VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU NIŠ

SEMINARSKI RAD

Putni saobraćaj sa osvrtom na saobraćajnu signalizaciju

Sadržaj:

1. Uvod 2. Horizontalna signalizacija 2.1 Definicija horizontalne signalizacije 2.2 Podela horizontalne signalizacije 2.3 Elementi horizontalne signalizacije 2.3.1 Uzdužne oznake 2.3.2 Poprečne oznake 2.3.3 Oznake van standarda 2.3.4 Markeri 3. Vertikalna signalizacija 3.1 Podela vertikalne signalizacije 3.2 Osnovni principi i zahtevi vezani za saobraćajnu signalizaciju 3.3 Vođenje saobraćaja 3.4 Boje osnove znakova putokazne signalizacije 3.5 Čitanje saobraćajnih znakova 4.Svetlosna signalizacija – Semafori 4.1 Istorija semafora 4.2 Semafori za regulisanje kretanja vozila 4.3 Semafori za regulisanje kretanja pešaka 4.4 Semafori za regulisanje kretanja tramvaja Literatura

3 4 6 7 8 8 10 12 13 14 15 17 19 20 21 23 23 24 26 27 28

2

saobraćajni znaci sa stalnim i promenljivim sadžajem. mere.kontrola i vođenje saobraćajnih tokova(obeležavanje na kolovozu.1. 3 . boja. materijali za izradu saobraćajne signalizacije i pravila postavljanja saobraćajne signalizacije na putevima. oblik. Saobraćajna signalizacija može biti horizontalna. vertikalna i svetlosna signalizacija. Uvod Saobraćajna signalizacija obuhvata sredstva i uređaje kojima se obezbeđuje praćenje.Osnovne odredbe o saobraćajnoj signalizaciji formulisane su pravilnikom o saobraćajnoj signalizaciji u kojem su posebno definisane to jest propisane vrste značenja.svetlosna signalizacija i slično) sa ciljem ostvarenja projektovanog režima odvijanja saobraćaja.

Na putevima su se najpre pojavile oznake tzv. Kasnije. "perla") koji se dodaju u osnovnu masu bojila. Slika 1. a kod ugradnje kocke pešački prelazi su označavani metalnim značkama ili pločama od klinkera (markeri). To je. centralne linije. putokazi. koje su istovremeno značile i zabranu preticanja a kasnije su se razvile brojne oznake koje se koriste na ulicama. pedesetih godina u upotrebi su posebna sintetička bojila. on nije mogao biti efikasno i trajnije rešen. Upotreba horizontalne signalizacije je u početku bila ograničena zbog sporosti ugradnje i nerazvijene tehnologije proizvodnje bojila. 4 . Već 1930. pojavio se uz razvoj transportnih sredstava i saobraćajne mreže. čime se dobija kvalitetnija i vidljivija horizontalna signalizacija u noćnim uslovima. Tokom 1937. centralna linija naglašavana je postavljanjem kamenova približno sličnog oblika.svetlosni signali i sl.2. U našoj zemlji. pre svega. Prilikom kaldrmisanja ulica. godine na jednom putu u državi Mičigen. po svom položaju. a poslednjih godina primenjuju se praktično sve tehnologije koje se koriste u svetu. Horizontalna signalizacija Problem podele kolovoza puta ili ulice na smerove kretanja. pojedini elementi horizontalne signalizacije korišćeni su prvi put pre drugog svetskog rata u većim gradovima. najviše zbog povećanja brzine kretanja vozila i pojava čeonih sudara vozila. smerokazi. Izgradnja savremenih puteva i ulica a posebno pojava velikog broja vozila na njima. postavljenog po zamišljenoj sredini kolovoza. izradu standarda i normativa. istakla je problem odvajanja smerova kretanja. Oznake horizontalne signalizacije na ulici ili putu su vrlo važni delovi korišćene saobraćajne opreme (u koju još spadaju saobraćajni znakovi. nalaze u centralnom polju pažnje vozača (slika 1). bila mogućnost da se kamena podloga izvede u nekoj teksturi ili od različito obojenog kamena. Prvi elementi horizontalne signalizacije primenjeni su u SAD još 1900. uglavnom na najvažnijim ulicama. a paralelno se vrlo brzo razvija i tehnologija proizvodnje raznih bojila i drugih materijala kao i postupci njihove ugradnje. jer su putevi i ulice uglavnom bili bez kvalitetnog kolovoznog zastora i čvrste podloge. Tek posle drugog svetskog rata počinje masovnija upotreba horizontalne signalizacije.) jer se. obraća se pažnja na razvoj I dizajn mnogih elemenata. godine u SAD su testirani i prvi aplikativni materijali za horizontalnu signalizaciju. godine javlja se ideja o primeni svetloodbojnih elemenata (tzv. Primena kamenih materijala omogućila je primenu nekih oblika horizontalne signalizacije. U početku.

registrovanjem rasporeda. konfiguracije terena i od pravca pružanja puta. Veličina polja pažnje vozača se smanjuje odnosno povećava zavisnosti od brzine kretanja vozila. Može da se uoči da se oblik polja pažnje menja u zavisnosti od brzine vozIla.Oblik polja pažnje vozača menja se zavisno od brzine vozila. Granice polja pažnje utvrđuju se eksperimentalno. Granice polja pažnje. saobraćajnih uslova na putu i građevinskih karakteristika saobraćajnice. Pravac pružanja puta se naglašava horizontalnom signalizacijom odnosno orijentacija vozača se olakšava jer postoje prostorni orijentiri izvedeni oznakama horizontalne signalizacije. u 5 . prikazane su na slici 2.učestanosti trajanja pojedinih fiksacionih tačaka pri nekim (poznatim) uslovima u saobraćaju. Slika 2. vozača koji se nalazi na dvosmernom putu obeleženom horizontalnom signalizacijom.

