Microsoft ţeli da pomogne da se osmisle dugoročni modeli primene savremenih sredstava informacionih i komunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima i podrţava

projekte koji pomaţu osavremenjavanje školske računarske opreme, softvera i Internet veze škola, projekte koji doprinose podizanju nivoa računarske pismenosti nastavnika i učenika, projekte koji pruţaju pomoć stručnom usavršavanju nastavnika i osavremenjavanju školskih programa, projekte za primenu savremenih metoda učenja, saradnju nastavnika u mreţnom okruţenju i druge projekte koji za svoj rezultat daju visokokvalitetna iskustva u oblasti učenja i razvoja obrazovanja. Microsoft program Partner u učenju na globalnom nivou pruţa pomoć nastavnicima u stručnom usavršavanju i pomaţe saradnju među nastavnicima radi unapređenja nastave i procesa učenja. Elektronski časopis za nastavnike „Partner u učenju“ je posvećen primeni računara u nastavi, elektronskom učenju i digitalnoj pismenosti učenika i nastavnika. Elektronski časopis za nastavnike „Partner u učenju“ je besplatan i izlazi mesečno.

Sadržaj: Mala škola programiranja C# (16) Rad sa bazama podataka Izrada Web stranica (11) CSS stilovi "Kreativna škola" Recite "DA" blogu u nastavi Programski dodaci za MS Office 2007 Nastavnički materijali Podrška za umrežene računare Materijal za učenike Podrška za umrežene računare 3 6 9 12 17 20 22

Urednik: Sneţana Popović Autori: Duša Zoranović Katarina Milanović Marina Petrović Miloš Milosavljević Mirjana Trkulja Smiljana Grujić Sneţana Popović

2

Mala škola programiranja C# (16) Rad sa bazama podataka U prethodnom nastavku serijala smo se pozabavili teoretskim delom pristupa podacima pomoću ADO.NET tehnologije. U ovom nastavku ćemo naučeno iskoristiti u primeru i tako teoriju preneti u praktični primer. Ţelimo da napravimo C# aplikaciju u kojoj korisnik moţe da unese SQL SELECT upit, potom klikne na dugme i na kraju vidi rezultat – redove i kolone ovog upita. Da bi ovo uradili potrebno je kao i do sada da u direktorijumu C:\baza imate kopiju Access baze podataka Nwind.mdb. Ovu bazu smo koristili ranije i preporučujem čitaocima da pročitaju prethodne nastavke u vezi ove baze i SQL SELECT upita. Korisnički interfejs aplikacije je jednostavan i njen krajnji izgled je prikazan na sledećoj slici:

Svaki put kada ţelite da zadate SELECT upit bazi podataka procedure je ista. Na sledećem dijagramu je prikazan redosled kreiranja objekta, njihove veze i ključna svojstva svakog od njih:

Potrebno je ispoštovati redosled rada sa objektima i kao rezultat poslednje – Fill metode dobijamo popunjeni DataSet objekat koga moţemo prikazati korisniku pomoću DataGridView ili neke druge kontrole. Pokrenite Microsoft C# Express Edition, kreirajte nov projekat tipa Windows Application i na inicijalnu formu postavite sledeće kontrole: TextBox – postavite svojstvo MultiLine na True, kako bi korisnik mogao da otkuca SQL SELECT upit u više redova. U skladu sa ovim postavite i svojstvo ScrollBars na Vertical. Inicijalno ime kontrole ćemo zadrţati – textBox1 Button – postavite svojstvo Text na Start i takođe ostavite inicijalno ime kontrole na button1 DataGridView – postavite je tako da zauzima veći deo forme. Takođe ţelimo da kontrola prati izmene dimenzija forme što se postiţe postavljanjem Anchor svojstva. Kontrolu treba privezati (eng. Anchor) na sve četiri strane, čime se automatski odrţava isto rastojanje od ivica forme.

Osim poznatih kontrola (TextBox i Button) upoznaćemo još jednu – DataGridView. U pitanju je veoma moćna kontrola koja je sposobna da prikaţe sadrţaj tabele u DataSet objektu. Da se podsetimo, DataSet objekat čuva jedan ili više Table objekata u memoriji. Svaki Table objekat je matrica sastavljena od redova i kolona i čuva rezultat jednog SELECT upita. U ovom primeru ćemo imati samo jedan Table objekat u DataSet-u koji će čuvati rezultat SELECT upita upisanog u TextBox kontrolu. DataGridView kontrolu ćemo iskoristiti za prikaz sadrţaja ove tabele.

3

Na kraju naša forma treba da izgleda ovako:

Ovde pažljivo upišite vrednost svojstva ConnectionString. Velika i mala slova nisu bitna, ali razmak u parametru Data Source jeste bitan. Komanda: OleDbCommand Komanda = new OleDbCommand(); Komanda.Connection = Konekcija; Komanda.CommandText =textBox1.Text; Tekst ukucan u kontrolu textBox1 koristimo za CommandText svojstvo komande, tako da to mora biti validan SQL SELECT upit. DataSet: DataSet Ds = new DataSet(); Ovde radimo samo instanciranje objekta Ds na osnovu DataSet klase. DataAdapter: OleDbDataAdapter Da = new OleDbDataAdapter(); Da.SelectCommand = Komanda; Instanciranje Da objekta na osnovu OleDbDataAdapter klase. Punjenje DataSet-a: Da.Fill(Ds); Koristimo Fill metodu OleDbDataAdapter klase za "punjenje" DataSet-a. Ove metoda zapravo pokreće SelectCommand komandu, koja dalje otvara konekciju i bazi prosleđuje upit. Rezultat ovog upita se prosleđuje DataSet-u koji pravi jednu ili više tabela. Prikaz sadržaja prve tabele DataSet-a u DataGridView1 kontroli: DataGridView1.DataSource = Ds.Tables[0]; Svojstvo DataSource, kao što možete pretpostaviti iz naziva, pokazuje koji je izvor podataka koje treba prikazati u kontroli. U ovom primeru, izvor podataka je prvi (i jedina) tabela u DataSet-u koji ima index 0 (Ds.Tables[0]). 4

Klikom na dugme "Start" se izvršava sve, od postavljanja konekcije do vezivanja podataka na DataGridView kontrolu. Uradite dupli klik na dugme i pre nego što krenemo sa pisanjem koda, zgodno je (ne i neophodno) dodati jednu using direktivu kako bi sebi skratili pisanje. Na vrhu prozora za pisanje koda ćete uočiti nekoliko postojećih using direktiva, a potrebno je dodati još jednu: using System; using System.Collections.Generic; using System.ComponentModel; using System.Data; using System.Drawing; using System.Text; using System.Windows.Forms; using System.Data.OleDb; Vraćamo se na button1_Click događaj i po redu kako je prikazano na prethodnom dijagramu pišemo kod: Konekcija: OleDbConnection Konekcija = new OleDbConnection(); Konekcija.ConnectionString = @"Provider=Microsoft.Jet.OLEDB.4.0;Data Source = C:\baza\Nwind.mdb";

Kompletan kod za click događaj dugmeta: OleDbConnection Konekcija = new OleDbConnection(); Konekcija.ConnectionString = @"Provider=Microsoft.Jet.OLEDB.4.0;Data Source=C:\baza\Nwind.mdb"; OleDbCommand Komanda = new OleDbCommand(); Komanda.Connection = Konekcija; Komanda.CommandText =textBox1.Text; DataSet Ds = new DataSet(); OleDbDataAdapter Da = new OleDbDataAdapter(); Da.SelectCommand = Komanda; Da.Fill(Ds); DataGridView1.DataSource = Ds.Tables[0]; Vreme je da pokrenemo primer. U textBox1 ukucajte sledeći upit: SELECT * FROM Customers (Customers je tabela u nwind.mdb bazi) I kliknite na dugme Start. Ako ste sve tačno ukucali, treba da dobijete sledeće:

Pokušajte sledeći upit: SELECT ProductName, UnitPrice FROM Products ORDER BY ProductName (Prikaži naziv i cenu proizvoda iz tabele Products i sortiraj po nazivu proizvoda).

Za dalje vežbanje: Otvorite bazu podataka Nwind.mdb u Microsoft Access aplikaciji i analizirajte njen sadrţaj. Ako ne posedujete Access aplikaciju – mala pomoć: neke od tabela sa kojima moţete da veţbate su: Customers, Orders, Products, Categories, Suppliers i druge. U sledećem nastavku ćemo se detaljnije pozabaviti tehnologijom za vezivanje podataka (eng. Data Binding).

Primetićete da se DataGridView kontrola automatski podesila (redovi i kolone), zavisno od podataka koje treba da prikaţe (DataSource svojstvo). 5

Izrada Web stranica (11) CSS stilovi U ovom broju časopisa govorićemo kako se pomoću CSS stilova (Cascading Style Sheets) moţe podešavati i kontrolisati izgled Web strana. Do sada nismo mnogo govorili o uređivanju Web strana, pri čemu mislimo na podešavanje boja pozadine, tipa i veličine slova, izgleda linkova, tabela i ostalih elemenata. Sa dobrim razlogom, jer ako za uređivanje koristimo standardne atribute tagova, potrebno je podešavati svaki element na svakoj strani. Srećom, postoji CSS, koji omogućava definisanje fontova, boja, margina, linija, visine, širine, slike pozadina elemenata, pozicioniranje i još mnogo toga. Šta je CSS? CSS predstavlja jednostavan, ali veoma moćan jezik pomoću kojeg moţete dodati stil vašim Web stranama, odnosno definisati način na koji će njihov sadrţaj biti prezentovan. CSS moţe biti dodat direktno u HTML elemente, u <head> deo Web dokumenta, ili se moţe nalaziti u posebnom dokumentu. CSS sadrţi definicije stilova koji se primenjuju na elemente HTML dokumenta. CSS stilovi definišu kako će elementi biti prikazani i gde će biti pozicionirani u okviru HTML dokumenta. CSS predstavlja veoma vaţan deo razvoja Web lokacija. Zašto koristiti CSS? Neki od razloga zašto biste koristili CSS kod izrade vaših Web strana su: Lakoća korišćenja: jedan CSS dokument moţe kontrolisati izgled više HTML strana. Da bi se promenio njihov izgled, potrebno je promeniti samo CSS, a ne svaku pojedinačnu stranu. Manja veličina: CSS omogućava da se potpuno uklone svi tagovi i svi atributi koji definišu izgled Web strana ( vrednosti za širinu, visinu, fontove, boje, slike pozadine), što smanjuje veličinu Web strana. Veća kontrola: CSS dozvoljava kontrolu izgleda strana pomoću svojstava kao što su: capitalize, uppercase, lowercase, text-decoration, letter-spacing, word-spacing, text-indent, i line-height. CSS takođe moţe biti korišćen za dodavanje margina, okvira, razmaka između elemenata, 6

boja pozadine i slika u bilo koji HTML element. Primena kod različitih medija: CSS moţe biti kreiran za različite medije (različiti Web čitači, štampači, projektori), bez menjanja sadrţaja ili strukture dokumenta. Da li postoji razlika između HTML i CSS? HTML se koristi da definiše strukturu Web dokumenta. CSS omogućava formatiranje definisane strukture Web dokumenta. Osnovna CSS sintaksa Ukoliko bismo hteli da pozadina naše Web stane bude sivo -srebrne boje, korišćenjem HTML jezika uradili bismo to na sledeći način: <body bgcolor="#c0c0c0 "> Pomoću CSS jezika napisaćemo slično: body {background-color: #c0c0c0;} Kao što moţete videti, CSS kod je sličan HTML kodu. Na osnovu prethodnog primera, moţemo definisati osnove CSS modela. CSS je predstavljen kao skup pravila, koja se pišu na sledeći način: selektor { atribut1: vrednost1; atribut2: vrednost2; } Selektor moţe biti HTML element, stil klasa, kao i pseudo klasa ili pseudo element. U našem primeru, selektor je HTML element <body>, dok je atribut background-color sa vrednošću #c0c0c0 (heksadecimalna oznaka za srebrnu boju). Dodavanje CSS u HTML stranu CSS stil se moţe dodati u Web stranu korišćenjem sledećih načina: 1. inline (definicija stila se vezuje za pojedinačni HTML element preko HTML atributa style)

