne mozete
setiti niegovog lika.
272
Uspesni kontakti sa liudima u privatnom i poslovnom zivotu ne
mogu teci glatko i bez problema. ako zaboravliamo stalno imena i
likove liudi sa koiima dolazimo u dodir.
Pamcenje likova
Cuvenom italiianskom kompozitoru Rosiniiu (G. Rossini. 1792
1068) dogodila se tako iedna veoma mucna situaciia. kada niie mogao da
prepozna coveka sa koiim ie iednom cak i rucao.
Zar ie moguce da se ne secate onih odlicnih makarona sa glii
vama koie smo onako sa apetitom zaiedno ieli?! pokusa covek da ga
potseti.
A ne. ne. makarona s gliivama se dobro secam. ali Vas. na za
lost. ne! izrece se Rosini.
Iako likove liudi rede i teze zaboravliamo. nego. recimo. niihova
imena. ipak se dogada da mnoge vazne likove ne zapamtimo iz istih
razloga. sa koiih ne pamtimo i ostale stvari. Glavni uzrok lezi. kao i kod
ostalih znania i podataka. u nedovolinom interesovaniu i propustima da
se odredenim metodama pozabavimo sa liudskim likovima. A lice
coveka io slika niegovog duha. ». . . cvet na toi bilici koia se zove
covek . . .« kako kaze Andric. i nudi nam mnostvo pokazatelia i bezbroi
niihovih kombinaciia pomocu koiih. sa malo organizovanog truda i uz
primenu odgovaraiucih metoda. mozemo traino pamtiti hiliade lica i
likova.
Svaka osoba sa svoiim licem i ostalim osobinama svoie licnosti
pruza nam obilie mogucnosti da ie zapamtimo. kao sto su:
· na glavi': izraz lica; boia tena. kose i ociiu; oblik nosa. usana.
brade. obrva i cela; velicina ili oblik usiiu. brkova. brade. vrata
i citave glave.
· na tclu: velicina i oblik tela. poiedinih delova i udova.
· psiho-fizicke osobenosti: ponasanie. kretanie. mimika. smeh. hod.
· psihicke i karakterne osobine: dobro uocene izrazite psihicke
sposobnosti ili karakterne osobine mogu takode biti odlican pot-
setnik.
Treba postati vest posmatrac liudi. koii ce odmah. ios pri prvom
susretu zapaziti neku niihovu istaknutu osobenost i traino ie koristiti kao
siguran potsetnik i asociiativnu vezu sa niihovom poiavom ili likom pri
sledecem susretu. A takav posmatrac mozete postati samo praksom. Nai-
bolie ie da za svaku od navedenih osobenosti odredite po iednu
sedmicu i da tokom te sedmice posmatrate. analizirate i donosite svoie
zakliucke recimo samo o obliku i velicini nosa. koii cete videti
svakodnevno kod bezbroi liudi na ulici. u prevoznim sredstvima itd.
Druge sedmice ucinite isto u vezi sa mimikom i kretaniem i tako do
kraia dok ne iscrpete sve pokazatelie. Mozda cete u pocetku osetiti
izvestan napor. ali ubrzo ce Vam se toliko razviti interes. da ce Vam ova
svakodnevna analiza karakternih crta biti veoma zanimliiva i. sto ie
vazno. korisna. Ubrzo cete zapaziti da veoma lako prepoznaiete liude.
koie ste vec iednom. makar i letimicno vide-li. ier ste u meduvremenu
sistematski izostrili svoie oko speciialno za zapazanie liudskih
karakternih crta.
Kada zavrsite sa poiedinacnom analizom poiedinih osobenosti.
onda Vasu sposobnost prepoznavania likova liudi mozete dalie znatno
poten-
273
cIrati. ako se pri posmatranju Iikova trudite da odmah izdvojite najkarak-
teristicniiu crtu. da ie dobro uocite i u svoioi masti. shodno zakonitosti-
ma asocirania (V. 12. Pogl.). preuvelicate. dinamizirate. umnozite itd.. onda
cete tu osobu traino zapamtiti.
Svakako. kao i u ostalim oblastima pamcenia. i kod pamcenia li-
kova morate primeniti sve potrebne metode za obezbedenie trainog i si-
gurnog zapamcivania uocenih osobenosti. Naibolie ie da uvece ponovite
zapamcene likove i da ih odmah sutradan. po vec poznatoi dinamici. po-
novo reprodukuiete. Kada poiedine likove mozete mentalno pretstaviti u
svoioi masti bez poteskoca i sa svim znacainim osobenostima. onda mozete
smatrati da ste ih trajno memoriraIi.
Pamcenje imena
Dvojica su se sreIa na uIici:
Zdravo. Pero! Kako si?
HvaIa. dobro. A ti. Marko?
Marko?! 1a se ne zovem Marko!
Pa ni ja se ne zovem Pera!
Do vraga. onda to nismo nas dvojica.
Kao sto smo napomenuli u odeliku o pamceniu likova. imena veci-
na liudi daleko teze pamti od likova. Razloga ima nekoliko:
· Lik vidimo cesto; svaki put kada sretnemo odredenu osobu. dok
ime veoma retko cujemo, obicno pri upoznavaniu i tada nepot
puno i neiasno. A vecina liudi ie vizuelnog. a ne auditivnog tipa
u pamceniu.
· Posto nam se Iik uvek prezentira. dovoIjno je da znamo samo
jednu njegovu crtu. iIi neki detaIj. pa da ga prepoznamo. dok
imena se moramo setiti u celosti. Kao sto Vam ie vec poznato.
prepoznavanje je daleko lakse od secanja i reprodukovanja (V.
33. PogI.).
· Dok nam svaki lik predstavlia nesto konkretno. odredeno i os
misljeno. sa svoiim izrazom i osobenostima. dotle ime moze da
bude samo neiasan skup razlicitih slova ili glasova. apstraktan
i bez ikakvog smisla. kao na pr. staromeksikansko ime: IstIiIso-
citl. A poznato Vam ie da se osmisliene i logicne stvari lakse i
brze pamte od besmislenih i nama apstraktnih stvari.
· Pri upoznavanju ime se veoma povrsno i nejasno izgovori. a u
mnogim slucaievima liudi i ne izgovore ime pri upoznavaniu.
vec se samo rukuiu. Pored toga. pri upoznavaniu obicno ne po
kazuiemo ni interes ni zeliu da ime naseg novog poznanika me
moriramo. a kao sto Vam je poznato bez mentaIne usmerenosti.
obracania paznie i interesovania nema ni dobrog pamcenia. Ta
ko se. nazalost. i suvise cesto dogada. da ime uopste ne pamti
mo. a pri sledecem susretu veoma smo iznenadeni ili cak nervoz
ni sto se tog imena ne mozemo setiti.
· Za neke osobe pojedina imena Ijudi i njihova zanimanja mogu
da budu zanimliiva. ili posebno znacaina. dok za druge ista ta
imena i osobe koie ih nose mogu da budu bez ikakvog znacaia
i vaznosti. Na primer. dok ce se neki posebno interesovati i
cak odusevliavati poiedinim poznatiiim glumcima ili sportisti-
274
ma i odlicno znati ne samo niihova imena. nego i masu drugih
podataka o niima. dotle ce drugi biti potpuno ravnodusni i
naravno. nece znati cak ni imena tih glumaca ili sportista. ali
ce zato pokazati odlicno poznavanie ne samo imena. nego i
mnostva podataka o delima i zivotima. recimo. mnogih slikara.
kompozitora i drugih umetnika.
Kao sto vidite. i ime bilo koie osobe pretstavlia samo iedan odre-
deni podatak za ciie pamcenie vaze iste zakonitosti kao i za pamcenie
drugih podataka. Bitno ie da uocite cinienicu. da kod memorirania imena
izrazito ne postuiemo zakonitosti pamcenia. kao sto ie gore navedeno. i
da redovno »zahtevamo isplatu sa racuna na koii nikada nismo ulozili
sredstva«. Ali primenotn odgovaraiucih metoda i postovaniem zakonitosti
pamcenia za veoma kratko vreme mozemo se osposobiti. da ne samo bilo
koie ime. prezime ili nadimak. nego i niihove citave seriie. eIikasno i trai-
no pamtimo.
Koliko imamo vrsta imena?
Bilo koie ime. odnosno prezime ili nadimak. ima puno slicnosti sa
stranim recima. ako se radi o niegovom pamceniu i usvaianiu. Kao i
bilo koia strana reci. ono za nas moze biti apstraktan. nepoznat i nov
poiam. ali istovremeno i rec koia moze da ima puno slicnosti i veze sa
nekom nama dobro poznatom reci ili stvari. U zavisnosti od stepena u
kome mozemo neko ime osmisliti i asocirati sa nama dobro poznatim
recima ili poimovima. sva imena mozemo podeliti uglavnom na ove cetiri
grupe:
1. Imena koia nesto znace ili pretstavliaiu nama dobro poznate poi
move. Na primer: Kolar. Zec. Mlinar. Golub. Torbica. Stampar.
Vuk. Kovac itd.
2. Imena ciii iedan deo ima odredeno znacenie. Na primer: BRATic.
VUKov. KOVACevic. DZAKuMn. LOZAnic. JURlSic. LUKic.
BEGovic itd.
3. Imena koia nam izgledaiu apstraktna. bez nekog odredenog i
konkretnog znacenia. Ona nam na prvi pogled ne sugerisu ni
sta odredeno. Na primer: Pavic. Mratinkovic. Krmpotic. Man-
dic. Kezic. Gencel. Jemric itd.
4. U cetvrtu grupu mozemo svrstati sva imena koia su slozena od
dva ili vise imena iz bilo koie od prethodnih grupa. Na primer:
Hadzi-Kostic. Pop-Markovic. Mrksic-Carin. Badaniac-Gavric
itd.
Kod stranih imena imamo istu situaciiu. Ako govorite neki strani ie-
zik onda imena na tom stranom ieziku mozete klasiIikovati na isti nacin.
Na primer: engleska imena: Smith (Kovac). Black (Crni). Eox (Lisica). Tu-
rner (Strugar). Spanska imena: Barrlga (Trbuh). Dolores (Bolovi). Blan-
co (Beli). Ruska imena: Orlov. Koniev. Dolgorukov. Nemacka imena:
Schmidt (Kovac). Baum (Drvo). Bauer (Zemlioradnik). itd.
Da bi ih efikasno pamtili imena Vam moraju postati bliska
Vas prvi vazan korak ka eIikasnom pamceniu imena sastoii se u
boliem upoznavaniu niihovih ne samo veoma razlicitih. nego i cesto vrlo
zanimliivih osobenosti. Ako sebi date dovolino vremena i truda priiatno
cete se iznenaditi cinienicom da imena mogu biti veoma interesantna.
275
Kao sto smo vec naglasili. imena sama po sebi i na prvi pogled
pretstav-Iiaiu apstraktne i blede poimove koii prosecnom coveku ne
kazuju nista zanimliivo. Medutim. ios u poglavliu o razviianiu i
stvaranju interesa posebno smo istakIi zakonitost. da nam je neka
stvar nezanimIjiva iz prostog razIoga sto nam je nepoznata i da se
interes prema njoj budi i razvija u onoj meri. u kojoj je sve vise i
dubIje upoznajemo.
Takav ie upravo slucai i sa imenima. Na prvi pogled. za
nezainte-sovanog coveka apstraktni i nezanimliivi poimovi i reci.
sa maIo truda oko njihovog upoznavanja. imena postaju veoma
zanimIjiva. daIeko Iaksa za pamcenie. i sto ie takode vazno. veoma
korisna. ne samo u svakodnevnom zivotu. nego i u nasem pozivu i
posIovnim kontaktima.
Postoii. naravno. nekoliko nacina da se priblizite imenima. ili
da ucinite da ona postanu bliska Vama. Jedan dobar nacin sastoii
se u tome. da postanete »svesni« imena. ti. da pocnete da osecate
njihov smisao. sklop. osobenosti i razna znacenia koia mogu u sebi
da sadrze. U tu svrhu potrebno ie da proucavate imena pomocu.
recimo. teIeIonskog imenika. raznih spiskova imena i. uopste. pri
svakom susretu sa raznim imenima na raznim natpisima. Iirmama.
pubIikacijama i tsI. Pri tome je bitno. da svako takvo ime
rasclaniuiete i pomno analizirate. Na primer. da li je nase iIi
strano. iz koga kraia ili zemlie moze da potice. da li ima neko
konkretno znacenie. da li Vas potseca na nekog priiatelia ili
rodaka ili na neki drugi pojam. da Ii se tesko izgovara iIi pise itd.
Ako svako novo za Vas ime posmatrate iz ovih nekoIiko ugIova. ono
ce za Vas dobiti sasvim nove. interesantne dimenzije i drugi.
upecatliivi prizvuk.
Drugi nacin. koii mozete veoma uspesno kombinovati sa prvim
i potpuno zaokruziti svoiu impresiiu o novom imenu. sastoii se u
tome. da nova imena razvrstate u iednu od napred pomenute cetiri
grupe. A da biste jedno novo ime mogIi praviIno razvrstati.
potrebno je najpre da se dobro upoznate sa njegovom prirodom.
osobenostima. eventualnim znaceniem i slicno. Na tai nacin. kroz
razvrstavanje imena. Vi se automatski sa njima upoznajete. ona
Vam postaju bIiska i zanimIjivija. a samim tim i laksa za pamcenie.
U koioi meri imena mogu biti zanimliiva i neobicna. a
samim tim i pruziti mogucnost za niihovo lakse pamcenie. govori i
sledecih nekoIiko primera:
Vec se dogadalo da se neki inace krupan covek pretstavi sa:
»3a sam MALI«. kao i da se neki mrsavko. uz simpatican osmeh na
svoj racun. upozna sa Vama recima: »Drago mi ie. ia sam SIROKI!«.
U svoioi cuvenoi rubrici »Verovali ili ne . . .« Ripli (R.
RipIev. 18931949) navodi iedan veoma neobican slucai
kombinacije imena. Neki EngIez. David Oto Norman AIbert Tomas
DONAT. ciie se prezime Donat sastoii u stvari od pocetnih slova
niegovih pet imena. ozenio se de voikom ciie ie ime pocinialo sa
istim inicijaIima. Njeno ime je gIasiIo: Dina Osa Nina Ana Tara.
Sto se tice imena sklopili su zaista savrsen brak.
U Spaniii ie obicai da devoika. kada se uda. dodaie svom
imenu ime muza. Ne retko se desava' da sklapaniem brakova dolazi
do neobicnih kombinacija imena. 1ednom se dogodiIo da jedna
senjorita po imenu DoIores Fuertes. posIe udaje za nekog senjora de
Barriga. postane senjo-ra DoIores Fuertes de Barriga. sto. ma koIiko
zvucno delovalo. na span-skom ima veoma prozaicno znacenie: iaki
stomacni bolovi!
276
Ako se dalie udubliuiete u analiziranie raznih imena otkricete i
mnoge druge niihove interesantne osobine. Na primer. mnogi liudi nose
isto ime i prezime. kao: Milic Milic i Milos Milos. a broini su i slucaievi
da se prezimena mnogih porodica podudaraiu sa imenima poiedinih mesta
ili kraieva. Na primer. Glamoc. Kamenica. Bac. Teslic itd. Neke porodice
nose prezimena. odnosno imena poiedinih reka; na primer. u Bosni postoii
prezime Drina.
Pored toga sto imena mogu da znace neku proIesiiu ili zanimanie.
kao sto su: Kuhar. Loncar. Soldat. ili Suster. mogu da oznacavaiu i veo-
ma razlicite predmete i druge poimove: Kokosara. Subara. Motika. Koma-
dina. Dlaka. Kuga. Jelen itd. Mnoga imena imaiu sasvim neobican oblik
i znacenie. kao na primer: Vinopiia. Kukavica. Bubalo. Sustalo. Trinaes-
tic. Papa. Kutlaca. Igla. Gibanica. Driiemalo. Vrebalo'. Uglien. Peskir. Pi-
ievac. Oros. Kopriva. Oblizalo itd.
Vecinu ovih imena mozemo svrstati u I. grupu. obzirom da imaiu
odredeno znacenie.
Pronalazenje istaknutih crta i osobenosti
Imena mozemo eIikasno i traino zapamtiti iedino tako. sto cemo
ih asocirati sa nekim karakteristicnim znakom. istaknutom crtom na licu
ili sa nekom upadliivom osobenoscu lica ciie ime pamtimo. Kada smo go-
vorili o pamceniu likova. imali ste priliku da vidite koliko raznovrsnih i
broinih mogucnosti pruza samo lice sa svoiim crtama i poiedinim delo-
vima za pamcenie citavog lika.
Svako lice ie slika za sebe i iedinstvena kombinaciia poiedinih ka-
rakternih crta i osobenosti. Cak i kod dvoinika postoie izvesne razlike.
iako tesko uocliive na prvi pogled. Prakticno mozemo smatrati da svaki
lik pruza dovolino osobenih crta. iz koiih mozemo uvek izdvoiiti iednu
koia ce za nas biti naiistaknutiia. Kada se odlucuiete za neku crtu ili oso-
benost. vodite strogo racuna o sledecim momentima:
· Izabrana crta na licu ili osobenost treba da ie trajne prirode.
Prema tome. sminka. Irizura. brada. brkovi i tsl. ne dolaze u ob
zir kao pogodni delovi lica za koie cemo asocirati imena koia
pamtimo.
· Izabrani deo lica ili osobenosti treba da su za Vas upadljive i
uocljive na prvi pogled. U principu. deo lica ili osobenost koiu
prvu zapazimo prilikom upoznavania obicno ie naibolia crta za
koiu treba asocirati ime.
· Izabrana osobenost. odnosno karakteristicna crta treba da bude
pogodna za asociranje sa samim imenom. Na primer. neki mali
oziliak ili izraslina na licu i slicno nisu bas naipogodniie osobe
nosti za asociranie zbog svoiih malih dimenziia i iednoobrazno
sti. dok. recimo. veliki nos. krupne oci. ili veoma pune usne.pret-
stavliaiu veoma pogodne delove lica za dobro asociranie sa ime
nom. ·
Bitno ie da se odlucite za onu osobenost ili karakteristicnu crtu ko-
ia ce Vas sigurno i nedvosmisleno potsetiti na ime osobe. koie ste pove-
zali sa tom osobenoscu. a pri prvom sledecem susretu. Na primer. pret-
postavimo da ste se prilikom pamcenia imena 25 likova u 3. Poglavliu.
u Testu br. 5 kod osobe sa imenom Zec. odlucili za niegov veoma veliki
277
i upadIjiv NOS. kao istaknutu crtu iIi osobenost njegovog Iika. Po
praviIima asociranja. koja su Vam dobro poznata. asocirajte
jednog ZECA sa niegovim NOSOM i pri prvom sledecem susretu
odmah cete naipre zapaziti NOS na njegovom Iicu i istovremeno.
automatski ce Vam se poiaviti i ZEC koga ste asociraIi sa
NOSOM. Na tai nacin. odmah cete znati da se doticna osoba preziva
ZEC.
Prilikom odabirania karakteristicne crte ili osobenosti na nekoi
osobi. ciie ime zelite da traino zapamtite. pogresno bi bilo ograniciti
se samo na lice doticne osobe. odnosno samo na nienu glavu. ier i
ostaIi deIovi teIa i osobenosti same licnosti pruzaiu obilie mogucnosti
za iznalazenie i izdvajanje pogodnog znaka za asociranje sa imenom
te osobe. Kao sto Vam ie poznato iz tehnike pamcenia likova. ne
samo lice i glava. vec i citavo te-lo. kao i karakterna obelezia same
licnosti. pruzaiu mnostvo pogodnih osobenosti za asociranje sa samim
imenom doticne osobe.
Zato ie preporucliivo da uocavate upravo naiistaknutiie i za Vas
naipogodniie znake. obelezia ili osobine na citavoi osobi ciie ime zelite
memorirati. Mnogima ce. zapravo. naivise odgovarati da uoce i uzmu
kao osobenost i naiistaknutiii znak smeh; hod. drzanie. mimiku ili
glas doticne osobe. Drugima ce opet vise odgovarati osobeni nacin
odevanja iIi gestikulaciia pri govoru osoba ciie ime zele zapamtiti. ier
su im upravo te osobenosti uocliiviie na doticnoi licnosti od bilo kog
drugog obelezia na licu. ili glavi. Na primer. ako ponovo pogledate
nasih 25 Iikova u 3. PogI.. Test br. 5. zapazicete da osoba sa imenom
KUHAR karakteristicno gestikulira sakom dok govori. dok se
devoika. koia se preziva VISNJIC. skoro podrugIjivo osmehuje samo
jednom stranom Iica i usana.
Kada je najbolje da uocavate i izdvajate osobeni znak? Izbor za
Vas naipogodniieg osobenog znaka na osobi ciie ime pamtite
izvrsicete najboIje tokom upoznavanja i razgovora koji potom usIedi.
Pustite da Vas novi poznanik prica i drzi iniciiativu u razgovoru. Na
tai nacin imacete dovolino vremena da mirno potrazite i uocite za Vas
najpogodniji osobeni znak na njegovoj osobi iIi u njegovom
karakteru. Takode cete imati dovoIjno vremena da izvrsite asociranje
imena sa odabranim osobenim znakom prema metodama koie cemo
upravo izloziti.
Kako se u stvari pamte imena?
Najpre je potrebno da ukIonite sve one negativne Iaktore koji
uticu na slabo pamcenie imena. a koie smo naveli na pocetku
pogIavIja. Dobar deo njih pretstavIja u stvari kompIeks Iosih navika
koje nam ne dozvoIjavaju da ime makar zapazimo. a kamoIi
pamtimo i zapamtimo. Zato je potrebno da razvijete suprotne
navike. koie ce iednostavno zameniti i istisnuti Iose navike u
pamceniu imenai. kao sto su:
1. Pri upoznavanju nastojte da ime Vaseg novog poznanika jasno cu
jete. Cesto se dogada da se ime samo promrmlia ili cak i ne izgo
vori. U takvim slucaievima takticno insistiranie da Vam se ime po
novi. Ako se tesko izgovara ili u slucaiu stranih imena. tesko pise.
slobodno zamolite da Vam Vas novi poznanik rastumaci neiasan
izgovor ili pisanie niegovog imena. On ce time biti polaskan i do-
pasce mu se Vase posebno interesovanie za niegovo ime.
2. Odmah posle upoznavania imate odlicnu priliku da malo porazgo
varate sa svojim novim poznanikom o njegovom imenu; na pri-
278
mer. ime moze biti retko. neobicno. slicno sa nekim drugim imenom.
isto kao ime nekog Vaseg poznanika ili rodaka. Vase posebno
interesovanie za niegovo ime veoma ce goditi Vasem poznaniku. a
uiedno time dobiiate i odlicnu uvodnu temu za dalii razgovor i
upoznavanie.
3. Tokom razgovora nastoite neupadliivo i nenametliivo osloviti Va
seg novog poznanika njegovim imenom. Takode ne propustite pri
liku da ga ios iednom oslovite po imenu na rastanku i pri poz
dravu.
4. Imaite uvek na umu cinienicu. prilikom upoznavania. da ie za og
romnu vecinu liudi niihovo ime iedna od naimiliiih i naivazniiih
reci u niihovom ieziku i da ne zapamtiti im ime ili lik za niih
znaci veliko omalovazavanie i potceniivanie. a i obrnuto.
5. Zatim ie potrebno da uocite i izaberete za Vas naipogodniii osobe-
ni znak ili karakteristicnu crtu na Vasem novom poznaniku. o ce
mu ie bilo opsirniie govora u prethodnom odeliku.
Sledeca faza u eIikasnom pamceniu imena sastoii se u
klasifiko-vanju imena u iednu od cetiri grupe. Samim tim
automatski odreduiete i metod njegovog osmisljavanja. Kao i pri
memoriraniu i asociraniu ostalih podataka i kod imena moramo
postovati zakonitosti asocirania. koie nalazu. da podatak koii zelimo
asocirati naipre moramo osmisliti i time ga uciniti pogodnim za
asociranie. Ciniti suprotno znacilo bi u stvari pokusavati direktno
povezati lice ili neki osobeni znak na niemu sa apstraktnim.
nezanimliivim imenom. To bi bilo ravno uzaludnom nastoianiu da se
boia poveze sa tonom. Ime. kao i svaki drugi podatak. mora prethodno
biti dovolino `preparirano«. ti. osmislieno. da bi se moglo asocirati i
time eIikasno pamtiti.
Prva grupa imena se veoma lako osmisliava. a samim tim i
pamti. ier imena prve grupe uvek znace nesto konkretno i odredeno.
Na pri-mer. ime PUTNIK automatski osmisliavamo iednostavnim
zamislianiem iednog »Putnika-« kako putuie i lako ga mozemo asocirati
sa odabranim osoberim znakom
I kod druge grupe imena imamo ios uvek dosta pogodnu
situaciiu. ier ta imena bar iednim svoiim delom znace neki konkretan
poiam. Na primer. ime KOLAROVIC mozemo osmisliti na nekoliko
nacina: kao KOLAR. koii pravi ili opravlia kola. s tim sto nastavak
O VIC. zahvaliuiuci zakonu asociiaciie. kasniie se automatski iavlia
pri reprodukciii samog imena. Ko zeli da bude posebno siguran. narocito
u pocetku dok ne stekne potrebnu rutinu. moze isto ime i potpuniie
osmisliti. na primer: KOLAR ¹ ROVIC (÷ mali rov) i tsl.
Trecu grupu imena ne mozemo direktno osmisliavati. ier
imena te grupe nemaiu nikakvo konkretno znacenie ni u celosti ni u
poiedinim svoiim delovima. Takva imena mozemo osmisliti posredno tzv.
metodom homofone analogije, ili Ionicne analogiie (analogie phonique).
Drugim recima. to ie metod koriscenia druge. posredne reci koia svoiim
zvukom prilikom izgovora. potseca na ime koie zelimo asocirati i
memorirati. Na primer. ime ETELKA svoiim Ionetickim oblikom. kada
se izgovori. potseca nas na rec PETELJKA. Dalii primeri Ionicne
analogiie izmedu poiedinih imena trece grupe i posrednih reci za
niihovo osmisliavanie: strano ime Vili (Willy) potseca na rec »VILA«
ili »VILE«; LEKIC na ma-
279
li LEK ili LEK ¹ KlC (ICA); JELOVAC na JELA (JELO) ¹ LOVAC;
PINTARIC se moze posredno osmisliti pomocu reci PINTER. a PANTIC
pomocu reci PANTER. ili kao (bog) PAN ¹ TIC (÷ ptic. pticica); za
SAMARDZIJU mozete upotrebiti reci SAMAR ¹ SlJU ili ¹ SIJA ( ÷
vrat). a za KULENOVICA zamislite neki dobar komad KULENA ili
KULE i NOVCIC. itd.
Kao sto vidite. svako ime iz trece grupe moze se osmisliti
metodom slicnosti po zvuku sa iednom ili vise slicnih reci. Svakako.
gore navedeni primeri pretstavliaiu samo iednu od mogucnosti
osmisliavania. koia ce nekima odgovarati. Svako ce prema svoiim
mogucnostima i aIinitetima odabrati one reci i niihove kombinaciie.
koie niemu naivise odgovaraiu. U citavoi stvari ie presudno samo to.
da Vas kombinaciia reci koie ste odabrali u svakom trenutku moze
nepogresno potsetiti na ime koie ste posredno. preko odabrane slicne
reci ili kombinaciie slicnih reci. asocirali sa osobenim znakom na
doticnoi osobi.
Posebno zelimo da Vam naglasimo. da niie bezuslovno
potrebno da sve delove ili slogove imena. narocito one zavrsne.
obuhvatite supsti-tucionim recima. ti. slicnim ili posrednim recima. ier
Vam pri reprodukciii tako zapamcenih imena uvek nepogresivo
pomaze zakon asociiaciie da se lako i automatski setite zavrsnih delova
imena. Na primer. za ime KOMAC dovolino ie da uzmete KOM (od
koga se pece rakiia) ili KOMA (÷ zapeta) pa da se odmah setite imena
KOMAC. Ali ako zelite da budete sasvim sigurni. narocito u pocetku.
onda mozete uzeti i kombinaciiu. recimo: KOM -I MACA. itd.
U ovoi grupi naicicete na imena koia se veoma tesko mogu
osmisliti ovim nacinom. ili cak da se uopste ne mogu ovako osmisliti.
To su takozvana »teska imena« ciie cemo osmisliavanie i asociranie
posebno obraditi u ovom poglavliu.
Cetvrta grupa imena, kao sto Vam ie poznato. sastoii se
zapravo od slozenih imena. ti. dvostrukih prezimena. kao sto su na
primer: Br-kic-Mazuranic. Ivanovic-Vukov. ili imena sa nadimkom:
Vukasin-Vule Jovovic. Mihailo-Miso Bencic. itd.
Ova imena pamtimo po delovima iz koiih su slozena. Tu su.
naravno. moguce razne kombinaciie poiedinih grupa. Bitno ie da
uocite iz koiih delova se slozeno ime ili dvostruko prezime sastoii i da za
svako poiedinacno ime odredite grupu koioi pripada. Dalie postupamo
kao da se radi o pamceniu imena iz neke od prvih triiu grupa.
Eormirane poimove u obliku posrednih reci i konkretnih poimova.
dakle »preparirana« imena za asociranie. povezite bilo lancanim
sistemom ili grupnom asociiaciiom u iednu celinu. a ovu sa izabranom
istaknutom osobenoscu ili crtom s~ame osobe ciie ime pamtite.
Na poznata i tzv. »laka imena« za pamcenie treba obratiti posebnu
pazniu. ier upravo kod niih naivise gresimo kada kazemo sebi: »Ovo
mi ie ime veoma poznato i lako. Siguran sam da cu ga traino zapamtiti.«
U-pravo takva imena tesko ili nikako ne mozemo dozvati u svest pri
slede-cem susretu. ier ih iednostavno nismo ni pamtili! Radi toga
ovim imenima posvetite istu pazniu i daite im isti tretman kao i ostalim
kategoriiama imena: odredite mu grupu koioi pripada. na osnovu grupe
»prepariraite« ga za asociranie. osmislivsi ga konkretnim poimom ili
posrednom reciu. i konacno asociraite ga po poznatim pravilima
asocirania sa naiistaknutiiom osobenom crtom doticne osobe.
280
Sada Vam samo preostaie da ovako pripremljena imena
asocirate sa odabranim znakom ili osobenoscu samog lika ciie ime
pamtite. Pri aso-ciraniu pripremlienog imena i izabranog osobenog
znaka sluzite se svim Vama vec poznatim pravilima za ostvarenie
dobrih i trainih asociiaciia. koia smo detalino obradili u poglavliu o
lancanom metodu pamcenia. Ov-de cemo navesti iedan primer
asocirania i eIikasnog pamcenia iedne liste od ukupno sest imena:
(1) Vas novi poznanik SMILEVSKI ie izraziti SPORTSKI TIP i. kako
Vam ie brzo otkrio tokom razgovora. odusevlien ie SKIJANJEM. Jed
na od mogucih asociiaciia ie da zamislite SMILEVSKOG kako se kroz
»·SMILJE i bosilie«. dakle sasvim neobicno po nekoi livadi. SKIia. Zi
vo pretstavite sebi kako niz padinu kroz SMILJE iuri na SKIiama.
SMILJE ¹ SKIie ÷ SMILEVSKI.
(2) Sledeci Vas poznanik zove se HAD2I-KOSTIC. Odmah zapazate da ie
to ime 4. grupe i da morate dalie razvrstati svaki deo ovog slozenog
prezimena. Slucaino oba dela spadaiu u 2. grupu. ier iednim svoiim
delom znace nesto konkretno: HADZI potseca na »Hadziiu«. »Hodoca
snika«. a KOSTIC na »Kost«. Pri upoznavaniu zapazili ste veoma upad
liivo pognuto ili pogrblieno drzanie Vaseg novog poznanika. Docarai
te sebi mentalnu sliku ili prizor kako se Vas poznanik uputio na hodo
casce ili HAD2ILUK i kako POGNUT nosi KOST na ramenu. umesto
stapa. o koioi visi niegova putna torba ili zavezliai.
(3) Prezime Vaseg treceg poznanika glasi URBAN. Odmah primecuiete da
ovo prezime spada u trecu grupu i da se morate posluziti Ionicnom
analogiiom. ili zvukovnom slicnoscu. da pomocu iedne posredne reci
omogucite asociranie ovog imena. Posto ste uocili da Vas novi pozna
nik ima izrazito visoko CELO. u Vasoi masti stavite mu iedan TUR
BAN (T ¹ URBAN) oko glave.
281
(4) Sa Vasim cetvrtim poznanikom niste imali narocitih problema ier nie
govo prezime KNJIZAR spada u prvu grupu i veoma se lako asocira
sa niegovim izrazito velikim OCIMA. Snagom svoie uobrazilie doca
raite sebi prizor. kako Vas poznanik KNJIZAR. kao kniizar svoiim
krupnim OClMA pregleda i razvrstava citavu iednu gomilu kniiga u
svoioi kniizari.
(5) Ime Vaseg sledeceg poznanika lepo se moze uklopiti u drugu grupu
BARBEK ÷ BAR | BEK. Posto ima veIiku 1AMICU NA BRADI.
zamisIite ga kako kao BEK sutira Ioptu iz te 1AMICE pravo u jedan
BAR. u kome lopta rusi i lomi boce i case i izaziva veliki nered. Ili. ako
Vam vise odgovara. mozete ime BARBEK zameniti posrednim recima
PAR -4- BEC iIi BARBE itd.. koje se isto tako dobro i eIikasno mogu
asocirati sa izabranom osobenoscu.
