Vladeta Jerotić Nikola Tesla.

Psihološki portret Izvor: Darovi naših roñaka 3, Sabrana dela, III kolo, Zadužbina Vladete Jerotića u saradnji sa IP Ars libri, Beograd 2007. Ako se setimo i ako prihvatimo definiciju genija koja potiče od Ota Vajnin gera, nesrećnog austrijskog filosofa sa početka našeg veka, po kome je genijalan čovek „živi mikrokozam, onaj kome je sopstveno Ja došlo do svesti, koji živi u svesnoj povezano sti sa svemirom“, onda Nikola Tesla nije daleko od ispunjenja Vajningerovih zahtev a da se neki stvaralac nazove genije. Velika stvaralačka snaga duha, očigledno uroñena , izvanredna darovitost koja je išla ruku pod ruku sa čudesnim pamćenjem, kao i brzom sposobnošću učenja i poimanja novog i bitnog u idejama i pojavama, nije bila rano otkr ivena kod Nikole Tesle, izmeñu ostalog i zato što je u njegovoj porodici obdarenost bila obična pojava. Otac Milutin sveštenik i narodni prosvetitelj, bio je izvanredan govornik, pesnik, pisac i „istinski životni filozof“. Njegove vlastite metode bile su neobične: tražio je od Nikole da se vežba u pogañanju tuñih misli, da otkriva razne greške kod sebe i kod drugih, jednom reči, da oštro opaža sve što se u prirodi i meñu ljudima dešav a. Majku Đuku, iz ugledne svešteničke porodice Mandić, Nikola Tesla u svojoj autobiograf iji Moji pronalasci[1], veoma hvali, kao sposobnu i hrabru ženu, poteklu iz porodi ce izumitelja. O roñenom bratu Danetu, koji je u četrnaestoj, ili, po drugoj verziji , u šesnaestoj godini poginuo od konja (ili zbog posledica pada sa tavanskih stepe nica), svi su u porodici mislili da je bio čudesno obdaren dečko, gotovo u svemu spo sobniji od Nikole. Mi se nećemo u ovome članku dalje baviti biografijom Nikole Tesle, niti isto rijom nastanka njegovih pronalazaka, koji su značili epohalan zaokret u tehničkim na ukama u XX veku, jer je sve to već dobro poznato, što iz same Tesline autobiografije , što iz brojnih članaka pisanih o Tesli, od stručnjaka raznih profila (naučnika, filoso fa, umetnika, manje psihologa i psihijatara). Zbog toga ćemo naše istraživanje Teslino g života i njegovih ideja skrenuti u dva pravca: tražićemo u Teslinoj ličnosti i njegovi m postupcima moguće tragove nekih psiholoških i psihopatoloških oznaka, kao posledice mogućih traumatskih duševnih zbivanja u Teslinom detinjstvu, a onda će nas, nezavisno od zaključka do koga ćemo doći u prethodnim istraživanjima, zanimati filosofsko-religioz ni pogled na svet Nikole Tesle, ukoliko bude uopšte moguće da do njega stignemo. Tesla je za većinu svojih savremenika, kao i potomaka, važio kao osobenjak, ču dak, „genijalna luda“, čak shizofrenik ili bar shizoid. Da li je Tesla svojim ponašanjem pružao prilike ljudima oko sebe za ovako smele zaključke? Izgleda da jeste. Da vidi mo, najpre, šta sam Tesla o sebi piše: „Do osme godine moj je karakter bio slab i kole bljiv. Nisam imao ni snage ni hrabrosti da nešto čvrsto odlučim. Moji su me osećaji zapl juskivali u valovima i neprestano titrali izmeñu oseke i plime... Najviše sam voleo knjige. Moj otac je imao veliku biblioteku i, kad god sam mogao, pokušavao sam zad ovoljiti svoju strast za čitanjem.