You are on page 1of 29

ANTROPOLOGIJA POSTSOCIJALIZMA

Zbornik radova Dr Vladimir Ri
Uredio

B eo g ra d 2007

Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Antropologija raspada Jugoslavije: o
Apatrakt: U osnovi gra skog rata i raspada Jugoslavije nalazi se sukob razli tih et kih nacionalizama, što je zna no uticalo na sadržaj mnogih antropoloških radova posve nih društvenim fenomenima koji su se pojavili u kontekstu nestanka te multinacionalne države Južnih Slovena. Heuris ki najplodniji postupak za antropološko prou vanje nacionalizma zasniva se na interpretaciji nacionali kog idioma u kontekstu strukturnih uslova na nacionalnom i globalnom nivou. U slu ju raspada Jugoslavije, višedecenijski proces decentralizacije te države, kao i kulminacija procesa denacionalizacije na globalnom nivou, uslovili su da partikulari ki nacionalizmi nesrpskih naroda imaju prednost u sukobu sa integrali kim nacionalizmom koji su zastupali Srbi. ne re : raspad Jugoslavije, et ki nacionalizam, denacionalizacija, poli ki partikularizam, poli ki integralizam

Tekst je rezultat rada na projektu Kulturni identiteti u procesima evropske integracije i regionalizacije (br. 147035), koji MNZŽS RS finansira u celosti.

kontekstu nestanka te multinacionalne države Južnih Slovena. u ve lu is ne Evrope. a naro to od onih koji su bili sugra ni u socijali koj državi". Hejden zaklju je: Ustavni nacionalizam manifestuje pokušaj da se pomire dva protivu na shvatanja suvereniteta: teritorijalno i (etno)nacionalno. Beograd 2003.1 Na osnovu toga. dok je poli ka suština ustavnog nacionalizma puni suverenitet dominantnog naroda. Robert Hejden konstatuje da. "ono što je nasledilo državni socijalizam nije bila ideja o demokratiji kao zajednici jednakih gra na. v ranju nacionalne države za lokalnu. manjine u takvom sistemu pokazuju realizam kada 1 Robert M. teritoriju sa vladom". 30-31. iše mapada zama. et ki definisanu ve nu". pravo etnonacionalne ve ne na samoopredeljenje predstavlja opravdanje za postojanje drža ja ustavna koncepcija obezbe je da et ki definisana nacija "dobija državu. Hejden. Samizdat B92. Budu da su ustavi na koncu poli ke platforme izražene pravnim terminima. 217 .e 1989. Skice za podeljenu ku na logika jugoslovenskih sukoba. U takvoj konfiguraciji. godine donele njih etnonacionalnih država. koju ta vrsta ljudi sprovodi u ime iste vrste lju ji suverenitet mora biti zašti gih koji bi ga mogli narušiti. U tako definisanoj državi se ispoljava ustavni nacionalizam – poli ki koncept koji "predvi davinu jedne vrste ljudi.

Hemel izdvaja "odricanje od et kog definisanja državne zajednice" ili deklaraciju o "irelevantnosti et ke pripadnosti za poliki sta ju. Beograd 2002.. Samizdat B92. prema tome. Kao rešenje koje je retko isprobavano. pomeranje et kih grupa i istrebljenje. "Ali Amerikanka nije nacionalnost". 57-58. Otuda se pojam "dr žava-nacija" pridaje odre noj "naciji" ili "narodu" shva nom kao et ka populacija. Na južnoslovenskim jezici narod (kao Volk na ne kom) ozna va i "narod" (engl. Amerikanac mora da prepozna razli ta zna nja koja se daju pojmu "nacija" i. "nation"). "people") i "naciju" (engl. E. Susedi u ratu. kultura i istorija iz ugla antropologa. Hemel. odgovarala bih. A. Kajdikel (priredili).3 Beti De jašnjava koliko je jugoslovenski prostor daleko od razlikovanja et kog od nacionalnog: Da bi shvatio jugoslovenske raspre o et koj pripadnosti i državnosti. i pored tolo ga što se pravdaju "pravom na samoopredeljenje" i što javno prihvataju demokratiju i ravnopravnost. Neusaglasivost ove definicije sa ame kim pojmovi gledna je u pitanju koje su mi postavljali mnogi Jugosloveni kad bi otkrili da sam Amerikanka: "Šta ste po nacionalnosti?" "Amerikanka". Halpern i Dejvid A. 3 2 218 . redovno su uzvraIsto..Antropologija raspada Jugoslavije . Jugoslovenski etnicitet. u: Džoel M.2 va "samo tri rešenja za nedoslednosti stvorene He definisanjem et ki heterogenih državnih zajednica u mono-etkom smislu": pomeranje granica države. otu vati manjinske populacije i da ne donositi demokratiju ili slobo ski rat i iz njega proisteklu autoritarnu politiku – tra nu sudbinu postsocijalisti ke Jugoslavije. Pouke iz jugoslovenskog lavirinta. pojmu "država-nacija". državljanstvo". 103-104. gra stvo. pretpostavljaju da nema izgleda za primenu onih odredbi u kojima se tvr ma njima postupati na ravnopravan na ni se verovat žimi ustavnog nacionalizma.

5 Robert Hejden. u zva noj politici je postojala ambivalencija oko toga kako treba definisati "naciju". 219 . 63. Kajdikel (priredili).. sadržano je u jednoj jedinoj re kvu mo nost da se nacionalnost odvoji od predaka. drugi mogu biti gra ni. kao niz poli kih ustanova sa vla ni nom teritorijom. u: Džoel M. u uslovima društvenog zajedništva naroda" nih šezdesetih zva na politika je odbacila "pojam jedne sveobuhvatne jugoslovenske nacionalnosti". bi nom izboru. Skice za podeljenu ku na logika jugoslovenskih sukoba. Odakle je došla vaša porodica?" Izjedna vanje pojmova "people" narod. Hejden vidi uspeh srednjoevropske . Halpern i Dejvid A. manifestuje suverenitet jednog et ki definisanog. Me tim. bilo po ro nju. Vi Amerikanci svi ste se doselili odnekud. "naroda". godine jugoslovenski komunisti opredelili za kretanje prema "socijalikoj jugoslovenskoj svesti. Po ovoj definiciji. Zato se na 4 metamorfoza.. "nego samo državljanstvo.li. ali nisu deo suverenog korpusa. 18.država. dok "samoopredeljenje" ne ostvaruje korpus gra na. kao "i oko to goslavija evoluirati prema zajed koj nacionalnoj kulturi ko ti i kategorije prošlosti". Nedostaje osnovno ame ko poimanje da je nacionalnost izvedena iz državljanstva (engl. nego ga ostvaruju samo gra ni iz ve ske etnonacionalne skupine. ne pruža nikai "nation"...4 U takvom razdvajanju nacionalnosti od državljanstva na jugoslovenskom prostoru. . Iako su se u svom programu iz 1958. "citizenship").5 va da je cilj titoi kog slogana "bratstvo i jeBeti De dinstvo" bio da se zakrpe "bratoubi ke podele me ki definisanim nacijama Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata".