element. Pešacki prelaz 6 . figura i polja) i natpisa. aerodromskim pistama i platformama itd. skladištima. Prilika je da se ukaže na razliku između pojma element i pojma oznaka u HS. HS postoji i na drugim (saobraćajnim) površinama: trotoarima. postoje i u fabričkim halama. podeli ili kanališe. u lukama.1 Definicija horizontalne signalizacije Horizontalna signalizacija (HS) se može definisati kao skup posebno oblikovanih geometrijskih elemenata (linija. Projektantski posmatrano. komunikacijama unurar garaža i parkinga. figura ili strelica. kao što je linija. Slika 3. čijim se kombinovanjem (prilikom projektovanja) i ugradnjom (na kolovozu) formiraju oznake. Oznaka je ono što je izvedeno na kolovozu ili nekoj drugoj površini. Takve površine osim pomenutih. upotrebom nekog materijala i odgovarajućeg postupka ugradnje.2. U tom smislu. predstavlja najmanju "strukturu" koja je definisana i propisana državnim standardom. Horizontalna signalizacija kod parking garaže Slika 4. na raznim manipulativnim površinama. na sportskim terenima itd.Horizontalna signalizacija odnosno oznake HS se mogu upotrebiti praktično na svim (saobraćajnim) površinama na kojima postoji potreba da se prostor na neki način definiše. oznake se sastoje od elemenata koji se najčešće propisuju državnim standardima.

Tako postoje: • uzdužne oznake. oznake za parkiranje itd. natpisi. U grupu poprečnih oznaka spadaju linije zaustavljanja (ova oznaka se često naziva I "stop" linija). i • ostale oznake. Ova podela uslovljena je položajem oznaka u odnosu na simetralu kolovoza puta ili ulice. prelazi biciklističkih staza. kosnici. Izrada poprecne oznake(pešački prelaz) 7 . linije vodilje i sl. graničnici itd.). ivične linije. Slika 5. U grupu ostalih oznaka spadaju strelice.2 Podela horizontalne signalizacije Osnovna podela horizontalne signalizacije potiče od namene oznaka. polja i linije za usmeravanje. HS se vrlo često deli i prema različitim svojstvima koja poseduje (trajnost.2. pešački prelazi. svetloodbojnost itd. • poprečne oznake. Uzduzna oznaka kod HS Slika 6. U grupu uzdužnih oznaka spadaju različiti tipovi linija: razdelne linije. Ta podela je uslovljena karakteristikama i svojstvima materijala koji se koriste za ugradnju odnosno karakteristikama samog postupka ugradnje.

a.3. isprekidane linije. pristup benzinskoj stanici. b. Vrste linija prema rasteru Sve tri grupe uzdužnih linija mogu se pojaviti u jednom od sledećih oblika: a.3 Elementi horizontalne signalizacije 2. površine za parkiranje. udvojene linije. najčešće korišćeni element horizontalne signalizacije i služe za podelu: • dvosmernih kolovoza po smerovima kretanja. inače. ivične linije.Linije vodilje su bele boje. Služe za određivanje načina korišćenja kolovozne površine na putevima i ulicama. Razdelne linije su. Ivična linija služi da istakne ivicu kolovoza i/ili da izdvoji deo kolovoza sa posebnom namenom (recimo zaustavne trake.Ivične linije su u našim državnim standardima žute boje. trake namenjene za vozila javnog masovnog prevoza). i • jednosmernih kolovoza na (saobraćajne) trake. i c.1 Uzdužne oznake Uzdužne oznake su ustvari različite kombinovane linije (elementi) projektovane paralelno sa kolovoza. Uzdužne linije grupišu se kao: a. b. 8 . c.Ostale oznake kod HS 2. razdelne linije. b. i c. autobuske niše na kolovozu. Linije vodilje služe za projektovanje ivica putanja vozila na prilazima raskrsnici i za označavanje putanje vozila kod skretanja levo/desno. neisprekidane linije. linije vodilje. Polovina širine razdelne linije uračunava se u širinu trake.Slika 7. Razdelne linije su prema našem državnom standardu bele boje.

• linija upozorenja. Isprekidana linija se izvodi kao: • obična isprekidana linija. Udvojena linija se koristi samo kao razdelna linija. i kao • široka isprekidana linija. poznatijom kao "puna linija". Dužina neisprekidane linije na putevima zavisi od uslova na putu ili dužine preglednosti i određuje se ili izračunava za svaki slučaj posebno. mogu se primeniti i na ulicama sa pet saobraćajnih traka u slučaju kada nema prostora za udvojenu neisprekidanu liniju. a sastavljena je od dve linije. Sumarni pregled uzdužnih oznaka : Tabela 1. i c.a. c. ivične i linije vodilje. kombinovana udvojena linija. projektuju se razdelne i ivične linije. na mestima gde je zabranjeno preticanje i na ulicama u naseljima sa najviše četiri saobraćajne trake. neisprekidana udvojena linija. b. pa može biti: a. Širina neisprekidane linije zavisi od kategorije ulice odnosno od širine traka na ulicama u naseljima. Izuzetno. Isprekidane linije se koriste kao razdelne. b. Neisprekidanom linijom. isprekidana udvojena linija. 9 . • kratka isprekidana linija. Svaka od njih se izvodi na poseban način u zavisnosti na kom mestu se planira upotreba . Neisprekidanom linijom razdvajaju se suprotni smerovi na kolovozima sa dve i tri saobraćajne trake.