“ Osim pojačane introspekcije, koja je obično znak nek e nesigurnosti deteta ali i redovan pratilac introvertovane individue, mi još uvek u Tesli, do početka njegovog adolescentnog doba, ne možemo da primetimo ništa upadlji vo što bi nagoveštavalo kasniju obdarenost ili neurozu, odnosno i jedno i drugo. Već u ranom mladalačkom dobu Nikola Tesla je, uz pomoć oca, postavio sebi kao zadatak – samosavlañivanje, predstavljen gotovo kao životni cilj. Šta je to trebalo tako rano savlañivati, od čega se Tesla osećao ugrožen, pa je preduzeo da sebe savlañuje strog im telesnim i psihičkim vežbama, relativno retkim, i onda i danas, meñu mladim ljudima u adolescenciji? Psihoanalitički orijentisana psihologija ima samo jedan, odlučan o dgovor, proizašao iz njene teorije i prakse: to su nagoni u mladog čoveka, seksualni i agresivni nagon; nagoni su ti koji zbunjuju, plaše i gone adolescenta da ih živi, ali i savlañuje, pokorava, potiskuje, da ne bi ovladali životom mladog čoveka. Bez ob zira kojom odbrambenom snagom raspolaže mlad čovek u oorbi protiv nagona, svako pret erano potiskivanje urodiće nekim simptomima kao nagoveštajima mogućeg razvoja neke psi hičke bolesti. O pojavi ovakvih psihopatoloških, ili, ako nam se ne dopada ovaj psih ijatrijski izraz, možemo reći i samo čudnih, neobičnih, ali uvek remetilačkih znakova, Tes la piše: „Kad bih video biser, zamalo bih dobio napad, ali bi me zato opčinio sjaj kri stala... Ne bih dotaknuo kosu drugih ljudi ni za što na svetu, osim možda pod pretnj om revolvera. Spopala bi me groznica samo kad bih pogledao breskvu, a ako bi se u kući našao ijedan komadić kamfora, osećao sam se neopisivo nelagodno... Brojao sam kor

iako se ne može reći da nije bio svestan svojih opsesija i da ga one nisu povremeno žestoko mučile. naročito inteligentnih mladih ljudi u gradovima. Kad a je taj golub umro. bili bismo uvereni da ona potiče od nekog umetnika. preneo na golubove.. Sve moje ponavljane radnje ili operacije morale su biti deljive s tri. imao sam i svoj životni cilj. višegodišnjih ili i doživotnih simptoma. ali i razumevanje T eslinog ponašanja. daje do smrti brata „rastao sam sa malo poverenja u sebe“. kao i obično. kao i Teslin komentar: „Sećanje na sposob nost mog brata učinilo je svaki moj napor beznačajnim“. U starijim godinama Tesla je razvio nastrano snažnu ljubav prema golubovim a. čak i ako bi mi za to tre balo nekoliko sati. raznovrsn im bizarnim znacima u ponašanju. video sam svetlo iz njenih očiju – snažan snop svetlosti. Izgleda da je činjenica. ovde nespomenuti. Nikad naročito druželjubiv. kada sam to shvatio. Tesla nije bio ni u kakvoj psihoterapiji. već i svakog drugog dublje zainteresovanog istraživača Teslinog života. Da.“ Kada ne bismo znali da je ovakva divna i potresna priča došla od naučnika svet skog glasa. na osnovu njegovih iskaza iz detinjstva. u p otpunosti. počivaju na n ekoj poznatoj ili samo pretpostavljenoj traumi. Gledao sam je i znao sam da želi da mi kaže – da će umreti. Čovek bi skoro poželeo da se zaustavi na deskriptivnoj i fenomenološkoj strani Teslinih ispovedanja. rešavao neke probleme. i. da bi meñu njima naročito zavoleo jednu golubicu o kojoj je pisao: „Voleo sam tu golubicu kao što muškarac voli ženu. koju sa m Tesla podvlači. kao okoreli neženja. živeći sam. ipak. Istraživačima Tesline autobiografije palo je u oči da on više puta podvlači da je imao izvanredno nadarenog brata „jednim od retkih fenomena duševne sposobnosti koji ni biološka istraživanja nisu uspela objasniti“. 18 platn enih salveta. snažna. počeo bih od početka. bar neke moguće nagoveštaj e buduće Tesline neuroze. a ako bih pogrešio. Nego vao sam je dok ne ozdravi. pa sam ustao i otišao do nje. zaslepljujuća svetlost. inače bogatog kod većine. prinude. jedne noći. a onda se obraćao drugim ljudima odvraćajući ih od ovih po roka. Znao sam da sam joj potreban : htela je da mi saopšti nešto važno. A ond a. niti mu je i deja da ode nekom psihoterapeutu uopšte padala na pamet. kao i obično. ili na više takvih trauma. iz rano g detinjstva neurotičnog ili psihotičnog čoveka. Da pogledamo. bleštava. ali