You are on page 1of 14

SEMINARSKI RAD

TEMA: GRAFIKA KARTICA

PREDMET: POSLOVNA INFORMATIKA

SADRAJ

UVOD ................................................................................................................................. 3 1 2 3 4 5 6 7 Uopteno o raunaru .................................................................................................... 4 Grafika kartica ............................................................................................................ 5 Komponente grafike kartice ....................................................................................... 6 Djelovi grafike kartice ............................................................................................... 7 Nain povezivanja........................................................................................................ 8 Kvalitet grafike kartice ............................................................................................... 9 Grafiki procesor ....................................................................................................... 10

7.1Proizvoa grafikih ipova 10 7.1.1 ATI Technologies ........................................................................................... 111 ZAKLJUAK ................................................................................................................... 13 LITERATURA .................................................................................................................. 14

UVOD

Grafika kartica je dio raunara, odnosno podsistem koji slui za prikazivanje slike na ekranu Pored ovoga se moe koristiti i za obradu negrafikih podataka dok je u skorije vrijeme primjetan trend da se na grafike karte prebacuju poslovi koji su tradicionalno pripadali centralnim procesorima. Moderne grafike karte osim ove osnovne funkcije takoe na sebe preuzimaju brojne poslove sa polja raunarske grafike, ime od njih rastereuju ostatak sistema. Moderne grafike kartice su opremljene snanim grafikim procesorima koji svojom procesorskom snagom i brojem tranzistora gotovo nadmauju glavne procesore. Svaka kartica na sebi ima procesor, solidnu koliinu memorije vanu za igranje te jo neke elemente. Grafika kartica moe imati jedan ili vie izlaza. Veina novijih grafikih kartica danas ima 3 izlaza: DVI za LCD, VGA za obian CRT ekran, TV izlaz. Grafike kartice koje se spajaju na matinu plou dolaze u nekoliko stand arda i ona zavisi o sabirnici koju koristi: ISA, PCI, AGP, PCI-E

Uopteno o raunaru

Raunar, odnosno kompjuter, sloeni je ureaj koji slui za izvravanje matematikih operacija ili kontrolnih operacija koje se mogu izraziti u numerikom ili logikom obliku. Raunari su sastavljeni od komponenata koje obavljaju jednostavnije, jasno odreene funkcije. Kompleksna interakcija tih komponenata rezultira sposobnou raunara da obrauje informacije. Hardver ili raunarski hardver (engl. hardware; computer hardware) je fiziki, opipljivi dio raunara. Hardver se mnogo rjee mijenja nego softver. Mogunosti raunara u najvioj mjeri zavise od hardvera i njegovog kvaliteta. Najbitniji dijelovi u raunaru, od kojih zavisi brzina i performanse istog, su brzina procesora (CPU), koliina, tip i brzina RAM-a, vrsta ip seta, brzina FSB-a, brzina hard diska i GPU grafike kartice. Snaga grafikog ipa je bitna samo za aplikacije gdje je potrebno prilino brzo iscrtavanje slika kao kod 3D raunarskih igara, CAD softvera, itd. Takoe je bitna softverska podrka, odnosno drajveri. Bez njih mali broj hardvera funkcionie svom snagom (CPU je izuzetak), i nezamislivo je imati brz raunar bez odgovarajuih drajvera, posebno ako se radi o matinoj ploi i grafikoj kartici.

Grafika kartica

Veina podataka koji dolaze za obradu se privremeno smjeta na memoriju koja se nalazi na grafikoj kartici. Time se obezbjeuje brz protok i samim time bra obrada grafike, to na kraju daje vei broj slika u sekundi inei grafiku scenu ljepom i fluidnijom. Zbog toga proizvoai nastoje poboljati brzinu RAM-a na kartici koja je davno prela brzinu sistemskog RAM-a. Brzina memorije na grafikoj kartici je ve odavno prela Gigahercne granice. Grafika karta, video karta, grafiki adapter ili grafiki akcelerator[1] je komponenta raunara namenjena za obradu i prikaz vizuelnih podataka na odgovarajuim izlaznim ureajima, npr. na monitoru. Pored ovoga se moe koristiti i za obradu negrafikih podataka [2][3] dok je u skorije vrijeme primjetan trend da se na grafike karte prebacuju poslovi koji su tradicionalno pripadali centralnim procesorima.

