You are on page 1of 28

KOMPARATIVNA ANALIZA OTPORA PROMENAMA U MALIM, SREDNJIM I VELIKIM PREDUZEIMA U VOJVODINI COMPARATIVE ANALISIS OF RESISTANCE TO CHANGE IN SMALL, MEDIUM

AND LARGE COMPANIES IN VOJVODINA ORI DRAGO Fakultet za menadment, Novi Sad ORI VLASTA Muzika kola Josip Slavenski, Novi Sad ARSENIJEVI OLJA Fakultet za menadment, Novi Sad Rezime: Upravljanje procesom promena u preduzeima jedan je od kljunih elemenata uspostavljanja i unapreenjivanja kvaliteta proizvoda i usluga. Promene podstiu zaposlene da se povezuju, vre sarauju jedni sa drugima, dele informacije, suoavaju se sa izazovom meusobnih razliitosti, menjaju paradigmu, unapreuju svoje vetine i podreuju line interese zajednikim interesima kompanije. Na tritu opstaju samo one organizacije koje uspevaju da zadovolje specifine zahteve svojih klijenata. Promene podstiu zaposlene da se povezuju, vre sarauju jedni sa drugima, dele informacije, suoaaju se sa izazovom meusobnih razliitosti, menjaju paradigmu, unapreuju svoje vetine i podreuju line interese zajednikim interesima kompanije. Predmet ovog rada je empirijsko istraivanje tolerancije prema promenama u malim, srednjim i velikim preduzeima u Vojvodini. Osnovni problem je da se ustanovi ukupni nivo tolerancije prema promenama kao i tri specifina. Abstract: Managing the change process in companies is one of the key elements of establishing and unapreenjivanja quality products and services. Changes to encourage employees to connect, collaborate tightly with each other, share information, they face the challenge of each other's differences, paradigm change, improve their skills and personal interests subordinate the common interests of the company. Survive in the market only those organizations that fail to meet the specific requirements of its customers. Changes to encourage employees to connect, collaborate tightly with each other, share information, suoaaju the challenge each other's differences, paradigm change, improve their skills and personal interests subordinate the common interests of the company. This paper is an empirical study of tolerance to changes in small, medium and large enterprises in Vojvodina. The main problem is to determine the overall level of tolerance for change as well as three specific.

1.

UVOD

"Jedina konstantna stvar u ivotu je promena Fransoa de la Rofuko, francuski filozof (1613-1680) Osnovna karakteristika savremenog drutvenog i ekonomskog ivota u svim njegovim vidovima jesu promene. Sve su bre promene koje se deavaju u naem okruenju. Izuzetno intenzivan razvoj tehnologije, sve agresivnija konkurencija prisutna u svim fazama radnih procesa, rastui stepen rizika u poslovanju uslovljavaju preduzea na stalne promene. U poslednjih nekoliko godina UPRAVLJANJE PROMENAMA je veoma popularna tema na razliitim konferencijama, seminarima i konsultantskim krugovima. Savremeni i uspeni menaderi su sve svesniji neophodnosti stalnih promena. U Srbiji je do danas organizovan veliki broj treninga na temu upravljanja promenama, s obziroma da je to VRUA tema u celom svetu, a i kod nas. Stalne promene predstavljaju neophodni element u uspenom poslovanju organizacije. Upravljanje procesom promena u preduzeima jedan je od kljunih elemenata uspostavljanja i unapreivanja kvaliteta proizvoda i usluga krajem dvadesetog veka. Promene podstiu zaposlene da se povezuju, vre sarauju jedni sa drugima, dele informacije, suoavaju se sa izazovom meusobnih razliitosti, menjaju paradigmu, unapreuju svoje vetine i podreuju line interese zajednikiminteresima kompanije. Na dananjem tritu ostaju uspene i opstaju, samo organizacije koje uspevaju da zadovolje specijalne potrebe i specifine zahteve svojih klijenata. Iz tog razloga, organizacije su prinuene da svakodnevno prilagoavaju svoje proizvode i usluge svakom klijentu. Prilagoavanje zahtevima klijenata je rutina za organizacije koje su fleksibilne, spremne na promene, jer njeni zaposleni imaju razvijene vetine, informacije i autoritet. Organizacija mora biti sposobna da se prilagodi i odgovori promenama okruenja, koje je u dananje vreme zahvaljujui globalizaciji i tehnolokim dostignuima, promenljivo. Promena u jednom nivou kompanije ubrzo e uticati i na druge nivoe. Da bi se preduzee prilagodilo promenama, zaposleni moraju da aktivno uestvuju u procesu promena. Nekoliko detalja o promenama: Promene se deavaju Promene se deavaju sve bre-uestalije Promene se deavaju kroz sve sloenije procese Opstanak i uspenost organizacije zavisi od brzine i uspenosti u sprovoenju promena. Dananji uenik moe oekivati da do 38 godine ivota proe 10 - 14 zaposlenja. Deset najtraenijih poslova nisu postojali u 2004 godini Snaga kompjutera se poveala 3.500 puta, a cena diskova je 3,6 miliona puta manja Svaki mesec Google ima 30 milijardi zahteva. 2006. imao ih je 2.7 milijardi.

Radiju je trebalo 38 godina da dosegne publiku od 50 miliona ljudi, televiziji 13, internetu 4, iPod-u 3, a Facebook-u 2 godine. 1 Uspeh zavisi od toga da li se bre adaptirate od konkurencije. To je poput naslova filma Brz ili Mrtav. To su zaista dve jedine opcije2 U trinoj privredi preduzea koja se ne prestroje, ne menjaju se ili nisu dovoljno brza u tome mrtva su 3

Spremnost i sposobnost zaposlenih da se aktivno i adekvatno ukljuuju u procese promene, je jedan od kljunih elemenata koji utiu na efikasnost, profitabilnost, reputaciju i opstanak organizacije. Promene su nezaobilazni elemenat dananjeg poslovanja a otpor prema promenama je prirodni i neizbean sastav svakog procesa promena. Iz tog razloga je ovaj rad usmeren ka istraivanju stepena otpora prema promenama u malim, srednjim i velikim preduzeima u Vojvodini. 2. Preduzee kao sistem

Preduzee se moe posmatrati kao sistem koji se sastoji od meusobno povezanih elemenata (delova), koje kao takve nazivamo podsistemima Preduzee je: organizacioni sistem ekonomski sistem sistem cilja funkcionalni sistem dinamiki sistem otvoren sistem indeterminisan sistem

Najznaajniji podsistemi svakog preduzea su: podsistemi odravanja veza sa okruenjem, podsistem operacija (proizvodnje), podsistem odravanja, podsistem prilagoavanja i upravljaki podsistem.

1 www.cudaprirode.com/portal/video/711-jeste-li-znali 2 www.razvoj-karijere.com/news/20-mocnih-istina-o-menadzmentu 3 Osnovi menadmenta Duan Risti i saradnici

Slika 1: ematski prikaz preduzea kao sistema Razlozi postojanja preduzea: Razlozi postojanja preduzea mogu se nai u odreenim prednostima zajednikog rada ljudi u preduzeu u odnosu na rad pojedinaca Najznaajnije prednosti zajednikog rada u preduzeu su: podela rada i specijalizacija, vee korienje tehnike i tehnologije, upravljanje spoljnim okruenjem, smanjenje transakcionih trokova, podsticanje i kontrola.

Od ukupno dvadeset miliona preduzea, koliko ih ima u Evropskoj Uniji, 99% su mala i srednja preduzea. Ona doprinose ukupnom bruto drutvenom proizvodu EU sa 60%. i obezbeuju preko 80 miliona radnih mesta. To konkretno znai da je u sektoru MSP-a zaposleno dve treine zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru u EU. Mala i srednja preduzea su motor ekonomskog razvoja. Promoviu privatnu svojinu i preduzetnike vetine. Po miljenju mnogih eksperata i ekonomista MSP su sinonim za privatni sektor, i u figurativnom smislu za preduzetnitvo. Njihova komparativna prednost je u tome to su fleksibilna, mogu brzo da se adaptiraju na promene i da zadovolje zahteve trita. U zemljama Evropske Unije, vlade donose propise koji su fokusirani na podrku malim i srednjim preduzeima i na stimulisanje njihovog rasta i konkurentnosti.