kada je golu bica nestala. u hotelu. Dok sam nju imao. Kao što sam . a na stolu se nalazilo. žalost. izabrao je s obu 207 (broj je deljiv sa 3). kao što su strah. Tesla je hrani o veliki broj golubova. Za stolom je pomno brisao već blistavo srebrno i kristalno posuñe. iako sam imao ambiciozan program. Da bismo se još jednom uverili sa kolikom je snagom nagonske strasti Tesla raspolagao od rane mladosti do duboke starosti. Ubrzo ćemo se uveriti da moguća objašnjenja mogu stići gotovo isključivo od psihoanalize i da nas ona neće u potpunosti zadovoljiti. Kada je bila bolesna osećao sam to. simptomi opsesivne (ili prinudne) neuroze – dijagnoza koja ne bi bila teška da se p ostavi ni od strane nekog inteligentnog studenta medicine koji je položio ispit iz psihijatrije – nisu mučili Nikolu Teslu pole njegovog izlaska iz adolescentnog doba . izračunavao volumni sadržaj tanjira supe.ake na svojim šetnjama. bez intimnijih prijatelja u toku života.. došla bi u moju sobu i ja bih bdeo nad njom danima. Ovakvih bližih i sigurnijih podataka iz Teslinog ranog detinjstva mi nemamo. treba podsetiti da je jedno vre me bio strastan kockar. pesnika ili nesrećno g usamljenika koga su ljudi odbacili. da je sve ove strasti do kraja savladao. znao sam da je moje životno delo okončano. Kao što je poznato. a on je onda svoju ljubav prema njima. I onda. da u njegovoj ispovesti ne potraži neko moguće objašnjenje. bila je to stvarna svetlost. gnevljivost. Večeravao je tačno u osam časova. a sobarici poručio da mu svakog dana ostavlja po 18 peškira.“ Mogao bi neko da pomisli da maločas pomenuti i još brojni. Do tada sam bio sasvim siguran da ću završiti sve svoje zamisli. dok sam u mraku ležao na krevetu. I ona je volela mene. šoljice kafe i komada hrane – inače ne bih uživao u jelu. Prevario bi se! Nikola Tesla je celog života nastav io da se u svakodnevnom životu ponaša kao prinudni neurotičar. snažnija od svetlosti i najjače lampe u mojoj laboratorij. kor isteći uvek drugu salvetu. ne samo psi hologa ili psihijatra. Evo primera! Već zašao duboko u godine. da je pohotno pušio i narkomanski uživao kafu. kada ga ne bi podbadala prirodna radoznalost. Psihoterapeut skim stručnjacima je dobro znano da sva psihoanalitička razjašnjenja jakih. nešto je nestalo iz mog života. uletela je kroz otvoren prozor i stala na moj sto.

ili samo zbog zloupotrebe duvana i kafe. ma koliko povremeno bili jaki. Psih alitičari pretpostavljaju da je kocka česta zamena za onaniju ili i normalnu seksual nu aktivnost i navode primere iz psihoterapeutske prakse čudne ravnodušnosti nekih m lañih ili sredovečnih kockara prema seksualnom životu. koja se napaja iz izvora vitalnih nagona (seksualnog i agresivnog). već je zbog odbrambe nog mehanizma potiskivanja deformisan i pretvoren u simptome prinudne neuroze. Kao da se obe moje pretpostavke sjedinjuju u jednu. ipak. bitno ometali stvaralački rad Teslin. verovatno da su ovi simptomi „sloma živaca“. iako. ovo osećanje krivice moglo je ostaviti Tesli. ako je nje uopšte bilo u Tesle – je r se Nikola mogao samo nalaziti pored brata Daneta na stepenicama – mogla je prouz rokovati. na objekte koji imaju samo izvedenu vezu sa nagonima. obično nesvesnog osećanja krivice. čini se verovatnija. ili su se bili tako zgodno ugnezdili u sporedan kolo sek Teslinog života. Kod Nikole Tesle nužno je pretpostaviti. sećajući se bratovljeve smrti. prema Ani Frojd. o kome piše Tesla u autobiografiji. delimično n euspele. govori o prekrasnom arapskom konju koji je jednom spasao život Teslinom ocu Milutinu. nekad jače jednog. nastupao bi ne samo zbog preteranog danonoćnog ra da na