Hemel podse se na ovaj na jašnjavale tri kategorije ljudi: "ljudi posve ni jugosloven novi Komunike partije koji su želeli da se izmaknu od et ke pripadnosti. popisima stanovništva i za druge službene svrhe od gra na " kivalo da se izjasne o svojoj et koj pripadnosti". Halpern i Dejvid A.6 Štaviše. 8 E. crnogorska. 7 Edit Petro nonacionalizam i raspad Jugoslavije. u: Džoel M. hrvatski nacionalisti su se protivili stapanju regionalnih 6 Beti De turanje multiet nosti u Jugoslaviji: mediji i metamorfoza. A.9 ralelno s tim. 220 .Antropologija raspada Jugoslavije . i muslimani koji su želeli da izbegnu da se identifikuju kao ta no onome što Jevre ne na Zapadu". 9 Jugoslavije.8 Andrej Si žnju na to da su se Srbi iz Hrvatske i Bosne i Hercegovi sto deklarisali kao "Jugosloveni" usled straha od diskriminacije. u: Džoel M. kako Edit Petro ti "politi stvo bilo je toliko obuzeto takozvanim procesima etnogeneze. Kajdikel (priredili). 64-65.. 215. i muslimanska)". Halpern i Dejvid A. Hemel. Kajdikel (priredili). ovaj autor izvodi zaklju " gledno da u tim oblastima nije bilo potre vek krije svoj etnicitet". da su u drugoj Jugoslaviji (1945-1991) stvorene tri nove ‘nacije’ (makedonska..7 To ne zna lo nemogu jasniti se kao "Jugosloven". 142.. "te je taj iz sto služio kao sredstvo maskiranja njihovog istinskog nacionalnog identiteta" njenice da se u ruralnoj Srbiji bukvalno niko nije izjašnjavao kao "Jugosloven". 43. a da je u Makedoni nilo manje od 1 odsto stanivništva.

Kajdikel (priredili)... Mirjana Pro -Dvor skog Ustava iz 1974.. U ravni prak nog. tako što je u jugoslovenski Ustav iz 1974.10 Takvi dezintegracioni procesi nastavljeni su i u poslednjoj deceniji postojanja Jugoslavije. O tome Edit Petro . Utkan u sve institucije na svim nivoima. republike su podsticane da ja ju svoju nacionalnu orijentaciju u 10 Beti De Rasturanje multiet nosti u Jugoslaviji: mediji i metaima no vi nje jugoslovenmorfoza. 221 . prekinute su ekonomske i institucionalne veze uspostavljene širom Jugoslavije. najve sti federalne vlade raspodeljen je republikama koje su bile samo labavo povezane federalnim telima u kojima je svaka republika ima rekne veto. u: Džoel M. za koji isti da je "navodno sastavljen da spreraspad zemlje". Isti au partijskog monopola nad državom.dijalekata u jedinstven srpskohrvatski jezik i "isticali razlike kao osnovu za odvojen hrvatski jezik" polemika o jeziku podrazumevala povratak teoriji o nacionalizmu iz devetnaestog veka na osnovu koje se smatralo da je distinktivni jezik dovoljna osnova za to da odre " " nacija stekne pravo na zasebnu državu. ozakonio partikularizaciju. Videti: Mirjana Pro -Dvor bija: pri iznutra. 400-401. godine. kako je država postajala sve decentralizovanija. a da je. novim jugoslovenskim Ustavom iz 1974. Savez komunista zadržao je monopol nad javnom politikom i medijima koji su uticali na javno mnjenje. Tito bio "spreman da žrtvuje potencijalnu nacionalnost Jugoslavije".U bukvalnom "pak volom" nacionalizma. Prema Mirjani Pro -Dvor bedio legalnu osnovu za potonje otcepljenje republika/država. 65-66. godine kooptirao zahteve prethodno poraženog hrvatskog naci .. Halpern i Dejvid A. ustvari.Osamdesetih godina. koje je pothranjivalo pol ko suparništvo izmeta na vlasti u njima". daju cionalnu državnost" republikama i autonomnim pokrajinama.

na ideološkom i normativnom nivou suprotstavila se etno-kulturna heterogenost šest republika i dve autonomne oblasti u državi. isto tako. a iz tog razloga i u poli kom smislu. godine olakšali su slove kim politi rima da "ruše savezni poredak. nedostaci u Ustavu iz 1974. što je izbijanje unutrašnjeg ra nilo neizbežnim". Slovenija prva osporila i efikasno eliminisala saveznu vlast.. "usvajaju amandmane na svoj ustav kojim se zahtevalo da savezni ustav prestane da važi za Sloveniju". p Edit Petro Robert Hejden. "opstanak jugoslovenske federacije je postao nemo nom.. Tako dostaci i "konfederalna" struktura jugoslovenskog ustava iz 1974.. 45.. homogenizaciji postignutoj kroz federalizam. okviru federacije. Stoga. To je zna lo.Antropologija raspada Jugoslavije . Iako možda nikakva savezna struktura ne bi bila kadra da obu-1991. Skice za podeljenu ku venskih sukoba. godine.12 Hejden objašnjava da je odluka slove ke vlade da "ospori saveznu strukturu i da time pokrene raspad jugoslovenskog ustavnog poretka" prouzrokovana usponom "militantno nacionali kog i agresivnog predsednika Srbije Miloševi ". Drugim re ma. u septembru 1989. Hejden zaklju je: nejasne odredbe i nedoslednos imalo.11 Hejden konstatuje da je. umesto da pokušaju da zaustave Miloševi ru njega". da su se asimilativnim i integrativnim procesima otelovljenim u idiomu pan-jugoslovenske unifikacije suprotstavili procesi et kog/nacionalnog partikularizma i osobenosti. 12 11 na logika jugoslo- 222 . kao i "unutrašnjim pritiskom nacionalista u samoj Sloveniji". Zbog takvog ponašanja Slovenije.