2.1. Definicija malih i srednjih preduzea Definicija mikro, malih i srednjih preduzea, prema standardima Evropske Unije je zasnovana na preporuci Evropske komisije. 4 Da bi neko preduzee bilo prepoznato kao mikro, malo ili srednje mora ispuniti dva uslova: Uslov o broju zaposlenih - broj zaposlenih u preduzeu se mora kretati u datim granicama Jedan od dva finansijska pokazatelja: a. Ukupni prihod na godinjem nivou mora biti manji ili jednak dozvoljenom b. Ukupna aktiva/pasiva mora biti manja ili jednaka dozvoljenoj. Pojedinani uslovi za svaku grupu preduzea su sledei: 2.3.1. Mikro preduzea Mikro preduzea moraju imati manje od 10 zaposlenih. Mikro preduzea ne smeju imati ukupan prihod na godinjem nivou vei od 2 miliona , ili aktivu/pasivu veu od 2 miliona . 2.3.2. Mala preduzea Mala preduzea moraju imati od 10 do 49 zaposlenih. Malo preduzee ne sme imati ukupan prihod na godinjem nivou vei od 10 miliona , ili aktivu/pasivu veu od 10 miliona . 2.3.3. Srednja preduzea Srednja preduzea moraju imati od 50 do 249 zaposlenih. Srednje preduzee ne sme imati ukupan prihod na godinjem nivou vei od 50 miliona , ili aktivu/pasivu veu od 43 miliona Prema definiciji Evropske unije, podela preduzea izgleda ovako: Kriterijumi - definicija Evropske unije Mikro Broj zaposlenih Ukupan prihod Ukupna sredstva (aktiva) Svetska banka preduzea deli na sledei nain: Kriterijumi - definicija Svetske banke Broj zaposlenih Ukupan prihod Ukupna sredstva (aktiva) < 10 < 2 mil.

Mala < 50 < 10 mil. < 10 mil.

Srednja < 250 < 50 mil. < 43 mil.

Mikro < 10 < 0.1 mil. < 0.1 mil.

Mala < 50 < 3 mil. < 15 mil.

Srednja < 300 < 3 mil. < 15 mil.

Prema zakonu o raunovodstvu, preduzea treba da ispunjavaju dva od tri kriterijuma da bi se mogla svrstati u kategorije mala ili srednja preduzea:
4 Definicija mikro, malih i srednjih preduzea, prema standardima Evropske Unije je veoma jasna i zasnovana je na preporuci Evropske komisije od 6. maja 2003. godine, koja je stupila na snagu 1. januara 2005. godine (objavljeno u Official Journal L124, 20.05.2003. godine)

Kriterijumi - Srbija Broj zaposlenih Ukupan prihod Ukupna sredstva (aktiva)

Mala < 50 < 2.5 mil. < 1 mil.

Srednja Od 50 do 250 2.5- 10 mil. 1-5 mil.

2.4. Osnovne karakteristike malih i srednjih preduzea Mala i srednja preduzea karakterie nekoliko kljunih karakteristika. Specifino za mala i srednja preduzea je to da su ona : u vlasnitvu jednog oveka ili manjeg broja partnera, fokusirana na manje trine segmente (lokalnog znaaja), imaju malo trino uee, lako se prilagoavaju zahtevima trita, upravljanje je "rezervisano" za vlasnike preduzea, imaju fleksibilnu organizaciju (bez jasne podele rada i strukture), veliina preduzea je mala u odnosu na glavne konkurente u odreenoj delatnosti (prema obimu prodaje, broju zaposlenih, vrednosti imovine preduzea).

2.4.1. Malo preduzee Mala preduzea (engl. Small business enterprises) postoje u skoro svim privrednim oblastima. Ova preduzea shodno ekonomskim parametrima, imaju mali obim poslovanja, mali uloeni kapital i mali broj zaposlenih radnika. Ona se strukturno uklapaju u privredni prostor koji nisu pokrila velika i srednja preduzea i obavljaju i poslove za koje i nisu zainteresovana, ili koji nisu profitabilni za vea preduzea. Preduzea male privrede poveavaju stepen i obim korienja novih resursa jedne privrede, uz visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti novim trinim i drugim uslovima. Mala preduzea po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno i vlasnik i menader preduzea. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snosi rizik poslovanja preduzea. Malo preduzee karakterie relativno nizak stepen specijalizacije poslova, upravljakih i poslovnih funkcija. Poslovi malog preduzea su, po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovita trita i zaposlenosti. Broj zaposlenih u malom preduzeu varira od jedne oblasti do druge. Na primer u svetu se smatra malim preduzeem ono koje zapoljava do dvesta radnika u industriji, dok je na primer u trgovini njegova veliina izraena godinjim prometom. Najvei broj malih preduzea osniva se i posluje u oblasti maloprodaje, veleprodaje i sektora usluga. U oblasti proizvodnje, to su uglavnom kooperacije sa srednjim i velikim preduzeima u oblastima proizvodnje koje zahtevaju brza prilagoavanja ili su sezonskog karaktera.

Visok stepen trine fleksibilnosti i niski fiksni trokovi predstavljaju znaajnu odrednicu i komparativnu prednost malih preduzea. Ona su esto i izvor inovacija i kao takva doprinose ubrzanijem razvoju privrede. U ovim preduzeima dolazi do izraaja preduzetnika inicijativa, profitabilnost ulaganja kapitala, inovativnost i kreativnost. Sektor malih preduzea dobija poseban znaaj u zemljama koje ostvaruju ubrzani tehnoloki razvoj, jer se preko malih preduzea lake prenosi savremena tehnologija. Mala preduzea imaju izuzetno znaajnu ulogu u lokalnom i regionalnom razvoju jedne zemlje. Ona su esto glavni izvor nove zaposlenosti. Mala preduzea mogu imati i znaajnu ulogu u spoljnoj trgovini jedne zemlje kao kooperanti velikih multinacionalnih preduzea i kompanija. 2.4.2. Srednje preduzee Preduzea srednje veliine imaju izmeu 100 i 300 zaposlenih. Veliina preduzea se utvruje u zavisnosti od primenjenih kriterijuma. Ako se kao kriterijum koristi samo broj zaposlenih, pri tome se zanemaruje koliina uloenog kapitala. Savremena tehnologija i automatizacija radnih procesa mogu da obezbede proizvodnju visokog obima sa malim brojem zaposlenih. Stoga je kriterijum veliine uslovna kategorija i ne predstavlja istovremeno indikator ekonomskog znaaja preduzea. Srednja preduzea se nalaze na prelazu izmeu malih i velikih. Preduzea srednje veliine imaju odreene slinosti i sa malim i velikim preduzeima. Prednost srednjih preduzea u odnosu na velika su u veoj fleksibilnosti na trine i tehnoloke promene. Ovo je naroito izraeno u granama u kojima je brzina i sposobnost prilagoavanja bitan uslov fleksibilnosti poslovanja. Podela rada i kooperacija su znaajno razvijene u ovim vrstama preduzea. Srednja preduzea karakterie relativno visok stepen specijalizacije poslova i zaokruenost radnog i tehnolokog procesa. Visok stepen specijalizacije poslovnih funkcija u preduzeu srednje veliine dovodi do poveanja ukupne fleksibilnosti preduzea. Primena nauke i savremenih dostignua tehike i tehnologije kod ovih preduzea vea je nego kod malih preduzea, ali znatno manja nego kod velikih preduzea. Pitanje ekonomije obima ne postavlja se tako snano kod malih i srednjih kao kod velikih preduzea jer ovu vrstu preduzea karakteriu niski fiksni trokovi. Po definiciji, srednja preduzea imaju veu mo prilagoavanja - adaptibilnosti potrebama trita i drugih spoljnih faktora, nego velika preduzea. Organizacija rada u ovim preduzeima se razvija na bazi naunih principa. Sve neophodne funkcije su razvijene u skladu sa potrebama obavljanja delatnosti i reprodukcije ovih vrsta preduzea. Srednja preduzea su obino preovlaujua u strukturi privrede jedne srednje ekonomski razvijene zemlje. 2.4.3. Veliko preduzee

Najei oblici organizovanja velikih poslovnih sistema u svetu su korporacije. One su najee, velika preduzea ali i multinacionalne kompanije. Prednost korporacije je to omoguava prikupljanje ogromnih finansiskih sredstava od raznih posrednika, pa i sitnih tedia. Holding kompanije. Holding je sloeni oblik organizovanja velikih poslovnih sistema. U svom sastavu on ima vie preduzea, od kojih jedno predstavlja matino ili upravljako preduzee, a ostala su zavisna ili kontrolisana preduzea. Uobiajeni naziv za matino preduzee je i mati preduzee, a za zavisna preduzea preduzea erke.