pronalascima. Šta bi još trebalo reći o grotesknim simptomima prinude koji su pratili Teslu či tav njegov dugi život? Nema prinudne neuroze bez snažnog potiskivanja nagona. Ne izgleda. kao da su ga podsticali. podstiče ambicije o nog drugog da se počne ostvarivati. gotovo redovna pojava u porodicama u kojima se deca bore za v eću ljubav roditelja. postaje slobod na od diktata nagonskih težnji. a onda na najpohvalniji mogući način. drugi. ukupne energetske vitalnosti. da treba da uči više od drugih i da u svakom pogledu bude bolj i (ne kaže se u ovoj Teslinoj priči od koga bolji). tako da nije ostalo ni tračka želje“. ne spada u patologiju. sličan u ovome i nekim dru gim genijalnim ljudima koji su vodili asketski život. i najma nja buka nanosila strahovit bol. koji je zbog toga. seksua lnog i agresivnog. Da li treba podsećati na činjenicu da nije poznata nikakva žena koja se na bilo koji način umešala u Teslin lični život. postoje dve verzije uzroka tragične pogibije Teslinog brata. najveći deo svoje silne uroñene energije. Sublimisana delatnost. mehanizam odbrane. snažnog libida. Nema nagoveštaja da se Tesla u toku svoga života odavao bilo kojoj perverzno j ili inverznoj seksualnoj delatnosti. treba da os tvari Danetovu „izvanrednu nadarenost“ i tako ublaži težak bol koji se urezao u srce Tes linih roditelja. Za mene nema nikakve sumnje da je Nikola Tesla. na osnovu brojnih autobiografskih podataka. snažnu nesvesnu pobudu da upravo on. kojom raspolaže neki čovek. ranom ženidbom ili udajom). Dane je pao sa tavanskih stepenica sa kojih ga je gurnuo Nikola. izr aženu najbolje od Tesle koji je. Po drugo j priči. treba podsetiti da je zavist i ljubo mora izmeñu dva brata ili dve sestre. a znači premeštanj e energije sa objekata primarnog seksualnog i agresivnog izbora. ružno sanjao i imao halucina cije. Bez obzira na hipotetičnost ove teze. s jedne strane. ali i u drugim oblastima kulturnog života. naproti v. Spomenimo još jednom strasno kockanje u jed nom periodu Teslinog života – Tesla piše da bi zbog kockanja odustao od svake „rajske ra dosti“ – sve dok nije ovu strast „iščupao iz srca. možda je bolje da se izrazimo Jungovim jezikom. već i zbog. odlaskom u inostranstvo. ope t nesvesno. dugo godina nosio osećanje krivice. kao i na činjenicu da Tesla u svojoj autobi ografiji. podvrgao sebe gvozdenoj disciplini. pri tome retko ili nikad bez jačeg ili slabijeg. obično uroñene prirode. Nikola. ili. „Sl om živaca“ u četrdesetim godinama života. sublimacije nagona. ili još i obdareni. da su pre delovali groteskno nego dramatično. pričao da je u želji da svojim roditeljima n adoknadi gubitak drugog sina. asketski ideal življenja kao prećutnu kaznu zbog svoje nesmotrenosti u v ezi sa bratovljevom smrću. prema psihologu Draganu Krstiću[2].ranije rekao. osim svoje majke. prisustvo izuzetno s nažnih nagona. manji deo ove energije nije mogao biti sublimisan. slom koji bi dovodio do takve preosetljivosti nervnog i čulnog sistema da bi mu svaka. s druge strane. pre svega zahvalju jući deseksualizovanim emocijama. nikad nije spomenu o niti jednu ženu! Ako je Tesla i uspeo da najveći deo svoje nagonske energije subli miše. Smatrao je da mora živeti spartanski. naravno. Jedna. da kle. i da tek uklanjanje jednog rivala (njegovom prirodnom ili na silnom smrću. nekad drugog nagona. us pešno sublimisao i preveo u oblast svojih pronalazaka i gotovo neprekidnog bavljen ja idejama. navodno. naročito kada su približno jednako inteligentni. Kada je savladao kockarsku stra . Osećanje krivice. a onda – kakva kob! – usmrtio njegovog sina Daneta. Z načajan pojam sublimacije u psihoanalizi.

