P. 1
T-4-HORIZONTALNA SIGNALIZACIJA

T-4-HORIZONTALNA SIGNALIZACIJA

4.8

|Views: 5,878|Likes:
Published by jottanovic

More info:

Published by: jottanovic on Mar 24, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PPT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/10/2014

pdf

text

original

ТЕМА 4 HORIZONTALNA SIGNALIZACIJA

NASTAVNA PITANJA:
1. Osnovne karakteristike i funkcije horizontalne signalizacije 2. Podela i elementi horizontalne signalizacije 3. Vidljivost elemenata horizontalne signalizacije 4. Ugradnja elemenata horizontalne signalizacije 5. Eksploatacija i zahtevi u pogledu horizontalne signalizacije 6. Osnove projektovanja horizontalne signalizacije

1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE I FUNKCIJE HORIZONTALNE SIGNALIZACIJE
Horizontalna signalizacija se može definisati kao skup posebno oblikovanih geometrijskih elemenata (linija, figura i polja) i natpisa, čijim se kombinovanjem (prilikom projektovanja) i ugradnjom (na kolovozu) formiraju oznake. Pod horizontalnom signalizacijom se podrazumeva skup podužnih i poprečnih oznaka ispisanih ili utisnutih na površinu kolovoza bojom, plastikom ili na drugi način. Horizontalna signalizacija postoji i na drugim (saobraćajnim ) površinama: trotoarima, komunikacijama unutar garaža i parkinga, aerodromskim pistama i platformama, sportsko rekreativni prostori, razne manipulativne površine i sl.

Sa prvom pojavom i daljim razvojem transportnih sredstava, kao i prvim počecima stvaranja saobraćajne mreže javio se problem definisanja saobraćajnih površina za različite smerove kretanja a kasnije i za različite korisnike. Međutim, kvalitet korišćenih materijala (zastora) nije omogućavao u to vreme i efikasno rešavanje navedenog problema, premda je sa upotrebom kamenog materijala došlo i do prvih pojavnih oblika elemenata horizontalne signalizacije. Kasnije je izgradnja savremenih saobraćajnica još više potencirala problem odvajanja smerova kretanja, prvenstveno zbog porasta brzina kretanja i povećanog broja vozila na putevima. U početku su to bile samo uzdužne oznake (centralna linija) koje su već tada označavale zabranu preticanja (prelaženja linije).

Horizontalna signalizacija je prvi put primenjena u SAD početkom XX veka i od tada do danas je postala važni deo saobraćajne opreme. Već 1930. godine dolazi i do primene svetloodbojnih elemenata u domenu horizontalne signalizacije, a 1937. primenjeni su i prvi aplikativni materijali. Na našim prostorima horizontalna signalizacija je u primeni od pedesetih godina, posebno u većim gradovima i na magistralnim pravcima.

Primena horizontalne signalizacije u početku bila skromna zbog sporosti ugradnje, kao i nerazvijene tehnologije proizvodnje materijala za elemente horizontalne signalizacije. Nakon II svetskog rata, razvojem tehnologije proizvodnje i ugradnje kvalitetnih materijala, u primeni je čitav niz elemenata horizontalne signalizacije. Vremenom, razvoj saobraćaja, sredstava i sistema upravljanja uslovio je i pojavu velikog broja informacija koje je trebalo povremeno ili neprekidno "saopštavati" učesnicima u kretanju (pešacima, vozačima).

Značajan deo tih informacija preuzela je na sebe horizontalna signalizacija, što je uslovilo i neophodnost standardizacije njenih elemenata. Horizontalna signalizacija je vrlo značajan element u procesu orijentacije u toku kretanja. Ona se u okviru sistema saobraćajne informatike, uz vertikalnu signalizaciju tretira kao celovit podsistem. Horizontalna signalizacija se, po svom prostornom položaju u sistemu saobraćajne informatike, nalazi u centralnom polju pažnje vozača, a saobraćajnica se u tom slučaju smatra nosiocem informacija.