(6) Vas posIednji poznanik na ovoj Iisti ima strano ime IANC. koje
pripada trecoi grupi. ier veoma potseca na nasu rec LANAC. Posto ste
zapaziIi da Vas poznanik Iane ima upadIjive USI. asocirajte na Vama
naiprikladniii nacin iedan veliki LANAC sa niegovim karakteristicnim
USIMA. Potpuno se mozete osloniti na svoie pamcenie da Vam nece
sugerisati da pri ponovnom susretu reprodukuj.ete ovo prezime kao
LANAC. Naprotiv. zahvaliuiuci stvorenoi asociiaciii i programiraniu
Vase memoriie. da ime ne glasi LANAC. nego LANC. Vi cete pri prvom
sledecem susretu ime reprodukovati pravilno i sa potpunom sigurnos
cu. Stavise. seticete se odmah da ste posebno podvukli razliku izmedu
IANAC i IANC.
Kao sto smo vec nekoliko puta posebno isticali. izabrane asociiacije i u ovim
primerima pretstavliaiu samo iednu od mogucnosti. a svako ce prema
svoiim mogucnostima i potrebama izabrati i Iormirati za niega nai-
prikIadnije asocijacije.
Postoji jos jedan nacin efikasnog asociranja putem zamene izabranog
osobenog znaka iIi crte sa pojmom koji pretstavIja samo ime. Na
282
primer. u posledniem slucaiu. umiesto da asocirate LANAC sa USIMA
Vaseg poznanika Lanca . mozeteiednoslavno zamisliti. da on umesto
USIJU ima samo iedan LANAC. Isto tako. da Urban umesto visokog
CELA ima iedan veliki TURBAN itd.
Takode mozete. ako Vam u poiedinim slucaievima vise odgovara.
ime Vaseg novog poznanika asocirati sa imenom nekog Vaseg rodaka ili
dobrog priiatelia. Na primer. ako se on zove ORE kao. recimo. Vas
rodak. onda Vaseg novog poznanika ORA ili neku niegovu
istaknutu osobenost povezite iednostavno sa Vasim rodakom OREM.
Kod pamcenja stranih imena postupate na identican nacin. kao
sto ie gore izlozeno. ako govorite tai strani iezik. U slucaiu da ne znate
tai strani iezik. onda postupite sa stranim imenima kao sa imenima trece
grupe. Pronalazeniem odgovaraiucih supstitucionih reci po zvukovnoi
slicnosti. mozete apstraktna strana imena. koia Vam nista ne znace. lako i
brzo pretvoriti u konkretne. razumliive poimove. sa puno znacenia za
Vas. koii se mogu lako i brzo asocirati.
Jos od pitagoreica Mimasa ostalo nam ie svedocanstvo. da su
se Stari Grci veoma uspesno koristili slicnim tehnikama za pamcenie
imena. On navodi. da ie naivazniie svako novo ime. koie cuiemo i zelimo
zapamtiti. pretvoriti u odgovaraiucu sliku i konkretan poiam. Na primer.
ako zelimo da zapamtimo ime Chrvsippos, onda pretstavimo sebi u masti
zlato (Chrvson) i konja (ippon) i veoma lako cemo zapamtiti ime
Chrvsippos. pisao ie pre vise od dva mileniiuma pitagoreiac Mimas.
Pamcenje raznih titula i naslova uz ime
Za pamcenie raznih titula. naslova ili naziva uz poiedina
imena. kao sto su: Dr.. Ing.. Mr.. savetnik. sekretar. direktor. ProI.. itd.
preporucliivo ie da ustanovite iednu malu listu svojih standarda, ti.
konkretnih poimova ili predmeta koii ce Vas eIikasno potsecati da Vas
novi poznanik ima odredenu titulu ili naslov. Na primer. za »Ing.«
mozete uzeti »Sestar« ili »Leniir«. a za »Dr.« »Beli mantil« ili
»stetoskop«. Magistra Iarmaciie mozete oznaciti iednom epruvetom ili
retortom. a odlicno mogu da posluze i apotekarske teraziie. odnosno
apotekarska vaga. dok osobi. koioi treba da zapamtite titulu
»proIesor«. mozete staviti iednu kapu sa kicankom. kakvu nose cuveni
proIesori iz OksIorda (OxIord).
Kome bude odgovaralo. moze i za tipicne nastavke mnogih
prezimena TIC. VIC itd. da ustanovi svoie standarde. koii ce mu
olaksati asociranie ovakvih prezimena. Na primer. PTlC (÷ ptica)
moze odlicno da potseca da se prezime zavrsava na TIC. a recimo
EICA da se radi o prezimenu koie se zavrsava na VIC. Narayno.
»Eicu« ili »Ptica« morate asocirati sa konkretnim poimom koii Vam
pretstavlia prvi deo imena. Na primer. prezime PEROVIC lako se
pamti kao ime druge grupe sle-decom kombinaciiom: PERO ¹ VIC ÷
Pero i Eica. iednostavno stvorite komicnu mentalnu sliku. kako iedno
veliko »Pero« vozi velikom brzinom »Eicu«.
Pravilnom primenom izlozenih metoda postizete iednu veliku
prednost i veoma vaznu sposobnost u ophodeniu sa liudima bilo u
poslovnom
283
ili privatnom zivotu. Bicete u staniu. da sa svakog novog lica. kada ga po-
novo sretnete. »procitate« niegovo ime i mnoge druge vazne podatke i
obratno. da kada cuiete ime odmah prepoznate niegov lik ili ga u
Vasoi masti pretstavite.
Kako cete nove poznanike pretvoriti u stare prijatelje?
Jedan mladi. veoma ambiciozni advokatski pripravnik iz Niuiorka
otputovao ie u Boston da poseti iednog vaznog kliienta radi
konsultaciie i dogovora. AH. kada ie stigao u Boston. oblio ga ie hladan
znoi sa za-prepasceniem ie konstatovao da ie potpuno zaboravio ime
svog kliienta. Odmah ie poslao svom seIu u Niu Jork telegram u kome
ie uz puno izvi-nienia zamolio da mu iavi ime kliienta. Ubrzo ie dobio
telegram sledece sadrzine:
»Ime kliienta Perkins. Vase ime Harison«.
Imena nasih novih poznanika treba ne samo zapamtiti pri upozna-
vaniu. vec ih treba traino sacuvati u memoriii kako bi ih mogli
upotrebi-ti pri sledecem susretu sa niima. Kao sto ie vazno umeti
zapamtiti ime pri upoznavaniu. isto ie tako vazno umeti ga traino
sacuvaII kako bi nam bilo eIikasno raspolozivo kada zatreba. Pored toga.
to ie iedna od bitnih komponenti. da nove poznanike pocnemo
pretvarati u stare priiatelie. A kako mozemo. u stvari. traino sacuvati u
memoriii imena nasih novih poznaniku? Samo pomocu ova dva nacina:
1. Pravilnom primenom napred izlozenih metoda i tehnika za pam
cenie imena. i
2. Sistematskim i pravilno dinamiziranim ponavlianiem tako za
pamcenih imena.
O vaznosti i neophodnosti ponavliania bilo ie vec opsirniie
govora. Ovde moramo posebno istaci cinienicu. da ponavlianie
zapamcenih imena niie samo ucvrscivanie tih imena u nasoi memoriii.
nego i veoma vazna provera da li smo uopste i kako zapamtili ime. da
li smo uopste napravili dobru asociiaciiu koia eIikasno Iunkcionise.
Nazalost. u svakodnevnom zivotu ovu vaznu proveru prepustamo stihiii i
prvom narednom susretu. kada obicno mozemo samo da konstatuiemo. da
smo ime naseg poznanika zaboravili i propustili ios iednu priliku da od
niega napravimo starog poznanika ili priiatelia.
Jedan veoma pogodan nacin. koii se pokazao kao eIikasan u
praksi. sastoii se u sledecem:
· Odmah uvece istoga dana treba ponoviti u masti sve susrete
koie ste imali tog dana. imena Vasih novih poznanika. i sto ie
naivazniie. asociiaciie koie ste stvorili da bi niihova imena
traino zapamtili. Prilikom ponavliania drzite se hronologiie
susreta za tai dan: dozivaite poiedine susrete u svest onim
redom kako su se oni stvarno odviiali tog dana.
Narocito ie vazno da se u masti naipre prenesete u situaciiu u
koioi ste sreli Vaseg novog poznanika. Zatim docaraite
niegov lik sa svim vaznim poiedinostima i odmah cete
automatski uociti i osobeni znak ili crtu koiu ste izabrali
prilikom upoznavania na niegovoi osobi. Istovremeno i
spontano iavice Vam se i Vasa asociiaciia koiu ste napravili. a
samim tim i ime doticne osobe.
284
· Preporucliivo ie. narocito u pocetku dok ne steknete potrebnu
rutinu. da zabelezite svako novo ime u posebnu svesku. zaiedno
sa asociiaciiom. koiu ste konstruisali snagom Vase uobrazilie.
kao i karakteristicnom crtom ili osobenoscu koiu ste izdvoiili za
asociranie sa imenom. Ovo evidentiranie novih imena niibolie
ie vrsiti uvece za tai dan. kada vrsite i ponavlianie.
Ono ie visestruko korisno. a skoro ie nezamenliivo za pravilno
vremensko dinamiziranie ponavliania i niegovu uspesnu kontrolu.
· Drugo ponavlianie obavite odmah sutradan. Jednostavno dok
prelazite spisak imena iskrsavace Vam redom asociiaciie i sa
niima povezani likovi. Ako isti postupak ponovite kroz tri dana i
ios iednom kroz deset dana onda ce Vam se stvorene asociiaciie
traino ucvrstiti u memoriii. Naravno. ponavlianie i utvrdivanie
asociiaciia obavliacete redovno i automatski pri svakom daliem
susretu sa osobama ciia ste imena memorirali.
U poznatoi saliivoi prici A. Cehova (A. P. Cehov. 1860-1904).
»Konisko prezime«. niko niie mogao da se seti potrebnog prezimena
OVSOV. ier su svi mislili da mora da glasi nekako kao: Zdrepcov.
Kobilin. Koniev. ti. "da ima neke veze sa konjem«, a u stvari ima vise
veze sa konjskom hranom. Ovde ie uzrok pogresene reprodukciie
imena bila pogresno i povrsno napravliena asociiaciia. Do zamene
poimova lako dolazi ako iasno ne podvucemo razliku izmedu
asociranih poimova. o cemu ie bilo posebno govora. Slicno se primecuie
i kod dece. koia ios nemaiu izgradenu sposobnost ostrog diIerencirania
poimova i stvarania preciznih asociiaciia. kada. slusaiuci o LAVU
Tolstoiu. posle pricaiu da su im govorili o piscu TIGRU Tolstoiu.
A sta, ako ni jedan metod ne pomaze?
Kod imena trece grupe moze da se dogodi da ne mozemo naci pri-
kladnu posrednu ili spoinu rec po zvukovnoi slicnosti. ier ie ime izuzetno
»tesko« i komplikovano. Takode moze da se dogodi da »tesko ime« ne mo-
zemo obuhvatiti ni sa tri ili vise slicnih. ti. posrednih reci. U tim
slucaievima imamo nekoliko nacina da i »naiteze ime« lako i eIikasno
savladamo i traino zapamtimo:
Prvi nacin: pokusaite naipre »tesko ime« podeliti na vise
delova. ili slogova. i za svaki deo naci odgovaraiucu posrednu rec. Na
primer. citaiuci o rekonkisti Meksika i krvavoi istoriii Asteka nailazimo
na ime niihovog neobicnog bozanstva KECALKOUATL. koie. moramo
priznati. niie moguce »iz prve« zapamtiti. Ali. ako ga podelimo na
nekoliko slogova ili delova. »teska« situaciia se bitno menia: KEC
ALKO UA ATL. Sada mozemo za svaki deo naci prikladnu
zamenu ili posrednu rec koia ce nas u celini ili svoiim prvim delom
potsecati na poiedine delove »teskog« imena:
KEC (÷ As) ALKOhol UA!!! ATLas
Ovai niz posrednih reci mozemo lako asocirati grupnom
asociiaciiom ili lancanim sistemom pamcenia.
285
Drugi nacin sastoii se u tome. da »tesko ime« podelimo u
grupe od tri slova (analogno pamceniu dugih broieva u grupama od
po tri ciIre) i da za svaku grupu nademo prikladnu rec. Na primer:
staromeksikan-sko ime ISTLILSOCITL mozemo »pokriti« ovim recima:
IZT-van. LIL-i-putanac. SOC-ivo (usputna asociiaciia uvek ce nas
potsetiti da ie »SOC« a ne »SOC«). ITaLiian (ITAL usputnom
asociiaciiom lako spontano ko-riguiemo u ITL).
Trecim nacinom mozemo resiti i naiteze slucaieve. Primenimo ied-
nostavno tehniku pamcenja slovnih oznaka i simbola. Ime podelimo
u grupe od po dva slova i za svaku grupu pronademo odgovaraiucu
rec u koioi mogu da vaze prva dva slova ili prvo i poslednie.
Ovai nacin ima ios iednu variiaciiu koioi ne moze da se
odupre ni iedno od »teskih imena«. a to ie da za svako slovo posebno
pronademo odgovaraiucu rec u koioi ce vaziti samo prvo slovo.
I gla I menik C ek
8 tap L upa I ver
T op S ibica T or
L uk O bruc L ula
Ako bi ponovo za primer uzeli isto staromeksikansko ime. onda
bi neke od mogucih kombinaciia mogle izgledati i ovako:
IS IliiaS SO SuKo
TI. TiL Ci Cinovi
IL IdoL TL TelaL
Kao sto vidite. Vi vec sada raspolazete metodama i tehnikama u
takvom broiu i kvalitetu. da mozete resiti bilo kakav problem pamcenia
eIikasno i potpuno samo ako pravilno primenite odgovaraiucu metodu
ili tehniku.
Pamcenje imena osoba koje nismo videli
Veoma cesto. narocito u poslovnom zivotu. ukazuie se potreba da
zapamtimo ime neke osobe koiu inace nismo licno upoznali i videli.
Obicno nieno ime doznamo preko teleIona. iz teleIonskog ili nekog
drugog imenika ili adresara. ili nam neko preporuci da kontaktiramo
doticnu osobu u vezi nekog konkretnog posla.
U takvim slucaievima postupamo isto kao i sa ostalim
imenima. samo sto ime pripremlieno za asociiaciiu poviezemo sa poslom
koii ta osoba obavlia. ili sa nazivom ustanove i mesta na kome radi. ili
sa predmetom ili pojmom u vezi koga smo ie trazili. Na primer. u
iednom velikom servisu treba da opravite svoi auto i receno Vam ie da
treba da se obratite nekom GALOVlCU na tel. br. 642-910. Odmah
uocavate da ie ime iz druge grupe: GAL ¹ LOVI. Mozete odmah
asocirati ime za autoservis i tel. broj: »GAL LOVI (÷ GALOVlC)
SaReNe PTiCe (÷ tel. br. 642-910) po AUTO-SERVISU«. Kada Vam
kasniie zatreba autoservis za Vasa kola. dovolino ie da dozovete u svest
Vas zamislieni AUTO-SERVIS i automatski ce iskrsnuti scena kako GAL
LOVI SaReNe PTiCe po niemu ( ÷ GALOVlC tel. br. 642-910).
286
Ovim nacinom eIikasno obavliate svoie poslove. ier
ustodujete puno truda i vremena. Potrebne osobe dobijate direktno i
brzo. ne cekaiuci da Vas okoIisnim putem sa njima povezu i bez
potrebe da cesto nenadleznoi osobi ponavliate istu pricu. Pored toga.
citav razgovor odviia se neposredno i eIikasno. jer ste pravu osobu
direktno nazvaIi i obratiIi joj se njenim imenom.
Pamcenje celih skupova ljudi i njihovih imena
Amerikanac Dzems Eerli (James Earlev). koii ie bio
svojevremeno i direktor posta SAD. imao je jednu izuzetnu
sposobnost: zahvaliuiuci svom pamceniu mogao ie da oslovi preko
2u.uuu Ijudi njihovim prvim imenom. Ova njegova sposobnost dosta
je pomogIa njegovom prijateIju. predsedniku RuzveItu (F. D.
RooseveIt. 1882-1945) da pobedi na svojim prvim izborima. Setite se
staropersiskog kraIja Kira i AIeksandra Makedonskog koji su mogIi
svakog svog vojnika da osIove po imenu.- iIi Kine-ja. izasIanika
kraIja Pira. koji je znao imena svih RimIjana sa kojima se upoznao. I
nekoliko nasih savremenika postavilo ie. za neupucene. Iantasticne
rekorde u pamceniu imena i likova koii se mere i stotinama hiliada.
Zaista. primenom do sada naucenih tehnika mozete prakticno
neograniceno povecavati kapacitete Vase mentalne kartoteke licnih
veza i poznanstava. Svakako da bi zapamtiIi nekoIiko hiIjada Ijudi.
pored savrsenog vladania izlozenim tehnikama potrebno ie i vreme.
AIi. recimo. Iikove i imena nekih 5u-tak osoba na nekom skupu
mozete memorirati za 152u minuta. Retko koji drugi eIekat
pamcenia toliko impresionira liude kao ova sposobnost. koia cesto
moze biti od neproceniive koristi u posIovnom. drustvenom iIi
privatnom zivotu. Zamislite samo. koliko ova sposobnost eIikasnog
pamcenia imena i likova. u prakticno neogranicenom broiu. moze da
koristi Iekaru. advokatu. apotekaru. prosvetnom i drustvenom
radniku. poslovnom coveku i svakom clanu ili pretsedniku neke
drustvene organizacije itd.
Skupovi liudi i niihova imena pamte se istim nacinima kao i
pojedinci; samo sto ie citav proces nesto brzi. To znaci. da prethodno
morate steci odgovarajucu rutinu u pamceniu imena i likova
pojedinaca. kao i potrebnu brzinu. Tek onda mozete preci na
memoriranie citavih skupova. Naravno. pocecete sa desetak osoba i
postepeno povecavati broi osoba. Pored toga. gde ie to moguce
obavicete prethodne pripreme: analizirace-te imena pomocu spiska
ako ie raspoloziv. Pre samog pocetka seanse neupadliivo cete
analizirati poiedine likove i izdvaiati uocene osobenosti kod
poiedinaca ciia cete imena pamtiti. Zatim mozete u odredenom ili
pogodnom trenutku preci na samo pamcenie imena citavog skupa.
Sporedno ie da li ce poiedinci ustaiati i izgovarati svoia
imena iIi cete Vi ici od iednog do drugog i upoznavati se na
uobicaien nacin. Bitno je da sebi ostavite kod svake osobe dovoIjno
vremena za obavIjanje potrebnih radnii i asociiaciia shodno naucnim
tehnikama. Ni po koju ce-nu ne smete zuriti. ier morate imati
dovoIjno vremena da napravite dobre asociiaciie. Brzinu postizete
besprekornim vladanjem tehnikom pamcenja imena i likova i
odgovarajucom praksom, a ne nikako zurbom i nervozom priIikom
samog memorirania. Ovde. kao retko gde. vazi ona poznata eng-
287
leska poslovica: »One business at a time and that well done«.
("Svaki posao u svoie vreme i to dobro obavlien«). Ne smete
dozvoliti da Vam iko pokvari tempo upoznavania poiedinih osoba
redom. ier tempo koii Vama odgovara ie naivazniii za stvaranie
dobrih asociiaciia. Znaci. po iedna osoba u odredeno vreme od
1520 sec. sa sigurnom asociiaciiom imena sa uocenom crtom i
tako redom do kraia.
Preporucliivo ie da pre reprodukciie prethodno iedanput u
sebi ponovite stvorene asociiaciie kruzeci pogledom redom od iedne
do druge osobe. Zatim mozete sa sigurnoscu preci na samu
reprodukciiu; poiedinci mogu po zelii da ustaiu i Vi cete moci odmah
da svakog oslovite po imenu. ili mozete ici od iednog do drugog i
izgovarati imena redom. Takode moze neko da Vam cita imena. a Vi
da pokazuiete na odgovaraiuce osobe. Kao i kod pamcenia veznim
ili lancanim metodom. asocirana imena i likove mozete
reprodukovati bilo koiim redom i u svim pravcima.
Pamcenie skupova liudi moze posebno da bude korisno u
poslovnom zivotu. ako poiedine osobe pamtite. recimo. po broievima
soba neke velike ustanove ili Iirme. gde mozete veoma uspesno
koristiti neku tabelu veznog sistema za broieve soba. a lancane
nizove za pamcenie osoba koie u niima sede. Moguce su i dalie
kombinaciie: na primer. pamcenie skupova liudi po poiedinim
oblastima delatnosti. po poiedinim odelenii-ma neke ustanove itd.
Vremenom i praksom mozete steci takvu rutinu da u iednoi
seansi sigurno i traino memorirate cak i par stotina likova sa
niihovim imenima.
Mentalna kartoteka Vasih licnih veza i poznanstava
U zavisnosti od Vasih interesa. potreba i zelia postoii.
svakako. mnogo razloga radi koiih ie vazno znati ne samo imena.
vec i ostale podatke o Vasim poznanicima i priiateliima. Jedan od
veoma vaznih razloga ie i cinienica. da liudi vole i posebno cene ako
pokazuiete interes za niihove prilike u koiima zive i rade. Niie
potrebno posebno naglasavati. da se priiatelistvo izmedu ostalog i
odlikuie uzaiamnom brigom i intere-sovaniem za zivotne okolnosti.
probleme i radosti.
Sa tehnikama koie ste do sada naucili Vi ste sada u staniu da
ustroiite veoma Iunkcionalnu i eIikasnu »Mentalnu kartoteku Vasih
licnih veza i poznanstava«, koia ce sadrzati sve potrebne podatke o
Vasim poznanicima. Sto ie podiednako vazno. ti podaci bice Vam
stalno raspolozivi po potrebi i to bez preturania po raznoraznim
adresarima. kartotekama i potsetnicima.
Shodno Vasim potrebama i zeliama ovu mentalnu kartoteku
mozete urediti na nekoliko nacina:
Na primer. ako zelite da uz svaku osobu imate samo
najosnovnije podatke, kao sto su: (1) teleIonski broi. (2) adresa i.
recimo. (3) poziv. onda ie dovolino da za Qva 3 podatka Iormirate
mali lancani niz od 3 clana i da niegov prvi clan asocirate sa
samom osobom. Po logici stvari uvek cete pri reprodukciii znati. da
1. clan niza sadrzi broi teleIona. 2. clan adresu. a 3. clan poziv
Vaseg poznanika.
Ukoliko zelite zapamtiti vise podataka o svakom Vasem
poznaniku. onda se mozete posluziti nekom od sledecih tehnika:
· Za svaku osobu odredite po iednu sobu od 10 mesta. ili u
potpunoi numeraciii sobe. po iedan zid od 10 mesta i
imacete do-
288
volian kapacitet za Iiksiranie ukupno 10 razlicitih podataka
o toi osobi. Radi eIikasniieg snalazenia u Vasoi »Mentalnoi
kartoteci« poiedina mesta u sobi koristite ovim redom i za
slede-ce podatke:
1 TeleIon 6 ÷ Skolska sprema
2 ÷ Navike 7
÷
Kucna adresa
3 ÷ iMe supruge i dece 8 ÷ Eamiliia (broi dece. niihova
`
6
starost itd.)
4 - Hobl
9 ÷ Poziv (struka ti. radno
5 ÷ Licna karta ili mesto)
Licne osobine 10 ÷ Starost (godine zivota)
Odmah zapazate da pocetno slovo naziva svakog podatka auto-
matski daie redni broi samog podatka. Time veoma brzo i eIi-
kasno mozete reprodukovati poiedine podatke. ier ako Vam
treba »Hobi« odnosne osobe. odmah znate da »Hobi« ÷ H
÷ 4 mora da bude na 4. mestu; ili: »Kucna adresa« ÷ K ÷ 7
mora da bude sadrzana u predmetu koii ste stavili. po topo-
sistemu pamcenia. na 7. mesto. itd.
· Vezne tabele od po 10 mesta mozete Iormirati i autonomno na
svakoi osobi posebno. cime ios vise povecavate eIikasnost me-
morirania i reprodukovania poiedinih podataka. Jednostavno
koristite poiedine delove tela. kao na primer:
1 ÷ Glava 6 ÷ Struk ili trbuh
2 Desno rame 7 ÷ Desno koleno
3 ÷ Levo rame 8 ÷ Levo koleno
4 ÷ Desna ruka (saka) 9 ÷ Desno stopalo
5 ÷ Leva ruka (saka) 10 ÷ Levo stopalo
Redne broieve ie lako zapamtiti ako se ide odozgo na dole i
uzme u obzir. da ie prvih 5 mesta na gornioi. a preostalih 5
mesta na donioi polovini tela. kao i da prvo ide uvek DESNI.
pa onda LEVI deo tela. Ako ovu tabelu kombinuiete sa
prethodnom u smislu da na 1. mestu (÷ T) uvek stavliate Tel.
broi'. na 2. mesto (÷ N) Navike. itd. onda cete za svakog
Vaseg novog poznanika imati odmah raspoloziv i veoma
precizan »dosiie«. koii ce on. u Vasoi uobrazilii. uvek nositi sa
sobom.
Kombinaciiom ovih metoda i tehnika dosli ste u izvanrednu
poziciiu u pogledu Iormirania prakticno neogranicenih kapaciteta u
Vasoi »Mentalnoi kartoteci licnih veza i poznanstava«. ier sa lica svakog
Vaseg poznanika pri svakom susretu mozete odmah »procitati«
niegovo ime. a sa niegove osobe sve potrebne »licne podatke«.
* * *
U mnogim slucaievima metode sistematskog pamcenia sluze
samo zato. da na eIikasan nacin. brzo i lako. izvucemo potreban podatak
iz mora nepoznatih i za nas anonimnih podataka. kao i da tai isti
podatak mozemo odmah sa sigurnoscu koristiti za svoie potrebe.
Medutim. ako novo zapamceni podatak upotrebimo nekoliko puta on
ce. zahvaliuiuci procesu »overlearning«-a. preci u rutinu ili naviku
postace »prenau-
289
cen« (»overlearnt«). Samim tim. niegova reprodukciia nece vise teci in-
direktno preko asociiaciia stvorenih sistematskim pamceniem vec
direktno. ier nase secanie tada radi automatski. Drugim recima. automat-
ski ce otpasti potreba da se koristimo nekom metodom sistematskog pam-
cenia da bi se setili. recimo. imena ili podatka o nekoi osobi. ier zahva-
liuiuci praksi i »prenaucenosti« (»overlearning»-u) secanie se odviia nepo-
sredno. spontano i lako.
To znaci. da su tehnike sistematskog pamcenia u mnogim sluca-
ievima nezamenliivo sredstvo za eIikasno izdvaianie i pocetno usvaianie
potrebnih znania i podataka. Kasniie. slicno skelama. kada ie gradevina
znania gotova. postaiu suvisne. ier se upotrebom i praksom novo znanie
integrisalo i postalo sastavni deo starog. postoieceg znania.
A sada se mozete ponovo vratiti na Test br. 5: »Mentalna kartoteka
poslovnih veza« i utvrditi vrednost Vaseg vremena koie ste utrosili na
savladivaniu ovog poglavlia. Pored toga. mocicete numericki izraziti
velicinu Vase novostecene sposobnosti u eIikasnom i trainom pamceniu
imena i likova osoba sa koiima kontaktirate.
VECITI KALENDAR BEZ KALENDARA
PAMCEN1E RAZNIH DATUMA, GODISN1ICA,
ROKOVNIKA ì KALENDARA
Ima li neceg novog u danasniim novinama?
Ima.
I sta ie novo?
Datum ...
U zavisnosti od poiedinih slucaieva i potreba. datume mozemo
Iiksirati u memoriii na nekoliko nacina. U 15. Poglavliu. kada smo izlo-
zili primenu »Predmetne tabele« naucili ste iedan veoma eIikasan nacin
pamcenia raznih obaveza i termina po datumima u okviru iednog me-
seca. Takode ste u 16. Poglavliu imali prilike da vidite. kako se pamte
razni termini i obaveze po poiedinim danima u sedmici. Ovde cemo
se posebno pozabaviti pamceniem raznih datuma. koii su nam potrebni
u mnogim oblastima zivota i rada.
Zahvaliuiuci numerickom alIabetu. pamcenie bilo. kog datuma.
godisniice ili odredenog roka mozemo sa par spretnih kombinaciia svesti
u stvari na memoriranie nekoliko broieva. U zavisnosti od primenienih
kombinaciia mozemo koristiti nekoliko nacina za pamcenie datuma.
290
Prvi nacin ie veoma iednostavan. Datume u mesecu oznacimo
broievima od l 31. a mesece analogno broievima od l 12. Na
pri-mer. 3-ci Iebruar ÷ 3 i 2 ÷ 32; 9-ti oktobar ÷ 9 i O (÷ 10!); 5-ti
mai ÷ 5 i 5 ÷ 55 itd. Na tai nacin datum i mesec pamtimo iednostavno
kao iedan dvociIren broi u kome nam prva ciIra daie uvek datum. a
druga mesec. Na primer. »Perin rodendan ie 5-og maia« (÷ 55 ÷
LuLa). Zamislite Peru kako snazno dimi puseci iednu veliku LuLu na
rodendanskoi svecanosti.
Ovai nacin besprekorno Iunkcionise dok su u pitaniu iednociIreni
datumi i meseci koie oznacavamo samo iednom ciIrom. A sta se
desava. ako moramo upotrebiti dvociIrene broieve? U tom slucaiu
opet imamo na raspolaganiu dve mogucnosti:
(1) Posto ie redosled uvek prvo datum pa onda mesec dovolino ie da kod
svakog poiedinacnog slucaia kratko proverimo da li moze doci do dvo
smislenog ocitavania. Na primer. 313 moze da znaci samo 31 mart ( ÷
31. 3). ier 3. 13 (treci trinaestog) ne postoii. Isto tako. 284 moze da
oznacava iedino 28. 4. ti. 28 april. ier ie 2. 84 nemoguce.
Mozete uzeti kao pravilo. da ie brza provera neophodna cim se radi
0 dvociIrenom datumu ili mesecu. Takode mozete biti sigurni da do
zabune ne moze doci ako ie dvociIreni broi veci od 31 (ier ima nai
vise 31 dan u mesecu) za datume. odnosno ako ie zadnia ciIra veca
od 2. ier ima ukupno 12 meseci. ako se radi o oznacavaniu meseci. Na
primer. 122 moze da znaci iedino 12 Iebruar (÷ 12. 2) ier 1.22 ne posto
ii. Isto tako. 411 ima samo iedno znacenie 4 novembar ( ÷ ' 4. 11).
obzirom da »41 ianuar« ne postoii.
(2) Do zabune moze da dode uvek kada se radi o datumima koie oznaca
vamo sa broievima: l. 2 i 3. odnosno kod NOVEMBRA i DECEMBRA
meseca. koie oznacavamo sa 11 i 12 respektivno. OKTOBAR mesec
ne moze nikada prouzrokovati dvosmislno tumacenie zapamcenog da
tuma. posto ga oznacavamo sa nulom (÷ O ÷ 10) i pripada grupi ied-
nociIrenih meseci. Na primer. 111 moze da znaci: 1.11 i 11.1. ti. l no
vembar ili 11 ianuar; 311 moze takode da znaci 3 novembar ili 31 ia
nuar. itd. Ovai problem iednostavno resavamo uvodeniem nule za
dvociIreno oznacavanie iednociIrenih datuma ili meseci. Na primer.
112 bi moglo biti: 1.12 ili 11.2. Ako zelimo da nam znaci 1.12. dakle
1 decembar. uvedimo nulu za iednociIreni datum: 01. 12 ÷ 0112 i
nedvoibeno cemo uvek znati pri reprodukciii da se radi samo o »1.
decembru«. Ako ie potrebno da pamtimo datum »11. Iebruar« ÷ 112.
odnosno 11.02 ÷ 1102. Dobiiamo precizno oznaku datuma putem ied
nog 4-ciIrenog broia.
Drugi nacin ima tu prednost da za datum i mesec dobiiete
uvek samo trocifren broj i nikada ne moze da dode do dvosmislenog
ocitavania ili zabune pri reprodukciii tako memoriranog datuma i
meseca. U tu svrhu koristite sledecu tabelu za pamcnie meseci:
1. Januar Siiecani ÷ l T. D
2. Eebruar Veliaca ÷ 2 N- NJ
3. Mart -- Ozuiak ÷ 3 M
4. Apri| Travani ÷ 4 P.
5. Mai Svibani ÷ 5 I. LJ
6. Juni . Lipani' ÷ 6 S. 2. C. C. . D2
291
7. Juli Srpani ÷ 8 E. V
8. Avgust Kolovoz ÷ 7 G. K
9. Septembar Ruian ~ 9 B. E
10. Oktobar Listopad ÷ 10 C. Z
11. Novembar Studeni ÷ E.
12. Decembar Prosinac ÷ J. H
Ova tabela ie identicna u stvari sa. numerickim alIabetom do 11-og
meseca. koii ie sa 12-tim mesecom iedini dvociIreni mesec. obzirom da
oktobar, kao 10-ti mesec. oznacavamo nulom (÷ 0). tako da sa niim ma-
nipulisemo kao sa svakim drugim iednociIrenim mesecom. Zato ie za liti
mesec uzeto »S« iz niegovog naziva »Studeni«. dok ie za 12-ti mesec
Decembar ili Prosinac uzeto »J« i »H«. koii su oduzeti. zapravo. od mar-
ta i aprila, koiima pripadaiu prema »Numerickom alIabetu«. Ova tabela
se automtski pamti- obzirom da ie do 11-tog meseca identicna sa »Nume-
rickim alIabetom«. te da ie za Studeni uzeto niegovo prvo slovo. a za 12-
ti mesec slova J i H.