2 do 0. Linija zaustavljana označava mesto na prilazu raskrsnice na kome vozač mora da zaustavi svoje vozilo obavezno (neisprekidana linija) ili prema potrebi (isprekidana linija ili trouglovi) što se potvrđuje odgovarajućim saobraćajnim znakovima II-2 ("stop") odnosno II-1 ("trougao"). pa se njena širina kreće od 0.2 Poprečne oznake Poprečne oznake na kolovozu su linije zaustavljanja. 10 . Položaj linije zaustavljanja i ugao pod kojim je vozač vidi sa svog sedišta. pešački prelazi.6 m. uslovili su da ova linija bude veće širine od uzdužnih. a.2. oznake koje se na kolovozu projektuju poprečno na smer kretanja ili pod malim uglom u odnosu na osu kolovoza. prelazi biciklističkih staza i kosnici i graničnici.3. Jednom reči.

i na trotoarima i na kolovozu. Pešački prelaz na ulici je površina namenjena kretanju pešaka preko kolovoza. se boje u crveno. Širina prelaza biciklističke staze iznosi 1. posebno kroz manja naselja. biciklističke staze. Prelaz biciklističke staze postavlja se u produžetku pružanja biciklističke staze. bilo samostalnih bilo onih koji guraju bicikl. Na prolazima dvotračnih puteva.0 m za dvosmerne biciklističke staze. zeleno ili plavo da bi se i na ovaj način naglasio deo kolovoza namenjen "osetljivim" korisnicima. 11 . 0 m (slika 9). projektuju se pešački prelazi ali se oni moraju dodatno osvetliti i markirati. najčešće uz pešački prelaz sa strane bliže centru raskrsnice (slika 10). Prelaz biciklističke staze na ulici je deo površine kolovoza namenjen isključivo za prelazak biciklista. Slika 9. Linija zaustavljanja b.8 m za jednosmerne i 3. Širina pešačkog prelaza zavisi od veličine pešačkih tokova i širine kolovoza odnosno broja traka na njemu. na putevima se ne projektuju pešački prelazi a njihovo projektovanje je zabranjeno na autoputevima. Najmanja širina iznosi 3. Poslednjih godina. 0 m a najveća može da bude 8. Po pravilu. c.Slika 8.

Slika 10. 12 . • linije usmeravanja. Razvoj oznaka van standarda često iniciraju i kompanije i proizvođači materijala i mašina za ugradnju horizontalne signalizacije. dece u zonama osnovnih škola ili biciklista na opterećenim saobraćajnicama u velikim gradovima. • oznake na površinama posebne namene. Slika 11. i • oznake mesta za parkiranje. Oznake horizontalne signalizacije van standarda najčešće su namenjene pešacima i biciklistima.3. • polja za usmeravanje saobraćaja. a ređe vozačima. na primer. označavanje opasnih mesta na putevima ("crne tačke") itd. Oznaka za parkiranje 2. u praksi postoje brojni primeri kada je neophodno primeniti oznake horizontalne signalizacije van standarda. Ostale oznake HS na kolovozu U ostale oznake HS na kolovozu ubrajamo: • strelice.3 Oznake van standarda Posmatrano u širem kontekstu. Natpis na kolovozu Slika 12. Uobičajena praksa je da se ovakve oznake prikazuju u okviru posebnih programa zaštite. • natpise na kolovozu. Slični programi se mogu predvideti za zaštitu i označavanje pružnih prelaza.

U oblasti saobraćajnog projektovanja svrstani su u pomoćna sredstva koja služe za isticanje i pojačanje značenja elemenata standardizovane horizontalne signalizacije. markeri izazivaju vibracije i upravljača i vozila. brzo reaguje. popusti pažnja. Markeri se mogu upotrebiti i kod radova na putu. pločice.Mogu se postaviti na ivične linije autoputeva na dugačkim i pruženim pravcima gde postoji opasnost da vozačima. zbog monotonije. ili se one zatvaraju. po pravilu.Slika 13. Kada točkovi dodirnu ivičnu liniju. Oznaka van standarda 2.3. na šta vozač. kada se saobraćaj usmerava na manjim deonicama.4 Markeri Markeri su posebno oblikovane prizme. na kojima su ugrađeni retroreflektori a postoje i u verziji sa posebni unutrašnjim svetlom sa solarnim pogonom itd. Takvo 13 . valjci i sl.

• prizmatični markeri. Slika 14. a posmatrano sa aspekta korisnika saobraćajnog sistema. klapnom i sl.lociraju u vertikalnoj ravni.saobraćajni znakovi se mogu tretirati kao jedno od tehničkih sredstava za regulisanje i upravljanje saobraćajnim tokovima. • markeri u obliku valjka ili kalote. vertikalna signalizacija može da se tretira 14 . Posmatrano sa aspekta upravljačkog sistema.). Tako formiran skup oznaka prezentiran je učesnicima u saobraćaju pomoću različitih saobraćajnih znakova. Osim po materijalu.saobraćajni znakovi predstavljaju tzv. Njihova osnovna namena proistekla je iz potrebe da se upravlja kretanjem po mreži. Markeri se mogu upotrebiti i na kolovozima od kocke za označavanje pešačkih prelaza. najčešće se grupišu po obliku (slika 14. Postoje: • pločasti ili ravni markeri (sa nožicom. 3. Markere je relativno teško jednoznačno grupisati. Vertikalna signalizacija Vertikalna signalizacije se može definisati kao skup posebno kodiranih oznaka namenjenih učesnicima u saobraćaju. Drugim rečima. • markeri sa klapnom itd. spoljne elemente sistema.). u odnosu na saobraćajne površine. koje se."precizno" vođenje toka jednostavno se obezbeđuje markerima.

