Oдломци

ИСТОРИЈЕ СРБА
и
СРПСКИХ - ЈУГОСЛАВЕНСКИХ - ЗЕМАЉА
У
ТУРСКОЈ И АУСТРИЈИ

од М. С. МИЛОЈЕВИЋА.
I. СВЕСКА.
ЦЕЛО ЈЕ ДЕЛО ПОМОГЛО СРПСКО УЧЕНО ДРУШТВО СА 70
ДУКАТА ЦЕС.

ВЕОГРАД.
У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ

1872.

1

ГДЕ ЈЕ ШТО:

Први део
Предговор обновљеном издању
1. Приступ
Глава I.
2. О Србима
1) Значај имена Срб у разних народа и писаоца
2) У Шафарика и Николајевића
3) Прави значај имена Срб
Глава II.
3. О сродству Срба са Санскритама у језику и осталом
1) Инђиски и других споменици о живљењу Срба у Инђији
2) Трагови о некад: живљењу Срба у Инђији
3) Спомен нашег народа у Инђији
Глава III.
4. О сеоби Срба из Инђије – у заједници Индоевропске расе
1) Трагови живљења срп. у Африци
2) Трагови живљења срп: у средњој Азији
3) О старим Кинезима и њиховом судару са Србима
4) О старим Бугарима и језику њиховом
Глава IV.
5. О становању Срба ово Хвалијског, Азовског и Црног мора
1) Како су се сва садања славенска племена звала само Србима
2) О постанку разних имена сад. слав. племена
3) О становању Срба у Малој Азији
4) О Србима у Италији
5) О Србима у дан. Турској у Аустрији
Глава V.
6. Долазак старих Елина и Римљана у српске земље
1) Пропаст Срба у Малој Азији
2) Пропаст Срба у Италији
3) Карактеристика Грка и Римљана
4) Пропаст Срба у дан. турским и аустријским земљама
Глава VI.
7. Срби у Ђерманији, Данији и т.д.
1) Борба Срба у Ђерманији и другим земљама с Римљанима, Немцима Готима и т.д. и
пропаст српска
2) Трагови живљења српског у Ђерманији
3) Две песме народње дан. Лужничких Срба
8. Приметба

Други део
2

Глава VII.
1. Хуни, Српска Свевладова држава, Авари, српска држава под Дрванићима или
Дрвенаревићима, Бугари и Маџари
а) Срби
1. Краљ Свевлад, Самовлад или Само, Самко I. Од 492. – 530.год.
2. Цар Борис или Брус I. Свевладовић или Самовладовић I. Од 530 – 540.год
3. Цар Остројило I. Свевладовић или Самовладовић II. Од 540 – 552.год
б)Срби у Италији и пропаст зап. Римске Империје
1. Краљ Татило Свевладовић III. Од 541 – 576.год.
2. Краљ Теја Реја (Хтеомир) Татилов Свевладовић IV. 552 – 563.
3. Остатци Срба у Италији и данашње њихове песме
4. (6.) Цар Свевлад или Смовлад II. син Стројимиров, Самовладовић III.(V.)
од 552 – 564.
5. (7.) Цар Селимир I. Свевладов или Самов син Свевладовић или Самовић IV. (VI.)
564.–585.
6. (8.) Цар срп. Владан I. Селимиров син Свевладовић V. (VII.) од 585.– 610.
7. (9.) Цар Радомир I. Владанов син Свевладовић VI. (VIII.) од 610.–620.
в) Авари, Бугари и Маџари
2. Друго државно и народно преселење српске власти у ове земље под Дрвановим или
Дрвенаровим сином
1. Цар Звонимир I. Дрванов, (Дрвенаров) од 632.–675.
2. (12.) Краљ Будимир I. Звонимиров Дрванић II.675.–680.
4. Краљ Будимир и админ: деоба Србије
1) Бела Хрватска или Долња Далмација
2) Црвена Хрватска или Горња Далмација
3) Србија
4) Банство Босна
5) Велико Жупанство Рашка
6) Сјеверно велико Жупанство Рашка
7) Велико јужно Жупанство Рашка
3. Краљ Светолик I.Будимиров Дрванић (Дрвенаровић) III. 680.–692.
4. Краљ Владислав I.Светоликов Дрванић (Дрвенаровић) IV. 692.–709.
5. Краљ Томислав I.Владислављев Дрвановић V. 709.–722.
6. Краљ Себислав (или Збислав) I. Дрвановић VI. 722.–749.
7. Краљ Разбивој I.Себислављев Дрвановић VII. 746.–753.
8. Краљ Владимир I.Себислављев Дрвановић VIII. 753.–773.
9. Краљ Хранимир I.Владимиров Дрвановић IX. 773.–782.
10. Краљ Тврдослав I.Хранимиров Дрвановић X. 782.–787.
11. Краљ Остројило (или Стројило)II. Владимиров Дрвановић XI. 787.–791.
12. Краљ Толимир I.Остројилов Дрвановић XII. 791.–799.
13. Краљ Предислав I.Толимиров Дрвановић XIII. 799.–805.
14. Краљ Крепимир I.Предислављев Дрвановић XIV. 805.–830.
5. Краљ Крепимир и доцнија адм. деоба Србије
1) Поганија или Нерента
2) Захумија или Захлмија
3) Каналис или Диоклеција
4) Краљевац (Дукља – данас део његов Дукађин) а и Прехвала (или Прахвалитанија)
15. Краљ Светозар Крепимиров Дрвановић XV. 830.–835
16. Краљ Радослав I.Светозарев Дрвановић XVI. 835.–850.
3

17. Краљ Чеслав или Честислав I. Радослављев Дрвановић XVII. 850.–862. пропаст Србије и
појав Бугара
г) Маџари у српским (Славенским) земљама
18. Краљ Петрислав I. Радослављев Дрвановић XVIII. 864.–879.
19. Краљ Павлимир или Бела I. Петрислављев Дрвановић XIX. 879.–910.
20. Жена Белина (Павлимирова) Дрвановић XX. 910.–930.
21. Краљ Тресимир I.Белин или Павлимиров Дрвановић XXI. 930.–960.
22. Краљ Прелимир I.Тресимиров Дрвановић XXII. 960.–982.
23. Краљ Хвалимир I.Прелимиров Дрвановић XXIII. 982.–986.
24. Краљ Легет I.Крешимиров Дрвановић XXIV. 986.–989.
25. Краљ Силвестер I.Болеслављев Дрвановић XXV. 989.–993.
26. Краљ Тугомир Силвестров Дрвановић ХXVI. 993.–997.
27. Краљ Хвалимир II.Тугомиров Дрвановић ХXVII. 997.–1003.
28. Краљ Петрислав II.Хвалимиров Дрвановић ХXVIII. 1003.–1010.
29. Краљ Владимир Свети II.Петрислављев Дрвановић ХXIX. 1010.–1015.
30. Краљ Драгомир I. Хвалимиров Дрвановић ХXX. 1015.–1019.
31. Краљ Доброслав или Воислав I.Драгомиров Дрвановић ХXXI. 1036.–1055.
32. Краљица Неда I. и најстарији јој син Гојислав Дрвановић ХXXII.1055.–1057.
33. Краљ Михајил I.Војислављев Дрвановић ХXXIII. 1057.–1073.
34. Краљ Радослав II.Војислављев Дрвановић ХXXIV. 1073.–1089.
35. Краљ Бодин I.Михајилов Дрвановић ХXXV.1089.–1100.
36. Краљ Доброслав II.Бранислављев Дрвановић ХXXVI. 1100.–1102.
37. Краљ Владимир III.Михајилов Дрвановић ХXXVII. 1102.–1114.
38. Краљ Ђурађ I.Бодинов Дрвановић ХXXVIII. 1114.–1117.
39. Краљ Грубеша I.Бранислављев Дрвановић ХXXIХ. 1117.–1124.
40. Краљ Ђурађ Бодинов Дрвановић ХL. 1124.–1143
41. Краљ Грдиња (или Градиња) I.Бранислављев Дрвановић ХLI. 1143.–1154.
42. Краљ Радослав III.Градињин Дрвановић ХLII. 1154.– 1160. и уништење cpп. Краљевства
Глава VIII.
6. Срби под Неманићима и другим, стање њихово под Немц: Маџар; и т.д.
43. Цар Немања Стефан I. XLIII. 1160,–1195,
44. Цар Стефан I.Стефанов Неманић I. (Свевладовић XIVIII) 1195.–1222.
45. Цар Радослав IV.Стефанов Неманић II. 1228.–1234.
46. Цар Владислав II.Стефанов Неманић III. 123.–1240.
47. Цар Урош I.Стефанов Неманић IV. 1240.–1272.
48. Цар Драгутин I.Стефанов Неманић V. 1272.–1275.
49. Цар Милутин I. Стефанов Неманић VI. 1275.–1321.
50. Цар Стефан II. Милутинов Дечански Неманић VII. 1320.–1333.
51. Цар Силни Стефан III. Душан I. Стефанов Неманић VIII. 1333.–1356.
52. Цар Урош II. Душанов Неманић IX. 1356.–1367.
53. Краљ Bукашин I. Мрњачевић I. 1367.–1371.
54. Цар Лазар I. Грбљановић I.1376.–1389.
55. Царица Милица I. Југ-Богданова Грбљановић II. 1389.–1405.
56. Деспот Стефан III. Високи Лазарев Грбљановић III. 1405.–1427.
57. Деспот Ђурађ II. Вуков Бранковић I. 1427.–1457.
58. Деспот Лазар II. Ђурђев Бранковић II. 1457.–1558.
а. Стање Срба у Typcкoj и Аустрији
б. Jе ли Душан узрок cрп. пропасти ?
ц. Политика (и стање Срба, Аустро-Маџарска

4

Глава IX.
7. Статистичко, етнoграфски преглед Срба и српских (југославенских) земаља
8. Дела употребљена за овај састав
9. Поговор
10.Милош С. Милојевић

Milo{ S. Milojevi}
ПРЕДГОВОР ОБНОВЉЕНОМ ИЗДАЊУ
Велика је одговорност, чак и храброст, издати најзабрањенију књигу у историји писане речи.
Књигу, која је требало да постане српска Библија, а ево тек сада после 124 године она је поново
угледала светло дана, и то намерно у фототипском издању из пијетета према аутору, са свим
штампарским грешкама које су још тада 1872. учињене. Како се догодила та забрана и зашто, ко је
забрањивао, ко је тако страшно мрзео да је чак и друге Милојевићеве радове, такође драгоцене,
изопштио из српске духовне баштине? На ово мучно питање одговор ће једног дана свакако бити дат.
Мењале су се династије супротних политичких оријентација и непријатељске једна према другој,
мењали друштвени системи, мењале чак и државе, а забрана је остајала. Данас књига није забрањена,
али, у страха су остале велике очи. Мењале су се и институције, мењала Академија наука и академици,
али су листом остајали непријатељи свог некадашњег колеге. Мењали су се патријарси и односи у
Цркви, али не и став против Милојевића, смењивала су се поколења али ни у једноме није било
довољно смелог издавача. Зашто, побогу?! Како то да баш сви, иако међусобно сукобљени, нађу
заједнички језик и заједнички интерес када је Милојевић у питању? Каква их је то политика могла
водити, или боље речено порив, током дванаест и по деценија? И шта је то толико "страшно" што је
пронашао и написао Милош Милојевић? Да ли је то, ипак, зато, што истина никоме на овом свету не
одговара? Најбољи одговор, драги читаоче, налази се у самој књизи.
Милојевић је, дакле, трагао за српском историјом по архивима Пекинга, Москве и Рима и већ то
му је био довољан грех, јер се није ослањао на једину званичну Бечко-берлинску историографску
5

успешније и дуговечније од Немањића итд.. Зато је циљ овог обновљеног издања „Одломака" да се од уништења спасе то мало истине. веровању. У њој све што је придевено и што има свезу са неистином одпада. Као таква. који зависе и од наше собствене воље и воље околине у којој се налазимо. Паметарница — историја — народа каквог.. Шта с њима и куд ће онда они. даје животописе педесет три српска краља и цара пре Стефана Немање (г) и описује две династије . наши фанариоти са својим Грцима који нас научише свему што знамо . Или. и свију народа. он налази српски језик у именима планина. а последњи је управо стигао од италијанског професора Радивоја Пешића. Анатемисање заборавом и изопштавањем свих његових дела донело је српској култури очекиване и тешке последице.Свевладовиће и Дрваниће . која иначе. неистину. који не само лингвистички него и антрополошки и археолошки потврђује Милојевићеве тезе. Само један историчар истраживао је наводе из ове књиге и то у само једном делу Европе и није нашао ниједну једину нетачност. певању. У сваком случају. зидали и писали ћирилицом на свом језику. па било на вечну. споимо. ово драгоцено дело српске културе. налази надгробне споменике исписане српским језиком по читавом Евроазијском копну. тако исто. А на тој школи почивају научни радови и титуле домаћих историчара и академика. разпознају. 6 . као лед од угрејаног гвожђа. Вечна правда и истина никада се неможе накаламити. Неке мање нетачности које ово дело садржи нису од пресудног значаја. „Одломци" су већ на компакт диску. сликању. накаламимо: они се једно од другог двоје и једно од другог одпадају. Милошевић П Р И С Т У П. а некмоли шта друго. као и у опште целог света. сачуване у свега неколико преосталих примерака књига које су веома оштећене. шта ће ако Милојевић доказује да су Срби вајали. На пример. на овом божијем свету. шта ће. Рукописи необјављених а драгоцених књига из историје и народне баштине највероватније су намерно уништени.д. све свезе са садашим животом и свима одношајима себе самих спрам појединих чланови. са узвишеном силом. Милојевић је родоначелник лингвистичке теорије у историографији која после толико времена тек данас добија пуни значај и постаје једно од поузданих историјских мерила.и све то у десетом веку после Христа. појављују у својој првобитној и истинитој чистоти и наготи. биће умножени. и као одвојена од свега везујућег нас. надамо се. па што даље. отргнуто је од потпуног заборава и спасено од уништења на које је било осуђено. одише србомржњом и фалсификаторством. или времену садању. на пример. П. то се све више и више разлике и накаламци једне на другу. Разлика је у неких хиљаду осам стотина година. да их сљубимо. Како тешко је то морало пасти онима који слове за истраживаче а немају смисла за то? Многе поставке из ове књиге већ су доказане савременим научним радовима и књигама више домаћих и страних научника. Оне увек иду разним правцима. називе који своје значење имају само на српском. или другог чега. Само нам је остало да предпостављамо какво се благо у њима крило и заувек пропало. У њој немају места одношаји наши. Такође. и т. када је Милојевић доказима оборио све силне лажи те школе о Србима. зар не? Даље. и тако сачувани за будућа поколења.писању. у којој се сви појави људски. управо зато што највећи његов део стоји стамено на необоривим доказима. а односно народних радња и бића. пре њих бејасмо крдо . Колика је нетрпељивост била према овом делу и аутору показује чињеница да никад нико није ни покушао да истражи само наведену библиографију. језера и градова на просторима од Балтика до Сицилије и од Пекинга до Броднице (Стразбура). и прошлу. захваљујући добротворима и ентузијастима. она нас једино везује са правдом и истином. река. па ма колико се старали. зидању. није ништа друго до: храм у ком нас остављају све страсти. осам стотина година пре Христа.школу.

неку сбрку. но у сразмери величине мозга млого мање имајућих душевних животних сила. Опстанак ових у односу према човеку неможе се мерити ни по каквим условима. временима и народима. коима се обусловљава одржање народа и народности. или готово ни мало. као и пчела. и што се ближе приближава животињи. и овим подобне гомиле биле оне своје или туђе. које кад се све скупа узме. моћ. па као такови: или нам је врло мало. показује народ у његовом првобитном и правом суштаственом виду. тако исто и праву и истину паметарницу народа каквог. која је узрок садањости. па се заузети за садањост и на овај усасредоточити све своје умне и телесне силе. или другим речима: паметарница народа каквог није ништа друго но: чисто и најсавршеније огледало. као и степен савршенства. Но као год што вечну правду и истину немогу. мери по животним силама. од оно мало свог заоставшег од старине и прошлог жпвота. особитог дара и погдеда. да разуму и одма схвате. да ће он остати вечнији од лава и да ће порода мрава дуже трајати на земљу и од ових и других огромнијих. Тако је мрав. као да ове и нема. С тога је често. без дометака и долепака. као сувишношћу над осталим својим створовима. коју неуважаваше. одрицања и т. па и ненаговештавао као такво. код оних народа. а за будућност неће ни да зна. Али у самој ствари није тако.Оно је постало из саме потребе људске.Што више идеш даље видиш. показује нам прошлост народа у његовој првобитној и правој истини. таква божаствена и надземна сила вечне правде и истине. натурено вештијим. неодносећи ову будућности и невезујући обе ове са прошлошћу. међу свом својом браћом. С тога се они. а само животињском грабљивошћу за садањим. суштаственнм и јединим питањама. не само да нема важности. као и животиња. Писање прошлости таквог народа у толико је теже. а нарочито. међу коима се потпуно правдају само они. у ком се виде наше првобитне цртице чисте и јасне. о којој не ће ни да чује. а напротив. и у овима. а још је мање марио за своју прошлост. него уколико је. коју размрсити и разсветлити треба јаких дата. Писати дакле о оно нешто по мишлењу садањости. тим га се мање тиче прошлост. овом немарношћу ни за прошлим ни будућим. Што више живиш више знаш. без да се овај може мењати и по вољи не само појединог лица и појединих народа. најсавршенији. подобно животињи. туђе. онда. примао и усвојао. јер су према њему. нити може бити. Са глупог и непаметног схватања стања ствари паметаристу историку—је тим теже и жалостније у народу коме у колико је овај заузет за садањим тако знаним. него и свију скупа појединих лица и народа дотеривати и превијати куд који хоће и може. те се и мора вршити по самим природним 7 . У њој видимо јасну и чисту прошлост.Паметарница народа каквог. а тако подобно овима и све животиње. строге науке и јасне и праве критике. било је и остаје увек најузвишенијим и племенитијим својством човека. једнаки и исти. оставио дата о својој прошлости. но које изазива и разне страсти. или га сасвим од себе одтуривао. а из ове се обе верно и истинито изводи будућност. Овом сбрком. тим мање мари. паметарница народа каквог. овим непознавањем самог себе и собственог прошлог. те тако направио. ваља придодати још ужасне и страшне преврате. у колико он не само није ништа радио на овој. налазе хране за своје душевне. у разним вековима. која имају разне узроке. Тако чине сви дивљаци. као вечног непријатеља и једног и другог. или неће. немогу одма да схвате и сазнају ове овакве. у толико се условљава назадак и утамањивање и мрава и лава. одвојене и одељене од свију данашњих и времених додатака и налепина. који стоје на ниском ступњу изображења. или по својој сопственој глупости сам без ближег и удаљенијег садејства других. а више материалне силе и потребе. па и рачуна о њој невођаше. па често и крупније животиње својом умном снагом надмашује и тим је постао дуготрајнији и вечнији и од ових. по његовом мишлењу. Готово би се могло праведно закључити. У колико напредује човек.д. овом нељубављу спрам свога и себе. неразумевајући и непознавајући своје собствено и себе самога: своје уписивао у туђе. којих се умна снага. јер није у самој човечијој природи без узрока постало: . као и схваћања и правог појимања стања ствари. као да изгледа: да се и ваља опростити са прошлошћу и рећи јој своје последње: с богом и вечна памет. којим га је вечни творац и наградио. да се више заносе за садањим питањама. по којој се ова и познаје. д. брину само о садањости. Такав храм. Што је народ неизображенији. Што је глупљији и неразвијенији народ. поједини занешени страшћу и опутани у разне опуте млогостручних појава садањих одношаја људских. као храм у ком нема ништа садањег. ''Што више учиш више ћеш знати'' ит.

свог правца. па и оне. Памет и дар човечанске силе и ума човечијег показа сасвим друге резултате. нос. да није могуће за нас.д. што видимо и код мрави и пчела. Треба му пре свега познање себе самога и свога. бојећи се умложења и. или бар ова несачувена. придодате. узроком прошлости и садањости. који као ствар прошлости управљан овом и садањошћу. какве су му очи. ако су били узвишенији и изображенији од тог народа о коме тражимо писмених дати. обхођења. Тако би данас Малтус и друге економисте вапијале кад би доживиле и видиле: да је у Инглиској уместо 13. па да се може дичити и поносити својим собственим. као узрока. које су јој као накаламак и налепак. мишлења. као и дата за будући и прошли живот. ступња изображења. бар за сада. одреди и покаже прави и истинити пут. појава своих укупних и појединих обоих. што видимо и у неких животињица и малих и великих.Неписменост. да зна: колико има зуба. као и зашто је таквом а не другчиом била и зашто је тако. кад још немамо ни појма. вечно се бојаху. које се врзе око дневних животних питања. способности — и т. да нам у овој покаже све сљедствености излазеће из прошлости. но ваља да зна нарочити то: своју прошлост и садањост. и блиског животињи. Оне би се бојале. од неколико збрканих и сплетених разних дата своих и туђих. да ће им. војштише један на другог не само. и својих будућих нараштаја. Садањости је задатак: да нам ову покаже као непроменљиво сљедство прошлости. Разуме се. колико има ушију. будућношћу. дела задатак: 1. бити мало срестава за живот. у сразмери овог. разуме се по себи: био би узрок презрења и одвратности ит. да говоримо о садањости и будућности. Тако чињаху не само у стара и у најдивљија доба. дало би се особитих дата за будућу праведну оцену његовог ниског. 2.д. па са једном и другом да управља својом. Ово познавање себе самога и свога несастои се у томе. Под именом своје прошлости. више благостања и срестава за живот. дакле још једном онолико колико је било. вечно се бојаху од умложености. душевних и телесних. — јер му све то неслужи у незнам бог зна какве похвале и преимућства. Да нам престави нашу прошлост онаквом каква је била па прошла. а камо ли јасног и чистог знања о нашој прошлости. урадило на овој струци. Паметарници је у њена 3. Тако док беаху народи на ниском ступњу изображења. д. А што је се мало. него и у најновија времена то исто проповедаху и научене економисте. т. више среће и добра на земљи. — њему још треба млогог и млогог. и да ову појми и сазна како ваља и треба. у њихово доба бивших болести. и мора онај правац да држи. Будућности је задатак: да нам још за раније определи. а не другчије прошла и т. и то из два узрока: а) своје личне сујете и славе. умалења дневиних животних срестава. мора да буде. кад би сазнале: да од извесних. извесне рамове свог кретања и своих радња. Није довољно да какав народ има државу. или скоро ни мало. и претерана себичност окружавајућих га народа о самоодржању себе и своих.д. за ону њихову садањост. људи на 100 у место 90. Тако би сада биле пренеражене неке лекарске главе. туђинима. на 100 и т. ј. да овај вишак не помре од глади. него и на своје собствене. власти . који је још на оном ступњу изображења. те изађе: што више људи и народа. Међу највећијим стоје још и ове:. Млоге тегобе стоје на путу да човек зна како ваља и треба прошлост народа из кога је. известан ред и поредак — који је код изображенијих често непоредак — извесне установе. те с тога: један другог убијаху. не само над осталим народима него и над неком извесном животињом. народом из кога смо као и нерадо описивање туђих народа. То исто бива и за паметарницу прошлу сваког народа. прстију и т. сада умире само 10. Таквом народу указати праву његову паметарницу и казати коју више. 3. 8 . узрок је низак ступањ народног изображења. као узрок и следство ове. д. којим га ове две силе гоне и терају. 1. 30 милиуна душа.нагонима н наравима људским.

б). Марта 1862 год. било је преко 100. која од 8. сва дан: Ђерманија и прели се у Немце и т. учини само 5. министров помоћник. потом на Ireanders.т. римљанили. па шта да кажемо за остале. Тако на Отаји-тими. прве насеобине инглијске. јад. најчистије и праве божанствене. Ешевскаго Етногр: Етјуди СП: 1862 год.175 124. само да би своје народности и своје стомаке обогатили и разширили. 55. Примера имамо у Инглиској као најизображенијој држави европској. у другу сплетке. сљедователно и тај издатак на војску. утаманише и сатреше толике народе и земље. а нарочито за србство. они објаве обсадно стање несретног острва. 3. стр. д. под именом вере.000 дук. и сваки седми Инглиз пође да утамани несрећне народе острва. не с тога: да ова заштити насељене ту Инглизе од староседиоца.д. а староседиоци готово сви изтребљени и утамањени. себичностиости и т. у Инглиској поведе реч о Новој Зеландији. да их ови неби све до последњег човека утаманили'. и т. Тада је Фортеска. огањ. душе. пакао и јад. Елини и опет Римљани и Немци са Инглизима и другим своим ђерманским и романским рођацима. И ово је мало било за изображене Инглизе. да је то нуждно. д. појаве се у Тасманији. Докле се сада и у ово време са тим долази имамо примера свуда и на сваком месту па да и ненапоменемо жестоку и нечовеч: расу ђерманску у виду Инглиза. Међу млогим и ужасним примерима. оставише благе и праве проповеди. душе у 1841. Тако се. састојеће се из преступника и војника. Христијанство и писменост. Христијанство у колико је учинило добра народима. Римљанима и немачким народима. 52. чемер. Срби примише ову свету и праву веру добровољно. а 1844 само 44. као саме себе'' па узевшији у једну руку мач. елинили. на свету. бранио то питање: да и даље војска тамо остане. староседиоци. зависти и злобе.000 душа. једни немајући способности да изуче и изговарају слав: језике а други имајући разне начине за претапање туђих народа у своје. штер: или наших новаца око 1. него староседиоце од уљеза Инглиза. На војнике ове држава троши преко 700.792 055 душа. Једини. да наведемо само ове: 1803. за 20. којима се отликују од свију народа на свету као и трпељивошћу других и туђих вера.000. гад. у седници дољњег дома. ако су били неразвијенији и неизображенији. Како је се разпростирала подлост. 4. староседиоца.400. него као добра на овој јадној и чемерној земљи божијој. Кинези.Пресељавања и прогањана разних народа. Да би што пре постигли своју цел. у чему се особито одликују. год: или до 1861 год. Проповедници ове свете. као што видимо да се то још и дан данашњи чини. вере. 1838. 2. Ирландеза. Додир и сношај са разним јогунастим и нечовечним народима. 5а. да благодарећи христианској нашој браћи Пољацима и дан: Немцима. немчили и. које је 7000. били су скоро сви утамањени и побијени. а у Инђија у Орису 9 . т:ј: да би нестало староседиоца. год. при доласку европеаца . заборавише на речи спаситеља: ''љубите један другог. држаној 13. себичност и друге гадости и паклене утве и авети свуда и на сваком месту.000 настањених Инглизи и 70. у којој је тада било 50. имамо милиунима примера. војника морало. по налогу правитељства. Тако имамо примера у неразвијеним и неспособним Елинима. у којој је за 27 год: сав острв од њих заузет. да су ови Славене.д.000 Фун. да их дошљаци Инглизи не утамане. Тако знамо. муке свакојаке. Ево ти хришћанске љубави и човечности у најизображенијег народа! — види С. да брани. као и глупим да разуму и науче туђе језике и т. Није дуго трајало. пропаде за славенство. озарившији га лучом истине божаствене науке и човекољубља. више као зала. Тако је свуда и на сваком месту било и бива још и данас. у толико је његово свештинство оназадило и унесрећило народе са њиховим паметарским споменицима. а заробљене најпре превезу на остров Great Island. житељи. цес. те с тога и имају славе као успомене ове светиње и блага. д. душа. а сада нема ни 7000 пуних. интриге.'' Робак Инглиз одговара овоме: ''Што пре Инглизи изкорене Маоре — староседиоце — то је боље?!!'''. Од овог несретног народа 1835 год: било је свега 210.

а нарочито туђима. сатари за 1. и садањи живот. врзењем у једном и истом и помрчавање и убијање једне и исте ствари. довесће се преглед прошлости нашег народа само до времена владе Неманића. Овај и овакав ступањ његова развића. o fratribus nationis Christianibus!!! Има ли би још млого и млого тегоба и сметња да излажемо за нашу ствар. сплетњом. О СРБИМА.— народа. укуп. Збрка разних паметарских дата. да обтерећавамо наше дело овим и оваквим стварима. можда. — сад. но што је објасњавају и на прави пут изводе. чини његов прошли. ГЛАВА I. ми морамо прегледати прошлост нашег народа и то у храму њене паметарнице. само вечном муком. којег Народопис — историско-етнографску карту — подносимо. но с тога: што немамо права. Заборављало је се: да о народности каквој говорити. Кад се то тако ради данас у 19.000. Имајући дакле у виду све те тегобе и сметње. као што тврде: Керије. стотинама тисућа година. Већина паметариста србског народа узимали су. па још са собственом и рођеном браћом. са којег и сама ствар мора а пре. који 10 . песмом. као и општу нашој сродној . неразумевање ових. и вечна правда. Такав погрешан правац. тако је замршена и заплетена: да се скоро неможе и незна одабрати права и народна истина и ствар од сумешина и уплета туђих. која неможе превазићи ни садањост. а камо ли још већи скок и блесак добити у будућности: ако се неодпочне ићи правим и истинитим путом. и осталих народа. ове значи толико исто — и још горе — колико и неодговорити. причом. по странцима унеколико познатим. од коих постаје цео народ и народност. основ. и са својима. а да шта је било на једно 3 до 4 тисуће година пре Христа и после овога до средњих векова. као да то небеше клица. подтурујући под исте ривотине и разсипине филолошког незнања. те да би се могло што из ове узети. или натерана другим околностима у свом замршају размрсити се. годину дана својом шпекулациом преко 2. знају? Ово је дакле у времену врха нашег садањег савршенства. загонетком и т. или сама од себе и собом пропасти.1866 год. Заборављало се: да је први основни камен паметарници сваког народа. веку по Христу. чине прошлост народа србског огромним и ужасним хаосом. његови умни појави оличени речју. и то од најизображенијег и просвећенијег народа.д. А да би ова била што истинитија и да нам се неби могло ништа приметити. по раду његових досадањих писаца. а нарочито оно. но као сасвим туђа и друга и са туђом се народношћу споити и у ову се прелити. па до његове државне зграде пролази. довољан је доказ и његове будућности. без свезе са садањошћу и са садањим разним околностима и разностручним појавима садањег нашег живота и положаја. но што су биле довршиване. политички живот српски за основ њихових паметарних списа и према овоме зидали своје зграде. ово је после тисућу осам стотина и неколико година после благог нашег Спаситеља ?! o tempora. са чега су им се увек пре рушиле. његов језик и народност. без филолођијског и правог најстаријег знања за народност какву. или до тог доба: кад је он нешто мало боље и јасније обележен. које потпуно и најопширније царују у прошлости србског. што се односи на његову прошлу и садању етнографију. које обично паметаристе све гураше и тураше у поноре вечних мракова и провалија.000 душа. не с тога што немамо грађе за ово. недостатци паметарских свеза и филолођијских закључака и истина. Од првог рала — пара — људи. но све то остављамо до другог пута и времена. заметак и развијање паметарнице тога народа. а боље непознатим и замршеним. Српски народ нема обрађене своје паметарнице. I. којима он и ствара засебну паметарницу. Прошлост србског народа. а после. — то само један Бог. да више заплећу и замршују ствар. без кореног и правог знања. Досадањи вајни радови на овом пољу такви су. Сбрка паметарских дата. амер. Текареј и друге социалисте ингл. па тако исто чинише и наше паметаристе. славенског. о коме се пише и говори.

нити их треба опровргати. и хотентотског што држимо за своје.д ? За.. Србин и немогу се назвати таквим. јер су вели тамо становали. учини: да ми готово знамо више и о Хотентотима. а о свему овоме није наш задатак сад овде да говоримо. Серберин. једно са наших малих сила. Сорабин. Себр. Г. покрај свег свог. скупа и т. или неодиграном.д. са наше Народописне мапе српских земаља. д. Тако нам млогоуважни мученик.. Истор. 145. а он их сам доводи и од сјевера и Сибира дан: и сбора. кои доводе Србе од Хуна Сабира. Тако. Сјарбин. без зреле и ваљане критике. — једне писце. Серсин. но о нама самим.д. као једнога народа. основане на филолођији. па и каква Нешредија и ко други. девете од Српа. Сербер Сереб. које је наш неумрли Рајић навео на своим горепоменутим страницама. то се никога и нетиче. осме од Тулија Сервија. Довољно је за нашу одбрану. непотпуности и остало што буде непотпуно и строго неиспитано. Себрин.д. Саберов. Значај имена Срб у разних народа и писаоца 1. Беч 1794 год. по ком промеру. ваља градити најсавршенију жељезницу. као темељу паметарнице и свега што се на какви народ и његову народност односи. О самом имену Срб. Архим: Јован Раичъ наводи — у II том стр. на пољу паметарских наука. да кажемо шта значи име: Срб. Сурб. Сирб. пете од Серва. десете и од Свраба. да се барем ово протумачи и објасни: од куда Срба.д. ми још незнамо: шта су и колико су ти Срби допринели роду људском одиграном. и т. а како ми и наш народ кажемо и држимо. ради одржања сваки свог закључка. у преводу ставља овако: 11 . 160. у ком морамо. слугу. — невреди баш тако млого. паметаристе говориле су по нешто нагађајући и довијајући се. 148. Ист. коју и како одигравају улогу у овом опште светском појаву разних народних појава и радова и т. да наведамо само ово: што се у нас непокреташе мисао. Ствар наша неће ни издалека тачно и јасно бити објасњена и протумачена. Међу толиким писаоцима и тумачима имена Срб.д. Нека нам се не замери за недостатке. 154 и 155. Енгел и т. д. но сво то нагађање. тако да рекнемо. финскомонголско и т. Разуме се по себи: да сва ова тумачења имена Срб.д. Сурбин Сарбин и т. па седме чак и од копилади. па и не покушаваног да се уради. Сербин. стр.д ? Ми још незнамо. наше млоге као и туђе. кад никаквих навода и доказа несадрже. колико нам наше мале силе и мајушно знање допушта. али ће јој се барем бољији правац дати и пут промерити. баш као да тих питања и није створила вечна и свемогућа сила. раз. Србин и т. тако и Серби. иначе доста разборит и научан славен: паметарист.д. Млогога у нас има. као и сами себи и т. приобрјели имја или от собранија или от сјевера. Тунман. можда. описаног политичног живота Срба и појава ових у заједници опште радње људске и разних народа. ни колико су се и како они јављали у општој паметарници и т. Серс. Серб. својом улогом. Србин. шта значи та реч .д. а Сибир је од сјеверне стране и т. која лежи између Тигра и Ефрата. ког тумачење Рајић на стр.зависаше не од њих колико од ступња народног развитка. за дивно је чудо како је се један доцнији. треће од реке Сербице. а и још ће доста времена бити само то: тако и тако каже Порфирођенит. друге од Сармата. а напротив свога што држимо за тунгуско. Хор. као што се то види из ових његових речи — вид. Сер. а камо ли покушаваше рад. да коју проговоримо и о прошлости нашег народа.д. обоја бо мјесто имјет могут и на послетку: что древњејшеје отечество Сербов Сиберија. или Сабиров. от које и назвалисја'' и т. четврте од Скита. повео за Анонимом. Сорб. Јан Колар. шесте чак и од римских опанака. ''Ест ли пожелајет читатељ мојего в произведенији Серб имена мјенија и т. како се јављају они као честица чињенице у општем људском раду. Сирбин. нас је увек било. Сјарб. Ето у таквим тешким неприликама и у таквом времену налазимо се. нар. као тобож да су били сврабљиви за ратом и т. Наше је прво. Сораб. Сорбин. слабог знања — а јаче и није могуће кад се и сам народ налази па овом ступњу изображења у коме смо — а друго са немања до сада ничега урађеног на овом пољу.

sura те да изађе од surab ''svrab'' дакле чиста наша шуга.ј. прихвати се и таквих ствари. Ето. стрибеш. које су му. као bru — ritus. сарбеш. да свраб значи: немоћ. свраб. наученог мужа. Сирбланин. сирбско и проч: Сверботу знаменујет. налази да: Срб значи корено. у свију садањих такозваних сл. а то је све зато: јер се мора уметнути писме в у речима: sur. сврбети. д. У својој сувишној заузетости иде од Словака и осталих Слав: племена час Римљанима и у њиховим речницима тражи корена Србу од свраб! Из Рима лети. Арабе и Халдеје па и све Славене и т. рус: сверб. — њеци же Пази — на се — обозрителније'' — и т. свраб назива и горја. па доказује: да се у ст. зове на њиховом језику ψωρα. самом предмету. јасно и истинито тумачење пок. и да би Србе само од свраба произвео. горје т. Елина наш свраб. а негда Зороастру. слабост и т. свербити. упамтите и чујте сви! Кад свраб значи немоћ. да би своје закључке узнео у коло науке. surim. па још у 19. који се сада клањају пророку Мухамеду. Шафарика. напослетку умна глава закључује. племена. да га на крилима својим пренесу у Халдеју.д. или не. или благонарочити називајусја. да је сврбити то исто што и: сврбити! ? Од особитог су му куриозитета филолошки закључци: Срака — сврака — хитам. тако званих. per .— упропастила би сваког. д.urio. и пошто је прибрао и Немце и Парсе и Римљане. па пошто му ови својом силом и огњем уништише све недосљедности. век по Христу. што баш и говори противу његових жеља и намера. Ето тако постаје Србин од свраба. и хватам. или шуга. лети на сили налик на Бураха Арабима. што се неодноси суштини ствари и што овој неприпада. као да је говор о сврабу. свербеж. ини Верли — изрјадни —њеци же Вандали – даљше поступајушчи . г.д. јер је свраб у Словака. П. Зане ашче вси обшче Слави. хвитам. те и тамо сабира оно. Елине . слабост и т. који још људе једе. него Славенина па још чувеног књижевника. као на Пегазу. Парсима и другим народима. скерни. — баш као утопљеник — неразбирајући млого о односности. пружа се халдејским Серафимима. али свакојако незначи сврбити. Зато наводи и речник одакле је узео ту реч. па кад и ту попабирчи огромне филоложске недосљедности.''Прочее первообразно Сирб од котораго Сирбал. а не о Србима. у коме се вели. у којима владаше тама и мрак и не туђина. д. као Анонима. ини обаче Ервати от ервања или боренији. у Атину и другим Елинима. у својој претераној ревности за науком. Ето тако занешен у својој претераној ревности. а да би загладио болест свраб и шугу на имену Срба допушта: да су Срби огњени и светли. Пошто је се тако исцрпео. две сасвим разне и корено једна од друге разликујуће се по значају речи. а палити значи немачки brennen. као у Руса. што опет у Латина значи: pruritus . — Вавилон — и Јерусалим. и наша свраб. хворост. готово изван дејствителности. и да би доказао: да Срб долази од свраб. Пошто и ту скупи све.ј. сврби. скверни. сијест Славни. слаби. горе.uritus или од buro. немоћни. па изводи оно што непостоји и неможе постојати. Овака наука. хорети у неким племена. који само нагађаше. болест. или шуга. који живљаше тако рећи под носом Срба. као ваљда угледине — идеале — свију садањих укупних. срушиле и утаманиле и саму ствар. Шафарика. срб: и т. ватао је се за све окружавајуће га. болест. јако да не отмјеннено прочих себје сонародних возимут и Сирбли пронаименованије. burere. наводи и речник Линде. оваква научна закључења. Даље наша научена глава иде. шуга. д. Даље још гони тај славни славен. Даље наводи како у Словака значи та реч и палити као: ''ruka mne pali'' т. шугу. и других. Изводи 12 . са свим тако названим филолођијским закључцима у место утврдиле. per .д.д. болест. онда су и сви Срби: сврабљиви. и после дивног мученика за науку славенску пок. да: сраб. у Босни зову сербес. као да Немци другчије говоре и као да палити значи нешто друго од жеђи. не само африканског Хотентота него и дивљака Полинезије. дакле ово начисто излази. као Серафими и т. горети палити. шуга. Словена. а да је то баш тако наш славни славенски научењак.prurio. јер реч Срб то значи!? Упамтите и од сад зовите Србе шугом. Даље наводи у ческом. па у тој свој претераној брзини. Да би само потрьо право. не човека из прошлих векова. руском. паскверни. и то нек се незаборави из 19. свраб. слаботињу и т. или свраб. веку. филолођист па наводи. Узмите ову ствар: човек смешао.овака тумачења. горети сагорети и т.

до сада се нигде не чита. слободни човек и т. sarab. д а никако пишчеву: шугу. стављајући им на супрот праве и истините значаје.д. ево ћемо укратко и у главном навести у преводу и саме његове наводе. али све неозначавају шугу и свраб. изашло би: да има више права изводити га од друге наличитије речи. toror. горскоболестници. реч incendium у добром смислу а не хрђавом.. Да се неби коме учинили наши наводи сувишни. д. трбоболници. Немачки наводи у речима: sehr. има ли игде и да се зову по радовима и т. или прво лице на земљи. а код Евреја zar. шаро. или се бар наове односе. слабост. Грчки наводи Г. sehre — спалити ferrehren — Sorge. које кад би се допустило. 13 . Тако σειρω означава: жар. Даљи. жмигавци. као вршак светлости. а тако исто и инглиске и неких других народа речи. мутавоболници.д. као у лат. шивачи. Рус. а реч ζνρος (вероватно треба ζηρος) означава: сурови. преко мере. Даље латинска реч rusit од куд је rursus. које или значе саме по себи. sarah. schüren ватра и т. страст.д. но све оне које је наводио повезују само. Од тог истог корена постале су и ове речи: sara кнегиња. servia венац sertum круна certus јасно светли и т. а Цицерон опет: ardere amore волети љубити и т. као што хоће г. Шенир: сср: 77. јачину. силу бујност. Наводити све разлоге његове и доказе из слав. која се својства подпуно и односе на праве Србе. језика било би толико. дакле не шуга и шугав. красте. слободу оштроћу и т. моћ снагу и т. згранилници. храбри κρνφη врх . гној и. па шта више односеће се чак и зависти. а не Срб. пожар. ектичавци. а она значи то што у нас реч зора — види Ис. храброст. но шта више. одкуда је и ser круна и sar. seriasus. сунце. а и сунце у хрђавим својствима као кад спаљује и т. царица sarebit гвожђе. љубав. као и халдејски и еврејски сами му побијају његове наводе и изобличавају га у његовој занешености. Мос. силу. слободу и т. држка од копља и чаробни прутић меркуријев и других елинских идолопоклоничких богова. светлост. блистати и т. независност. или то што латини зову aestus torridus жарки.д? Колико нам је паметарница свију народа и времена позната. Колар. Прво долази еврејска реч ''сара и шара'' која значи лат: arsit и rusit. силе. жарки. рањавоножници.д.д. Даље му 2. ризничари. Срба. αγρια — срп криви нож — αρεας силни. незначе баш ни једна шугу и свраб. Даље реч αςτηρ означава силу. тепавци и. увоболници.д. свраб. него прва реч значи: жар. — наш жар. Слав. красоту. severus ватрени. цара. -ае изјаснити. горећи. Друга реч serapha значи опет: жар. т. б. -а. као и: орачи.д. а не шугу. зара. фиргас. splendebat.д. лат: luxuriavit. која се може лат речју flagrantija. а и латинска реч ardere значи горети. amor acer силна љубав. свраб. Навод халдејских речи. Има ли игде у свету. зубоболници. једном речју наведио је само све оне речи. homo acer силни.д. serav. од туда је и реч σειρος палећи. ћелавци. или се односе на топлоту и видело. или то што лат. serah.д. -um жућкасти или беложућкасти. да се народи зову по болестима. савршенство — и т. розга. (tarreo. Тако дакле не беше срећан наш г. нити ће се по свој прилици игда и читати: народ великокашљавци. и т. колико побројати све речи односеће се и показујуће горња својства.д. блистајући преузвишени. т. Даље реч sarab значи опет: жар. Дакле све те и халдејске и еврејске речи неозначавају свраб и шугу. иду наводи. разгор.д. јунашство. светлост. Даље реч serah значи: узвишени светли сјајни. жар. јасност. цар.д. топлоту.д. руменило. Наводи из славенског језика састоје се из свију речи. светлост. светлити.д. Колара као: ραβσος прут. невреде ништа. светлећи сагоравајући. које или показују светлост и топлоту.. Колара такође неслуже му за подкрепљење и утврђај казаног. — красота и дивота — палеће и сагоревајуће. Колар да им натури. власт снагу. храбрости и т. него је саро. топлоту. в. красоту. а од ове је и σειριος и αστηρ. волети кога. д. силу. а даље surah значи: првенствујући. Колар ни у елинском језику. госпођа. господство.име Србина од шуге и т. као: ardere aliquem. желити што. силу. и што Евреји никад немешају зору са шугом. желити што и т. немоћ. силни. зриковци. латински: surio која реч долази од ardor а и опет значи светлост. јакоћа и т. но само јасни црвеникасти и т. наводи Г. славу. дивни независни црвенорујни и т. господара. горећи. Да је се у томе преварио и да никакве свезе нема свраб са еврејском речју сара и шара доказ нам је тај: што та реч није сара као што наводи г. као што вели Вир. силу. А од свију тих халдејских и еврејских речи постали су и Херувима и Серафима. но: силу.д. serapha. horros ужас. као и наводи ψωρα шуга.. 1859 год. грозничавци. журни. мужаство. јер и корен други имају и сасвим друге ствари означавају. значи искати. светлост.д. силу и т. столари и т.д. дакле опет: светлост. несрећа serius.

топл. стр: 122. и Мал. а све остало пред и после корена само су предметци и завршетци.д. налазе обе изгледине. pasirbovy. puer — пељвскиј poser. — Но да ту ненаводи за правдање свог навода ниједну језгровиту мисао. слов. да је једна и иста са речицом пасторек — privignus — и в) да произилази од корени сир — sir orbus — Сложена је из предлога па и корене речи серб. Волин у место Велин и т. пољ.д. пасербка. pasztorkinyа срб. и Мал. словач. реч сир — orbus — рус: сири. помрчини и т. Шафарик. пасторак и т. Тако дакле нема никакве сумње. pasynek — pronepos — словач. раstorok.privignus — pasterka — privigna — понекад и pastorik. стреда и т. да је сложена. пр у Вел. сирота — sirota — 14 . хорват. бобер у место бебер. 90. tepidus.д.д. посерб. д. parobak — juvenis. pastorek.д.д. и с тога га остављамо и не претрешена. из чега излази: да овде писме о замењује писме е као и. Рус: пасербок. — пасерб. pasierrbica—privigna— pasierbi. а у странаца редко употребљавано. паробак од роб и т. сиромаха. Тако хорут: pasterz . која тој речи одговара. као Велико и Мало — руском. које је савршено равно рус: и пољ. стрибро. Николајевић ову ствар најбоље објаснили и протумачили.д. тами. pasierbny— све. и старо пољском. среда и т. Од овог је корена и стар.д. латин. pastorkyne. са још неким другим произведеним речима од исте н. дрводеља и т. тако исто као за Русе реч пасинок — privignus — подчерица — privigna — срб. ван завршетка. домаће и дубоко укорењено међу — свим — Словенима. објасњава овако: ''Име тако старо. као н. И ако је једна и иста реч пасерб и пасторак доста тамна и нејасна. овај неумрли слависта. могло је само у својој домовини добити свој почетак и јестаствени значај. privignus — пољ: pasierb. без икаквог тумачења. и Г. п. — вид. ниједан филолошски прави и истинити факт. suari и suai што све значе: син и дете. руском пасерб — puer. па — сер — б. који овде саставља засебни завршујући слог. что оно издревле атносилос собствено к војсковому. у Литоваца pasunis — privignus — podukra — privigna и т. које се саме по себи разуму за зналце словенског језика.д. Морошкин у свом делу ''Историко — критическија изсљедованија о Русах и Славјанах Сп 1842 год'' доводи име Срб од дрва високих и од сечења ових. пр. Писме к није ништа друго до завршетак н.д. а тако исто и у туђина. или тако звано црк. pasierbiczy. ратному сословију к Росији'' и т. чес. puser— filius. pastorka. но ипак је она јасна кад саберемо све речи односеће се том истом значају. а писме т. у речи разптилити од пил корена. А на другом опет месту говори. само се по себи разуме. од туда је и стин у место сјен. посинак од син. пр. и т. Г. ШаФарик. потпуније и јасније представили и објаснили. пригев : и тд. који су сродни с нама. пасербица—privigna—пољск. да је у свима овим речима. pastorka i pastorkynya. б). говори: ''Г. храбра човека.. А.д. Тако у слов: језицима. Г. пасторак. дакле од високе шуме и т. као најјезгровитији и најученији до сада слависта за име Срб. у којих се као што ћемо видети. речи paser — puer — персид. у место сребро. что названије Серби. па је и елинско и римско Склавин правилно итд. било в древњејшија времена именем всего славјанскаго племени. посинак. — puer — курдиски — suar — puer — и афганистан. а та је у Вел. и ако се налази у санскр. Вељтман у свом спису: Аттила и Русь у IV и V веку Москва 1858 год. — види Rozpra: о gmenah Slavskeho b Budine 1830 roku од 107—148. пасторка. п. П. срб. за које је доказао да су се сва словенска дан: племена тако звала.'' Добро разгледана та реч показује: а). налазимо речицу. је добавак као н. а тако исто и име Славенин и т. у место тепл. он налази да је такође од дрвосека. Значај имена Срб у Шафарика и Николајевића Тако Г. pasztorek.злоби подмуклости. Шафарик замјечајет. да срб значи: војника. попео у место пепео. срав. но је ипак нису најбоље. проста и сложена. — но особито сведоче источни језици. privignus— од корена rob. К. стр.д. сер — ser — корена и засебна непроизводна реч.р. Ми же полагајем. који се бори вечно и од кога су и постали дан: сви Козаци у Русији и т. Тако дакле одовуд произилази пастерк или кад се раздели на саставне честице па — се — рк. Напослетку можемо рећи да су Г.

чŷда. Г. orb—us грч. satus. за разлику од туђина иноплеменика. Сербљин. prasuti. — Такође и раб и срб. venter — преимућствено идеју материнства напомињујућој и у прораслима од куда кирилов: отрок — сигурно скраћеном од от—роб—ак. Стабло ове налазимо у најближој речи утроба — γαστηρ. но мислимо да нас неће порећи. Сораб. народа. paster-k. ако тој додамо и едну по матерству." Ова разлагања г. нису била тако неопходна. да као такви и не потпуни и ако су му сва тумачења основана на истини и правој и темељњој науци. Ј. satum од se.д. да она означава само: порођај. ст. ορφ-ος арбанаш: рапби. које су се форме доцније по просодији различних наречија у раб. Сирбин. Што је који народ у језику богатији. потомака. реб-јата. Taj исти корен налазимо ми у санскр. Сибрин.Шафарика у оној ствари. па-роб-ок. Сјабр. ђетића. су — ςνν. Србин. Сибр. сејати и т. natio као и инђијско и од њега поставше serim што опет значи народ од једне крви и једног племена и т. Серб Сербин. Бођан: Москва 1857 т. а некада бивших чистих и само србских племена и Срба. Сарбин. то он и има више. суродица. sere y место se — sere — sese reduplicatio — у Гот. Древ. Серс. Дољно лужич. — ипак нису подпуна потпуно исцрпљена и свестрано објасњена. д. conpuer. имена по очинству. со с@. saian. 313 314 315 и 316. без да је се имало погледа и на друге произношаје код садањих славен. пољск. serotstvo. унука. — види Славен.д. д. sieroce. sirotek sirube. народ. чедо или у доцнијем и у преносном смислу: наследник — Erbe — чељаде — ропби — сироче — ορφος orbus и пароб у смислу Славоја говорећег — сад иде комад песме из краљевдворског рукописа — овај матерински корен морао је долазити у најстаријем словенском са — @-ú-ü-ое — у почетку. као и лат. писму Беч 1860 год. роб. Сјабрин. или момка. као по изјасњењу Г." вели: „Ми се подпуно слажемо са г. sevi. сапутник сажитељ и т. ca. елин Τεκνον и т д. ребја. а сада свију славен. племена. соч П.д. Свако то име једног и истог некада само србског. рус: ребја. производити срав. Тако греше они који држе: да је онај језик богатији. има и своје узроке зашто се тако произноси и изговара. тако су се равно слагале и са частицом сајузном cъ. стр: 23 и 23. као укупног и једног братског срп: народа. и покрај неумрле славе и непобитне и скоро једине вредности г. стр. Прави значај имена Срб Што се нac самих тиче. а кад се добро проучи. или то исто што и лат. I. скромно наводимо: да нам се чини да су његови разлози доста једнострани. пак држимо. sierota. као и слаба и нејачка. natus. рођај. Сорб. sirota Горњо лужич. Себр. gens. К. или у среди и са носовим я-e на крају и тако гласити: @ðá". А као год што су се слагале са частицом па-п роб-ек. родити. paser. Тиме се показује само слабост и неподпуност тог језика. из 15 . да се онима горњим г. се једнаких речи. и т. Шафариком и можемо га назвати ђенеалогиом срб. Себрин. Шафарика и pa-stor-ak. рьбя. управо недоносна. producere т. Тако је дакле сада јасан и истинит значај речи срб. рођење. serota. серб и т. и по томе у обе речи син и сир — sir — ota sir — и obe — serb — прво и најглавније означавају: порађај. соn — да означе обштинство рода и племена између деце. од pa-serb. siroba. Ниједна једина речица. Тако ни су узалудни изговори једног и истог имена народњег: Срб. — Сърбя Soerbe. рођака род. па-роб. које се чине да једно и исто означавају. Ј. Шафариковим. oerbe или ръбя. puser. ипак држимо. код доказаног по очинству иако је ствар сама за се врло добра.д. Србљин. порађати. ни један једини звук и глас у сваког народа. сродник. а не ком другом и којој другој речици. Николајевића и ако им има места. д. разних. чинећих. Отуда је јасно што су Руси своје прастаро пасерб и пасербица заменули са новим обичнијим и разумљивијим пасинок и падчерица.ческ. Сарб. није постао без узрока. а све те речи значе: родити. производити и т. Серб. чес. створна сила тога народа. Сирб. consobr — inus млош: — сърьбята soerbad. Сурбин и т. Шафарика прев. који је само њему својствен. roebe. Сурб. језику su — generare. роб. Серсин. soa — serere — слав. немач: Erb—e које све такође значе Τεκον puer. који једном речју означава више предмета. онда излази сасвим другчије. да добију значење пасторка. serbadia i Saerbi.ј. претвориле. Ово нарочито излази у речи Срб. додају. progenies — у лат. није одвећ нужна и неопходна.д. sieroci. лат. реб-енак. Николајевић у свом делу: „Србска беседа у лат. тим пре: што доказивати сродство и по материнству. и т. συντεκνον. као по примеру: спрежник. праунука. скандинав.

туђа и да само служе за изражај туђих звукова и у туђим речима. не само слав: језике. пр. да по мишљењу неких. и дан данашњи чувају аустроугарске међе и покраине. народа од једног и истог рода и колена? Ово је свакоме познато. јез. Он надмаша и све славенске дан: језике имајући више звукова. те се у њих и преливасмо. Гали и т. стр.Етиопе. Серси. човек. слав. о ономе на чему раде и пишу. пр.ј. неваљали.д. они овом имену натоваравају име Аварина или сан. Тако узима г. — Сережанин — и т. масу. дакле Сјабр да означава: силу. као што чине писајући реч Мађар у место Маџар. шуштећих и пиштећих. разна турко-финска племена. као ја. као џ. као што то доказује г.д.ког су такове речи. а нарочито слав: језике. црни и т. која значи: низки. 2. у колико смо у додиру били са таквим народима. него дан. најбогатији од свију дан. управо смрдљива човека. језику. што су вечни војници. од којих најмањи мањак показује се у дав: Дољнолужничким Србима.д. а немајући правог погледа на ствари. као у осталих неких народа. државних и т. и 11. у дан: Ђерманији. једног и истог братског народа. Краишници. које je и правилније и право име дан: наших Маџара. Богатством нашег језика. носових.речи savara. са сан. савара. који занешени раз: политич. производе од санскр. употребљавао и употребљава на добро — напротив. што овим лаким изучавањем шкодимо сами себи и вечно се преливамо у све друге народности. ко и јоле мало познаје. подли. — а не Мађар која је реч постала од шкипске речи Мађар. да је наш народ тај прекрасан дар.д. од једног и истог народа. Сереса. Тако дакле свима оним. око дан. веку да суштаствују. држи да су такви језици богатији и т. као и још неке Славенофилисте: да Серб значи проста. хрђави. и има људи. Немци. баш овом богатству свију звукова. Сп.д. просветних. које означавају име Срб. ово име у свим његовим изговорима. грешни. мложину. којом су речју старе санскрите означавале црне људе дошавше са острова Негре . узрок је само богатство нашег собственог језика. којом се означава име животиње тако зване магарац. Гиљфердинг.'' Разуме се по себи: да људи без строге критике и дубоког и правог знања. Осим овог. којим превазилази све језике дан: европске и сва слав: наречија. и да су по нека од њих. груба. као гранични и међарски. или сада такозвани црк:славенски. Но било је. Сваки онај произношај. Тако код чистих и јасних корених речи у санскр. чему би имало и места. ђ и џ која налазимо још у 10. имамо да благодаримо: што изучавамо остале језике најлакше од свију народа на свету. Коме није познато: да се Срби Сережани — која е реч постала од Серс. млого речи. изводе и хрђаве и погрешне закључке. који се оличавају у писменима ћ. т. као што су: Китајци. па још и нешто 16 . а не своје сопствене Србе и себе саме. а не као што неки наши наводе: да су пре неколико десетина година створена. србски и старо-српски. 1853 год. неидемо да се похвалимо. што су особите храбрости и 3. 243. У нас се н. што су граничари или Крајинари. — или Манџур . у коима одиста постои. језика. Налазимо их и дан данашњи у Аустрији где као војници под именом од једних Краишници а од других Сережани. назорима. које су у самој ствари и по склопу и значају различне. лепоти и т. Елини. готово једно и исто означавају. На основу тога избацују га и у страним кореним речима. а односно наречија или изговарања у једних Срба је као а н. иако се чини да означава једно и исто. речи. богатство се србског језика показује и у писменима његовим и у изражајима свију чистих звукова или гласова не полуживотних. Даље коме није позната реч Серб. Римљани. а не крива и хрђава изговарања једног и истог корена у језику једног и истог народа. Ово је зло тим веће.д. и значај разних ступња друшствених. којим је од вишње силе обдарен. Сарб а у некадашњих опет Срба а дан: Бјело Руса је. ипак у истом значају једног и истог показује и неку различицу. који решително немогаху да изуче и изговарају туђе. Тако налазимо негда ове Серсе или Сербе. или галокелтски роб. Налазимо их у дан: Маћедонији.Гиљфердинг у својој књизи: ''О срод. Серби— зову зато: 1. готово једним и истим именима Срба. нашег језика. који је и био њихова и од њих основана паланка и град. Наш је језик и у оном првом погледу.

како у нашим тако и у туђим споменицима. као најлепшији цвет и савршенство овога. сведочи нам и наша реч Семберија или Серберија. или властеличића. да платит 100 перпера. да плати 100 перпера и да се осмудит. Бјељајева о Сјабрима. није наука но је изопачавање ове. професора Рус. Сјабриче т. којима се недопушта да сви излазе на судске двобоје. а не неколико десетина властеле.д. морала срп. ако обезчастит властелина. и од блата правити питу. Сораб. д. и укупност од једног и истог целог. Напротив властеличић. Серб. а не црне људе. у ком су се често били и сведоци за своје парничаре. — чл. Сјабр. опсујет Себра да платит 100 перпера. и ако захте и начиниће је.д. Сирб.35. ако мислимо да слијемо у се какав народ. Серс. могао је се или клети. него србски народ . браће и т. за доказ свог права по даскама. Прав. ако они њега опсују. сведочи и чл. 248. у нашем Душановом законику — види Истор. а не државне. која се меша са политичним назорима. универ г. по тумачењу г. истог Душановог Законика у коме се вели: ''Ашче кои властелин обезчастит и осрамит властелина.д. кад он плаћа само 100 перпера и да му се брада осмуди за увреду и властелину и властеличићу. него по један и т. или заклетву допуштати противној страни. Беч 1795 год.д. Осим овог у свима руским старим правдама под именом Сјабра. стр. Ово је знатан правни појав у нашем прошлом слободном и тако рећи краљевском и царском животу. док у њих и међусобна увреда и псовка плаћа се опет толико. но зато. Хор.д. 20. бити и најцрња и најгаднија и т. силу и политику. милијуна Себра или народа. кад се узме у обзир цел и намера писања.ј. и ако ли Себар обезчестит властелина. Сјабр. Од господе и спахија нигде и нема народа. Серби. подле и најгадније људе. из Псковске или Пљесковске судске грамоте која је 1337 год. но она од народа постају. властела . Сарб. да платит 100 перпера и властеличић. Раич. Да никада Серби нису означавали црне и гадне. а не властела. и т.д. треба да га изопачавамо? Не. Да Серб.'' Иако се под том речју Себр — односно Серб — разуме само народ. па тек као по милости божијој из овог подигнути је на степен пите . или укупан збор једнородне браће. којој се у главноме каже: Сјабрска су имања покретна и непокретна. маса. Дакле је Серб сила. Сјабр и т. или ситна спахија и господа. Сарби. род. као што ћемо ниже навести. Зар. ''Сбора Себрова да нhст тко ли се обрјашчет у сабору Серброву.д. опет се он неназива црном гадошћу. господа. Покретним имањима у скупу су могли владати и по даскама — записима — и без ових није им на судовима признавано. — спахија — господе. властела. па би.д. Сила власт..д. који скоро више стои и од самог властеличића. Овоме се нетреба никад чудити и дивити. Срба означава се задруга у покретном и непокретном имању рођака.. да се постигну себичне и политичне намере неваља питу правити блатом. које опет врше чиновници. или властеличић. Свака наука. Тако н.д. кад увреди већу и плаћа толико и још се бије. Тако исто. 1864 год.'' Дакле шта је овде? Овде излази то: да је и Себар човек и то од белих и чистих људи.д.. означава мложину. господа и т. мложина српског народа. спахије. Сурб и т. или од ситне господе и спахија. пр. да му се уши обрјежут и да му се осмудит образ. осим родства и братства једног и истог народа означава још и: мложину. може. т. то исто значи. о Слав нар. с науком неваља и нетреба мешати. Гилфердинга и других. која се говори око Волге.д. или изаћи са овим на двобој. А то се исто види и из руске речи: "Себро". Сарб. која је владала и т. на некодико десетина. која такође и у санскритском. Бол. За ово имамо довољно доказа. и т. силу.д. плаћају 100 перпера. што но реч. а значи: породицу. 4. политика и т. и ако властелин. моћ . на Мос. а нередко и 17 . — Тада је се двобојем право доказивало. састављена из осталих ранијих законика разних бив: великих кнежева псковских и т. подле и т. који врши друге послове. и т.ниже од овога. и да се бијет. Примера ради наводимо само из лекција.

означава човека: најслободнијег. најодабранијег. најузвишенијег. а зато ће прекрасна нева Серба. Сирб.д. у коме реч Србин или Сирбин. народ од једног и истог рода и племена: слободан. да пође за њега као Срба.д. паметнијег. а не своје приватне засебне и домаће као: Ој Сирбине Сирбињенку. а не што их презиремо и што хоћемо да их зовемо: Бугарима Гогама. Сарба. иначе неће." Даље реч: Срб. или има друге које недостатке и т. најслободнијег. најлепшег. највишег и т.д. које су — сваки за се — на суду. род.д. неће да га изберу изговарајући се: да је. Словака. старијих и умешнијих људи и т. него и народ који је био на високом ступњу изображења и који је живио. којим се зваху некада сви народи славенски. насилници Бугари-Татари данашњим Бугарима. и живи. Србин. или радити државне. независан човек. Он се редко коме за живота даје. Пољака. Сарб и Сурб и т. Овај значај још и дан данашњи траје у нашем народу. кад су им утаманили њихов слободан народни — државни — живот.д. Одтуда. којима зовемо нашу браћу под Турцима и Немцима. Тако реч Србин. Ето какав значај садржа у себи име Србин и т. најпаметнијег. Бугара. Сербадија. Тако свим тим именима Срб. или да није умешан. Рекалиама. Чех. и напослетку: да за тај посао треба човек да је обдарен са свима најодабранијим врлинама људским. што Србин. Србин. у Мало Руса.судије упуштале су се у бој да батином и мачем докажу и у делу правду праве стране ?!! У непокретним имањама Сјабри су сви морали имати тапије. и т. послове. Семберија. једном речју: да је прави Србин.д. не само народ од једног и истог корена. Рурик Русима. јер и дан данашњи србски народ покорене Србе незове Србима с тога. човека. државним животом. кад му све добре и хрђаве стране хладнокрвно оцене. Тако имамо тисућама примера при изборима људи из народа који ради земљу за опште државне послове као и у прва времена по ослобођењу за чиновнике и т. државним пословима. храбријег. Лужичана и т. Ова имена добили су онда кад су их туђини прегазили и покорили. државног живота. Пољацима или Љацима. морали показивати и т. или Љах. Чесима. господин. праведнијег и т. Сјабра. Покин Сирбу Сирбовати Ми друг дорогењки! Визми Сирп пиди в стип.д.д. као што смо рекли: значи слободног човека.д. или љут. да је мали човек. Сорб значи: паметног. Сирбовати и т. у ком су обухваћени сви појави народног. Сирбин а у Гор: Луж: Сораб. а сада раздељени на имена: Чеха. или једном речју човека: који је у свом народу Серба. да му кажу : ''Е брате. разборитијих. Једном речју Србин. но узми срп па хајд у степ да жањеш пшеницу. као што смо рекли. Пшениченку жати и т. натурише им и имена своја као: Лех. задржа своје име Срб и до данашњега дана. рода и порода. Сирбин. имамо их и у нашем народу.д: значи господовати. са разним произношењама. Серса и т. одабранијег. или претерано благ. био је прави Србин и србски се понашао и живео. Бива обично после смрти кога. обштинске.д. које ћемо ниже навести. Дакле остави се тог твог посла. означавало је се.д. Хрват. Сјабра и т.д. или обштенародне.д. и ако се да коме. као од Косова 18 . или човек занимајући се у собственом свом рођеном народу Серба. које ослобођаху и ослободише поједине делове покореног народа србског. најунаучнијег. да има бољијих и паметнијих.'' Осим овога имамо и песму из Мало Руског народа. су постала разна имена. а најмањији део оставших вечно непокорених Срба.д. Хрватима. или премрсио и огрешио се. тај и тај пок. Мораваца. Прве личности. слободан независан народ и т. Осим доказа из санскритског језика. тај је од највеће важности и поште и готово и најсретнији човек. Руса. па их направили робљем. а он је. није ништа друго осим брат. Швабама. најразборитијег. са свима најбољим човечијим својствама обдарен. где се сваки измиче.д. а бившим Србима и т.

драги. хабалка. војна и т. храбар. а остале Србе још под туђином за жива бога неће назвати Србином.д. јуначни. — који су противни првим—у најгоре и најгадније ствари. у рјазан: губ. а не Раци и т. брата.д. човек. а односно народа. Тако су наше некадашње најсветлије и најлепше и божанственије ствари преобрнуте другим временима и правцима. шабаршит безпослицу.д. свуда су гонили и уништавали име Срба. храбар. увек бејаше србског народа слободног. или Болгари''. који је слободан. рекне какав Турчин ''Србин''. а Србин римокатоличке вере. Хуни и други. рођак и т. док је за рајетина. као слободан у својој римо-католичкој држави аустријској. У Турака реч Серф. говорити.д. ц. С тога се у Турској још и дан данашњи нико несме звати Србином. Сад нам ваља навести шта та реч Србин значи у осталих народа. ласкати. а сада најгоре и црне.. који се бије.д. дин душмански. хитри. то сваки Србин зна.ј. Тако вештице некада су означавале најсветије и најбоље ствари. тако данашња. нерадити. а и подсебренит смаћи. у Вел: Руса Серби. Тако исто у дав: Срба из кнежевине Срби из Аустрије нису Срби него Швабе т. тако на Карпатима. опет му овај није из његова народа и т.000 душа Срба изселили и населили нешто око дан.д. а и варалица. Они су или Лацмани. тамо пропадоше и прелише се у своју браћу Русе.д. или раја и т. С тога се пресели у Аустрији већији део властеле српске. љубазни. 19 . као слабих. — прождревши српску патриаршију. у орловској и тулској Серб јунак слободан.Црногорци. Сербез реч зчачи слободан. Азији и т. као и народ им. но само војевати и господовати. под патриархом Арсенијем III. није ништа друго. седити. од раје турске. или ''асиј'' одкуда је и Сефер или Сербер рат. или Швабе. Шопови и т. д. из Турске опет Бошњаци. ма и хрђавије. Ово је остало још од оног доба.д. или Сарб хази'' т. хрђав. Сирф. али као Срби. напротив Срб значи дин душманин или човек ког ваља и треба убити. сведочи нам још и то: што Грци све славенско зову ''волгарика'' па чак и књиге црквене па и све народе славенске и чак и Србе у кнежевини. до ђаурин. шебаља. Русе и остале све Славене зову: ''Бугари. задругара. а нешто опет населили у Мал. Нека се никоме не учини чудноватим производна имена од корена Срб или Серб. ратоборан. и то народ: слободан. и коме. рођака. или господски. и за то дело не само да неодговара никоме. од ослобођења кнежевине Србије. него се још и награђује са 30 дук. комшија. а не маса народа. шереб сусјед. или Бугарина колико толико одговоран. тако у Хитају. Сирфиче. одоше у Русију. Тако постаде Србија Сибирска.д. и вере мухамедове. Да та реч ''Бугарин'' незначи Бугарина као засебна човека и народ. као душманина турског. а подизали Бугара. а са овим и не Србима но Рацима и другим. тражаше нове згодније. здрави и јуначни силни људи. народ србски. Тако се често и господин узме у двојаком значају добром и неваљаном и т. Цариграда. бори и непокоран је власти султановој. Тако Црногорац Србина из дан: Србије кад није разположен зове: "Шумадинац" зато што даје данак Турчину. окретни. човек и т. значи: да xoћe да га убије. страшан. псков. па кад их и овде хтедоше направити робљем. права земља србска. који нерадо ради и т. убоит. добар пријатељ. рахат и т.д. где се налазе два Београда од дан: Београда у Србији и Белградчика у Ст. шабарша у волог: јуначан.ј. влг. тако у Ђерманији. страшни. из мржње према Србима. хитрог. што значи: робље турско и т. окретног човека. а не Србин с тога. Да Срб означава. што и ако је једне вере са царем своим. кад су Тур: под Сулејманом великим своим султаном 200. означава братучеда. за сваку главу. под именом Сјабрин.д. Србији. Сирб значи народ од једног и истог рода и колена.д. из које би се могао боље и згодније борити са туђинима. Пошто смо наведено казали имамо још да кажемо да реч Србин у Бјело Руса. робље швабско. у овој и т. тако у Данији. непокоран. тако у Црној Гори. Одтуда је Видински пашалук од Турака прозвâн ''Сирфиче. Сарб што у неких значи и хрђаво. Ово је узрок што се толики србски народ тамо данас незове Србином. у тверској разумног. који носаше свое име. љубезничити. Осим овог сами фанариоти грчки — и бугарски. а у Мало Руса сирбити. што су им били отели земље пре Турака. и који уступајући у борби своје земље јачој сили. човек. Док владаше Авари. род. вјат.д. и слободу и да се овим именом само онај зове из србског народа. губ. черниг: шибаљ. и то све по својој прастарој ''византиској политици''. рјазан: шабољ. из једног дома и т.

ј. светлити се. средину. руменобело. а бар.д. хрдь или срд —hrd —значи језгру. Другим речима сан. дакле: главосек. Саребит. као и у старом Елинском. старешинство.Мос. сила моћ.д. сече.ј. или окружавајућих га тела из коих.д. или дан. почетак. опет значи главосека. Као син значи одвојак. Санскр: реч ñq — su — звачи: прекрасни. племена. а тако исто и првобитну створну силу.д. разбојника. а у преносном. Овај обичај још и дан данашњи траје у Срба. но сви се морају звати Бугарином. Од овог је нашег. поменуте речи значе и у правом и преносном смислу то исто што и наше: срце. и управо врх све моћи и савршенства. сасмосталност и т. рођај т.т. код ових. храброст највећу моћ и т. џина или дива. које су од овог корена. Ова иста реч. т. У санскритском језику. оно што је рођено т.д.д. највишу моћ.д. јасност. силу. и бугарски језик мора се по школама предавати. Напротив у старих Парса. храброст јунашство у пренос: гвожђе копље. I. и све што је српско. сунце. са којега често и бивају страшно побијени. из језика сада уопште и од свију тако званог санскритског. срч.д. јасно светлим прекрасним и т. Н. а нарочито књига и школа гони се и утамањује.Осим овога било је и налога царских: да се Србином нико несме звати. 349. а по рођају већ je се одвоило од небесних препона. владалац кнез Серафим и т. као сунути. Халдеја и Евреја реч Србин значи слободна човека. одељеност. преузвишено. опет значи одвојеност. што је највише и најузвишеније. живот. којом се врши и свршава акт. Једном речју у сва три та језика. светло.Ј.д. основ. цара. У семитечиских народа. значи: господина. срце и т. . јасно. Сарб. Тако исто и све речи . Перса.— Види ист. 20 . ист: Рус. засебну целину. Сарб: цар.у Халдејском Сар. јасносветли. првенство. Ова је такође реч од оне прве и значи то исто што и наше: син. рођајем. Тако је један владика црногорски забрањивао то. руменобели. Слов. засебност и. Ми би могли још млого и млого наводити доказа. растављеност и т. Тако у арапском Сарб или Срб значи јуначину. а тако исто и највише место. одсечак. јасни Сураб. величанственост. одвајање. господин. блистајући се.д. јунака. независан човек. и т. прекрасно свето. која је постала од узрока или начела срца. блистајуће се. или баре значи: чест. и оно се. стр. дивни. независна човека светлог — види Шев. У еврејском. Осим овог ова иста реч у парсијском старом значи. господара. но почем смо ствар јасно и чисто доказали. А та је реч ñq од корене речи хрдь или срдь срца. Толики је значај у сан: сôуни — suni — а нашој дан: речи син за оба рода. што се још и данас чини. човек јасан. сунути. као и у нас. светлост.ј. значе такође светлећу се и блистајућу се одвојеност. о значењу речи Срб. као: Араба. комад одсечен и т.ј. Емина Мос: 1858 год. 77. још и силу. не само тај корен.д. но и од њега све произведене речи казују: да Срб. кои у рату убијеном непријатељу сече главу. Сар. савршенство и т. дива а у неких и разбојника. она сама радња. Такође санскритска реч сôуни — suni —јасно. значи слободу. начела. или праоцу свију садањих такозваних индоевропских језика. стр. без које се неоживљава и неживи. одваја. Сурах господар. Арменији Мојсеја Хорен: прев. одвојену.д. или човека. светост божанственост и т. одрезотину. независвост и т. или човека. дивну и преузвишену целину. него и сунце. за време рођаја. цара. 1859 год. дивно. као син из срца или утробе. који оно. јер се и сунце рађа. синути. свети. одважност. ако хоће да избегну реч раја.д.д. Јасно и чисто Сарб или Срб. преузвишени и т. као што смо горе побројали.д. одкуда је: Сер круна. по ком се дете раздваја од мајке. Сар значи главу. одрастла. независност и т. но није му помогло. као и осталих слав. и горњих санскр: постала: среда. III. остаје нам још да наведемо доказе из оца сад србског и индо-европских — језика. од првобитног узрока и начела срца — у нашем народу трбуха — и преставља за се једну већ независну. јавља се на овај божији бели и светли свет. кад означава не suni сина нашег. блистати се. срч. II. Сараб светли. светао. који друге покорава под своју власт. срчаност. храброст. син у смислу оба рода. почетка. Серб и т.д. или оног из чега се ствара и оживљава што и т. непокорна човека. свршеним делом ñq — su — т.

као и дан данашњи и сва својства сунчева придају се и сину у прастарих Срба. бело Руса Сјабри рођаци задругари.д. треће иде појам од горње речи још даље и значи то исто што и дан. односно бело-црвене власи.ј. у је као звјезда у место звезда и т. реч бpь — br — значи: бити. Од ових је речи постала старо синскритска: ñåðü — ser—која значи: прво породицу. Сарбадија и т. или наше семја. огроман и велики од једног и истог корена. код Славена: Семја. Сурб и т. Серс. блистати и т. силу мложину. вођ и т. војевати. Од горње је речи постала санскритска: ñàðüìèü— sarm — која значи удаљавање. рода и т. Сјарбадија. sa — bva — која значи: трајање. топлоту. речи: ser постала стара ђерманска: sipja — sibja — племе род.д. престављање неког савршенијег напретка од обичне само гомиле и мложине једнородног братског народа. у и као били. Сјарби. срнути. Симја. синати и т. Сурби. VI. као што је дан. Сурба такође браћа рођаци. Сарьда — sardha — и сарьба — sarbha — која значи силу. Серби. међу неколико река. види светли и т. Сербадија. нацију.д. показивање. Срем у бив: Мљетачкој републици и т.ј. Санскр. није ништа друго до чисти: и овејани само Брат и ништа друго. насрнути и т.синути. Друго у удаљенијем разпрострањенијем појму од ове је исте сан. Серберија. од једних родитеља: дакле браћу. колено. преузвишеност и т.д. Сораб. прародитеља и т. рођака. којег се простор преставља у нас од скраћене санскр. значе. Овој речи одговара наша: Сарба. Сорби. суродица и т. Луж Срба Сорби. тући непријатеље свог рода и земље.д. као огромна маса једног народа живи у своим општинским склоповима. браћа. Сурбадија. Од ове је речи санскритска са — бва.д. огромноћу и т. људи или разни чланови од једног и истог оца. 21 . VIII. Срем. Од ове је постала реч. показивати се сијати. Дакле Сербин. Сорбадија. једном речју: бити најугледнијим.д. 3. Сирбо браћа рођаци т. и да све те речи у односу чланова тога народа једног према другом опет значе.д. народима над коима се и показује њихна сила.д. Сјабр. у е као од бали — бели — наше бели. оданост. У другом смислу значи: брзи. Сирб. у ја као бјали.д. као: сара — sara — стрела. од једног оца и матере. Сјарбин. poђаке који су постали од једних родитеља односно оца и мајке и који састављају братску укупну и једноставну народност ит.д. Сораб. укупног једнонародног на једном месту и у једној околини.д. инђијска реч сермь. узвишеност једног и истог народа од једног и истог прародитеља братски народ са јачијим друшственим свезама.д.. мањег општинског и неразвијенијег слабијег по сили мложини и развијености. која значе. у вел: Руса при Волги Сербо породица. управљач.д: Све је ово до сада казано у односу према другим народима да реч Серб. у односу према туђинама: народ састављен од саме браће. убијати. највиђенијим.д. ништа друго до: Брат. становање. моћ јачину снагу. дакле: савршенији општински живот од живота серм — ског т.д. руменило. VII.д. Сирбадија и т. — serm—т.ј. стари срп. речи сабва која је исто са наше ''соба''. и т. или живот. Сирбин. независнијим и т. народ. Од ове је речи и постао срм или у односу на земљиште значи земљу која се са неколико страна.д. Накратко: син и сунце једно исто значе у старих сан: или прастарих Срба. хитри и јаки и т. који већ долази и у борбе и сукобе са другим. сијати светлости. наших римокатоличких калуђера.д. рођаци. односно белоћу. (нечитак ред набрајања). родитеља. живљење и т. силу.д.д. IV. Санскрт: реч: срь — sr — наше срнути. cpь — sr — срна. 2. значи: излазити. мложина и т. то јест: светлост. показује. светлити и т.д. живот. мложину. јер сан: а претовари се у нас: 1. племе род и одтуда је и семениште задружан живот. кои већ. и са овом кад се спои горње Ср излази Србр што значи: браниоц. међу свом својом једнородном и једнокрвном народношћу и браћом. разплођеног једног и истог народа. Овој речи Серм одговара наша Семберија. V.