Moderne grafike karte osim ove osnovne funkcije takoe na sebe preuzimaju brojne poslove sa polja raunarske grafike, ime od njih rastereuju ostatak sistema. Moderne grafike kartice su opremljene snanim grafikim procesorima koji svojom procesorskom snagom i brojem tranzistora gotovo nadmauju glavne procesore. Grafiki procesor obrauje podatke koje dobija posredstvom neke sabirnice (najee AGP, PCI i PCI Express). Sama arhitektura ipa je najbitnija, to znai da njegove instrukcije i brzina izvoenja istih su glavne odlike jednog GPU-a. Iako se grafike karte mogu nai u

http://ucka.veleri.hr/~nanic/static.php?page=static100324-184628 5

integrisanom obliku u sklopu matine ploe, u zadnje vrijeme se u veini sluajeva javljaju kao posebna komponenta, poseban sistem koji ima itav niz podsistema.[6]. Za razliku od integrisanih grafikih karti koje imaju mali kapacitet sopstvene memorije i obino koriste sistemsku memoriju, nove grafike karte posjeduju sopstvenu memoriju koja se koristi samo za grafiku i koja je posebno modifikovana.[7] Skoro sve matine ploe imaju opciju iskljuivanja integrisane grafike karte i mogunost da na sebi prime modernu grafiku kartu sa vrlo visokim performansama preko AGP, PCI i PCI-E magistrala. Prve grafike karte konstruisane su 1995. godine od strane kompanija Matox, Creative, S3 i ATI i one su bile u stanju da proizvedu 3D prikaz. Zatim je 1997. godine kompanija 3dfx izdala novi grafiki ip Voodoo koji je bio u stanju da proizvede i neke 3D efekte. Ubrzo je izbaen i Voodoo 2 koji je uslovio pojavu jaih ipova kao to su TNT i TNT 2 od strane Nvidie. Kompanija Intel, shvativi u kom e pravcu da krene razvoj grafikih karti, poinje da radi na unapreivanju naina konekcije grafike karte sa matinom ploom, iji je rezultat bio pojava magistrale AGP, ime se definitivno povukla crta izmeu grafikog procesora i centralnog procesora samog raunara. Od 1999. godine primat u proizvodnji i presti preuzima Nvidia, koja poinje da radi na unapreenju 3D algoritama i DDR tehnologiji, ime se kapacitet memorije grafike karte skoro udesetostruio, sa 32 na 128 megabajta.

3. Komponente grafike kartice Moderna grafika karta sastoji se od ploe na kojoj se nalaze sledee komponente: Grafiki procesor ili grafika procesorska jedinica (GPU) je procesor specijalno namijenjen i optimizovan da proizvodi grafike elemente. Ovaj procesor je specijalizovan da vri kalkulacije u pokretnom zarezu, to je od fundamentalnog znaaja za 3D grafiko renderovanje i 2D slikovno crtanje. Osnovni atributi grafikog procesora su frekvencija jezgra koja varira od 250Mhz do 4Ghz, i broja cjevovoda ili tzv. edera, koji prevode 3D prikaz okarakterisan tjemenima i linijama u 2D prikaz formiran pikselima. Moderne grafike karte su opremljene snanim grafikim procesorima koji brojem tranzistora nadmauju glavne procesore, to znai da su grafiki procesori svojom procesorskom snagom jai u pojedinim operacijama. BIOS, odnosno, Video BIOS, sadri osnovni program koji je obino skriven, koji upravlja operacijama grafike karte i koji daje instrukcije koje dozvoljavaju hardveru i softveru da komuniciraju sa grafikom kartom. Obino sadri informacije vezane za pravovremenost rada memorije, operativnu brzinu i voltau grafikog procesora, kao i mnoge druge informacije. U nekim sluajevima je mogue promijeniti ove informacije ali to se radi najee prilikom overklokovanja procesora i/ili memorije, to se ne preporuuje od strane proizvoaa jer moe doi do oteenja na samoj kartici. Video memorija kod veine savremenih grafikih karti varira od 128MB do 4GB. Kako video memoriji istovremeno moraju imati pristup i grafiki procesor i prikazno kolo, esto se koristi specijalna ekspresna ili vieportna memorija, kao to su VRAM, WRAM, SGRAM itd. Od 2003. godine video memorija se tipino bazira na DDR tehnologiji. U godinama koje su uslijedile proizvoai su prelazili redom na DDR2, DDR3, DDR4 i