Za datume do 11-og u mesecu (sa 10-tim zakliucno)-imacemo uvek
dvociIrene broieve. a za sve ostale datume i mesece uvek samo trociIre-
ne broieve. koie ie lako pamtiti odgovaraiucim numerickim recima u ko-
iima po pravilu uvek vaze samo prva tri suglasnika. Na primer: 9 iuni
÷ 96; 7 septembar ÷ 79; 5 novembar ÷ 5 ¹ S ÷ LaSo. aLaS itd. Tako-
de. 10 Oktobar ÷ O 4- O ÷ CiCa. SuZa itd. Slicno dobiiamo i kod dvoci-
Irenih datuma: 31 decembar ÷ 31 ¹ J (H) ÷ MaTiJa; 12 novembar ÷
12 ¹ S ÷ DoNoS itd.
Pamcenje raznih rokovnika i planova rada po casovima
Kao sto ie vec napomenuto na pocetku ovog poglavlia. Vi ste imali
priliku da se opsirno upoznate sa raznim nacinima pamcenia rokovnika.
rasporeda. planova rada i drugih obaveza po danima. sedmicama ili mese-
cima. Sada cete nauciti kako se pamte razni rokovnici. rasporedi i planovi
rada. kao i druge obaveze i termini po casovima. Obzirom na veliku vred-
nost vremena i neophodnost niegove racionalizaciie u eIikasnom korisce-
niu. veoma ie vazno ne samo u poslovnom. nego i u svakodnevnom zivotu
umeti eIikasno pamtiti razne termine i obaveze po casovima. a veoma cesto i
po minutima.
Zahvaliuiuci tehnikama koiima do sada raspolazete. ovakve i niima
slicne termine i obaveze mozete pamtiti na nekoliko nacina:
Sedmicne rokovnike, termine i obaveze mozete sigurno i lako Iik-
sirati u svoioi memoriii za celu sedmicu. bilo odiednom. bilo po redo-
sledu kako Vam se poiavliuiu. ako za sedmicne dane upotrebite Vama
vec poznati nacin oznacavania broievima od l7 (V. 16. pogl.). a ?.a
casove odgovaraiuce numericke reci. Za casove iednostavno koristite
broieve od O24. cime obuhvatate svih 24 casa. Na tai nacin dobiiate
iednu ciIru za sedmicni dan i ios iednu ili naivise dve ciIre za oznaca-
vanie casova. Dakle. za pamcenie sedmicnog dana i casa. kada treba neku
obavezu da izvrsite. dobiiate ukupno samo iedan 2-ciIren ili 3-ciIren broi.
koii lako pretvarate u pogodnu numericku rec. Na primer:
U PETAK u 15 casova podici rezervisane avionske karte. Petak ÷
5. 15 cas. ÷ 15. Dakle. 5 i 15 ÷ 515 ÷ LeTeLica. Asociraite LeTeLicu
sa avionskim kartama i pouzdano cete zapamtiti ovu obavezu.
292
Ako uocite cinienicu. da u vecini slucaieva nemamo obaveza
pre 7h pre podne i posle 8h uvece. onda ovai metod memorirania
raznih obaveza mozemo dalie uprostiti. Umesto da za popodnevne
casove. od 1224. koristimo 2-ciIrene broieve. mozemo veoma eIikasno
koristiti i iednociIrene broieve. upravo onako. kao sto ie i uobicaieno u
svakodnevnom zivotu. Na primer. retko kazemo: »Sastacemo se u 17
h.«. vec prostiie i prakticniie. »Sastacemo se u 5 h.« Zabuna ie
takode iskliucena. ier oznacavaniem popodnevnih casova od 1319 sa
broievima od l7 respektivno uvek znamo da se radi o popodnevnim
obavezama. obzirom da nemamo obaveza od l7 h uiutru. Takode.
dvoumlienia ne moze biti ni za termine u 7. 8. 9 ili 10 h uvece. ier se.
recimo. u to vreme ne ide uiutro na razne priredbe. u posete i slicno!
Znaci. po vrsti posla koga treba obaviti znamo da li se radi o
prepodnevnom ili popodnevnom terminu.
Ako ie potrebno da rokovnike i termine pamtite precizno po ca-
sovima i minutuna onda opet imate vise mogucnosti. U slucaiu da ko-
ristite potpunu numeraciju casova, od O24 h. onda u prvoi
numerickoi reci memoriraite sedmicni dan -I- cas, a u drugoi samo
minute, s tim sto cete iednociIrene minute oznacavati sa iednom
»nulom« ispred samog minuta: 03. 09. 02 itd. Na primer. »U
CETVRTAK ( ÷ 4) u 15 h (÷ 15) i 4 minuta (÷ 04) stize Vasa sestra
ekspresnim vozom iz Liubliane.-* »Cetvrtak u 15 h« ÷ 415; ». . . i 4
min.« ÷ 04. Jedna od asociiaciia: »Vasa sestra iede RaTLuk (÷ 415)
i SiR (÷ 04) N· Malo neobicna i komicna situaciia. ali koia se upravo
zbog toga eIikasniie pamti.
Medutim. ako koristite uproscenu numeraciju za oznacavanje
casova, onda dobiiate po iedan broi za sedmicni dan. cas i minut. ako
se radi o iednociIrenim minutima. Na primer. »Sreda« ( ÷ 3 ) u l h ( ÷
l ) i 4 minuta (÷ 4)« daie samo iedan 3-ciIren broi: 314 ÷ MoToR.
JeDRo itd.! U slucaiu 2-ciIrenih minuta. sedmicni dan i cas pamtite
kao 2-ciIren broi iednom numerickom reciu. a minute takode kao 2-
ciIren broi drugom numerickom reciu. Na primer. »Nedelia (÷ 7)
u 3 h (÷ 3) i 59 min. (÷ 59)« ÷ GuMa (÷ 73) i LePilo (÷ 59 min.);
automatski znate da u numerickoi reci: »LePilo« mogu da vaze samo
prva dva suglasnika, ier ie nemoguce: »3 cas. i 595 minuta!«.
Ko zeli da ovakve termine uvek pamti samo sa jednim 3-cifrenim
brojem ima ponovo dve mogucnosti:
(1) Ako se zadovoliava sa preciznoscu od cetvrt casa ( 15 min.). onda
sedmicni dan i cas pamti sa po iednom ciIrom. a minute zaokruzava
na naiblizu cetvrt. s' tim sto za prvu cetvrt koristi l. za drugu
2. a za trecu 3. Na primer. »Subota u 8 h i 13 min.« postaie: 6-8
l. ier smo »13 minuta« zaokruzili na blizu cetvrt. dakle: 15 mi
nuta ÷ 1. Tako dobiiamo opet iedan 3-ciIreni broi koii nam deIini-
se termin sa tacnoscu od cetvrt casa ili 15 minuta.
(2) Ukoliko zeli vecu preciznost, a da zadrzi veoma praktican nacin me
morirania kompletnog termina sa samo iednim broiem od tri ciIre.
onda moze da koristi trecu ciIru za obelezavanie minuta sa tacno
scu od 5 minuta. Dani i casovi se pamte sa po iednom ciIrom. a mi
nuti se zaokruzuiu na naiblizih 5 minuta po ovoi semi: 1 ÷ 5 min.
( 1 X 5 min. ÷ 5 min.); 2 ÷ 10 min. ( 2 X 5 min. ÷ 10 min.) ;
3 ÷ 15 min. ( 3 X 5 min. ÷ 15 min.); 7 ÷ 35 min. ( 7 X 5 min. ÷
35 min). itd. Uzmimo iedan primer za pamcenie po ovom nacinu:
293
»Subota (÷ 6) u 7 h (÷ 7) i 27 min (÷ 5)« ÷ 6 7 5 ÷ SKoLa.
CaKLJe. itd.. ier smo ». . . i 27 min.« zaokruzili na blizih 25 min.. a
25 : 5 ÷ 5. Na tai nacin. poslednia ciIra nam sa lacnoscu od 5 mi-
nuta daie vreme izvrsenia zapamcenog termina.
Mesecne rokovnike pamtimo na analogan nacin. samo sto umesto
sedmicnih dana. dakle iednociIrenih broieva za dane. od 11-og u mesecu
(ier za 10-ti mozemo upotrebiti »nulu«!) moramo koristiti 2-ciIrene
broieve. Kada se radi o iednociIrenim datumima. postupak ie isti kao i
kod memorirania sedmicnih rokovnika. Kod 2-ciIrenih datuma imate vise
nacina za razne kombinaciie. ali iedna od prakticniiih ie da datum ( ÷
2 ciIre) i cas ( ÷ 1 ciIra) pamtite kao iedan 3-ciIren. a minute kao drugi 2-
ciIren broi. Ostale kombinaciie mozete napraviti shodno Vasoi inven-
tivnosti i potrebama.
Vase rokovnike i razne termine mozete pamtiti i po sistemu ka-
lendara. Za sedmicne rokovnike uzmete bilo koiu veznu tabelu ili par
soba po topo-sistemu i za svaki sedmicni dan ostavite po 10 mesta za
koie asocirate ugovorene termine. Na tai nacin. sa ukupno 70 veznih
mesta pamtite ceo Vas sedmicni rokovnik precizno sa po 10 dnevnih
termina. Na slican nacin mozete pamtiti i mesecne rokovnike korisce-
niem odgovaraiucih veznih tabela ili topo-sistema (V. 38. pogl.). s tim sto
za svaki dan u mesecu odredite po iedno vezno mesto za koie. po lan-
canom metodu. asocirate opredmecene termine ugovorene za tai dan.
Ako odredite vezna mesta za svaki mesec automatski dobi iate kapacitet
od ukupno 365 mesta za pamcenie godisnjih rokovnika. Na primer. mo-
zete uzeti 365 mesta (odnosno 366 u prestupnoi godini) iz »Prosirene nu-
mericke tabele-« od 1.000 mesta. 12 soba u topo-sistemu (svaka soba za
po iedan mesec u godini). ili bilo koiu drugu kombinaciiu Vama poznatih
veznih tabela (V. 38. pogl.).
Kao sto vec i sami zakliucuiete. mogucnosti za dalie kombinova-
nie ima mnogo. Na primer. ako se posluzite »Drugim nacinom za pamce-
nje datuma i meseca«, koii omogucuie da se datum i mesec uvek pamte
kao iedan 3-ciIreni broi. onda mozete koristiti i metod parnih ili grup-
nih asocijacija: za opredmecen datum i mesec (÷ iedna numericka rec)
asocirate lancanim metodom opredmecene termine. koii sadrze vreme
niihovog izvrsenia.
Kada zapamtite vas rokovnik ili raspored rada i obavezu po bilo
kom sistemu. ne propustite da proverite Vase asociiaciie sistematskom
reprodukciiom. Pri tome ie vazno reprodukovati ne samo u smislu: vreme
izvrsenia obaveza. nego i obratno. ier se cesto dogada da znamo za
obavezu. ali ne znamo vreme nienog izvrsenia.
Pamceniu rokovnika. raznih termina i planova rada posvetili smo
rnalo vise paznie ne sa ciliem da Vam ponovimo prednosti planiranog i
sistematskog rada u postizaniu uspeha. vec da bi smo Vam pruzili eIi-
kasno sredstvo upravo za uspesno planiranie i sistematizovanie Vaseg
rada. Planiraniem svog dnevnog. sedmicnog ili mesecnog Ionda vre-
mena i rada Vi ne samo da uzivate prednosti sistematskog rada. vec
postizete i velike ustede u vremenu i radu. Ali. naravno. ne samo to: sto
ie naivazniie. Vi postizete uspeh u svom radu ili poduhvatu. iz prostog
razloga sto uradite i sprovedete sve poslove koie ste planirali. A kao
sto Vam ie poznato. zaboravlien posao ie uvek neobavlien posao!
294
Bez obzira za koii se metod odlucite. usvaianiem ovih tabela i
nacina pamcenia datuma dobi iate iedno veoma eIikasno sredstvo za
traino i sigurno pamcenie bilo koiih datuma u neogranicenom broiu.
Od sada Vam se vise ne srne dogoditi da zaboravite neku vaznu
godisniicu. rodendan. rok ili vaznu obavezu. Dovolino ie da opredmecen i
osmislien datum iednostavno asocirate sa odgovaraiucom osobom ili
predmetom.
Pamcenje kompletnih dautma
U nekim oblastima potrebno ie pamtiti kompletne dalume. koii
pored samog dana u mesecu i meseca. sadrze ios i godinu i sedmicni
dan. Na primer. »Utorak. 24. avgusta 1857 g.« Jos u 16. Poglavliu
ste koristili iednostavan i eIikasan metod za pamcenie sedmicnih
dana. oznacivsi ih broievima od l do 7 respektivno. Za memoriranie
godina mozete. naravno. koristiti isti metod kao i za pamcenie bilo
koiih drugih broieva.
Na primer. treba da Iiksirate u svoioi memoriii sledeci datum:
»Nedelia. 27. mart 1818. god.« Obzirom da sedmicni dan mozemo uvek
oznaciti samo sa iednom ciIrom. a sam datum sa naivise dve ciIre. to
cemo sedmicni dan uvek moci pamtiti zaiedno sa datumom. Dak'e. 7
i 27 ÷ 727. Veoma retko bice potrebno da pamtimo i vek u korne se
neki dogadai odigrao i veoma cesto dovolino ie da zapamtimo samo
dve pos-lednie ciIre odnosne godine. Ako primenimo speciialni alIabet
za pamcenie meseci. onda mesec i godinu mozemo takode pamtiti
zaiedno kao iedan 3-ciIreni broi: mart (÷ 3) 1818 ÷ . . . 18. znaci 3 i
18 ÷'318. Prema tome citav ovai kompletan datum sveli smo na
pamcenie dva broia od po 3 ciIre: 727 i 318 ÷ KNJiGa i MeDVed.
Asociraite na Vama naipogodniii nacin ova dva poima sa dogadaiem na
koii se odnosi ovai kompletni datum i on ce Vam traino biti na
raspolaganiu.
Koliko dana ima ovaj mesec?
Ovo pitanie cesto postavliamo u raznim okolnostima. a
narocito kada planiramo nesto u vezi sa vremenom. Da bismo imali
uvek spreman i tacan odgovor dovolino ie da se posluzimo nekom od
sledecih metoda:
JAN EEB MART APR MAJ JUN JUL AVG SEP OKT NOV DEC
31 28 31 30 31 30 31 31 30 31 30 31
LEVA RUKA DESNA RUKA
Gornia sema pretstavlia Vasu levu i desnu saku stisnute u
pesnice i tako sastavliene kod kaziprsta i niihovih zglobova. Sada
podite od Vaseg prvog zgloba na levoi saci (÷ zglob malog prsta) i
niega odredite za mesec »Januar«. udublienie do niega. izmedu malog
i domalog prsta. za mesec »Eebruar«. sledeci zglob (÷ zglob domalog
prsta) za mesec »Mart« itd. do kraia. ti. dok ne »smestite« i mesec
»Decembar« (na zglob domalog prsta desne sake). Primeticete veoma
interesantnu i u isto vre-me korisnu koincidenciiu: mesec sa 31
danom dosao ie uvek na zglob. a meseci koii imaiu po 30 dana
»smestili« su se u udublienia izmedu poiedinih zglobova. Naravno. i
mesec Iebruar. koii ima samo 28. odnosno 29 dana u prestupnoi
godini. takode ie dobio u ovom prirodnom rasporedu svoie udublienie.
295
U buduce
1
kada Vam zatreba tacan broi dana za poiedine mesece
bice dovolino da kaziprstom iedne ruke predete preko zglobova prstiiu
druge ruke i da automatski »ocitavate« potreban broi dana. Obratite sa-
mo pazniu da JULI dolazi na zglob kaziprsta iedne ruke. a AVGUST na
zglob kaziprsta druge ruke i da izmedu niih NEMA udubi ienia. sto ie
opet savrsena koincidenciia. ier oba ova meseca imaiu po 31 dan!
Drugi metod koristi Vama vec poznatu supstituciiu naziva poiedi-
nih meseci odgovaraiucim broikama. Naime. ako mesece oznacimo bro-
ievima od l 12 respektivno. primeticemo da do 8-og meseca. dakle
AVGUSTA. svi meseci oznaceni NEPARNIM BROJEM imaiu po 31 dan
(a 31 ie takode neparan broi!). dok oni oznaceni sa parnim brojem imaiu
samo po 30 dana. odnosno za Iebruar 28 dana. koii su takode PARNI
broievi.
Na primer. l ÷ ianuar. 3 ÷ mart. 5 ÷ ma}. svi neparni i svi imaiu
po 31 dan; 2 ÷ Iebruar. 4 ÷ april. 6 ÷ iuni. svi parni i svi imaiu
PARNI broi dana. ti. 30 sa izuzetkom Iebruara' za koii znamo da ima
samo 28 dana.
Ovo pravilo vazi do AVGUSTA ÷ 8. koii ie prekretnica. ier od
niega dalie vazi obrnuto pravilo. NEPARNI meseci imaiu paran broi dana.
dakle po 30. a PARNI meseci obrnuto. Kod EEBRUARA treba imati u
vidu da u prestupnoi godini ima 29 dana. Prestupnu godinu odreduiete
prostim delenim zadnie dve ciIre sa 4; ako su deliive bez ostatka
godina ie prestupna. Na primer. prestupne su godine 1964. 1968. 1972.
1976 itd.'
Mnogima ce naivise odgovarati da se i ovde posluze »Numerickim
alIabetom«:
31 dan imaju: l, 3., 5., 7., 8., 0. (÷ 10) i 12
DeMoLiran KaVeZ DiNJa
30 dana imaju: 2., 4., 6., 9.. 11.
NaHoCe BuDiTi
Od stvorenih numerickih reci mozete napraviti ili grupnu asociia-
ciiu ili lancani niz. Ukoliko zelite da budete potpuno precizni i sigurni.
mozete dodati ios po iedan clan u svakom asociiativnom nizu MeTu
da bi oznacili »31 dan imaiu: . . .« i. recimo. MaCu da bi znali »30 dana
imaiu:. . .« Naravno. MeTa i MaCa moraiu doci na pocetku svoiih lan-
canih nizova ili grupnih asociiaciia.
Odredivanje sedmicnog dana za bilo koji datum u godini
Sedmica ie veoma pogodna i prirodna iedinica vremena u nasem
sistemu racunania vremena i mnoge svoie poslovne i licne aktivnosti pla-
niramo i rasporeduiemo po danima sedmice. Usteduiemo sebi puno tru-
da i vremena i u velikoi meri sistematizuiemo svoi posao ako poiedine ak-
tivnosti. koie se periodicno ponavliaiu. obavliamo u odredene sedmicne
dane. Stoga ie vazno znati brzo i sigurno odrediti sedmicni dan za bilo
koii datum u godini. narocito kada planiramo svoie vreme i aktivnosti ili
sa nekim dogovaramo razne obaveze i susrete. U protivnom moze cesto
da Vam se dogodi da. recimo. planiraiuci ili dogovaraiuci se po datumima
imate vremena 15 iuna. ali kada pogledate Vas sedmicni plan. onda usta-
296
novite da 15 iuni pada upravo u subotu koia Vam ie strogo
rezervisana za sasvim druge poslove.
Za prakticne potrebe dovolino ie da naucite odredivati
sedmicni dan za bilo koii datum u tekucoi. prethodnoi i narednoi godini.
dakle 7.a ukupno tri godine. Na primer. za 1974. 1975. i 1976. godinu.
Naravno. ko zeli da prosiri svoie kapacitete u ovoi oblasti nece biti ni
naimanie ogranicavan metodom. koia omogucuie da se sedmicni dani
zapamte za prakticno bilo koii broi godina.
Metoda tabelarnog kalendara ie sasvim dovolina za svakodnevne
prakticne potrebe. Kao sto Vam ie poznato. kod tabelarnog kalendara svi
datumi u mesecu svrstani su po sedmicnim danima pod koie
potpadaiu. Na primer. u ianuaru 1975 god. nedelia pada 5. 12. 19 i
26. a sreda l. 8. 15. 22 i 29. Odmah primecuiete da ie dovolino znati
kada pada prva ne-dalia u mesecu da bi lako odredili datume u tom
mesecu za sve ostale ne-delie. Videli ste. da prva nedelia u ianuaru pada
5-og. sto znaci da druga mora biti kroz 7 dana. znaci 12-og. treca kroz
7 dana. ti. 19-og i cetvrta kroz daliih 7 dana. dakle 26-og.
Na isti nacin mozemo odrediti sedmicni dan za bilo koii drugi
me-sec ili godinu. Znaci. dovolino ie da zapamtimo samo datume kada
padaiu prve nedelie u mesecu. pa da budemo u mogucnosti da veoma
eIikasno i sigurno zapamtimo ili odredimo sedmicni dan za bilo koii
datum u godini. Uzmite. na primer. 1975 god. i odredite datume prvih
nedelia u svakom mesecu:
MESECI: l 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
DATUMI PRVIH
NEDELJA: 5 2 2 6 4 1 6 3 7 5 2 7
Dobili ste 12 datuma 12 prvih nedelia u mesecu za svaki
mesec 1975. godine. Na primer zelite znati koii ce sedmicni dan biti 10
dscem-bra 1975. godine?
Da biste eIikasno i tacno dobiiali odgovore na ovakva i slicna
pitania potrebno ie da samo na iedan od poznatih Vam nacina
memorirate datume prvih nedelia u svakom mesecu doticne godine. Za
navedenih 12 datuma mogu dobro da posluze i ove numericke reci u
lancanom nizu:
LaNeN (-o platno) SiRiT ZMiGavac LeNGer
522 641 637 527
Zatim. Vasim mentalnim okom potrazite mesec decembar u Iormi-
ranom lancanom nizu. Posto znate da svaka numericka rec niza sadrzi
po tri meseca. odmah zakliucuiete da treci suglasnik u poslednioi reci
(4 reci X 3 suglasnika ÷ 12 meseci) mora da sadrzi datum prve nedelie
u decembru mesecu. Dakle. G ÷ 7. ti. 7 decsmbar ie NEDELJA. 8 ie
ponede-Iiak. 9 ie utorak. znaci 10 decembar 1975 g. mora da bude
SREDA J
Isto tako eIikasno odreduiete sedmicni dan za bilo koii drugi
datum. Uzmimo ios iedan primer: na koii dan pada 26. april 1975.
godine? Posto ie april cetivrti mesec po redu odmah znate da mu pripada
prvi suglasnik u drugoi numerickoi reci Vaseg zapamcenog lancanog
niza. Dakle. S (-iRiT) ÷ 6; prva nedelia aprila ie 6-og. Kako Vama
treba 26-ti (razli-
297
On: Pozvani smo za 19. april. Jesi li nesto planirala? Ona:
19 april ie CETVRTAK. a cetvrtkom imamo neodlozne prakticne
vezbe.
ka ]e 20 dana) operisuci uvek sa Iaktorom 7. pomnozite 7 onoliko
puta koliko cenite da cete se naivise pribliziti trazenom datumu. U
ovom slucaiu imamo: 3 X 7 ÷ 21 ¹ 6 ÷ 27. sto znaci da ie nedelia
i 27 aprila. Prema tome. ako ie 27-og nedelia. onda 26. aprila 1975
g. moze da bude samo SUBOTA.
Isti metod mozete. naravno. podiednako eIikasno primeniti za
bilo koiu drugu kalendarsku godinu. Jednostavno. za svaku godinu
Iormiraite odgovaraiuci lancani niz. koii ce sadrzavati datume prvih
nedelia u svakom mesecu. Zatim zadnie dve ciIre odnosne godine
prikladno opredmetite. N\a primer. za 1975. g. . . . 75 ÷ KoLa. i tako
opredmecene stavite ih za prvi clan niza. Na tai nacin. cini zelite neki
sedmicni dan za 1975 go-dinu' uzmite poslednie dve ciIre . . . 75
pretvorite ih u numericku rec i odmah cete se setiti da su to
»KoLa«. koia ce vam odmah dozvati u svest preostala 4 clana niza. iz
koiih mozete onda po zelii uzimati potrebne podatke.
Metoda »Vecitog kalendara« narocito 'ie pogodna za
odredivanie sedmicnog dana za bilo koii datum u okviru nekog duzeg
vremenskog perioda. na primer. citavih deceniia. pa i stoleca.
Takozvani »Veciti kalendari« omogucuiu odredivanie sedmicnih
dana za citavih 10 12 veko-va! Svakako. kapacitet iednog
»vecitog kalendara« u praksi cemo rede koristiti. iako ima poziva i
oblasti delatnosti gde ce nam ova sposobnost veoma koristiti.
Postoii nekoliko sistema »Vecitih kalendara« te. prema tome. i
metoda niihovog pamcenia. Ovde cemo izloziti neke od metoda
pamcenia "Vecitih kalendara«.
298
Pamcenje »Vecitog, kalendara« za period od 1755 - 2200 g.
Vrednosti
za dane Vrednosti za mesece
1 ÷ NedeIja 1an. Feb. Mart Apr. Maj 1uni
2 ÷ PonedeIjak 3 6 6 2 4 0
3 ÷ Utorak
4 ÷ Sreda
5 ÷ Cetvrtak
1uli Aug. Sep Qkt Ncv Dec
6 ÷ Petak 2 5 1 3 6 1
u ÷ Subota
Vrednosti za dane automatski pamtite i vec su Vam poznate iz
raniiih metoda i tehnika. Vrednosti za mesece pamtite takode
jednostavno anaIogno memoriranju datuma prvih nedeIja u mesecu
u »Metodi tabeIarnog kaIendara«. Na primer. za trajno Iiksiranje
»Vrednosti za mesece« mozete upotrebiti i ovai lancani niz
numerickih reci: MeDJaS (÷ 386) NaRCis (÷ 240) aNaLiTicar (÷
251) MeCeTa (÷ 361).
Na primer. ako Vam ie potrebno da doznate koii ie sedmicni
dan bio 15 avgust 1974 g.. postupicete na ovai nacin: Datum: 15
avgust 1974 god.:
1. Uzeti zadnje dve ciIre u godini. podeIiti sa 7 i zapamtiti ostatak
74 : 7 ÷ ostatak 4
2. Podeliti sa 4 ne obaziruci se na ostatak: 74 : 4 ÷ 18. Posto uvek
delimo Iaktorom 7 kada ie moguce to i ovog puta imamo: 18 : 7
÷ ostatak 4
3. Dodamo vrednost za mesec ÷ avgust ÷ 5
4. Dodamo vrednost datuma ÷ 15 podeIjeno sa Iaktorom 7 daje
ostatak I
÷14
5. Saberemo i deleniem sa Iaktorom 7 nademo ostatak: zbir ÷ 14
: 7 ÷ OSTATAK je u.
Ocitavanje ostatka prema tabeli vrednosti za vekove:
Vek 18. (od 1755 g.) ostatak ¹ 2 ÷ sedmicni dan
Vek 19. ostatak ÷ sedmicni dan
Vek 2u. ostatak 2 ÷ sedmicni dan
Vek 21. ostatak ¹ 4 ÷ sedmicni dan
Vek 22. ostatak ¹ 2 ÷ sedmicni dan
Prema tome. posto je ostatak u gornjem primeru »O«. a radi
se o 20. veku. morate oduzeti 2 i za sedmicni dan dobiiate 5 ÷
cetvrtak. (U tabeli »Vrednosti za dane« O stoii umesto 7 i zato ie:
O 2 ÷ 5. jer je: 7 2 ÷ 5).
Ako se radi o prestupnoj godini onda se od vrednosti za
mesece ~·· 1anuar ÷ 3« i »Februar ÷ 6« uvek oduzme I. dok
vrednosti ostaIih me-seci ostaju nepromenjene. Prestupnu godinu
odreduiete iednostavnim deIenjem zadnje dve ciIre; ako su deIjive bez
ostatka ta godina ie· znaci. prestupna. Godina stoleca. na primer:
16uu g.. 17uu g.. 19uu g. itd.. je
299
prestupna samo ako ie deliiva sa 400 bez ostatka. Prema tome. za praktic-
ne svrhe dobro ie znati da godine 1800 i 1900 nisu prestupne. a da ce 2000
g. biti prestupna.
Niie potrebno posebno naglasavati da sve ove operaciie mozete iz-
voditi bez pomoci olovke i papira. dakle napamet. zahvaliuiuci tehnikama
pamcenia koiima raspolazete.
Pamcenje velikog »Vecitog kalendara« od 10
vekova za period od 1500 - 2500 g.
Za veoma kratko vreme i uz malo napora mozete memorirati ovai
veliki »Veciti kalendar« koii ce Vam omoguciti da u svako doba odredite
brzo i eIikasno sedmicni dan za bilo koii dogadai. odnosno datum. izmedu
1500 i 2500 g. dakle ·za punih 10 vekova!
Vrednosti za
dane
Vrednosti za
mesece
l
2
3
4
5
6
O
Nedelia
Ponedeliak
Utorak
Sreda
Cetvrtak
Petak
Subota
Januar
Eebruar
Mart
April
Mai
Juni
l Juli 6
4 Avgust 2
3 Septembar 5
6 Oktobar 0
l Novembar 3
4 Decembar 5
Vrednosti za godine (date su samo dve zadnje cifre)
´ !8 5( 81 ÷ 0
1 !) 51 85 ÷ l
2 `0 58 8( ÷ !
. `J 5) 81 ÷ `
~ `! (0 88 ÷ 5
¯ `` (J 8) ÷ (
´ `1 (! )0 ÷ 0
¯ `5 (` )J ÷ l
~ `( (1 )! ÷ `
. `1 (5 )` ÷ 1
1´ `8 (( )1 ÷ 5
11 `) (1 )5 ÷ (
12 10 (8 )( ÷ l
1. 1J () )1 ÷ !
J1
1~ 1! 1 0 ) 8 ÷ `
1¯ 1` 1 J ) ) ÷ 1
1´ 11 1! ÷ (
1¯ 15 1` ÷ 0
1~ 1( 11 ÷ J
1. 11 15 ÷ !
2´ 18 1( ÷ 1
21 1) 11 ÷ 5
22 50 18 ÷ (
2. 5J 1) ÷ 0
2~ 5! 80 ÷ !
2¯ 5` 8J ÷ `
2´ 51 8! ÷ 1
2¯ 55 8` ÷ 5
Kod ovog sistema »Vecitog kalendara« broi godina se smaniuie za
iedan kada su u pitaniu meseci januar i februar. Preostaie da ios memo-
rirate i tabelu vrednosti za prve dve ciIre godine. pa da predete na samo
odredivanie sedmicnih dana za poiedine datume. Obratite pazniu da dole
navedeni broievi ne oznacavaiu vekove, nego prve dve cifre odnosne go-
dine. Na primer. »19« ne znaci 19-ti vek. nego prve dve ciIre za sve godi-
ne 20-og veka: 19. . . ; recimo 1967 itd. Takode »18« znaci 18 . . .; na
pr. 1895 g. itd.
300
Vrednosti za prve dve ciIre godine
1UII1ANSKI (STARI) CRECORI1ANSKI (NOVI)
KAIENDAR KAIENDAR
14 5 15 1
15 4 16 u
16 3 17 5
17 2 18 3
18 1 1 9 1
19 u 2u u
20 6 21 5
21 5 22 3
22 4 23 1
23 3 24 u
24 2 25 5
25 1 26 3
26 u 27 1
27 6
Ovai »Desetovekovni veciti kalendar« ima ios iednu
prednost: po niemu se mogu pamtiti i odredivati sedmicni dani ne
samo po novom iIi gregorijanskom kaIendaru. nego i po starom.
tzv. juIijanskom kaIendaru. Postupak ie identican za obe vrste
kaIendara. samo sto vrednosti za prve dve ciIre odnosne godine
uzimamo za onaj kaIendar po kome' odreduiemo sedmicni dan.
Sve ove tabele vrednosti. pomocu koiih iznalazite trazeni
sedmicni dan. mozete memorirati na vise nacina. Tabela
vrednosti za dane vec Vam je dobro poznata. Vrednosti za
mesece mozete takode pamtiti na vise naci na; iedan od
prakti cnii ih i e da redni broi meseca i samu vred-nost za taj
mesec tretirate kao jedan broj. Na primer. »-ApriI ÷ 6« pamtite
kao: 4 (÷ apriI) i 6. tj. 46; iIi: »Decembar ÷ 5« uzimate
jednostavno kao: 12 (÷ decembar) i 5 ÷ 125 itd.
Vrednosti za godine mozete takode pamtiti zaiedno sa samim
godinama u obIiku 3-ciIrenih brojeva. Na primer: »73 ÷ O«
pamtite jednostavno kao: 73u; iIi: »22 ÷ 6« asocirajte kao: 226.
Naravno. mozete upo-trebiti za Vas naiprakticniii nacin. od neke
vezne tabeIe sa 1uu mesta (za godine od uu 99). pa do. recimo.
dve potpuno numerisane sobe koje zaiedno imaiu takode 100
mesta.
Na isti nacin mozete zapamtiti i vrednosti za prve dve ciIre
odnosne godine. Tako dobijate za »18 ÷ 3-« samo jedan 3-ciIreni
broj: 183 koii lako memorirate vec poznatim tehnikama.
Kada ste sve potrebne tabeIe IiksiraIi u svojoj memoriji i
reprodukcijom proveriIi da njima eIikasno i bez zastoja vIadate.
mozete onda preci na odredivanie samih sedmicnih dana za
pojedine datume po biIo kom kaIendaru. jer ste time. zapravo.
zapamtili ceo ovai »Veciti kalendar« koji po starom kaIendaru
obuhvata citavih 14 vekova. a po novom 13. Vi cete biti u staniu
da brzo i tacno date sedmicni dan za bilo koii datum u ovom
ogromnom vremenskom periodu i po biIo kom kaIendaru.
