Horhe Luis Borhes ISTORIJA VEČNOSTI Naslov originala La historia de eternidad

Prevela sa španskog Krinka Vidaković Petrov

Urednik izdanja Radivoje Mikić

Glavni i odgovorni urednik Miličko Mijović

HORHE LUIS BORHES ISTORIJA VEČNOSTI i drugi eseji NARODNA KNJIGA ALFA 1999. .

.

počeću podsećanjem na zagonetna svojstva vremena: na metafizičku. Jedno od tih zagonetnih svojstava. ni prvo po težini ali ni poslednje po lepoti. zastrašujući i težak. kao da briše nadu da ćemo ikada razumeti čoveka koji ju je izneo. predmet je istorije koju želim da napišem. jer je ona. jeste ono koje nam omogućuje da utvrdimo u kom pravcu vreme protiče. prirodnu tajnu koja mora prethoditi tom ljudskom izumu . ali taj blagi akord ne može da pokoleba uverenje daje večnost slika sazdana od mate­ rijala koji se zove vreme. kaže se da se pre svega mora spoznati večnost. Ta slika. možda najbitniji problem metafizike. U Platonovom Timaju čitamo daje vreme slika večnosti u pokretu. isto je tako 5 . Ta uvodna napomena. igra ili propala nada. uzor i arhetip vremena. Vreme je za nas problem. ta prosta reč koja vrvi ljudskim nesaglasnostima. kao što svi znaju.ISTORIJA VEČNOSTI ISTORIJA VEČNOSTI I U poglavlju Eneada koje se bavi ispitivanjem i utvrđivanjem prirode vremena.več­ nosti. večnost. Međutim. Primenjujući metod obrnut od Plotinovog (jer bi on inače bio neupotrebljiv). utoliko ozbiljnija ukoliko verujemo u njenu iskrenost. Opšteprihvaćeno mišljenje glasi da se vreme kreće od prošlosti prema budućnosti.

HORHE LUIS BORHES

logično i oprečno mišljenje iskazano stihom španskog pesnika Migela de Unamuna: Noćna reka časova teče iz svog izvora, večne sutrašnjice--1 Ova dva mišljenja podjednako su verovatna i nepodložna proveri. Bredli poriče oba, iznoseći sopstvenu pretpostavku: on predlaže da se iz razmatranja isključi budućnost, jer je ona tek proizvod naše nade, a onda da se "aktuelno" svede na agoniju sadašnjeg tre­ nutka koji se odmah razlaže u prošlosti. Ovakva vre­ menska regresija obično prati stanja opadanja i utučenosti, kad nam izgleda da je snaga nešto što tek predstoji... Bredli poriče budućnost; jedna indijska filo­ zofska škola poriče sadašnjost, smatrajući je neuhva­ tljivom. Pomorandža samo što nije pala s grane ili je već na zemlji, tvrde ovi neobični simplifikatori, ali niko ne vidi trenutak pada. Vreme postavlja i druge teškoće. Možda je najveća pitanje sinhronizacije ličnog vremena pojedinca s opštim vremenom matematike. Ovaj problem oglasila je na sva zvona najnovija uzbuna teorije relativnosti, koje se svi sećaju ili pamte da su je se sećali donedavno. (Menjajući je malo, ja se nje prisećam ovako: Ako je vreme duhovni proces, kako je moguće da ga dele hiljade ljudi ili makar samo dvoje?) Na drugu teškoću ukazuje elejska škola, koja poriče kretanje. Taj stav
1 Sholastičko shvatanje vremena kao nečega što teče iz mogućeg u postojeće (sadašnje) slično je ovom shvatanju. Uporedite s Vajthedovim večnim predmetima u "carstvu mogućeg" koje prodire u vreme.

ISTORIJA VEČNOSTI

može se sažeti ovako: Nemoguće je da u toku osam stotina godina protekne četrnaest minuta, jer prethodno mora proteći sedam minuta, pre toga tri i po, pre toga minut i tri četvrtine i tako beskonačno, što nameće zaključak da se onih četrnaest minuta nikad neće ispu­ niti. Rasel pobija ovaj argument time što potvrđuje stva­ rni, pa čak i vulgarni karakter beskonačnih brojeva, koji su po definiciji dati odjednom, a ne kao "poslednji" član beskonačne serije. (Raselove neverovatne cifre nagoveštavaju večnost, jer se ni ona ne može definisati kao prosti niz njenih članova.) Nijedna od večnosti koje su ljudi zamislili - no­ minalistička, Irinejeva, Platonova - nije mehanički zbir prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, već nešto jedno­ stavnije i čudesnije: večnost je istovremenost svih njih. Izgleda da se to ne očitava u jeziku svakodnevice ni u onom začuđujućem rečniku dont chaque edition fait regretter la precedente. Međutim, metafizičari su mislili baš tako. Predmeti u duhu su uzastopni, sada je Sokrat, zatim je konj - čitam u petoj knjizi Eneada - jer se on uvek usredsreduje na jednu stvar, ne primećujući hilja­ du drugih. Međutim, božanski um obuhvata sve isto­ vremeno. Prošlost je u sadašnjosti isto kao i budućnost. U tom svetu ništa nije prolazno, sve traje i miruje u blaženstvu svog načina postojanja. Pristupam razmatranju ove večnosti, iz koje su izvedene sve potonje. Plotin istina nije bio prvi koji je došao do te definicije, jer u jednoj svojoj knjizi spomi­ nje "drevne i svete filozofe" koji su mu prethodili. Ali on ju je sjajno razradio, sažimajući sve ono što je preu­ zeo od svojih prethodnika. Dojsen ga poredi sa sumra­ kom: sa žarkom svetlošću koja jenjava i nestaje. U Plo7

HORHE LUIS BORHES

tinovim delima stiču se sva grčka shvatanja večnosti; neke je odbacio, druge je razradio do pogubnog savr­ šenstva. Zato stavljam Plotina ispred Irineja, koji zas­ tupa drugu definiciju večnosti: onu čija je kruna troj­ stvo, tri lika u nerazlučivom jedinstvu. Plotin je s poznatim žarom tvrdio: Svaka stvar na nebu koja se može pojmiti takođe je nebo, tamo su zemlja i nebo, tamo su životinje, biljke, ljudi i more. Oni su prizor sveta koji još nije začet, svaki njegov deo ogleda se u svakom drugom. U tom carstvu nema stvari koja nije prozirna. Nema ničega neprozirnog, ničeg mutnog, jer svetlost se susreće sa svetlošću. Svaka stvar sadrži u sebi svaku drugu stvar. Sunce je svaka zvezda, svaka je zvezda i druga zvezda i sunce. Niko tamo ne može kročiti na tuđe tlo. Ta jednodušna vaseljena, ta apoteoza asimilacije i prožimanja, još uvek nije več­ nost; reč je o graničnom nebu, koje još nije sasvim oslo­ bođeno broja i prostora. Ovaj odlomak iz pete knjige nastoji da razradi pojam večnosti i sveta univerzalnih oblika: Neka ljudi zadivljeni ovim svetom - njegovom moći, lepotom, poretkom u neprestanom pokretu, vidlji­ vim i nevidljivim bogovima koji ga nastanjuju, demo­ nima, drvećem i životinjama - neka uzdignu svoje misli ka Stvarnosti čiji je ovaj svet tek odraz. Tamo će otkriti duhovne oblike večnosti, ne izvedene, već izvorne, i otkriti i njenog predvodnika, a to je čisti duh, nedo­ stižna mudrost i izvorno Hronosovo vreme koje je pot­ puno. Sve što je besmrtno nalazi se u njemu: svaki duh, svaki bog, svaka duša. Kuda bi on išao kad su sve tačke prostora prisutne u njemu. Nema promene, nema nepostojanosti, sve je u stanju blaženstva. Od samog početka to je potpun svet, kome se ništa ne može dodati. Sve je 8

Ponavljajući Plotina. praznina koja odaje utisak punoće. Bitni su oblici. Mi smatramo da čvrstu i konačnu stvarnost čini materija . ni da li je drevni Grk koji ga je opisao imao prilike da ga osmotri.elektroni koji kruže i prelaze zvezdana rastojanja u samoći atoma. oblici je pokre­ ću i nastanjuju. izveštačenog. Insistiranje na pluralizmu navedenih mišljenja može nas navesti da počinimo jednu grešku. ne menjajući je. ali ono što valja da ima u vidu jeste opšta predstava o platonskim arhetipovima. Ne znam da li su ga ikada videle oči smrtnika (osim možda u intuiciji vizije ili košmara). Idealni svemir koji opisuje Plotin više se bavi punoćom bića nego njegovom raznovrsnošću... vrsta. To je nepokretni i strašni muzej platonskih arhetipova. U trećoj knjizi Eneada čitamo daje materi­ ja nestvarna: ona nije samo praznina koja pasivno odra­ žava univerzalne oblike poput ogledala.ISTORIJA VEČNOSTI obuhvaćeno jednom jedinom večnošću: vreme oponaša večnost. taj svemir ne trpi ni ple­ onazam ni ponavljanje. prvobitnim oblicima ili idejama koje nastanjuju i čine večnost. čudovišnog. vazda žudeći za budućnošću. Pedro Malon de Čaide tvrdio je mnogo kasnije: Čini vam se kao da je božan9 . to je zapravo avet koja ne može čak ni da nestane jer ne poseduje ni moć samoukidanja. stvarnost je oblik.. ali u svemu tome ima nečeg muzejskog: nepokretnog. Nemoguće je ovde razmatrati pojedinosti platonističkog sistema. to je iluzija. Govorim o ličnoj viziji koju čitalac može zanemariti. za one koji su u stanju da vide stvari iz platonističke perspektive. ali možemo izneti nekoliko uvodnih zapažanja. vazda se odvajajući od pro­ šlosti. Njena punoća svojstve­ na je punoći ogledala. kruži oko duha.

svojstveno vosku. malom veličinom. i samo oni likovi urezani na pečatu mogu ostaviti otisak u vosku. ni sa tananim potezima gotskog pisma. Korak dalje i stiže­ mo do zaključka daje materija ništavna. ali ga ipak stalno primenjujemo. na drugoj konj. Po našemu. na kojem je na jednoj strani urezan lav. a ne zbir nitrogenskih ili mineralnih sastojaka. drevnom vezom s polutamom praskozorja i smiraja dana. ugljenih hidrata. istovetnim svoj­ stvima. a božansko savršenstvo je zlato koje je Bog. Tražim najpogodniji primer: ptica. dok zlato ostaje skupoceno zlato. Bića mogu da dostignu savršenstvo niske vrednosti. Jedno poglavlje Sopenhauerove knjige ne može se poistovetiti ni s papirom koji je ležao u kancelarijama Lajpciga. Mirijam Hopkins je Mirijam Hopkins. u vosku će ostati utisnut lik životinje koja je predstavljena na zlatnom pečatu.HORHE LUIS BORHES skom voljom nastao osmostrani zlatni pečat. na trećoj orao i tako po jedan lik na svakoj strani. Ali razlika između pečata i otiska je golema: vosak ostaje bezvredni vosak. ni sa nizom tonova. ni sa štampanim tabakom. ni sa načinom na koji o tom poglavlju razmišljamo. Ona se vezu­ je za letenje u jatu. jačim zvučnim nego vizuelnim utiscima sve to nas navodi da priznamo značaj vrste i gotovo pot10 . ovo merilo je loše i nerazumljivo. Ove su ilustracije dobronamerni sofizmi koji podupiru trpeljivost prema platonističkoj tezi. Ona se može iskazati ovako: ljudi i stvari postoje utoliko što učestvuju u obliku koji ih obuhvata i koji čini njihovu stalnu stvarnost. neutralnih alkaloida ili masti što čine prolaznu supstancu te lepe srebrne sene ili intelektualne suštine Holivuda. dakle.

Sopenhauer. Imajući stalno na umu održavanje vrste. s osmehom. U vremenskoj perspektivi. A onda. Ali ne bih očekivao istu reakciju kad je reč o pojmu 2 Vivo.ISTORIJA VEČNOSTI punu ništavnost pojedinačnog. ona se može zamisliti kao jedan besmrtni lav koji traje u beskonačnoj smeni pojedinačnih lavova. zaista je bio ja. njihovo rađanje i umiranje su samo otkucaji ove neuništive figure. Šta sam ja bio tada? Možda bih sam sebi ponudio ovaj filozofski odgovor: "Ja sam uvek bio ja." Pretpostavljam da čitalac može prihvatiti večnu suštinu lava i da će osetiti ogromno olakšanje pred tim jedinstvenim Lavom umnoženim ogledalima vremena. neverovatni metafizički Robinson iz romana Abubekera Abentofaila pristaje da jede samo one plodove i ribe kojima njegovo ostrvlje obiluje. dodaje ovo obrazlo­ ženje: čisti telesni trenutak u kojem žive životinje. koje nemaju svest ni o smrti ni o plodovima pamćenja. ali misliti da je to u suštini druga mačka. verovatno bi pomislio da sam lud. a ne neko drugi. on ne želi da svojom krivicom dovede do osiromašenja sve­ mira. ko god je rekao ja tokom tog vremena. Zatim piše: Suština lava kao bića okrenuta je sudbini i životu tih zveri. drugim recima. još je veća ludost. Stivenson ukazuje na jednu jedinu pticu koja guta vekove: to je slavuj koji proždire vreme. 11 . strastveni i lucidni Sopenhauer. 2 Kits ne greši kada dola­ zi na ideju daje slavuj koji gaje očarao onaj isti što ga je na žitnim poljima judejskog Vitlejema slušala Ruta. dodaje: Kad bi me neko čuo kako tvrdim da je siva mačka koja se sad igra u dvorištu ona ista koja je skakala i trčala pre pet stotina godina. Pre toga je napisao: Beskrajno trajanje prethodilo je mom rođenju. Sin Budnosti.