<html> <head> <title>Primer za inline CSS stil</title> </head> <body style="background-color: #c0c0c0;"> <p>Ova strana ima sivu pozadinu.</p> </body> </html> 2. ugrađivanjem (interni stil - definicije stilova su sastavni deo HTML dokumenta, dodaju se u <head> deo dokumenta pomoću taga <style>) <html> <head> <title>Primer za ugrađivanje CSS stila</title> <style type="text/css"> body {background-color: #c0c0c0;} </style> </head> <body> <p>Strana sa sivom bojom pozadine.</p> </body> </html> 3. povezivanjem (eksterni stil - definicije stilova su u odvojenom CSS dokumentu)

Način primene je kaskadni: stil na niţem nivou prekriće stil na višem nivou, odnosno, inline stil ima najveći prioritet, što znači da će prekriti stil definisan unutar <head> taga, a stil, definisan unutar <head> taga, prekriće stil definisan u posebnom CSS dokumentu. CSS dokument Detaljnije ćemo se baviti definisanjem stilova Web strane, korišćenjem posebnog CSS dokumenta. CSS dokument je tekstualna datoteka sa ekstenzijom .css koja sadrţi niz CSS pravila. Dodavanje <link> taga u <head> sekciju Web strane, omogućava formatiranje te strane na način definisan u CSS dokumentu. U našem primeru, CSS dokument se zove stil.css. Jedna, ili više HTML strana, moţe biti povezana sa istim CSS dokumentom. Time postiţemo da promena, načinjena u CSS dokumentu, bude vidljiva na svim stranama, koje za svoje formatiranje koriste taj CSS dokument. Ako je potrebno promeniti boju pozadine, na primer na 50 strana, CSS stil u kome je definisana boja pozadine i koji je povezan sa tim stranama, će nas spasiti od menjanja svih 50 Web strana. Da bismo isprobali kreiranje stilova, pomoću Notepad.exe programa kreirajte dve datoteke: jednu Web stranu (default.html) i jedan CSS dokument (stil.css). default.html <html> <head> <title> Izrada Web stranica - Veţba - Povezivanje sa CSS dokumentom</title> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/ html;charset=utf-8"> <link rel="stylesheet" type="text/css" href="stil.css" /> </head> <body> <h1> Šta je CSS?</h1> <p> CSS predstavlja veoma moćan jezik pomoću kojeg moţete dodati stil vašim Web stranama, odnosno definisati način na koji će njihov sadrţaj biti prezentovan.</p> <p> CSS je doneo revoluciju u svet Web dizajna. </p> </body> </html> 7

<html> <head> <title>Primer povezivanja eksternog CSS-a </title> <link rel="stylesheet" type="text/css" href="stil.css" /> </head> <body> </body> </html> Navedeni načini za kreiranje stila mogu biti istovremeno definisani za jednu Web stranu i (ili) njene pojedinačne elemente. U tom slučaju, kreira se novi "virtuelni" stil, koji se primenjuje sledećim redosledom: 1. eksterni 2. interni 3. inline

stil.css body { background-color: #c0c0c0; } Smestite oba dokumenta u isti folder, na primer D:\ PIL_Primeri, i potom default.html otvorite u Web čitaču. Ako ste sve tačno uradili, treba da dobijete sledeće:

ravnanje teksta text-align: left; nazubljivanje paragrafa text-indent: 18px; ukrašavanje teksta text-decoration: underline; širina elementa width: 100px; visina elementa height: 200px; podešavanje prostora između okvira jednog elementa i drugog elementa - margina margin: 5px; margin-left: 5; margin-right: 5px; margin-top:5px; margin-bottom:5px;

CSS atributi Navešćemo najčešće korišćene CSS atribute: Opis - primer definisanje tipa slova font-family: arial; definisanje alternativnih slova font-family: arial, verdana, "times new roman"; veličina slova font-size: 10px; iskošeni tekst font-style: italic; "običan" tekst font-style: normal; podebljani tekst font-weight: bold; boja teksta color: red; boja pozadine background-color: pink; slika kao pozadina background-image: slika.jpg; 8

podešavanje praznine oko sadržaja elementa, ali unutar njegovog okvira - padding padding: 3px; padding-left: 3px; padding-right: 3px; padding-top: 3px; padding-bottom: 3px; podešavanje okvira elementa border-style: dotted; border-width: 2px; border-color: black; pozicioniranje elemenata - apsolutno position: absolute; top: 50px; right : 100px; bottom : 300px; left : 100px; pozicioniranje elemenata - relativno position: relative; top: 50px; right : 100px; bottom : 300px; left : 100px; U nastavku teksta ćemo proširiti naš stil.css dokument, kako bismo isprobali neke od navedenih CSS atributa.

Naš zadatak je da tekst na strani bude crne boje, ispisan slovima tipa Verdana i da veličina slova bude 11 piksela. Zatim, da tekst u okviru <h1> taga bude crvene boje na plavoj pozadini, ispisan slovima tipa Arial, veličine 24 piksela. Tekst u pasusima treba da bude poravnat sa obe strane. Da bi tekst izlegao baš kako smo poţeleli, potrebno je da stil.css dokument ima sledeći sadrţaj: body { background-color: #c0c0c0; color: #000000; font-family: Verdana; font-size: 11px; } h1 { color: #FF0000; font-family: Arial; font-size: 24px; background-color: #0000FF; } p{ text-align: justify; } Novi izgled naše default.html strane:

"Kreativna škola" Kada je reč o „ Kreativnoj školi“ postoje najmanje tri razloga zašto bismo sada ţeleli da govorimo o timskom radu. 1. Jedan od uslova Konkursa je prijavljivanje nastavnika koji kao TIM kreiraju i realizuju planirane časove. 2. Zahtevi društva a naročito obrazovanja zahtevaju interdisciplinarni pristup, interakciju različitih sadrţaja, profesionalnih kompetencija stavova i vrednosti. 3. Savremene teorije psihologije učenja potrvđuju da se učenje najefikasnije ostvaruje u interakciji ravnopravnih partnera koji nose različite sposobnosti, znanja i veštine. Značaj timskog rada najbolje odslikava „zakon značaja i zakon puzle“ koji glasi: „JEDAN JE SUVIŠE MALI BROJ ZA POSTIZANJE USPEHA“ „SVI IGRAČI IMAJU MESTO GDE NAJVIŠE DODAJU VREDNOSTI“ Suština ovih zakona je da iza sposobnog čoveka su uvek drugi sposobni ljudi , i da ništa od prave vaţnosti teško da moţe uraditi jedan čovek sam. (Maksvel,2005). Timski rad se moţe organizovati u bilo kojoj oblasti ljudske delatnosti i ne zahteva neke naročite uslove i opremljenost. Tim nije isto što i grupa pojedinaca koji nešto rade i najčešće se pod njim podrazumeva : zajedničko, sinhronizovano angažovanje stručnjaka različitih ili istih profila ili specijalnosti na istom zadatku. Prednosti timskog rada se danas koriste u gotovo svim društvenim oblastima. Proizvodnji, medijima, novinarstvu, vojsci, medicini, projektovanju, obrazovanju. Svaki član tima ima specifične uloge definisane zajedničkom vizijom i sposobnostima potrebnim za rešavanje pojedinačnih zadataka koji vode ostvarenju zajedničkog cilja. Uloge i odgovornosti su u timu podeljene ali članovi tima pomaţu jedni drugima i daju sugestije za svaki segment ili fazu procesa rada. To znači da pojedinci unutar tima međusobno sarađuju, pokazuju empatiju i uvaţavanje za svakog člana tima. 9

U sledećem broju ćemo zaokruţiti temu o izradi Web stranica opisom dinamičkog HTMLa.

Da bi tim uspešno funkcionisao podela uloga i odgovornosti treba da bude takva da svako radi ono što najbolje ume i zna, da to odgovara njegovim sposobnostima, mogućnostima i interesovanju. S druge strane podela rada u timu treba da bude i fleksibilna i da se povremeno redefiniše i menja. Neko će u timu da ostvaruje kontakte, neko sakuplja informacije, neko radi na odrţavanju energije i entuzijazma, neko vodi računa o materijalu, prostoru... Ovo je vaţno da znaju nastavnici kada organizuju svoje učenike da uče i rešavaju neke probleme putem timskog rada.

Karakteristike timskog rada su: jasno definisan cilj i usmerenost na zadatak procedure i pravila koja definišu način rada podela uloga i odgovornosti uzajamno uvaţavanje i empatija među članovima tima mehanizmi donošenja zajedničkih odluka Tim nije isto što i grupa ljudi. Shodno tome vaţno je napraviti razliku između tima i grupe.

Razlika između tima i grupe TIM Dogovoreni zajednički ciljevi Akcije su međuzavisne i usaglašene Jasna podela uloga i odgovornosti Postoji pojedinačna i zajednička odgovornost Uspeh i neuspeh se deli na jednake delove Tim ima svoja pravila, mehanizme i procedure odlučivanja Svako moţe imati svoju ideju ali mora biti spreman da od nje odustane kad se bira najbolje rešenje Novi član tima uvodi se po istom postupku kao i postojeći članovi Posle dogovorenog zajedničkog cilja, članovi tima dele uloge, odgovornosti i definišu pravila rada. Neka pravila su opšta i odnose se na rad svih timova kao što su: saradničko ponašanje, uvaţavanje individualnih razlika, informisanje o procesu rada i rezultatima koji se ostvaruju, konsultovanje drugih članova i aktivno slušanje. Neka pravila rada su specifična za određene timove i oni se definišu na početku rada. Vaţno je da u donošenju pravila učestvuju svi članovi tima i da se sa njima saglase. Osnovna karakteristika timskog rada je podela uloga, definisanje uloga i odgovornosti. Jasna podela uloga obezbeđuje veću produktivnost tima, efikasniji proces i bolje odnose među članovima. Jedna od kategorizacija uloga u timu izgleda ovako: 10 CILJEVI AKTIVNOST ULOGE ODGOVORNOST USPEH ODLUČIVANJE ZAJEDNIČKI RAD GRUPA Pojedinačni i neusaglašeni ciljevi Nezavisne, pojedinačne ili grupne akcije Pojedinci se rukovode situacijom i samostalno preuzimaju uloge Postoji uglavnom pojedinačna odgovornost Pojedinac moţe biti uspešan ali ne i grupa Pravila i procedure se najčešće donose od situacije do situacije Pojedinci mogu imati nezavisne akcije i ideje

SNAGA

Članovi grupe mogu se slobodno priključivati ili napuštati grupu

AKTIVNI UČESNIK- je član tima koji je orjentisan na zadatak, vodi računa o ciljevima i kvalitetu produkta i nastoji da svi budu u tom smislu što efikasniji. SARADNIK - je član tima koji je fleksibilan i otvoren za nove ideje i iskustva. Njemu nisu vaţni samo zadatak i cilj, već i drugi članovi tima kao i kvalitet međuljudskih odnosa KOMUNIKATOR – je član tima koji vodi računa o atmosferi rada u timu. On ume da sluša, lako se dogovara, motiviše ostale članove na rad i dobru saradnju bez tenzija a ukoliko se pojave ume da olakšava zajedničke dogovore. IZAZIVAČ – je član tima koji je često kritičan prema ciljevima, metodama, rešenjima i odlukama koje se donose. Iako to često smeta drugima on je veoma koristan član tima jer neguje iskrenost i obezbeđuje preispitivanje donesenih