u: Džoel M. u gorem slu ju. 15 Rajko Mur gosloven na strana ljudske prirode: pogled iz slove ke slepe mrlje. Rajko Mur glašava da se Jugoslavija raspala zato što nije bila mogu na demokratizacija nakon propasti "samoupravne" ekonomije. Prema ovom autoru. Prema takvom vi nju. Kajdikel (priredili). zbog toga.15 Mur jašnjava: Isto. instistiraju me da su to bili "ratovi za teritorijalnu ekspanziju koju su pod plaštom naziva ‘Jugoslavija’ otpo li Srbi". 83-84. pa. 70. a ako to ne uspe. socijali ke ideologije i sistema "koji je obezbedjivao paritet njenih konstitutivnih federalnih jedinica". Ona isti da su Jugoslaviju "raskomadali lideri koje su na nim izborima i referendumima bezmalo jednodušno podržala etni ka bi ka tela". 14 13 223 .rnost za rat stoga ašanje uništilo olitika podsticala Slovence na takvo ponašanje. nacionalizam ni posledica borbe za "Titovo nasle ". kontrolom nad Kosovom i Vojvodinom.14 S druge strane. i autora ustava koji su postigli da se 13 himera "konfederacije" Beti De raspore je odgovornost za krvavi raspad Jugoslavije na još ve broj ljudi. Halpern i Dejvid A. zadovoljio bi se sa kontrolom nad što ve lom teritorije ili. maksimalni cilj srpskog režima bio je da uspostavi kontrolu nad celom bivšom Jugoslavijom. Tako. postoje i autori koji su sebe poštedeli teško u vezi s raspodelom odgovornosti izme više "krivaca". nego što to ni Hejden. 62. Beti De turanje multiet nosti u Jugoslaviji: mediji i metamorfoza. "velik deo stanovništva mora da podeli sa svojim liderima krivicu za katastrofu". Tako tra da su ratovi u bivšoj Jugoslaviji bili et ki.

Isto.16 "sve nacionalne oj Jugoslaviji bili podjednako odgovorni" i tvrdi da se nivo hrvatskog nasilja protiv srpskih civila ne može porediti "s nasiljem militantnih Srba protiv hrvatskog civilnog stanovništva". Eto zašto su Jugoslovenska armija i "paramilitarci" uništavali svete verske spomenike i spaljivali nesrpska sela.17 mljivo ihvate "nove vlasti u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini postupati s njima kao što su srpske vlasti postupale sa Albancima na Kosovu". da bi "potom aktivirao plan za Veli16 17 Isto. 108.. 18 Isto. To je bio planirani genocid koji je retko kad bio motivisan starim mržnjama.Antropologija raspada Jugoslavije . a.. slovenske federacije. Hejden kritikuje "pravoverje" po kojem je Miloše "probudio srpski nacionalizam kako bi zapretio ostalim narodima u Jugoslaviji. onda je Srbija planirala da anektira sve teritorije izvan Republike Srbije nastanjene Srbima (njihova "drevna ognjišta"). i ako bi ostale republike pokušale da se "otcepe".18 Za razliku od Murši ki autori smatraju da je stvarnost raspada Jugoslavije znatno složenija. te je na taj na silio ostale republike da se otcepe". Tako. i u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. 84. kao i da isto važi za Bosnu i Hercegovinu i sukob Srba i Muslimana. 101. kasnije. 224 . U Bosni i Hercegovini nije dolazilo do provala strasti. Isti autor nas obaveštava da je rat militantnih Srba protiv ne-Srba proistekao iz srpske frustracije zbog poraza na u Titovoj Jugoslaviji " nalna elita kao što su to bili njihovi prethodnici" svoju frustraciju pronašli u nasilju na Kosovu.

21 E. ubijanje u Borovom Selu. Hemel. koje ga ne bi stajale ništa na levom.Nijedan pažljivi posma goslovenske scene nije propustio da predvidi reakciju krajiških Srba na hrvatsku deklaraciju nezavisnosti. 22 Isto. a potom Bo ne nocid u obema zemljama". 19 na logika jugoslo- 225 . kao i da su razne nacionali ke vlade "svoju pri nost za bira rvenstveno zasnivale na šovinizmu. Skice za podeljenu ku venskih sukoba. lokalnim manjina sti programe ko tvrditi identitet republike kao nacionalne države dominantnog naroda". svakako prekasno.19 Ovaj autor isti cionali ke stranke ili koalicije pobedile u svim jugoslovenskim republikama. napadaju pre Hrvatsku. A. bandite na putevima. obe vaju no pozabaviti žrtvenim jarcima. Po jednom ci nom gledištu. pra nu.ku Srbiju.20 njene Jugoslavije u kojoj bi on morao da deli vlast21. 20 Isto. ali i konstatuje: .22 Robert Hejden.. erozijom srpskih kulturnih povlastica i autonomije. Time što bi krajiškim Srbima ponudio neposredne ustupke i umire man bi izgubio deo poli ke podrške na desnome krilu. Bolja diplomatija i baratanje simbolima mogli su preduprediti provalu uzbunjenog nasilja koja se dogodila u Kninu. manova prividna nesposobnost bila je smišljeno lukavstvo da se podstakne nasilje i prizove upad ka stio svoj poli ki položaj i pribavio podršku Zapada. godine.. na izborima održanim 1990. 84-85. možda bi sprele ustanak u Kninu. i flagrantnog isticanja kulturnih simbola istovetnih onima koji su upotrebljavani tokom ustaškog proganjanja Srba u Drugom svetskom ratu. 49-50. i ono što je usledilo kad je jugoslovenska armija pod srpskom kontrolom uletela da spasava svoju bra menute garancije su u stvari bile date – ako ne premalo. 35. ali garancije za lokalnu autonomiju. kao što se dogodilo. 51-52.

kao i da je promena ustavnog statusa Srba i njihovo proglašenje "manjinom" simbolizovala nepra nost pri raspodeli mo va na državu. Jevrejima i Ciganima". ili da antropologija mo ni nešto da predupredi potencijal ne genocidne projekte nekog budu skog režima)". Beti De glaša manova Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) oživela "ideje i simbole koji su dovo ni u vezu s pronaci kim ustašama koji su u Drugom svetskom ratu po nili genocid nad Srbima. Vol. 2. 52.25 Ova Baskarova kritika po va na shvatanju antropologi nom onom na kojem se zasniva stav Nensi Šeper-Hjuz da antropolozi treba da proizvode "poli ki komplikovane i moralno zahtevne tekstove i predstave sposobne da prodru kroz slojeve prihvatanja.Antropologija raspada Jugoslavije . Bojan Baskar je napisao da. 24 Bette Denich.24 Nezadovoljan zbog takvih pokušaja izbalansiranog razumevanja krvavog raspada Jugoslavije. May. kao i da je ista stranka "nastojala da redefiniše republiku Hrvatsku kao nacionalnu državu et kih Hrvata. u kojoj bi ne-Hrvati. "koja je. Vol. 188.23 Beti De se ma titoi koj formulaciji. 226 . shvatana kao primarni izvor i poli kih i ekonomskih resursa". nom duhu. American Ethnologist. Dismembering Yugoslavia: Nationalist Ideologies and the Symbolic Revival of Genocide. bili srozani na niži status". antropolozi koji su istraživali u Srbiji "nikada nisu zauzeli sto stanovište da antropologija može da doprinese prevenciji rata (ili barem da spre govo dalje širenje. 1994. sau sni23 metamorfoza. No. Republika Hrvatska bila pažljivo definisana kao "nacionalna država Hrvatskog naroda i Srba u Hrvatskoj". 47/4. Anthropologists Facing the Collapse of Yugoslavia. No. 21. 1999.. 25 Bojan Baskar.. kao ‘manjine’. uz nekoliko izuzetaka. 377. Diogenes. na svim stranama. 76-77.