Uzmimo nekoliko primera: (1) Koji je dan bio 19 mart 1975 god.?
301
Ovai sistem ima i tu prednost sto se obrada datuma vrsi istim onim
redom koiim ie i napisan. samo sto se poiedini delovi. radi lakseg sabira-
nia. pisu iedan ispod drugog:
19 datum uzimamo u celosti i. ako ie moguce. delimo sa 7 i pam
timo samo ostatak: 19 : 7 ÷ ostatak 5
mart vrednost za mesec mart iz tabele ie 3
19 . . . vrednost za prve dve ciIre 1975 g. ie l
(posto se radi o novom kalendaru!)
. . 75 vrednost za poslednie dve ciIre godine ie 2
Ukupan zbir ie 11
Kada ukupan zbir 11 podelimo sa Iaktorom 7 ostatak ie 4 koii nam
prema tabeli vrednosti za dane kazuie da ie 19 marta 1975 g. bila SRE-
DA.
(2) Koji je dan bio 15 februar 1974 g.?
15 15 : 7 ÷ ostatak l
Iebruar 4
19 l
74 (73) zbog Iebruara godina se umaniuie za l
÷6
15 Iebruar 1974 g. ie bio PETAK.
(3) Koji je dan bio 18 januar 1974 g. po starom kalendaru?
18 18 : 7 ÷ ostatak 4
ianuar l
19 (po starom kalendaru!) 0
74 (zbog ianuara uzimamo 73) 0
÷5
18 ianuar 1974 g. po starom kalendaru bio ie CETVRTAK.
Sa malo prakse i vezbania ubrzo cete steci takvu rutinu. da cete
moci po bilo kom od izlozenih metoda za veoma kratko vreme da odredite
sedmicni dan za bilo koii datum i po bilo kom od ova .dva kalendara u
prakticno neogranicenom vremenskom razdobliu. Ova Vasa novostecena
sposobnost bice Vam od pomoci u mnogim oblastima zivota i rada. a
narocito pri planiraniu Vaseg vremena u ugovaraniu raznih termina i
obaveza.
Odredivanje broja proteklih ili preostalih
dana u godini za odreden datum
U mnogim situaciiama. a narocito prilikom planirania. od posebne
ie vaznosti tacno i brzo znati koliko ie preostalo ili proteklo vremena
u godni od nekog datuma- Ovai problem resavate iednostavnim memo-
riraniem sledece dve tabele:
302
Leva tabela: »Broi proteklih dana« daie Vam na prvi pogled broi
proteklih dana od pocetka godine. ti. od 1. ianuara. pa do kraia
bilo kog meseca u godini. Na primer. do 30 aprila proteklo ie 120. do 30
novembra 334. a do 31 iula 212 dana od pocetka godine. Za prestupnu
godinu morate dodati. pocevsi od Iebruara. gorniim vrednostima po
iedan dan vise
1
tako da za Iebruar ÷ 2. imate 60. mart ÷ 3. 91. a
april ÷ 4. 121 dan. itd. do kraia godine: decembar ÷12. 366 dana.
Ako Vam ie. na primer. potrebno da znate koliko ie proteklo
ukupno dana sa 27 iunom. odgovor dobiiate brzo. ier ste ovu tabelu
memorirali nekim od veznih metoda. Vasim »mentalnim okom«
potrazite 6-to mesto (÷ br. proteklih dana do kraia iuna) i tamo
nepogresivo nalazite: 181. ti- broi proteklih dana do 30 iuna. a kako
ie 181 3 ÷ 178. dobiiate da ie sa 27 iunom proteklo ukupno 178
dana. Mozete postupiti i na drugi nacin: do kraia maia ie proteklo 151
dan -i- 27 dana iz iuna meseca ÷ ukupno 178 dana.
Uzmimo ios iedan primer: koliko ie dana ukupne proslo od l ia-
nuara do 26 septembra 1972 g.? Do kraia septembra imamo 273 dana
manie 4 dana ÷ ukupno 269 dana ¹ l dan za prestupnu 1972 g. ÷
ukupno 270 dana. Ili : do kraia avgusta ÷ 243 -I- l dan za prestupnu
godinu ÷ 244 ¹ 26 dana iz septembra ÷ 270 dana.
Desna tabela ie reverzibilna levoi pokazuie koliko ie
preostalo dana na kraiu svakog meseca do kraia godine. Na primer.
na kraiu ili po isteku avgusta meseca preostaie ios 122 dana. ili
marta ios 275 dana do kraia godine. Za prestupne godine treba
dodati samo broiu dana za ianuar (÷ 1. ÷ 334) l dan vise. dakle: 1. ÷·
335 dana. zbog Iebruara koii tada ima 29 dana. a cela godina 366 dana.
Sve ostale vrednosti za poiedine mesece ostaiu nepronieniene.
I ovu tabelu 'mozete veoma lako zapamtiti bilo koiim veznim me-
todom i osposobiti se time da odgovorite brzo i sigurno. koliko ie dana
preostalo od bilo kog datuma u godini. Na pr.. koliko ie dana preostalo
do kraia godine od 15 aprila? Po tabeli na kraiu aprila preostaie 245
dana plus 15 dana iz aprila ÷ ukupno 260 dana.
BROJ PROTEKLIH DAN.
Mesci: Dani:
1. 31
2. 59
3. 90
4. 120
5. 151
6. 181
7. 212
8. 243
9. 273
10 304
11 334
12. 365
BROJ PREOSTALIH DANA
Meseci: Dani:
1. 334
2 308
3. 275
4. 245
5. 214
6. 184
7. 153
8. 122
9. 92
10 61
11 31
12. 0
0
303
Odredivanje broja dana izmedu dva datuma u
istoj ili dve razlicite godine
Posto ste zapamtiIi ove dve tabeIe u stanju ste da eIikasno
dobi-iate i druge podatke iz ove oblasti. Ukoliko zelite znati. na
primer. koliko ie dana proteklo od pocetka iedne do. recimo. 12
oktobra sledece godine. dovolino ie da postupite na isti nacin. kao
kada se radi o jednoj godini. samo sto cete izracunatom broiu dana
dodati jos 365 (iIi 368 za prestupnu gdinu!) i dobiti ukupan broj
protekIih dana. AnaIogno postupate i kada Vam je potreban broj
preostaIih dana od nekog datuma u ovoi. pa do kraia. recimo. iduce
godine.
Od posebne koristi moze da vam bude sposobnost
odredivania broia dana izmedu dva datuma u istoi ili dve razlicite
godine. Sluzeci se prvom tabelom: -«Broj proteklih dana« ovakve
podatke mozete veoma Iako i brzo dobiti- Na primer: KoIiko je
proteklo dana izmedu 9 marta i 16 avgusta? Najpre izvrsite
anaIognu redukciju: uzmite najpre period od 9 marta do 9 avgusta.
s tim sto preostaje -t- 7 dana. Period od 9 marta do 9 avgusta
mozete dalie uzeti da ie identican sa periodom od l marta do I
avgusta. Dalii postupak ie slican prethodnim: do l avgusta (ili na
kraju juIa) po tabeIi protekIo je 212 dana manje 59 dana. koIiko je
protekIo do I marta ÷ 153 dana | preostaIih 7 dana (od 916
avousta) ÷ ukupno 16u dana.
Ako se radi o broju dana izmedu dva datuma iz raznih godina,
postupak ie identican samo sto se za svaku celu godinu doda ios po
365 dana. odnosno 366 dana za prestupnu godinu. Svakako. moguce
su razIicite kombinaciie. cak i sa drugom tabelom. Na primer:
KoIiko je proteklo dana izmedu 25 septembra 1973 i 17 iuna 1975
g.?
Posto ie prvi datum veci od drugoga. moze korisno da Vam
posluzi i druga tabela: »Broj preostalih dana«. Po njoj Vasim
»duhovnim okom« odmah pronaIazite da na kraju septembra
preos'taje 92 -H 5 iz septembra ÷ 97 dana | 365 dana za 1974 g.
| 151 dan na kraju maja po prvoj tabeIi | 17 dana iz juna 1975
÷ ukupno 63u dana.
Sve ove operaciie mozete obaviti napamet. ier ste zapamtili
obe tabele. a kako se eIikasno vrsi mentalno sabiranie naucicete lako
u 49. PogIavIju.
Pamcenje razlicitih naziva meseci
Oni koji koriste nazive pojedinih meseci izvedene na osnovu
Iatinskih naziva (na primer. januar. Iebruar. mart. . . itd.) imaju
poteskoca sa nazivima meseci po slovenskoi etimologiii (na
primer: siiecani. veliaca. ozuiak . . . itd.) i obratno. Ovai problem
mozete resiti traino za svega nekoliko minuta korisceniem metoda
Ionicne analogiie ili slicnosti po izgovoru.
Ovai metod ste vec uspesno koristili kod pamcenia imena
trece grupe. a on naIazi svoju uspesnu primenu i u mnogim drugim
oblastima. izmedu ostalog i u pamceniu reci stranih iezika. Naipre
odaberite za vas najprikIadnije supstitucione reci za nazive
pojedinih meseci:
1. Siiecani Secivo. Seiac
2. Veliaca Velia. variaca
3. Ozuiak Oziliak. Ozuisko pivo
304
4. Travani Trava
5. Svibani Gibani
G. Lipani Lipa
7. Srpani Srp
8. Kolovoz Kolo i voz. Kolovoz. Kola
9. Ruian »Ruia«. »Ruino vino«
10. Listopad List
11. Studeni Student. Studenac
12. Prosinac Prosilac. Proso
Takode i za mesece ciii su nazivi izvedeni na osnovu latinskog:
1. Januar Jaguar. Jan(a. -ko)
2- Eebruar Eeb(-us. -a). Eap
3. Mart Marta. Martin. Mara
4. April Pril (deterdzent). (Eord) Capri
5. Mai Maia;. Maio. Maika
6. Juni June
7. Juli Jula. Juliia
8. Avgust Avgust (Clown u cirkusu)
9. Septembar Sepet. Sipa
10. Oktobar Oktopod (Polip)
11. Novembar Nov ambar. Novac
12. Decembar Deca. Desa
Sada mozete postupiti na dva nacina: (1) da supstitucione reci:
Secivo. Velia. Oziliak . . . itd. povezete sa odgovaraiucim supstitucionim
recima iz druge grupe: Jaguar. Eeb. Marta. .. itd- Dobicete 12 parnih
asociiaciia. koie ce Vam u svakom trenutku odmah reci potrebne na/ive
poiedinih meseci koie ne znate. Na primer. ako zelite znati kako se dru-
gaciie zove »Srpani« odmah ce Vam se poiaviti Vasa asociiaciia
»Srpa« sa "Julom«. recimo: »1ula sa srpom zanie zito.«. i odmah cete znati
da se SRPANJ drugaciie zove JULI. Ili. koii ie mesec »Oktobar«? Ako
ste »OKTOpoda« asocirali sa »LISTom« odmah cete desiIrovati da ie
OKTO-bar u stvari LISTopad.
(2) Drugi nacin se sastoii u tome. da supstitucione reci zapamtimo
veznim metodom. Na primer. 1. ÷ Jaguar. 2. ÷ Eeb . . . 11. ÷ Nov
ambar itd. Ili: 4. ÷ Trava. 6. ÷ Lipa. 12. ÷ Prosilac itd. Obzirom da se
veoma cesto umesto naziva meseca upotrebliava iednostavno niegov
redni broi. ovako zapamceni nepoznati nazivi meseca bice nam uvek
raspolozivi. Na primer. ako se zapitamo. koii ie mesec »Avgust«.
automatski dobiiamo niegov redni broi po veznom metodu OSMI i
odmah znamo da ie to »Kolovoz«. Ili u obrnutom slucaiu. ako nam treba
naziv za mesec »Ozuiak«. preko niegovog rednog broia ÷ TRECI.
odmah znamo da TRECI MESEC mora da bude »Mart«. Na tai nacn.
preko rednog broia saznaiemo automatski nazive poiedinih meseci koie
ne poznaiemo- zahvaliuiuci cinienici da se veoma cesto umesto naziva
meseca iednostavno upotrebliava niegov redni broi. Na primer. u
svakodnevnom govoru se umesto »U aprilu mesecu. . . « ili »U
svibniu...« iednostavniie kaze: »U cetvrtom mesecu . . .« ili »U petom
mesecu . . .«
305
Oznacavanje vremenskih jedinica pri pamcenju
raznih vremenskih intervala
I ovde cemo se posluziti Ionicnom analogiiom da bi oznacili naziv
vremenske iedinice koiu pamtimo i tako eliminisemo mogucnost even-
tualne zabune ili dvosmislenog tumacenia zapamcenog vremenskog
intervala:
GODINE: GODovi. iaGODa. KOTa. KOD(-ovi) itd.
MESECI: MESo. MESEC (planeta). MESar. MESEcar itd.
DANI: DANe. DANak. TANe. DANIca itd. MINUTI:
MINa. MINiiatura. MINi. iasMIN itd. SEKUNDI: SEKa.
SEKira. SEKtor. ZEKa. CEKin itd.
Numericka rec koia sadrzi broi vremenskih iedinica asocira se sa
prikladno.n supstitucionom reci. koia oznacava potrebnu vremensku ie-
dinicu. i tiko dobiiamo tacan broi i vrstu zapamcene vremenske
iedinice. Na primer. `KcRPa sa iaGODama« ÷ 749 GODINA; »TiGaR
iede MESo« ÷ 174 MESECI; »MeDVed sa SEKirom« ÷ 318
SEKUNDI« itd.
Ovu metodu cemo koristiti u odredenim slucaievima. ier cemo
uglavnom znati o koioi se vremenskoi iedinici radi. Ali svakako da ima
oblasti i situaciia u koiima ce ovakvo precizno oznacavanie vremenskih
iedinica biti neophodno.
Pored upravo prikazanog postoie ios i sazetiii oblici obelezavania
vrsta vremenskih iedinica. Jedan nacin koristi odgovariuce
suglasnike:
GODINA: G (K) TRKa ÷ 14 god. BaRKa ÷ 94 god.. itd.
MESEC: M (J) MaRaMa ÷ 34 mes. PoPaJ ÷ 99 meseci. itd.
DAN: D (T) BRoD ÷ 94 dana. TRuT ÷ 14 dana itd.
CAS: C (C. S. Z. . DZ) GRoZde ÷ 74 casa. PRSut ÷ 94
casa.
MINUT: N (NJ) KoLoNa ÷ 75 minuta. BaLoN ÷ 95 minuta.
SEKUND: S (C. Z) MaMaC ÷ 33 sek.. MuNiCiia ÷· 32 sec.. itd.
Drugi nacin koristi prvi samoglasnik u numerickoi reci:
gOdina ÷ O PoToK ÷ 917 godina
mEsec ÷ E MeTeoR ÷ 314 meseci
dAn ÷ A BaRKa ÷ 947 dana
cas
(÷ sAhAt) ÷ AA BRaDa ÷ 941 cas
minut ÷ 1 LiST ÷ 501 minut
sekUnd ÷ U TuRBina ÷ 149 sekundi
Kod ova dva nacina primenili smo neku vrstu zapisivania putem
mentalne stenograI i ie. ier smo za nazive vremenskih iedinica upotrebili
skracenice (»sigle«). ukomponovali ih u numericke reci. koie sadrze po-
treban broi. i sve to memorirali prikladnim tehnikama sistematskog
pamcenia. Kao sto vidite. ima dovolino mogucnosti za na i razliciti ie
kombinaciie za potpuno pouzdano i precizno pamcenie raznih
podataka. Kada nam budu ponovo zatrebali ovi podaci. bice dovolino
da »dvihovnim okom« potrazimo svoi mentalni stenogram i da
iednostavno »ocitamo« potrebne podatke.
306
VELIKI PRINCIP VU I VEN
Sve ie ritam i .sve podleze ritmu.
Indiska mudrost
VAZNOST TOTALNE RELAKSACI1E ZA PAMCEN1E
Savremeni zivot obiluie stresovima i raznim situaciiama koie
stvaraiu Iizicku i psihicku napetost u organizmu. Covek danasniice
svakodnevno ie suocen sa bezbroi vecih i maniih problema ciie
neodlozno re-savanie cesto stavlia prevelke zahteve na niegovu
nervnu snagu. dusevni mir i psihicku ravnotezu. Ukoliko se ne zauzme
pravilan stav prema ovom problemu. postoii opasnost da ovakva
produzena stania psihickog i Iizickog iscrpliivania rezultuiu. izmedu
ostalog. i u smanienoi sposobnosti koncentraciie. pamcenia i umnoga
rada uopste.
»Sve ie ritam i sve podleze ritmu-· ucili su ios stari
Indusi. Od rada srca i pluca u zivim organizmima. preko plime i
oseke na moru i smeniivania dana i noci. te godisniih doba. pa do
okretania bezbroinih nebeskih tela oko svoiih centara sve ie to
gibanie. oscilaciia i vibraciia koia podleze iednom iedinstvenom zakonu
ritma. ritmickog nastaiania i nestaiania i vecite promene. Ritmicnost ie
iedna od velikih zakonitosti koie vladaiu i Iunkciiama naseg
organizma. Ona se podiednako maniIestuie u Iizicko-Iizioloskim
Iunkciiama naseg organizma. kao i u niegovim psihickim Iunkciiama.
Jedna od posebno vidnih maniIestaciia ie potreba smeniivania
aktivnosti i odmora kako u telesnom. tako i u umnom radu.
Ovai princip ritmicnog smeniivania i promene bio ie posebno
ce-nien i primeniivan u mnogim oblastima privatnog i iavnog
zivota ios u drevnoi Kini. Poznat ie pod nazivom »Veliki princip Vu i
Ven« po imenu vladara koii su ga posebno primeniivali cak i u
upravlianiu iavnim poslovima velike kineske drzave. Takode ie nazivan
i »Princip zategnutog luka«. ier luk za gadanie strelom. ma kako dobro
napravlien. vremenom gubi svoiu elasticnost i iacinu ako ostane
neprekidno zategnut svoiom tetivom. Isto se dogada. ako tai isti luk
ostane uvek nezategnut i visi o klinu sa opustenom tetivom. Jedino
sto mu pogoduie i omogucava da traino odrzava svoiu gipkost i snagu
ie ritmicna promena zategnutosti - rada i odmora. Jedino tako.
povremenim zatezaniem tetive i aktivnom upotrebom. koia se smeniuie u
ritmu sa povremenim opustaniem tetive i odmorom. moze luk da zadrzi
svoia potrebna svoistva.
Iste zakonitosti upravliaiu i nasim psiho-Iizickim
sposobnostima. pa i nasom sposobnoscu umnoga rada. Jos u 25.
Poglavliu: »Psiho-Iizicke osnove Vaseg pamcenia« posebno ie naglasena
vaznost pravilnog odmarania i koriscenia prekida i pauza u umnom
radu. Pauza za masinu ie
307
gubitak. a za coveka u radu veliki dobitak. ier narocito u umnom radu
vazi pravilo: ko preteruie. ne koristeci stanke i odmor u radu. tai uvek
zaostaie. ier u krainioi konzekvenci dolazi do velikog premora. koii one-
moguci svaki dalii rad. dok se Iorsirano iscrpliena energiia ponovo ne
akumulira. Nebroieno puta ie potvrdeno da ne mozemo nekaznieno gre-siti
protiv velike zakonitosti ritma u smeniivaniu pravilno programiranog rada
i odmora.
Pravilno programiranu stanku u radu i odmor posle rada ne treba
nikada smatrati izgublienim vremenom. Naprotiv! Po zakonu povratne
sprege. odmoran organizam u sledecoi radnoi turi dace daleko veci eIe-
kat od umornog i iscrpenog organizma. Eksperimentalno ie dokazano. da
odmori i pauze tokom umnog rada u traianiu od samo 57° ukupnog
radnog vremena povecavaiu radni ucinak za citavih 1012
u
/o. Pri tome
ie takode dokazano. da odmor odredene duzine daie veci radni ucinak
ako se cesce. pa makar i krace. koristi tokom umnog rada. nego ako se
primeniuie rede. pa makar i duze u istom procesu umnog rada. Na pr..
dve grupe su obavliale isti umni rad 2 casa i imale su isti odmor u ukup-
nom traianiu od 15 minuta. Ali iedna ie grupa koristila odmor samo 3 puta
po 5 min. (÷ ukupno 15 min.) posle svakih 35 min. rada. dok ie druga
grupa isti tai Iond odmora od 15 min. iskoristite sistematski i pravilno
programirano posle svakih 20 min. rada i to po sledecoi dinamici i re-
dosledu: l. 3. 5. 6 min. respektivno. dakle ukupno opet 15 min. Dok ie
prva grupa imala povecanie radnog eIekta u odnosu na kontrolnu grupu.
koia ie isti tai rad obavliala bez odmora. od samo 5°/o. dotle ie druga
grupa. radeci pod istim uslovima. ali samo sa speciialno programiranim
odmorom. ostvarila povecanie radnog ucinka za citvih 10°.
Mozak ie iedan od retkih organa koii neumorno radi u nasem or-
ganizmu. Kada govorimo o umnom zamoru onda se ne radi. zapravo. o
zamorenosti mozga. vec o opstem umoru koii ie posledica dosade. nezain-
teresovanosti. Iizickog umora i drugih uzroka. Prakticno uzevsi. mozak
ia neumoran i moze veoma dugo raditi bez zamora i zastoie. pod uslo-
vom da ie osloboden drugih »zamaraiucih« uzroka i uticaia od strane
ostalog organizma. To u stvari prakticno znaci. da ako se brinemo za
dobro zdravstveno stanie organizma. uz odgovaraiuce tehnike pamcenia
i ucenia. onda stvaramo optimalne usiove za nesmetan rad naseg mozga.
Zato uzroke umnog zamora ne traziti u »zamorenosti mozga«. nego u
drugim telesnim i duhovnim uzrocima.
Takode ie veoma vazno. da tokom umnog rada izbegavate Iizicku
preteranu udobnost i komoditet. Opitima ie utvrdeno da se radni eIekat
moze smaniiti u mnom radu i do 10°/o. ako se radi u lezecem ili drugom
opustenom stavu. Preporucliivo ie sedeti na netapaciranoi stolici u dobro
provetrenoi i tihoi prostoriii.
»Mrtve tacke pamcenja«
Verovatno Vam se vec dogadalo. ako ste ucili neki obimniii ma-
teriial na duzi rok. da posle izvesnog perioda intenzivnog ucenia i pam-
cenia primetite neki zastoi u daliem napredovaniu. Jednostavno. i pored
Vasih naiboliih nastoiania. primecuiete da nema napretka u pamceniu.
Ovo stanie traie i-edno krace vreme i posle ponovo osetite normalan na-
predak u radu kao i raniie. Ovi periodi napretka i zastoia u pamceniu i
308
uceniu mogu da se smeniuiu po nekoliko puta tokom nekog obimniieg
ucenia na duzi rok.
Sta se u stvari dogodilo? Jos iednom se potvrdila zakonitost
ritma i u radu naseg pamcenia. Pamcenie. kao celovit psihicki proces.
odviia se po iednoi uvek uzlaznoi krivi povremeno isprekidanoi »preda-
sima« ili »mrtvim tackama«. Ti predasi su. zapravo. takozvani »platoi u
pamceniu i uceniu«. dakle neka vrsta periodicnih zaravni na neprekid-
noi uzlaznoi krivi pamcenia i ucenia. kao sto prikazuie ovai diiagram:
Bitno ie znati. kada nastupi «plato«. (1) da ie on prolazan i da
traie samo krace vreme. dok se ne uhvati ponovni ritam i nestane psi-
hicki zamor. i (2) da ga ne shvatimo pogresno i odmah pomislimo (ier
smo na to uvek spremni!). da nam ie pamcenie »popustilo«. te da »nista
ne pamtimo« i tsl. Jednostavno treba napraviti kraci predan i posle toga
nastaviti sa uceniem i pamceniem i ubrzo cemo zapaziti da pamtimo sa
istim ili cak i vecim intenzitetom. Plato u pamceniu ie normalna poiava
i moze se uporediti sa stepenastim ubrzavaniem automobila: dobar vozac.
koii automatski prati rad motora svog auta po zvuku. daie gas po krivi.
koia ie veoma slicna sa gorniim diiagramom. On naipre daie gas izvesno
krace vreme. zatim ga pridrzi nekoliko sekundi (plato!) tokom koieg in-
tervala saceka da auto iskoristi dato ubrzanie i motor potpuno sagori
eventualne zaostatke smese da bi zatim ponovo dalie poiacao gas i dao
svoiim kolima ios vece ubrzanie do sledeceg »platoa«. kada ponovo pri-
drzi gas na dostignutom stepenu iacine iIcd. dok ne postigne zelieno ubr-
zanie. Na tai nacin. dobar vozac uvek prilagodava iacinu gasa sa sna-
gom motora i stepenom opterecenia koie niegova kola treba optimalno da
savladaiu u iedinici vremena.
Mozak. kao i svaki drugi organ. zahteva povremeno predah radi
apsorbovania i sredivania primlienih utisaka i podataka. sto se osetno is-
poliava u platoima ili »mrtvim tackama« pamcenia.
Tehnika totalne relaksacije
Za optimalno Iunkcionisanie naseg organizma i procesa pamcenia
neophodno ie praktikovati sledece vrste odmora:
1. Dobro programirane predahe i pauze tokom samog rada.
2. Dnevni odmor posle rada. zaiedno sa nocnim odmorom. a prema
individualnim potrebama svakog poiedinca.
3. Sedmicni odmor. Nedelia treba da bude zaista dan pravog od
mora u prirodi ili na drugi nacin. prema sopstvenim sklono
stima i potrebama.
309
4. Codisnji odmor. koji treba provesti aktivno kao i svaki drugi
odmor.
5. Promena aktivnosti ili vrste posb i rada takode deluie rekrea-
tivno i moze kod mnogih da zameni aktivan odmor. Vec prema
individualnim sklonostima to moze biti partiia saha. citanie
kniige. slusanie ploce ili neki koristan manuelni rad.
Imaite uvek na umu cinienicu. da pravilno programiran i
organi-·zovan odmor niie nikada izgublieno vreme. vec naprotiv; ier
ko preteruje Iaj uvek zaostaje.
Posebno se treba brinuti za tisinu i mir pri umnom radu i
nastoiati koliko ie moguce otkloniti buku i druge smetnie koie
remete pazniu i duboku koncentraciiu. Oni koii tvrde da mogu
dobro »raditi« u sred galame. dok se glasno razgovara i pri
ukliucenom televizoru ili radiu. neka pokusaju da rade u miru i
tisini i neka onda uporede radne eIekte i postignute rezultate.
Pored navedenih vrsta odmora veoma eIikasno i blagotvorno
de-luiu speciialne tehnike totalne relaksaciie. koie mozete
primenjivati kadgod osetite zamor. a narocito ako dozivite neki
stres ili posebno napetu situaciju:
1. Tehnika totalne psiho-fizicke relaksacije naibolie se
upraznia-va u lezecem polozaiu. u mirnoi. dobro provetrenoi
prostoriji. Posto ste legli udobno na leda. sa rukama opruzenim
pored tela. izvrsite najpre nekoliko dubokih udisaja i izdisaja. polako
i bez zurbe. Zatim udahni te ponovo duboko i napregnite za nekoliko
trenutaka sve misice na telu. udovima i glavi. U tako napregnutom
staniu sa napetim misicima ostanite samo par sekundi.
zadrzavaiuci za to vreme dah. Odmah zatim. neusiljeno i polako
izdisite kroz nos (uvek disati kroz nos!) opustaiuci postepeno sve
misice. Proiverite ios iednom. pocevsi od nogu. da li ste sve misice
potpuno opustili i ako prilikom kontrole naidete na neku grupu jos
uvek zategnutih misica. odmah ie potpuno relaksiraite.
Dok ne steknete potrebnu rutinu'. nastoite postici potpunu
opustenost misica slicno macki koia se odmara. Zapazili ste. da ie
macka u staniu da postigne totalnu relaksaciiu svoiih misica. i da
potseca na komad mokrog tekstila kada je podignete rukom dok
spava. Posto ste postigli potpunu relaksaciiu svih svoiih misica.
predite odmah na relaksaciju svoje psihe: prestanite da mislite na
bilo sta i neka \am zadnja misao bude samo potpuni mir i
opustenost koji sve vise nailaze i potpuno Vas obuzimaiu. U pocetku
ce poiedine misli nastoiati da prodru u Vasu zonu tisine. mira i
potpune opustenosti. ali ako citav postupak pravilno sprovodite.
vremenom ce i one nestati iz Vase svesti.
U ovoi Vasoi stvorenoi oazi mira i totalne psiho-Iizicke
relaksacije provedite oko 1u minuta. Za merenje vremena i »-
budenie« iz potpune relaksaciie koristite budilnik ili mali parking
casovnik. kako bi se mogli potpuno koncentrisati i nesmetano predati
potpunoj relaksaciji.
Ako nekome vise odgovara. umesto jednovremene kontrakcije i
relaksaciie svih misica. moze da primeniuie delimicnu i postepenu
kontrakciiu misica i posle toga niihovu takode delimicnu i postepenu
relaksaciiu. pocevsi od* stopala ili od glave. Time se postize.
narocito u pocetku dok se ne stekne potrebna rutina. bolja kontrola
kontrakcije i relaksaciie poiedinih misicnih partiia.
310
2. Tehnika totalne mentalne relaksacije identicna ie sa prethod
nom do momenta psihicke relaksaciie. Znaci. kada ste relaksirali i po-
slednii naimanii misic. predite na samu mentalnu relaksaciiu: umesto da
prestanete misliti krenite na iedno kratko ali neobicno putovanie na kri
lima svoie maste. Snagom svoie uobrazilie. zamislite da ste svoie telo
ostavili perIektno relaksirano da se odmara i puni novom energiiom i
nervnom snagom. a da Vi »letite« iznad suncem obasianih divnih pei
zaza. preko planina. reka i mora u beskrai nebeskog plavetnila. Zami
sliaite dalie. da iz te divne perspektive posmatrate nasu lepu planetu i
bezbroi drugih nebeskih tela u beskrainom svemiru. u kome nasa Zemlia
pretsavlia samo iedan delic. Divite se velicini. neizmernosti i beskrainoi
raznovrsnosti zivota u svim niegovim oblicima. »Posmatraite« Zemliu
kao iednu od maniih planeta u tom impozantnom beskraiu i sebe kao
iedno od mnogobroinih bica na nioi. Budite istovremeno sretni i ponosni
sto ste u velikoi liudskoi zaiednici i Vi neophodan deo tog neizmernog i
impozantnog zivota. Kada se u masti ponovo vratite sa ovog »svemirskog
putovania« Iizicki cete se osecati ponovo cili i odmoini. a psihicki osve-
zeni i rekreirani. ier ste ovim »izletom« prekinuli depresivni tok nega
tivnih misli i psihickih stania. koia mogu da se namnoze i nabuiaiu na
rocito posle nekog stresa. napete situaciie ili velikog zamora.
Pored toga sa zadovolistvom cete osetiti da ste se oslobodili
teskog depresivnog stania. da ste akumulirali novu energiiu i da ie zivot
nepresusni izvor novih sansi i perspektiva.
Umesto opisanog »kosmickog leta« mozete se u svoioi uobrazilii
pozabaviti necim drugim sto Vas licno naivise odmara. oplemeniuie i
relaksira. Preporucliivo ie. da i ova mentalna relaksaciia traie
naiduze oko 10 minuta.
3. Brza relaksacija tokom dana moze da se praktikuie na svakom
mestu kada osetite potrebu i gde imate priliku da se malo odmorite. Na
porni i cesto napeti svakodnevni tok obavliania raznih poslova i ispu
nienia mnogobroinih obaveza preporucliivo ie bar iednom prekinuti u
toku dana ovom vrstom relaksaciie. Posto nemozete da se relaksirate u
lezecem stavu. dovolino ie da sto udobniie sednete i da na poznat Vam
nacin relaksirate one delove tela koii Vam pri sedeniu ne moraiu ostati
napeti. Tako opusteni napravite nekoliko dubokih udisaia i pokusaite se
iskliuciti iz svakodnevne vreve. koncentrisuci se na postepen nastanak
potpunog mira. Nastoite da nista ne misleci u relaksiranom staniu pro
vedete oko 56 minuta.
Ovai metod relaksaciie. ma kako iednostavan izgledao. eIikasno
prekida negativan tok raznih napetosti. zamora i iscrpliivania. koima ste
neprekidno izlozeni tokom dana. brzo Vas osvezava »na licu mesta« i
omogucuie Vara. da rekreirani sakupite novu energiiu za uspesno
okoncanie Vasih svakodnevnih obaveza.
Ako sprovodeniem u zivot izlozenih metoda budete redovno po-
stovali zakonitost bioritmova u svom organizmu i ritmickog
smeniivania rada i pravilno programiranog odmora. onda cete
sigurno obezbediti veoma vazne psiho-Iizicke preduslove za optimalno
i eIikasno odviianie citavog procesa pamcenia.
311
NA SVIM 1EZICIMA SVETA...
Sa svakim novo naucenim iezikom
aobifas po feaan nov auh.