odluka. Tako podstiče ostale da govore o svojim problemima i naročito o drugačijem viđenju stvari. To moţe da obogati i odnose i zajednički rad moţe biti delotvorniji. Poţeljno je da sve četiri uloge sadrţi svaki tim. Nije dobro da se tim sastoji isključivo od saradnika i komunikatora jer ko bi ih vratio na zadatak, a ukoliko bismo imali samo aktivne učesnike i izazivače nikada ne bi postigli konsenzus. Da bi tim bio uspešan potrebne su mu različite funkcije jer različitost koja je sinhronizovana daje kvalitet. Druga vrsta kategorizacija uloga u timu razlikuje tzv „radne uloge“ ( fokusirane na posao i konkretne zadatke ) i „društvene uloge“ ( fokusirane na interakciju i odnose među članovima tima ). (Benett; Rolheiser – Bennet; Stevahn, 1991, str 67) Prema ovim autorima bazična lista uloga u timu izgleda ovako: „Kontrolor“ proverava da li svi razumeju tok posla kojim se tim bavi „Izviđač“ traţi dodatna objašnjenja od drugih grupa i timova „Čuvar“ vraća grupu na zadatak i podseća na vreme i rokove „Slušač“ ponavlja ili parafrazira šta je bilo rečeno „Zapitkivač“ traţi mišljenja i informacije od drugih članova tima „Rezimator“ grupiše zaključke tako da mogu da se prezentuju „Ohrabrivač“ podrţava članove grupe i uliva entuzijazam „Sekretar“ čuva sav materijal koji je timu potreban za rad „Čitač“ pronalazi i timu prezentuje i druge materijale „Podsetilac“ podseća grupu na ciljeve i zadatke „Posmatrač“ zadaje i analizira upitnike koji se odnose na socijalne veštine potrebne za interakciju Uloge u timu moraju biti komplementarne, da odgovaraju prirodi posla i da se povremeno redefinišu tokom rada. Da bi tim efikasno funkcionisao a njeni članovi bili zado11

zadovoljni potrebno je voditi računa o: saradničkom ponašanju članova tim, procenjivanju uspešnosti rada tima i anti-timskim ulogama u timu Saradničko ponašanje članova tima Da bi radna atmosfera bila dobra treba obezbediti saradničko ponašanje članova tima i to se postiţe negovanjem određenih principa: dobar tim vodi računa o potrebama i mogućnostima svojih članova – to znači da ljudi imaju potrebu da se angaţuju i pokaţu svoje najbolje sposobnosti i mogućnosti. Zato je vaţno da to uvaţimo i da im damo povratnu informaciju o rezultatu njihove angaţovanosti. svi članovi tima treba da aktivno slušaju jedni druge – to nam pomaţe da razjasnimo sve nejasnoće i da poboljšamo komunikaciju. Vaţno je da iskreno pokazujemo interesovanje, da pratimo verbalne i neverbalne poruke, da smo u tome strpljivi i da ne donosimo odmah odluke. negovanje individualnih razlika je u timskom radu neophodno – vrednost timskog rada se upravo zasniva na različitostima njegovih članova. Različite kompetencije, ideje i razmišljanja dovode do kreativnog rešavanja problema. Iz tog razloga u timskom radu je potrebno negovati individualnost i različitost. rukovođenje timom je decentralizovano jer su svi odgovorni za postizanje zajedničkog cilja – iako timovi najčešće imaju voditelja svi članovi tima su podjednako odgovorni za postizanje zajedničkog cilja i za negovanje saradničke atmosfere. Procenjivanje uspešnosti rada tima Vaţno je da znamo da se u toku timskog rada dešavaju istovremeno tri procesa: proces rada u kome su angaţovani svi članovi tima, rezultat tog procesa i različiti oblici interakcije među članovima tima. Ako to znamo, uspešnost tima procenjujemo tako što posmatramo: proces, produkt i odnose. Sva tri elementa su vaţna jer su uzajamno povezana i doprinose efikasnosti rada. Kao što se dogovaraju sva pravila zada tako se planiraju i metode procenjivanja ( evaluacije) uspešnosti timskog rada

Anti – timske uloge u timu Rad tima najčešće ometaju anti – timske uloge i pod njima se podrazumeva fokusiranje članova tima na sebe, a ne na tim. Reč je o osobama koje radeći u timu ispoljavaju neku vrstu ponašanja koja oteţava rad u tima. Neke od tih uloga su: Dominator – dominira u komunikaciji, kontroliše akcije tima Bloker – usporava i skreće timski rad Skretač pažnje – stalno traţi potvrdu i priznanje od drugih U timu, van tima – izbegava odgovornosti za proces, produkte i odnose u timu. Na osnovu svih karakteristika timskog rada nesporno je da je rad nastavnika efikasniji ukoliko se organizuju u timove i pokušaju da zajednički rešavaju sadrţaje koje ţele da prenesu svojim učenicima. To istovremeno znači da će i njihovi učenici lakše učiti ukoliko su podstaknuti da rade u timovima.

RECITE „DA“ BLOGU U NASTAVI „Blog u nastavi? Šta je BLOG i kakve to veze ima sa nastavom, a posebno kakve veze ima sa osnovnom školom?“ Ova dva pitanja su česta reakcija nastavnika na pominjanje ideje da blog moţe biti iskorišćen kao nastavno sredstvo za prezentovanje nastavnih sadrţaja i razmenu mišljenja sa učenicima. Blog kao jedan od mladih internet servisa i moţda nije dovoljno poznat ni nastavnicima, ni učenicima ni roditeljima. On se pojavio posle www-a, e-mail-a , chata i drugih servisa pa je kao najmlađe čedo Interneta još malo poznat. Blog je internet dnevnik koji pruţa mogućnost nastavniku da osmisli nastavnu jedinicu (ili čitavu nastavnu temu) tako da je moţete postaviti na svom prostoru (eng. Spaces) iz nekoliko manjih delova. Manji delovi se lakše savladavaju i usvajaju, pa će taj osećaj biti pokretač daljeg učenja. Učenici će moći jednostavno i brzo da pristupaju informacijama koje im pruţate. U Vaš prostor koji ćete ispunjavati nastavnim materijalima pozivate onoga koga ţelite. To znači da se diskusiji ne mogu priključiti nepoznati ljudi sa mreţe već samo oni kojima odobrite pristup. Ovo je lepa mera zaštite jer moţete napraviti svoju grupu učenika koje ćete okupiti oko neke teme, bez mogućnosti da Vam komentare ostavljaju nepoznate osobe i time, moţda, naruše koncept redosleda i načina izlaganja gradiva. Nastavni materijali koje ćete izlagati na ovaj način mogu biti u obliku teksta, slike, animacije, audio i video zapisa, jednom rečju multimedijalni. U Osnovnoj školi „Jovan Popović“ iz Novog Sada, smo sproveli anketu i ispitali učenike i roditelje V, VI, VII i VIII razreda o tome da li koriste blog na Internetu i da li je bezbedan. Od ukupno 298 anketiranih učenika čak 67,79% je odgovorilo da ne zna šta je to pa se prema tome ne mogu ni odrediti da li je opasan ili ne. Četvrtina ispitanih (25,84%) izjavila je da koriste blog uz kontrolu roditelja, a samo 6,38% je smatralo da je blog opasan i da ga treba izbegavati.

12

Lepota ovakvog rada je u tome što je nastavna jedinica od strane nastavnika veoma dobro proučena, podeljena na manje celine, jasno i precizno formulisana. Nastava se vodi bez određene brzine koju nameće čas od 45 minuta trajanja, ali ovako definisana nastava dobija na dinamičnosti i učenici se ne mogu ţaliti da im je bilo dosadno na času. Sa strane učenika oni mogu u zadatom roku od par dana da pročitaju i pogledaju nastavne sadrţaje koje je nastavnik pripremio, da ih analiziraju tempom koji njima odgovara i da odgovore na njih. Ura za Internet! Više nećemo morati da se mučimo dešifrujući nečitke rukopise. Za svakog učenika moţete pripremiti drugačija pitanja. Učenicima se omogućuje pravo da svako napiše svoje komentare. Na taj način nastavnik ima bolji pregled o napredovanju svakog učenika pojedinačno. Koliko se puta desi da je neki učenik stidljiv i povučen i ne ţeli da javno iznese svoje mišljenje, jer ima brţih i glasnijih. Sada moţete čuti i one tihe i povučene i pomoći im da svojim tempom osvajaju gradivo koje izlaţete pred njih. Takođe, veliki broj učenika biće privučen novom tehnologijom i novim načinom rada. Sama novina po sebi biće primamljiva, a svi znamo da je najteţe motivisati učenike da uče i budu fokusirani na gradivo. Iskoristimo prednosti tehnologije danas da bismo motivisali učenike. Ovo je prednost našeg vremena i treba je upotrebiti za dobro. Reći ćete, a šta sa prepisivanjem? Ništa. Prepisivači se lako otkriju, ali primenite ovaj način rada prvenstveno na otkrivanje i usvajanje materije, ne toliko na ispitivanje i rešetanje za ocenu. Ukoliko baš ne ţelite da učenici gledaju tuđe odgovore onda zahtevajte da Vam odgovore na ispitna pitanja šalju isključivo na Vaš e-mail. Čemu bi mogao da sluţi blog u školi? Ovakav način rada se moţe primeniti, u okviru dopunske i dodatne nastave, u radu sekcije ili drugih oblika van-nastavnih aktivnosti, čak i na redovnoj nastavi. Ukoliko u obzir uzmemo mogućnosti da postavljene sadrţaje učenik moţe da pročita kada to njemu najviše odgovara, u bilo koje dana doba i noći to samo po sebi dovodi do zaključka da ne treba insistirati na radu na redovnoj nastavi, već više razmišljati o novim oblicima komunikacije sa učenicima i o prednostima koje ovakav način rada pruţa. 13 Ovo je način da poboljšate komunikaciju sa Vašim učenicima i da im olakšate usvajanje sadrţaja. Kada od nekog očekujete da Vam da komentar na napisano, to podrazumeva da je on pročitao, razumeo i doneo određene zaključke. Time ste kod učenika pokrenuli niz intelektualnih aktivnosti kao što su proces analize, saznajni proces, kritičko mišljenje. Diskusija i saradnja, to su osnovne prednosti koje nudi ovaj alat i mogu biti primenjene u svim oblicima nastave. Istraţivanje Stenford univerziteta pokazuje da se diskutovanjem o problemu usvoji čak 80% sadrţaja.

Na pitanje „Da li treba dozvoliti Internet dnevnik (blog) deteta?“, od anketiranih 282 roditelja 56, 38% je odgovorilo da treba dozvoliti uz kontrolu roditelja, 30,50% ne zna šta je to, a čak 13,12% smatra da je blog opasan i treba ga zabraniti.

Nemojte zaboraviti ni roditelje! I njih podstaknite da u nekom trenutku učestvuju u diskusiji. Osmislite zadatak za njih. To će Vam duplo pomoći u radu sa učenicima. Čak se i redovna nastava moţe izvoditi na ovaj način ukoliko škola poseduje tehničke mogućnosti. To znači da bi svaki učenik ispred sebe morao imati računar, odličnu Interent konekciju i otvoren nalog, odnosno e-mail adresu na domenu hotmail.com ili live.com. Još uvek u većini naših škola u Srbiji ne postoje tako dobre tehničke mogućnosti, ali se kabineti ubrzano opremaju i neće proći ni dve pune godine kada će ovo biti naša stvarnost. Svi nastavni predmeti se mogu koristiti ovim nastavnim alatom, i ne podrazumeva se samo informatika. Na primer u srpskom jeziku moţete zadati temu za diskusiju, postupak neke ličnosti iz pisanog dela koje učenici imaju za obaveznu lektiru. Dobićete mnogo interesantnih aspekata gledanja na postupke ličnosti iz dela. Uzmimo na primer fiziku ili hemiju. Oba predmeta se bave posmatranjem i proučavanjem pojava u prirodi. Zar ne bi bilo interesantno da postavite teorijski problem iz prirode i da diskutujete o tome, na primer kako nastaje vodena para ili zašto ne ispadnemo iz tobogana koji nas okreće za 360 stepeni. Pre nego što predloţite svojim učenicima rad na blogu prvo napravite svoju e-mail adresu na www.hotmail.com ili www.live.com po uputstvu koje je dato u prethodnom broju. Zatim se poigrajte sa blogom i veţbajte sa svojim prijateljima, ili napravite dve e-mail adrese za veţbanje. Jedna od tih adresa neka bude Vaša privatna, a druga neka bude radna koju ćete davati učenicima. Posetite neke sajtove koji govore o školskim blogovima. Za početak krenite od čuvene Wikipedije http:// sr.wikipedia.org koja će Vam ponuditi na srpskom jeziku objašnjenje šta je blog i blogovanje. Tu ćete saznati i nešto o istorijatu bloga.