Holding ima upravljaku dominaciju nad preduzeima kerima i nad sistemom kao celinom. On se ostvaruje preko predstavnika holdinga u upravljakim organima zavisnih preduzea i u skladu je sa visinom kapitala u tim pre-duzeima.

Upravljako potinjavanje i ukljuivanje ranije samostalnih preduzea vri se i putem njihovog integrisanja i pripajanja. To se najee deava kad ova preduzea zapadnu u teak materijalni poloaj. Vea i snanija preduzea ih tada gutaju, ukljuuju u svoj sastav, oduzimajui im upravljaku autonomiju. Holding moe biti ist i meovit. ist holding je preduzee koje se iskljuivo bavi upravljakim aktivnostima: osnivanjem, finansiranjem i upravljanjem preduzeima. Meoviti holding, pored upravljakog poslovanja, obavlja i druge vrste poslova iz oblasti proizvodnje, trgovine ili uslunih delatnosti.

2.5. PREGLED STANJA PREDUZEA U SRBIJI

2.4.1. Br prduz prm njihv vliini N snvu rsplivih pdtk, mm knsttvti d brunm mkrknmskih grgt buhvn 89.115 prduz u Rpublici Srbii. d tg ukupng br prduz, u cntrln Srbii u 2009. gdini pslvl 65.509 prduz t ini 73,5%, 23.606 u Vvdini t ini 26,5%. d ukupn 89.115 prduz Rpublik Srbi u 2009. gdini bil : 76.243 mikr (85,6%), 9.873 mlih (11,1%), 2.470 srdnjih (2,8%) i 529 vlikih (0,5%). Vm su slin struktur p vliini prduz n nivu cntrln Srbi i Vvdin. d ukupn 65.509 prduz lcirnih u cntrln Srbii u 2009. gdini bil : 56.216 mikr (85,8%), 7.131 mlih (10,9%), 1.766 srdnjih (2,7%) i 396 vlikih (0,6%). N tritrii Vvdin bil 23.606 prduz u 2009. gdini, d g: mikr 20.027 (84,8%), mlih 2.742 (11,6%), srdnjih 704 (3,0%) i vlikih 133 (0,6%). Psmtrn p sktrim KD, n nivu Rpublik Srbi, nv u u ukupnm bru prduz iml su: trgvin n vlik i ml, prvk mtrnih vzil i dr. (38,9%), prrivk industri (20,8%), ktivnsti u vzi s nkrtninm, iznmljivnj i pslvn ktivnsti (15,2%), grvinrstv (6,9%), sbr, sklditnj i vz (6,5%) itd.

MIKRO 0 - 9 zaposlenih 85%

VELIKA 250 i vie zaposlenih 1%

SREDNJA 50249 zaposlenih 3%

MALA 10-49 zaposlenih 11%

Grf. 1. Struktur prduz prm vliini, u Rpublici Srbii, 2009. 2.5.2. Br zpslnih prm vliini prduz Prduz u Rpublici Srbii, u 2009. gdini, zplj vl su 1.048.908 lic. U cntrln Srbii bil 792.589 t. 75,6%, u Vvdini 256.319, t. 24,4% zpslnih lic. U br zpslnih u mikr prduzim, psmtrn p tritrim, vrl udn n: n nivu Rpublik Srbi 14,6%, u cntrln Srbii 14,3% i Vvdini 15,3%. Ml prduz u bru zpslnih u Rpublici Srbii ustvuu s 19,2%, cntrln Srbii 18,2% i Vvdini 22,1%. Kd srdnjih i vlikih prduz u br zpslnih p tritrim su nudn n i kr u s z srdnj prduz n nivu Rpublik Srbi 24,7%, cntrln Srbi 23,3% i Vvdin 29,0%, z vlik prduz n nivu Rpublik Srbi 41,5%, u cntrln Srbii 44,1% dk t u u Vvdini 33,6%. Psmtrn p sktrim KD, nv u u ukupnm bru zpslnih u Rpublici Srbii 2009. gdin iml su: prrivk industri s 353.860 zpslnih lic, trgvin n vlik i ml, prvk mtrnih vzil i dr. s 207.804 zpslnih lic, sbr, sklditnj i vz - s 116.270 zpslnih lic, itd.
MIKRO 15%

VELIKA 41%

MALA 19%

SREDNJA 25%

Grf. 2. Struktur zpslnih prm vliini prduz, u Rp. Srbii, 2009.

3. ISTRAIVANJE 3.1. Predmet i ciljevi istraivanja U skladu sa prethodnom teorijskom analizom predmet empirijskog dela istraivanja je analiza tolerancije prema promenama u malim, srednjim i velikim preduzeima u Vojvodini. Osnovni problem je da se ustanovi ukupni, nivo tolerancije prema promenama kao i tri aspekta tolerancije: 1. Aspekat tolerancije prihvatanja novina, novih i neoekivanih situacija ispitivali smo analizom sledeih pitanja iz upitnika: 2. eleo bih da ivim neko vreme u stranoj zemlji. 9. Radije prihvatamo ono na ta smo navikli, nego ono to nam je nepoznato. 11. Osobe koje ive pravilan i jednolian ivot bez iznenaenja imaju dovojno dabudu srene. razloga

13. Vie volim drutvo u kojem poznajem veinu ljudi od onog u kojem su mi veina stranci. 2. Aspekat sposobnosti snalaenja u sloenosti velikog broja nesreenih i nepotpunih informacija ispitivali smo analizom sledeih pitanja iz upitnika 1. Ljudi koji svoj ivot provode po rasporedu, verovatno promae ono to je najbolje u njemu. 2. Dobar posao jeo naj u kojem je uvek jasno ta i kako treba raditi. 3. Zabavnije je udubiti se u komplikovan problem, nego reavati neto jednostavno. 4. Na due staze vie se moe uiniti reavajui male i jednostavne nego velike i zahtevne probleme. 5. esto su najzanimljiviji i najinspirativniji ljudi koji se ponaaju razliito i originalno. 10. Ljudi koji insistiraju na odgovorima da i ne, ne znaju koliko su stvari komplikovane. 14. Rukovodioci ili predavai koji daju nejasne zadatke omoguuju pojedincu da pokae originalnost i inicijativu. 15. to pre svi uskladimo sline vrednosti i ideale, to e nam biti bolje 3. Aspekat sposobnosti snalaenja u sloenosti velikog broja nesreenih i nepotpunih informacija ispitivali smo analizom sledeih pitanja iz upitnika. 1. Strunjak koji ne moe do tanina odgovoriti na sva pitanja, verovatno i ne zna previe. 3. Ne postoji problem koji se ne moe reiti.