The Primacy of the Ethical: Propositions for a Militant Anthropology. što je "istinski nestandardno.27 nu poziciju su zauzeli i hrvatski antropolozi koji su se bavili prou vanjem posledica rata iz devedesetih godina 20. hrvatski antropolozi treba da zazmu poziciju antropologa-insajdera. June 1995. suva analiza može biti podjednako problema na. izbegavanje da se gleda. S druge strane. U tom naporu. 28 Maja Povrzano nata Jambre rin. 27 Isto. da nepristrasna. u: Renata Jambre rin and Maja Povrzano tors). Current Anthropology. dodiruje i beleži može biti neprijatelj nodušnosti i okretanja glave na drugu stranu. kao i da kri28 ke uvide treba kombinovati s moralnom zainteresovano To je zna lo da. 417. 3. Negotiating Identities? The Voices of Refugees between Experience and Representation.26 Šeper-Hjuz nastavlja da pažljivo i ose no gledanje. u kontekstu ratne svakodnevice. dodirivanje i beleženje može predstavlja lidarnosti. No. do iskustva onih ljudi koji su se držali svakodnevne rutine kao jedinog na na da.štva i neiskrenosti koji dozvoljavaju da se patnja i umiranje nastave". 4. izuzetno zahtevaju tere no sumnja26 Nancy Scheper-Hughes. Everyday Life. Institute of Ethnology and Folklore Research. 227 . Exile. što najeksplicitnije izražavaju Maja Povrzano Renata Jambre rin: Angažuju še kri ke sposobnosti. War. Zagreb 1996. veka na život ljudi. ohrabrili su nas antropolozi koji tvrde da odsustvo emocija ne rezultuje nužno jasnijim razumevanjem. 36. Vol. proterani ili su svedoci progona nova svojih porodica. ali ne distanciraju ših mo i interpretira tav opseg iskustava – emocija. nastoja od onih koja imaju ljudi koji su povre ni. 418. sa vaju sopstveni integritet i normalan život. u dometu raketa. slušanje.

ma u svrhu i komplikovano stvenog rada".. v) brzi razvoj primenjene (odnosno društveno i politi ki primenjive) nauke. za hrvatske antropologe.30 S druge strane. Matrix Croatica. veka: . 30 Dunja Rihtman-Auguštin. Death and Resistance.. 125. Slobodan Naumosajderske perspektive. X-Press. kako Maja Povrzano ti nelo "dobrodošao iskorak izvan limita profesije". Ines Prica and Reana Senjko tors).Vidljivi procesi koji su karakterisali hrvatsku etnologiju/antropologiju na po ku devedesetih godina prošlog veka bili su: a) izrastanje refleksivnog autorskog pristupa. Zagreb 1993. People Cheated by History Live on Both Banks of the Drina River. u: La le Feldman. 31 - - 228 . na prvom mestu pitanjima izmenjenog svakodnevnog života u ratnim uslovima i problemima izbeglištva. b) ponovno otkri ne nacionalne misije. 275.29 Taj isko njen zato što.. izložio osnovne karakteristike hrvatske antropologije iz devedesetih godina 20. Fear. "pitanje nativne antropologije i njenih pristupa krizi i ratu" nije bilo akademsko pita stavljalo "izazov za svakoga da sava sopstve ni integritet".. i što je. u: Renata Jambre rin and Maja Povrzano tors). An Ethnography of War: Croatia 1991-1992.31 Isti autor zaklju je da je "redefinisanje uloge nacionalne nauke uz po orijskih i reto kih sredstava post-reali ke kon29 Maja Povrzano ture and Fear: Everydaylife in Wartime. Institute of Ethnology and Folklore Research. g) pomeranje tematskog fokusa ka aktuelnim "neetnološkim" društvenim problemima.Antropologija raspada Jugoslavije .

veka.32 Vezu izme sajderske antropologije i nacionalne nauke uspostavila je i Dajen Luis. Ova zemlja se. December. Slove ka je kultura stešnjemanskog i romanskog sveta. Diane Lewis. Da li sam ja nacionalista?34 Isto. veka i antropolozi iz Tre sveta. suo vaju se s nacionalnim i ljudskim problemima. Anthropology and Colonialism. 14.33 Me tropolozima koji su pisali o problemima u vezi sa raspadom Jugoslavije. ponovna nacionalizacija nauke je umanjila njene izglede da "doprinese valjanom objašnjavanju uzroka i prirode sukoba u Hrvatskoj i udela srpske i hrvatske strane u njegovom zapo njanju". šezdesetih i sedamdesetih godina 20. porede rijske kontekste u kojima su radili evropski etnografi iz 19. no evropskim etnografima iz 19. 32-33. veka. nalazi na granici sa ostalim Južnim Slovenima. 1973. Vol. Poput evropskih nacija ranije. Pošto ona zbog svega toga predstavlja krhki entitet. 5. 34 Rajko Mur 33 32 229 . 588-589. nacije Tre ta i et ke manjine u Sjedinjenim Ame kim Državama su se. i ne mogu da zamislim da napustim svoju osobenu nacionalnu identifikaciju. borile da afirmišu "novi koncept sopstva i nacionalne ili et ke kulture". Prema Naumovi alis ke gledišta. No. Current Anthropology. Ovaj autor postavlja reto ko pitanje: Da li je svako ispoljavanje nacionalizma " vo" po sebi? Ja pripadam jednoj maloj evropskoj naciji. isto na u procep izme tako. ne mogu da zamislim sebe nezabrinutog za "opstanak" svoje nacije. Rajko Mur je jedan od onih koji se izdvajaju svojim prihvatanjem uloge "nacionalnog" na nika. antropolozi-insajderi Tre sveta su podržali težnje svojih nacionalnih i et kih zajednica.cepcije antropologije" bilo najoriginalnije dostignu vatske primenjene etnologije/antropologije.