Ceska poslovica
PAMCEN1E I UCEN1E STRANIH 1EZIKA
Postoii iedna stara izreka koia kaze. »da covek vredi onoliko.
koliko zna iezika.« lako ovu izreku ne mozemo niukom slucaiu
uzeti dosIovno i shvatiti bukvaIno. ipak u savremenom svetu koji
sve brze sras-cuie. zahvaliuiuci sve vecem razvoiu svih mogucih
vrsta komuniciranja i komunikacija. poznavanje stranih jezika ne
samo da ie i do sada igralo posebno vaznu ulogu. nego i sve vise
dobiia na vaznosti. Iako ne treba posebno isticati koristi i prednosti
koie proisticu iz poznavania stranih iezika. ipak cemo ovde navesti
neke od njih:
Ovladavanie svakim stranim iezikom znaci otvaranie ios ied
nog veIikog prozora u svet. pogotovo ako je to jezik neke veIike kuIture
ili zemlie. Istovremeno. to znaci novu mogucnost za koriscenie kulturnog
blaga ne samo te naciie. vec i drugih naciia ciie su kulturne tekovine
prevedene na taj jezik.
Poznavanie stranog iezika znatno olaksava povecanie znania
u svoioi struci i niegovo azuriranie u skladu sa nainoviiim razvoiem u
nioi. a samim tim i vecu eIikasnost u svom pozivu.
Samo ucenie stranog iezika razviia mnoge umne i karakterne
osobine i sposobnosti. kao sto su: istrainost. sistematicnost. smisao za
programiran. planski rad. radna energiia. sposobnost analitickog i sinte
tickog razmisliania i zakliucivania i drugo.
Savladuiuci iedan strani iezik razbiiamo svoie pamcenie. usa
vrsavaniem svoiih metoda pamcenia. i sam intelekt. prosireniem zna
cenia mnogih poimova (reci) i sireniem kulturnih horizonata.
Bez poznavania stranih iezika ne mozemo se »na izvoru« upoz
nati sa kulturom. obicaiima. dostignucima i istoriiom drugih naroda.
Pored toga. poznata ie cinienica da prevod nekog dela nikada ne moze bi
ti sto i niegov original i da su mnogi liudi cesto ucili neki strani iezik up
ravo s ciliem. da citaiuci dozive svu lepotu originala. Da spomenemo samo
Getea (J. W. Goethe. 1747-1832) koii ie. izmedu ostalih iezika. ucio cak i
nas jezik. samo da bi osetio svu Iepotu originaIa nasih narednih pesama.
ili Tolstoia. koi i u principu ni i edno delo nii e procitao u prevodu. U
svoioi 80-oi godini poceo ie uciti iapanski iziavliuiuci da mu ne ide bas
glatko. ier ie vec poceo pomalo da stari!
312
U nabraianiu nekih vazniiih koristi od poznavania stranih
iezika. da spomenemo ovde kao posledniu po redu. ali svakako ne i po
vaznosti. veliku mogucnost nairaznovrsniiih kontakta i saradnie na svim
poliima liudske delatnosti sa drugim narodima. vece mogucnosti za pu-
tovania u strane zemlie. niihovo bolie upoznavanie i lakse
snalazenie u niima.
Medutim. ucenie stranih iezika za mnoge ie skopcano sa velikim
poteskocama. kako se obicno smatra. ako se ovom problemu prilazi
povrsno i improvizovano. Pogresno vlada uverenie kod mngih. da za
strani iezik treba biti »talenat«. kao recimo za muziku. i da usled
toga neki uce veoma tesko strane iezike. ier iednostavno »nemaiu
talenta« za izu-cavaiie stranih iezika.
Sta je potrebno za uspesno ucenje jednog stranog jezika?
Za uspesno ovladavanie nekim stranim iezikom i eIikasno
pamcenie raznih komponenti koie ga cine. potrebno ie sve ono sto smo
do sada rekli za pamcenie ili ucenie bilo koie druge oblasti znania. a
narocito: dovolino veliki interes i jaka zelja, kao i odgovarajuce tehnike i
metode za eIikasno savladivanie stranog izika (V. narocito 10.
Poglavlie: »Kliuc za dobro pamcenie-*). Ako uzivamo u uceniu stranog
iezika i osecamo posebno zadovolistvo u tom radu. pretvorivsi ga u
neku vrstu lepog i interesantnog hobiia. uz primenu eIikasnih tehnika i
metoda. onda uspeh ne moze izostati. Kao i u bilo koioi drugoi oblasti ili
radu. narocito dobre uspehe postizemo u onim delatnostima. gde nalazimo
posebno zadovolistvo obavliaiuci ih. koie nas rekreiraiu. osvezavaiu i
daiu poseban smisao nasim nastoianiima i radu.
Slicno kao i u pamceniu i u uceniu neke druge oblasti znania.
postaiemo odmah »netalentovani i nesposobni« i u ovladavaniu stranim
iezicima. ako ih ucimo mehanicki i bez potrebnog interesovanja. Prema
tome. neuspeh u savladivaniu nekog stranog iezika ne treba pripisivati
nedostatku talenta. losem pamceniu ili »tezini« samog stranog iezika.
Veoma cesto se cuiu mislienia. da iedan iezik ne treba uciti. ier ie
»veoma lak i slican sa materniim«. a drugi opet zato sto ie »tezak«. U
stvari. cesto upravo obrnuto ie tacno. ier tai »laki« iezik upravo zbog
svoie slicnosti sa materniim iezikom moze da bude mnogo tezi. ako
zelimo da ga pravilno i korektno naucimo i govorimo. S druge strane.
takozvanim »teskim iezicima« govore desetine. pa i stotine miliona
ljudi, kao svoiim materniim iezikom.. koga su isto tako naucili kao i Vi
Vas; a pored toga hiliade liudi vladaiu tim iezicima. koie su naucili kao
strane iezike.
Sa odgovaraiucim interesom i tehnikom covek moze svaki strani
iezik zapaniuiuce brzo da nauci. ier mu obicno ne treba onoliko
znania. kao sto se to smatra. Poiedini svetski iezici sadrze i po nekoliko
stotina hiliada reci u svom leksickom blagu; na primer. kompletni
recnici engleskog iezika sadrze i do 600.000 raznih reci i poimova.
Ovakvo leksicko bogatstvo engleski iezik. kao i ostali svetski iezici.
imaiu da zahvale. izmedu ostalog. i svoioi velikoi geograIskoi
rasprostranienosti. Medutim. naivecim piscima sveta bio ie dovolian
samo iedan neznatan deo od tog neizmernog leksickog bogatstva i grade
da bi sazdali svoia besmrtna dela. Dok su Dostoievski. Dikens. Tolstoi i
niima slicni pisci koristili ukupno oko 40.000 reci u svoiim delima.
Sekspiru ie bilo dovolino manie od
313
20.000. a Miltonu ni svih 10.000 da obuhvate gotovo citav zivot i iskazu
niegove naidublie istine i iznesu niegove naivece probleme.
Ako tako stoii stvar sa velikanima svetske kniizevnosti. u koiim
granicama se. onda. krecu nase prakticne. konkretne potrebe u
ovladavaniu nekim stranim iezikom? Ovde. nazalost. vazi ono pravilo. da
co-veku cesto manje treba, nego sto misli ili poseduje. Svakako. sve
zavisi od individualnih potreba i zelia. ali prosecno uzevsi. ako se nauce
naivazniia gramaticka pravila i samo 34.000 reci moze se u mnogim
oblastima veoma uspesno i za licne potrebe sasvim zadovoliavaiuce
koristiti doticni strani iezik. U vecini slucaieva poznavanie iezika
iznad ovog nivoa potrebno ie raznim speciialistima i iezickim
strucniacima. a za coveka prakticara moze da pretstavlia samo
nepotreban balast u svakodnevnom zivotu i radu.
Ispitivania su pokazala. da svakodnevni govor. odnosno tzv. kon-
verzacioni iezik. obuhvata Iond od svega 5001.500 reci u zavisnosti.
uglavnom. od obrazovnog nivoa onoga koii govori. kao i oblasti
zivota i rada u koioi se krece. Stavise. niie mali broi ni onih liudi. koii
u odredenim oblastima zivota i rada u svom svakodnevnom govoru
koriste iedan uhodam Iond. koii cak ne premasuie ni 500 reci! Ova
ispitivania na svoistven nacin potvrduie i broi potrebnih ideograma
koie treba savladati u kineskom ili iapanskom ieziku. obzirom da iedan
ideogram obicno pretsavlia u tim iezicima iedan poiam. odnosno rec.
Na primer. posle velike reIorme pedesetih godina kineski sistem
pisania obuhvatao ie oko 47.000 tzv. »uproscenih« znakova ili
ideograma. sto otprilike odgovara broicano leksickoi kulturi naivecih
svetskih pisaca. Medutim. da bi se citale novine ili kniige u Kini i
Japanu se smatra da treba znati oko 45.000 niihovih znakova ili
ideograma. sto broicano odgovara stvarno potrebnom Iondu stranih reci
potrebnih za uspesno koriscenie stranog iezika u prakticnom zivotu i
radu. Prosecno uzevsi. covek u svom zivotu i radu moze uspesno da
prode sa nekoliko hiliada reci i ios uvek moze da mu se dogodi da sa
tim relativno malim Iondom reci kaze dosta nepri-licnosti.
Koja je metoda najbolja za ucenje stranih jezika?
Postoii veoma mnogo metoda za ucenie stranih iezika i
svaka tvrdi za sebe da ie univerzalna. naibolia. naibrza itd. Dok iedna
stavlia akcenat na ucenie gramatike i reci. druga propagira ucenie bez
ovih komponenti. a treca zastupa savladivanie iezika putem direktnog
govora i konverzaciie od samog pocetka.
Opste vazeca metoda ne moze postoiati. ier optimalna metoda po
koioi ce svaki poiedinac uciti strani iezik na niemu naiprikladniii
nacin mora da odgovara niegovim cilievima. licnim predispoziciiama i
raspolozivim sredstvima za uspesno savladivanie stranog iezika.
Optimalna metoda mora biti individualna i tako harmonicno
kombinovana i podesena da odgovara:
1. Postavljenom cilju koii se zeli dostici u uceniu stranog iezika:
aktivno ili pasivno znanje jezika; zatim. da li se zeli osposobiti
pretezno za citanje (na pr. strucne literature ili kniizevnih dela).
pisanje na stranom ieziku ili ie potrebno nauciti dobro konverzaciju na
tom ieziku. Podiednako ie vazna i vrsta jezika koiom se zeli ovladati:
poslovni (trgova-
314
cki). strucni (na primer. tehnicki) ili knjizevni. Znatan utioai ima i
grupa kojoj izucavani jezik pripada: ako pripada gi upi iz koie vec
znamo iedan iezik. onda mozemo uzivati izvesne prednosti i olaksice
zbog broinih slicnosti pa i istovetnosti. Krainii cili u izucavaniu
stranog iezika. koii pretstavlia potpuno vladanie iezikom. ie aktivno
znanje govora, citanja i pisanja na stranom ieziku.
2. Licnim predispozicijama: tipu pamcenia (auditivni. vizuelni ili
motorni tip). Jacini interesovania i motivaciie. Zatim ie vazno predzna
nie: da li se vec vlada nekim stranim iezikom ili se radi o pocetniku.
Od vaznosti ie i kvalitet radnih navika: istrainost. radna energiia. siste
maticnost u radu itd.
3. Raspolozivim sredstvima za ucenie stranog iezika. Ucenie u
stranoi zemlii ili ne; sa ili bez nastavnika; pomocu naisavremeniiih au-
dio-vizuelnih sredstava ili bez niih; ucenie u grupi ili samostalno; kvali
tet metoda i tehnika pamcenia i ucenia itd.
Svaki poiedinac u odabiraniu metode na osnovu izlozenih Iaktora
treba da tezi da odabere i komponuie takvu metodu. koia ce niega
licno sto brze i potpuniie osposobiti za sto samostalnii rad i napredovanie
u savladivaniu stranog iezika. Ne treba nikada smetnuti s uma
cinienicu. da strani jezik covek mora da nauci sam. Znanie stranog
iezika ie slicno nekoi gradevini u koiu moramo sami ugraditi potrebne
elemente. Nastavnik ili neko drugi to ne moze obaviti za nas. ier ako
to on ucini. onda ie to niegova gradevina i niegovo znanie. a ne Vase.
Nastavnik moze samo da Vam pokaze i olaksa nacin gradnie. a razna
sredstva za ucenie. udzbenici i prirucnici da Vam pomognu na tom poslu.
ali glavni deo posla morate i mozete obaviti samo Vi.
Ucenje u stranoj zemlji ili sredini koia govori tim stranim
iezikom ie nesumniivo naieIikasniii nacin. ier ono sto se nauci na casu
odmah se mora primeriiti u svakodnevnom govoru. Medutim. u koioi
meri cete iskoristiti ove nesumniive prednosti zavisi od Vas samih i
Vase metode rada. ier ima dosta slucaieva. da liudi provedu cak i
deceniie u nekoi stranoi zerolii a da nien iezik ne savladaiu. Takode
ima i obrnutih slucaieva.. da liudi. koii nisu posetili ni iednu stranu
zemliu. odlicno savladaiu i po nekoliko stranih iezika. pogotovo danas.
kada razna audio-vizuelna sredstva. radio. televiziia i Iilm mogu u
prilicnoi meri da zamene boravak u stranoi sredini.
Ucenje sa nastavnikom za mnoge moze da pretstavlia naibolie re-
senie. koie ukliucuie u sebi mnoge prednosti. ali i nedostatke. Na
primer. idealno ie da iedan nastavnik instruira 5 6 ucenika. sto u.
recimo. ie-zickim laboratoriiama niie moguce i ucenik treba da ceka
»svoi red«. na koii dode rede nego sto bi mogao ili hteo. Zatim. tempo
prelazenia ie podesen za »prosecnog« polaznika tako da za mnoge moze
biti prespor ili prebrz. Pored toga. sama metoda rada ie takode podesena
za »prosecnog« polaznika. tako da moze da neodgovara poiedincima.
obzirom na niihove postavliene cilieve u izucavaniu iezika i licne
predispoziciie itd.
Poznato ie. medutim. da su mnogi poligloti svoie silne strane
iezike ucili uglavnom sami i samostalno. Od mnogobroinih osobenosti
izdvoiice-mo samo neke.
Samostalno ucenie ima mnoge prednosti. a i nedostatke.
Nesumniive su prednosti. sto mozete uciti tempom. nacinom i u
vreme kada
315
Vama licno odgovara. Glavni nedostaci su sto mozete lako zastraniti i
pogresno nauciti poiedine elemente. narocito govora. ier nema
strucne kontroIe; radi toga treba da postoji dobra samokritika i
samokontrola u radu. Vored toga. za samostalno ucenie stranih
jezika. pored prikIadne i sao-brazene metode. treba imati iaku
motivaciju i dosta voIje i radne energije. ier ucenie u grupi »vuce-«
mnoge poiedince bez ovih kvaliteta da ucenie jezika dovedu do
kraja.
Veoma je vazno ucenje stranog jezika dovesti do kraja. Svaki
nedovrsen posao pretstavlia neuspeh. Ovo narocito vazi u uceniu
stranog jezika. Ako ucenie stranog iezika ne dovedete do kraia i ne
postignete postavlieni cili. nego ga prekinete u uvereniu da cete
kasnije nastaviti gde ste stali. veoma se varate. ier ce Vam nastavak
ucenia ubrzo pokazati da se morate vratiti skoro na pocetak.
Nedovrseno ucenie i nezaokruzeno znanje stranog jezika posebno je
lako raniivo i izlozeno nemilosrdno razornom zubu vremena. jer je
slicno nedovrsenoi zgradi bez krova koia ie izlozena svim mogucim
nepogodama i razornim uticaiima. Dovrsiti ucenie stranog jezika.
dovesti ga uspesno do kraia i postici u niemu postavlieni cili znaci
svojoj zgradi jezika staviti dobar i siguran krov i obezbediti ostaIu
potrebnu zastitu koia ce ie pouzdano stititi od razornog i rusilackog
dejstva vremena.
Zato ie neophodno da se ios na pocetku odlucite i dobro
odmerite svoie snage. da li cete imati dovolino mogucnosti da ucenie
dovedete do kraja. kako bi zaista izbegIi veIiko rasipanje energije i
vremena.
Ucenje stranih jezika po VAM - metodi
PerIektno vIadanje jednim stranim jezikom podrazumeva pre
svega sposobnost da na tom stranom jeziku mislimo. a to je osnova
i predusIov da na tom ieziku mozemo onda tecno govoriti. citati i
pisati. Medutim. do tog stepena se ne doIazi ni odjednom. ni
direktno. nego postepeno i posrednim putem. Simultanim uceniem
govora. citania i pisania sticemo postepeno i sposobnost da misIimo
na tom stranom jeziku. sto nam opet. po sistemu povratne sprege.
snazno pomaze da ios brze i bolie savladuiemo dalie govor. citanie i
pisanje na stranom jeziku.
Ovde je potrebno odmah posebno nagIasiti. da se govor ili
konverzacija na stranom ieziku moze nauciti samo govorom. Isto
tako. pisanje se moze nauciti samo pisaniem. a citanie samo
citaniem. U protivnom. ako ne obratimo dovolino paznie na neku od
ovih bitnih komponenti poznavanja jednog stranog jezika tokom
samog ucenia. moze lako da nam se dogodi da taj strani jezik
naucimo polovicno i nepotpuno. Otuda ima puno slucaieva. da liudi
odlicno govore neki strani iezik. ali ne znaiu na niemu pisati i citati
iz prostog razloga sto pisanie i citanie na tom ieziku nisu nikada ni
ucili. ier su iezik naucili »na uvo«. ti. auditivnom metodom.
Ima i obrnutih slucaieva: liudi odlicno citaiu i pisu neki
strani iezik. ali veoma nesigurno i sa poteskocama govore. sto ie
ocigledno nedostatak ucenia iezika iskliucivo iz kniiga i
neposvecivania dovolino paznie konverzaciii na tom ieziku.
Kome je ciIj da jedan strani jezik perIektno. ceIovito i
zaokruzeno savlada. tai mora paralelno uciti sve tri bitne komponente
svakog stranog iezika: govor. citanie i pisanie. Prema tome i
metoda. koiu ce primenii-
316
vati. mora da bude saobrazena lom ciliu da bude istovremeno vizuelna.
auditivna i motorna (÷ skraceno: VAM metoda). te da pored toga
obez-beduie brzu konverziiu pasivnog znania u aktivno.
Mnogima koii se odluce za ucenie stranog iezika pomocu
magnetoIona. odnosno ploca. i programiranog udzbenika. odgovarace
sledeca VAM metoda uz manie individualne modiIikaciie i
prilagodavanie svom proIilu i mogucnostima:
Mogucnosti ucenja po VAM-metodi: samostalno i individualno. ili
u grupi od 2 6 ucenika. sa nastavnikom ili bez nastavnika.
Potrebna sredstva:
1. MagnetoIon sa snimlienom trakom ili gramoIon sa plocama.
2. Programirani udzbenik koii ie snimlien na plocama. odnosno
na
magnetoIonskoi traci.
3. Jedna sveska recnik za ubelezavanie predenih reci
stranog
iezika.
4. Jedna sveska za pismnu izradu zadataka. testova ili vezbania
uz
svaku lekciiu.
5. Jedan recnik srednie velicine (od 30.000 do 50.000 reci).
Potrebno vreme:
Programirani udzbenici za ucenie pomocu magnetoIona ili ploca
obicno su napisani u 100 125 lekciia. Iskustva su pokazala da se
prosecno moze preci po iedna lekciia dnevno za otprilike l 1.5 cas
rada. Prema tome izlazi. da u proseku citav kurs se moze savladati za
3 4 meseca. ti. ako se doda vreme potrebno za ponavlianie i
rezervu. onda kompletno za 150 160 dana.
Tempo prelazenja pojedinih lekcija:
Svakako. vec prema svoiim mogucnostima i potrebama svako ce individualno
podesiti tempo prelazenia poiedinih lekciia. vodeci racuna
o cinienici. da ie neophodno svaki dan uciti strani jezik makar i samo po
1 cas. Za uspeh ie bitan stalan. neprekidan i sistematican rad. Svaki za
stoi u uceniu iezika ie neminovno nazadovanie. Bolie ie raditi svakoga
dana po l cas. nego svakog drugog po 3 ili svakog treceg po 5 6 sati.
Praksa ce pokazati svakome vec posle par sedmica koii ie
optimalni tempo prelazenia poiedinih lekciia. Nekome ce odgovarati
tempo od iedne lekciie na dan. drugome od dve lekciie na dan. dok ce
treci postizati naibolie rezultate ako prelazi po iednu lekciiu za dva
dana itd.
METODA OBRADE JEDNE LEKCIJE
Posto se programirani udzbenik sa plocama odnosno magnetoIon-
skom trakom. sastoii od 100 125 lekciia. koie su konstruisane sve
na isti nacin. daiemo ovde metod obrade iedne lekciie. obzirom da se
istim metodom obraduiu i sve ostale lekciie udzbenika:
1. Nauciti gramatiku uz doticnu lekciju pomocu metoda sistematskog
pamcenia i dopunskih metoda izlozenih u ovom poglavliu.
Naravno. rep-
317
redukcijom proverite kvalitet \asih asocijacija i smatrajte da ste
gramatiku uz tu lekciiu naucili. ako gramaticka obiasnienia i date
primere mozete bez pomoci kniige lako i sigurno ponoviti.
2. Prvo slusanje teksta na magnetofonu (gramofonu) sa pracenjem u
udzbeniku. Odmah zatim predite na prvo slusanie teksta na magne
toIonu. Istovremeno. dok pazliivo slusate stranog spikera. pratite bez
glasnog citania isti tai tekst u udzbeniku i zapazate izgovor poiedinih
slova i glasova. te citavih reci i recenica. Obratite posebnu pazniu na
ovu tacku. ier ie ona priprema za Vase samostalno glasno citanie i iz
govor stranih glasova i reci.
3. Vase prvo samostalno citanje obavite glasno. prikladnim tempom. ko
risteci zapamceni izgovor pod tac. 2.. s tim sto cete citanie odmah
prekinuti cim naidete na nepoznatu rec. Nepoznatu. novu rec odmah
izvadite u svoiu svesku recnik. sluzeci se recnikom koii postoii uz
samu lekciiu ili udzbenik. Ako ie slucaino tamo nema. onda se poslu
zite Vasim prirucnim recnikom (V. »Potrebna sredstva« Tac. 3 i 5).
Ovo glasno citanie mora da ide po recenicama: ne smete preci na sle-
decu recenicu sve dok niste izvadili i zapisali sve nepoznate reci u
nioi u svoiu svesku recnik i shvatili smisao cele recenice. Naroci
to vazno: kadgod dolazite u dodir sa nekom stranom rec iu odmah ie
izgovorite glasno! Na primer. kada ie prvi put nadete u recniku. ka
da ie zapisuiete u svoi recnik i. svakako. kada ponovo procitate celu
recenicu da bi potpuno shvatili nien smisao. Ako ie potrebno. kao na
primer u engleskom ieziku. nepoznate reci vadite u svoi recnik zaied
no sa transkripcijom njihovog izgovora.
Tako izvadene nepoznate reci iednim procitavaniem Iiksiraite u svojoj
memoriii sluzeci se tehnikama za pamcenie stranih reci. koie su izlozene
u sledecem odeliku. Obzirom da se ovim samim postupkom zapamti i do
50° nepoznatih reci. samim tehnikama mozete pamtiti preostale
nezapamcene ili posebno »teske« strane reci.
4. Vase drugo samostalno citanje obavite takode glasno. s tim sto cete
istovremeno nastoiati da shvatite potpuno smisao i znacenie svake
recenice. I ovo citanie obavite po sistemu »od recenice do recenice«.
ti. ne prelazite na sledecu recenicu sve dok niste potpuno shvatili i
razumeli .sadrzinu prethodne. Ako zapnete kod neke nove reci. ied
nostavno se posluzite Vasom stvorenom asociiaciiom pomocu koie
ste ioi zapamtili znacenie i odmah cete moci da nastavite dalie odgo
netanie smisla cele recenice.
Nedopustivo ie ucenie stranog teksta pomocu maternieg iezika. ti.
niegovo prevodenie na maternii iezik tokom citania i si.. ili odvoieno.
mehanicko ucenie novih. nepoznatih reci. Proces usvaiania novih reci
tece automatski paralelno sa spontanim shvataniem i direktnim
razumevaniem (bez prevodenia na maternii iezik!) smisla i sadrzine
stranog teksta tokom niegovog glasnog citania. Samo u prvoi. pocetnoi Iazi
koristimo znacenia stranih reci na materniem ieziku da bi ih specijalnim
tehnikama Iiksirali u memoriji i povremeno tokom samog ra-zumevanja
teksta. ako zapnemo kod znacenia neke nove reci. Pored toga. treba sto pre
prestati misliti na maternjem jeziku tokom citania stranog iezika. ier sto
pre prestanete misliti na maternjem jeziku, to cete ranije progovoriti na
stranom.
318
5. Vase trece samostalno citanje (kontrolno) morate sami oceniti da li ie
potrebno. u slucaiu da ste prethodno citanie lako i s potpunim razu-
mevaniem obavili. Tokom ovog citania. koie takode mora biti gla
sno. deIinitivno prekontrolisite postignuti stepen Iluentnosti u izgo
voru novih reci i lakocu. te spontanost u shvataniu i razumevaniu sa-
drzine i smisla poiedinih recenica i citavog teksta. Ukoliko ustanovite
da ovai stepen niste postigli. onda ovo citanie automatski pretvorite
u citanie pod tac. 4 i to onoliko puta. koliko ie potrebno.
U pogledu izgovora i razumevania stranog teksta ovo kontrolno citanie
treba da bude takvog kvaliteta. kao da ie strani tekst napisan na
materniem ieziku.
6. Drugo slusanje na magnetofonu sa praceniem stranog teksta u udz
beniku pretstavlia prelomnu tacku i prvi korak ka aktivizaciii stece
nog pasivnog znania stranog teksta. Dok tacke l 5 sadrze pretez
no metode i postupke za sticanie uglavnom pasivnog znania iezika.
ova tacka pretstavlia prvi korak ka aktiviraniu pasivnog znania i nie
govom pretvaraniu u aktivno znanje stranog teksta. Kombinovanom
audio-vizuelnom metodom adaptirate svoie uvo na shvatanie i razu-
mevanie govornog stranog jezika. Nastoiati treba da potpuno razume-
te strani tekst koga cita strani spiker.
7. Trece slusanje stranog teksta na magnetofonu bez pomoci udzbenika,
znaci bez pracenia stranog teksta u udzbeniku. pretstavlia sledeci ko
rak u dalioi aktivizaciii Vaseg do sada stecenog pasivnog znania.
Ovim se potpuno osamostaliuiete u razumevaniu govornog iezika.
bez pomoci pisanog teksta. iskliucivo auditivnom metodom. Strani
tekst se mora potpuno shvatiti i razumeti u svim delovima tokom ci
tania stranog spikera iskliucivo slusaniem.
8. Pismena izrada zadatka (teksta ili vezbanja) je obavezna, kao i izgova
ranie naglas svake prevedene recenice na stranom ieziku pre nego
sto se ista napise u svesku za zadatke (V. »Potrebna sredstva«
tac. 4). U kombinaciii sa glasnim izgovaraniem i pisaniem svake no
ve strane reci (V. tac. 3!) ovim se postize asimilacija stranog teksta
vizuelnim, auditivnim i motornim putem, ti. po VAM metodi: is
tovremeno strani tekst asimiliramo vizuelnim putem citaiuci ga. au
ditivnim putem slusaiuci ga dok ga glasno citamo' i motornim pu
tem dok ga glasno izgovaramo i rukom pisemo.
9. Konverzacija o naucenom stranom tekstu ili njegovo prepricavanje na
stranom jeziku pretstavlia zavrsnu Iazu u sticaniu aktivnog znanja
jezika. Posto se iedan strani iezik moze smatrati savladanim kada se
na niemu moze fluentno govoriti (ili pisati). dakle aktivno izrazavati.
to se i iedna lekciia moze smatrati pravilno i deIinitivno obradenom.
ako se moze tecno i lako prepricati (ako ucite sami ili u grupi). od
nosno ako se o nioi moze sa lakocom konverzirati (ako ucite u grupi).
Kao sto ie vec napred pomenuto. ova metoda pretstavlia iednu od eIikasnih
metoda ucenia stranog iezika po svim niegovim komponentama. Da biste sa
niome postigli sto potpuniii uspeh. potrebno ie da prilikom ucenia stranog
iezika sprovedete u zivot i ova pravila:
1. Redovno vrsite ponavljanja predenog gradiva posle svake pete ili
desete lekciie svih pet. odnosno deset lekciia odiednom po ovoi metodi:
319
1. Proverite znanie gramatike.
2. Proverite pasivno znanie teksta samo slusaiuci na magnetoIo
nu bez pomoci udzbenika.
3. Proverite aktivno znanie teksta iednim od ovih nacina: (1) iz
radom zadatka samo usmeno i naglas; (2) konverzaciiom o
tekstu ili (3) prepricavaniem teksta na stranom ieziku naglas.
4. Dobro vladanie iezikom ukliucuie i sposobnost tacnog i lakog
prevodenia sa stranog iezika i obratno. U tu svrhu. ako Vas
cili izucavania iezika ukliucuie i ovu komponentu. praktikui-
te cesce retroverziju: naipre strani tekst prevedite pismeno na
maternii. pa onda obratno. . takode pismeno. sa maternieg na
strani. Posle sravnite svoi prevod sa stranim originalom.
5. Uvek imaite na umu i stalno primeniuite pravilo: SVAKU
STRANU REC UVEK IZGOVARATI GLASNO!
6. U slobodnom vremenu predene lekciie sto cesce slusaite na
magnetoIonu i ucestvuite u razgovoru lica u tekstu. ponavlia
niem niihovih recenica ili odgovaraniem na. niihova pitania. U
tu svrhu mozete koristiti mogucnost kraceg zaustavliania tra
ke pomocu speciialnog tastera na magnetoIonu.
7. U zavisnosti od raspolozivih sredstava i mogucnosti. o cemu ie
vec bilo detalino govora. koristite svaku makar i naimaniu pri
liku za prakticnu primenu stecenog znania. narocito ako iezik
ucite u stranoi zemlii ili se nalazite u sredini koia tim iezikom
govori. Pored toga. veoma eIikasno ce Vam pomoci i radio.
Iiim. televiziia i citanie raznih publikaciia na stranom ieziku.
Ova metoda. ako se striktno i kompletno primeniuie. omogucuie
ovladavanie stranim iezikom po svim bitnim komponentama koie se u
prakticnom zivotu traze: citanie. pisanie. govor. poznavanie gramatike i
prevodenie. Svako ce. naravno. u zavisnosti od Iaktora koie smo raniie
pomenuli. a narocito shodno svom Iiksiranom ciliu u uceniu stranog
iezika. ovu metodu modiIicirati. skratiti ili prosiriti i dati akcenat na
onai deo koii omogucuie postizanie niegovog cilia u uceniu iezika.
Dalje prosirivanje znanja stranog jezika
U zavisnosti od obima samog programiranog udzbenika i uspeha
u primeni ove metode. po zavrsenoi proradi udzbenika moze se eIikasno
raspolagati sa potrebnim osnovama gramatike i iednim polaznim Iondom
od 4 6.000 reci. Ova polazna poziciia Vam potpuno omogucuie
otvaranie perspektiva dalieg usavrsavania i upotpuniavania Vaseg zna-
nia u zelienom pravcu. Shodno Vasim 'cilievima i potrebama sada mo-
zete nastaviti produbliivanie svog osnovnog znania stranog iezika u
odabranom smeru.
Ambiciozniiim se preporucuie. da svoie osnovno znanie dalie kon-
soliduiu i zaokrugle. pored redovne prakticne primene. narocito cita-
niem prikladnih kniiga i publikaciia. Posebno ie eIikasno u prelaznoi
Iazi koristiti dvojezicne publikacije. Na primer. procitati naipre 2 3
kniige sa paralelnim prevodom. a posle preci na citanie originala. Ako
u originalu procitate temelino ios par kniiga. onda mozete smatrati da
ste uglavnom doveli do kraia ucenie samog iezika i solidno zaokruzili
320
svoie znanie. Daliu popunu i usavrsavanie svog znania iezika
vrsicete bez svesnog i sistematskog napora kroz svakodnevnu
primenu svog znania iezika u poslovnom i privatnom zivotu.
Efekat sticanja osecaja za jezik
Kao sto Vam ie poznato. govorni jezik ie veoma limitiran u
pogledu raspolozivog Ionda reci i u naiboliem slucaiu moze da se
krece do par hiliada reci. Prema tome. iedina dalia mogucnost
prosirenia i povecania leksika ie pisani jezik, odnosno citanje raznih
publikaciia na stranom ieziku. kao sto Vam ie vec bilo preporuceno.
Medutim. ovde treba imati na umu okolnost. da se i iezik periodike
krece u prilicno limitiranim okvirima i da ie pravo bogatstvo iezika
raspolozivo u kniigama i to u delima poznatih pisaca. ciie se leksicko
bogatstvo penie i do 40.000 reci. Zato se za dalie prosirenie i
produbliivanie stecenog znania stranog iezika preporucuie citanie
odabranih dela svetske kniizevnosti.
Oni koii postave sebi za cili i temelino procitaiu 7 8
ovakvih dela na stranom ieziku bice posebno nagradeni za svoiu
istrainost iednim speciialnim eIektom automatskim sticaniem
osecaja za taj strani jezik. Osecai za iezik iavlia se posle iednog
solidno stecenog znania stranog iezika. koie se leksicki moze
kvantiIicirati kao Iond znania od 6 8.000 reci. Prakticno. osecai za
iezik se ispoliava kao veoma korisna sposobnost pogadania i osecania
znacenia nove. nepoznate strane reci ili citavog izraza. koga raniie
nikada niste sretali ili ucili. Zahvaliuiuci stecenom osecai u za iezik
Vase dalie prosirivanie i produbliivanie znania stranog iezika tece ios
brze. eIikasniie i lakse. Izmedu ostalog. mnogo puta ce Vam ustedeti
zamorno prevrtanie po recniku u ciliu pronalazenia znacenia neke nove
reci ili izraza.