GDDR5. Brzina memorije na savremenim grafikim kartama varira od 400Mhz do 3.8Ghz. RAMDAC (Random Access Memory Digital-to-Analog Converter) pretvara digitalne signale u analogne signale za potrebe monitora koji koriste analogni ulaz, kao npr. CRT monitori. RAMDAC je vrsta RAM ipa koji regulie funkcionalnost grafike karte u smislu da podrava razliite vrijednosti tempa osvjeavanja na CRT monitorima, za koje je optimalan broj od 75Hz. Ipak, svi savremeni LCD monitori, Plazma monitori i Televizori rade na digitalnim signalima i ne zahtijevaju RAMDAC. 4. Djelovi grafike kartice Dananje kartice najee imaju neku vrstu hladnjaka (aktivnog ili pasivnog) zbog komplikovanosti grafikog procesora koji je ve po broju tranzistora prestigao centralni procesor. Monije kartice obino imaju i pasivne hladnjake (heatstink) na VRAM-u zbog visokih frekvencija koje su i do dva puta vee nego kod obinog RAM-a. RAMDAC je dio koji se brine za prikazivanje i kvalitetu 2D slike, dok 3D slike obrauje grafiki procesor u saradnji sa centralnim procesorom i RAM memorijom.

Grafiki procesor marke ATI (AMD) Glavni djelovi moderne grafike kartice su:
2

PCB (Printed Circuit Board) je printana ploa na kojej se nalaze svi ostali djelovi

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/41/ATI_RADEON_X800PRO_R420.JPG 7

GPU (Grapich Processing Unit) grafiki procesor, ujedno i glavni dio koji prevodi binarni kod u sliku) RAM (ili VRAM - Video Random Acces Memory), slui za pohranjivanje najnunijih podataka za GPU, najee teksture Konektori o PCI o AGP o PCI Express Izlazi o VGA (Video Graphics Array) o DVI (Digital Visual Interface) o Video in/Video out (VIVO)

5.

Nain povezivanja

Kako se same grafike karte sa matinom ploom povezuju preko tri pomenute magistrale (AGP, PCI i PCI-E), nain povezivanja sa ureajima za prikaz slike je raznovrsniji: Video Graphics Array (VGA) Digital Visual Interface (DVI) High-Definition Multimedia Interface (HDMI) Video Graphics Array (VGA) je izlaz preko koga se najee povezuju monitori sa katodnom cijevi (CRT).

Video Graphics Array (VGA) Digital Visual Interface (DVI) daje mnogo bolji kvalitet slike na izlaznom ureaju i preko njega se povezuju LCD monitori, Plazma monitori, Televizija visoke rezolucije i Projektori. U nekim sluajevima i CRT monitori koriste DVI izlaze.

Digital Visual Interface (DVI)

3 4

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/3/30/DE15_Connector_Pinout.svg http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/5b/DVI_Connector_Pinout.svg 8

Video In Video Out (VIVO) za S-Video, Composite video i Component video su izlazi koji slue za povezivanje televizije, DVD plejera, video rekordera i igrakih konzola.