HORHE LUIS BORHES

večne čovečnosti: znam da ga naše ja odbija i da mu vi­ še prija da se ono prenese na ja drugih. To nije dobar znak; Platon nam predlaže znatno strastvenije univer­ zalne oblike. Na primer, suštinu Stola, apstraktni sto na nebu: četvoronožni arhetip za kojim žude svi stolari sveta, koji ga mogu sanjati, ali čiji se san nikad neće ispuniti. Nisam u stanju da potpuno poreknem ovaj pojam: bez idealnog stola ne bi bilo ni konretnih stolova.) Drugi primer je suština Trougla: eminentni trostrani poligon koji se ne nalazi u prostoru i koji odbija da se spusti na nivo ravnokrakog, raznostranog ili ravnostranog trougla. (Ne poričem ni ovo; to su osnovne geometrijske definicije.) Dalji primeri: suština Nužnosti, Razuma, Zanemarivanja, Odnosa, Razma­ tranja, Veličine, Poretka, Sporosti, Položaja, Iskaza, Nereda. Stvarno ne znam šta da mislim o ovim misao­ nim pojmovima koji se uzdižu na nivo oblika; smatram da ih nijedan čovek ne bi mogao zamisliti a da mu ne priteknu u pomoć smrt, groznica ili bezumnost. Zabora­ vio sam jedan arhetip koji obuhvata i prevazilazi sve ostale: to je večnost, čija je rasparčana kopija vreme. Ne znam da li su čitaocu neophodni argumenti da bi posumnjao u platonističko učenje. Mogu mu ponuditi nekoliko: najpre nespojivo nizanje generičkih i apstraktnih pojmova koji postoje jedan pored drugog sans gene u repertoaru sveta arhetipova; drugo, rezervisanost onog koji ih je zamislio prema načinu na koji razne stvari učestvuju u univerzalnim oblicima; treće, pretpostavka po kojoj aseptički arhetipovi odolevaju brkanju i promeni. Ovi argumenti nisu neoborivi: samo su nejasni u istoj meri u kojoj su nejasne vremenske tvorevine. Stvorene prema uzoru vremena, ove tvorevi12

ISTORIJA VEČNOSTI

ne prenose mane koje bi trebalo da uklone. Može li biti suštine Lava bez suštine Veličanstva, Crvenog, Grive i Kandže? Na to pitanje nema odgovora niti ga može biti: ne očekujmo da lavovstvo sadrži više vrlina od onih koje krase reč lav bez nastavka -stvo 3 Vraćam se sada Plotinovoj večnosti. Peta knjiga Eneada sadrži veoma opširan spisak činilaca večnosti. Tu su Pravda, zatim Brojevi (do kojeg broja?), Vrline, Postupci, Kretanje, ali nema grešaka i nepravdi, nema bolesti materije kojom se možda zarazio neki Oblik. Muzika je zastupljena, ali ne kao melodija, nego kao Sklad i Ritam. Arhetipovi medicine i poljoprivrede se ne navode. Takođe nedostaju finansije, strategija, reto­ rika i umetnost ponašanja - mada u vremenu ovi ipak preuzimaju nešto od Lepote i Brojeva. Nema pojedinaca ni izvornog oblika Sokrata, nema ni onog izvornog oblika koji bi bio uzor Uzvišenog čoveka ili Cara;
Ne želim da se oprostim od platonizma (koji deluje hladno kao led), a da ne iznesem ovo zapažanje, nadajući se da ćete ga vi dalje razraditi i opravdati: Snaga vrste može nadjačati snagu pojedi­ načnog. Primera koji to ilustruju ima na pretek. Tokom svog detinjstva, provodio sam leto na severu pokrajine. Zanimala me je valovita ravnica i ljudi koji su pili čaj u kuhinji, ali mojoj sreći nije bilo kraja kad sam saznao da je to prostranstvo bila "pampa", a ti ljudi "gauči". Nešto slično se događa maštovitom čoveku kada se zaljubi. Svojstva vrste (ponovljeno ime, tip, domovina, privlačna sudbina koju pripisujemo nekom predmetu) mogu da se nametnu svojstvima pojedinačnog, koje se poima kao predstavnik vrste. Krajnji primer ovoga jeste čovek koji se zaljubljuje, ne poznajući ženu koju voli. Mnogo je takvih slučajeva u persijskoj književnosti. Slušajući opis neke kraljice — kosa joj je poput noći čežnje i izgnanstva, lice joj je kao radosni dan, grudi kugle od slonovače koje svoju svetlost pozajmljuju mesecu, njen hod izaziva zavist antolopa i očajanje vrba, noge tanke kao koplja jedva nose teška bedra — čovek se u nju zaljubljuje i posvećuje joj ceo svoj život do poslednjeg daha. To je jedna od tradicionalnih tema Hiljadu i jedne noći. Treba pročitati priču o Baderbasimu, sinu Kahrimanovom, ili onu o Ibrahimu i Džamili . 13

HORHE LUIS BORHES

spominje se samo čovek i to na vrlo uopšten način. Međutim, sve geometrijske figure su zastupljene. Od boja su navedene samo one osnovne: Pepeljaste, Purpurne i Zelene nema u toj večnosti. Ako sledimo poredak od nižeg ka višem, najstariji arhetipovi su ovi: Razlika, Jednakost, Kretanje, Mir i Biće. Razmotrili smo jednu večnost koja je siro­ mašnija od sveta. Ostaje da vidimo kako ju je preuzela crkva da bi joj pripisala obilje koje prevazilazi ono što su godine u stanju da prenesu.

II Najbolje svedočenje o prvoj večnosti je peta knjiga Eneada; druga, hrišćanska večnost, najpodrobnije je opisana u Ispovestima sv. Avgustina. Prva večnost ne može se sagledati mimo platonističke teze; a druga mimo sveštene tajne Trojstva i rasprava podstaknutih pojmovima predodređenja i kazne. Pet stotina folio listova ne iscrpljuju tu temu: nadam se da ove dve do tri osmine štamparskog tabaka ipak pružaju neki doprinos njenom razmatranju. Može se tvrditi, s pristojnom marginom greške, da je "naša" večnost izkazana u vidu dekreta samo nekoliko godina pošto je hronično stpmačno oboljenje usmrtilo Marka Aurelija, a mesto gde je ta zapovest s vrtoglavim posledicama objavljena bilo je Fourviere, polje puno rupa, koje je ranije bilo poznato pod nazivom Forum vetus, a danas po znamenitoj zicari i bazilici. Uprkos autoritetu biskupa Irineja, coveka koji je izdao ovu zapovest, ta prinudna večnost predstavljala je mnogo više od izlišnog svešteničkog ogrtača ili 14

Sina i Duha u jedinstvenom telu. jer se javljaju kao 15 .stvaranje Boga Sina od Oca. poimanjem Oca. est immediata et lucida fruitio rerum infinitarum. Zamišljeno jednim potezom. ono je primer intelektualne teratologije. Na taj način večnost je javno proklamovana. nego u jednom trenutku koji obuhvata prošlost. a ista sumnja prenosi se i na odgovor na ovo pitanje. Pakao je obično fizičko nasilje. ono što je van sumnje jeste veličina rezultata. gnostici su iz ova dva nepobitna čina izveli zaključak da je Bog Otac prethodio Reči. koje je istovremeno i beskrajno dosadno. To objašnjenje preovladalo je da bi kasnije preraslo u dogmu. liberalniji ga vide kao izlišnog teološkog Kerbera. Jasno razlikovanje i povezivanje triju (jospodovih hipostaza izaziva danas sumnju.ISTORIJA VEČNOSTI crkvenog luksuza: bila je to odluka koja je delovala kao oružje. a zatim stvaranje Svetog duha od obojice . prevazilazi sve te obrasce. ako ništa drugo ono kao nešto što pothranjuje nadu: Aeternitas est merum xodie. Trojstvo.nije dogodio u vre­ menu. beskrajno savršeno telo. Emotivni i polemički značaj Svetog trojstva takođe je nesumnjiv. dok ove tri nerazlučive ličnosti izazivaju intelektualni strah. a Bog Otac i Reč stvorili su Sveti duh. Stoga je Irinej objasnio da se taj dvostruki čin . Današnji svetovni katolici smatraju da je Sveto trojstvo kolegijalno. čudovištva koje se moglo izroditi samo u strahoti nekog košmara. mada je pre toga jedva mogla da se prokrijumčari u nekom neautorizovanom platonističkom tekstu. sadašnjost i budućnost. Bog Otac je stvorio Reč. Takav zaključak podrivao je Trojstvo. a da su oboje prethodili Svetom duhu. naravno. praznovericu koja nastoji da poništi mnoge napredne tekovine Republike. međutim.

jednog osakaćenog zeitloses 16 .znači svesti Isusa na prolaznog Gospodovog predstavnika. na slučajnost istorije. ako on sam nije večan. kao niz ogledala koja su postavljena jedna naspram drugih. Toto cosyscat trinitas mysterio. Ne priznati Sveto trojstvo . nije večna ni njegova žrtva silaska na zemlju i umiranja na krstu. Sveti duh večno nastaje. Sagledavanje ovog pojma kao potrebe vere ne umanjuje njegovu suštinsku tajanstvenost. tako je Irinej tašto odlučio da mora biti: to se svodi na zamisao jednog bezvremenskog čina. ne računajući uopšte kao manu to što se sama dogma sastoji od običnih metafora. ni spasenje ne može biti neposredni božanski čin. nerazmr­ sivih zmija. Samo je beskrajna uzvišenost mogla zadovoljiti dušu izgubljenu u beskrajnom vremenu.HORHE LUIS BORHES nejasna i varljiva beskonačnost. Pavle. Ako Bog Sin nije istovre­ meno i Bog Otac. Kad se razmatra odvojeno od pojma spasenja. Danteova zamisao bila je da označi Sveto trojstvo prozirnim koncen­ tričnim krugovima različitih boja. Bog Sin večno nastaje.ili barem Dvojstvo . Sveto trojstvo blista u potpunoj tajni. a drugog Sveti duh. isprepletenih. teologija je došla do zaključka da nema ničeg zbunjujućeg u tome što je delo jednog člana Sin. pisao je sv. mada uka­ zuje na njegov smisao i namenu. znači ne priznati da je on neuništivi. Trudeći se svim silama da razlikuje članove Svetog trojstva. bez obzira što teza o stvaranju Sina od Oca i Svetog duha od njih dvojice i dalje nagoveštava izvesnu hijerarhiju. Na taj način opravdava se dogma. razlikovanje tri ličnosti u jednoj može izgledati proiz­ voljno. Don ga predstavlja kao znak sazdan od izuvijanih. stalni predmet naše privrženosti. ponovio je Džeremi Tejlor.

Albert Veliki dolazi do pojma universalia ante res: on smatra da su oni večni i da prethode Stvaranju. Najpre se izdvojila.prema tvr­ đenju žrtava . Vremenski se razlikuju 17 . Irinej je mislio da se na taj način ovo čudovište može spasti. mora daje doživeo zadovoljstvo ratnika kad se dočepao jednog njihovog oružja i počeo njime da ih tuče.ISTORIJA VEČNOSTI 'Zeitwort-dL. Emanuel Svedenborg {Vera Christiana religio. a potom je polako prerasla u jedan od devetnaest atributa Božanskog uma. Čim su postali pristupačni narodnom obožavanju. Zna se daje bio neprijatelj filozofa.što nas pošteđuje prizora dokonog Boga koji mota klupče praznih vekova "prethodne večnosti" (prizor je nedavno rekonstruisao Valeri). time nije opovrgnuta njihova stvarnost uvek veća i viša od stvarnosti običnih bića ali su svo­ đeni na večne ideje podređene reči Tvorca. Na nekom zabačenom mestu duhovnog sveta. a to su pojmovi ponovo otkri­ veni induktivnim mišljenjem. ali samo kao nadahnuća ili oblici. Iznad svega ih razlikuje od universalia post res. arhetipovi su izloženi opasnosti da se pretvore u božan­ stva ili anđele. istih božanskih pojmova konkretizovanih na različite načine u vremenu. 1771) video je halucinantnu figuru koja navodno . Prvi sekund vremena za hrišćane se poklapa s prvim trenutkom Stvaranja . Počev od trenutka kad ju je Irinej objavio. On ih pažljivo razlikuje od univer­ salia in rebus. I uspeo je. hrišćanska večnost postepeno se udaljavala od aleksandrijske večnosti. koji možemo odbaciti ili pobožno poštovati.proždire sve one koji nerazumno i uza­ ludno rasuđuju o tome šta je radio Gospod pre nego što je stvorio svet. ali ga ne možemo dovoditi u pitanje.

HORHE LUIS BORHES

od božanskih pojmova samo po tome što nemaju stvara­ lačku moć; sholastika apsolutno isključuje sumnju da Božanske kategorije ne moraju uvek da se poklapaju s kategorijama latinskog jezika... No, ovo pitanje mislim da treba odložiti za kasnije. Teološki priručnici ne poklanjaju posebnu paž­ nju večnosti. Oni celokupan problem svode na stav da je reč o istovremenom i potpunom osećanju svih vre­ menskih odlomaka, a potom odmah prelaze na pročešljavanje jevrejskih spisa u potrazi za lažnim tvrđenjima po kojima ispada daje Sveti duh loše sročio ono što komentator iskazuje baš kako treba. To je njihov cilj kada mašu ovim iskazom nadmenog prezira ili dugo večnosti, iskazom koji se sam po sebi podrazumeva: Jedan dan pred Gospodom je kao hiljadu godina, a hiljadu godina su kao jedan dan. Ili kad ponavljaju ime Gospodnje onako kako je saopšteno Mojsiju: Ja sam onaj što jest, ili pak reči upućene sv. Jovanu Teologu iz Patmosa, pre i posle viđenja staklenog mora, crvene zveri sa sedam glava i ptica koje proždiru telo kapetana: Ja sam alfa i omega, početak i svršetak.* Obično prenose i Boecijevu defini­ ciju (smišljenu u ćeliji, možda upravo pred njegovo po­ gubljenje mačem): Aeternitas est interminabilis vitae tota et perfecta possessio, koja mi se više dopada u

Tvrdnja da ljudsko vreme ne može da se meri s Božanskim zau­ zima istaknuto mesto u islamskom predanju ciklusa miraj. Zna se da je čudesna kobila Aburak iznela Proroka do sedmog neba, a da je on na svakom nebu razgovarao s patrijarsima i anđelima koji su tu živeli; prošavši kroz Jedinstvo, tako mu je bilo hladno da mu se srce sledilo i baš tada ga je Gospod potapšao po ramenu. Vinuvši se u nebo, kobila je kopitom prevrnula vrč pun vode; vrativši se, Prorok gaje digao. Ni kap vode nije se bila izlila.