Polje pažnje vozača se menja zavisno od brzine kretanja vozila, uslova saobraćaja i građevinsko-projektantskog rešenja saobraćajnice. Tako se granice polja pažnje vozača koji se kreće dvosmernim putem, propisno obeleženim oznakama horizontalne signalizacije, sužavaju zavisno od porasta brzine kretanja. Ta činjenica, upravo, posebno ističe značaj elemenata horizontalne signalizacije. Osim toga, vrlo važno svojstvo elemenata horizontalne signalizacije jeste kontinuiranost duž puta radi što bolje (i neprekidne) orijentacije vozača. Istraživanja su pokazala da vozač čak trećinu raspoloživog vremena posvećuje procesu orijentacije prilikom kretanja

S obzirom na to da vozači u toku kretanja primaju preko 90% informacija pomoću vizuelnih receptora, nedvosmislen je izuzetan značaj primene horizontalne signalizacije. Ona se u savremenoj regulaciji saobraćaja nametnula na prostranim saobraćajnim površinama, gde se samo uz pomoć oznaka na kolovozu može dati celovito rešenje kako da se postignu kontinuirano vođenje, obaveštavanje, naređivanje i razdvajanje tokova, čime se potpuno otklanja mogućnost zabune učesnika u saobraćaju.

Ni vođenje saobraćajnih tokova na otvorenom putu, pogotovu u uslovima smanjene vidljivosti i noću, ne može se postići samo vertikalnom i svetlosnom signalizacijom, tako da horizontalna signalizacija opet dolazi do punog izražaja. U stručnoj saobraćajnoj praksi je poznato da je horizontalna signalizacija jedna od najvažnijih komponenti saobraćajne opreme.

Osnovne funkcije horizontalne signalizacije su: • prostorno definisanje namene saobraćajnih površina, • vođenje i usmeravanje saobraćajnih tokova u zonama čvorova na uličnoj i putnoj mreži, • označavanje ivica kolovoza, uključujući i fizička ostrva, • prenos pisanih informacija, • označavanje pojedinih saobraćajnih znakova. Ostvarenje navedenih funkcija podrazumeva, između ostalog, i primenu odgovarajućih materijala sa zadovoljavajućim kvalitetom.

2. PODELA I ELEMENTI HORIZONTALNE SIGNALIZACIJE Ako se horizontalna signalizacija definiše kao skup posebno oblikovanih i kodiranih oznaka sa višestrukim funkcijama, koje se lociraju na saobraćajnim površinama, njeni elementi mogu grupisati na sledeći način: • uzdužne oznake na kolovozu (razdelne linije, ivične linije i linije vodilje, koje mogu biti pune, isprekidane i dvostruke) • poprečne oznake na kolovozu (linije zaustavljanja, kosnici i graničnici, pešački prelazi i prelazi biciklističkih staza) i • ostale oznake (strelice, polja za usmeravanje, linije usmeravanja, natpisi, oznake saobraćajnih površina posebne namene i oznake mesta za parkiranje vozila).

Osim navedene podele, horizontalna signalizacija se može podeliti i na osnovu ostalih karakteristika njenih elemenata. Tako se navode podele prema:  trajnosti,  osobinama svetloodbojnosti,  postupcima ugradnje i  koeficijentu trenja.

Prema trajnosti elemenata horizontalne signalizacije, razlikuju se: •privremena i •stalna signalizacija. Privremena signalizacije se prvenstveno koristi pri izvođenju određenih radova ili nekih aktivnosti na saobraćajnim površinama. Privremena signalizacija se još naziva i kratko trajna, a stalna signalizacija – dugotrajna. Prema osobinama svetloodbojnosti, horizontalna signalizacija se deli na: •običnu i •svetloodbojnu.

Kako je svetloodbojnost vrlo važna karakteristika elemenata horizontalne (i vertikalne) signalizacije, to je njena primena na putevima obavezna, dok se obična signalizacija uglavnom primenjuje na zatvorenim saobraćajnim površinama ili na manje značajnim putevima. Prema načinu ugradnje, odnosno postupcima koji se tom prilikom primenjuju (koji mogu biti ručni, poluautomatski i automatski), elementi horizontalne signalizacije se mogu ugrađivati:  valjanjem, prskanjem,  razmazivanjem, izlivanjem, brizganjem, utiskivanjem, lepljenjem itd.