Mur gradi i svoje vidjenje Jugoslavije i jugoslovenstva: U jugoslovenskom iskustvu. od svog osnivanja. Kraljevina Srba. dok Beti De zuje na to da je preovla35 36 Isto. prema njemu. te nam ništa ne kaže o tome da li hegemonija Kastilje. Hemel. Ko na istina o "jugoslovenstvu" može se videti u spaljenim i kanim ku ma i ostacima poklanih stanovnika bivše Jugoslavije. a u nekim oblastima i od ranije. Pruske. bio obeležje ve ne evropskih država"37. najve južnoslovenska nacija. Pariskog basena i Engleske delegitimizuje postojanje Španije. 37 E. Isti autor naglašava da je jedna višenacionalna država demokratska "onoliko koliko u njoj ima slobode za njenu najmanju naciju. Hrvata i Slovenaca. odnosno Jugoslavija "doživljavala isti proces centralizacije upravljanja i hegemonije kulturnih simbola koji je od šesnaestog veka. Neke. Oni su nastojali da višenacionalnu i višekulturnu Jugoslaviju definišu prema sopstvenoj slici. Mur stavlja tvrdnjom da sloboda. Ispostavilo se. Hemel konstatuje da je. 230 . Naime. ljudska prava i samoopredeljenje nisu protiv ni. "jugoslovenstvo" je moglo biti mo na alternativa za razne unutrašnje nacionalizme. što je. ili bilo koju manjinu". "gotovo nemogu jasniti nekome ko nije u stanju da se stavi u položaj pripadnika male nacije koja u devetnaestom veku nije bila u sta riju’". Srbi su se izjašnjavali najviše kao "Jugosloveni". kao i da univerzalnost prava na samoopredelje ni da veli na zajednice koje traže autonomiju bude nevažna. A. Mur diže osudu hegemonizma na univerzalan nivo. me tim. Isto. da je ono oru hegemonizacije koje su upotrebljavali Srbi. Francuske i Velike Britanije. 38.36 Iako insistira na univerzalnosti prava na samoopredeljenje..35 Na osnovu takvih stavova. 102.. 100.Antropologija raspada Jugoslavije .

Isti ti politi ri su 1991. tako što su se. godine predložili konfederalizaciju Jugoslavije. u kojoj bi pokrajine imale samo upravne funkcije. Skice za podeljenu ku na logika jugoslovenskih sukoba. "posle 1989. 231 . Hej nu nedoslednost u stavovima o federalizmu i konfederalizmu i kod drugih nacionalnih lidera i naglašava da. deklarisa38 Bette Denich. Dismembering Yugoslavia: Nationalist Ideologies and the Symbolic Revival of Genocide. Hejden ukazuje da je odluka me narodne zajednice da prizna nezavisnost Slovenije i Hrvatske po vala na stavu da "gra ni Slovenije" ili "narod Hrvatske" imaju pravo na samoopredelje mu je propušteno "da se prizna kako je opravdanje za osnivanje samih republika bio državni šovinizam. pak.ju ska predstava o državnosti bila hegemoni ka.38 Zanimljivo je da su poli ki lideri Bošnjaka (nekadašnih Muslimana) zastupali ideje bosanskog unitarizma. nijedna vladaju cionali ka stranka u bilo kojem delu bivše Jugoslavije nije prihvatala neki oblik zajed ke vlasti. jedinstvena država". 372. 39 Robert Hejden. insistiraju me da nezavisna Bosna i Hercegovina bude "centralizovana. 170-172. Zbog toga. u preambulama svojih ustava..39 Treba naglasiti da je karakter nacionalne države odre rakterom nacionalizma koji je tu nacionalnu državu stvorio. nosilac suvereniteta". u skladu s modelom izgradnje nacionalnih država drugde u Evropi. Novonastale države na prostoru bivše Jugoslavije istorijski su se legitimisale. gde je svaka republika Heimat (domovina) svoje ve ske nacionalnosti koja je. tako što bi "sve centralne ustanove bile zavisne od repu kog veta zbog uslova da se odluke donose jednoglasno". "gde su poli ka jezgra uspela da inkorporiraju razli ite regionalne kulture pod svoje okrilje". izuzev ukoliko je verovala da bi u takvoj državi mogla da dominira".

43 Na drugom mestu. Zbog toga. isti autor je potpuno u pravu kada isti "proces razgradnje države izmešanih naroda skoro uvek iziskuje nasilje velikih razme verovatno proizvoditi antidemokratske. sa uspehom ideologije et ke države. pogotovo ako se u normativnom delu ustava garantuje poli ko-pravna ravnopravnost svih gra na. 42 Isto. Samo po sebi. podela se mogla obaviti relativ sto. mnoge populacije koje se mogu identifikovati odbile da budu zadržane u okviru postoje nica. 177.Antropologija raspada Jugoslavije .. 41 Isto. Me utim. kao što je bilo sa ške od Slo ke. njihovo isterivanje. smatram da Hejden preoštro prosu je kada isti "logika nacionalne države spreva opstanak nacionalnih manjina u njoj"40. 40 232 . bez obzira na njihovo et ko poreklo. dok Isto. to što državu odbacuje veliki deo njenog navodnog stanovništva jedino je moglo da zna tastrofu. 43 Isto. to ne mora da izazove ozbiljnije konflikte. le kao etnonacionalne države. Pod nacionalnom državom.. gde je staodvaja novništvo bilo izmešano. iziskivalo pot njavanje grupa koje odbacuju državu ili. 186. Ali. Tamo gde stanovništvo nije bilo previše izmešano. pak. Njegovo otcepljenje dovelo bi do isterivanja nove manji vanje granica na terenu. 175. a i na papiru. autoritarne režime". Hejden konstatuje da je "logika samoopredeljenja" u Jugoslaviji legitimisala homogenizaciju stanovništva.41 Hejden se sasvim opravdano pita "kako je bilo ko mogao da poveruje da bi se podela jedne nacionalno heterogene regije na posebne nacionalne države mogla ostvariti bez et nja"42 i objašnjava: Osnovni problem je u tome što su. 180. ili Slovenije od Hrvatske. Hejden ovde podrazumeva etnonacionalnu državu.

45 Mogu li ka elita u et ki homogenizovanim državama distancira od etnocen ne politike. pre svega. Na osnovu toga. No. takva politika bi izazvala frustraciju veske et ke zajednice i njenu poli ku radikalizaciju. uz vanje celokupnog korpusa poli kih i kulturnih prava nacionalnih manjina. 4. Na et ki mešovitim teritorijama.je "tok rata pratio ovu logiku. 233 . Vol. dugo ni rezultat takve politike može samo da bude depolitizacija jedino manjinskog (u oba slu ja.44 U nastavku. 796-797. Imagined Communities and Real Victims: Self-Determination and Ethnic Cleansing in Yugoslavia. 45 Isto. na 44 Robert M. Naravno. 23. Hejden zaklju je da je "et nje" u Evropi "fenomen koji se pokazao uspešnim i u ponovnom stvaranju društvene realnosti i u dostizanju poli ke prihva nosti". po kojem bi se država distancirala od sopstvene etnonacionalne legitimacije. Hayden. Primer za to je prisustvo najviših hrvatskih državnih funkcionera na proslavi pravoslavnog Boži nje albanskih poli kih lidera da budu zavisno Kosovo ne ti definisano kao etnonacionalna drža na. uspostavljaju cionalne države eliminacijom manjina". srpskog) etniciteta i njegova dogledna asimilacija. November 1996. ovaj autor podse stota Polj ške i Ma ske smatrana njihovom predno stizanju postsocijali ke "demokratije". deetnifikovana nacionalna država se može stvoriti samo ujedinjenjem više etnonacionalnih država. Hipote ki je mogu ternativno rešenje. 795. depolitizacijom isklju vo ve skog etniciteta. kao i da je ame ki ambasador u Hrvatskoj smatrao da je proterivanje Srba iz te zemlje "pozitivan korak u rešavanju jugoslovenskog konflikta". American Ethnologist. To je zato što je osnovni razlog postojanja svih novonastalih država na prostoru bivše Jugoslavije poli ka emancipacija ve skog etnonacionalizma.