Ukoliko imate ambicija i volje moţete se povezati i sa drugim školama u zemlji i inostranstvu i sa njima napraviti projekat. Zatim izloţite ideju učenicima. Onima koji nemaju potrebnu e-mail adresu pomozite da naprave. Odrţite jedan zajednički čas gde ćete veţbati rad na blogu i dogovoriti način rada. Postavite probna pitanja i tekstove. To mogu biti neke uvodne ideje iz lekcije ili laka pitanja sa početka lekcije. Neka Vam na njih odgovore u toku probnog časa. Zatim ih obavestite da ćete postaviti sledeću lekciju i naglasite kada ćete je postaviti. Sve ostalo moţete raditi preko bloga. Na stavci bloga koju budete zatim postavili naglasite za koje vreme očekujete komentare, diskusiju ili odgovore na postavljena pitanja, ukoliko ih ima. Obavezno odgovorite svakom učeniku na pitanje. Komentarišite njihove komentare i uključite se u diskusiju. Podstičite ih da međusobno komuniciraju i diskutuju. Bogatstvo ideja će se pojaviti i učenje će dobiti interesantan i primamljiv oblik. Obavezno svaki novi deo nastavnog materijala postavite kao novu stavku. Tako ćete napraviti pregled, po datumima i nastavnim celinama. Učenicima će biti lakše da prate nove teme koje postavljate, a Vi ćete imati unutar svake stavke njihove komentare koje moţete lako pregledati a da se pri tom ne pomešaju sa komentarima na drugo pitanje i drugu temu. Upravo na ovaj način smo u Osnovnoj školi „Jovan Popović“ iz Novog Sada, osmislili i sproveli jedan mali projekat sa učenicima šestog razreda koji vam ukratko predstavljamo. Projekat su vodile nastavnica nemačkog jezika Slađana Radić i nastavnica informatike Marina Petrović. Nemački jezik u osnovnoj školi u školskoj 2007/08 za šesti razred još ima status izbornog predmeta. Za njega su se učenici opredelili u trećem razredu osnovne škole i oni koji su se opredelili imaju obavezu da ga pohađaju do kraja osnovne škole. Izbor nije bio obavezujući tako da se veoma malo učenika iz generacije opredeljivalo na ovakav način za izborni jezik, u proseku svega 10-15 % od cele generacije učenika. Ovakav koncept je ponuđen sa jednom od ranijih reformi školstva koje su imale dobru ideju da se učenicima ponudi učenje drugog stranog jezika u toku osnovne škole. Naţalost, učenici su u ovom uzrastu preopterećeni redovnim školskim gradivom i obavezama kao i vanškolskim aktivnostima koje biraju sami ili biraju roditelji za njih, 14

pa se ne odlučuju za dodatno angaţovanje u školi ukoliko nije obavezno. Ovakvo stanje stvari je već izmenjeno i sadašnji petaci imaju po zakonu, pored engleskog jezika koji je obavezan za sve od prvog razreda i drugi strani jezik, od petog razreda. Imajući u vidu status ovog predmeta i to da se on obično odrţava u međusmeni ili suprotnoj smeni, jer okuplja učenike iz različitih odeljenja pa ga nije moguće staviti u redovan raspored, odlučili smo da ove učenike uključimo u naš mali projekat i pokušamo da im olakšamo komunikaciju sa predmetnih nastavnikom, jer se ne viđaju svakodnevno sa njom. Tok projekta je podeljen na nekoliko etapa. Prva i druga etapa su se odvijale u informatičkom kabinetu. Nastavnica informatike je učenike uputila u osnovna pravila bezbednog ponašanja na Internetu. Zatim je predstavila pojam bloga kao i njegovu primenu. S obzirom da većina učenika nije imala e-mail adresu na potrebnom domenu, učenici su uz pomoć obe nastavnice uspešno kreirali svoje e-mail adrese. Nastavnica nemačkog je napravila svoju radnu adresu. Zatim su učenici i nastavnica nemačkog međusobno razmenili e-mail adrese i pozvali jedni druge da im budu prijatelji na Internetu. Učenicima je skrenuta paţnja da vode računa kome odobravaju status prijatelja i time mogućnost da pristupaju njihovom prostoru i da diskutuju sa njima. Druga etapa projekta je realizovana tako što je nastavnica nemačkog postavila prvi deo lekcije, probni test sa lakim pitanjima koja su bila namenjena obnavljanju već naučenog gradiva. Pitanja su sadrţala delove koje je trebalo dopuniti. Zadatak učenika je bio da se u toku naredna dva dana pridruţe grupi na prostoru koji je kreirala nastavnica, da u okviru svojih komentara dopune rečenice i da zatraţe od nastavnice njen komentar. Počelo je ovako: „Poštovani učenici, projekat eobrazovanja, saradnje nastavnika i učenika preko „Bloga“, čini pre svega zanimljivu inovaciju koju pokrećemo zajedno sa vama, u nastavi nemačkog jezika. Ovom metodom rada obrađivaćemo sadržaje pojedinih lekcija ili delova lekcija, zajedno ćemo kreirati atraktivnije sadržaje, kako bi vam učenje bilo interesantnije. Danas je pred vama prvi zadatak-komparacija prideva. Pri rešavanju imajte na umu pravilno i nepravilno građenje prideva! Viel Spaß ! " 15

Nije bilo bojazni od prepisivanja iz dva razloga. Prvo, ukoliko učenik ne zna tačan odgovor ne moţe biti siguran od koga da prepiše, pa ako prepiše netačno nastavnica će to lako primetiti. Čak i da prepiše tačan odgovor od druga za koga zna da sigurno zna i nastavnica ne primeti opet je učenik morao da pročita tuđe odgovore i to nekoliko odgovora dok ne pronađe tačan. Ovo u stvari znači da učenik mora da ponovi gradivo nekoliko puta, a ponavljanje je vaţno za učenje. A ukoliko učenik napiše tačan odgovor uz pomoć knjige i to je dobro, jer zna gde će naći tačan odgovor i utvrdiće gradivo. Većina dece se potrudila da u roku i tačno odgovore na pitanja. Nisu ţeleli da zaostaju, jer na svakom komentaru piše tačan datum kada je komentar postavljen. Posle dva dana napravljen je još jedan susret u kabinetu informatike da bi se pomoglo učenicima koji se nisu snašli sa davanjem komentara na blogu, pošto je bilo i takvih slučajeva. Kroz razgovor sa učenicima utvrdili smo na kakve su poteškoće nailazili u radu na blogu i pomogli smo im da prevaziđu te teškoće. Dalje su učenici bili spremni za samostalan rad od kuće. Nastavnica nemačkog je samo kratko najavila da sledeću lekciju učenici treba da očekuju u toku sutrašnjeg dana. Od tog trenutka je počela treća etapa projekta. Učenici i nastavnica sada nezavisno komuniciraju jedni sa drugima. Usledile su druge lekcije sa tekstom i slikom, spisak ocena sa kontrolnog iz nemačkog, komentari na odgovore i učeničku diskusiju.

JELENA: „Jedini problem mi je prvi primer u četvrtom zadatku, da li moţete da mi ga objasnite?“ Evo zapaţanja i same nastavnice nemačkog jezika, Slađane Radić: „U proteklih par nedelja imala sam mogućnost, zajedno sa učenicima šestog razreda, da ostvarim novi vid učenja i provere naučenog gradiva iz predmeta nemački jezik, i to putem Interneta, na blogu. Ono što sam zapazila i što ţelim da izdvojim kao osobenosti pri ovakvom vidu učenja je sledeće: smatram da bi ovakav vid učenja bio izvanredna dopuna klasičnom načinu podučavanja i prezentovanja gradiva, te ovakva kombinacija klasične nastave u učionici i putem Interneta moţe samo doprineti poboljšanju i usavršavanju usvajanja gradiva. Ipak, ne verujem da ovakav metod moţe u potpunosti zameniti nastavu u učionici, jer smatram da pre svega, nedostaje društveni aspekt učenja; učenik je ipak u takvoj situaciji sam sa kompjuterom i to smatram manom. Od svih prednosti koje sam uvidela u toku ovog projekta na prvom mestu bih izdvojila aktivan partnerski odnos učenika i nastavnika; učenici su bili skoncentrisani na gradivo, zadatke i obrazovne ciljeve koji su pred njima bili jasno postavljeni, i u toku saradnje osećali su veću slobodu i otvorenost da postave pitanja ili komentare. Zatim, učenici su imali i tu mogućnost da svoje vreme van škole organizuju po svom planu i da urade zadatke onda kada im to odgovara, gde pretpostavljam da su to činili kada su bili raspoloţeni za rad i u onom tempu koji im odgovara. Učeniku se pruţa mogućnost da sam odredi količinu materijala koju će obraditi, a još jedna pogodnost za učenike je ta, što u ovakvom načinu učenja nije neophodno da prisustvuju nastavi (u slučaju kada su sprečeni da dođu u školu, imaju mogućnost da kod kuće putem Interneta ipak obrade novo ili prisustvuju proveri već usvojenog gradivo). Od pogodnosti koje se pruţaju nastavnicima u ovakvom vidu rada u nastavi izdvojila bih mogućnost drugačijeg predstavljanja gradiva učenicima, jasno postavljenih obrazovnih ciljeva, konstantnu komunikaciju učenika i nastavnika, gde se uloga nastavnika menja iz situacije u situaciju.

U sledećoj etapi postavljeni su malo zahtevniji zadaci. Nastavnice su snimile audio materijal sa odlomkom iz teksta, naravno na nemačkom. Postavljeni audio sadrţaj su učenici preuzeli i preslušavali. Imali su zadatak, da zapišu tekst na nemačkom i da ga prevedu na srpski. Oba teksta je trebalo postaviti na stavku Bloga u roku od nedelju dana. Poslednja etapa rada je naravno bila evaluacija, gde su učenici izneli svoje mišljenje o ovakvom načinu rada. Naravno bili su podsticani da iznose i svoje mišljenje i u toku rada. Ne treba posebno isticati da su svi komentari na ovakav rad bili veoma pozitivni. Navodimo neke od njih: ALEKSANDRA: „Ovakav način rada mi se sviđa zato što je mnogo efikasnije i lakše. Volela bih da opet ovako radimo i iz drugih predmeta, kao i iz nemačkog. P.S Negde nisam stavljala dve tačke iznad a, o, i u zato što nisam znala kako.“ LUKA: „Ovi zadaci su bili teţi od prošlih. Nisam znao nekoliko primera pa sam nagađao malo. Meni se ovakav način rada mnogo više dopada jer ne volim da pišem i imam više vremena da rešim zadatke. Voleo bih da ovako radimo iz svih predmeta!!!“ BOJAN: „Ovakav način rada mi se jako sviđa zato što ne moram puno da pišem u svesci jer mi je lakše da kucam na tastaturi. Ako bude bilo još zadataka rado ih očekujem !!!!!!!!!!!!!!“ 16

On objašnjava i usmerava učenike na rad, pomaţe im i pruţa veoma mnogo informacija na jednom mestu, diskutuje sa njima o obrađenom materijalu i time se menja njegova uloga predavača, ali i njihova uloga slušaoca. Ima mnogo više diskusije i razmenjivanja mišljenja. Bilo je veoma zanimljivo meni, a znam da je tako bilo i mojim učenicima, učešće u ovakvom projektu i verujem da je ovakav vid rada skora budućnost našeg obrazovanja.“ U planu nam je da u okviru ovog projekta postavimo i video materijale sa ţivim govornim situacijama koje će snimati sami učenici zajedno sa učenicima iz informatičke sekcije. Ovo će biti mali projekti unutar projekta. Takođe planiramo da motivišemo i uključimo i druge nastavnike i roditelje u ovakav rad. Nastavnicima i roditeljima biće organizovana posebna predavanja o blogu, šta je, čemu sluţi i kako se moţe koristiti u ţivotu škole. Zato, ne čekajte! Probajte i Vi! Recite „DA“ blogu u nastavi!