4

18

ISTORIJA VEČNOSTI

gotovo raskalašnoj preradi Hansa Lasena Martensena: Aeternitas est merum hodie, est immediata et lucida fruitio rerum infinitarum. A s druge strane, izgleda da s prezrenjem pristupaju onoj mračnoj zakletvi anđela koji je stajao na moru i na zemlji (Otkrivenje, I, 6): / zakle se onijem koji živi va vijek vijeka, koji sazda nebo i što je na njemu, i zemlju i što je na njoj i more i što je na njemu, da vremena već neće biti. Istina, reč vreme u ovom odlomku verovatno znači zakašnjenje u ispunja­ vanju zaveta. Večnost je ostala kao atribut beskonačnog Bo­ žanskog uma, a poznato je da su pokolenja i pokolenja teologa razmatrala taj um prema božanskom liku i uzoru. Ništa nije tako podsticajno kao rasprava o predodređenju ab aeterno. Četiri stotine godina posle Ras­ peća, engleski monah Pelagije izazvao je skandal kad je tvrdio da nevini ljudi koji umru nekršteni ipak imaju pristup Carstvu nebeskom. 5 Hiponski biskup Avgustin pobijao je ovaj stav s prezirom koji su njegovi izdavači slavili. On je u tom učenju uočio jeresi koje su prezirali i pravednici i mučenici. Ti jeretički stavovi su sledeći: pobijanje da smo već s Adamom počinili greh i bili osu­ đeni na muke, zatim neoprostivo zaboravljanje da se te muke prenose s oca na sina pokolenjima, potom oma­ lovažavanje krvavog znoja, natprirodnog ropca i krika Onoga koji je izdahnuo na krstu; onda odbijanje tajnih usluga Svetog duha i ograničavanje Božanske slobode.
s Isus Hristos je rekao: Pustite da mi deca priđu; Pelagija su optu­ žili da se preprečio između dece i Hrista, otpravivši ih na taj način u pakao. Poput imena Atanazije (Satanazije) i njegovo ime bilo je podložno igri reči; govorilo se kako je Pelagije (Pelagius) morao niti pelag (pelagus) zala.

19

HORHE LUIS BORHES

Taj Britanac imao je dovoljno hrabrosti da se pozove na pravdu; Svetac - uvek drukčiji i stran - tvrdio je da po pravdi svi ljudi, bez izuzetka, zaslužuju pakao bez ikak­ vih olakšica, ali da je Bog odlučio da spase pojedince odabrane shodno njegovoj nedokučivoj slobodnoj volji, ili kako će kasnije reći Kalvin, ne bez izvesne surovosti: zato što mu se prohtelo (quia voluit). Reč je o predodređenju. Teološka stidljivost i dvoličnost ograničili su značenje Kalvinovih reči, te se misli, dakle, samo na one koji su predodređeni da idu u raj. Predodređenih za pakao ne može biti: svi osim izabranih idu u večni oganj, ali tu je posredi Gospodovo prećutkivanje nečeg što se podrazumeva... Ovo objašnjenje doprinelo je obnavljanju pojma večnosti. Pokolenja pobožnih vernika živela su na zemlji a da im se nikad nije pružila prava prilika da odbiju da prigrle reč Gospodnju; drska je bila i sama pomisao da može biti spasenja bez božanskog udela u tome, a ne manje drsko bilo je odbacivanje tvrdnje da neke muževe proslavljenih vrlina mogu da zaobiđu blagodeti nebeske slave (Cvingli je 1523. iskazao nadu da će on deliti raj s Herkulom, Tezejem, Sokratom, Aristidom, Aristotelom i Senekom). Proširenje devetog božanskog atributa (a to je sveznanje) izazvalo je mnoge dodatne teškoće. Dato je do znanja da taj atribut podrazumeva sveobuhvatno znanje: drugim recima, znanje prošireno tako da obu­ hvati ne samo stvarno, nego i moguće. Ponovo je nas­ tala potraga za mestom u Svetom pismu koje bi ovo pot­ vrdilo, a onda su pronađena čak dva mesta koja su doz­ voljavala da se doda beskonačnost: prvo je navod iz Prve knjige o carevima, gde Gospod saopštava Davidu da će ga ljudi iz Keile predati ako ne napusti grad, što 20

i sve one koji su nemogući takođe. ali u Gospoda nema tog razgra­ ničenja jer je ono svojstveno neznanju i vremenu. najviši velikodostojnik Karla Ćelavog. čija je najveća mana suvoparnost. Mi konstatujemo stvarne događaje. Hidra iz Lerne ostaje u progonstvu spoljne tmine jer se smatra da bi ona verovatno odbila da se krsti. ne osvrćući se posebno na proklete. Za razliku od platonističkih večnosti. Njegovo učenje odbija prokletstvo. On je tvrdio da je Bog neodređljiv. Gospod obraća pažnju na izabrane. kombinatorike i pre­ ciznosti prevazilazi vaseljenu. rizikuje da se pretvori u golemu zbrku pitanja. Horazine! Teško tebi. drugo je navod iz Jevanđelja po Mateju. makar samo na recima. Jedna veličanstvena Avgustinova sumnja ograničila je tu rasplinutost. Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidonu bila čudesa koja su bila u vama. Huan Eskoto Erihena. proslavio se time što je izvitoperio ovu misao. Mada jeste sveznajući. ova večnost rizikuje da postane nalik na zaključne stranice Uliksa. davno bi se u vreći i u pepelu pokajali. mi takođe zamišljamo moguće (ili buduće) događaje. propovedao je svet platonističkih arhetipova. Obilje Njegove večnosti.ISTORIJA VEČNOSTI on i čini. on više voli da se bavi životima vrlih ljudi. možda i nalik prethodnom poglavlju. 21 . Njegova večnost istim potezom (uno intelligendi actu) beleži ne samo sve trenutke ovog krcatog sveta nego i sve one koji bi nastali kada bi najmanji trenutak među njima bio promenjen . u kojem se proklinju dva grada: Teško tebi. Uz tu dvostruku podršku ovaj hipo­ tetični glagolski način dobio je pristup u večnost: Herkul boravi u raju s Ulrihom Cvinglijem jer Gospod zna da bi se on pridržavao eklesijastičke godine.

Prvi se zasniva na 22 . koja za razliku od pravoslavnih autoriteta odbija svaku nesavršenost i bedu) doživela je osudu na sinodima održanim u Valensiji i Langru. i odiše nekom čudnom ljubavlju i čežnjom za nepomičnim arhetipovima bića. naizgled oprečne u značenju. drugi je nomina­ listički. Ova mešovita večnost (koja za razliku od platonističkih večnosti obuhvata sudbine pojedinaca. Vaseljena zahteva večnost. jer je privuklo pažnju bibliofila a ovi su se potrudili da Erihenino delo preživi do današnjeg dana. Stoga oni ponavljaju misao da se ovaj svet održava neprestanim stvaranjem i da su reči sačuvati i stvoriti. Bolje reći. spaljeno je javno na lomači. To se može smatrati srećnom okolnošću. III Dovde smo stigli prateći istoriju večnosti hronološkim redom. sinonimne s Nebesima. izneo je učenje o deifikaciji i konačnom povratku bića (uključujući vremena i đavola) izvornom Božanskom Jednom. delo koje je ovakvu večnost propovedalo. da bi to što pišem nestalo kao gromom pogođeno. beatitudo miseriam. Teolozi znaju da kad bi pažnja Gospodnja makar za trenutak zatajila i skliz­ nula s ruke koja sada ovo piše. Divina bonitas consummabit malitiam. aeterna vita absorbebit mortem. De divisione naturae libri B.HORHE LUIS BORHES opisao je Boga koji ne primećuje ni grehe ni razna zla. on pobija stvarnost arhetipova u ime sažimanja svih čestica vaseljene ujedan sekund. ova istorija pratila je neko­ liko večnosti jer je ljudska čežnja stvorila dva uzastopna i međusobno isključiva sna s tim imenom: jedan je realistični.

spornom i trivijalnom razvoju večnosti. Drevni ljudi s bradom i mitrom u ruci razmišljali su o njoj javno s ciljem da bace prašinu u oči raznim jeresima i da odbrane pojam Trojstva. ste­ čeni aksiom. uklju­ čujući i moje lično. čitam na emersonovskom španskom Horhea Santajane. 23 . mada im neodlučne ruke dodirom obuhvataju ceh telo. Arhetipovi i večnost . njemu se suprotstavlja nominalizam. pritiskaju zub o zub u ljubavnom žaru. Živeti znači pratiti proticanje vremena.ISTORIJA VEČNOSTI realizmu. ljubavnici se stiskaju. koji potvrđuje stvarnost pojedinačnog i kon­ venciju vrste. kada se u telu javi znak sreće. A tome je dovoljno dodati ovaj zastrašujući odlomak iz Lukrecija. učenju tako udaljenom od našeg bića da me navodi da sumnjam u sva njegova tumačenja. a suviše veliki apetiti pohlepni su za vaskolikim trenucima vremena i svim varijacijama prostora. nominalizam je opšta pretpostavka našeg mišljenja. u žudnji. kad je Venera spremna da zaseje polje žene. ništa se ne može povratiti ni sačuvati osim u vidu večnosti. Toliko o hronološkom. Konačno. tajno se nadajući da će nekako zaustaviti i protok vremena. Poput spontanog pisca komedije u prozi. tako da kad pogledaju telo ne osećaju zadovoljstvo i ništa ne mogu ni dati ni sačuvati.te dve reči . gde se govori o prividnosti koitusa: Kao žedan čovek koji u snu žudi za vodom te ispija oblike vode koji mu ne utoljuju žeđ. ali sve je uzalud jer niti mogu da se pretvore jedno u drugo niti da se stope u jedinstveno biće. Stoga je svaki komentar izlišan. svi smo u nekoj meri nominalisti sans le savoir. tako Venera obmanjuje ljubavnike prividima.obećavaju opipljive nagrade. Ali uzastopnost predstavlja nepodnošljivu bedu.

odrazi odraza. radosti. kad stignem do kraja pesme. važi i za čovečanstvo.HORHE LUIS BORHES Poznato je da se lični identitet zasniva na sećanju i da gubitak pamćenja pretvara čoveka u idiota. bez tananog i tajnog ogledala koje zadržava sve ono što je prošlo kroz dušu. ali dok je kazujem. Ona se ne može pojmiti. malo je verovatna pretpostavka. što bi važilo i za ličnu istoriju sva­ kog pojedinca. Još pre početka. Ta misao uporno nas prati i to na veoma neprijatan način. isto koliko i ona o njihovom potpunom spasenju. što nije u skladu s modelom istovremene večnosti. Avgustin ne ulazi u to pitanje. ali to isto važi i za skromni vremenski niz. univerzalna istorija bila bi izgubljeno vreme. isto to važi za nagoveštaj. svaki slog. prateći kazivanje. reka. koje se sastoji iz mnogih pojedinačnih sudbina. Kako je nastala večnost? Sv. ono što tek treba da iznesem u daljem kazivanju. pesma je u meni prisutna kao nagoveštaj. nisu dovoljne jer su to slike slika. Večnost je plodonosniji izum. ona je već u mom pamćenju. Ni Berlinerova gramofonska ploča. verovanje da će potpuno da se izbrišu godine punih gradova. Bez večnosti. ona se prostire kroz sećanje. Umesno je primeniti isti zaključak na vaseljenu. 24 . pruža izvesne odgovore: činioci prošlosti i budućnosti prisutni su u sadašnjosti. mada ukazuje na situaciju koja. ni filmska traka koja se gleda. Robovanje večnosti. Važi i za najduži događaj u kojem učestvuje pesma kao i za pojedinačnu sudbinu koja se sastoji od niza doga­ đaja. On navodi konkretan primer: prizi­ vanje u sećanje jedne pesme koju znamo napamet. čini se. Ono što važi za celu pesmu. važi i za svaki stih. Ovaj dokaz o tesnoj povezanosti različitih vremena podrazumeva i pojam uzastopnosti.

Drugim rečima: večnost je stil želja. Prenosim ono što sam tada napisao. sećanje se kreće u pravcu bezvremenosti. Po mojoj teoriji. gubeći iz vida da ostvarenje jedne od njih isključuje ili bar odlaže ispunjenje svih ostalih. Nesigurni i izgnani čovek hoće u svom sećanju da obnovi srećne okolnosti koje su mogle biti. Pod uticajem jakih osećanja.immediata et lucida fruitio rerum infinitarum . suviše nerazuman i senti­ mentalan događaj da bi me podstakao na dublja raz­ mišljanja.ISTORIJA VEČNOSTI Mislim da je taj model sazdan od nostalgije. To mišljenje saopštio sam u knjizi Jezik Argentinaca 1928.leži zadovoljstvo nabrajanja. (Verovatno u nagoveštaju večnosti . "Hoću ovde da zabeležim jedno iskustvo koje sam imao pre neke večeri: bio je to uzbudljiv događaj. s druge strane. reči koju sam prethodno koristio. naslov ove stranice je Osećati se u smrti. Stapamo sve radosti nekog prošlog isku­ stva u jedinstvenu sliku. to je večnost bez arhetipova. Radi se od jednom događaju i reči vezanoj za njega. mada suviše prolazan i sitan da bih ga mogao nazvati pustolovinom. sumraci raznoliko crvenih nijansi koje svake večeri posmatram stopiće se u jedin­ stveni sumrak. mada je sve do tog trenutka nikad nisam bio proživeo celim svojim 25 . To isto važi za vizije budućnosti: nade koje se međusobno isključuju stapaju se bez ikakvih prepreka. godine.) IV Ostaje još samo da iznesem čitaocu svoj lični pogled na večnost. neku vrstu sub specie aeternitas. večnost je sirotica lišena Boga i bilo kog drugog vlasnika.

kasnije mi se učinilo da su odisale nesum26 .HORHE LUIS BORHES bićem. ali u isto vreme i dalek poput mita. "Prisećam ga se na ovaj način. tako da mi je bio blizak. Šetao sam. Šetnja me je dovela do jednog ugla. potrudio sam se da bude najšira lepeza mogućnosti da ne bih opteretio iščeki­ vanje jednom odabranim i predviđenim pravcem. već njegovu neposrednu okolinu. Tako šetajući. neka ne sasvim strana sila vodila me je sve dalje ka predgrađima. kao i vreme­ na i mesta koji svedoče o njemu. Njegova tipičnost činila ga je nestvarnim. pošto je bila mirna. u koji inače nisam zalazio i čija je udaljenost od mesta koje sam kasnije obišao davala čudan ton tom danu. Niske kuće nizale su se duž ulice i mada su na prvi pogled odavale utisak siromaštva. onako kao što ne primećujemo temelje kuće u kojoj živimo ili nevidljivi kostur u telu. prihvatao sam najtajanstvenije pozive slučajnosti. ona druga strana. išao kud su me noge vodile. Prethodne večeri bio sam u Barahasu. pojavila se u dve pretposlednje ulice koje nisam nikad primećivao. koja je ostala tajanstvena: taj prostor odlično sam poznavao na recima. Udisao sam noć dok su mi misli uživale u savršenoj slobodi. a slabo na delu. kraj u kojem sam proveo detinjstvo. Naličje poznatog. Evo podrobnog opisa tog događaja. Ta noć nije imala nikakvo sud­ binsko predodređenje. bez druge odluke sem rešenosti da pešačim avenijama i širokim ulicama. Osećanje umora pojednostavilo je prizor koji zapravo i nije bio složen. Ne želim da na taj način označim sopstvenu sredinu. Išao sam kuda me je slučaj vodio. posle večere sam izašao da se prošetam i prepustim sećanjima. čijih imena uvek želim da se sećam i koja od sveg srca poštujem.