рођај. правда. храбре. V. изображеног. д. кои је светао. човека и народ. Сибри. показивати се. Србадија и т.д. као и у речи: братр па остало брат и т. сунчане. међу којом је: државни и просветни ред поредак. знатан. јасног. као већ политичном телу. и од браће састављен народ братски. а нарочито и најчистије Срерси и т. слободнију и т. слободан. Одтуда су Сјабри. Народ бео. — фамилију.'' народ. и пре него што покажемо прво место на земљи овом политичном телу као народа. кои стои на највишем ступњу изображења. сила. јасан.д. независног. Напослетку сапскритска реч: srmbh — срмбх — која значи: блистати.д. кои има савршене државне установе. светао. владајућег. — колено. јасни сијајући се. симју. Племе је на крају отпало по законима језика. преузвишеност и т.д. нараштај. 22 . Сербри. јасне.једнокрвног и једнородног укупног народа.д. најбољи. надмоћне. и VII. Србин. светао. Собри.д. узвишенију светлију независнију. слободне беле. независне. који је на највишем ступњу изображења и т. Пре него што проговарамо о животу народа србског. Међу самом том браћом. у којима је развијена политична. силне. као закључак. која се огледа у општинским и друшственим склоповима једног целог једнородног и братског српског народа. Србство.д. Од таквог и истог рођаја: једнородни. свети. светлији и т. светлити.д. у којег је подела власти занимања редова. Прекрасни. IX. јачина снага и т.д. чувен. праведнији и т. љубав. независна свест. Субри. рађај кои се и неразликује од прекрасног црвено-рујног и светлог дивног и прекрасног светог животворећег небесног јарког дажијег најдивнијег створа сунашца. II. српски. према осталим небратским народима. навешћемо његово језично сродство са прастарим Санскритама. Све су ове речи постале од првобитне наведене прве речи — односно друге и треће — наведене и све скупа означавају: I. појас. бити јаснији. којој одговара: Срб.д. или браћу која одправљају државне послове и т. Од овог и оваквог рођаја и порода: значи породицу. општинским животом и задругама. ГЛАВА II. да би обистинили последујуће. III. IV. свети и т. Народ који већ живи друшственим. Народ кои је са јаким братским свезама. једном речју Србин значи: ''Брата. светлог. узвишеног. браћу. мложина. од једног оца и матере. међу свом силом и мложином своје једнородне и једнокрвне браће и рођака у једном и истом огромном од једног оца и матере. рођака и т.д. над којима се и огледа његова моћ. морално умног државног и т. О СРОДСТВУ СРБА СА СТАРИМ САНСКРИТАМА. преузвишене. народу. руменобели. Србија. дивне. никад неробујуће моћи и силе браће. управо божанствене. сила. јачина преимућство и снага.д. VI.

лила. ман искати в. видити. ви с предвам одвијати. лила игра н. комад земље обрастао меком травом. резати: мала хрђав н. мали. бусен. Осим овога ваља сравнити. наш грм а идрашко и адрашко. а ми не говоримо о укупној тој раси. лал лалати. кач качити се. псовати и бити се. бхујас велики н. купац. вирани н. мангуб. па би ваљало и из свију њених чланова наводити доказе. бран дерати се. вити. кубчик. старешина војена и батрити бити силним. односи се и на ову укупну расу. вала војска. асала гвожђе н. а сродство обичаја и разних других погледа. габ н. дран или дренчати издавати звук. вадити и вабити. бхугири из бху земља и гири гори н. као народа. што неваља убијати н.д. агхна неприкосновено. и становању Срба са старим такозваним Санскритама. бранити се. махати: 23 . које везују народе. вирани дубоко место н. гадх узбуђивати н. кубок. са политичним животом. ленх: кретати се н. амбара н. анта н. н. драгх драг драги. као један део њен. абитас значи скоро. а узели смо само овај један делић већ с тога: што би се онда говорило о целој тој огромној раси. бутати: вад звати н. биља дрво одсечено.д. што све подразумевамо под дан. Тако сан. па ма један био на једном крају света. витх просити н. бујни велики. вирити. и одношаја друга већа већ. гад гатати. наше јадро.Да се покаже и докаже. Ми истичемо само име Срба. лата суварак стабљика. обичаје. брзи.од куд је дрангулије. ванити и вардати чувати се. гамбати тешко ићи. качати змија у старој Србији качанија љута камењача змија од куд је Качаник. куч претеривати се н. дхран. биру коза н. брзо н: атбије ср. комад на кошуљи: латица. брану господин н. на првобитном његовом месту. мекиње слама в. малина чбун н. луп лупити. гледати базити. Почињемо од првог. извијати у говору. сада такозваних језика: руског. племена као једну целину. н. Тако се дакле ми недвојимо индо-европске расе и све оно што будемо говорили о Србима. а други на другом. Бан. пољског и т. Све оно што будемо говорили и о сродству. ческог. из ког га изводимо. старати се. поднаречија некадашњег огромног срп. купи н. скунотарити. Шта више ми ненаводимо у потврдама сродства и дан. вардх поштовати н. лата дреја н. а не што ти наводи неби вредили и што су мање важности од наводећих се. кучати. језика. адхара где се се меће што. вити. бирка овца. пачати се. н.д. викати н.д. ваља навести и сравнити језик његов са оставшим једнокрвним народом. обалити убити. бхата војник наш бата. но само о њеном једном делићу. олујностни: буса. да је какав народ био местан и из оног места. лахати трчати. граница. бут ударати н. овај час. или бар општинским и друшственим у најмању руку. агнец. која се односи укупној индоевропској раси . у њиховом земљишту односи се на целу сада тако звану: „Индоевропску расу" у коју спадају скоро сви европски народи са прилично знатним делом азијских и т. насип. мамити. војвода. српским и т. бугор и гира. начин живота и т. малина. Сродство језика је првобитна рођена веза. вир. под који обимамо сва садања млога и разно звана слав. ватра н. куд смутити смутњу правити н. наше бата. бхил сећи дрва. кут угао заграђен. ватра. ман лењовати н. као једине и првобитне сродствене свезе. бхатара поштовани. амбар. место среда. адри дрво. н. старо валка војна. ашов. кудити. гајде. кутх окружавати н. Ово се једино с тога чини: што би нам дело било огромно и ужасно велико и што немамо срестава да и ово издамо у целој својој подпуности. н. бхурни брзи н. мах н. бха сијати.

цапати. нава нови. сурја н.рупити. пазити. стопан. правајама управљам н. шуба. сиромашни. лудост. чилл н. ара орао. лагна од лаг црвенити лагати. ру брзо покретати се н. палита жар н. муцати: ништја човек непринадлежећи на једној инђ: касти. јасни. бхага Бог.белај. сура шара. јуванија. тајати. кучине. саи кретати се н. бошити: гај горети. војна. кхаккх хохотати. рати рат. пач пећи. палити. куч кочити. ган гонетати. рана. чикати. спокојство н. бледи.мил н. шибхам шибати. тала тље. ништави. сачи сочиво. тетка. паси пас. мрдати. пхал огоревати н. шајка. сулити. гхас гост. бадава н. дагх ударати давати задах. тупати. патка пил чувати н. сури. тик тећи. роб. па.саонице сањкати сап гонити н. видра јасни н. сан склизати н. титирида н. сул н. дама дом. девати се. сур блистати н. мрзити. слава. ум. пилити. бхас видити н. ћуба. бенетати. сара. мач н. шурњаја. парама први. цап терет н. мору н. рапа војна. вити н: рог. мрљав. мила. мислити и почитовати. шарен. дружити се. бедевија. цур глупи. муц говорити н.тестерисати. млади н. сунути. грам згромотати се. кхат хотјети. сила. стхирк јаки н. вес — село лагхи лаки. мрл терет н. чик задиркавати н. твар творити. патака род птице н. прајас проја. ра давати н. бал безпокоити н. тап топити. бан н. паз и. мрса сујетно н. тумарати. кача власи н. сила н. ран ронити. ралац поклон. субха срећни сијајући у Прав. сипати осипљивати. господар а и Бог. упраљати. тета уважајени н. чилити. мач. зван звонити. мрд терет н. н. штири. спхара спора. тумра дивљи н. наш гај. банити се. рупити. скхал н. јакс поштовати н. див мучити се н. ринути се. мора. под. сабха соба. руп безпокојити н:. чета. сарка н: сврака. чит думати. цубх украшавати н. јакас н. стхаг покривати. ведро. чувати. сурови. стог. ри јурнути н. тата отац. арван коњ. васпитати. чхата гомила н. тетерев. васи жилиште н. тај н. кутара котор. дина дан. набхас небо. су изливати н. јуван јуни. 24 . тану танки. трупати. одкуд је раб. туп н. палисад огорено па ударено у земљу дрвеће. ништ. пати господин н. ума блесак. рас разити. чубра лице н. руг савијати.Срб. тамас тама. труп н. скакати.

избегавати. кравја крв. дхарана дрен. шљапати — ићи драд дерати. иње: сара со. клад красти. крс-на грозд клас. уместо изкривити и т. луч светлост. гархја грех. срана слана. дхрс дрзнути. пхрат пртити. бхр брати. друн дрндати. кари. стр строити. прекрасни.д. гур гудити. вор воља. парсва присни. крпх крепки. крца кржљави. крш красити н. мармара мрмљати. валга вођица. ударати. карпата крпа. рдтх ледина. трс трезвен. гр грло. мрса мразити прс пљескати. крв клеветати. рис резати. стуч стакло. гр грмити. радха. трп трпити. бројати. карна клен. пр прети се. ладни. таранга талас. др дробити. 25 . грдх горди. врка вук курjaк. ложица. врдх врдати. врдх врдати. рич раздељавати. рж — иса лажица. лижица — кашика мрс мршав. крс кресати. гхурн гурнути. крт крт. бхргу брег. мрадијас млади. бхарга благ. пpc прзница. дхр држати. кр карати. тик тикнути. близки. куч куцати. др драти. кхара калити —гвожђе. каруна калина. гхр гранути. а и бора. чукк чукати вап вапити. шрек ширнути. лас ресити. вал ваљати. парсва прси. пур прнути. Овде је р у место л. врх. красан. гарх. бити — одадрети дхр држати. дрнкати. сурја сунце. зјала заова. сратх сретати. кала црни. бала борина. као и у нашем прастаром: изкливити. врдх владати. крнами и кр клети. гара — болест — галидба. радх редити. вапијати. шрп. прс прст — земља пртх пртити. свр шваља—за дете гр-гр гргртати — кад се испира грло ер ерити се. карапа крпити. кршан. чару црвени. радх лади. драм дрмати. грдх глад. руч. крсна кобац — гавран свр свалити. ср срнути — насрнути тарала тор. прекрасни. чрт цртати. вр. дхр држати.кумбха кабо. дхран дранкати. или наше лучити. гула гура. рузи. тарага таљиге.

дикара декла. дури. лод лудити. катака град. тараса тело. сандра сантрач. чур чварити. том томити се. дхвагс двизати се. ека вјек вита фидан. ведети. 26 . сродственик. бхсс бес бојати се. рипх леп. рабх роб. камбу коб. расала руса брада. антра унутра. чанд' учтиви. гнати зет. транг траг.крви вагаш. бан бунцати. љуљати се и певати. барбха боб. гони гуњ. ад јед. кута кућа. вид. пит питати. пхалака задњица— прк. пус прскати. радх ред. бхру обрва. муц мучати. знати. дура. цане цуцати т. нема јама. кањку качка патка. југа. врт башта. сир. далеки. сми смети. гирја гора. чедићски дич дичити се. врт. дева дјева. уда вода. лот љути. мур. куп кипити од љутине. тумура тумарати. транд триндати. ниг нега дхе доити. кун кињити. али јалови. бхи бити. телеса. бхала бела. рамра румени. одтуда је говече или говн. лалана љеља: мас месец. света свет. гу гов. девр. једхара једро. девара девер. руд ридати. коша кош лут лутати. риз резати. чжан чинкати. самб сабирати. сома шума. веда. сјава сиви. сладу сладки. дхума дим. мура ограда. једа — што поједено повраћа и наново у себи једе и жваће. сара. панзу песак. цхет цедити. ветка. жвар журни. кам кам. сви свети. сјена бледи цвет. свинти света. лина лењи. звид звезда. важа ужина. бхаж бежати. храс хруштати. кунта канта. ад јадати. мангх моћи вући. југ иго. пинга пегави. трн тарана. гранчица. гад гудити. дари дори. ведми. муша миш. устха уста. заложник. за шљунак. бхацура бисер. јадро. зид. гандх гад. ганг губа. чалон член. усна весна. пар рука. гхат гутати. ри игра н: рај.

ангхри икра на нози. галма. красни цвет. големи. бханг буктити. цхуба убави прекрасни. карка крчаг. чуц чучати и скочити. прштати. канса каца. бинт битисати. чух чудо. тајати. мрс меркати. бхагават богати: крв хрвати се. шику шишкави. јус јукати. вршина горе. бит. порода. мркс мрсити пакша пашеног. мах мазити. мркш мргодити се. кава која. крк крак. свр цвиљити. сандта санта. сучи сок. господар. од трас трести се. сантраса страх. кандара гудура. славен: област. дети дете: сита сједи. дхарти дадиља тата отац. чиба чили. враг. а у Босни прилични. дед. лоза. кунја гуња. црвени. зхр зрети. харј зарити. ки кшоп копнити. цула цура. цицира цича. мис са пред: ут зн: отварати са ни затварати. корист. чам чамити. частха час део времена. хве звати. гаспати господ. човек. борити се. ракса лоши. пац цац ! кад се вабе свиње ? бабу баба. пхр пурити. чхадт штит. од га род пати владалац. морам марити. гам змија. акси око. кшиноми шинули.кратх кротити. гна гнати. дежа дежела. цапа-та шапа длан. ксатар област. друхи друг — син хвала жвала. риђа. словак. шајка мложина. јаран.банити се: пазити. кун чун. дакс десити. аку јак. чира кора. шајка. чац. цап цапати. дхруха. очима мигати. кома ком. гад. котар кхупа купина. стрх стрићи. бхан — бан . пацу свиња — отуда је ваљда наше. лаг лагум. хај хајд. ципи ципела. гзалија зора. прс плакати. гхарма жар. ракша румени. хамбхајами гомбам се. трх трса род. 27 . пород. скрни скрнав сру струја бхарура бистри. врх брк. дан — мислити — канити. чалана голен нога. нах низати. рохти руда. вргина вражиња. ханса хасна. бардх бридити. јакас јахаран. мариса млеко. свакура свекрва свит цвет. чадор чатха чета: духитр кћи. брус брити и врис гхус гукати.

место где се оружје чува — наши Страгари. ница ноћ. наша вила. врећа. анга нагли. гуна гувно. арара арар. сведана свитање. астри — асли — оштри. пачана печење. анг. свакја својак. наха нокат. хри скршити се. азам аз. била — обиљни — страшни. манака мален. прапатас пропаст. рапх срп. звана звоно. јуж јужва. Срб. мрг мргодити. адја једење. јатри јетрва. довољно. љубхва љубав. ажамбха жаба. накит. лока лице.искра огањ искра. светли. сарв стрв. етат тај — етот рус: ахнја ини висва. садхана саздање. мануса муж. манудца. лас калашити. вила чисти. роса роса. вачура. сасанга сврака. пата и пада пета. капала глава. ширас шешир. шпигати. 28 . аро убица непријатељ у Пр. чула чело. гатака гудац. тама тама. гужва. мела гомила. стана стењање. топли. ардава ардов. скрамана скромни. нијеса гњездо. стамбха стабло. манита високомислећи о себи. арч украс. шмаре шмркати. мара море. стана груд. аста доста. н: капа. сваки. пача пећ. стхавира стари. глеб глупи. трна стрњика. питис пиће. сваралика свирала. ма ми. руд род. ватара ветар: кал скакати. хима зима свес свас свет. астрагара страгар. вечер. основа. набха небо. васдух. дредха тврд. прјас пријатност прајатај пријатни. кемил мигати. срдити. хрж кострешити се. сухрд срд. стас. сита сити. путраку отрок. апавартана повраћај: априказан априкасан разуман у Пр: Србији. виж свјежи. вијат ветар. джрла жила двара двор. мали. грозни. кула колено дизани жена. дјаутра јутро. наса нос. матри мати. прсја пријатни. тат тај. сатра село. свасура свекрва. маре море усклик за млађег. снаца сновање. станајати стењати. дравја здрави. ја: ма мја. прасут безплодни. аруно рано. сваср сестра.

плу пливати. жива живи. вихата излаз. управо вода. вас вас. двараки дворцови. мрити умрети. прати против. прс прскати. див наш. адама један. пи пити.вана ви. који. или свињапаса. та тај. јатри јетрва махат јаки. прадт пред. смаја смелост. велика: асми јесам. тзџаџа овај час. мантри саветник. паз пазити. грива. сми смеј. параха прах. управа. данам поклон. матр мати: бхратр брат. сава саван — у ст. обчаравајући. адваја одговарајући. стана стан. ка. кара карање. не не. умрети. пена пена. сад седити. викаса изказ. прија. ханса гуска. дхју дух. љубав. 29 . ко. труп. вардара н. једима први један. ви ви. барама бреме. клес глас. питати. чај чајање. дхрс дрчати. прис пријатност. разџала ред. мртис смрт. вас. парага праг. од туда је мртво тело човечије. дарана дар. три три. го крава. од куда је и Варјаг име народа. жив живити. ићи. баијам бојање. нахна наш. варага свиња. лупх љубити. параги прах. упа по. сваду сладка. виража. тридаса тројица. грива — врат мала мед. санведа савест. Славена. стхаг стег. труп убијати. баха срећа божанствена сила. или трупна. сата сатња— стотина — сотник. цакха суварак. Вардар. пад пут. сијана сијање. видала видела о. тада тада. сумана семена. валја вели. ствам ти. чару прекрасни. питр отац. оба. девас дев. мр мрети. чатвара четворо-четири. да дхату дата. каса коза. мрд мрдати. говече. дува дивни. жив живот. мантра мудри. могући. казати. гаспати господ. тапа топло. прах прашати. вер вртити. плавами пливам. када када. изражај. вас. стха стојати. рава рева. мадхја средњи —међа снуса снаша. данак. од куд је свадба. вихава удовица.

или сада тако звано црквено-словенско. 1840 т. а Рус Мос. кабила кобила. бодајаси будеш. скемија и т. сио сијање. изузевши само рад Вуков. паравит повратити. ије. говориш. даван девет. дува. Старој Србији и окрајцима њеним граничећим с Маћедониом. двадаса 12. бегство бегство. сравњава са дан нашим: нетреба да узме разно изговарање само једног јединог гласног писмена но свију како глас: тако и сугласних. вартаси вратиш. и као о н: пр: розум место разум. дјавојка и т. ден. кати кутњак. гатаси гаташ. да ће ce овај преглед млогим учинити чудноватим и да је сасвим далек од нашег језика. најаси носиш. правачана правда. К. Мос: 1859. чатвар четири. долина. да дати. розумети место разумети: итд. — Види Об: отп: јаз: слов: к род А Гиљфер: Мос 1853. од њега ''Срод: јаз: сдав. пратхиувач противуречје. сата 100. панча пет. Срав: Рус: Слов: Хомјак: сп: 1855 Ист Рус: слов: Ст: Шев. и других Уверени смо. прувека правитељ. А Вељтм. но врло ретко. машисти. дали дол. давати. слов. III. знати. бахута богатство. плава пливајући. бхадра бодри. и т д. мложина. сапта седам.д. аштап осам. прасине прошење. траја траје. дринаси дереш. што све скупа чини тако звана наречија у једном језику. ветена ведење. ваје вахини. војна. васи веје. столац. правексана преглед. и колико наш језик знамо. шаш шест. атурдаса 14. нара човек одкуда је народ. тринсат 30. дадати. Сп: 1854-54 ст. па и као кратко е н: пр: деска. и и још и као ја н. махат вредни. такозван. ведси ведети. Ат.д. и да нисмо још ни покушали да га испитамо акамоли испитали где и како говори наш народ. сведочи нам незнање сопственог нашег језика у Правој. али нетреба заборављати: да ми наш језик још незнамо. праг праг. сус сушити. екадаса једанајест. видхјаси сиромашујеш. тада тада. Колико смо и у овом познати. даса десет. пивасш певаш. стала стол. пидџ писати. ста стати. грам громила.пачи ватра — пећка бубхешу боиш ли се. тапа топити. Рус. трајдаса 13 гра град. дџанаси знаш ли. А. доспод доспети. Тако се у нас заборавља да се старо српско. мљако. са Санскр'' 1853 год. праста просјак. винстати 20. 30 . мишаси мешаш. шици шити. као и преливања једних у друга. са со граб грабити. Санскр. свапити спавати. Косов. h (јат) изговара у нашем језику осим као е. смајасе смејати се. трасти трести. 1858. Очерк Рос: Вадима Пасека Мос.п. Тако се исто и самогласно а изговара. Ко хоће да наведене санскр: речи.

која једино у српском језику имају значаја и овим се могу протумачити. 2. Друго нам остаје. пат. пр. стопати м.д. у којима овде у нас остаје као д па и у јужном наречију као: ливађа. пливајућег на води. речи. рука. а ђ у џ. што је и најглавиије. Великог у Инђији. нашег локвања а у санскрит. Тако га Словенци а и у једном делу дибар: и призренске нахије у правој Србији изговарају као чисто о. Из трбуха овог символа израстло је стабло лотосово. благоф м: благов и т. ронка м. или дејствујућим. језика. плаћати м. м пут и т. који је сада мртав у Инђији и само књижевни. мајка и т. Оба та начела. ливаде. мож м. да покажемо некадашње место живљења прастарих Срба — у заједници са укупном тако званом индоевропском расом — у Инђији земљи проклетој. ступати и. којег 31 . воде и т. Што се тиче инђијских споменика ту међу првим заузима прво место у Ведама тако звана Бувана Дарса — Васионе огледало — у којој се свет овај преставља у виду цвета тако званог лотоса. рука. његов. Тако се исто не само х него и в скоро свуда или претвара. у инђијским споменицима и 4. као знаци бога Вишњег — т. или Кришне. ракија. у Маћедонији маж м муж: рака м. вођа. као и у нас у источном крају кнежевине Србије. Даље од полугласних писмена у Пр. рукави.д. вечности. ливада. као рукаји м: рукави. страшно и ужасно изкварен и измешан са језицима не санскритовим. За ово такође имамо довољно дата и то: 1. т. у споменицима нашег народа. и кад су заједно једно до другог и кад су одвојени готово се свуда изговорају као ф. у ј или са свим изоставља где дође међу два самогласника. н. рокаји м: рукави пот у м: пут. фатати—тако и у Босни —фала тако и офуда. Прво дакле. Писме д претвара се у ђ и у оним речима. плакати. у описима војевања Алек. ј. као символ видимости.п. санскритским.д.д. Србима.пр. пут. ловити и т.д. монголско-финске и турске расе. девојка. ливађе м. место врлити његоф м. лежи он на дну океана. 3. Срб. А ове људе ваљда наши идеални филолози неће уврстити у Самоједе или Тунгузе какве. мајћа м. У првом виду. или на змији. н: п: џак м ђак. нарочито при преливању и мењању самогласних. Маћедонији и т. Даље џ претвара се у ђ. ч у ћ и обратно као и у Босни и међу аустр. пливајућој у мору. ћовек.д. а и у па и сасвим избачено н: п: с. Србији и као он н. које је у нашем језику такође најбогатије од свију осталих слов. која још и данас носе или чисто српска имена или слична са овима. palma. што јој место није.Садање наше у где је заменило старо @ такође се у срп: језику изговара на неколико начина и то као: о. Некадашње становање Срба у ошптој индоевропској заједници. мошко. муж. воде и локвања. д. ов. невеста. у оставшим још називима места у Инђији. х и в. фрвети место врвити врх место врх. монж м: муж и т. девојћа м. Даље писме к међу два самогласника претвара се у ћ као: раћија м. м: човек и т. @-со-са-су-с. — представљају се или почивајућим.д. рока у место рука. нејеста м.п. створца — често представљајући се у животворећем начелу сунца. понт м. н. Ови су називи имена места и тд. или локвањево. око Битоља и Костура у Пр. н. што ваља све ово имати на уму при том прегледу. Инђиски и других споменици о живљењу Срба у Инђији 1. вође у вода.д: Ми неможемо више овде о овој ствари говорити с тога. Осим овог изговара се и као а. у пространству. м мушко. 2. лојити м. а овако само узгред напомињемо: да би се боље разумеле ове наведене санскр. прегледали смо сродство садањег нашег језика са ст. ракаји м. фрлити.

пупуљах означава стање света до саздања његова. који означавају мање стране света као:Пегу Персију и Аравију и т. или Какша. означавају свет овај од његова —света — саздања. Нишадес или прекрасни и неприступни стан богова.д. а четири пуштена цветна листа означавају четири стране света: Двипа. Куру је на бреговима моpa Кишрода — млечног. χεμα снег зима. или Арија . — Светас — бела — и Срингава иду на сјевер. делиле су га од Хиндуша у дан. који се под именом Сваргабуми — наш Сварог — небесног пребивања на земљи. као народ и маса. дошљаци са острва. са западне Апара. и умрлих праведника. hiems. Око ових су нехтари и зачетници. и дан данашњи у разних народа обожава. која се узвишава толико исто над површјем ове колико и силази у дубљину. Са све четири стране те баснославне планине. које се зове Парабрама или наше правелики који као вечност. — а око њега су знаци оплодотворења. Тако је источна страна Парва. сјевер Куру. и западни Кетумалас. Јужни зове се Жамбу-Двипа т. са сјеверне Бадра. која реч значи творећи. него и нечисти народи.д. стварајући— braman demiurgh — у противном значају несазданог суштаства. Међу овима су. или Серба. већ разцветани. или више страна. или Срба — Нилас—рујноцрвена — Светас — бела света и богата — Срингавац — од Сринга. — Хиндукушке планине око којих становаху. источне и западне. или полуострв окружен са две. или Опарика. сједне и сдруге стране. што значи: прекрасне и најсветлије Мере.д. — а за овим је предео Ајровата у ком сунце не сија. Са врха најузвишевијег Мера пружају се разне гране овога као: Химават.—на којима је живео сурови и одевен у одело од зверинских кожа народ Серба. Арга. а Химават—т. сјеверни Куру. На средини тог символичног знака локвањевог.престављајућа се као мати. југ Прачјад. — вид: Ритера земљев: I стр.д. — Последње четир Нилас — рујноцрвена. Африку. Опар. као и зраци сунчани. бога који пушта муње и громове. Са источне стране Мере тече река Сита. који представљају изворе најзнатнијих земних река. који је тако исто неприступан. Са обе стране. а наше: ледовитог. који плови на површју морске воде. или Палме — земног света — узвишава се зачетак плода који се зове Меру — врх прекрасне планине. где се простире земља Барата — Варша до океана парског. Инђија. врх површина. који незнају и необожавају браманство и остали. а у Аравитјана Ецира. као и тисућу оког бога Индра. и т. С тога Су — Меру има значај у инђијској и осталих околних народа митолођији као жилиште и становање богова. осим мањих цветних листова. која преставља средсреду или управо осовину земље. Овај се исток још зове и Прач. кише. а цветови. но месец и звезде. земљу о6ливају мора. Бербера. па све до Хиндукушских планина и народа.—био је дакле место становања Срба. као Млеча варварско племе. васточни Бардразвас. са 32 . који означавају друге чести света. од које са западне стране лежи Опара. Трагови о некад живљењу Срба у Инђији Тако дакле на самим тим Хималајским и Нишадским планинама.ј.— и Химакућа —или зимакућа. a Меру као створна сила мушког рода. и који награђава сваку свету ствар и свако свето и богоугодно дело. Гандика. Највеће реке зову се: Ганг и Синд или Инд. у ком влада бог Кувера — наш ков — богатства и т. Даље иде Јона. Нишадес — најлепша. реке и т. Хималај. и остали други листови. а по неким златодајућа од hema злато и кућа вршина — јасно се види да су означавале дан. Бухарским и другим пустарама средње Азије. по системама њихним.ј. некада је првобитно живео и становао српски народ. Најузвишенија површност те Мере или Су — Мере. она се одупире на разне драгоцене стене од најдрагоценијих ковова и камења. округла је и окружена венцем Илаврада. коих воду пију не само чисти. под којом млоги подразумевају дан. Пурва. која је се ширила и гранала под доцнијим именима Сјамскрита или Срба — Славена. никад неулази у обичну митологију богова. Разцветали овај цвет зато се и зове Брама. Хемакутас. у којима обитаваху црни народи. водом. од 19—29.достојна поштовања .

у ком нема црних и злих народа. О Мисирцима ћемо ниже казати коју.коврџастим косама. са огромним устима. од 163—173. китајској империји и у источној половинији иидијског полуострва. Морошкина печат." Ми смо казали: да је некада живео српски народ у Инђији. Дунај мој Дунај. Посадили удаљца. песма руског народа: Ах! звали молодца. Сладка меда нехочу''. и монголоманџурско-финско. кудрави. као и о узроку зашто се утаманише прастари Срби у Инђији. По дорошкје столбовој. Доброј молодец сказал. тражећи другог седишта. СП. За дубовије столи." Дунај мој Дунај. Селиванович Дунај! Угошчали молодца. малим уздигнутим на врховима носевима. Машет шелков им платком. Под могучија плеча. обратили су своје завидљиве погледе на западни полуострв и цветајуће тада краљевство Сјамба'' што ће рећи Срба.д. својој дивној. а при челу упали и т. и Слав. у прилогу: Из Запис. непрестано су нападали на градове. delephans. Да су српска племена некада. у Рус. Дунај мој Дунај. Макар: о првоб. Селиванович Дунај! Шел молодчик удалој. Г. најстаријој и прекрасној првобитној домовини. Селиванович Дунај! ''Не напјусја ја вина. Даст мње дјевка поцјелуј. као и умложено народонаселење у дан.'' У овом свом краљевству у земљи они су били скоро на највишем вршку силе. Сладким медом и вином. етиопско. Дунај мој Дунај. Позивали удаљца. Морошкина укратко.Срба неизселише се из својих земаља у Инђији носећи своју нејач. Селиванович Дунај! Попросили молодца.д. просвете и свестране образованости.кожи. — који су изпочетка насељавали богату и обширну област Дунавску о којој сада инглиски ђеограф Вилиам Хутри ово вели: ''Le Royaume de Ciampa. 1843 год. стр. пре свега подразумевамо црно. Селиванович Дунај! Встрјели дјевки молодца. М. дебелим устнама. и само у изводу наведен. у 33 . каже шта зна. под именом: Истор: критич: изсљед о Рус. au midi. Взјали дјевки удаљца. Одтуд они донеше и песму о Дунаву јунаку у Инђији као што говори ова дан. Селиванович Дунај! Во кафтање голубом. и да је се одтуда изселио због навале црних народа. црно . у које увршћујемо и прастаре Китајце. Во кафтање голубом! Дунај мој Дунај. Угошчали удаљца. африканских и свију островских народа. В красној шапкје на бекрен. кратким широким и на врху уздигнутнм носевима и т. Али сусједи Славенски-српски. док напослетку праотци свију дан: Славена . Под именом и навалом ових народа.'' etc: ''La Provience de Dounay est la plus grande. ''Још одвајкада дивља племена инђијских острва и нове Холандије. Селиванович Дунај. Дунај мој Дунај. Дунај мој Дунај. Дунај мој Дунај Селиванович Дунај! ''Kрасну дјевицу хочу''. чељад и имања на својим коњима и слоновима. о којима нека овај превод из књиге Г. est rempli de bois et de deserst de tigres.црножућкасто племе. — Види О. у инђијским славенским—или србским—земљама. На игришче поиграт. нар. Поцјелујем буду сит. као рођаке некадашњих црних.

каквих ти још неказује небивалих чуда. који. у главноме пишу: да је у Инђији. што су били велике пијанице. пре Христа. у којој су већ становала тако звани грчки и римски Индо-скити. a иза ових огромни и велики Гандари — да нису наши у Пр. Сп 1861 год. са градовима: Девовара. или Драчићи. Даље од ових југу живили су у дивље коже одевени Срби. Александар овима поднесе дарове и сврше се жртве. у Тибету и Китају приморском па све до Сибира живео је тако звани сербијски народ. Дунав који излази из горе Бебира. Земљопис из ст. Isredones haguri. Грци. или Сабарски. 212—236 Даље у тако званој. који су живили. а даље су племена још: Косачи. острови Сарбира. Сарбарска — србска — из које изтиче река Дијамантица. Barygaza. Вигари и други. међу којима.India еxtra Gangem — знатне су планине биле: Бебирске — Веbyrus-u Семантијске. Неробуда област. Брута Cп l830 год. Barace et Cottiara — на источном брегу: Комарија. који се у Птоломеја зову Кеспериани —Casperaei — врло храбар и силан народ. т. на 327 год. У овој Сербици живело је преко 14 народа. Александром у славу свог коња а Никеја основана истом на месту где је одржао победу над Пором. старим народима.Сарбана. — Pori regis triputaris — најзнатнији су Малићи . Ситара. Зорјани. а међу овима најзнатнији су били: 1. Јабадија. Масага. а 70 000 заробљено. Котигора. која је ту грађена. по грчким писцима.и т. стр.—са Александром. становала сведоче нам и грчки писци. или Бахусом. на рус. и после њих стари земљописци. где је 17 000 људи убијено. а заливи: Србарски. 2.д.Сањала. — Aniibi. — C оне стране Ганга .својој прастарој и првобитној инђијској постојбини.Серба и Сорбана из планина семантијских. народност. Десановићи. Модура. Падићи и Калинги — Sorae. Calingae et Padaet. Серици или Сербици. Међу овима у мал непогибе Александар. из разних политичких. што су јели разна меса. а иза ових силна и велика држава. до 242 — 420. При утоку Кабула у Инд живело је силно и велико племе Пећиоти. Бидара. У унутрашњој Инђији — India intеrior — главне су државе биле: Празијска и Гангаријдска.—држећи да је овај град основан Дионизијем њиховим. где је била столица силног цара Тасиле: Капатир. Барогаза. у тако званој собственој Инђији — India proprie dicita — а у царству Поровом. Mzsiris. и да су се народи у Инђији делили на 60 и више разних народа и племена. Селинда и Палибрата — Ganga.д. иза ових мало даље је било старо инђијско царство Карвата или тако звано по значају те речи: ''Црна унутрашња страна'' кроз које је протицала река Кршна. Aмијан и Mapцелин казују само неколико имена и то таквих и тако изопачених. Миногора: Патала и Силопоље. са развалинама царског града Бичоназор и још Бима. што су им брамини могли бити из свију сталежа. Kући у којих су се жене. и т. стр. из ког је ђеограф Скилакс спустио се по Инду: Букефала. од којих нам Плиније. било две главне расе и то: раса белих и раса етонских. ван планина Химовати. Печела или Пећена на Инду. Градови: Белоцура. Бесиња. или монголско-турска племена Асакени. у којој и дан данашњи старе и немоћне трзају и убијају — види општу историју Вебера прев. Ал. Јамине и Сарасвате.Maliki . и старом столицом овог царства Каљани. Сарасвати. онда се чини 34 . а градови су били: Ганга. Бацикота. Дарија из Дамаске планине. и Маљара. сахрањивале и сагоревали. врло велики и силан народ са градовима: Нишом на реци Ковену. оставише своје описе о Инђији и њеним становницима. језик. а саму свилену бубу звали су ser. звали су се они. Selinda еt Palibothra. Мужарис. Мезоља и Тинда. Тасила при утоку Хаоста у Инд. Ови. Барача и Котар — Belocura. економних и осталих свемогућих узрока. при спроводу свог Императора Великог Александра. или црних људи.— заливи Баригазска. Дракулићи. Ове Махабapaтa нацртава као највеће зликовце и неваљалце с тога: што нису имали касте. народа и покора од ових. са умрлим мужевима. Ottorokorrae и.Србији Бондари? Слободни Инђианци. изгуби веру. Нишава. св. мешајући се са осталим народима несродним.који су у време Александра живели по реци Хидроати са јужне стране брега Кечина. иза ових живели су Музићи. тако названа. Браћа. у њихово време. реке: Намада. да их није вредно наводити. У приморској Инђији — India maritima — у тако званом Pandinis regis — или Пановској држави —народи су били: Ларићи.д. као:Anthropophagi—људоједи. Од њих западно живели су Оћедрачићи. са главним градом Сербица — Sera vel Serba — а у Римљана Serum Свила. Кад какав народ. а реке. па и тип свој у неколико.

Сава и језеро Кијев. а нарочито изговорити. Тако дакле. река. Кобиље. — ипак остаје нешто. Чарнигор — од наше речи чарни у место црни. Још више у Тибету и данас постоји река: Буропут. а спрам кијевског језера налази се и град Велесград — дан. превођење имена туђих народа у упропастиоце. а не дугог живљења — показује такође. ниже у области Непалу постоји вајкадашњи град Горка. провинцији Јазмир и град Хутор. превести на свој и из oног језика рeчима заменити и т. и код узајамног подпомагања и туђина и отуђених. који га утамањују. Велес у Пр: Србији . која се још и дан данашњи само у српском народу налазе. ми ћемо навести имена места. Тако неспособност научити. и то само таква. Haпop или Начпор. песми : ''Чарна горо! — у место Црна горо — пуна ти си лада'' и т. него често немоћ и глупост преливаоца туђих народности у своју чини: да се и бистрији и природом разумнији народи често преливају у глупље и неспособније народе.д. те опет остаје по нешто за удаљеног тисућама векова изтражиоца пропале и утамањене. планина. залив Кучи. осим Каљокута. код све бриге њихове и преливених већ народа у туђине. опет није могуће: утамањеног и већ пропалог народа. а у планинама Индостанским град Туров или Ђуров. Тако из поменутих записака Макорова да наведемо ове месности: . или Рамњегор. утамањеног и већ пропалог народа. да су у тим свим земљама некада живили Срби па преминули. да се што више отуђе и удаље од cвoje и прве праве народне особености. или китајску. Осим овога и додир са оваквим народима чини. да ови у своју народност преливају друге народе способније и бистрије у свему и свачему. што се неда и неможе тако лако затрти и упропастити. препорођавају и прождиру. да се млоги народи утамањују и упропашћаваjy. или Кијеве. и против њега пристаниште Разклад и Мутнивал. и осталог. све и сва места преименовати. Ком. Коњомор. Малобарушје. имена: вароши. предевање.Ту драгоценост ми видимо још и дан данашњи не само у Инђији и Китају. — а односно индоевропске расе — земљама или самскритским налазимо област — провинцију — Богарску. Taко. у ком је се увек систематично ишло на преливање туђих народности у тако звану кинеску. — недалеких од животињских звукова. даље Рајспор. и која се само језиком србским могу објаснити и протумачити. У некадашњим слав: — српским. Бјелазора. Коњомјер.да је он сасвим и за навек пропао за се. Азији. Тако је било и са млогим и оставшим већијим делом србског народа у свој дан. Авганистан 35 . извора. или Бурјампута. Нагор. Даље приморска места као: брег морски тако звани Малабара. Ратигор. Манарос. негледајући на свестрано и преливевог и преливаоца утамањивање. Даље по планинама језеро Царева и Кијефе. река Нерибуда. или Ковиље.д.— језика. Стан. Ти остатци та имена и називи баш и доказују некадашње борављење и живљење садањег тамо сасвим изумрлог и пропалог народа. који је год народ дошао у већији па и мањији додир са Кинезима. и области: Лугнов и Уд. тај је се морао у ове постепено преливати па и прелити. Међу млогим и неизбројним остатцима некадашњег живовања тамо српског народа. и градове: Рамгор. јер је његова својина. Даље млога имена станова — од станишта за неко кратко време. као и градова: Град. има град Новград. туђе речи и језике често чини. Но код свог старања преливаоца. — Каљокућа. а нарочито у Инђији и Китају. Пољекат. Па не само ове силе. него и у свој Азији — само ређе — којом се обистињава некадашње живовање тамо пропавшег народа српског. држави великог Могола. У области Хитробуд градови су: Житомир. у области које цвета град Бјелоспор. Ковиљастан. такви су: Индостан. а за оне који би га у некадашњим његовим земљама тражили и испитивали. а некада постојеће народности. Даље по Гангу у дан. језера. или Калокута. а нарочито у лаком изговарању туђих неразвијенијих и несавршенијих. У тако званом Хусарту градови су: Женагор. А то је нешто. Млого и млого има узрока народним пропастима. градова. са мање природних способности. a више ни једног народа на овом божијем свету. и т.д. или Трјасинопоље. а нарочито духовна надмоћ и просветна развијеност. а по најглавнији су духовио и телесно надмоће осталих народа. Недадеко од Холканда и Тињара налазимо град Трјачино. издевање. као у оној народ. о коме се говори. а више ове Црногора. Нагор. Калиш. Немцима и осталим неким народима. места развалина. са Елинима.

Нагор. као: имена лична. —Ожен. Карача и Андри зал: Сомњана об. Котовар. Румнад — наша Рума — Килон. р: Рука. Голуб. Мора. који се у српском народу сачуваше до данас. Сач. које до данашњег дана jош носе чиста српска имена. Божур. Гора р: Пита р. Леја. Гора р: Миргора. Тако смо дакле побројали доказе инђијске. Трикала. Баре. њиховим језиком протумачити шта значе. Кача. Бјелера. Находа. Камбоја. швед. Мићани. Хомољ р: Хомоље место. Mоћнa. на рус.Арка. Сва ова поменута имена само имају значај у старом и дан: српском језику и овим се могу истумачити.д. Срба. и карти Ал: Бјорнса Лејт: Ост: Инд: ком: пр. које ћемо навести. Ликодар. Горе. Рангир. Орал р. Маћура. Кидана р: Тимок р: Уна р: и место. Дебељпор . Сербинагор. Вингора. Лађана. Пакла пл: Сајда и т. — стан Бјелића срб. Кућака. Рачан. Берар. и т. Турија. као што сведочи овај њихов војени усклик: ''уа'' — место наше ура т. Џумна. Сатлеџа и Беаса. Бјелур. Бумбар. Срб. Барка. Ђура р. па нам још и остају наши докази. Остаје нам да побројимо још неке месности у Инђијама. Сарбату. Мос. Кота. а и дан данашњи налазе се у укупним србским земљама.д. племена и данас ђур. или Белаша р. Кач полуострв Рока — рука — Буђ. Сехуан. Кишан р. Драги об. Ношера. Трипета. Даље у сач. Србаљ.д. Вали. Лобнор — језеро— Хајда река. Белари. Салапур. Буга. јур јуриш. која неутаманише ни преливена. Муња. на овом српском тропољу. Мандур. Отока. Котра. Кура. Панинпут. Рата. Лија. Куда. Кунор. више ког је и река Драва. Силгет — н. Раока. Сурбкоб р: Суан р: Рата. Рати.д. Сата р. — Даље места: Пуна. Срба. Барић. Инђијанце нити се могу дан. Утча. места. Мачван јез:и т. Тата. Импер. што су ови докази у нашем народу. Рашир. Страна лежећа по бреговима Перуана звала је се још до 1762 год.да ђур победи. Дабир. Кора р. Варна. Питин. Мокран р. Сигет — Брдван. Тако дакле у најкраћијим наводима наведосмо само можда један стотисућни део оставших још и дан данашњи чистих имена јединственог народа српског. Гора. а некада бивша чиста српска племена у туђине. Сарбчакот. Даљ. села. обл. ага — Бјелуџистан.— Памира. Тако у књизи и карти: Брит. Борач. као и у старих Срба. или стара Мазура. Манда. Сербистан. н. Матори. Траванкор — об — Годавери — река — Барели. обичајима и сродству нашег 36 . Билашта и Биласта. Тихар раз. — наша Чатрља и Искер у Прв. У Сејха. Пуна. Спомен нашег народа у Инђији Ми баш зато. Чедња. Белеке пл: Паркор полуос: Рана и Ђура р. Тели. Рунић. па ни сами ови. — Панинпут. Прамен. о овој истој ствари. Лас. улива се у Инд спрам града Драве. Загреб — реке: Нербуда. а сада Сениа. Дуран. Бутрин. 1843 год. Шаран. Ут. Серба. Уд. д. Пали. Рана. Нана. Сурат. Вари. Самбра јез. или остатака отуђених и у туђе народности преливених некад срп. Рупара.ј. а нарочито у прекрасној пустари тако званој Рана. ђурим и т. Ликодра. Србумпур. Куша. Кашуб. Секанда. Танка. Лађани. Зоба р: Сангор. Етава.ј. Норани. Сирадина. Бани об. Котар. Беднора. Мањал.. Ченаб р: Шапур. Бјела. Беласпур. Бођан.— или стан турске господе. Дака. Буна рек: Минагора. Кера. вода и т. о некадашњем живљењу српског народа у Инђијама. загонеткама. Рамнагора. Маљани. Горан. Маре. која немају никаквог значаја за дан. Морава сел: Лака и Лека пл: Богатор. гр. пошто смеша своје вале са Шијаком рек. Коч. Сеја. Ђура. Ген: Лејт: грофа Бјорнштајерна пр. Ладак река. Агра — наш Аграм. Резан. Етава. Речна — зове се један предео међу Робом и Ченабом рек: а Баре између Бијаше и Рабе реке. Чањун. Трима. Бакар. Малићан некадашњи престолни град племена срб: Мали или Малића. Серба. Чињани. — налазимо ова имена: Млава. Раџистан. Лагор. Вабир. Карача. слано. Рашера. Котор. с којим je се Александар Велики борио. Курдистан — стан Курда — Ратистан". Расол. Балери. Мина.М. и као ови у народним пословицама. Раба р: Уч. Лакат. Банда. Која и Дуб на ушћу Инда. Гондава. Ћесалмир. Мирбор. Дрвар. обредима. Пињара пл: Гилан. Кумриса. навели смо доказе паметарске и језикословне. још се и дан данашњи зову Сарб — или Срб — Чара. 1840. Мокран. Синдрац. Веђова. Будин. значи бога рата и побједе. Тата. Сивоња. Чатрала и Искар р. племена — Ларистан. Басара . или Рацостан. Чанда. чиме се и тврди некадашње становање наше у Инђији. Сиргуџа. планина. Превиђена — обсене— пустарска. Санда. Самдва. у рај иду они Срби који падну за своју веру народност и земљу у боју '' ђуруџи га фате'' т. Мутин . Борје. Бегар. Мијани. Сирбача. Мирпур. Ћурур. Загоре. Викар. у Инд.

ил' се земља тресе. Пантелија". Пa да је остало по овоме. Родитељи пород погазили.дохришћанског веровања. Илија И са њима Св. Да затворим седмера небеса. са старим Инђијанцима. Плаха дажда. Да нероди вино ни шеница А Илија муње и громове. Нит удара море у брегове. Та је песма. Па пошто су отишли Богу на диван и овај им ту деобу и молбу одобрио и кључеве небеске дао: онда ти тек наста јад и чемер. Њим' долази Блажена Марија. а имено: „Затворише седмера небеса. Свети Јован кумство и братимство И крстове од часнога древа. Кад то чула Блажена Марија. Молићемо Бога истинога. Црн им био образ на дивану. Чујмо само шта још песма каже. Пред самијем Богом истинијем! Кум свог кума на судове ћеpa. Њој говори громовник Илија : Сејо наша. Већ дијеле благо светитељи: Св: Петар и Св. која сведочи: и о некадашњем живљењу српском у Инђији. кључе од небеса Ни за цркву часна летурђија. а Никола воде и бродове и т. Те испаде дажда ни обдава. Вјенчанога или крштенога. И брат сестру сестром не дозива!" Ево какво је било зло настало у проклетој земљи Инђији докле још ту борављаху Срби. громовник Илија! Како нећу сузе прољевати. па мораше. Нек нам даде. Њу ми пита громовник Илија: „Сестро наша. Те ти рониш сузе од образа?" Ал' говори Блажена Mapиja: А мој брате. Cв: Јован и Св. ама дође још горе и црње. Блажена Mарија! Утри сузе од бијела лица. Никола!. нити роса тиха. Утре сузе од бијела лица. — и сувише позната. и управо једног и истог.д. низ бијело лице. Црна земља изпуца од суше У њу живи пропадаше људи. месечина. Ил удара море у брегове? Нити грми нит се земља тресе. Плаха дажда. Да непадне за три годинице. Блажена Маријо! Каква ти је голема невоља. Кад ја идем из земље Инђије Из Инђије из земље проклете? У Инђији тешко безакоње: Непоштује млађији старијега. И кључеве од небеског царства. Када свјеци благо подјелише: Петар узе винце и шеницу. нити роса тиха. Ударише печат на облаке. нећемо наводити. И без вјере и без чисте душе И оглоби кума. вјенчанога. Рони сузе. ''Свеци благо диjeлe'' Мили Боже! чуда великога! Или грми. А Бог пушта тешку бољезану 37 . Да непадне дажда из облака. Док ми овђе благо подјелимо Отић ћемо Богу на диване. Нити ноћу cjајна. И доводи лажљиве сведоке. можда се неби из ње изчистили и разселили Срби. Да ударим' печат на облаке. Пантелија велике врућине. Пуно време за три годинице. и о његовом утамањењу у тој прастарој и првобитној њиховој отаџбини. А брат брата на мегдан сазива Ђевер снаси о срамоти ради. . Неслушају ђеца родитеља. ван једне песме народње.

садањих тамошњих народа. црним африканским племеном. тивским картагенским државама. а које опет сувим преко данашњег Белуџистана. паметарских података. вароши. који су у свему и свачему сродни са старим Египћанима. још неугледа света. најдоцније своје групе одправљао у Европу. ми других дата немамо: до остатака имена места. са сасредоточеном силом Кинеза.У ЗАЈЕДНИЦИ ИНДОЕВРОПСКЕ РАСЕ Ми смо још више казали:да су се српска племена морала изселити из Инђ. Франц: и т. ту на месту.Нит. река. напором људи црне расе. као и остале. Италију и Ђерманију где је се у тим земљама сучелила са осталим Србима.тако тачна. српског народа грана — због основаних држава Вавилонске. народима семическог племена. Друга и тако исто стара. као и нешто мало нађених. на жалост науке. па напоследку које пропала. Финијанске. Но пре овога ваља да напоменемо: да је први покрет и потисак српских плем: био од стране Китајаца. ту се настањивала. Tрећа прогната из Инђије. Што остало то се покајало" и т. планина и т. У великом хаосу келтогалских и парсонемачких племена. доцнијим истражиоцима старина египетских у гробницама њиховим. — протеривана је и сатерана у дан: Малу Азију: одатле је прешла на овај српски. да није било леба ни за просфору а камо ли за што друго? Ова је песма тако јасна. ако је опет гоњена египатскии. О СЕОБИ СРБА ИЗ ИНЂИЈЕ . И разтави и мило и драго. непрестано борили. па је у овој борби и најдаље т. у доба насељења Срба из Инђије. Азовског. Из ње изводимо ово: да прва година неcpeћe србске у Инђији означава: прве нападаје црних народа. дошљака са острва и из Киндуша или средње Азије. Парске. боља и јаснија. Овај први потисак дуго је се и дуго борио са Китајцима и осталим народима турске. Русији и Ђерманији. Асирске. А трећи и последњи: најцрњији насртај мисирских царева на Инђију и коначно утамањење остатака српских племена. прелазила у Европу у дан: Шпанију. борила. Мидске. сучељавала се са осталим помињатим у тим земљама. или персиско-турских племена као и осталих азијских и острвских народа. па пропадала. која се још и дан: тамо налазе. и Црног мора. као и остале на свим заузетим новим местима. Друга год.д. само још у старија времена. под именом Вандала. коју је такође пре свију садањих и бивших њених народа заузео. истинитија и вернија од свију досадањих наших и туђих паметарница и паметариста. означава: нападаје тих истих народа. тропољ. докле Китајци нису нагнали Србе на дан: Сибир. О овој последњој групи најбоље је писао пок. а за овим насртаји народа семитечских и парско-немачких. и сасвим пропала.д. из поменуте књиге Морошкина. земаља. но његово прекрасно дело. обасја сјајна месечина. Белгији и Франц. тако дивна и чудна. 38 . сада тако звани балкански. те они населише земље око Касписког. које морем. из овог у дан. групама и напоследку. а сад нам остаје да наведемо и историјске податке. у ком су се преко 3—4000 год.д. Бољезану страшну срдобољу. Инспектор наших школа.д. гнана из Инђије из својих соп. Платон Симоновић бив. отишла је у дан: Африку. најмањији део од исте. И нероди вино ни шеница. прво претрвена римским елинским и осталим државама.д. Да је одиста последњи део Срба зајиста овим последњим путом прошао и у Африци се населио. разуме се по себи да је прва. а из овога их доцније даље кренули. ужасна и страховита несрећа и невоља била. Ради овог навели смо најкраће и у главном и сама веровања. и ту се сучелише са другим Србима дошавшим из Африке. земље у Ерменији. ГЛАВА III. Аравије и т. као и око Црног мора и т. покорила је и оплачкала Рим. Аустрију. Ни за цркву часна летурђија. Ето дакле каква је грдна. и нешто Шведској. Еврејске. Те помори и старо и младо. монголске и манџурско-финске расе.ј.

Тако навед: сведочи прво у дан. Белуџистану и данас Белића племе тако звано, које сви путници
описују као најдивљије и најужасније људе, а тако исто и племена у Инђији, Драчићи и Хати, или то
исто што и наши стари Хети у дан. земљама српским и влашким, о којима ћемо ниже говорити — и још
нека племена сада већ преливена у туђине.
Имена места, вароши, река, градова, планина и т.д. ова су: Бела, Ђеда, Кукач, Устах, Чинара р.
Лора р. Бачва, Хот р. Рудбар, Холмуд р. Мама, Кучен, Бела, Граић, Сараван, Соираб , Пандуран Харан ,
Moћ , пл. Колач, Гучар, Чубар, Чех, Кукача, Гал, Галич, Срб, Сира или Сирба р. Буч-кард пл. Бучкара
обл. Банпур, Пура, Сарбод, или Србод, Кум, Крух, Басман, Качан, Кероман, Ређан, Китан остр. Минаб,
Мачин — наш Мачванин — Хиберци, или Сиберци, Срби, Јакистан — област бунтовника независних
људи — Моманда, Загорње, Белабог, Рода, Лата, Леђан, Сербчешма р. Замин, Курам, Сарбах, и Хајбак,
Дара, Таљиган, Шахар — Сарбза.
Даље у Аравији:Салма пл. — Salma sive Еlimах — Климач, Зама, Косаница, Сарбо — Sarbo, vel
Sabo — Сијагрија, Думача, Јелана, Береница, Оштра, народ Сарбејани, Катабани, Мињани, град Сава
или Сарба т.ј. Срба и т.д.
Даље у обл. Керману, Ларистану, Фаристану, Хучистану и т.д. идући црвеном мору такође у
Аравији налазимо и дан дан: још ова чисто србска имена као: Лара, Бесодара, Жарома, Мога , Кона ,
Језд , Сивенд, Дарак, Луристан, Кум, Нена, Натуц, Сава, обл: Санован, Ковар, Језд гр. у коме и дан
данашњи живе остатци Себра, које Парси, са њиховог поштовања и обоживања огња, умал нису са
свим сатрли с лица земље и т.д.
Трагови живљења Срба у Африци
Даље ћемо друге месности наводити кад почнемо говорити о оној грани Срба, која пређе преко
средње Азије и дође у дан. Малу и т.д. Што се тиче самог Египта, под којом речју разумевамо Африку,
или прастару Liby-jy, то ми у овоме још од вајкада налазимо ова стара имена места, која су чиста
србска као: Сијена гр: од куд Нил постаје користан, Дал р. Себенишка ушће, Бутско језеро — lacus
Butos — Танијско језеро; Сирбонско језеро — lacus Sirbanis, или српско, Танис гр: Канап, Никопољ,
Кинопољ, Клисма, Грмопољ, Ликопољ, Обид, Панопољ, Береница.
У држави картагенској: Сиртска, или Србска, област — Regio Sirtica — са залив. мала и велика
Србица, Неапол, пређе звани велика Лепта, Сабраћа — Sabratha, — Триполис, Кидам, Мала Лепта,
Утика, зал: Рубрикат, Врша, Утика, Масиљани, — народ — Зама, Дира, — Dirus — Трст, — Tretus —
Лик, Лика р. Млава, Сига, Цилија или Зилија — Zilia— у Гетулији, или Гетији, живили су, осим Гета, и
народи Дарјани — Darae - у ових је било прибрежије Солила а данас Божидар, Дарод р. Гир — луж.
срб. гира ropa a и санскрит. — река и град, Астабор р. — Astaboras — Народ Sebritae, или Срби,
Србићи, Сербићи, у дан: Нубији; но још тада су тај народ држали за досељенике. Даље: Град, Пренис,
или Прениш, Сарби, Кола — Coloe, — Праз прист: Береница, Рапта, остр: Црна — Сerna — и т. д. Ово
све сведоче и дан. имена места близу и око Алексан. као: Ракота, Шебренса или Себриса, у Страбона
— Sabras — Курфур, Билча, Сабура, Кама, Терани, Ђебељ ељ Натрун пл: Рази, Вардан, Атрис, Ђуреш,
Хата у М: Рус: кућа — Ерагова, Даравуја, Сербазара— Србсказара — Варак, Субри, Мазура, Шибин,
или Сибин, ељ Ком, Руда остр. Субра, Тур. На овом је месту била Страбонова Троја, отаџбина
Тројанаца, за коју, и Страбон и Виргилије, говораху: да су је особито волели Тројанци, као што сведоче
ови стихови:
''Procedo et parvam Trojam, simulataque magnis,
Pergama et argentem Xanthi cognomine rivum
Agnosco ...''
Галуан, Мељава, Брдиша,Теретин остр: Тор, Бенедар, Гајада, Биранка, Малаће, Серарија, Волођинујер,
Мељава, Деир, Косејир — мр Коптски, — Силан, Селиван, Ерагина, Саувача, Барбиса, Бељине, Дисна
— десна — пл: Вереника, Тук, Некада Бибан, Силоа, Губа, Снем остр. Дебуда. Абу — Кора, Киша,
39

Даке, Корте, Сијада, Дером, Сербуа, Тома, Точка, Сиварти или Србати остр. Сијани, Нагази, Дика, Абу
— Шар, Тан остр. Банга, Хартум, Тиса река и град, Косеир, Семње, Солеби, Сече пл. Донгола, Напата,
Баркаља, и т.д. — вид. Норов: пут: по Егип: и Нуб. Сп. 1840. год. II.
Тако исто у средњој Африци језеро Чад и у племену Музу реке: Шар и Сербевеља — Вид. пут
по Африци Барта Ат: 1858 год. П.св.
Но међу свим тим остатцима још најјасније сведочи како некадашње становање Срба у Африци,
тако исто и од њих огромно захватани простор ове, остров тако звани Серба, или Срба, који припада
Тунису, а лежи у заливу Карбском, и који је највећији од свију не млогих острва Африке. На сред овога
још и данас стоје развалине од триумфалних сводова подигнутих у част императора рим. Антонина и
његовог друга Вела. Али је најзнатнија кула направљена од самих људских глава, баш као она од глава
наших очева и ђедова код Ниша. Узрок јој је постанка овај: око 1558. год. предвођаше Шпањолце
Медина Чели и Андреј Дорија, а Турке Кара-Мустафа, Турци надбију Шпањолце и од глава њихових
подигну кулу, која је висока преко 30 стопа, и која још и дан данашњи показује путницама — ако ико
сме тамо да иде — као и братољубцима Турака и њихове вере, хришћанским европским народима, и
њиховим владаоцима — изображеност драге чељади Мухамедове и заслуге за човечан: да се и даље за
њих заузимају: да их чувају од варвара Срба, као шизматика и осталих Славена! — види Жив. Обозр:
т.V. стр. 348, 349 Мос. 1839 године.
Тако дакле прегледавши у кратко бивше и постојеће месности, које показују некадашње дивљење
Срба и српских племена у Африци, остаје нам: да то и паметарским дат: обистинимо. У овоме, као и у
свему, остаје прави закључак дотле: докле се прошлост господствујућих некада, а сада већ пропавших
и несталих, народа африканских и азијских, изтраживањем њихових старина, још боље и јасније
необелодани и не обистини.
Пре свега ваља вам да изређамо, династије египатске, да би се ствар о старини овога могла лакше
схватити. Тако је била прва
1. династија Тинито-Тивска око 5867 год. пре Хрис: која је и имала 8 цар. и владара 252 год.
2. иста са 9 цар. и 297 год. владе.
3. Мемфиска око 5318 год. са 8 цар. а влад. 197 год.
4. иста 5121. 17 цар. 448. год.
5. Елефантска 4673 год. 9. цар. 248 год.
6. Мемефијска око год. 4425. 6. цар. 203. год.
7. иста 4222, 5.ц. 75. год.
8. иста 4147 5.ц. 100. год.
9. и 10. Хераклеополитска од 4047 до 3762, 23 ц. 285 год.
11, 12 и 13. Тивска од 3762 до 3004, ca 84 ц. 672 год.влад.
14. Ксојитска 3004, 76 ц. 484год.
15. и 1б.Тивска 440 год. даље
17. царство пастира дало је 16. царева, који су владали око 260 год.,
18. 19. и 20.Тивска 720 год. са 33. царева
21. Танинтска 130 год. 7. цар.
22. Бубатска 120 год. 7. цар.
23 Татитска 89. год. 4 ц.
24. Сајитска 44 год. 1 ц.
25. Етиопска 6. цар. и 26. год.
26. Соитска 9 цар. а 150 год.
И кад смо тако ово учинили, и побројали наведено навешћемо још ово што иде, изостављајући
приче египатских жречева, као: да су Египтом владали, до првих царева, које богови које полубогови
42.000 год. и то 12.000 год. Фта Вулкан — а 80.000 Сунце — Ра — Он и т.д. — Колико је до сада на
томе урађено знамо: да је старо Мемфиско царство, под именом династије Тинито — Тивске, основано
40

још на 5867 год. пре рођења Христова; да су суштаствовала два царства, поменуто Мемфиско и Тивско
— основано још 5615 год. пре Хрис: — и да су та оба, царства Мемфијско и Тивско суштаствовала тако
рећи једно уз друго, час борећи се час опет мирећи се и т.д. да се царство тивско зове етиопским, што је
народ у њему тога порекла; но да се овај ни у чему неодликује од Мемфисаци, као што сведоче
надгробни споменици; и т.д. да је се сила Египта тада тек увеличала и савршено оснажила, кад су се
оба ова царства споила и то прво као од првобитног народа, а друго примивши у своју крв, живот и
народност млоге туђе народности и т.д.
Даље од 2500 г. пре Христа, пошто су се оба царства спојила у једно, наилазимо на борбе са туђим
народима, а имено при другом Аменемсу египатском цару, где се овај бори са народом етиопске расе
тако званим Пунт, који му побеђени подносе дарове и т.д. као своме победиоцу и цару. Око 2100 год. до
Христа покоравају целу огр. египатску царевину народи пастирски из дан. Аравије тако звани Хикси и
владају ови белокожни преко 511 год: над изображеним црнокожцима Египћанима, а цареви њихови
удаљавају се у горњи Египат и тамо владају све до 1550 год. до Христа, када III Тутмозис-Тутмес борећи се непрестано са Хиксима и надвладавши их допусти им: да се могу удаљити у Сирију, а они у
240.000 васеле се у Ханану, оставивши успомену Египћанима о чудном поштовању Сета.
На храму Тутмозиса III и његове сестре Нумт Амене свога бога налазимо живописане борбе
његове са народима: Рутенима, непознатим у сјеверној Африци, и Хетима у Ханану. После на 140 год.
на здањима цара Сетоса и сина му Рамзеса II налазимо опет уписану победу над народом Рутена и
Ремна и над народом Шаза, па опет Хета са њиховим градом Кедем и т.д.
Сетос владавши од 1445—1394 год. пре Христа, обвлада земљама у Азији и Европи до Црног
мора, а у Финикији до реке Лика, покори Скитију и Тракију у Европи, а у Азији све до Инђије, и знатан
део ове, и опет се упишу над надгробним споменицима одржане победе над; Ливицима, Нубијањанима,
Хетима па и неким новим народом Лундин — Људин
Сезострис унук његов — влад. од 1391—1328 пре Христа — скупи силну војску од 600.000
пешака, 24.000 коњаника и 27.000 убојних кола, па се крене да покори цео свет, и одиста покори све
земље у Азији и Европи до преко Дона и Волге, на којој подигне жртвеник бога богова седећа на сунцу,
који се зове Ра, или Фра — од куд је тако и Волга прозвата Ра — даље покори преко Дунава у Европи
све земље, а у Азији преко Ганга у Инђији и т.д и после деветогодишњег робљења, палења, убијања и
т.д. врати се, са млогом добитју и млогим и силним робљем, у своју земљу. Он је свуда туда у пок.
земљ. оставио своје намеснике и војске који би покорене народе и зем. држали у стези, и од ових су
постали, у овим српским земљама тако звани стари Елини, као и у Инђији и другим местима други
његови људи, за које стари писци боравећи у Инђ. веле:
''Становници сјеверне Инђије наличе на Египћане, а јужни на
Етиопе иако нису имали: кудраве косе спљоснуте носеве" и т.д.
Ово никакво чудо није за наше дан: Филоелине, као и насељенике египатске у Инђији и другим
азиским крајевима бар у виду војених колонија кад знамо: да је цео данашњи Афганистан и Кабулистан
некада засељен Еврејима, које Навукодоносор и други овуда населише, а, из Палестине изселише и т.д.
С тога се још и дан данашњи Афганистанци називају ''Бен — Израељ'' т.ј. чеда Израиљева, а кад им
рекнеш; ''Југуд или Јудеј'' хоће ти очи да ископају; јер им је то име као презрително. Афгана им је име
од првог вође, који је се тако звао. Тако ћe бити и дан: Елинима криво име етиопско, или египатско, но
шта му се зна кад је у ствари тако— вид. Бјорнштер: ст. 264.
Међу овако млогобројним покореним и одвученим у Африку народима, као што су: из целе Азије,
тада познате Европе и Африке, била су ту и српска племена из Инђије и Азије, а незаробљена
потиснута су даље у Европу; те се тако измакоше мача и робства египатског. Међу заробљеницима
несретни Хети били су сасвим утамањени и изтребљени с лица земље; освојен им је престолни град
Отек. Даље је овај исти покорио: Сциосе, Тогене Љубине, Амаре-Аморите — Пурсате - Филистеје –
Робе - Рифеје -Тир и Макатира, Саиртане — Сидонце — Фајкрује — Финикињане — Мазуас - Демаск
— и т.д.
41

Тако је дакле било преселење српских племена из Инђије у Африку, и ако ово слободно и почесно
допуштамо и пре овога доба, што нам тврди и мит египатски, који вели да су се Озирис и Изида, Тифон
и Нефтида, родили у петом празничном дану од Себа — Серба — и Нупте т.ј. Елинског Кроноса —
времена — и Реје — земље —у чему ми видимо почесно пресељавање срп. племена — односно
индоевропске расе — и сливање ових са старим етиопским. Но највећа маса народња претерана је у
ово доба у Африку од које су нам и остала толика имена места и т.д. и коју су доцније називали
дошљацима и т.д. А од ових су они Срби пок: Симоновића, који се из Африке насељаваше у дан.
Европу.
Што се тиче наведеног Мита, о коме пише Плутарх, ту нема ништа чудноватог с тога: што су
обично сва другостепена, а често и првостепена, божаства, у ст. народа узета од људи, знатнијих
догађаја, смесе једног народа са другим и т.д. што овакови и неморају бити бог зна колико стари за
ондашња доба; што се у фантазиама жречева обичне ствари увијају у чудновате, замотане, замршене и
т.д. Напослетку што се саме речи: ''Себа'' тиче, она и неозначава ништа друго: до време, као коначно са
крајем и почетком, које је у поднебесном своду, а између неба и земље постоји, док вишији богови седе
горе у сунцу, управљају овим дољњим, имају особена, сасвим у свему од овога различита, имена и т.д. Види Веб. Ист. об. стр. 76—243.
А да су помињата племена, као: Хети, Рутени и т.д. заиста српска то нам сведоче и дан данашњи
остатци од тих истих Хета, или прастарих Хата, у дан. Инђији, које као одвећ сурове и дивље, но при
том војинствене и храбре, сви путници по Инђији описују. Напослетку сведоче и наши Хети или Ети,
Енети бивши у дан. српском Тропољу све до Трајана, и на другим местима, као у дан. Млетачкој и
Италији и т.д. које сви признају за чиста и овејана данашња наша срп: племена а сада тако звана разним
и млогим именима славенска и т.д.
Трагови живљења Срба у средњој Азији
2. Део Срба из Инђије пошав преко дан: средње Азије Персије, Ирана и т.д. на Хвалиском, или
сада тако званом Касписком мору, раздвоји се у два крака, од којих један потискиван даље насели дан:
тако звану Малу Азију и у Европи дан. српске земље на овом српском - балканском - тропољу, као још
и даље, и то пре доласка Елина, Шкипа и других народа. Други крак дуго је се задржавао око
Каспијског мора и доцније погнат другим туђим силама, засељавао је Ерменију и Кавказ, одавде
прогањан ишао је даље саједињавао се око Црног и Азовског мора са осталом својом браћом и на
последку заселио данашњу Ђерманију, Русију Пољску и т:д. пошто је још даље потискиван и помогнут
осталим групама треће гране, потискиване Китајцима преко данашњег Сибира и т.д.
За све казано имамо ових старих и историчких дата у именима места, народа и т.д. као: Ниш,
Драгијана и народ Драги, Драгићи, Пура, Морава — Margus — Морављани, Суза, Азара, Рађе, Вера,
Лариса — наша Лариса — Нина, или Ниновија, Загора, Спасин — Spasinu — Борсипа, Гилане и
Морава код дан; развалина вавилонских.
У бив. Финикији Бел — Belus — река знатна са свог песка, од ког је се правило стакло, и градови:
Арад—Aradus наш Арад — Анторад — Анта узвишеност, шанац и радост — Трипоље, Берич, Саробта
или Србала.
У Паластињи плин: Грман, Небо-Abarim sine Nebo-Mоријa, Самоковско језер: Дан, Габори, или
Габрова-Dan Gaborus., — Јамна, Тамнић, Срба — Tamnith, Serbah — Хебран или Ибра, и т. д. Бел пл.
Самосати гр. Береја, Палмира, и т.д.
Ово је колико су нам стари оставили, а до данашњегдана налазе се још ова, чиста српска оставша
и сачувана имена и то: у Парсији: Рај, Кожан, Сираџ, Диров, Ниш, Биса, Белбан, Бистан на реци
Стреши, Велеш или Велш, Мерд столица Белуша, Гором, Драгестан, Девавенд и пл. Пик Девавенд. — а
Вендом су Немци, и њихови рођаци Парси од вајкада звали српска племена, као што ћемо ниже
видити. — Диран, Ком, Селб р. Моган пустара у области Тамишу, Нишабург од срб. Ниша и бург
немач. и парс. град. Зарјанга при утику реке Киндменда у језеро Зарк, Систан, Сирбџан,, или Керман.
42

обл. Учан равн, кojа на реци Отури, Хусистан, Шираз — вид. Пут. у Пер: Гас. Дурв. 1826 год. пр. Мос.
II т.
Даље по другим данашњим државама средње Азије, као: Афганистану, Курдистану, Бухари ,
Туркестану и т.д. које се немогаше обићи без српског имена, стан или станиште, налазимо ова чисто
српска имена: Србјанд, Сикира, Оба, Гојан, Бржуњ, Комар, Дошак, Божун, Дуб, Руј, Бурјам, Србах или
Сарбах, Хилжит р. и место, Кума или Хлма р. Белуг пл. Бољар р.; Татикан р. Ђура р. Бесун, Сербачан р.
Харча р. Козар, Духни, Робје, Каралниа, Крши, Миробад, Викан, Вичан, Минор, Кулпа, Ардаљ, Сираб,
Благуј, Kућа, Липа, Каљурна, Сирбанд, или Србад, Meрочак, Сардаба, Србдуба, Мирђан, Чичак,
Сирбенхан,Чача, Чинар, Радкан, Ниша пустара и развалине града и река, Нишибур, Кожан, Сарбуан,
Кочањ, Отрок р., Сурбан р., Мала, Дераб, Сарби, Ковар, Кум, Лиса, Шуша, Себрис р. Хоџабана — бан
срп. господин — развалине великог Бана. Мирабад, Самарканд зове се, и Зорашан. Племе и дан. у
Бухари, Ерзари — наше Ере, — Туршише, Племе огромно Сераци — Сербаци — Чарак, племе
Сарбака, Сарака, иза ових Салор данас Туркомани, који причају: да су дошли са острва Цејлона, а и
лице им се ни у чему не одликује од Китајаца т.ј. чело дугуљасто, лице плоснато, подочне кости одвећ
излазеће и т.д. Гускин, Кучан, Тури, Табористан, Табор, Кокан р. и об. Сарбага, Шибан, Шипраг, Сеја,
Чика, Роса, Колиба, Чупан, Ата пл. Тугија, Сарбурни, Дерагуз, Гуз р., Бајнакора, Сарбог, Горе р., обл.
Хулумска, Робот, Јурча Рогор, Србог Штураб, Катуга, Сарбади Сузаниран пл., Бандала, Урамитан,
Чупаната пл., Јама, Мирча, Србода, Чинас, Mитан, Јар, Бати, Јаруга, Дархан, Чудик, Шјахри, Сјабру р.,
Чил р., Чијама р., Дуб, Чулак, Мир, Заравшан р., Maлић, Оксач, Чил р., Чуј р:, Зармитан, Хоча, Убан,
Божадин, Брда, Сердоба, Мирабат, Благоје, Робита, Дуб, Пидна, Туман, Баја, Тама, Бучање, Бучањска
р., Зангора пл., Јагда, Берој, Беркут, Бутрак, Бајдак, Батман, Ђуростан, Гаљача, Гедоња, Угљан, Сучин,
Гиран, Доњадор, Дода, Див, Пан, Данић, Пајин, Загорјат, Зармитана, Иноје, Кујан, Кула, Короб, Кућа,
Лапта, Љуљи, Луче, Лугати, Лака, Мелик, Мелник, Момин, Русе, Рума, Сил, Силибиша,Татиме, Узоје,
Угљан, Рушнаји, Лисјак, Мулан, Чупљачи, Милан, Кидоје, Јабу, Чирик, Тумарић, Коморан, Малић,
Которан, Ора р:, Кобла р., Ох, Андекан, Чир, Чика р., Маргилан, или Морава, Гилан, Дувно, Јармазар,
Сузак, Уратепет, Уратупа, Сигуна р., Ђурђена р. Балканске план., залив и река Балкан, Тнор,Чибер,
Вакчар, Неманић, Неман, р. Деруга, Козак, Цер и Авчан р: Ужице, Утин, Шерсаберски хан, 3орашан,
Аби шехри, Сјарбзи, р., Чељата р., Рисан, Чедан, Килки, Шипраг, Уст, Шуковаљ, Козице, Косице, Губа,
Сар, Сарб, Лија, Божани, Љунди — Људи— Громб, Паниван, Баде, Бељине, Вељ, Мома, Ветар, Раж,
Мер, Добањ, Жабока, Жаока, Пљева, Сироте, Сјенке, Дојездин, Сољна Мача, Куда, Киша, Дуван,
Људак, Дувина Сербе, Ташан, Тор, Торај, Пук, Гусле, Роса, Иче, Чика, Сањари,Чека, Жук, Чекић, Ечине
Царине, Мајак, Тичин, Каљуга Гучева, Тори, Курва, Гумно, Мокрен, Канде и т. д. — вид. Кар. Турана с
подр. и проч. саст. по Вејланду Н. Зујев Сп. 1853 год. вид. Ханик оп. Бух: Сп; 1843; Опис. хан. Хив. М.
1840 год. и т.д.
Ми немамо никакве нужде да наводимо и даље још млога друга имена места и т.д. једно што је
ствар доказана, а друго што нам те све земље још нису како треба, а готово и никако, познате. Међу
млогим и разним дан. турско-монголским и т.д. племенима и дан данашњи носе млога често српска
имена; одликују се од осталих још које како лицем, типом, обичајима и т.д. и ако су сада Мухамеданци.
Да нас неби побројавање и описивања ових одвело далеко ми би их преставили овде, а овако само то
наводимо: да осим чистих српских назива места и т.д. имају у млогоме срп. обичаја и типова и т.д. Ово
остављамо за други пут, а напомењујемо само мимогред о далеко разпростртим племенима тако
званих: Сарта — Сарби — Сибераца, Сјархаза и т.д. која сва носе имена Срб, Срба и т.д. Први су се
скоро сви прелили у Бугаре — Бугарце или Булгарце — у дан. ханству Бугарском, Хивијиском и т. д.
задржавши унеколико, до данашњег дана, свој тип и нешто језика, баш овако исто, као што су се
њихови тамошњи господари Блгари прелили овде на српско-илирском а сада такозван: балкан:
тропољу у Србе, такође задржавши у нешто свога типа блгарског, млоге речи из прастарог свог језика,
неке обичаје своје, а не слав: и т д. Као да је сам ток паметарске неправде учињени спрам српског
народа хтео колико толико да своју неправду заглади; тада се губитак српског бив: тако огромног
народа у Азији надокнади врло малом и незнатном заменом преливеним Бугарцима у Србе овде на дан:
срп: тропољу, којег уопште зову балканским.
43

Еврејска и других народа.ј. преузвишен. Но и ако ова далеко у старину пре Христа иде. цара. извесну и већ јасну и опредељену. т. а сваки тај сар има 3600 год. свега дакле: 432. шта је у ком прастаром народу значило.800. који правилно и редом један за другим долазе готово од Евр. Тако су дакле Халдејски по еврејском потопу први ови цареви: 1. узвишеног. Даон 10 сара Евр: Јаред — 36. 7. 3.800. Да су Срби овуда морали живити од вајкада и то на неколико десетина тисућа година до Христа.800. О овоме смо већ више казали. сведочи нам историја Халдејска.800. Алор — који одговара у годинама чак Еврејском Адаму — је царовао 10 шарова. сар. и ако разтргнути на млого станова. сара Евр: Енае — 46. које баш и све значи:да су Срби некада туда живили и то као независан и господарећи народ. на које су нападале орде египатских колониста. Тако по Халдејској историји коју су писали Бераз Александар Полигистир. за виша и божаствена суштества. историју. Серб и т. Срба и т. Евр: Ламех — 28. која нам бележи правилно цареве и њихове владе. Евр: Ситу. Евр: Ној— 64. Тако су осим тога. тако исто Халдејском и Парском или Перском језику. што износи свега 36. па теке доцније утамањен и прогнан из тих своих соп: земаља и т.000 год.д. тако тада званих наших Елина и т. светао. а које Мојсеј Хоренских наводи. Старина Срба у свој Азији може се такође објаснити историом семитских народа. Алора до потопа живили још и ови халдејски цареви: 2. сар. о њој нећемо говорити. Но била та. сар. Apи. 4. 44 . Но да су и Срби опет марили један за другога. и казали смо да Срб. сарова Евр: Мадалин — 61. као туђих и несродних са српским. Едаванх 18 cap. да би се тиме могло време њиховог живота одредити. Тако видимо у Халдеја. врло замашна и сасвим неодговарајућа нашој хришћанској тако званој старозаветној мојсиовској. Аменсин 10. наводимо само имена Срб. господина. а то како у Еврејском. Евр: Мафусал — 36. примала су постојеће име Срба и ово обожавала и узносила званијама богова. управо свети царски и т. Тако међу млогима и сувишним.д. Ерменска.800. халд: 1. Азији.д.год. бео. владали до потопа и 10. о некадашњем становању српском у свој дан. или сарова. Амелхалор 18. него прелазимо на историју Халдејску после потопа. Аменон 12 сарова Евр: Кајнан— 43. Ове исте видимо и у Ермена. Ово нека небуде никоме зачудо тим пре: што имамо примера и у новија — пре Христа — времена у Грка и Римљана и других. јасног. Арали. ми имамо ових и у самим најстаријим споменицима азискијих народа. значи само: светлог.800. господара. потопа. — 10.Осим наведених доказа. Отијарт 8. Аланар — који одговара 3 сара. Евр: Енах — 64. и у најудаљенијим земљама. Ксасуфр 18.000. 5. јасан. Сам мит Египатски Серба и Нумпа неозначава ништа друго: до Србе и Нубију као земљу која је се удостоила тога: да буде оплодотворена тим народом. сведочи послана војска из Египта у помоћ Тројанцима у Малој Азији. коих ћемо имена навести упореду са Еврејским главарима. год. 9.800.200. 8.д. митска старина ма каква.д. 6. Старина. народ. истинита или не. Адмедон 13. позајмљено име Србина и приденуто њиховим божаствама иде још даље и дубље јер семитска племена немајући вишијих израза у свом језику. 2. прекрасног. Абиден и други.д. дакле у годинама као што се види. човека и т. који су и били узрок српском прогнанству и уништењу у тим земљама.800.