Zavisno od stanja klizavosti (koeficijent trenja) oznaka, horizontalna signalizacija može biti izvedena: • sa niskim koeficijentom trenja, • sa normalnim koeficijentom trenja i • sa visokim koeficijentom trenja. Svojstva dobrog prijanjanja oznaka se obezbeđuju dodavnjem adekvatnih materijala u boje, odnosno aplikativne materijale.

3. VIDLJIVOST ELEMENATA HORIZONTALNE SIGNALIZACIJE Dnevna vidljivost oznaka u normalnim uslovima nije problematična kada je bela ili žuta boja dovoljno kontrastna u odnosu na površinu na koju je naneta. Dnevna vidljivost je, konačno, veoma smanjena kada je put vlažan, zbog efekta ogledalnog odbijanja. Kada je u pitanju noćna vidljivost elemenata horizontalne signalizacije, polazi se od činjenice da noću izvor svetla predstavljaju farovi vozila. S obzirom na to da svetlost fara pada na putnu površinu, odnosno oznaku pod uglom od nekoliko stepeni, to se veliki deo te svetlosti ogledalno odbija u suprotnom smeru ili se, pak, difuzno raspršava.

U uslovima mokre putne površine ovaj efekat odbijanja još je izraženiji (slika 1.).

Slika 1.. Efekat ogledalnog odbijanja

Noćna vidljivost elemenata horizontalne signalizacije se može poboljšati ako se u oznake na putevima ugrade odgovarajući elementi koji uzrokuju pojavu zvanu retrorefleksija.

Reč je o posebnom oblikovanim svetloodbojnim elementima koji se ugrađuju u masu od koje je izvedena oznaka. Oznake obogaćene ovim elementima, za koje je udomaćen izraz “staklena perla” – kuglica, iako to mogu biti i prizmatični oblici, izgledaju vozačima pri smanjenom svetlu kao sjajne ili vrlo sjajne i na većim udaljenostima. Prizmatični svetloodbojni elementi su inače šire primenjeni na smerokaznim stubovima i sl.

Efekt retrorefleksije je inače posledica pomenutih elemenata da po određenim fizičkim zakonitostima lome svetlosne zrake (slika 2).

Slika 2. Efekat retrorefleksije

Svetloodbojni elementi se u nanos boje mogu ugrađivati tako što se prethodno pomešaju sa bojom ili se posipaju preko sveže nanete boje. Poželjno je da u masi korišćenih svetloodbojnih elemenata budu zrnca različite granulacije, jer se time obezbeđuje dobra vidljivost oznaka tokom eksploatacije. Svetloodbojni elementi se, takođe, ugrađuju posipanjem pod pritiskom i kada se oznake izrađuju od termoplastičnih materijala. Kod dvokomponentnih hladnih plastika su prethodno umešani u jednu od komponenti.

1. UGRADNJA ELEMENATA HORIZONTALNE SIGNALIZACIJE Da bi horizontalna putna signalizacija udovoljila brojnim zahtevima koji se pred nju postavljaju, važnu ulogu imaju materijali kojima se ona izvodi i tehnologija primene. Materijali za izradu elemenata horizontalne signalizacije su: boje, plastike, aplikativni materijali i markeri. Ovi materijali se mogu ugraditi hladnim i toplim postupcima, što opredeljuje radna temperatura materijala pri ugradnji.

Što se tiče metoda ugradnje, već su u podeli prema načinu izvođenja istaknuti: valjanje, prskanje, razmazivanje, izlivanje, brizganje, utiskivanje i lepljenje (aplikacija). Osim utiskivanja i lepljenja, ostali postupci se odnose na nanošenje boje na kolovoznu površinu. Boje se sastoje od pigmenata, veziva, punila i razređivača, a nanose se ručno ili mehanički (valjanje, prskanje), obično u debljini 0.4 – 0.5 mm mokrog nanosa, izuzev dvokomponentnih koje se nanose u sloje debljine do 2.5 mm. Mogu se ugrađivati “na hladno” (temperatura materijala i kolovoza 15º do 30 ºC) ili “na toplo” (temperatura ugradnje od 15º do 30 ºC).