12. Mnoge od naih najvanijih odluka zasnivaju se na nepotpunim informacijama. Rezultat koji se moe smatrati prosenom tolerancijom je 3, sve ispod toga je nedovoljna, a iznad zadovoljavajua ili izuzetna. Evolucija drutva u svim njegovim segmentima u tesnoj je vezi sa promenom sistema vrednosti, koji ini osnovu svih pojavnih oblika drutva. Vrednosti prema kojima se pojedina drutva rukovode odreuju poglede na ivot lanova tog drutva, njihove naune poduhvate i razvoj tehnologije, kao i politiko, ekonomsko i kulturno ureenje tog drutva. Odredivi vrednosti i izrazivi ciljeve, drutvena zajednica uspostavlja obrazac drutvenih percepcija, spoznaja i izbora za inovacije i drutveno prilagoavanje. Kao odgovor na izazove iz okruenja, menja se i kulturni vrednosni sistem, te se pojavljuju novi obrasci kulturne evolucije. Jedan od njih sve vie dobija na znaaju, a to je intelektualni kapital kao nova vrednost nastala na prelasku iz industrijskog ka dobu znanja. Ova pojava namee potrebu izuavanja toelrancije prema promenama. U naem istraivanju opredelili smo se za mala, srednja i velika preduzea u Vojvodini, zbog toga to bi ona trebalo da budu osnovni pokretai promena. Da bi se efikasno izveo proces organizacione transformacije, a naa preduzea su na to primorana, izmeu ostalog i zbog trancizionog perioda u kojem se nalazi itavo nae drutvo, neophodno je znati nivo tolerancije zaposlenih, kako bi se to bezbolnije, lake i bre ovaj proces sproveo. Konkretno, u malim, srednjim i velikim preduzeima koje su uzorak istraivanja, procesi promena postoje i otpori promenama su u velikoj meri zastupljeni, iako menaderi nisu svesni te realnosti jer se o promenama i otporima promenama, malo govori i jo manje strateki pristupa u tim organizacijama. U neposrednom razgovoru sa ispitanicima pre ispunjavanja upitnika, doao sam do zakljuka da su neki postali svesni da su promene neophodne i da je otprom promenama mogue upravljati, tek u trenutku popunjavanja upitnika. Neki od ispitanika su usmenim putem izneli zakljuke da bi bili spremniji na procese promena kada bi se one sprovodile na planiran i sistematski nacin a ne stihijski. 3.2. Ciljevi istraivanja Nauni cilj ovog rada je sistematizovanje najnovijih saznanja iz oblasti upravljanja promenama u organizacijama sa posebnim fokusom na mala srednja i velika preduzea.Tkoe je cilj, da se na osnovu dobijenih rezultata donesu zakljuci i primeri dobre prakse koji mogu doprineti izuavanju otpora promenama u malim srednjim i velikim preduzeima. Drutveni cilj je podizanje nivoa svesti u organizacijama, odnosno, promena paradigme menadera i zaposlenih u malim srednjim i velikim preduzeima o neophodnosti promena, o otporu promenama i o potrebi upravljanja procesima promena uz sistematian i nauni pristup. Praktini cilj istraivanja je primena dobijenih rezultata otpora na promene u malim srednjim i velikim preduzeima, radi efikasnijeg srpovoenja procesa promena u organizacijama.

3.3. Zadaci istraivanja Da bi se dokazale ili opovrgle hipoteze istraivanja, neophodno je realizovati postavljene zadatke istraivanja. U okviru rada potrebno je: 1. ispitati toleranciju na promene zaposlenih u organizacijama koje istraujemo; 2. ispitati toleranciju prema promenama po razliitim aspektima; 3. ustanoviti postoje li razlike u toleranciji izmeu ispitivanih preduzea; 4. ustanoviti postoje li razlike u odnosu na demografske karakteristike ispitanika u istraivanim preduzeima. 3.4. Nezavisne i zavisne varijable istraivanja Pregledom literature i nekih dosadanjih istraivanja varijable naeg istraivanja delimo na nezavisne (tip preduzea, godine staa, godine starosti) i zavisne (tolerancija na promene). Kao nezavisne varijable, odnosno demografski podaci posmatrani su: Godine starosti (istraivanjem je obuhvaeno etiri kategorije starosti: do 30 godina, od 31 do 40 godina, od 41 do 50 godina, preko 50 godina) ; Duina radnog staa (Definisano je est kategorija u okviru ove varijable: do 5 godina, od 6 do 10 godina, od 11 do 15 godina, od 16 do 20 godina, od 21 do 25 godina i preko 26 godina) ; Radno mesto U okviru ove varijable nije popunjavan upitnik jer su istraivanjem obuhvaeni u srednjim i velikim preduzeima administrativni radnici a u malim svi zaposleni. 3.5. Znaaj i aktuelnost istraivanja Nova ekonomija ekonomija zasnovana na znanju postavlja nove zahteve pred sva preduzea. Ona moraju da se transformiu i da svoj rad prilagode novoj ekonomiji. Kao to je poljoprivredno drutvo zasnovano na poljoprivrednoj organizaciji, industrijsko na proizvodnoj, tako i drutvo zasnovano na znanju (uee drutvo) mora da ima ueu organizaciju, sa svim elementima kulture organizacije koja ui. Znaaj ovog rada se ogleda u tome da ukae na nove pravce i ponudi mogua reenja za podizanje nivoa tolerancije prema promenama. 3.6. Hipoteze istraivanja Na osnovu predmeta i cilja istraivanja definisane su hipoteze. Osnovna istraivaka hipoteza od koje se polo glasi: HIPOTEZA (H0): Pretpostavljamo da je ukupna tolerancija prema preduzeima u Vojvodini na zadovoljavajuem nivou promenama u

Pomone hipoteze: HIPOTEZA (H1): Pretpostavljamo da je tolerancija prema promenama sa aspekta tolerancije na prihvatanje novina u preduzeima prema vrsti preduzea najvea u malim preduzeima. Pretpostavljamo da tolerancija prema promenama sa aspekta sposobnosti snalaenja u sloenosti nesreenih, nepotpunih informacija u preduzeima prema vrsti preduzea najvea u velikim preduzeima. Pretpostavljamo da je tolerancija prema promenama sa aspekta reavanja nejasnih situacija u kojima se trebaju donositi odluke u preduzeima prema vrsti preduzea najmanja u srednjim preduzeima. Pretpostavljamo da postoji statistiki znaajna razlika u toleranciji prema promenama prema vrsti preduzea

HIPOTEZA (H2):

HIPOTEZA (H3):

HIPOTEZA (H4):

4.7. Metode istraivanja Precizno definisanje istraivakog problema i predmeta predstavlja vaan uslov, s obzirom na irinu oblasti posmatranja Pri izradi rada koristi se nauna i struna literatura, struni asopisi, kao i literatura dostupna putem Interneta. U ovom radu bie koriene viestruke metode u procesu istraivanja. Kombinovani su kvalitativni i kvantitivni pristup, tzv. metoda triangulacije. Izabrana je upravo ova metoda, zato to je kompleksna i povezuje razliite paradigmatske sisteme u jedinstveni korpus. Tehnike i instrumenti birani su u okviru deskriptivnog istraivakog metoda koji je primeren predmetu i cilju istraivanja. Pored ovog, primenjeni su analitiko-sintetiki i statistiki metod. Od tehnika istraivanja u procesu prikupljanja podataka primenili smo: intervjuisanje, anketiranje i skaliranje.

Instrument koji smo koristili sastavljen je iz: upitnika za utvrivanje nivoa tolerancije na promene,

Prilikom empirijskog istraivanja koristili smo standardizovani upitnik iz knjige Upravljanje ljudskim potencijalima Sveta Maruia (III izmenjeno i dopunjeno izdanje, ADECO, Zagreb, 2000.), Dajemo empirijski model prema kojem smo gradili svoje istraivanje i analizu.

Na odgovarajuem uzorku ispitanika i uz pomo pripremljenog upitnika na terenu (u malim srednjim i velikim preduzeima), prikupljeni eljeni podaci obraeni su osnovu analize, prikazani, protumaeni, nakon ega su izneti odgovarajui zakljuci. Postavljene su i hipoteze i prikazani dobijeni rezultati su prokomentarisani injenicama da li se postavljene hipoteze prihvataju ili odbacuju. 4.8. Uzorak istraivanja Opis uzorka istraivanja Uzorak su inila oba pola, starosti od dvadesetak godina do preko pedeset godina, razliite duine radnog staa, kao i razliitog stepena obrazovanja u tri kategorije preduzea; malom, srednjem i velikom preduzeu. Istraivanjem je obuhvaeno ukupno 51. ispitanik od toga 21. ispitanik iz kategorije malih; 14. ispitanika iz kategorije srednjih i 16. ispitanika iz kategorije velikih preduzea. Sve tri kategorije preduzea su sa seditem u Novom Sadu. Kriterijumi kojih smo se pridravali pri izboru uzorka pokrivaju nae zahteve postavljene pri formiranju ciljeva i zadataka istraivanja. Uzorak je, dakle, prilagoen analitikim potrebama ovog istraivanja, nameran je. Anketiranje ispitanika vreno je u periodu od 24.05.2011. do 27.05.2011. godine.