jugoslovenski nacionalizam je nastojao da transcendira i potisne et ke nacionalizme. Iako je. Smatram da su ekonomska globalizacija i denacionalizacija presudno uticali na stvaranje takvih strukturnih uslova. politi ke posledice su bile slede Ova situaci žiti sve brojnijim et kim pokretima poznog dvadesetovekovnog nacionalizma neubedljive argumente za životnu sposobnost jedne nezavisne Korzike ili Kanarskih ostrva. kako Hemel naglašava. Najpogodniji svet za multinacionalne džinove je svet nastanjen patuljastim državama ili uopšte bez država. jugoslovenski nacionalizam je poražen u svim svojim manifestacijama. osnovu pannacionali kog pokreta koji zahteva depolitizaciju svih etniciteta.46 Za razliku od Hobsbauma. poli ke 46 Erik Hobsbaum. Ekonomski. Neubedljive. usled nepovoljnih unutrašnjih i globalnih strukturnih uslova.Antropologija raspada Jugoslavije .. Alesina.. Spolaore i Vaciarg ne kažu ništa o prirodi nezavisnosti secesioni kih drža mo konstatuju da u uslovima trgovinskih ograni nja. dok su separati ki i partikulari ki orijentisani nesrpski etnonacionalizmi. Me tim. Prema Hobsbaumu. Istorija Kratkog dvadesetog veka. 234 . separacija bi ih skoro izvesno na nila zavisnijim od transnacionalnih entiteta koji su sve više odre vali ovakve stvari. Doba ekstrema. Ekonomska globalizacija je dovela do ekspanzije ofšor centara smeštenih u gradove-države (Singapur i Hong Kong) i drugih malih zemalja (Kuvajt). jer jedina nezavisnost koja se postiže secesijom jeste ona koja se postiže odvajanjem od nacionalne države sa kojom su ovakve teritorije prethodno bile udružene. ali i do smanjivanja zna ja nacionalnih privreda velikih zemalja. stvaranjem sopstvenih etnonacionalnih država. 214. dostigli najviši stepen poli ke emancipacije. Beograd 2002. DERETA. Jugoslavija bila etka država južnih Slovena. 1914-1991.

Nasuprot tome. Protekcioni ke težnje su bile još snažnije onda kada "u pitanju nije bio samo ekonom turni identitet". No. Prvi je otpor postoje nacionalnih država njihovoj degradaciji. za šta je najupe tljiviji primer "uspeh Italijana da zadrže lavovski deo svog doma žišta automobila u italijanskim rukama (tj. 2000. Iako se. kao što su Norveška ili Britanija gospo ru sveevropske standardizacije zadrže svoju regionalnu autonomiju u stvarima koje su smatrali važnim". a donekle i Nemci. 90. u to vreme. ponekad sasvim razli tih poli kih boja. protekcionizam povukao pred globalnom slobodnom trgovinom. 1277.granice jedne zemlje uti li nu njenog tržišta. Enrico Spolaore.47 Isti autori naglašavaju da proces ekonomske "globalizacije" pogoduje poli kom separati . December. ne samo zato što su seljaci ima ne glaso47 Alberto Alesina.u svetu "globalnih" tržišta. veka "u pokušaji anova ili potencijal nova Evropske zajednice. 48 Isto. slobodna trgovi ni da veli na država postane irelevantna za veli nu trži ga veli na zemlje nije u vezi s njenom produktivno ga toga sledi da su broj država i stepen ekonomske integracije me zavisni. neke države su uspevale da razviju mehanizme odbrane od strane konkurencije. a time i na nivo produktivnosti. borili da sa vaju "ogromne dotacije za svoje seljake. Vol. koncept relativno velike i centralizovane nacionalne države sve više biti ugrožavan regionalnim separatizmima i rastom supranacionalnih institucija.48 Hobsbaum konstatuje da novi separati ki nacionalizam predstavlja kombinaciju tri fenomena. Romain Wacziarg. The American Economic Review. 1294. u rukama Fiata)". što je posta gledno osamdesetih godina 20. 235 . Economic Integration and Political Disintegration. 5. Tako su se Francuzi.

4. dela nacionalnog karaktera". ideje Francuske ili ideje Evrope. kao što je Evropska unija. 533-562. njihove vlade se odupiru kulturnoj homogenizaciji. ski ose li da bi uništenje se ke zemljoradnje.. što je rezultovalo Erik Hobsbaum. koliko god ona bila neefikasna i nekonkurentna. da daje zna jan doprinos (re)produkciji i perpetuiranju ideje Kanade.50 Drugi fenomen inherentan novom nacionalizmu je kolektivni egoizam bogatih. kao i video i mu ka produkcija budu izuzeti iz sporazu no je bilo i tokom Urugvajske runde GATT (General Agreement of Tariffs and Trade). vlade nacionalnih država i nadnacionalnih tvorevina. Goff. televizija. kada je Kanada insistirala da radio. Vol. izborila za izuze ovizuelnih industrija iz ugovora. film. International Studies Quarterly. koji odražava sve ve nomske nejednakosti unutar kontinenata.49 Tako iako su mnoge države otvorile svoje granice da bi izvukle ko balnom tržištu. December 2000. Patricia M. država i regiona. 44.. odnosno razvodnjavanju nacionalnog identiteta. To je naro to došlo do izražaja tokom pregovora o stvaranju zajed kog kanadsko-ame kog slobodnog tržišta (CUSFTA) i zajed kog severnoame kog slobodnog tržišta (NAFTA) u prvoj polovini devedesetih godina 20. Naime. No. tradicije. izdavaštvo. Takvo kanadsko i francusko stanovište proisti postavke da industrija kulture može da igra glavnu ulogu u konstruisanju poli ke zajednice. 322.Antropologija raspada Jugoslavije . veka. kada se Evropska uni stvom Francuske. zna lo i uništavanje krajolika. 50 49 236 . nastoje da ujedna tere nje i korist na teritorijama za koje su odgovorni. To zna gatiji i napredniji regioni treba da subvencionišu siromašnije i zaostalije. Invisible Borders: Economic Liberalization and National Identity. odnosno.