Trajnost oznaka izrađenih bojama zavisi od: • debljine nanosa boje, • stanja putne površine, • uslova pri nanošenju (temperatura vazduha i podloge, vlažnost vazduha), • vremena sušenja, • intenziteta saobraćaja, • kvaliteta boje i dr.

Svaka država ima propisane standarde za debljine nanosa boje pri izradi elemenata horizontalne signalizacije na putevima. Debljine nanosa u nekim zemljama su:  Belgija – 0.5 mm Finska – 0.4 mm Francuska – 0.3 - 0.8 mm Nemačka – 0.2 - 0.6 mm Japan – 0.15 - 0.3 mm Engleska – 0.35 mm SAD – 0.25 – 0.4 mm Srbija – 0.2 – 0.3

Trajnost oznake raste s većom debljinom nanosa, ali taj odnos nije linearan, pa je racionalno da se ide na određeni kompromis sa aspekta debljine nanosa - da se dobije primerena trajnost i postigne odgovarajuća brzina sušenja, a istovremeno da čitav postupak bude ekonomski opravdan. Stanje saobraćajne (kolovozne) površine, takođe, utiče na trajnost oznaka, koje se uglavnom brišu zbog habanja i ljuštenja. Plastični materijali su uglavnom dvokomponentni (ili višekomponentni) žitki materijali koji se sastoje od prirodnih i veštačkih smola, pigmenata, punila i sintetičkih vezivnih materijala (polipropilen, polivinilhlorid itd.).

Aplikativni materijali su naročito pripremljene višeslojne trake koje se posebnim postupkom nanose na kolovoz. Koriste se kako za tankoslojne tako i za debeloslojne oznake i već su fabrički odgovarajuće obojene. Pored slojne horizontalne signalizacije, deo elemenata se izvodi i u vidu markera. Markeri, kao elementi za ostvarenje horizontalne signalizacije, izrađuju se od metala, plastike ili njihovom kombinacijom. Spadaju u klasična ali i savremena rešenja signalizacije. Savremeni markeri se najčešće izrađuju od specijalne plastike sa ugrađenim reflektujućim elementima.

Markeri su veoma pogodni zbog relativno malih ulaganja, brze i jeftine ugradnje, veće trajnosti; mogu se primeniti na svim vrstama kolovoznog zastora, a naročito na kocki; pogodni su za preusmeravanje saobraćaja prilikom radova na putu i sl. Naročita je uloga markera za označavanje gabarita kolovoza u lošim meteorološkim uslovima.

Postupci ugradnje elemenata horizontalne signalizacije mogu se podeliti prema:  osnovnom tipu postupka (neposrednog nanošenja),  zahtevanoj debljini oznake i  željenoj trajnosti (slika 3).

Postupci ugradnje horizontalne signalizacije

Valjanje Prskanje

Razmazivanje Izlivanje

Lepljenje Utiskivanje

Tankoslojna oznaka

Debeloslojna oznaka

Privremena oznaka

Kratkotrajna oznaka

Dugotrajna oznaka

Slika 3. Postupci ugradnje elemenata horizontalne signalizacije

1. EKSPLOATACIJA I ZAHTEVI U POGLEDU HORIZONTALNE SIGNALIZACIJE Sagledavanjem razvoja savremenih saobraćajnih sistema može se uočiti da su složeni zahtevi koji se postavljaju pred horizontalnu signalizaciju. Standardizacijom su kod nas definisane određene grupe elemenata iz kojih se projektuje horizontalna signalizacija i time su rešeni principijelni problemi projektovanja, posebno sa aspekta jedinstvenosti i uniformnosti.

Međutim, kad je reč o eksploataciji, problema još uvek ima, posebno tamo gde je ugradnja ovog segmenta saobraćajne opreme bila nekvalitetna i bez prethodno razrađenog projekta. U većini zemalja sveta, saobraćajni znakovi, signalizacija i ostala oprema, važna za bezbednost saobraćaja, u skladu su s minimalnim zahtevima ugradnje ili standardima.