kao sredstvo lokalnog regulisanja saobraćaja za kretanje po saobraćajnoj mreži. a. Posmatrano sa aspekta regulisanja saobraćaja. pešački i stacionarni režimi saobraćaja definišu i sprovedu i u praksi. zavisno od karakteristika koje posmatramo. Najčešće. uslovima prioriteta i režimu kretanja na pojedinim segmentima saobraćajne mreže. kao i prema stalnosti informacija na znakovima. Vertikalna signalizacija 3. prema lokaciji.Osnovu ove podele čine funkcionalne 15 . a slična podela prihvaćena je i u Jugoslovenskim standardima. Drugim rečima. njen značaj ogleda se u činjenici da korisnicima prenosi neophodne informacije o dozvoljenim brzinama.S obzirom da je namena vertikalne signalizacije proistekla iz potrebe da se upravlja kretanjem po saobraćajnoj mreži.1 Podela vertikalne signalizacije Vertikalna signalizacija se može razvrstati odnosno podeliti na više načina. što je posebno značajno u velikim gradovima i tzv. "otvorenim deonicama puteva". njihovom značenju. pojedine grupe saobraćajnih znakova omogućavaju orijentisanje na mreži. S druge strane. stepenu standardizacije i načinu izrade. vertikalnu signalizaciju1 delimo prema funkciji znakova. Slika 15. jedno od najviše eksponiranih sredstava za regulisanje i upravljanje saobraćajem. ona omogućava da se kretanje kanališe i usmerava prema unapred definisanom režimu saobraćaja odnosno da se dinamički. ona je. Funkcionala podela određena je evropskom konvencijom o putnoj signalizaciji. Tako primenjena vertikalna signalizacija omogućava efikasno vođenje saobraćajnih tokova prema odredištima i ciljevima kretanja.

• znakovi zabrane (ograničenja). • znakovi obaveštenja. Ta podela izgleda ovako: • znakovi sa potpuno standardizovanim geometrijskim oblikom. na ovaj način znakove možemo svrstati u tri grupe: • Obični saobraćajni znakovi nemaju nikakav izvor svetlosti i obično se koriste samo za signalizaciju u zatvorenim prostorima (fabričke hale. • znakovi za obeležavanje prelaza saobraćajnica i pruga u nivou. simbola. njihove veličine. ograničenja. • znakovi zaustavljanja i parkiranja. d. Tipičan predstavnik ove grupe znakova su znakovi putokazne signalizacije • znakovi sa nestandardizovanim geometrijskim oblikom. Što se tiče njihovih karakteristika (rade se isključivo bojenjem podloge). b. • znakovi obaveštenja. Tako. i • dopunske table. natpisima i bojama (ova grupa znakova uvek ima tačno utvrđen grafički sadržaj) • znakovi sa delimično standardizovanim geometrijskim oblikom i bojom. veličinom. Podela prema značenju sigurno je najpoznatija i najraširenija. a često se označava i kao osnovna podela znakova vertikalne signalizacije. dvorišta i slično). ali se po pravilu izrađuju prema posebnim projektima i ne mogu se naručivati po unapred pripremljenom katalogu. • znakovi izričitih naredbi (zabrane. • znakovi za regulisanje prvenstva prolaza.karakteristike pojedinih znakova odnosno grupa znakova u okviru vertikalne signalizacije. obaveza). pešačku signalizaciju i druge specifične oblike signalizacije. i • dopunske table. natpisa i boje. natpisima i bojom. Podela prema načinu izrade je podela koja u sebi sadrži karakteristike materijala od kojih su znakovi izrađeni. 16 . • znakovi obaveza. posebno u nepoboljnim vremenskim uslovima i noću. Na taj način dolazimo do sledeće podele znakova vertikalne signalizacije: • znakovi opasnosti. Podela prema stepenu standardizacije grupiše znakove u tri celine. jer su nedovoljno uočljivi sa daljine. ne mogu da se primenjuju na putevima i gradskim saobraćajnicama. Simboli i natpisi se projektuju prema potrebi i mogu da budu standardizovani. simbolima. one su vrlo skromne i prema važećim propisima. veličinom. Ona je u našoj zemlji definisana Zakonom o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima i Pravilnikom o saobraćajnim znakovima na putevima i izgleda ovako: • znakovi opasnosti. zavisno od stepena standardizacije geometrijskog oblika znakova. c. Ova grupa znakova je karakteristična za tzv. simbolima.