9-pin Video In Video Out (VIVO) za S-Video (TV-out), Digital Visual Interface (DVI) za High-definition television (HDTV), i DB-15 za Video Graphics Array (VGA) izlazi High-Definition Multimedia Interface (HDMI) je jedan napredan oblik zvuno/vizuelne konekcije napravljen 2003. godine i obino se koristi za povezivanje DVD plejera i igrakih konzola na monitor.

High-Definition Multimedia Interface (HDMI)

6.

Kvalitet grafike kartice

to je bri GPU i VRAM na grafikoj kartici time je ona bolja i kvalitetnija. Koliina memorije nije presudna iako igra ulogu u mogunostima jedne grafike kartice. esto neke 3D igre nisu u mogunosti da rade sa starijim grafikim karticama jer GPU na njoj jednostavno nema instrukcije da ih pokrene. Svake godine se GPU na grafikoj kartici neprestano unapreuje novim instrukcijama i mogunostima. U zadnje vrijeme se sve ee promoviu SLI i Crossfire tehnologije, praktino uparivanja dvije ili vie grafikih kartica (PCI-E obavezno) u jednu matinu plou.

5 6

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c5/Gpu-connector.jpg http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/48/HDMI_Connector_Pinout.svg 9

7. Grafiki procesor Grafiki procesor Nvidijine grafike kartice, ujedno i glavni dio jedne grafike kartice

Nvidia GeForce 6600GT (NV43) GPU GPU, grafika procesorska jedinica ili grafiki ip (engl. Graphics Processing Unit, ponekad i Visual Processing Unit ili VPU) je procesor specijalizovan za prikazivanje obine i napredne raunarske grafike. Grafiki ip se obino nalazi na grafikim karticama ili matinim ploama. Od njega u najvioj mjeri zavise mogunosti grafike kartice, a u puno manjoj mjeri od koliine memorije na istoj. Grafiki procesor obavlja glavni zadatak obraivanja scene, dok memorija slui kao spremnik za teksture i ostale neophodne podatke. to je bra memorija na grafikoj kartici, ona moe bre da pohranjuje i dostavlja podatke koje GPU obrauje. Grafiki ip je isprogramiran tako da veoma brzo obrauje neku vrstu grafike. Prvi grafiki ipovi su imali primitivne operacije kojima se iscrtavanje trouglova, krugova i uglova izvravalo mnogo bre, to ujedno znai da je glavni procesor osloboen i ne mora izvravati te operacije to rezultira ukupno veom brzinom sistema. Svi noviji ipovi imaju podrku za obraivanje jednostavnih i naprednih 3D i video operacija. 7.1. Proizvoai grafikih ipova Na tritu postoje brojni proizvoai grafikih ipova, od kojih je vrijedno spomenuti sledee:
7

NVIDIA ATi Technologies (sada dio AMD-a) Intel Matrox S3 Graphics SiS VIA Fujitsu

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/44/6600GT_GPU.jpg 10

3Dlabs XGI Technology 3dfx (sada dio NVIDIE) Falanx Microsystems - Mali - sada ARM Norvek