jačali su u Tesli osećanje moći. koji je nemilice trošio na uvek nove laboratorijske eksperimente. Ovaj oštroumni psihoanalitičar navodi primer jednog svog pacijenta. Kad bih čuo neku reč. Tesla je postao svestan da mu je ne samo prijem kosmičke energije la ko omogućen. Još u dečaštvu. s druge strane. Ponašajući se prividno skromno pred ljudima. prekinuo polne odnose sa ženom. praćenu neobičnim svetlosnim doživljaje m njenog umiranja. ili da ga primimo kao stvarnost. doživljajem koji ne znamo gde da svrstamo: u čistu fantaziju ili halucinaciju. da bi se posle šestoro roñene dece izbegla nova. a naročito njegov asketski način života u koji žena nikad nije ni privirila. ili bar ne bitan uticaj. najbolji od svih načina življenja. karakteristike čove ka koji u najranijem detinjstvu. Vremenom. Tesla je počeo strasno da puši. mora da stoji u nekoj vezi s a ljubavlju prema majci. U svakom slučaju. Moje je mišljenje da Teslina neuroza nije imala nikakav. odričući se celog života svakog zadovoljstva osim pronalazačkog. ili u samoći svoje sobe. i kasnije kao odrastao čovek. osvedočeno iskus tvom i. meñu kojima ima dosta d ece i umetnika.st. Tesla je. a to je postizao neprekidnom i uvek budnom kontrolom i nad sobom i nad drugim l judima. Tesla je zbog toga. već i da on sam postaje izvor energije. pa ga je čak preporučivao drugim . obeležava sve Tesline odnose. kad god je Tesla nešto iole intenzivnije doživljavao (naročito u prirodi. Podsećamo da je pušačka strast Sigmunda Frojda nastupi la naročito od vremena kada je. s jedne strane. pojavila bi se živa slika predmeta koji je ta reč opisivala u mojoj viziji“. rano je počeo da zanima Nikolu Teslu. Ova vrsta ambivalencije. kao i čežnju prema svemu što može biti simbol majke ili zamena za nju. Nikola Tesla je. na njegovo genijalno stvaranje. ubedio sebe da je život koji se sastoji u beskrajnom uzd ržavanju i odricanju. Pošto je točak n jegovog života napravio pun krug. na kraju. radije bih ovoga puta prepustio reč poznatom američkom psihoa nalitičaru Džulu Ajzenbadu. sa svim poznatim neobičnostima. fenomen svetlosti. idealizovao majku. objasniti neuobičajeno jaku Teslinu naklonost prema golu bovima i čudnovatu ljubav prema jednoj golubici. ispunjen tugom zbog neostvarenog očekivanja. najpre. Ljubav prema golubovima. Lični život Teslin. bez intimne potrebe da se sa ovom analizom složimo ili je odbacimo. Pitam o se nije li ova pojava kod Tesle karakteristika ejdetičara. Og lašavanjem Tesle za prinudnog neurotičara. celog života je „bežao“ od nje (kao i od žena uopšte). priviñale su mi se slike. česta kod ličnosti koje se klinički op isuju kao opsesivno neurotične. Tesla jede samo meso sa obe strane grudi. koji je sarañivao i u časopisu Američkog d ruštva za psihička istraživanja. kao i pokušajem objašnjenja porekla ove neuro ze. kao da je s imbol mlaza mleka iz majčinih grudi. naučnim radom na otkrivanju i primeni raznih oblika energije u pr irodi. meñutim. neželjena trudnoća. Poznato je da je ptica stari univerzaln i simbol majke i dojenja. koji je u drugoj nedelji života morao da bud e odvojen od dojke. u parapsihološki doživljaj. Ovaj psihoanalitičar. čes praćene jakim bleskovima i uticale mi na misli i dela. nije imao potrebnu pažnju majke u periodu dojenja (ova pretpostavka nije isključena kada znamo da je u Teslinoj p orodici bilo mnogo dece). za koji nismo uvek sigurni u kojo j meri je bio pod uticajem njegovog ličnog života i njegove neuroze. kada je zamišljao svoje buduće naučne eksperimente). * * * U drugom delu ovoga članka bavićemo se nezahvalnim pokušajem rekonstrukcije Te slinog filosofsko-religioznog pogleda na svet. zaključuje Ajzenbad. Kažnjavajući dojke koje ga nisu hranile. I kako. To su bile slike predmeta i dogañaja koje sam ja zaista bio video. Tesla je u starosti počeo da se hrani samo toplim mlekom. i to preko ličnog doživljaja. postajao sve nezavisniji od ljudi. Ovakvo uverenje. u Teslinim sećanjima otkriva. naravno. početkom pete decenije njegovog života. posebno prema je dnoj golubici koju je Tesla negovao do njene smrti. pozitivan ili ne gativan. ostajući ta ko često bez dinara. I u kasnijem životu. praćene nekad jakim glavoboljama uz osećanje „da mi mozak g ori“. na drugoj strani je njegova snažna potreba da hran i golubove (koji oblikom podsećaju na dojke). Dogañaj sa belim golubom i zaslepljujuće belim snopom svetlosti. Izneli smo jedno moguće psihoanalitičko gledanje na neke neobičnosti u životu Ni kole Tesle. najzad. čiju je smrt Tesla na telepatski način osetio. pa i bizarnostima u njegovom ponašanju. svetlosne pojave redovno s u pratile ovakve doživljaje. može da bude u vezi sa njegovom neurozom. ophodeći se iracionalno prema novcu. kaže Ajzenbad. ne izriče se apsolutno nikakav vrednosni sud nad Teslinom ličnošću. emotivno i fizički. a ne onih koje sam zamišljao. nije mogao da podnese ni reč „okrugl o“ i podseća i na Teslin izbor jela. piše Tesla. Umesto so pstvenih pretpostavki. u stvari. „patio sam od čudne boljke. kao energetski fenomen.