4. PRIKAZ REZULTATA ISTRAIVANJA Do rezultata smo doli na osnovu analize uraenog upitnika u malom, srednjem i velikom preduzeu. Upitnik tolerancija prema promenama je meren prema datom kljuu 5 modela gde su rezultati posmatrani sa aspekta Ukupnog nivoa tolerancije prema promenama Tolerancija na prihvatanje novine Sposobnost snalaenja u sloenosti nesreenih, nepotpunih informacija Reavanje situacija u kojima se trebaju donositi odluke

Upitnik se sastoji iz uvodnog dela u kojem je ispitanicima jasno dato do znanja da je upitnik anoniman i da e se koristiti samo u naune svrhe. Prvi deo upitnika se sastojao od zavisnih varijabli i to: 1. godine starosti 2. duina radnog staa Zatim sledi drugi deo upitnika koji ima 16 pitanja i na osnovu datog kljua za obradu podataka dolazi se do potrebnih rezultata koji se analiziraju. Kako je tolerancija skup tri osnovna aspekta tolerancije prihvatanja novina, novih i neoekivanih situacija; sposobnosti snalaenja u sloenosti velikog broja nesreenih i nepotpunih informacija; pogleda na reavanje nejasnih situacija u kojima se moraju donositi odluke ispitivali smo i njih uz pomo istog upitnika. Aspekat tolerancije prihvatanja novina, novih i neoekivanih situacija ispitivali smo analizom sledeih pitanja iz upitnika: 2. eleo bih da ivim neko vreme u stranoj zemlji. 9. Radije prihvatamo ono na ta smo navikli, nego ono to nam je nepoznato 11. Osobe koje ive pravilan i jednolian ivot bez iznenaenja imaju dovojno srene. razloga dabudu

13. Vie volim drutvo u kojem poznajem veinu ljudi od onog u kojem su mi veina stranci. Aspekat sposobnosti snalaenja u sloenosti velikog broja nesreenih i nepotpunih informacija ispitivali smo analizom sledeih pitanja iz upitnika: 4. Ljudi koji svoj ivot provode po rasporedu, verovatno promae ono to je najbolje u njemu.

5 Marui., S., Upravljanje ljudskim potencijalima, III izmijenjeno i dopunjeno izdanje, ADECO, Zagrab, 2001

5. Dobar posao je onaj u kojem je uvek jasno ta i kako treba raditi. 6. Zabavnije je udubiti se u komplikovan problem, nego reavati neto jednostavno. 7. Na due staze vie se moe uiniti reavajui male i jednostavne nego velike i zahtevne probleme. 8. esto su najzanimljiviji i najinspirativniji ljudi koji se ponaaju razliito i originalno. 10. Ljudi koji insistiraju na odgovorima da i ne, ne znaju koliko su stvari komplikovane. 14. Rukovodioci ili predavai koji daju nejasne zadatke omoguuju originalnost i inicijativu. 15. to pre svi uskladimo sline vrednosti i ideale, to e nam biti bolje. Aspekat pogleda na reavanje nejasnih situacija u kojima se moraju donositi odluke ispitivali smo analizom sledeih pitanja iz upitnika pojedincu da pokae

1. Strunjak koji ne moe do tanina odgovoriti na sva pitanja, verovatno i ne zna previe. 4.Ne postoji problem koji se ne moe reiti. 12.Mnoge od naih najvanijih odluka zasnivaju se na nepotpunim informacijama. 5.1. Analiza varijabli Na poetku su analizirane osnovne varijable koje su koriene u istraivanju u cilju potpunije analize: godine starosti i duina radnog staa. grafikon 1: Struktura uzorka prema godinama starosti MALO PREDUZEE
do 30 , 10, 47% od 31 do 40 godina, 9, 43%

preko 50 godina, 0, 0%

od 41do 50 godina 2-10%

SREDNJE PREDUZEE

do 30 6-21%

od 31do 40 godina 7-24%

preko 50 godina 7-24%

od 41do 50 godina 9-31%

VELIKO PREDUZEE
do 30 1-6%

od 31do 40 godina 9-56%

preko 50 godina, 3-19% od 41do 50 godina 3-19%

grafikon broj 1 pokazuje strukturu uzorka prema godinama starosti u MALOM PREDUZEU takva da su najvie zastupljeni zaposleni do 30 godina starosti (47%), zatim od 31 godine do 40 godina starosti (43%), nakon ega slede zaposleni od 41 godine do 50 godina starosti (10%), a tek na kraju sa najmanjim postotkom je kategorija zaposlenih preko 50 godina starosti (0%). SREDNJEM PREDUZEU takva da su najvie zastupljeni zaposleni od 41 godine do 50 godina starosti (31%) zatim od 31 godine do 40 godina starosti (24%), kao i kategorija zaposlenih preko 50 godina starosti u istom procentu (24%). a tek na kraju sa najmanjim postotkom je kategorija zaposlenih do 30 godina starosti (21%), VELIKOM PREDUZEU takva da su najvie zastupljeni zaposleni od 31 godine do 40 godina starosti (56%), nakon toga, od 41 godine do 50 godina starosti (19%) kao i kategorija zaposlenih preko 50 godina starosti u istom procentu (19%). a tek na kraju sa najmanjim postotkom je kategorija zaposlenih do 30 godina starosti (6%), grafikon 2: Struktura uzorka prema duini radnog staa MALO PREDUZEE

do 5 godina 10-47%

od 6do 10 godina 6-29%

preko 26 godina od 21do 25 godina 0- 0% 0-0%

od 16do 20 godina 3-14%

od 11 do 15 godina 2-10%

SREDNJE PREDUZEE
do 5 godina 5-17% od 6do 10 godina 4-14% od 11do 15 godina 5-17%

preko26 godina 8-28%

od 21do 25 godina 5-17%

od 16do 20 godina 2-7%

VELIKO PREDUZEE
do 5 godina 1-6%

preko 26 godina 3-19%

od 6 do 10 godina 4-24%

od 21do 25 godina 2-13%

od 16do 20 godina 3-19%

od 11do 15 godina 3-19%

grafikon broj 2 pokazuje strukturu uzorka prema duini radnog staa ispitanika u MALOM PREDUZEU, do 5 godina radnog staa ima 47% ispitanika; od 6 do 10 godina radnog staa ima 29% ispitanika; od 11 do 15 godina radnog staa ima 10% ispitanika; od 16 do 20 godina radnog staa ima 14% ispitanika; od 21 do 25 godina radnog staa ima 0% ispitanika; a preko 25 godina radnog staa

ima 0% ispitanika. Moe se zakljuiti da je meu ispitanicima u MALOM PREDUZEU najvie ispitanika do 5 godina radnog staa (47%). SREDNJEM PREDUZEU do 5 godina radnog staa ima 17% ispitanika; od 6 do 10 godina radnog staa ima 14% ispitanika; od 11 do 15 godina radnog staa ima 17% ispitanika; od 16 do 20 godina radnog staa ima 7% ispitanika; od 21 do 25 godina radnog staa ima 17% ispitanika; a preko 25 godina radnog staa ima njih 28% ispitanika. Moe se zakljuiti da je meu ispitanicima u SREDNJEM PREDUZEU najvie ispitanika preko 25 godina radnog staa (28%). VELIKOM PREDUZEU do 5 godina radnog staa ima 6% ispitanika; od 6 do 10 godina radnog staa ima 24% ispitanika; od 11 do 15 godina radnog staa ima 19% ispitanika; od 16 do 20 godina radnog staa ima 19% ispitanika; od 21 do 25 godina radnog staa ima 13% ispitanika; a preko 25 godina radnog staa ima 19% ispitanika. Moe se zakljuiti da je meu ispitanicima u VELIKOM PREDUZEU najvie ispitanika od 6 do 10 godina radnog staa ima (24%). Drugi deo upitnika je sadrao 16 pitanja, koja su zatim prema zadatom kljuu analizirana i obraena. grafikon 3: Distribucija odgovora prema kljuu i prema ukupnom rezultatu tolerancije na promene: MALO PREDUZEE
4.06 4.40 4.08 3.52

SREDNJE PREDUZEE
4.03 3.85 3.82

VELIKO PREDUZEE
4.34 4.30 4.56 3.54

3.48

4.06 4.40 4.08 3.52

3.85 3.82 4.03 3.48

4.34 4.30 4.56 3.54

1. 2. 3. 4.

