You are on page 1of 5

Предмет Социјална медицина и хигијена

ЗЕМЉИШТЕ

• Земљиште је саставни део екосистема и
налази се смештено између Земљине
површине и стена
• Jедан je од најзначајнијих природних
ресурса на Земљи и пружа основу свим
екосистемима на нашој планети
• Оно је подељено на хоризонталне слојеве
који се међусобно разликују по својим
физичким, хемијским и биолошким
карактеристикама и имају различите
функције

Доц др Александра Станковић

Слојеви земљишта

• Земљиште представља комплексну
мешавину чврстих материја, ваздуха и воде
и у себи садржи различите врсте живих
организама. Садржај различитих
компоненти у земљишту утиче на његов
квалитет и функционисање. 
• Квалитетно земљиште има око 50% чврстих
материја и по 25% воде и ваздуха.

Основне карактеристике земљишта

• Ваздух у земљишту

• Механичка структура и физичке особине
Структура земљишта зависи од величине, облика и
повезаности честица које се налазе у њему.

• Хемијски састав земљишта
Земљиште у себи садржи природно преко 80 елемената који
се у њему налазе у виду једињења која су често
растворена у води

Састав ваздуха у земљишту се значајно разликује од
атмосферског ваздуха и има преко 80 компоненти.

• Биоценоза у земљишту
У земљишту до дубине од око 6м налази се живи свет који
игра велику улогу у процесу пречишћавања, побољшању
плодности земљишта, кружењу материја у природи итд. 

влажном земљишту Pseudomonas aeruginosa до 3 месеца Mycobacterium TBC више од годину дана Cl. Време одржавања микроорганизама у површинским слојевима земљишта Врста микроорганизма Време одржавања Примедба S. oedematients до 17 година • Они омогућавају: декомпозицију.  уклањање загађења из подземних вода итд. Tetani 16 година Cl.Табела. • Нагли раст популације и велики економски развој доводе до интензивног искоришћавања земљишта за производњу хране и вађење сировина.  песак. Велики део археолошких предмета и палеонтолошког материјала који нам омогућавају да схватимо еволуцију Земље и људске популације налази се у земљишту. Многим организмима и микроорганизмима земљиште је природни хабитат. Histolyticus Cl. Такође је извор многобројних сировина као што су: вода. Пуферски капацитет земљишта омогућава да се стране супстанце акумулирају и складиште у земљишту.Typhi 1-3 месеца У стерилном земљишту 18 месеци 4 дана у сувом. Botulinum више од 10 година Налази се у виду спора у земљишту згађеном фецесом Функције земљишта • Еколошке функције. perfingens Cl. воду и ваздух • Филтрација.  • Заштита и очување историјског наслеђа. Највећи део производње хране за људе и животиње зависи од земљишта које обезбеђује нутријенте. и минерализацију материја. минерали и различите врсте горива. глина.  Земљиште захваљујући својој способности самопречишћавања успешно се до одређене границе бори са штетним супстанцама и онемогућава им да загађују подземне воде и уђу у ланац исхране јер има способност да различите супстанце механички филтрира.  • Све ово утиче на нормално функционисање земљишта те долази до његовог загађења и различитих облика оштећења. • Социо‐економске функције. Дуже се одржава у земљишту 1-2 дана у влажном земљишту загађеном органским материјама Vibrio cholerae до 15 дана у сувом и 30 дана у Shigellae • Микроорганизми који се налазе у земљишту неопходни су за разлагање органских материја и једињења до облика у којем биљке могу да их користе за исхрану. пуферски капацитет и трансформација. Дуже се одржавају у загађеном земљишту Cl.Septicum 17 година B. • У земљиште се убацује и одлаже велики део отпадних материја које настају многобројним људским активностима. • Продукција биомасе. шљунак. кружење азота и угљеника. Загађивање и деградација земљишта • Биолошки хабитат и резерва гена.  апсорбује или преципитира. Земљиште је физички медиј који омогућава да се на њему изграђују људска насеља са комплетном инфраструктуром. Antracis преко 3 године Дуже се одржавају у земљишту загађеном органским материјама изазивачи гасне гангрене Cl. складиштење и отпуштање нутријената. . Загађивање земљишта доводи до смањења биодиверзитета у њему.