ipak bilo nečega neprirodnog i nasilnog. piše Tesl a. Kasnije je pričao. „Mada naizgled svojevoljne i unapred odlučene. Hteo bih da napomenem da je do ovakvih zaključaka o životu Tesla došao. svim ljudima i celom čovečanstvu. koje bi zapravo predstavljale stvaran izvor kosmičke energije. prema Te slinom pričanju. . a onda trijumfalno pokazao kako su čovek i njegova domišljatost jači od smrti (Te sla se zaista nekoliko puta spasavao od smrti samo zahvaljujući prisebnosti i sjaj noj bistrini duha koji mu je otkrivao onaj jedan jedini mogući način kako da se smrt i spase). ne zna za smrt ili se ponaša tako kao da smrti nema. od Dekarta.ljudima. da njegov oscilator može da prepolovi Zemlju „kao kada dečak raspoluti jabuku“. koji je prikačio. kao novi Prometej. Slične utopije slušali smo još od vreme na Kampanele i Tomasa Mora. doživljavajući i sebe povremeno kao automat ili kao bateriju napunjenu silnom energijom koja počin je da svetli. nepojamna en ergija? Gordi Prometej. čitavu jednu noć proveo zatrpan u nekoj staroj grobnici. Tesla je brzo ot kačio vibrator. kao i većina drugih genijalnih ljudi. T esla je sve ovo ispričao ekshibicionistički. da ne kaže m i shizoidnog. Karakteristično je za Teslu. u jednom periodu „pritiska bolesti i proživljene patnje“. Ali tre ba dodati. tvrdeći dalje. Ukoliko smatramo da nacionalno-političko ubeñenje nekog velikog čoveka treba u vrstiti u njegov filosofsko-religiozni pogled na svet. stavio ga u džep i izrubio se. Nikola Tesla kao da se sam izlagao smrtnim opasnostima u toku života da bi izazivao smrt i sudb inu. Tesla nije drugačije mislio o kosmosu osim kao o rezervoaru neiscrpne energije koja samu sebe uvek obnavlja. naročito bolno. Zar se i Nikola Tesla u XX veku sme ubrojati u pozitivističke naučnike XVIII i XIX veka? Tesli je blizak Rene Dekart. nikada nije sećao Boga. u sebi i u spoljašnjem životu. Da je u ovakvom Teslinom načinu življenja. jer piše : „Ništa nije iskusnom istraživaču uverljivije nego mehanistička teorija života koju je pre 300 godina donekle shvatio i izložio Dekart. Dete . doživljava čovekovu nemoć pred prirodom i kosmosom. do koje je definicije Tesla došao još u mladosti. prireñivao ljudima. ratovi će prestati i čove k će uživati sve blagodati svoje mukotrpne pobede. jednom j e mogao biti živ skuvan. ni onda kada je bio potpuno zdrav i kada se i u starosti osećao kao mla dić. tek će onda biti iskorišćene prirodne sile na dobrobit ljudi. Odakle zapravo pristiže čoveku i celoj prirodi ta silna. Koliko je ovo tačno potvrñuje i Teslin primer. drugi put umalo da izgori. da se ni u najkritičnijim trenucima u svom životu. u toku svoga života. On liči na splav koji bacaju vali uzburkanog mora. ističući sebe kao primer. a radnici bili u panici i pozvali policiju. Njemu ne treba intervencija Boga i bilo kakve duhovne sile koja smislom i Prom islom upravlja ovim svetom. kao i genije. prema onome kako je pisao u autobiografiji. koji je po stao njegov pogled na svet. prisutan je još kako i u Nikoli Tesli . kada mu je smrt bila sasvim bliz u. da bi se zgrada posle deset minuta sigurno srušila. pogled koji će možda kod nekoga od nas danas izazvati još jedno čuñenje i iznenañenje. najmanje tri puta dizali od njega ruke). a lekari su. poput megal omana. od bolesti kolere jedva je ostao živ. materijalističkom vidu od f rancuskih enciklopedista i u praksi od opasnih marksističkih zanesenjaka. očevidno uživajući u osećan u moći. već i spolja. niti je od Boga zatražio pomoć (dva puta se davio. predviñajući da će živeti sto godina. a o čoveku kao „mašini od mesa“. pali Lucifer u čoveku. mnogo više kao naučnik nego kao filosof. i pored blistavih otkrića u nauci koja su mu donela je dnoglasna priznanja celog sveta. Tesla bi da čoveka načini bogom i tako gospodarem prirod e. govori Teslina zaokupljenost automatima i robotima. na jedan od stubova neke desetosp ratnice u kojoj je bio tek postavljen čelični skelet. koje je naš zemljak Tesl a. Kada se grañevina posle nekoliko minuta zaljuljala. knjiga koja u Tesli jača njego vu nepoverljivost prema svim unutarnjim.