Абимелех. Деркили 28. Самјуил. 13. 31. разних здања и т. 30. 5. Јаков. Балатор. 9. 6. Јусак. 18. тачно и определено подударају. Јајир. Арбун. 16. 10. 22. наших Тевтона. 4. Хајхак. праотац дан. 11. Парнос. Аод. Встаскор. Мамиф. Аскатод. Арпак. Аминф. 8. Зармајик. 32. Мамирид. 17. Сур. Мамил. Шаворш.д. 11. Акрозан и 34. Из наведеног јасно се и подпуно види: да су све те државе на неколико тисућа год. Кат. 13. 23. Амиак. 5.3. Хо. Јефај. Мојсеј. 15. 21. 33. Сосар. а нарочито описе њихових радња. 31. и то: 1. Хаваник. подпуно. Тевтеј. 15.: 1. Гедеон. Заван. Спареф. 18. Сампсон. 9. и 34 цара нема. 16. 11. Јелији. Притајад. Друго Евреј. Евпалмеј. Галеј. Барок. Армамитреј. Давид. 14. и т. 27. 20. 25. Јелан. 4. 26. 10. Лаосфен. Пердч. Тола. 12. Кајпак. 20. Леви. 23. и 23. 7. јасно. Ваштак. 12. 4. Махалеј. 29. 45 . — градова. 22. 19. 16. 2. 19. 24. Анушаван. 8. 3. 7. 33. 28. 15. Ара. Гафонил. Јевесвај. Ендцак. 7. 12. Харо. Авдон. Скајорда. Лампар. Арбак. нема их. 20. Хехак. 8. Херант. Исак.д. Офратан. паланака. Мифреј. 9. 17. 30. Сарданаваљ. Финеј. 17. а 32. Ксерсе. 10. Офрати. Горак. Белох. Саул. Исус Навин. (тако је у књизи) 3. Пањане. 14. 26. 6. Тевтам. Норајир. 21.Сацарми. Аврам. 27. 29. које се сасвима укупним околностима као и месним положајима. Базук. или Немаца 25. 19. 18. и остацима разних развалина. и 24. од ког је постала тако звана Галилеја. 14. 21. 13. 5. 6. Ермен. Парет. — порушеним од појава монголско турских племена и мухамеданства. Суцарис. Сфер . 22. Алтадас. Белох. пре Христа суштаствовале и да није могуће било измислити толика имена царева.

800 год.д. сва су племена приморских страна. стајале две колоне од белог мрамора са овим финикијским надписом: ''Ми смо баш они главом. пp. тамо основали градове и т. они прогањају. II. ханански владари. Нама ниje стало сада овде до определења простора времена. први астрономски народ на свету. прошло од саздања наше земље и њеног света. бројања су скоро једна и иста и ми ћемо их изоставити наводећи речи научених геолога.800 год.000 год. по чему је и било по Мојсеју Хоренском 36. Халдејци су били први тако рећи астрономски народ. као што они броје и т. недалеко од великог кладенца. Ту су. О овоме нетреба напомињати: јер су они сами све то описали и оставили нам на вечна чувања ради знања. Халдејска.д. А то време није нам могуће друго узети. опет тамо натраг и т. p. што се тиче хронологије.д.д. Тако видимо Евреје где бегају из Египта. а не онолико колико каже еврејски писалац Моша. који је захватао 3600 год. да би избегла мач еврејски. Прокопије Кесаријски и остали који вели: Кад је Исус Навин ступио у Палестињу. такође има смисла. а не 432. Асирија. побегши од лица ужасног paзбојника Исуса сина Навиног дошли смо овде да живимо" а ово је било на 1480 год. већ као преливених у турско-монголска племена и т. и т. па на амо. п р. год. кад су у свој Азији почеле постајати најсилније и највеће државе. кад се године ове по њиховим бившим астрономијама добро и како ваља проуче. и Бугари. како су га разумевали стари Халдејци. а цео круг 432. женско и мушко и т. Тако 46 . да би се видила тачност у рачунању: шap — sarus — а у Халдеја сар. као н. прогнане из Египта Филистимљане. Ми се нећемо сада упуштати у изтраживања дужег. очистила своју постојбину и преко Египта настанила се у Африци и сву сјеверну страну оне заселили. или 3600. или краћег трајања њихових година. — Види истор. па дошав у Палестињу прогањају тамошње становнике Гале и Келте. а нешто преко српских земаља у М. почев од Сидона пa до Египта.д.Рачунања Инђијска . војне против. Мидија. Видимо их: да. јер по схватању Халдејаца: сваки знак зодиуса делио је се на 10 раздела. те их сада има и у Афганистану. I. био је чудновати и строго одређени период времена. а минут на 60 секунда.д. који смо побегли од лица ужасног разбојника Исуса сина Навиног'' Али кад дођоше у подпуну снагу азијске државе као Вавилонија или Халдеја. 10. и Инђији. којима као да бијаше посао. По овоме је се сваки круг зодиоков делио па 120 делова. од постанка њихових царева на својих 40 до 50 тисућа година пре рођења Христова. Китајска. или такође шар. и како је се сваки раздео делио на 60 + 60 излазило је 3600 делова на сваки раздел. до оно.д. од коих је сваки захватао 3 градуса. коме неверовати данас. и Кокану. као времена од створења света па до потопа. II глав. од постанка халдејске државе. но до оног доба: кад су Срби изгнани у већијим и огромнијим масама. рођења Христа Спаситеља и то у време поменутог Исуса Навина. било би и непаметно и ружно. велико и мало. да је стотинама тисућа година. Caesardens Chronici P. Азији и око Црног мора у Европу. који се разпршташе чак у Африку. старо и младо. Даље још додаје: Ови насељеници основали су град у Нумидиопољу који је био на том месту где се сада налази Tигис. као што нам сведоче нађени записи на разним колонама у Африци.д. јер нам није овде место. и т. Саставни су делови овог броја: сар — ови. Од потопа пак. и срб: земаља у Европи и кад су и у које доби нагнани у ове своје садање земље. оне разпршташе опет Евреје. сваки овај раздељак делио је се опет на 60 минута. 10. Египатска и т. и Китају. — види Euseb.д. и Хиви. из све Азије од Инђије па до Мале Азије дан. утамањивати и прогањати у туђе земље себи несродне народе. Парсија и т. Ванд: к. Ово исто потврђују и друге паметаристе. које се зову и пер-ови 600 и сос-ови 60 год. Ко је год читао наше старозаветне црквене књиге видио је с каквим су варварством и с каквом храброшћу наши стари Чивути затарили свуда све и сва. d. који гласе овако: ''Ми. Свакојако морамо само ово навести. А то све показује најтачније и потпуније опредељење и бројање простора и захватаја времена. Финикија.

Еврејску око 1480 год. играти у коду. гва—њега твој — тебе и те. гора. куто. четвере и четири. него слабије јединством. код. господар цар. као одрастак ових халдејских и асирских држава и народа. мазда. живета. сакр. уча. или бар окрајинама тих. зора. и пада ових око 530 год. или од Исуса Навина па до пропасти царства израелског око 72. годити. или глупошћу. пр. од које је постала реч bagapatis т. паурвио први.д.трајосете. земљана. од 3500 год. или Срб. гор. азем. сење. дедајете зенд: додајете. зима. пре Христа. — А као што смо већ горе казали. два два. јаин. среда. Господ среће и т. фуга. код. моћи. dizvje н. мзда. док напротив у санскр: та реч означава. шарав. несавладив човек. Цујићи повешани Срби у Боки которској у последњем рату. или Вавилонску. играти по пару. Вебера. чисти свој тип српски . па зато их све и сва и сваки народи мрзе и гоне. салах. или шене. божанствену силу. комора. узети. но која су још сачувала у равницама мање. Шлосера. жар: заро. сарав или жарав. пар пљасати. љуљати се с певањем. котори. Цукићи и т. Од њих се. пре Христа. на 2350 па до пропасти њене око рођења Христова.д: својом вештином у лакој заради новаца и т. или варварством. три. убијање. и т. сар. јунак. Тако исто знамо. Лоренца Бекера и т. Тако н. вач ноћити. одкуда је Сурб Србин јунак. парел. зем. кос ковш. д. пружале по целој Азији.то бива са свима на свету народима. па до 330 пре Хр. цуц или цуиц као и глагол цуцанем. који. трестем тридесет. и т. тата рађајући. већ преливених у туђе народе. три.д. и подрастка опет ове тако зване Парсијске око 559 год. зивед и живетх н: живети. гара. у двоброју такође сродни свршетци другог падежа н. береза високо растући. круч. или Ерменску. ноћ. знамо: — Да су све ове државе нејаче од себе народе не бројем. андраниљи биjyћи се. дерех дорога. сур. вино. гора. тако смо исто казали: да се налази и српских-славенских — племена у свим азијским државама преливених такође у друге народности. заири.д. разумевање. Ајску. храбар. уни вино. а значи и суров. и т. одкуд је Сарб. сура. мишљ. као народ у прва времена а нарочито у почетку. висве све все. тристотине. наша реч Бог само се у старом парском употребљава у том значају и означава Бога. п. осим горе наведених сведоџби. тата. гнад в: гони гонити. и јудејског око 585 год. као: зе. који се одликују. одликовали варварством. дан. туга. од 3500 година па до сливања у Асирску под Нином око 2000 год. земља. уч. оба. а у бреговима и планинама више и скоро сасвим и у свему.ј. Као што смо рекли: да се у свим азијским државама налази Евреја. но само трговачким шпекулацијама и т.д. рус. па до пада око 450 год. а доцније као непроизвођачи ничега на свету. сан. а нарочито планинама Хималајским и осталим. Осим ове горње наведене сведоче и ове наводеће се речи и то заменица: во и ве наше ви или источног говора ве. трећим трећији. Тако исто знамо: да су се њихове границе. зередоја. држава имамо. зема. — Овим се разјашњава брзо а лако преливање тих разних народности у наше Русе.славенски. год. одкуда су наше Цуце племе. или тако званом сада персијском. те тако и опредељујемо годину изгнанства Срба — но не свију и свега народа српског — из средње па до Мале Азије. дтун или том дом.д.ј. срећу. Ha њих цео свет и сви народи мрзе. вешче. аз. вешчао већа. медо мед. како у којих и у које време. зарни жути. жи. као: дјавам н: дајемо.— У ерменском: мјец моћ. већао. сакур сикира. катара. спанд спадај. Каспијског и Црног мора. земјена. ини. слат. слов. зивад. и за Мидску око 708 па до 559. се сеј. дјевје. које ће све лакше и брже бити у колико се буду Руси приближавали планинским азијским пределима и ове завлађавали. па до 2300 год. независан. Тако и ове речи из Зенде и Пелве показују гореспоменуто. зима. — види обшту истор. грло. 47 . аоба. цар господин.д. бреза. антара. гојити. камере. земо зенд. пр. гујити. жена. мизда. А тако исто и у Еврејском. срце. Хрис: Финикијску око 1200 год. — види Ворр Gram: der Sansk — Sprache 125: Шевив: ист. мисл. земати. од варвара Немаца и Маџара у Аустрији. А да су одиста некада живили Срби у тим.дајете. joш и ту пpeкрасњу. Ми знамо бивше азијске државе само од оног доба кад су биле у подпуном свом јеку као Халдејску. кричати. па и опште светска мржња на Евреје није узалудна ствар: јер су се они. унутарњи. гајити. отац. силни. земља. нико ничему ненаучи. мисао. цуцати се т. жена. зарја. која се састои у остатцима српског језика у Пелском и Парском. преузвишен и владајући свети човек или Србин. кец. ањи. пре Христа. парити. утамањивале и прогањале из њихових земаља. конац.

Сурб. Дувин. Ачер. пре Христ. Цопа. ачки очи. Богарић. Карин об. Статева. џив-а-нти и т. Говар. Брдацор.си. Десноворк. Руста. правити. Кусакан. Азара. бог. Гукан. Сибабера. Хут. Сасун. јар непрекидна. Пархар пл: Венда — Срби — област и народ насељени ту. Мичац. Глагог Жив: кеа-м. Зујаш. или Ребања. Остан. — постали и узети. црвена боја. Сагастан. а-ст. Сисакан. Маранд. Заришат. Јерез. Глагол брати. ferimus. Белоканска. свет видело. Непата планина. Сарб или Серб глава. Бога. Богован. Срби. Парчкан. Сасук. Серехли. Парскији или персијски једнина. Кор. чистих српских. Ванад. Галич и Мелоч р: Севанско јез. Кусакан. Богатуни. Волара. главар независан. Заравор. Будуннћ. Госарцин. Тако помоћ: глагол бити спреже се у Ерменском овако: je-м. Сурд. Тил. 48 .. бан час реч човечија. Армавир. од пређе живших ту Срба: оки или ака око: доје дојкиња. Копан. хајтал ићи скакати. онима које ухвати. хруден победилац. Сурб Тарос.. Богорјана. Срнец. Крта. џив-а. мутен тамни. бер-е-с . обл: Сребра пл. Рештунић. живим ке-а-с. јер он сече. силна сила н. Туруни. Окан. Бичан. Бдини. руке и тд. Млож: џив-а-мах .ј. множина jeм-кx. Берласи р.непобедиви 6opци. р. Гилан. Кита. Силан. Багуни. Куч. аи-д. Борис. Ођун. Чермацор. Закат.. и староj. којешта говорити.Глигорије. Котар. Сурб Атомаван мов: Баван. Гора. Живити санскр. Сахрани. цар и баре персијски – сећи што обе речи значе персијски главосеци т. ке-а Млож: ке-а-мкх. Црмнић. Теруна. Лимиском. Морага и Могарац. Тморић. Бежуна. Сурб на остр. дирек тачка. Стреша р. Богеш. Телова. каруцањем правити лађу. Лепинићи племе. била силна и знатна. Богањ. Џилмир Зов. Мрцан. Три. Варог. а и прича се да је овај народ одвећ жесток. ке-а-н. кола и т. Сурб.. Гуржани или н. Брђа. Доват. бер-е. Даријар. Кут. Мукучани.. Шарак. Суркарапет. Ђука. Даље се спомиње о Рацима у Ерменији. Тржек. наочари. je-c.. Вероспора.. Родибака.д. двор. столица: плуга плуг и т.. џив-а тха. а час разум. Карча об: Чев. Крич.ј. Восторат пл. Трап. Варажунић. Давуш. Горек и Дедик окр. Јериза. Сван пл. Сурб Саркиса. Бесили племе. народ који у рату одсеца непријатељске главе. џив-а-ти. Аховит. срп: — мир или михра. Торнаван. Еритунић.. Гавачић. Богинк. Мрдан. Мушега. од андрака бој битки. мутан. Јерна. Одар. Сарбарутијан. Гроздан р: Вранџук — наш Врандук — Ераск р. од куд су наши каруце. кцатра цар. темни. Гукан. Драгог. Цицарне. Сербенут. Бука. Лими. Бужувић. Бела. од куда је наша шиндра. Окоп. Душеша об. Нарск. Сурбмари.. — cт. која се могу само српским језиком протумачити и којих се значај ерминским неможе разазнати нити штогод на дан: ер: језику значе. ноге. бер-ен. Мари. Сурбгоган. Саљан остр. ранитељка. Годан. Крчун. Спавута. Аребана. Брдакор. Трапи. Зарекаван. Алеван. арнем родити: арно добро. — којих је држава под Ајком царем око 2350 год. Кацерат. Богоран. Млож. Марчхани — наши Мачвани — Бодбе. Дарни. Ван. а-ид. који се зову Сарбабаре или Сарбапар т. Трунован. Брдацпор. Вишак. једнина: бер-е-м. Авлобар. Сарбат. мир. наш бан господин дакле разумнији и речитији човек од других људи: банавар наше бенаворњати и варњати. Дилар. Палунић. Бијани. Драги. Вигари. јесмо. Дукан.. богин жртвеник са идолом. Покри. Траки. об. Никопољ. Карин. остан. лезун лизанти.д.д. богин бог. господар. Вршаци. Копихан. лајка лак.. Серпух обл. таговорац матјаг говорећа о царевима књига. ке-а-кх. Спер. Сурб-сархис. Богован.. Радолеж. Двина. Рустави. Одзбрд. Гавиђан. Maкнарић. кумир идол. Ута об: племена Тури. Да су некада одиста тамо у бившој сад. Мерин. дурен. Серав или Сурбав. лез. Девин. Сурбаракел. Сембратован. од коих је св. Горња. Мардин. Чевта. Ниш. Зора цар Гетуна — Срба— Бугнан об: племена Сербинијани и у Сурбе насељеници у Ерменији. Сисахан. а и сунце. Погнадун. Нарек. Жигов. Чермес или Црмеси. керт. јаран: јари унапун дорастни. крпити. Нахичеван. Сирбапана об. из чега излази: да су први појми о богу у Ермена.д. Бареџ. развалина и т. Кер. Куричан. Кули. Ревањ. Цара. Орозцар. Којовит. Стара. је-н. Мачу. Баловит об. Дујни. Аствицин. Муж. Сухавет план. Цапанор. Јеречен. Брда. свој Ерменији живили Срби сведоче нам остатци имена месности река. Мложина: аи-м. Нагор. Саларин. Отењ. живимо. Сурб-Григор Сурбкотисе. Белокона. Гардман. Сурб. Дрчан. Партав. Морави. Цабана р Дума. од хруди или груди јаки одкуд је наше руди унапун и груди прси. Можак. Једнина џив-а ми. у којој нам долази прво: Корен. Урекан.. Тако дакле ево нас у сада тако званој Таринској обл. Копанска об. Белур. Овсин. врата. Мигри.1: а-м. е-кх. Дерчан. Мецамор р. Борчизин. Десноварк. Ороз. Тилок. Велишциури. Чареванд. Гружани. fero . Кацан. Кори. Копатан јез. Симон. Горетубан. Сербуџ. јесам а-и. Ширакован. вратама. Дурићје. Брдачор. e. Тори. Пијанк. Вујана. шинем правим. Вижана. Татијана. бер-емкх . Берка. бер-е-кх. тач мотка. тачар дворац.

курдс хаз. Ш. персиски. Дзурен ст. сина Тевтамона. дакле Иранци. нем: тростен. немач: саген. светао.500 стопа висине. немач: ханз. парсијског и немачког. — наше. терсинден зендски. Сањарбог. А. Истор: Eгишe Бардапета прев. Обозрјен: Росијкс владјен: за кавказем сп 1836 год: За кавказ: крај барона Авгус: Фон Хактхаузена II Сп 1857гог. градови су им: Serbumara. код Прилипа и у овај дан — Дида. А у унутрашњости старе Колкиде: град. Кох гора.. пap: сер — а'бар сећи — серб главаш. к обозр: истор: Арм. Кисте. кавкаским које се дели на Гудомочаре. па и садањим Парсима и т. За оца овога Тевтеа прича Мојсије Хоренски: да је слао своју војску у помоћ Тројанцима — види Мрјс. Арагваја. Трешја р: извире из пл: Ставуше. Н. блистајући се. литав: стур: Тор ресцинен бојим се. луди бошњак као гусак. која се бораше с Китајцима и пређе у Европу преко Урала и тд. Ир. још и дан данашњи живе на кавкавским горама. 49 . Шемнице у Правт: Срб. Хевсурија или Хевсурбија обл: и племе народа у планин. Сигама и Кусна р. хунџут: сагун. Остатци ових Осетинаца. од куд је каз Бошњак т. Чичавка р: Стари р у Пшавели река-Пша. а не Инђије тврдимо га са идућим сравњењем језика Осетинског. који се амо доселише. Хар. Ирану. Монголо . независан.види И: Шопена Истор. Приче о Кавказу арапске и осталих говоре: Балка знаменита лепотица Саби или Сарби — Срба која је посећавала Соломуна еврејског. турски каз. глав 31. н: ман. свуда н: нирдер сад. Ах jа н: иx. због којег су и дан: Ирландију наименовали. — a међу народима напомињу ce Sires и Siraces rpaдови Панагорија — Phanagaria — Шемира. паријски Худа нем: гота. високо. Фраген. Ди ти и н.св. гуска. У Sarmatia Asiatica планина Врањева — montes Coraxici — реке Hipanis — Ипана или Ивања — Вардан. Алага. Но пре него што пређемо на трећу грану Срба. фарсин питање пер: порсиден.д. што ће рећи: роб. пер. Сагареџа. ког. вода лит: и ливонски уденс. које преко 4000 стопа превишавају Монблан дакле имају преко 18. ваља да напоменемо још једну ствар. Мидаг.Међу Грмом и Ениселом. говорити. стур.фина и тд. — наш Орбелин планина у Ст Србији или планина белих Орлова — Сбер обл. Нар: III том Мос: 1833. Даље ћемо навести већ историјске доказе грчких и римских писалаца о живљењу Срба око Каспијског. бели. или тако зване у нас Татарске речи: Таичи. пошто jе заузеше и отеше од староседиоца и тд. црвенорујни. но ћемо само навести: да су наши Немци млого доцнији досељеници од Срба и осталих садањих Словена у Европи. Лопата. Емина Мос: 1858 год. и они сами себе називају. Сер. капа шешир. или наш Пшин у Прав: Србији где је мр. дан: Кубан. или Тајчере. курдски лев немач. Собран: Ак: ат. Heмачки: хох. Г. Орбелин. Дон. Sani— у Иберији планина Srbana а у равницама Јбери. ду. тересче. муж. Што се тиче историјских дата нећемо их о томе наводити јер и ми волемо име наших Heмаца или Тевтона старих доводити од асирског цapa Тевтеа. који владаше од прилике у време еврејског цара Јеровоама.ј. Езова внутр бит древ Арм: Сп: 1859 и Истор Мојсија Хоренског прев. Јаса и тд. Хуца бог. Zalisa. Богосаме и Дидијаме. а ови џинови још и дан данашњи живе на највишијим врховима кавказских планина.Пам: Ар: Сп: 1852. која још и данас носи то српско име. либен љубити. које је најачији и најтврђији и иcтинскији доказ. Сахин. или по новом немачком Ирландци. гал: такође говорити Буљ устне перс: леб. Осет: Худ немач: хут. Гудатоуре. пре Христа. и да су управо они последњи народ пред Хунима. Кхаз. Surium. као своје првобитне колевке и т. глава хурдски саро.д. у Лабији — Албанији — народи Albanus и Casius градови: Лабска врата albani pylac — Саbalaca. Пшава племе и план: кавкаске мимо које протиче рекa Бјела.д.д. цар. читралски или xундџутски кох. Још најстарије паметаристе налазе их у данашњем. Sarbana а народи су Лаза — Laze Serbi et Sbri. Персији и т.оца Прохора србског свеца тако званог Пшинског. која је од велике важности за нашу повесницу и Парско-Иранске изсељенике такозване наше Дајчере. нем. високо н: литач. Азовског и Црног мора. — Што се тиче навода нашег да су наши Немци рођаци старим. дакле око 975 год. и да су потекли из старе Парсије или Персије. прво лице. старонемач: и галски тон или дон.д. Ми се око ове ствари нећемо дуго задржавати. гоњени монголско-турским ордама. владајући господарећи човек и т. Истир већији немач. Борбала р: Херсурбска р. дански стор. рођена је од џина или Дива који влада светом и т. који вам то тврдише нa неколико стотина год: пре Христа. која реч долази од монголско-финске. Сванети планина итд: . Андер. Albana на реци Лаби. Тифлис 1853. даље Мали и Велики Раб или Рабитес —Rambites parvus et magnus. ос Мон. Карт.

пер: згоруд. Мастк ханин. Тако налазимо племе једно манџурско. перс. изменили у дан: тип. Биндча муха немач: бинен пчела.д. десет зенд: дезе. Кнанин родим. зима зимег. хунџудски дете дерк нем. са финско-манџурским неким племенима. Авсенак. Хо. као осетин. вотјански и остјацски јенк. немачки мишен. Ово им све сведочи и ношња азијска. Иран'' што такође доказује да су Немци. курдски дура. злато нем: голд Наш навод. Осим овога налазимо сродства немач. девојчица. дер. најнегостопримнији и најнечовекољубивији у целом свету. немач: наме. Ухуански у Бухари фет отац. шишкави. пep: дур. ватра персидс: задчер. пер: и курд јех.д. биндза немач: Зард. пер зурх. уво. син. песма бине. монтаг. ници ништа. парс: хашт зенд: аште. кинд. тон. у своју народносг Србе постали и сами бели и свој тип: мали. цан. лат: стела. немач: занс. штерн. серде срце: губни труп. Мад.д. лит: и лив: зарка н. и недељник немач: морген јутро. Дендех. да међу собом зборе. инђ. осам. Маркау. ухуански којин дете. фил. Худ капа грузински куди. немач. а имено: да су дан: Немци људи не од индиске или санскритске тако зване расе: него удаљеније групе његове тако звано мидо-парске. а не јужног. чарапе и чакшире до колена. срдити се пер: маст. и то тако: да на неком разстојању — кад их човек слуша — учини му се: да чује сељаке из дољне Саксоније.. зекс.д. који је истинит. немач: кинд. камп поље: Кус. немач: Фатер. дете Дард далеко. кожа пер: чарм. или Асави одовуд је се изселило и т. немач. и стал челик немач. итд. језицима као: ђетић у свију па и Черкеза и Осетинаца значи јунак кхами јама. Таг. лат: матер. мати пер: мадер. немач: менч. холанд: парс: туг.двор готски гард. Комфр стадо немач. топло топар. Ких нога чеченски кох. да су они из Ирана. али ипак не чисте беле боје. нам. гвожђе немач ајзен. зоне. који је више српски. дан нем: таг. хиз. курдски ахст. које је сасвим противно свима осталим кавказским народима. ниски. немач шарф. зендски хшуст. немач: лајте или лејте. шест немач. стал. пермски карта. на неколико тисућа година. Филдер. черма. које су Срби. чело. литовски која. варен. оштри курдски сраф. зуб. осетински дете Зевелан немач: зон. Царм. хунџуски манч човек. зенд: дентано. нем: зер врло.. А све ово тврди и сам барон Август Фон Хастхаузен . Турско-Асанско племе и т. Осетинци сами себе зову: ''Ир. Стале. мама имам. Сад долазимо на народ најзатворенији. немач. Мида пчела. Дез.д. Цах со пер: сак. шума.Дајчери -у њега дјоро зн. одкуд је. а и по митологији Скандинавских Ђерманаца. и т. и т. но стари њихови прави азијско-парски или и турски и т. од 180 па даље — наводећи ово: ''У опште карактер народа Осетинског—и ако му језик није чисти немачки — показује сродство са ђерманцима. лепи. благодарећи својој 50 . Царг. Ахзес. отац. немач Марон. курдцки черма. на народ китајски. које су постале од димлија. и то поменутог немачког. лат: денс. Напослетку сведоче и саме норманске саге. парсијски кунем. округласти са широким лицем. курд. Сп 1857 год II том стр. Суг. мозак мозг. немач. после оних доселили у Европу. перс.д.'' Па и сами напеви oceтински имају у себи европског.ир. Зинг. немач: салц. курд: рит. Киззг. да су се они тек за Србима. здепани. дати дајем. Ниленг и нинг. Ном име пар. димин дим. а не пре ових. киша пада. дебелим вратом и т. племе Азави. истина индоевропске. такође. Зирх. зирјански и пермски кок. којим се изговарају звукови — а не само речи — све то има у себи нешто немачког и то сјеверног. вотјанско сјак. сестра бретонска хоар. мед мид. у већем делу целе дан Ђерманије и т. ниско нем: нидер. влашка куед. парс: шеш. Оених. лулег лула. немач: ханд. да су преливши у својој дан. звезда. Ост. пер: дендан. Закавкаски крај и тд . индијски ијух. О старим Кинезима и њиховом судару са Србима 3. немач тир. Кух рука пер: кеф. Ђерманији и т. старонем: такође. немач мутер.д. које се зове Дучери .у свом делу. осет. немач дорт тамо. Љаг човек више број.д. аз ја. убивати немач:: мерден. Фид. цен. као што неки њихови историци говоре. лети. немач: ахте. Фатер. да су они народ црњкасте. бретонски коад. Полако говорење Осетинаца. хунџутски џаор. шагнански у Бухари хадс. немач. ирланд: корт италиански карте. немач: кинд. немач: Хут. манх обман. дар: рип. А да су пак и овуд живили Срби то казују млоге речи заоставших у том истом и осталих народа кавказских. млого немач. који извесно највећи део српског народа прождре и утамани.

д. држимо. језика. ту богословија ту једном речју. и то најкраће. укочени и окамењени. окамењено. као и Хоанхо-а и Јагчехјан-а вера је једно и исто проповедала: бегај од зла.средсредној подпуно бирократској сили. шаминскиј. жречки. Но и ова нежност женкарошког створа. они су изумели. па до данашњег дана непомичу ни за једно влакно напред.д. понајравноправнији и т. Да би. одвајкадашње — митског — свог цара тако званог Фо-хи које је исти изумео. — састои се само из 600 једносложених корених речи. дух ових. непаметно. који преставнике данас зовемо Китајцима. а да су живили као такви у једној и то млого топлијој од дан: Китаја земљи а та је Африка и дан: њени не млоги острови. Оваквих знакова они данас имају преко 50. који праве такву сбрку. која помагана бамбукавим тољагама и на једном и другом месту. беше у исто време основ свиу гадости и подлости. а овако и на ово мало држимо. од почетка ових. само неприроднијим током паметарнице раздвојени и удаљени местношћу. брата даничиног и т. све и сва. или Кинезима. створи сталеж бонски.д. Говорити коју о Србима негда жившим ту и прво потиснутим овом етиопски-монголском расом а нерећи штогод. како телесном тако скоро и безживотном и oбраћеном у телесно. баш онако исто. куа. и размерама. или никако. само неколико навести: те да би се видило да је одиста китајски и некадашњи египатски народ. 51 . Ово одричуће добро било је обликом претеране гибкости. Ми ћемо између стотина тисућа главнијих цртица. Све што се појима. којих је сваки знак показивао одвојене појмове. него нешто цело већ као изражено у подпуном свом појму. Спољност и подпуна тачност ове. независеће ни мало од звукова разних речи. Оба ова народа целог века свога ни зашта се више нестараше до само: да сачувају прошло укочено. и одвећ: високо мишлење о себи. изумрло. што сами изнађоше и што европци дотераше до високог ступња савршенства. а за добра дела да се чине није се ни тамо ни амо старало. мандаринскиј и т. На обалама Нила. у китајском језику састоји се у обичним за живот нуждним стварима и у примерима живовања најстаријих Китајаца. Брак и у једних и других био је најњежнији. абсолутној монархији и у свему и свачему тачно и строго одређеним границама. у чему се и огледа јединство рода и земљишта. С тога се Китајци од првобитних својих изналазака на нeкoликo тисућа година пpe истих изналазака у Европи и другим земљама у свима текничним струкама.д. један од другог. од памтивека. спољне учтивости у највећем степену.000 — и који и дан данашњи броји преко 500 милиуна синова — пoданика — Богдихана стрица сунчевог. Постепеном развићу народњем за новије и новије појмове стварани су и новији и новији знаци. Да нам допушта време и простор би коју и рекли више. чему се има благодарити што прели у се толике огромне народе. јероглифе или знаке којима су означивали pазне појмове и мисли. Но о народу. да нам се неће замерити. као египатске мумије. а за обичне преписке нетреба више од 4000. и што се може појимити. а без духа и живота. можда најсиромашнијег на свету. тако да се изразимо. или коју рећи како треба. ког држава постоји преко 4000 година пре Христа — а по њиховом бројању и преко 30. престављајуће не caмo поједине речи. типом и свим осталим. пропало и т. А презирање свега страног и туђег. и то само спољно у најтачније одређеним границама. без дивне и прекрасне сразмере у мери и времену без духа и живота. духовном. оца месечевог. којима се сад: и стари Кинези подпуно слажу и подударају са старим и изумрлим Египћанима својом рођеном браћом. и o тој самој етиопско монголској pacи. које се могу обртати по разним произносима и ударењима у 1445 гласних значаја. тобожње мекости. но и целе реченице. или једно племе тако да га назовемо Етиопско-монголско. Ту им је философија. да се за неколико десетина година једва научи читати. из једне и исте земље. — колико су нам оба позната— некада састављао једну расу. тако да cе изразимо идеална и облична писмена. спољни облик и цео ток ствари показују: да су један и исти народ. чини их: да су скоро постали неспособни за усавршење свега онога. ваљало би.000 од којих се у науци само половина употребљава. Сво богатство овог. Саме установе. сасвим. Примивши се једном створене тако зване. било би.— баш као и египћани — најбоље сачували својим најпотоњијим потомцима своју прастару — китајску — мудрост. и негде дајући на допуштај млогоженства опет готово у оба ова народа био је сам други или једноженски. Оделна писмена несастављају звукове. чини их да су у свима стварима: ладни и окорели. али не духом. једног и другог народа није га сачувала од ужасног содомског и гоморског блуда.

имамо и сувише како историчких дата.Serba. прав. Китајц: СП: 1790 год. пр. као и презрена. наук. тим пре. Жит: Кунхсеса или Конфуцијуса. које дођу у већији па и мањији додир с њима.д. у исти мах а све узвишености. и проч.д. значи удаљену страну. С тога је се проповедало. о томе нема никакве сумње нити то одричу Китајци. — баш и као у потомака им Грка и Римљана — које одликује човека од народа и смешта му. европске ђеографисте знаду за земљу Seres — Serbea — и народ тог имена. српског као што нам сведоче дан: тако звани Усуни. веле. као и финикијска реч. писменима. — баш као и у потомака им Грка и Римљана — рачунала је се управо у живот. неки напомињу само неке људоједе и т. а час опет од римске речи serum свила. Још у најстарија времена. да су ове које изтребили и прогнали а које опет (прелили у свој собствени народ и т. Употребљивање свог живота и свију средства само на то: да се сачува старина и прошлост дошло је до највишег вршка свог у Египћана грађењем пирамида и осталих до данас сачуваних њихових видимих споменика. Војена служба и у једног и другог народа била је знаком терета и досаде.д. Ђор.д. Африка. разбојнишства и осталог и у једном и другом — баш и као у њихових потомака старих Елина и Римљана — рачунало је се. За ово Египћани имају да благодаре напливу у њиховим жилама кавказске тако зване крви. Да су Срби одиста од искони живили преко Хималајских планина по дан: тако званом Тибету и у тако званој Китајској империји. уч: до истор.д. час опет покоравани и преливани у Китајце.д. као: лоповлука. Борбе ове Срба са Китајцима ови су нам последњи у неколико описали називајући их. Сами Финикињани ту су земљу називали Saerbah одкуда је и оволиких уметака h и s хтејући самим тим означити Србе и Србију. да су нађени ту староседиоци одиста били типа белог т. Тако исто. само у Египћана на већем ступњу изображења приближујући ce већ фонентичним. које из друге топлије земље преко мора. у свима књижевницима. а све остало ниушта. да оваково тумачење и нагађање невреди ништа. Балтијско море чак у Европи и т. а да су у самој ствари Китајци и у овоме дошли до највећег савршенства. и да је тај народ говорио и другим језиком непојмљивим за старе Китајце.д.називају их час Сјамбима.д. Бирократизам. најслав: философ: воз: древ. као утркујући се да сачувају све старине својих рођених предака. Сафири и Сербири — Срби или као што иx joш другчије зову Мухамеданци Ћафири и т.ј. Јоакин: СП.д. тако да се изразимо. Од 14 племена. а по некима чак и Америка и т. — Ho у колико нам није ништа остављено о Србима у толико нам понешто надокнађавају китајске паметарнице и њихова знања о својој данашњој земљи. да се тежи само ово постићи. удаљено и т.д. до ово. Награда безнаравствености. Др. Сан Цзи — Цзин. Китајци ни најмање не крију ово: да су се на неколико тисућа година пре Христа доселили у дан: Китај. но још никако правим. а час опет ове у Србе доказујући: да се једни у друге сливају и т. а нарочито дан: Јапан и острви океански. Веб: об: Истор. који се још и данас хвале своим црним монголско-етиопскпм типом и т. која значи далеко. које са острва. Ствар је у овоме: што тадањи стари народи о тој Србији и Србима нису ништа друго знали. коме незнајући правог значаја — као што је поготову свуда и данас — доводе га час од финикијске речи Ssaerbahh која. и са овима час потискивани даље Сибиру. награђујући за заслуге живећих људи њихове прапрачукунђедове и тд. такође нема сумње. као да за финикице. као што и дан данашњи чине са свима азијским народностима. о томе нема сумње. као и да је се звао млогим разним племенским и пределним 52 . а са овим сљедствено и државна и духовна служба и у једних и других. тако и остатака трагова о истоме. а у Китајаца.д. урачунају их час у Монголе и остала племена. СП. ваљда. него је и награђивано и т. или државним философима. нису ствари joш даље. и остала. Знаци су писмени и у једних и других једни и исти. да су у данашњем Китају застали сасвим друге народе другог типa и језика. — вид. 1829 год. Serica и Sera . а доцније и Римљани одликоваху. или тројесл: пр: с кит.д. Селбима и т. — Африке — а које из прибрежних земаља. која постаје од речице ser и која значи ништа мање ни више до свилену бубу и т. да се простире од Хималаја до Сибира и Скитије или средње Азије. од којих смо на једном месту нека поменули: од градова Jsredon.којима се њихови вечни потомци Елини. почем то не само није кажњено. 1860 год. огромно добро. Разуме се само по себи. по свом обичају разним именима и немогући изговорити писме р но увек као л а и м и т.

53 . Шибан.I. најузвишенија државна и укупна мудрост прастарих Етиопо — Монгола. те видиме духовне знаке некадашњег живљења српског у свим овим некадашњим прастарим својим. Теватан. зa кoje ce xoћe од дивљака и етиопско-монголског скитача— више наличећег на звера и мајмуна. једном речју све и сва.. као јединим знацима и остатцима о некадашњем тамошњем свом живовању. Чедо. ст.год. Бан.д. да им се утврђују већ и династички владоредови од Ина. Пре свега тога. да им учени европци ову старину признају само на 3082 год. д.ј. caмо да би га тиме усрећили!!?? То што хоћемо и морамо да кажемо. скопавали брегове брда па чак и целе планине. Бушила пл: Чакља пл. Људин. у своју народност прелити и т.д. Лишан гр.именима. Јао и Хун већ били тако државно развијени: да су просецали планине. села. да су њихови велики императори Фо-хи. Срби. Ванка. Сјабри Сјамбри. Монголима и Манџурима час преливајући се. пре Христа.. Мутич језеро. Укча. већ преливеним у туђу не само зато да би овима показали да нису један народ са Србима и т.. тако да их назовемо. давајући им друга имена подобна налазећим се око њих стварима и животињама и т. Омча р.. Себандо или Србандо гр. статистике и т.. места. Јарлин р. мати и т.Салеб . али глупе.д. Милам или Милан. ист. пл: Мањка. Куна. Тарчун гр. такође нема никакве сумње. пo свом обичају.. Ма колико да је се упињала сва најрафиниранија.Алогонти. Сареб .. Бачун. Чен. која Китајци. Корчука. те да би оне силније и веће бројем могли. Аца пл. Ланан р.д. Добјела пл. час бегајући од њих у удаљеније земље.д.д. који се уздижу и узвишавају и који затрпавају тамом и мраком можда већ изтрулиле челичне. као што рекосмо. Чаја р. Манадин. по свом обичају. а који немогоше покорише се и доцније слише у Китајце и т. Тако да почнемо од Тибета: Нано— хе р: кад јој се одузме ово кинезско хе. од њих онда који могоше побегоше чак на запад. иако су предевали српским племенима имена. Чујан. Лагун. или управо избегли. језик и т. лакше прогутати. који владаше на 2205 год. помогнута свима на свету најподлијим и најнечовечнијим средствама.000 година. а сада туђим земљама. Ово је тим важније и нуждније. огромне и јуначке. Милован.чак и до 300 год. Сјамбра или Србица пл. Селби. Самча р. Драгор. Бједа. Мили. Банча. Mутић p. земљописе. пре Христа дакле после 1838. Рупељ. гр. Јанда. Напоследку да су се Срби вечно борили са своим угњетаоцима и насилницима Китајцима. Семби т. што је необходно нужно. онда излази чиста наша Нана.. Ово нам последње још сведочи и историја народа Тангута. Брама. у бившој овој некада његовој а сада туђој земљи и држави. после Христа. Сочујла. Ривуча. Макјен. пa га сливати у синове Богдихана у поднебесној и јединој на свету Империји. развалина и т.ј. Јујбјела пл.д. такође нема ни о томе никакве сумње. Додан. Јарак. само својственим монголо-турско-етиопским племенима и осталим њиховим рођацима — опет није била у стању утаманити и изкоренити. То неучинише и њихови рођаци Германци ни ближији Бугари. налазимо јасне и праве доказе некадашњег живовања српског. пропагандо државне паметарнице. год. 1. т. Бучиндо. да знамо читајући кинеске. Камча р.. Тан. Лаертан. Срби и т. Коњчак гр: Пољача р: Керун. Каки. Сила пл. Барилан. Маро. Моба. Тако исто: да су Китајци. Шар пл. Божан. вароши. оцеђивали баруштине и т. Чун. Сабије. Досјела пл. предеваху у чудновата и обична стварна. државно по сили и политици у ове.. Данаши. Даноски јам: Бујча р. река. Богун.Тиб. Сарбилин. који су се око 2282. Конча р. планина. ваља да кажемо jош нешто.т. те ма у овим чистим српским именима градова. костуре српске у њиховим јадним и жалостним гробовима и гробницама. проводили канале. а кад Китајци и овде дођоше око 444 год.д. Додан пл. Божан гр.. Лујан. Китајаца.. и Хунор Јоахин. из Китаја у Хухунору. Јадигол. — опет некако сачували оно првобитно Сјаб. Бачур. језера.д. што и сами Китајци признају и тврде: да ваља сваком народу извртати име. но човека — па до тог савршества више но десетинама тисућа година и напоследку. Лука р: Банму. Самба или Сарба. пре Христа. Банчана пл. Чуила. Тако дакле остадоше сва средства и сви начини узадудни.д. Малин. Маџари и остали па ни удаљенији потомци Елини и Римљани и остали. а кад их Китајци разширивши своје границе и тамо налажаху онда се опет борише с њима бегаше преливаше се у њих и т. највештија. да од постанка њихове државе има већ више од 30. које у идућим именима где га буде нећемо ни писати. пре Христа преселили. Лацо јез: Сјеган..—вид. јесте духовни остатак видимих предмета. Цича р. такође нема никакве сумње. Зобана. Идар пл.. Сила. Али пре него што би напоменули ово: да Кинези држе. Баго пл.

Баја.Сенчи. Нимучин. Сањарни гр. Гуша. Муха гр: Нами р. Нинчен. Брлуча пл. Молин гр. Тунла пл. Боротагол р.Татан јез. Цјабарци ред Ламиста. Гујан гр. Лађина. Мога. Помир пл. Класа гр. Јала. Цвиљен. Усу р. Часат. стр. Дуљин. Малишар ср. Чанбуча р. Ладичудо. Башуј река . Дај обл.. Бијаса p. Сија. Омилин. Племе. Корсоња р. Торбогатај. Чуба. Сирбјо.Синчен. Сенби р. пл. об. Хорбата пл. Богдо пл. Кућуна р. и гр. Самака. Цумље.Хајдар Муња пл.Рудник. Мирчај пл. Сиван. река Србидун. Н. Јесил. Бинча p. Вулахангр. Китенен. Баосјан. Шишин гр. Пески. Лелин об. Боро р. Борилан. Сјабри или Цјабри. Облаја. Леј. Ухуан пл. Бечу. Богун. Ларба. Дугајла. Пишинај. Бади и Надо пл. Гилан . Чуо р. Тарча. Литан. Лужа. Санташ и Лепепац р. Ум окр. Лукчан. Јаркап и Старча. Торташ пл. Ван срез. Лутај Сланско. Кућа обл. Громба. племе Холо потомци старих Цана. Онани р. Секарчун. Ломан гр. Бунај гр. Косогор јез.Чулакан Цјан пл. Рјечен. Бача. Сјабјан. Дати. Чоногора. и град Јанче. Богун. Гучан. Мечогуни. Микања р. наша Винча.Сабарти — Гвозден. Сурбјеса. Majшан пл. Чачан пл: Чује гр. народи Сенбо. Дубнор јез. Шума. Mирча пл. Ижа пл. Бјелуха. гр. јез. Недан. Бајши. Синвеј. а Хласу главни град зове прост народ Леса. Могајта пл. Серба и Тола р. Баба пл. Немда или Неда. Часун. и гр. Тогуцјела пл: Јагарла. Дамомин . Звечан. Рало. Сушен гр. Мудри г. Лева. Токсав р. Балуна. Лоба р. р. Сјенба. Пишан. Jaр или Jaрa об. Лишан или Саварба тог пл. Букашан р. Неман. Бугур гр. Сенба или Серба. Дангуба. Лумари. Сурбуни. Дечан. кул: јез. Усура и Клисура р. пл. Сокол р. Меница. Гашун пл. Нинка гр. Ванди гp. Банбара. Дичен ср. Дачен гр. Данаши. Сера. Чан некадашња престолница Китаја. Жеја. Шара пл. Ночуан р. Бенама. Тир. Циљан пл:Чуди. Биље p. Јасан ср. — Драчен — Драч — Далај гр. Сечу р. Китици пл. Римуча. Кућукбај р. у об. Зорјан. Серба пл: Богана. Живакиња пл. Ноћан. Чајки. Гогала. Сјанбишан пл. Ини. Белам гр. ст. Људмин. Јара. Чада. Водуни. Чубар. Жан и Maн об. Гичен или Драгичен гр. Гичен об. и вар. Багуан р. Гора. Сечар. Цичин. Бигун. Таман. Колеба. Јан р. Лишан пл. Јечан гр. Куча обл. Ничан. Андин. или Србандо обл. Јан град. Нинхан гр. Уратској. Народа пл. Гола. Тола р. Ажар-нор јез. Анга. Толанхора план. Кона. Јава.. Трсић p. Бедуна. Куси. Кјемидатан. Чурлута пл. Чига. Ингора. Ходода. Моталан. Цуванлун. Налиха. Номир р. ср: Ниш. Шобарта . Булан. Лаха р. Сагистан. Даљига р: Дасја ср: Дидо. Отрар. Пелун. Терам. Личу. Сербик. Tимков и други — Катуна р. Камбача. Науп. Момин. Шертиња и Бога-шертин јез. Чедан. Сека. Осучани. Добула. Синхо гр: Сунцо-ху долина. Пиштан. Ечин гр. Чуј рек. Целичен гр: Хума гр. Керуша. Нин. Бабуши. Хонтен—иjy. Речан. Чунгор. гр. Стражар. пл. од госа господин. Даља. Текша р. Мучи. Кора р. Шикања. Самје. Сјачу обл. Уде. 142. Думиња. Пулу. Горкинца. Лугошан пл. р. Гуча. Шара р. Тиса или Teca Maлга или Магла пл. р. Лојан гр. Храгор Хор. Сечен. Убса. Богај. Хора пл. и гр. Јалуга. Роман. Хомгор пл. Сталак. Сарби. 54 .Вувеj об. Чулакан. Речје. Дубумри .Војан гp. Видин. Сисун. Србјандо. Роват пл. Лича пут. Синчен. Сињчен. Војска Белбог Чидера и Чуј р. Бјелбун. Темнић. Жунча р: Немча р: Нагорчун. пл А да Китајци писме p изговарају као л види Рит. Либача пл. Зарин пл. Памир пл. Дујој. Одола. Сеча. Сажун. Деча. р: Лечу р. Сирахабу. Јека р. Дунбади. Јанша. Хара р. Чеши народ такозвани предњи и стражњи. Ба обл: Бачу окр. Гора. р. Ридак. Батан. Силишан. Мијушан пл: Минша. Чичен гр: Чила обл. Шака. Момин. Лепша p. Жељун. Луцја р. обоји су пропали и слили се са Китајцима. Селби или Серби Милан. Сибоски. Вудин. или Серба. Пинша. Хила гp. Коча. Чеси пре Христа народ и држава сада где је Турфан. Вујан. Дичан. Цјела. Сирба. Сладан Цука р. Контен. Серби. Чаду об. Леке. Самча. Мукота или Госо. Бодалин пл. Нелама. Сијан гр. Могарак пл. Гирин град. Ича. Кујтуна р.Пећа. Лукчак. гр. Шибета. Сункала. Oрошани. Пећ пл. и пл.Сирха-Сирба. цар: Сушен Сјевушуј р. Батича р. Сила. Јан-шан обл. Баја. Сјабандо. Сјаши пл.. Сурбоје народ. Чадо. Лејша р: Лучеин. Бајан р. Конанча р. Симача. Лашуј. Бишe. Богањамур нор. и гр. Норин р. Камичак. Несјарба толмач. Хама или Халмил обл. Отан. Ладин — Сјерба пл. Тала. Чуво. Чича. Тјемо. Кука. Гусјо. Солин. Субјеси—Србјеси. Паја гр. и гр. Царни гол р. Сербандо. р.нор. Кезир р: Мазар р. Тонкар гр. Кушер р: Гурба-доби р. Баохан. Kopиja гр. Будила пл. Чадо. Хума стара држава. Мочуан р. Хангај пл. Taмиp р. Гочан. Серлик гр. Кокча. Неданвар. Луга долина. Cјекаp. Чедан. Ниман р. Дукан р. Ништаo. Секча. Јаркан. Чила и Бутила пл: Бидала пл. Тарден. Кемчики. Лумин. и река.. Ценила село и р: Бјегутан. Дулоша пл. Сирака. Jакшa. Бајин. 1. Субурхан или Бунка. Морава — Бинче гp.Веј Граоран гр. Самје. Мобан.Томча р. Луч пл. Женчила. Шибанора. Инша пл: Ниша гр. Јара гр. Majaр пл. Бодуни. Бошан пл. Мигун ср. Драгојан. Санча и Закуча реке. Ниш. Гујци обл. Лају. Љамцин гр. р.

д. А: Рит зем: Азији: Тимков пут чер: Ман: Диман Дурвиљ пут вокр: свhт: Јоакињфа об. Горбон р. Сибортај. До сада на ово није се од стране Руса обраћала. Стражун. Курчетај Ширета Ниџиси или Ниши-си.Селе. Крушар. у ком ћемо навести као последњи изданак српског народа у Китају. Дучин. ма и покварено. Држимо.финске орде. — Кода.Сирун и Јарон. која некада долазаше до иза Каспијског или Хвалијског мора овамо. свако чути. Ечине р. Орахон Језгран р. Атангол р. Кудин. Лита. Могој. Тенке. наши Осећани у Босни и т. Дубсу-нор јез. Курил. —Јадар —р. Роптанкит. кад путују по азијским странама. А све ово тврди. Олеми. као Сибоје — Србоје — Осети. Бојир јез.Белагор р. Селодин. Парен р: Хата. 1/10 део грчких и 5/10 делова српских речи. Минче. неможе ни обичне домаће потребе да изрази. Абача. што им језик и ако има у себи 2/10 дела латинских 2/10 дела галокелтекских. Даткун р.р. јер су сва ова имена само од путника. Приштин. Свако зна: да Шкипси дан: — Арнаути — стоје на млого нижем ступњу изображења у Ст. Хуна. и Арунаили Japуна реке. Суте јез. Рукачем. Гујаче. и ако неумеју ни копати ни орати па управо и 55 . или какви Самоједи. Сарабо. Шара јез: Челучан гр. које навалише у Европу под именом Фина. Kaмоp. Думан р.Јаркута. р: Пачала р. Махора. Јањта. Монгола. При оцени овога ваља имати у виду то. Зорка р. Дурбот. Кар: ст. Гордуча р. да је Бог дао да имамо своју државу и да смо такви и толики колики су и какви су Руси наша драга браћа и узданица. Шумар р. држимо да ће свакога убедити о наведеном. скоро никаква пажња. — Србета. Сенча пл. онда би се можда нашла још покоја племена. и која баш тада погурну из себе разне Монголско . да и у Китају има војених народа. још једна околност а имено та: што се сви ти народи покорени Русима. нар. Колар. Тура јез: Јерута. или као што их они писаше Сјамбима. тако им исто лежи и то у дужности: да све те народе боље и озбиљније проуче. што још и дан данашњи многа азијска племена носе имена дан: Славена. Сењул. Гирин-хакон гр. Тунен. Туј р. Да неидемо далеко. да нам нико неће за ово неколико речи. него да наведемо пример из садањости. Тибет: и Хун: Опис тиб: и т. Бандиди. — индоеврп: — као и млога што носе немачких народа и т. Леор Шака р. који носе имена таква. Шорун. Чана. или који други народ ? и т. Одад. Рад. Гончин јез. Улен. Особито би руски путници требали да знаду и остале славен: језике. То нећемо из разних узрока. Растајући се с Китајем и његовом огромном империом. Љаха. Барин. а нарочито тога: што се Срби најлакше и најбрже од свију народа на свету преливају у туђе народности. Ниша. Дун р. и т. врло брзо и врло лако преливају у ове.д. — види Карту об. Вила р. да вас запита: је ли то у Сибиру или Симбирској губернији за Србе и т. Нагорни јез: Цисе јез. Цича. како треба и ваља. на велику несрећу и жалост.д.Махор р. кад им се само спомене име ма ког славенског племена.д. која чисто српска имена носе. Грачум. Тор р. Дубкора и Ладура р. Колин и Мулур р. Стожар и Самиша р. што се Китај и његова огромна империја још баш ни најмање непознаје. Кошуј р. Утун р. Оволика побројана места. Досели. С тога ће од Руса. год. Муруј р. Дебатај р. Чабга јез. Авара. Једер. Бугара. Отун. узимамо овај као чисти народ српски. којима допуштено бјаше да као посланици своих држава. Сибе — Србе — р. Јаман. Обачунор јез. Ладура. Дикча и Каљуга. Умин. Жељан. Оди. Граф: Куш: Без 1859. пропутовала. Гроздан. говоре Славенски а нарочито по ужасним гударама и провалијама. што сведочи и непознавање осталих славенских племена. Кад би се дакле китајска империја. која као такова живе гину и умиру за то и под тим именом. па и оне. Махај. тим пре: што би ма какав налог увек радије волели себи давати. Немир. Причан. Србији па негледајући на то. неможемо а да ненаведемо нешто о последњим борбама Китајаца са Србима.СП. Мухан. Нетреба само заборавити ту околност. опет они. или у којој другој за остале Славене.Ток. Бунар. Ам. Турака и т. Бодарић р: Јон р. Казара. која. Кемир. Сироб р. 1854 вид. а често бива још горе и пита се: да ли су то Тунгузи. Шибета. Ибер — Ибар — Учу. Ница. дођу до Пекина и од овога опет оду натраг изван китајских граница. Бејла. Мељун. Сјанча-хе р. Јака и Чама р. које стоје на млого нижем ступњу изображења од њега.д. р. Мор р. Хомаи. Као год што на Русима лежи: да погубљену за славенство бившу нашу браћу поврате у лоно славенства. замерити и да се неће узети као неки укор или налог браћи нашој Русима. Особито кад се узме. Оден. као и Азија средња и остала. Бођањ р. Чатуј-чен. Нека нико неузме: да ми у овом добу. под стражом китајском и по китајском правителство у одређеним путом.д. Изалут р: — Изисти — јести — Босут јез. Туман р.д. Бодангир јез. Мурен р. Бачун.

изврнути им имена и остало. Њима није било стало до правог познања тог народа. У њих више није било народа ни држава.Китајци. повлаше сво село. долазећи ма у какав додир с њима. па често и две три. Китајске паметаристе како на неколико десетина тисућа година тако и на неколико тисућа пре Христа. но неке у пола отуђене масе српског народа.год. говореше српски. Тек на 3. а неколико десетина. напоследку издише и утамањује се бар још под својим народним српским именом ако не и језиком. Китајци су имали посла са: ''ми'' т.д. страшно преливају Србе у се. Хон.ј. или од Алте до Дунава. што друго до: Китајци и синови богдихановог средњег царства и поднебеске империје. Тако дакле нека се неузме ово што се преводи у виду чистих Срба. изгубе имена.ј. Они су им истина разбирали и описивали у неколико обичаје. Управо њихови списи могу се назвати: географски. захвата царски дом Могул . ма он и непокорен одма је се урачунавао у ''ми'' Kитајце — пa му се макар и нехтело и немогло. год. особеним начином писања паметарница. и које се има покорити. Доста је да се наведе само оно: да једна девојка влашка. али да нису тада била Корелци јасан је доказ што се престављају као бели.д. који у малом Банату. Држећи се тога правца у њих је jош на 1764. Млоги узимају ове Сјанбе или Србе за китај. Оно сада и може бити да је се у корејска племена прелило. а не црни људи и т. али не зато што су им се ови допадали и што су их. Јер су били: племе једног и истог народа. хтели усвојити. племена и т. нити су могли бити. пре Христа Шуњ Веј. туђини. да би се тиме што пpe и лакше прелили у Китајце. доведена у задружну српску кућу за неколико година повлаши сву кућу. а нарочито слабих страна могли постићи своје себичне политичне цели. Тако је и са Власима. Китајци дознаду за ову премудрост ! Царска породица Хуну. огранак бивше у Китају династије. статистични. презирали их и користили се у сваком случају тих народа глупошћу. које још није покорено Китају. политични. Ови и наши у дан. обичаје и т. да су Китај љуљали из основа. Ова је ствар целом свету извесна. Ко се сумња о каз: за Власе. века пре Христа. које је у борби с Китајцима. који треба да постану Китајци. племе. а и после. која је се делила на 2 династије и то царског дома Хуна и Дун-ху. и смештавањем ових у свој тако звани Пантеон. и ''ви'' т. стр: 77 —130. послед. употребљујући их за оруђа своих цели. нека прочита чланак печатан у Срп: Летопису за 1865 год. те да постану грађа за китајске зграде. Нама је до тога било стало: да народи. Пример је довољан да наведемо: да су пре 10—15.д. а нарочито како ће се дивљаци утаманити и слити у Кинезе. т. кад су ови рођаци једног и истог народа. Сви покорени народи нису били. језике. рода. и племе истог народа. слабошћу. незнају скоро ни речице србски. замрсити. а што се Шкипа тиче биће говора у опису наших земаља у Турској. као стари Римљани са примањем и узимањем богова свију народа. У старих китајских политико. допадали и што би им се хтели молити и уважавати их. по њиховим паметаристима. него само зато: да би посредством ових. па чим је који народ само побијен био. Србијици страшно повлашавају Србе. пре 60 год. 56 . а да и неспомињемо у Аустрији шта се ради. економни и у неколико етнографски.ништа радити.ј.Хана. тада познатих. у две државе постали тако силни. као такова. сва села око Дечана говорила српски и врло мало Шкипски а данас. Ово су чинили онако исто. и то не зато што су им се богови свију народа. а сада сви влашки. од Калгана на сјеверу до Бајкала. вере. увек су се одликовале. но им је стало само до тога: како ће ce империја од тих дивљака заштићивати. до његовог језика. које су увек старали се што више заплести. која борећи се неколико тисућа година са Китајцима. него с тога: што су хтели своје богове да уведу и натуре свима народима оставивши их најпре без њихових сопствених. С тога су надевали свима народима лажна имена. — паметариста сви су народи долазили од два главна племена једног и истог народа. које није још дошло ни у какав додир с њим. као боље од своих. ван 8 кућа у Лоћанима. отишао у сред: Азију и тамо основао Хунско-Монголску империју и династију Хуну. који је владао западном половином Монголије и ког је се власт простирала. разних народа. а западу до Торбагајских планина.

у време династије китајске Хан. кад нису хтели да буду. У 57 . коју су у то доба Китајци звали Жаолешуј. а одавде оде даље у дан. Вишњег Господа Бога!. и власт му је се простирала источно до Хинганских планина. онда су прибегавали овима и. необзирући се у своме варварству ни на један кружић мандаринског и чиновничког одличја. Срби се ослободе од Хуна и као сајузници ових нападну на Китај. или гиз. покрај Ухуанаца. бивши корени у тим земљама. или Турско-Аварског народа. Да би се пак осветио својим насилницима. са највећом муком и патњом. као што ови по својим (државо) политичким списима говоре — од бегства — такође нека китајска династија: ''Срби састављају бокову грану дома Дунху. очекујући правог и истиног суда. који је владао источном Монголиом. дан: Турској.д. ни других. они су опет били разбијени од Шањуа Мода и потиснути далеко иза утврђене стене.д. које су често теже и од Хуно-Турске биле. борио је се са овима. које ћемо од сада именовати Монголо-Турског под који спадају: Уархуни. Тако су дакле они хтели.д. сa оном гоњеном Сирицима. или хирд војник дакле опет слободан човек и т. а недопавши робства пошљу своје посланике двору тражећи обнову сајуза и т. или нехтели морали постати од овог двога једно: или Kитајци. Но кад су ударали на неискрености и себичности Китајаца. хиз. Тако те тужне и чемерне наше праочеве. у овим тешким и ужасним борбама напоследку.д. борили су се и са једним и другима. најбоље ћемо учинити. Асирцима. од уз сам свој и бек господар.'' Пошто су ови Србици били разсејани. или ХуноТурци? У почетку династије и владе Гуан-ву Хуни покоре Србе. склопили своје плаве очи. али их управ. и сукобећи се са њиховим дивљим себичностима. те се та грана.Династија Дун-ху захватала је царски дом Татар-Хана. па са овима и својим рођацима ухуанским племенима насрну на поднебесну империју и стану је страшно опустошавати одводећи у ропство не само просте поданике китајске него и чиновнике. Кир од Кер господар слободан човек. скупљају око реке Шара и ту банчећи свршавају венчања—и т. па и ни на једно обојадисано перо и остале њихова господства и божанства знаке. слободан човек. Језик ових Србијанаца наличи на ухуански. а тако и обичаји. Тамо живећи. сучеле око Каспијског и Црног мора. докле нису. Oве две државе једног и истог Монголо Татарског. с њима заједно рушили и обарали вечну поднебеску државу. а западу до Калгана. наивног и лакомисленог српског народа. која се настани у М. Финикицима и т. само што се Срби пред брак шишају и бријају. у поменуто две државе на неколико десетина тисућа година пре Xpиста. да наведемо превод китајских списа у коме и над Србима владаше до њиховог додира с Китајцима. Утургури.. а у тешким приликама cтупао je у сајуз са Китајцима и за новац ових ратовао противу својих насилника. иде опис земље. те живећи у суседству и борби са Ухуанцима. Аустрији и Италији и т. Сва ова племена једног и истог Хуно-Монголског или доцнијег Монголо-Турског народа. могли осветити својим подлим сајузницима и тако нападати их. Хуно-Турском племену. Остатак тога јадног и чемерног. а пропали су у l81. У време китајске династије Хан. кoje ce прозову по имену њиховом Срби-шан. опростивши ce за навек са свим своим милим и драгим. обл: Цзи-Чун разтера.. а оделно од овога настане се на планинама.д. прогнаше те дивље хорде преко дан: Сибира у Европу. Но најглавније. ''Ми'' побегну далеко иза утврђене стене и то од црте Љао-дун. неналазећи ни код једних. Ђерманију и т. своје велике и крупне телесине спустили под копите туђинске и овима заривени у своју сопствену земљу. Чивутима.д. Мидо-Парсима. побије Шањује Моде и они негледајући на чемерни сајуз са Kитајем. нису имали никаква додира са империом. Бугари и остали народи као: Турки од Тјуки глава господин Узбек. Азији. за неко време. којима ти дошљаци завладаваше. Кутур-гури.. спречавани овим нису се. праве искрености и братства. док нису изтрзани и утамањени. вечно доброг. Они су се почели осиљавати 98 год. Да би се горње наше речи оправдале. преко утамањеног и преливеног у МонголоТурке. пороби и т.д. настане се у источној Монголији на јужној страни реке Шара-Мурена. светим и несвитим. cтpaшно су притешњивали и давили српски народ.

управилац ове области побије их и готово све.почетку царовања Хуан Ву. племе Хунско. изјаве дужностну жељу покорити се Китају? Император даде. год. Цзијун. а час опет са Ухуанцима и т. срп: свако је да доведе таоца и од тог доба час су се одтрзавали од империје и на ову нападали. а које зароби. бивши у вражди са Ранком. Девете године 97 племенских српских старешина нападну на град Фејжухан у Љао-дуну. а остале све Србе зароби. год. побили чиновннке. у ком су се китајске војске.хан. У ово време монголска племена Ухуањани а Инџибени под Инџибењом неколико пута нападну на Шангу. Но већ прве год. год у јесен 10. разтера и опљачка. Зими опет Срби ступе у Лијан.год. јави се Цзи Јуну и понуди му своју услугу. а другом Хеу. бијући ce час са Хунима. 5. Срби опколе главног ухуанског пристави Сјуја Чана. али их главни Ухуански пристав Дин-Цзуњ са 3000 стрелаца и млогим Хунима стигне. те му је заповеђено: да нападне на сјеверне Хуне. црвена кола с три коња и заповедио је сместити га под градом Нинче. а управљач обл. предан је суду и умръо је у тамници. који је са друговима. а њихне две старешине Вујча и Монтам јаве се са својом родбином двору и поздрављајући овај. па се са пљеном опет натраг вратили. притекне у помоћ Китајцима.000 коњаника српских у Дајгуру пређу стену и раштркани нападну на градове села и варош. плем.Кој нападне са Србима на Хуне разбије иx. Шесте године они опет пређу утврђену стену Моченеај и побивши чиновнике врате се натраг са добитком. а оне су му даване у 270. 54 cpп: плем: старешине отму од Китајаца две провинције Цзин-џеу и Сјуј-џеу. Хин . После овога. Јун-џун. Срба из Раоса. први пут ступе у договоре с Китајем и њихов старешина Бан. што су га Срби. сагору пограничну брану —вратнице—и нападну на житеље. са којима је се јављао у Љаодун да за ове добија углављене награде. После овога старешина се српски опет јави за награду у Љао-дун и покори се Китају! При управи Јуан. од ког су се времена Срби опет почели усиљавати. буде савршено разбијен. Друге год. Јун-Џу 110 племен: срп: старешина под своји владаоцем Јанчом — Јанчијан —јаве се двору с поздравом. у том боју и пао. а ухунска старешина Јуј-Џихуј. нападне на овога. а император заповеди их произвести у чинове кнежеске и према тима обдарити их свиленим и кадифеним поклонима. из оближњих области. Од 120. 49 племенских старашина српских 25. а за време владе имп. но ту их побије управљач ове области. Од тог доба овај је Бан сваке године нападао на сјеверне Хуне у побијајући их секао им је главе. 13 год. при нападајима. Прве год. побили. из овог ступе у Јуј-Јан. првоме кнежевско достојанство Ван. па како су непрестано и главно.000 лана сребра. Срби су имали неколико десетина тисућа коњаника. а нарочито кад је се јужни Шањуј покорио дому Хан са својим сјеверним Хунима. Одавде нападну на логор у Фули и ту побију све чиновнике и житеље који непобегну. а покорив Србе и Ухуанце непрестано су нападали на империју и ни једне год. Сва добит и земља српска да се Ухунцима и Монголима за награду. Хуни се страшно осиле. негледајући на личну заштиту његове особе официром Јан—Му. а управљач те области Цзи-Сењ. област. и посече 2000 људи. Прве године владе Јун-Нин-а две старешине српске над 120 плем: Уљун и Цичијан. убијали чиновнике и власти. из Раоса. Четврте године овог императора 117 срп: племена под управом Ранка.д. јер је погранична оклопничка војска отишла била на зимовку. са осталима. поднесу даре и покоре се. Овај наиђе на источне Ињујце. владе Јун-Јуан-а 101 старешина: плем: срп: пз Љаодуна нападну на Ју-беј-нхин. слегле и добро држале. где се морао и двор подигнути који је био и за промену и одкуп робља и т. а час јој се покоравали. не беше мира 21. али је император Цзи-Јун опет подкупио Бана да и на ове напада. Чењ-Јан који је противу овога изашао.д. и тај сав приход да прима Јанча али да буде веран Китају и да што више убија Хуна. и обседну град Гјуј-јун-гуан. владе Јуан-Чу 115 срп: плем: обседну град Вулуј . 30.000 домова приме народно своје име Срби. владе Хуан-ву 45 племена српских сајединивши се са Хунима уђу у Љао-дун. Дин-Хеу зато да Јанчи кнежески печат са пантљикама. које истреби. Заоставши Хуни у 100. владе Јањ58 . јаве се двору. дрзост им је долазила до највећег вршка. a 93 племена српска заузму побегших земље. при реци Гујшују. Од тог доба владао је међу њима ужасан страх. кога тек спасу са својим војскама главни хунски пристав Гии Кјеј и Пхан Сеј управ: обл: Јујџеу. владе Гјањ-Гуана Цичан срп: старешина одтргне се од империје нападне на Гјуј-јун. убије Ранка и разбивши га савршено убивши му 1300 људи. Они су сагоревали дворце и правителствене зграде. Бан их нападне и убије им вођу Инџибена.

Даље се опет описују тегобе 59 .000 војника. разбије их и убије им кнеза Цзјанхана. а идуће године са 127 племена Хунски пристан Џан Хо са 10.000 коњаника и пешака и са силном Монголском сајузном војском разбије Србе који 2000 кола изгубе и т. далеко су чувени свуда са телесне силе и напредују још и у изображењу. на југу побије Фујује. збачени за каишарлуке. или Цичић.Гуана опет су нападали и грабили Јанмин и Динсен после на Тхајујан. Влада се ниje сагласила нa oвo.д. закључак мира. нешто мало више од 300 ли од Гаоља.000 коњаника. Сју-Ањ-Ди од 147—167 год.д. кнежевим печатом и утврђајем мира на основу сродства. и већ je две године како неможемо да измислимо начин којим би им се доскочило. Овај га предложи влади са Хја — Јујем но већина државника није била зато. Усуђујем се представити: да би војске из свију окр. које раздели на млоге групе. као данак наше чисто злато и најбоље гвожђе. на сјевер задржи Динлине. која је Китај трпио од јужних туђина. онда нам ваља оптерећавати нашу Државу сабирањем војске. а у продужењу неколико десетака година влада и народ дошли су били до слепачког штапа източивши се сасвим. био је познат са војном и искуствама ратним. Одбегши Китајци служе им као саветници. а сваког пролећа два пута на њиx нападале.области Јуџеја зими. које ћe војевати противу Срба. који се већ и иза својих стена боре са овима. нападне на јужне Хуне у срезу Манбохјан. исти Цичан нападне на Дајгјуљ. Сад даље иду непрестане борбе Китајаца са тим Цичаном. ван стене једанпут. осилише се Срби и завладаше пређашњим њиховим земљама. на западу Усуне — и данас остатак кавкаске расе — и завлада свима земљами. У њих су коњи бржији од хунских. после тога Цичан. У некадашње време Дуан Ин биo je одличан војвода. Танча то неприми но још силније почне нападати на империју плачкати. у којој битци падне. а Цај Јун да ово мњење: „Старе паметарнице говоре о неспокојствима. Ли Чао. над 124 пл: Цичан или Цичић у јесен нападне на јужне Хуне у Гаољу. ca 10. те је с тога од Гуањ-а на истоку букнула буна и путови су учињени непроходним. којих је кнез Југјан-жаџпао са 1000 војника. Ми се ласкамо успехом. — јавља се цар српски Танча—о којег се рођењу по азијским гаткама млого прича. Овако би се савршено обезсилили". — Од тог доба како су побегли Хуни. Треће год. те је се пролило изобиље на империју. Али у време царовања импер. Хја Јуј и Тхјан Јан у званију војеном једна ли превазилазе Дуан Ина? Српска су племена још силнија и млогобројнија него што су пре била. областни упр. које су некада биле под Хунима.Тхан је војевао на Гуј Фан. а кад умре Цичан. основао дворац под планином Чочеу. тада се ређе јављаху Срби. пристав Тхјан Јан. на западу је покорио Давањ. Ујесен са 126 плем. Пре овога тансутски. вина и гвожђа. а 2 г. Тако је установљена продаја соли. Даље описују се зла и сљедства војне. Дом Хан имао је посла са Дјањан-има и Хањхај-јима'' — и т. титуле министрима и т. којима су српске земље требале. На југу је уништио Бојује на сјевер је ишао противу силних Хуна. Танча је непрестано нападао — даље се описују те битке у којима је по неколико десетина тиcyћa српске коњице плачкало и убијало све — китајску државу и двор врло обезпокојен силом Срба пошље посланика Танчи са титулом Вана. а у сајузу са Монголима. на истоку Чјао-сјањ и одовуд је скопљена држава Вињ-ди и Цзин-ди. да је у јесен Јуј пиcao држави: „Срби су од почетка пролећа па ево до ове јесени више од 30 пута на нас нападали и плачкали. Хунима и осталим Монголо-Хунским народима.д. Непријатељи од нас добијају. издржавањем ове и осиливањем туђинаца и тд. а оружје још је оштрије од оружја ових. стар. Додајте овоме: да је дисциплина на нашим границама ослабила и да се млого провлачи кроз решетке запрека. Они имају преко 100. Он је непрестано нападао и плачкао погранична кит: места. Ву-Ди је се хтео да разпростре на све четири стране света. удвојила се цена новцу. Дом Џеу војевао је са Хјањуњанима и у Мањ-Учин-у. тражио је званије и Ван Фу изради му место војводе над војскама. — Он је завладао млогим зем: издао законе. но ако овога небуде. грабити и убијати са све три границе и то тако.

веку узвиси над својим пређашњим угњетачима ЈауЈан. но пре овога оно је. у којима су неколико векова живели. да су Усуни људи беле расе. него неког рођака Кућана који је неко време владао и народ се под последњим својим владарем Будигом утамани под игом Хуно-Турских племена.и шта је која династија учинила добра за државу и т. која је сјеверо-западу од Ујгура. Бајкала и т. 160—175. знатан вођ њихов Тујекјуе. Напоследку им сила малакше и они се удаље у Сибир преко Иртиша и других земаља. у ког су ножице и ручице тако биле стегнуте везама: да је једва одпузило до неког блата. народ нe избере за цара сина му Цармана. оставивши још и данас имена своја неким данас Фино-Монголским племенима. но Китајци су свуда били побијени. деце мушке. под којима су робовали.д. У овој је се планини окотила та курјачица са 10. Половина народа остане под Караном најстаријим сином Танчиним. — О гор. они опет одавде прогнају Цзе. Кад су већ Китајци завадили браћу међу собом. или Турке становао је на Иртишу. пренешено било на исток од језера на неку планину. која и ако су им сродна била. Тако причају китајске паметаристе. Тек су доцније наши Србо-Бугари заменули свој прастари грб курјачије главе — од куда Стара Мала Скитија има грб. што се на скоро и оправда. Кутургури. а половина остане под осталим четворицом. од којих су неки и помагали противу најстаријег брата Китајцима. 33. опет су под њиховом влашћу стајала и данак им плаћала. пошто су одрекле данак Аварима. одакле су се даље продужавали од Каспијског мора па до Тибета. које опет покорише и прогнаше народи монголског племена потискивани Китајцима. да ту није могло бити дуге среће и напредка. остале народне особине и зову се: Сјамбима — Србима — Усунима и т. која су после отела себи жене. сред Аз: СП 1851 т: I стр. о нар: в. прогна до преко реке Јакцара У Согданију. Ово племе по китајски Тукјуе — победоносни . Но император нијe послушао овај савет већ је ону двојицу послао противу Срба — Види Јоак ист. Сам Китај око 107 год. који је живео 10 год. 34. — са лавом старо Рацким. Овде га нађе курјачица. једним житељем среза Љанхјанског. утамањиване су провинције. Они који су остали на реци Ши такође су достигли до високог ступња силе и славе.д. реаговали. који заузеше земље њихове. разуме се. Тако исто видимо у наших садашњих Србо-Бугара и имена Асена. пре Христа углављивао је сајуз о њима и орођавао се давајући им своје цареве. која cу још и данас сачувала свој тип. стом курјачицом. По смрти његовој његових 5 синова нису били кадри задржати државу од пропасти: јер су се браћа међу се поделили. но ми се с њима неслажемо ево зашто: што се зна. или Царановој. 58 и т. 3 ст. Аз.д. Цена и т.пошто ce у 6. Западне пак орде овог народа. О старим Бугарима и језику њиховом Они су утамањени народима тако званим Турско-Хунског племена. оплењене и оплачкане и т. Пo смрти Карановој. Због овог је импер: Јустин II 569 год. који су такође као и Срби пропали. Око 552 год. Најзнатнија су им племена била: Уархуни. Даље се причају битке Китајаца са Србима. вишом силом. изабрали себи за вођу Асена или Цена — курјака — под влашћу ког им је број нарастао до 500 а за знак свог произхођења узели су на своје заставе курјачије главе. јер је при нападају једном на китајску државу Каран убијен из самокреса.д. Рит зем. мирили и т.д. У борбама српских племена цротиву Китаја напомињу се и предњи и стражњи Чеси. Одавде их Шан-јуј око 165 год. око 177 год. летеле су од Волге па до Азовског мора и туда чиниле чуда и пачваризе од бивших ту народа. које доцније видимо у некадашњих Бугара. Бугари и т. по китајским летописима сачувало је се само једно једино детенце. д 60 .д. застрашујући Китај и Персију. а која су била потомци утамањених у V веку Хуна. Ово је све трајало до смрти Танчине. до Христа притесњени Хунима одмакли се даље од китајских граница на реку Иљи.д. Утургури. постане за Европу значајно. т. Од ових Хуна. свргну македонске власти и утврде се у тим земљама. или како га зову Фракским. која га одрани и c којом оно — кад одрасте роди 10 синова. која је војевала са Китајцима. као и цареве Асене који по Раховским и другим незначе ''Не мрачне'' ''дакле светле'' него курјаке. вид. слао свог посланика Земарха њиховом Бахану Алтају.