Programski dodaci za MS Office 2007 Predstavićemo vam dva korisna programska dodatka za Microsoft Office 2007, jedan koji omogućava izvoţenje i čuvanje datoteke u PDF ili XPS formatu u osam programa Microsoft Office 2007, i drugi, koji omogućava kreiranje grafova i rešavanje jednačina, nejednačina i funkcija u programu Word 2007. Programski dodatak za 2007 Microsoft Office: Sačuvaj kao PDF ili XPS Često je potrebno da svoje datoteke kreirane u nekom od Office 2007 programa sačuvate u obliku različitom od originalnog, pre svega zbog slanja kao priloga u elektronskoj pošti ili komercijalnog štampanja. Opšte prihvaćeni format predstavlja PDF, koji je kao format za čuvanje, pre pojave besplatnog dodatka "Sačuvaj kao PDF ili XPS", bio dostupan isključivo preko instalacija rešenja drugih proizvođača. Dodatak omogućava čuvanje datoteka u dva formata: Portable Document Format (PDF) XML Paper Specification (XPS) i to iz sledećih Office programa: Microsoft Office Access 2007 Microsoft Office Excel 2007 Microsoft Office InfoPath 2007 Microsoft Office OneNote 2007 Microsoft Office PowerPoint 2007 Microsoft Office Publisher 2007 Microsoft Office Visio 2007 Microsoft Office Word 2007 Prvo je potrebno da programski dodatak (veličina 940KB) preuzmete sa adrese http://www.microsoft.com/downloads/details.aspx? familyid=4d951911-3e7e-4ae6-b059a2e79ed87041&displaylang=sr i sačuvate na čvrstom disku. Ukoliko imate licencu za Microsoft Office 2007, dodatak na uobičajeni način moţete instalirati: 17

Dvaput kliknite na preuzetu datoteku SaveAsPDFandXPS.exe na svom čvrstom disku da biste pokrenuli instalacioni program. Pratite uputstva na ekranu da biste dovršili instalaciju. Nakon instalacije dodatak je moguće koristiti iz opcije Sačuvaj kao PDF ili XPS.

Sačuvana PDF datoteka moţe se pregledati pomoću čitača Adobe Reader. XPS format je Microsoft alternativa za Adobe PDF format. Windows Vista ima ugrađenu podršku za XPS format, dok je za pregledanje XPS datoteka na ranijim operativnim sistemima (Windows XP, Windows 2003) potrebno instalirati besplatan XPS Viewer program. Kreirana PDF ili XPS datoteka ne moţe biti menjana korišćenjem Office 2007 programa. Promene morate napraviti u prvobitnom Office 2007 dokumentu, koji ćete ponovo zapamtiti u potrebnom formatu. 1. Kliknite na dugme Microsoft Office, postavite kursor miša na stavku Sačuvaj kao, a zatim odaberite stavku PDF ili XPS. U polje Ime datoteke upišite ime dokumenta. Sa liste Sačuvaj kao tip izaberite stavku PDF ili XPS dokument. Ako ţelite da otvorite datoteku odmah nakon što ste je sačuvali, potvrdite izbor polja Otvori datoteku nakon objavljivanja. U okviru opcije Optimizuj za, moţete odabrati: Standardno (objavljivanje na mreži i štampanje) - za postizanje visokog kvaliteta štampanja dokumenta. Minimalna veličina (objavljivanje na mreži) ako vam je kvalitet štampanja manje vaţan od veličine datoteke. Takođe, moţete kliknuti na Opcije ako ţelite da zadate opseg strana za štampanje, odabrati štampanje naznake ili izlazne opcije. Za zatvaranje ekrana Opcije, kliknite na dugme U redu. Kliknite na dugme Objavi. 18 Programski dodatak za Word 2007: Microsoft Math Evo jednog veoma korisnog dodatka za nastavnike matematike, kao i za sve one koji često dodaju matematičke formule i grafikone u Word dokumente. Programski dodatak Math dodaje računarske i grafičke mogućnosti u traku Jednačine u programu Word 2007. Sa Math dodatkom moţete da uradite sledeće: Iscrtate funkciju, jednačinu ili nejednačinu u 2D ili 3D obliku, Rešite jednačinu ili nejednačinu, Dobijete rezultat u brojčanom obliku, Pojednostavite algebarski izraz. Za instalaciju, potrebno je da programski dodatak (veličina 2.4MB) preuzmete sa adrese http://www.microsoft.com/ downloads/details.aspx?FamilyID=030fae9c-704f-48ca971d-56241aefc764&DisplayLang=en i sačuvate na čvrstom disku. Pre preuzimanja se proverava ispravnost licence za Office 2007.

2. 3. 4.

5.

6.

7.

Ukoliko na računaru imate Microsoft .NET Framework 2.0, Math dodatak se instalira na uobičajeni način: Dvaput kliknite na preuzetu datoteku officemath.msi na svom čvrstom disku da biste pokrenuli instalacioni program. Pratite uputstva na ekranu da biste dovršili instalaciju. Dodatak se moţe koristiti isključivo u Word 2007 programu. Da biste mogli da koristite Math dodatak, potrebno je da sa kartice Umetanje, u grupi Simboli kliknite na strelicu pored stavke Jednačine, što omogućava umetanje uobičajenih matematičkih jednačina ili pravljenje svojih jednačina pomoću biblioteke matematičkih simbola.

Korišćenjem Math dodatka u Word 2007 programu moţete grafički prikazati funkciju, jednačinu ili nejednačinu u dve ili tri dimenzije.

Takodje, moţete rešiti jednačinu ili nejednačinu i i grafikone i rešenja umetnuti u Word dokument.

Nakon dodavanja okvira za upis Jednačine, ili odabirom okvira za jednačinu, dobija se traka Alatke za jednačine Dizajn koja veoma olakšava rad sa matematičkim formulama i simbolima, jer omogućava: biranje jednačine iz liste često korišćenih ili preformatiranih jednačina, ubacivanje različitih simbola (osnovnih matematičkih simbola, grčkih slova, različitih tipova operatora, strelica, skriptova, geometrijskih simbola), ubacivanje često korišćenih matematičkih struktura. 19

Podrška za umrežene računare

Nastavnički materijali Pregled
U ovom poglavlju učenici uče o TCP/IP-u i nekim njegovim sastavnim delovima, kao što su IP adrese. Takođe uče o deljenju, dele dozvole i smernice domena.

računar sa privilegijama administratora ili da znaju lozinku za nalog administratora. Ukoliko se isključe sa domena i ne znaju podatke naloga za lokalni računar, neće moći da ponovo pokrenu računar. Kako se resursi na računari, u radnoj grupi, pretvaraju u deljene ili privatne Ovaj odeljak priprema učenike za veţbu 7-1. Pokaţite korake u ovom odeljku. Pokaţite kako se deli fascikla i kako se omogućava privatnost fascikle. Neka se učenici poveţu na deljenu fasciklu na vašem čvrstom disku, otvore dokument, a zatim pokušaju da ga sačuvaju pod drugim imenom. Objasnite im zašto ne mogu da sačuvaju dokument (dozvola samo za čitanje). Vežba 7-1: Označavanje resursa u radnoj grupi kao „za deljenje“ ili „privatni“ U ovoj veţbi neka učenici rade u parovima na umreţenim računarima u istoj radnoj grupi. Nakon što završe veţbu, neka pokušaju da pristupe fascikli „Resursi sluţbe za pomoć“ na računaru svog partnera. Ukoliko ne mogu da pristupe ovoj fascikli, dozvole nisu ispravno dodeljene. Dalje, neka pokušaju da pristupe fascikli „Moji dokumenti“ na računaru svog partnera. Ukoliko mogu da pristupe ovoj fascikli, onda dozvole nisu ispravno podešene. Ograničenja radnih grupa U ovom odeljku objasnite zašto radna grupa nije najbolji izbor za veliki tim sluţbe za pomoć, kao i zašto bi mogla biti dovoljna za veoma mali tim. Ukoliko je moguće, neka administrator mreţe dođe da vam pomogne u predavanju ovog odeljka, kao i odeljka o domenima. Domeni U ovom odeljku naglasite da domeni omogućavaju centralizovano administriranje. Vežba 7-2: Određivanje smernica domena U ovoj veţbi učenici istraţuju i beleţe smernice domena. Smernice domena uvek zamenjuju sva lokalna podešavanja, uključujući konfiguraciju lokalne bezbednosti. Uvod u TCP/IP Ovaj odeljak predstavlja pregled TCP/IP-a na visokom nivou, kao i neka osnovna podešavanja mreţnih postavki. 20

Priprema za predavanje
Da biste se pripremili za ovo poglavlje, izvršite sledeće zadatke: Pročitajte celo poglavlje i uradite sve veţbe i druge postepene zadatke. Ukoliko je vaša škola na domenu, saznajte koje su smernice domena i na koji način će to uticati na rad članova tima sluţbe za pomoć. Pripremite na vašem računaru fascikle koje će moći da se koriste za demonstraciju deljenja fascikli i dozvola. Omogućite deljenje fascikli i dodelite dozvolu za čitanje svakom članu tima sluţbe za pomoć. Nemojte im dozvoliti pisanje.

Pojedinačne teme
Uvod u mreže U ovom odeljku objasnite svrhu mreţa. Radne grupe U ovom odeljku učenici uče o svrsi radnih grupa i kako se one uspostavljaju kad postoji jedan računar povezan na Internet. Uspostavljanje radne grupe pomoću jednog računara povezanog na Internet Ovaj odeljak moţe da se koristi kao veţba. Učenici treba da izvrše korake navedene u ovom odeljku, bilo tokom bilo nakon vaše demonstracije zadatka (ili zadataka). Da bi uspostavili radnu grupu, učenici moraju da se isključe sa

Za svaki pododeljak ponudite objašnjenja iz perspektive mreţe sa strane klijenta. Na primer, objasnite uticaj DNS-a na klijenta. Korišćenje komande za popravljanje Ukoliko se ikone za mreţnu vezu ili mreţne veze računara ne pojavljuju na sistemskoj tacni, neka učenici pronađu vezu u fascikli „Moje mreţne veze“. Korišćenje komande ipconfig Objasnite komandu ipconfig i šta ona radi. Pokaţite kako se ona koristi sa različitim parametrima na vašem računaru, a zatim pokaţite rezultate prikazane zbog tih parametara. Neka svaki učenik pronađe IP adresu svog računara pomoću komande ipconfig. Vežba 7-3: Korišćenje komande ipconfig za izmenu IP postavki U ovoj veţbi učenici koriste centar za pomoć i podršku da bi istraţili ipconfig parametre. Odgovori na pitanja 2-4 su prikazani dole kurzivom. 2. Koja je komanda za obnavljanje svih IP podešavanja za sve adaptere na računaru koji radi na mreţi koja koristi DHCP? ipconfig /renew 3. Koja je komanda za onemogućavanje TCP/IP-a za određeni adapter? ipconfig /release 4. Koja je komanda za prikaz svih TCP/IP informacija o svim adapterima u računaru? ipconfig /all Vežba 7-4: Podešavanje TCP/IP svojstava za mrežnu vezu U ovoj veţbi učenici menjaju TCP/IP svojstva na jednoj mreţnoj vezi na svojim računarima. Oni prvo beleţe svoju automatski konfigurisanu IP adresu. Zatim menjaju TCP/IP postavke tako da koriste statičnu IP adresu i unose svoju prethodnu IP adresu. Zatim će vratiti vezu na stanje u kojem se automatski aţurira. Na kraju veţbe, IP adresa računara treba da bude 21

različita nego na početku. Pomozite učenicima da shvate zašto se podrazumevani mreţni prolaz, podmreţna maska i drugi podaci nisu promenili. Rešavanje mrežnih problema U ovom trenutku uvedite pomoć za rešavanje problema na umreţenim računarima koja se nalazi u prilogu A. Pregledajte pomoć sa učenicima i poveţite je sa onim o čemu ste razgovarali u ovom poglavlju. Učenici će koristiti ovu pomoć do kraja poglavlja. Utvrđivanje da li problem zahteva klijentsku konfiguraciju U ovom odeljku razgovarajte sa učenicima kako da odrede da li problem zahteva klijentsku konfiguraciju. Rešavanje problema pristupom mrežnim resursima U ovom odeljku učenici uče kako se rešavaju problemi na umreţenim računarima. Koristite pomoć zajedno sa testom. Pokaţite usluţni program ping tako što će jedan učenik da uključi računar, a drugi učenik da isključi računar. Pokaţite rezultate pingovanja dva računara. Proverite postavke Windows zaštitnog zida da biste videli da li su neka aplikacija ili portovi blokirani. Podešavanje Internet opcija na klijentskom računaru U ovom odeljku neka vas učenici prate dok budete objašnjavali opcije podešavanja dostupne na svakoj kartici. Vežba 7-5: Zabeležite postavke Internet opcija za vašu školu Za ovu veţbu odredite timove učenika. Svakom timu treba da bude dodeljena po jedna kartica dijaloga „Internet opcije“. Neka timovi ispravno podese karticu, a zatim je snime. Izaberite jednu od fascikli „Resursi sluţbe za pomoć“ koju ste delili ranije tokom ovog poglavlja i neka svaki tim stavi snimak ispravno podešene kartice u tu fasciklu. Odredite jednog ili više članova tima koji će kreirati dokument koji prikazuje ispravno podešavanje svake kartice, uz objašnjenja.