Bio je to prizor najniže bede i najviše lepote..ISTORIJA VEČNOSTI njivom radošću. male kapije . prostor već nalik na pampu nestajao je u Maldonadu. Nijedna kuća nije izlazila pravo na ulicu. ipak mislim da u toj silovitoj tišini nije bilo drugog zvuka osim bezvremenskog oglašavanja cvrčaka. koji filozofsko razmišljanje čini jasnim. Osetih kako sam umro i postao apstraktni posmatrač sveta: bio je to neodređeni strah prožet nauč­ nim razumom. Možda me je pevanje neke ptice raznežilo jer je i njena pesma bila nežna. nego nalik na kolski put. U dnu sokaka. Pokušao sam da se prisetim tog datuma: nedavnog u drugim zemljama. na tlo još neo­ svojene Amerike. Trotoar se usecao u kolovoz.. "Stajao sam posmatrajući tu jednostavnost. na zidovima su bile senke smokava. Pomislih: Sada je hiljadu osam stotina i neka godina... ali dalekog na ovoj promenljivoj strani sveta. ali to nisu više bile reči sa približnim značenjem već nešto što je prodrlo duboko u stvarnost. Ništa nije moglo izraziti milinu bolje od te ružičaste boje. Sada mogu da ga opišem ovako: Taj jasni prizor istorodnih pojava . Sa tamne.koje su nadvisivale izdužene linije zidova . čistog zida. ulica nije bila popločana. Tek kasnije sam uspeo da odredim to osećanje. provin27 . nego je zračio unutra­ šnjom svetlošću. nego mi se činilo da sam opsednut nemim ili odsutnim smislom jedne neverovatne reči: večnosti. Ne. nisam mislio da sam prebrodio pretpostavljene vode vremena. ljudskom rukom neuređene zemlje. Sigurno sam naglas pomislio: Ovde je isto kao pre tride­ set godina. dizao se ružičasti zid koji nije pružao gostoprimstvo mesečini.spokojne noći.delovale su kao da su sazdane od iste beskonačne materije od koje je bila sačinjena noć.

Mogu unapred da izvedem sledeći zaključak: život je toliko siromašan da mora biti besmrtan. Među delima koja su mi bila od najveće pomoći navodim sledeća: 28 .nije bio samo sličan slici tog istog ugla od pre više godina.još su bezličniji. mnoge filozofe." * Namera da dramatizujem interesovanje za ovu biografiju večnosti naterala me je na izvesna sakaćenja: pre svega. Ti temeljni trenuci . mi ne možemo da se pouzdamo ni u sopstveno siromaštvo jer vreme lako možemo da pobijemo na čulnoj ravni. Ali. kojim me je ta noć velikodušno podarila. uviđamo da je ono privid: ne možemo da razlikujemo ili razlučimo je­ dan trenutak od privida jučerašnjeg trenutka.HORHE LUIS BORHES cijskog mirisa orlovih noktiju. I neka u otvorenoj nerešivosti ove stranice ostane pravi trenutak zanosa i mogućeg predosećanja večnosti. Radio sam nasumice.fizičkog bola ili uživanja. trenuci snažnog osećanja ili jakog gađenja . koristeći ono što mi je nu­ dila moja biblioteka. ali ne i na intelektualnoj. koji su vekovima razmišljali o ovome. neka nagoveštaj ove misli ostane u obliku anegdote. nastupanja sna. morao sam da svedem na pet-šest imena. Ako uopšte možemo da proniknemo u vreme. baš zato što se pojam uzastopnosti ne može tek tako odvojiti od njega. slušanja muzike. Dakle. drugi trenutak ne može da se razluči od privida današnjeg trenutka. "Očigledno je da broj takvih trenutaka dostupnih ljudima nije neograničen. jer se u tom procesu svi trenuci razlažu. nije reč o sličnosti ili ponavljanju već o istovetnosti. gole zemlje .

l. London. Select Works of Plotinus. von Dr. Anhela C. Heidelberg. 29 . 1920. London. Enasayos de critica filosofica. von Dr. Translated by Thomas Taylor. La philosophic de Platon. R. Leip­ zig. Paul Deussen. 1930. Las confesiones de San Agustin. Die Philosophic des Mittelalters. 1892. Paris. 1869. 1932. Vege. 1919. Die Welt als Wille und Vorstellung. bukvalni prevod na španski P. 1817. Dodds. 1932. A Monument to Saint Augustine. Menendez Pelayo. 1892. Madrid. Rothe. Passages Illustrating Neoplatonism. R. Herausgegeben von Eduard Grisebach. Leipzig. 1870. London. Dogmatik. Paul Deussen. Madrid. von Dr.ISTORIJA VEČNOSTI Die Philosophic der Griechen.cipzig. par Alfred Fouille. von Arthur Scho­ penhauer. Translated with an Introduction by E.

HORHE LUIS BORHES KENINGAR Jedna od "najhladnijih" nepravilnosti koje beleže istorije književnosti nalazi se u islandskom pesništvu: to su slike koje se nazivaju keningzima (keningar).zavarava čitaoca. navodeći ga na pretpostavku da je reč o jedinstvenom i snažnom prenošenju utiska bitaka i njihovih posledica.jedne silovite. zamenili skaldi. Hrana za gavrane . naličje slike pokazuje nešto drugo.priznajmo već jednom . Keningzi se obično pripisuju opštem opadanju pesništva. a druge surove i uzdržane . koji su više podvlačili svoj lični udeo u nastanku pesama. Za sada ćemo priznati da su ove slike u domenu narodnog stvaralaštva bile prvi izraz svesnog uživanja u jeziku. bilo daje tačno ili ne. Keningzi su bili rasprostranjeni oko 1000. Počeću od najmanje očiglednog primera: jednog od mnogih stihova umetnutih u Sagi o Gretiru: I delija poseče sina Makovog. u vreme kad su anonimne rapsode. i bi oluje mačeva i hrane za gavrane. isto kao što je oluja mačeva drugi 30 . godine. Međutim. ali ovo depresivno objašnjenje.samo je jedna od utvrđenih fraza sino­ nimnih s leševima. pre upućuje na ishod problema nego na njegov izvor. tulire. Umesno suprotstavljanje dve metafore u tako uzvišenom stihu .

koja čezne za realističnim vrednostima". ostavljamo čitaocu da do kraja razreši ove stihove koji su pomalo decevante. I dok je čuvar zvona tužio Bogovi srušiše morskog sokola. zanimljivi za "našu modernu poeziju. 31 . ovo je jedan od njegovih atributa. Grčkom kralju ne beše od velike vajde konj što trči po hridima. Čuvar zvona je propovednik nove vere. Onaj koji šatre potomke divova je riđokosi Tor. Bizon na livadi galebovoj. Saga o Njalu stavlja ih u plutonska usta Stajnvore. koja u neprekidnoj tiradi lucidne proze kazuje kako je veličanstveni Tor hteo da se suprotstavi Isusu. Germanista Nidner hvali "oprečne" osobine ovih likova. Grčki kralj je Isus Hristos. tvrdi Nid­ ner... O njihovoj raspoloživosti i nedoslednoj upotrebi svedoče sledeći stihovi: Onaj što šatre potomke divova Uzdrma snažnog bizona na livadi galebovoj. ali da ovaj nije pristao na megdan. U mnogim slučajevima.KENINGAR izraz za bitku. prva je drugostepena jer je livada galebova unapred data kao jedna od slika za more. već samo jedan brod. oni su. majke skalda Refa. Jedini cilj ovih primitivnih pesnika bio je da sačuvaju keninge i da ih primenjuju bez ponavljanja. ove slike omogućavale su rešavanje problema stroge metrike. a Hristos je svakako bio moćniji od njega. mnogobrojnih aliteracija i unutrašnjih rima. pometnja proizlazi iz činjenice što je to bio jedan od naziva vizantijskog cara. Među ovim tegobnim sintaksičkim formulama. Keningzi se grade na ovakvim istoznačnostima. Pošto smo razvezali ove sitnije čvorove. morski soko i konj koji trči po hridima nisu tri zagonetke.

a da se Tražim klasični ekvivalent ovog zadovoljstva koji ni strastveniji čitalac ne bi pokušao da opovrgne. Navodim znameniti Kevedov sonet posvećen Vojvodi od Osune. one su pre ćorsokak. guje su krv. a moć sugestije im je ništavna. bolje je zanemariti činjenicu da je to turski simbol zasenjen izvesnim gusarskim poduhvatima don Pedra Teljesa Hirona. izvanredna efikasnost distiha Frandrijska polja su mu grob A krvavi mesec epitaf prethodi svakom tumačenju i zapravo ne zavisi od njega. one nisu polazna tačka. Gusarski mesec svakako ne ukazuje na najhitniju odrednicu štita. Soko iz rose na maču Utoli glad proždirući junake iz doline. Stihovi kao što su treći i peti pružaju gotovo or­ gansko zadovoljstvo. soko je gav­ ran. Guje gusarskog meseca Sprovodile su volju čeličnih. oni koji boje vučje očnjake su pobednički ratnici. Ono što prenose ostavlja nas rav­ nodušnim. 1 32 . gusarski mesec je štit. Ali um odbija ova­ kvo jednačenje. možda su to bili simboli koji povlađuju razumu. niti izazivaju slike i osećanja. Ali je takođe tačno da se for­ mula gusarski mesec ne može zameniti rečju štit. Čelični predstavljaju bogove. Zadovoljstvo koje pružaju je minimalno ali dovoljno.HORHE LUIS BORHES Drugi primer su stihovi Egila Skalagrimsona: Oni koji bojahu vučje očnjake Rasipahu i meso crvenog labuda. brodovi­ ma i naoružanoj pešadiji. Niti nas pozi­ vaju na sanjarenje. a izvire iz raz­ novrsnog povezivanja raznorodnih reči. čiji se smisao ne dovodi u pita­ nje. Isto to važi za sledeći izraz: vojnički plač. strašnim u galijama. već njegova svrsisnodnost: plač vojnika. Što se tiče krvavog meseca. Lako se može potvrditi da u tom sonetu. 1 Možda su ih tako doživljavali oni koji su ih izumeli. crveni labud je bilo koja krvava ptica.

ali bismo upropastili pesmu. on ih ne pred­ stavlja neposredno. Valtasaru Grasijanu Moralesu. -Puno prekrasnih gospi Što stasitom lepotom iskazuju radost Sedeći na balkonima zore I tad se dogodi čudesna metamorfoza. ali ono što preovlađuje kod . time ne bismo otkrili ništa novo. Ako bi svaki kening sveli na jednu reč.KENINGAR pri tome ne izgubi vrednost stiha. A vrh glave plamena kresta. Pred zvezdanim mnoštvom (Kokošima na nebeskom polju) Pojavi se žutousti Feb Među pilićima Tindarejeva jajeta I bogovi tad prevariše Ledu I ono što zače bi kao kukavičje jaje. isusovcu. Njegov logički aparat gori je od ovog ushićenja: apozicije svih imenica i glomazne metafore vode ka besmislenoj od­ brani besmislica. Pišući na temu leta ili zore. Kopljem udari kao zlatnim zrakom I pobedi i time zadivi Gledalište nebeskih zvezda. već nastoji da ih opravda i poveže kao neko ko i sam sumnja u njih. To što se poštovani otac ushićivao bikovima i kokošima nije najveći greh ove rapsodije. Na petama perje izraste. Stihovi Egila Skalagrimsona možda su problematični i zagonetni. Evo tužnog ishoda ovog mukotrpnog truda: U nebeskom amfiteatru Konjanik dana na Flehelonteu Podeli junački megdan S blistavim bikom. mogu se zameriti perifraze iste ili slične onima svojstvenim keningu.

koliko po upo­ trebi.HORHE LUIS BORHES ovog neverovatnog Španca jeste konfuzija. a drugi sam ja.čuveni istoričar. 34 . Sturlison je — možda — bio samo fanatik koji je služio mnogim gospodarima. pisac beskrajno sposoban i vest u rukovanju književnim jezikom. Prenosim njegovu uvodnu reč: Ovo uputstvo namenjeno je početnicima koji žele da izuče pesnički zanat i prošire svoj fond figura tradicionalnim metaforama. bez opa­ snosti od izvrtanja ovog postupka kad dodiruju živi predmet. U keningzima preovlađuje funkcionalnost. Iskoristio sam prvu zbirku. To dokazuje tok ove rečenice. a ja znam za dva primera: jedan je Fransisko Luis Bernardes. pesnik. koja je potekla iz pera istog autora: U malom telu Hrizologa živi div duh. i to s norma­ tivnim ciljem. ili pak onima koji žele da razumeju ono što je pisano kao tajna. ali je poželjno da ih hrišćani pročiste od trago2 Izdajnik je jaka reč. kratki Plinijev panegirik večnošću se meri. Grasijan je bio dobar prozaista. predsednik jedne opštine. genealog. Keninga je bilo bezbroj. Valja odati priznanje ovim pričama koje su bile dobre za naše starije. onu koju je sastavio Snori Sturlison . Uživao je u svim keningzima koji nisu bili previše složeni i ako su bili autorizovani nekim klasičnim primerom. Često uspevaju da ožive sve što dodirnu. Na intelektualnoj ravni tako su postupali i drugi. Hteo je da udovolji dvema strastima: umerenosti i kultu starijih. obezglavljeni mrtvac i duh. arhe­ olog. dvostruki izdajnik. Oni određuju predmete ne toliko po obliku. ali sada su prilično zaboravljeni: to me je navelo ne ideju da sakupim ovo uvelo retoričko cveće. čovek neverovatno rastrzan sličnim i oprečnim privrženostima. graditelj toplica. 2 Njegova zbirka nastala je oko 1230.