Тълец ã год. Сьвар å пл. ''вокил'' а год. ''шегор вечем''. ''текоучетем твирем''. — расе јасно се види из ово неколико речи узетих из књиге: ''Собр. т. стр) 20—23 и 66—71. ''дуло'' а год. а не слав. а из ове прекo Гибралтара које прешли у Европу а које тамо пропали и утаманили се. âü ëhòî'' . Да су одавде погнани Етиопско-монголо-финском расом отишли вољом и невољом једни у Африку. ''угаин'' а год. који и треба тако и да се зове то нам јасно сведоче наводи туђих писаоца у нашем неумрлом Раjићу — види Рајићи истор. нар. ''дваншехтем''. утамањивати тугу и т. шкопили се — штроили — као и сада Турци. род му је: ''дуло'' а године су му: ''дилом твирем''. '' За оца најславнијег бугарског цара Симеона тако прозваног Бориса. вели се: ''ñåè æå Áîðèñú Áîëãàðè êðåñòèëú åñòü. учинио крај. Ови су сви владали. купали се у амамима своим. пл: ''укил''. Све ове речи имају значаја на маџарском дан. ''шегор твирем''. Ту се види да су бријали главе. пл: ''дуло'' а год. насељавали по свој Азији и одтуда 61 . ишли у бојеве само у одређена — по корану — времена и т. Ми их чак и у V веку по Христу видимо око Хвалијског. Ирник 108. ''сомор алтем'' и овога род ''умор'' M Ñ дана пл. ''дуло'' а год. Да су се Срби. пл. значи: ја сам препун помоћи и ја сам помоћник. веку у мал неутаманише око овог мора. Да су Срби прво становали ово Хималајских планина далеко у дужину и ширину преко и иза ових.'' А Гиљерф. ''дуло'' а год. а зирјански савршено испунити. које исти Гиљфердинг тумачи и то: Дуло дилом твирем Шегор вечем Верениалем Текучетем твирем Дваншехтем Тахалтом Кармисаш Сомор значи маџарски опустошити. — а не ови данашњи Срби са натуреним бугарским именом. живим у крви. на заставама имали. г. носили чалме. О овим Cрбима неправо пок. 2. са оне стране Дунава. променуо је племе вихтун винек тј. где их лажни Авари у (6). са обријаним главама. ст. сочин. ï. У истом делу од 66—71. ''укил'' а њему ''дилом тутом". ја сам испуњен поштовањем. Кн. год. као и сва турска садања племена. ја утврђујем и попуњавам. 3. Есперих z.д. ''верениалем''. које је само државно. добит добијам. коњске репове. и другим овоме сродним језицима. кои су и данас чисти татарски. Кармисош z Ñ. стране наводе се обичаи бугарски. Да су Срби одиста некада у Сибиру живили. од 1-6—156. Из свега досада изложеног излази ово: 1. Курт — сада турски курјак — тако звани у историји Кубрат година k˘ од племена ''дуло'' а године су му ''шегор вечем''. или такозваног данас Каспијског мора. Хастуну — с 20 роди му се Ерми а године ''докс квирем''. такође ''дилом твирем''. Трвел êà пл. као: ''Авитохол први Хан бугарски живио је 300 год. а не и народно. Шафарик држи да су Хунског порекла и да се као такови одликују од Срба и у српској доцнијој држави под именом Себра.Тако дакле потискивана српска племена ишла су све даље и даље амо у Европу и ову засељавала. пл. ''ехт бехт'' опет туђе за славенство речи.д. А да су одиста стари и прави Бугари Монголо-Финске. и димлијама и тд. Овај је променуо племе ''вихтуњ винех'' z год. ''дуло'' а год. ''тохалтом''. ¿ пл. Бъзмер ã Ñ год. држали више жена. пл. из своје првобитне отаџбине Инђије.

да плившаја љебеђе. да на сињему.д. Ај. Ај. Ај. по ћисту пољу Ај.д. Ај. као и око реке Волге. да окунувшисја. да на сињему по Хвалискому. Ај. или Славенског Хвалиског мора. красна дјевица. да сабирала пух. гдје ни взјалеја доброј молођец. да он пyx пустил. Ај. гоњени. да плившаја љебеђ окунуласја. Ај. Ај. У ДАН. ИТАЛИЈИ И СРПСКИМ ЗЕМЉАМА У АУСТРИЈИ И ТУРСКОЈ У старини море Хвалијско. 62 . Cymmeriae paludes. Белгије и т.ј. Ај. Данији. где их већ европске паметаристе находе. ушиб. Ај. Ај. a Азовско Palus Maeotis — блато меотско — Palus Sarmatiae. Понта евсимског мати или Црног мора а море Црно звало је се најпре Pontus — т. ЂЕРМАНИЈИ ИТД.д. СРБИ ОКО ХВАЛИЈСКОГ. Ај. как да по морју? Ај. гостопримним. гдје ни взјалеја. као већ народу пишу. А ово све наведено остаје нам да прегледамо. Ај. осим наведених. да сабирала пух. Да су гоњени Китајцима преко Сибира. нешто Француске. Азовског и Црног мора. иљила љебеђ с љебеђатама. Ај. да убил. у ком су се задржавали и име му своје оставили. пошто се на његовим обалама населише Грци јонинске породе. Италиу и т. да он пух пустил.ј. морју сињему ? Ај. Ај. Ај. пошли даље и редом по дан. Ај. илила љебеђ. а други опет данашње српске земље.ј.ј. или дан: тако звано Каспијско звало је се Mare Caspium u Hircanium. Ај гдје ни взјалеја. Ај. илила љебеђ. да гдје ни взјалас. као и они са Хвалијског мора и из Мале Азије. Русији. ушиб. и о њима. АЗОВСКОГ И ЦРНОГ МОРА. које утамањује своје морнаре — αςεεινος или Κακςεινος — а после већ Pontus Euxinus — Ενςενος — т. у Турској и Аустрији. да су одиста Срби живили. да са малими са утјаћама. гдје ни взјалас. да окунувшисја стрепенуласја. да плившаја љебеђ. Ај. да убил ушиб љебеђ бјелују. да на сињему по Хвалискому. Ај. Ај. Ај. да как по морју морју сињему? Ај. КАО И МАЛОЈ АЗИЈИ. как да по морју? Ај. да са малими. да са мадими. да гдје ни взјалас. гдје ни взјалеја доброј молођец. Ај. Ај. ушиб љебеђ бјелују. Ај. Ај. Ај. остатака имена српских. да окунувшисја. насељавали се. Ај да. да убил. ГЛАВА IV. а одтуда. Ђерманију.гоњени зауставили се у дан: Малој Азији. да гдје ни взјалас. по ћисту пољу Ај. таквим. Scythica stagna — скитски прудови — n Ponti Euxini mater — т. да убил. Око првог. око Каспијског или Хвалијског. да оп пух пустил. да са малими са утјаћама. как да по мору. Ај. с љебеђатама. РУСИЈИ. да на сињему. да плившаја љубеђ окунуласја. илила љебеђ. красна дјевица. Ај. чавритија — после морем негостепримним т. Ај. потврђује нам још и ова песма орска Велико Руса. Ај. Шведској и т. да окунувшисја стрепенуласја. Ај. Ај. 4. једни засељавали дан.

да на падушку.000 коњаника. Облак. милому душку. Колико се опомињемо овако целе ове песме нема напечатане у руским народним зборницима. да нису турско племе. Strabo. после Христа.000. год. по Хвалијскому. па шта више. где их Хуни гоне да с њима нападају на источну и западну Римску империју и Гото-Немце. милому душку. Осим овог својеручно написао нам је и дао Г. а трећи раде земљу. Ај . Брђани су живили по Дону. Птоломеј око 161. Срби су сјевернији од Брђана.ј. — Аоrsorum Rex etiam ducenta. јер грчка реч аорси значи Брђанин и долази. а Господин Брђана 200.д. или грч: аорси као што ћемо ниже видети.Geogr. Srbaces Achardeum" — vied. на Фиљах и у Богородцском Московске Губерније где смо је и прописали. Тако су они трговали и из Инђије и Вавилоније и од Мидјана и Ермена добијали су робу на камилама донашану. пpe Христа. да он пух пустил.'' Они су. Equidem Abeacus — Ableacus — Sirbacum Rех cum Pharnaces Bosporum teneret xx equitum millia mittebat. а по некима око 60. противу мишлења пок: неумрлог Шафарика.Ај. университера. Како су се сва садања славенска племена звала само Србима Од старих паметариста напомињу: да су Срби око побројаних мора и на Кавказу живели имено: Иродот.'' ''Народ Србо-брђански—т. год. Ај. који је око 455 год.т. год. Ај.— „Videntur Siraces—Sirbaces vel Srbaces — et Aorsi patria superiore ejecti. други живе под салашима. Plures his Aorsi superius habitantes. а и да се нису тако одвећ далеко одатле потисли иначе: одкуда би се Руски народ 63 . а Срби по Волги. на падушку. цар Срба. Ај. путовао. lib: XI Страбон дакле описује српски народ у време Фарнака сина Митридатовог. Сад је дакле јасно да су око Хвалијског мора живили Срби. да сабирала пух. Плиније око 79 год. прогнани из њиховог сјеверног — горњег — отачаства. Срби и Брђани. Са свог богатства ишли су одевени у злато. послао му је 20. Осим овога иалазимо им остатака ту још око 558. ut qui terrae plus obtinerent. да на падушку. по планинама. — штудент импер: Мос. на падушку. ми их налазимо туда још и после Христа на 300 год. у време владе Фарнака над Босфором. — Дакле је и ово јасан и снажан доказ.Тако дакле ево шта пише Страбон: ''У западној Азији живе Срби и Брђани . по Хр.д — до кавказских планина. да на падушку. да он кров цустил. такође по Христу. ''Ор'' планине '' и т. као што се казано од грч. да на падушку. долази до Азовског мора. где их Псевдо Авари мал неутаманише око тога истог Хвалијског мора— види Menendr: Ехс: leg: 101 и 102. aurum quoque abdivitas gestabant. Срби у равницама и Срби планинци. Jtaque negotiabuntur etiam camelis Judicas et Babilonicas merces a Medis et Armeniis. пре Христа напиcao своје сачинење и дан данашњи одвећ важно и за нас. Они владају највећијим делом брегова Хвалиског мора.ј. који је владао. Једни се скитају. као што се види. а око 444 год. Spadines — Gospodinea. плавим очима и т. Ај. даље Страбон око 20. год. Ај. ac fere maximam partem orae maris Caspii. Иван Мартинов тадањи — 1864—1865 год. пос: Хр. Ај. Ај. Ми смо је чули у Кунцову. да сабирала пух.. Sirbacesque magis quam Aorsi ad Septentrionem accedunt. Aorsi Tanaim acceduut. да oн крок пустил. да он кров пустил. кад и Помпеј дакле око 70. јер где су год Срби ту су и Брђани као племе српско или људи који живе по планинама и који се одликују својом русом косом. да он кров пустил по Хвалијскому. excipientes. Ај. Ај.

који се обично зове: „Аноним Равенски" и који је око 880 год. око 79. земљу пре Сармата. — Даље Иродот сам — у својој књизи Геогр: к.Sarmathe populi Zirbi" т. Сва ова племена и тобожњи народи и нису ништа друго. коју дела на Малу у којој су Срби — Славени — и велику у којој су Казарска племена. и на другом месту. а не да су Срби од ових постали. Рашани. глав: 125 — напомиње: да у Кировој Монархији. кад је казао: „Sarmate.ј. они који су живили у дољним или блатним местима. Реши. Vali. као бив. Азовском мору и Дону. 9.. Zingi. A овим xoћe да покаже не крвно сродство Срба са Скитима. Arrechi. Σαπεέιρον. Sirbi tum dicti. после Христа Соломоном епископом костаничким под именом Mater Verborum и у ком је назначено: да су се житељи старе Сармације звали Србима — то исто подразумевао. живе тако звана Хвалијска племена. Напоследку што се тиче имена источних монаха. Држимо: да је и Вацерод Чех. Serbi.ј. Даље нам сведочи Птоломеј: да су Срби живили на Волги. умръо. c. Цинги и Псеси или Пљеси — т. Λαοι. I. жавили Срби. још у његово време. Даље око Азовског мора сведочи нам Плиније да су такође. Лаји. а около Хвалијског мора.ј.. Лирусијани. Даље сам Гвидон Равенски. Шафарик вели: да су Срби тамо оставили о свом живлењу речицу Сарпу. који су се звали Sarabaitae.— Σαπειροπ Srbi — т. као што то тврде ове његове речи: Μεταςυ δε των κεραυνιων ορεω και του Ρα ποταμου Θριναιοι και Ούάλοι και Ξερβοι. c. a serendo id est quasi sirbutiu". што се јасно види из ових његових речи: „А cimmerio accolunt: Maeotici. који је списао речник у 1102 године написан пре — 920 год.тако дугачко и широко пружио ? Г. као што вели неумрли Шафарик на стр. — вид: Plin: Hist: Nat: 1.д. Psesii и т. т.д. Γερμάνιοι. греши неумрли Шафарик и ево зашто: 64 .ј. – Σιρβοι вид: Ptolem: Geogr. или Раши. но месност земљишта. у свом драгоценом делу доводи Србе — Славене — из Скитије. народа. до разни делови срп. па вели: „Sexta ut hora noctis Scytharum est patria unde Sclavinorum exorta est prosapia: sed et Vites et Chymabes ex illis egressi sunt". која код Царичиног учиче у Волгу. Око Азовског мора живе: Меотићи — Поморци — Хвалићи — а били су написани Валићи с тога: што у лат: писме h никад се не меће пред сугласно v — Срби. 171 својих Старожитности:да их је Вацерад лажно пренео на народ српски. 7. т. V. срп. кад је казао: . I.Sarabaite proprie currentes vel sibi viventes Zirbi".j.: Λιρουσιανοι.Capмати су Срби. Германи. VI. а ми велимо још и речицу и срез у Моск: Губернији као и варошицу Серпухов дан. § 19. Cp6и ит. . године по Христу.

Tурићи — et Diduri — Дидићи. leur resister pour la force et l'audaie". у преводу арапских писаоца о Славенима од Г. 65 . Et inter Caucasum montem et Ceraunios. племе. et Yali — Хвали — et Serbi. а и Манџури све своје храмове и свете ствари и незову другчије и другим називима до именом Срб и од овог произведеним именима.. Монголи. На другом опет месту вели поменути Аноним: . храм. 96 —зове Гете.д. Sp. покрај племенских назива још и светим. Што Ермени.. Да није тако. Одма на граници Лабије на свим вршинама планинским живе свирепи народи Силви —Срби. гл. Аустрији и Ђерманији јасно сведоче толики писци. М.. и на Волги и у Малој Азији. Pet: YI. Маченосаца: ''Гети Божаствени''. као најмлогољуднији народ на земљи бар после Инђијанаца. lib. Италији и у дан: земљама у Турској. веру. св. срп.. O Лабо-српској кавказској земљи вели Плиније — vid : Pl: lib YI cap XI et ХII — „Сав простор од Кура — до Хвалијског мора — захватају Лабанци. Шармуа изданих под именом: .Les Slaves sont une nation redoutable puissante et empetuese. — Et juxta mare Caspium Vlae . 1834. место и т. опет своју христианску веру. Што су баш у Ерменији први монаси и први свештени људи били од племена српског. у којима се вели: „Les Slaves se cоmporent de differents peplades. онда зашто стари Ермени. quise fond lagуerre: si la discord ne regnait entre eux aucune. nation ne pousrait. О томе имамо довољно доказа. по њима Иверци. Jm: Sciences de St. Најзнатнији је Лабски град Кабалака. Срби били први. као: 1. У Мидији: Cadusii. до Мухамеданизма. Ycap IX— . ТакоТукидид —књ. крст.Decima ut hora noctis graudis eremus est et nimis spatiosa invenitur. Tusci — Tyри. које дели реки Лазана утичућа у Куру. S'ils neussent ete divises eu un grand nombre des races et des tribus differentes aucune nation au monde ne leur eut''. што су и пре христијанства и Христа почешће називали српска племена.. cujus a fronte vel latere gens Cazorum adscribitur. — Да су пак Срби у једно и исто време могли бити нијског и око Каси Црног мора.Relation de Masoudy et d'atres auteur Musulmans sur les anciens Slaves y Memoires de l'Acad.1.. 11. сада тих народа. који су идолопоклонцима Монголима и осталим поменутим народима дали своју. Срба—et Sacani — Seĉani — Jnter autem Ceraunios montes et Rha — Волга — Orieni. идолопоклоничку. Дрвићи. tota montium fronte gentes Silvorum ferae et infra Lubienorum" Птоломеј опет о Албанији узима исте границе протежyћи их на сјеверу преко Керавне и даље у пустаре Capматске—vid: Ptol. quae eremosa et antiqua dicitur Scythia". цркву. а не именом означавајуће Срба и народност његову? Још један доказ горњем. нису другим и својим именима знали. Gelae et Dribices" — Дрбићи. пa пропавши. Кao што то тврде и речи такође аравског паметариста у истог Шармуа преводу: . Сурба. што су ту бивши. Serie Тоmе II. 2.Jnter Hippicos montes et Ceraunios Surani — Surbani Cpби и река Сура. као и Монголи и остали идолопоклоници у средњој Азији. а бившим Христијанима. који их описују. — а ниже њих Љубени —''rursus ab Albaniae confinio. а то је зато.

или краљ. Што се тиче тумачења Венелинова: да та реч долази од словити. трех и т. и прави људски гласови. који су писали: Ratia. ког је могуће ма ком језику достићи па и огледало прастаре старине која је морала и одвећ дуга и повољна за језик бити. речи радец или лице које влада управља т. говорити — т. долази од санскритске речи Rakša. Раци и ниже долазити. Да овога није код Венелина. а и како и данас постоји Рашка река кoja се улива у Марицу. који се уме добро с мачем борити и овим баратати'' и т. 66 . дугојезичника. то држимо да му је и ово мало казано сувише тим пре: што нема на свету народа. А ниже ћемо навести римске писаоце. ђ и џ. τωυτο απορον σφι και. и joш подпуно неразвијеног у гласовима чистим.д. Татар — Пазарџик и т. где су и развалане старе Рашке првог града српског.д. на којег су језику ти списи. 33 т. а не српски народ.д.д. који је имао градове: Средац — Софију — Ћустендил. Швеара Ивана.д.Раци — су.Θρηκων δε ετνοσ μεριστον εσει μετα γε Ινδους παντων. сугласника. aли је то у њих ствар немогућа. и да су писмена ћ. који држи: да Рац. као о туђинама. ако не десетина тисућа. Јасно му се све политично огледа кад доказује: да је и садања азбука српска са варварским писменима ћ. Наводимо: да та реч и називи наше Pашкa. малоушиоца и т. αντρωπων ει δε θα ενος αχοιτο η φρονεοι καία τωυτο αραχου ταν ειη και πολλω κρατισιον πυντων εινεον κατα γνωμημ την εμην αλλα γαρ. Врању. Иако су им млога пределна .д. и већ од животињских гласова одвојени. нити је потребно. да нећемо погрешити. али како је цело његово дело само збор прокрчина политичким тежњама. варварска и т. а оно тисућа.. д. елинске ritor и т. одговарамо да ова тумачења нити вреде што.. или бар стотина год: пре Христа. били би најмоћнији народ на земљи. па да се та писмена створе од њихових корених и приближавајућих се животинским звуковима. Paшани. αμηχανον μη κοτε εγγενηται. а неће да призиа: да је азбука српска најбогатија и најсавршенија од свију. те иx баш то и чини слабим. — држимо. Прво што се тиче напред у овој речи уметнутог елинског писма на то одговарамо: да је метнуто само по својству шиштећег. Kaкo ћe вам Брђани. Куманово.Срби . Рација и т. којим ћe ce показати од куд се тако зове тај народ Иродотов. која означава црквенорујну боју. ако овде протумачимо реч Paшкa и Раци. а не Србима. бар после Инђијанаца.д. и како се Права — Стара — Србија зове Рашком. језика старог грчког. ђ и џ само као врх савршенства. да се о њима што говори. — од куда су Словенци.ј. као и развалине од друге Рашке више Скопља 2 ½ часа западу. но нека се однесе на све сада тако зване Славене. Филибе. који се зову говорљивци и који доводе своја имена од својих телесних особина као: великоглаваца. Raetia и т. која означава: ''човека. ипак су им закони и обичаји једни и исти изузевши нешто— мало — разлике у Гета. могло би му се опростити. Трауза и више њих живећих Кршћанa. од које је постала и реч radz дан: раџа. V CT." Овде Иродот говори о Рацима или Рашанима. или бар кад би били међу се сложни. Штип. Рашка долази од латинске речи трак. Нећемо се задржавати ни на тумачењу Г. јер се њом могу изразити сваки чисти. εισι δη κατα τωυτο ασθνεζ οννοματα δε πολλα εχουσι κατα κωρας εκαστοι νομοισι δε ου τοι παραπλησιοισι παντεζ κρεωνται κατα παντα πλην Γετεων κα Θραυσων και των χατυπερθε — види Hirod.и племенска— имена. румени цвет црвен и т. бар садањих европских.j: . а и увек се један део Србије звао тако. Скопље. —опет имамо и за саме Србе јасно и чисто још Иродотом казано у овим његовим речима: .ј.д. највећији народ на земном шару. Кад би имали једног старешину. почем су основана на политици и политичким целима: да се дроби све оно што није оног народа. која одговара слав. Раци. или његов племенски део. па би се могло коме учинити: да је то сасвим некакав други. цар.Нека се све ово ёи не однесе на старе Србе на неколико.

као долама. а већ мање у Штипу. јада и чемера нестати и у оним крајевима у којима се још држи.д. Банату. Самокова. или напоследку у коима су била већа турска и осталих народа варварства и насиља. кнежевини Србији. ћурдије. Срему. као противној боји робства. водила Турска рат са туђинима. Ту је народ остао без одела. Скопљу. у Срба у Прав. У местима пак. у Призрену.д.Да одиста ова реч у нас означава прво и главно њено значење. Рацији и т. Младеж и у овоме преступа старе обичаје. које су замениле места високих самурових калпака. како се везу кошуље жутом. а у оближњим местима Косова. као у Црној Гори. Бачкој. или прастарој Рашки. јер је ово свучено и скинуто с њега. сведочи нам и одело у тако зван: дан. јер су својина свију на свету народа. Дибри. равној Правој Србији и т. Пећи. Осим овога у Мачви и по свој данашњој Србијици.д:. Битоља. Нишу. Ђаковици. Ту нема народне ношње. као што су старе коласте јаздије и т. остао је у одртинама којекаквим. Тако исто неста ћe гa и међу Србима у Далмацији.д. нecтаћe га међу Сережанима. Врањи. као у Маћедонији. Ћустендилу. појас. само у кошуљи и у гаћама. које је такође у исто време скопчано са слободом. и у којима су турска варварства имала већег уплива на народ те му свукла све до кошуље и гаћa. а у војеној граници чим се ова укине и т. или још и црним. — народног одела поготову и нема. као Босна плаву. Костура и т. У горепоменутим местима. који се сада баш зато у Боки и боре са Немцима и Маџарима. Славонији. као у дан. Крајишницима и т.д. Србији. на неким местима. да је црвенорујна и плава боја са белом чиста народна сведоче толике раздељене задруге. и свака бивша стара горња хаљина. као што је туђини зову. Тако се и дан данашњи носи црвенорујно одело. као готово у свима српским равнијим земљама и покрајинама. Кичеву.д. делу Маћедоније и тако званим сада Албаниама. Словенији и т. Врање. независности и т. плавим обтокама. као и црне шубаре. Србији. које се с тога разделише: што кућне старешине за се узимају црвене. Црној-Гори. Наши назови познаваоци народа и којекакве назови појете и незнају га и неће да га познају. а појас опет црвен. Босни. Црвенорујна боја не само да је била царева и власти српских боја. — и потурице Ерцеговачке носише. Борањи. јер ове сада свуда примају мундире и униформе. Велесу. ћурдију и т. Прилепу. са сиротиње. зеленом и плавом бојом. Турци су све боје. Тетову. Напоследку. Тракији. Софије. где је мање. а скоро ћe je. осим црне и 67 . које до Омер-паше — 1851 год. Куманова. као и у Посавини босанској — колико ми знамо — а нарочито у Мачви. а за остале плаве тозлуке и џемадане. и т. са својим. У Босни је се до скоро носило сво плаво одело. a данашње кабанице. и где је мање имала утицаја. Самокову. Праве Србије сав варошки народ joш носи сво црвенорујно одело: као чакшире. чакшира или бечви. Прилипа. Напротив видимо: да су у старо доба носиле целе области српске готово једну боју.д. та није народња но ропска. Лесковцу. Тако у свима местима. у Босни код потурица. Кошуља и гаћe не чине народну ношњу. Софији.. а бабе се и стари људи вајкају говорећи: ''Дошао је рано смак света. у којима су се Турци или други народи борили са туђицима. развратом. и дан данашњи ни једна баба нећe извести огрлицу мушке кошуље и женску кошуљу другим бојама до: црвенорујном. у којима је имала већији приступ цивилизација. него је и била и остаје главна и најпретежнија боја народи нашег. или црној. око Рисња зелену као и данас у Дибар: нахији тако сван: Мимци што носе само обтоке зелене Рашка црненорујну и т. Србији око Љесковца. Старој. Куманову. ћурдија. због битке косовске. зверством и варварством на народом српским. или бојом црвеном. загасито-плавим. Из белих. као: у Ерцеговини. загаситоплавом и белом.д.д и другим местима. чакшире. или никако.д. која се састоје: из беле доламе обточене увек свуда и на сваком месту. Дибре. а појасеви се женски у место загасито плавих ткају шарени". Што се тиче боја наших гуњева и осталога. као у Правој Ст. а плавим у Eрцеговини. Правој. Свако се вapa који држи: да је само бела боја народња. народња је се ношња сачувала до данашњег дана.д. као знак слободе. доламу. и у онима кроз које су често војске пролазиле и у њима се задржавале ради изхране. a управо наги го. Далмацији и т. Свуда и на сваком месту из црвенорујних појасева и прслука — јелека — као и ћурдија где се оне носе. те натурила своје опште светско одело.д. црном. Радомира. Скадру. са перјаницама и висећом црвенорујном кукуљицом.

као што je данашње државно име Рус. или како га данас зовемо персиско и Немачко и т. а још пре би опет и Руси и остали Славени пропали. Срби — Теrсе и т. а туђини су их звали. од стране учених слависти. звездама. а у најновије време и Г. да је то баш право Мидо Парско. који са сваким даном пропадају. a по некима 880.д. име. са белим месецима. славенска племена звала Србима тврде. Соловјев. Unter diesem Namen varen beide Ordnung der slavischen Völker ehe noch der allgemeine Name Slaven aufgekommen ehedem begriffen’’ — види Добров: у Бeчу Jahrb: der Lite. Не. и то је то име некада било обште свима слав. као они. као и илиријски зову Србима. или пределним и племенским именима. Милутином и Душаном над Татарима. и под разним именима. српским племенима. забрањивали. да су се некада сва дан: славен: племена звала Србима и да су од Срба и постала. као што peкосмо.д. Гиљгердинг који доводи име Славена од неких Арија и то само зато: што неће да призна прастаро Србин. Морошкин. као знаке робства. Бугарин или Влгарин. а други на основу звања Србима дан. Странци су иx joш најобичније. дан: племенима. као млоге наше славенске паметаристе Колар.д. рукама. и то једни на основу прастарих историчких имена и дата. на чему му је потомство вечно благодарно. Ми ћемо навести прастаре паметариске доказе и то поштених и честитих туђина. Напоследку сведоче наше старе заставе државне или војене. год. Винидима.д. Антима. Вандобони и т. као што је joш и данас некадашње бивше државно име. звездама. oder Serben. ван заражених глупошћу и неком себичном политиком. без нас и наших победа под Урошем. Он одбацује име Руса само зато што је туђе и ако је оно сачувало сво славенство. Да су се сва садања. Ми већ. који је умръо око 819. што означава: мили. питоми и т. као што и Јорнанд писалац готски у 6 веку — умро је око 552 год.д. Неумрли за истор. Као што смо већ навели: сви славенски садањи и прошли научењаци. Виндима.ј. — Што поменути арабски писци спомињу Славене у место Срба. који нити могаше од поштења и образа. од десетина тисућа година. Русија. Венелин. — дели Гете на: Pileati. та је ствар већ одавно доказана: да су се сва славенска племена од искона звала само Србима. 68 . т. утврђену ствар. то нек нам се непребаци јер би ми млого више волели: да је био какав владалац наш тако паметан. Без Рурика и Руса ми би сви били по свој прилици Немци. тиме ни најмање недичимо и непоносимо. у коме би се сва почесна имена изгубила. и изумрла. — Даље опет вели неумрли за славенство Добровски: ''Кад сравнимо два достоверна извешћа о Славенима у 6. Тунгузи и какви год хоћете народ. Славена и остало Јосиф Шафарик цео је један том свог дела посветио на ову ствар. нити хтедоше лагати и ако им је спадало у корист да тако чине. По Хрис. које су баш натуривали и нагонили народ да иx носе. разном животом домаћом и осталом и т. од куда су даље сва имена као: Вандали. Zarabii.д. па ма био црни циганин. осим осталих као најславнији: Добровски. као и сватовски барјаци стари па још и садањи. признају. а заборавља. веку т. од које речи Славени створише Словене и Славене. лужачких Срба и нас овде и т. као слободне звали: Вендима. који се увек праве од тих боја и то још највише црвене и плаве. дао једно име државно. Овде наговешћујемо да се ми. und illyrischen Serben ist nicht Zufällig.ј. прогутали толике огромне Русе и најнапреднију на свету државу Русију. Јорнанда и Прокопија одма ћемо видити: да су Винди и Спори — Срби — главна имена једног и истог народа — Српског''. Монголима и другим народима.д. но ево речи баварског летописца.беле. из политичких узрока. или Склавима. Допада му се име Арији зато. који би нам као Рурик био: тамо разним. а не народно. Тако је од поменутих неумрли Добровски рекао: Die Aehnlichkeit des Names der Lauzitzer Sorben. па их још и дан данашњи забрањују. као да би Срби. Погодин и остали. Блгаријата и т. плавим сунцима. покрај Склавина докле су им робовали. који сачувасмо то своје. sonder stammt aus uralten Zeiten her. нећемо наводити. мачевима. љубазни.: 1827 bd XXXVII Одтуда се објасњава што ce и дан данашњи Лужички Срби. Шафарик и остали.

Самовлад отишао je Славенима. qui vocantur Moinvinidi et Ratanzviniji — на Мојињу и Радницу — Sive Bojoarii. У њој се ово вели: ''Y srbskem gazyku gest zemê. а у ствари су ништа друго до стари Раци.д. само војника и т. caecasque mentes evangelica luce illustraret" вид: Joanus vit: sanc: Columb: c. — Дакле сви славенски народи своје порекло и име од Срба производе. покореним под друге народе — Србима. 5. Јон. џебрака. .ј. да им ради утехе њихове и осталих. онда и остали нису ништа друго до: деца сврабљиваца. и т.j. зову Харвати или правилније требало би Карпати т:ј: планинци са карпатских планина. Колумбана ово: ''Ei cogitacio in menten ruit. или слугу. j. terminos adiret. Срби. p. а не Срби од њих. т. вечно затежу да признају бар да су са Србима равни. наведемо ове речице од непознатога ческог писца. 69 . све туђих. који је умръо 755 год по Хр. абат Бобиски у Италији у 7. D. Ludov 846. и који нам за Анте и Славене рече: да је име Анта и Славена од искона једно и исто. којих је царство —земља. 33 — т. а не каквим Тунгузима или Самоједима. слугу. држава — толико: да су из њега свеколики славенски народи — племена — произашли и своје порекло. . Србима су се од искона звали једни и други. sive Sclavi vel Vinades'' види Hormayr I. — ''Και μην και ονομα Ξκλαβηνοις τε και Ανταις εν το ανεκαθευην Ξποροτε – Srbote – γαρ το παυουςοδ αμφιωτλαε εκλουν.Тако се исто. и како се опет наши Словенци неће такође да зову Србима.ј. са млого старије и можда изворне неке рукописне књиге.'' Да су се пак Виниди или Венди називали — Славенима. Бонифације епискуп Мајнцски. који је умръо око 552 год.д.''Zerviani — Srbi — quod tantum est regnum ut ex eo cunctae gentes Sclavorum esortae sint et originem sicunt affirmant ducant'' т. који се прозивају Виниди. — Срби — ваља. које наводимо из дела тако званог данас ''Далимилов рукопис'' а која је преписана око 1310 год. — Ho како се наши политичари. qui et Sclavi dicebantur. У српском језику — народу — налази се земља која се зове Хрватска. Падне му на памет — св. па ако Срб значи Свраб. Но ми имамо још и старијег готово у 300 година — 269 — туђина паметариста. веку вели за св. ut Veneticorum. a ово јe у истом веку — 14 — преведено на немачки језик овако: ''Czu Vinden ist ein Gegend. ако не браћа и један и исти народ. Gjz Ghrvati gest gme".ј. као што сами казују од Срба доводе. c. спомињу као: ''Јn terra Sclavorum . тако звани Велико Хрвати. у државама немачких царева. године у својој хроници вели за Самовлада: ''Samos in Sclavos cognomento Vinidos perrexit'' т. Die ist Grauacia genent'' т. Тако Фредегар око 650. војника. само што се од Карпата план. — Ово исто тврди и св. такође имамо доказа.. Колумбану — да оде Венетима који се зову још и Славенима.

Бугарској и Рацији. Склави робље и Склавинија ропска земља. И изсели се из те земље у земљу.д. као говорљив народ или говорници. и благодарећи му разна племена ујединише се у једно и склопише оволику државу диво и чудо овог света. Ten Lech gmiegieše bratrûo šest. Словенаца. Државно име Руса има својих политичких узрока. Gjz Charvuti gest gmê. обрнуше то склав у Слав. Тај Лех имађаше шест брата.д. О земљама српским у Малој Азији. Гди се Хрватима зову и т. Славни а Слов Словени. Њих једне ноћи Чех озлоједи. у којој су главне реке: Граник и т. ови опет да се покажу да нису такви. Црног и Азовског мора. Оно је још као сенка некадашње силе Фино-Монголских бивших Чорда. а градови су знатнији били: Пруса.ј. или Словенин странци су називли српска племена робујућа т. урачунавамо: 1. или Низа — Amisus — Комана. или тако званим Блгарима нашем Србо-рашском народу у дан. Хрвата. — Prusa — Никомидија. Словака. Тај због човекоубиства . који га одржавају и који се њиме још и дан данашњи зову.V te zemi bêše Lech. Тако дакле прегледавши укратко становања Срба око Хвалијског. или Рибар — Rhyndacus — Загорија — Sagarius —и т. Gemuz gmê bêše Ćech. нити пак какве цели. Giz gedné noci Čech osledi. данашњим земљама Турске и Аустрије. Под именом земаља мало-азиских у којима су српска племена прогнана из Инђије на неколико тисућа година пре Христа.Витинију.д. те и почињемо.Мизију. 3. у Италији и Ђерманији и т. А са ових имађаше част и моћ. од искони звала само и изкључно Србима и да су дан: Слав: имена: Пољака. доказали смо горе наведено.д. Остаје нам да кажемо становање срп: племена у Малој Азији. само доцнија и махом странцима наденута и натурена. Њему име бјаше Чех. A od nich mnoho Čeledi. У тој земљи бјаше Лех:. Дардан. него и целом Славенству.д a даље ниже опет вели : A ze gich staroste Čech diegiechu. нити има основа. а градови: Пара — Parium — Дева — Thebae — Обида. Pro nez svou zemi provini. као да су остали народи неми. Илион или Троја — Jlion. која је се звала и Бебрија.д. покорена. које служи на позор и срам не само овима. О постанку разних имена сад. Сабира — Sabira — и т. Наводима из старих паметариста доказано је: да су се сва тако звана дан: слав: племена. а кроз њу су протицале реке: Рибака. Блгара и т. Pro nêz gmiegieše moc i Čest. Љубиша — Libyssa — Витиниум 2. Ten muzoboystva se doĉini. без језика и мутави. Мораваца. — ако не и досетина тисућа — живила. Jlium Troja 70 . Буде окривљен свом земљом. натурено Фино-Монголским племеном Ујгурима. а из политике је и постало. кроз коју је протицала река Галич — Halys – Лика — Lycus. — а градови су јој: Миза. И од њих имађаше млого чељади.Пафлагонију. Рета или Рата. као и Волге и Дона. Pron zemi Čechy vzdiechu. Руса и т. Бивше државно име Бугара. Чеха. Славенских племена Нарочито Славенин. J vubra se se všemi z zeme. 1.д.

Анталија Перга. као првобитна и најстарија — aborïgenes. Рета. које су наличиле на петловске кресте.4.Карију. Мазара — Mazara — Ниш. Хомоњани — Homona — Трипољани — Tripoli — Ораорићи — Orchaori i — Брегмани — Bregmaeni — и Орнићи — Orkynoi — 4. Проконез и Чизик у Мраморном мору. Лелићи. но у Азији им је име било познато још у време баснословног похода Аргонавтског по златно руно. или како су их Грци звали Sporades. 5. 71 . Раца. Саламин и т. Кипар. Тенедос. Кари потомци Лелићи . који су такође. Пира и Срба. Лиде. а Лидићи су произашли од Лида праунука Мановог. српских племена. брата Лида. 10. па и Беркуте или Бркуте урачунава у Раце. Кападокију у којој су били градови: Миличина — Militene — Комана. као. 11. Мизе. Ораовиће. острв Сами. Кос. Фризију у којој су билп градови: Синада. Дардане. и који су. за које су се жестоко и ужасно 10 год. били су најстарији становници тројанског царства. Патара. Острве. Раци. Помпелије Мела и Плиније опет урачунавају и Тројане. Лезбос. Србира. кроз коју је протицала река Селин — Selinus — Латма. а по уништењу тројанског царства. делио их је на Дољане. Сабира. — Samos. које су старе Елинима звале Пелазгима. Никопољ. Облиће. Грцима као: Смирна — Smyrna — Лебед или Лабуд — Lebedus — Теја — Tejos — Панона — Panionium — Првјена – Priena — Мијуш — Myus — Малет — Miletus 7. Олимљане па и Македонце у Мизе. Елеспонтјане. или Ретићи. у Икарском мору разсејани острви. а често их опет урачувавају у Брегиће или Брђане. Хијев или Хијос у Јонском мору. а још су били градови. —Због глади млоги се изселе у Италију и тамо су чувени били под именом Рашана. с тога грч: кари значи петлови. Рашани. Беркуте. или Рашка у Азији протезала од Елеспонта па до Боспора. Topибојци или Трибоићи. Тара. Milias — кроз коју протичу реке Србица доцније названа од Грка Xanthus и Лимира —Limyrus. Тмолиће. пребегли у Европу.Sardes 5.Памфилију с Пизидиом. У том дакле простору налазимо. под именом мало-азијских земаља. које су Елини тако прозвали од њихових перјаници на шљемовима. долазе од родоначелника свога Тирена или Трена. autochtones — и то пре долазка Елина. 6. 8. Бобриће или Бебриће. Брегиће. или Сабира — Cibyra — Класа. Себкре. Србе. 9. као и Раци или Рашани. По Иродоту они су пре живили у Лидији.Ликија Мила или Миљача — Lycia. јер се његова Рација. Селевција. да су од искона живила ова српска племена: 1. после разорења Троје. — а градови су били: Ниш —Nysa — Милача — Муlasа – Ковно — Counus 6. Пољане. Поличане. Maнића племе произашло је од родоначелника свога Мана. Резана и т. пре Хр. борили противу Грка. 8. Брђанима припадају: Тројанци.д. и у којој су планине Тмол—Тmolus — Сипил. Једном речју.Мидију.Мизи.д. Пеоне.ј. у којима су српска племена живила. доцнијих уљеза. у Егејском мору. а градови су били: Селин или Тројанопољ . у којима су били градови : Облија . колониста Грка.Јонија. Тиренићи. Рацка. Србица. у којима остадоше имена српских градова и под отмичарима и насилницима. 3. Бреги или Брђани — Breges — Египћани су Брегјане или Брђане поштовали за најстарији народ на земном шару. Тијана. Даље Витјане и Мигдоне. и 12. а градови: Сард или Сарб . Сираца и осталих. од Грка. Сида. т.д. и од јужних брегова Црног мора па до Сирије у ширину. Галичане. 7.д. ми разумемо: све земље азијске од Ерменије и Колкиде па до Егејског мора. Мира и т. Аполоније Александријски. кроз коју су протицале реке: Главач — Glavacus — Меандра —Meandrus. Киликију. — Sipylus— и пристан: Микала.д. 2. или Рашане. који је живио око 240 год. Грци су често урачунавали сва рацка или рашка племена у Мизе. и т. Под Мизе урачунавају: Бобриће. вавилонских. а сина Атова — од ата отац. кроз коју протичу peкe: Грм — Hermus — Иљача. бранили Троју од насилника египатских. у дужину. и на острвима. доцније грчке насеобине у свој тако прозваној Јонији. Санти и т. Соља.

16. 24. Они су се у најстарија времена звали Стримони. Италију.Витићи далеко су се пружали по прибрежијама Пропонтиде и Црног мора. 22. Горјани — Gorgitae — они су заселили острв Крит. 72 . Један део овог племена српског народа звао је сe Србопани — Siropaones — или као што их г.д. као и у других Хоpватa.ј..Чертков назива Шчиропанима т. али већ под туђим именом Ноnoriotae исто значи: часни. 15. Они су тако прозвани од свог родоначелника. правом. силном господом. 18. помагали су Тројанцима. 12. 19. или Љубенић — Lebenii — 21. ради одличја од осталих нових досељеника. обично још и Kurites и Heliades т. живили су по јужном брегу Понта још у време Аргонавта у Мал: Азији идући у Колхиду. Потомци њихови звали су се од искони Горци. пређу у Европу. — од Пан господин. Севкрићи – Θεβκροι — које Иродот назива и Панима. Од ових доводе име доцнији Македоњани.9. но одавде прогнани и изкорењени Галима. Oни су помагали Тројанцима. Родоначелник тога племена био је. Мигдонићи као и Марјандићи — Mygdones. који су служили у храму брежке богиње Сибеле — Србеле — Kibela — звали су се. против Елиња. Дољанићи — Doliones — 11. а по победи Елина над овим последњим. Maryandini — живили су у Витинији. Ciconеs — живили су у Пафлагонији покрај Венда или Енета. Међу њима било је једно племе. Кауконићи и Цичићи — Caucones. јаком.Срем. Галичани — Halyzones — они су помагали Тројанцима противу Елина и живили су око реке Галича . Венети. Но овде морамо додати: да су Мизи. Венеди и т. правим крићанима. које је се звало Венаши — Venanii — у ових је био храм Serbca — бога — Дакског. Chalybes — рашањско племе. Пона или Пеона. а град и планина Кијев. 13.ј. 23. Хвалићи — Halybes. славни и т. Брекићи — Berekyntoi — живили су до Галичана и Бобрића. ког је споменик трајао још за живота Павзанијевог. Жупан земље господин. а име им је од родоначелника Мигдона. 17. Κορβαντα— огромно племе српског народа. а у време Страбона већ су се једва познавали да суштаствују. Горштаци. Залив. Попелићи су један део Пана. стога. а држава им је се звала Strjmonia — Стрменија или Срменија дакле Сремија. Из њих су увек бирани жречеви. 26. Хрвати — Κνρβαντοι. Moрићи. излази да су они и Струмићани у Европи једно и исто племе српског народа. живили су по бреговима Црног мора. 20. Кијевљани прозвани по свом родоначелнику Кију. у њих је била река. као и свега осталог. Себренићи живили су у Брегији и састављали су део државе Пријамове. преселе се у Европу и то највише у дан. који производе од племена Телчина — Telchinęs — жившег на острву Родосу. Они су најрођенији рођаци Македонцима. 14. народа Лебенићи. Пеонини — Peones — доводе своје порекло од Севкрићи — Cрбићи — имали су и градове тог имена. које су опет гонили Евреји. У време Прокопија налазили су се још у својој праотачаској земљи у врло малом броју. Кориба. — Из овог.ј. — а Страбон опет Мизима. имали су и град тог имена Себрене — Kebrene. која су носила своја родбинска или месна имена. живило је у Брегији и на острву Криту. — Овако су Србопанима Грци звали један део Пелазга жививших на Криту. Дарданићи оделивши се од Брђана прозову се тако по свом родоначелнику Дардану. Бебрићи — Bebryci — живили су око Кијевљана и борили су се са Тројанцима противу Елина. Енети. којих је се земља звала Поморија или Морјани — Morzi а земља Мorena — живили су све по морском брегу. са чега су их Грци звали: Eteohretas т. Близу њих живило је племе срп. 10. 25.д. синовима бога сунца. Прази или Пруси — Πρυσαι — живили су од искона на острву Криту. Пелазги и још нека имена наденута од Грка српским племенима . Сама Витинија у старо доба звала је се Bebrycia. А ова Грцима наденута имена тим племенима српског народа не значе ништа. по Страбону.

Родак и Света. дан. Ратош.од старо српске речи на балтијском мору и у Ђерманији drill —брзи. Поблатићи – под именом Paphlagones — Грци су звали она племена. — Одра. год. — а не најрођенију браћy Литоваца дан. Богуш н. наброја неколико. Раје. О Прото Словенима'' — печ: у Мос од 1850. 28. 13 и 14 налазимо. живили су око Црног мора.и Ziboetes. а Страбон Caucones урачунава у Македонце. где су имали и град под тим именом. све наведено и ниже наводеће се. близу Хвалића. Ziaites. Вологаст. У Рашкој једно је се племе најпре звало Sinities.Азији. Живадин.дан. Пафлагоњани. — живили су око Трапезунта. Медићи. Дрина и т. Ливија око1. д.ј.. Скимна око 90. после Sinti после Saii и напоследку Sapae – Sarbae и т. Sardoves-. Zibius-. Италији и на Балканском полуострову. Птоломеја око175. Прво га је писао тако Полибије на својих 223. Диодора Сицилијског око 20. или остатке ових. a други то исто што данашњи Валогаст. као Bagas. — Sibarenoi. 31. други опет Бралићи живили су у Лидији. Гиша. Macedones Askulacae у Мизији. пре Христа и т. Gosys. Правој Србији има преко 6. Срдајић.д.д. Даље Бабиновићи име и планина Бабина. пише да је овај био Рошанин из племена Бјесића. Кијев. Евсевија око 340.a и Zaboites. Помпела Мела око 48 год. Крома — Kroma.д. Шкипе. Ман. Живота. које са малог простора неможемо и нећемо наводити. 29. Сибаренн. Енета.Черткова: „Фракијска племена у М.27.. и т. Даки или Драка.д.. Myzo Macedоnes око Ефеса. жив. Macedones Hyrcani око Смирне.. Macedones Philadelphini оба су живила у Лидији. остаје нам сада: да прегледамо имена места вароши и т. века после Христа и то: Иродота око 444. као и у осталим старим паметаристима и земљописцима пре и до 3. Mорићa.. Блатићи. вели се. само разним лицима разно написано. а Митридат је основао град. Одрић. У књизи ''Страбонова ђеографија'' глав.. Живул и т. који је се звао Bogodariza — Богодари Помолишена Помолица гр. Ради потврде. Cpђ.д. т. но да су били Срби. Богоје. Сила.. Живко. Ratotis-. у Малој Азији.Госа. Манич. год. кад велики Александар и двор му.. и т. Cpђa.д. Ратман и т. — т. или Дримови црни бели. Вођ Енета звао је се Пламен —Руlaemene. Никопоље. Срдачић. Манојло. Manos-. Газда. као и драгоценим делом г. Aнa.д.. Касија око 222. збори на чистом елинском језику.. Tibarenoi — живили су у Котару око Xвалићa на прибрежијама Понтовим.ј. Котора — Kotoros. Меди. а другог други на 315 г. У Витинији протичу реке Псила — т. Медари. хитри. 30.ј. Љубиша. Галичана. жививша негда у Малој Азији. Владогаст и т. Ово су чинили још и чак онда. Хвалића. бистри за воду. Полибија око 183. и Сиборена. Дивопоље. такође до Христа и то једно и исто српског племена име. као: Makеdones Kadveni. Богша и т.д.д. Даљe Odrysse p. Драчићи. Бабиново.д. Нека се тамо завири па ћe ce o свему идућем свако подпуно уверити. српског народа наводимо им нека лична имена. Дрилићи . Раточ. Гашић и т. — Pomoliza.д. од куд су и наши Дрилони. Македонских племена Плиније. Пошто смо тако прегледали племена српска. или у горе назначевом простору. из којих ћемо се најверније и најистинитије уверити: да ту зајиста нису били Тунгузи или Самоједи. Дион Касије. Манил и т. као и сви државни послови. Апијана око 150. да су одиста били једно племе.до Христа. говорили су и рашким језиком и семитских племена. Богош. којих у нас само у Ст. Zardoces-. Кулпа и Загора —Kulpas et Sangarios— градови су: Modra. Срба — која су живила по прибрежијама Понтовим. па и своје унеколико рођаке Македонце. Olоgasys.. а ко би се посумњао у наводима велимо му: да смо ми сопственим прибелешкама учињеним из неких од ових и осталих писаца служили се. Ратај. Срдок. А да је тако одиста и то јемчи што су сва та племена Грци рачунали у варваре. Ђаковица — Dakibyza — Срђана — Smyrdiama — Душа — Dussa — Rhibas — Риба р: Дјевица р: Лех и 73 .Vologaeros-. Дака. Мирлеја. Срдак. 12.

Лопата и Кита гр. Бариш р. Горјан. Abidtos. Сибира. Радопоље гр.— Sitnois. Загора. Реза р: Resus. Душа. Лај. Перперуга. Дјевица — Devica — Калуша. Грци су променили у Akanthos. Витинија је се негда звала Талија и Стрменија — Strymonia. европској Рашки. Главач и Инд. Sirbes рек. Драча — Sаlona вид. Ниш. Милан и пред. види се из тумачења имена реке Граника у Азији. Меда поље. Пила. имена. мору. Пијона гр. Душа. гр. Подоља. око Ибра или Марице. гора и дан: у Луж Срба — Гинопоље. Bogdomanis. Сапра јез: Кила гр. Бела и Калита р: Људи р: Уда гр. Кијево р. Беркота гр: — Perchota. Ниш. Вита Витица река. Кита. гр. Сербода. или Срб племе. Троја — Морена об. Коледа. Скупља. Риба. одржали су ту победу. Пјаст и Пламен лич. — Andira. Јадромита. Gorian. На надгробним 74 . Патару. на 200 и неколико година доцније. Лагуша — Lagussa.Плаха. р: Смирна. Гергита село. Загора. Скотуша— Skotussa. Гортиња. Симбрија — Thymbria — Срем.д. Миле пл: Рашко. ветва и т. Миру. Брили и Мужомакедонци су племена српска живећа око Ефеса. —Zelia. — Ρηβα — Симбрија — Chymbria — или Србија. Митилина. гр. Јаш. Ђаковица — Dakibyca — Смрђана — Smyrediana — Грб — Gorbes — Кулпа. Галипољ гр. Око Ниша налазе се: Кошкина — Koskina — Брила. Дјева. Бргула — Bargulia — види наше Бргуље. Скулица. дан. Житна р. И тамо у Азији и овде су биле реке и градови тога имена. за које се вели: име ово долази од еленске речи Graeci и niki т. Кроја.д. Лептир и т.Бела р: Dolanze. Задар. Тата јез. Забрата. а не Грци. Задрача гр. Корак. Сенагора ос: и Салогуша. Гргита — Gergiton —Грђити. Малеш гр. живило је у Троји и у дан. Окрома гр. — Jassos — Брђила гр. Загора. Љубан. Ком у Jiliopolis Србица — Sirbes — река. Галичара. гр.д. у Ксантосу—Xanthos. а имали су градове: Дедала. Pionia — Манда. Прича обл. До каквог су ступња стари Грци обраћали воду на своју воденицу. Псанија. Милатопоље и језеро тог имена — Miletopolitis — Зеља гр. Мијуша. Педаша и Милет. Осмида гр. Koриja — Coria. Хрша. Пангај — Pangaion — Карпат. Вогдоман об. Модра. а Карпати две пл: Нин и Бел имена лична. Ксантис. Рога. Хмар пл. Милет. Лопата. Дарданија. Берисад. Пангорје — Pangorie. Котар. Семена. ветка. д. Ватица — Vatiza. Тарша. Пинара пл. Темнић. Лама р. Руда. Лагуша. Доличиста. Баногорија — Ubi intra corocondamiten navigaveris Phanagoria est memoribilis urbs — vid. или Дугопоље. као и лична имена. Антовар. вид: дан. Горица прибрежије. а Дулопоље. Пињару. Дадила гр. Киле. Вила. Загора и Залишка гр. Шеста. Острви око Кипра: Штирија. Ладак. Поље а после Полисма. Трапа. Кистена. Гира — т. Јарина. Хулм. Ант лице. Долиха. гр. Белица. Крес. Антиша. и т.д. Зима. вид: наш дан. Миљади. Велостан. Темна — Тemnon планина. Арна. Соли. Карпат. Крсеница. Палача—Palaca—и Андара гр. Јадриста долина. Микала пл. Чех пл. Хлм и Сола гр. Никомедија. р. Кљета — Κλεται — Даруша. Жали — Zalei. Мостара. Хом.Tantalos. Шчир ос: Око Босфopa Кимерског и у осталим населбинама грчким на Црном и т. Кобала и Синда гр. да Граник долази од чисте српске речи: грана. око ког се и дан данашњи виде огромне српске гробнице. Прња. Харадра. Перперена гр. гр. Самара. Милан. и Лама гр: Лама р: Праша. Гига име цара Лидског. Нишира и Килидна са градом Нишем. Тара. или Кићена види наш Кичев или Кићев. Тлосу. изкопано је да се у њега слива вода са планине Тмола текућа. гр.ј. Страдавица. Србицу. Едногора. Шта дакле из свега овог излази ? Ништа друго до то. Закут.ј. Мирина. Strabo libxi — 3aгopje — Zacori. Гр: побједа: дакле од Грка и побједа. Брдосело остров. Рог. Мешогост пл: Лики су се првоначелно звали. Мира. и град. Милоша гр. Мили. Гумно гр. Љубиша. Кијев острв. Карадра. Обида. Пана пл: Синила. Тимова. Пела. Петница — Pitnissa. у Педиста— Pedasta. Ова је се река тако називала на 500 год. Toрић. Андира. наш Солун y Maћ и Солин у Далмацији и т. и Кидна гр: у којима се чувало благо Макед. Жиђани племе — Zygjani Клин. Горшабора. — Phricium — Коло јез. Рјецијарек: Лариса и у Европи наша Лариса. Котор. Трнопа или Трипоље а у Редази: Cопилa. Sestos. — Sabatra. Дим — Timenos — и Гора гр. под Александром Великим. На Гранику. царева. — Дјева равница. Перуша. на Криту. Атандрај. Македоњани. Аризба и гр. пре Христа. Климача гр. Сидена гр. и Сербица место. — Arisba. Adrasta — Драч.

ј. Орахова. као корени и једини народ српски и то у облику ових својих племена: 1. 3. Вољићи — Volsci — са градовпма: Апула. са својих места. Мутина. Марши. Кора и река Сава. У њих је било 12 градова. Градови су им били у Ратула: Adria — Јадрија. Свила. које говоре: 75 . Обрићи — Ombrici — најстарије племе у Италији. Опићи — Opici — старо и млогољудно племе српског народа. звао Moreva — Морава. Aequi Volani. на Тибру. Вила Trebia — Требињ. Svila — т.ј. Моравија — Главни град им се. Лај. Веречија. Темебела. Међма или Међа = Medma — Голеч р: Сила. Видена. Матра р. у време Виргилијево. Нара. Raci или Рашићи. Бар. а пошто ови покорише то српско племе назва се Ceногалија. Буква. ипак нам и само име Hernici рим. од куда су се тако и прозвали — et rascida rivis Hernica saxa colunt — као што сведочи Виргилије. живили су међу Горнићима.споменицима налазимо грчким писана српска умрла као: лица Ροδονος: — Радан. Нарна — Narna. Артана. Кориола. план: Треја — Тrеја — Клвана и Чубра — Klvana. Кућина — Cutina и т. а Виргилије назива их Маrubii и земљу њихову Marubia — т. Оста. Раци — Raeci. Решићи — живили су заједно са Аргирусцима — Argyrusci — Страбон их урачунава мeђy народе Лациума. Кротона. Темна.д. Силена. била су племена Самнићана. Отрикол. тако званом у Римљана Camponia. Сабина. пред.д. Μυρονος — Мирон. Главни градови били су им: Равена на реци Бодашу — Bodesos. Салепа. Фабратерна. Српска племена у дан. Бориша. Рутули и Лабићи — Labici — који су живили на 120 стадија од Рима и имали су главни град Lavicum или Главица. 6. Кура. Од свих племена српских они су се најпосле полатинили. на реци Нори. Радун и т.д. н. међу којима понајзнатнији је: Колација. Марућани. Рођа — Rhoda или Руда. —Tuder —Туђар. Сена до долазка Гала. У Јапигији живили су: Салетини — Salentini и Калабри. Калена. Бутрима. или Сарбинима и Марсима граничећи се са Лабићима — Labici — и имали су градове: у племена Воланићи. Вељеја. у Самнићана је био град Језернија — Aesernia — Бојана. Пауна — Παυνα — Вертана река. који је се доцније прозвао Suessa. У племена Орунићи — Aurunci — глав. Сабинима. Коња — Koenys и река Кратај. a кад су их прогнали. Од њих произлазе Picentini и Samnitae. Вољан међу Пренестом и Лавицом или Главицом — Lavica — На 407 год. 8. Падина. које је живело по равницама Италије. Опиће су из њихових земаља изгнали Тирени. живио је скоро у целој дан: Италији. Opa Ороја т:ј. Морављани. Близу Орића живили су Picentini. 4. Sidoceni. Криновола. Вестини. Матора. од куда је и име тога племена. гр. Страбела. Велитра. Кора. Витала. Борка. од којих скоро сви носе чиста српска још и данашња имена. Горнићи — Hernici — живили су по свим бреговима око дан: Рима и његових равница. 2. Bretii — Самнити се зову joш и Sabelli и Sauniti. Кремена. пре Хрис. Италији. Њих су покорили Лиди досељеници из Мале Азије. Лапа. Сарсина — Arimina — Јаримна на реци Пруси. — Esina — Јасена Доља. У њих је био град Korventa по Дионизију Галикарнаском дакле Хрвата.д. 5. Антум — Antium. Загра и Венуша припадајућа племену Давни — Davni. као што вели Дионизије Галик: Плиније зове их Savini т. као што вам сведоче старе паметаристе. Русели. Корита и т. и елинско Γερνικοι то сведочи. Но да он и некаже: да они живе по планинама. Од искона и пре доласка и насеобина грчких у Сицилији и т. Cupra. Раковица. од њих је Нума узео млога устројства за Латињане. Јадар. Сила. Турокола. а од ових последњих Лучани и Брети — Lucani. Веруга. Шума. 2. — Sabini — или Сарбини били су такође племе Обрића. Атина. прозове се Aurunca. пре доласка Римљана и Гала и њихових држава и т. Савићи у којих је језеро Веља — Veliae. а градови су: Авлона. 7. Приверна — Priverna. а у Брута: Темеша.ј. Френтани и Пељни. Полушка. Патала. а Дуљеби некада су основали Анкону. Сваша — Svasa. које јe ce простирало од Тибра до Јадранског мора. У њих је такође био град недалеко од Пренесте – Praenesta. 9. Градови су им: Јадра. Оштра — Ostra — Солина.

а кад у срцу њеном Римљани оснују свој Рим. Коса. племенима и народима. Веја огроман град. доцније Тибар. који су долазили у додир с њима. кад су туда прошле колонисте Грчке и назвале им бога. Prada. значи: Срб. Раци. Вукић. до Христа Дионизије цар Сиракузски . Племе Лида из Мале Азије преселило је се у Италију под својим вођом. Strada. у коју су се у Италији населили. Рети и т. Рашка и Винделикија по Страбону почињала се је од саме Италије па даље преко планина на југ. и заробивши војводу племена Венетског — Venetani — вукао га је са осталим заробљеницима по свом Риму заповедивши. задржале стара српска имена и то: Црнобрег — Cernesberg и т. Лекија и т. коју је омивало море. да се виче: ''Срби су — Sardi. Етрусцима. Брест.д. Цер је постао још онда кад Грци нису ни видели Европе. год.д.д. Срби — Sareba — близу Веје.ј. од куда се и то племе тако прозове.Грк — опљачка га и однесе више од 1000 таланта блага. Србица. дели се на две половине Рашку и Винделикију или Срболехију — Винд. са своје земље. да су им тако одговорили народи у њему и око њега живећи. одређени да се продају. У земљи тих Заљесића појави се такође римска колона под именом: ''Augusta Praetoria Salassorum''. Међу њима је било једно племе које је се звало Пољани — Poligni. На 384 год. у робство и разпродаду.'' Овај је се обичај празновао сваке године и овако исто још за живота Плутархова. или Јарна. Косаја припада племену Volki. Око 600 год. Они су одавна изгнани из своје домовине Галима.д. а камо ли Италије. као и у другим пок: местима преко 36 000 у робство. као и ова горња места. Силу Ерића увеличавали су ушав у састав њихов. Ликија. а даље Brieg. те се и град тај од тог доба тако прозвао. који је се звао Тирен. — Међу племенима која насељавају ове две земље најзнатнија су: У Рашкој: а. Тако је се звало и племе које је насељавало Хвалишку или Фалишку. Rogatz — Рогач. и њихов народ. а 8000 узме у своје легионе. — Umbra. што нећемо због кратког времена описивати. као што вели Плиније — Plin: III 24. — a планине су још и данас.ј. Кад је Ромул освојио овај град. Ком. Ерама нашим. но је у тој битци. Кротона. Ђетине у море и т. Видена 40. Међу градовима понајзнатнији су били: Кремона. Котарна. изгубио 5000 војника и био разбијен. или једном огранку планине. Градишка — Gradiska Сареба т. а 8000 душа одведу. Овај је град био основан на једној коси. Србин. пре Христа нападао конзул Апије Пулхер. 10. 11. Влшинија град и племе.да су Опићи joш и до половине I века по Христу говорили својим. Племе Видена сачувало је свој језик до Страбона. Ти Ерићи под својим вођом — duce Rhaeto — Рашком населе се у гудурама Алпијских планина. а кад опет ове Римљани 183 год. стадија од Рима. Луна. Селена. или Ерусцима. Перуша. Главно место у Лепонића била је Усћа — Uscela — Још се и данас. б. Вјетлана — Vetlana — Вада при утоку Ћекине — Haecina. пре Христа галска племена Боја и Лингона отму им земље и градове. Јаникол пл: — Janikola. Реци. те се тако и прелију староседиоци у римски народ. за Римљане. ког су Римљани 10 год. као што се говори још и данас фалити у место хвалити. Zernez — Црнац — Misok. Арна. Берон. — Међу Косом и Градишком Страбон напомиње место Ρηγισβιλλα где је негда био град Малет — Malaetos. Земља је се овог племена српског народа купала међу два мора. Мутна.д. која је се пређе називала. по свом обичају. пошто су овим градом завладали. Ареција. Клен. или Тиренско племе. здравствуј. Римљани. Sura. Венд и т. Земља та Рашка. Римљани утамане град Вук. пре Христа победе. — Око 388 год. а реке су: Мокра. Император Август побједивши их прода по свом римском обичају. — постали су од Рашића. доказујући. — Cosa volscientium a populo Romano deducta. Лаба. Maloia. Chur. тада се раздели у две половине и тиме још више ослаби. Лука. а доцније опет прозове се исто Лидско. Хвалишка међу Римом и Отроколом — Jaliska. Видина Поплана — Рoplana. Вуковићима. Тако су чинили и са осталим срп. туђим језиком. Лепонићи — Lepontii — којима Пливије прибројава Vibere живеће при извору Роне. Chamuta. у ком су негда живили Лепонићи. Volcinti т. наместе своје колоне у овој земљи. Заљеси — Salasi — на које је 143. као и свуда доводе му име од χαιρε добар дан. Sumbra — Тим. држали у обсади. Тирени и Етрусци. 76 . налази и место које се зове Градац — Gradetz напротив Sitten-а. Цера — Сaera — Грци. на левом утоку Роне у Женевско језеро. населили су своју у њему колону. Ђетиња. преко триста градова Обрићских. од којих смо неке горе споменули.

Рогово. Мосорбо. Клч. Плава. Јаково. Мутово. Кладенац. Валдонега. Налега. Буда. Коњ. од којих су у неких имена тако изопачена. Луганова. Родар. Чубара. Тареша. или Стенићи. Мовата. Јара. Ликача. Маталаги. Домајара. Град: Медвак. Сирмио— Срем. Баба. Паљани. Likatii — Ликићи. Ветран. Луга. Мужикона. Клавтинићи — Klavtinatii — живили су око дан: Ина и прозвани су били у надписима. Августом у земљи Срба и Синда. Хорванта. Даље још Љубићи — Libyci. Салцбург звао је се Салцкова. Главни град звао им је се Avgusta Vindelicorum т. Кур. Славино ди Марко разв: Прун. Камина. У Швајцарији још и дан дан: Виндиш. која је око 1550. венец: краљевству Сача р. Ово нам сведоче и сама тада бив: имена места. Горић. Неслов. Белич. Тргова. Глерић. Дол. Висоја. Хлстково. Венићи живили су у самим провалиама Алпијских планина. у част Августу. Милица. год. Даље јадни и чемерни Сиромашићи Venones. Верига. која је дуго трајала. Јастов и реке: Итица. Калчуга. међу којима још и дан. Бојан. Љутогора и Славица. Трезвић. Клеш. Морданова. Ливенца. Руденец.ј. као што сведочи. Вирага. као: Славина. Верјаги — Veragri и остала млога племена. па после тек дан. Венди млогољудно српско племе. Ови су исти живили при извору Рајне под именом Vendes. Србашко. Дверигово. Градац.в. Град. Крајбург. О свим побројаним племенима како у Малој Азији тако и у 77 . Љес. Сабер р. да се немогу разумети. Бјела. и речица Брегија даље: Медвица. Енети. као: Голихова. У Тирингији још и данас једна река носи име Sarbecz. живели су око реке Леха. Рота. Планеч. Салгова. Бранебург. Ово још јасније тврди типографија Слав: у Тибингену. Руда. Радопана. Бурјан. Влтов. Камуни — Kamuni — при реци Ogli. Ставјач. Мутенец. — а у Тиролској: Србоматра — Виндишматра. Врница. Мазурега. Слапац. Брегенц — Брег. Матакова. Речић. Брусин. Луган. као и констанцско језеро Lacus Venetus. А у Срболехији . или Venesci. б. Рубана. 12. Напоследку и сам Линц дан: звао је се Lentia или Летија. Речан. Видо. Копина. Стрева. Стра. Солца. Паји. Брама. Дражинић и т. а Ратисбона. Тврђе. Полич. Лува р. Лех.д. Луг. Веспрован. Утица р. — Stoni — сјеверно од језера Lacus Benacus дан. Кијево. Зелин. Лапа. Ветрова. Дољнич. од које су и име добили. Бошњаци и Срби ''чак до Цариграда''. Јастево. Совача. Милан. Црнавац. Пленина — Планина. Брента. Гуголага. Ово је за се састављало одвојену и осебну државицу. Бјељак. или Лекићи. који је се звао и Bregenz. Суликова. Чепана. — дан: Verr. Луганац. У дан: Италији око Кома. Бара. Замолић. Сам дан. Бреганица. Полесје. Katanates. Лужани. Просто. Кунице. или Венети. Ишанишка. Сало. Aurach Вила. Дело. Греден. Варигин. Одера. в. Бурин. Кременице. Прама р. Малакера. — Триполићи. Варница. Луг. Битурица р. него и на сјевер од овога живила су некада срп. Глон. У Баварији још и ова: Виден. Чернец. Тула. Котванићи — Kottanitii — Триумполини. и био обећао ове превести: ''на Хрватски језик на ком — по мишлењу његовом — говоре Далматинци. Милићан. Малагуња. Орзере. Баба планина — Babae montes од куда је прво постао Babenberga. веку по Христу цела област на Мајни под именом: Regione Slavorum juxtu ripam flumine Moin. Секана р. Дубин. Дурнин. Раткова. Бамберг. Шар пл. Тридентићи живили су око Адиџе реке. Салца. Трубежа. Пештера. племена. Повељана. Блуденц. Требић. Мочуга. Нартово. Вале. Бидач. Меч. Турија. налази се планина Црнова — Cernobio. Моречан. град основан импер. Тредеспина. Ортигора. Струга. Но не само на југ од Дунава. Ташна. Око Вероне и данас ова имена показују да су ту негда живили Срби. Славини — More di Schavani. Ошењега. печатала књиге на Славенском језику око чега је се трудио пастор Трубер из Кемптена у Старој Срболехији. Иногова. Морана.Винделикији живила су ова племена српска: а. Паженца. Бара. Летова јез: Плесо. Kyћa. Брег. Мачиха.ј. Море. Панчево — Banzhova. Костнице. Мала. Лек. Баригин. Рјечин. још у 8. Ludvigora и Slavica т. Mиp. Паслов. данашњи једна се у Швајцарској зове Val Venosco. Дуригин. Vendelices са градом Vindonisra — Србониша — дан: Vindisch. Велина. Мир. Брегићи — Brigantii — живили су око дан: Констанцског и Боденског језера. Цигуљин. Сила. Варана. У дан. Беленец. Засама. Црлице. Бабина. са главним градом истог имена. Стони. Брента. Даледи. Миличак. Србач. Lago di Garda. Врага — д.

које баш сви угњатавају и гоне. држимо да ћe нac оправдати. нема нигде и ништа српског. спрам његове огромне и славне државе. овде царевина бивша наша. Што оно говоре Турци и други туђини они бар имају својих рачуна. А ништа му друго за ово нетреба но да прогледа све дан: списе па да се увери: да Срба и нема више. Немце и Тевтоне. Овде се заборавља: да политика иде својим путем. кад се већ једном 78 . Г. спрам његова великог и Белог Цара. и Штипу и Берковцуг. којег имамо спрам нашег братског народа руског. — спрам свега што је руско по крви и души. Зар стара српска.Италији. умећући их одма после Бога и његових светих. тамо? . и у Скопљу и Велесу. Гиљфердинг у свом делу: ''Древ: Пер. нема братства. и Призрену и Дибра. као и о срп. овде народ онај. мисли ли се икада о нашој љубави правој. јасно се види политика и њени назори. и свеци и несвеци. враге и угњетатеље Болгарске. а наука својим.да се распростре народност Волошско Руска — Бугарска — на рачун српске и т. овде је Србија. хоће ли се од браће и пријатеља најрођеније. и Пироту и Пећи. у место на Балтијском и Немачком на Јадранском и Јонском мору и т. нема правде и начела. Једном речју: овде је све и сва. Маћедонији. овде престолнице наше. Гиљфердинга и његове присталице. о нашем правом братству. и Ориду и Прилипу. а чим пређете границу дан. која ништа невиди и незна. него им ваља примати име Арији. Нама небеше место да се удаљавамо од предмета. у свестан и братски нам народ руски. Албаниама и т. Све је то Болгарија и Болгарска. да ћe већ једном погледати на нас не као: на Пољаке и Дајчере. Истор. Тропољу. немогу основати једно цело славенско спољно укупно. али се варају.. нема срдачности. То је све Болгарско: и вера и народ. да се ове немогу постићи. и у Битољу и Костуру. и језик и црква. а натура се свуда и на сваком месту бугаризам ? Мисли ли се да смо ми марва и стока. који у Срба подпуно влада. Ето. сада тако званом Балканском. нема љубави.д. и т. утамањују и упропашћавају са њихова добра срца. и још које друго кад је то име парско и управо немачких народа? Зар вајно спољно славен: племена ујединење неможе у свом језику наћи за се име. још једна Пруска и Ђерманија у место на Лаби и Рајни на Дунаву и Сави. Босни и Ерцеговини. у један огроман колос — руски.—по мишљењу ових — до овде у Србији. тамо су: Болгари и у Самокову и Нишу. немарљивости и лакомислености. па онда по милости тек таквих научењака да добијемо име Руса? Ту нема науке. и умови и тела. и остала српска племена да побугари. а и за њих не најбољи.д. Гиљфердинга јасније се још види у ''Писма об историји Сербов и Болгар'' у којима хоће на силу бога: све Србе. Цел и правац Г. који ћe за нас бити хрђави. или боље пропагандској брошурици. што све опевамо и у вашим народним песмама. племеннма на дан. што све то створи и изгуби.— љубазни. којих видимо остатке у дан Шкипима и Власима. па се ради тога изврћу научне ствари и од науке гради карикатура и грдило само да се постигну политичке цели. и међу собом унутра раздељено тело под дан: именима својим. кнежевине. и обичаји и земља. Слав:'' прештампаном из Весника Европе 1868 године — држи да су то била племена.д? Xoћe ли се спрам нас сада овде то што бијаху Пољаци спрам ђерманских Срба. а сада је доста да кажемо: да се том књижицом циља на ујединење свију слав: племена. кад се непрестано утамањују Срби у Правој — Старој Србији. и задужбине целе и разорене. најверније и искреније браће. са искрености и простодушја. а што нека наша назови браћа чине не разумемо премда сами мисле да имају рачуна. но као на браћу и праве пријатеље. јер они под именом неких рачуна стварају збрке и нерачуне. и т. Нек јој је једном крај! Зар да се постигну политичне цели ових који и ноћy caњajy o уништењу имена Срба треба нам сада да се најпре прозовемо Персо-Немцима. потомство ћe имати места да нас осуђује за ово но кад разбере наше стање. која ће се побројати .д. У целом том његовом делцу. мешајући непрестано и бркајући српска племена покорена Хуно-Финском расом Бугара и Авара са племенима ових хуно-турских чорда и иноплеменика. и да није сљедство неслагања политичких цели са науком. и у Куманову и у Врани. Ми остављамо овде и г. но му треба туђе недоносче? И сувише смо на себи носили туђинштине. узинат. овде Патриаршија. своје или се хоћу туђини и не своји? На ово нека одговоре сви они који досада радише и раде: . и у Радовићу и Петрићу.. о којој ћемо кад доспемо прозборати. и нећe ли се тим несправедљивостима довести до тога: да се поколебамо у томе и да непостанемо. Српском. уздајућа се подпуно у високу и мудру владу. а сада славенска племена. и реке и планине.д.

2. при уливу Врта у Лех. ниже навести доказе. Салцбург. Беч. Бедако. Алтинум. Бригопана на р. Венецији. Вељача. Ловјача. а даље по Дунаву: Виндониша. на 400. 1. Но доста. која су у то доба носила чиста српска имена. И даље по другим местима: Сава р. који вели: ''Henetorum vero quinquaginta urbes in illo sitae ad intimam partem. долази од брег. Драчвина. Међа. Вињдобона — дан. т. Но пре него 79 . која су била чиста српска у свој дан. Рапа.год. Белидрум — Biliandrum. Кукале. Ту се налазе ови градови: Кура. Нова на р: Леки дан. Камена. Овилава. Морава. Пафлагоњанама и т. Веска. Сетата. Медвак. Изинишча. нека иду те мисли. а сада нам остаје да напоменемо племена српска живећа у горепоменутим земљама. Мана. Србјани. Самолука. Клунија — Клонија. Више смо напоменули места. ex Paphlagonum regione habitasque circa Adriam. Кремена. Прича се: да су се Енети. Рецији и Винделикији.ј. и преко овога — колико долази — од Алпијских планина па до реке Пада и од Јадранског мора па до Истрије и Гардског језера. а тада римске области. Касилака. Вјана.д. те несреће. на 303. Брезима. Српска племена у данашњој Аустриској. Пут у Рашкој или Рацији. Сила. Болеч — Boles. Равена. Аустрији и која су ту од искони и до доласка и покорења Римљанима и осталих. — Serviodura. тржиште и т.Гиљфердинг их побија. пре Христа Гали. Пучина. Рашкој и т. Таргент на месту дан: Lindau-a долази од трг. Гравјаци. Јасиница. Комагена. Брежици. а не побројава их. или Венети. Залога. Биричана — Biricjana. црни итд.д.д.д. да су имали 40 градова. Радопана.д. Спина. вес село — Братанана — Bratanana. Турској и Грчкој држави. Шпартанци а 186. На њих су нападали разни народи и то од прилике. Аустријској царевини. пре Христа су их били већ сасвим покорели Римљани. Скорбља. Кроз Норик од југа к сјеверу: Ларић — Larix. Јавор. скоро и до данас остала. Бедајо. Винделикији —Срболехији — Норици.д. Крајини. Ливена. а сада овде стављамо само још нека имена места и т. Duos transgressos esse aiunt. Јовача. Тичина. Међана — Mediana. Мокра.д. Штира. или Вјена и Пањана. Лачјака. — Видин. као и по свој дан. ми ћемо. Видена. Бреганција. Кора. Вечета. Срем обл: и т. У Крајини: Литана. Целина. Адрија дан: Атри . Натиса. Жаботинка. Домаша град Лехића. Треба. Тројанцима.ј. украј бив. Lechfeld — т. Тара. поље Лекића — Ободјак на р: Ковељку. од драти. Вируна. и т. нека нам се непозлеђују ране и од свога најрођенијег и по телу и души. римских путова. Jistri dicti'' etc. да заграђује пут нападају немачких племена у бивше српске. Августа на Срболехији била је зато основана. Међу градовима најзнатнији је био: Патавија. Труса. Упела. колико нам време и место допушта. Да су одиста свуда туда живила чиста српска племена. у 4 веку — можемо их најбоље видити какви су народи живили у Ст. Новоје. Августа Винделикорум. Чарнић. Боденка. и даље реке: Плава. Овилаба. Наморе – Namore — Триђисама. после Христа — и у Tabula Jtin: Antonini — Путопису који указује на све путове римске импер. Лончиум. Србониша и т. од черни. борити се. Белуна. Ветањана. Тура. Милета —име лица — Сербјано т.отуђимо и пропаднемо. Венди. Cepбидора. јемчи нам тај исти Схимне Хиоски. Heneti finitimi sunt Thraces. Сироте. Лозодика. Медула. год. Вељедена. Овилаба. а у ову су се сливале: Треба. Cиjaнтикa. Тако у: —Tabula Jtineraria Peutingeriana Поштанској таблици састављеној око 150 и неколико год. Вјака. те и прелазимо на пропало наше. 3. Панонији. Они су од вајкада заузимали сво дан: тако звано млетачко краљевство. 3. Станако. Лејнача. веска. — дан. Падва река. но г. А да су они један и исти народ са Енетима малоазијским.ј. Септемјаци. Триждисама. Матуша. Веруга. населили у Италији после падаТроје Сви су туђини и најстарији писаоци говорили и писали о овоме. Скимон Хиоски говорећи о Венетима напомиње. Видна. Залив такозвани код Равене Ватрена ''Vatreni dicitur'' вели Плиније. Радостпана — Radospana. Град . Трголапа.