Podrška za umrežene računare

Materijal za učenike
Po završetku ovog poglavlja moći ćete da: Definišete glave koncepte umrežavanja, uključujući uloge TCP/IP, IP adresa i podmrežnih maski (subnet mask). Podesite radnu grupu. Delite resurse u radnoj grupi ili ih držite na sigurnom. Utvrdite polise domena. Pronađete i obnovite IP adrese. Podesite podmrežne maske. Obnovite mrežne veze. Utvridte da li problem vezan za mrežne veze dolazi od klijenta. Podesite opcije Interneta u programu Internet Explorer.

Radne grupe Postoje dve grupe Microsoft Windows mreţa: radne grupe i domeni. Radna grupa je grupisanje računara koji dele resurse, kao što su datoteke i štampači, povezani u mreţu. Moţete podesiti radnu grupu za sve računare u računarskoj učionici tako da mogu da komuniciraju i koriste isti štampač i skener. Radna grupa se se odnosi na peer-topeer mreţu zato što svi računari u grupi dele resurse kao jednaki računari, ili kao „peers”. nema potrebe za dodeljenim serverom da upravlja mreţnim resursima ili komunikacijom. Iz ovog razloga, mala preduzeća često koriste radne grupe, i tako sebi štede dodatne troškove za server i serverski softver. Međutim, serveri se mogu dodati mreţama. Serveri u mreţi se zovu samostalni serveri. Serveri u radnim grupama često čuvaju datoteke ili aplikacije koje su korisnicima u mreţi potrebne. Druga prednost radnih grupa je ta da vam treba sam jedan računar koji je povezan sa Internetom kako bi svi računari u grupi imali pristup Internetu. Ovaj računar je jedini vidljiv sa Interneta. Podešavanje radne grupe sa jednim računarom povezanim sa Internetom Da biste podesili radnu grupu, morate da dovršite Čarobnjaka za podešavanje mreţe (Network Setup Wizard) na svakom od računara koji ţelite da pridruţite radnoj grupi. Dovršavanje ovog čarobnjaka omogućava računarima da komuniciraju. Takođe omogućavaju Zaštitni zid za Internet vezu (Internet Connection Firewall (ICF)) alatku za zaštitu na računaru koja se povezuje sa Internetom. ICF je softver koji obezbeđuje granicu između mreţe i spoljašnjeg sveta. Da biste podesili radnu grupu, uradite sledeće: 1. Uverite se da računar koji ţelite da poveţete sa Internetom ima pristup Internetu. 2. Utvrdite ime za vašu radnu grupu. Naziv radne grupe bi trebalo da bude opisan; na primer, Računarska učionica. Naziv ne sme da sadrţi bilo koji od sledećih karaktera:; : " < > * + = \ | ? ,. 3. Uverite se da su svi računari koje ţelite da pridruţite radnoj grupi fizički povezani sa mreţom putem mreţnih kablova ili telefonske linije. 4. Pokrenite Čarobnjak za podešavanje mreţe na svakom računaru koji ţelite da poveţete sa radnom grupom. Da biste otvorili čarobnjak kliknite na 22

Osnovni zadatak službe za pomoć u podržavanju mrežnih računara je omogućavanje njihovog povezivanja u mrežu i resursa na mreži. U širem kontekstu, podrška za umrežene računare može zapravo da znači upravljanje mrežom, ali ta veština je van obima posla koji obavlja tehničar službe za pomoć. U ovom poglavlju, naučićete o zadacima podrške za mreže koji se mogu izvršiti na klijentskom računaru sa Windowsom XP Professional.

Uvod u umrežavanje
Računari na mreži mogu da dele informacije i druge resurse. Resursi su alatke ili podaci koji su potrebni korisniku, uključujući hardver, kao što su štampači i skeneri, aplikacije, datoteke sa podacima i još mnogo toga. Vi umrežavate računare da bi korisnici mogli da dobiju pristup resursima na različitim računarima sa jedne lokacije. U većini vremena, svi računari u školskoj računarskoj učionici, zajedno sa svim štampačima, skenerima i drugim sličnim resursima su zajedno umreženi. Internet je veoma velika mreža računara, koja je kreirana da omogući korisnicima pristup resursima širom sveta.

Start, kliknite na stavku Kontrolna tabla (Control Panel), kliknite na Mrežne i Internet veze (Network and Internet Connections), dvaput kliknite mišem na stavku Mrežne veze (Network Connections), i zatim u okviru Mrežni zadaci (Network Tasks), kliknite na opciju Podesite kućnu ili malu poslovnu mrežu (Setup a home or small office network). Otkucajte naziv radne grupe kada se to bude traţilo od vas. Pravljenje resursa na deljenom ili na privatnom računaru u radnoj grupi U radnoj grupi korisnici mogu da odrede koji su resursi deljeni, a koji privatni. To znači da korisnici mogu da rade na računaru koji je deo radne grupe, ali i dalje čuvaju svoj posao privatnim. Na primer, korisnik moţda ţeli da deli sve dokumente u fascikli pod nazivom Prodajni izveštaji, ali čuvaju sve dokumente u privatnoj fascikli Moji dokumenti. To je lako uraditi u radnoj grupi. Da biste delili resurse u radnoj grupi, uradite sledeće: 1. Kliknite desnim tasterom miša na Start, i zatim kliknite na stavku Istraži (Explore). 2. Dođite do fascikle koju ţelite da delite, kliknite desnim tasterom miša na fasciklu i zatim kliknite na stavku Deljenje i bezbednost (Sharing And Security). 3. Na kartici Deljenje (Sharing), kliknite na stavku Deli ovu fasciklu na mreži (Share This Folder on the network), i otkucajte ime u polju Deljeno ime (Share Name). Da biste označili resurse kao privatne u radnoj grupi, uradite sledeće: 1. Otvorite stavku Moj računar (My Computer). 2. Dvaput kliknite mišem na jedinicu na kojoj je instaliran Windows (na primer, C:) 3. Dvaput kliknite mišem na stavku Dokumenti i postavke (Documents And Settings). 4. Dvaput kliknite mišem na fasciklu vašeg korisnika. 5. Desnim tasterom miša kliknite na bilo koju fasciklu unutar vašeg korisničkog profila, i zatim kliknite na stavku Svojstva (Properties). 6. Na kartici Deljenje (Sharing) izaberite polje za potvrdu Make This Folder Private.

Slika 7-1 Određivanje fascikle koja se deli SAVET Dobro je ukloniti stavku Everyone Group, i individualno dodeliti dozvole. To osigurava da samo oni specifični korisnici kojima obezbeđujete pristup mogu pristupiti fascikli koju delite.

Vežba 7-1: Dodelite resurse na računaru radne grupe kao deljene ili privatne U ovoj vežbi delićete fasciklu na računaru u radnoj grupi i zatim ćete drugu fasciklu napraviti da bude privatna. 1. Kreirajte fasciklu na vašem računaru pod nazivom Resursi službe za pomoć. 2. Na računaru na kojem obično radite, idite do fascikle pod nazivom Resursi službe za pomoć, i delite je. Uverite se da svaki član vaše službe za pomoć ima pristup fascikli Full Control. 3. Na računaru na kojem obično radite, kreirajte da vaša fascikla Moji dokumenti (My Documents) bude privatna. VIŠE INFORMACIJA Za više informacija o koracima za deljenje resursa i čuvanjem kao privatnih, potražite u Centru za pomoć i podršku „Deljenje i bezbednost” („Sharing and Security”). 23

Konfigurisanje bezbednosti u radnoj grupi Bezbednosne postavke bi trebalo konfigurisati na svim računarima u radnoj grupi. To moţete uraditi tako što ćete ih postaviti na svakom računaru pojedinačno, ili radeći sa udaljenog mesta. Da biste konfigurisali bezbednosne postavke na računaru, morate biti član lokalne administratorske grupe. Zato što je bezbednost kritična za bilo koju mreţu, obično je konfiguriše mreţni administrator. Nikad nemojte konfigurisati bezbednosne postavke zbog nadgledanja kvalifikovanog profesionalca. Ograničenja radnih grupa Radne grupe su efikasne za mreţe sa 10 ili manje računara. U radnim grupama, svi korisnički nalozi su lokalni, što znači da svaki korisnik mora da ima lokalni korisnički nalog na svakom računaru kom on ili ona treba da pristupi. Kada se načini izmena na korisničkom nalogu u radnoj grupi, promena mora da se načini na svakom od računara u radnoj grupi tako da korisnik nastavlja da ima pristup svim neophodnim resursima. Ako vaša škola ima računarsku učionicu u kojoj svi članovi škole imaju pristup, i računari zahtevaju od korisnika da se prijave na računar sa korisničkim imenom i lozinkom (to je uvek dobra ideja), zatim svaki od računara mora da ima korisnički nalog koji je napravljen za svakog od korisnika koji će ga moţda koristiti. Ako je svakom od korisnika u školi dozvoljeno da koristi sve računare, to znači da ćete imati mnogo korisničkih naloga koje ćete morati da odrţavate! Domeni Domeni su vrste mreţa u kojima se administracija korisničkih i grupnih naloga, računarskih naloga i polisa naloga moţe centralizovati. U domenu, svaki od računara ima računarski nalog i svaki korisnik ima korisnički nalog. Svaki nalog podleţe Grupnoj polisi (Group Policy), Polisi naloga (Account Policy) i Polisi računara (Computer Policy) koja je konfigurisana za domen. Domenu se moţe pristupiti samo sa računara koji je pridruţen domenu kroz ustanovljen računarski nalog. Korisnik ne moţe pristupiti domenu sa računara koji nije deo domena čak i ako korisnik ima vaţeći korisnički nalog. Zato što se korisničkim nalozima, računarskim nalozima i bezbednosnim polisama administrira na nivou domena, korisnik moţe otkriti da on ili ona ne moţe da promeni 24

određenje postavke na lokalnom računaru. Na primer, neke škole ograničavaju mogućnost promene radne površine (desktop) ili čuvanje datoteka na bilo kojoj lokaciji sem prenosivog medija, kao što je disketa ili USB jedinica. Te postavke se nazivaju polisama domena. Tehničar sluţbe za pomoć ne administrira polisama domena, ali ako su školski računari u domenu, trebalo bi da ste svesni polise domena tako ne pokušavate da promenite nešto što kontrolišu te polise. Vežba 7-2: Utvrdite polise domena Ako je vaša škola u domenu, obratite se vašem administratoru domena i utvrdite polise koje su iznuđene za radnje koje su navedene dole. 1. Promena čuvara ekrana (screen saver). Ko moţe da promeni čuvara ekrana? Da li su dostupne sve opcije? ________________________________________________ ________________________________________________ 2. Čuvanje datoteka. U kojim jedinicama i fasciklama korisnici mogu da sačuvaju dokumente? ________________________________________________ ________________________________________________ 3. Polisa zaključavanja naloga. Iz koliko pokušaja korisnik moţe da da ispravnu lozinku pre nego što se nalog zaključa? ________________________________________________ ________________________________________________ 4. Polisa lozinke. Koji su kompleksi zahtevi za lozinke? Koliko se lozinki pamti u istoriji lozinki? ________________________________________________ ________________________________________________ 5. Dodavanje računarskih naloga domenu. Ko moţe dodati računarski nalog domenu, i koliko naloga moţe da se doda? ________________________________________________ ________________________________________________

Uvod u TCP/IP
Mreţe ili grupe računara koje mogu da komuniciraju sa svakim od njih, su u mogućnosti da rade jer dele protokol. Protokol je skup pravila za razmenu informacija između računara. Razmišljajte o protokolima kao o jeziku – ako ljudi ne razgovaraju istim jezikom, ne mogu da komuniciraju. Ista stvar je i sa računarima.

Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/ IP) je protokol koji podrţava Internet, i on je najkorišćeniji protokol za privatne mreţe. U Windowsu XP, TCP/IP se automatski instalira. Šta je IP adresa? Na TCP/IP mreţi, morate obezbediti IP adresu klijentima. IP adresa je poput mailing adrese. Bez nje, klijentski računar ne moţe da šalje ili prima informacije, i stoga ne moţe da šalje e-poštu, pristupi Internetu, ili razmeni informacije sa drugim računarima. IP adrese se sastoje iz kvarteta, ili četiri dela, od kojih svaki ima do tri broja; na primer 172.28.141.32. Neki od kvarteta identifikuju mreţu na kojoj se nalazi računar, i neke od njih identifikuju određen računar na mreţi. Računari nisu jedini resursi kojima je potrebna IP adresa. Na mreţi, sav hardver ima IP adresu, uključujući mreţe štampače. Mreţni štampač je povezan direktno sa mreţom, pre nego sa pojedinačnim računarom, i deli se. U okviru jednog računara moţe da postoji više adaptera. Adapteri predstavljaju fizički interfejs, poput NIC kartice ili logički interfejs, kao što je veza pozivnog umreţavanja (dial-up connection). Svaki od adaptera moţe da ima svoju IP adresu. Šta je podmrežna maska? Podmreţna maska utvrđuje koji delovi IP adrese identifikuju mreţu, i koji identifikuju računar. Podmreţna maska je takođe u kvartetima, i obično u formi 255.x.x.x, gde svaki od x takođe moţe biti 255; na primer, 255.255.255.0. Svaka škola će imati podmreţnu masku. Razumevanje IP adresiranja i podmreţnog maskiranja je jasan, ali proces koji zahteva vreme i veţbu. Za većinu delova, trebaće vam samo da znate koja podmreţna maska treba vašoj školi. Šta je DHCP? U većini škola, i za većinu radnih stanica, klijentski računari bi trebalo da budu konfigurisani da koriste Dynamic Host Configuration Protocol (DHCP). To omogućava klijentskim računarima da dinamički dodele IP adrese, što znači da se klijentu dodeljuje IP adresa kada korisnik ţeli da koristi mreţu. Korišćenje DHCP dozvoljava velikoj mreţi da deli IP adrese. Ako ne koristite DHCP, onda morate ručno da unesete statičku IP adresu na svakom od klijentskih računara. Ovo moţe da potraje, i trebalo bi samo da se izvodi uz nadgledanje vašeg mreţnog administratora. 25

DHCP takođe automatski konfiguriše odgovarajuću podmreţnu masku za klijentski računar. Šta je DNS? Domain Name System (DNS) je baza podataka koja pridruţuje IP adrese nazivima računara i drugim informacijama. DNS vam omogućava da kontaktirate računar korišćenjem prijateljskog naziva računara (kao što je Marijin računar) umesto da znate IP adresu računara. DNS usluga se nalazi na DNS serveru u domenu. DNS ne moţete naći kod radnih grupa. Korišćenje komande za oporavak Prvi korak u rešavanju mreţnih problema je utvrđivanje da mreţna veza funkcioniše i da je povezana. Windows XP Professional nudi lak način za proveru i oporavak veze. Da biste proverili status mreţne veze, i popravili je ako je to potrebno, uradite sledeće: 1. Locirajte ikonu za mreţnu vezu na sistemskoj traci. Sistemska polica se normalno pojavljuje na krajnjem desnom delu Windows trake sa zadacima (traka na dnu vašeg ekrana). Ikona za mreţnu vezu obično izgleda kao mali ekran računara. Pređite pokazivačem preko mreţne ikone da biste videli mreţnu vezu koju predstavlja. 2. Kliknite desnim tasterom miša na ikonu za ţeljenu mreţnu vezu i potom kliknite na stavku Status. 3. Ako status kaţe da je veza uspostavljena, onda je računar povezan sa određenom mreţom. Ako piše da nije povezan, treba se popravi. U svakom slučaju, zatvorite okvir Status. 4. Ako veza treba da se popravi, onda kliknite desnim tasterom miša na ikonu za vezu i kliknite na stavku Obnovi (Repair). Windows XP Professional će pokušati da se uveri da je veza u funkciji. Ako nije u funkciji, pokušaće da ponovo uspostavi vezu sa mreţom. Korišćenje komande ipconfig Komanda ipconfig je usluţni program komande linije. Uslužni program komandne linije je onaj koji pokrećete dok ste na komandnoj liniji, a ne u GUI reţimu. To se ponekad zove “DOS reţim” zato što kada bi računari imali samo DOS operativni sistem, tako bi se sve komande izvodile. Da biste pokrenuli osnovne ipcofig komande, uradite sledeće:

1. Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Pokreni (Run), otkucajte cmd (za reţim komandne linije) i zatim kliknite na dugme U redu (OK.). 2. Na komandnom prozoru, otkucajte ipconfig, i zatim pritisnite taster Enter. Ekran izgleda kao što je prikazano na Slici 7-2.

Slika 7-2 Rad usluţnog programa ipconfig U prozoru, pogledajte informaciju za svaku od postojećih veza na računaru; na primer, LAN i beţična veza su prikazane na Slici 7-2. U te informacije spadaju i IP adrese, podmreţna maska i podrazumevani mreţni prolaz (gateway). Postoji mnogo parametara dostupnih za korišćenje sa ipconfig komandama. Parametar je nešto što vi dodajete komandi da biste bili što određeniji. Komanda ipconfig vraća postojeću informaciju za adaptere na računaru. Takođe moţete izvesti sledeće zadatke korišćenjem ipcofiga sa parametrima: Objaviti IP adresu adaptera da bi bila dostupna drugom računaru ili adapteru. Obnoviti IP adresu adaptera. Promeniti DNS servere koje koristi klijentski računar. Vežba 7-3: Koristite komandu ipconfig da biste promenili IP postavke U ovoj veţbi, istraţićete parametre koji su dosupni za korišćenje sa ipconfig komandama. Potom ćete pronaći TCP/IP postavke za računar, zapisati ih i zatim promeniti te postavke. Pristupite Centru za pomoć i podršku (Help And Support Center), potraţite ipconfig, i potom kliknite na stavku ipconfig. Koristite informacije koje pronađete da biste odgovorili na sledeća pitanja. 26

1. Koja je komanda za obnavljanje svih IP konfiguracija za sve adaptere na računaru koji radi sa mreţom koja koristi DHCP? ________________________________________________ 2. Koja je komanda za onemogućavanje TCP/IP-ja za određene adaptere? ________________________________________________ 3. Koja je komanda da vidite sve TCP/IP informacije za sve adaptere na računaru? ________________________________________________ 4. Pronađite sledeće informacije na vašem računaru, i zapišite ih ispod: IP adresa: ___________________________________________ Podmreţna maska ___________________________________________ Podrazumevani mreţni prolaz: ___________________________________________ 5. Ako ste na mreţi koja koristi DHCP, promenite IP adresu korišćenjem ipconfig komande koja će trenutno pribaviti novu IP adresu. Potom zapišite sledeće informacije. Nova IP adresa: ___________________________________________ Nova podmreţna maska: ___________________________________________ Novi podrazumevani mreţni prolaz: ___________________________________________ 6. Koje su se informacije promenile? Koje informacije se nisu promenile? Zašto jesu ili zašto nisu? ________________________________________________ ________________________________________________ Moţete konfigurisati TCP/IP svojstva za svaku mreţnu vezu. Pre nego što konfigurišete ova svojstva, morate imate sledeće informacije: Da li mreţa uključuje DHCP, ili statičko IP dodeljivanje adresa? Ako ima statičko, koja je IP adresa za vezu koju ćete izmeniti? Koja je podrazumevana mreţna maska za vašu školu? Koja je adresa podrazumevanog mreţnog prolaza za vašu školu?

VAŽNO Ova vežba predpostavlja da vaša školska mreža koristi DHCP. Ako ne koristi, vaš instructor će modifikovati ovu vežbu za vas.

Vežba 7-4: Konfigurišite TCP/IP svojstva za mrežnu vezu 1. Dodelite i zapišite IP adresu, podmreţnu masku i podrazumevani mreţni prolaz za vezu koju ćete izmeniti (pogledajte Veţbu 7-3 za detaljnije korake). IP adresa: __________________________________________ Podmreţna maska: __________________________________________ Podrazumevani mreţni prolaz: __________________________________________ 2. Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Poveži se sa (Connect To), i zatim kliknite na stavku Prikaži sve veze (Show All Connections). 3. Kliknite desnim tasterom miša na mreţnu vezu koju ţelite da izmenite, i zatim kliknite na stavku Svojstva (Properties). 4. Na kartici Opšti podaci u okviru dijaloga Svojstva veze, kliknite na stavku Internet Protocol (TCP/IP), kao što je prikazano na Slici 7-3, i zatim kliknite na stavu Svojstva (Properties).

5. Izaberite dugme Koristite sledeću IP adresu (Use The Following IP Address), unesite informacije koje ste zapisali u koraku 1 gore, i zatim kliknite na dugme U redu (OK). Upravo ste izmenili IP adresu od dinamički dodeljene adrese u statičku IP adresu. 6. Idite nazad na TCP/IP svojstva za ovu mrežnu vezu, i promenite stvojstva izborom na stavku Dodeli automatski IP adresu (Obtain An IP Address Automatically). Sada ste ponovo omogućili dinamičko ažuriranje IP adrese. 7. Dodelite i zapišite IP adresu, podmrežnu masku i podrazumevani mrežni prolaz za vezu (pogledajte Vežbu 7-3 za detaljan opis koraka koje treba preduzeti). IP adresa: _________________________________________ Podmrežna maska: _________________________________________ Podrazumevani mrežni prolaz: _________________________________________ 8. Koje su se informacije promenile? Koje se informacije nisu promenile? Zašto jesu ili zašto nisu? ________________________________________________ ________________________________________________

Rešavanje mrežnih problema
Nemogućnost da pristupite Internetu ili resursima na mreži je čest problem na mreži. Često se može rešiti tako što će se konfigurisati klijentski računar. Utvrđivanje da li problem zahteva konfiguraciju klijentskog računara Prvi korak u rešavanju mrežnih problema je utvrđivanje da li je problem nastao kod klijentskog računara, u mreži ili na resursu do kog korisnik pokušava da dođe. Sistematski pristup će vam pomoći da utvrdite da li se problem odnosi na klijentski računar i zbog toga zahteva konfiguraciju klijentskog računara. Prvo treba da utvrdite sledeće: Da li je klijentski računar fizički priključen na mrežu? (Naravno, to se ne odnosi na bežične prenosive računare. Za bežične prenosive računare proverite IP adresu.) Da li je klijentski računar član zahtevane radne grupe ili domena? 27