Vertikalnu signalizaciju sa stalnim sadržajem karakteriše činjenica da se na jednoj signalnoj poziciji nalazi znak čije je značenje konstantno od trenutka postavljanja do uklanjanja. Ova vrsta signalizacije tek stiče svoje mesto u primeni i već se pokazuje potreba da se na pojedinim tačkama saobraćajne mreže. Vrlo dobro su uočljivi i vidljivi. tako i zbog jednostavne tehnologije proizvodnje. Slika 16. što znatno utiče na njihovu cenu odnosno cenu postavljanja i održavanja. Kod vertikalne signalizacije sa izmenjivim sadržajem. kako za njih same. na jednoj signalnoj poziciji moguće je menjati značenje znaka u zavisnosti od zahteva saobraćaja i izabrane strategije upravljanja saobraćajem. Vertikalne signalizacije 3. • Reflektujući saobraćajni znakovi najčešće se koriste kako zbog izuzetne uočljivosti i vidljivosti kao i efekata koje postižu na putu i lakog i jednostavnog postavljanja.• Osvetljeni saobraćajni znakovi mogu da budu sa unutrašnjim ili spoljašnjim svetlosnmi izvorom. upozorava i usmerava učesnike u saobraćaju.2 Osnovni principi i zahtevi vezani za saobraćajnu signalizaciju a. Ona mora u svakom trenutku jasno i nedvosmisleno da ukase korisnicima sistema kojim delom saobraćajne mreže mogu ili treba da se kreću kako bi došli do željenog cilja. Podela prema stalnosti informacija je sledeća: • vertikalna signalizacija sa stalnim sadržajem znakova. ali zahtevaju posebnu tehnologiju izrade i posebne instalacije prilikom postavljanja. postavljaju znakovi sa izmenjivim sadržajem. Poseban problem je njihova osetljivost na mehanička oštećenja i neophodnost redovnog i detaljnog održavanja. Može se reći da je to najčešći slučaj primene elemenata saobraćajne signalizacije. e. gde je korisnicima potrebno u različita vremena ponuditi različite informacije. Osnovni principi Signalizacija treba pravovremeno i kontinuirano da savetuje. 17 . koje manevre treba da izvrše da bi njihovo kretanje bilo efikasno i bezbedno. i • vertikalna signalizacija sa izmenjivim sadržajem znakova koja je danas sastavni deo ITS sistema. Kod ovih znakova lice znaka izrađuje se od retroreflektujućih materijala čija svetloodbojnost dostiže takav nivo da se približava čak i osvetljenim znakovima.

efikasnost pojedinih podsistema. bez obzira na kom delu saobraćajne mreže treba da funkcioniše 18 . To nas obavezuje da korisnike oslobodimo svih suvišnih ili loše koncipiranih informacija. da prepozna informaciju pre no što bude u stanju da pročita njenu poruku. U slučaju istovremene potrebe za više informacija. pored ostalog. Osnovni zahtevi Osnovni zahtevi koje vertikalna signalizacija treba da ispuni mogu se sagledati ako analiziramo proces kroz koji korisnik prolazi dok je u kontaktu sa porukama koje signalizacija prenosi. kao na primer atmosferskih. izvođenjem i brižljivim postavljanjem svakog elementa. saobraćajnih ili uslova okruženja. Nužno je da signalizacija.svi elementi vertikalne signalizacije moraju biti dobro i lako čitljivi. uključuje i vrednovanje svrsishodnosti ponuđenih informacija i naredbi. Selektivnost ponuđenih informacija značajno utiče na njihovo brzo. što se ostvaruje primenom adekvatnih projektantskih normativa • ZAHTEV RAZUMLJIVOSTI .proces kontakta korisnika i saobraćajne signalizacije je kratkotrajan i realizuje se u samo nekoliko sekundi. kao i lako utvrđivanje položaja u odnosu na željeni pravac kretanja • signalizacija traba da doprinese stvaranju sigurnosti kretanja svih učesnika u saobraćaju i stvaranje poverenja u sistem regulisanja saobraćaja. Iako je tako kratkotrajan. korisnik koji prilazi nekom od znakova vertikalne signalizacije trebalo bi.saobraćajni znakovi treba da budu tako koncipirani i prezentirani učesnicima u saobraćaju da su pođednako razumljivi svim kategorijama u saobraćaju • ZAHTEV JEDNOBRAZNOSTI . Ukratko.tako i za ostale učesnike u saobraćaju.signalizacija treba da bude jednobrazna. bez smanjenja brzine kretanja. signalizacija mora biti izvedena tako da se to postigne bez izlaganja korisnika posebnim naporima. kao i celokupnog sistema saobraćajne signalizacije. • PRINCIP KONCENTRACIJE . bude što kvalitetnija pa. Iz toga sledi da se osnovna namena signalizacije ogleda u sledećem: • signalizacija omogućava da se ostvare zahtevi projektovane strategije regulisanja saobraćaja • signalizacija ukazuje učesnicima u saobraćaju na postupke i način ponašanja u cilju obavljanja bezbednog kretanja • signalizacija treba da omogući laku i pravovremenu orijentaciju na mreži i svim manevarskim površinama. da je zatim shvati i sa poverenjem preduzme akciju pre no što stigne do mesta na koje se poruka odnosi. to je. Vreme koje je vozaču potrebno za svaku od ovih faza zavisi od brojnih subjektivnih i spoljašnjih uticaja.sve informacije koje nosi signalizacija moraju biti funkcionalno razdvojene kako bi korisnik mogao da se koncentriše na poruku koja je za njega relevantna. • PRINCIP SELEKCIJE . s toga. nosioca informacije. To se mora postići pravilnim projektovanjem. mora biti realizovana prema sledećim principima i zahtevima: • PRINCIP VREDNOVANJA . Ovi zahtevi mogu se definisati kao: • ZAHTEV ČITLJIVOSTI . najšire posmatrano. b. pravovremeno i pravilno razumevanje. zavisi od selektivnosti. u suštini. ali i od kvaliteta. načina postavljanja i složenosti poruke svakog znaka posebno. vrlo složen proces koji.