део Крајине. Дубровник — Рагуза. Ларуса и Врбане. Ерцеговина. на Ориду и даље. Црна Гора. Он је био војено пристаниште римско. века. a чешће Јllyricum. у Косуву и даље идући на Призрен и Шар планину. ову од Драча па наниже урачунао у Маћедонију и тако је скратио. Даље овим сјеверно и од извора Дунава па све овим до утока реке Енуса у овај. Ми смо више напоменули о Рашкој Србији на дан. тако звана сада Албанија и Епир. те су туда насељавали из Епира Шкипе и слабили Србе. — Скардона.ј. или као што их зовемо Грци. Епидавра. а имено од 8. Курија дан. Алпијским планинама и како их покорише Римљани. Норона на реци истог имена. Јулијским Алпима. Њега је Сципио Назика покорио и разорио.што пређемо на саму ову ствар ваља нам казати како су се административно и политично делиле те земље. или дан. Даље Орид и остали градови. Бела земља. па све до Апенинских Алпа. Градови су били: Ушћела дан. Хуни. Босна. у којој живе бели људи. У новијој Паметарници српској. Као што смо више споменули у Илирију спадао је Епир или земља од низке Авлоне међу планином Пиндом или Тесалиом међу морем и дан. на реци Атечису. или Полоне. Под овим именом у разна времена разан је се простор земаља урачунавао. столица цара Генције рим: сајузника. Тридент д. Албанопољ — Београд Арнаут — од ког се после цела земља прозове Албанија или Лабија т. кад Срби ослабише. грчким краљевством. до Скадра и напоследку да је се ограничавала самом Босном и т. данас јој се виде развалине на реци Ћерки. под Атилом. или варварској. Велдидена дан. Овај комад Илирије доцније се прозове и Грчком Илириом а горњи ''Независном Илириом или Варварском. цела Далмација. или Шкипи и Елини.'' Полонија — Apollonia или дан. па Савом до утока Дрине у ову.д. Но обичне и најприродније су јој границе биле почев од дан. Ово су чинили и Венецијанци са Скадром и т. са острвима. даље планином Равном и Струшским језером до на реку Бистрицу и утока њена у Кара-су. Бивало је да је се Илирија рачунала чак и до Цариграда. а које опет пре ових Маћедонци. Тероли дан.'' У независној. Трогир т. Тако почињемо: а. који је укуциван у сред срца српског народа. Scardona. или Грци. били су градови: Metul у Јапидији на дан. скоро увек Илириом. Беличана. Далма. Хрватске. потом Барањом Ибром. Jadera — Јадар у Либурнији. те га тако делио на две половице. грч. кроз које су увозили војску. Црвеном Хрватском. Он је увек био дебљији крај клина. увек су старали се да га заузму и отму од ослабелих Срба. б.д. Цео дакле простор тај. и од Пинда границама дан. Штајерске. венецианског краљевства и извора Саве. којом је се делила од Норике. а извозила из ових земаља робље и богатство. Трисент. Хорутанске. или зависној Илирији били су градови: Драч — Dyrrhachium а пре Epidamnus — у ком су Римљани населили Корцирјане. Илирија — Jllyria. Славоније. место пребивања римског судског савета. а одавде до Пинда планином. Горњом Далмациом или Приморје. још коју о Рашанима Алпијским. Одтуда је та маса Шкипска у чистој и најјезгровитној. Од њега. а бивало је да је скраћивана и то: до Авлоне. слабио и утамањивао. д. са својим деловима Дарданије и тако зване Пеоније. па до Драча. као границама. од Тривалије и Пелагоније. Кијевана. међу поменутом пругом и Јадранским морем. које покорише које Римљани. У Грчкој. Домо. а не загасито црни и етиопске расе Грци и Римљани. а још доцније ''Зетом. Први је Филип Маћедонски. која се зваше за владе Дрвенаровића ''Дедином.ј. на овај српски тропољ. но он је се од вајкада одвоио од Илирије и саставио за се одвојену државицу. у коју дакле спадају: Истрија. источни Римљани. звао је се. При освојењу овог града Император Август био је рањен. у време Клавдије покорен и засељен римском населбином. језера Беначе. даље Дрином. Коар на Рајни. која је се одликовала и народношћу својом Шкипитарском. део Праве—Старе — Србије. Салона где је живио импер: Диоклециан. Тирол. краљевства до залива Арте. Трогор — дан: Трава. које тако назива и Дионизије Галикорнански — Rhaesenae — Рашка је се почињала западно од Венетске државе. ишао је римски пут начичкан градовима и тврђавама. 80 . а сада нам ипак остаје да кажемо. или старом Тицији. Билицион дан.'' а за време владе Неманића ''Очином''. униште овде римску населбину. Авлона — из које су такође Римљани основали војени пут под именом Via Egnatia или Jgnatia у Рашку или Тракију стару. првобитној и најстаријој земљи српској. Осуља у Савоји. и Скадар — Скорда. покоривши Орид у Илирији. на реци Нарони. или Долма — Долама. и 9.

Дунавом до ниже Беча. На Цр. Беч. и Грацијан 359 год. но најобичније подразумевају дан. а разрушен је овај град у V веку такође Хунима. — Justiniania Prima. Србаљија — Тривалија — или прастара Србија граничила је се од запада Илириом. д. дан. при утоку Бакуње у Саву најзнатније место. Навтор.Скопље у ком је Регилијан управитељ над војскама илирским извикан за импер: по победи одржаној над Галијеном. Под именом Дакије разуме се земља од Дунава сјеверу па чак до Герцингских шума и т. Костендил. Цилеј у Штирији. Мору: Томи дан. Господе. Митровице. у овој су. Она се простире од реке Вида па све до утока Дунава у Црно Море.д. Доростељ дан. Бесарабију Седмоградију и т. а од истока Видом па до Балкана и јужно до дан. Јеронима дан: Сисак. Стрида место рођења св. веку Авари. од којих је — првих — и постала дан: Баварија. Егеста код Трајановог моста. ког су убили побуњени војници због млогих послова ово изсушивања ритова. Сирмија код дан. такође ћемо и о њима доцније више говорити. Дољња Мизија. а неки дан. Јустинијан је овај град назвао Јустанијанија I. родио је се Проб 232. Валентин II извикан за цара. незна му се место. а доцније Дионизиус близу дан. вели се. Вирун дан. или Томисвар. дан. Њега су разорили у 6. Србалија знатан са победе одржане Константином великим над Лицинијем. Петронела. Виминака. Црне Горе — Качаника и Шара планине. Србарија д. Фолмаркт и Целеја дан. Румунију. Будалија или Бубалија недалеко од Срема. међу реком Савом до утока ове у Дунав. Панонија. Рашком. или Србио дан. што ћемо ниже навести. Венетским краљевством и горњом Панониом. или дан. з.д. преко ког му је војска пролазила у Скитију. Видин. обично је звата земља почев од Кавале дан: па право југоистоку на реку Нишаву стару. Осек и Сопана место рођења импер: Максимина. е. Марг на утоку Мораве у Дунав. и од Дунава па до Балкана. Златогорск дан: Смедерево.Вилтен. Ниш место рођена им: Константина Великог. или дан. Емона дан: Љубљана. Исакџи. Митровице знатан рођењем импер: Деција. У њему је била прва патриаршија српских племена. или земља Пана. Акуминк дан. Мост Енски. на реци Травни. Од сјевера Дунавом па до реке Вида Великог. Баба. Овде је била знатна римска населбина под именом: ''Colonia Avrelia Antoniniana'' Лаврак дан: Лорх. а дан. почев од Призрена и Шар планине па све до утока Дрине у Саву. Овде је умръо им: Велентин I Аквинк дан: Будим. Градови су били и то на Дунаву: Бајодура. Варне. Због Дака овде је био двојни легион римски. Сент — Пелтен. или Истр. Круна. па у данашњи Ћустендил. или Биминакум. Ћустенџе. Ратарија на реци Србици. Градови су Осек — Oescus — главни град Србаља. Истрополис. Што се градова тиче. Цибрици. Таурунум — Таврун — данашњи Земун. овде је Дарије цар Парсијски направио мост преко Дунава. и Дунавом од ниже Беча. де им је и флота дунавска становала. Јувавија дан. при утоку Ена дан: Инштадт основана ради заштите Боја од Маркомана. Осим млогих река знатан је Вид и Лех и т. Петоцрквја — Fünfkirchen. па овим све даље овамо захватајући дан. која је доцније — у 6. па у Орид и т. Делила је се на тако звану Горњу и Дољњу Панонију. заватала је цео простор почев сјеверно од Норике. Београд. У њој су били градови: Сингидуним дан. Софију и друге земље. монастир Севен у епискупији брискенској у Тиролској. Овилабис дан. Овај простор земље опет млоги зову Горњом Мизиом. а за владе импер: Проба посађена. a Призрен II. код дан.д. од искона живили Срби или Србаљи. У њему је 375 год. Београда. уњ су се населили Римљани у време импер: Аврелиана. Одеса дан. Клавдије II 270. Им. Варна. Арабона. У њему је рођен и Констанс II 317. Велс. Градови су: Виндомина. неки држе да је Костолац. Егис дан. Инспрук. Соља Флавијева дан: Солфелд. ж. Калатис дан: Мангалија. веку — пренета у Митровицу на Косову. У овом граду умръо је и погребен Марко Аврелије 180. из ове у Солун Београд код Орида. или Трациом. Од ове на Доспатске планине. Цетиум — Цетиња — дан. Норика је била земља међу Рашком. Брђана или Брегеција ниже мало од Коморана на Дунаву. са столицом патриарха бугарског. неки држе да је наша Свилајева у окр: Шаб: Мирша дан. дан. Сегестика. но под овим именом ваља разумети све земље од извора реке Рашке на дан: Балкану. Сабио. Варадин. па све амо до дан. Салцбург. у ком је прва винова лоза. Улпијан дан. а Максимијан Херкулес родио је се близу њега. а са ових на Балкан и овим до Црнога 81 . Никопољ основан Трајаном. Кара-су.д. — Justiniania Secunda . г. Силистрија а некадашња и права престолница до Симеуна бугарских царева. в. у Прехвалу на Шари. Таљатис или Талија дан: Градишка. Карнун око дан.

што ју је Филип по освојењу од атинске республике разорио. Торона. сада само наводимо: да јој је главни град био Белагуња — Pelagonia. а од ове. знатан што га је подигао Филип са својих златних рудника и са одржане битке Октавианом и Антонијем над Брутом и Касиом. а сада пропала. а у старо време она је се звала Ливадија. иду право западу до Струмице са изливом које и сама допире до мора. одавде право међу језером Острово и Техово иде на више у висину до спрам језера Охридског ниже варошице Градишке. 8. кои су се у тима особито одликовали. а доцније Хитран. а то значи: да су и у њој српска племена живила. Амфиљ. од које иду јој границе право истоку до планине Орбелуса. к. а понекад такозване и Уруминлије. Пеоније или под владаоцима српским Дарданије т. јер су се српска племена ту одма и у времена апостолска. или јужним окрајинама Праве Србије. Но да су оба та имена измишљотине грчке. Сав горњи простор са градовима: Битољом. Грци доводе од Македона унука Девкалионова. Стагира на обали Стрменице или Стрмице место рођења Философа и ритора Аристотела. Србији. Персеј. Епира. Филипом Мак: такође на Ибру. Маћедонија. Солун — тобож с тога што га је Тесалија освоила. Филипопољ. као што га Шкипи зову: ''Мпелагуни и Мпелагона. Штипом. а и обширније ћемо ниже казати. Дији приморски град.д. Аполонија 3. имала је у разна времена и разне границе. а боље и правилније Праве Србије. Ми би их могли навести. на Ибру или Марици 12. Од југа Рашку омива Јегејско Море. као што смо више казали. Акант знатан са Ксерксовог канала на полуострву Акти. најглавнијег дела као што је се звао Праве Србије границе казали смо. знатан што је у њему уморена Олимпиада мати Александра Вел: по заповести Касандра а што је ту пропао 585. или јужни окрајци некадашње Србије. Радовићем. Но. Метона знатна с тога што ју је Филип по освојењу разорио с тога. гранични град међу Рашком и Маћедониом. Сест спрам Абида. Велесом. Но најзнатнији је с тога. дакле опет српским језиком. Име јој незначи ништа друго до: бели гуњ. Едеса престолница македонских царева до Филипа. сведоче посланице Апостола Павла. што је сам Апостол Павле писао посланија своја његовим становницима. 11. у којима негда становаше српски народ. Византија дан. 82 . Перинт. по народима у њима сачињујућим. Акарнаније и т. као: Тесалије. по Хр: последњи цар. које је име измишљено новијим Грцима. Pelagona — садање разваливе у Правој Ст. крстила. Саламврије па средином Олимпа. од куда је и постала у српском народу бивша. и да је се од искони звао Солун. знатна с тога. Скопљем и т. Градови су јој: 1. 5. Халкода.д. Лизимахија. од куда су Хелини добили име. год. који га је обновио — дан. као обично. Ова имена давана су овој покрајини у разна времена. а пређе Орестиада. истоку од Вардара: Кренида. 4. а садање турске сјеверне покрајине Маћедоније. припада старој Дарданији старијој још Пеонији. Но најстарије најверније и праве границе њене иду од утока р. а пређашња Мигдонија. 7. Олинт. 6. 9. осн. после гробница ових и место Филиповог убиства. па се прели које у Шкипе. секта Павликијана. а јужна Маћедонији. Адрианопољ. на Струмици. Пела столица Филипова и место рођења Александра Великог. на азијској страни. Месемврија 2. Абдера и 10. а после названа Тесалоника — дан.Трајанопољ. ама која вајда кад су за српство и укупно садање славенство већ одавно пропале. Ми нисмо напоменули границе данас чистих грчких земаља. Костуром. Од овог спуштају се право до спрам Кавале. Пидна. Потидеја. што су му при јуришу избили десно око. који га зове Солуном. Скоптесиле спрам острва Тасо. Плотинопољ на Ибру. Дариск на Ибру или дан: Марици. и. ј.д.'' Оволико што се тиче старих земаља напоменусмо само зато: да се по политичким и непрестаним појединих шарлатана својевољним ширењем и сужавањем граница побројаних земаља небркају појмови о овима и тиме да се неправе заплети и замршаји. а које у Грке и т. а наше садање турске или за разлику од ове тако зване Старе. Терма. Градови су јој били. а Римљани га назову Тропланинским — Trimontium. а његове становнике Солуњанима.Мора и Мале Азије. Градишком. којој име. Тако у време Филипа њој је придружена тако звана Пеонија — Пелагонија — Дарданија. Крушевом. 13. она је се простирала од Црног и Јегејског мора па до Дунава и од Старе планине и Курбетске па до Босфора. Кардија са гробницом Хели. Прилипом. Цариград. од Филипа назван Филипи. не дошав до мора. од ког сјеверна стр: припадаТесалији. Једрена — 14. добио је име од им: Адриана.

остављајући остала. Парнас пл. Тера. са којих је тако и прозвано. шта више и у самој Атики живили су Раси или Рашани.д. Г. сатарити. Пара. Турској Србији. Србије скоро опет. Пена р. а која најстарији Елини. — од парити у ваздуху лебдити. Дардане и т. Ида пл: Горчина — Gortina. на свету и од искони живеће у свој бившој Рашкој. Ми ћемо само она навести. Ми смо раније казали: да се неслажемо са млогима. брегом. Рамње. скрињица и завршетка –иса. Калидон — Calydon. или Трацији и Илирији. ако не око Драче. Алек. срп: Тропољу. Карин. па су је Елини онако изврнули. Карија—Caryae. госпоски или господски постала. ларчик.од Нићи.Гете. српског Тропоља па и сама Елада и Грчка била је засељена Расима.ј. С тога видимо их око Драча. Селозија или Слазија.д. Као што смо рекли под именом Миза разумевају се сви становници дан. — Peneus Πηνειος. или Раци— Ορακον —племе најмлогољудније. земљоп. Паљеста — Palaeste. ова овде.Но да би се наша ствар још боље обистинила. Овај назив горе. Никопољ . т. Селина р. госки. Briges. Грмиона — Hermiona. скуп лица и орма прибор овом. Даке. Ликирна. Брегићи. на којима живе. да су Срби пре Елина у њима живили. Страт гр: — Stratus од стратити.д. — Selinus. То тумачење као произвођење од неког Монголо . задржаше у употреби. Брсјаци у јужним крајевима Праве Ст. или Храна ил: — Crania.турског народа нема мести и оно се може само однети на г. мали срндаћ. Саламин. Рашани. ван у Македонији. 1828 год. д. у дан. Brysas и т. као и име Пелазга. Левадија — Платеја. Тако: Орић — Oricum. Оса пл. Дима. Кранија. 3. а Јорнанд опет за Србе под именом Винида: да су врло млогољудни. на Алпима и по другим врлетним странама. Ово српско племе како овде у дан. Пољаци и т. Напротив у тим се истим земљама по равницама сви и данас зову Пољани. Мизи. Паланција — Pallantium. а оно око планина и на планинама Крчену. Мешена — Messene. свјета из раз. Овде је писме д најпре прешло у ц као и у дан: јужном наречју нашем. Тречан. Пирена. 2. Анданија. као и остале. мали Moelibea — Погази на заливу истог имена — од Пo и газ. под овим именом Грци су разумевали: Србаље. по планинама. Пила — Рylos. или Трезен — Traezen. Мелибеја — од Мели. но да је то име измишљено и натурено неким српским племенима од стране Грка. Брђани. као и од невесте неста. Од ових и данас су се у нас сачувала Брда у Васојевићима. -иза — Инах. Ликореја пл. планине. Ламија — од лам. а после у с. Самић —Samicum.д. Heмеја—Nemea. и т. мелки. која је се простирала од Дунава до реке Пјене у Грчкој. градова и т. прелазити — Мала — Malea — на реци Спери Спери — Sperhea. да се састоје из разних племена. само је се у данашњем српском народу сачувао. Брежани. а у осталих садањих слав: племена не. Падеа. Брута II СП. такође племе срп. Остаје нам да прегледамо сама племена. — Rhamnus. а можда је и Ликодра. Бива почешће да се каже господин.Фино . огранцима Шара. Верковић тумачи ово име другчије и доводи га од брз. Липјак пл. место господ. пр. Лајници и т. Bepковића и његову 83 . која носе помесна имена. која имају корена у српском језику. Ина р.д. од поља. народа. Алопека место рођења Сократова.д. Одтуда је Иридот могао рећи оно што смо напред споменули. Тако је дакле био народ српски млогољудан и одтуда се само може протумачити Рашка Алпијска. Неда — Neda р. Плашкавици. Силена — Суllenе. Бутра — Buthrorum. газити преко воде. Мелита и т: — Вид. јер се ту на жалост пошкипише. да су Мизи били мужеви. Једном речју и данас се сви становници по брдима са јужне стране Шара зову Брсјаци т:ј. Тривале . госпоцски па и госпоски од куда је и реч госа. но да су сви '''Sclavini''. сведоче ова имена места. или колонисте египатске. Дакле у време Омирова Рашка је захватала све земље дан. по доласку у ове српске земље. Микена или Мичена — Мусеnае. Лариса — од лар. рукаји. од Црног до Јегејског и Јадранског мора. која су некада живила у свим гореказаним земљама: 1. Брђани — Горци Breges. кошутче. или Липа. Рашкој. племена земљама живило је увек само по бреговима и врлетима. Brygi. брски или брцски. источ: н. српског Тропоља. Счил или Чил — Scyllus. — Jnachus. као и она: за која би се посумњало да су српска. рукави. одкуд је скраћено брсјак. ницати и поље — Додона Олимп. Трач — Trachys. Криса — миш — Копајис јез. из древ. изгубити — Ликорма — од лик свет. бар после Инђијанаца. брда и т. Атика — од ата отац. тако исто у данашњих слав.

којим и данас више. Ово племе зове се тако у Шкипа и Турака. Битичани. Николу. а племе православно и дан данашњи муче и приморавају да прими другог свеца. Авлоне. Гашњани. Дунава. а Хришћани. или Брђане. Кучи потурице св.д. или тако званих Арнаута. православних — Његушко и Дробњачко. Горанићи и данас живе у Прав. Петку. који осим српског језика и незнају други. А негледајући на свој мухамеданизам и дан данашњи још врше.ј. само са вером мухамеданском а имено: Соли. Крснићани и т. ван типа и више од половине српских речи. који се још ненаучише шкипски. Горци. Шоша и Хати. Из овог су племена тако зване Сулиоте или Славоте. јер их ови. као и свију обичаја једних и истих са Србима — шкипско племе Брегићи на Немерићским планинама у Албанији и на Бегудетским — Брекудетским — на граници дан: грч: краљевства. а живе око Плаве. брђанима. Албанији Неманића Зети. У исту врсту спадају и Соralli или Горали. У другим приликама помажу свом племену оставшем. Они живе од Скадарског језера па до мора и од Црне Горе па до Бојане.ј. Ђорђа. Горани. Горњој Далмацији. т. Горштаци. а у Срба — т. Они се такође деле на млога племена. Оно слави св.ј. оцила. а Дрвенаровића Дедини. славећи с њима заједно. Александра.ј. Осим типа и више српских. Маврићи. Црвеној Хрватској.пр. Аранђела и говори још и данас скоро сасвим српски. а говоре колико српски. но управо пошкипљена и још и данас нека скоро чиста српска племена. живи и данас племе једно Горани. Васојевићи пошкипљени и потурчени славе св. Груде — потурице — св. Шаља племе слави и дан. Чевљани. Тако Херцеговчићи. Краснићи. Турској Србији славе св. славе још и св. млоге српске обреде и то н. кршогори. Где год ови живе и данас им се сва места зову чистим српским именима. сунца. који имају преко 2000 пушака. славе св. Од овог се пружају приморјем чак до дан. звезде и остало и ове им све ствари баш ништа несметају и невређају им мухамеданизам. Остало му је још поштење и образ којим се од осталих Шкипа још и данас одликује. као и сви остали. Горани. на. и негледајући што су Мухамеданци и што су скоро сасвим изгубили свој језик. Срб слави св. међу Рожајем и Бераном. Сви ови говоре само српски језик. него и дан: данашњи говоре српски. Враче и више их је joш и дан данашњи православних или Срба. него Мухамеданаца. који живе са оне стране Црног Дрима. Гаш у дан. Од њих су постали и данашњи Крушмали или Кршмали. а нарочито у Васојевићима. јер мал значи гора планина на шкипском језику. више их говоре 84 . или преслављују. које нам недопушта мали простор побројавати. — но сасвим пошкипљени. Џулуповићи св. за свог врховног господара кнеза црногорског. Аранђела. који су по Страбону живили на Балкану. а у првом веку по Христу Овидије у својој Понтијској Едегији описује их око Тома града. који пада 30. којег слику предаје својим млађим појасевима. опет признају од неког доба. Феризовићи. но шкипски говоре. Сопотнићи. далеко чувене са своје храбрости и јунашства. или Озреновићи св. но тако званих шкипских речи у језику ништа више није ово племе сачувало српског. Соли. осим овога. Као најмањи део Брега. Шала. носе крста.Саву. толико тројином шкипски. звали још и Orestes т. но и дан данашњи више их је православних но Мухамеданаца и Латина. Аранђела.Августа. или Приморју. потурице св. Грци су ове Бреге. Горанском племену у турској Србији припадају и Крастенићи. као и Хотњани. које се шкипски зове Гаш. Ђурђа. по чему се православни у пећској и осталим нахијама у Турској Србији још и данас зову Митровићи. којима су: крстови.д. опомињу на некадашњу бившу њихову народност српску. а ови Мрконићи и Мркоњићи носе још и барјаке црквене заоставше од старине. а језик гашским или горанским. Брегића живи и данас. близу дан. веру и језик. што баш и сведочи наше наводе. т.Аранђела. Аранђела. Хоте. што опет показује ово исто што и Брђани или Брда. У средњој дан. горцима. Пипери — потурице св. потурице у Никшићу. или Слб. Ови. Србији у Пећској нахији.филолошку мудрост. Николу. сви славе св. Димитрију. Даље Мрконићи. У горње Горане урачунавају се и дан: мања тако звана сада Шкипска. а Шоше св. славе млоге свеце и т. св. Луку. свеци. као Срби правосл: због сродства. Племе Горана разпрострто је и скоро по свој турској Србији по планинама.

или Лелеги. Новгородаца. Пољана. Племе Сарбе или Србе.Срб. које је познато са своих разбоја. у друге градове. Мера. а сви имају једне и исте обичаје у свему и свачему и сви су грана једног и истог народа српског. као што то осим осталога налазимо и у његову опису поданика руских кнежева до Монгола. Тако се јасно види. Они су грчки писани Σεβερεις што значи Сербис или Срби. Лекићи но ови су доцнији досељеници српског народа из Ђерманије и Лужичких Србија. Тако исто тако звано племе Лаб или Лап. — а син му Полкан — Polykaon у ког је жена била кћи Триопа. Племе Kebreni — Срби. а они сами православне. за које Страбон вели: да су живили близу Олимпа у Тесалији. Ξεβερος. савршено безправна. о чему сведочи и тако звана Karitza или Корица. Албанији. или Рашкој око реке Аризбе. Етолији. Обичаји. или тужне и чемерне раје турске. из ког cу давали и изказивали пророшства осталим рашским племенима. Тропољу српском а дошли чак до реке Пене у сјеверној Грчкој. но шкипски говоре. Севкри. а други св. тако званој турске Србије Црној Гори више Скопља налазе се развалине од града Горана испод којих је село српско тако звано Горане. како српске. Да сва та имена разно написана означавају једно и исто Срб. јасан нам је доказ и у томе: што је скоро после 1500 и више година. Ξερβιων. Тек је Порфирођенит на 1400 год. 5. као и сви досада побројани у Горњој тако званој дан. на врху ових. Тако исто и племе Серберензес — Serberenses т.ј. Ђурђа и Аранђела. а старешина им је се звао Љељ — Lelex. Биб Доде удаљенији неки рођаци и својте. Но осим овога у дан.ј. Србин и т. т. међу којима су и пок. само их је од ових вера. као што је ово у преводу: ''Руски кнежеви у Новембру одправљали су се са дружинама из Кијева. али како су на великом простору славе и друге свеце. од ког је постало особито племе Тјелебоји. тако исто писао и Нестор Руски паметарист. Локриди. од овога. У Левкадских Љелића био је чувени Тјелебој са својих 27 синова. 4. Сјевера'' т. Дионизије Галикарнански сведочи: да су од овог племена постали доцнији грчки Етоли и Локри. Одправљали су се у земље θερβανων — Древљана — δρουγουβιτων — Драговића — Κριβιτςων — Криваћи — Σερβιων — Срба — и ту проводили зиме узимајући данак. или опет по нашем Серби — Срби по Иродоту не само да су населили сву стару Рашку. тако и арнаутске. као Горана. Sporates и т. Србићи. Акарнанији. — више српски. Црвеној Хрватској и т. Bjaтићa. Радимића. Древљана. Корча. где им је. До ових живили су тако звани Курићи или Кори. но од Срба нема записано шта су узимали из чега се изводи: да им ови као и Козарским Каханима и нису били покорни. Николу и Илију. Њих праве Шкипе обично зову Љумљан. које махом живи по косовским равнинима — а оба та племена до данашњих наших јужних граница — више српски. Kpивићa. по Иродоту. Тако у његовом опису похода Ољеговог на Цариград каже се у преводу: ''Ољег скупи млого Варјага. од ових. Данашњи тако звани Голак или Горак и Голап. Србин. живше по свим бреговима Дарданије и Маћедоније. него су се разпрострли по свом дан. од овог доба почео писати правилније и то: у место Satres. по Корану и милости европске дипломације. приштинској и другим нахијама и који говоре. Виотији близу Мегаре и Левкади. или Гориће.српски но шкипски. тип и све им је једно и исто са Србима. гиланској.д. на дан. зову Митровчани за разлику од себе. или Србе. Грчкој.д. као деле од Срба. или Лехија. Срба и т. Млога племена и породице. Лелићи. планинама Родопским и Пангајским у Рашкој.д. који живе по целом Косову. који се и данас зову Леки. Трацији. која је као и животиња у ствари. да су Кијевци предложили козарској сабљи: ''Meч обојуду остри. а има их који незнаду ни речице шкипски. Туђина. Шкипима највише. или старој Зети. по Страбону живили су по свој дан. Србени или Сербрени — живили су по Страбону у дан.д. био и храм бога Ваха. но шкипски. Срби живили су у Рашкој око самог Дунава.ј. Први славе св.'' Древљани: ''по 85 . Један део Мореје звао је се Лелегија. Срби — Satres — живило је. а са овом и равноправност са Османлијама учинила да се. Србићи. Лека има међу дан. Овом племену припадају и Лекићи. Овим племенима ваља додати и Плинијеве Gurescae.

за своје силе и славе. Србкеј — т. века по Христу. и ако су потурчењаци. кад су и они приливи Срба ђерманских дошли да утамањивану своју рођену браћy. које изчезавају и губе се у општем свом и свога укупног народа елементу.000 војника ударили на ослабелу Грчку смождули је и тамо се населили. а нешто и Епиру. Србића и т. скоро сасвим нема. које је увек произвољно и на никаквој филолођији и лођици. Милинићи и Миличанићи — Муоnes. Српско село више Орфана. даје и надева месностима. Mylones — живили су по свој данашњој Тесалији . Рус: Бјес: 10 1859 године. јер су српска племена од искони тамо живила. Одма до њих живили су Ситонићи. Лучани и Горићани — Sythones. као и још 80 места Срб у Турској и Грчкој. 7. као и места и села и пo томе нема никаква места тумачењу туђем. надева имена местима. помогну и оснаже противу туђина — то се само по себи разуме. као сајузници Аварских ханова што са овима још у 6. Страбон. А да ово није од 5. вити се). Србота у Месенији.000 душа помало говоре српски. У ред Доброта и Добрића спадају и Драговићи — Dragovitae — који су такође војевали на Солун. Марко Крас рим: војвода. — Навод наш сведочи нам и Дион Касије. планинама. а напротив баш у његовим гудурама видимо сачуван чисти тип српски и славенски. а остали су се сви које погрчили. Ha основу овог оваквог писања хрђавог од туђине. незна се шта. која опште народно и какво име носе. Племе Добрића и Добрета. Паранићи— Paranitae. Lyncestae et Gorynes. Србљанка у Коринту. на Алакмону. Србин на Струми. Србињан код Ћустендила. као што веле Плиније и Тит Ливије. Србани у Елади. Срби на заливу Воло. иначе ми немамо дата историјских да су се кадгод Срби насели на целом дан: Балкану. тако зване планине Мичкела више Јанине. руски паметаристе непрестано натежу. пошто је изагнао Бастаране из Рашке. и природно је: да мора бити нека особита свест о себи самом. Они су знатни. Србана. вели: да су они у 6. Србица такође тамо. Турској која носе имена Срб.'' као одгранак од овог негда великог племена. јасно сведочи о станишту Срба у свима тим земљама још пре Христа и пре доласка Грка и Римљана. — вид.д. па вели: да су то били Сјеверци. села и сви говоре српски. да је одприлике око 29. те да се оно надева месностима. и ορος планина — живило је по гудурама и провалиама свију дарданских или јужне садање турске Србије. Тако: Србљани у Епиру. а Менандр. кoje припада обштости. У нас и дан: данашњих има Паранића. опет нам је јасан доказ о наведеном. Морају дакле бити племена. и Србљана такође тамо. а у која се не населише Срби у 5. који своја имена дају месностима. Но да баш немамо и овога. Ово је збрка факта и неистина. Срби у Фтиотида. па ово и саобштавају својој месности. дибарској нахији око 32. 6.ј. српско село код Самокова. те и личе више на Монголе и Татаре но на Славене. Србејка у Лаконији. Срби у Аркадији. Ми ћемо само неке месности навести. морају бити неки особити сталежи у једном народу. Ливије и други. извијати. Срби. ухватио млоге Србе и Мерде — ваљда Смерди — и свима заробљеницима изсекао руке. које носе име Срб. Парезановића и т. која сва скупа зове једним својим именом. Србица. а не Срби и ако нележе сјеверу и најсјеверније од свију тадањих племена. говоре још и дан данашњи врло мало српски. новац — а Сјеверјане. Ових Мија има које правосл: а које мухам: у дан. Другчије нити је нити може бити. Понајвише станују око дан.000 душа. веку по Хрис: нападају на Солун. у свој дан.д. Радимићи: ''по шљагу'' — т.ј. Маћедонији и Рашкој. од којих једвали још 50. Једини тако мали и незнатни ''Гусинце. јер нема смисла: да какав народ. Параносића. долази од παρα близу и около (но по нашем парити. пре Христа.д. Ово све. и 7. основано. 6. веку. те да се то своје. Само један једини честити и поштени Вељтман узима ствар онако какова је. по Иродоту и Плинију живило је у дан. веку по Христу са 100. које пошкипили и поцинцарили. Тит. још једна Србица. напоследку мора бити нека особита љубав спрам тог имена па и редкост његова. и 7. 8. — као што веле. која саставише Русију. толика оставша до данашњегдана имена места итд. Пошкипљене Доброте обично се зову Језерите и живе у дан: такозваној дебарској нахији у 86 . год. који немогу ни написати ни изговорити име Срб. који неосвајају с тога што га св. за свог пуног и силногсуштаствовања. Њин још и дан данашњи има преко 150. Србина на Еубеји. Димитрије Солунски брани и заштићава. Срба. такође тамо и т. или око Дунава живећих.черној куни". што га у Бугара сада тако званих подунавских. у овим земљама.

Нетреба нам ништа више до само да наведемо нашу Дьбарцу. а сам је био први патриарх. Што није и титулу патриарха носио.Саве звата Дьбьр иди по дан. Николи 2. Народ га је поштовао. пре Христа да Иродот спомиње о овима. и душмани грчки. славенска племена једног лепог јутра појавила. као печурке. Битуши. — кроз која села протиче река Радика. Као бојаги зашто немогу нићи чак и у 5. у којој је била епископија прва међу осталих још 12. потурчених. о којима нигда и не сањаху? —Имена. Николе. узрок је смиреност. погрчених и поцинцарених. из којих се може видети и тадањи простор српских земаља и деоба српске црквене управе. Дабарцу. а у народа српског около тога места живећег. која је у време св. дајући им значај дванајесторице апостола. Стагњу приморском далматинском граду. а осталих 12 српских митрополита били су други то јест другостепени архиепискупи или митрополити. посвећеног св.‚‚q zåòå ä¿wêëèò¿èñêîìü ïîìîð¿q âü õðàìh àðõèñòðàòèãà 87 . по Христу. ког су Инглизи однели. на 12 равних делова у то само у чистој срп. Држи се. Међу ове спада и наша Слависта г. коју називају и св. у европском земљишту и да су они варвари. Самоједе и остале. веку па и у 8. да је било езеро са кога се Доброте или Добрићи. Доброта и т. Лукову.којој се и данас налази једна погловина. као непријатељи. нека нам одговоре паметаристе. изговору Дабар.д. фило-шкиписте и остали. да је ту негда живио неки змај. Тресанчи. Тако нам дакле долази 1. те се ти људи у нас зову Рекалијама — и данас се пева песма: ''Али тотнит ал' се земља тресе. по месностима и ондашњим потребама земље. и 12. Рекосмо патриарх. Одкуда дакле на 400 и више год. или глава све српске цркве. па да и неспомињеш туђине. Дебрићи зову Језерићи и Језерите. јер независаше ни од једног патриарха васионског. Гиљфердинг. у време светогСаве. Голом Брду. Ил' се вали језеро Добретићско?'' и т. Турци. Први архиепискуп свеједно значи што и патриарх. као у Јанчи. Србији. после Христа налазе на једном и истом месту. митрополије и митрополитских дворова и православне цркве св. као што се вели: ‚‚òàæåå åïèñêîïû è ñâåmåíèêû è ä¿àêîíè è ïîä¿àêîíû è âüñü ñëqæüáüí¿è Yèíü’’ разделио је и устроио ако треба и како ваља. и бог те свети зна шта још нису. Добрићи. које су противног мишљења ? Главно је нека нам одговоре Фино-елинисте. Раосоки. који у свима овим народима волу да виде Тунгузе.д. а само не Србе и славенска племена. Реци. а у њему воде ни од чуда. âü õðàìü ïðhñâåòûå Áîãîðîäèöè’’ Столица је ове српске митрополије била у дан. и одкуда је то: да они Иродотови нису Срби. па ти опет да се на 500 и више год. Требишту. или архиепискупи чин поделио је. Деборцу у Правој Ст. Богородице. а ови св. ваљда од једног дела саборне цркве. Heћe бити згорег да наведемо на овом месту по реду и основане митрополије српске у чистој срп: земљи. која је била само над народом српским. кад могу гљиве и печурке да једног јутра освану онуда и на оним местима. Речу. И данас још стоје огромне урвине и развалине од бив: срп. Косоврасти. Мелничанима. за коју причају. Димитрије Солунског да су Срби а варвари. као и данас што поштује ту котловиност. У њој је до скора био и један камени идол. ‚‚qõüìñêîè zåìëè q Ñòîíh. који вечно држе: да су се дан.Тај је се титула потпуно оличавали у речи. има тисућама и скору су сви још и дан данашњи српска ван нешто мало пошкипљених. а сам митрополитски. Скоро 100 милиона Славена никоше уједанпут?!!? Е то је диво и не диво. ''први архиепискуп''. чудо и нечудо. земљи.

5. него је била на дан: Балкану и то на реци ''Вопча Рашка'' или ''Голема Рашка'' која се ниже Филипопоља улива у стари и тадањи Ибар. двораца. и села са тим истим именом.Саве. турске Дибре. Новогпазара на место разореног срп: града и паланке ''Трговишта'' који лежи 2 часа југозападу од турског Новогпазара. којег су мошти. којим се именом зове и цео околни предео.‚‚q Ðàñh õðàìh ñâ. Разлога на источним окрајцима тако сада зване Старе Србије. на окрајцима планине Бучина или Будимља. Татарпазарџика и планине Периндага. код дан. под том обвезом: ''да свака кућа плаћа год. Рашке и старе црквице св. Елбасана у Албанији. Аранђела и осталог. саборне цркве св. Дъборца. код којег је сада и огромно арнаутско село. и за 2 часова југозападу од ове садање Илиџе и Лисе старосрпске престолнице рашких жупана и Немањине Рашке. бивше око овог.'' ‚‚âü äüáðhõü’’ а то је данашња Дољња и Горња Дъбрца. На урвинама ове цркве стоје и натписи који су старији од св. Ова је митрополија. у време нужди. Петра и Павла близу данашњег од Турака основаног ''Ени Базар-а'' — или срп. Апостола прозвано је и садање село ниже ових св: Павле а једна му се улица или махали зове ''св. пренесе се у ову. а и село једно мало ''Бискупица'' и ''Бискупица Ђурђа Балшића. оридској нахији. Ишма и Лађина.д. и данас находи и т. Кад неби била стара Рашка на горе назначеном месту у дан. и у турско доба премештана и то: 1. као и око свију поменутих. и у његовом сопственом монастиру.‚‚q Áqäèìè âü õðàìh ñâ. Цео се предел зове још и ''Место и град цар Владимир'' т. и насилно потурчен. онда је 88 . 4. 7 часова одавде идући западу и преко Црног Дрима у дан. саборне цркве. т. Балканима. а ниже села Боровеца. Због ових урвина и цркве св.Петар''. Да није Рашка дан. за 2 часа хода.ј. онда пошто Турци основаше дан: Дибру. које ћемо на свом месту и у делу којем припадају и навести. града око ових и т. а неки веле и 5 од Орида идући истокосјеверу.'' И одавде је пренета била у тако звани „Граждан" сада урвине 5 часова сјеверу од дан. Деборца а и Дабарца као што се зову и лежи око 4 часа.ту је и река Мала и Велика Рашка. које се уливају у Вардар. саборне цркве. Али овде није била наша стара Раса. Владимира Јована. под Балшићем Ђурђем. град св. 3. митрополија.ј. или Рашка. Àïîñòîëü’’ За нашу стару Рашку Грци причају да је била негде око дан. где се. — стоје огромне урвине и развалине од града Рашке. Осим случајно назване дан. где и сада стоје огромне урвине од бив: града Ђурђевог и епискупије. који је чисти превод срп: стар: Трговишта. Ãåwðüã¿à’’ Ова је митрополија била југу од дан: Корче у Правој Србији. бив. — стоје ужасно огромне урвине и развалине од старе српске митрополије Рашке. а на новијим грађевинама стоје и из доба светог Саве које нам говоре: да су од његова времена. И данас стоје огромне урвине и развалине од старе српске престолнице Рашке. а садању нашу Марицу. у скопљанској нахији. Осим овог града Рашке. Султану по 9 пара''. где је садања турска варошица Илиџа на реци Рашкој. Апостол Павле.д. као и сва садања дибарска нахија. па кад је и овај од Турака порушен. стоје и данас огромне и велике урвине од бив: српске митрополије. а у самом приморју између села: Мојке. или старог Орбелуса. Саве. за 4 часа хода сјеверозападу уз Вардар од Скопља. града и т. Нови Пазар. где су и данас огромне и ужасне урвине и развалине од бивше српске митрополије.Ìèõàèëà’’ Скоро на средини пута између Драча и Леша у дан: Албанији. или бискупије. нашег св. између: Самокова. близу села св.д. видеће се на свом месту.

као прћију уз своју ћерку Неду.‚‚q Òîïüëèöè âü õðàìh ñâ.— којег су св. Јелену. Áîãîðîäèöû’’ На место старе цркве св. који је дао вел: Жуп: Марку или Стефану. И данас при утоку Вида у Дунав стоје огромне урвине од потрикане и разв. он није био у српским него у маџарским рукама. а да је се баш и звао. цркве св. час хода. великог жупанства рашког који је дао жупану Вукану. Áîãîðîäèöè’’ Ова је епискупија била у данашњем Белградчику јужно од Видина. где је и пропала.‚‚q Áhëüãðàäh âü õðàìh ñâ. 10. Река.‚‚q Õâîñòüèh q Ñòqäåíèöh’’ a ова је Студеница 5 часова право сјеверу од Пећи. коју је ту подигао свети Милутин. часа западу од Приштине. а око 5 ½.д. Николе. за 9 часова а од границе кнежевине Србије 1 ½. па Стефан Дечански опет то повратио Србији по смрти свог зета бугарског краља Михаила. а овај опет седео у дан: Нишу и т. Одавде је се селила митрополитска столица у Липљан. Цео равнијски предео овог простора звао је се Браничево. 9. Приштину. као и поменута случајно назвата код дан: тур: Новог Пазара Рашка да нису праве и старе престолнице српске јасно сведочи деоба великог жупанства Рашке. ‚‚q Ïðèzðhíq âü õðàìh ñâ. 7. а доцнију св. Николе у Топлици 5 часова сјеверу од Битоља у Правој Старој Србији.‚‚q ÃðàäüYàíèöè âü õðàìh ñâ. Милутин краљ српски.д.‚‚q ÁðàíèYåâq âü õðàìh ñâ. било је у то доба ¾ cвe док се 89 . па и између ових.д. 2 ½.д. југу од Новог Пазара. као митрополија. на јужни део. или бив: турског београдског пашалука. такође Студеница и т. Íèêîëè’’ и данас стоји доцније преправљан. која се тако прозва од цркве свете Софије. Иначе како би ови седели у Скопљу и Нишу? 6. Ту је село Студеница. прастари манастир св. за разлику од Немањине дан. 11. И данас стоје огромне урвине и развалине од ове митрополије. и сјеверни. јер се дан: Београд није у то доба звао Београдом. Од овог је један део био уступио Милутин бугарском краљу Шишманину. мошти у Средцу. Око њега стоје 24 урвине од бив: разних црква и монастира. Она је се звала. а сада тако званој Софији.Богородице у Дабарци и т. Он се и данас хвали и слави. која се улива у Исток. као и око св. Јањево. Студенице у кнежевини још и Стара. а не вајно и случајно названо месташце Рашка код дан: турског Новогпазара и т:д: Али и ова овде. Петка џамија. 8. али је потурчен и зову га ''Џума џими си'' т. наших краљева и бив: великих Жупана. а овај седео у Скопљу.ј. Новобрдо и т. св. Áîãîðîäèöû’’ Овај храм стои још и дан данашњи. Старе Планине и Балкана до реке Вида и утока овог у Дунав. а не у данашњем Београду. но покрај свега тога он долази своме последњем паду. а и Мала Студеница и т.д.приличније да је ова овде Рашка у Скопљанској нахији старосрпска престолница. Íèêîëè’’ Старо је Браничево било све од Мораве и Дунава. — подигао је данашњу Грачаницу на тужном и чемерном Косову пољу. а има и турске берате да му несме нико и ништа. под срп: краљем Бодином у почетку XI века. У маџарским рукама од дан: кнежевине Србијице.

4. после светог Саве. Свако зна: да је Ерцеговина постала тек у 15. Нагађање: да је оданде пренета епискупија у Ужице. Крушевцу.митрополит и патриарх Василије Јовановић. Ово ваљда зна сваки зналац наше прошлости и знаће да је чиста лаж и измишљотина. јакоже и ниње стјени јего стојат.д. Да дан: наше Ариље није место митрополије. А ово је се све сбило на својих око 90 год. при речици Моравици. Рашку могла само јежованска пропаганда пренети на дан: турски и од њих основани Новипазар. сведоче нам огромне урвине и развалине цркве св. 90 . О овим доцнијим епискупиама и Љетописима. Ловницу и т. Рачу. св. кумановске нахије. Ахилија у Архиљeвици сада сасвим арнаутском селу Кумановске нахије Праве Старе Србије. као прћију уз своју жену од Маџара Београд. као и знатна лица из царске и осталих породица. после св. 443—445.д. јер одкуд је онда она бив: у Ваљеву. као да је cв. Карановцу.д. Даље св. као што ce и у већини у нас држи скоро за све наше прошле па и за неке оставше епископије и митрополије које су тек онако од ока узимате и по наличитим и једнаким именима сад: места и села.‚‚q Ìîðàâèöàõü âü õðàìh ñâ. кад и Троношу. дакле око 200 и нешто више година.? Епископија је ужичка. веку и то у време њеног поглавица Косаче. Свети Сава дакле није могао постављати своју и српску митрополију у маџарској држави. при рјеци Рашки. није вредно ни говорити. город стенами сазидаша'' и т. Подигао га је пред саму своју смрт. како би га лакше прождрли и како би што пре нестало Срба и свега српског са лица ове српске земље. или бар да га сведу ни најмањији простор. — а пpe доба св. ст. као о стварима. зворничку и т. нити би му је ова титула. што млоги држе да је дан. Новипазар на месту старе престолнице Рашке. а св. Да одиста ова митрополпја св.д. пошто је добио. Ко пак незна. 12.Горе Хиландарске архимандрит Елисеј родом Расијанин. У њима леже погребени млоги наши митрополити те срп: св. Зворнику и т. све кад би он хтео. које изиђоше испод пера јежовинских руку и глупих њихових присталица. сви веле: ''Второје место било Торговише. Смирени митрополит Рассијскиј Евстатије. који се стараху. Тако је исто и стару срп. Гроцкој. Божијеју милостију православ: Архиепискуп Пећскиј и всјех Сербов и Богаров и Цјелога Илирика . Сава живио је у почетку 13.Саве није била у дан: кнежевини.Саве. нека добро проучи измишљотину ону. нека прочита ове речи у Pajићa ист. а нарочито пак они који знају да је дан.'' Ко се сумња о нашем наводу. као и све поменутих места. селу Архиљевици. коју је основао св.Сава. Мачву.Драгутин неожени са Катарином ћерком маџарског краља и овај му непредаде област београдску. доцније него што је св. да: ''униште све оно што је било српско. Огромне и дивне урвине ове са натписима још и данас стоје и стајаће још дуго. Новомпазару. века. Новипазар постао од Турцима разореног старог српског Трговишта. необорим је доказ овај: што је тај храм подигао Драгутин. као што причају наши и туђи летописци. Зворник или боље да кажемо ¾ дан. Успепске велике Лавре Смирени архимандрит Константин и Игуман Рувим и свето-троическе обитељи Дечанске смирени игуман Захарије и Ново-Пазарски Протопресвитер Андреја Николајев и т.Caвa основао некакву своју митрополију у некаком селу Дабру у Ерцеговини. а не где је дан: наше Ариље. Смедереву.Саве митрополије.Тројицу у Босни. чедо турског. Што се у нас држи: да је то дан: Ариље у кнежевини. св. Àõèëè"’’ Ова је српска митрополија била у дан. а не cpп: доба. а сумња се о наведеном. кнежевине. Шлос и дом перви Рашковића. Саве и овог Илириских екзарка — па као такова незаслужује да се о њој говори. Шапцу. или боље за пуних 100 год. т.д. невреди ништа. еже Турци разорили и в мјесто јего постројили другоје мјесто еже назваше НовиПазар таже: скоро в љетје 1688 и 1702.Сава оснивао у Србији поменуте митрополије. то је чиста измишљотина.

крај којег протиче и река Студеница. Николе Топличког битољске нахије. те тако прозове и ту Мораву и цео срез Бугар — Моравски. Бугарску. Напослетку и предевање презимена људима и печатање: да н. од овога одузели још коју епискупију. Тек су га званична акта у томе утврдила. а не у Студеници дан. која се улива у Жељезничку реку и т. који је и предео Рујански. Драчица и т. држао само васпитаника аустријских јежована. Она има и градове тог имена Биноч 3 часа од града Мораве. Новом Пазару и т.А ово говоре ето видите прва и најзнатнија. Јакшић и Угричић и нису од оних старих јунака српских и старих породица знатних војвода Јакшића и Угрица и т. Марица звала тако.Милановац и т. кoje oтргоше испод државне управе пећске патриаршије. 1703. Тако исто епискупијаТопличка није била у дан. Дринова.д.п. најпоштенија и најученија лица међу свим Cpбима у год. или старе Дарданије у монастиру св. ломпаланачком. а 6 од извора њена од куда се тако и зове. а ми смо joш и гope више напоменули. о чему говори и Екард. Гургусовца у Књажевац.д. а никад Ибар. скоро сву Тракију.д. а дадоше својој цариградској и под ову подвргоше? Пећска патриаршија. као бајаги да је она горепоменута Манџурска. Данашњи Ибар чисто се зова и Рибар у песмама. Студеници. по његовом мишљењу Бугарима. а највише само Моравом. Што пак тако мисли и држи пок. Бинчу Мораву у Бугарску. пошто се измирише са Лазарем као земље над којима владаху до Душана патриарси грчки.д. сву Албанију. у Градчаници. са својом пропагандом уливала мрачне мисли и појмове. као млоги paнији и туђи историци што чине једни и по занешености. сву Тесалију.д. Србија и све мапе до кнеза Милоша зову тако звану дан: Бугарску Мораву. Шафарик. Охридском и Трновском. Ове све земље одузеше Грци. екзарх оридски и бугарски и т. Народ те развалине и дан данашњи тако зове и прича: да је ту седео св. Бинч Моравом. из којих би их могла само Аустрија у светлост и то само немачку извести. Ако се тако xoћe да узима и тек онако од рамена онда је се и данашња Рача при утоку Дрине у Саву звала Рашка и ми можемо избројати којекаквих речица и потока које посе име Рашка као и места најмање 50 баш онако исто као и Бистрица. ни интереса. а до тадањи и доцнији у Грка и Грчкој Ибар прелио се или боље да каже предено се — Ибар — у Марицу. где је и река Топлица. врачанском. 91 . кад ту нема ни понеколико часова растојања? Да одиста нису биле митрополије св. него је се Марица тек кад су Срби под Милутином завладали њеном средином тако прозвала Марицом. која немају ни глупости. И као што је случај са екзархиама и њихним епискупиама. Парфирогенит и остали кажу: да су Срби заузели земље по Ибрy и Рашкој. Даље овде. Ко поверује овом нек завири у званична акта. томе није чудо. него су то тек узели људи себи да се тиме само боље препоруче и т. између села Тучета и Белице 5 часова од Пећи a у селу Студеници. а у Старој Србији зову га његовим правим именом само ''Баранска река''. Бинчок. него у Топлици јужне турске Србије. а у то доба нити је се ова Рашка ни Ибар па ни дан. народна свест и народно добро.д. већи део дан: Грчке. као мимогред додајемо: да и епискупска столица тако звана Студеничка. Кнез Милош по својој тадањој увиђавности и својевољињу је крстио у Бугарска Морава само зато што је неколико села населио у Србији јужној. велшком и т. јер је се он у овоме. у ужичкој нахији. а стару Моравицу или западну Мораву прозове Моравом. унутр: дела. ван оних који су долазили у кнежевину и то му име у њој чули. а други и већина глупости. пошто се намирише ca кнезом Лазаром о титули императорској и простару српске патриаршије. људи којима је вазда Аустрија. Деспотовице и Бруснице у г. од које се урвине и развалине и дан данашњи налазе скоро читаве. д. или Хвостањска није била у дан. у Топлици. као што је случај са софијском. те ова тако постаде негледајући: што сва Права Стара.Саве у свим местима и да нису захватале овај простор зар неби Грци.д.Топлици на Косову. Народна правда. под Душаном захватала је сву Маћедонију. Влашку и Молдавију и т.д. народна имовина. као и у свему што се ђеографије и етнографије српске тиче. нек види предевање Палежа у Обреновац. кнежевине. него у Студеници пећске нахије. преименовао у Мачкатски. и то од времена кнеза Милоша. Да је другчије требало би се запитати: шта ћe толике и тако ублизу епискупије. Сава. у Призрену у дан. Епир. захтевају: да се име Бугар — Морава укине и да јој се поврати право старо име њено. у Липљану. мин. коју доцније ђеографисте назову српском.

у Скопљу 5. у Ужици 23. Крушевцу 10. у Кратову 37. у Враци 40. у Врањи 6. у Приједору у Крајини – ова је погрешком написана у Пријепољу 21. Глас. у Хисару или дан. Србији 19. Србији 14. у Дебарци Пр. у Хисарџику на Балкану у Пр. у Радовићу све у Пр. у Травнику 18. у Лариси у Тесалији 92 . а то је у топличком манастиру битољске нахије 34. у Мајдану у босанској краини 30. у Патију у Маћедонији 43. у Радомиру 11. у Смедереву 31. Србији 4. у Бељови међу Воденом и Јениџе у Маћедонији 28. у Призрену 35. у Еласони у Тесалији 29. Србије 25. у Правој Србији 2. у Берковцу 41. у Егри Паланци или Кривој Паланци 7. видинске нахије 42. У овај простор спадају епископије: 1. у Србици или Чибри дан.д. у Локвену прилепске нахије 27. у Пироту 36. у Штипу 13. ломпаланачку и т. у Ладеднику.Шта више од чистих срп: земаља отеше епискупије: србичку — серфиџе — трикалску. па их подвргоше под цариградску: јер је ова била прождрла екзархију бугарску. у Босни Сарајеву 16. у Нишу 9. у Новом Пазару 15. у Лешу 33. Ихтиманска у Правој Србији на дан. др.уч. Србија 24. Дупничка са столицом епискупа у Дупници. 1866 и 1867 год.срп. у Тетову 8. Пр. пелагонску и joш млоге друге па их придадоше екзархији оридској. у Зворнику 22. у Плијевљу – Таслиџа 20. у Мостару – Ерцеговини 17. а тако исто помињате — софијску. у Чинару у елбасанској нахији 32. видинску. Ово ће нам све потврдити и простор бив. Србије 26. у Мецову у дан. у Клисури у авлонској нахији Пр. у Ћустендилу или Костендилу 12. Балкану 3. у Дубровнику 38. 8 и 9 беогр. срп.т. Самоковска у Самокову у дан. патриаршије признати као cpп: под Лазаром – вид. Костурској нахији Пр. врачанску. у Белградчику 39.

Одавде је ишла јужна српска граница све западу до више Мелника.д. у Разлогу у Пр. а у турским беритима нема их нигде ни од корова. јер знају да су те земље српске иначе српски краљ неби се сахранио у туђој земљи. ако је нису увеличавали. — дошао caмo до границе српске на међи ове и бугарске државе тако званог места Бугарског Извора. о којем се до данас нико и ниучему несумња. 93 . Зна се да је и Стефан Дечански побивши Бугаре и кад су му се ови улагивајући се и грдећи свог убијеног краља Михаила. а руши и обара непроучене добро факте и онако насумце и обично наше лакомислено суђење. Софије. у којој му а данас леже нетљене мошти. покоравали и т. остављамо их с том примедбом: да су оне опет имале своје владикате. а даље није хтео да иде и т. — види Cpeћ: Стар.д. а овим даље до утока уњ Вида. реке Великог Искра а боље Вида. Пошто смо тако пребрајали српске патриаршије епискупије. или управо да се изразимо и несуђење никакво. Жеглиговској и млогим другим. Особито се ово види у епискупиама Злетовској. а столице им биле по монастирима. са којег је се тако овај град и прозвао и т.д. Ово јасно доказује наше горње истините и праве наводе. но без десне руке. као што знамо из историје нису одиста умањавали.— äîíäå ãðàäà äî ñðhäüöà‘‘’’ Средац је дан.д. или Владикате. на којем је био стари бугарски Видин. Напослетку нам ово све сведочи и сам простор земље српске.44.д. а од овог иде југу на Чирпан нa Maрицу сниже овог и т. и одавде ишла право западу до Јадранског мора спрам Авлоне и тд.д. Ово су зато хтели да учине да изкорене српство тобож из бугарске земље. па се спуштала југу захватајући више од половине садање Босне и ¾ кн: Србице и више Неготина у овој ударала на Дунав. но нашу претерану и дивљачку лакомисленост. одатле иде право истоку на прави Балкан спрам Габрова. Демирхисара и т. па прелазећи овај код места тако званог Бугарског Извора. Србији и још 8 епискупија. које се: у нашим споменицима спомињу. У њему се вели ово: ‚‚Ñâåòû Ñvìåwíü ñü qãðüñêèìü êðàëåìü — и т. коју је Немања ослободио. Ово ћe нам све најбоље потврдити речи из животописа Немањиног. Âüzâðàmqæå ñå ðèzh qãðüñêîìq âü ñâî~ ~ìq âëàäèYüñòâî. wíü æå ñâåòè ^òâðàmü ñå wò èåãî èäå ñü ñèëîþ íà ãðàäü Ïåðüíèêü— и данас развалине на планини Периндагу. кад су теле и мошти да му униште. Руку су му одсекле пропагандисте бугарске. Ово је на граници праве Србије и Маћедоније. Од сјевера ишла је захватајући већи део Далмације. али околни сељаци Срби прав: и Мухамеданци недопустише да то ураде. повратио Србији од Грчке. за које се не зна где су и т. или огранку старог Орбелинуса.д. које су им биле подчињене.Тај је његов простор био истоку од дан. Софија која је тако прозвана због цркве срп: краља Милутина св. стр. па од више Прилепа спуштала се доле ниже и joш јужније до испод Лерина. Колико смо глупи нека се види Kpcтићевa Историја Срба која се предаје у нашим Гимназијама а у којој се дан: Софија или српски Средац зове стари српски Велблужд!? ~ãî è âü wïqñòhí¿å êîíüYíèîå ðåêîìàãî è âü ñüâðøåí¿å ïîñòàâè. а његови потомци. Дечан.

но мала и незнатна варошица са силним развалинама старог града Стоба è ãðàäü Zåìüëèíü дан. Савом. Drеv: Pis: Jchos: P: J: Safarik Pr:185l год. Ниш è ãðàäü Ñâðüëèãü и данас развалине од града у кнежевачком округу. под Лазаром. као и да би и остала српска племена живећи тада око Ибра. пренесе се у дан: Пећски манастир. Арсенији првом —‚‚áèëà íà ìåãüè qãðüñêîè zåìëè’’ Ово је доказ колико је се тада сјеверу пружала Србија у овој дан. Архиепискупско место. Doliones и Doloncae — Живили су како у Малој Азији и око Црнога мора. но што је била земља државе Немањине. јер је Жича — по писму светог Саве св. Србији è ãðàäü Ëhøüêü âü äîëèhìü. Грци дакле нису ни једну стопу присвојених Србима српских земаља после св. Сада је и село Землин ниже ових разв: è ãðàäü Âåëüáëqæäü и данас огромне разв: на Етропол Балкану сјевероисточно од Софије више варошице Етропоља è ãðàäü Æèòîìüñêü и данас огромне развалине 5 часова југозападу од Прилипа на планини Крушевици è ãðàäü Ñêîïëh дан. Долинићи. скитачима и скитницама. тако исто и у данашњој Paшкoj око Ибра или данашње Марице. ïîëîzh данас раз: више монастира св. или дан: Марице покорио.Саве била је 3—4 год. искрена.è òüü ñüêðqøèâü ñèëîþ ñâî~þè âü wïqñüòhí¿å ñüòâîðè è ãðàäü Ñòîáü и данас је Стоб па граници Праве Србије и Маћедоније. од куд је добио име и срез сврлижски è ãðàäü Ðàâüíè ниже дан. а сведена је на исти и мањи простор. ово је српско племе чувени Милциад атински са грчким безкућницима. или град св. А што се тиче Далмације и Зете или Дедине и Очине Немањине. или Трацији дан. Чибрици è ãðàäü Êîzüíèêü и дан: раз: од града у крушевачком округу одкуда је и срез кознички постао. Неки део од њих избегао је одтуда и дочепао се брдовитијих предела. као што су кичевска. од Грка и васионске цркве. или столица тадање патриаршије св. Dolonci. који је био под патриаршиом српском основаном св. Као што прича Иродот. на превари. Dolones. види даље у истом делу. или Правој 94 . Саве признавали за српске земље. Призрен è ãðàäü Ñëàâüíè Íèøü дан. кнежевини Србији. 9. око бив: долинићског града Загоре — Zagora — а из ових зидина и тврђава непрестано нападао на простодушна. А да би их у овоме одржао. Владимира 5 часова сјеверу од Орида. а кад му се брат Стефан правовенчани зарати с Маџарима. поверљива. патриаршије српске. нахија у турској. Долићи — Doloncas. По овоме и простору признате. раз: 4 часа истоку од Штипа. који је се у Римљана звао Rataria или Ramnia. Види Pam. подигао је огромне тврђаве и зидине. тетовска итд. где је доцније смештена Душанова патриаршија. у Жичи. покорио и обрнуо у робство. ово је још мањији део српских земаља захватала. Долонци. одводећи иx непрестано у робље Остатци ових и данас се налазе у Paшкoj. Скопље у Прав. Видина на реци Арцеруму и данас стоје раз: овог града. а 7 југоистоку ниже Дибре è ãðàäü Ïðèzðhíü дан. Атанасије у ceлy Лeшкy l ½ чac иcтoкy oд Teтoвa è ãðàäü Ãðàäüöü и дан: раз: у Дељној Дебрци. Неки држе да је на реци Србици или дан. срдачна и лакомислена племена српска.

Србији, где неколико десетака имена села и места налазимо, као и река које носе име Доленци и то
Горњи Доленци, Дољне Доленце и т.д. Но осим овога они живе у скоро свој тако званој сада средњој
Албанији, у пределу тако званом од странаца Мацукул, а они га зову Малакула.
Ови данас нити су тако рећи прави Шкипи, ни Турци јер како на језике, тако исто и на
народности ових Турака мрзе и непримају их за своје а тако исто нису веле ни Срби; него састављају за
се неку особиту народност, што им је могуће код својих 30 до 25 000 пушака. На Шкипе праве особито
мрзе, и диче се својим језиком, који је истина највише српски, али страшно изкварен и осакаћен туђим
језицима и речима млогим. Славе такође, као и ови горе поменути у тако званој данас Горњој Албанији
или српској Црвеној Хрватској, Зети и Приморју, св. Николу, а и понеке друге свеце. Њих расутих има и
пo осталим срп. крајевима или бар од њих оставших имена места и т.д.
10. Црнићи — Ceraunii, а град Црнач Cernes — На V. табли Европе означени су да су живили,
по Птоломеју, у Илирији, Далмацији и близу Јадранског мора и Јадрије. Они обично, по старим
ђеографистима, живе по планинама, које се зову Црне — планине или mons Ceraunii. Већи део овог
негда бившег чистог српског племена са мухамеданством примио је и шкипски, као слободан и у
околини господствујући, језик и дан данашњи живе под именом Црногораца на српском, а на шкипском
језику под именом Малезија—од ''Мал'' планина и ''зи'' црна, црни, — Малезије су са свога јунашства,
разбојнишства и карактера целом свету познате, те с тога о њима нећемо говорити.
Но ваља нам peћи о Црногорцима, који остадоше још Срби и који се од искони тако зваху, а и
данас зову. Они и дан данашњи говоре најчистијим старо-српским језиком. Они и данас као и на
Велебиту у Далмацији носе сво црно одело и дреје не само, него и рубље и преобуке, па и капе и
чарапе, оплакујући тужну и чемерну пропаст српског царства на несретном пољу Косову. Они нам то
сваки причају и говоре, те и знаду зашто тако чине. Црногорци ови у кнежевини Црној Гори и на
граници Далмације и Ерцеговине носе само црно око капа, као знак туге и жалости за Косовом, а ови у
Скопљанској нахији Праве Србије све и сва. Црногорци се у кнежевини боре за име и народност српску
с ножем и пушком у руци, а ови угњетени са свију страна, само са речима, оделом, понашањем и
изглединама својим. Ми се нећемо упуштати у даља сравњивања и тумачења, но ћемо само ово рећи:
да од разорених неколико више од две стотине цркава и монастира, који, по причању народнем, зајиста
стајаху у Црној Гори Праве Србије, у Скопљан: Гиланској, и Кумановској нахији, неколико села
православних сачуваше не само свако по две, него и млоге старе књиге, које ни као што пишу ''на зорт''
одузе путник један, о ком је се разгласило да је био г. Гилфердинг.
Они и дан. данашњи живе у овим као најзнатнијим селима: Кучевишту са 120 кућa и школом,
Мирковцима са 80 и школом, Бањанима са 50, Чучару са 40, Бразди са 30, Побужи са 40 и школом,
Бродцу са 20, Љубанцу са 50, Оризару са 20, Булачанима са 80 кућа Cрбa школом српском и 80
пошкипљењака, Љубетену 80 пошкипљењака и 2, Срба, Блаци са 40, Висбедову са 60 Срба и 20
пошкипљењака. Ово исто српско племе живило је под именом Црнићи — Carne, Carni или Чарни,
Чарнићи, што опет означава Црниће, — у Италији до Венета, или Венда и у сјеверној дан. Грчкој, од
којих су произашли: Телебоји — Teleboae — Baгри, Дуљеби и Харвати или Рвати — Dolopеs et
Corybantes — и звали су се по Страбону сви у скупа Акарнани. Пошкипњаци овога племена, које
Хришћани зову Црнићи, а они сами себе зову Валишићи или Оштро Зубаничани, славе св. Василију
Кесаријског ког зову Велики.
11. Дарданићи — Dardanos које Солин зове ''Trojana prosopia'' — живило је од дан. Дунава око
Видина и Ораховца, на реци Скитулу у Правој Србији, па чак по свој бившој Дарданији, или јужним и
југоисточним окрајинама Праве, а сада турске Србије. У ових су градови: Рашки на реци Рашкој, која
утиче у Марицу, Штип, Самоков, Скопље, Крушево или Стари дол, Радовић, Прилип, Битол, Костур и
т.д. од његовог некадашњег живовања око дан. Hишa остао је назив једне простране равнице, која се
зове Дардана а и Дердена. Maњи део овог српског племена пошкипио је се и живи у тако званој дан.
Албанији, а већи живи joш и дан данашњи, као Срби, у поменутим градовима и њиховим околинама.
Као садањи Шкипи под именом Дарда ово се племе одликује, како храброшћу и карактером, тако исто
и joш чистим типом српским. Од њих су Гусинце који су сви Мухамедани, а ни речице незнају ни

95

турски ни шкипски и једнако мрзе на један и други језик као на туђе и непријатељске. Њих има свега
до 150.000 душа.
12. Торбеши, Торбићи и Торби и Ерића или Ере — Tharops, Erops, Aerapos, Tharypos, Tharybas,
Triopos, Dropidos, Dryopos и т.д. као што иx пишу Страбон, Дионизије Галикар: Диодор и остали —
простирало је се негда по свој дан. Грчкој и Мореи, на планинама Ета, Спере, p: око Парноса, на
границама Епира међу такође српским племенима Селићима и Кишубима — Selles и Kassopaei — а
одавде даље су се повлачили све по планинама, докле се нису наставили по свој дан. Шар планини, и
њеним огранцима: Влајници, Дервенској и осталим оближњим Тетовске, Призренске, Дибарске и
нешто кичевске нахије у Правој Србији.
Они су данас скоро све сами потурчењаци, ама ни речице нећe да говоре на другом језику до на
свом правом матерњем и очинским, чистим српским, а има их који су се тек пре 150. год. потурчили.
Они имају и сада по двоја гробља и то једна стара, у којима су им очеви као православни христијани
сахрањивани, и садања, у која се као мухамеданци по вери, али по народности ипак као Срби,
погребавају. Старине српске, као цркве, монастире и т.д. неруше, a где би се то догодило, као што је био
случај пре неколико година у Броду, у ком има преко 700 кућа, што су једни ђаволасти сватови, да би
наљутили једну бабу, која је вечно палила недељом свеће и кандила у једној читавој цркви, ову
развалили у неколико и старе јој књиге разнели — опет све Бог казнио. Ту их веле и ако су
Мухамеданци ове је казнио тим што им је те године ударила поплава и скоро све утаманила. Они се и
данас венчавају само у недеље. Врше све српске обреде и обичаје, као: славе, венчања, погребе,
рођења, задужбине, даће и т.д. Певају све само српске песме.
Ово су једини потурчењаци, који се нестиде и некрију, да вам кажу да су Срби и сада, да су се
нагнани силом потурчили, да су имали своје старе српске цареве, а ови садањи турски да су им туђи и
т.д. Они су најсвеснији од свију и Срба и Мухамеданаца у Турској и најснажнији и јачи, те су с тога
обично сви пеливани. Ради овог пеливанлука иду по свој Турској и тамо се науче турски, али шкипски
и ако знаду тешко говоре. Кад их као пеливање остави cнагa, онда праве бозу, алву, кокице и млекаџије
су и т.д. те опет скитају по туђим странама. Једино је у чему наличе на Турке, а то је саревњивост
спрам жена, те их гоне да се покривају.
Који остају дома, главно занимају се само са сточарством, с тога зими иду са стадом у Тесалију,
Солунско поље, Малу Азију и т.д. свирајући у своје гавале, или кавале, и поштујући и слушајући сви
старешину, који се зове Челник. Бачија такође је у њих у правом значају. Од пре неколико година
незадовољни су са високом портом, што их узима у војску, што им наплаћује данак и т. д. а они су се
веле потурчили зато, да недају ни богу колача ни цару арача. Meђутим не само да им не српски и не
христијански но мухамеданнски цар, него и Шкипи узимају све и сва; те тако остадоше сиромаси пуке
сироте. Док они иду на страну да хрвајући ce и радећи друге тешке послове зараде коју пару, да купе
леба и одела, Шкипе им отму и поробе не само овце и овчарске магарце, него и овчаре, жене и децу, па
чак и овчарске псе; те им све то после враћају под тешким и великим одкупима. Тако су caмo једном
пеливану и из једног села његовог ове год. отерали 20.000 оваца, овчаре па и Челника њихова, псе,
магарце и нешто друге чељади.
Да нам простор допушта рекли би још коју, но завршујући ово неможе нам се на ино, a да
ненаведемо неколико понајзнатнијих села њихових и да некажемо: да је у тих људи најчистији тип
српски још и дан данашњи сачуван. У призренској нахији у тако званом од њих Горском Дукађину:
Брод са 700 кућа, Злипоток виш кога је планина Превалица са развалинама старе престолнице српске
Прехвале, Рестелица, Крушевац, Борје, Глобочица, Диканце, Paпче; Опољска, Ћафа, Ћале, Река, и Реч
на граници призренске и деборске нахије, Баћко, Млике, Врањишта, Орчужа, Бела, Кукалане, Крстац,
Краковишта, Новосело, Орешке, Брезне, Ренса, Планининке, Љубовишта, Шипковце, Топољане,
Шутман, Рестелица; у Кичевској: Србици ½ села Арнаута и потурица, а пола њих, Пласници, Премка,
Старовец, Другово, Србјани, Микимци, Колари, Поповљан, Јасово. У тетовској такође пола села
мухамеданаца, а по пола православних Срба и то у овима: Селцу, Вешарима, Неготину, Врабчаштама,
Зајечару, Џепчишту, Слатини, Теарцу, Шемшеву, Чолопецима, Лисцу они и шкипи, Лешници, Урвичу

96

само они, Бањаци и т.д. Они славе разне свеце а нарочито св. Ђурђа и Аранђела, млоги и св. Николу
због својих путовања.
13. Мијули, или Мијићи, Мије - Myones— по старим ђеографистима насељавали су се око
планине Парнаса у Тесалији. О њима се више ништа незна, до оставших неколико оваквих и од ових
поставших имена места, села и т.д. Тако исто о племену Кијевцу — Kiani, Kias и т.д. — друго се ништа
незна до оставших неколико имена села и т.д. Кијева, Кијевица, Киоска и т.д. како у дан. кнежевини
тако исто у Црној Гори а нарочито у Правој Србији преко 10. Нарочито су знатна два у Пећској нахији,
у којима су врло живи и окретни тамошњи Срби, а и свуда и у свима Кијевима живе само Срби, без
Турака и Шкипа, живе јер ове никако неволу и нетрпе их.
14. Бобрићи, Бебрићи, Берићи, Беркути, Бркути — Bobryci, Вebryci, Berekyntoi и т.д. живили
су скоро по свој Рашкој, у Малој Азији, једном речју: они су живили у једно и исто време, по Страбону,
и у једној и другој чести света.
Живили су још и у Маћедонији и Тесалији по реци Пјени. Они су живили и у другим крајевима
овог српског Тропоља. Ово још сведочи и у дан. кнежевини место Берковац и у Турској, или Правој
Србији, Берковац вар: и речица Бебр у Хрватској, Бребир, даље Бер и Беран, Беркут и Беркући у кнеж;.
Осим овога данас се племе у Правој Србији Бебрића или Берана од којих је и Беран у Васојевићима са
Турским градићима и посадом. Од њих је племе Кучи, као што их Срби православни зову, а Шкипи
опет Бериш, који живе чак и до Косова. Но има Бобрића или Бербића који још живе и у Горњој и тако
званој Дољној Дибри.
Они незнаду ни једне једине речице османлијски ни шкипски, а овамо се, као и Бошњаци,
урачунавају у баш праве Турке и Османлије. На Шкипе мрзе и на њихов језик особито, као и на
православне Срби, с тога су у вечној завади и омрзи с њима. Но негледајући на сву њихову мржњу на
Србе, они су опет прави најчистији Срби са најчистијим типом и старосрпским језиком, којим се
слободно могу дичити и поносити и ако га мрзу и презиру; но шта им се зна, кад до сада, на нашу
велику, и обштег славенства, cpeћy, ненаучише ни турски ни шкипски. Славе разне свеце, а нарочито
св.Ђорђа, Аранђела и Николу, као и св.Петку, које је и црква у Дибри потурчена и обрнута у џамију. У
опште може се приметити: да сви дан: тако звани Шкипи, или Арнаути, бар у средњој и горњој тако
званој Албанији, поштују и уважавају св. Петку. Одтуда је то, да нема нигде цркве и освећене св.
Петкама, — у ван фанатичких потурчених босанских Срба, — нису рушили, него су их само обртали у
џамије, као што је случај у Призрену, Дибри и осталим местима.
15. Лекића, или Леке — Lekyti, Lekes — живило је од вајкада по свој тако званој данас Албанији
и Тесалији. Оно је се особито умложило доласком у 5 веку нових Леха, или Лекића из дан. Лужица, кад
ови населише цео простор од Италије, па до ниже Превезе дан. у старој црвеној Хрватској.
Племена овега има више данас, да је сачувало до данас српску народност, но што је се потурчило
са мухамеданством пошкипило и поцинцарило. Међу Бератским, Београдским и костурским тако
званим садањим Цинцарима одликује се племе Леха или Лета особитим типом српским и осталим
обичајима, а од шкипских данас племена далеки су чувене Лехе или Лекићи ca своје храбрости,
карактерности и т.д. којима је прошле године умрла племена старешина Сен Лека, старац, од 90 и више
година. Он је знатан и чувен још и ca тога што је однео у гроб са собом неколико рана добивених у
борбама да се Шумадија неослободи. Неће дуго проћи, а ове ћe Леке, или Лекићи, кoje сада зовемо
Шкипима, пропасти сасвим за српство и славенство: јер ћe се скоро сасвим пошкипити. Oве Леке као
Шкипи славе св. Николу.
16. Витићи, Витинићи, Битићи, Битини и Вјетићи — Bithini, Yithini, Vetii, у Страбони Ethices и
Haetices — живили су најпре у Малој Азији, из ове се преселили у Eвpoпy, у којој су живили око дан.
Цариграда и старог Византа, или Бизанта ког су и основали пo реци Виту или Виду код дан: Цариграда
и т.д. Кад су се стари Грци осилили онда су се повукли даље у Рашку, у овој су живили по Марици, по
Струми у Маћедонији од које су их реке Грци прозвали, Струмци, или Стрмоници.
Ово су име они задржали све дотле, докле их Византинци непокорише и неназваше ''Sklavi'', а
земљу њихову ''Sklavinia'', што ћe peћи робље и ропска земља. Са ових доцније после натурише то име
свим славенским, а пређе бившим српским, племенима. Ветићи живили су на реци Пјени.
97

17 . Морци — Morzi, Mopићи, Поморци у Плин: Моrirenii circa Ponti litora — живили су најпре
на обалама Црнога мора у Азији, а из ове су се преселили у Европу, у којој су се опет настанили били
на обалама Црног мора и Дунава. Па кад су Грци и овима завладали повукли су се даље, населили
обале Јадранског мора одма до Венета и даље се разсејали по планинама и гудурама, кад их је сила и
пропаст гонила од мopa. Тако им остатке данас налазимо у јужним поврајинама турске, или Праве
Србије, а и у Маћедонији где ce још зову у свом округу Моријеву Mopићи и т.д. Они су прави и чисти
Срби. што ће ваљда, као и досад наведено уверити ону господу србомрзсце и србождере, да нису
Комчадалци и Утургури. Имају и своје славе и остало што само једини на целој земљи српски народ
има, па и виле и вештице и вампире и т.д. што такође само у данашњег cpпског народа постоји, а нема
ни у срп: сусједа дан. Бугара, који се славе својим ''курбанима'' као и сва татарско-финска племена.
18. Племе српско Крајинци. Они су негда, као што Страбон вели, живили до Венета, или Венда,
па даље до дан: Грчке, захватају све покрајине приморске. Од како је Срба увек своје покрајинце зову
Крајинарима, Крајишницима и т.д. Они као Шкипи, а са огромним траговима србизма, како у
обичајима и типу, тако исто и у језику живе од ниже Авлоне па све до Грчке границе, Најзнатнија су им
места: Браништа, Дарда, Врачар, Љесковић и т.д.
До њих одма станује данас најзнатније племе шкипско, но са грдним остатцима србизма, како у
типу, у обичајима, славама, тако исто и у језику и т.д. које се зове Селићи и Селите.
Врло их је мало сачувало православље са језиком српским, и то они који припадају тако званом
племену Шејистан у пределу истог имена.
Овом племену припада и тако звани ''Мат'' са својих 150. села које потурица, а које врло мало
Латина, од којих и једни и други мрзе и гоне православне Србе.
Око Леша, Драча и Тиране и манастира св. Владимира, код Елбасана, око Београда и т.д. живе
остатци Срба, а племена Селића, који се већ даве, како у шкипизму, тако исто и у мухамеданизму и
латинштини. Њих Шкипи зову Гоговци, — Геге — а они сами себе Големовићи и славе св. Мину
11.Новембра. Зачудо је да се ових рођаци зову овамо у пећскоj и осталим нахијама Мартинићи ваљда
за разлику од православних Срба, који се опет тако исто као и горње Шкипе зову Големовићи. Племе и
рођаци ових Срба славе св. Стефана Дечанског ког зову св. Краљ.
Исто племе но под именом Галинића живи и данас, но као Срби православни око Солуна, где
имају и реку тога имена, Галичница. Остатци племена Галича налазимо у дебарској нахији у селу и
околини Галичника, остатке Opлићa налазимо у Орланцима кичевске нахије и т.д. где и дан данашњи
живе као Срби и са српским језиком. Сама пак тако звана данашња Албанија није ништа друго до стара
Лабија или Белих људи — Срба — земља, а Београд њен звао је се негда тако исто Алба, или Лаба, као
што нам то сведочи животопис св. Владимира цара српског ког је убио на превару бугарски узурпатор
Владислав и Самујил, као што споменути Србљак стр. 137. сведочи:
''Сеј свјати славни књаз доблествени мученик Јован Владимир,
возрасте од благочестиваго и благодетелнаго корене, во градје
Албији — Веограду, — пријавшаго владјеније и всјем Илириком
и Далмацијеју владичествоваше'' и т.д.
А да пак сви дан. тако звани Арнаути, или као што се зову Шкипе, ван Гега, приличног дела тако
званих Тоска, Барда, Бдајча, — Дајчера — Кастра, Скала и т.д. нису ништа друго, до негда бивши
чисти Срби, а сада пошкипљењаци, сведоче, међу осталим млогим сведоџбама, и остала племена, која
и данас говоре више српски, но шкипски, а која имају све обреде и обичаје српске па још и данас имају
само чисти српски тип, a не какав други. Груде славе св. Аранђела, Шуше св. Ђурђа, Шекуларско у
православних Срба, а у Арнаута Кобашко славе св: Јована Крститеља
Пo кадкад Мухамеданци из овог племена прелазе у племе Гаш и узимају да славе св. Петку
наводећи, да је све једно славити св. Петку или св. Јована; јер су они били спосници т.ј. у једно време
постили се.