Sastoji se iz tri dela: dva prozna i trećeg dela u stihu. Odin je u sumrak naredio da se donesu uglačani čelični mačevi. koji je nesumnjivo inspirisan navedenim epitetima. Sedam vekova distance nije ovu diskrimi­ naciju učinilo beskorisnom: ima nemačkih prevodilaca ovog nemarnog severajačkog Gradus ad Parnassum. Naslov Snorijeve rasprave je Edda Prosaica. Sastavljajući ovaj spisak. On je autor veoma iskasapljenog prevoda Snorijeve rasprave i jedne lične brošure koja sadrži pedeset dve "nedeljne molitve" i još toliko "nemačkih molitvi". zaklinjući se da je pre­ nošenje norveških anegdota najefikasnije sredstvo ponemčenja Nemaca. Golemi rog pun medovine išao je iz ruke u ruku dok su čovek i bog raspravljali o poeziji. koji svaku drugu svetlost čine nepotrebnom. Doktor Karl Konrad je možda najža­ losniji primer toga. osećao sam gotovo filatelističko zadovoljstvo. Prenosim savete sadržane u ovom božanskom popisu. vrlo vi­ čnog vrača. koji ga vide kao Ersatz Biblije. Drugi deo obrađuje pustolovine Egira ili Hlera. poznatoj među smrtnicima pod imenom Troja. Nisam izostavio keninge koje sam već naveo. Hler se sprijateljio s bogom koji je sedeo do njega. koji je posetio bogove u tvrđavi Asgard. Bog je govorio koje metafore valja koristiti. a koji se zvao Bragi. Ovaj je bio veoma rečit i vest u metrici. veoma doteranih u drugom izdanju.KENINGAR va stare vere. kuća ptica kuća vetrova morske strele: haringe 35 vazduh .

HORHE LUIS BORHES vepar talasa: kit drvo sedalica: klupa šuma pod ustima: brada zbor mačeva oluja mačeva susret izvora koplja u letu pesma kopalja gozba orlova kiša crvenih štitova gozba vikinga snaga luka noga plećke krvavi labud pevac mrtvaca onaj koji trese uzde: konj postolje šlema ramena stena dvorac tela kovačnica pesme: skaldova glava talas roga plima pehara kaciga vazduha zemlja nebeskih zvezda mesečev put korito vetrova jabuka grudi tvrdi žir misli 36 pivo nebo glava bitka ruka lešinar srce .

Vedra prelamanja kao ovo (i ono koje sledi: zmaj mača: mač) podsećaju na lukavi postupak onog Poovog lika koji želi da sakrije neko pismo od policijske znatiželje.KENINGAR galeb mržnje galeb rana veštičin konj gavranov bratučed stene reči: zubi zemlja mača mesec lađe gusarski mesec krov nad bitkom oblak nad bitkom led tuče besna palica vatra kaciga zmaj-mač glodavac kaciga trn bitke riba bitke veslo krvi vuk rana grana rana grad lukovih struna guske bitke sunce domova propast drveća vuk hramova 3 gavran 3 štit mač strele vatra Definitum in definitione ingredi non debet je drugo pomoćno pravilo definicije. te ga nehaj­ no stavlja upravo u pregradak za pisma i ostalu poštu 37 .

čitam u 22. 38 . terazije.HORHE LUIS BORHES gavranova slast onaj koji čini gavranov kljun crvenim orlova radosnica stablo kacige ratnik stablo mača onaj koji boji mačeve neman kacige voljeni hranitelj vukova domaća crna rosa: pepeo drvo vukova drveni konj rosa žalosti: suze zmaj leševa guja štita mač usta veslo usta stanište sokolova zemlja zlatnih prstenova kitova leđa zemlja labudova put jedara vikinško polje livada galebova lanac ostrva 4 sekira vešala 4 koplje jezik šaka more Jezditi drvenim konjem u pakao. neki stari pakosnici iz Njujorka zvali su vešala okvirom (picture frame). poglavlju dela Inglinga Saga. borne. U germanskim zemljamam izrazi za vešala su bili udovica. finibusterre.

KENINGAR drvo gavranova ovas orlova vučja pšenica vuk plima gusarski konj irvas morskih kraljeva vikinške sanke pastuv talasa ralo mora morski soko kamenovi lica meseci čela morska vatra gujino gnezdo sjaj ruke bronza nesloge predah kopalja: mir dom daha brod srca osnova duše dom smeha sneg u kesi led kazana rosa terazija gospodar prstenova delilac blaga delilac mačeva . mrtvac brod oči zlato grudi srebro kralj 39 .

Drevna japanska kosmogonija takođe spominje sunce kao boginju. a mesec kao boga. sunce je muškog roda.HORHE LUIS BORHES krv stena zemlja mreža vučji potok plima pokolja rosa mrtvaca znoj bitke pivo gavranovo voda mača talas mača kovač pesama: skald mesečeva sestra vatra vazduha životinjsko more tlo oluja konj magline gospodar obora: bik ljudski rast buđenje guja brat vatre povreda šume vuk užadi reka krv sunce5 zemlja leto vetar 5 U germanskim jezicima koji imaju gramatički rod. dok je mesec ženskog. 40 . Lugones (Jezuitsko carstvo. a sunce ženskog. 1904) navodi da je u kosmogoniji Guarani-Indijanaca mesec muškog roda.

Otuda toliko različitih izraza za srebro i zlato.KENINGAR Izostavljam drugostepene keninge koji nastaju kombinovanjem jednog prostog činioca s nekim posto­ jećim keningom . velikodušni kraljevi. Pedantni Snori daje sledeće objašnjenje: Tvrdimo. voda palice rana. Poistovećivanje zlata i plamena . toliko lakomih odrednica za kralja: gospodar prstenova. 269). Mislim da naš gospodar nije tvrdica s žeravicama na laktovima. 41 . Na isti način objašnjavaju se i iskrene slike kao što je ova Norvežanina Ejvinda Skaldaspilira: Hoću da ispevam pohvalu Postojanu i čvrstu kao kameni most. bog Heimdal. str. Kao što je čitalac mogao zapaziti. da je zlato plamen u rukama ili na nogama zato što je crvene boje. pšenica crvenih labudova. Tako­ đe izostavljam one koji su plod slučajnosti: ona koja nosi morsku vatru. Stanište sokolova je ruka. postupak koji je ovde primenjen odvajkada je poznat prosjacima: valja hvaliti stidljivu velikodušnost da biste je podstakli. ali izrazi 6 Ako mogu da se pouzdam u De Kvinsijeve podatke {Writings. ova poslednja se usput javlja povodom perverzne Kasandre u onom mračnom Likofronovom pevanju. 6 Od višestepenih keninga. onaj koji se zasiti galebom mržnje. ratnik.kao na primer. čuvar blaga.opasnosti i sjaja .. navešću samo jedan: oni koji preziru sneg sa staništa sokolova. u kojima se proi­ zvoljno nižu zagonetke.i dalje je efikasno. krv. jedanaesta knjiga. s pravom.i one mitološke prirode: ljubav patuljaka. žena s bilo kakvim zlatnim nakitom. sneg na dlanu je srebro. delilac blaga. leš . oni koji preziru srebro su muževi koji ga se odriču. dete devet majki. sunce.

Izrazi za ratnika su isto tako mnogobrojni. Bik talasa uzdrmao je Lanac oko našeg dvora. mačeve i sekire kao nadoknadu za svoj trud. treći. štitove ukrašene zlatnim klinovima. Skald je dobijao zlatnike. stil koji je Snori ustanovio kao normu predstavlja izvitoperenost i gotovo reductio ad absurdum jedne sklonosti zajedni42 . Ponekad je variranje išlo po nekoj zakonitosti: to dokazuje jedan Markusov pasus u kojem brod koji se približava kopnu dobija divovske razmere: Divlji vepar poplave Skočio je na kitova leđa. četvrti. strašna jela čeličnih oluja. Izveštačenost je strast akademskog uma.HORHE LUIS BORHES za srebro su led. Dovoljno je pregledati one koji se odnose na brod . grad ili inje zato što je ono bele boje. Od onda se za zlato govori kao o morskoj vatri ili vatri vode i reka.i one koji se mogu umnožiti običnom permutacijom. Medved potopa iscrpeo je Drevni put jedara. Neki skald je upotrebio izraz stablo mača možda zato što stablo i pobednik znače isto. cestar riba bitke. zlatna palica. u izuzetnim slučajevima dobio bi imanja i brodove. Pevači su se stideli bukvalnog ponavljanja te su zato nastojali da iscrpe sve mogućnosti varijacija. dodirom zaborava ili stvaralačke snage. Moj spisak keninga nije potpun. prstene. Drugi je rekao hrast koplja. sneg. ovaj ih je primio u svojoj kući (na moru) osvetljavajući je zlatnim pločama koje su stajale kao mačevi u Valhali. peti. I dalje: Kada su bogovi uzvratili posetu Egiru.

nebeski dragulj. ali u drugom vidu. bitka je igra mačeva. brod je konj talasa. Bog je radost ratnika. put kitova. U Baladi o Brunanburhu .a kralj je kralj ljudi. godine . pljusak čelika. harfa je drvo veselja. vuk je šumski stano­ vnik. njihov doprinos sastojao se u izazivanju poplave novih slika i stvaranju kombinacija od kojih su potekli složeniji simboli. korito talasa. pratilac bitke. kupalište orlova. šum barjaka. Čepmenova Odiseja (1614) obiluje čudnim primerima. kralj je gospodar prstenova. Neki su lepi (delicious-fin43 . kraljica je tkalja mira. delilac blaga. mogao je pesnik smisliti formulu kao što je guja vikinškog meseca. koplje je guja rata. Zadovoljstvo pravljenja složenica potrajalo je u britanskoj knjiže­ vnosti. mač je čedo čekića. U Beovulfu .koji potiče iz vremena oko 700. nebeska radost. To vreme zasijalo je na Islandu. Skaldi precizno rukuju istim figurama. svetlost bitke. let kopalja.bitka je razgovor kopalja. zlatni prijatelj čoveka. Umesno je pretpostaviti da im je vreme išlo na ruku. U Zverinjaku kit je čuvar okeana. zmaj je pretnja sumraka. sunce je lojanica sveta.KENINGAR čke svim germanskim književnostima: to je sklonost ka stvaranju složenica. Najstariji spomenici ove knji­ ževnosti su anglosaksonski. Samo u vreme kada je vikinški mesec bio neposredni ekvivalent štita. čuvar blaga. bitka je igra štitova. su­ sret ljudi. labudova staza. brod je prekomorsko plovilo.iz X veka . put foka.more je put jedara. I brodovi iz Ilijade su preko­ morska plovila . po­ glavar. sunce je lojanica ljudi. a ne u Engleskoj.gotovo kao prekookeanski brodovi . U hagiografijama iz LX veka more je takođe kupalište riba. bazen kitova i njihovo carstvo. sveca dana. zajedništvo mačeva. oči su dragulji lica. telo je stanište kostiju.

za zgodno fearnought. za odgovor back-jaw. za genealogiju kinlore. Kampfdorn ili battle-thorn su to isto. Pregledati potpuni spisak keninga znači izložiti se neprijatnom osećanju da se retko kad srećemo s izvornom tajnom. za depilator hair-bane. za logiku rede-craft.. sve dok gramatički saveti našeg Sul Solara ne naiđu na prihvatanje. ručni sjaj umesto sjaj ruke) to bi možda bilo najbliže izvorniku. stihovi kao što je ovaj Radjarda Kiplinga: In the desert where the dung-feed camp-smoke curled. Trn bitke pa čak i bojni trn ili vojni trn grube su perifraze. 7 Isto tako.mixed -fingered Dame) neki se javljaju kao zanimljive besmislice: the circularly . Ovde spada i jedan germanizator engleskog jezika koji u delu Word-Book of the English Tongue predlaže sledeće izmene: da se za groblje kaže lichrest. za postepeno bit-wise. Na ovakve pustolovine navodi susret engleskog jezika s nostalgičnim znanjem nemačkog.red .witted queen. drugi imaju samo vizuelnu i tipografsku vrednost (Soon as the white and . Na takve pustolovine navodi susret nemačke krvi i grčkih izvornika. ali u manjoj meri.swum the waves). za očajanje wanhope. 44 . ali bi bilo manje zanimljivo i najteže — usled nedostatka odgovara­ jućih prideva. Kada bi se svaki kening preveo na španski jezik imenicom s pridevskom odrednicom (domaće sunce umesto sunce domova. valja da se podsetimo da prenošenje ovih u jezik koji ne zna za složenice sigurno uveličava njihove mane. Pre nego što osudimo keninge..HORHE LUIS BORHES gered Morning . a mnogo češće s neprimernom ili blagoglagoljivom. za poru sweathole. za pravougaonik da se kaže fourwinkled. za iseljenika outganger..

s kojom odlučnošću ili skromnošću su predstavljani. Za jednog kapetana koji se srčano borio pred svojom damom. Izbezumljeni spremnošću kobila i vikom ljudi. Jedva da nam je ostala nekolicina reči.) Dalje. nego slušajući ih u vrevi stihova.KENINGAR ili ovaj Jejtsov: That dolphin-torn. Aluzije na tu igru su mnogobrojne. Tako se u toj divljoj metafori. šalama stasitih hiperborejaca. Njihova sirovost . (Ogoljena formula voda mača = krv možda je vrsta izneveravanja. koju ponovo ističem. ujedaju i mrze organski mačevi. ratnici i bitke stapaju na jednom nevidljivom planu i tu se sudaraju. Nemoguće je znati kojom su modulacijom glasa keningzi kazivani. onako kako ih je ushićivalo tamno pivo ili borba pastuva. ali ne izdvajajući ih nikad u neke sheme. Sličan tip imaginacije Reč je o sportu omiljenom na tom ostrvu lave i tvrdog leda: o borbi pastuva. kako su zvučali. koji ih je izraz lica pratio. Jedna od očevidnih jeste da su te neprecizne izraze redom proučavali učenici skalda. oni su se borili ujedajući se žestoko. pripovedač piše da se borio kao pastuv pred svojom kobilom. 8 Možda njihov izvor valja tražiti u tajanstvenoj radosti. Tačno je da su u svoje vreme keningzi imali dužnost da zadive i da svojom upadljivom nespretnošću ushite riđokose muževe vul­ kanskih pustina i fjordova. 8 45 . that gong-tormened sea ostaće neponovljivi i nezamislivi na španskom jeziku. ne poznajemo njihove zakonitosti: ne znamo tačne primedbe koje bi dobar poznavalac keninga uputio na račun neke dobre Lugonesove metafore. Ima i drugih apologija.ribe bitke: mačevi možda odgovara nekom starom tipu humora. ponekad smrtonosno.