Pored toga.signalizacija treba da bude na onom nivou detaljnosti koji obezbeđuje njenu punu efikasnost.stubovi rasvete. Treba izbegavati suptilne projektantske finese. nužni su i napori da se standardizuju postupci projektovanja i izvođenja odnosno izrade signalizacije.sigurno je da je najzanačajniji zahtev koji se postavlja pred saobraćajnu signalizaciju da saobraćajni znakovi moraju da zadrže potpuno isti izgled što se tiče oblika.3 Vođenje saobraćaja U praksi. poznata su dva sistema vođenja saobraćaja zankovima putokazne signalizacije: • vođenje saobraćaja po smeru kretanja. ekološki. 19 . ekonomski i drugi zahtevi. razni objekti. Zadovoljenje zahteva jednostavnosti omogućiće i viši kvalitet realizacije u proizvodnji signalizacije • ZAHTEV KONTINUITETA . Složene zahteve koje upravljanje saobraćajem postavlja pred saobraćajnu signalizaciju moguće je u velikoj meri zadovoljiti ako se obezbedi puna primena naučnih saznanja iz čitavog niza disciplina da bi se ispunili osnovni estetski. • ZAHTEV KONSTANTNOSTI .sva mesta koja imaju slična obeležja i funkcije moraju da budu na isti način opremljena signalizacijom • ZAHTEV JEDNOSTAVNOSTI . i • vođenje saobraćaja po saobraćajnim trakama. već i u uslovima svog neposrednog okruženja (drveće. veličine i boje u dnevnim i noćnim uslovima. a to je prihvaćeno i JU standardima. svaki saobraćajni znak mora potpuno identično da se vidi u noćnim i dnevnim uslovima.podrazumeva da učesnik u saobraćaju mora biti kontinuirano informisan na svim delovima mreže po kojoj se kreće • ZAHTEV UOČLJIVOSTI .signalizacija mora da bude uočljiva ne samo u svim vremenskim uslovima. druga signalizacija i sl. Ispunjenje ovog zahteva zavisi u velikoj meri i od načina održavanja signalizacije u periodu njene eksploatacije.• ZAHTEV UNIFORMNOSTI . 3. jer ih korisnici u većini slučajeva ne mogu ni uočiti niti razumeti.). Drugim rečima.

Naime. braon (smeđa) i bela. označava se samo način kretanja prema određenom odredištu. posebno ukoliko se ovi postavljaju iznad kolovoza.4 Boje osnove znakova putokazne signalizacije Boja osnove znakova putokazne signalizacije predstavlja jedan od značajnih elemenata opšteg informisanja korisnika. Međutim. predviđa četiri stepena obaveštenja. jer im pruža informacije o kategoriji i kvalitetu puta na koje ih upućuju. Njime se korisnicima ukazuje.Drugim načinom. Ipak. kako se obično nazivaju putevi sa raskrsnicama u nivou. ne vodeći računa o korišćenju saobraćajnih traka (na višetračnim putevima).1 Vođenje saobraćaja na putevima sa raskrsnicama u nivou Vođenje saobraćaja na običnim putevima. Samim tim.Prvim načinom označava se samo smer kretanja. ovaj način vođenja namenjen je višetračnim putevima. Naravno. takve slučajeve trebalo bi svesti isklučivo na uslove kada su saobraćajne trake mešovite (dozvoljeno kretanje pravo i skretanje iz iste saobraćajne trake) i kada su saobraćajni znakovi za vođenje saobraćaja kombinovani sa svetlosnim signalima.3. označavaju se i saobraćajne trake koje treba koristiti za kretanje željenim smerom. pored smera kretanja. To su: • prethodno obaveštenje I stepen • obaveštenje o prestrojavanju II stepen • obaveštenje o skretanju III stepen • potvrdno obaveštenje IV stepen Slika 17. slučaj regulisanja saobraćaja svetlosnim signalima. plava. definisano JU standardima. na saobraćajne trake koje treba koristiti za kretanje do određenog odredišta. Cetiri stepena obaveštenja 3. 20 . žuta. 3. na prilazima raskrsnici ili na mestima gde se pojavljuje veći broj saobraćajnih traka (račvanje). zahtevaju kombinovanje ova dva načina vođenja saobraćaja. kao osnovne boje: zelena. uslovi koje nameće način regulisanja saobraćaja. ukazuje im i na nivo usluge koji mogu da očekuju na tom putu. Za saobraćajnu signalizaciju koriste se.

Za turističku signalizaciju koristi se isključivo osnova braon (smeđe) boje.5 Čitanje saobraćajnih znakova U toku vožnje. ostale puteve. stadion. turistički objekti lokalnog značaja). a boja ostalih elemenata je bela. Saobraćajni znak žute boje 3. Slika 18. a crna za označavanje elemenata na znakovima gde su boje osnove svetle. ako se odnose na autoput. ima osnovu zelene boje. put rezervisan za saobraćaj motornih vozila (a nije autoput) boja osnove je plava. terminali. boja osnove tih znakova je žuta.Crvena boja se koristi za označavanje opasnosti. a ostale elemente bele boje. koje je istovremenoi je jedan od osnovnih doživljavanja je zaštitno staklo na ograničavajući 21 . ispred vozača vozilu. Pravilnikom o saobraćajnim znakovima na putevima predviđeno je da grupa znakova za vođenje saobraćaja. dok su ostali elementi bele boje. dok je boja ostalih elemenata na znaku crna. kada elemenata dinamički aspekt signalizacije. Osnova bele boje sa ostalim elementima crne boje rezervisana je za znakove sa pojmovima lokalnog karaktera (delovi naselja.