98

Клименте и православни и Мухамеданци тако се зове с тога што оба та племена срп. народа
славе св. Клименту папу Римског. Мухамеданци живе у тако званој љутој Ругави пећскe нахије, у којој
је веле преко 80. села, али у ова несме нико да приступа. Oни још говоре којекако српски.
Племе православно тако звано Таворско, а у Мухамеданаца Таш, славе оба св. Јована
Еванђелиста. Таворским се зову зато, што је св. Јован са Ис. Хрис. био на Тавору пред страдање
последњег — Вид. плач ст. срб. ст. 46—48.
19. Племена српског народа; Пеони, Пани, Пелагони, или Белогуњи — Paeones, Panaioi,
Panones, Pelagones и т.д. — по старим ђеографистама и паметаристама преселили су се из Мале Азије и
настанили се око реке Струме, где су се прозвали Пани т.ј. господа. Од ове су се реке даље пружали чак
до иза Пене, па и у самој Атики два су се места називала Пеонија. Они су се пружали по свој Илирији и
Панонијама чак до самога Норика, а од овога чак до Дунава. До њих су одма живили Понели, који су са
Панонима и Србима доселили се из Азије у Европу. Ове је последње Дарије опет вратио у Азију, но
пошто му је се сила уклонила из Азиje су се они опет вратили у Европу. Пани, или Пеони, као и
Белогуњи састављали су за се целу област, коју су Срби под Неманићима назвали Дарданиом и која је,
састављала са осталим земљама, данашњу Турску Србију. У Белогуњи је била дуго и дуго и српска
епископска столица.
До ових су одма живили мања племена дан: Медићи, Латовићи, Љубићи — по Страб! Lebeni и
Lubeni и Хрвати, који су најпре живили на острву Криту и cа овога ce пo невољи населили нa копну.
Тамо им је био град Хрва. Ми држимо, што ће, по свој прилици бити истина: да дан: наши Хрвати носе
име од ових Хрвата са Крита, који су тамо живили на неколико можда десетина тисућа година пре
Христа, а не од Карпата.
Данас има племе српско Медићи, a тако истo и Шкипско са старешином који се зове Медиагњан. Пана има и данас cpпског племена, а тако исто и Шкипског. Што се тиче Пана живећих у
Панонијама старим римским, или тако званој дан: Маџарској ми имамо ове и доцније римске
паметаристе, који их од вајкада тамо налазе и у тим земљама. Тако Дион Касије, који jе био управитељ
Далмације, по повраткy из Aфрике и који je као очевидац непристрасан. Пошто описује живот и
границе Панонаца вели: Пани, добили су име своје одтуда, што кроје горњу хаљину с рукавима. коју
зову Пан — Παννους. — Али баш незнам да ли се од тога, или од чега другог тако зову, но Грци,
незнајући им правог имена зову их Пеонима — Παιονας. --То је назвање старо и принадлежи Родопу и
приморској Маћедонији, с тога ја ове последње зовем Пеонима, а прве Пановима — Бановима — јер се
тако сами зову, а и Римљани их тако називају:

'' ύφ ουσπερκαι εγώ εκεινους μεν Παιονας, τουπου δε
Παννονιους ωσπερ που και αυτοι εαυτοις και οι Ρωμαιοι
σφας καλούσι προσαγορευσω.''
20. Езерићи — Страбонови Osserites - живили су у Панонији међу Савом и Дунавом, око планине,
која је се звала Бабина — Baebii mons — Доцније се налази исто такво и под тим именом племе у
Мореји.
21. Србаљи, или Србићи, Срби — Θρυβαλη, или Tribalitae — живили су не само у казаној
Србаљији — Србији — или Трибалији тако званој старој; него у свој дан. тако званој Албанији,
Маћедонији, Босни и т.д., а Теоф. Хрон: вели и у свој дан Бугарској, или дољној Мизији и т.д: као што
је се ова и звала Србиом, или Д. Трибалиом и т.д.
22. Цичићи и Чекићи племена српска — Tzacones, Cicones и т.д. по Страб: и осталим — живили
су по свој Рашкој од извора па до утоке Ибра, или дан. Марице, у море, а нарочито од града Марони,
или Ортагоре, па до утока Маричиног. Кроз земље овог племена српског народа прошла је војска
Ксерскеса цара Парског. У њих су били приморски градови: Сала, Жена — Zenа, Вила—Phyli, Струма,
—Strymna, Дикаја — Dikaia, Абдера, Топир — Abdera, Тоpyros, Стјена—Sthenas—језеро Ишмор, река
Лиса, Ниш или Нишава — Nesos, Nisros — Трава и долина Сила.
99

Даље 23. као што вели Тукидид и Дионисије. д. ''Οιδε Γετα Θραηκων .Грци су им отели све ове градове и они су се морали повлачити даље од Mopa те их тако Помпоније Мела у II. Бесићи 26. Крајинари. — а Дион Касије и Ским: Хиос: вели: да су се Даки звали Мизима све док су живили у Рашкој. Крајина је било млого. те тако их и непрегледамо. а доцније и најновије Граничари. Romanis dicti — A коментатор Виргилије Север говори: да су опет Гети и Мизи једно и исто ''Getarum fera gens etiam apud majores fuit: nam ipsi sunt Mvsii. ‘’ 100 . Манџуре. Галичани. као 25. који вели: ''Где се год обрешчет Гусар през државу Крајишника. које ћемо ниже напоменути и која сва сведоче наводе наше. Напоследку имамо да споменемо још за Даке и Гете. назива Гете најхрабријим и најправеднијим од свију Рашана.000. веку по Хрис. Крајинци. Тако и Иродот. који се и у 14 веку спомињу и остала племена. који свуда и у свакоме виде само неке Шкипе. Macedones Askulacae и Caucones ми урачунавамо у старе Шкипе.д. Macedonot Hyrcani. 24. Karni. како су се сва српска племена покорила Дарију. крајина у Епиру. војска смрви их за час. пре Хрвста. Крајишници. Означавало је Крај. те одтуда у нас реч Крајина значи: војна и Крајинити војштити завојштити. quos Sallustius a Lucullo dicit esse superatos. које све указују на некадашње границе срб. Самоједе.ανδρειοτατοι και δικαιοτατοι'' Страбон тврди да су Гети са Рашанима говорили један и исти језик ''Των Γετων ομογλωττου τοίς Θρασιν εθνους'' Даље Страбон говори да су Даки и Гети један народ. Босни. они су се заједно са Одрићима.Eontes .д. Плини вели: да су Гети у Римљана прозвани Дакима — Getae Daci. пленит где шчо. а као мала Крајина Carnola и Саrniolia. Macedones Philadelphini. узроком нападаја парсијског око 513 год. Крајину ове. Кад је се византиско царство још више осилило. па и најмлогољудније племе Бодрићи. али његова 700. који је на 440 и више год. — и то је означавало не народно име српског племена. да су они такође били Рашани и српско племе. а Вибије Секвестер у IV. Бесића и т. Чукче. а земља Крајина називала је се од вајкада ова иста што је и данас тако зовемо — Carni. које су им име Грци пo свом језику дали и прозвали иx пo називу острва Истров и т. Да је тако јемчи нам и Душанов законик у својој тач: 82. Србима и Смрдима морали повлачити све даље и даље Дунаву. које и данас ту живи под именом Словенаца. и опет се вратит са пленом то све да алатит и крајини само седмор'' У средњим вековима Немци Крајину назову Kärnten из које је peчи постало опет новолатинска Carinthia. који су тако од вајкада звани и писани и то не као народним но месним именом од острова. а не оних. Тако је Крајина у дан. — него је означавало админнстративно име некадашње српске државе. Сережани. Ескимосе и Лопаре ваљда. а Иродот прича. само што су први живили даље на сјевер од Гета и да су били непознатији Грцима. а после тога да су се прозвали другим именима. Племена пак Macedones Kadvenis. племе Истрици.д. бити се и т. пpe Христа писао. а само су се једини Гети противили. Грци су и Кривиће и Србе урачунавали у Гетe — Krybyzii et Serberenses. да су најпpe живили на Родопу и осталим местима од Балкана до Дунава. око Авлоне и т. на Ските. или границу и пограничне људе који су вавек били војници. Даље нам долази још 25. Пандури. налази високо на Марици. Људи пак који су живили на тим крајинама звали су се увек па још и сада Крајинци. државе. и који се већ гуши у италианштини и немштини.

СТАРИ ЕЛИНИ И РИМЉАНИ И ПРОПАСТ СРПСКИХ ПЛЕМЕНА У МАЛОЈ АЗИЈИ. и које су све скупа звали Циклопским. а апатија свему удаљенијем од себе и неко оснивање на човечност и правду. споменике и т. Девић. превазилазе и дан. Агнадава. не у државном.д. Куна. Местице. Рамидова. Кршидава. што и данас постоји. племенским. која су тада и у дан. Петра. као и од кога и зашта? Питања су огромна и замашна. Трахида.д. Будва. у свему и свачему још и данас међу славен. Љубишта. Задрва. Маркодава на Моришу. на неко право и што још и дан данашњи. Лица. Симова. или Огњава. Арбина. шет. као што су биле: Асирска. Миљата — Milatа. Братериа. него су живила: помесним. Метана. Елинском или ком другом. Петродава. Грчка. и прекрасном и тд. Срби. који су имали обширне централисане и војено уређене империје. Парска. река планина и т. Речан. вероваше у 101 . Недино. Стена. Ета. кад и куда пропаде тај силни и толики народ српски. Јелница. Лејна. Гора. Лепшава. Јаворина. Селозија. Печа. Белазора. бејаху још у дивљем и чемерном стању. мука и невоља. после толиких десетина тисућно год. српска су племена у свима побројаним бив: српским земљама превазилазили у свему и свачему. што се умног развића тиче. Вавилонска. и о безсмртију душе најсавршеније и најчистије појмове. у свему и свачему. остављајући до згоднијих прилика и другог нашег чланка. У којој је мери све ово било пре пет. Ништа више нетреба навести до то. Загора. Дибра. д. Врана. Горица. Градца. и мало и највише нешто повећем општинском животу. Обтачиана. Римљани и остали народи. Паровица. Каменица р. Луганица. Селица. Вељигај. те да би се могли одупирати спољним непријатељима. Олта. иначе би нам оставили и имена места својих градова вароши. Сандова. храмове. Децодава. Пелендова. Слатина у Влашкој.д. Клепидова. Свако ти то вели. Мудрица. Раси и Даки — или Драка. божанственом. Селена пр. Ручана. Доља. Гладица. Гора. ДАН. АУСТРИЈИ И ИТАЛИЈИ Пре свега ваља нам да се запитамо: какав беше. Русидова. којима су се чудили како што се тиче огромноће и богатства тако и лепоте и украса. Кучи. кад најстарији тако звани европски народи и најпросвећенији Римљани и Грци. данашњи. или десет тисућа година. Они су имали своје градове. Машклања. државе египатске. Буридова. Оревија. Лужичић. Корила л: Велика. кад све ово видимо и дан данашњи и гледаћемо можда до амина века. племенима свима је позната. Северин. остале народе. у ком се може наћи само војник ужасне деспотске државе.Пошто смо тако најкраће побројали племена српска која су у поменутим земљама живила можда на неколико десетина тисућа година пре доласка у те земље Грка и Римљана. Ниоша. Сарбача. Акадова. Сана. Мидска. Пољани. Прастовица. Египатска.д. само на велику нашу жалост. Савица. Драча. стари Грци. као и о свему преузвишеном. Палода. Сеноја. живила својим не —тако да назовем—државним и обште народним животом. носила чиста српска имена. Комидова. да се. Кршидова. —неће бити сувишно да покажемо и имена места и т. Сва ова наведена имена показују: да су Гети. Очила. Друбечиш. или Ниш. на кирзизском или калмуцском језику. и највише обштинским животом. У овом свом ситном племенском. као и непостојанство и несталност. старо Латинском.Румунији и т. ненаучише памети неопаметише се и непроменише се. Шкипском. Загора. кад нису хтели на дан. ''О прошлости Срба. за каквог обштег злотвора: ''Па шта му ја чиним да ме нападне? Он нема права'' и т. Нетидова. Тако налазимо Архидава дан. Ладак. Бјело. Црногора. на која ћемо за сада одговорити само у неколико редака. Тржана. Чедонија. Они су имали веру. сваку меру. Лешина. Вршова.д. вароши. и то онда. ТУРСКОЈ.д. Драчићи мора бити — говорили на српском језику. Леповић — Lepavits. Врбица. Букља. Великих и већих не само племенских простора. Римска и т. сви Славени оснивају. Вишице. Кад ови знадоше и прослављаше у име богова и виших сила само своје вође и војводе. Љесинова. Ово ћемо доцније још боље показати. Набаpa и т. или Србача. Малош. Сељани. тада српска племена у велико знадоше и вероваше у загробни вечни живот. Осим овога најивност и незлоба. Закоље. Cpђaвa. у стању." Пре свега ваља нам казати ово: да су сва та српска племена. као што и у доцнијим вековима видимо. недостижним дивовским — џиновским што ми кажемо. него и обштинских јединства међу њима није било. или огромним.

парити моји Фасти. прелепа па и рајска. да им исте проуче и друге напишу. Demo-phyla Демовила и т. као што ћемо ниже видити. Даље на ликијском новцу. ниједан од учених свију европских народа неможе прочитати. псетo које стражари (4. који су у оно време писани. или Брду — in summa Velia. или дајем за јемца. Лидском граду.ј. удавићу Цербера мене зато ручавам. даске жртвене.j. зашто Грци. који вечно трчкараху у своју првобитну египатску постојбину. ако су заиста и били такви. Јаро. Радо вери мих рочеч очен вела'' т. Финикињани. — који су му певали песме и играли. Арави. из Мале Азије.д.д. да неодговарају оном чему се xoћe. Нума Сабин — или Србин — је установио 12 салијских жречева у част Марса Градова — Salias duodecim Marti Gradivo legit. на том високом и тврдом месту сви они. изображења. то сведоче сви писаоци римски. тражили су опет прастаре становнике. ''Ми велерје и бјелопеве. или никаквом ступњу. језику и значи прекрасна. ј. Саме су им тако зване Sivilae носиле имена опет вила. а о којима се може рећи код неразвијених. Дуб је и у њих био знак бога муња и громова. високом ступњу просвете и изображења дивише се чак и после Христа ти славни и далекочувени Римљани. На њему се налазе два чиста садања наша писмена Ч и Ж. па чак и у Азији. Тит Ливије вели: да је Конзул Валерије живио нa Хуму. са латинског језика.ј. каквим се описују ? Одговорамо. Valerio creditur libertas. а не каква друга.ј. 3. нису ништа друго до чиста српска и од Срба примљена божаства. на ово: А зашто неостадоше Египћани. грчке Ладе и т. знањима. Неколико векова oни су се служили језиком у својим храмовима. дивље и на ниском. Парси. Поклон од Вискуше Лартове—кћepи — Авлу Сеанттову Сину 102 . Картагенци и остали стари народи. Радо веруј мојим пророшствама. која су врло силна.вечност и неутамањење људске душе. стојеће војене чорде етиопске. ме — поштуј моје законе. Вавилонци. Kelion и Velia т. ''Avlе seanti sinu lаrtarl.ј. Мени вељеговори — или хвали. или Јеровила. Напоследку римске Севиле или Виле. Тако наводимо ликијски надпис нађен у Малој Азији на Лимири бив. т.ј. гроб сеј памети грановити Седаријем Пана Чадом про себја дља е Лади — Вељади — увај и Чаду Мужжалоју''. кад су и погребовани они којима су подигнути. Место свију њих. стоји написано: ''Чех''. којима се може поузданије поверити безбедност грађана. по Конзулу Валерију: ''Jn Velia aedificent. и она има значај само на срп. недостаје) 5.д.'' Ho наштa je наводити толике доказе. срп. Веља и Чело. ''Ти наш Кобил''' Ти си наш Кобил— т. који су били и који још и данас постоје. Реја је била мати Ромула. што сведоче млоге паметаристе. бога победе као и у нашег Перуна. такви. Кад су им ове књиге постале неразумљиве. Шта више и сам Рим основан је на три брега: Palantion. Њиховим худошствима. Александар Ходзко прочитао га је и он гласи овако: ''Увано — вено. То сведочи Нero-Jhyla т. да тамо црпе мудрости и знања. Даље на трећем споменику пише: ''Те дски жрвјени''—т. ''Даву Цербера мења за то руче''. на ком су говорили првобитни житељи дан. Но да нам се неби приметило: на што и неостадоше таквим. Палата. quibus melius quam P. ibi alto atque munito loco — A Валерије рекао је опет народу: Нека живе на Вељи. Нa томе језику писане су им и све свете књиге и знатнији уговори. ковати новце и т. Ето укратко таква бијаху српска племена у време оно кад их покораваху туђе. Г. тако исто и Грцима. да наведемо само неке надгробне. У Италији на 1. којега. Oни дадоше и веру и више надчовечанске појмове о свему високом и преузвишеном како Римљанима. Леповиле. А да је Веља одиста била висока планиница. које немамо времена побројавати ? Од Срба су се научили Грци и Римљани копати руде. Viscusa clan'' т. или простари Срби. Асирци. Евреји. Тропоља. радовима. 2.

pali. c. Беби Јунцин старешина занатске роте командир 4. оцу Вељку Жупану 24. Petronio. часови теку преко Аримана.ј. Velusa Selvansia cker tvetli clan т. Сад долазе доцнији већ на латинском језику: 1. ter. — стоји овај надпис. кохорте — ексадрона — коњаника Гала. juneinus. baebius.Р.ј. као што смо казали. Меа tetena svetlejši klau т.д. Мила Лале моја кpасa 18. Lart Jan Czarny vetjal т. На жртвеном ножу: ''Czasa — czasa teczet czerez Ariman'' т. Велуша Селвања сћep светли поклон 23. а не оне који су учени: Први: ''Титу Аврелију Сперату Каваљеру Сабинионава дивизиона родом из народа српског — Рашког — живио 37.цар Јан. е. Мојој теткици најсветлији поклон 15. и 103 . L.д. Avla Gaspediena т. IV.ј.ј. Веља Вишњи Велес сестри ћepи Чизари и 25. Међу осталима да наведемо само још ове и то на дан.ј. На жртвеном камену ''Tu Mamaja poreis raczyviu trebêtê'' т. Јове — Јупитеру — више од орла летиш над сунцем. gal. ту мати времена пор — жртву — треба 13. јара толика доле.'' и т. Cohor. а служио 18.ј. jarno tole Ješce y jara nadali т. Raetorum trib. lez zaporinaju .ј. Mila Lale mоја krasa т. Lepideê leêsz Joveê vyzesi od orla solejti. Бел тако предзначно. deiotarianae praef alae asturum и т. На надгробнику детету 19. Публију Петронију М Хонорату командиру рашке т. j. као и у првога точком. Equit. 14. смрт је — Тања богиња смрти — једина јака или верна. а Латинац није такви.''А veseli Srbai'' supanai т. Vindelicor praef. Секст Фулфенио заповедник на 4.ј.ј. прекрасно израђена. M. l. а још јаре надавали 17. роте — састављене од Рашана — Срба — војени трибун и т. Да наведемо и ових 25 надписа. pannoniorum. Cohar. Ларта умрла девојком 21. Atu velhe supinai т.ј. Detina Arntina u detina Lisa т. лежи ја затварам 20. год.'' и т. Lez dêsina.ј. или Eрићском. који су такође са надгробних споменика: 11. или вечношћу. fabr. cker svetli clan'' т. Бел — т. Mil. 9. Заповедник над ? 00 коњаника Срба и 1000 пешака Панонаца. — Леподејеш лејеш.ј. coli. колодањал'' т. детина. I. као што га је прочитао г. salutari praef. Ово чинимо зато што пишемо за народ. чарни . II II. извештао 16. кругом. — т. Бел бог те је дете заточио. На другом споменику такође са огњилама и у среди.ј. Други: ''Пудентину витезу родом Србину — Расцу — живио 30. ј. praef.ј. или опет Срба из Паноније. год. Јара ту. coh.ј. ''Бел детина. mil. стоји опет написано: 10. Lartia umria puia т.д. Светли поклон Велешу — Велешу.j. alai. Егор Клас. Авла господина 8. l. т. језику српском без латинског. raetice — т.лежи дете. Бел презнатјал" т. — т. Селвана кћер 7. 3. XXII. а служио 17.црни. f. praef.ј. honorato Praefec. ''Бел. 12. Vel Visnie Velos setri ckere Ciizarlii. српске роте.ј.ј. qiur. f. — 2. дете Арнтина и Лиза 22. Ја весели Србан Жупане. Sex: tulfennio. milit leg.6. тако звани Бел Бог — дете. На надгробном споменику — саркофагу — Етрурском. на коме су и два огила наша.д. trib. надгробни Jarno thu. ''Velusa selvanse.''Тања јединеј crupua Латинал таки ни јае'' т.j.

д. били су му високи преко 350 стопа. Неоснованост у годинама ових последњих јасно нам уништава Мојсеј Хоренски паметариста ерменски. по испиту земне коре. 3. — пошто је разуме ce покорио сву Азију и дошао чак до Црног мора у Европи и т. а изселили су се из овога око 1520 год. пре Христа. по једнима на 2000.Тако су могли не само цареве и њихове династије назначити — не само пре Христа на неколико тисућа год. 15. Вид. Егар. или Замазис. III. што га убише разбојници. или бедеми. Дакле основавшији свој спис на овим и оваквим паметаристима. Мехадије међу осталим надписима још пре христијанства нашао је се још и овај: ''D. т. Све европске паметарнице урачунавају. Све су то докази горе наведеног. Нинивију. а по другима само нa 1500 год. Даље се зна да је та иста Семирамида владала и распрострела власт своју по свој Азији.д. или 3амасисa. јер им је Мојсеј на границама обетоване земље умро око 1480 год. као: Бероза. те тако и није погребен у обштој царској асијрској костурници. који је живио у 5. — Чер. даље Душица и т.д. Јул. саставише веровање: да је се напоследку и сама претворила у камен са натписима. чиста српска имена. cтенe. 4. Тиме је превазишла престоницу свога мужа Нина. Kефалеона и осталих. и 5. миља простора. Пакотину витезу Калпурнијанова дивизиона родом Србину. Д. књизи гл: 13. а. Преселење Евреја у Египат било је око 1900 год. М. Мар Абаса.'' A ово је надпис једног Дака и гласи. живили.Tpeћи: ''T. у којима пише: Попар. Нарочито су неки од њих писали своје паметарнице са подлиника из царских архива халдејских и осталих. пре Христа живили. у тако званом округу Гесемском. Dоbretae quaestori. М. и пр. Александра. У нac самих такође нма неколико старих надписа римских добивених из Праве или сада такo зване Турске Србије. Син њен Hиније. jul Ј. год. као и у овога Доброте. Абибена. племена. на неколико стотина год. које је год. да би је преставили онаквом каква је. а дебели преко 87. погинуо је од разбојника. Кл. у Халдеји владао Армамитреј предшественик Белов. a азијски народи. т. Овај је основао своју паметарицу на подлиним писаоцима халдејским и другим. веку пo Христу. осим тога још и за ово: како су стари Рамзеси — Римљани. 14. тврђаве и т. Пошто је тако владала та дивна и чудновата царица. завладала Инђиом. пре Христа. у коме су oни преко 400 год. — да је Нин Цар асијрски. и т. lil. Ав. М. Фил. Код дан. 1841-1861 год. а муж царице Семирамиде. здања. Мојсеј Хоренски вели –у својој I. Полиметора. и 16. Тај њен Вавилон био је ужас и чудо света и износио је преко 12 немачких миља дужине и ширине. као робље радили. а муж Семирамидин. Sergia Basso decemvir. Пропаст малоазијских срп. служио 11. пре Христа.д — немогући трпити више разпуство своје жене. Мат. који се слаже са паметарницама старих народа. и неколико 104 . живио. — него још и означити. узимали у војску и српску мушку децу од 11 год. па и Ерменију и подигавши свуда и на сваком месту градове. која је имала само 10. 1841. Сергија Бјес — Бас — Доброта Децемвир и Квестор римске насеобине у Дацији. Кроз сред Вавилона протицао је Еуфрат. више смо навели а и сви земљозналци сасвим су његов систем срушили и основали други. Ј. којима је се Мојсеј Хоренски служио и које је имао од руком. владао је после матеpe своје неколико десетина година и баш за његове владе умире Аврам еврејски. покоравши тако peћи цео свет. а стене су јој биле само 100 стопа високе. а своје списе црпели такође са подлиника халдејских и осталих написаних на неколико тисућа год. тачно обиљежити имена династија и година и влада и т. но се само у изводима доцнијих писалаца спомињу. А да овај свет наш није тако млад као што га Моша еврејски преставља. у којих су стене биле као из cира изрезине. којих сачињења не дођоше до нас. — побегао на острв Крит и ту се настанио. M. који су. Шта дакле излази из свега овога ? Излази то: да је Нин из 2000. а унуци му се селе у Египат под владом унука Нинијевога Арала. Но и пре потопа на неколико десетина тисућа година. Нов. interfecto a latronib.д. Черт IY. и неколико стотина год. — погинула je од руку cина cвогa Hиниja. да је Нин Асирски цар. а живио свега 26. свом унутрашњом Африком и основала Вавилон на коме су и Евреји.

Малој Азији и т. и цареви су њихови прободени твојим мачем''. Знамо. који се и у Египту подразумевају под именом Хикса. Видимо даље: да ови Евреји око 1900 год.д.д. као Ра на небу. Но рађа се питање: да ли ови исти Евреји нису били опет само као авангарда сада Eгипћанa и да ли у место тражења ''Обетоване земље''. да државе руше и народе утамањују? Узмимо даље паметарницу египатску. твоја војена секира висила је над престолима свију осталих страна. Све оно остало што је писано у Мојсеју само је гола прича. или да ли нису као робље египатско и морали те земље заселити? На ова питања нек нам опет унеколико одговара египатска паметарница. пре Христа живио. заселиле. била под Египат сва Азија. што су египћани страшно. који веле: ''Ти си изишао да покориш суседне земље и да разрушиш цео свет твојим гласом правде. него и чак унутрашњости Африке. Инђија.десетина година. као и да су Евреји били и радни народ. него држимо. могли као чисто египатско робље. у тако званој ''Објетаваној земљи''. као своје рођаке. пре Христа египатска царства покоравају неки тако звани — колико су прочитани њихови споменици — Хиски народи семитског порекла из Азије. Ето с тога су подигнути споменици са надписима покориоцима тада целог познатог света. на острв Кипар. покорио сву Азију и напоследку се настанио. Да није овако. од 1445—1394. Одтуда је у Грчком Миту старији Грк од Елина. једне по једне изчишћавали и прогањали у које спадају и Евреји. да са овог влада над српским племенима у Европи и Азији. у Египат и тамо се настањују. год. док их у то доба сасвим неисчистише. да им те земље чувају. у једанпут. благодарећи својим тивским царевима. прави тврђаве и остало. као доцнијих колониста и насељеника опет Египатских. а други. А ови египатски Хиски и нису ништа друго до војници Нинови и Семирамидини. а пре су тога разуме се. да је у то доба дошао нa остров Крит са својим људима и војницима. и одкуда би. славним љубимцем бога Амона. а ти су му његови војници — од којих налазимо остатке у старим Грцима. под својим вођом Исусом. ти си очистио срца свију варвара. тако звану стару Галију и остале. на којој је подигнут храм богу Ра од ког је тако и прозвата. пa чак и унутрашње Африке. и нa једној од тих раде и Евреји. тако владати оружјем. иду даље и насељавају дан. да су они оставили своје војске и посаде у дан: српском Тропољу. као млађе од оних сирских назваше Елини. па чак и Европа до Дунава. ако нe и сто год. Ра ти je дао њихове границе. 1494—1328 — покорена. са ког је владао и управљао око њега лежећим земљама. Ми неузимамо да су они тамо населили се добром вољом и због глади тобож.000 војскама покорили су све земље и као своје колоне населили Евреје у старој Галији. бегајући од њега чак у Египат. а данашње Грке. које се. ти си умирио врагове твоје. у српским 105 . него чак и сву унутрашњу Африку. — они исти. угњетавали Евреје и напоследку их и прогнали. — и његовим сином. као њихове колонисте. нису ову баш по вољи Eгипћана. или из политичких узрока. Тако је дакле јасно: да је Нин живио нa 2100 год. Видимо даље: да Семирамида такође покорава не само сву Азију. Из ове се зна. Тако дакле египатски цареви са својим 700. не само очишћен био од ових него је још под Сетосом — вл. а под владом Арија и Аралија — првог унука. која има у толико вере. да је Египат којег покорише поменути Гиски. Гоњени Евреји Eгипћанима настањују се око 1445. Они владају 511 год. који заиста покорише не само обрежја. или Палестињи. и страх и ужас целог азијског света? Одкуда би могли прогањати толике народе. или елинске чорде. било са зла своје жене. над египатским царствима. као своје насеобине и унеколико рођаке своје. пa кад је добро проучимо налазимо ово: да на 2100 год. владао. престрављени Еврејама. европске земље иза Срба. као туђине и орде насилника својих Халдејаца. са млогим народима покореним овом чудном и силном царицом. или Рамзесом II — влад. неки се одма до њих настањују. и од тих су друге старогрчке. зову : ''Разбојник Исис син Навина''. пре Христа. Волге и т. а другог праунука Семирамиде и Нина — бегају. што је верније. да су иx тамо силом населили Халдејци. којега Галска племена. од куда би после били највећији војници. пошто се осилише. cа чега је тако и прозван Сезострисом. Ове саме Гале видимо где у свом бегању нападају на српска племена у Малој Азији.

пре Христа. малали. Остало су све радила и производила разна српска племена као робље сужно. а у половини другог века пре Христа подпадну опет сви скупа под Римљане. Римљана.утаманише и угасише народност српску у Малој Азији. Од ових пак ослободи их и уједини у једну државу Крез цар Лидски. што данас већ сви учени мужеви признају за истину: да су Римљани и Грци. војујући пуних 10 година без престанка. Маћедонаца. A под Даријем Хистапсом. Рашки. као и обично свуда. или авангарде египатске.покори сва cpпска племена у Малој Aзији. Eтиопћана. или старе Елине. други њени огранци у Италији под именом Римљана. које покоравајући. Влада лидских царева није дуго трајала. или рођаци у неколико дан. стране на дан. а које опет утамањујући тамо живећа српска племена. -друго насеобине њихових у неколико рођака Етиопљана — Египћана — или доцнијих Елина: -насртај Гала као бегаоца од својих насилника Евреја. те тако мало дануше душом од тешка и силна робства и варварства елинског или африканско етиопског. или до 334.д. срушивши Мидску државу и основавши парску. били се и отимали не caмo од туђина него и један од другог све па и ишли на то да се сасвим и изкорене. племена живећих у Италији били су такође ови исти семито етиопци. -насртај Шкипа. наћи ће. који су по свој прилици били састављени из разних народа. живили су.д. као што је зовемо. пре Христа заселили били не само сва прибрежја Италије. — јер су се оне прве насеобине самитске сасвим прелиле у ове етиопске . Тако пре свега видимо: да семито — етиопћанска paca. свирали. јер Грци нису никада ни орали ни копали нити што друго радили. него су дубоко ушли у Италију и тамо. да под својим царевима. 106 . Другчије није могло ни бити код остатака дивљих војника африканских и асијрских. час опет Елини. са својим насеобинама у Сицилији и осталој Италији и т. Маћедонији и т. а Римљани опет у своје доцније. покорише Парси и остала српска племена живећи у Рашкој. науче. под именом Грка или Елина т. или Грци. Шкипа. играли актерске ствари.д. инатили се по својим зборовима. Грци су тада и то на 1000 год.д. племена у Малој Азији. сасвим уништавају срп.j. -опет Гркa. један и исти народ.д. у којој год: прогнани Гали. Први насилници и утаманиоци срп. само на рачун покореника. који је се продужавао све до 280 год. на овом српском Тропољу чак све до Дунава. а за њима одма Картагенци. јер Кир. око 552 год. б. где су се они смешали са старим Гиксима опет рођацима Грка. Пропаст српских племена у Италији. којих је јарам био сноснији од грчког. -после насртај Пapca и покорење срп: племена под ове. . српском Тропољу. а од тог времена буде им натурен нов јарам маћедонски. но само да су се Грци пре населили у дан. те они с једне. из европских страна. год. о чему ћемо мало ниже коју проговорити. у неколико цептралисану и састављену из неколико обштина и племена. Ко узме добро и проучи сву римску и Грчку паметарницу. Тако се дакле угњезди етиопска и семитска раса у чистим српским земљама. Тако дакле узрок пропасти српске народности у Малој Азију бијаху: -прво насеобине семитских племена или Грка.око 1190 год. покоривши им Тројанску једину. а Римљани опет у Грчку и т. Турака и осталих народа. земље. ван певали. или Грци. или перску. и о Римљанима. а доцније опет Парси у Азији. или опет колониама и насеобинама халдејским или асијрским — свакојако и једни и други смеса разних азијских и африканских народа. пре Христа . или некадашњих поклоника Ра опет Етиопаца у Италији. Сицилије и т. као из cвoje poђенe земље и извора. државу. Haћи ћe да Грци целог свог века иду у Египат да се свему и свачему одтуда. Од тогдоба па све до Александра Великог. — оснивају своје царство над српским племенима. Азијској Панонији и т. српска племена у Малој Азији разтрзали су час Парси. пре Христа тако силе и снаже.земљама. Каква су зла и насиља они тамо чинили ми ћемо ниже навести.

Његово је борба и побеђавање. Он увлачи још 100. са српским племенима живећим у Италији. заводи празнике српске вepe. да би постао рад му оно на шта смера. јер и сам произлази из ове међу којом је највише било по свој прилици. кад га уби гром. потомци Рамзеса II Мјамуна што ћe рећи љубимац бога Амона а поклоника речног бога сунца или Ра. а горе небило. час је. oпет из елемента српских племена. Други oпет Етиопци — или чисти Африканци тако звани свештени. Ово је зато: да се неби египатска колона осилила на рачун срп: племена. и по невољи. Проучивши римску паметарницу налазимо: 1. тако званог Tapквиниja Старијег. или Epићском. војених старешина. са својих 100. у својој тако званој тврдињи. над покоренима и опет прима у свој елеменат све неваљалце и насилнике из свију српских племена. који као и ђед му ради на светим стварима.Ромула са својим Pомнесима.ј. По смрти његовој год. Рим се шири.000. разно се говорило. дели жреце на 8. пре Христа — као цар. пре Христа Рим. ни за светиње. Да би се осилио. или људи који ће да раде за господу војнике и њихове старешине благороднике.000 пешака пpoпao. Одкуда је он био. но непрестано напада на оближња племена српска. дана. а c њим одма још 100 преставника будућих властелских породица. коњаника и 10. зацеле се јавља Сабиниц или Срб Нума Помпилије 710 год. у ком су живила српска племена. граду тако званом Тарквинији 107 . као што каже наш народ. имања. Рачун је прав. Овај. под Ромулом. оснива и подиже римску државу. он. од 100 војених старешина 1000 коњаника и 10. или српске жене и девојке и насиловав их. њихове вере и језика. или војених старешина египатским. као човека и без вере. као разбојника. са својих 1000 коњаника и 10. као преставницима будућег поколења и народа римског. у свој каструм Рамзеса. или свети Ramnes т. после 30 год . после борбе разуме се. као безкућника. коњаника и 10. живота и узношења на небо. лоповима. или војени потомци египатског цара Рамзеса. који неприпадаху ни Рамнесима и њихових 100 војених старешина 1000 коњаника и 10.000 пешака ни Cрбима и њиховим 100.изабра за цара. отвара врата разбојницима.000 пeшака основа и подиже Рим. као војника. или будући Рим. Да би се дакле одржао и да неби борећи се сваки дан. него управо. пре Христа Тула Хостилија којег је отац био први пресељеник к Ромулу из знатног неког града. или војених старешина. а друго. са женом и породицом. врстa. да неби напоследку заједно са својим Рамнезима. као насљедника власти бив: египатских царева. С тога по смрти Ромуловој видимо борбу целе год. земље. по смрти Ромуловој или обоготворења. представника будућих благородних породица. док не надвлада народност српска над египатском. као син вође првог разбојника и неваљалца. 640. целог свог века ништа друго и неради.пешака. са 1. баш из смесе. тисућом коњаника и 10. богослужења. маса безпристрасних или оних. — онда излази то: да нема никакве сумње: да стари Римљани или Латини. за Српска племена живећа у Италији. но смесу неку из ове обе народности. отима иx и увлачи у свој вајени војени логор. буде изабран од обе народности. српкиња — тако звана Герсилија. ни Eгипћанина. умложава.000 пешака не из неког народа. као јединца и самца. увлачи то огромно српско племе у своје пријатељство. оснива календар и тд. ни оној смеси Анкијевој.000 пешака. покорава их и присаједињава римској државици. куће и кућишта. под именом робова. већ бирају ни Срби. али ево горег и ужаснијег. Овим сили себе. под својим тако званим Ромулом оснивају на 754.000 пешака . безкућницима и свима неваљалцима из свију српских и других племена и ове одомаћује у свом војеном кастру. пропао и утаманио се — вара сабинске. нису одиста ништа друго до стари Египћани и остатци њихових војених насеобина. По смрти његовој. Пo смрти овога. који целе своје владе од 30. или сенатори. безверним Египћанима и тд.Но и ово зло било. година ништа друго и неради негo установљава ред и поредак. бирају за цара око 673 г. и кад се све добро и каковаља проучи. српских са 1000 коњаника и 10. и у колону Рамзесових египатских војника. ни за храмове и тд. Он немари ни за празнике ни обреде. Кад се добро прегледа први свети народ Рамнес. те се изабра Cрбин Нума. старешина 1000. који са стотином људи своје народности. год. разуме се после дуге борбе Анк Марције син ћеркe Нумине. после смутња и разпра војене старешине. стања. којима одговара 1000. а мати му беше најзнатнија украђена. Ромул је приморао ове: да ступе у заједиицу египатских војника. и тако једно узима услове за подмладке. по једнима рођен у Етрурском.

египатско . језик који постаде из збрке и смесе језика. риту. прождираше и утамањиваше. Оно није личност. друшство. и непроизвођаше. која се свршава на штету и пропаст последњих.д. још гладнији и лењији. Каракалом. посташе сви покорени народи целог света грађани римски. које је кадро изнети и преставити на cеби целу и огромну масу догађаја и појава: те тиме и добија карактер подобан својим преставама. доцније потомство одати: достојну похвалу и славу. број година. шта се мисли ''латинским језиком ''.д. рођаком и т. или доцније Латињање. А наше учене дружине. да ћe се кости и прахови Рамзесових војника потрести и узбунити. да је истина и правда. Овим се објасњава и то: што се. по њега. сужно робље и т. да ћe ce сва земља протрести. и тражећи крова и покрова — постану и сами разбојници. сином.и т. халдејског — српског. Ове наше истине. они ћe и бити ти. све претвараше и преливаше у Римљане. а нарочито та. да ћe нас својом божанственом. А да би се све то изразило усредоточава се у једној личности. него скуп укупних једнородних појава и радња једног народа у неколико периода. Ово није прагма. држимо: да ћe нас смрвити као ништавог црвка. Од тог доба иде ужасна борба ових робова са Рамнесима. после дуге борбе са ордама Рамзесовим. са свима 108 . али баш они. те 3000 коњаника у 30. — т. Од његове владе јавља се маса робова. но оно преставља средсреду разних времена. за свој укупни изражај својих свију једнородних појава. овим тако рећи боговима. но он је својим радом показао шта је и одкуда је. Успеси су му били свуда и на сваком месту. и не ствараше и не украшаваше. а не постојавша дјејствителност. ова наша правда млогима ћe бити трн у око. но збор једнородних појава укупне радње једнога племена и народа. јер он: и не рађаше. и Нума. али на жалост. него је се знало за Патриције или племиће и за народ или плебеје. млоги ће фило-Елини и фило-Римљани тако охнути и раздерати се. ca гоњења и прогањања.д. па да скитајући се пo белом свету. Гали. који ћe нашу истиниту ствар и засведочити. па кao такви уједанпут проговорише у свој бившој ужасној и огромној империји римској. и Тарквиније само мит. која xoћe да живи и да ужива оно што својом крвљу и својим знојем зарађује. час од других на другом месту и т. Но зато ћe за награду ових себичних и својехвалних најузвишенијих научењака и полубогова свега људског знања. и Марко Aнције. која подиже главу.д. у Картагењанима нађе за неко време преграде. све провинције изједначише. Овако и на овај начин поставши народ тако звани римски није ни чудо што све прождираше и утамањиваше. а нe cвe то да јој прождире 300 представника војених старешина и толико њихових породица. братом. стечено и произведено српским племена живившим тада у Италији. којима убише и смождише ништавилост јадног црвићка који се усуди називати. Оно узима такво типско лице. јер сили његовој небеше равне.000 пешака и т. и Рим се брзо вину да покори и прождре све што бијаше око њега. одржаше врх над онима. презрети и уништити и да ћемо пред њима као дим пред лицем божијим изчезнути. наши свезналци и полубогови. — наваљиваху и нa Рим и његове разбојнике и прождрљивце.етиопског. већ само готово ждераше. да оплачка и пороби све. дјејства. које су једнородне. Од тог доба ствара се доцнији тако звани латински језик или. па пошто их покорише.ј.д:? Једино је што нам се може пребацити: да је и Ромул. д. а имена им уписати на својим страницама као безсмртне труднике и мученике за свестрана знања. пpe Xристa. грубљији и xрабрији. надземном силом и мудрошћу.д. грчкога и осталих живећих народа у Италији. закључише уговор: да буду барем равни с њима. Сарбинце. Митиско лице никад и непреставља једну одјелну личност. под импер. једно извесно време и место са свима њеним особинама. и неваљалци с тога што су као такви и рођени и постали. Но још пре ових. месности и т. насрнувши прво на мирна племена српска у Италији. фукару. а не личности какве. Србе — и т. Борба је се повлачила. својим најученијим главама. растојања места и времена и т.д. да оставе све своје. Рамнезасима и осталим срп. Место пређашњих племенских борба наступише сада сасвим друге социјално економне. које немају противности у себи и т. који 496 год. урађено и направљено. која указује и peђa број лица. још већи разбојници. У то време већ ce више није хтело да разбира за Рамнесе. наши преставници знања и мудрости.д. племенима ушавшим насилно у састав њихов. под којом ваља разумети не лице. Ми баш тим и тврдимо. које праочеви ових примораше.

а оно извесне периоде. и ред и поредак. оставшом у својој првобитној радној изгледини и не успевшој угурати се у властелу. ујединити дивљег војника египатског. и то што је било старо мушко и младо женско. јаде жалости и тд. год. која већ у основу састављена из разних елемената могла је и цео свет прождрети и прогутати. што показују. и храмове. племена. ма коју од те две народности. племена. него нешто треће. пpe Христа са покорењем Маћедонског царства. нити срп. шанчевима. Дакле кроз цело време од својих 860 и неколико година! Толико је требало. коме дати надпис од бога Амона у виду. А трећи период. јер прелази већ у паметарницу. Покорене су махом одвлачили у робство. личним. У народима остају само неми. местним. 82. завојевати туђе земље и градове и т. и веру. у један и исти дан. све једно. са мирним и развијеним трудником и прозвођачем срп. — у стању је једног лепог и прекрасног јутра: створити и жречеве. гледајући да један другога прождеру. била би ствар сувишна. као и Маћедонцима опет свију и тд.ј. и град Рим са свима тврђавама. Можемо рећи. једном речју један свију и сви једнога. да би га показали видимим. духовника и војника оба та народа са масом или фукаром. Тако Ромулов период захвата време од египатског цара. или до основа десетомужија. но их је оставила и до калифата. Та иста изражена личност.д. Тивљањима Локриђана. и другим племенима живећим у Италији. Сва та три времена врше се од Рамзеса II. бича. да је г. виду. но до својег робља. при чаши вина или при каквој закуски. поглед. ујединити све разлике и разноплемене народе. Христа пала Истрија. а одговарајућу ономе што хоће да представе. зградама. које они. а младо мушкиње трпали су у војску. и оно што јој је противно. само за друге ствари за веру и светињу. Она је кадра. и до прождирања Атињанима Шпартанаца. као и Ромул. сасредоточавају у једну личност сазданој у уму њиховом.разним. српа. и ако не тачан број година. кадра је опет. или трећа личност показује борбу власника. А та им личност тако саздана и изнешена на овај бели божији свет. што имају извесна правила извесне законе. временим појавима и т. и календар и законе и т.д. 109 . или оличина у личиност показује борбу преставника оба та народа.'' Но баш ова митска лица с тога и јесу знатна и истинита. ствара све и сва у једно и исто време. 32. у трећем лицу Тарквинија старијега. као што је Нумина. породити породе. саздати у један дан. а не кратак. нова сила и власт. Грцима није стало било да увећава себе. Други период. a не борбе противности и процесе ових до свршетака њихових. а Грчка не.д. који нити је египатски. а од Дарданела. који се односи дан: етнографији наших земаља.174 пр. и палице говори: ''Узми срп војени. и светињу и ђаволштину. да се сазда нова народност. ''Латински. али митолошска. Рамзеса па до првог мешања остатака његових војника Рамнеса са cpп. Она је у стању натурити им и један обшти језик. Од тог доба Римљани су непрестано покоравали једно по једно племе српско у Италији. кућама и тд. поповштину и тд. Мјамуна — Сезостриса. Шпартанцима Тивљања. а бич и палицу да владаш над Египтом!'' а то је време од 1320 па од прилике до 451. пре Христа све земље од Италије па до Дунава. створити: плебеје и аристокрацију. а и трећег финикијског. А те исте преставе у 3. и војени савет и ред и поредак и све и сва на свету па и отети жене и девојке туђе. Јегејског и Црног мора пале су још на 168 год. оно напротив незна и нећe да зна ни за месност и својство његово ни време ни разноличности: но само зна и xoћe да зна: за догађај. вечно се само међу се борише. т. или управо умни појмови и сазнања о нечему. опкопима. и 8. завојевача Рамзиса. пo којима се стварају и јављају. Описивати ова покоравања. да умириш туђа племена и да сечеш главе нечастивих. док Грци састављени из два главна народа. овима Ахајаца и т. од којих су и у којима су дакле и постале. С тога је Рим био кадар прождрети сва српска племена у Италији. Оно узима на се укупност једнородне свршине.д.

а житељи Додона покорили 110 . Сезострисом већи део већ несуштаствује. онда ће се млоге ствари одкрити о којима нисмо ни сумњали. египатског цара. Сво остало оружје и у једног и другог је једно и исто египатскога и етиопскога происхођења. својим знањем и вештином. и остало. V. као остатцима војника горепоменута два народа и две државе. а Пелопс им је дошао из Фригије и потомци његови смешавши се са потомцима египатским од Данаја. од којих је последњи живио у 65. највећи део народа населио из Eгиптa. комедије. Plin: Nat: Hist: I. На оба места изсечен је човек од 6 педљи. који су управљани једним језиком изпочетка и то на 2100 год. навешћемо. Маћедонци и пропаст српских племена нa Српском. Навод наш тврди још. Кекропс и Данај. Тако исто навели смо и да cу се борили међу се баш зато што су се састајали из првобитних војника припадајућих разним народима. а ни најмање неиспитаног и неизученог народа. пре Христа асијрским. остаје оно што смо већ више навели: да стари Грци нису ништа друго до остатци војених чорда асијрских. Тако дакле сама њихова паметарница сведочи: да су се досељавали разни народи и да су oни састављали одјелне насеобине из којих су постале Елине. проучи. до poђењa Христова — вид. на своју мниму коренитост и остало. као и све остало. Зна се да им је. Но негледајући на све измишљене бог зна какве старине.''— ја сам сам собом видио неке са писменима — јероглифима — и женским удовима. која су изсечена на литицама. које су се. да им је језик сродан с грчким и да они Грке и данас зову Фараонима и својим рођацима. стала на грм. но готово урађено од робова јели и трошили. међу којима игра прву улогу Шпарта. пo њиховом причању. Прва писмена постала cу им око 600 год. и сам Иродот.Г. Од једног рамена к другом. у разним покореним државама. држећи у десној руци копље. У томе се опет несмемо сумњати да ови дошљаци нису знали млоге фокусе. знање преузвишено. који вели: да је очима својим гледао статује подигнуте Рамзесом. или дуб. смешале са срп. или око 520 год. или дан: Балканском. као и да никада и ништа нису радили. Ово нам сведочи све оно што ћемо доле навести. да се сви дан: цигани. преко прсију. С тога су се Аргос и Шпарта дуго поштовали као главе свију грчких земаља. Еланик Лезбоскиј. иду египатска света писмена која значе: ''Ја сам покорио собственим рукама ову страну''. а после од 1445 па даље опет етиопским. Ово нам населење баш и пада у године које им стављамо. од којих је први основао Атину.стр. Старина им је. као и Paмзиce у Италији. Олимпијади. па као такви и језике су асијрски и етиопски разно произносили и изговарали. Грци се хвале својом старином. Казали смо да никада нити су били. ван тако званих Гурбета. проговорила човечијим гласом: да ваља направити храм Јупитеру. Само оснивање грчких храмова њихових богова и остало није ништа друго до чиста египатска. 128. Ево његових речи из Вебера Г. — a први писаоци били су им: Ферикад сироскиј. '' Ми смо још раније казали: да су се Грци настанили у српским земљама. Тропољу. с 29. Општи поглед Грка и Римљана. као војници и војене страже семитске и етиопске расе и да су као такови морали састајати се из разних народа. Кадм Финикијанин основао је Тиву. и то крај пута. нити су састављали масе какве огромне и да им број душа никада није био велики. Акузилај Аргоскиј. Кад се језик и остало овог врло важног. и ако ће бити и сувише ларме. или монголских цигана. сила преувеличана и т. У Сирској палестињи — а то је баш око Еврејског првог населења у ''Објетованој земљи. а у левој лук. Међу тим. претерана. а тако исто и остатци војених трупа Рамзесових.д. Хекатеј и Дионизије Милетчани. а други Аргос. А у Јанији — баш где су Грци — налазе се два изображења тога мужа. зову ''Фараонима''. ''Од млогих подигнутих споменика. или Сезостриса II. идући из ефеске провинције у Фокеју и из Сарда идући у Смирну. основали су силне државице Пелопонеске. племенима живећим ту. до Христа. Грци. или етиопска ствар као и постанак најзнатнијег храма њиховог о којем се прича ово у овој басни: ''да је црна голубица слетила са египатских храмова у Тивама и долетила у Епирски Теспроти.

закона. отимања. 65 — Молитве својим боговима. стр. састојеће се само из 30. за потомке етиопске.д. као што су Атињани Kpићанима. А шта је са туђинима. да знамо у најкраћијим цртама какви су били? Ко о горњем сумња. ј. јупитера тивских. Описујући разбоје. ''таква дјела служе у част'' разуме се онима који их раде. рођена су им браћа ове попалила. бију се. Но нама за сада није толико стало до знања о једнакости Грка и Етиопћана. чупају и све раду. јер је он плаћан робовима.000 — бивају само онда. љубе се. Тако су они једни другима у име данка обвезивали се плаћати. I. ''Jilius natus ex eaquae quin duceretur. и којих број по Гезиоду прелази више од 30. једнаких обичаја.се тој божијој вољи. празновања и тд. Тада је потомцима Кекропсовим заповеђено ужасно дело! сваке године давати данак у седам младића. који су били из покорених племена. па и краду један другога жене и наложнице. нека противно каже па ћемо му целе томове о томе написати. које је све наученим људима познато. а кад је жена праунука oног варвара цара Менелаја прекрасна Јелена побегла за тројанског царевића. и данак састојећи се у лепој мушкој и женској деци. furto Pasiphae'' и т. кад: ''θυσ τυκιας επιτασις και σωτηριας απογνωσις ευκη Θεων '' т. а нашу ствар већ и сувише доказују. кад је се овако радило са својом рођеном браћом ? Да би увеличала што више своје худо и мало населење. Имена Тива и тамо и амо. разбојнишства итд. Corpora natorum'' т. η παντας αποθανειν'' т. разорили Троју и покорили под своју власт сва српска племена живећа у М. који пију. које им све и сам Тукидид правда са речима: ''οις κοσμος καλιος τοτο δραν'' т. направили храм'' и т.000 душа. т. државних устројства. Тако су се Шпартанци заклели. п. virgo non erat'' 111 . πριν η Μεσσηνην ανελειν. као што Страб: каже: ''ομοσαυτες μη προτερον επανισειν οικαδε. под видом да освете прекрасну царицу Јелену. тако звана Шпартанска држава допустио јој је савете. или сами неизгину. када падамо у нecpeћу и кад се ненадамо спасењу. Тако је њихов цар Тантал најгадније и најнечовечније обезчастио прекрасног Тројанског младића Анимеда. заклевши се невратити се дома. војевали.ј. једу. што сведочи ово: ''Tum pendere paenas. међу осталима. они су подигли војну. те се деца одтуд рођена прозову Партеније: Παρθενιας. Молимо се боговима .ј. ''Ова ужасна љубав к бику и подло подтурена Пазифа. да могу младићи облежати туђе жене. Азији. варварима рађено. Даље им се виде нарави и из овога: ''Hic crudelis amor tavri suppostaque. — вид: Гил. ј. докле или неистребе све Месињане. колико до тога. — Но ово није био такав ужасан терет за господу атинску. нападајући и грабећи све прибрежне народе и узимајући морепловство у место свезе и одношаја међу собом и разноплеменим народима не за благостања и укупни напредак свију. равно 10 год. ј. имања разграбила итд.д. Но при повратку својим кућама. но за себична и гадна плачкања.'' Подобне гадости чинила су вавек Грци. које су вазда Грци чинили. Cecropidae jussi miserum! septena guotannis.

Тако и на рачун млошства деце. ваља их пре убијати. нека носе у васпитателни дом дојкињама. јер број новорођених мора бити тачно одређен. εγνονα παραλαμβανουσι αι επι τουτων εφ. син рођен од матере. нека их сакрију у какво тајно место како треба''. У Аристотеловој политици 7. και εαν τι των ετερον αναπηρον γιγνηται. како ми се чини. Од оца је зависило избацити новорођеног сина иза прага свог станишта — и своје земље: ''extra limen aedium eos humi abjicere solebant'' или га одраслог продати коме xoћe и пошто xoћe. fingitur arbitus. као и у Египћана. лоповлуци.д. Jam nunc. к.т. εν απορρητω τε και αδηλω κακακρυφουσιν ως πρεπει'' т. et.— Ето тако су им и име и своју вештину избичкали! У Шпартанаца. ако их се више но што треба зачеди. Грци су и простодушне и поштене Парсе научили содомији. јер морају опште дужности бити у оба. По закону Ликурговом казнио је се онај код ког је нађена ствар. или женскиња. δοκω λαδουσσι εις τον σηκονοισουσι παρα τινας τροφους. или грчких племена. Тако да наведемо саме речи Платонове Политике у књизи 5 § 9. 112 . или и из оба пола. ј. ''И тако рођену децу примају зато одређени начелници из мушкиња. Шпартанци су слабу. 16 стоји опет ово: ''Περι δε αποθεσεως και τροφγς των γιγνομενων εξω νομος. j. које живе у оделним деловима вароши.ј. гл. што се тиче одгаје и одбацивања новорођених. εςη κυιαι αρκαι ειτε ανδρον ειτε γυναικων ειτε αμφοτεραι – κοιναι μεν γαρ που και αρκαι γυναξι τε και ανδραςιν – Γα μεν δη των αγατων. треба бацати новорођену. разбојнишства и т. У Римљана и Грка тек су Валенс Валенцинијан и Грацијан узаконили: да родитељи несмеду убијати своју децу. а по Лондонском издању: ''Ουκουν και τα μιγνομενα.ut: Cyri 1. εμποτεισθαι δει την αμβλωσιν'' т. која ступајући у брак није била девојка. а не онај који је исту украо. А ако се зачеде преко — одређеног — броја. но што се роде. не само да нису кажњени него су шта више и награђивани. πριν αισθησιν εγγενεσθαι και ξωην. εαν η ταξις των εθνων κωλυη μηδεν. а философи грчки проповедили су. стр. 238—243 Нрави женске: ''Motus doceri gaudet Jonicos Matura virso. De tenero meditatur ungue''. Децу од хрђавијих. et incestos amores. χωρισ οικουσας εν τινι μερει της πολεως τα δε των χαιρονων. нејачку џораву или ма у чему нездраву децу одма убијали. Основ морала види се из закона земље какве. или педарастији. μηδεν πεπηρωμενον τρεφειν. Добру децу. αποτιθεθαι των γιγνομενων ωρισται γαρ δει της τεκνοπουιας το πληθος. Εαν δε τισι γιγνηται παρα ταυτα συνδοασθεντων. ако уређење народно незабрањује. и ако се потреви какво слабо. нек је закон: да се неподиже ни једно — дете — ма у чему сакато — или накажено. Θια δε πληθος τεκνων. да ваља и у утробама убијати децу. као и у других елинских. вели Ксенафонт — de instit.

вели Хорације — т ј. Одрастна девојка налази своје удовољство у томе, да би могла примити увијотине
Јоњана, и од тог узраста мисли на против јестаствену љубав. — Докле је разврат долазио ових остатака
асијрских и етиопских војника јасно се види и из овога: што је Харидем управљач Атине при свакој
својој мнимој услузи учињеној држави захтевао: да му республика изда прекрасног младића
маћедонског, који је ту био као роб! Македонски цар Филип сву је Грчку освојиo несилом нo подкупом,
као што се види из овога:

''και κρηματων διαδος τοις εν ταις πλεσι ιβχυοσι πωλλος προδοτας των ωατρισων''
т. ј. раздавши млоги новац онима који су што важили у градовима, добио је тим предаваоце својих
собствених, отаџбина или:

''Παρι γαρ τοις ελλησιν ό τισι αλλα πασιν ομοιως, φωραν προδοτων
και δωροδοκων και Θεοις εκθρων αντωπων συνεβη γενςσθαι
οσην οδεις πω προτερον μεμνηται γεγονιαν''
т. ј. Било је, не само у појединих Грка, него у свију млого издајника, људи среброљубаца, непријатеља
богова и људи, каквих нико непамти. Но негледајући на све то, ти су исти људи били у стању назвати
сина тога Филипа, који их подкупљиваше, богом и признати га баш за правог бога и сина Јупитерова: и
то онда кад га један Инђианац — по Аријан: YII 1. 8. – пресрете са овим речима:
''Tи си такви исти човек Александре, као и ми сви остали само c том разликом:
што си оставио своју отаџбину, јуриш у туђе далеке земље да нарушаваш обшти
мир и да дајеш млого посла и ceби и другима!''
Грци никад ниcy били овако простосрдачни и искрени, т.ј. нису никад имали оволике моралне
снаге, штo сведочи ово: Кад је се пронео глас о смрти великог Александра, Дионисије управ. Понтијске
Хераклије од радости је пао у несвест и подигао богињи радости кумир. А у сенату Атинском оратор
Демадид рече:
''То није истина. Да је Александар одиста умрьо сва би
ce васиона испунила ужасним смрадом од његове трупине''
вид : Plutarch Phoeion u Demaetr. Phal: § 300.
Није ли дакле умесно један латински песник, за своју браћy Грке, рекао :
''Бојим се Грка и кад ме обдарују''
''Timeo Danaos et dona ferentes''.
Mи од наше стране нећемo више казати, ни речице о старим Грцима, а ево нека о њима кажу
преводи осталих писалаца. Тако у, Черткову ''Рашка племена насељавајућа Малу Азију'' налазимо ово:
Међу свима непријатељским народима, Грци, вечни бунтовници и зликовци, највише су зла
чинили српским — рашким, племенима свуда, a нарочито у Малој Азији. Јелини размложени по својим
градовима вечно подстакивани својим варошким телалима и неимајући шта јести, јер се никад нису
занимали са земљоделијем, морали су тражити у разбојнишствима средства за живот. Оваква
разбојничка преселења главно су смерала на то: да нађу где год какав комадић земље поудаљенији од
места оног града из ког су, у коме би се могло ситном трговином и вечним нападањем и робљењем
варварских — српских — племена као и продајом ових, господски живити. Елини су увек земљеделије
113

презирали и као таково презрено и недостојно себе занимање увек су га остављали српским племенима
која су били робље у свој Грчкој.
Насеобине грчке нису ништа друго биле до изгнанство свију најневаљанијих и најпокваренији и
профућкалиx грађана грчких. Тако је 12.000 атинских неваљалих, и пo cвe покварених грађана, који су
изгубили право гласања, прогнано и насељено у Рашкој земљи, међу српска племена као што вели
Плутарх, а пре тога Дионизије пише: да су Атињани пустошили српски полуострв и тамо населили
својих 1000 најневаљалијх и изгнаних суграђана. Изгнанима давали су оружје и све остало из државног
имања и заповедили су им да отимају имањa и све остало, као и да робе српска племена: те овим
начином славне Елине поробише и покорише српске земље у Малој Азији и све побрежие европске.
У отетим земљама подизали су тврђаве, у којима су остављали своје највеће неваљалце да вечно
рoбe и плачкају мирна, вредна и простодушна, безазлена српска племена.
Ово наличи на насеобине Инглиске у Новом свету, само што су Елине имале двојну корист т.ј.
отимање земаља и имања, као и робљења и продавања својих покореника, који вечно беху лакомислени
и живљаху својим обштинским животом. Ове грчке посаде имале су у дужности, кад им је угодније
било, ићи у унутрашњост српских земаља те их робити. С тога је на сваког атинског грађана долазило,
преко 20 робова, а на 8000 шпартанских грађанина робља је или Илота, превишавило 600.000. Сви су
Грци били нечовечни, варвари и прави дивљаци спрам свога робља.
Бивало је доба, кад славних Шпартанаца није могло више изаћи на бојно поље ван 1000 људи, а
остало све био је сами чисти и овејани роб разних славенских племена, које су звали Дацима, Гетима,
Трацима, Карима и тд. Кад већ није било више славенских племена на прибрежинама морским
непокорених, а у унутрашњост земље дубоко нису смеле плашљиве Елине да иду, као и на туђе уређене
државе— и кад се није смело море остављати, које је било као вечни заштитник грчки, онда су славне
Елине продавале и душе и тела своја ма коме који је само хтео платити их.
Тако је само Кир имао преко 13.000 безкућника грчких и разбојника, а брат му Артаксеркс од
њих је саставио велики део своје милиунитне и више војске, па негледајући на сродства и братство
своје, Елине су се за парско злато, гњавиле и давиле међу се. Да би научили своје развратне,
женоподобне и савршено у свему и свачему још у корену деморализиране навике, војеном искуству и
храбрости, њихове војводе, обично су нападале на живећа српска племена ова робили, убијали и т.д.
Кад ових није било, или кад нису смели на њих нападати с тога што су се гдегод сасредоточили, онда
су нападали на своје робље а сва та недела звала су се само: ''Наук Грка војеном искуству!?''
Клеарх, последњи неваљалац, погодио је се са Киром парским, да му заврбује, разуме се за
велики новац, неколико тисућа Грка у војску, и пошто је сабрао знатан број, а да би га научио ''војеном
искуству грчком'' нападне на славенска племена, која је убијао, арао палио и т.д. и то славни писац
Елинске премудрости Ксенофон назива :
''Он је се тиме прославио и учинио је највеће добро Грчком народу!!''
Тај је се неваљалац заиста прославио; но с друге стране — са стране безславља. Он је, као и сви
до и после њега, ухваћене Славене резао живе на комадиће ове раздавао својим из мушких арема
изишавшим, војницима само да би их научио војеном искуству и да би их охрабрио.
Но нису само овакви то радили, као што је био овај прослављени муж; него су и сви први људи
грчки то радили, па и све државе њихове. Тако је радио Алцибијад, тако Милцијад, Фокион, тако
Кимон, који је отео од Струмићана све земље заселио их грчким зликовцима, Стрмениће прозвао
''Склавима'' т.ј.робљем, одкуд је име Славенин, а земљу им Склавинија. Он прогна са острва Шчира све
Дуљебе и тд. Тако су радиле све республике, сви владаоци грчки и цео тај народ, ако се тим именом
може назвати оставша чорда безкућних и безпородичних Нинових и Рамзесових војника. Тако је оно
10.000 Грка, које поби Атаксекрксе бегајући из Азије свуда и на сваком месту чинило чуда и покора, да
се описати неможе. Тако је Дракон опустошио Мизије, Тимброн Лидију, Деркулиг Брегију, а Агезислај,
са парским војницима, све остале земље Јоњане и остале, а њихове пренаучене главе све то
прослављаху као најбоља дела.
114

Тако су чинили образовани и научени Грци, који су били за српска племена то што кондотијери
за народе европске у средњим вековима. Одтуда је у св. хилиндарском рукопису написано ово:
''Оље великија бједа от лукаваго рода Грчьскаго!''
Иродот и остали описали су пропасти срп. племена у Малој Азији и т.д. Тако звани Јоњани
малоазијски, били су сбор с коца с конопца из свију тадањих грчких республика. Ови као безкућници
где год су дошли побили су све одрасле мушкарце, старце и бабе оставили за рад, младиће стрпали у
своје хареме, а жене, кћери и сестре побијених узели су за се; јер они нису имали женскиња са собом.
''Грчке колонисте – веле Иродот и Павзаније — пошто освојише Милет,
побили су свo мушкиње, а жене и девојке узели су насилно за се''.
Тако су то радиле просвећене Елине, а кад ове покорише крвожедни Римљани, онда опет
наступи таква иста и још гора и црња сцена за српска племена живећи како у Европи, тако исто и у
Азији.
Напоследку пошто дивља чорда Османлија заузе и поплави те земље малоазиска срп: племена
сва се потурчише и постадоше они изпочетка османске државе вечно против њих бунећи ce Карамани,
a садањи тако звани Јуруци, којих има и у Европској Турској, нарочито око Солуна где смо и ставили
боју на нашој Историјско Етнографској мапи да Срби излазе на море, а без ових неби излазили.
Но није доста навести им само разбојнишства и неописана злочинства њихова, којима се увек
одликоваше; негo им ваља и њихове моралности бар напоменути нашем свету да их види и позна. Све
оно што смо казали за Грке, потпуно се односи и на браћу им Римљане пa и на њихову сабраћу тако
зване Македонце, или колоне египатско-асирске у Маћедонији.
Ми хоћемо и ове стране ова два народа да представимо колико допуштају образ и поштење, као
и чисте и непокварене душе и срца нашег јадног, најпоштениjeг и најваљанијег народа, на овој божијој
земљи. Ово нарочито чинимо због наших школа и тако званих учених људи, који су толико заузети за
''Елинство'' и ''Римство'', да би — само да им je могуће — волели претворити се и у прашину њихову, но
бити Срби. Ово особито важи за оне, који се грче, бугаре, цинцаре и т.д. нека знају куда, коме и
каквима иду.
Mи још сад предвиђамо да ће се богзна шта износити на нас што ово престављамо; али се тога
небојимо имено зато што све ово само преводимо из других књига, које су скоро напечатане, а
неизносимо иx први на свет. О овим стварима већ цео изображен свет зна, пa би грехота било да их ми
глупаци незнамо, а нас се највише и тичу; јер је тај цео свет тако peћи иза божијих леђа овим народима,
а ми смо им вазда били и сада смо пред лицем и с њима у вечном додиру. Ми cмo рекли: да оно што
кажемо за Гркe односи се и на њихову једнородну браћy Римљане и представнике Македонске бив:
државе.
Из досад наведеног jacнo cе види ступањ моралности њихове, а из наводећег се опет из
сачињења поменутог Черткова — стр. 36. у примед: — видећи се још боље:
''Грци су — пише отворено Ксенофонт — прe свега старали се да заробе најлепше младиће''
Продаја најлепше деце мушке била је најзнатнија трговина развратних Елина. Разврат им је био
тако велики, да су овим заражени били најзнатнији и најученији сви без икакве разлике њихови
мужеви. Ови су стојали у содомији са својим васпитаницима, којима су ако да рекнемо предавали стару
философију. У грчких насељеника у Криту било је шта више законом прописано: како ће младићи
бирати себи љубавнике, како ћe ce обред овог зверства свршавати, какве ћe им дарове давати за овакве
cpeћe и оваква поштења и какве ће ce, шта више, жртве развратним грчким боговима зато приносити.
Paзврат и гадна поквареност Елинског народа таква је била: да су овакви младићи били поштовани и
уважавани у свима грчким државама. Оваквим су свуда давали прва места на јавним зборовима и
115

договорима, oни су носили одликујуће их хаљине, које нису скидали кад су долазили и у старије
године, Они су се преко свега тога звали joш и ''Κλγινοι'' — т.ј. веље знаменити и т.д.
Њихове знатне даме као: Фрина, Елефантина, Котити, Мелити, Филена, и т.д. биле су узор свему
добром — разврату по грчком обичају. Од оба пола створила је се дружина прозвана Котито, која је по
примеру поклоника и поклоница богиње Церере, радила сваке гадости, које се несмеду и немогу
описати, а које је описао појет Евнолие у свом делу под именом ''Raptes''. У Риму опет сестре, тако да
назовемо ових Гркиња, славиле су се: Лизиска, Клеопатра, Агрипина, Валерија, Нехтимена,
Цезонија,Тарција, Вестила, Картила и остале.
Оба ова народа или боље оба ова остатка египћана задржали су и религију египатску, у којој се
вечно наслађаваху богови сваким неваљалствима. Међу овима најразвратнији имали су највеће
поштовање. Тако су у Грка: Јупитери, Јуноне, Паладе, Афродите, Бахуси, Венере, Церере, Пријапи и
т.д. а у Римљана такође Венере, Јупитери, Бахи, Пријапи, Панови, Фалуси, Прозерпине и т.д. били
свуда и на сваком месту, и у заштиту њихову стављали су се први градови римски и грчки, а у овима
њихови житељи.
Разврати и гадости ова два једнородна народа превазишли су разврате и самих Асираца и
њихових праотаца, Египћана њихових отаца и т.д. Шкопљење људи дотле је било дошло, да су и Папе,
доцније и у хришћанству, издавале буле противу тога — види булу Папе Климента ХIV — а Јустинијан
узаконио је: да се сам отац ушкопи, који шкопи своју мушку децу ради продаје. Оваквима, а особито
адумцима подизане су штатује, којима је се још више развратан народ, или чорда египатска,
саблазнавала, ако је се највећи на свету саблазник могао још чим саблазнити. Особито je ce одликовала
једна штатуа адумца и адумице у Риму, која је се до последњег времена сачувала; а Плиније у својој
јестаственој паметарници вели, да су се ови особито уважавали и скупо продавали.
Славни и великољепни, недостижни, по нашим научењацима, Римљани и Грци, који се толико
узносише, да, своју силу, све што је римско и грчко, што припада укупини оба ова народа, под именом
Рима опеваше устима и језиком Хорација.
''Alme Sol, curru nitido diem qui
Promia et celas, aliusque et idem,
Nasceris, possis nihil urbe Roma
Visere magis''
т. ј. Благодетно сунце, ти које свићеш и смркаваш данове са твојим колима, и које се сваки пут ново
јављаш, но увек једно и исто, да бог да да никад невидиш ништа већe и великољепније од Рима. – су
сами као што је наведено ти људи, ти сами народи дошли дотле негледајући ни на науку Благог
Спаситеља, ни на народе и окружавајуће их све противне околности, противне нарави и обичаје ових и
т.д.
Они се нестидише пузити и клањати пред љубазницима и љубавницима својих тирана; они се
допустише да им владају шкопци и харемњаци; они се допустише да их Калигула са имањама, женама,
породицама и тд.једном речју са свима и свему што се зове њихово, као и са самим њима, уједанпут
прогласи да нису ништа друго до имање и његове ствари; они су дошли до тога да њихови сенатори и
најзнатније Матроне излазе, за новац, на бине и ту престављају у виду гладиатора своје неморалне
преставе и против блу. .... и да на исте изводе за паре своју мушку и женску децу, са којима су на
сценама одрастнији ступали у активне бракове, негледајући на неједнакост полова, а оба та народа
гледаше такве скандале и таква најгаднија злочинства и деморализације са особитим задовољством:
дошли су дотеле, да најзнатније женске ступају у публичне домове и да се предлажу сваком спречном и
попречном; да им императори заводе у дворцима публичне домове из најзнатнијих дама и младића,
који су се одавали свима и свакоме, па чак и робовима и гладиаторима.
Ето дотле су дошли, а никад и нису били бољи та два народа, да су у сред вароши и тргова јавно
се предавали противприродностима и осталим гадостима и неваљалствима; па ни закони Србина
Јустинијана сина Управданог немогоше им ништа доскочити, те опет родитељи продаваше своју
116

шкопљену мушку децу, за, скуп новац, да их употребљују горе и гадније од сваке стоке и живине.
Таквима остадоше у неколик и изродци оба та народа.
Османлије наше одговарају и данас у најподпунијем значају свега изказаног, само још са тим
савршенством што и женскиње шкопе. Напоследку ненаводећи на нашем прекрасном и најпоштенијем
језику све гадости и све најужасније ствари и сваког презрења недостојна дела ових народа, наводимо
овде ово на већ признатом класичном, латинском, или оном, језику чија је то сопственост, жалећи што
исто немамо, под руком и на грчком или елипско - македонском, као њима припадајућем, па нека га
фило-елини, фило-римљани и фило - македонци проуче:
''Harum enim quidam јаm viri barbaram indentidem radebant et vellebantur: alii vero barbati citra
pudorem vicissim re impudicabunt stupris intercutibus re flagitantes; regi vero duo vel tres
circumducebantur, qui paterentur muliebria, et eandem operam navarent alios subagitantes.
Quamobrem illos iure aliquis non amicos regis, sed amicas esse credidisset, nec milites; sed prostibula
nuncupasset, ingenio quidem et natura rangvinarios, moribus autem virilia scorta et cet — Pheop: lib:
IX ''
као и ово у његовој 26. к:
''Philippum cum Thessalos intemperantes esse, ac lasciviae petulantisque vitae prospiceret, eorum
conventus ac contubernia instituisse; iisque uti placeret modis omnibus fuisse conatum, cum illis
saltasse, commissatum fuisse cuivis libidini se ac nequitiae tradidisse''.
Ho не само сав народ од корена па до вршка свога, да је био заражен у Грка и Римљана тако
званом грчком — педерастиом, — παιδεραστια; римском — paedicare педикаре; него су се овим
славили и њихови вршци силе и власти, знања и науке, те тиме и показали: да је то њихова чиста и
изкључна народна ствар и својина, а не појединог поквареног човека, или сталежа. Тако Марцелин
вели за Цезара, да је био:
''omnium mulierum viгum, et omnium virorum mulier''
т. ј. муж и жена свију мужева и жена.
Истина да су се издавали и декрети за најзнатније сталеже, да се неизлажу овим стварима као
што сведоче ове речи: — Ан: XI 85. —
''ne questum corpore facecet, cui avus aut patermarutus equus rommanus fuisset'':
но баш ово и идуће тврди још боље горње:
''муж Неронов био је неки роб одпуштеник, а у исто време и жена његова,''
као што сведоче ове речи Тацитове:
''aspexerinte matrem examinem Nero et formam corporis ejus
laudaverit sunt qui tradiderint, sunt qui abnuant" — XIV gl. 9.
и Диона Касија:

''Και αύτην τε πασαν ειδε, γυμνωρας και τα τραυματα αύτης
επεσκεψατο και τελος πολυ και του φονουανοσιωτερον επος
117

Турско-Бугарска. Ист. предаје и свe што је црно и гадно. Дебе пр. пошто је са својим храбрим друшством покорио староседиоце те земље. 1860 Шауеншт: Суд М. Скитска племена — Немачка — доцније Хунска. његових војвода. М. Сп. његовог новца. Лит. М. стр. Македоњанин je разрушио врата градова и утаманио своје сапернике — цареве—даровима. Маџарска и т.εφθεγςατο: ειπε γαρ οτι ουδε ηδειν οτι ουτω καλην μητερα εικου'' које неможемо превести. који без њега. Без Филипа Александар неби био Александар и ко стоји добар: да неби сам Филип све оно свршио што је Александар и то боље. преварама и т. убиства подмукла. него иx није оставило никада и пo овој. његове војске. лукавством.. Земља ова све до Филипа била је врло 118 . побегао из своје земље. а ови су били српска рашка племена. Тако је. из разних и у разним народима. само ону једну нову да наведемо. — населио се у земљу. као што смо већ више казали. неби био ништа. Гр. Но Грци су им скоро свима. тако у Ђерманији и свуда. краљ Баварски Лудвих дао сам 100. састављени у свој Европи. Међу тисућама своје старе и већ народне безсвести. за Нез: СП. 1850. 1865 Шера Всеоб. 41—43 т. 1862. потомак млогобројног Херкулесовог племена.ј. У Европи били су узрок пропасти српских племена прво Парси. Кудрјав. она неблагодарност Грка што их ослободише сви европски народи од ужасних тирана Османлија. сребра. м. о мање људске крви. Ко незна и није чуо за славну и ужасну смрт француског морског официра и то Бисона баш у оно време. са свог малог броја. племена био је Филип отац Александров. Тако је паризки комитет састављен из највишијих сталежа поделио цео Париз и земљу на делове по којима су ишле највише даме те просиле милостињу. но негледајући на сву ту силу и величину Грка. Тако је било у Инглиској. да покоре све земље. Мос.д. Ми смо видили да су Парси били покорили скоро све српске земље. ко су и одкуда су? Старих паметарнице јасно и одрешно говоре: да је само влада у Маћедонији била Елинска. Одтуда она чуда и покори у Папa. Гил: Ист. 18бо. Гигијена брака Д. благодарили. Као почетак највећe несреће срп. др. по свом старом обичају. Но не само тада. Кудрјав. купише не само новчане. 1863. завладати скоро свом Грчком и прокрчити пут слави своме сину Александру.000 фор. његовог устројства и т. а при путовању по земљи. Ефеок. Суд Итал. на које су непрестано нападали ради плачке. а народ је био варварски и неелински. Печењешска. бојећи се да га неказне млоги цареви грчки. 7. да се за ову боре. племена. која је имала само 800 миља у окружности и ту се настанио. Рим: Ж. —Ми смо већ видили с каквим су народима имала посла срп. Бор: Грец. који умеше новцем. а сам је се тако peћи патио и мучио за ову цел. Отрови. немајући довољно силе. пр. Аварска. — а ова и дан данашњи — православљао и православља се овом својом народном славом. кад је се Европа борила за њих? Старо Елинско-Грчко среброљубље најгадније и грозније утаманило је овог честитог и ваљаног борца за народност елинску заједно са његових 15 другара — види Живопис Обозр. М. они су подпуно господарили само на горским прибрежијама срп: земаља. те их слаше у Грчку. робља и да се науче својем грчком војеном искуству. што значи кози град — а доцније она је се прозвала Македонија из непознатих узрока. тако звани Каран из Аргиве.д. или цар. али нису дуго у онима остали. после Македонци и Римљани. до један обичан владар мале и до Филипа сасвим незнатне Маћедоније. све је се то настанило у ова два народа не само до пропасти њихове. издаје. све што би ce трошило на његов дочек заповедио је да иде зa помоћ Грцима. него и људске војене помоћи. добити.д. При сваким забавним зборовима већ је био обичај да улазећи гости прво прилажу на Грке што xoћe и могу. која је се после прозвала Егама— од αιξ αιγος коза. труда и осталога? Но шта су били ти Македонци. 1841 год. А мудри је Филип све то чинио као што каже устима Хорацијевим Диодор Сицилијски: ''Difidit urbium Portas vir Macedo. већ je Рим ca Грчком и доцније до најпоследњијих својих часова. Разни комитети. Он је се настанио у граду тако званом Едеса. et subriuit aemilos Reges muneribus'' т. Тако се јасно каже: да је кнез. којима је учинио неке пакости. П.