Osecai za iezik mozete uporediti sa Vasim postoiecim osecai
em za sve slovenske iezike. buduci da i Vas maternii iezik pripada
grupi slovenskih iezika. Iako nikada niste ucili. recimo. poliski. Vi
cete oseti-ti smisao i znacenie mnogih poliskih reci i izraza.
zahvaliuiuci slicnosti i srodnosti svih slovenskih iezika. Isti eIekat se
ocituie ako dovolino ovladamo sa po iednim stranim iezikom iz bilo
koie druge grupe iezika. recimo romanske ili germanske.
Ovai eIekat osecaia za iezik. ako se dalie permanentno
automatski razviia uceniem drugih iezika. vremenom kod poliglota
prerasta u iedan rutinerski intuitivni osecai za strane iezike. koii
kulminira u ret-koi sposobnosti da se iedan potpuno nepoznati strani
iezik nauci za ne-verovatno kratko vreme. Setite se samo slucaia
Irancuskog prevodioca u OUN. koga smo naveli u 8. Poglavliu. te
niegovog ucenia albanskog iezika.
Tehnika efikasnog pamcenja reci stranog jezika
Kada ste se upoznavali sa »Metodom obrade iedne lekciie« u
tac. 3. naisli ste na uputstvo. da izvadene strane reci u Vas poseban
recnik sve zapamtite iednostavnim i iednim iedinim procitavaniem od
pocetka do kraia. Kako ie to uopste moguce?
Pre nego sto predemo na izlaganie same tehnike pamcenia
stranih reci. potrebno ie da obratite pazniu na ove napomene:
321
1. Naisigurniie cemo odabrati naigori metod ucenia iezika. ako
reci stranog iezika ucimo odvoieno. kao skup nepovezanih reci. bez ikak
ve veze sa samim tekstom ili bez niihove korelaciie u kontekstu receni
ce. Bilo ie i takvih slucaieva. da su liudi naucili naipre gramatiku stra
nog iezika. a zatim uzeli osrednii recnik tog istog iezika i doslovno nau
cili sve reci sadrzane u niemu. Upravo kada su se ponadali da su tai
strani iezik savladali. morali su sa zalieniem da konstatuiu. da nisu u
staniu da kazu ni naiobicniie krace recenice. a kamoli da vode neki kra
ci razgovor.
Verovatno ste zapazili. da ie u tac. 3 »Metode obrade iedne lek-
ciie« posebno naglaseno. da se samim postupkom vadenia nepoznatih
reci u recnik i niihovim uklapaniem u kontekst recenice. radi shvatania
smisla i razumevania recenica. automatski i spontano nauci i do 50°
nepoznatih reci. Samo reci koie se ne nauce na ovai nacin mogu se pri-
vremeno nauciti odvoieno. onako kako su izvadene u poseban recnik
(svesku). speciialnom tehnikom za ucenie stranih reci. Na tai nacin one
Vam eIikasno stoie na raspolaganiu za brzo i lako uklapanie u kontekst
svoiih recenica. cime se samo olaksava i ubrzava niihova spontana asi-
milaciia i uklapanie u kontekst sa ostalim recima recenice. Cim se no-
vo naucena rec tako uklopila u sadrzai citave recenice. ona ie mnogim
asociiativnim vezama logicki i osmislieno spoiena sa ostalim delovima u
recenici i samim tim automatski otpada potreba za asociiaciiama koie
ste stvorili speciialnim tehnikama radi nienog privremenog pamcenia.
2. Takode iedan od naigorih nacina ucenia stranih reci ie niiho
vo mehanicko ucenje i ponavlianie. ti. kada se mehanicki mnogo puta
ponavlia naglas strana rec i nieno znacenie i obratno. Takvo »ucenie-·
i »znanie« nosi sva negativna obelezia mehanickog. neosmislienog i ne
logicnog pamcenia. o cemu ie u raniiim poglavliima bilo dosta reci.
A sada predimo na usvaianie speciialne tehnike za eIikasno pam-
cenie stranih reci:
1. Osnovni princip u pamcenju stranih reci u velikoi meri olak-
sava i uproscuie pamcenie velikog broia stranih reci bilo kog iezika. On
glasi:
Strane reci nikada ne uciti i pamtiti odvojeno i u
postojecem obliku, nego samo korenove i po porodicama reci.
Posto se reci u svakom ieziku poiavliuiu u nairaznovrsniiim iz-
vedenim i komponovanim oblicima. to prakticno znaci da svaku takvu
rec treba naipre rasclaniti na nien koren i pripadaiuce predmetke (pre-
Iikse) i dometke (suIikse) i onda zapamtiti samo koren reci.
Na primer. engleska rec: »Recorrecting« ÷ ponovo ispravlianie ko-
rigovanie. sastoii se iz preIiksa »RE«. korena ili osnovne reci ~-CORRECT«
i suIiksa »ING«. Sa korenom »CORRECT« dodavaniem raznih preIik-
sa i suIiksa mozemo napraviti citavu iednu porodicu reci:
CORRECT tacan. ispravan
to correct ispraviti. korigovati
correct ¹ or ÷ corrector korektor. ispravliac
correct ¹ ed ÷ corrected ispravlien. popravlien
in ¹ correct ÷ incorrect netacan
re ¹ correct ÷ recorrect ponovo ispraviti
322
correct ¹ ness ÷ corectness tacnost. ispravnost
correct ¹ tion ÷ correction korekciia. ispravlianie
in ¹ correct ¹ ness ÷ incorrectness netacnost. neispravnost
re ¹ correct ¹ tion ÷ recorrection ponovno ispravlianie
correct ¹ ly ÷correctly korektno. tacno
correct ¹ ing ÷ correcting ispravlianie
Kao sto vidite. iz iedne osnovne reci ili korena »CORRECT«
izvedena ie predmecima i domecima citava niena porodica od ukupno
12 reci. To prakticno znaci. da ako naucimo nekoliko desetina
predmetaka i u zavisnosti od iezika otprilike priblizno toliko dometaka.
onda ie dovolino da zapamtimo samo JEDAN KOREN i automatski
cemo znati cak i do par desetina novih reci ili tacniie izvedenih reci
od tog korena. Ovai princip omogucuie eIikasno i rapidno savladivanie
ogromnog stranog vo-kabulara u masama. ier sa par hiljada naucenih
korenova istovremeno smo naucili najmanje 6 - 8.000 stranih reci!
Uzmimo ios iedan primer iz nemackog jezika:
ARBEIT rad
arbeit ¹ en ÷ arbeiten raditi
arbeit ¹ los ÷ arbeitlos nezaposlen
be ¹ arbeit ¹ en ÷ bearbeiten obradivati
Arbeit ¹ er ÷ Arbeiter radnik
vor ¹ arbeit ¹ er ÷ Vorarbeiter predradnik
be ¹ arbeit ¹ ung ÷ Bearbeitung obrada
ver ¹ arbeit ¹ en ÷ verarbeiten preradivati
Arbeit ¹ er ¹ in ÷ Arbeiterin radnica
Arbeit ¹ los ¹ ig ¹ keit ÷
Arbeitlosigkeit besposlica. nezaposlenost
be ¹ arbeit ¹ en ÷ Bearbeiten obradivanie
Ovu osobinu iezika veoma eIikasno ie iskoristio i tvorac meduna-
rodnog iezika Esperanta. Dr L. L. ZamenhoI (1859-1917). Naucivsi
samo par desetina predmetaka i dometaka sa manie od dve hiliade
korenova mozete automatski znati citav vokabular Esperanta i razumeti
ili sastaviti bilo koiu rec u Esperantu. Na primer. sa samo iednim
korenom "PATR-" dobiia se dodavaniem odgovaraiucih preIiksa i
suIiksa citava porodica reci:
patr- + -o ÷ patro - otac
pat r- ¹ a ÷ pat ra ocev. ocinski
patr- ¹ in H----o ÷ patr ino maika
patr- ¹ uio ÷ patruio otadzbina
bo ¹ patr ¹ oi ÷ bopatroi roditelii
patr ¹ in e ÷ patrine materinski itd.
Zahvaliuiuci ovakvoi konstrukciii Esperanta i veoma iednostavnoi
gramatici. koia se sastoii od samo 16 pravila. ovai se iezik moze nauciti
veoma lako i za kratko vreme.
2. Drugi princip tehnike za pamcenje stranih reci zahteva da ko-
renove. odnosno osnovne reci pre pamcenia pravilno klasifikujemo u od-
govaraiuce grupe. Pravilnom klasiIikaciiom u iednu od sledecih
grupa veliki broi reci spontano pamtimo. ili znatno olaksavamo
niihovo pamcenie:
323
1. U prvu grupu spadaiu sve one reci stranog iezika koie su identicne
ili zajednicke u oba iezika. Na primer. francuske reci odomacene u na
sem ieziku: ruz (rouge). sansa (chance). kombinezon (combinaison) itd.
Ili engleske reci: hit. hobi (hobby). song. liIt. dragstor (drugstore). sto
riia (story). tineidzer (teenager). Iilm. star. bestseler (best-seller) itd.
Takode ie usvoieno i puno nemackih reci u nasem ieziku: kelner (Kell-
ner). slag (Schlag). snaider (Schneider). ura. -r (Uhr). slager (Schlager)
itd. Eond ovih reci i dalie raste zahvaliuiuci sve brzem razvoiu komu
nikaciia. saradnie i mesania izmedu naroda sveta.
2. Drugu grupu saciniavaiu reci koie u oba iezika (stranom i materniem)
imaiu ili zaiednicki koren ili su u iednom svom delu slicne ili cak iden
ticne u oba iezika. Na primer. nemacke reci: Nation (izg.: NACIon) ÷
NACIia. narod; Station (STACIon) ÷ STAniCa; MODERN ÷ MODE-
Ran. savremen; INTERESSANT ÷ INTERESANTan. zanimliiv itd.
Ili engleske reci: cruel (KRUel) ÷ oKRUtan; cock (KOK) ÷ KOKot.
KOKos; yes (JES) ÷ JESte. da; STOol (stu: 1) ÷ STOLica; goose
(GU:S) ÷ GUSka; cakes (KE:KS) ÷ kolaci. KEKS. itd.
U ovu grupu spadaiu takode i korumpirane (iskrivliene) strane reci
odomacene u materniem ieziku. koie se mogu lako prepoznati; engle-
ske reci: klovn ustvari: clown(klaun); seri-brendi ustvari: che-rry-
brandy (ceri-braendi); oke! ustvari: O. K. (ou kei) od "Ali co-rrect!"
itd. Takode nemacke reci: sraI od Schraube (sraube); partikla -od
Barttuchlein (bartiihlain); sic od Sitz (zic); strikati od stric-ken
(striken) itd.
Eond ove grupe niie mali. obzirom na veliku prisutnost tzv. »stranih
reci i izraza« u svakom modernom ieziku. koii naicesce imaiu zaied-
nicke grcke i latinske korenove. Pored toga. ovai Iond neprestano se po-
vecava kao nuzna posledica procesa internacionalizaciie iednog dela lek-
sickog blaga svakog naroda (novi pronalasci. medunarodno poznati i
primenliivi proizvodi. razvoi komunikaciia i saradnie na medunarod-
nom planu itd.).
3. Treca grupa obuhvata sve one reci stranog iezika koie ne mozemo
svrstati ni u iednu od ovih grupa i koie. na prvi pogled. nista nam ne
kazuiu niti znace. Na primer. engleske reci: crook (kru:k). boy (boi).
ship (sip). candid (kaendid). window (windou) itd. Ili ruske reci: 6apa-
6an. KpecJio. pora. riiaaa. canor itd. Ili nekoliko primera iz spanskog
jezika: hiio (iho). corazon (korason). linda. olvidar (olbidar). chiquito
(cikito). ioven (hoven). caballero (kabaliero) itd.
U ovu grupu narocito dolaze reci egzoticnih i vanevropskih iezika. te
iezika koii pripadaiu drugim porodicama iezika. kao na primer sto su:
kineski. iapanski. Iinski itd. Na primer reci kineskog jezika: san ÷
gora planina; men ÷ vrata; pao ÷ top; bao ÷ novine; hai ÷ beo itd.
Nekoliko primera iz japanskog jezika: come ÷ blok. kvart; densa ÷
elektricni voz. tramvai; gakusei ÷ student; inu ÷ pas. ker; okusan
÷ supruga. gospoda; kasu ÷ pevac itd.
4. U cetvrtu grupu dolaze samo slozenice, odnosno reci sastavliene od
dve ili vise reci iz neke od prethodnih grupa. Na primer. nekoliko slo-
zenica iz engleskog jezika: swimming (÷ plivanie) ¹ pool (÷ bazen)
-÷ swimming-pool ÷ bazen za plivanie; cow (÷ krava) -¹- boy (÷ de-
cak. momak) ÷ cowboy ÷ kravar. kauboi; motor (÷ motor) ¹ car
324
(÷ kola) ÷ motor-car ÷ automobil itd. Uzmimo nekoliko primera iz
nemackog jezika: lehren (÷ poducavati. uciti) ¹ Buch (÷ kniiga)
÷ ÷ Lehrbuch ÷ udzbenik. prirucnik; Eremde (÷ stranac) ¹
Verkehr (÷ promet. saobracai) ÷ Eremdenverkehr ÷ turizam
(strani); Biene ( ÷ pcela) ¹ Korb ( korpa. kosara) ÷ Bienenkorb
÷ kosnica; Tasche (÷ dzep. torba) ¹ Tuch (÷ tkanina. marama) ÷
Taschentuch ÷ dzepna maramica itd.
Slozenicama narocito obiluiu germanski iezici. Esperanto i razni ag-
lutinativni iezici. dok romanski i slovenski iezici nemaiu toliko sloze-
nica.
3. Specijalna tehnika efikasnog pamcenja stranih reci sastoii se u
spretnom korisceniu prethodna dva principa pamcenia samo korenova i
niihove prethodne pravilne klasiIikaciie. kao i u primeni metoda fonicne
analogije ili zvukovne slicnosti, koiu ste vec koristili u pamceniu
imena (V. 42. Pogl.).
To prakticno znaci. da strane reci prve grupe spontano i
automatski pamtimo onog momenta kada ih klasiIikuiemo u prvu
grupu. ier su identicne u oba iezika i ne pretstavliaiu nikakav poseban
problem za pamcenie.
Slicna ie situaciia i sa recima druge grupe, ier su ili iednim
svoiim delom identicne sa svoiim znaceniem ili na neki drugi nacin
potse-caiu na svoie znacenie. Dakle. u svakom slucaiu tu vec postoii
veoma iaka asociiativna veza koia nam u svakom trenutku iasno
sugerise znacenie tih reci. Potrebno ie da tu vec postoiecu vezu samo
dobro uocimo i potrebna asociiaciia ie vec stvorena.
Medutim. treca grupa zahteva primenu metode zvukovne slicnosti
(Ionicne analogiie). ti. pronalazenie slicne posredne ili supstitucione
reci pomocu koie onda lako asociramo stranu rec sa nienim znaceniem.
Time. u stvari. »prepariramo« stranu rec. osmislimo ie i ucinimo
prikladnom za asociranie sa svoiim znaceniem. Istu metodu ste uspesno
prime-niivali u pamceniu imena takode trece grupe, koia isto tako niste
mogli direktno osmisliti. nego ste morali koristiti metod posrednog
osmisliavania preko pogodne posredne ili supstitucione reci. Razlika
ie samo u tome. sto ste ime preko posredne reci asocirali sa istaknutim
osobenim znakom same osobe. a u ovom slucaiu stranu rec preko
posredne. supstitucione reci asocirate sa nienim znaceniem u
materniem ieziku.
Na primer. spansku rec: »cuarto« ÷ soba. ne mozemo direktno
asocirati sa nienim znaceniem. ier na prvi pogled nema nekog
konkretnog znacenia. deluie apstraktno. neosmislieno. Ali ako potrazimo
neku posrednu rec koia potseca na niu. recimo: KVARTir (÷ stan). ili
KVART (÷ cetvrt). onda ie lako osmisliavamo i povezuimo sa nienim
znaceniem: »cuarto« (kwarto) KVARTir stan. a on potseca na
»sobu«. Znaci: cuarto ÷ soba. Ili. spanski se »staklo« kaze «vasa«.
»Vasa« potseca na nasu rec »vaza«. koia ie napravliena takode od
»stakla«. Znaci. »vasa« vaza staklo. ti. vasa ÷ staklo.
Sustina ie u tome. da supstituciona ili posredna rec ima za Vas zna-
cenie i smisao i da se moze asocirati sa znaceniem strane reci. dok
strana rec iz ove grupe deluie apstraktno i mora se prethodno
»preparirati« ( ÷ osmisliti posrednom reci) da bi se mogla asocirati sa
svoiim znaceniem.
325
Ostale primere pamcenia stranih reci iz ove i drugih' grupa
naci cete dalie u ovom poglavliu. gde ie izlozena primena ove tehnike
na poiedine strane iezike.
Reci cetvrte grupe takode lako i eIikasno pamtimo primenom ove
tehnike. Slozenu rec naipre rastavimo na sastavne delove. ti. na kliucne
reci. predmetke i dometke. Kliucne reci zatim klasiIikuiemo u odgova-
raiuce grupe i pamtimo po metodi propisanoi za tu grupu. Predmeci i
do-meci se znaiu od raniie. ti. zapamceni su iednom od tehnika (Ionicne
analogiie ili iniciialne tehnike) grupno sa svoiim znaceniima. Na tai
nacin brzo i eIikasno pamtimo slozenice u bilo kom stranom ieziku.
Uzmimo nekoliko primera:
Nemacku slozenu rec: Taschenuhrdeckel ÷ poklopac dzepnog ca-
sovnika. pamtimo tako sto cemo postupiti prema opisanoi metodi
pamcenia stranih reci. Naipre ie podelimo na sastavne delove i
korenove: Tas-che ¹ Uhr ¹ Deckel. Zatim. klasifikujmo pronadene
korenove u odgovaraiuce grupe. »Tasche« pripada drugoi grupi. ier ie
kod nas ova rec pogresno usvoiena kao »tasna« u znaceniu torba; prema
tome uocimo odmah vezu: »Tasche« »tasna«. torba. dzep. »Uhr«
moze da ide u prvu grupu. ier i kod nas postoii u istom obliku: »ura«
ili »urar« (÷ casovnicar). Ovu rec automatski pamtimo samom
klasiIikaciiom u prvu grupu. »Deckel« mora pripasti trecoi grupi;
potseca na »deka« (÷ pokrivac). odnosno poklopac. Posto ie iz trece
grupe. »Deckel« preko posredne reci »deka« lako asociramo sa nienim
znaceniem: poklopac.
Engleska rec "Book« (buk) potseca na »BUKvar« i lako se asocira sa svoiim
znaceniem »kniiga«
Na isti nacin pamtimo i ovu englesku slozenicu: »Teen-ager
Pocket Book«: »Teen-ager« pripada prvoi grupi. ier ie ova rec i kod nas
usvoiena kao »tineidzer« u znaceniu mladic
K
ili devoika ispod 20 god.
»Pocket« i »Book« idu u trecu grupu i mogu se asocirati sa svoiim
znaceniima preko posrednih reci »POKEr« i »BUKvar« respektivno.
Tako imamo: Pocket poker dzep. ti. pocket ÷ dzep i Book
bukvar kniiga. ti. book ÷ kniiga. itd.
Pamcenje izuzetno »teskih« reci. U slucaiu da neku rec. koia
pripada trecoi grupi. ne mozete nikako osmisliti pronalazeniem prikladne
posredne reci. onda se mozete posluziti »Iniciialnom tehnikom« (V. 36.
Pogl.) koiu ste eIikasno koristili za lako i brzo pamcenie »teskih
imena« (V. 42. Pogl.: »Pamcenie imena i likova« »A sta ako ni
iedan metod ne pomaze?«).
326
Primeri sistematskog pamcenja gramatike i reci raznih jezika
Sada se mozemo detaliniie pozabaviti sistematskim pamceniem
vise primera iz gramatike i leksicke grade nekoliko stranih iezika:
1. Engleski jezik. Uzmimo iedan manii vokabular engleskih reci i
iednim polaganim procitavaniem. tokom koga primeniuiemo naucenu
tehniku pamcenia reci. pokusaimo ih memorirati:
rumour glasina
plough plug
murmour sumeti. mumlati
nose nos
hear cuti
ear uvo
move kretati se
barn ambar
bucket vedro. koIa
brusque grub. rapav
stamp marka
hamper kosara. korpa
iot trunka. tackica
lock katanac. brava
mine rudnik
truck kamion
water voda
up goret. navise
»Rumour« slicno ie sa nasom reci »romoriti«. ti. sustati. saptati.
prenositi glasine. Pisani oblik reci »Plough« veoma potseca na nasu rec
»Plug«. »Murmour« ie slicno sa »Mumlati«. a »Nose«. rec druge grupe.
sadrzana ie iednini delom u svom znaceniu »Nos«. Kada znate »Hear«
(hia). koie potseca na »hir«. onda »ear« mozete tretirati kao rec iz druge
grupe. ier ie deo od »hear« i znaci »uvo«!. Kao sto vidite i novo steceno
znanie iz stranog iezika mozete odmah koristiti za pravlienie dobrih aso-
ciiaciia pomocu koiih cete pamtiti nove reci.
»Move« asocira na »muvu« koia se uvek »krece« ili na
»muvati se«. kretati se. »Barn« ie opet iedna rec iz druge grupe:
»amBAR«. Dok »Bucket« potseca na »paket«. koga cete zamisliti u
»vedru«. dotle ie ~-Brusque« veoma slicno sa »brus« koii ie izrazito
»grub. rapav«. »Stamp« potseca na »stampu«. a »marke« se takode
stampaiu. »Hamper« za posrednu rec moze uzeti »amper« kako se u
nekim kraievima zove vedro ili koIa. a ova ie veoma slicna »kosari«.
Pisani oblik »iot« skoro ie isti sa nasim »iota« koia se pise sa
»tackicom«. a u prenosnom znaceniu pod-razumeva »delio. trunku«. U
nekim nasim kraievima katanac se ios zove i »lokot« sto ie dobra
supstituciia za »lock«. Pisani oblik »Mine« identican ie sa »minama«
koie se koriste u »rudniku«. Pisani oblik od »truck« slican ie sa nasom
reci »truckati«. a »kamion« po neravnom putu moze iako da trucka.
»Water« veoma potseca na »vodu«. »water« (woU)i voda. Kada nekom
kazemo da skoci »navise ili gore« onda uzviknemo »Hop!« ili -~Op!«. a to
ie veoma slicno sa engleskim »Up!« (ap).
Prekrite sada znacenia ovih 18 engleskih reci i pokusaite redom
reprodukovati znacenia na nasem ieziku. Mozda ste malo iznenadeni
svo-
327
iim uspehom. ali kao sto vidite«. bilo ie dovolino da ovai niz od 18 reci
sumo jedanput malo neuobicajeno procitate od pocetka do kraia i da ih sve
do iedne traino. brzo i lako zapamtite. Sta Vas sada sprecava da ovai
uspeh duplirate ili triplirate?! Zaista. nista! Pokusaite i ubrzo cete se
uveriti. da cete sa malo prakse i rutine biti u staniu umesto sadasniih 18
zapamtiti »samo iednim iedinim neuobicaienim citaniem« i svih 180 i vi-
se stranih reci bilo kog iezika.
Naiteza vrsta reci u engleskoj gramatici ie glagol. kod koga niie
iednostavno zapamtiti sva vremena. koiih moze da bude 12 u aktivu i 9
u pasivu. Medutim. sistematskim klasiIikovaniem i grupisaniem ovai za-
strasuiuci gramaticki div postaie lako i brzo savladiv. Pogledaimo kako
to izgleda na iednom primeru.
Uzmimo engleski glagol »to ask« ÷ pitati. Kao sto ie poznato. gla-
golska radnia u engleskom ieziku moze biti po vremenu odigravania:
Present. Past i Euture. a po vrsti: Simple. Continuous. PerIect i PerIect
Continuous. Pored togai. naravno. glagol moze da bude i u »InIinitive«.
Sve sto ie potrebno da uradite ie da postoieca vremena u engleskom ie-
ziku klasiIikuiete i grupisete po ovim kriteriiumima u iednu tabelu:
Glagolska radnia
Po vremenu:
Po vrst i :
Present Past Euture InIinitives
Simple I ask I asked I shall ask to ask
Continuous
I am
asking
I was
asking
I shall be
asking
to be
asking
PerIect
I have
asked
I had
asked
I shall have
asked
to have
asked
PerIect
Continuous
I have
been
asking
I had
been
asking
I shall have
been asking
to have been
asking
Svako vreme po horizontali ima svoi inIinitiv iz koga se vremena
po vertikali dobiiaiu iednostavnim stavlianiem pomocnog glagola u odgo-
varaiuce vreme. Na primer. sva »PerIect Tences« imaiu svoi inIinitiv »to
have asked«. Stavlianiem pomocnog glagola »to have« u odgovaraiuce
vreme dobiiamo vremena po vertikali. Tako. stavlianiem »to have« u Iutur
dobiiamo odmah Euture PerIect Tence: I shall have asked. Pored toga.
pomocu ove iednostavne tabele brzo odreduiete naziv svakog vremena i
obratno. ako uzmete prvo naziv kolone. pa onda reda i niima dodate rec
»Tence« (÷ vreme u gramatici). Na primer. »I shall have asked« ie
»Euture PerIect Tence«.
Ovai metod pamcenia i ucenia pomocu logickog uporedivanja i
povezivanja mozete eIikasno koristiti i za pamcenie drugih gramatickih
328
pravila. Na primer. imenice u engleskom ieziku. koie se
zavrsavaiu na «~y« kome prethodi suglasnik meniaiu ga u »-i« i
dobiiaiu nastavak »-es« u mnozini: sky skies. Ako primenite
metodu logickog uporedivania i povezivania primeticete da isto
pravilo vazi i kod prideva. u poredeniu. kao i kod glagola u 3. licu
Simple Present Tence-a: happy happier happiest. odnosno kod
glagola: to Ily he. she. it Ilies. Itd.
Na primer. kose padeze od »we« lako pamtite ako uocite da
»us-· (as~) ie u stvari sadrzano u svom znaceniu: nAS. Takode od »he«
lako pamtite »him« ako uocite iedno od niegovih znacenia: (sa) niIM.
ti. IM sigurno potseca na »him-«.
2. Ruski jezik kao slavenski iezik sadrzi puno reci identicnih
ili veoma slicnih sa svoiim znaceniem u nasem ieziku. Na primer:
ceeo. qac. ge[o. hg. FBJ. dgb]Z itd. Sve takve reci ruskog iezika
spadaiu u prvu grupu i spontano se pamte. Slicne reci koie spadaiu
u drugu grupu bi bile: q_eh\_d. ihk_lbl_e. djh\Zle. fhehdh. <HEHKB
itd. Takode mnoge usvoiene reci iz Irancuskog. engleskog ili nemackog
iezika takode mogu ici u drugu grupu za onoga koii poznaie te
iezike.
Takode ima dosta ruskih reci koie su slicne ili cak identicne sa
nasim. ali imaiu sasvim drugaciie znacenie: 6a6oqda (leptir). `b\hl
(zeludac). peq (govor). keh\h (rec). [md\Z (slavo). Ovakve reci su cesto
povod smesnim situaciiama u koie nasi liudi. koii smatraiu da ruski
ne treba uciti. cesto zapadaiu. Tako se skoro redovno dogada. da oni
na pitanie:
Kad <ara nZfbebj«? (÷ kako ie Vase prezime?) veoma
liu bazno odgovaraiu:
KiZkb[h. xoporo. (÷ Hvala. dobro).
O slicnim nesporazumima poznata ie i ova anegdota: Posto ie
domacin proveo svog gosta Jugoslovena po Moskvi i pokazao mu
niene znamenitosti. gost u zelii da mu se zahvali na trudu i liu-
baznosti iednim komplimentom rece:
Ah. kak u Vas krasni zivot!
Domacin se trze kao oparen i brzo pogleda na svoi stomak. pa
onda u nedoumici ponovo pogleda svog gosta. ier mu ie niegov gost
u na-meri da mu kaze: »Ah. kako ie kod Vas lep zivot!«. u stvari
rekao: »Ah. kako Vi imate crveni stomak!«.
Sledi nekoliko primera pamcenia ruskih reci iz trece grupe:
Bec: Posredna rec: Znacenje:
^pada dreka tuca
yclZl posUSTATi umoriti se
\j_^bl PO-/ u-VREDITi stetiti. nauditi
6yebdZ bula ili mak zemicka
^jZlekj drati. derati (se) tuci se
[Zjg baian glas. zvuk harmonika. bard
Dovolino ie da tokom samo iednog citania na Vama
naipogodniii nacin asocirate posrednu rec sa znaceniem same strane
reci. ili da samo uocite postoiecu vezu u poiedinim slucaievima. pa
da ove reci traino i sigurno zapamtite.
329
3. I u nemackom ieziku. kao i u drugim stranim iezicima. ima
dosta izuzetaka. pravila i posebnih slucaieva koie treba zapamtiti. Na
primer. po mesovitoi promeni menia se 11 imenica muskog roda:
Dorn. Gevatter. Mast. Schmerz. See. Sporn. Staat. Stachel. Strahl.
Vetter. Zins i 6 imenica srednieg roda: Auge. Bett. Ende. Hemd. Ohr.
Leid. Sve ove imenice mozete zapamtiti kao niz reci iednom od
poznatih Vam tehnika. a mozete eIikasno primeniti »Iniciialnu
tehniku«. Iiksiraiuci u memoriii samo pocetna slova ovih reci: BAL i
EHO; ili: O HLEBA!. AH. BOLE!
Clan. odnosno rod imenice u nemackom ieziku moze takode da
pretstavlia problem za mnoge koii ga uce. obzirom da se rod imenica u
nemackom i nasem ieziku razlikuiu. ali i tu mozete sebi olaksati rad
primenom odgovaraiucih metoda:
(1) Mnoge imenice podlezu cvrstim pravilima u pogledu odredivania ro
da. Na primer. sve imenice su bez izuzetka zenskog roda. koie se za
vrsavaiu na: -keit. -heit. -ung. -schaIt itd. Takode. imenice koie se zavr
savaiu na »-en« (glagolska imenica. kao na pr.: Das Lesen ÷ citanie)
su srednieg roda.
(2) Mnoge imenice vec u svome nastavku. ti. posledniem slogu sadrze i
svoi clan ili niegov deo: DER BruDER. DIE ChemlE. DER SchneiDER.
DER ArbeitER itd.
(3) Naitezi ie. svakako. onai deo imenica koii se ne moze podvesti ni pod
koiu od gorniih grupa. Medutim. niihove clanove mozemo takode pam
titi na neki od ovih nacina:
-
i
- Uocavaniem veze sa niihovim znaceniem ili sa samom reciu. Na
primer. daS Zimmer ÷ Soba. ti. »S« daS ili Srednii rod; daS
HeIt ÷ Sveska. opet »S« potseca na »daS«. Takode: deR Raum ÷
prostor. a »prostor« ie i u nasem ieziku muskog roda: pored toga
»R« u »Raum« potseca na »deR« itd.
Pored toga. mozete izvrsiti supstituciiu clanova niihovim zadniim
suglasnicima: deR ÷ R (H po numerickom alIabetu!). Die ÷ D (T) i
daS ÷ S (C. Z) i da za posrednu rec asocirate neku drugu prikladnu
rec koia pocinie odgovaraiucim suglasnikom.Na primer. daS Jahr
(ia:r) »iare« ÷ godina: iednom asociiaciiom kao: »Crno (C ÷
daS) iare (÷ Jahr)« pamtimo ne samo znacenie imenice. nego i nien
clan.
Ako zamislite »bubani« sa nogama »PAUKa« lako pamtite. »Pauke«
÷ »bubani«
A sada osmislite i »prepariraite« nekoliko nemackih reci za
lako pamcenie po vec poznatom sistemu:
ihm sa niIM niemu (s)niim
Wetter vedar vreme
Schachtel sah i tele kutiia
uralt Ural (ie prastara) planina) prastar
330
Pauke pauk bubani
Bar bar polovina
Na primer. »Bar« (÷ gotovina) mozete asocirati sa barom u
kome
se sve placa gotovinom.
4. Uzmimo nekoliko primera iz spanskog jezika:
bandera bandera zastava
orgullo orgulie ponos
ioven Jovan mlad
camino kamin (ili: kamen) put
dolor dolar bol
carpa korpa saran
harina arena brasno
Kada izaberete Vama naiprikladniie posredne reci. asociranie ide
veoma lako. Na primer: »orgullo« (orgulio) potseca na »orgulie« koie
se uvek ponosno uzdizu u svioi monumentalnoi velicini. ili ciii zvuk
uvek ponosno zvuci. Slicno. »camino« asocira na »kamen« od koga se
takode prave putevi. Kod »ioven« (hoven) koristimo slicnost po pisaniu
»Jovan«. ti. »mladi Jovan« itd.