Slika noga plećke je neobična. Poređenje čoveka s mesecom ili zveri nije sumnjivi rezultat jednog umnog procesa: ono izražava tačnu i trenutnu istinu intuicije. mio. znači pronići u njenu suštinsku neobičnost. gde na jednoj stranici stoji: Mačevi iskočiše iz korica. sekire i koplja poleteše kroz vazduh. i opet je bilo mnogo ranjenih i na svakom brodu bar po jedan mrtav. besni lav. Oni su u stanju da izazovu onu lucidnu složenost koja je ponos. Zamisliti je kao zaludnu nogu koja izvire iz otvora na prsluku. ne prevazilazi ove po vrednosti. ali joj je izvor sasvim drugi. U 743. sad Dragulj kipti od besa. jasni mesec. Slika koja je sticajem okolnosti iz istog vremena kao i germanski primeri keninga. stih koji govori o požaru u nekom naselju. Evo jednog izuzetka vrednog pamćenja. I evo zaključne reči odbrane.HORHE LUIS BORHES javlja se u Sagi o Njalu. 1933. osoben. o delikatnoj i užasnoj vatri: Ljudi gore. varljive i mlitave vežbe. nagrada i izvor metafizike. Oružje ih je gonilo tako žestoko da su morali da se sklone iza štitova. oni nas otuđuju od sveta time što ga oneobičavaju. bitka je počela. Keningzi su pak sofizmi. ali još je neobičnija ljudska ruka. Tako je izgledala flota odmetnika Brodira pre bitke u kojoj je uništena. noći Knjige 1001 noći čitam ovo upo­ zorenje: Nemojmo reći da je umro srećni kralj koji ostavlja naslednika kao što je ovaj: uglađen. Buenos Ajres 46 . granajući se u pet prstiju umišljene dužine. Keningzi izazivaju čuđenje slušaoca.

Poznato je da su izvorni nazivi tenka bili landship i landcruiser. gurmanski eufemizam kojim su kanibali nazivali glavnu stavku u svojoj ishrani. otac utvrđenja (zaštitnik pećina). svet stena.KENINGAR POSTDATA. pevac. Posvećujem ih jednoj odličnoj drugarici iz junačkih dana. napad. šuma kopalja. mač. šuma bitke. Nekad sam zapisao. Beležim neke od njih. planina. čiji duh i dalje živi u meni. Pokojni ultraista. Kasnije je prekršten u tenk da bi se zavarao trag. ratnička šuma. Pedantni i snažni engleski pesnik Moris uvrstio je mnoge keninge u svoju poslednju epsku poemu Sigurd the Volsung. Oče mirisa. prepoznati. smrt. Mautner primećuje da Arapi teže da izvedu svoje figure iz odnosa otac .sin. Još jedan primer istoga: u Koranu se postojanje Boga najčešće dokazuje strahom da se čovek mogao roditi iz nekoliko kapi nečasne vode. o jasmine! uzvikuju trgovci u Kairu. POSTDATA IZ 1962. Plamen rata. sin luka. čija će ih krv. Fafnirova strast. otac koraka. tkanina mača. suvozemni brod i suvozemna krsta­ rica. ratni vihor. otac pljačke. Nori Lanž. ne znajući da li ih je on preuzeo i prilagodio. Drugi kening je duguljasti krmak. strela. vojska. Sigfridov bes. Izvorni kening bio je isuviše očigledan. izmislio ili uradio i jedno i drugo. vuk. nadam se. zastava. lisica. Na primer: otac jutra. uživa u ovim igrama. ugarak borbe. da su aliteracija i metafora fundamentalni elementi stare ger- 47 . planina. ponavljajući druge. plima po­ kolja.

a da keningzi nisu prvobitno bili meta­ forični. koji su se međusobno dosta razlikovali. Njena uloga bila je da označi naglašene reči. 1920. kraljevi naroda). Ubertragen von Gustav Neckel und Felix Niedner. Translated by Arthur Gilchrist Brouder. Sto se tiče metafore kao neophodnog elementa poezije.HORHE LUIS BORHES manske poezije. treba da spomenem sledeće: The Prose Edda. smatram da su pompa i svečanost složenica pri­ jali slušaocima. Die Jungere Edda_ mit dem sogenannten ersten gramatischen Traktat. Eddalieder. Jena. onih otvorenih. Ubersetzt von Hugo Gering. primera koji datira iz XIV veka. by Snorri Sturluson. 1929. von Dr Wilhelm Ranisch. 1892. na primer. Die Edda. aliteracija je bila pre sredstvo nego cilj. metafora nije fundamentalni element poezije. Volsunga Saga. Tek se u desetom stihu sreće izraz kao što je hronrad (put kitova. dva početna stiha Beovulfa sadrže tri keninga (Danci kopalja. koji uopšte nisu metaforični. Među knjigama koje sam najviše koristio. Dve godine proučavanja anglosakson­ skih tekstova razuverili su me daje to tako. mit Grammatik. Dakle. 1870. Leipzig. Tako. with certain songs from the Elder Edda. što po­ kazuje i prethodni primer. Koliko sam mogao da shvatim. Leipzig. dani prošlosti ili dani godina. more). London. Translated by Eirikr Magnusson and William Morris. 48 . 1925. već kasno otkriće književnosti. Ubersetzung und Erlauterungen. New York. Da je' to tako dokazuje aliteracija samo­ glasnika. Drugi dokaz je to što stari tekstovi ne sadrže preterane aliteracije poput a fair field full of folk.

Ubertragen von Felix Niedner. Jena 1920. 1861. 1920. Translated by G. 1892. K. .KENINGAR 'f'he Story of Burnt Njal. London. Done into modern prose by John liarle. Ainslie Hight. Selected and translated by R. 1931. The Grettir Saga. Gordon. von Felix Niedner. 1913.lena. London. From Icelandic of the Njals Saga. Edinburgh. The Deeds of Beowulf. Anglo-Saxon Poetry. Oxford. by George Webbe Dasent. 49 . Die Geschichte von Goden Snorri. Islands Kultur zur Wikingerzeit.

Činilo mi se da Lugones i Bodler nisu bili nimalo uspešniji od islandskih dvorskih pesnika. 4). krvavi soko.HORHE LUIS BORHES METAFORA Istoričar Snori Sturluson. ove metafore izazivaju (ili su izazivale) prijatno osećanje čuđenja. Midlton Mari posta­ vlja i dva uslova: analogija mora biti stvarna i pretho­ dno nezapažena {Countries of the Mind. kuća zuba su usta. a sve su to oznake gavrana. krvavi ili crveni labud. Benedeto Kroče je mogao da optuži pesnike i govornike XVJJ veka da su "hladni iznutra" i da ih odli­ kuje "malo dovitljiva dovitljivost". sastavio je početkom XIII veka rečnik tradicionalnih stilskih figura islandske poezije. te počinjemo da ih smatramo zamrše­ nim i beskorisnim. krov kita ili lanac ostrva predstavljaju more. Utvrdio sam da to isto važi za stilske figure koje koriste simbolizam i marinizam. Aristotel zasniva metaforu na pojavama. Utkane u stihove koji ih pre­ nose. kasnije shvatimo da ih nikakvo osećanje ne opravdava. koji se u svom bumom životu bavio mnogim stvarima. U trećoj knjizi Retorike Aristotel primećuje da svaka metafora proizlazi iz intuitivnog opažanja slič­ nosti između dve različite pojave. Na tom spisku nalaze se primeri kao galeb mr­ žnje. U. u perifrazama koje je sakupio Snori vidim nešto što liči na reductio ad absurdum bilo kojeg nastojanja stvaranja metafora. a' ne 50 . Kao što vidimo.

1 U delu I Čing jedan od naziva svemira je Deset hiljada bića. 2:10) kaže se: Tako počinu David kod otaca svojih i bipogreben u gradu Davidovu. Sudeći po novcu iz II veka stare ere. čisti i nezavisni poput kristala ili srebrnog prstena. ali on ne igra ulogu koju mu Aristotel namenjuje. tropi koje je zabeležio Snori predstavljaju (ili izgledaju kao da predstavljaju) ishod umnog procesa koji ne opaža analogiju. Lesing ističe da mnogi nadgrobni spo­ menici svedoče o ovom bratstvu. vraćam ti veslo".METAFORA na jeziku. neke od ovih metafora mogu ostaviti snažan utisak (crveni la­ bud. Majka Kartagine bio je grad Sidon. san i smrt. 1 51 . dunavski mornari kazivali su ovu molitvu: Spavam. ove metafore svode se na obične trivi­ jalnosti. Tako korišćene ili iskorišćene. Prema tome. metaforički naziv strele u persijskoj književnosti (Browne: A Literary History of Persia. U slučaju brodoloma. 2 Zabeležena je i poslednja molitva feničanskih moreplovaca: "Majko Kartagine. 262). ženu i cvet. one su verbalni predmeti. vreme i vodu. već kombinuje reči. naziv je vredan spomena bez obzira na tumačenje stručnjaka. da bi se manijački ogra­ ničili na nekolicinu jedinica: zvezde i oči. starost i sumrak. krvavi soko). Pre tridesetak godina moje pokolenje divi­ lo se pesnicima što su potcenjivali mnogostruke kombi­ nacije koje ovaj skup dopušta. Vilhelm Klem ga je Mislim da isto važi za "trokrilog orla". Osvrnimo se na nekoliko konkretnih primera: U Starom zavetu (Prva knjiga o carevima. ali one ništa ne otkrivaju niti nam do­ čaravaju. III. gramatičar Likofron naziva boga Herkula lavom trostruke noći. Istom logi­ kom. a onda ću za­ 2 veslati ponovo. Homer u Ilijadi govori o snu kao o Bratu smrti.

ljiljan u dolu. Čitalac se već sigurno podsetio Hamletovih reči: Umreti. spavati. U 41). XVI. možda sanjati. dovoljno je da navedem ovu rečenicu: Ono što je za pojedinca san. 42). elle a vécu ce que vivent les roses. 13-15). Šekspir se u bašti divi tamnocrvenoj boji ruža i belini ljiljana. Sigfrid se zagle­ da u Krimhildu za ceo život. U priči o Matu. evo nekoliko primera. neki kraljević čezne za devojkom koja nije s ovog sveta i onda vrač "bajanjem i opsenama sačini devojku od hrastovog cveta.HORHE LUIS BORHES nazvao Majmunom smrti (Affe des Todes) da bi zatim napisao: Smrt je prva mirna noć. u bluzu je smrt stara stolica za ljulja­ nje (old rocking chair): ona je konačni san. Ja sam ruža saronska. kao i na nje­ govo strahovanje da će snovi smrtnog sna biti košmarni. i prvo što nam saopštava jeste da njeno lice blista ružinom bojom. Vinji je smrt nazvao Zemaljskim snom. Krajem XVI veka Malerb je hteo da uteši prija­ telja kome je umrla kći i njegova uteha sadrži ove čuve­ ne reči: Et. Šopenhauer u svojim delima ponavlja jednačinu smrt-san. u Armidinom vrtu ptica purpurnog kljuna moli dragu i dragog da ne dozvole da cvet uvene (Gerusalemme. I. Stvorivši ruže. XCVÏÏI). Nadahnut Katulom. Izjednačavanje žena s cvećem isto je tako večno ili trivijalno. Bog mi sačini lice. Ovaj spisak mogao bi se produžiti u nedo52 . U petoj pustolovini dela Nibelungenlied. to je za vrstu smrt (Welt als Wille. ali one su samo senke lepote njegove odsutne drage (Sonnets. govori devojka u Pesmi nad pesmama. rose. poslednji san Crnaca. u četvrtoj "grani" gaelskog Mabinogiona. govori kraljica Samotrakije u jednom Svinbernovom delu. Ariosto poredi devojku s tajanstvenim cvetom (Orlando. žutilovke i suručice".

ako se ne varam. 4 Oba stiha potiču iz Starog zaveta: / videše Boga Izrailjeva. prozračni kamen čije ime sasvim slučajno sadrži reč Istok: Dolce color d^orinetal zajfiro je nesu­ mnjivo stih dostojan divljenja. podsetio bih samo još na scenu iz poslednje Stivensonove knjige. evocira jedan istočnjački dragi kamen. 3 3 53 . reke i životi koji protiču i tako dalje) uočene i zapisane jednom ili više puta. a još uživam/ u ružičnjacima vrta. Njihove vrline ili mane leže u rečima. Sastavio sam deset primera iz prvog skupa i devet iz drugog. To naravno ne znači da je broj metafora iscrpen. i pod nogama njegovijem kao djelo od kamena i kao nebo kad je vedro (Izlazak. san-smrt. 13) u kojem Dante opisuje nebo na istoku. u kojoj junak pita ima li Kristina dušu ili je "samo živo biće boje cveta". umesno je pretpostaviti da su tokom tih dugih godina sve prisne. Weir of Hermiston. 24:10). načini na koji se ove pojmovne veze mogu označiti ili nagovestiti zaista su neograničeni. što se već ne može reći za Gongorin stih (Soledad. prvi spomenik književnosti Zapada. 4 Jednog dana ćemo čitati istoriju metafore koja će nam otkriti u kojoj meri su ove pretpostavke tačne ili pogrešne. spevana je pre tri hiljade godina. primer najobič­ nije nezgrapnosti ili preterivanja. Ista tananost svojstvena je metafori iz čuvenih Miltonovih stihova (Izgubljeni raj IV. Ko bi se unapred dosetio da su "stolica za ljuljanje" i "pocinu David kod otaca svojih" proizašli iz istog izvora? Ilijada. koji je. 6) Na safirskim poljima pasu zvezde. I.METAFORA gled. I. njihova suštinska istovetnost ponekad je manje upadljiva od svojstava po kojima se razlikuju. neophodne bliskosti (privid-život. 268-271) o otmici Prozerpine kao i ovim sti­ hovima Rubena Darija: Strogost vremena nije utolila/ beskrajnu žeđ za ljubavlju / sedokos sam. zanimljiv stih (Purgatorio.

barem sa distance. što znači da će svemir morati da se obnovi. promer atoma vodonika iznosi jedan stomilioniti deo santimetra.valja zami­ sliti. ponovo će u tvoje ruke doći ova ista stranica. Takav je uobi­ čajeni redosled članova ovog argumenta. te dozvoljava ograničeni (mada takođe ogroman) broj permutacija.mada nisam uveren da sam sposoban da izvedem taj poduhvat . počev od suvoparnog uvoda. tvrdeći da se atom sastoji od jezgra i jednog elektrona koji kruži. tvoj će kostur ponovo da izraste. ponovo ćeš proživeti sve časove koji vode ka tvojoj neverovatnoj smrti. Ta zbunjujuće mala sićušnost ne isključuje dalje deljenje: naprotiv. ali je ograničen. pa sve do obuhvatnog i zastrašujućeg raspleta. Majka će te ponovo roditi. Raderford je definiše polazeći od shvatanja Sunčevog sistema. Pre nego što ga pobijem . a koji je sto puta manji od 54 . U ograničenom vremenu broj mogućih permutacija će se iscrpsti. Da počnem od atoma. nadljudske brojeve kojima se ovde barata. A on se obično pripisuje Ničeu. Prema računima za koje pretpostavljamo da su tačni.UČENJE O CIKLUSIMA Ovo učenje (koje njegov najnoviji pronalazač naziva večnim povratkom) može se sažeti na sledeći način: Broj svih atoma koji čine svet je ogroman.