Ukupni nivo tolerancije prema promenama Tolerancija na prihvatanje novine Sposobnost snalaenja u sloenosti nesreenih, nepotpunih informacija Reavanje situacija u kojima se trebaju donositi odluke

Kako je tolerancija skup tri osnovna aspekta tolerancije prihvatanja novina, novih i neoekivanih situacija; sposobnosti snalaenja u sloenosti velikog broja nesreenih i nepotpunih informacija; pogleda na reavanje nejasnih situacija u kojima se moraju donositi odluke ispitivali smo i njih uz pomo istog upitnika. 6 grafikon broj 3 pokazuje dobijen rezultat ukupne tolerancije prema promenama i osnovna tri aspekta tolerancije kod ispitanika u MALIM SREDNJIM I VELIKIM PREDUZEIMA
6

Sveto Marui

MALOM PREDUZEU, 1. Ukupni nivo tolerancije prema promenama iznosi 4.06 to je prihvatljiv rezultat obzirom da je rezultat koji se moe smatrati prosenom tolerancijom 3.00, sve ispod toga je nedovoljna, a iznad zadovoljavajua ili izuzetna. U sluaju MALIH PREDUZEA moemo da kaemo da je ukupna tolerancija na promene zadovoljavajua. 2. Tolerancija na prihvatanje novine iznosi 4.40 3. Sposobnost snalaenja u sloenosti nesreenih, nepotpunih informacija 4.08 4. Reavanje situacija u kojima se trebaju donositi odluke 3.52 Dakle, moe se rei da je ukupan nivo tolerancije u MALOM PREDUZEU prosean, zadovoljavajui. Takoe na osnovu rezultata zakljuujemo da su ispitanici u MALIM PREDUZEIMA najveu toleranciju na prihvatanje novine a najmanje na reavanje situacija u kojima se trebaju donositi odluke. SREDNJEM PREDUZEU 1. Ukupni nivo tolerancije prema promenama iznosi 3.85 to je takoe prihvatljiv rezultat obzirom da je iznad 3.00. U sluaju SREDNJIH PREDUZEA moemo da kaemo da je ukupna tolerancija na promene prihvatljiva. 2. Tolerancija na prihvatanje novine iznosi 3.82 3. Sposobnost snalaenja u sloenosti nesreenih, nepotpunih informacija 4.03 4. Reavanje situacija u kojima se trebaju donositi odluke 3.48 Na osnovu predoenih rezultata zakljuujemo da je ukupan nivo tolerancije u SREDNJEM PREDUZEU na granici zadovoljavajueg. Iako su ispitanici u SREDNJIM PREDUZEIMA pokazali najveu toleranciju kod snalaenja u sloenosti nesreenih, nepotpunih informacija a najmanju na reavanje situacija u kojima se trebaju donositi odluke. VELIKOM PREDUZEU 1. Ukupni nivo tolerancije prema promenama iznosi 4.34 to je takoe prihvatljiv rezultat obzirom da je iznad 3.00. U sluaju VELIKIH PREDUZEA moemo da kaemo da je ukupna tolerancija na promene vie nego zadovoljavajua. 2. Tolerancija na prihvatanje novine iznosi 4.30 3. Sposobnost snalaenja u sloenosti nesreenih, nepotpunih informacija 4.56 4. Reavanje situacija u kojima se trebaju donositi odluke 3.54 Ispitanici u VELIKOM PREDUZEU su meu ispitanicima pokazali najvei ukupan nivo tolerancije. Takoe su pokazali najveu toleranciju kod snalaenja u sloenosti nesreenih, nepotpunih informacija a najmanju na reavanje situacija u kojima se trebaju donositi odluke.

Na osnovu komparativno prikazanih rezultata moemo da zakljuimo da su zaposleni u VELIKIM PREDUZEIMA najtolerantniji na promene.

grafikon 4: Rezultat ukupne tolerancije na promene komparativni pregled:


3.54 VELIKO PREDUZEE 3.48 4.56 4.30 4.34 4 SREDNJE PREDUZEE 4.03 3.82 3.85 4.08 4.06 MALO PREDUZEE 4 3 2 1 3.52 4.08 4.40 4.06 SREDNJE PREDUZEE 3.48 4.03 3.82 3.85 3 2 1 4.40

3.52 MALO PREDUZEE

VELIKO PREDUZEE 3.54 4.56 4.30 4.34

1. 2. 3. 4.

Ukupni nivo tolerancije prema promenama Tolerancija na prihvatanje novine Sposobnost snalaenja u sloenosti nesreenih, nepotpunih informacija Reavanje nejasnih situacija u kojima se trebaju donositi odluke

Na osnovu komparativno prikazanih rezultata moemo da zakljuimo: zaposleni u VELIKIM PREDUZEIMA imaju najvii ukupan nivo tolerancije prema promenama. zaposleni u MALIM PREDUZEIMA imaju najvii nivo tolerancije na prihvatanje novina. zaposleni u VELIKIM PREDUZEIMA imaju najvii nivo sposobnosti snalaenja u sloenosti nesreenih, nepotpunih informacija. Dok je vrednost rezultata sposobnosti za reavanje nejasnih situacija u kojima se trebaju donositi odluke u sva tri oblika preduzea poednak gde ipak najvei rezultat pokazuje VELIKO PREDUZEE

Na osnovu komparativno prikazanih rezultata takoe moemo da zakljuimo: zaposleni u SREDNJIM PREDUZEIMA imaju najnii ukupan nivo tolerancije prema promenama. zaposleni u SREDNJIM PREDUZEIMA imaju najnii nivo tolerancije na prihvatanje novina.

zaposleni u SREDNJIM PREDUZEIMA imaju najnii nivo sposobnosti snalaenja u sloenosti nesreenih, nepotpunih informacija. Dok je vrednost rezultata sposobnosti za reavanje nejasnih situacija u kojima se trebaju donositi odluke u sva tri oblika preduzea poednako nizak gde ipak najnii rezultat pokazuje SREDNJE PREDUZEE

Analiza rezultata Komparativna analiza rezultata sa aspekta veliine preduzea Sa aspekta ukupne tolerancije na prvom mestu se nalazi veliko, zatim malo a najslabiji rezultat je pokazalo srednje preduzee. Sa aspekta tolerancije na prihvatanje novina na prvom mestu se nalazi malo nakon njega veliko i na kraju srednje preduzee. Sa aspekta sposobnosti snalaenja u sloenosti nesreenih, nepotpunih informacija na prvom mestu se nalazi veliko nakon njega malo i na kraju srednje preduzee. Sa aspekta reavanja nejasnih situacija u kojima se trebaju donositi odluke na prvom mestu se nalazi veliko nakon njega malo i na kraju srednje preduzee uz napomenu da su razlike u dobijenim rezultatima skoro zanemarljive.

Komparativna analiza rezultata sa aspekta proseka dobijenih vrednosti u sve tri vrste preduzea Sa aspekta ukupne tolerancije, tolerancije na promene. PREDUZEA u Vojvodini pokazuju zadovoljavajui nivo

Sa aspekta tolerancije na prihvatanje novina PREDUZEA u Vojvodini pokazuju zadovoljavajui nivo tolerancije na promene iako neto manji u odnosu na sposobnosti snalaenja u sloenosti nesreenih, nepotpunih informacija. Sa aspekta sposobnosti snalaenja u sloenosti nesreenih, nepotpunih informacija PREDUZEA u Vojvodini pokazuju zadovoljavajui (najvii u odnosu na druga dva aspekta) nivo tolerancije na promene. Sa aspekta reavanja nejasnih situacija u kojima se trebaju donositi odluke, PREDUZEA u Vojvodini pokazuju prosean (najnii u odnosu na druga dva aspekta) nivo tolerancije na promene. Nakon prezentovanih rezultata istraivanja, pristupa se utvrivanju njihove usklaenosti sa postavljenim istraivakim hipotezama.