5. Latinski jezik ie osnova svih romanskih iezika i posto ie
dugo bio i iezik nauke. mnogi izrazi i nazivi u nauci i umetnosti
izvedeni su iz latinskih korenova. Pored toga. latinski ie preko
romanskih iezika i di-rekno prodro i u druge iezike. Na primer. u
Engleskoi posle normanskog osvaiania. kada se poceo Iormirati engleski
iezik. ravnopravno su se upotrebliavali latinski. anglo-saksonski i
normanski. Zahvaliuiuci direktnom uticaiu latinskog iezika na tadasnii
anglo-saksonski i indirektnoi asimilaciii mnogih latinskih korenova
preko normanskog. susrecemo u savreme-nom engleskom ieziku veoma
mnogo reci sa latinskim korenovima.
Naucene tehnike mogu Vam puno pomoci i u izucavaniu latinskog
iezika. Na primer. nastavke prve ili -a deklinaciie (prima declinatio)
lako cete zapamtiti ako ih prvo klasiIikuiete i uocite da su. nominativ.
vo-kativ i ablativ iednine identicni; zatim. genitiv i dativ iednine i
nominativ i vokativ mnozine;pored toga. iednaki su ios i dativ i ablativ
mnozine. Logickim uporedivaniem i klasiIikaciiom. kao i u
prethodnim primeri-ma. sveli ste pamcenie 12 padeza (6 u iednini ¹ 6
u mnozini) na svega 6. Uzmimo iedan primer: rosa (÷ ruza).
Singularis Pluralis
Nom. ros-a kosA ros-ae
Gen. ros-ae osE ros-arum seRUM ili RUM
Dat. ros-ae ros-is bazIS
Acc. ros-am susAM ros-as ananAS
Voc. ros-a ros-ae
Abl. ros-a ros-is
Dovolino ie da supstitucione reci za nastavke asocirate sa rednim
broievima ili »prepariranim« i osmislienim nazivima poiednih padeza.
pa da sve ove nastavke traino zapamtite. Naravno. kao sto ie vec bilo
posebno naglaseno. vremenom se gubi potreba za posrednim recima i
asociiaciiama. ier duzom upotrebom i primenom zapamcenog znania
postizemo neposredno i automatsko secanie.
331
Umesto nastavaka supstitucionih reci. za pamcenie nastavaka
mozete koristiti »Iniciialnu tehniku«. ti. sistem pocetnih slogova.
Ilustraciie radi uzmimo glagol: amo. amare (÷ voleti). koii se menia po
prvoi ko-niugaciii.
amoo Oda. osa amamus M ustra
amas As amatis Tiskara
amat Atleta amant Antena
A sada procitaimo samo iednom. koristeci naucenu tehniku. ovai
spisak latinskih reci:
ripa riba obala
aqua akvariium voda
uva uvo grozde
ciconia cikoriia roda
laetitia latica. Letica radost
cena cena vecera
mensa menza sto
ala ala. hala krilo
penna pena pero
Kao sto vidite. ove reci se same po sebi lako pamte. ako koristite
odgovaraiucu tehniku. Bilo ie dovolino da ih samo iedanput na
speciialan nacin procitate. da biste ih sve zapamtili.
6. Iz grckog jezika uzecemo slucai pamcenia grckog alIabeta:
A ÷ AlIa »AlIa-Romeo« ili »kALEA« ili »Alva«
B ÷ Beta Beta. peta
r ÷ Gama Kama. Gamad
A --- Delta »Delta« krila. delta (reke)
E ÷ Epsilon Ep ¹ slon
Z ÷ Zeta Zeta (cigarete). zet
H ÷ Et a Eda. etaz
& ÷--· Teta Teta. tetka
l ÷ J ot a Jod. iuta. iato
K. ÷ Kapa Kapa
A ÷ Lambda Lampa
M ÷ Mi Mina. Mi
N ÷ Ni Ni(-l). NI(-N)
H ÷ Ksi Ksi(-loIon)
O ÷ Omikron Omi(-ca) ¹ krun(-a). »Mikron« zileti
II ÷ Pi Pir
P ÷ Ro Roi. rog
2 ÷ Sigma Sigla. signal. Sigmund
T ÷ Tau Tau(-nus). Tau(-er)
Y ÷ Ipsilon Psi ¹ lon(-ac). ili »Rakiie« koie slikovito
pretstavliaiu slovo »Y«
O ÷ Ei Ei(-kus). Ei(-ca)
X ÷ Hi Hir. hit
J ÷ p
s
i p
s
i. psi(-holog)
U ÷ Omega »Omega« (casovnik)
Za poiedina slova navedeno ie vise verziia supstitucionih reci.
od
koiih mozete izabrati za Vas naiprikladniie. a ukoliko Vam ni iedna
od
332
niih ne odgovara. mozete pronaci i druge posredne reci. Dovolino ie da
odabrane posredne reci povezete iednim lancanim asociiativnim nizom
i bicete odmah u staniu reprodukovati »Grcki alIabet« u bilo kom
smeru. Ako zelite da zapamtite i redne broieve poiedinih slova u alIabetu.
onda supstitucione reci asociraite sa nekom od tabela veznog sistema i
nakon par ponavliania bicete u mogucnosti reprodukovati poiedina
slova po niihovom rednom broiu i obratno.
7. Na japanskom jeziku pored kineskih ideograma. ciii ie broi
iako reduciran 1948 g. na samo 1.365 znakova (od toga 480 nisu
obavezni). uglavnom se pise slogovnim pismom u dve verziie: hirakana
(ili: hiraga-na) ÷ laka. iednostavna kana. koia ie nastala iz naistariieg
iapanskog slogovnog pisma »kana« u razdobliu od VIII-IX veka i
katakana (÷ de-limicna kana) ier koristi samo po iedan i to uproscen
znak za svaki slog.
Oba ova pisma. katakana i hiragana. oznacavaiu 47 slogova. koii su
slozeni po tzv. »I-RO-HA« redosledu. i sa tim slogovima se moze
napisati. odnosno komponovati svaka rec u iapanskom ieziku:
I RO HA NI HO HE TO CHI RI NU RU (W)O WA KA
YO TA RE SO TSU NE NA RA MU U
(W)I NO O KU YA MA KE EU KO E TE A SA Kl
YU ME MI SHI (W)E HI MO SE SU N Radi lakseg
pamcenia svog pisma po I-RO-HA redosledu. ili svog »alIabeta«.
Japanci koriste iednu melanholicnu pesmu. koia se pripisuie velikom
iapanskom IilozoIu. piscu i pesniku Kukai-u. koii ie poznatiii kao
Kobo Daishi. Roden ie 774. g. na ostrvu Sikoku. ucio u Kini. a tradi-
ciia mu takode pripisuie i pronalazak pisma hiragana. U transkripciii
po Romaii-sistemu pesmica i nien slobodan prevod glase:
Iro wa nioedo Samo u lepoti boie
chirinuru wo cvetovi padaiu.
Waga yo. tare zo Ko ie vecit
tsune naramu? u nasem svetu?
Ui no oku-yama Danas. prelazeci planine
kyo koete neizmerne nestalnosti
Asaki yume miii Necu videti vise Irivolne sne
ei mo sezu. i omamlien vise necu biti.
Posto ne mozemo kao Japanci uzivati prednost pamcenia I-RO-HA
slogovnice pomocu pesmice. mozemo ie veoma eIikasno zapamtiti »Ini-
ciialnom tehnikim« ili metodom slogova. Za svaki slog Iormiramo odgo-
varaiucu rec. u koioi ce vaziti prvi slog ili prvo i zadnie slovo. i
dobiie-ni niz reci asociraimo lancanim metodom.
Pogledaimo sada na nekoliko primera kako se mogu eIikasno
asocirati iapanske reci sa svoiini znaceniima pomocu posrednih reci:
Cisa cica mudrac
Densa dencar el. voz. tramvai
Hana' Hana. Hanka cvet
Hasi hasis ivica. krai
Sako saka garaza
Uma uman koni
Jama iama planina
Wani vani krokodil
333
8. Iz hindi jezika procitacemo zaiedno takode iedan mali
spisak reci i time ih odmah spontano zapamtiti:
«Amir» rec iz hindi iezika lako se asocira preko reci »emir« sa svoiim znaceniem.
»bogat. glavni«
zlatnik
bogat. glavni. seI
smece. prliavstina
drvo
sluga
mozak
plemenit
priiateli
otrov
mac
9. Na kraiu pogledaimo kako se pamcenie reci kineskog jezika
uklapa u ovai sistem:
Kineska rec »Feng« slicna ie sa »Icn« koii odmah asocira na »vetar*-
San
Tang
Eeng
Lu
san
tanka
Ien
luk
--suncobran
supa
vetar
ielen
sraI
emir
kacara
pero
nauka
magaz(-a)in
seriI
dostoian
saharin
katarka
AsraIi
Amir
Kacra
Per
Naukar
Magaz
SariI
Dost
Zahar
Katar
334
Sui sumi voda
Lang lan vuk
Baba baba tata
Kai kei otvarati
Kao sto ste se mogli uveriti iz ovih primera. kod svakog stranog
iezika. bez obzira koioi grupi ili porodici iezika on pripadao. mogli ste.
.negde lakse. a negde teze. uspesno primeniti naucene tehnike za
pamcenie reci ili gramatickih pravila.
Tajna poliglota: komparativno ucenje stranih jezika
Zakonitosti iezika ponavliaiu se u vecoi ili manioi meri u mnogim
iezicima. Istovetnosti i manie ili vece slicnosti izmedu gramatickih
pravila i samih leksika postoie u mnogim iezicima. Jedan od
glavnih razloga ie cinienica da i iezici. slicno liudima. pripadaiu
grupama. porodicama i naciiama. Na primer. spanski pripada grupi
romanskih iezika. zaiedno sa i taliianskim. Irancuskim i ostalim
romanskim iezicima; poliski. sa ruskim i ostalim slovenskim iezicima
pripada grupi slovenskih iezika; a recimo svedski sa danskim.
nemackim i ostalim germanskim iezicima pripada grupi germanskih
iezika. Medutim. sve ove grupe spadaiu u veliku porodicu
indoevropskih iezika ier svi iskazuiu paralelne slicnosti u Ionetici.
morIologiii i leksiki.
Korisceniem ovih slicnosti prilikom komparativneg izucavania
stranih iezika nekoliko puta skracuiemo vreme i enormno
usteduiemo trud potreban za ucenie novog stranog iezika. Time. u
stvari. dobiiamo ios iednu novu mocnu umnu masinu pomocu koie
lako prepoznaiemo slicnosti i istovetnosti u gramatici i u masama
savladuiemo reci novog stranog iezika. Na primer. pogledaimo samo
koliko velike slicnosti postoie recimo izmedu poiedinih germanskih
iezika u niihovoi recnickoi gradi:
Nemacki Danski Holandski Engleski
niiva Acker Aecker Akker Acre
sve Ali Al Al Ali
sam Allein Alene Alleen Alone
ruka Arm Arm Arm Arm
kupanie Bad Bad Bad Bath
hvala Dank Tak Dank Thank
cekic Hammer Hammer Hamer Hammer
labud Schwan Svane Zwaan Swan
otac Vater Eader Vader Eather
rec Wort Ord Woord Word
Ovakve komparativne slicnosti nalazimo i kod ostalih iezickih
grupa i to ne samo u recima. nego i u gramatici. sto sve moze u velikoi
meri olaksati savladivanie veceg broia stranih iezika. Svaki poliglota ce
potvrditi pravilo. da ie ucenie prvog stranog iezika bilo naiteze i
zahtevalo naivise vremena i napora. a da za svaki dalii iezik treba sve
manie vremena i napora. Liudi koii znaiu nekoliko stranih iezika mogu
ponekad za ne-verovatno kratko vreme nauciti neki strani iezik (Na
primer. slucai Irancuskog prevodioca u OUN koga smo spomenuli u 8.
PogL). Pored kom-
335
parativnih slicnosti, oni eIikasno koriste stecen i razvijen osecaj za
jezike uopstc i profesionalno pamcenje koie se vremenom razvilo
izucavaniem vise stranih iezika. Ili drugim recima. poliglote su
savladivaniem svoiih prvih stranih iezika stekli rutinu i eIikasnu
tehniku za savladivanie bilo kog drugog stranog iezika. pomocu koie
su lako prodirali u sustinu i sklop svakog novog stranog iezika.
Pored toga. kao sto ste mogli primetiti iz dosadasnieg izlagania. za
savladivanie prvog stranog iezika u naivecoi mogucoi meri se koristi
znanie maternieg iezika! Razlog ie ocigledan: maternii iezik takode
pripada iednoi grupi iezika i niegovo poznavanie nam unapred
omogucuie eIikasno koriscenie komparativnih slicnosti i istovetnosti
koie on. kao i svaki drugi iezik. ima sa ostalim iezicima. a narocito sa
iezicima iz'iste grupe. Zato ie i preporucliivo izucavati strane iezike po
grupama: romanske. slovenske. germanske itd.. ier takav metod
omogucava maksimalno koriscenie komparativnih slicnosti i
istovetnosti poiedinih stranih iezika.
Primenom izlozenih metoda u kombinaciii sa vec naucenim tehni-
kama pamcenia dolazite u posed iedne veoma eIikasne umne masine.
pomocu koie cete moci uspesno savladati bilo koii strani iezik u
relativno kratkom roku. stedeci pri tome maksimalno vreme i napor.
Pri tome imaite uvek na umu cinienicu. da ove metode svoiu vrednost i
eIikasnost otkrivaiu samo coveku prakticaru. samo onom koii ih
primeniuie. Svrha
ovog poglavlia. kao i cele kniige. niie u tome da Vam pokaze sta biste
mogli pamtiti ili znati. vec da Vam pokaze. omoguci i pomogne kako
cete postici svoi cili i ostvariti zelieni uspeh u svom poduhvatu. A za to
ie neophodna prakticna primena ovih metoda. ier one nisu hipoteze i
nagadania o tome sta bi se niima moglo eventualno postici. nego
prakticna pravila izvucena iz iskustva bezbroi liudi i potvrdena bezbroi
puta niihovim us-pesima. koie treba i Vi da ponovite i svoiim
iskustvom potvrdite.
Kada smo u 3. Poglavliu zahtevali od Vas da za svega 12 minuta
zapamtite ukupno 50 reci iz 10 razlicitih stranih iezika. verovatno ste po-
mislili da se od Vaseg pamcenia trazi nemoguce. Zaista. bez
odgovaraiuce umne masine nemoguce ie savladati toliki posao u tako
kratkom roku. Sada. kada raspolazete eIikasnim tehnikama za ucenie
stranih iezika. vratite se ponovo na Test br. 4 i pokusaite resiti ponovo
zadatak. Ne propustite da ubelezite postignute bodove na predvidena
mesta. kako bi mogli neprekidno pratiti svoie uspehe u stalnom
povecavaniu Vaseg pamcenia.
336
BOG SNA HIPNOS U HRAMU MNEMOZINE
PAMCEN1E U HIPNOZI I U SNU
O pozitivnim deistvima sna na pamcenie govorili smo u poglavliu
o zaboravlianiu (V. 35. Pogl.). Posebno ie uocena zakonitost. da san uspo-
rava proces zaboravliania i da ie preporucliivo. ako niste Iizicki ili men-
talno umorni. da materiial. koii treba da reprodukuiete neposredno slede-
ceg dana. po mogucstvu pamtite neposredno pred spavanie. cime cete u
velikoi meri paralisati stetno deistvo retroaktivne inhibiciie.
Hipnopedija ili pamcenje i ucenje u prirodnom snu
Naziv »Hipnopediia« za ucenie i pamcenie u snu potice od grckih
reci »Hypnos« ( ÷ san. bog sna) i »Paedia« (÷obrazovanie. ucenie). Za
Ienomene hipnopediie znali su ios naistariii narodi. Tako ie poznato da
su stari Sumeri. koii su imali visoko razviienu civilizaciiu. nekoliko mi-
leniiuma p. n. e.. eIikasno koristili Ienomene hipnopediie za vaspitanie i
obrazovanie. Hipnopediia ie bila popularna i u hramovima drevne Indiie
u koiima su ucitelii i svestenici saputali tekstove svetih kniiga svoiim
ucenicima utonulim u san. kako bi ih ovi brze i lakse zapamtili. Svoiu
renesansu hipnopediia dozivliava za vreme Drugog svetskog rata. kada
ie ponovo »pronadena« i intenzivno koriscena za brzo obucavanie u stra-
nim iezicima. uceniu siIri i kodova a narocito u obuci obavestaiaca za
brzo i sigurno savladivanie ne samo stranih iezika. vec i niihovih diia-
lekata.
U nekim oblastima i za odredene svrhe hipnopediiom se moze po-
stici ubrzanie pamcenia i ucenia cak i do 50°. Sta vise. moguce ie kod
odredenih osoba postici pamcenie tekstova na potpuno nepoznatom stra-
nom ieziku. Pored toga. hipnopediia ie pokazala i ohrabruiuce rezultate
u pedagogiii. narocito u vaspitaniu dece (recimo odvikavanie od stetnih
navika vec posle 23 seanse) i u prevaspitavaniu odraslih (na primer.
prevaspitavanie prestupnika i zatvorenika i upucivanie na pravi put).
Eenomen hipnopediie ie veoma tesko odvoiiti po svoioi sustini od
Ienomena hipnoze i. narocito. Ienomena posthipnoticke sugestiie. Sporno
ie. zapravo. da li se san u hipnopediii bitno razlikuie od sna u hipnozi.
Tako mnogi strucniaci za hipnopediiu smatraiu da postoii samo hipnozna
hipnopediia. odnosno hipnopediia u hipnoticnom snu. ier se u hipnope-
diii obican san u stvari pretvara u hipnozni. Upravo zbog ove postavke
postoie i mnogi ozbilini prigovori o stetnosti hipnopediie. ier prirodan
san remeti niegovim pretvaraniem u vestacki. hipnozni san. U svakom
slucaiu. hipnopediia se ne srne primeniivati amaterski. ier moze doci do
337
ozbilinih komplikaciia i poremecaia sna. da ne govorimo o riziku posti-
zania veoma slabih ili nikakvih eIekata u pamceniu i uceniu. Radi toga
ie neophodno da se hipnopediia sprovodi pod strucnim nazorom i kontro-
lom lekara.
Kao sto ie poznato. kod tempirane posthipnoticke sugestiie posti-
zemo isti eIekat kod medii uma. kao i u hipnopediii. da se sa kristalnom
iasnocom seca svih detalia onoga sto mu ie sugerisano u hipnoznom sta-
niu. To ie i razlog da ie pamcenie pomocu hipnopediie trainiie i iace od
normalnog pamcenia. Pored toga. u hipnopediii imaiu podiednako uspe-
ha i veoma sposobni i manie sposobni ucenici. sto ie slucai i u sistemat-
skom pamceniu. Od velikog uticaia ie i tip liudi u pamceniu. Tako oso-
be sa pretezno auditivnim pamceniem bolie usvaiaiu u hipnopediii od
vizuelnih tipova u pamceniu. Motivaciia i interesovanie. kao i u sistemat-
skom pamceniu. imaiu odlucuiuci uticai u hipnopediii na kvalitet i kvan-
titet usvoienog znania.
Tehnika hipnopedije ie veoma iednostavna. Moze se izvoditi grupno
ili individualno. Tekst. koii treba zapamtiti. snimi se na magnetoIonsku
traku i ucenici ga naipre cuiu u budnom staniu. Zatim se traka emi-tuie
ios 4 6 puta pomocu posebnog uredaia (moze i pomocu budilnika) pola
casa nakon sto ucenici zaspe i 20 30 minuta pre samog budenia.
Ukoliko se hipnopediia izvodi grupno. ukliucivanie trake i broi nienog re-
produkovania regulise dezurni strucniak. Preporucliivo ie da magneto-
Ion bude u drugoi prostoriii da svoiim sumom ne bi remetio san. a u
spavaonici da bude samo zvucnik sa pazliivo podesenom i prilagodenom
iacinom zvuka.
Negativne strane hipnopedije. Iako se hipnopediiom u odredenim
slucaievima moze postici i 85 95° u usvaianiu odredenih znania. ipak
ona ima nekoliko vecih nedostataka:
1. Hipnopediia ie pre svega metod mehanickog pamcenja i pretstavlia u
stvari pobolisanie samo mehanickog pamcenia.
2. Ona potpuno iskliucuie upotrebu i razvoi smisaono-logickog pamce
nia kao neophodne komponente u pravilnom. potpunom i svestranom
razvoiu i vaspitaniu licnosti.
3. Ona takode iskliucuie u potpunosti razmislianie. zakliucivanie i stva
ralacko mislienie. te niihovo deloyanie po zakonu povratne sprege to
kom samog procesa ucenia i pamcenia.
4. Hipnopediia svoiu eIikasnost ogranicava samo na ona znania i inIor
maciie koia se mogu primiti pasivno i mehanicki, te samim tim iskliu
cuie mogucnost ucenia prakticnih znania i navika. kao sto su: uprav
lianie autom. pisanie na teleprinteru. upravlianie nekom radnom ope
raciiom itd.
5. Niena primena ie dosta skupa. ier zahteva odredena tehnicka sredstva
(kompletnu aparaturu sa samoregulaciiom i pomocnim uredaiima) i
strucan nadzor.
6. Primeceno ie negativno deistvo ucenia u snu na raspolozenie i psihic
ku stabilnost. Ovo se tumaci prekidaniem snova koie svaki covek ima
45 puta tokom noci i kroz koie normalno i spontano izravna i neu-
tralise stetno deistvo raznih stresova i napetosti dozivlienih preko da
na.
338
Zbog nedostatka povratne sprege (ucenik moze da bude budan
ili da ie u dubokom snu i da ne prima inIormaciie koie mu se emituiu) i
neophodnosti zdravstvene kontrole ucenika. hipnopediia moze dati
zadovoliavaiuce rezultate samo uz primenu kibernetskih elektronskih
aparata i uredaia. Oni mogu neprekidno ne samo pratiti psiho-Iizicko
stanie ucenika. nego i autoregulaciiom obezbediti pravovremeno i
pravilno doziranie inIormaciia koie se emituiu.
Hipnoza i pamcenje
Hipnoza moze da bude velika pomoc u pamceniu i to posrednim
putem. ier se pomocu nie mogu otkloniti mnoge psihicke smetnie koie
delimicno ili potpuno paralisu bitne Iaktore odlucuiuce za pravilan
proces pamcenia. Na primer. niom se mogu otkloniti smetnie koie
odvlace pazniu. smaniuiu sposobnost koncentraciie. paralisu
motivaciiu i interes itd. Ponekad i Ienomenalno pobolisanie pamcenia u
hipnozi i pomocu hipnoze upravo se obiasniava ovim eIikasnim
uklanianiem raznih smetnii. koie ne dozvoliavaiu potenciialu pamcenia
da dode do svog normalnog izrazaia.
Istovremeno hipnoza moze da bude i velika rezerva pamcenia. ob-
zirom da se niom moze izazvati hipermneziia. povecanie paznie ili moti-
vaciie za nekoliko puta. lecenie liudi od raznih kompleksa. mana i psi-
hickih. pa i Iizioloskih smetnii. koie ponekad mogu skoro paralisati
normalno odviianie procesa pamcenia. Hipnoznim snom se moze. dalie.
izazvati i amneziia koia u odredenim slucaievima moze da ima
spasonosno. kurativno deistvo. Poznato Vam ie vec. da pamcenie u
odredenim slucaievima zavisi od zaboravliania (V. 35. Pogl.). Stavise.
hipnozom ie moguce kontrolisati u odredenim slucaievima
naizmenicno kocenie (inhibi-ciiu i pobudivanie (ekscitaciiu) mozdane
kore. a kao sto Vam ie poznato. od ovih procesa zavise neki veoma vazni
Iaktori pamcenia. kao sto su koncentraciia. paznia. istrainost u radu (V.
22. Pogl.).
Poboljsanje pamcenja autosugestijom. Jedan od glavnih
nedostataka hipnoze ie u tome. sto ona niie uvek i kod svake osobe
prakticno i eIikasno sprovodliiva. Kao sto ie opitima dokazano. nailakse
se hipnotisu deca do 17 godina i osobe sa razviienom i buinom mastom.
Teze ie hip-notisati stariie osobe i liude sa izrazitim apstraktno-
logickim tipom mislienia i pamcenia. Pored toga. u naivisi takozvani
somnambulisticki sta-diium hipnoze moguce ie dovesti samo ograniceni
broi osoba. oko iedne petine od ukupno hipnotisanih osoba. A upravo
u ovoi Iazi hipnotickog sna mogu se izazvati svi oni pozitivni eIekti za
pobolisanie procesa pamcenia. Prema tome. mnogima prednosti
hipnotickog uticaia na pobolisanie niihovog pamcenia obiektivno nisu
dostupne. ali se zato svako moze veoma uspesno i eIikasno koristiti
prednostima koie pruza samouticanie ili autosugestiia.
Ovoga puta se. nazalosIt. ne mozemo blize pozabaviti aamim meha-
nizmom delavania sugestiie i autosugestiie i zbog toga cemo ovde
izneti samo nainuzniie zakonitosti i uputstva koia treba da omoguce
svakom prakticaru eIikasno koriscenie autosugestiie u svrhu
pobolisania svog pamcenia:
Naipre nekoliko naivazniiih zakonitosti na koiima pociva svaka
sugestiia. pa prema tome i autosugestiia:
339
(1) Misao se moze ostvariti samo akcijom. Jedna misao da bi postala de-
lo mora se materiializovati radom.
(2) U nasoj svesti u jednom te istom vremenu moze da egzistira samo
jedna misao. Kao sto dve stvari ne mogu biti na istom mestu u istom
vremenu. tako i u svesti istovremeno ne mogu opstati dve misli
iedna mora ustupiti mesto drugoi.
(3) Koncentracija i paznja su zivotni sokovi svake misli. Svaka misao. ma
kako iaka bila. uvenuce ako na niu ne obracamo pazniu i obratno:
svaka misao. ma kako slaba bila. nabuiace i toliko oiacati. da ce ovla
dati nasim mislieniem. osecaniima i ciitavim bicem i pokrenuti nasu
voliu i celokupnu energiiu u pravcu svog ostvarenia. samo ako se na
niu dovolino dugo koncentrisemo i time ioi omogucimo da se dovoli
no napaia svoiim zivotnim eliksirom nasom iakom i nepodelienom
pazniom.
Imaiuci u vidu ove osnovne zakonitosti prakticno pravilo
samou-ticaia glasi: zelieni eIekat ili cili Iormulisati kratko i iasno
sa par recenica. Na primer. ako zelite povecati svoiu moc
koncentraciie: »Moia moc koncentraciie se pobolisava iz dana u dan.
Svakim danom sve vise ose-cam da se mogu iace. trainiie i
eIikasniie skoncentrisati na svoi rad!« Ovako sastavliena sugestiia
pretstavlia iednu Iormulu koia se ponavlia neprekidno u seriii
naimanie 20 30 puta i to 2 3 puta dnevno. Ponavlianie Iormule.
odnosno vrsenie autosugestiie mozete obaviti na vise nacina:
1. Ponavlianiem u sebi i intenzivnom koncentraciiom i verovaniem da
se sugerirano ostvaruie.
2. Glasnim ponavlianiem propisani broi puta takode sa uvereniem da ce
se zelieni eIekat ostvariti.
3. Pomocu magnetoIona na kome ste prethodno snimili sugestivnu Ior
mulu. Autosugestiie sa magnetoIona preporucliivo ie primati u relak
siranom staniu ili neposredno pred spavanie kada pocinie da Vas obu
zima san.
4. Jedan od naieIikasniiih nacina ie. svakako. da tokom dana sto cesce
i sto duze mislite na zelieni eIekat. odnosno cili. Koristite iednostavno
svaki trenutak dokolice. odmora. setnie ili cekania da vrsite ovu men
talnu autosugestiiu. Mislite sto plasticniie i usredsredeniie na zelieni
cili i u masti docaravaite niegovo ostvarenie. do koga mora doci. ier
mi smo onakvi kako mislimo i postajemo ono sto mislimo. Svaka mi
sao. samo ako ie dovolino iaka. vremenom neumitno dolazi do svoie
realizaciie.
Autosugestiiom ne mozemo. naravno. direktno povecati svoie
pamcenie i zato sugestivne Iormule ovog tipa: »Moie pamcenie ie
svakog dana sve bolie i bolie!« ne moze imati zelienog deistva. Iz
dosadasnieg izlagania ie iasno. da se pamcenie samo po sebi ne moze
povecati. Ono se moze izgraditi do Ienomenalnih razmera samo
posredno pobolisaniem Iaktora od koiih zavisi i samih metoda i
tehnika pamcenia.
Fantasticno putovanje u sopstvenu proslost
» Sada cete poceti da se vracate iednu po iednu godinu
zivota unazad! . . . Sada ste u svoioi 23. godini . . . Vi sada imate 22
godine . . . intenzivno ie sugerisao hipnotizer medii umu koii ie
potpuno relaksi-
340
ran u naivisem stepenu hipnotickog sna sedeo duboko zavalien u
udobnoj Iotelji.
Trebalo ie tacno saznati pravi uzrok agoraIobiie) od koie
medi-jum pati od svoje seste godine. kako bi se moglo kasnije
eIikasno delo-vati posthipnotickim sugestiiama na uklanianie ovog
uzroka. Hipnotizer ie odgovaraiucim sugestiiima vrsio regresiiu
mediiumove licnosti u raniie periode zivota. u niegovo detinistvo. u
delikatnom pokusaju da probije neprozirne velove. satkane
samoodbrambenim mehanizmima ljudske psihe od straha.
kompleksa. ukorenjenih dugogodisnjih navika. pogresnih uverenja.
koji su godinama ljubomorno skrivali pravi uzrok njegovog
obolenja u neizmernim dubinama zaborava.
Hipnotizer ie nastavio sa svoiim sugestiiama. Priblizavao se
kritican trenutak. Neobican vremeplov ulazio ie u sestu godinu
medijumo-vog zivota.
. . . Vi se sada nalazite u sestoi godini svog zivota! . . . \i
cuiete samo moi glas i necete se probuditi . . . Deli nas samo ios
3u minuta od kriticnog dogadaia . . . Jos samo deset minuta . . . \i
cete sada ponovo do naimaniih poiedinosti preziveti kritican
dogadai. ali se necete uop-ste uplasiti niti probuditi! . . . Kroz jedan
minut ponovo cete proziyeti isti dogadai. ali se necete ni naimanie
plasiti i zapamticete sve detalie. . . Obratite pazniu! Dogadai ie poceo
da se pred \ama ponovo odigrava. detalj po detalj. sekundu po
sekundu. i \i sve vidite kristalno jasno . . . Sve zapazate i pamtite
i uopste se ne plasite . ..
Kriticne sekunde su veoma sporo prolazile. Mediiumovo lice
nije pokazivalo nikakve znake uzbudenia ili neke promene. Nakon
nekoliko minuta hipnotizer ie istim postupkom. uz cesto davanie
ohrabruiucih i potpomazucih sugestiia. postepeno vratio mediiuma
ponovo u njegovu 23. godinu zivota. Zatim mu ie dao tempiranu
posthipnoticku sugestiiu. da ce se ponovo prezivlienog kriticnog
dogadaia u 6. godini zivota. posle budenia. secati sa kristalnom
iasnoscu. kao da ga ie upravo preziveo.
Posto se probudio iz hipnotickog sna medii um ie veoma
slikovito i sa mnostvom detalia opisao kriticni dogadai koga se do
tada nije mogao nikako setiti. Ispostavilo se. da ga je jedan drug
saleci se gurnuo dok su prelazili ulicu i da ie on pao. ali ie vozac ios
ranije zaustavio svoje vozilo pred pesackim prelazom. U strahu on ie
poverovao da je auto stao u poslednjem trenutku i na tom pogresnom
uverenju razvio kompleks agoraIobiie. U ovakvim slucaievima samo
saznanje prave istine o stvarnom uzroku poremecaia ili smetnie
pretstavlia vec krupan korak ka izleceniu.
Regresiia licnosti u hipnozi ie za mediiuma stvarna. sto ie
potvrdeno tokom opita rukopisom. glasom. stepenom inteligenciie
itd. Na pri-mer. mediium regresiran u 10-tu godinu zivota. iako
odrasla osoba. govori glasom jednog desetogodisnjaka. ima rukopis i
nivo inteligencije koji odgovara tom uzrastu. Eksperimentalno je
potvrdeno. da ie regresiiu licnosti moguce izvesti u bilo koie doba
zivota; nekim istrazivacima ie cak uspelo da medijuma regresiraju u
treci ili cetvrti dan posle rodenia. sto na svoi nacin potvrduie
postavku. da se nista ne zaboravlja i da je moc covekovog pamcenja
zaista fenomenalna.
i) AgoraIobiia (grc.: agora ÷ trg. phobeo ÷ boiim se) strah od prelazenia
trgova. ulica i praznih prostora.
341
Kao sto ie navedeno u 35. Pogl.. u posebnim psihickim staniima
liudi se mogu setiti davno »zaboravlienih« stvari ili ispoliiti osobine Ieno-
menalnih pamcenia. Zanimliiv ie slucai i sobara iednog ambasadora. koii
ie u bunilu groznice drzao izvanredne diplomatske besede na stranim
iezicima koie niie nikada ucio i sa akcentom i tonalitetom u glasu koii ie
iako potsecao na ambasadorov nacin govora. Sobar ie cesto bio sa svoiim
ambasadorom dok ie ovai drzao govore i niie ni u snu saniao da bi nie-
govo pamcenie moglo da ih registruie. dok ie nezainteresovano slusao ve-
cinom za niega nerazumliive govore svog ambasadora. Bile su potrebne
speciialne okolnosti da bi se pokazale Ienomenalne mogucnosti liudskog
pamcenia.