“ Tesla naziva „pravim otkrićem“ knjigu Žaka Leb a koja ima karakterističan naslov: Prisilna kretanja. i čak tra gično. a poverljivost prema svim spoljnim nadr ažajima. „Čovek je samopokretljiv automat pod dejstvom spoljnih uticaja“.“ Teslin genije. prema s opstvenom priznanju. Nekakve duhovne nevidljive si le. u ogoljenijem. onda nije suvišno ako spome nemo i Teslin pogled na burne političke dogañaje njegovog vremena. Nezaboravna je Teslina priča o njegovom pronalasku „oscilatora veličine budiln ika“. njemu je data energija i sa njome moć da ovlada st ihijom. u cilju eksperimentisanja. Tesla nikako ne pristaje da o stane splav na uzburkanom moru. Šopenhauer je jednom napisao „da je svako dete u izvesnoj meri genije i svak i genije je u izvesnoj meri dete“. njegove akcije nisu upravljene sam o iznutra. poput deteta ili – genija. pomažući tako. Tesla je smatra o suvišnim.

sigurno pozdravili jedan nešto drugačiji blesak Teslinog duha koji svedoči o složenom. Kao što je poznato. sada ponovo javlja. Njegovo se mesto mora ispun iti ljubavlju prema prirodi i naučnom idealu.“ Posle Prvog svetskog rata. još pre. prosvetiteljskog racionalistu. do pred same dveri budističke filosofi je. Zaista. rad mu čini radost. u glavnom se saglašavajući sa materijalističko-mehaničkom koncepcijom naučnika njegovog vrem ena o nastanku života. Gordo osećanje moći koje je Teslu povremeno zapljuskivalo. kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Dok je ume tničkom geniju – jednom Bahu. jer je u prvom redu doživl . Isto tako ja sam uveren da je ce o kosmos objedinjen. onda mislim da je to svetlost. naučnika koji veruje u nauku i svakako velikog humanistu. kada je ovaj na p itanje našeg zemljaka Vladislava Savića. Tesla je svom ranijem mišljenju imao još samo da doda: „Mir može nastupiti jedino kao prirodna p osledica svestranog prosvećivanja i stapanja rasa. Postoji samo sledovanje talasa jedan za drugim. pot iče iz vremena posle Prvog svetskog rata. kada je Prvi svetski rat već uveliko besneo. sva nadahnuća. Ja sam upravo niz egzistencija koje su približno. dakle. pre panteistička nego materijalistička. Nikola t esla je ostao uveren da je univerzum veličanstven. ispovedao kako je pročitao stotine knjiga u nadi da će se pokazati neko svedočanstvo kako smrt nije kraj čovekov. Dostojevskom – prirodna. Nema individualiteta. usuñujem se da spekulišem: umetnički i naučnički. ista je samo ulančanost koja vodi ponavljanju.. doduše. jer se sam oseća jednim tonom u sveopštoj harmoniji. Tesla kaže: „Dokle bude različitih nacionalnosti. filosofski rezigniran ili budistički blažen doživljaj poništavanja sebe pred veličanstvenim kosmičkim Ništa. U starijim godinama. jer je uistinu posedo vao čudesnu energiju koja ga je hranila doživljajem moći. kao nijedan Srbin pre ili posle njega. Vi danas niste ista osoba koja ste bili juče. Tesla. meñutim – ovo nije iznenañenje za pažljivog istraživača Teslinog živ ta – njegovo interesovanje okreće se budizmu. zaključuje: „Velika je ideja Budina o selfu kao i luziji. ono nas večno privlači. na pomolu Drugog. onda je to lepota i samilost. ostalo je samo – ne znam tačno da li – stoički spokojan. godine. šta je to što ga pokreće na neumoran rad sa tolik o oduševljenja. Tesla nije bi o srećan: svojim agnostičko-ateistički pogledom na život.