Opta hipoteza od koje se polo glasi:

HO: Pretpostavljamo da je ukupna tolerancija prema promenama u preduzeima u Vojvodini na zadovoljavajuem nivou Kako bi se potvrdila nulta hipoteza da je ukupna tolerancija prema promenama u preduzeima u Vojvodini na zadovoljavajuem nivou, bilo je potrebno sprovesti upitnik i analizirati rezultate dobijene putem upitnika. Dobijeni su sledei rezultati: U MALOM PREDUZEU, Ukupni nivo tolerancije prema promenama iznosi 4.06 Tolerancija na prihvatanje novine iznosi 4.40 Sposobnost snalaenja u sloenosti nesreenih, nepotpunih informacija 4.08 Reavanje situacija u kojima se trebaju donositi odluke 3.52 U SREDNJEM PREDUZEU Ukupni nivo tolerancije prema promenama iznosi 3.85 Tolerancija na prihvatanje novine iznosi 3.82 Sposobnost snalaenja u sloenosti nesreenih, nepotpunih informacija 4.03 Reavanje situacija u kojima se trebaju donositi odluke 3.48 U VELIKOM PREDUZEU Ukupni nivo tolerancije prema promenama iznosi 4.34 Tolerancija na prihvatanje novine iznosi 4.30 Sposobnost snalaenja u sloenosti nesreenih, nepotpunih informacija 4.56 Reavanje situacija u kojima se trebaju donositi odluke 3.54 Rezultat koji se moe smatrati prosenom tolerancijom je 3, sve ispod toga je nedovoljna, a iznad zadovoljavajua ili izuzetna. Na osnovu rezultata koje smo dobili i analize rezultata koje smo sproveli moemo rei da je nulta hipoteza koja glasi Pretpostavljamo da je ukupna tolerancija prema promenama u preduzeima u Vojvodini na zadovoljavajuem nivou, potvrena. Pomone hipoteze: HIPOTEZA (H1): Pretpostavljamo da je tolerancija prema promenama sa aspekta tolerancije na prihvatanje novina u preduzeima prema vrsti preduzea najvea u malim preduzeima. Pretpostavljamo da tolerancija prema promenama sa aspekta sposobnosti snalaenja u sloenosti nesreenih, nepotpunih informacija u preduzeima prema vrsti preduzea najvea u velikim preduzeima. Pretpostavljamo da je tolerancija prema promenama sa aspekta reavanja nejasnih situacija u kojima se trebaju donositi odluke u preduzeima prema vrsti preduzea najmanja u srednjim preduzeima.

HIPOTEZA (H2):

HIPOTEZA (H3):

HIPOTEZA (H4):

Pretpostavljamo da postoji statistiki znaajna razlika u toleranciji prema promenama prema vrsti preduzea

Hipoteza (H1): Pretpostavljamo da je tolerancija prema promenama sa aspekta tolerancije na prihvatanje novina u preduzeima prema vrsti preduzea najvea u malim preduzeima takoe se moe potvrditi. Nakon analize upitnika i obrade podataka koje su ispitanici dali, dolazi se do zakljuka da je najvea tolerancija prema promenama sa aspekta tolerancije na prihvatanje novina u malom preduzeu. Rezutat od 4.40 u poreenju sa rezultatima velikog preduzea (4.30) i srednjeg preduzea (3.82) malo preduzee stavlja na prvo mesto po pitanju tolerancija prema promenama sa aspekta tolerancije na prihvatanje novina. Dobijen rezultat je donekle i logian iz razloga to je malo preduzee i izloeno stalnim novinama u nedostatku izraenih jasno definisanih standarda i procedura u poslovanju. Hipoteza (H2): Pretpostavljamo da tolerancija prema promenama sa aspekta sposobnosti snalaenja u sloenosti nesreenih, nepotpunih informacija u preduzeima prema vrsti preduzea najvea u velikim preduzeima. Nakon analize upitnika i obrade podataka koje su ispitanici dali, dolazi se do zakljuka da je najvea tolerancija prema promenama sa aspekta sposobnosti snalaenja u sloenosti nesreenih, nepotpunih informacija u velikom preduzeu. to znai da je i ova postavljena hipoteza potvrena. Rezutat od 4.56 veliko preduzee istie na prvo mesto po pitanju tolerancija prema promenama sa aspekta sposobnosti snalaenja u sloenosti nesreenih, nepotpunih informacija u poreenju sa rezultatima malog preduzea (4.08) i srednjeg preduzea (4.03). Rezultat koji smo dobili moe da se objasni specifinou poslovnog okruenja i sloenim poslovnim zadatcima koji se obavljaju u velikim preduzeima gde je neophodno da zaposleni budu obueni da se snalaze u situacijama kada informacije nisu potpune i sreene. U tome moe daim pomogne predhodno iskustvo definisani standardi i poslovne procedure. Hipoteza (H3): Pretpostavljamo da je tolerancija prema promenama sa aspekta reavanja nejasnih situacija u kojima se trebaju donositi odluke u preduzeima prema vrsti preduzea najmanja u srednjim preduzeima.. Nakon analize upitnika i obrade podataka koje su ispitanici dali, moe da se zakljui da je najmanja tolerancija prema promenama sa aspekta reavanja nejasnih situacija u kojima se trebaju donositi odluke u srednjem preduzeu. ime je i ova postavljena hipoteza potvrena. Rezutat od 3.48 srednje preduzee stavlja na zaelje po pitanju tolerancija prema promenama sa aspekta reavanja nejasnih situacija u kojima se trebaju donositi odluke u poreenju sa rezultatima velikog preduzea (3.54) i malog preduzea (3.52).

Relativno niska vrednost rezultata koji smo dobili u sva tri predzea po pitanju tolerancije prema promenama sa aspekta reavanja nejasnih situacija u kojima se trebaju donositi odluke a u odnosu na rezultate drugih aspekata, ukazuje na injenicu da kod zaposlenihu malim, srednjim i velikim predzueima u Vojvodini nedostaje inicijative za samostalno donoenje odluka. ta je prouzrokovalo to stanje i kako ga prevazii bi mogla biti tema nekog drugog naunog rada. Hipoteza (H4): Pretpostavljamo da postoji statistiki znaajna razlika u toleranciji prema promenama prema vrsti preduzea. Nakon analize upitnika i obrade podataka koje su ispitanici dali, moe da se zakljui da postoji znaajna razlika u toleranciji prema promenama prema vrsti preduzea u odnosu na sve aspekte tolerancije prema promenama. Time je i ova postavljena hipoteza potvrena. 6.Zakljuna razmatranja Poto rezultat koji se moe smatrati prosenom tolerancijom iznosi 3 moemo zakljuiti da je ukupna tolerancija prema promenama u preduzeima u Vojvodini na zadovoljavajuem nivou. Ipak obzirom na trend koji se odnosi na sve uestalije i bre procese promena kako u svetu tako i kod nas, aktivnosti koje bi bilo uputno sprovoditi u malim, srednjim i velikim preduzeima su sledee: razvijanje svesti o neophodnosti promena u preduzeima razvijanje svesti o benefitima inovativnih promena u preduzeima oblikovanje jasne vizije i strategije u procesu promena, ukljuivanje zaposlenih u izgradnji te vizije komuniciranje vizije treba da bude zajednika aktivnost svih zaposlenih sprovoenje detaljnih analiza potreba trita radi procene opravdanosti ulaska u proces promena izrada strategije promena detaljna analiza postojeih kapaciteta reorganizacija i obuka menadmenta podizanje nivoa komunikacije izmeu menadmenta i strukture unapreenje postojeih kapaciteta, obukama, treninzima, seminarima, ukljuivanje konsultanata i eksperata u procese promena u preduzeima motivisanje, izgradnja i stvaranje inovativnih timova u preduzeima. ... Predloene mere koje bi doprinele smanjenju otpora promenama kroz ukljuivanje zaposlenih u timove: postavljanje visokih zahteva u poslu i izazovnih ciljeva, postojanje participacije u postavljanju ciljeva i odluivanju, potvrivanje i iskazivanje sposobnosti, podela posla po najjaim osobinama lanova tima, konsolidovanje ostvarenih prednosti putem promena i pokretanje daljih promena, praenje i unapreivanje kompetencija zaposlenih, odreivanje mogunosti napretka zaposlenih, usaivanje inovativnih pristupa u kulturu organizacije,

razrada i primena sistema motivacije prema postignutim rezultatima, usmeravanje ka stalnom postizanju uspeha, motivisanje vrhunskog kvaliteta i angaovanja, sveobuhvatnije pruanje informacija o znaaju i efektima rada zaposlenih u timovima i uvaavanje dobro obavljenog posla. ...