realizuje se u nekoliko sekundi.elemenat percepcije saobraćajne signalizacije. Ako se analizira kontakt vozača i elemenata vertikalne signalizacije. Slika 19. Ako posmatramo ponašanje vozača na jednom delu saobraćajne mreže. Kontakt između vozača i vertikalne signalizacije. Vidno polje vozača formira se na osnovu mreže fiksacionih tačaka i osnovna karakteristika mu je da se sa povećanjem brzine sužava. Istraživanja polja pažnje pokazala su da se unutar polja pažnje mogu pojaviti zone sa gušćim rasporedom fiksacionih tačaka. što znači da je sa većom brzinom pažnja vozača skoncentrisanija na uže polje (slika 20). Zbog toga je vrlo važno da se ostvari kvalitetan kontakt između vozača i poruka koje prenosi signalizacija. u toku vožnje. Izgled vidno polje vozača prikazan je na slici 19. koje se uglavnom sastoji u kontrolisanju putanje kretanja vozila. čemu je sigurno uzrok neki saobraćajni znak ili neki neuobičajeniji elemenat puta. U ukupnom vremenu vožnje. signalizacija zauzima samo oko 10% ukupne aktivnosti vozača. može se konstatovati da se "slika" ispred njega menja svakog trenutka. a da su u vidnom polju vozača u svakom trenutku osnovni objekti pažnje pojedini elementi saobraćajnice i signalizacije. 22 . može se uočiti da je to proces koji se sastoji od tri faze (slika 21). Slika 20.

ostaje veliki broj propratnih. 4. POLOŽAJ i STANJE ZNAKA. Ova faza je direktna posledica oblika znaka. Pored opštih faktora koji utiču na čitljivost saobraćajnog znaka. utiče veliki broj faktora. Na čitljivost saobraćajnih znakova. Svetlosna signalizacija-Semafori 23 . • PREPOZNAVANJE predstavlja raspoznavanje znaka po boji i obliku. Naravno. kao što se vidi. Njih je lako svrstati u nekoliko grupa. ali je znatno komplikovanija od njih. ZAPRLJANO ZAŠTITNO STAKLO ili ZAPRLJANA SVETLA. STRES pa i alkohol. U ovoj fazi do izražaja dolaze oblik i veličina azbučno-numeričkih oznaka. njihov uticaj je različit i često može skoro potpuno da umanji efikasnost znaka. a time i efikasnost signalizacije kao što su: • UMOR. međusobni raspored i oblik elemenata znaka. kontrasti sa okruženjem i osvetljenosti znaka. Ova faza procesa traje samo neznatno duže od prve dve. zavisno od uticaja na čitljivost znaka. a koji mogu znatno da smanje kvalitet. jer u tom period saobraćajni znak mora svojim azbučno-numeričkim oznakama da vozaču prenese unapred pripremljenu poruku. • UOČAVANJE predstavlja otkrivanje i najmanje površine koje ljudsko oko može da otkrije u kontaktu sa okolinom. što omogućava da se prepozna vrstu poruke na koju se nailazi. onemogućavajući njegovu čitljivost. boje njegove osnove. kao i kontrast između osnove znaka i elemenata na njemu. • ČITANJE predstavlja najznačajniji deo čitavog procesa.Slika 21. svakodnevnih uticaja na vozača.

žute. Godine 1917. 4. a prvi električni semafor je bio postavljen 1882. Semafori današnjeg izgleda su prviput postavljeni 1924. u Berlinu. Svetlosni saobraćajni znakovi mogu biti i sa grafičkim prikazom. Koriste se za regulisanje saobraćaja i označavanje radova i prepreka na putu.2 Semafori za regulisanje kretanja vozila 24 . a od 10 do 11 sati uveče je bilo uključeno samo žuto svetlo. je u Solt Lejk Sitiju postavljen prvi sistem od šest semafora čiji je rad regulisan jedistvenim preklopnikom. semafori za regulisanje saobraćaja po saobraćajnim trakama. i semafori kojima se najavljuje približavanje voza prelazu puta preko železničke pruge. decembra 1868. Prvi semafor u Srbiji je postavljen po odluci Uprave Grada Beograda aktom IV br. Regulisao je saobraćaj od 7 ujutro do 10 sati uveče. semafori za regulisanje pristupa. semafori za regulisanje kretanja pešaka. deo su saobraćajne signalizacije. 4.Uređaji za davanje svetlosnih signala – semafori. Prvi semafor 4. zelene i bele boje.1 Istorija semafora Prvi semafor je bio postavljen 10. Semafore možemo podeliti u nekoliko grupa: • • • • • • • • semafori za regulisanje kretanja vozila. Slika 22. Kralja Ferdinanda (danas Ulica Kneza Miloša) i Takovske. U početku je svaki semafor bio kontrolisan ručno. godine na raskrsnici ulica Kralja Aleksandra. Semaforima se emituju svetlosni signali odnosno svetla crvene. 81099. semafori za regulisanje kretanja tramvaja. u Londonu. Svetlo može biti neprekidno ili trepćuće. novembra 1939. semafori za regulisanje kretanja bicikala i mopeda na biciklističkim stazama. semafori za regulisanje kretanja određenom brzinom. koji dodatno objašnjava njegovo značenje.