“ Osim što u ovoj izjavi prepoznajemo Teslu kao pacifistu. pri čemu ponovno roñenje nije lični dogañaj u kojem se isto „j koje je ranije postojalo. a kad pokušam da ga shvatim duhovno. filosofiju i politiku. Bili bismo nepravedni prema Tesli kada bismo na osnovu dosadašnjeg prikaza njegovog pogleda na nauku. Hrišćani bi. odgovorio: „Aristotel je učio da u vasioni postoji nepokretna ’entelehij a’ koja sve pokreće i misao je njen glavni atribut. slično pokretljivost i slike. Može da izgleda iznenañujuće. Postoji u va sioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu. neki prosvetljeni budist. budi stička predstava sveta negira čovekovo ja i traži njegovo poništenje u nirvani. pre nego se uspostavi trajan mir. Taj osećaj mora biti iskor enjen iz naših srca. Tesla se. biće i patriotizma. rani budizam je učio d a duša ne postoji. mi nismo ništa drugo do talasi u prostoru i vremenu koji kada ispa re ne ostaje ništa. silu što pokreće kružni tok rañanja i umiranja. ljudsko biće au tomat kontrolisan spoljnim uticajima. pesimističko agnostička u svojim osnovama. ja osećam njegovu moć i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je održava u skladu. već sled egzistencija. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra. Ali on se u starijim godinama više nije dao izmeniti. Ono što Tesla ostavlja potomstvu nije plod Tesle. Geteu. niti druga osoba. to ni je niti ista..“ Ovakva Teslina nadahnuta vizija. ali mi se čini da je srpski Ličanin Nikola Tesla sti gao. Više filosofija nego religija. kada je Tesli bilo nešto preko šezdeset godi na. ali čist mehanizam. Pri ponovnom bivanju. ali da ljudsko delanje stvara energetske impulse. i doživljajem i mišlju bogatom umu Teslinom. doduše. čak i kada je povremeno želeo da se oslobodi „materijalističkih oko va“. Uzalud. Onaj koji nosi u sebi tu veru oseća se snažan. ali ne p otpuno slične. uzdržao bih se od daljeg tumačenja ovakvih Teslinih reči. izgleda da je pred kraj života iščezlo. dosledan svome pogledu na svet. Ne možete reći da talas u okeanu ima indiv idualnosti. Ima dve vrste genija.Decembra 1914.“ Ovakvu ubedljivu tačku na svoj život mogao je da stavi i neki grčki stoički filo sof ili. a mi smo još uvek daleko od toga blaženog ostvarenja. zaključili kak o je na sebi zadovoljavajući način rešio „prokleta pitanja“ transcendencije. energiju i Boga. Ovaj lanac je ono što proizvodi dejstvo trajnosti. Nauka i otkriće velike su snage koje će dovesti do njegova okončanja. ali znam da postoji i kada hoću da mu pridam kakav materijalni atribut.

[1] N. U ovom doživljaju m oći i gordosti. nekoliko današnjih znamenitih fizičara postali s u budisti. Na Rastku objavljeno: 2007-12-04 . u nečemu b liži kradljivcu vatre Prometeju i palom Luciferu. Psihološki rečnik. ili im je budizam najbliža filosofija ili religija sveta. teško priznaj e da njegova genijalnost nije njegovo sopstveno delo i podvig. 1990. Beograd. na koga da se pozivam! Nimalo slučajno. 1988. Boga koji mu onda garantuje i besmrtnost. Školska knjiga. koji se pred kraj života kod nekih naučnika istopi u suznu rosu smerno sti. Zagreb.jajna. Vuk Karadžić. Moji pronalasci. Krstić. čije priznanj e još i danas izaziva u ljudima divljenje i potajnu jezu: Sam spoznaju dosegoh. dotle genije naučnika. Tesla. [2] D. kao da su naučnici sasvim blizu genijalnom filosofu Gautami Budi. donosiocu svetlosti. predstava živog Boga u čijoj službi i uz čiju pomoć kao Božiji prijatelj ili saradnik stvara.