10. 8. katalonskog. poput hrvatskog. da bi u internacionalnoj utakmici mogli da vode samostalnu. pošto. "ve na njih je daleko od globalnosti ". slove škog. Mihael Cirn. baskijskog i lombardijskog.51 Mihael Cirn svodi pokrete za autonomiju u ekonomski uspešnim regionima koji nisu u poli kom središtu na društvenu denacionalizaciju. 54 Stephane Dion.53 Tako je. Globalizacija i denacionalizacija kao šansa. Upravljanje sa one strane nacionalne države. trgovinska globalizacija i liberalizacija pružila dodatni kredibilitet vi nju po kojem kanadska federacija više ne nudi korisnu ekonomsku zašti mu je naro to dopri menuti Ugovor o slobodnoj trgovini izme nade i Sjedinjenih ame kih država (CUSFTA). 52 51 237 . 38-43. prema njemu. Cirn pretpostavlja pojam "denacionalizacija " pojmu "globalizacija. ali i sa intenziviranjem ekonomskih dispariteta unutar i izme skih regiona. Prema ovom autoru. a denacionalizacija privrede smanjuje zna nacionalnih tržišta za bogate regione. The Quebec Challenge to Canadian Unity. Videti: Isto. u slu ju kve kog nacionalizma. PS: Political Science and Politics. 53 Isto. koji je.ekspanzijom egoi nih separati kih nacionalizama. Takav neErik Hobsbaum. Zato ti regioni dobijaju "ekonomski podsticaj da teže ka ve zavisnosti. 1. suštinski neprimeren. Vol. od nacionalnih predujmova nezavisnu politiku ne bi li izbegli dužnosti nacionalne preraspodele". 26. 83. Filip Vi ograd 2003. 322-323. iako mnogi procesi razmene i proizvodnje prelaze granice i teritorijalno i u pogledu uklju nih izvršilaca. No. "društvena denacionalizacija nastaje kada se tesne društvene i privredne trgovinske veze prošire i izvan nacionalno-državno definisanih granica"52. March 1993.54 Oživljavanje regionalizma u Evropi javlja se s ja njem polike i ekonomske integracije EU.

U tim državama. 2001. 13. Social Text. 57 Katherine Verdery. 55 238 . mnogi politi ri su dokazivali da nacija treba da teži zadovoljenju sopstvenih. dok je formiranje Komiteta evropskih regiona omogu lo direktan uticaj subnacionalnih vlada (i lokalnih i regionalnih) na donošenje odluke i formulisanje politike unutar EU. Beyond the Nation in Eastern Europe. New Series. U devedesetim godinama 20.. and Property: Eastern Europe Since 1989. princip "Evrope regiona" je pružio legitimitet zahtevima brojnih regionalnih poli kih partija. Ko no.Antropologija raspada Jugoslavije . u njima je zvana politi vala etnonacionalne identitete. Political Sub-Culture and the Resurgence of (The "New ") Regionalism in Italy: A Case Study of the Northern League in the Province of Varese. 1. No. 293-294.55 Što se ti cijali kih zemalja u Evropi.. Nationalism. moglo bi se re nonacionalni identiteti bili možda glavni oblik "kolektivne svesti" koji je socijalizam stvorio. 26. što je naroto bio slu deracije: Sovjetskom Save hoslo koj i Jugoslaviji. American Ethnologist. Citizenship. May 1998. 28-29. ujedna nomski razvoj dovodi do regionalnih poli kih konflikata u nekim državama.56 Upravo zbog toga. veka. Vol. nakon propasti socijalizma. 38. a princip nacionalne razli tosti je bio zašti stavnim ure njem. 56 Katherine Verdery. "Institutional Thickness ".57 Važno je i to da je za socijali ke države bila karakteristi na forma kompeticije za Benito Giordano. Evropska komisija se fokusirala na stvaranje Planova regionalnog razvoja. Transnationalism. No. glavne nacionalne grupe su imale svoje republike. 25. oslobo na od "teške i ometaju ke" državnog centra. Vol. Kako piše Ketrin Verderi. Tako ma regionalna politika EU se preorijentisala na podršku regionalizma. 2. Spring 1994. No. auten nih interesa. Transactions of the Institute of British Geographers.

što je bilo uslov za sprovo nje stabilizacionog programa MMF. ta držati unutar "svojih" mreža. do 1971. to jest. godine. Hrvati su. Vesna Pe cionalne države.61 Jedan od najvažnijih rezultata te borbe bio je sporazum iz novembra 1986. Hrvatska je vodila bor ji je cilj bio rušenje "ekonomske mo " Beograda. bankama i takozvanim "reeksporterima". godine. pošto su razne grupe nastojale da maksimizuju kontrolu nad snabdevanjem i protokom roba. eksport-import preduze ma za koje se tvrdilo da eksploatišu Hrvatsku. žale ograd ekproprisao hrvatski "višak vrednosti". u: Nebojša Popov (priredio). socijali ka država je. 60 Isto. 61 Suzan Vudvord. u sluju krize odre ne firme. Haos i raspad posle Hladograd 1997. prema kojem je Isto. 49. godine. pri tome. 14-16. što je dovelo do toga da su sve proizvodne jedinice želele više ulaganja nego što su mogle da dobiju. Samizdat B92. projekata razvoja i finansiranja nerazvijenih republika i regiona". Naime. do 1965. 57-92. Beograd 2002. grupa ili rejona. od 1967. Balkanska tragedija.pristup resursima u društvenom poretku u kojem je vladala endena ekonomska oskudica. Filip Vi 59 58 239 . oli ne u deviznom sistemu. Slovenija je predvodila otpor zahtevima da se oja deralna vlast i da se u Narodnoj banci Jugoslavije uvede ve sko odluvanje umesto konsenzualnog. intervenisala pomažu zvoljavaju krotira.60 U osamdesetim godinama. Rezultat je bila intenzifikacija svih vrsta lokalizma.58 Ekonomski partikulari ki nacionalizam u Jugoslaviji postaje ljiv u periodu od 1963. kada se javlja konflikt me publikama "oko ekonomskih resursa. Srpska strana rata. 45-46. uklju ju cionalizam.59 Kasnije. beskompromisno insistirali na " stim ra unima". nog rata. Trauma i katarza u isorijskom pam nju I deo.