Nacionalni standardi su uglavnom usaglašeni sa standardima ustanovljenim na međunarodnom nivou, ali moraju biti usklađeni i s postojećim pravilima i propisima svoje države. Prema Međunarodnom savezu za puteve, putna signalizacija mora delovati u različitim klimatskim uslovima (suvo, kišno, maglovito, snežno, danju i noću), pa se u tom smislu zahteva zadovoljenje četiri glavna kriterijuma:  stepena istrošenosti,  dnevne vidljivosti,  reflektivnosti u noćnim uslovima i  otpornosti na klizanje

Ukoliko horizontalna signalizacija ne zadovoljava potrebne standarde za bilo koji od navedenih kriterijuma, potrebno je da se u interesu bezbednosti saobraćaja preduzmu korektivni zahvati radi njene obnove. U okviru toga javljaju se dva karakteristična problema, i to:  ponovno nanošenje oznaka i  demarkacija prethodnih, pogotovo ako je reč o izmeni režima saobraćaja.

Potreba za održavanjem (ponovno nanošenje) nije specifična samo za elemente horizontalne signalizacije, nego je, uopšte, karakteristika svih elemenata saobraćajne opreme. Naime, održavanje, odnosno ponovno nanošenje elemenata horizontalne signalizacije je specifično, jer dovodi do ometanja saobraćaja (odnosno potrebe da se na pojedinim odsecima zaustavi), što posebnu težinu dobija na opterećenim gradskim saobraćajnicama, ali i otvorenim deonicama puteva.

Stoga je neophodna primena visokotrajnih materijala za elemente horizontalne signalizacije. Problem demarkacije (uklanjanja) oznaka horizontalne signalizacije ni do danas nije uspešno rešen kod primene trajnih materijala. Uobičajeni postupci demarkacije su:  mehanički (grebanje),  toplotni (nagorevanje),  hemijski (nagrizanje) Nijedan od navedenih postupaka ne daje apsolutne rezultate u smislu uklanjanja dotrajalih oznaka. Praktično, potpuno uklanjanje starih oznaka se postiže jedino prekrivanjem.

Nijedan od navedenih postupaka ne daje apsolutne rezultate u smislu uklanjanja dotrajalih oznaka. Praktično, potpuno uklanjanje starih oznaka se postiže jedino prekrivanjem novim slojem kolovoznog zastora, što upućuje na primenu kratkotrajnih oznaka i aplikativnih marerijala, jer je njihova demarkacija potpuna i jednostavna.

6. OSNOVE PROJEKTOVANJA HORIZONTALNE SIGNALIZACIJE Postoji nekoliko vrsta projekata, a njihova najčešća podela je na generalne, idejne, izvođačke i arhivske (osim podataka šta je izrađeno služi i za konačni obračun radova i osnova je za eksploataciju i održavanje izgrađenih objekata). Postoji jedno jednostavno pravilo da generalni projekat treba da pruži odgovor na pitanje "zašto?", idejni na pitanje "gde ?", a izvođački na pitanje "kako ?“

Saobraćajni projekat je projekat kojim se definiše način, kontrola, upravljanje, sredstva i oprema kao i organizacija na nekom delu ulične mreže ili nekom vangradskom putu. Saobraćajni projekat može biti i generalni, ali je najčešće idejni i izvođački. Saobraćajni projekat može biti rađen i nezavisno od drugih projekata (urbanističkih i građevinskih) a može, prema potrebi, da bude rađen kao poseban separat u okviru složenijih projekata (tako se postupa najčešće za deonice puteva).

Uvek je pogodno da saobraćajni projekat bude samostalan pre svega zbog toga što on mora da bude aktuelan u trenutku primene (za razliku recimo od urbanističkog ili građevinskog projekta koji se mogu pripremiti i nekoliko godina pre gradnje). Samostalnost saobraćajnog projekta je posebno važna zbog promenljivosti saobraćajnih zahteva ali i stalnog razvoja tehnika i algoritama upravljanja saobraćajem, a posebno zbog stalnog i brzog razvoja saobraćajne opreme.

Plan horizontalne signalizacije je crtežom prikazan raspored, izgled i položaj elemenata odnosno projektovanih oznaka horizontalne signalizacije, sa kotama i merama. Ovaj deo izlaganja podeljen je u dve celine:  prva obrađuje izradu planova horizontalne signalizacije na uličnoj mreži i autoputevima,  druga na ostalim vangradskim putevima. Obe ove celine biće razrađene na vežbama.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->