ja ni­ kada nisam tvrdio da promene materija ne podrazumevaju ogromne brojeve. menjajući svoj poredak i položaj. Ne znam da li je moj čitalac ostao ubeđen.drugim rečima.uvek u skladu s Ničeovom opštom pretpostavkom . Kroz koji broj različitih stanja može taj svet da prođe pre nego što se ostvari njegov večni povratak? Odgovor je lak: dovoljno je da pomnožimo 1 x 2 x 3 x 4 x 5 x 6 x 7 x 8 x 9 x 10 i okončamo taj dosadni matematički postupak cifrom 3. ja nisam. Bezbolno i bezgrešno baratanje ogromnim broje­ vima nesumnjivo izaziva ono čudno zadovoljstvo koje prati svaki eksces.) Pretpostavimo takođe . mada podrazumeva znatno duži vremenski peri­ od.628. tvrdnja da je kosmos monoton zaslužuje malo ili nimalo pažnje. Zaboravimo sad jezgro i elektron da bismo zamislili sićušnu vasionu sačinjenu od deset atoma.da je atom deljiv. i nemerljiva jer joj nijedna vaga ne bi pokazala težinu. pomnožiti milijardu milijardi sa svim pojedinačnim brojevima koji joj prethode . ali Povratak ostaje i dalje više-manje večan.800. Niče bi mogao odgovoriti: "Raderfordovi kružeći elektroni novina su za mene isto kao i ideja . Ako je jedna gotovo bes­ krajno sićušna čestica sposobna da ima takve varijacije.da je broj mogućih permutacija u ovoj vasioni jednak broju načina na koji se deset atoma mogu razmestiti.poduhvat je koji prevazilazi granicu mog ljudskog strpljenja. (Jasno je da je reč o skromnoj eksperimentalnoj vasioni: ona je nevidljiva jer joj mikroskopi ne ulaze u trag. ja sam samo tvrdio da ti 55 . Izračunati broj mogućih permutacija za ta dva grama .tako skan­ dalozna za filologa . Međutim. Uzeo sam u obzir samo deset atoma: za dva gra­ ma vodonika neophodno je mnogo više od milijardu mi­ lijardi.UČENJE O CIKLUSIMA celog atoma.

bro­ janje je samo izjednačavanje dvaju nizova. i tako dalje. ali ima skupova u kojima je ona beskonačna. ako je Anđeo pomorio svu prvorođenčad u Egiptu osim one u domovima koja su imala crveni znak na vratima. bes­ konačni niz celih brojeva . očigledno je da će broj spašene dece biti jednak broju crvenih znakova. broju 5 odgo­ vara 6. ali moguće je dokazati da neparnih brojeva ima isto koliko i parnih. On se ni po čemu ne razlikuje od sledećeg: da ima toliko množitelja broja tri hiljade osamnaest koliko ima brojeva uopšte ne isključujući sam broj tri hiljade osamnaest i njegove množitelje. Broju 1 odgovara 3018. (Da bi se izbegle dvoumice. broju 3 odgovara 9054. broju 2 odgovara 3018 na kvad­ rat što iznosi 9.108. On potvrđuje savršenu beskonačnost tačaka vasione pa čak i samo jednog njenog metra ili dela tog metra.HORHE LUIS BORHES brojevi nisu beskonačni. bolje je reći ovako: beskonačni 56 .072.drugim recima. broju 3 odgovara 4. Isto važi za stepenovanje saglasno progresiji: broju 1 odgovara 3018. Genijalna obrada ovih činjenica nadahnula je teoriju po kojoj beskonačan skup . broju 2 odgovara 6036. U ovom primeru. Dokaz je nepobitan ali i bezvredan. Ovaj uverljivi odgovor Fridriha Zaratustre navodi me da se setim Georga Kantora i njegove smele teorije skupova. broju 4 odgovara 12. Na primer. i tako dalje. a koliko je znakova tačno bilo ne menja stvar. Skup prirodnih brojeva je beskonačan. količina je neo­ dređena. Kantor razara temelj Ničeove teze.predstavlja skup čiji se čla­ novi i sami mogu razložiti u beskonačne nizove. i tako dalje.324. Po Kantoru. Broju 1 odgovara 2. i ništa više.

Slično je s razlomcima kada se redaju po veličini. tvrdi Georg Kantor. On se svodi na mogućnost čija je verovatnoća jednaka nuli. šapućemo o večnim stvarima. zar se mi nismo već sreli nekad u prošlosti? Zar se nećemo 57 . Ako se svemir sastoji od beskonačnog broja članova.UČENJE O CIKLUSIMA skup je onaj koji se može izjednačiti s jednim od parci­ jalnih skupova koji ga čine. Koji razlomak dolazi posle 1/2? Nije 51/100 jer je 101/200 bliži. Uvek se može dodati bar jedna tačka.čime se poništava nužnost Povratka. To isto važi za tačke u prostoru. Niz tačaka u prostoru (ili jedinica vremena) ne može se konstituisati na taj način jer u ovom slučaju nijedan član nema drugog člana koji mu neposredno prethodi ili mu direktno sledi. Svaka tačka "već" predstavlja kraj beskrajne potpodele. njihov broj je beskonačan. Dakle.. broj 28 je ispred broja 29 a iza broja 27. Niče je pisao: Ovaj spori pauk koji se kreće po mesečini. onda je to nedvosmislena potvrda beskonačnog broja permutacija . Dodir lepe igre Kantorove s lepom igrom Zaratustre bio je smrtonosan za Zaratustru.. Niz prirodnih brojeva ima pravilan poredak: to znači da članovi niza moraju biti uzastopni. nije 101/200 jer je 201/400 bliži. II Negde u jesen 1883. nije 201/400 jer . ova mesečina.) Na tim razređenim broj­ čanim visinama ispada da deo nije siromašniji od celine: tačno utvrđena količina tačaka kojih ima u vasioni jednaka je količini tačaka koju sadrži jedan metar ili decimetar ili najduža zvezdana putanja. ti i ja dok šapućemo u kapiji.

vi ćete opet biti sa mnom. apokatastis. nastanak drveća i ljudi . zar se nećemo večno sretati? Tako sam govorio i svaki put sve tišim glasom. jer sam se plašio svojih misli i onoga što je stajalo iza njih. Dvanaesta knjiga dela Civitas Dei sv. Ti pasusi (koje imam pred sobom) suviše su zamršeni da bi se lako saželi. Avgustin je mislio isto o Raspeću. i ova koja se odnosi na opšte ponavljanje vremenom se ras­ prostirala. na pompeznu beskorisnost tog točka. moja će se ruka igrati ovim štapom i sve ostalo takođe će se ponoviti. Eudem je pisao: Ako verujemo pitagorejcima. U stoičkoj kosmogoniji Zevs se hrani svetom: vatra iz koje se kosmos rađa ciklično ga i proždire da bi se svet ponovo rodio iz vatre i ponovo doživeo istu sud­ binu. uključenje u Jevanđelje (Dela apostolska. parafrazirajući Aristotela. Kao i druge pretpostavke peripatetičara. Tri veka pre Raspeća. Ponavlja se kombinovanje osnovnih čestica. sv.HORHE LUIS BORHES sresti negde na tom dugom putu koji treperi. a drugo. obli­ kovanje stena. ali pada u oči da je episkopalni bes njihovog autora uperen na dve stvari: prvo. 21) mada s nejasnim namerama. ja ću ponoviti ovo predavanje. Oproštaji i samoubistva gube svako dostojanstvo pona­ vljanjem. pošto kod Grka nije postojala imenica potpuno lišena telesnog svojstva. Oni su tvrdili da nauka o Bogu ne može 58 . Avgustina sadrži više poglavlja posvećenih suzbijanju ovog omrznutog učenja. Ponavlja se svaki mač i svaki junak i svaka pojedinačna besana noć.pa čak vrlina i mana. Otuda je on na tako skandalozan način pobijao teze stoika i pitagorejaca. III. iste stvari vratiće se u određeno vreme. a njen tehnički naziv. na ruganje Logosu koji navodno umire na krstu kao cirkusant koji ponavlja istu tačku u svakoj predstavi.

. (Napomena je iz 1953. popodne. U poglavlju Logike posvećenom zakonu slučaj­ nosti. tvrdeći da Isus predstavlja izravan put koji nas izvodi iz tog kružnog lavirinta opsena. Među­ tim. Avgustin ismeva ovo uzaludno kruženje. Besmrtan je trenutak.mada ne i prihvatiti kao istinito . u kojem sam otkrio večni povratak. zar je mogao da ne zna učenje koje su preuzeli Pitagorini učenici? 1 Poverovati u to je teško .UČENJE O CIKLUSIMA dokučiti beskonačne pojave i da ovo večno kruženje kosmičkog procesa služi Bogu da bi ga bolje upoznao i razumeo. jednog avgustovskog dana 1881 . 1308). Podržavam Povratak u ime tog trenutka (Unschuld des Werdens II. blizu jednog velikog piramidalnog bloka. rugao pitagorejskoj tezi da se istorija ponavlja u ciklusima (Vom Nutzen und Nachteil der Historie). Džon Stjuart Mil piše da se periodično pona­ vljanje istorije može zamisliti . To je jedan od trenutaka koji Ničeu služe na čast. Niče se 1874. Zar je Niče kao helenista mogao da ne zna za ove "prethodnike"? Kao autor odlomaka o predsokratovcima. veoma ljudsku težnju da brkamo nadahnuća i sećanja i nepriličnosti 1 Ove nedoumice su izlišne. Na jednoj nezaboravnoj stranici Niče je tačno ukazao na mesto gde se suočio s idejom o večnom povratku: bila je to neka staza u šumi Silvaplane.. mislim da ne treba da prihvatimo tako očigledno neznanje.da bi zatim naveo odlomak iz Vergilijeve "mesijanske ekloge": Jam redit et virgo. ni da smetnemo s uma ljudsku.) 59 .i bes­ predmetno. pisao je on. redeunt Saturnia regna. sv."na šest hiljada stopa od čoveka i vremena".

Neću da se zadržavam na ovome. Pre Ničea lična besmrtnost bila je obična zablu­ da nade. Moj ključ je gramatičke. Proroku i doliči samo prvo lice.tako nešto Zaratustra nije mogao sebi da dozvoli. onda se beskonačnost može izjednačiti sa uzastopnošću. mesu ovce. ali on je isto tako znao da je među gramatičkim licima prvo lice najdelotvornije. rekao bih gotovo sintaksičke prirode. a ne nekom pokojniku koga krasi grčko ime. kunem se da grešiš. Ako ne­ dostaje jedno ja. Posle mnogo razmišljanja i žaljenja. moj ljudski um mora biti sličan mentalnim stanjima drugih ljudi. ulivajući u nju nemilosrdnu lucidnost budnosti. Niče je tražio ljude koji bi bili u stanju da pod­ nesu besmrtnost. Proročki stil ne trpi znake navoda niti učeno navođenje dela i autora. 60 .. Ako je moje telo slično životinji. Pišem to koristeći reči zapisane u nje­ govim ličnim sveskama. među kojima su i ove: Ako zamisliš dugotrajni mir pre nego što se pono­ vo rodiš. Niče je znao da je Večni Povratak svojstven pričama. mada se ni milijardama godina ne da izmeriti.koje traje koliko i blesak munje. Niče je predlaže kao dužnost.HORHE LUIS BORHES koje čini sujeta.. ipak sam zaključio da Večni Povratak pripada Ničeu. Migel de Unamuno već je dovolj­ no napisao o stvaranju i preuzimanju ideja. Između poslednjeg tre­ nutka svesti i prvog trenutka bleska novog života nalazi se "nikakvo vreme" . koje su napisali honorarni profesori Riter i Preler . strahovanjima ili zabavama koje se večno vraćaju. Da izvede svoje otkriće iz nekog spisa ili iz dela Historia philosophiae graecoromanae. zbog ugleda ili anahronizma. a možda i iz tipografskih razloga. Nachlass. nejasna zamisao.

koja je delo atomskih kretanja.UČENJE O CIKLUSIMA Nesanica (čitam u jednoj raspravi Roberta Bartona) strašno rastrojava melanholike. a Niče ga suo­ čava s krugovima večnog povratka da bi ga na taj način ispljunuo. I sama mogućnost može nas protresti i promeniti. Niče je želeo da bude Volt Vitman. zatim se potrudio da u ovom mentalnom košmaru pronađe povod za ra­ dost. znači pobijati je. blagoslovom. a znamo da je Niče patio od ovakvog rastrojstva i da je tražio spas u gor­ kom hidratu hlora. i sami predstavljaju nužne trenutke svetske istorije. što će reći praktični. Niče je napisao: Ne treba čeznuti za dalekom srećom. već živeti tako da zaže­ limo da opet proživimo isti život. Tražio je i našao najstrašniju misao na svetu. milošću. uticaj tezi o večnom pov­ ratku. Niče bi odgovorio da teza o večnom povratku i njen prošireni moralni (znači praktični) uticaj. Služio se junačkim metodom: iskopao je nepodnošljivu grčku pretpostavku o večnom ponavljanju. a zatim predložio ljudima da uživaju u njoj. sve se boje menjaju drukčija postaje i istorija. Mautner primećuje da pripisati i najmanji moralni. Mogao bi s punim pravom da ponovi ono što je već jednom zapisao: Dovoljno je da učenje o kružnom ponavljanju bude verovatno ili moguće. 61 . nanovo i nanovo kroz celu večnost. Mautnerovo mudrovanje kao i njegovo pobijanje Mautnerovog mudrovanja. Šta sve nije učinila svest da muke možda mogu biti večnel A na drugom mestu: U trenutku kad prihvatimo ovu misao. jer bi to bilo isto kao kad bismo zamišljali da se nešto može dogoditi na drugi način. želeo je da se do kraja zaljubi u svoju sudbinu. Umereni optimista obično misli da je ničeovac.

ali koja nema mogućnost beskonač­ nog broja varijacija. Notre mémoire est déclanchée. mais elle localise mal ce rappel. Niče nikad nije spomenuo mnemonički dokaz Povratka. Niče je negirao atom. mais cette fois nous les recevons dans le conscient. Pour en justifier la faiblasse et le trouble. Il s'agit en réalité d'un passé immédiat. les excitations agissent. tražeći u ovim složenim stanjima dokaze svog ubeđenja. Ne može se reći da nije pribegavao 2 Povodom tog navodnog dokaza Nestor Ibara piše: "II arrive aussi que quelque perception nouvelle nous frappe comme un souvenir. Une perception quelconque s'effectue d'abord.. već da deluje drukčije. Pobornici Večnog Povratka zaklinju se da je taj utisak tačan. mais sous le seuil du conscient. nous lui supposons un considerable recul dans le temps.HORHE LUIS BORHES III Osećanje "da smo već proživeli ovaj trenutak" ponekad nas navodi na razmišljanje. Zaboravljaju da sećanje uvodi u igru jednu novinu koja zapravo pobija njihovu tezu i koja se vremenom usa­ vršava sve dok ne nastupi onaj daleki ciklus kad pojedinac već može da predvidi svoju sudbinu. peut-être le renvoyons-nous plus loin de nous encore.. et nous offre bien le sentiment du 'déjà vu'. Un instant après. smatrao je da atomistika pruža samo model svemira sagledanog iz vizuelne i aritmetičke perspektive. et l'abîme qui nous en sépare est rr!»i de notre distraction.. Pored toga. on je govorio o neograničenoj energiji koja se prostire besko­ načnim vremenom. svestan da neke postupke ne bi trebalo da ponovi. 2 On nije spominjao ni konačnost atoma. U nastojanju da utemelji svoju tezu. Pimagine qu'il s'agit ici d'un curieux comportement de notre mémoire. dans le redoublement de quelque vie antérieure.. que nous croyons reconnaître des objects ou des accidents que nous sommes pourtant sûrs de rencontrer pour la premiere fois." 62 .