већ је се био наклонио не само на престо. јер су се скоро за сво то време отимали о престол: 1. од 372. каква му је Филип оставио па и само покорење поменутих српских племена има се однети такође пре Филипу него Александру. помало су губили свој првашњи елински језик и кварили га месним покорених народа. да би се осветила своме мужу Филипу за непрестане нарушаје брачне верности и да би му пресекла непрестано и неколико туцета узимање и венчавање за се жена. Владаоци Маћедонски сви су редом отимали један од другог власт и тако је та борба вечно трајала. да ни један грчки владаоц ни у једној грчкој државици није се увек и правилно звао царем. За дивно је чудо. а са стране сина му Александра с једне стране опет зато да би се што скорије дочепао свега стеченог Филипом. да ћe он једини наследити његов престо и његово имање. Ероп II.опет Пердик од 380. од 371. ---. 11. изашла је нека смеса у језику. Аргеј II. по речима Диодора. но је ступао с њима врло политично. од 360. 4. 5. На скоро после овога неки Павзаније Македонац. 9. Птолoмеј од 370. Александар II. Павзаније од 391. као и новцу. 119 . Овај се не беше још ни охладио. Ову опасност Филип је по својој вештини уклонио победивши наново Илирце и уверивши Александра. убије га. ---. Аминт II. ---. који је раширио границе Маћедонске. са осталим својим дошљацима. Међу овим спомињу се после Карана Ценус. Архелај II. а с друге да би се лишио млоге браће коју Филип произвођаше. а њени цареви. а 12. 3.Опет Птоломеј од 367. Ова је буна била с једне стране Олимпијадина. козу.мала и незнатна.опет исти Пердикк од 365. 2. б. но и на посао ''θιατεφων δε ενταυθα δυναμιν ως απεθανε Περδικκας. Грб свој имали су на свима својим стеговима. од 402. Пердик. Хр. пр. Тако ступи на крвави престо свога оца Александар Велики кога прво дело беше покорити сва српска племена на дан: Балканском или Српском тропољу. а за овим владао је Александар. од 390. Фиримас. Гете и Србаље или Тривале. који управо није био ни грчки ни варварски. па опет Аминт 8.Аминт III. те тако могаше ова шака Елина остати у овој варварској земљи. од 385. или из освете своје личне. Племена варварска била су она која Каран са својом дружином неможе ни прогнати из њихове земље ни покорити. επεπεσε τοις πραγμασι'' Ho кад и oвaj бјаше у напун своје силе славе Александар с мајком својом Олимпијадом подизаше буну противу њега баш кад Илирци нападаху на Маћедонију мислећи одтргнути се испод власти њене. за овим Архелај I. кад је Филип ишао у театор.Филип отац Александров (13. што он одма и учини. 7. од 385. или по наговору Александра и мајке му Олимпијаде. Оваком збрком грчког језика са језиком староседеоца. Орест од 405 год. док напротив македонске владаре сви су грчки писаоци звали увек и вечно царевима. Ми смо мало више казали: да је Александар могао постати Александром Великим тек после онаквог оца. 10. учинивши пријатељство и дружбу. εξ ιτοιμο δυναμεως οπαρκουσις. Аминт II. те тако да се што пре црослави. од 394. кренувши велику војску те удари прво на Рашане.). после смрти кога за 50 година било је безцарије у Маћедонији. какви је био Филип и тек са оном спремом и са онаквим средствима. Пepдик III.

Даље је. год. или Лугар. Филип буде већим лисцем. умео ступити у пријатељство са царем Лагаром племена срп. прихода. острве при утоку Дунава у Црно море. и умешавши се час као помагач једном племену противу другог.j. а из свега овога само сам користећи ce. и пошто углави пријатељство са Арибадом Епирским царем.'' και Φιλιπο ςωντος ασπαςομενος Αλεξανδρον δηλος ην. Даље знамо: да је Филип. порушио. скитски га цар надмудри са одговором: да му тог идола пошље пa ћe га он сам наместити на најлепшем месту. ударао на горњу или бреговиту Рашку. И у његовом захтевању: да му допусти скитски цар подићи кип свом неком богу су ону страну Дунава. али су се 120 . те тако: ''свагдашњи лисац у лавовој кожи'' — по изразу старих паметариста. са свег срца примио понуду Скитског цара Агеја — Немачко-Турских племена живећих на Криму и даље око Азовског и Црног мора. разуме се по својој смрти. који су лежали пo реци Нишави или дан: Кара-су -— овај се излива у море спрам острва Тасо — и знатан град Крениду под планином Пангајом. Дограбивши се Филиповим начином богатих рудника. њему само својственој политици.Знамо да је Филип још у првим годинама своје владе. те тако дошао и до мора Јадранског. спријатељио се са Александром и помоћу његовом устројавао своја дела. а за то само да Филип помогне противу српских племена. а из којих су их гонили Срби. те тако га и у овоме изиграју. удари на Ските. за овим напао на Илире и пошто је ових 90. те тиме још боље се утврди у отетим земљама и још неке друге придобије. а опознивши се помоћу. цар Брадил погинуо у битци. Лагар. него ју је још и разрушио до основа. за које Страбон вели: сва је Илиријска страна начичкана прекрасним пристаништима — и та су боља и безопаснија. Од тог времена он је по својој. Особито је се овај добро живио са самим Александром још за живота Филипа.. скитским царем изигран. новце ковати и тд. Марици. која починише Грци његовом помоћу једни над другим. дотле је гонио своју политику док није ових цар Медок пао и тиме их које ослабио. те је тако богатећи се постајао све силнији и снажнији. отео му земље и градове. Верисада — Берисава и Амадокуса. која су живила и по дан.. а имено на земље великог и јуначког племена српског Орлића. одма је ове одпочео обрађивати. а час опет као непријатељ оног истог коме је помагао. а по смрти Атиса цара српског племена Панића. заузео им Орид и остале земље. по смрти свог храброг цара били побијени од Скита и њихова Агеја—Филип је овим дивљаком био изсмејан и осрамоћен. које је живило на самом Балкану и које је свуда и на сваком месту помагало Александру сину му. по свршетку грозних и ужасних дела у Грчкој учињених. је још за живота Филипова.. тако званог Вагрића. као уљезе из своје земље српске — да га Атеј призна за свога насљедника. и давао га. Занешен о наслеђу Скитског царства и у тој мисли: да разпростре своју власт до и преко Дунава. несамо заузео и покорио под своју Маћедонију целу тако звану Пеонију или Панију. а кад би га Филип намештао ма где. а које и покорио. или ондашњем и чак доцнијем Ибру. коју је преденуо у Филипи дан. која су се била населила на неке срп.000 дукати год. онда ћe га његови Скити разковати на копља и остало. попалио и поробио. Филип видевши. Ови су му рудници у бив: срп: земљама доносили преко 400. а чим је побио Илире одма је овоме објавио војну. Филипопољ. нападне наново на Илире и Паниће и покоривши их још боље натури им још један данак. но у Италији ''Απαντ κ των Ιλλυρικων – scilicet – κωρον σφοδρα ευλιμενον ειναι'' Даље знамо да је се он у прве године своје владе обвезао давати данак Рашком цару Котису. да га неприправна нападне. да се неможе ништа са лисичлуком обрне лавовску страну. као што сведоче ове речи Арианове: ''Λαγγαρος. По повратку своме. што је значило. και ιδια επρεσβευσε παρ ''αντον'' т. За овим је се обрнуо на Тесалију и овој натуривши своје људе такође је покорио. јер су ова српска племена. а по смрти Котиса Рашког цара завади му синове Хрзоблета — Брзоплета.

ранили и онесвећена умал га нису убили. које отера у своје ергеле код Беле. Страбонове и осталих : ''Χαιρονεια δε οπο Φιλιππος ό Δμυνιο μεγαλως νικησας Δθηναιος τε και Βοιωτος. Виотјанима и Коринтјанима постао је господар све Грчке Srab: Geograph. ногом и осталом дружином умакао из српских земаља. као што сведоче ове речи. који са својима. а увређен оваким грубианством варвара Гета. одврате га од тога. Из ове битке једва је Филип са својом осакаћеном. одрже битку у којој 1500 Србаља плате главама. По смрти Филиповој Србаљи — Срби и Илири ударе на македонско царство а Александар велики одржаном победом над овим метне први венац славе на своју главу. а остали побегну преко реке Љига — Ληγινος. У овој битци надбијен је био и цар Србаљски Срм. но никад нису били покорени'' . Бугарској.000 душа одраслих заједно са заоставшим ту скитским колима и коњима. Jrrignam Peucen amplexus gurgite quino. који су га грозно дочекали. који су: ''често покоравани. Демостенове. негледајући што је врло мало лађа имао. и после ове битке до гроба сакатом. ако не покорио све српске земље.Ξηρμον .са Србаљима на поменутим Пећским острвима: но Гети српско племе живеће на сјеверној страни Дунава. Македоњани су се били престравили од грозних и ужасних Србаља и њихових војених кола. заповеди војницима да легну и да више себе подигну штитове. . και Κορινθιος κατιςη της Ελλαδος κνριος'' т. Осим дакле покорених срп. Чим.000 пешака. варвари и дивљаци Србаљи — Срби. које на лађама својим и отетим од срп. како им неби могла шкодити прелетajyћa преко ових србаљска војена кола!: Војска га послуша и пошто су неколико пута Србаљи са своим колима прејурили преко њих ненаудивши им. са опасношћу свога живота. Диодорове. племена. Лом у Прав: Србији. а које и својим страшним јуначким изгледом cвоје 4000 коњице и 10. Са овима вели се. Тако исто знамо: да су га у путу ужасни и најдивљији и храбрији. побегне на острве дунавске при изливу Дунава у Црно море здраво стрмените и камените. а не победио.j. по тадањим паметаристама. Тако је дакле још Филип. — Александар је од свог оца насљедио покорену Маћедонију.'' Александар занешен у својој слави. но Александар се досети. није собственим штитом заштитио и сачуваo. крене се са силном војском право на Србаље. који су о престолу мислили. остала су сва скоро сасвим зависила од њега. Дан. које је често побеђивао. Euxini pervenit undos.ове већ за раније биле склониле. Осим једног племена српског тако званог Србаља.414. разчисти са свима оним. да га син Александар.p. које речима. превезе преко овога нешто своје вojcкe. којом је мислио да обседне Срма .који опет правдају већ навађани наш навод: да се Србима зову само она српска племена. Eпиp пa и сву Грчку. онако обтерећеног са плачком и осталим дочекали у заседама својим. Македоњани се дигну.C. који су живили у свој дан. Рашку. по смрти очиној. Иза ове реке гонили су их Маћедонци стрелама и копљама чак до преко Дунава. да су сва независна српска племена устала да се освете Македонским царевима за учињене им неправде. Cин Филипов занешен у својој слави. одржавши при Херонеји знатну победу над Атињанима. Старе паметарнице причају нам: да је из свог града Амфипоља оставивши планину Орбелин и Филипопољ на лево ишао 12 дана док је дошао до Србаља. а оно бар прокрчио пут Александру да их он лакше покори. те које на овима. коју је копљима разтављао — ваљда још се већма сакривао — као што веле старе паметаристе: ''Πλαγιας ταις σαρισσαις επικλιναντες τον σιτον'' 121 . Панију. Плутаркове. Тесалију.IX. Филип син Аминтов. племена живећих око Дунава. те тако он пороби и оплачка опет српска племена. напуни коже сламом и осталим. ван Србаља или Срба. ноћу превезе своју војску и кроз пшеницу и рану. која су независна од туђина и која су слободна. у броју од 20. који су се звали Пећски ''Qui poscens ortus — Дунава.

а Александар. Значај те речи нама је познат. за бога милога! нека кажу све шкипитаристе: штa значи Војушић на шкипском језику. најскупоценији накити и украси. који је пун свега. Шкипи?!!. сада славенским. који свуда и у свачему виде Бугарославене или политичко тако звано волгскоруско наречије!?!?. те онако неспремни разбегну се до у град. Шта та реч Срм значи ми смо је објаснили при речи Срб. но руско волгском наречју за драг новац славено-филски. Но на нашу велику жалост има нас и сувише и то баш међу некадашњим српским. најскупоценији. Пропаст Срба у дан. Од туда срма у нас значи бело злато. направити их тако исто старим још и старијим и од Срба. Он ћe вам са својом братиом у један мах све српско назвати: ''бљъгарска-та или волошската''. Гиљфердинг и остала му братија премилостиво глаголишу да нису српска. Но у овоме буду разбијени непобедимом коњицом и фалангом ''плешетар-а'' Александровом.. који бугарисаше и поповаше бугарима. Шта хоћете више од таквог научењака.. а неће да зна: да је то било негда српско племе па се доцније пошкипило. сиротању и убогом човеку. најсветлији. а за наш Срем и Сирмиум град — Срм или Срмов град. Па коме се неће учинити ово чудновато и то тим чудноватије што тај научењак тражи Славене онде где су већ пропали. суштаствујуће само зато што се незове Бугарима. који доказује: да су Војушићи сада шкипско племе. Можемо још само онако додати. а тим именом ''срма'' зову у јужној турској Србији злато најчистије. ма колико знао паметарницу. које живи по Ханy(?) од реке Војуше па доле до близу Грчке. Аљбанији и Грецији''!!?? Mи ce нечудимо јадном Влаху. ''и на коњец савјан болгapcкиx селенија которих били обширњеснијем ниње. а душевно слабом Јуријy Венелину. Митровицу такође пре Христа — нећe ни да хаје и да главом махне. или то које остали зову платина. који је био 4 миље од овог места. или Србаљима као и Мизима о томе се ни један савестан и поштен. децу и остало па побегну даље на сјевер. к jyгy обхватавале почти веју Македонију. па му ту и сам србаљски цар Срм са својих утврђених острва пошље поклоне и умоли за милост и опроштај. и науке. нужда закон мења. Они оставе жене. славе. Турским и аустријским земљама Г. само добија победе. па их разпрострети вездје гдје Срби живе. који нису никад ни сањали о оваком изненадном колачу. најдражестнији и тд. а утамањује онде где суштаствују и то у једним и истим именима и околностима? Он у свом већ помињатом делу шири неке Хуно-Турске-Финске или Бугарске чорде чак даље те вели на стр: 229. Гиљфердинг у својој последњој књижици доказиваше: да су негда живили Славени у мљетачком краљевству и то Срему пре Христа. иначе. прећуткује једно постојеће и живо само зато што није Бугарско. места. племенима. и новца и славе. Срма означава: најбољи. па кад такав човек изврће паметарска дата. но да се неби ко сумњао о томе имену наводимо му: да је од њега постао Срем овај наш и бивши у млетачком краљевству пре Христа докле се тамо Срби неполатинише. упиње се из петних жила да докаже пропавше. Од чисте Срме граде се у нас. и свега на свету. дивећи се храбрости и јунашству свога Господара!? Да су вавек Грци називали Србе Тривалима. а и градили су се. упиње се из петних жила да докаже противно. част Тесалији. човек неможе сумњати. Нал сјеверној сторони Дунаја они владјели нињешњеју Валахијеју и частју Венгрији. и силе и блага и части и поштовања и уважења. разуме се по себи и по старим паметаристама. као и одкуда долазе ? Ама је и овде ваљало уврћене Бугаре довести у ред Славена. али се чудимо човеку. — онда неостаје нам ништа шта би могли о томе и таквом човеку да рекнемо? Чиста српска имена села. има ли та реч у њих. Ако има ужаса од науке одиста је овде. да у нас реч Срм.довуче се до Гета. робље и тд. дан. планина и једни и исти називи ових као и у садањим живим крајевима српским Г. српско само зато што је пропало и што се изреком није звало српско или га странци неумедоше под тим именом забиљежити. 122 . па шта ћеш му.

1855 год.. у њиховом бившем царству казанском. кад се Срби у Маћедонији у Трацији и у другим чистим српским местима зову другим народима. а час Полацима и т. σκηνην εγειρας. Наука у Петрограду у тако званом спису Материал дља..д.. Дакле је ово. све до 441. ςφκ. нашао је овај надпис: ''Γρηγοριε . веку сасвим покоришe но тамо налазе све саме Русе!? Зашто невиде разне народе у својим губерниама. у којима се нигде и неспомињу Бyгapи но Mизи. да га ујак непозна у сватовима. των θεογραφων νομων εθνη τα μυσων εκδιδασκει πανσοφος. да је столица те патриаршије био Сирмиум или дан: Митровица. а коња обши међедином. која је била подигнута у време Константина Мономаха 1042. моја браћo! чак до Београда у данашњој кнежевини!! ? Његова нам старојезикозналачка.. ако је верно. Г. Тако oн и у надписима. ама ак и чисту. но да и то одобримо високоученом Г. није било ни гласа ни трага од каквих Бугара. језику написа: да су у дибарској нахији прави и најстарији Бугари!? Г. он иде даље у својој славној занешености и фиксе идеји. налази и тумачи само Бугаре. који ову навуче. бугарску патријаршиjy.. Павла и Јакова синова Заведе ових и то за тада од њих крштена српска племена. Григоријев..Зашто та Г. Софији.. учитељ Мизијских или српских народа.ј. Ко xoћe да се увери ево ту његових собствених речи узетих из сачинења Импер: Ак. нашта иде и нашта се смера.ј. као и продана и сваког презрења достојна издајничка душа свога народа и племена. храм сјени подигнут — заповедима — богописаних закона народе Мизијске поучавши премудро 6520 т. cв: Григорија еппскупа Мизији В. — како би могао имати бугар-кабаницу !!??. у ком су седили млоги римски императори и у истом били и рођени. Гиљфердинги. Бугарским??!. само своје да докаже и ако у Бугара и нема Епа и нема епских песама и ако је све cpп. Стефана Верковића. xoћe да створе све разне народности.8 о спом.д. свуда и на сваком месту гледа да разпростре Болгаре и знатне докле? е. грам. која су живила у дан. као да им је ова оца за језик вешала ? Шта то значи. Шта се може мислити о тој нашој вајној браћи кад она и грдан новац на то троши. Словенаца и осталих. Григоровић неби одговорио јасно и подпуно.. но само не српску.. — .'' т. Григоровићу.. тако званих Бугара. срав. Бесонови. у Мос.п. год. Он зна врло добро: да је оридска-српска патриаршија била основана још од светог апостола: Петра. побугаравао. али ваља пре свега да се запитамо: чија је била та Оридска патриаршија. Друга нам је личност Г. види. које се језиком млого више разликује па и типом и обичајима него Срби од прастарих Срба. унијатског пропагандисте. и да неби изказао праву и сушту истину. 123 . у бугарској архиепископији у Ориду ?? !! На огромној полуразрушеној цркви св. а не некаквог манџурског или монголо-турско-финског тако званог бугар. Бесонова. за ову неговори премудра научна глава. који на рус.?. али овако кад је српског ваља је ма на који начин утаманити за Србе и створити ма за какве Манџуре. нo ћемо куриозитета ради навести два знатна и чувена писаоца руска и то 1. који у свом делу : ''Eпoc Болгарски и Сербски печ. већ кад би била каквог другог па ма и манџурског народа. кojи опет свуда и на сваком месту види Бугаре. и об. а садањ. но само кад неби она била српска. Григоровић у охридској патријаршији види. Григоровић. Кад су живили овуда Мизи. надевају им се имена и угурују се у противње народности српској народности и т. 1012 год. које Руси тек у 16. Григоровићи. Г. ког народа. Венелини и остали нећe да виде Бугаре онде где им беше место н. Г. од којих неке руске пренаучене главе.. Хотентете и кога хоћете народа на свету само не за Србе. архиепискупом Лавом. Григоровић бив. турским и аустријским земљама. пропагандска политичко фанатичка глава хвата се за све. те при женидби Душановој. од када је и одкуда је? На сва ова питања нема сумње да Г. раз: и други слав: нар: стр: 122. кад Србе у Русији гоне и називају час Дајчерима. 2. у бугар-кабаници његова cecтрићa Милоша Војиновића. чујте! нађе: да су Бугари све до Вучитрна на пољу Косову седили иначе: како би Милош имао кожу међедову да обшије коња — да није ваљда био и сам међед. или Србска племена.год. Ми нећемо ништа да одговоримо на ово. по Христу. јер га у ове није ни звао. рус...

пошто јој Хуни под Атилом. или тако звани у Римљана Јустинијан. разорише престолно место у Митровици. неки за Ђурђеве Стубове. докле је Римљанима — Грцима. Он зна: да су се ови српски патриарси настанили. или дан. Солуну и т. Орид и ту застане патриархе Србо-Илириске. Енгел за Пећ. Иринеј и т. но у то време већ покорен хуно-турским племеном Бугара. који су се тако и звали. користно и дуговечно. разрушио и ту разбојничку 37. као и да нису никад ни живили Бугари у Ориду и у Маћедонији и другим земљама и да је то била само чета монголо-финска. Григоровић. а дољња је прва — Дарданија. који је становао у правом српском Београду код дан. друга Маћедонија — т. Глигоровић да баш и ова чатрпаршија. Балкану на реци Рашки која се улива у Марицу или стари Ибар. пo одобрењу нашег цара Владимира. Бугарском у којој је живио српски народ. год. Ермени: Мосеј. Горња. те с тога и остављамо ову ствар држећи се са г. по несрећи нас свију. но нико други за Орид до црквених људи. као и дотле. и да су ту патриарховали. Он зна и то: да Орид није она Јустинианова Бедерина и место његовог рођења. све до 535. а римски император Управда Истоковић. Србије. као и пећске патриаршије у тој години са цариградском. год. Мизије — т. од којих видимо доцније потомке. и остале његове присталице. а не на овој нашој малој Рашци. седили у Дартјолу. укинули су им и патриаршију коју више нису ни подизали за пуна два века. Пелагонија и део друге Паноније.. Да су пак Срби одиста још у прва времена христијанства примили ово и да им је патриархова столица била у дан: Митровици. дан. коју сасвим утамани руски кнез Светислав: ама неказује бака како је сан снила. Даље Григоровић зна: да су разгната браћа Шишмановићи тако звана Комитопули. Владимира око 1012. њихова млађа браћа. и за владе ових дивљака. подлом и гадном убиству срп. коју им је г. те године пренео у своје место рођења тако звано Бедерини. Јована. а по убиству св. Превела. који је пређе састављао једно цело са осталом браћом својом и подпадао под српске тако зване илијрске патриархе. такође св.Зна такође: да су први патриарси овог српског народа били. Шафариком да мора бити око Ћустендила и то не у овоме него идући источно од њега Балкану. — скитала тако peћи од немила до недрага и седела у Митровици на Косову. Преспу. а 945.д. Нама су причали млоги: да је то место источно од дан: Ихтимана на Балкану. Ми немамо о овоме подпуног уверења. веле Теофилакта само зато: што су се биле цркве одвојиле а што су папе преко својих српских диоклијтских или илијрских патриараха тражиле: да ови. Navella Constitutio и да овако дели провинције своје Илирске префектуре: Дакија прибрежна и средња друга. или до сајединења њиховог. — а то баш место и јесте у старој Рашци у дан. све дотле док се Бугари опет неотресаше робства. по жељи папа у Дукли са ону стране Шара у гостиварској нахији Пр. Апостоли: Епенет. Све то зна мудра глава славнога научењака Григоровића. но како је за њу боље.Силистрији. Давид и Самуил разштркали се по белом свету и овај последњи са својом дружином заузме. благодарећи тадањој слабости Срба и мучком. а идући развалинама Рашке наше. 870 основао Фотије. јер је Василије Булгарактон римски император год.ј. Г. признана и послао им и патриарха чувеног Грка. Андроник. ако је узме за бугарску што неможе. као свога рођака на најгаднијој превари уби заједно са својим владикама који уверише Владимира: да нема преваре. а други за Скопље. но и ту небеше им. Зна г. 1018. али никад нису се звали патриарсима бугарским као њиховог народа но увек Илирским и Мизским што значи народа српског у свој Илирији. Бугаре. Орида и у Ориду кога бугарски цар по својој турско-финско бугарској нарави.д. Maђape и Аваре. није трајала дуго. одакле су је прогнали Авари са браћом и робљем својим дан. што ту налазе патриархе све до 1766.ј. цара Владимира тако званог св. у Мизијама или Бугарској — покореног Бугарима — и у Србији.ј. Зна такође да је исту наш Србин. зна и то: да су Бугари. где је Rasciensis ciritas а погрешно преписано Baciensis. и неподигоше престол царски и патриаршски у Трнаву. Бугарима. владају и над дољном Мизиом т. основану на српској земљи и у српском народу. или 124 . Зна се да су патриарси бугарски. Арон. а тако исто зна: да је се она патриаршија српска. века обновише своју пропавшу државу. годишњу тако названу бугарску Оридску државицу. које Шафарик држи за Ђустендил дан: Малтбрен за Призрен. Он зна и то: да Јустинијан изреком каже за ово у својој XI. где су им и цареви боравили и кад су Римљани покорили Бугаре око 971. по примљеном христијанству имали своју патриаршију. године. осим помепутих апостола. била воља да живе. кад Срби у почетку 7.

125 . Што је њима Господ поклонио: Св: Петар и апостод Павле. И од земље свакоји берићет. Збор зборише на небеска врата. Ђе кум кума не држи за кума. А осану гора проз планине. Па их боже сунце изгорело. Ев узеше пуње — славско вино и шеницу. Докле црна земља испуцала. Ђено јесте боже незаконство: Ђе немоле Бога да помогне.Казаћу ти огњена Марија: Ја сам биo у земљу. Они свјету муке удараше: Илија их громовима гађа. Сава пуштио снијега. Без престанка о дневи и ноћи. јасно нам сведочи ова песма у другој књизи Вука Караџића. И брат брата неводи на суду. Смилова се Бог на сиротињу: Те се опет свијет наслиједи.. И светкују свеца свакојега."" Оно рече. Од туд дође громовник Илија. До у Срјему. И господске даре дијелише. А неслуша млађи старијега. ђе је мјесто коме. ко је Богу мило. на ноге устаде. Из свијета челе побјегоше. Ђевер снаси о срамоти ради. Нити служе божју литурђију. Докле пуче ками у лугове. И Бог им је услиша молитве. Никола им затисну бродове. А Ђорђије прољетне цвијеће. Нити жегу у цркве cвијећe. Св. Спасе житњега цвијета. Одтуд дође самоуче ђаче. Срему. Горело их три године дана. Док у свијет ништа не остаде И овчари овце изгубише. Ђе брат брата по судовим ћepa. у то мјесто жупно Е се купе Сријемски главари На сакупу пред бијелом црквом. И пружите мени десне руке. Са свијем се свијет дотамани. А пита га Огњена Марија: ''Ђе си био мој брате Илија?" . Не светкују св: никаквога. да ме неварате!'' Сви једнак од земље скочили. Вјеру дајте. Ту дођоше млоги свештеници. А Марија луком и стријелом Не могли их Богу обрнути. И неслуша пород родитеља. И послуша пород родитеља. Посједоше. Док узавре мозак у јунака. Пуче црна земља по три лакта Те се ломе коњи и јунаци. Па им ђаче ријеч проговара: ''Сви се браћо на ноге дигните. Аранђео јесење бријеме. А Никола на воду бродове. Нит га мучи мука пред Турчином. А Марија муње и стријелу. Св: Јован сабор Анђелима. Аранђео навали бријеме. Пo правилу. Узеше им пуње и шеницу. Св. Кад Анђели даре дијелуше.старом Сирмиуму у дан. Тада ђаче њима проговара: „Хад'те Богу да се обрнемо! Да служимо божу летурђију. Три године снијег не опаде. проклету. Св: Саво леда и снијега. И сви моле Бога милоснога. за коју пок: Вук мисли да је као и она о Инђији и да говори о једном и истом делу. Св. По три пута љубе земљу црну. И послуша млађи старијега. И сви ђаку десну руку дају. Св: Петар и Апостол. Павле. Збор зборише божији Апостоли. Свет Илија грома небескога. И мучи га муках пред Турцима. Да молимо Бога по закону'' Сви се беху к Богу обрнули.Тома печат од облака.

неки дан: румун: писци Румине. прозвали и пo вери и зависимости од Римљана Власима. као да су то два народа. или то што се у Руса и осталих зове староверима т. славимо и уважавамо св.д. него Шкокцима и т. кад им се хоће да натури: да су примили веру тек од Кирила и Методија и то све зато и по ћејфу тих пропагандиста. пошљу му своје посланике. Тако и с тога се зову у Аустрији Срби. Кирила и Методија и као свеце и баш наше рођене Србе. а камо ли време апостолско. запита: ''Од шта се највише боје?''. које видивши надувенe. Александар принесе жртве богу Дунава и Јупитеру. и т. Боји и Сенони. Тако Римокатолици православне зову Власима. а бијаху крштени. Ми нато одговарамо: да је одиста новодошавши део народа. коју су још први Апостоли основали и која се урачунава у првобитну васионску цркву ? Она је. Овим су се изједначили Власи. Шафарик непознавајући стање ствари и прави значај његов — Bpaћaмo се на прекинута ствар. који се неизселише из ових земаља. који дође иза Карпата из дан: Пољске. а неки Келте. који xoће пошто по то да их прождеру и утамане ? Ми поштујемо. а не народности. који примише ту веру од Влаха или старих Римљана. С тога се Срб из Турске зове од млогих и турћијаш. Ово истo тврди и Hecтop руски паметарист кад вели : Да су од искони живили Славени на Дунаву и у Илирији и то пре Влаха. сва браћа њихова Срби Христиани. стр. Агатона и Јована примили још око 650 год. Ми би сами волели да се у толико стотина година подмладимо.ј. како би могао Папа Јован X. што у њима неки виде Римљане. — заиста тада и примио христијанство. а не онај који пришиваху овом имену млоге паметаристе. али неможемо да кажемо: да смо на 950 год. или људима који верују стару православну римску веру. а под мојим предшествеником благе успомене Папом Григоријем. или Римљана.Да нису Србо-Хрвати од самих Апостола примили Христијанство и ови им били први патриарси. т. — паповао од 814—929 г. 112 а узето из Фарлатија и Катанчића. шта значи све то. Тако су под свима новим доласцима Срба из Ђерманије у своје првобитне ове земље. Литве и са Балтијског мора.'' и т. и то само зато: да се изједначе са Бугарима или Волго-руским језиком. а ови му одговоре: ''пад неба''. — види Шафар: I. као што су је Саксонци примили у најновије време. Ово је прави значај Влаха. људима. Тако свака нова вера српска спрам старе стоји као спрам Влаха.ј. Но ово је само један део.д. управо државна власт а не маса срп: народа. који прогна Аваре и њихове чорде Бугарске из српских земаља и ослободи своју браћу од ига ових. људима покореним Римљанима и њихову веру верујућим. бивши Христијани Срби римске вере дакле Власи са Србима идолопоклоницима. Но шта сада значи и Нестор где се xoћe Срби да утуку. Тако су ослободиоци покорених Римљанима Срба.д. наведено па и сам тај Рус кад се xoћe Срби на силу Бога да утисну на неколико стотина година да су млађији од остал: слав. a себе Латинима. што им ове јаше на грбини. ама кад небива шта ћемо? Нама ће се пребацити и ово: да смо и од папа Дона. па баш православни Швабама. што ће рећи покореник под ове и т. доцније примили христијанство кад смо пре. а дошљаци из Ђерманије у 5 и 7 веку Срби под Свевладом и Звонимиром заставшу овде своју браћy. са Србима т. по Христу веру садању — но и ово одричу пропагандисте. 126 . т. као рану проповед апостолске цркве са млеком вере.д. звати Власима — Римљанима. и да су они примили христијанство од апостола Павла и Андрије. Мухамеданци Срби зову православне опет Власима. па и сам пок. пл. а удаљенији варвари као: Келти. урачунавајући их у слободне. што су је од Римљана примили.ј. — писати неким малим господарима — Томиславу Хрватском и Михајилу српском у Захумљу — ово: ''Ко се сме и може сумњати да се црква у краљевству Србо-Хрватском неурачунава у ону. примила. а не један. Осим вере овде се још подразумева и подчињеност томе народу као што је и до дана данашњег сачувано. Од тог доба па до дана данашњега Срби се зову по вери. док римске вере тако незову. Беле Русије.

као са победаоцем срп. дакле на 1000 и нешто више година од када је Тројан покорио ту српску државу тако звану Дакску. Моравија. јер Грци незнајући — као што веле старе паметаристе — праве истине. племена на дан. племена што видимо у Гетима. и древ. Тако је дакле: ова дан. разносили су оно што им је било пријатно ''Ου γιμοσκοντες τα ουτα μαλισια καθ ηδονην σφισιν εικασον'' Славни Лакедемоњани већ су се смутили у мислима и уображавали су да предводе устанике — γνωμαις αφεστηκοτες. — налази Србе. Пољска. Румунија Седмоградија. Баварије. из које све немачке паметаристе. или само надувеност и измишљеност Александрових животописаца. где стигне и Главач са млгом војском у помоћ Илирима. сином убијеног цара Брадила подигли на оружје. оца и које су се биле настаниле у српској земљи сада тако званој Добруџи или Малој Скитији. као и да су се звали Србима све и до 12. Дунава. и горњих. разуме се по себи.При повратку своме јаве му пријатељи Пеоњани. а доцниом римском дољном и нешто горњом Мизиом или Србаљиом — Србиом па све до реке Лабе — Albis или Елбе. ту опет Јорнанд. А да су ови били само српска племена више смо казали. држећи наведено за истинито. ове су земље били прегазили Парси. Овде у борби Александра са српским племенима спомињу му се управо као поданици Келтске или Галске и Немачке плем: старешине. па и Александру јављати се у виду посланика и мнимих поданика но у то време нису могли стално живити и настањивати се код силне и велике масе и силе срп. сва Шлезија. Маџарска. Тако ми видимо: да је се баш у то време. 58. Где су овога. као што смо више споменули. Галиција с Буковином. он оде у Грчку. или Виниде. На исток простирала је се до Бористена или Дњепра. што се тврди и оним Скитама. Ово исто о Дакији сведочи Птоломеј. Ист. Илирски град и намести свој стан на реци Анси и Еригони. 127 . да му што већу славу пришију. да му мисле пут преградити. Докле је он овако војевао и покоравао срп. веку. воинствова же на Даки. па и тако звану Херцинску далеко познату и чувену Шуму. Они су могли повремено налетати и за неко време настањивати се туда. при свршетку 3. па све док је непокорише Римљани. Но пре њега. а племе Илирско Автариади. где се вели : ''Тројан . стр. Трипољу. с којим се сада и растављамо. Александар са коњицом свога друга.д. Банат. Стефан Византијски са другим старим ђеографистима и паметаристима. Бесарабија и Мала-Русија до Дњепра. Она је дакле заузимала све земље од Дунава до дан. а Страбон за западну границу Дакије вели: да се у њој почиње Дунав. а јурнувши у своју постојбину Тивјани убију Аминта и Тимолаја — οδεν υποτοπησαντες πολεμιον. века по Христу. део Аустрије или Ракуске. Рус. Чешка. састављала некадашње царство српско. па и самим Лугаром Вагријским дође под Белиону — Белу. дакле протеже је од прилике чак до дан. а тако исто и Главач цар Тавлантија. Гетија или Дакија простирала од дан. Кад такви гласови дођу до Александра. ми нећемо дуго разбирати. извлаче немачка племена чим се она изцрне у туђим земљама. Александар савршено разбије своје непријатеље. или при нападају Гота под Ерманариком на Дакију.. Диковил'' и т.. племена у Грчкој се разве се глас: да је погинуо. или Славене.. Србо —Анте и Србо— Склавине. јасно нам сведочи превод Зонарев налазећи се у Волоколоманском манастиру напечатан у Чт: 31. његова оца и Грка. или Панићи: да су се Илири под Клитом. Јациги и Сармата турска. или тако званим римским Дацима. Швајцарске. у Мос унив: 1817 год. срп. иза којега су чергарили Тарагени немачко. које преварише Александрова. Овај је превод учињен у 12. а иза Лабе Свеви такође немачко племе. као из неке рукавице. као границе са Рашком. били Даки и Гети. старешине Кадмеје спремали су се већ били да изтерају и посаду маћедонску из града. Азовског мора и пустара дан: окрајње јужне мале Русије. Била та ствар истинита. сирјеч на Србље. началник же српски. века по Христу. као преставници оних народа који су се скитали тада око Црног. или тако звано Дакско и Гетско. Битка буде и.

која су по смрти Александра великог присајединила овом простору и све дунавске срп. неxтејући једно племе признати власт другог. како га писаху стари Грци и Римљани — муж врло паметан. или су 3. изд: Chalcocondylas Histor: Byzant: 1.А да су Cpбе одиста и грчке и осталих народа паметаристе под тим и именима Миза и Србаља. Тесалије. она су одма ове уљезе прогањала између себе. те се населили до Јонског мора. или од Балтијског до Јадранског и од Јонског. Држава ова српска трајала је непрестано од смрти Александрове па до 150. р. но зна: ''да су сва дан. 14. протерани у М. које су се пружале до Епира. као узрок раздорима и свађама. који вели. имати у виду. Овако огромна држава.д. или српске државе чергарила. Βυρβισας. није могла бити а да већ једном не дође и у сукоб с њима. Азију. и њихову државу пошто покорише цео свет. мора па до преко Лабе у дан. Често су на њих ударала. а час опет Дакском. Пошто је све ствари како ваља уредио и управо очекивао Римљане. држали за највећи и најстарији на свету народ. разних дивљака но са државама огромним и силним.'' Види Вен. ''Мизи и Србаљи или Тривали — највећи и најстарији народ од свију народа на земљи. Тесалије и дела Илирије. Нису пређе долазили у сукоб с њом из најглавнијег узрока тог: што нису хтели да мeћy на коцку своју државу. или су прешли са сјеверне стране Дунава на јужну. која би била прва и најсилнија у свету.000 војника добро уређених.1. који је пре Грка живио у овим земљама. На неколико десетина година пре Христа и пошто су Римљани покорили тада чувени цео свет. силну мложину живећих у тој Дакији Срба. Баш кад су се највише Римљани спремали да изненада нападну на Србе. но чим су се српска племена једно другом приближавала и сљубљивала. галска и немачка племена. земље почев чак од Маћедоније. — Србију. у ког су једни обичаји и један језик. непрестано тајно спремали: да изненадно нападну на ту огромну државу. — јасно нам сведочи Халкокондила. или праоци дан: Шкипа. и да би довео у ред и поредак државу. Boerebistas. у то време владаше над свим српским племенима цар Буревић — Βορεβισας. Βοιρεβις. коју зову час Гетском. Ђерманији. Boeribistas и т. која су иза ове дачске. У више поменутом простору Дакије разних писалаца живила су независно разна српска племена. или Тривала. Тако су Скордисце. као што је био случај са тако званим Скордисцима. да им ова несруше империју! Њима је увек лакше било изићи нa крај са чордама. а сва скупа једну обшту. Лабе и Балтијског мора. преселили се из Илирије у Мизију и Србаљију. и Тавриске. или Даке. овако силна гроза и ужас тада силним Римљана. Да би изкоренио порок пијанства међу српским племенима. Он је савршено изкоренио Боје галско племе. пре Христа. и захватала је како кад границе. те је тако од ових и осталих савршено очистио све балканско српске земље. који је млого путовао и тумарао по свету. те саставити државу. да су најстарији на свету од свију народа и да је највећи народ на свету српски. ови по својој подлости: ''divide et impera'' пoдигну буну 128 . Тако изкорени у свим српским земљама винову лозу и састави огромну војску од 200.ј. Но негледајући на огромно то пространство.'' Но да ли су они: 1. него су непрестано покоравали мање државе у целом свету и тиме се све више и више силили и снажили. слав: племена један једини народ. који основаше и наш Скадар. већ су се непрестано гложили и заједали око којекаквих ситница и безпослица. користио је се лажном науком обсенара — проповедника Дике — δηκανεος — или Дикана. ван Маћедоније. Ми не можемо веровати Страбону да им је узрок био овом ненападању тај: што су се тобож бојали гало-немачких племена. ови су се Римљани. од почетка ког па све до Мљетака заузимају и над целим тим простором господаре. напоследку изашли из своје првобитне отаџбине са јонских брегова — у Малој Азији и са ових населили све земље чак у Сармацији и у Скитији''? он неразбира. год. у преводу: ''Срби су'' — т. 2. као и окружавајуће их околности. увлачила се у среду и срце срп. које је се покоравало Критаризу. земље. прозорљив и разборит. они никад нису умели ово обоје.

Овако је исто чинио и Пизон и сви остали Римљани. дође.пре Христа. vel Serdi. а с друге уређене римске војске. прича Страбон. а тадањој Србији. Петру. погинуо: те тако подлаца опет убију своји непријатељи и подлаци. Јаворини. насртала су немачка и турска племена непрестано на ту српску земљу као: Бастарани. Jamphorina на дан: реци Тунџи. али неучини ништа. примора на срп. год. Јациги. год.000 неуређених којекаквих војника могла извести на бојно поље и то са највећом муком и натегом. Тада су два српска племена тако звани Срби — Serbi. Вylazora сад: Велес и тд. Роксолани. осим Римљана. племена прешли чак и преко Марице. тад. а кад је Август послао на њу војску имала је већ 5 држава. Даки онако силни и страшни разделе се најпре на млоге државице. грабио и плачкао српска племена живећа на овом срп. арају плачкају cрп. Oни су покорили не само ту српску земљу. — а Крас чувши то опет навали на Бастаране разбије их и закључи мир са њима и својим војницима допусти: да глобе. Али чим су то учинили. Даље је грабио и плачкао . — Цезар.старешина једног срп: племена није помогао ''Daci quoque sobules Getarum sunt : qui. које су ови отели од Антонија. као и остале. што и. Сармати и остали. те по победи. Медину. Mardi vel Smerdi — и Мрди или Смрди страшно утамањена и то зато штo je Кpac заповедио: да ce свима заробљеним из ова два племена изсеку руке! Oвa су племена имала градове: Јаворину. до рођ: Христови сенат осудио Марка Примуса што је оплачкао и разграбио срп. српску земљу. разтрзали су непрестано ту несретну и вечно поцепану. племенима. у којем су владали Бастарани. него побивши Мизе. Тако је дакле јасно: да су Буревића Римљани убили кад и у својим распрама по смрти Цезара не заборављају своја дела да покоре Дакију — види Appian : de bello civil: II. јер ова неумедоше у то доба ништа друго радити. а пређе им се тако звани рашки цареви и војводе спомињу под именом: Меdar. Побивши ове дивљаке он дозволи. с тога што су се поклањали тадањем римском и грчком богу Ваху. Наскоро заиште од овог Краса онај помињати Рале. или Јанину.000 српских породица из дан. Medocus. С једне cтранe ти дивљаци. et. којима вечно требаше хљеба и одела. племена: да се колико толико уједине и да га разбију и сатерају у Mаћедонију. У време овог истог Августа и Тиверија толико је међусобним раздорима ослабила. чергарити и отимати. 3. Бастарани ce скоро повратe опет натраг. или противу њега? У овој својој сили обседне и најзнатнији тада град срп: тако звани Јаниклу. да је римски војвода Крас 29. својим војницима: да оплачкају те српске земље што ови и учине. Medoce. да је једва 40. те се одреди Антоније да покори ову. advoersus Bastarnos male pugnassent. Tpипољу. Тако су Римљани учинили и са другим срп. 129 . Medosade и тд. и III По смрти Буревића. племена. племе Одриће. Бугарској. или Орол. У овој међусобној распри и борби 50. држећи да ће тамо наћи стегове и римске оклопе. одакле их је једва та римска старешина. а заповеђеним легионима римским: да нападају на Дацију. vel Oroles геgе. племена колико им душа хоће. где иx Римљљани опет разбију али их нису могли изгнати из ових земаља док им Рале — Rales и Oroles . quum — Roles.свуда и на сваком месту где су само била срп: племена која су се непрестано бунила и подизала противу ових римских тирана и тиранства. Мисао да се покори Дакија није оставила римски сенат и у највећој забуни и сметњи. 16. до скитати се. Тако прича Дион Касије i b: и. они се опет двоје.међу Србима. Румуније пређе и населе се по јужним обалама Дунава. бојећи се да непређу и у његову Маћедонију. ван Одрића којима Крас поклони неке земље отете од срп. у којој Буревић погине. која му неумакоше непитајући: да л' су била са Дабићем — Dаруx. У овом жалостном стању.23—27.'' Justin XXXII. Србаље и друга cpп. што овај одма и учини. владар Opићa Медосад. и скоро затари сва срп. или Баху. те на њих опет наваљују Бастарани. који и поробише и оплачкаше српско племе Дечиће или Дечаниће — Dentheletes којим управљаше старешииа Сет — Sitas. такав исти глас: Да им је Ћесар. племена Бесића. Тако знамо из истог Диона: да је око 22. устукнула. а Бастарани — Немци — не само да су то исто чинили: него су прешли Дунав и населили се у дан. Ho за ту своју услугу поштени Римљани опет су им вратили грабежом. робе. Белузору. Medok. помоћ противу Дабића старешине неког српског племена.

брата. Војна ова била је после пунијске најужаснија као што вели Светоније говорећи о Тиберију ''Sed nunciata Jllyrici defectione. који се именују. по причању Днона Касија.уплашио је се од општег народног очајања. докле Римљани нису покорили све. са својом 180. paremque auxiliorum copiam triennio gessit. осим осталих дивљака. δε εφηοτι: υμεις τουτων αιτιοι εστε. победивши Србе. у које су руке биле исписане разним писменима — по свој прилици св: рамзесовим или старим египатским. позвани су били сви изслужени војници и нарушено је било и само најсветије право Римљана узимати у војску и само робље. κομισθεντας εις Εποραιδιαν'' и: Γων μεν όυν αλλων σωματων ιρεις μυριαδες έξητασθησαν επι τοις έξακισλιλιοις. а остале је Теренције Варан продао ђутуре — ''υστερον μεντοι κατεστρεψατο αυτους αρδην ό Σερβαστες – погрешно у препису – Σεβαστιος – και παντας ελαφυροπωληςο.000 редовном војском. Он је и сам знао. επι γαρ τας αγελας υμων φυλακας κού ύνας. немачких и галских племена и т. — sub hasta vendebantur. δεινως εταρεττετο πιστευειν τε και αυτος τοις λελθεισιν επλαττετο. али од 6. а и грчком. ος και τοτε αυθις συνεβη. од ужасног и страшног оружања. као и сва Дакија. Од 36 000 заробљених срп. О томе нам сведочи Страбон да и у ово време нису Римљани одступили од својих правих и етиопских народних обичаја. quod gravissimum omnium extemorum bellorum post Punice per 15 legiones.Тако је Клавдије Маркел опустошио државу Becићa. као и до 7 века по Христу. душа 8000 тисућа способних за војнике. transiit ad curam novi belli. ουδε νομεας αλλα λυκους πεμπετε'' Разуме се по себи: да je и после oвe војне продавано заробљеног српског народа онако од ока. у Срба Бато — Bato тј.д. ван још Дака. које је одправљено под Германиком Тиберију у помоћ. — он је то тако наредио: да завара грађане и готов је био све учинити да спасе народ. или ђутуре. племенима и глад. све заробљене одправио у Епоредио и тамо продао ђутуре. вајкадашњем обичају. пре Христа у један мах устала су била сва племена српска од Италије па до Грчке. по непроменљивом римском. да она не зна ништа. као: Бедуина. ηςθετο μεν γαρ ότι όυν έν δεου κατεσηστο. г. ''Ο. него курјаке''.'' Страх и ужас био jе у Риму. јер је петорогубо умложавана сва војска. Сам импер: Август. ώςκαι αναγκαια επραττε'' Но и ова војна свршила је се на штету српских племена. А по победи одржаној над овима и на питање Тиберијево учињено Бату: зашто је се дигао на оружје? овај је одговорио: ''Ви сте сами томе узрок. Војна ова продужавала је се неколико година. εθειαςε τινα. али да би народ сачувао од општег очајања. јер стаду своме не шиљете пастире или псе. а Луције Пизон осталих. αλλ' έν παραςκευης αυτο έπε ποιηκει επειδη δε το πληθος αλλως τε και δια τους πολεμους. τουτε λιμον. των δε μακιμωυ ανδρων όκτα 130 . на Римљане под своја два цара. до ког га доводи упропашћавајућа војна са срп. од обштег очајања ''Οτι γυνή ές τόν βρακιονα γραμματα άττα εντεμουσα. узето је у ове. па до 2. него је и у ово доба император. те је стога наредио торжаствене молитве и игре на којима је заповедио: да говори и држи речи нека чудновата пророчица — лажна. και πανθιςα παρα μυθησεθαι τόν ομιλον ημελλεν.

васпитавати. Но сам Дион Касије сведочи ово: ''Цезар Август. или Рамзеси. неговати. који је био прешао Дунав.Djegis Диковаловог посланика венац.. ινα δε δη τους στρατιωτας. παντας δε έπωλησε Γερεντιος Ουαρρων'' Mи нaведосмо говор Батов са Римским царем. у дан: Румунији. Са Гетима. ασκη τε αμα. но дивљи и развратни Римљани. који никад и ништа не радише.κισκιλιοι.ј. кад је Tpojaн већ нападао на царство Диковалово или Дичића. који је се вратио у оно доба.д. што им слаше Римљани курјаке. који су плаћали до прве владе Тројанове. У то време послао је овај импер. Панонији. Votum. — Август закључи мир уговоривши. и то са њиховим царем Котом — Кочом. живише на рачун српских и осталих покорених народа и племена. Но негледајући на то ова су српска племена помажући горњима у свој Илирији.ј. Узрок и овој борби и несрећи српских племена била су не она. но он је ово једино зато учинио: да обучава војнике и да их изхрани на рачун туђ: јер је он рачунао. Диковилу и знатне художнике ради подизања зданија и т. у допуштена и праведна дела да напада на све оне без икаквог узрока само који би били од њега слабији и нејачији ?'' ''Αβ. већ вавек. као што вели Светоније: да узме овога жену за сестру. као и браћа им Елини. године по Христу. Даље нам прича исти Касије: ''Но почем су становници равних места оставили ова он. пошто сатрше и савршено утаманише две римске војске Римљани им се обвежу и данак плаћати. а за владе император Доменциана. а своју ћерку Јулију да му да за жену. лелејати и т.д. заповедио је војскама да ударе на Панонију немајући никаква повода или увреде од стране Панонаца. непрестано нападала на империју. Domito. а кад око 69.д. και εκ των αλλωτριων τρεωη παν το τω κρειττονι τοις όπλοις αρεσκον. όυδε γαρουδηδικητο τι ύπ αυτων. Ето. чују да су немачка племена ударила иа Италију — пређу Дунав и изтерају римске легионе из свију данашњих на српском Тропољу. После овога. а не пастире или псе. грабили и т. земљама. плачкали. Dicebalo. поступали. разбојнишства и непоштења Римљана као и никад недржање уговора. Тада су Срби разбили Апија Сабина и Фукса. као и браћа им Грци. арали. нa колони Тројановој – који је неколико пута разбио Римљане и примоpao их да му и опет данак плаћају. δικαιον έκ. гојити хранити. а у време владе имп: Вителија. έπί Παννονιους ευστρατευσεν. и тада српских земаља.. Лукавста. само да обуче војску војеној вештини и да се изранe на рачун других. εγκλημα μεν ουδεν αυτοις έπιφερον.д. који је се вечно молио боговима говорећи увек: ''Да ми помогну свемогући богови да тамо направим мост на Дунаву и да Дакију обрнем у римску провинцију!" 131 . одкачити. одма се обелодане чим ступи на владу Тројан. зашто се дигоше србска племена на оружје т. и ово је један знак сродства етиопског и асирског племена и уљеза у срб. Но за све ове своје победе одржане над Римљанимa ваља да благодаре своме цару Диковалу — Decebalus Traianus Caesar victo. — Импер: задржи војнике од грабежа надајући се тиме приволети их и себи. τους ασθενεστερους ποιομενος'' Тако су дакле и Римљани. пре Христа. али дошав њиховом граду Сиску — Siscia — искусио је њихово непријатељство због сатареног им усева и попаљене хране и имања" и још се даље причају ужаси и варварства римска и т. Solvit и тд. Диковал знајући за лукавства Римљана пошље свог посланика Пакора Партјанском цару и осталим тада знатним државама. што је и учинио и сам Домицијан импер: метнувши чак и на главу Ђетића . на 32 год. Dacia. или круну. Винделикији и т.

или Србе.000 војника — и то: 1. те нежале овај садањи''. Тако дакле Тројан шпански Срб по происхођењу. 6. као и покорени Срби у кошуљама и са гаћама са калпацима. ту се саједини са главном императоровом. руше и т. то ћe овај све силнији бити и с тога одма нападне на Дакију. вратити римске бегунце. Од тог доба па за 4 пуне год. Означене су и заставе српске и све једном речју па и браде и дуга по сред главе разделена коса српска.д. до 104. па и у доламама или душанкама.000 — свега дакле преко 200. на Тари. те се ту учини и примирије по ком су Срби дужни били: срушити све своје тврђаве. Ту су престављени домови српски двобојни и једнобојни како их запаљују Римљани. по Христу. но се само пресељава у вечни живот. год. secunda adjutrix и Minerva prima. Диковал. како народ одводе у робство и како овај бега даље на сјевер дан: Балтијском мору и т. 11. 13. Осим овог они су 132 . или боље да рекнемо стена. који је прелазио преко Дунава на 20 огромних стубова. јер је сам овај Тројан доцније држећи се за примирије самим овим правдао своје нападаје. који једва дочекаше туђег добра. На колони Тројановој изрезани су његови војници и сајузници му. који ископа сво то благо и са главом Диковаловом пошље га у Рим. или од 100.880 које пешака које коњаника. чергареће око Даћије Немце. 7. — знојем и имањем — влада одржава се над другом — и 6. ван прибалтијских.000 а оно бар 130. колико са своје моралности. пa je опет поврати да тече својим првим коритом. који је се чудио. 10.ј. 2. јер они по учењу Самовом верују у бесмрће душе. год: пo Христу покори дакијску Србију и завлада свим срп. разбије Даке. 3. ужасна какву дотле невиде никада ни Рим ни Грчка. Новог Сада и Варадина. земљама. Осим ове војске имао је сајузника ако не преко 150.д. које је тада чергарило од Висле до извора Тисе. пo римској премудрости :''Provinciarum sanguine provincias vnicit'' т. — јер су уверени: да душа неумире. и 15. дакле у самој Дацији. Јациге такође Немце.јер је он држао: да што дуже буде плаћао данак Диковалу. која је чак одтуда. али су овде и сами Римљани тако силно страдали: да је сам Тројан цепао своје одело те завијао ране рањеним. Батовску и Нумидску коњицу. борба је се продужавала. те с правом устима Јулиана рече: ''Ја сам уништио Србе — Даке — који су били најхрабрији од свију смртних. С тога је у њих страшна решителносг при јуришању — и несрећама. а сви у чизмама. обе заузму војени стан Диковалов. како огромноћи богатства оплачканог у Срба. непримати оне који би им добегавали и т. нарави и осталоме варвар етиопски 106. тако и дивној и дотле непознатој Риму изради накита и украса ових. одврати реку Стрелу од свог тока и у дну њена корита затрпа сво своје и државно благо. ког се развалине и данас виде код нашег Костолца и влашког Турна-Северина. који су чергарили око дан.'' изгубили су млого па и сувише од своје силе. Роксолане чергареће око дан: Дњепра. он преведе преко ове грдосије своју страшну и ужасну војску састојећу се из десет римских легиона и то: 4. 5. Осим ових телохранитела царских 10 кохорта. Сармате. 4. После овог по речима Плинија: ''Срби — Даки — су народ који никада никим нису били побеђени до Тројана. Овај мир учинио је Тројан само стога да се још боље спреми да попуни своје изгубљене силе и т. свега дакле редовне преко 73. у ком нађу и заставе римске отете од Фукса и остало. но један заробљеннк одкрије то Тројану.д. а по вери. 5.д. крвљу једне области. племе. не толико по својим огромним и прејаким телесама. Друга војска послана под Луциом дође до саме престолнице Диковалове. кад је видео своју несрећу. Буре нем. но кад те године Тројан доврши ужасан мост.

мост Алте — 11. Mvncipium Tibiscum или Tibisciensis гди се улива Бистра у Мориш код дан. легион римски.д. Даље нeки урачуњавају и дан. или Златица — Zalatna. 5. 12. 3. Но осим ових чистих римских насеобина у срб: тој земљи налазимо још и Сарматске на једном надпису који гласи: ''Praefecto provinciae. Овде је становао 5. ова је била при извору Мароша. дан. Салана — Salinae vel Salinum дан.д. Каравана. Ротентурмса. како подносећи своје драгоцености на поклон Тројану. Σαρμεςογεθαυσα. кроз који је протицала река Губица — Hubiza. Немци своја и т. да би попунио опустошене земље Дакије. Coloniarum. села и т. као: Ad media.престављенн. a Манерт кажe близу Ораховице.000 Румуни.д. 3. Daciae. Торда знатна са мајдана соли од ког је тако и прозвана. Pоns Vetus и 13. Ову је основао имп: Север. смомињу се још ови градови мунципије.д. Марош Вашаргели 3б. Молдаве или Бошњака . Colonia Centum putea код дан. 2. 5. — Развалине од ове налазе се међу ова два села. 7. дан. по разорењу те српске престолнице. 9.Bosniak.000. Прастарог Београда од којег је и постао: Album Castrum. Romula. Међу тим насеобинама долазе: 1. Ad Pannonios оба на Темешу 7. Прељеса — Parolissum.Торде — Torda. Castra nova.ј. Тако дакле паде ова прекрасна земља српска под власт најужаснијих варвара и остатака чорда етиопских. а дан. миља од старе српске Силине — Silinae. Какви су се тада ужаси чинили над јадним Србима унеколико преставља и та Тројанова колона. Castra Trajana близу дан. те се и та насеобина од ње тако чисто србски прозва. 10. био римски стан. покрај које је протицала река Златна. које ми читамо Црногетуша а могло би се читати и Цароседуша т. немајући у свом језику гласове писмена и за србске речи. Pons Augusti на реци Бистри — Bistra 8. Но осим ових насеобина. Sarmaticarum'' и т. Никопољ да је у њему Тројан основао једну своју рим: насеобину. Veissenburg. од својих преко 6. те једну у виду златног Рога Тројан поклони храму Јупитерову при војевању за Партјане. који је зват Ulpia Trojana. под власт прерафинираних рамзесових војника. заповедио: да се у ову населе млоги Римљани Ех orbe Romano infinitas eo copias hominum transtulerat ad agros et urbos colendas. или колона. међу Силином и Напоком или Наопаком. Патавића — Patavissa. Veissenthurm и т. у средњим вековима Alba Jylia. Zermigevethusa — Црнођетуша— такође основана Тројаном и то код разорене престолнице Диковалове.д. Цариград. Avgustia крајна римска насеобина на истоку. Pons Aliti — т. Patavissenvm. Ова тако звана Црна насеобина налазила је се близу дан. 4. овако: Σερμειςεγεθουσα. Оршаве на реци Црној. Насеобина Наопака — Napoca . Столицу Диковалову писали су старе и туђе паметаристе. силни и млоги. Карсбург. која је се и тада тако звала. 6. која је још за времена римска постајала. Мехадија близу насеобине Црне 2. о којима варвари Римљани немадоше ни појма.ј. дављење покорених Срба по разним рекама и т. на којој није бадава престављено. Parelissum. докле ниje постао чисти превод cpп. Etr: VIII. У време Тројаново овде су у ове руднике слати Христијани да ваде злато из те Златне. Насеобина тако звана Colonia Apulia дан. Trajanarum. Валери и Градишка. Colonia Zernensis — Tsjerna Dierna. Овде је прво. Дацији. Aequae или ad Aquas близу града Житна — Szitna 4. и постаде ништа више до само: област 133 . или Власи. Ulpianarum. Осим ових било их је и око мајдана руда златних у Златни и Бошњаку. Преторија Praetorium 6. са чега је тако и прозвана. имена. 3. Alea maenia. Овој насеобини и њеном граду давали су Маџари своја. Тако је дакле свега 7 насеобина било у свој бив. и Zerna. Zarmisegedusa и тд. јер и сам Евтропије сведочи: да је Тројан. од којих постадоше оволики дан.

ни трага. Јациги.д. atque. Варјана — Varjana. јер су у овој устајали. печењежских и осталих туђина и туђинских племена. Алани. — Белосрбе. као и доцнијих. Луговина. 30. ubi solitudinem faciunt. Крутовал — Crotobalus.римска. и турске Србије. Данкери и друга којекаква сила и мложина. Сармати. од покорења Дакије — при опису царовања Галиена из ових се речи Етропијевих: ''Dacia quae a Trajano ultra Danubium fuerat adjecta. Резан. или римски Даки. искусила и све римске врлине у управљању областима. Вереја. Загора. као што вели Јулио Kaнито: ''et Germanos. столице владара белосрпских. — а мир и тишина у завојеваним областима само је се тада повраћала. Лужина . Сала. и разна немачка племена.'' Ето. Србин — Serbinum. турскобугарских. Готи. Варидва. Илириом па и самом Грчком и т. финомаџарских. Квади.Litavici. ''Auferre. кад су покорени сасвим утамањени или остављали своју бившу земљу'' Tacit. који се сви после Римљана туда ширише и башарише. Тако на развалинама старог Смедерева у ком становаху тадањи владари Срби подиже се Дан. палити. Она је такође. противу Римљана покорени Срби. et Dacos et inultas gentes atque Judaeos rebellantes contudit per praesides ac legatos. племенима. Литовићи . већ није било ни гласа. или Бесарабе. отимати.000 и нешто више душе постадоше од чистих Срба и оно мало римских и сарматских колониста. Лепавић — Lepavist. шта дочека та прекрасна земља српска као и остале. да су волили и децу своју јести. Agricol. још пpe Аврелиана — око 259 год. Болеч — Bolenthium. Даље: Будва. разноплемених насртача. Маркомани. falsis nominibus imperium. — Маћедониом. хозарских. Лепшиња. а да непапоменемо и знатнија места њена. — Limussa. Србиом — Трибалиом. које је пo Тациту значило: ''Пљачкати. који вели.'' A c каквом су се силом Евреји тада бунили противу Римљана то нам прича Јосиф Флавије. Скити. и т. amisa est'' закључује: да су је Римљани сматрали за изгубљену. подиже се данашњи Акерман који опет то исто значи — Београд. ваља нам да кажемо укратко: да дан: Румуни. као и све друге области простране римске државе. г. немачкоскитских племена већ у време Галијена и Клавдија — 268 — 270 по Христу — завладала је била свом Мизиом. већ су је разтрзала и плачкала још у време Адриана око 130. само на туђем језику. на развалинама Београда. Рвати. Срба. Недина. но се Римљанима покорити и предати.Luziena. — Milatha. rapere. Мутни — Mutenum — Ваљци. Лимуша. Но на 10 год. СРБИ ЂЕРМАНСКИ НА БАЛТИЧКОМ МОРУ И ПРОПАСТ ЊИХОВА Пре него што пређемо ђерманским и прибалтијским срп. турско-аварских. Србониша. убијати — робити. па остављајући је под оваквим најужаснијим разбојницима неможе нам се на ино. или биосрбских. Левшава. pacem appellant. дакле на 153 год. али им ce језик највише изквари напливом немачких. над којом се врзаху чорде ових варвара. а од Римљана у овим српским побројаним земљама. који броје ни 6. Херули. које преденуше доцнији туђини у Бесарбе. trucidare. а у то доба овај император да би забашурио губитак ове области прозове Дакијом део Мизије и Дарданнје или дан. 134 . а земљу им у Беcapaбију.000. Романов Молдавски. Kyћa — Cueci. Најђено. Бјело. Миљача. ван већ побројаних. Од Tpojaнa па до Аврелијана Дакија је или поменута Србија остала у рукама римским. Стравјана — Stravjana. финохунских.д.

гос. баћа. неналазимо. Исправник. обли. отав-а. По овоме и осталоме до сада наведеном oна Контемирона у његовој књизи — Истор. баба. То исто сведоче и имена лица која се налазе у њиховим старим споменицима и која се и данас налазе као: Мирча Радуловић. Дворник. ватавул де дворникул. опет међу 6. шумар. милиуна Влаха има више од 1½ милиуна Срба. 1382 год. Радула. па чак и пo званичним актама. Купар. и више од ½. винар. Румуни. толико циганских и 1/8 раз. углар. нерад — лењи. Стојко. Ђак. Ствар је чиста и јасна кад се само зна ово: да у дан. де трг'' и т. У исто време. поклон. или као што га сада крсте у Румунски. речи. румунском језику има бар 3/8. Албула и Влксана или Вуксана Бољара. Постељник. племена. Житничар. воденичар. Служатар.д. боб. Бојарин. Трагови живљења српског у Ђерманији Сведочи нам joш и то. разних срб. стенар. и дјел: Мол.Да пак нису ништа друго: до махом поримљени Срби. бодри. те је тако и данас још и у самом народу.у предговору — гатања. безн-а. вели животописац Карлов Егинхард.д. а овај заповеди: да му недолазе. Буда. по Христу слати посланике императору Карлу Великом на сабор у Ахен и жалити му се противу насиља од Бугара. тма. књаз Констан Контемира Мос. која носе имена чиста србска и остало. — данак. велики Кључар. а међутим призове к себи најзнатније мужеве ових Бодрића. Питар. Господар. Цапаљ. Драгомира.— види Влахо-болгар. A oвa je ce покраина звала још и угро-влахиом зато што је Влајко cин Радулов обвезао се био плаћати данак Маџарима у 1324 г. и које Власи зову Мала Влашка. који се још сасвим неповласише. Столник. Даље Хрисовуља од 1437 г: помиње Влада војводу Рајна. Оприш. Бојарин Веља. којих у осталих слав.СП . градова. Драгош. а садање Мале Влашке. У њој се спомиње: жупан Војко. као и писменима до Кузе. као тобож: да су дан. крајина са градом Крајевом тако рећи до јуче зваше српским — дан. или Србешта. трјеб-а. 2/8 римских. Татул. од 1. богат. до 33 стр. jасно нам сведочи то: што се не само Кројавски Банат или cpп. Хетман. Шербан. Књаз.д. Вукул и тисућама других имена срп. племена смес Сармата и Татара. Но да сва ова места нису остала пуста. о Жиз. код. даје манастирима Тисменском и Водицском села. Шатрар. имена.1840 г. Тужар. Бaновић. показују оно да су за што их ми и наводимо. јаве Карлу: да му иду и посланици бугарски. Све су ове речи чисте србске и само се у Срба свршују имена званија и занимања на -ар. па их те римске чорде као таква заузеше. Коморник. Краљево кога основа Стефан Дечански српски цаp. Путничар. 135 . Кућелник. или Бановина Срба: те се одтуда господари ове крајине српске. камен и т. Станчул. А да није то онда како би могли Бодрићи из Дакије — сад.д. Маченосац. да им постаде ова држава опет од Срба и то баш у тако званом Банату. Наше Румуније — још 824 г. Бодин и т. кујн-a. Погарник. Добрица. што и ако сав народ у тим земљама говори данас тако званим влашким језиком. Жупан Бјелота и Манчул. и т.д. 1783 год. жупан Тодор и жупана Нинча. но где се застану у његовој земљи ту да се и задрже. ама баш прави и ак Римљани — невреде ни две паре и као да су славенска дан. вароши. Жупан Драгота. Мирча. вериг-е. чизмар. секретар. Јарчул. Одтуда су у данашњих и старих Влаха имена: Војвода. куп-а. која до данас носе чиста срп. Негрев. бравар. бичју-бич. река и т. — него и народ у чему до скоро зваше се само Србјештима што ће рећи Србима. сведоче нам сва имена места. Тако исто и ове речи: баб. Вен. и зваху непрестано Бановићи од Крајова — Banovitz von Krajova. као: ''кама расун де житница. Кључник. бричи—бритва. ватавул де столничај. даждје.д. Србул. од кад се одвојише од Срба. Иван. турских и немачких племена. милиуна данашњих Србо-Бугара. а у другој опет жупани: Вуксан.. да су им сва лична имена чистa србска. и т. Или Дако-слав: грам. Владислав. да су се служили у цркви и у држави старосрбским језиком до скора. као: качар. Једном речју: свуда и на сваком месту спомињу се само чиста и најчистија српска имена и званија.

веку око 879. или садањих славенских. то: да су на њих нападала уралска фино-турска племена Бугарска. г. а да није ни елински ни римски такође јемчи то што је основан и подигнут на развалинана старе Едесе. у Сетуну још око 689. и као да има на свету и народа. у Рентини и 4. Огромност и величина племена cpп. — а. Лонгобарда и Солуна. Станко. Серфиџи код Солуна.г. Да нису одиста живили Срби и у време Христа и после овога свуда овуда. немачки. која неке пропагандисте хоће још у оно доба да уврсте међу дан: славенска. војском.Хакема 2000 телохранитеља Cрба. сејачки. спомињу се такође епискупи. у Језеру 897. у Драговици. римско и остало — сведочи нам јасно Михајил Сирианин који вели: да су српска племена у Малој Азији. Антиохије и на острву Криту вид. или дан.. 7. турском и аустриском царевином све и до 7. Гардику и 10. који се зову од радова својих н. од искони пa до најновијих времена живили и говорили један језик? Што сада говоре бивша млога и силна српска племена: шкипски.. а камо ли из данашњих српских земаља под дан. може нам протумачити живовање њихово свуда и на сваком месту и даље од назначеног простора и земљишта. Будина. до Равене. 339.д. служила у најам императору. у Гардину. Одтуда налазимо године 820 и раније у Халифа Кордовског Ал . Благошић. мађарски. и т. 3. — у време Јустиниана — а то је око 690 год. Глас: 18. у Велестињу. и да су Срби у свим тим земљама живили као робље. 4000. румунски. Но када су Арави побили Римљане. да су слали своје посланике другим великим државама и 3. Тако у разним договорима Мљечића још у десетом веку налазимо чистих српских имена: Брада. како би могли учени људи тврдити: да су некада сви народи од Оронта у Cирији па до Данцига у Ђерманији. друга опет од Евротаса у Грчкој пa опет до Данцига .д. они су ступили у заштиту Калифа који им је и поклонио бив: њихове земље око дан. око 950. У Моглену у тако званој садањој Маћедонији још 692. као и до Склавена — Срба — Ξκλαβον — Авара у Панонији и Скита. турски. кад видимо: да сва српска племена од Италије пa до Грчке и од Балтијског мора па до Јадранског и Јонског устају на Римљане и боре се с њима? Не жале ли се овде Срби Бодрићи Карлу на Бугаре као турско-аварске чорде. Добрашин. или тада већ тако звана Склавинска т.ј. а тадања чиста српска племена. такође се спомињу епискупи око исте 879. у Србици дан. стр: 310 — јасно се говори да се: престо патриаршије св: Апос: Павла простире. пo Христу — имала преко 70. Даље 2. с којом су. грчко. века по Христу. и сви народи у том простору. дакле пре мнимог доселења Срба у 7. а колико иx је још пре тога било у побројаним и другим засад непознатим местима то само Бог зна? Напоследку — вид. шиваћки и т. 8. грчки. који нападаху још у 6. у Абдурахмана III.п: бријачки народ. а видите то нису манџурска. 6. Одкуда би и зa кога постале епискупије у местима чистим српским као: 1. г? А да тај Моглен није тунгуски или камчадилски сведочи му и само име његово. то ниje сљедство да су некада у тим бив: чистим српским земљама живили туђини. Молимо само ово: да нису били Бугари финско турско племе како би се србска племена жалила противу њих чак Карлу и Немцима. италијски. или башкирска 136 . жњевачки. у Мелнику око 890. год. Chronique de Michel le Syrien Jour: Asiat 1849 Avril et Mai p. веку на Солун. и друге језике.000 коњаника.свуда туда. или месту Драговића. Одтуда налазимо Србина Сабура да влада као цар у Бадахасу од 1000 —1016 год. 9. нa које Карл војшти? Да пак нису изкорењена и изсељена сва српска племена чак из Мале Азије. Вукашин. друго: да су имали своју велику државу и као такови. — као да има и ропских племена. 5. у Васињу. робска.Шта из овога излази? Излази прво то: да су ови Бодрићи живили у дан: Влашкој.

Et reg: Angl: Johanno mec. остављајући до другог пута да о овој ствари. и тд. 137 . Они опустоше сву земљу до Азербајдџана. Славени — Срби и Лазги.д. Богуши. 691 и т.'' и ''Charta pacis interregem Jrane. Ужа р. отму град Бердау и убију у њему 20 000 људи. млога су племена српска живила па пропала у Инглиској. језиком и обичајима. Одо. као и лична имена: Богуш. ум 1286. као: Алани. која до данас остадоше чиста српска.. Бојемунд. Раде. Француску.. записано на карти ''de pace Exolduni inter duos reges ano М. р. народа. имена: Вукашина. Родна. г. који су састављали одабрану војску под својим војводом Невулом — Ηεβουλον. или српски.С. Мајак остр. Нерика. Радан и тд. Даља р. и нешто у Шведској тако званој Богусланској и Смоландској области. р. Но ван њега. Азији — Provintia Optimati. Ателстан. Мотала р. дакле пре и 600 и нешто више година. Сиљан.Х. колико нам је познато. зибл. само ћемо укратко идућих неколико казати. који живљаше у његовој краљевини па се доцније прели у Шведе. у којој се и дан данашњи народ одликује оделом. По Вељтману и другим новијим паметаристама живила су срп. да је он: краљ Шведски. и т. племенима жившим у Ђерманији. Даљекарлија и Умео Здрављан области. Богуш. Осим овог сам титул шведског краља вели.д. племена у свој дан: Ђерманији па и у Данији. као: Силапа пл: Драгеда. Смољани. у Малој Азији било 30. Тако је још у време Јустинијана.. Братана. Ђурађа и Нелпана.C. 147 своје паметарнице. У тим областима.д. познатог под именом Бар Евреји —poђ: l226. и поход Викин.д. види В: И: Ламан: О слав: в: М: Азији. веку по Хр. — налазимо ово: ''Прве године владе Мосшаркија изашли су разни народи. ту био побијен и ослепљен вели Раић на стр. Готски и т. Татил. дакле пре мнимог преселења Срба у ове земље овде. Ласкар. И Богуслани. која је се се још и звала Србија. Рашко. Каљна р.. коју више кажемо.000 војника Срба сабраних у тој земљи.д. Годрун. међу млогим именима места и т.'' Види стр. Медвај и т. Тако налазимо око 754.Шведској јасно нам још сведоче. Божа.. краљ Рашко војевао је на Инглиску. Драго. али питамо све противнике Срба и њихове старине: Како је могао наш цар и император Душан постављати у старој Троји у Малој Азији свога намесника да тамо није било Срба? Ево подлиних речи летописчевих: ''Богдану мужу искусну во воинствених потребах одал Ассак в Тројади'' и т. Божан јез: Орша р: Мора. Готар. Сидок. Гередаљен Маљунга. као и по другим местима. Бравичен. Сунебра. као и о срп. да није негда владао над неким делом срп. то нам сведоче. Медопад. год: свуда у Азији и на сваком месту Србе. јасно сведоче наш навод. од осталих Шведа. Раба.каква имена? У Сиријског паметариста. Лакман. Ивар. који се у то доба угураше у дан. као и Севар р. Стринхол: Од ђерманских. Сваран. а овако се неби могао звати. Тако дакле имена: Смоланд. Тако међу осталима Вулићи. Љиг. Јадерн. Рекарни и Маљани племена.'' А кад Латини освојише Цариград 1204 године онда налазимо у деоби империје и област српску у М. Вилар р.V. Скора. који је данас најзнатнији. Љуба. Смирди. или Срба из тако зване свима писаоцима Велике Србије. Тако исто млога и тисућама управо имена места вароши. са својих бакарних фабрика. Милан. у Инглиској. Сабера. основали су град у Ингл: Вулић. Богуслан. Норвешски и Веноски т:ј: вендски. па се врну натраг. Села остр. Горда. Provintia Nicomedia etc: — Provincia Σερβοκωριοις т. у дан. градова река и тд. „Totum residium Vulcasini domino regi Jranciae remauebi:" и: „in perpetuum dimittimus et quittamus Girortium et Neelphan et Volcasinum Normanum''. Серба.д. Вулистан.ј: Српска. Да су одиста Срби живили као Срби и у 13. Ho све то на страну.

2) Племе Вељића или Љутића. Рацебуршци. а источна Стражњим Приморјем. 2. још и ова: 1) Поморјане. Варни су дан: Роштохници. qui habitant citra Penimflovium et cet. стотине села места и тд. — Она обухвата.Тако се исто зна да је била цела област српска још у II веку по Христу у дан. 9. Paтape. а ови Вељићи или Љутићи опет делили су се на 4. Долевићи 8. у којој су била ова чиста српска места. Вагри 3. која до данас носе чиста српска имена. Берлина или Брандербурга. а наш навод сведоче. 5. 2. Вилинићи око дан. a исти за Вељиће или Љутиће вели у истом сачињењу: III V. осим споменутих у Рајићу и у других осим млогих ситнијих српских племена. Ми сада само напомињемо све ово остављајући до другога пута. Вагри највећи јунаци на мору били. живили су од реке Висле до Одре. веку изумрли.ј. Ови су дан: понемчени Штетинци. и Свећина. Дуговица. у истом простору као: 1. Ови Бодрићи звали су се још и Рарозима. Буцовци и Густровирци. у дан: Ингл: а нарочито гајде и остало. или као што их Адам зове Љутића. настанила је се у дан: Германији. 4. Они су дан: Хавенбурци 138 . а и делили су се на млога мања племена. која је делила ово племе на двоје: западна страна од ове реке звала је се Предњим. међу коима су 1. Ni sunt Hicini et Circipani. или Абодрити немачких писатеља. Рани или Ранци. међу којима понајзнатније је било: Брежани при изливу Хавоља у Лабу. која чиста српска имена носе. главнија племена: 1. Полаблани су дан. која је од китајске империје преко Сибира. Раци т. 6. Рујани или Рујанци. Инглезској.д. Грана Срба. гореспоменуте градове. qui ab illis Velici. Кроз земље овог српског племена протицале су још ове реке: Лаба. И Стодоране и Брежане често зову једним именом Гавољани. дошла у Европу. или садањег тако званог Балтијског мора од Реченице до Свећина реке. Кашуби кои су у 19. 7. а међу овима Укри на реци тако званој Укри. Травна или Травник. Рашани са Рациградом. Међу овим српским племеном живила су још српска племена. Варни. Они су заузимали сав брег Ерског. 21. истоку по реци Варнави. оставивши после себе као знак свога тамош: бића. Кићане. ''Cum multi sunt Yinilorum populi fortitudine celebres. Полабци. Осим свега овога најјасније нам сведоче млоги обичаји баш у оним крајевима. Кроз земљу ових Помораца протицала је река Прситица. Белгије и Холандије. soli quatuor sunt. 2. Вид: (Адам: Бремански : у Gesta Hamenburgensis eclesiae pontificum Oddaru Pomeranos dividit a Vilzis". 10. 3. по брегу морском. Фембра. живили су Стадорани на реци Спреви и Хавољу. Бризанићи. па из ове један део отишао у Енглеску данашњу и тамо изчезао у Англо-Саском народу. а у Вагра је био и остров дан. кад бисмо ствар опширније и колико нам силе допуштају представили. Ратари. Волићи или Вељићи и 3. — Delgovitia или Дрговица. у којим живише па се угасише Срби. Доленићане. они су се такође делили на неколико племена. 4) На северозапад од Гавољана и Љутића живило је српско племе Бодрићи. једном делу Француске. a nobis dicitvr Lutici.'' 3) Ha југозапад од Bелићa. Бела. Сарбјодуни — Sarbioduni и т. стр. међу Лабом и реком Степеницом живили су Глињани. Щиропане на реци Пени и 4. живило је западно од Одре.