Automatsko pisanje u hipnozi ie ios iedna mogucnost da se privid-
no zaboravliene stvari i dogadaii dozovu u secanie. Mediium pisaniem
odgovara na postavliena pitania i daie odgovore koiih se u budnom sta-
niu ne bi setio. Automatsko pisanie se koristi i u hipnoanalizi. Slicne
eIekte daie i gledanie u neki kristal. ogledalo ili uopste neki svetli pred-
met. Hipnotisani. pod sugestiiom da ce gledaiuci recimo u ogledalo vide-
ti dogadaie iz svog raniieg zivota kao na televiziii ili Iilmu. cesto moze
zaistada vidi davno zaboravliene scene.
Posthipnoticka amnezija se iavlia skoro redovno kod vecine medi-
iuma. koii posle hipnoticke seanse iziavliuiu: «· . . . da se niceg ne seca-
iu od onoga sto se desavalo za vreme hipnoze«. Ali vec u sledecem hip-
noznom snu mogu se ponovo svega setiti sa svim poiedinostima. Takode.
ako im se da posthipnoticka tempirana sugestiia. da ce se svega secati
kada se probude iz hipnotickog sna. ili posle »X« casova nakon budenia.
vecina mediiuma ce se setiti svega onoga sto im ie bilo sugerisano u hip-
nozi da ne zaborave. Znaci. amneziia se moze izazvati slicno kao i hiper-
mneziia kod vecine mediiuma odgovaraiucim posthipnotickim sugestiia-
ma. Ovde imamo ios iednu potvrdu da amneziia niie nikada potpuna i da
se odgovaraiucim metodama i postupcima moze delimicno ili potpuno ot-
kloniti.
Potrebno ie posebno naglasiti. da svi ovi Ienomeni pamcenia u
staniu hipnoze ispoliavaiu se na razlicite nacine i u drugaciiem intezite-
tu kod raznih osoba. sto ie i samo po sebi razumliivo. obzirom da ie svaki
covek licnost za sebe sa svim svoiim osobenostima i posebnostima koie
ga razlikuiu od svake druge osobe. Pored toga. »moc« hipnotisania ne
pociva u hipnotizeru. koii ie samo pomocni subiekt i neka vrsta »-vodite-
lia« u citavom procesu. nego u samom mediiumu. od ciieg interesa. mo-
tivaciie. spremnosti za saradniu i ostalih psiho-Iizickih osobina zavisi ne
samo kvalitet i intezitet. vec i mogucnost same poiave speciialnih eIeka-
ta i Ienomena pamcenia u hipnoznom snu.
A sada izracunaite vrednost Vaseg vremena utrosenog na prouca-
vaniu zadniih poglavlia i ocenite Vas uspeh u daliem savladivaniu teh-
nika sistematskog pamcenia:
TEST BR 10: 59.
(43. pogl.). Kompletne datume mozemo pamtiti:
342
1. Samo sa 3 numericke reci
2. Sa 2 numericke reci kod koiih vaze prva 3 suglasnika
3. Sa 2 numericke reci kod koiih vaze prva 4 suglasnika
60. Koji je sedmicni dan bio 21. XII1974 g.:
A. Utorak B. Cetvrtak C. Subota
61. Koji je sedmicni dan bio 18. IX 1649 g. po starom kalendaru?
A. Nedelia B. Utorak C. Petak
62. Koliko dana preostaje do kraja 1976 g. od 27. juna 1976 g.?
1. 187 2. 181 3. 185
63. (44. pogl.). Odmor deluje najefikasnije ako ga praktikujemo:
A. U duzim i redim intervalima
B. U kracim i cescim intervalima
C. U iednom iedinom intervalu u sredini radnog vremena
64. »Mrtve tacke pamcenja« pretstavljaju:
1. Pocetnu i zavrsnu Iazu u procesu pamcenia
2. Nainizu i naivisu tacku u sposobnosti pamcenia
3. Plato u pamceniu i uceniu
65. Promena posla ili aktivnosti moze da:
A. Ubrza povecanie zamora
B. Deluie rekreativno i zameni aktivni odmor
C. Samo privremeno odlozi nastanak zamora
66. (46. pogl.). Hipnopedija je veoma efikasna za pojedine
materijale i
njom se moze usvojiti gradivo i do:
A. 95º B. 100º C. 75º
67. Hipnopedija bazira na:
1. Auditivnom pamceniu
2. Smisaono-logickom pamceniu
3. Mehanickom pamceniu
68. Hipnozom se moze povecati moc pamcenja putem:
A. Pobolisania nasih metoda pamcenia
B. Otstraniivaniem raznih smetnii u procesu pamcenia i povecava
niem motivaciie i interesa
C. Korisceniem hipnoze kao i hipnopediie
69. Regresijom licnosti u hipnozi mogu se dozvati u secanje
dozivljaji iz:
1. Desete godine zivota
2. Prve sedmice zivota
3. Druge godine. zivota
Postignute bodove unesite u predvidene rubrike u ciliu obezbede-
nia kontinuiteta u egzaktnom praceniu Vasih uspeha u povecavaniu Vase
moci pamcenia.
343
EIDETSKE SLIKE I FOTOGRAFSKO PAMCEN1E
U vaspitavaniu dece moramo se i mi
po-nekada sa niima ponasati kao deca.
M. Luter')
SISTEMATSKO PAMCEN1E ZA NA1MLAE
Kada ie u 26. Poglavliu bilo govora o tipovima pamcenia.
napomenute ie da se sa starosnom dobi smaniuie i sposobnost
mislienia u slikama. a povecava se moc apstraktno-logickog mislienia.
Ovo ie normalna poiava. ier mislienie u slikama i konkretnim
pretstavama prethodi daliem intelektualnom razvitku u ciioi
poodmakloi Iazi covek operise raznim simbolima i izvedenim ili
zbirnim poimovima.
Kod dece susrecemo naiizrazitiie oblike ne samo mislienia nego i
pamcenja u slikama, koie se ocituie u veoma buinim i iasnim
pretstavama. Dok su. na primer. pretstave kod naucnika i liudi sa
izrazitim aps-traktno-logickim mislieniem Iragmentarne. nepotpune i
odrazavaiu samo delove opazaia i opazenih predmeta. kod dece su one
skoro ravne opaza-iima. ier deca mogu poiedine predmete i prizore tako
zivo da zamisliaiu. kao da se upravo nalaze pred niima.
Jedan poseban oblik slikovitog pamcenia ie eidetsko
pamcenje
2
) ili »IotograIsko pamcenie« koie ie u stvari razviieniii oblik
pamcenia u slikama. Naivise se susrece kod dece do puberteta. oko 50
60°/o slucaieva. a rede kod odraslih. naivise do 10° slucaieva. Kod
likovnih umet-nika postoie relativno potpune vizuelne pretstave i
izrazeno pamcenie u slikama. dok kod muzicara veoma razviiene slusne
pretstave i iako auditivno pamcenie. na primer kao kod Mozarta.
Eidetsko pamcenie moze da bude i do 100° IotograIsko u zavisnosti od
deteta ili coveka sa takvim osobinama. kao i od nacina samog
obracania paznie. vrste obiekta itd. Ako detetu sa eidetskim
pamceniem predocimo neku sliku i posle nekoliko trenutaka ie
uklonimo. dete ce iziaviti da vidi celu sliku tako iasno. kao da ie pred
niim. I u ovom slucaiu priroda se pobrinula da detetu. koie treba
upravo u tom uzrastu da mnogo i intenzivno pamti i uci. omoguci sto
bolie zapazanie putem eidetskih slika (÷ pretstava identicnih sa
opazai ima). a pomocu niih i odlicno ili IotograIsko (eidetsko) pam-
cenie.
Eidetsko pamcenie trpi modiIikaciie kao i svaka druga vrsta pam-
cenia. iako u znatno maniem obimu. od strane raznih cinilaca. a
naroci-
') Martin Luter. (Luther. 14831546) iedan od voda ReIormaciie u Nemackoi.
2
) Eidos. gr.: slika. lik. oblik.
344
to od celokupne psiho-Iizicke licnosti. da bi sa pocetkom puberteta kod
mnogih potpuno nestalo. U izuzetnim slucaievima. kao sto smo vec na-
pomenuli. moze da traie i dalie tokom zivota. Jedan tipican primer pret-
stavlia ispitanik proIesora A. R. Luriie. covek sa IotograIskom
memoriiom i visoko izrazenim sinesteziskim sposobnostima). koii ie
spomenut u 13. Poglavliu.
Razvoi pamcenia kod dece pokazuie nekoliko Iaza. Negde od 4
6 godine deciie pamcenie ie nenamerno. nesvesno. da bi negde oko 7
godine pocelo pokazivati elemente namernog. svesnog pamcenia. sto ie
i preduslov za pocetak skolovania. Razlika izmedu dece i odraslih ne
ispo-Iiava se toliko u pretezno mehanickom pamceniu dece i osmislieno-
logic-kom pamceniu odraslih. Ta razlika zapravo postoii u nacinu ili
metodi pamcenja: deca takode pamte logicki i osmislieno. ali zbog
nezrelosti i nerazviienosti ios nisu u staniu da se u tolikoi meri sluze kao
odrasli ap-straktno-logickim vezama medu poimovima. vec pamte
ocigledne veze izmedu poimova i predmeta.
Takode se ne koriste uvek starim znaniem. zbog nedostatka do-
volinog iskustva. niti raznim analogiiama. slicnostima ili asociiaciiama.
Takode retko ili poiedinacno koriste poiedine elemente tehnike
pamcenia. kao sto su klasiIikaciia. grupisanie. asociranie. prodiranie
u sustinu itd. Radi toga ie neophodna pomoc instruktora. koii treba da
pokaze odredene metode i da se brine posebno za niihovu prakticnu
primenu.
Saobrazno svom uzrastu i mogucnostima. a narocito
interesovaniu. deca mogu vec od svoie pete godine poceti da kroz igru
uce poiedine metode sistematskog pamcenia. Stavise. pamcenie
raznih stvari tehnikama i metodama sistematskog pamcenia moze
uciniti niihovu igru lepsom i zabavniiom.
Na primer. lancani metod pamcenja deca mogu veoma lako
nauciti u grupi od 5 6 igraca. Svako dete kaze redom po iednu rec.
naibolie igracku ili neki drugi niemu blizak predmet. a svako naredno
dete mora ponoviti redom sve prethodne reci. Dete koie hoce da ima
uspeha u ovoi igri. rado ce nauciti da povezuie izgovorene predmete.
pogotovu ako mu se opet kroz igru pristupacno i na zanimliiv nacin
obiasni tehnika povezivania i pamcenia. Neobicno. groteskno i
zanimliivo povezivanie i asociranie niegovih igracaka i bliskih
predmeta i poimova pretstavliace za dete posebno zanimliivu igru.
Vezni metod pamcenja deca mogu nauciti. naravno u pocetnom
obimu. tek kada nauce da broie do 10 ili kada pocnu da se uspesno
pomazu iednom ovakvom homoIonom tabelom od 10 veznih mesta:
1. JEDRO JED-ro JED-an
2. DVOJKA DV-oika (tramvai DV-a
ili autobus)
3 TRIKO TRI-ko TRI
+ CETKA Cl1-|a &(7-0
5 PETAO PET-ao PET
(. â(67$5 slS1-ar â(67
7 SEDLO SED-lo SED-am
8 OSA OSA OSA-m
9. DEVA (kamila) DEV-a DEV-et
10. DESETAR DESET-ar DESET
345
Igraiuci se deca mogu veoma lako i brzo da nauce ovu homoIonu
veznu tabelu od 10 mesta. U drugoi Iazi mogu da nauce povezivanie 10
igracaka (predmeta) za ovu tabelu. Kao mali uvod u savladivanie ovih
tehnika moze veoma zgodno da posluzi prica »O dedi i repi« pomocu
koie ce deca automatski nauciti da povezu i reprodukuiu niz od 7 reci:
REPA DEDA BABA UNUKA KUCA MACA MIS.
Haide da se igramo engleskog' Kako se kaze »obraz-"? Ci.k (cheek) kao
»cika«'
Gotovo pre svih metoda deca mogu lako nauciti da se sluze meto-
dom posrednih reci ili zvucne analogije, narocito za lako i zanimliivo
ucenie stranih iezika. Na primer. deci mozete reci: »Koiu cemo igru
izabrati za danas? Haide da se igramo malo engleskog! Kako se
kaze '-obraz«? »Ci:k« (Cheek) kao »Cika«! A »nos«? Pa veoma
slicno »nouz« (nose)! itd. Ako deca istovremeno uce u grupi i
pokazuiu poiedine de-love tela dok izgovaraiu nazive na engleskom
ieziku. mogu veoma brzo i lako nauciti izvestan manii broi reci. ier im
citav postupak izgleda kao neka veoma zanimliiva igra.
Dalie se deca mogu postepeno upucivati i navikavati na
trazenie i stvaranie asociiaciia izmedu poimova koie treba da pamte i
niihovo osmisliavanie u raznim slucaievima. Na primer. kada uce
cirilicna slova. poiedina slova mogu do te mere osmisliti i asocirati. da
ce ih odmah spontano i zapamtiti: C ÷ Srp. T ÷ Grede. # ÷ Delta
(krila). Ta ÷ eram. M ÷ Igla sa koncem. H ÷ Nogare. H ÷ Casa.
III ÷ Siblie. O ÷ Obruc itd. Svako slovo ie osmislieno predmetom ili
poimom koii oblikom potse-ca na samo slovo. a pored toga sam naziv
predmeta pocinie upravo tim slovom. Ili prilikom ucenia slova
latinice: I ÷ Igla. U ÷ Udica. O ÷ Oko. V ÷ Valov. B ÷ Bregovi. L
÷ Lula. M ÷ Metar (na sklapanie). P ÷ Puska (sa remenom) itd.
Da bi deca lakse naucila tablicu mnozenja dalie od 5 X 5 mogu se
zabaviti ovom .igrom prstiiu:
Naipre treba ispruziti obe sake. Pitanie ie. recimo. 8 X 6 ÷ ?
Posto deca vec znaiu da mnoze do 5 X 5~ sada gledaiu koliko ie levi
broi veci od 5. Znaci. 3 i zato na levoi saci stisnu 3 prsta. A na desnoi
stisnuce samo l prst. Stisnute prste sabrati i dobice desetice: 3 -I- l
÷ 4 desetice ÷ 40. a ispruzene prste treba pomnoziti: 4 X 2 ÷ 8 i
dobice iedinice koie dodate deseticama daiu tacan rezultat 40 ¹ 8
÷ 48. Ova igra moze da bude veoma korisna i od pomoci deci koia se
lako bune oko poiedinih proizvoda tablice mnozenia. kao sto su: 9 X
7. 7 X 8. 8 X 9 itd.
346
Deca ce veoma brzo i lako nauciti gde se nalaze pojedine
zemlje sveta i kontinenti, ako im za niih apstraktan globus na prikladan
nacin osmislite. Na primer. na globusu mozete nacrtati providnom
boiom glavu »Mede«. nekog malog Crnca ili drugog nekog omilienog
deciieg lika. tako da sam globus pretstavlia niegovu glavu. na kome ce
providnom boiom biti nacrtane usi. oci. nos itd. Na veliko
zadovolistvo dece. Engleska se moze naci kod desnog uva. Danska u
desnom oku. a Sredozemno More u ustima! Deca ce rado i bez napora
asocirati poiedine zemlie i kontinente sa delovima glave nacrtanog lika
na globusu. Ukoliko ne zelite da kvarite globus boiom. mozete preko
niega navuci iedan providan deciii balon i tome slicno i na niemu
nacrtati glavu koia ce deci osmisliti ceo globus.
Dalie kombinaciie koie ce deci pribliziti tehnike sistematskog pam-
cenia i omoguciti im da ih postepeno sve vise primeniuiu. na osnovu
iz-netih primera prepustamo Vasoi masti i. kao sto kaze moto ovog
poglavlia. Vasoi sposobnosti da se prilagodite deciiem svetu.
TELEFONSKI IMENICI I ADRESARI U GLAVI
PAMCEN1E TELEFONSKIH BRO1EVA
Neke metode pamcenia teleIonskih broieva vec ste upoznali
kada ste usvaiali tehnike pamcenia raznih vrsta broieva (V. 18. Pogl.)
a kada ste usvaiali topo-sistem pamcenia (V. 27. Pogl.) imali ste
prilike da naucite pamcenie teleIonskih broieva pomocu ovog
sistema. Kao i u slucaiu pamcenia drugih vrsta podataka veoma ie vazno
da podatke. koie na-meravate traino pamtiti. prethodno klasificirate i
grupisete na prikladan nacin. Time mozete postici velike ustede u
vremenu i radu. U poglavliu o uceniu i pamceniu stranih iezika imali
ste dovolino mogucnosti da na prakticnim primerima vidite u koioi
meri pravilno sprovedena klasiIikaciia i grupisanie podataka moze da
ustedi trud i vreme i ubrza sam proces niihovog pamcenia.
Svakako. naipre morate odrediti koju vrstu telefonskih
brojeva i u kom obimu zelite pamtiti. Zatim pristupite niihovoi
analizi da bi uocili niihove neke zaiednicke osobine ili slicnosti. Nakon
toga ih mozete klasiIikovati i grupisati po odabranim kriterii umima.
Kada sve ovo spro-vedete. sa zadovolistvom cete konstatovati. da ie
dobar deo posla vec gotov i da Vam ie sada .veoma lako da se odlucite za
najefikasniju tehniku niihovog pamcenia. Na primer. kada ste u 27.
Poglavliu pamtili teleIonske broieve pomocu topo-sistema. odmah ste
zapazili iednu vaznu osobinu teleIonskih broieva u mnogim mestima:
da su prve dve ciIre uvek
347
iste i da se uvek ponavliaiu. Uocavaniem samo ove iedne osobenosti vi
ste znatno uprostili. olaksali i ubrzali dalie pamcenie ovih broieva
umesto 5-ciIrenih mogli ste pamtiti samo 3-ciIrene broieve teleIona.
TeleIonski broievi mogu biti veoma razliciti: (1) izrazeni samo
broikama. (2) izrazeni i broikama i slovima ili (3) izrazeni recima ili
delovima reci (slogovima) i broikama. Primere za sve ove vrste teleIonskih
broieva imate u 3. Poglavliu. Test br. 6. Pored toga. broievi teleIona pre-
ma broiu ciI ara mogu se kretati od 1-ciIrenih pa sve do 7-ciIrenih bro-
ieva. a ako se racunaiu i karakteristicni broievi. ili tzv. oblasni broievi u
drugim zemliama. onda iedan kompletan teleIonski broi moze da premasi
10 12 ciI ara. U zavisnosti od svih ovih cinilaca Vi se morate prethodno
odluciti ne samo za vrstu i obim koriscenia i pamcenia teleIonskih broieva.
nego istovremeno i za sam nacin i tehniku pamcenia.
U nastavku ovog poglavlia nacicete prakticna uputstva i metode
koie obuhvataiu naitipicniie slucaieve i probleme u pamceniu teleIonskih
broieva i na osnovu niih moci cete veoma brzo i lako resavati neke Vase
speciIicne slucaieve:
1. Pamcenje tel. brojeva izrazenih samo ciframa svodi se. u stva
ri. na pamcenie broieva od l 10 ili 12 ciIara. sto ie Vama vec dobro
poznato. Obratite pazniu. da 1-ciIrene i 2-ciIrene broieve pamtite nume
rickim recima sa iednim. odnosno dva suglasnika respektivno. osim ako
niste apsolutno sigurni da pri ~~desiI rovan iu« same numericke reci nece
doci do zabune. u kom slucaiu mozete upotrebiti i rec sa vise suglasni
ka. Bitno je da uvek znate pri reprodukciji sta znaci Vasa asocijacija i u
kom obimu je treba »desifrovati«. Naravno. 3-ciIrene broieve teleIona
pamtite odgovaraiucim numerickim recima u koiima uvek vaze samo
prve tri ciIre. a 4-ciIrene i viseciIrene broieve odgovaraiucom kombina
ciiom numerickih reci. Na primer. iedan 5-tociIreni broi pamtite kombi
naciiom iedne numericke reci sa 2 suglasnika i ios iedne sa vazeca 3 sug
lasnika itd.
2. Pamcenje telefonskih brojeva izrazenih slovima i brojkama,
kakvih ima u nekim stranim zemliama. mozete obaviti na dva nacina:
1. Slova iednostavno zamenite odgovaraiucim broikama i tako
»preveden« teleIonski broi pamtiti kao i ostale broieve. Na pri
mer. tel. broi: K84679 ÷ 584679. ier ie K ÷5 prema
tabeli znacenia slova na broicaniku teleIona. koia ie navedena
u 18. Poglavliu.
2. Slova mozete ukliuciti u odabranu numericku rec. s tim sto
unapred znate da prvo slovo u numerickoi reci ne desiI ruiete u
broiku. nego ga direktno koristiti pri biraniu teleIonskog bro
ia. Na primer. G41967 - G 41967 ÷ GaRDist i PuSKa.
3. Brojevi telefona komponovani od reci ili slogova i brojki pamte
se na analogan nacin kao i broievi pod tac. 2. Znaci. rec ili slog mozete
»prevesti« u odgovaraiuce broike. ili ih iednostavno asocirati sa odabra
nim numerickim recima koie sadrze preostale ciIre tog teleIonskog bro
ia. Na primer. tel. broi: HOLborn 4678. mozete prevedenog pamtiti kao:
4654678 ili kao: »Hol« ili »HOLandanin« ¹ 4678 itd.
Vec ie bilo posebno naglaseno. da metodu pamcenja morate sami
izabrati ili kombinovati sa ios nekom drugom metodom u zavisnosti od
348
»Marko gura LeTeCi BRoD (÷ Tel. br. 516-941)'«
vrste teleIonskih broieva. da li ih pamtite same ili u kombinaciii sa ime-
nom; zatim. da li poznaiete doticnu osobu ciii broi teleIona pamtite ili
ne. da li pamtite citave imenike ili samo manie adresare sa teleIonskim
broievima. Naravno. posto vladate mnogim tehnikama i metodama mo-
zete upotrebiti mnoge od niih. kao i mnostvo niihovih kombinaciia. Neke
ste vec mogli da upoznate. kao na primer »Pamcenie imena i broia tele-
Iona osoba koie ne poznaiete« u 42. Poglavliu.
Medutim.. u praksi cete naivise koristiti tehniku parnih asociiaciia
tipa: ime (ili lik osobe) ¹ numericka rec koia sadrzi broi nienog teleIon-
na (V. 11. Poglavlie). Na primer. ako treba da zapamtite teleIonski broi
Vaseg priiatelia Marka. koii glasi: 516941. Vi cete za trenutak zamisliti
Vaseg priiatelia Marka kako. recimo. gura iedan LeTeCi BRoD ( ÷
516941). Kasniie. kadgod Vam zatreba niegov broi teleIona. odnosno
kada hocete da ga nazovete. bice dovolino. da snagom svoie uobrazilie do-
carate sebi niegov lik i odmah cete zatim »ugledati« u svoioi masti ne-
obican prizor: »Marko gura LeTeCi BRoD (÷ tel. br. 516941)«. Na ovai
nacin mozete traino zapamtiti prakticno neogranicen broi teleIonskih bro-
ieva. Nisu Vam potrebne ni vezne tabele ni lancani nizovi. Dovolino ie
da zelieni broi teleIonskih broieva iednostavno pravilno asocirate sa li-
kovima ili imenima niihovih vlasnika i da tu listu parnih asociiaciia. po
zakonitostima ponavliania ios nekoliko puta ponovite u intervalu od 12
sedmice (V. 29. Pogl.).
Broieve teleIona pamtimo svakako samo zato da bi ih koristili. To
prakticno znaci. da tokom koriscenia prvobitno stvorene asociiaciie ce
vremenom nestati i reprodukovanie poiedinih potrebnih broieva teleIona
odviiace se direktno i automatski. I u ovom slucaiu stvorene asociiaciie
sluze samo u prvoi Iazi kada treba broi teleIona brzo i eIikasno zapam-
349
titi i upotrebom ucvrstiti u memoriii. Ovu zakonitost primetili ste i u
mnogim drugim oblastima pamcenia.
Ovde zelimo posebno naglasiti ios iednu cinienicu:-obicno uvek
treba mnogo vise vremena da se neka stvar obiasni. nego da se uradi.
Tako ie i sa pamceniem teleIonskih broieva. Kao sto se mozete i sami
uve-riti prakticnom primenom izlozenih metoda i tehnika. pamcenie i
teleIonskih broieva ie zaista stvar od nekoliko sekundi.
Pamcenje ostalih vaznih podataka i tabela potrebnih u teleIonira-
niu mozete obaviti po svom izboru shodno svoiim prakticnim
potrebama. Navescemo nekoliko primera:
1. Pomocna tablica za sloviranie tesko razumliivih reci u domacem
te
leIonskom saobracaiu. Navodimo samo nien pocetak:
A Avala C Cacak
B Beograd C Cupriia
C Cetinie D Dubrovnik. itd.
2. Ista takva tablica ali za medunarodni saobracai. iz koie takode
navodi
mo samo pocetak:
A Anton Ch Charlotte
B Berta D Dora
C Caesar E Emil. itd.
Obe ove tabele mozete takoreci dok ih polako iednom procitate
veoma eIikasno zapamtiti pomocu neke od alIabetskih tabela. Dovolino
ie da sa opredmecenim slovom alIabetske tabele asocirate osmislieno
ime ili naziv iz teleIonske tablice po metodu zvukovne slicnosti.
3. Za mnoge moze da bude od velike koristi znanie kompletnog ili
deli-
micnog spiska karakteristicnih broieva centrala ukliucenih u
automat
ski saobracai. kao na primer:
085 Aidovscina 078 Bania Luka
018 Aleksinac. 085 Bar
025 Apatin 058 Baska Voda
021 Backa Palanka 013 Bela Crkva
051 Bakar 054 Beli Manastir. itd.
Ovai spisak ie sreden po alIabetskom poretku. a kome vise odgo-
vara moze pozivne broieve poiedinih potrebnih centrala pamtiti po redos-
ledu prirodnog niza broieva. Na primer:
10 Pirot 016 Leskovac
11 Beograd 017 Vranie
12 Pozarevac 018 Nis
13 Pancevo 019 Zaiecar
14 Valievo 021 Novi Sad
15 Sabac 022 Sremska Mitrovica. itd.
Pozivne ili karakteristicne broieve mozete pamtiti kao 2-ciIrene
broieve bez pocetne nule. koia se uvek podrazumeva. ili sa nulom.
dakle kao 3-ciIrene broieve. Takode mozete upotrebiti nekoliko
raspolozivih tehnika. Na primer. spisak sreden po alIabetu mozete
pamtiti pomocu neke od alIabetskih veznih tabela. za koie asocirate
same pozivne broieve. Spisak sreden po redosledu prirodnog niza
broieva mozete pamtiti po-
350
mocu bilo koie metode veznog sistema. pri cemu Vam sam broi
mesta daie pozivni broi. bez nule naravno. Pored toga mozete
eIikasno koristiti i metod parnih asociiaciia: osmislien ili opredmecen
naziv mesta po metodi zvukovne slicnosti ili posrednih reci iednostavno
asocirate sa numerickom reci koia sadrzi dve ili sve tri ciIre pozitivnog
broia. Ovom asociiativnom tehnikom mozete brzo i lako zapamtiti
potreban broi pozivnih broieva.
Pored ovih mozete pamtiti bilo koie druge podatke. oznake.
tabele. radna vremena itd.. znaci prakticno sve sto iziskuiu Vase potrebe
u teleIoniraniu. ier raspolazete obiliem tehnika i raznovrsnim
mogucnostima niihovih prikladnih kombinaciia.
Sada se mozete ponovo vratiti na test br. 6 u 3. Poglavliu: »Tele-
Ionski imenik u glavi« i pokusati da ga pomocu naucenih tehnika
resite na drugi nacin. Ubelezite Vase novo osvoiene bodove u
predvidenu rubriku memo-metra i uporedite sa raniiim rezultatom.
MENTALNI KOMP1UTERI
Prednost automatizaciie ie u tome sto
neki elektronski kompiuter ne moze
iznenada dati otkaz radi udaie.
C Nicolin
MENTALNO RACUNAN1E I PAMCEN1E RAZNIH FORMULA
Svoiim testamentom iedan Iarmer ie ostavio ergelu od 17 konia
da se podeli izmedu niegova tri sina. Naistariii ie trebalo da dobiie
polovinu. srednii iednu trecinu. a naimladi iednu devetinu od
ukupno 17 konia. Posto sinovi nisu znali kako da podele zaostavstinu.
zamolise notara da im pomogne. Posle duzeg razmisliania notar dovede
iednog svog konia u ergelu. tako da ie ergela sada broiala ukupno 18
konia. Zatim ie oduzeo iednu polovinu. odnosno 9 konia. i dao ie
naistariiem sinu; potom iednu trecinu ili 6 konia. koie ie dao
sredniem sinu i na kraiu ie dao 2 konia. sto cini iednu devetinu
naimladem sinu. Tako ie notar podelio ukupno: 9 ¹ 6 ¹ 2 ÷ 17 konia.
s tim sto mu ie preostao niegov sopstve-ni koni. koga ie ponovo uzeo
sebi.
Ovo su problemi nad koiima moramo da se dobro zamislimo
dok ne nademo resenie. Medutim za umetnike u racunaniu. koii se
retko iavliaiu i svoiim Ienomenalnim sposobnostima zadivliuiu svet.
ovakvi prob-
351
lemi su prava igrariia. Jedan od takvih Ienomenalnih mentalnih
racuna-ra bio ie i Johan Martin Zahariie Daze (Johann Martin
Zacharias Dase) koii se rodio u Hamburgu 1824 g. Niie izvesno da li ie
pohadao osnovnu skolu. ali se zna da ie matematicke sposobnosti
ispoliavao u ranom detini-stvu. tako da vec od svoie 15 godine zivota
putuie po Evropi kao umetnik u mentalnom racunaniu.
Imao ie izvanredne sposobnosti. Dva broia od po 8 ciIara
mnozio ie za manie od iedne minute. a dva 20-tociIrena broia mnozio ie
za nesto vise od 5 minuta. Za vece broieve trebalo mu ie znatno vise
vremena. Tako ie u Bernu mnozio dva 40-tociIrena broia za 40 min.. a u
Wiesbadenu dva 60-tociIrena broia za nesto manie od 3 casa. Drugi
koren iz 60-tociI--renog broia vadio ie takode napamet u roku od 20 min..
a iz iednog 100-ciIrenog broia za 52 minuta. U poredeniu sa drugim
mentalnim racuna-rima Daze ie bio relativno spor. ali ie imao
IotograIsku memoriiu i Ienomenalno zapazanie. Mogao ie. na primer.
iednim pogledom da pogodi koliko ima kniiga na polici ili koliko ie
zrna baceno na sto. Za sebe ie govorio. da ie imao veoma tesko
detinistvo. da ie »roden na kamenu u mracnom podrumu«. ali da ie
uvek racunao i u snu i na iavi Smatrao ie da bez racunania niie
mogao ziveti i da tome ima da zahvali svoie izvanredne sposobnosti u
mentalnom racunaniu.
U Berlinu krali mu ie podario stalnu platu.. ali ie niie dugo
uzivao ier ie umro mlad u svoioi 37 godini zivota. Za razliku od nekih
racunarskih geniia. Daze ie svoie Ienomenalne sposobnosti sacuvao do
kraia zivota
U ovom poglavliu bice izlozene neke metode i tehnike koie ce Vam puno
pomoci u sticaniu odredenih matematickih znania. Pomocu nekih od
niih moci cete cak da obavliate racunske radnie i pamtite veliki broi
podataka na nacin koii se granici sa Ienomenalnim. Medutim. k?.o i kod
primena u drugim oblastima nauke. primenom ovih metoda ne zeli se i
nemoguce ie zameniti logicko rezonovanie. dedukciiu ili sposobnost re-
savania matematickih problema i zadataka. koia se stice samo dugim i
upornim radom. Ovde izlozene metode treba shvatiti kao veliku pomoc i
treba ih primeniivati u svim onim slucaievima gde znace ociglednu raci-
onalizaciiu. olaksanie. vecu eIikasnost i ustedu u vremenu i trudu.
Brzo sabiranje
Svoie izuzetne sposobnosti veliki matematicar Gaus (Karl
Eried-rich Gauss. 17771855) ispoliio ie ios u svoioi sedmoi godini.
Nastavnik ie iednog dana zadao celom razredu da izracuna zbir svih
broieva od l 100. Dok su niegovi drugovi poceli dugotraino
sabiranie. mali Gaus ie vec imao resenie nakon nekoliko trenutaka. na
veliko iznenadenie nastavnika. On ie odmah zapazio da se niz broieva
od l 100 moze grupi-sati u 50 iednakih parova: l i 100 ÷ 101. 2 i 99
÷ 101. 3 i 98 ÷ 101 itd. Time ie ceo problem sveo na mnozenie 50
parova sa 101. dakle: 50 X 101 ÷ 5050.
Sabiranie ie veoma cesta racunska radnia i mozemo ga znatno
uprostiti i ubrzati ako se sluzimo metodom grupisania. Ako treba
sabrati:
352
758
836
892
437
onda mozemo izvrsiti grupisanje po jednoj koloni: 14 (8 ¹ 6) ¹ 9 (2¹7)
÷ 23. 3 pisemo. a dva prenosimo: 10 (2 ¹ 5 ¹ 3) ¹ 12 (9 ¹ 3) ÷ 22. 2
pisemo. a 2 prenosimo: 17 (2 ¹ 7 ¹ 8) ¹ 12 (8 ¹ 4) ÷ 29. odnosno
ukupan zbir ÷ 29