Slika 7-3 TCP/IP svojstva

Da li mreţni adapter ima IP adresu? Ako je nema, dodelite jednu korišćenjem komande Popravi (Repair), pomoćnog programa ipconfig komandne linije, ili ručno unesite jednu u TCP/IP svojstva za mreţnu vezu. Da li je podmreţna maska i informacija podrazumevanog mreţnog prolaza ispravna za klijenta? Ako nije, ispravno konfigurišite TCP/IP svojstva. Ako su sva TCP/IP svojstva za klijentski mreţni adapter ispravno konfigurisana, onda moţete biti poprilično sigurni da se problem nije u vezi klijentskog računara sa mreţom. Drugi razlozi za problem kod umreţavanja moţe biti da klijentski računar nije ispravno povezan sa mreţom, ili korisnik nema dovoljno privilegija da pristupi resursima. Nakon što ste utvrdili da je klijentski računar ispravno povezan sa mreţom i da je ispravno konfigurisan, morate se uveriti se resursi nalaze na računaru, ili da su resursi sami za sebe dostupni na mreţi. Moţete se uveriti da je računar na kome se nalaze resursi, povezan sa mreţom koristeći ping usluţni program za pingovanje. Da biste koristili ping usluţni program, uradite sledeće: 1. Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Pokreni (Run), otkucajte cmd, i zatim kliknite na dugme U redu (OK). 2. U prozoru Command, otkucajte ping naziv računara, gde je naziv računara naziv DNS računara na kojem se nalaze resursi. Ako vaša mreţa ne koristi DNS, otkucajte ping ipadresa, gde je ipadresa IP adresa računara na kojem se nalaze resursi. Ako vidite odgovor Request timed out, onda znači da računar na kome se nalaze resursi nije dostupan u mreţi. Taj računar mora biti odgovarajuće povezan za korisnika da bi došao do ţeljenih resursa. Ako su i korisnikov računar i računar na kome se nalaze resursi ispravno povezani na računar, problem moţe biti vezan za dozvole za deljenje ili fascikle. Proverite dozovole za deljenje u kojima se nalaze resursi da biste se uverili da korisnik koji pokušava da pristupi resursima ima odgovarajuće dozvole. Ako korisnik nema odobrene dozvole, onda treba da utvrdite te dozvole ako je to odgovarajuće. Proverite sa svojim mreţnim administratorom da li koris28

nik treba da ima pristup resursima. Takođe, treba da konsultujete mreţnog administratora da li moţete da rešite problem sa korisnikovim pristupom resursima. Konfigurisanje Internet opcija na klijetskom računaru Jedan od najčešćih problema koji ćete čuti od korisnika je nemogućnost pristupa Internetu, ili pristup određenim lokacijama. Ovo je obično uzrokovano nepravilnom konfiguracijom Internet opcija (Internet Options). Da biste na ispravan način konfigurisali Internet opcije, morate znati da li vaša škola koristi proxy server. Ako ne koristi, morate znati ime proxy servera i koji port koristi. Konfigurisaćete Internet opcije na klijentskom računaru koji ima instaliran Windows XP Professional u aplikaciji Internet Explorer. Da biste pristupili Internet opcijama, otvorite program Internet Explorer, kliknite na stavku Alatke (Tools), i zatim kliknite na stavku Internet opcije. Kao što je prikazano na Slici 7-4, okvir za dijalog Internet opcija sadrţi nekoliko kartica, od kojih svaka ima opcije za konfiguraciju

Slika 7-4 Okvir za dijalog Internet opcije Neke od postavki koje moţete promeniti u okviru za dijalog Internet opcije su: Stranica (nazvana matična stranica (home page)) koja prikazuje prvu stranicu koju korisnik otvori u programu Internet Explorer.

Konfiguracija bezbednosti, privatnosti, sadrţaja i pridruţenih programa, kao što je program za epoštu za korišćenje ako kliknete na vezu za e-poštu na Web lokaciji. Polise Internet opcija za vašu školu je najverovatnije utvrdio vaš mreţni administrator i uprava škole. Oni bi trebalo da vam obezbede informaciju koja vam je potrebna da biste konfigurisali postavke u okviru za dijalog Internet opcije. Sledi opis opcija za konfigurisanje. Kartica Opšti podaci (General Tab) Na kartici Opšti podaci, moţete konfigurisati sledeće postavke: Početnu stranicu koja se prikazuje kada korisnik pokrene program Internet Explorer. Mesto na kome se smeštaju i osveţavaju privremene Internet datoteke (temporary Internet files). Kliknite na dugme Postavke (Settings) da biste konfigurisali koliko često ćete čuvati i aţurirati stranicu, iznos prostora koji je dodeljen privremenim Internet datotekama. Broj dana koliko bi program Internet Explorer trebalo da prati Web stranice koje je posećivao korisnik. Program Internet Explorer kreira prečice ka tim stranicama da bi povećao performanse. Kartica Bezbednost (Security Tab) Na kartici Bezbednost, moţete utvrditi postavke za svaku Interenet zonu. Postoje četiri zone, koje su opisane dole i vi treba da postavite nivo bezbednosti za svaku od zona. VAŽNO Nivo bezbednosti nikako ne treba da bude postavljen niže od podrazumevanog.

mreţi. Morate dodati lokacije ovoj zoni tako što ćete kliknuti na zonu i potom ćete kliknuti na stavku Lokacije (Sites). Ova zona vam omogućava da stavite određene Internet lokacije u specijalne klase i da ih konfigurišete sa istim nivoom bezbednosti. Podrazumevani nivo bezbednosti je Nisko (Low). Ograničene lokacije (Restricted Sites). Ova zona sadrţi lokacije koje bi potencijalno mogle da oštete vaš računar ili podatke. Morate dodati lokacije ovoj zoni tako što ćete kliknuti na zonu i potom na Lokacije. Ova zona vam omogućava da stavite određene Internet lokacije u specijalne klase i da ih konfigurišete sa istim nivoom bezbednosti. Podrazumevani nivo bezbednosti je Visoko (High). Kartica Privatnost (Privacy Tab) Kartica Privatnost vam omogućava da utvrdite kao se rukuje Internet kolačićima za Internet zone. Kolačić (cookie) je program koji kreira Web lokacija i koje se pohranjuju na vašem računaru kako bi se sačuvale informacije kao što su postavke za posetu te lokacije. Neki kolačići takođe mogu da prate informaciju o vašim navikama kretanja na Webu i koji šalju nazad informacije organizacijama koje hostuju Web lokacije. Kroz opcije na kartici Privatnost, moţete individualno konfigurisati (ili urediti) rukovanje kolačićima za specifične Web lokacije dodavanjem lokacija specijalnoj listi. Kartica Sadržaj (Content Tab) Kartica Sadrţaj vam omogućava da kontrolišete vrste sadrţaja kojima su korisnici računara u mogućnosti da pristupe, kao i da izaberu kako se korisnik identifikuje. Alatka Savetnik za sadrţaj (Content Advisor) vam omogućava da utvrdite nivo sadrţaja kojem korisnici mogu da pristupe. Nivoi se utvrđuju ocenjivanjem jezika, golotinje, seksa i nasilja. Te postavke će utvrditi uprava vaše škole i njih mogu uticati drţava ili drţavni zakoni. Ceritifikati vam omogućavaju da odredite kako se identifikuju korisnici, certifikovani autoriteti i izdavači. Opcija Personal Information AutoComplete omogućava korisnicima da utvrde da li ţele ili ne da se informacije koje su isporučene u prošlosti nekoj Web 29

Internet. Ova zona se primenjuje na sve lokacije, a ne samo na lokalnu mreţu. Podrazumevani bezbednosni nivo je Srednji (Medium). Lokalni Intranet (Local Intranet). Ova zona predstavlja vašu lokalnu mreţu. Podrazumevana postavka je Srednje-nisko (Medium-low). Poverljive lokacije (Trusted Sites). Ova lokacija sadrţi lokacije koje su za vas poverljive i za koje znate da neće načiniti štetu na vašem računaru ili

lokaciji automatski učitavaju svaki put kada posete tu Web lokaciju. Na primer, moţda ćete ţeleti da Web lokacija vaše banke automatski učita vaš broj naloga svaki puta kada posetite lokaciju. Uopšteno, karakteristika AutoComplete ne bi trebalo da bude omogućena na deljenim računarima da bi se zaštitili privatni podaci korisnika. Opcija Personal Information takođe uključuje postavke za čuvanje informacija o profilu. U većini slučajeva, ove postavke ne bi trebalo da se koriste u školskom okrţenju. Kartica Veze (Connections Tab) Kartica Veze sadrţi opcije za konfigurisanje za bilo koju vezu pozivanja (dial-up) ili vezu virtuelne privatne mreţe (VPN) na računaru, kao i za postavke lokalne mreţe (local area network) (LAN). Moţete dodati, ukloniti ili konfigurisati postavke za pozivanje i VPN. Međutim, u postavkama u školi najverovatnije ćete konfigurisati samo LAN postavke. Da biste to uradili, kliknite na dugme LAN postavke (LAN Settings). U okviru za dijalog Postavke lokalne mreţe (Local Area Network (LAN) Settings) (pogledajte Sliku 7-5), utvrdili ste da li bi trebalo ili ne LAN postavke biti automatski konfigurisane. Vaš administrator mreţe bi trebalo da utvrdi odgovarajuće vrednosti za ove postavke. Administrator mreţe bi takođe trebalo da utvrdi da li da koristi proxy server ili ne. Pristupićete okviru za dijalog Proxy postavke (Proxy Settings) (pogledaj Sliku 7-5) tako što ćete kliknuti na dugme Više opcija (Adanced).

uveri da je korisnikov računar konfigurisan da bi ga mogao koristiti. Kartica Programi (Programs Tab) Na kartici Programi, moţete navesti koji programe operativni sistem Windows XP Professional koristi za svaku Internet uslugu, uključujući: HTML uređivač E-pošta Diskusione grupe (Newsgroups) Internet pozivi (Internet calls) Kalendar (Calendar) Spisak kontakata (Contact list) Takođe moţete utvrditi da li ili ne program Internet Explorer proverava da li je to podrazumevani Web pregledač. Ako je vaša škola utvrdila da podrţava samo program Internet Explorer kao program za pregledanje, onda bi trebalo da omogućite ovu stavku tako što ćete kliknuti na polje za potvrdu na dnu kartice Programi. Kartica Više opcija (Advanced Tab) Kartica Više opcija vam omogućava da konfigurišete individualne postavke koje utiču na pristupačnost, pregledanje, HTTP postavke, multimediju, štampanje i bezbednost. Ne bi trebalo da menjate ove postavke osim ako nije posebno navedeno da to uradite. Vežba 7-5: Dokumentujte postavke Internet opcija u vašoj školi Da biste na efikasan način rešili problem povezanosti sa Internetom, svaki tehničar sluţbe za pomoć mora da zna odgovarajući postavke Internet opcija. U ovoj veţbi, utvrdili ste odgovarajući postavke za svaku karticu u okviru za dijalog Internet opcije. 1. Oformite timove, i svakom timu dodelite jednu karticu u okviru za dijalog Internet opcije. Tim je odgovoran za razumevanje svih postavki na dodeljenoj kartici i njegovim udruţenim okvirima za dijalog ili okvire svojstava. 2. Nađite se sa vašim administratorom mreţe da biste utvrdili odgovarajuće postavke za svaku karticu, i bilo koje okvire za dijalog ili okvire svojstava kojima s moţe pristupiti sa kartice. 3. Ispravno konfigurišite karticu i slične okvire za dijalog ili okvire svojstava i zatim napravite slike svih kartica i okvira za dijalog tako što ćete uraditi sledeće korake. 30

Slika 7-5 Local Area Network (LAN) postavke Kada korisnik ne moţe da pristupi Internet lokacijama, to je često zato što su LAN postavke u programu Internet Explorer nepravilno konfigurisane. Tehničar sluţbe za pomoć mora da zna koje su odgovarajuće postavke i da se

a. Otvorite program Microsoft Bojanka (Paint). Kliknite na dugme Start, kliknite na stavku Svi programi (All Programs), kliknite na stavku Pribor (Accessories), i zatim kliknite na stavku Bojanka (Paint). b. Kliknite ispravno na konfigurisanu karticu ili na drugi okvir za dijalog, i zatim pritistnite tastere Alt+Tab. c. U programu Bojanka (Paint), kliknite na meni Uređivanje (Edit), kliknite na stavku Nalepi (Paste), kliknite na stavu Uredi (Edit), i zatim kliknite na stavku Kopiraj na (Copy To). d. U okviru za dijalog Kopiraj na (Copy To), unesite ime slike (kao što je naziv kartice, iza koje ide ime polja za dijalog ili okvira svojstva koji ste otvorili na kartici). Datoteka će biti sačuvana kao Windows datoteka rasterske slike (bitmap file). e. Sačuvajte sve datoteke na centralnom mestu za deljenje. 4. Izaberite jednog člana tima koji će uneti sve datoteke slika u jedan Microsoft Word dokument. Nazovite dokument IE Konfiguracija, i sačuvajte ga na deljenoj fascikli pod nazivom Resursi sluţbe za pomoć koju ste kreirali u Veţbi 7-1. Bloker iskačućih prozora (Pop-Ups Blocker) (samo uz Windows Servisni paket 2) Jedna od značajnih poboljšanja u okviru Windows Servisnog paketa 2 je ugrađeni bloker iskačućih prozora za program Internet Explorer. Bloker je dovoljno pametan da identifikuje koji iskačući prozor treba ili ne treba da bude blokiran. Vi takođe imate fleksibilnost da dodate vaše omiljene web lokacije Spisku izuzetaka. Takođe je dovoljno pametan da ne blokira bilo koje iskačuće prozore sa bezbedne Web lokacije, kao što su Web lokacije za bankarstvo na mreţi, kupovinu na mreţi i tako dalje.

31