 минерализације или претварања у хумус. • Разлагање беланчевина у земљишту иде кроз процес који се назива нитрификација(разлагања беланчевина на проста азотна или сумпорна једињења и елементарни азот и сумпор). Највећи део извора контаминације долази са површине.  биоценозе присутне у земљишту. • Тешки метали се природно налазе у земљишту. • Угљени хидрати се разлажу помоћу различитих процеса у којима учествују бактерије и гљивице до воде и угљен диоксида које касније користе биљке. Могу да се укључе у ланац исхране и да делују токсично. • Пестициди ‐ због интензивне употребе у пољопривреди земљиште је значајно загађено пестицидима. Они су врло отпорни и дуго остају у земљишту где њихово присуство негативно утиче на флору и фауну. pH. масти и угљени хидрати. • Радиоактивна контаминација ‐ извори радиоактивних материја су различите нуклеарне пробе. Па се многи вештачки радионуклеиди концентишу у површинским слојевима земљишта и улазе у ланац исхране. количине кисеоника и влаге. Овај процес прати ослобађање топлоте. • Највећи извори загађења земљишта су данас индустрија. а у мањој количини и бензин. домаћинства и пољопривредна производња • Нитрати и фосфати ‐ азот и фосфор су основни елементи неопходни за раст биљака али њихова прекомерна употреба у пољопривреди доводи до загађивања земљишта као и подземних и површинских вода.• Земљиште је статично и има велики капацитет да прихвати полутанате који остају у њему дуги низ година.  пестициди и нафта). бензин и пестициди могу остати у земљишту дуги низ година пре него се разграде и представљају сталну опасност за водоносне слојеве. радиоактиван отпад или употреба радиоактивног оружја. . па су ефекти загађења дуго скривени и потребан је неки окидач да би се полутанти из земљишта пребацили у друге медије животне средине. Разлагање органских материја у земљишту • Земљиште се загађује на различите начине органским материјама (беланчевине. али и од количине и састава отпадних материја. • Масти и уља се разлажу доста спорије до масних киселина. смањује плодност земљишта и доводи до загађења подземних вода Способност земљишта за пречишћавање отпадних материја • Капацитет земљишта за пречишћавање отпадних материја зависи од структуре земљишта.  промена pH земљишта и одумирање микроорганизама и јаја паразита. • Уз присуство различитих микроорганизама долази до разграђивања отпадних материја и њиховог испаравања. док нафта. али су у последње време њихове концентрације нагло порасле због различитих људских активности..

  стабилизација и селективно коришћење. хемијска екстракција. У зависности од услова који владају у земљишту могу бити активни или пасивни. Карактеристике земљишта зависе од његове механичке структуре. Њихово присуство у земљишту је добар индикатор квалитета земљишта. физичких особина. • Хумус ‐ стабилна форма органских материја која настаје као продукт реаспадања живих организама. вируси.  • Начини који се користе за опоравак земљишта су различити и зависе од врсте и величине контаминације. • Педосфера ‐ танак слој земљишта на површини наше планете. Сажетак • Земљиште је саставни део екосистема и налази се смештено између Земљине површине и стена. а некада и до потпуног искључења земљишта из употребе. Индеx појмова • Деградација земљишта ‐ процес који најчешће се јавља као последица различитих људских активности и доводи до погоршања карактеристика земнљишта и смањења његових функција. ваздушне струје или паре под притиском. • Технологије ex‐situ: методе које се користе су: компостирање. хемијског састава. обрада у биореактору. Загађивање земљишта из различитих извора доводи до његове деградације и немогућности коришћења. Представља крајњи продукт компостирања. • Ацидификација – процес у коме се pH земљишта смањује на вредности испод 7 због различитих људских активности.  гљивице и алге. бактерије.  Представља један од најзначајнијих природних ресурса на Земљи и пружа основу свим екосистемима на нашој планети. • Микроорганизми у земљишту ‐ протозое. Основне функције земљишта су еколошке и социоекономске. јоноизмена или прскање раствором бактерија које потпомажу процесе разлагања полутаната.  термичко пречишћавање на ниским (200‐ 260 °C) или високим (850‐1200 °C)  температурама. • Порозност ‐ волумен земљишта (у процентима ) у коме се налазе поре.Технологије in‐situ: најчешће се користи пропуштање воде.  Циљ ових мера је да се побољша квалитет земљишта и спречи даље продирање контаминената у дубље слојеве и у подземне воде.Методе пречишћавања контаминираног земљишта • Све методе пречишћавање се деле у две групе: 1. . садржаја воде и ваздуха као и од присутне биоценозе.

.Медицински факултет У ниверзитета у Нишу.Литература Митровић Р.2009.Хигијена уџбеник.