Isto. Isto. 341. Iz periferije zaobilaznim putem nazad u periferiju.. austrijsko ekonomsko bljani. krajem osamdesetih i po kom devedesetih. 78. tj. Ovi poslovi nisu Sloveniji davali razloga za kompromis u pogledu 63 Uopšte.Antropologija raspada Jugoslavije ... Ukrajinska politika u Kanadi nije bila ukrajin nadska. Secesija nije imala smisla za ame ke crnce ili Italijane. sa težnjom da se stvori teritorijalna država iden na sa posebnim "narodom". 64 Ivan Berend.62 Suzan Vu ava me narodne okolnosti koje su pogodovale takvoj slovena koj politici: si udruživanje u Zapadnoj Evropi. Podgorica 2001.politika identitetskih grupa nije bila stvarno povezana sa "nacionalnim samoopredeljenjem". 63 62 240 . Centralna i Is na Evropa 1944-1993. "federalni budžet bio finansiran samo iz prihoda koje ostvaruje federacija" me je "republikama i pokrajinama dat fiskalni suverenitet".64 državama u kojima.. kako naglašava Hobsbaum. na prime ške i Slovenije vidimo da je. . da napusti federaciju. Tokom 1988. 103. niti je bila deo njihove et ke politike. borba zemalja Centralne i Is ne Evrope za "svoje priznanje na Zapadu i (pretpostavljeno) uklju vanje u Evropsku zajednicu" stvorila kontekst u kojem su bogatije republike savezne multinacionlane države osetile "pri nost osloba nja od teškog tereta zaostalijih i krizom ozbiljnije pogo nih partnerskih republika". CID. težnjom koja je bila suština nacionalizma.

a ne manje od grada Njujorka. bila je u takmi nju sa ostalim takvim grupama oko udela u sredstvima neet ke države.U stvari. Mihael Cirn. Kod doma novništva se javio strah ne samo od gubljenja radnog mesta zbog useljenika i podrivanja nacionalnog sistema blagosta rasta kriminala. 208-209. is ki ili homoseksualni gla ki blok. štetne materije.65 Tako štvena denacionalizacija zna ve nu propustljivost granica nacionalnih država za robu. 241 . raste broj ljudi koji u zapadnim industrijskim državama traže azilantska i izbe ka prava. od kojih je svaki tražio više. u svim državama sa visoko razvijenom industrijom po njivati broj radnih mesta. što je dovelo do uve nja nezaposlenosti i socijalne marginalizacije. skoro po definiciji heterogenim društvima. a u Evropi naro to posle završetka sukoba izme toka i Zapada.66 Mo nost da. To je izazvalo prvi talas neprijateljstva prema strancima. informacije. Od sredine sedamdesetih godina 20. ugrožavanja i ljude. ali i do toga da su vlade nastojale da oja ju svoju poziciju igraju 65 66 Erik Hobsbaum. bili su raspore vani da obezbede posebno predstavništvo za Latino. što su instrumentalizovale desne ekstremi ke partije (a u Francuskoj i komunisti) u izbornoj bor ga evropske vlade preduzimaju me ji je cilj spre vanje useljavanja. suština et ne politike u urbanim. sredstva pla nja. useljenici održavaju kontakt s kulturom zemlje iz koje poti vela je do pove nja svesti o kulturnim diferencijama. veka. kori njem poli kog uticaja koji ima grupna lojalnost. Tako dine osamdesetih godina. tj. zahvaljuju vim informacionim i komunikacionim tehnologijama. 323-324. Politi ri kandidovani za izbore u gradske vlasti Njujorka. To je dovelo do izbornog uspeha desnih ekstremi kih partija koje su podsticale neprijateljska ose nja prema strancima.

Antropologija raspada Jugoslavije .68 Navedene manifestacije poli kog i ekonomskog partikularizma javile su se u kontekstu formiranja liberalizovanih nadnacionalnih tržišta i slabljenja državnog intervencionizma u privredi.Mada je Slovenija još uvek ose la nedostatak radne snage (ona je bila jedina republika u Jugoslaviji koja je zadržala punu zaposlenost nu snagu radi ekou celom posleratnom periodu.. U prazne stanove su se uselili imigranti. vlasti su utvrdile da je broj Bosanaca i Albanaca. kao i do uve nja nezaposlenosti i kriminala. 242 . Zbog toga. stvarno uvoze nomske dobiti). možemo zaklju ti da tržišne integracije na supranacionalnom nivou stimulišu samostalno poli ko i ekonomsko nastupanje subnacionalnih entiteta. radili u inostranstvu.... kao i do smanjenja apsolutnog broja industrijskih radnika zbog promene privredne strukture. tokom osamdesetih godi mu Suzan Vudvord piše: . posebno u Austriji.67 Sli oblik poli kog partikularizma mogu je ti i u Sloveniji. nacionalnu kartu. Istovremeno je došlo do ukidanja tradicionalnih rad kih naselja. Razlozi su bili kulturni – strah od gubitka slove kih nacionalnih razlika i kulturnog identiteta ako do e još više "južnjaka" i ekonomski – pretpostavka da bi dodatni troškovi stanovanja. a sve je to dovelo do raspada stare rad ke kulture i njenih socijalnih mehanizama kontrole. bez posredovanja osla67 68 Isto. kao radnika u Sloveniji (sko tvrtina radne snage Slovenije) dostigao socijalni maksimum. socijalnog osiguranja i drugih oblasti infrastrukture mogli ugroziti sloveki životni standard. koji su. Slove ki politi ri su ignorisali federalnu kontro nih dohodaka i dozvolili rast plata. usled poburžoazenja radništva. da bi podstakli povratak visokokvalifikovanih slove kih radni njaka. radi bolje zarade. 69. 209-210. Suzan Vudvord.

bljene nacionalne države. In the Yugoslavia. 69 243 . težili stvaranju nezavisnih etnonacionalnih država. a process of state decentralization that lasted several decades. Heuristically. 150-171.69 THE ANTHROPOLOGY OF THE YUGOSLAV DISINTEGRATION: ETHNIC NATIONALISM At the root of the civil war and the disintegration of Yugoslavia lies a clash of different ethnic nationalisms that considerably influenced the content of many anthropological debates dedicated to social phenomena which appeared in the context of the disappearance of the multinational state of the South Slavic peoples. odnosno za ostanak Srba u jednoj državi. poraz je bio neminovna sudbina integrali kog srpskog nacionalizma koji se zala vanje Jugoslavije. have preconditioned the advantage of the particularistic nationalisms of nonSerbian peoples. S druge strane. Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. as well as the culmination of the denationalization processes on a global scale. u: Saša Nedeljko nik). usled svog partikulari kog karaktera. the most productive method for an anthropological assessment of nationalisms is based upon an interpretation of the nationalistic idiom in the context of the structural preconditions on the national and global scene. O srpskom nacionalizmu u kontekstu raspada Jugoslavije pisao sam u: Vladimir Ri ski nacionalizam na kraju dvadesetog veka. confronted by the integrated Serb nationalism. Takve okolnosti su pogodovale nesrpskim et kim nacionalizmima u Jugoslaviji koji su. Antropologija savremenosti. Beograd 2007. Srpski genealoški centar – Etnološka biblioteka (Knjiga 23).