7.11 ATI Technologies


8

ATI Technologies Inc. je bio jedan od najveih proizvoaa grafikih procesora (GPU). Osnovana 1985. godine kompanija ima sjedite u Markhamu, Kanadi. Od oktobra 2006. godine je u potpunom vlasnitvu AMD-a. Kompanija se bavi proizvodnjom, testiranjem grafikih ipova namijenjenih stolnim kompjuterima, laptopovima, te igraim konzolama. Takoer se bavi proizvodnjom integrisanih grafikih ipova te prozvodnjom ipseta za matine ploe. Ati Technologies je osnovan od strane tri doseljenika kineskog porijekla, K. Y. Ho, Benny Lau, Lee Lau, te Adriana Hartog-a roenog u Holandiji. ATI je poeo sa radom kao OEM, proizvodei grafike ipsete za vee kompanije poput IBM-a. Meutim ve 1987. godine kompanija na trite izbacuje EGA Wonder i VGA Wonder grafike kartice, te ih prodaje pod svojim imenom. ATI kupuje Tseng Labs 1997. godine, te zapoljava 40 novih ininjera. Ve 2000. godine ATI kupuje ArtX, kompaniju koja proizvela Flipper grafiki ip koriten u Nintendo GameCube igraoj konzoli. Osim to proizvodi GPU-eve za stolne kompjutere ATI proizvodi grafike procesore za laptope (Mobility Radeon), te integrisane grafike ipove (Radeon IGP). 1. Ati grafiki ipseti EGA/VGA Wonder - EGA/VGA grafiki ipovi namijenjeni IBM raunarima (1987) Mach8 - ATI-jev prvi 2D GUI grafiki procesor (1991) Mach32 - VGA kompatibilan i unaprijeen 2D GUI grafiki procesor (1992) Mach64 - redizajnirani 2D GUI grafiki procesor sa motion-video akceleracijom (1994) Rage serija - ATI-jeva prva 2D i 3D serija grafikih procesora (1995-2004) Rage Mobility - Serija dizajnirana za rad na laptopovima, troi manje energije Radeon serija - Predstavljena 2000. godine, predstavlja sami vrh ATI-jeve 3D ponude. Radeon DDR je bio ATI-jev prvi DirectX 7 3D grafiki procesor Mobility Radeon - Radeon serija grafikih ipova prilagoenih za rad na laptopovima
8

http://cdn.dipity.com/uploads/events/04b14fb8488ff8aef4a3dc53f77258a9.jpg 11

CrossFire - Ova tehnologija predstavlja ATI-jev odgovor na Nvida-inu SLI platformu. Tehnologija omguava uparivanje dvaju ATI Radeon kartica radi postizanja veih performansi.

12

ZAKLJUAK

Grafika kartica je podsistem u raunaru koji slui za prikazivanje slike na ekranu. Ona je zasluna za ono to vidimo na ekranu, bio to tekst, program ili igra. No kako bi grafika kartica funkcionisala potrebno je instalirati odgovarajui upravljaki program (eng. driver) koji dolazi na mediju za pripadnu grafiku karticu (obino na CD-u), ali se moe nai i na Internetu. Grafika kartica moe biti integrisana na matinoj ploi ili dolazi kao zaseban dio. Povezana je raunarom putem sabirnice. Svaka kartica na sebi ima procesor, solidnu koliinu memorije vanu za igranje te jo neke elemente. Grafika kartica moe imati jedan ili vie izlaza. Veina novijih grafikih kartica danas ima 3 izlaza: DVI za LCD, VGA za obian CRT ekran, TV izlaz. Grafike kartice koje se spajaju na matinu plou dolaze u nekoliko standarda i ona zavisi o sabirnici koju koristi: ISA, PCI, AGP, PCI-E

13

LITERATURA Knjige: 1. Cook, Debra L.; John Ioannidis, Angelos D. Keromytis and Jake Luck [2005]. CryptoGraphics: Secret Key Cryptography Using Graphics Cards (PDF) (na en). DOI:10.1007/978-3-540-30574-3_23. 2. James Fung, Steve Mann [2004]. Using Multiple Graphics Cards as a General Purpose Parallel Computer: Applications to Computer Vision (na en). Cambridge UK. DOI:10.1109/ICPR.2004.1334339. 0-7695-2128

Internet: , [azillionmonkeys.com] http://www.azillionmonkeys.com/qed/accelerator.html DDR , [memoryinformation.com] http://www.memoryinformation.com/ddr.htm , [whatis.techtarget.com] http://whatis.techtarget.com/definition/0,,sid9_gci212210,00.html Forget the CPU. Buy a Better Graphics Card, Popular Science ((en)) http://www.popsci.com/gear-gadgets/article/2008-04/forget-cpu-buy-bettergraphics-card Run SETI@home on your NVIDIA GPU, SETI@home ((en)) http://setiathome.berkeley.edu/cuda.php Wikipedia Grafika kartica http://hr.wikipedia.org/wiki/Grafi%C4%8Dka_kartica

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

14