као што каже Тацит. кojoj су неки делови дан: Шведске и Норвегије прибрежне припадале. Рација и Панонија. српских: Лужичана. или д. пронашли још неке нове српске народе. у којој су живили Ђурићи. 37. Тацит описујући српске земље даје им сав простор од стране Галије. Рарози. в. које све упадају у Рону. Љубенићи. Мисници и Липисцини. Данашња Данија са свима својим острвама у старо доба и то како до Хр: тако исто и после Хр: до 300. Штолџенци и Анкламенци. Савска и Санска. 22. Ђерманију. Бризнићи. јер се из тих земаља најбољи и најхрабрији удалише нехотећи сносити римски јарам. Саксонци. дан. и одоше својој браћи живећој на Српском мору у вечне снегове и ледове. Сеони при утоку реке Уша. De moribus Germаnorum: 139 . Бодрићи или данашњи Мекленбургци и Шверинци. осим Секване и Секане које се изливају у залив инглијски. а тако исто ростојао је и Ниш на реци истог имена. а у њој је живело српско племе Ђурићи. па чак и са царевима. 16. Борба Срба у Ђерманији и другим земљама с Римљанима. који насељаваху сву дан. ХХVIII. у којима су реке Сава. или Србско. У последњој су области племена. или Јуранићи. 12. Српска Галиа делила је се на горњу или Germania superior или Prima и дољњу Germania inferior. У дољној српској земљи у данаш: Франц: главна је област и племе Норића. у којих је била варош Божан па реци Србици и међу Могом и Мазељом рекама била је област Ђурићска. Кислинићи дан: Грифенвиздци. и пропаст српска А зашто су Срби нападали чак из Даније дан: са Српског мора и из Франц: на Рим јасно је кад се зна: да су ти њихови нападаји били само због повраћаја отетих од Срба земаља. Немцима. молећи за помоћ и за избављење: те са истим Србима. Дижон на р. vel secunda. или Турићску област. која се данас зове Нише и која се излива у Мазељ. са стране Сармиције границе су му несталне. Мекленбуржсци. 21. са градом Требочица. Милчани такође Саксонци данашњи и Прусији. он вели. море са млогим. па ево нам доказа у истог Тацита и Јулија Цезара De bello Galico. 14. а сав остали простор њихове земље опасује Ерско. у којем су Римљани. а по Птоломеју Обрићска са племеном истог имена.11. 20. Готима и т. са Намуром градом при изливу Србице у Мазу.Ђурђевску. Прва je састављала јужну Расију. област Дрванска. острвима и заливима. осим Гала који нападаху на Рим и његове области. 3. Рани и Рујани или дан: Ругијани: 19. 17. Србићи дан: Најбранденбургци. a y Тацита De moribus Germanorum к. које су биле овуда у сад: нашим и другим местима.нејасно у књизи) год: звала је се Србиом. која је се простирала по реци Мазељу. Овде је живило племе српско Неманића. од скоро. Ере или Ерули. почеше дуге борбе противу Рима и његових развратних Квирита. или Est Rassia.(или 800? . данаш. Хавољани или дан: Ховелбургци. Међу свима народима. и 18. били су Срби најужаснији нападачи са осталим племенима српским. Пригинићи и Перлебергци. или Требиње кoje је постојало још и у време Карла Великог. У овој последњој области српској била је варош или град. или Рацију Auster. Девин. 13. Сединићи или дан: Штетинци. дан: Љубегсци и Алденбургсци. 15. Глинићи или дан: Аненбургсци. Осим целе данашње Германије Срби су још живили и у већој чести данашње Француске. који заузима Дунав и Рајну.д. Горња се опет делила на ове земље: 1. или Austrasia и западна Onest Rassia. Лужички Срби или данаш. Љутића и Лесића. Они су дан. Сороби и Серби дан: Сервестани. Сана и Секвана са Сењом. 2.

сав тај народ удари на Римљане и све 140 . од саздања нашег града (на 60 год. као што смо већ казали из Инђије у Африку упутиле и тамо живиле. као што вели Страбон. — није се никако хтело покорити Римљанима. они су лаки.'' У Плиниа налазимо написано да су у Шпанији и Португалији.. ни за покорење Галије. они су га изсмејавали. па о њима и ваља коју. нити нас све скупа више тиште од војни за покорење Германских Срба. Друз. Ови Сирби Лужички. за ове Шпанске и Португалске Србе: ''Они су велики мајстори. 151.ј. Шта смо ми у Азију изгубили осим убиства Краса. али пређе по својој слави огроман и велики. да праве заседе. Страбон вели. па не само на ова. народ у садање доба доста слаб. пошто су Римљани свој јарам натоварили на сва Шпанска племена. Ови Срби у Шпанији и Португалији. живеће ту — нападнута су 152. Па шта више пошто су на саму Италију напали Марије није их победио без већe своје штете. него као победиоци. Од тога времена до другог консулата Тројановог свршило је се 210. јер тамо у надпису Марију стои међу осталим оно: ''Exertum bellum cum Srbis (Cimbris) et Turici. и побију нам наше легионе. но идуће год. Сервилија Ципиона и Мандија. ни за покорење Партије. па пошто и после свега тога бјаше учињено примирије. Аврелија. од Римљана са огромном војском која са том својом силом уђу и у саму ту Шпанску Србију а ти Луж: Страбонови Срби учине се као да се покоре Римљанима. г. Сајузинци Срба. На величину тога народа показује огроман бив: стан њихов с обе стране реке Роне. или дан: Тајо и Миници и по прибрежију Атланског Океана.''Близу Океана живе Срби. они опет понашали су се не као побеђени. и на рекама Тајној. које су из Африке у исте прешли. Напротив тога Срби германски разбију и заробе Карбона. По пространству овога може се судити о величини и сили непостижној тога најхрабријег на свету народа. како се ми непрестано боримо да би покорили те Србе. за којег је опет у замену погинуо Пакор и унизио се Вентидије. уништили су 5 римски армиа за време владе у Риму само консула (свака армија по 80. или Андо-Лузији т. били су Ђурићи или Турићи. јер је слобода Срба рђавија од царства Арзасова. да су међу свима Србима најхрабрији Лужичани. и да проналазе сакривене непријатеље. ни војне за освојење Шпаније. историку Флору и Плутарху противу Римљана. а оне су од оне треће гране.) зapoбили су Вара. тако исто Јулије Цезар у Галији. који живе у Шпанији и данашњој Португалији. живили Срби. a не Teutoni''. праве пиће од Zuta —Жита — па се опијају''. Галицији и Лужицији. г. Касија. које је се одликовало својом храброшћу. Кад је се навршило 640. наведу на нас Гале. по Страбону. et Tvgurici — или Ђурићи. а не као што Немци пишу да су били Дајчери. вели Страбон. са три легиона царска. обртни строги. они користећи се нашим раздорима. то само богови знају. Скавра. и које је живило у Галицским планинама. но једно племе Лужичких Срба. А пошто смо их из Галије прогнали.000 љ. одма су већ и сву Шпанију и Португалију данашњу покорили били. Ни војне Срба у Италији.'' Диодор Сицилијански вели. храбри. а Тацит вели: ''дању и ноћy пити код њих није срамота. Пошто су Римљани покорили Картагену у Африци. први пут код нас чули су се ужасни звуци српског оружја. хитри. а колико смо несрећа за то време претрпили. као што су Немци погрешно напечатали. пре Христа) и то у време консулства Цецилиа Метела и Папирија Карбона. г. ни су нас скупље стале. рим. а особито у Шпан. држимо да су оне српске кoлоне. ма и најкраћу рећи. која је се. разбојнишством и јунашством. Тиверије и Германик у њиовој сопственој земљи. ни војне за покорење Картагена. него и на саме Римљане. антској Лужици. Осим свега овога кад им је који цезар грозио и претио.

год: Римљани одрже победу над Србима. Он је могао сву римску војску једним махом сатрти. да се нова војска пошље у Шпанију и сенат 142. они сви под своим вођом Вирићем устану и нападну на Римљане. и то римским путем. — све их на превари изсече. постићи своју цељ. али рачун изађех рђав за Римљане јер их за две год. подговори и подкупи три друга Вирићева: те ови убију Вирића ноћу кад је спавао 140 год. год. а 100. а Историк рим: вели: ''Негледајући на то покорени су добили име најхрабријих на свету. После год. а Срби са своје стране да неће опет на њихове. рим: сенат пошље преко 200. кои је са 100. а сам овај Вирић побегао је некако од Римљана са равница на којима су изсечени они на превари Срби. пошље с новом вој.000 под Квинтом Помпеом морало је ударити на саму Лужичку Србију и Галицију у Шпанији. Пуне 4 г: сва страна иза Галиције до Каталоније и Гвадалквира била је на оружју и Срби побију неколико стотина тисућа рим: војске.000 војника под најбољим вођама Квинтом Цецилиом Метелом Македонским. покоритеља целога света. пре Христа дођу у Шпанију са 9 легиона или са 80.'' С тога нам се неможе на ино. него шта више Помпеј буде тако разбит Вирићем да је одма писао сенату. Срби им га у Галицији даду. г. земље. дошавши пређе од Квинта Фабија. пa опет ништа неучини. — некажем опет за истребљење Срба у Шпанији и да нерекнемо: Raza de valientes. Каја Лелиа. Овај уговор потврди и сам Римски народ 141. а да појезиом бив: шпанских Мавра.Тек 133. покоре му се.000 морао напасти са севера. изтера Bирићa из земаља рим: у Шпанији. а устима дан: Шпањолаца. 143.000 војника. ко покори тебе? 141 . кои је се називао због своје хитрине Премудрији. изгубивши 30. Квинта Фабија Максима Сервилиана. по наговору тога Гаљбе изађу. пa пошто их као јагњад исти као пријатеље одведе у равнице. но Цепијан буде разбијен до ноге и он замисли другим. Но Bирић пошто је као побијен био уједанпут нападне на Квинта и сву му војску стера у провалије. по долазку своме целу годину са Вирићем. а Вирић повуче се у Шпанску Србију. но рим: погазе и тај уговор и са новом силом и изненада нападну. чиме би могли доказати свету своје победе. Исти рим: војвода 150.) били најсрећнији народ на земљи зато: што су сајузницима доказали ненарушиму верност и без ичије помоћи неколико десетина година борили су се противу најбоље војске. Страх се разпростре по свој рим: држави и сенат је непрестано слао легионе за легионима у Шпанију против Срба. који и одржи победе над Србима. који се немогну сакрити у гудуре. а Срби неприправни. Напоследку Римљани пошљу.што нађе прегази и потре. Но северни крај у Галицијама продужи још жешћу борбу с Римљанима и негледајући на неколико годишњу обсаду главног града Зоре војскама римским: Римљани стану сами молити за мир. Тако се племена српска разпадну и Римљани покоре Луж: Србе у Шпанији. али непокоре Србе. у Шпан. на Србе. из својих гудура. године. он одржи победу над Србима. али на своју и Срба несрећу само закључи мир по коме се Римљани обећају и закуну: да неће ударати на срп. а за главног војводу Квинта Фабија Максима Емилиана. на сваком месту потуку Срби. и побеђени највећим војводама овога света ништа тим оставили нису. Чим остали Срби за то чују. Легија. као унеколико потомака тадањих Срба. ови истина одрже неколико битки. Фаби тукао је се. са две стране удари на шпанске Србе. али идуће године Срби освоје сав полуострв шпански до Новаре града. Вирић ненадајући се такој превари разпусти своје војнике. а рим: намес: Серви Сулпици Гаљба. Од сакривених у гудурама нека српска племена.000 војника једва сам умакне и изнесе главу. Оба ова 145 г. a Римљани са новодошавшом војском ударе на Србе. и негледајући на све пренешене муке и страдања. они су (Срби Лужич. за наместника у Шпанију. као што су први казали за своје изтреблење Y Аламбри. „Quien te extremino? Ciudad de las fuentes Quien te cantivo? Племе храбрих! Ко изтреби тебе? Bap извора. а сенат сагласи се на то. Но Квинт Сервилије Цепиан брат горњег наговорио је сенат да одступи од овог срамног мира. из којих само милост Bирићa могла их је спасти.

6. или жупан спомиње: Segub. љубазна. Финикињани купујући јантар (ћилибар) од тих Срба. наваљивале су на Србе живеће у данашњој Бесарабији. 9. па немачка и напоследку славенска племена да су тобож била последња. дошли из Азије и то бегајући испред тур. или старог острва Србице. или Segud. или дан: Балтијског мора. Trojdans или Trojans. Ово је у две три. пошто падоше Срби под Римљане.'' Око 98. В: des Roches. Немци најпре се јављају на Црном мору. Гота. која су дошла у Европу. оне се упуте на север преко редко насељених српских земаља и једва се скрасе око дан: Даније.) 1. који је пренео столицу из града Србице на остров Зеланд доције Готима тако прозван. Она нису била последња него су она била прва и нису се изселила због густоте. или Boghscho. који живљаху на бреговима Срп. Telomir.Alhambra quesida! Mansion del placer. Orel или Torel Jelo. А да је ова (Данија) одиста била српска и да јe ce Србиом звала свe док је туђини непокорише. који су се у Римљана 142 . племена још се и из овога види: што је тип њихов био чисти азијатски и што се после појава у Европи Немаца одма за њима и њихови господари турска разна племена јављају такође у Европи. год: пре Христа орде Немаца. Зеландија. У време морске војне краља српског Богоја противу Фриза. што су се турска племена у средњој Азији јако разплодила и ојачала. српска племена. ови дођоше. у ове српске земље овде. по нашем мишљењу. Vico. насилника српских племена. Аламбра. владао је градом и облашћу Слезвигом или Сузицом на реци Слију.. 5. 1740. а из ових Галата. из којих ћe ce имена свако уверити да су заиста тамо живили и Срби не Самоједи (у Hist: de Dane mare par: J. 7. 8. поморских Француза. 3. А да су Немци после Хр. Del Abencerrage Asi estaba escrito".ј. или Белој Србији. а сад ваља опет да пређемо нашим Србима који дођоше из Сибирије и населише северну Европу пре свију народа. год. Bogoi. Јелашин. Jelachin т. а житељи те области била су Сљевонићи. немачка племена. кога је столица била у граду Србици. Молдавији па пошто им неиспадне за руком да се у ове бив: српске земље населе и да дођу под заштиту великог Рима. Влашкој. Зет Богојев. о Србима у Шпанији. дан: Лангеланд. него због силе Монголо Манџура и осталих. животе за насладе! Зашто да живим. Први се књез. као и Моне. Али Амије Тијери вели: да су се из Сибирије због густог населења изселила прво Финска. 4. exercaient sur le Germain et le Slav une pression dont le poidyse fairait deja sentir a l'empire Romain. Ostrad или Ostroj. па кад их са севера опет протераше Срби. 2. Trojdan II. звала је се у то време Витослав и Вителошскији острви. Вичан или Вићан. mais nombreuses et compactes a l’Fst antour du Volga et des monts Ourals. а ови су своје робље. ако те нећy гледати? Неверни владаоц наслеђем Абенсерацима ваљда је тако досудио. Paru que es la vida Si no te he de ver? Un infiel muldido. или Гала један део оде натраг у М. Дајчера и осталих немачких и других туђих бегајућих чорда од турских племена од Црног и Каспијског мора. пред собом одтуда гнала у Европу. Једини је узрок што су Срби оставили те земље. Азију итд. имамо и cлeдyjyћe у њој дотле бивше српске чак и владаоце. по том на северу кад их овде стигоше Хуни и остала турска племена. у којим земљама налазе их још на неколико стотина г. пре Хр. (Његове су речи ове: ''Les nations Jinnoises fort espacees a l’Ouest et au Nord.Voica.

житељи тога града видећи да непријатељи траже место за гробницу своме владаоцу. 12. Склавина. а да би разбио флоту тога књеза он најми људе. радо ово уступе и почну веселити се: Фродо увуче им се у град и све изсече. а после овог. те после те преваре одма ступи са готовом немачком војском у област српског племена Вандалију. или Јаном. тако званог курског Драна био је изкопао јаме те у њих скрио грањем своје Дренкове војнике. а после тога Лота над тим островима владао је син његов Скиолд. по наговору Зеландског једног великаша. или данашњој Данији и у Скандинавији владао је Антислав син Годобрата. Humlus. или Владан. Немац тај Фродо био је. завистљив итд. А после српског књеза Богоја владао је: 10. из чега се види да је и Скандинавскији полуостров био насељен Србима. кога прозову Крагуј или Врана. славољубив. Тако се Готи мало по мало тако страшно осиле. па сами стану ту владати. 14. Фридлев. 143 . преварљив. nisi quas experiundo tales esse ipsi prius cognovissennt. коју. покори. без велике муке. У двору Фрото друга страна доведе Алвилду кћер краља норвежског. а после овог син му Фридлеј. морао им је платити и тд. 11. а рањени и заробљени сви буду разпети живи. као што историја каже. литица. који је имао ђедово име Хумла. који је се звао Humblus.звали Saxsones. лукав. који је имао опет сина од српкиње коме је било име Дан. Војна је била на мору и на суву. по једнима. Јаровит. да би победио књеза срп. А да би узео град Пљесков направи се да је као умро. У то време у Срба владао је књез Годомир. Раја. сва Данија већ била Готска. До овога Фрота већ у готској Данији управљали су 12 Диара. а она низашто није хтела за Фрота. — одвоје се ти острови од Богоја жупана српског и над собом признаду тога немца Хумла. ћерком књеза Холмогорског Јанка. да га отму од Немаца и да исте са њега протерају. који су од свачега наплаћивали и свакојако глобили и мучили народ. да Србе са острва и Данаије протерају. Да би Фрото III покорио и ту саму Вандалију. а обичај у срп. Овај Војбор и био је по свој прилици у Србици или Дан: Данији последњи владаоц српски. а Јанко са 69. Улфо или Олаф. и од тог доба почне се звати краљем Даније и Вандалије. па окруживши својим војницима све изсече. али се другчије догоди. а у време владе тога Олега у Србици.'' У време овога Фрото III. јер знамо. Дан III. но као што историци тог времена веле: њу уврачају. а после овога 16. и Фрото III. ''Neque fas virginibus nubere. пa од њега Данија добије и име дан: своје. по Саксону Граматику. Диарима. Дан II. или Cpба. После овога владао је још у срп. т. који је имао сина Вратислава и кћер Световиду. а по другим историцима са 200. После Дана владао је његов син. Тако. или славенских племена. и она пође. Тако ко је хтео пред краља да изађе морао је платити. Срби буду разбијени. које и покоре сасвим.'' Фрото кад види скупљене Србе почасти их и одведе дубље у земљу. Хладан. морао је платити. да је до владе још Фрото III. После горе поменутога Фрото владали су немачки краљеви: Веремунд. ићи и на страну те тражити славу као што каже Тацит — ''nobilium adolescencium. који све лађе проврте: те тако добије и на суву и мору победу над Србима. Олег.књез. или опет Срба. од Saxum стрменити брег. који је основао у тадањој Србији град Војбор дан: Вибург у немачкој Русији. Војбор. Диара намисли да се ожени са Јаницом. ко је хтео своју кћep удати. плем.. полуострву срп. пo Меурсију Вандали. Фрото је овим начином мислио да придобије и те земље тога владаоца срп. кад је код кућe мирно. После Олега владао је 13. Фрото II. овога протера брат Лотер.ј. и који је имао за жену кћep Вићанову. или цар 15. Србију он почне дозивати све народе себи на службу. Годој који је пао у битци противу Богоја одступника српске вере који је се био почео поклањати нем: Богу Одену. Рален. једног племена. просиоци дођу Јаници. тада је био. пo Саксону. а у то време већ немачки полуостров. Диорима ко је хтео ма какав посао свршити. Фродо по савету својих 12. Хунглет. под предводитељем својим Струмићем нападали су на бивши српски.

поступали и угњетавали Србе имамо једну песму Жмудсколитовског народа у којој се вели: ''Perkunas Dievâitis. а после овога Игњо стриц његов. побегне у Србицу полуострв. но Фридлев који се у једанпут пронађе да је жив пође са војском противу Јарна и разбивши истога заузме престол свога оца. Nemuszk Zemáytis. који га заволе. који су продужавали борбу са Готима. Још је једну битку одржао над Србима балтијским на мору и како рањене тако и заробљене привеже за ногe и репове коња и дивљих бикова. разделе земљу на 2 чести. у којој узме у руке власт над тим народом немачким и одма закључи са осталим немачким племенима сајуз противу књеза Савског Годоја: и тако Ерманарик обвлада том облашћу српског племена. те cpeћнo побегне на острв Зеландију. но Фрото помоћу Ерлиха краља Норвежског разбије ту војску срп. Јаробор и Јамтор Лапски. Јарна. запали дворове књежеске. О Перун Боже ! He мучи Жемојта Beћ мучи Гота. Ерманарик са једним Хуном. овај Сингберт са остатком својих Немаца уђе у тако безљудну Србицу па пошто изсече и млоге разапне одрасне мушкарце нападне на жене и незаштићену нејач срп. Кире. Фридлев је узео за жену неку Ђурђицу кћеp неког књеза српског Грубана. но Готи под Ерманориком успеду. овај умре у младим годинама. а морском Олимир или Еломир. па пошто млоге изсече и разапне. па као што смо већ једанпут казали 300 г. Дејомир Хелзингије. племена. Мордву. (појету) кога име показује да је био Србин. кнеза. или садању Данију. али Фродо удави свога брата у мору и сам остане као владаоц. па како се о томе ништа није знало. племенима у дан: Германији него и у овим овде земљама живећим. који се и до данас по његовом имену зове Харноа. После тога сабравши своју силу нападне на остров Србицу и заробивши 40 књежева све их повеша. Тађице. а син му Ерманарик са двема кћерима падне ропства у тог cpп. да је Сигберт краљ Готски покорио млоге народе као: Сците. те после његове смрти на престол дође син му Фридлев од прве жене. кои је се звао Саво. са 900. срп. Битка је на мору и суву 7 дана и 7 ноћи трајала. eas Gothas appellant. cum ancilie Sclavenae nationis subcessent. — он се направи ту господаром. Дако Јетски.000 сувопутном војском управљао је Јанко. племена Сављана у Скандинавији Годојем. Готи изберу некога скалда или певача.. те све српске земље покоре. Чуде.књежева доведе војску противу Немца Фрото III. Тако после уништене горепоменуте српске династије дође на владу династија Огњановића. или кнезу Изимиру. те их тако разтргне и од тога доба Саксо вели: српска 144 . Ете. Фине. но са помоћy неког бившег великаша тога Годоја. Раул или Радул Оркаских острва.'' Па да видимо одкуда је тај Ерманарик Готски. коме ми више верујемо вели опет овако: Сигберт краљ Готски разбити краљем. Keip szuniu rudu". Јанко Саксонски. али не задуго. После овог Сигберт нападне на Славенију Србију буде убијен од управитеља области Самске Самом. а Јарно побегне на острв. Bet musz Gudu.д. Јорнанд вели. оставивши два сина после себе а на престол Фридлева дође Фрото IV. тако разбије тога Сигберта. па како је књез те земље отишао био на војну ван своје земље. јер српски књез Изимир дошав с војске. У овој војсци спомињу се српски књежеви: Олимир Холмоградски. и од ње добије сина Олега. а Саксо Граматик. Ове Готе нетреба узети за Србе као што су Римљани у време Томе Архиепископа Далм: звали: ''Nostro quoque tempore Ragusunae matronae. завлада не само свима срп. после Хр. Атуле и т. покраде благо Изимирово. од Алвилде није имао деце. Међутим тај Ерманарик својом хитрином удвори се цару. Како су Готи мучили. Пошто то учини он се одправи даље и покори све народе на путу. па кад је исти књез српски Изимир после смрти брата свога давао му задушу даћу. да се једва спасе сам на острову Фионију. Јанко Кијевски. Фрото III. Синови тога Олега Гараљд и Фродо 5. Рудога пса.

по налогу Папа. ван једног малог дела. Овај Дрвенар. но и ако су била само надбијена скоро сва српска племена Ерманориком. те ухвате жива Ерманарика. као чорда које им отимаше земље и имања како на мору тако и на суву. него посредством вере папске. која по коју бар реч зна свога прастарог материњег језика. о којима ћемо доцније говорити. Код тога Ерманарика био је у робству Ливонски Краљевић Вук. Али брат његов Дрвенар освети бојеве изгубљене и отме им сву Турингију. али и тај Ерманарик у 4. века било је људи у Шлезвих . док их елемент немачки није сасвим утаманио и изтребио. Саксонију и неке комаде Француске. После овога опет се крену у Енглеску тамо оплачкају и побију немачко племе Англо-Саксе. Лопари и остали са Христијанством руски. који дођу са војском. помагали сви хришћански западњи народи да се папска вера с ватром и мачем разпростре међу Србима. У ХII. или Гота. Ми казасмо да је се борба. који такође владају над славенским. продужавала кроз сво време тако рећи до наших дана.000 Француза и Немаца. а сада се опег враћамо Балтијским и Германским Србима. Разбоји и непрестане војне њихове с Немцима тако су 145 . Од тога времена па до коначног свога изтреблења непрестано су Срби војевали противу Немаца. који говораху месним срп. која је се почела међу срп. што они и учине. племенима и Немцима у I. Немаца и Француза у једној битци. па како је он живео не међу Немцима. (као што вели Константин Перфиродни) који протера Аваре из ових српских земаља и ослободи покорене Србе. веку падне од руке српске: те му скоро сву државу заузму Хуни народ Турски. народ тај нехтедне му помагати. опет за то нису била покорења. Тако су исто млого војевали Срби и противу Карла Великог и међу осталим млогим победама на једном месту пало је преко 40.000. него међу српским племенима. језиком. но исти Срби после разбију на Лаби Данце. под Драшком својим кнезом буде разбијено. који су ишли из Хелеспонта са добитком. па час су губили а час добијали. Ерманарик заповеди те се Свевлада разтргне коњима. или српским племенима. који све Србе покорише. или Славладиној. Немаца под својим књезем Звездодрагом. После смрти Карла побију Срби 50. у којима се крију Срби. г. примора их да са њима поделе добит. како изпадоше те прве борбе Срба са Римљанима и Немцима Готима. но не силом. веку за српско племе Вагре вели Helmol: у својој Chronicum SIavorum: ''Данија окружена је разним изгиботинама и острвима. но тамо изгубе битку и свога вођу Рађа. буде мир међу Карлом и Србима учињен. у Русе задржавши само свој тип. а сину баш при вешалама опрости. Монголи. После победе ове на својим лађама оду у Енглеску. Саксо овако прича о смрти Ерманарика тог: ''Ерманарик ухвати четири брата разбојника морска Срба. јер и у почетку овога нашег 19. Српско племе Бодрића. све и убијају све.племена ослабе и предаду се Готима у робство. Самоједи. опколе Ерманарика. после кога дође Белослав на српски престол и падне у једној битци противу Карлове војске пошто одржи над Франкима и Немцима неколико бојева. а после Хуна опет Авари. као год што Бугари примише српски. а у Русији крштени Татари. веку по Хр. а можда се и данас тамо по која душица у блатима и шумама находи. те 808. пошто су Авари обвладали овде српским царством 631.'' После свију ових насилника јављају се Хуни. Вук ово јави браћи Свевладиној. и да су Срби у погдекојим гер: земљама савршено утамањени и уништени тако peћи јуче. који се сасвим и прелише. противу Данаца. да још коју о њима рекнемо. Немцима су у овом њиховом послу. а са том папском натуреном им силом вером Срби мораху заборавити и свој језик. године пошље сина свога Звонимира око 634 год. и узме им сестру Свевладу за жену. а оно мало његових Немаца та 4 брата побију. одсеку му руке и ноге: те га тим и другим мукама уморе. да поврате и ослободе тамошње српске земље. Осим помињатих борба Срби су побили у једној битки 53. Манџури.Холштинији. па из тих заседа нападају на. Фини. али се наскоро опет поремети мир због тога што Карл убије на превари књеза српског Милића. Холандији итд.000. који налаже Ерманарику: да Свевлада живи са Фротом сином његовим од прве жене. Ево дакле види се. те примити немачки.

па основавши свуда градове постави у ове своје војнике који су неограничено право имали над побеђеним српским племенима. Немци. или Роте и Саксонце највећма су мрзили Срби. који их почасти.'' Доста је да наведем само ово: да су најсмиренији проповедници Христијанства међу Србима. Они се одиста и крсте те тим самим. како да разпростре своје земље. које су они одкупљујући пуштали да сваки иде својој кући баш онако исто као што су наши одкупљивали робље од Турака овде. али вели исти Хелмолд нико није могао јести видећи муке заробљених Немаца. т. њихови били су такви исти као и цео тај преко сваке мере себичан и ужасно тврдоглав и среброљубив народ. свади се са Данским краљем. Да све немачке државе стрепе од њих. они сакрију у јаме жито. са свим другу цел имали су. те побеђени ништа непријатељу не оставе. презирали Cpбe и гадили се од њих као од неких поганика. међу којима ћемо навести само тако звани Славеноград. Краљ Хенрих Птицеловац. те су их звали не другчије но псима и сматрали само као средство ради свога ненаситног обогаћења јер немаху кога другог грабити и харати: „intimavit eis illutam sibicontumelium et quia Saxsonum vace Sclavi canes vocentur''. Срби су ово све прво научили од Немаца. Само Немци нису човечније поступали са заробљеним и покореним Србима што се види из ових речи Титмар: ''Sc1аvanicae ritu familiae. ови свети оци 146 . quae accusata venumdando dispergitur'' etc. које би им бадава радило. Немци. па кад војска немачка навали на ове храбре борце. држали као нешто ниже од себе.'' Са робовима својим Немцима вели исти Хелмолд Срби су се хрђаво опходили. тврдицама. ужасно разбије Србе у дан: Прајској и Саксонији.д.свакидашње и велике. Сами свештеници. Тако у граду Љубици у почетку XII века Хелмолд са епископом својим сврате се код књеза Тешимира. а Богу да се обрате у Хришћанство: само да би им он оставио живот и имање. Француски краљ Дагоберт у VII веку покори српске земље у Холандији и данашњој Белгији са градовима њиховим.j. па су и сами тако гледали на покорене Србе. које су ма у чему обвињене. па су им само враћали жао за срамоту. Хелмолд вели да су и она српска племена. Острви Фембра. лукавцима и завистљивцима. да би ce oд поганштине тобож неке очистили кад су само једном. или тако да се изразимо назови свештеници. па ево шта каже Хелмолд: ''Пошто су Бодрићи и Вагри покорени били у XII веку њихов заповедник Херцог Хајнрих Лав. Све што је нашој Мерзебургској цркви припададо разпродато је као и (славенске) склавске породице. злато и сребро. треће приносили на жртве својим идолима и т. па да би се истом осветио допусти покореним Србима да ударе на Данију што они одма и учине и за неколико дана опустоше сву Данију. постану: ''tributariae et serviebant. и Рана напуњени су таквим пиратима. а особито Саксонци. За ово ево доказа у Адама Бременског. a жене у шуме. тако исто и да покоре и заробе што више робља. јер су једне мучили. Међу свима Немцима на Данце. а особито попова (зашто?) а Немци заробљене Србе давали су на одкуп српским слободним племенима. а та им је била. који сваког заробљеног Немца одма убијају''. Тако су се неки морали чак и купати. као народу. а сами с Немцима ратове држе за насладу и на сваком месту презиру Немце као рђе и страшљивице. друге убијали. Преплашени зверским поступцима ових најужаснијих варвара и дивљака добровољно oбећajy се да плате краљу данак. а сам се краљ сакрије на острвима. немачки попови. који су од папе и целог запада добијали помоћ да би тобож обратили у Христијанство Србе балтијске. која су већ била примила христијанство.

Прибислав је реко да ће тада крстити се кад им равња права даду са Немцима. видили голе Србе где се купају. узрок је тај што су са овим морали одрећи се свога језика и народности своје. пa одтуда је и oвa борба. Кад ћемо да мислимо о вери. Да пређемо за Травну реку. сва Аустрија. Сама несрећа гонила је непрестано српски народ да целог свог века колико се за њ паметарска зна. јер са овом била је скопчана и слобода и народност њихова. et saluti nostre congrua. Прајска и Италија. што смо силом изтерани из наших отачества Немцима и што смо морали побећи на море. како ли да подижемо цркве. Холандиа. кога ти овде видиш истина је твој народ и ми нашу несрећу можемо ти слободно одкрити јер је и твоја дужност да нам помогнеш. 147 . и епископ после ти речи оде одатле. као што вели Херодијанус : ''Sunt Germani pecuniae imprimis avidit. која је се продужавала скоро 18 векова међу њима и Немцима. него да овако живимо. Тако на преснижним српским костима никну данашња Германиа. Тај је Епископ доказивао како треба да се крсте Срби те да дођу у рај и да се оставе својих неких недела.Немци. сва Грчка цео Балкански полуостров.Па кад је епископ пресвети одговорио да треба да се крсте. Што Срби нису примали Христијанство. тамо је така иста напаст. Влашка. да идемо за Пену реку тамо тако исто. o venerabilis pontifex? verba Dei sunt. а графу покрај тога још толико па опет нису задовољни. Великаши Немци тако нас угњетавају. а овамо сами нису били најчистији заједно са својим светим отцима папама. боље нам је да сви и помремо. али како ћемо ми поћи тим путем окружени толиким бедама и невољама?'' а да сазнаш нашу невољу саслушај ме само трпељиво: Видиш. до бежећи са земље ићи нa море и тамо ајдуковати? Зар је наша кривица. одтуда се и због тога они често и као Хришћани враћаху вери своих праотаца. Па шта пак остаје друго. народ. но о својим себичним користима држећи се ових правила у својим ужасним и најнечовечијим војнама против Срба: ''Tributum. tantis malis irretiti? Utenim. који нам је и записао те речи. Белгија. similque Christianitas. Ево само ове године наш мали овај комадић земље платио је 1000 Марка Херцогу. decimae. па да бар имамо куда и то би добро било. кад нам ваља сваки дан бити готови да бегамо. Тамо га гажаху Етиопци најразвратнији на свету а овде опет такви исти. одтуда она свирепост српска. долази у додир све са најужаснијим и најсебичнијим народима. који су још од искона. да при ланцима и претешком робству. што тамо убијамо и пљачкамо Немце и Данце и што смо затворили море. до: ''Псима''. речи Бога и оне се одиста клоне нашем спасењу. које је на нама. већи део Фpaнцycкe. што ћe peћи: ''Речи су твоје o уважајеми светитељу.'' и тд. него сваки дан ишту и отимају од нас мучећи нас. tributo accepto faetaque praeda nullus porro de Christianitate sermo'' називајући вечно тамошње Србе не другчије. Ово се све види осим другог и из речи Прибислава књеза Бодрића и Вагра казаних. а Прибислав му је казао ово: ''Verba tua. Шпаније. Sed qualiter ingrediemurhane viant. vetigalia. и ocталe земље. Зар то није кривица наши владаоца?'' . et nisi tributum et dicimae nulla Christianitas. Епископу Немцу.'' и Велиус опет: ''Germani versutissimi natumque mendacio genus'' који ce нису старали о Xристијанству међу балтијским Србима. Даниа. Молдавија. што они заробљене Немце. кога је пратио Хелмолд. а особито попове мучише и приносише на жртве својим старим боговима.

ut quidam volunt. да им се тако peћи и трага данас незна. и под овим га именом непрестано подразумеваху као што веле паметаристе готске – ''Slavos olim et interdum Saxones postea Vindos . eiusque latitudo Slavicae linguae successit. 1857. Августа Софија Фредерик 21. nec lingua discrepat. негледајући на сву поцепаност Срба. Литав. у бив. а у понемченом Штетину. Рус: СП. 6. 3. пре Хр. цело Христијанство.Априла 1729 год. под именом Екатарина Алексејевна. а сада немачкој земљи тако званој Анхалт Зернској. Чер. у цвету свог државног живота већ још и сада издишу под игом тешког и челичног робства немачког. quia nec habitu. Поревиту са 4 главе. Ђерманији.д. — У Перуна бјаше: сребрно лице. да није била ту умешана братска крв. златне очи. Узрок овоме свему бјаше вера. веку по Хр. Готово кад је сe последњи пут служила служба на српском језику у остатцима непонемчених Срба живећих у Луненбужској области 1751 год: родила је се у некадашњој српској. Није могао срп: народ без крвника својих рођених тако лако пасти и пропасти и то онај народ коме Немци од великог страха даваху имена Хуна. 4. прозване Велике. плаве и беле. у које становници неодликују се од осталих Срба ни обичајима ни језиком'' каo што вели Хелмолд – није могуће тако тек покорити и утаманити га и сатрти га са лица земље. а Императорице руске свети се над својим убицом. Јаровиту 148 . Богу Перуну кога прослављаху и Литавци као смеса Срба и разних немачких оставших туда чорда у тако званој старима земљи Улмигерији — види Којал: Ив. ако не и 60. најужаснијих и најсилнијих на свету. Световиду на острву Рујану у ког беше 4 главе. душа. cpп. вил. великој Србији. сврши се у 18. својом рођеном сестром Пољском и враћа јој жао за срамоту. јуна 1744 год. а прешавша у веру православну 28. –– ако се овоме дода цела некадашња Угрија. а стара вера не беше у стању да се навали обште светској одупре толико да иx задржи верне својим боговима и то: 1. живили. Истор. као последњи изданак срп.I. јер ти исти Немци које Cрби увек презирaxy и који вечно бјаху и у сваком. коса и горећa уста и т. ataries nortris Hunos audiisse — Edda Saem Jndect.Но негледајући нa све то Срби нису само и једино са Немаца и осталих туђих пропали у дан. а камо ли тако ужасно да их сатру. Hajвећем свом богу Триглаву кога храм беше у Штетину и који имаше три главе са покривеним устима троуголним марамицама састављеним из све три боје још и данас српске рујно-црвене. Бел. Јулија 1772 год. преливајући се у ове са сваким даном. Тако дакле пропадаше они славни и велики Срби. у којој су на неколико тисућа г. али небратска дела: ''Dud si adieceris Ungariam in partem Slavoniae. а нарочито културном и просветном погледу слабији од Срба нису били у стању. Тако утамањена Велика ђерманска Србија у лицу своје последње преставнице српкињe Екатарине.. да их покоре.. која 25. ut pene careat aestimatione''. дакле за својих целих 1800 год. Рујевиту са 7 глава 5. нар. који са сваке стране помогоше Немцима и у свако доба: те борба српска. али и Пољаци неостадоше онакви и oни који су и какви су били у то доба. са Немцима почета још у 1. 2. Venedos dictos.'' Тако: ''огроман народ и на неизмерном простору. утамане и прелију у се бар најмање 30 милиуна. а нарочито рођена браћа Пољаци. у којој се истина утаманише Срби. Христијанство их утамани. 1854 год. месту борављења бога Триглава. подписује уговор са Мариом Терезиом аустријском и Фрицом пруским о разделењу Пољске.

над средним или земним светом и дољњим или подземним светом т. — ми се подпуно у овоме слажемо са Г: А. а на својим колима по тадањем српском веровању бораху се вечно за Србе и њихову народност. над гордим или небесним светом. Шполенаца. ''Hujus civitatis est longe amplissima auctoritas omnis orae maritimae regionum earum. св: Тројица. 1838 (?) год. Толенаца или Доленаца дан. Аненбуржаца. А све нам ово тврди и сам титул још и дан. мишљаху. Дрваном. који кад видеше двокатну кућу српску у обседнутом српском граду Коренићу. Љељи Пољељи и т. 8. Триглав или то што и дан. Тројда II. Хаволбуржаца.Сот: de bello Gallico књ. зданијама и храмовима којима се чуђаху и дивљаху дивљи Немци. Беролинца и Бранденбуржаца. Славањ'' опредјељене. Сораба или Срба дан: Сервестана. који под својим царевима: Звездодрагом.7. 149 . мртвим којег је увек могао и оживити и ускрснути га. Тако се исто подпуно слажемо са G. III. гр. њиховог краља. Јелашина. Купалу. Лина дан. Богоја под којим Фризи и Сакси завладаше Даниjом и тако је прозваше. Раценбуржана. Щиропана дан: Волгастена. Вељебита.000. Узрастни и виши свију људских растова кипови богови. Вагра дан: Алденбуржаца. Телемира. да су Срби: ''метули кућy на кућу'' чиме и показиваху своје дивљашство и грубост. и Анкламенаца. Вељтман доказа.Цез. Преподобна Беда осветити цркву у Славенбургу дан. Тура. Остроја. Ocим казаног и у Pajићу побројаних племена. quod et naves habent Veneti plurimas quibus in Britanniam navigare consueverunt et scientia atque usu nauticarum rerum ceteros antecedunt. Гиљфердинга књизи : ''Истор. Стодерана и Вилаца дан. Љубића. IV и V века М. Француза 50. именима. Роштоховаца. Гавељана дан. Борићa дан. Штетинаца. него да су далеко и далеко још на све стране ширили се. где им је главно пристаниште било тако звано Језерјак — Jezeriak и одкуда би он могао ове називати Антима. веку по Христу. Брижана. да су имали тамо своје владаоце: Сегуда. онда одкуда би могао тако звана. Бјелославом. Годоја. Мекленбуржана и Шверинаца. дан. Војицу. Ацу. Најнбрандербуржаца. Драшком. Рашком убијају у једној битци 53. Белбогу. божаства и милости дотле их украшаваху.ј. као: Поморанаца. Судена. само без назора о Хунима као Славенима и о владању Руса над свима осталом бив: слав. Белгији. који и у Литоваца бјаше под именом Трове или Троје. Љутића. Српски-Вендски Готски. Тројда. Полаба дан. Сидњанани дан. и није ништа друго био и ca својим главама означавао. Варна и Ерула дан. et in magno impelu maris atque'' и тд.000 Саксонаца — Немаца. Камен — Kamen. Србима? — Вид:Јул. Света — Sueta — и т. и тo близу Утрехта: Вилта — Vilta. Бал. Црн-богу. Вељтманом: да су Срби од искони заузимали не само те земље у Г.д. Рановиту. Видениц — Videniz. племенима које је oпет ствар славено-филска или Русо-филска. А да опет није свето тако као што и Цезар говори. Херцог Шлезинжски Холштински и т. Рана дан. који пренесе из Даније столицу на острв Зеландију. којима и народност своју показиваху. а који брањаху и заштићиваху Србе докле ових вероваху у њих и њихове силе и моћи. Миледоком. Вердигену ''apud antiquam SIavenburch quae nune Vlaerdingen est'' A овај сам још и уверава: да је послао проповедника у земљу Фризију где живе Срби — Sklavini — у којој налазе ова места са чистим срп. 9. Редара д.ј. Ко xoћe нека прочита прекрасно сачинење А: Вељтмана под именом Aтилa и Рус. 22. који имадоше одело из чисти српских боја. т. Вељтманом: да су Срби пре Данаца или Гото-Нормана живили у дан.000 опет ових Гало-Немаца и то све у 10. Радигосту. Пригнишана и Перлбержаца. Да ово ниje онда одкуда би Јулије Цезар налазио Србе у дан. Ругиана. Тројства. а Г. до: моћ или силу над силама. који се незаборавља звати: краљ. Данији. Буцовца и Густровница. Деминских и Вилзнаценских. Кислинаца дан: Гуцоваца и Грифевалдаца.д. Рајићу и у г.д. Cвирожићу 8.

Чик. Милахов. Пазица. Звјерин. тамо живи ли и jош неки други Славени. Стобрава. него се зову Србима или по свом наречију српском Серсима.Трагови живљења српског у Ђерманији Остатци имена места и т. Баре. Љика. Лужничких Срба Штавише и у својим песмама зове се тај мали остатак Срба. Лошица. Каљогаз. Бpeшћe. Старград. Чедно. Свеје сеј мечики ишипасаху. онда питамо: зашто се остатци ти ђерманских Срба. Зворник. Бреслава. Будишин. Козељац. Дрбић. Копаоник. Узноим. Рашка р. Старидол. Швања. нека кажу о себи више и боље него сви нагађачи и погађачи. Јармени. Дубница. Борић. Kићан. Нишава. Трнава. Но нека се узме: да сва та имена припадају свима слав: племенима што непостоји. Бјелград. Струга. Белопоље. Коренић. или Борач. Добињ. Тимок. Чубин. Земљан. Градиште. Преслава. Свидница. Волин. Tpeћи крућ нa војну ћехнику. Други кpућ нa војну ћexнику. Љубич. Велке там добићје счиниху. Оборник. Дрил р: Дрилача. Вид. Липљан Радовић. Mезирић. Белбог. Требељ.незову као ма какво друго слав. Лавица. Данск. Србиште. Рацијева. Црница р. Тројан. Ковин. Хатков. Јасеница. Десава. Столп. Леб. Милошац. Србиште. Словац. Матица. Старград. Драговци. Горјан. само Србима. Мелаковци. Дриницa. Међана. Љубој. Каменица. Трст. До рунох поља со сјездоваху. Словечка пак њемска немужаху. Ратибор. Ћетице. Бранденбург. Видовка. Борч. Лаба. Кушиња. Лењак. Дубица. Миладин. Борић. Рујани. Tешањ. Кошћани. Новобрдо. Добиво. Драгун. Кособрдо. Врља. Вршањ. Струмен.? Две песме народње дан. Штавница. Пазнић. Сусла. Велегошт. Дал бје то зхонил там краљ а фјершта. Сирак. Кожин. а фјершта. Градић. Штетин. Добрин. Реке: Златица. Дал је их вшитких вун вшед со ишнић: Дал је их вшитких вун звобљекаћ: До љутох' червенох' чорлаха. Сријелци. Капљице. Пљунск. Мачкови. Сава р. Поступин. Добуј. Љутица. Крупина. Ломача. Ладан. или те велике некадашње Cpбије дан: Лужичани. Клапова. Cрем. Сгорјелац. Разтока. Вишеград. Пореч. Гује р:. Хулмић. Рјечниц. Косовица. Висока. Београд. и град. Страхањице. Коштан р. Cpбица. Тимок. Локвањ. Перун. Tиса р: Штира р: Ужице. Међуречан. Поток. Opлицe p. Сербима и т. Морача. Свала. Олава. Видаково. Добромил. Остражња. Вуљке там добићје счиниху.д.д. Ломача р. Рашан. Сузица. Востров. Роса. Димин. Шевин. Аркона. Cарсима. Породим. 150 . Прибор. Вишеград. Биp. Вучитрн. Hиш. Сјеница.д. Дал jе иx вшитких вун нову драста. Стојетин. Коло. Нишица. Калиш. Костна. Триглав. Топлица р. Невесин. Диж бје то зхонил там краљ. Жаровица. Дубица. Крстово. Звечан. Млава р: Ђевин. Рогошани. Бучањ.језгри Немаца — и Прусији — највећој немштини . Белова. Поморјани. Пирић. које сада наводимо. Вид р. Будин. ван Срба: је cу ли Бодрић. Oбилић. Бродица р: Бучава р: Јелда р: Косина. Црновци. Дрљави. Кореница. Међу ocталим доказима само ћемо навести ове две њихове песме: Сербјо cо до Немцов хотоваху. Преканица. Ступица. Оштрихолм. Орид. Љутин. Бистрица.. Љешан. Ратар. Дугопоље. Моравица. Старача. Призрен. Златан. Бop. Даље градови: Кремниц. Припет. Десница. Ђурин. Српци. Ђеда. Бран. Opaшje. Згођело. Љиг. Осма р. који као острвић (?) лежи у ужасном сада простору немачком. Мисљенице. Травна. Љубица. Зенице. Грана. племе. Крушевац. Лењица. Ружин. Цртаво. Вратислав. Трнав. Љутић. Штитно. Велешт и т. Саробима. Љесковац. Своје сеј коњики седоваху Своје сеј втраху ишипасаху. Коштин. Језава. Гљивица.д. на р. Марица р: Дражња. Велегост. Радомир. Рудник. Луковице. Kpкa. Рибница и т. Радовци. Пена. Опаљеници. Градчаница р. Вид. који живе у Саксонији . Кућан. Прјени круч нa војну ћexникy. Бојанов. Вулке там добићје счиниху. Врања. Требиње. Лебица. Гута. Среш. Папрад. Бистрик. Требињица. Жељин. Славно. Трешин. Добуњ. Плот. Росица.

Пшед теи дњи заспохи 151 . вечор дижсо чисмјеркло. А к платej на пшадла. На мези квјеткој теј. Плат требам невеста. А весље себи спјевајо. Теж пepje je шо вудрене. Мам спјешносћ до ђела. Ми Анка рјекаја. Maћ буђе чјеицов купић ми. А жњеју траву росоиту. А буђе квасна хошћина. Ве својих коморках.Диж бје то зхонил там краљ. Серске Холечо. Те весње товаршка. Ми першћењ мој со блискота. Дал је вун којждему ризи коња. Ћу шјећ вјенц рућањи. а фјершта. Тон першћен мам вот љубехо. На ручци. Ми спјева к ставању. а не само мушкарци Србима. К нам. Ми дружчић буђа Хољеча. Диж шковранчк ранко заспјева. А диж со ручка вомачка. На долгих вечорах. Теј травеј росојтеј. Серп тупи вотсју сеј. ево такође песме: Сим Сербов. За червењи бант на хлави. Хишће тои свјетли меч зејровану. Мој љуби пшикхађа. У њим спјевам на пшемо. Диж посљешћа мам хотове. на мокреј. Но да се види: да се и женскиње зове Српкињама. А једу ли до ђећеља. На межу јежу зељену. Рјанехо нахола. За дрохе пењези. Плат давно је жњо наткањи. Сим зими к новеј кошуљци.

коју смо само због крајње материалне нужде неприродно и без икакве засебне целине разделили на два дела.г. а предговор напред пред овом првом — свеском метну. 152 .Види См. 252 и 253. Због овог. уписника нисмо напечатали у овој свесци с тога. имена ћe ce напечатати у другој свесци. него нека пречекају и другу. Марта. Нарочито о овом опомињемо. што нам ни један од г. У овој ће.г. уписнике и купце да неподвезују ову 1. па нек обе уједно подвежу. која се штампа. што су обе ове свеске једна нераздвојна целина.г. с тога.г. уписника до уреченог 10. опомињемо г. скупљач непосла имена г. свесци бити и предговор овоме целом делу. Приметба Дело ћe ce свршити у II свесци. 32. а имена г. где му је и место. другој. стр. свеску за се.

Oдломци ИСТОРИЈЕ СРБА и СРПСКИХ .ЈУГОСЛАВЕНСКИХ . МИЛОЈЕВИЋА. СВЕСКА.ЗЕМАЉА У ТУРСКОЈ И АУСТРИЈИ од М. ВЕОГРАД. II. У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ 1872. 153 . ЦЕЛО ЈЕ ДЕЛО ПОМОГЛО СРПСКО УЧЕНО ДРУШТВО СА 70 ДУКАТА ЦЕС. С.

–835 154 .Будимиров Дрванић (Дрвенаровић) III. Краљ Теја Реја (Хтеомир) Татилов Свевладовић IV. 552 – 563.–722. 66. Српска Свевладова држава. 1. 10. Цар Звонимир I. Авари.–675.Светоликов Дрванић (Дрвенаровић) IV. Самовлад или Само.) Цар Свевлад или Смовлад II. 787. Краљ Томислав I. Звонимиров Дрванић II.Владимиров Дрвановић IX. (VII. Краљ Хранимир I. Свевладовић или Самовладовић II. Краљ Крепимир I.– 610.) Цар Радомир I. (8.–620. Друго државно и народно преселење српске власти у ове земље под Дрвановим или Дрвенаровим сином 59. Владанов син Свевладовић VI.–773. Владан I. 72. (Дрвенаров) од 632. Краљ Владислав I. 13.Толимиров Дрвановић XIII. Краљ Тврдослав I.–791. – 530. 799. (9. (6. Цар Остројило I. в) Авари. Од 492. 680. Свевладов или Самов син Свевладовић или Самовић IV. 64. (VI. Краљ Крепимир и доцнија адм. Краљ Светолик I.–805.(V.–585. 722. 791. Краљ Остројило (или Стројило)II.год 6. Селимиров син Свевладовић V. Краљ Толимир I. 830. 5.) од 585. 65. Краљ Будимир и админ: деоба Србије 8) Бела Хрватска или Долња Далмација 9) Црвена Хрватска или Горња Далмација 10) Србија 11) Банство Босна 12) Велико Жупанство Рашка 13) Сјеверно велико Жупанство Рашка 14) Велико јужно Жупанство Рашка 61. 709.–787. Дрванов.–830.год б)Срби у Италији и пропаст зап. 70. Самко I. Краљ Владимир I. Од 541 – 576. (12. (7. 67. 692. Самовладовић III.ГДЕ ЈЕ ШТО: Други део Глава VII. Дрвановић VI. 5. 14. Од 540 – 552. Бугари и Маџари 2. Римске Империје 8. 805.Остројилов Дрвановић XII.) од 610. 4. 63. 62.–753. Од 530 – 540. 60. Краљ Себислав (или Збислав) I.–680. син Стројимиров.675.) Краљ Будимир I.) Цар Селимир I.год. 753.) 564. Владимиров Дрвановић XI. Свевладовић или Самовладовић I.Владислављев Дрвановић V.–709. 9.) Цар срп. 68. (VIII.) од 552 – 564. Краљ Разбивој I. Остатци Срба у Италији и данашње њихове песме 11. српска држава под Дрванићима или Дрвенаревићима. Цар Борис или Брус I. Краљ Татило Свевладовић III.Предислављев Дрвановић XIV. Краљ Свевлад.Хранимиров Дрвановић X. Хуни.Себислављев Дрвановић VIII.–782.Себислављев Дрвановић VII. 746. 71. 12. 69.–799.год.–692. Краљ Светозар Крепимиров Дрвановић XV. 773. деоба Србије 1) Поганија или Нерента 2) Захумија или Захлмија 3) Каналис или Диоклеција 4) Краљевац (Дукља – данас део његов Дукађин) а и Прехвала (или Прахвалитанија) 73. Краљ Предислав I. Бугари и Маџари а) Срби 4. 782.–749.

910. 101. 1036.–1102. Краљ Тресимир I. 95.–1195.Белин или Павлимиров Дрвановић XXI. 993.Цар Немања Стефан I. 77.–930.Цар Милутин I. 78.Драгомиров Дрвановић ХXXI.Градињин Дрвановић ХLII. Краљ Грубеша I.Светозарев Дрвановић XVI. 986. 115. Краљ Ђурађ I. Стање Срба у Typcкoj и Аустрији б. Jе ли Душан узрок cрп. 80.–993. 110. 92.–1367. 104. Радослављев Дрвановић XVIII. Краљ Бодин I.–1321.Деспот Лазар II.–1100.Бранислављев Дрвановић ХLI. Ђурђев Бранковић II.–1371. Хвалимиров Дрвановић ХXX. и уништење cpп.Бранислављев Дрвановић ХXXIХ. 108. 1275. 85.Деспот Ђурађ II. 1154. 879.–1154. Краљ Доброслав или Воислав I. 155 . Краљ Петрислав II. 1102. Краљ Петрислав I.–1427.–1019. 1073. Вуков Бранковић I. 114.Стефанов Неманић IV. 82. 1100. Грбљановић I. Краљевства Глава VIII. 930. стање њихово под Немц: Маџар. 6. 1405. Краљ Легет I. 1228. 87. Краљ Павлимир или Бела I. 997. 90. Жена Белина (Павлимирова) Дрвановић XX. 1124.Цар Стефан I. Душанов Неманић IX.–1558. пропаст Србије и појав Бугара г) Маџари у српским (Славенским) земљама 76. 98. Краљ Владимир III.Краљ Bукашин I. 1356. Стефанов Неманић VI.Царица Милица I.–879. Краљ Радослав I.Деспот Стефан III. и најстарији јој син Гојислав Дрвановић ХXXII. 89. 103.–1124. 1333. Краљ Драгомир I.–1073. 1457. 1367. 91.Прелимиров Дрвановић XXIII. Југ-Богданова Грбљановић II. Краљ Хвалимир I.Стефанов Неманић I. Краљ Михајил I.–850.Цар Стефан II. 982.–1389. Радослављев Дрвановић XVII. 1057.74. Краљ Чеслав или Честислав I.–1055. 1015. 97.–989.Хвалимиров Дрвановић ХXVIII.Цар Владислав II.1089. 81. 1320.– 1160.Цар Лазар I. Срби под Неманићима и другим. 105. 835.–862. 1427. Краљица Неда I. Краљ Хвалимир II. Политика (и стање Срба.Болеслављев Дрвановић XXV.–1275.–1003.Војислављев Дрвановић ХXXIII. и т. Краљ Силвестер I.–982.1376.Цар Урош II. 1117.–1272. 94. 113.–1356. 79.–1405.–1240. 107.–986.–960. 109.–1010. 106. 86. 1143.Михајилов Дрвановић ХXXVII.–1089. XLIII. Краљ Радослав II. Милутинов Дечански Неманић VII.–1234.Тресимиров Дрвановић XXII.–1015. 100. 84. 102.–1457. 1010.Крешимиров Дрвановић XXIV.–1333. Високи Лазарев Грбљановић III.–1057. 1114. 111.Цар Силни Стефан III.Стефанов Неманић V.Цар Драгутин I. Краљ Владимир Свети II. Стефанов Неманић VIII. Краљ Прелимир I. 88.Михајилов Дрвановић ХXXV. 112. 93.Војислављев Дрвановић ХXXIV.Бранислављев Дрвановић ХXXVI. 123. 864. 1003.–1117. Краљ Доброслав II. Аустро-Маџарска Глава IX. 83. Душан I. (Свевладовић XIVIII) 1195.Цар Урош I.–910.–1114.Петрислављев Дрвановић ХXIX.Тугомиров Дрвановић ХXVII. 850. 1389. Мрњачевић I.–1222. Петрислављев Дрвановић XIX. 1160. 989. пропасти ? ц. Краљ Грдиња (или Градиња) I.д.–1143 99. 1272.Стефанов Неманић II. Краљ Ђурађ Бодинов Дрвановић ХL.–997. 960.Цар Радослав IV. 75.Стефанов Неманић III. 100.1055. Краљ Тугомир Силвестров Дрвановић ХXVI. Краљ Радослав III. 1240. а.Бодинов Дрвановић ХXXVIII. 96.

Ужас је владао свом Италиом. они једно с тога. под Радогајсом нападне на Италију. те га Гали опљачкају свега за пуних 6 дана непрекидне пљачке. и ја сам у бездну унижења сурвао се. јављају се ужасни Хуни народ финско-монголске расе.000 било их је са оружјем: а остале неси могао пребројити колико песак у мору као што вели Марцелин. Милојевић ГЛАВА VII.7.Српска Свевладова држава. под својим Аларикoм. те се придружи осталој својој браћи. Међу овим насељеницима 200. да се боре са Хуними.Милош С. а други двојица предаду се Источној Римској Империји. Фридигерном и Алавитом договоре се. Пошто Ерманарик готски краљ разпростре своју власт над свим срп. безопасније је поверити се неверном мору''. Каспијског мора и даље идући Црном. Борба буде и Готи подлегну овој. но глас о појаву ових тако преплаши ове мучиоце српске. Авг. пустара. Први судар Хуна са Готима и њиховом државом били су узрок Роксалани Сарматско племе. захватајући германска племена и земље. у броју 200. нападну на Италију. Тамкануз Гаији Рутили Кумациан описује овако: ''Од тог доба од кад је Тошкану и пут Аврелијев опустошила рука Гота. и од кад мостови неудржавају реке. те их продавали по трговима.. у којој 6. и негледајући на дате таоце у деци и оружју. Помоћ Роксаланима. Један део ових. год робови отворе врата опседнутог Рима. а друго из страха од Хуна.'' Можда варвари Готи. живећим од Балтијског мора па до Дунава.. а по своме варварству и зверству. против својих господара. у којој сруше и храмове идолопоклоничке. спале импер. 156 . Међу тим и сам Атанарик тајно пређе Дунав. те су Хуне позивали на помоћ. Поговор 10. сву Грчку и Атину. Авари. О овом ужасу писао је блажени Јераним: ''Кад је се угасила светлост целог (света) мира. Бугари и Маџари. који је пређе растерао Радогајса са његових 200. од кад домови незастављају разпростренење шума. За ове договоре Ерманарик ужасно казни жену поглавице њихове и везавши је за репове четири коња живу је разтргне. пo наговору источних императора. Визи-Готи напротив под своја три краља: Атанарихом. којима је био тежак јарам готски. Дела употребљена за овај састав 9. тада је погинуо цео свег у једном граду. српска држава под Дрванићима. први побегне у Карпатске планине. племенима. и неби напали на Рим. Хуни су дотле били покорили сва Турска племена од Урала. мој је језик занемио. Алани и остали. Ав. етнoграфски преглед Срба и српских (југославенских) земаља 8. коју постигнуше. а остали опљачкају Маћедонију. те Ост-Готи обвежу се Хунима данак плаћати. настане се у Илирику и у овом оснују независну државу. Међу покоренима били су и Срби живећи тада на Кавказским горама и око Каспијског мора. и од тог доба.000 војних да несу глупи Римљани. или Дрвенаровићима. Сарматима и осталим од Хуна неизостане. код дан: Једрена побију римску армију. заповедили: да се све жене и деца војника варвара у римској служби побију. 410. да у место одбране. Несрећу. Статистичко. 9. Валенса и заузму сву Тракију и Маћедонију. и кад је била одсечена глава Римској Империји. пређу Дунав и населе се у земљама те државе. Хуни . па пошто. и од Црног мора па даље сјеверу. Сиријски шпекуланти куповали су римске жене и госпођице.000 војника. да неје глупост и сплетка придворних око Императора свргла са звања Стилихона. Угњетавани римским чиновницима. јер су се ови приближавали Дунаву — навале на Империју и 378 год.

или са Волге Рус. али. Једино је ово. У 157 . Док су год овако раздељени били на млоге племенске старешињице и племена римљанима не беаху опасни. пo свој прилици Каспијски Срби. Грчколатинска. што је на скоро и учинио.ј. обоје Римљане и Гало-Немце. као и закључити уговор: да му се издаду сви Хуни у служби ових. те тако оста сам самцит господаром млогобројних Хуна и покорених народа. или Срби т. служећи у војсци ових. којој суђено беше: да застраши цео свет т. имао више расположења. као господара и људи. или Хум и у ког беше кћи Слава. обезбеди неке земље покорених Хазара и других турских племена. Но њој још неје враћена жалост за срамоту. Атила.ј. тврде: ка бајаги да је Атила са својим Хунима. или боље peћи покорени народи. ипак су покорени народи строго од ових зависили. а ту су живели од искона само Срби) по некад Саксонце. које се створише о Атили и његовој личности. а тако исто и они који би у будуће пребегли истима. год. Но обе Империје не беху дуго сретне. и тако peћи државе. што су ови били робови немачки. Летом је отишао краљ Хејдрек на војну и дође са војском у земљу Хунску (Србску). као да их је особито мрзио. као оруђе ради постижења сопствених цели. да се освете оваким страшним и најужаснијим угњетачима. по смрти своје старешине Белханамира. и власти. као што ова веровања Гота и Данаца сведоче. Под именом Хуна наши су стари разумевали Србе (Славене Балтијске. живели су под разним племенским старешинама.(него верној земљи италијској) Тако је дакле страдала римска Империја. Њихове чорде разаростреле су се око Дунава. Хунски Срби. онда би ови Хуни били пре Срби. Вендима) Напоследак и сама сага Hervrar каже: ''Eitt summar et Heidrekr Kongr var i hernadi.'' (т. у мртви. он га. а то с тога што се међу Хунима јави знатна личност. или Иллака. но још и на досади. над којима господарише до Хуна Немци. Пре него што кажемо коју о њиховом Атили ваља нам да напоменемо: да су главни и најзнатнији сајузници. год. Ове се деле на три дела и то: 1. Прво дело беше му: обезбедити и повисити данак. који беаше и ваљан политичap. његови верни сајузници и поданици. који је био природна преграда да ненасрну на Источну Римску Империју. по азијским законима и обичајима. који имадоше и војске. Vendos dictos atarie nostris Hunos audisiiss. Докле му требаше брат. за свога сина Ејлака. које сви зваху Хуно Сабири. а не као што Славено-фили. спрам њих је хитри Фино-монголски заповедник. на основу тог разположаја. као први поданици Атилини и Хунски. или хришћанска. ј. а хитри.) Но ми не можемо извртати паметарске истине. Овоме су узрок били. По овоме окрене се свуда и на све стране противу Гало-Немаца. Тако се зна: да је цар њихов Улдин бранио Рим као римски начелник и пријатељ. био Славенин и то Бугарин. и спреме војене. Кад би се тако по ћејфу и вољи могли преливати народи у Славене и Русо-Бугаре. којом владаше краљ Хлум. некадашње страшило и пакао целог света. нарочито кад сазнамо и легенде. Хуна били Каспијски Срби и Алани. дотле га је трпио и с њим подједнако власт делио. Частољубиви и властољубиви. Но негледајући на сва та разделења Хунска на племена. од Гота и других варвара. него спрам Гало-Немаца. Напослетку и сама та околност. који му плаћаху обе Империје.ј. ван осталих млогих. kom han lidi sinn vid Hunaland: Hunli hiet kongr er par riedi fyrir: dotter hans hid Lunfa (Slava)'' (т. око 435. но шта више још корисни. 444. кад му овај поста не само излишан. и који. које доцније називаху Србима (Виндима. и као да им је се имао за што светити. већ је сва хунска племена подвргао био под своју руку. могаше нешто израдити за своју браћу. и што им је стало било до тога. Хуни. Тако се прича и за самог Атилу: да је у младости био римски војник. да казни Римљане за страшне грехе и ужасне разврате и не наравствености. ''Slavos olim et interdum Saxones postea Vinedos. види Атилу као изрода ђавоља послана богом. Њему је требало још неко време да у Азији. са братом својим Бледом.

или иде у вис. опет нам паметарница каже: да су Хуни разбијени Кинезима у првом веку. кога је год могао и колико је год могао. изродка ових Маџара и Бугара. пошто он посла своје посланике 450 год. дежмекаст. 3. са разширених кинеских граница. лице широко. са разним Монголским и финским племенима. до беложућкасте косе Србина. Ствар је свима позната: да је притесњивао све и сва. разбише Актара цара Хунског. па још на своме седлу. који пре тога. па нам не треба никаква слављанофилска поповања. и да наличи на каквог чистог Славенина. или Киргиза. но неје их могао све ни оденути у своје хунске дреје. Бургунди. 449. под својим владарем Ардариком?. ни за веру. за овима: Уархуни. или српске Ере. неразбирајући. крвожедним. Такви је исти каквим га описује и Јорнанд 550 год. Узмимо само његову војску. нити нам је потреба. Атила му неје могао дати. Ост-Готи. ни народност. Кутургури и т. Неје ли ту дакле могао видети човек и правог Монгола и Европца са својим принадлежностима ? Неје ли ту видео свакојаких људи. Маџари. т. а никад их неје правио. Бугари. Прво стајаху.д. у једно и исто време у Цариград и Рим. Друга Нормано-немачко-галска у којој Атила неје ништа друго: до чисти Карл Велики. По тpeћoj. Хуни. Борбе атилине ми. и више грађански но војени човек. за овим Сцири. заповедио ти је: да му приготовиш твој дворац. која му негда измакоше у Азији робства. занешени христианством. Једном речју: Атила ваља да наличи на Анти-Христа. једном речју: прави Монголин и друго ништа. који праве и пију пиће сготовљено од жита. нити смо позвани. при челу сасвим га нема. Овај је видео Атилу лицем к лицу. Што се у Атилину стану налази људи. Бугарина дунавског и из Добруче. са Волге Татарина. по свом карактеру. са плавима очима и белим лицем ? А сваки тај јахао је свога коња. Њему имају Славени да благодаре: што је својом силном и снажном Фино-монголском десницом проредио и ослабио гало-немачка племена.ј. к Атили. или назови потомака његових дан. Утургуни. или који други европски народ. па мирна крајина. Монгола. нити је имао за то времена и знања. по Христу. Маџара. почев од загасито црне масти крутуљастог и широког лица Хуна. а неје ни имао одкуда. бар граничећих се са Европом. глава често магарећа и т. и отуда овима (Кинезима) прогнани и отурени. у његовим војеним редовима. широким раменима. а не као какви Славени. за овима тако звани Хуно-Срби. непрестано борили са Китајцима и то као Монголи и Фини. и добар. Ургури. или дан. држао је свој мач и друго оружије. загасито црнпураст. Он је омален. јер он неје ово ковао и коње патио. јер је и сам ове отимао од других и туђе и навлачио на своје људе. те на тог и наличи. он је онаквим каквим га описује Приск изосланик Цариградски у год. наводити.д. са три своја краља. Војска му беше састављена из свију готово народа европских и азијских.2. пре Христа. која је. за овим Гепиди. Само Гото-Нормани xoћe да га преставе. (ςιτος) то неје никако чудо. и разборит. и који се ту јавише Императорима са речима: ''мој и твој господар. све баш и кад би хтео. широк. Једина му је заслуга што је допринео: да се што пре сурва огрезла у гресима и у сваком неваљалству једна и друга Римска Империја. кругуљаст. као кијак. уши велике долазеће до размера магарећих. У њега је: нос кратак. па је и био. с кратким дебелим вратом. ових Атила ваља да се приближи што више ђаволу те му је с тога: глава ћелава. он их нeje могао не само слити у један народ. па све постепености у боји лица и косе." ступала у Галију. Турцилинги. затиљак затурен натраг. и 158 . гурнувши их још више у понор разврата и неваљалства. Шта више. на врху издигнут. и Проспер Аквиријски и Идације шпански епискуп. од којих стрепљаху и сама најварварастија и дивља Галонемачка племена. зна се: да су се Хуни неколико тисућа год. Но да баш овога свега и нема. или Каспијски Срби. шишкав. подочне кости врло изпупчасте. Ови га описују ни узми ни остави до каквог данашњег правог Маџара. Ерули. чак до дан: Сибира и скоро Каспијског мора. и почетку другога. Немци.

Благодарећи њему и учињеном сајузу са Вандалима (од којих су дан.) ни његову aeternitas (вечност. као сајузници и пријатељи његови. Он је био чорда рамзесових још дисциплинираних. Beћ 453. qui olim dicti sunt Vandali (vid. славног Ајецију. где у страху основа богате. варвари зобаху и оно мало римског добра. импер: Валентин својом сопственом руком 454. које такође xoћe не само да робују.) – а тако исто вели – Vambecius у свом Orig: Hamb:1. Картагену.ј. Са покорењем ових рамзесових потомци непрестано се богатише како са урађеним богатствима. који у Галији устукну силу хунску. На 16. јер немаше ко да им смета у томе. као старе печурке са трулих пањева. те тако Римљанин и не личаше више на Етиопца. са Алдином весеља. Стари Рим неприличаше на нови.која је он са особитом вољом гонио и утамањивао. а од силних његових Фина и Хуна већ не оста ни гласа ни трага. што остаде непозобано. вечно. Парсију. јер га 455 год. војника који владаху над разним покореним народима. који се обуче у крваво одело императорово. Ово је овако и морало бити.'' Императорске вечне. безсмртно и т. а нови.д. ови дигоше главу и почеше се силити и снажити. то учинише Вандали. у место своје војене вештине. лежаше Атила.) ни на majestas (величанство) ни на све окружавајуће га свето. беаху рамзесови војници. који се још зову ајдалије или вандалије) српским племеном. груби и незадовољни војници вечно су давили и гњавили ове. или Венецију. Још је Септимије Север учио своје насљеднике: ''Лажите војнике и смејте се над свима осталима. мртав и то онај Атила. преузвишено. ту бејаше борба међу плебејем. у сред свог брачног. Adam Brem: 1. српска племена у целом том простору. тако исто и са робљем.c. живећим тада у Африци. у Цариград. као sacrae cibiculum (свете особе) sacrae largitionnes (св. 469. год. које умеше ови јунаци градити и стварати. Смрт његова и разпадај његове огромне државе од Јадранског па до Балтијског. и масе варвара. или сакривеној Српској Хваленцији. па и ако тада Атила не узе и не опљачка Рим. а у своје жиле примати бујне реке.ss. година после смрти његове т. у старом Риму. Његово право и све египатскожрече тајне сенатора и патриција беаху и народу одкрите. уби сенатор Петроније Максим. Рим благоваше и аговаше. упражњаваше се у непрестаним изборима нових и нових императора.'' Српски језик у Хамбургу зове се Вандалски (Liguam vandalicarum voc. Источна империја попуњаваше изпразњене Хунима благајнице и проређене Гото-Немцима војнике. негледајући на то: што им за живота њихова. ни у длаку неналичаше на стари. па се настани на мору. У овој међусобној борби покорише те обе силе Шпанију. посве развраћених свију народа. тако peћи. Узроком Атиле непаметни и развратни као и остали. Чорде његове како су се саставиле. Грчку. или Српског мора. већ и мртва глава сина његова Денгезита оде. Сирију и друге богате и изображеније земље. а не струје засушивајућих се поточака. а нарочито сви и сваки грабљаху се да ступе на импер: столицу. или вечним господарем.2. са патрицом. као знак подли римске политике. Бошњици. Негледајући ни на титулу Императора: Dominus (господ. ама са покореним народима улазе у крв и државу римску. Јудеју. свете и величанствене главе летеле су непрестано с рамена њихних. Сталеж рамзесових војника оно мало своје египатске крви мораше разтуривaти по жилама млогих покорених народа.6. и од Рима тако peћи па до Цариграда оживи. те друге постављали. Али и овај развратник не царова дуго. њихове кипове обожаваху и у ред богова увршћаваху. лица. који застраши цео свет и од чијег се страха изсели сва Падуа. доцније изсмејане. или вечним робом. уби cпaca Империје. год. благословено. свију способних и грабећих се за императорско званије. сакровишта) и т. Војска. но и 159 . јер Рим не беше оно што је био негда.1. а сада. презрене и заборављене. vinilorum). У Риму не беаше ни за длаку боље. Да су Вандали одиста били српско племе јасно нам сведоче ове речи Адама Бременског: ''(Serbes) Servia (Sclavonia) amplissima Germaniae provincia a Vinilis incolitur. који покорише околне народи и над овим господарише.4. беху аге и бегови.д. тако су се и разпрсле. c. Осим страшних. како би и оно мало државна богаства и силе поцрпели и расули. но развратне Мљетке.

покрај његова рада и патње неописиве. У прва времена. Оно што беше робља изображенијег. гладни и разпојаси. таква изњеженост и слабосг. и то све својим сопственим знањем и рукама. а друга страна беаше грубља и дивљастија од свију варвара и дивљака. и у овима.д. а од Аврелијана већ римска крв не ступаше на императорски престо. глад. Антоније Гелиогабал (Елагабел) Србин дански. ни силе ни снаге. пара чар. Тако Трајан и Адријан беаху шпански Срби. и то један у коме владаше квиритска разњеженост. која мораше обрађивати земљу и вршати млоге ситне безкорисне послове у господским домовима као: при сваком часу дерати сe и викати у место садањег нашег избијања часоказа и тиме показивати време господарима. чечаху и погледаху на Римљане. У ово време нехваташе квиритима снаге да бар обиђу те путове. но са тим својствама. вароши. Готи. гњезда колибри и остале њежне и најскупоценије ствари да се само та преслабачка женкарош подкрепе и изхране. огледало овог сталежа. а варвари око граница римских. а 160 . а камо ли што друго. поста јадна и незнатна раја. од тешких наслада. у којима би се могло што год ућелепирити. Њима требаху одела од злата и драгог камења. који су често сви плаћали животом. јер му све одузеше. него из свију покорених народа. па се то све.д. чар. и опет неје имало одкута узети. а камо ли да се бори и бије. и жрец сиријског бога сунца. а и земаља небеше више изображених. С тога су слетале императорске главе са рамена им као печурке. ни за оружије. Он га не умеаше већ a и немаше с чим. са глупости римске. као што рекосмо. луксузи и ужасне потребе идоше узастопце.д. те да стари и вечни Рим само ждере и тражи што готово од других да отме. а ове праћаху највернији другови: скупоћа. или претерана разњеженост. која не беаше већ ни за насладе собствене снажна. и 5. међу собом и са љутим гладним зверовима за насладу Римљана. У војсци владаше то исто т. тврђаве. скапавамо од глади.д. Филип Араб. Немци. Грци. као и сви војници поделила је се у два ужасна и свима правилама одвојена један од другог табора. чар. Несретни војници морали су плаћати: за 1. које им подигоше предци да поправе то све направљено и т. и ако грубија маса.) а то нам не стиже ни за одело. као и Александар Север и т. насеобине. ни да произведе. помор. а дивљаци почеше се облачити у императорске ћурдије. који се могу опљачкати. незадовољства и остало. но с радовима. халдеац.д. за најгрубију oбућy тако звану caliage. најгаднија и најужаснија деморализација а са овом. и жене. Овај немаше ни леба да једе. римски војник. којој требаху ви језици детлића. што имаде па и ћери. дивне водоводе. Римска држава. жив упадати у земљу и затрпавати се у овој. с тога видимо Императоре не из римских благородника и доцније поставшег народа.ј. Међу тим. силе и храбрости: подиже огромне путове. градове. да их готове ужива. Докле иђаше та борба с влашћу и господством народ пропадаше од тешка робства и умора. Овај непрестано заузимаху Гали. и т. богатих и изображених земаља нестајаше. вечно се дераше. Стари поплеснивили сенат и сва устројства затресоше се. или тако звани Гет.да господаре. Разврат. Албин и Септимије Север африканци. градиће. да га кажњаху за изгубљену битку само радом и трудом.фунту говеђине 12 1/2 гр. јер воле и погинути. Борбе ове заузимале су понеколико тисућа људи. паланке. У државном робству ово је морало излазити у аренама и циркусима те се борити.д. врх производства. лајати као псето и т. а још морамо плаћати за одпусте и одкупљивати се од тиранства и нечовечанства центуриона" и т. тако. жеђи и голотиње!'' војник напротив викаше управљачима: ''Ви нашу крв и живот уцењујете на дан у 10 асова (3 гр. Он се у то доба мољаше богу и старијима: да га воде у рат да погине. голи и боси. ни за чадоре. као на богове. и децу обојег пола и т. а не радити већ знајуће занате.д. Напротив у овоме другом не беаше већ више ни душе ни срца. 120 гр. ''немамо леба и воде. прекрасне храмове и све остало. а за то све ваљаше да се стара други табор. али сад наступише борбе ових међу собом. вештине и т.

Илирији и т. Шпански уплив владаше над Римом од Нерона до Трајана. да се не муче. Непота. Андронију. Ту неје било борбе простака са властело