zeleno trepćuće svetlo – dozvoljen prolaz i nagoveštaj skorog prestanka dozvoljenog prolaza uključenjem žutog. Semafori koji se postavljaju iznad kolovoza mogu biti većih dimenzija u odnosu na one pored saobraćajne trake. Promena boja na semaforu Na slici 23. Svetla su postavljena vertikalno. Horizontalno postavljen semafor. prikazani su svetlosni signali. a zatim crvenog svetla. s leva na desno. Svi semafori na prilazu raskrsnici ne moraju imati svetla istih dimenzija. crveno svetlo – zabranjen prolaz. Semafor može biti postavljen i iznad saobraćajne trake. 25 . najpre s leva je crveno. je : • • • • • zeleno svetlo – dozvoljen prolaz. žuto svetlo – zabranjen prolaz. sa ili bez dozvoljenog konflikta. bez grafičkog simbola(strelica i sl. koji se ukršta sa drugim pravcem kretanja(saobraćajnim tokom) kroz raskrsnicu ili pešačkim tokom.). osim u slučaju kada se vozilo ne može bezbedno zaustaviti ispred navedenog znaka. Zeleni svetlosni signal. po horizontali. Prečnik kruga svetla može biti 21cm ili 30cm. Najviše je postavljeno crveno. na vertikalnom stubu.Postavljaju se na prilazu raskrsnici. u određenim vremenskim intervalima. Slika 23. Svetla su tada poređana horizontalno. a ispod njega slede žuto i zeleno svetlo. jedno ispod drugog. Semaforu se može pridodati i tajmer za odbrojavanje preostalog vremena do pojave zelenog svetla. iznad saobraćajne trake. crveno sa žutim – zabranjen prolaz i nagoveštaj da će se uključiti zeleno svetlo. koji se pojavljuju na semaforu. primenjuje se na pravcu kretanja. a zatim slede žuto i zeleno. Značenje svetlosnih signala.

jednom ili dve strelice. Grafički simbol strelice koji označava smer kretanja. U ovom slučaju potrebno je primeniti druga pravila za određivanje prvenstva prolaza : saobraćajna pravila. ili na jednom ili više krakova raskrsnice. saobraćajne znakove ili saobraćajac koji reguliše saobraćaj. Slika 26. ili za kretanje vozila iz jednog ili više smerova kretanja. Žuto trepćuće svetlo na semaforu Semafori koji daju direkcione svetlosne saobraćajne znakove koriste se za regulisanje kretanja vozila na jednom ili više prilaza raskrsnici. sa grafičkim simbolom. 26 . u smeru određenom strelicom. odvija bez konflikta. Horizontalni semafor Žuto trepćuće svetlo upozorava vozače da semafor ne radi i da smanje brzinu i povećaju opreznost. odnosno strelicama. za zeleno svetlo.Slika 24. primenjuje se kada je obezbeđeno da se kretanje vozila. Slika 25. Zeleni direkcioni signal. izvodi se kao crni uz crveno i žuto svetlo odnosno kao zeleni na crnoj podlozi. Direkcioni svetlosni signali Semafor sa trobojnim svetlima može imati dodatni svetlosni saobraćajni znak u obliku zelene strelice – USLOVNI ZNAK.

na kome se nalazi. upaljeno crveno svetlo i označava slobodan prolaz za vozila koja se kreću u smeru zelene strelice. pre pojave crvenog svetla. Simbol koji označava slobodan prelaz za pešake može biti zelena silueta pešaka na tamnoj pozadini ili tamna silueta pešaka na zelenoj pozadini. u određenom vremenskom intervalu. Dodatni svetlosni signal na standardnom semaforu 4. na način prikazan na slici. Simbol koji označava zabranu prelaza za pešake može biti crvena silueta pešaka na tamnoj pozadini ili tamna silueta pešaka na crvenoj pozadini.3 Semafori za regulisanje kretanja pešaka Za regulisanje kretanja pešaka uporebljavaju se semafori koji daju svetlosne signale crvene i zelene boje. Svetlosna traka može biti u horizontalnom. u visini na kojoj se nalazi zeleno svetlo. vertikalnom 27 .4 Semafori zaregulisanje kretanja tramvaja Za regulisanje kretanja tramvaja upotrebljavaju se semafori koji daju svetlosni signal u vidu trake bele boje na tamnoj pozadini. Ovaj dodatni znak (zelena strelica) prikazuje se samo kada je na semaforu. 4.Dodatni svetlosni saobraćajni znak postavlja se sa odgovarajuće strane semafora. Svetla ne smeju biti upaljena istovremeno. odnosno ako ne ometaju saobraćaj vozila koja se kreću po putu na koji nailazi. Svetla mogu da budu postavljena vertikalno (crveno svetlo iznad zelenog) ili horizontalno (crveno svetlo sleva u odnosu na zeleno). Slika 27. s tim da zeleno svetlo može biti trepćuće. ali tek kad propuste sve učesnike u saobraćaju (pešake i vozače) kojima je upaljeno zeleno svetlo. Njima može biti pridodat uređaj za davanje zvučnog signala ili uređaj za odbrojavanje preostalog vremena čekanja na promenu crvenog signala.

. slobodan prolaz. Semafori regulisanje kretanja tramvaja Semafori na slici. a dozvoljeno desno. Horizontalna signalizacija. .Milosavljević S. Beograd 2003. Vertikalna signalizacija.Vukanović S. označavaju : slobodan prolaz. . Beograd 2003. [2] Zdravković P..Stanić B. . . Osnovi saobraćajnica 28 .Ovi semafori mogu da se koriste u kombinaciji sa semaforima kojima se reguliše kretanje vozila. Literatura [1] Zdravković P. . Saobraćajni Fakultet Beograd. zabranjen prolaz i zabranu kretanja pravo.Stanić B. Slika 28.Vukanović S.Milosavljević S. Saobraćajni Fakultet Beograd. s leva na desno.. [3] Aleksandar Cvetanović .ili kosom položaju ili kombinacija navedenih položaja.

[4] http://www.planeta.rs/34/12%20saobracaj.maturskiradovi.org.signal.co.rs/portfolio/horizontalna_signalizacija.net/forum/Thread-podela-i-zna%C4%8Daj-vertikalnesignalizacije-regulisanje-saobra%C4%87aja [6] http://ltablice.htm 29 .php [5] http://www.com/svetlosni-signali-semafori [7] http://www.