Nakon implementacije predloenih mera efekti bi se ogledali u sledeem: Smanjeni otpori prema promenama u preduzeima Efikasnije kvalitetnije poslovanje preduzea Visoko motivisani, i spremni na promene, zaposleni koji aktivno uestvuju u podizanju kvaliteta poslovanja u svojim preduzeima. Buenje svesti da su procesi promena, ne samo nezaobilazni, ve i korisni za opstanak i napredovanje preduzea. Unapreenje timskog rada. ... Ovim radom je takoe dokazano da su promene u preduzeima neophodne i da one doprinose, kako pre svega opstanku preduzea, tako i boljim, efikasnijim i efektivnijim rezultatima poslovanja bilo da se radi o malom srednjem ili velikom preduzeu. Nezavisno od vlasnike strukture savremenih preduzea, njihove veliine ili pak nivoa efikasnosti, izvesno je da kljuni segment novodefinisane trine vrednosti svakog preduzea predstavlja prvenstveno intelektualni kapital zaposlenih ljudi, pre svega menadera, koji bi morali biti osposobljeni, ne samo da prepoznaju i iniciraju promene, ve da ih na dovoljno struan nain i sprovedu. Potpuno je jasno da su menaderi sve odgovorniji za kreiranje korporativne kulture uspeha koja, osim to predstavlja adekvatan odgovor na stalno rastuu konkurenciju, dovodi do brzog prestrojavanja i prilagoavanja zahtevima stvarnosti u smislu produkcije strogo merljivih rezultata u malim srednjim ali i velikim preduzeima. Doprinos ovog rada se moe ogledati i identifikovanju novog nivoa odgovornosti menadera u naoj zemlji. Moemo da zakljuimo da su menaderi kljuna karika u lancu promena u preduzeima. Prepoznavanje potrebe za promenama, izrada strategije, animiranje zaposlenih, implementacija, ocena uspenosti sprovedenog procesa promena u preduzeima, sve su to aktivnosti koje su unadlenosti kompetencija menadera preduzea. Koliko e preduzea biti uspena u procesu tranzicija i promena zavisi i u budunosti e sve vie zavisiti od menadera koji upravljaju preduzeima. Na osnovu dobijenih rezultata sprovedenog istraivanja tolerancije na promene u malim srednjim i velikim preduzeima u Vojvodini nazire se pretpostavka da e jedan od kljunih izazova Srpskog

menadera budunosti biti; kako da se sam izbori sa nasleem kolektivne odgovornosti, preuzme inicijativu i odgovornost za sprovoenje procesa promena u svom preduzeu. To bi svakako moglo biti pitanje i dobra osnova za neka budua istraivanja, iji bi cilj bio da se kod menadera ispita nivo spremnosti za preuzimanje odgovornosti. Kao i ispitivanje stepena tolerancije na promene kod menadera malih srednjih i velikih preduzea u Vojvodini. 7. Literatura

Marui, S, Upravljanje ljudskim potencijalima III izmenjeno i dopunjeno izdanje ADECO,


Zagreb,2001 Rick Maurer, Beyond the wall of resistance, 1996 Kurt Lewin, Group Decision and Social Change, 1947 Preduzea u Republici Srbiji, prema veliini, 2009, Radni dokument-Republiki zavod za statistiku Beograd, Jul 2010, broj 70 Csaba, M, Novszath, P,Convergence versus Divergence: the Case of the Corporate Culture, Senge., P., The Fift Discipline, 1990. Carls Hendi, Bogovi menadmenta, Beograd, 1996 Janiijevi, N, 1997, organiaciona kultura-kolektivni um preduzea, Novi Sad, Ulixes; Beograd Ekonomski fakultet Duan Risti i saradnici, Osnovi Menadmenta Duan Risti, Upravljanje promenama, Fakultet za menadment Max Weber, privreda i drutvo, Prosveta Beograd, 1977.godine F. Bahtjarevi iber, Menadment ljudskih potencijala; Golden marketing, Zagreb, 1999. Goleman., D., Emocionalna inteligencija Leposava Grubi Nei, Razvoj ljudskih resursa, AB Print, Novi Sad 2005. Dobrivoje Mihailovi, Psihologija u organizaciji, FON, Beograd, 2008. Jelena orevi Boljanovi, Menadment znanja, Datastatus, Beograd, 2009. Violeta Zubanov, Uloga timskog rada u upravljanju ljudskim resursima, magistarski rad, Fakultet za preduzetni menadment, Univerzitet Braa Kari, Novi Sad, jul 2002. Violeta Zubanov, Menadment timovi kao poslovni potencijal korporativne kulture, Doktorska disertacija, ACIMSI, Univerzitet u Novom Sadu, 2008. Mirjana Petkovi, Organizaciono ponaanje sa menadmentom ljudskih resursa, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003. Mia Jovanovi, Momilo ivkovi, Tatjana Cvetkovski: Organizaciono ponaanje, Megatrend univerzitet, Beograd, 2003. Herzberg, F., Mausner, B. and Snyderman, B., The Motivation to Work, New York, Wiley, 1959. Tisen, R., Andriesen, D., Depre, F. L., Dividenda znanja, Adies, Novi Sad, 2006. Watson, T. J., Sociology, Work and Industry, Routledge & Kegan Paul, London, 1980. Herzberg, F., Work and Nature of Man, New York, Crowell, 1968. Fisher, Schoenfeldert, Show, Human resources management, Longman Group, UK Ltd, 1992. Robbins S., Organization Behaviour, Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall, 2003. Daniel A. Waren, Dar Voich, Menadment proces, struktura i ponaanje, poslovni sistem Grme AD Privredni sistemi, Beograd, 1994.

B. Stoi: Inovacije u tehnologiji: teorijski osnovi i metodi podrke, FON Beograd, 1999.
god. B. Lekovi Principi menadmenta, Ekonomski fakultet Subotica, 2006. B. Lekovi, Principi menadmenta, II izdanje, Subotica, 2008. Ekonomski fakultet Subotica, P. Drucker, Looking ahead, 1997, E. Ahmetagi Organizacija preduzea, Ekonomski fakultet Subotica, 2007. E. E. Lawler, Strategic choices for changing organizations, chapter N. Pavlovi: Osnovi organizacije, Alfa-graf, NS, Novi Sad, 2007, P. F. Drucker, Postkapitalistiko drutvo, Grme Privredni pregled, Beograd, 1995. P. F. Drucker, lanak Budunost koja se ve desila, Harvard Business Review, tom 75 (Septembar Oktobar 1997) Peter F. Drucker, Implications of the present, Harvard business review, vol. 75., 1997. P. F. Drucker: Pogled u budunost: implikacije sadanjosti, Harvard Business Review (Septembar-Oktobar 1997), L. Pondy (1967) preuzeto od Neboja Janiijevi: Organizaciono ponaanje, S. C. Certo, J. Paul Peter, Strategijski menadment, Mc Graw Hill, 1991. P. Senge, The fifth discipline, Fortune, 17 Oktobar, 1994. V. Dei Metode naune organizacije rada, Nauna knjiga, Beograd 1966. M. Levi-Jaki, Upravljanje tehnolokim inovacijama, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 1995. M Milisavljevi, .i dr., Inovacije i tehnoloka strategija preduzea, Ekonomski fakultet, Beograd, 1993 INTERNET IZVORI

http://www.humanresources. about.com http://www.organizationalbehavoir.com http://www.humanlinks.com http://www.cudaprirode.com http://www.razvoj-karijere.com http://www.sr.wikipedia.org