Ovaj dokaz deluje objektivno i suvoparno. Znači. prizivati Prethodnu Večnost dođe mu kao prizivati Beskonačnost s Desne strane. Drugim recima: ako je vreme po intuiciji beskonačno. ona bi bila uspo­ stavljena u Prethodnoj Večnosti. drugi zakon ter­ modinamike tvrdi da su neki procesi nepovratni. Istu nesposobnost imamo u pogledu prostora. Prvi zakon termodinamike tvrdi da je kosmička energija postojana.non in tempore sed cum tempore incepit creatio. ali treba ponovo reći da je ta Prethodna Večnost (aeternitas a parte ante. Avgustin je tvrdio da se prvi sekund vremena poklapa s prvim trenutkom Stvaranja . kako bi rekli teolozi) samo plod naše prirodne nesposobnosti da pojmimo početak vremena. Iz istih razloga on voli da pribegava Prethodnoj Večnosti. Da bi oborio taj regressus in infinitum. Dovoljno je da uperimo svetlosni zrak na crnu površinu pa da se on pretvori u toplotu. vidimo da je ovome neophodan prethodni sekund. Ali toplota se ne može vratiti nazad u zrak svetlosti.da bi zatim velikodušno priznao bes­ konačnost vremena. Ta Prethodna Večnost nema nikakve veze sa stvarnim proteklim vremenom. sv. drugi zakon.UČENJE O CIKLUSIMA lukavstvu: prvo nas predupređuje navodeći nas protiv pojma neograničene energije . 63 . ako se vratimo unazad samo za jedan sekund. takav je i prostor. Na primer: ravnoteža kosmičkih sila nije moguća. i tako u beskraj. Ovaj postupak na prvi pogled deluje valjano. Toplota i svetlost su samo oblici energije."čuvajmo se takvih mi­ saonih orgijanja" . jer da jeste. Niče je onda pribegao energiji. ali istovremeno isključuje "kružni lavirint" Večnog Povratka. da ona teži rasipanju.

Svetlost se gubi u toploti. šta zapravo znači to što smo mi prošli kroz ciklus broj trinaest hiljada pet stotina četrnaest. nepromenljivu. ovog puta fïlozofske prirode. ujednačenu toplotu. a ne kroz prvi po redu. kad se izjednače sve temperature. uravnoteženu. postaće mlak. kad nestane (ili bude neutralizovano) delovanje jednog tela na drugo. 1934. mada se njena ukupna količina ne smanjuje. Da li usled obične uzastopnosti koju niko nije dokazao? Ako nema arhanđela koji bi vodio knjigovod­ stvo. a zatim mrtav. ili onaj pod brojem dvadeset i dva s eksponentom od dve hiljade? U praktičnom životu ne znači ništa . Prihvatajući Zaratustrinu tezu. * Na kraju dodajem jednu završnu nedoumicu. I to će biti njegova smrt. svemir će postati haotična vreva atoma. minut za minutom svemir postaje nevidljiv. U jednom tre­ nutku sav će se pretvoriti u toplotu. Postaje i lakši. To postepeno rasipanje energije koja čini svemir jeste entropija. Ne znači ništa ni za um .a to vređa mislioca. svemir će se hladiti.HORHE LUIS BORHES rasulu. Kada entropija dostigne krajnju tačku.što je već ozbiljna stvar. Salto Oriental 64 . ipak mi ne polazi za rukom da shvatim kako se dva istovetna procesa na kraju ne podvedu pod jedan jedini. Međusobnim delovanjem svojih činilaca. Ta teška i smrtonosna ravnoteža ostvariće se u dubokom središtu zvezda.

Eddington. 1928. The ABC of Atoms. London. Also sprach Zaratustra. 1931. von Friedrich Nietzsche. by Bertrand Russell. von Friedrich Nietzsche. by Bertrand Russell. Leipzig. 1922. 1919. S. La ciudad de Dios sv. Worterbuch der Philosophie. Die Philosophie der Griechen.UČENJE O CIKLUSIMA Među knjigama koje sam konsultovao za ovaj rad valja da spomenem sledeće: Die Unschuld des Werdens. Leip­ zig. Leip­ zig. by A. London. Madrid. 1923. Introduction to Mathematical Philosophy. Avgustina. Paul Deussen. 65 . von Dr. von Fritz Mauthner. London 1919. The Nature of the Physical World. Leipzig. u španskom prevodu Diasa de Bejrala. 1892. 1927.

Vremenom su ove pretpostavke pripisane Platonu. takva mora biti i univerzalna istorija. U trideset devetom pasusu Timaja on tvrdi da će se sedam planeta vratiti na početnu tačku svojih putanja pošto se izjednače brzine njihovog kretanja: sastavljanje kruga obeležava savr­ šenu godinu. obredi i religije će se preporoditi. Prvo se pripisuje Platonu. Nepoznati astrolog. Ciceron priznaje (O prirodi bogova. koji je smišljeno iščitavao Timaja. ali da ono nikako nije neogra­ ničeno. formulisao je ovaj nepobitni argument: ako su planetarni periodi kružni. 16). na kraju svake platonske godine ponovo će se roditi isti ljudi koji će imati istu sudbinu. druga knjiga) da nije lako izračunati raspon ovog ogromnog nebeskog razdoblja. Opšte je poznato da ova nauka smatra da je ljudska sudbina uslovljena položajem nebeskih tela. Posle Platonove smrti astrologija je doživela zasluženi procvat u Atini. sada ću nastojati (oslanjajući se na nekoliko istorijskih primera) da definišem tri osnovna shvatanja tog pojma. ljudska 66 . pisao: Ahil će ponovo ići u Troju. u jednom od svojih izgubljenih delà on mu pripisuje dvanaest hiljada devet stotina pedeset i četiri "jedinice koje mi nazivamo godinama" (Tacit: Dijalog besednika.HORHE LUIS BORHES KRUŽNO VREME Imam običaj da se stalno vraćam Večnom Povratku. Lusilio Vanini je 1616.

Znatno joj prethodi jedan lakonski pisan ali sasvim obuhvatan pasus iz pera Dejvida Hjuma. sve pojave će se vratiti u svoje pređašnje stanje te će se vratiti i sam Platon sa svojim učenicima da još jednom objasne svoje učenje. energije prema Ničeovoj.je razdo­ blje koje se sastoji iz niza vekova. Evo doslovnog prevoda: Nemojmo zamišljati neograničenu materiju kao što je činio Epikur.atoma prema Le Bonovoj tezi. a ne konkretno (kako tvrdi Platon) (De admirandis naturae arcanis. Tomas Braun je 1643. Ograničeni broj čestica nije podložan neograničenom broju transpozicija. zami­ slimo da je ona ograničena. U ovom prvom shvatanju Večnog Povratka ključni argument je astrološke prirode. 40) on pretrpava i vreme i beskonačni prostor faksimilnim i neuporedivim svetovima. koliko mi je poznato. a potiče iz 1872. godine. Drugo shvatanje vezuje se za Ničeovu slavu zato što je on najpatetičniji izumitelj i propagator ove teze.Plato "s year . zabeležio: Platonska godina . druga knjiga. U jednoj belešci prve knjige Religio medici. bilo je nekad ranije. a kada se ona navrši.nema mogućnost neogra­ ničenog broja varijacija. niko do sada nije ukazao na to delo. ono što je bilo. biće ponovo. najbolje razrađeno i najsloženije je Blankijevo učenje.KRUŽNO VREME istorija će se ponoviti. Slično Demokritu (Ciceron: Akademska pitanja. u 67 . Od tri nabrojane varijante. Njegova polazna tačka bila je jedna algebarska premisa: tvrdnja da n broj pojava . Njegova knjiga nosi veoma lep naslov Véternité par les astres. sve što je danas. dijalog 52). jednostavnih tela prema tezi komuniste Blankija . ali sve to na uopšten način. nalazi se u delu Dialogues Concerning Natural Religion (1779) koje je Šopenhauer nameravao da prevede.

svi mogući položaji i poreci ostvarili bi se bezbroj puta. ono je i jedino zamislivo. čak i onim najsitnijim. 1940. on kaže da obe tačke predstavljaju isto mesto. Nemoguće je sastaviti beskrajni spi­ sak autoriteta sklonih ovom shvatanju: mislim na Brahmine dane i noći. 102). Imam na umu shvatanje sličnih. Bertrand Rasel beleži: Mnogi autori smatraju da istorija sledi kružnu putanju. tj. bio je stvaran i uništavan i biće stvaran i uništavan: beskonačno (Dialogues VIII). da će se stanje u kojem se svet sada nalazi sa svim svojim i najsitnijim pojedinostima ranije ili kasnije ponoviti. već dva veoma slična mesta. Kako formulisati tu pretpostavku? Recimo da je stanje koje sledi brojčano jednako stanju koje prethodi. Pretpostavka da se isto­ rija kreće ukrug može se formulisati ovako: sačinimo skup svih savremenih stanja jednog konkretnog stanja. u izvesnim slučajevima ceo skup prethodi samom sebi (An Inquiry into Meaning and Truth. vratiti.HORHE LUIS BORHES večnom trajanju.koji naša polazna pretpostavka isključuje. Stižem do trećeg shvatanja Večnog Povratka: mada je manje zastrašujuće i melodramatično. Ovo se može uporediti s čovekom koji je napravio put oko sveta: on ne tvrdi da nje­ gova polazna i krajnja tačka predstavljaju dva različita mesta. na doba koje je svoje nepomično vreme merilo piramidom. dok se njena površina polako habala dodirom krila ptice koja bi je svake hiljadu i prve noći okrznula. ali ne možemo reći da se isto stanje javlja dva puta jer bi to podrazumevalo kronološki sistem . na Hesiodove zlatne ljude koji se 68 . a ne istovetnih ciklusa. Povodom tog neprekidnog niza istovetnih uni­ verzalnih istorija.since that would imply a system of dating . Svet sa svim svojim pojedinostima.

Špenglera i Vika. Iz tog obilja svedočanstava dovoljno će biti da navedem ono koje je ostavio Marko Aurelije: Čak i da poživite tri hiljade godina ili deset puta toliko. Šopenhauer iznosi istu ideju u ovom pasusu: Volja se manifestuje samo u sadašnjosti. niko neće živeti u budućnosti: svekoliki život mani­ festuje se u sadašnjosti (Svet kao volja i predstava.. na Kondorseovu decimalnu istoriju. Dakle.. Zapamtite da se sve kreće ukrug i da će sve proći ponovo istom putanjom. na Heraklitov svet koji je iz vatre rođen i kojeg vatra ciklično proždire. dva veka ili večno (Misli. jer se čoveku ne može oduzeti ono što on nema. tako da je onom koji posmatra svejedno da li to posmatra vek. na teozofe. Sadašnjost pripada svima. uočićemo da one sadrže ili podrazumevaju dve zanimljive misli. Prva je: odricanje pro­ šlosti i budućnosti. 14). Šopenhauera i Emersona. prva 69 . na Frensisa Bejkona i Uspenskog.KRUŽNO VREME izvitopere u gvozdene ljude. Ako s imalo ozbiljnosti pročitamo navedene reci (id est. na Knjigu propovednikovu. na Džeralda Herda. na Vergilijevu četvrtu bukoliku i Šelijevu sjajnu preradu. najduži i najkraći vek se izjednačuju. umreti znači izgubiti sadašnjost koja je veoma kratka. Spenserove First Principles i Poovo delo Eureka. a nikako u prošlosti ili u budućnosti: ove dve postoje samo kao pojmovi i vezivne karike svesti koja deluje u skladu s načelima razuma. Niko ne gubi ni prošlost ni budućnost. zapamtite da svaki pojedinac gubi samo život koji živi sada i da svako živi samo životom kojeg gubi. ako resimo da ih ne primimo kao običnu opome­ nu ili moralnu pridiku). Niko nije živeo u prošlosti. na Senekin i Hrizipov svet koji nestaje u vatri da bi se obnovio u vodi.

54). Pretpostavka po kojoj su sva ljudska iskustva (na izvestan način) analog­ na. osećanja. deset minuta telesnog bola nisu isto što i deset minuta algebre.jedinu moguću . Tvrdi da bilo koje vreme . Ali kad se primeni na duže vremensko razdoblje. može na prvi pogled izgledati kao prosto osiroma­ šenje sveta. 70 . onda je lako možemo pobiti: jedan ukus razlikuje se od drugog. Svodi se na tvrdnju da je broj ljudskih percepcija.sadrži u sebi sveobu­ hvatnu istoriju. ova pretpostavka postaje uverljiva i prihvatljiva. jedna noć.HORHE LUIS BORHES knjiga. tek na Nebu uviđa da njegov protivnik i on sam čine jedinstvenu ličnost. onda se univerzalna istorija svodi na život jednog jedinog čoveka. Druga je: negiranje bilo čega novoga. šesta knjiga. godina. na ljudski vek. ali ne i njihovu istovetnost. po uzoru na biblijskog Propovednika.sudbinu. (Odavno sam zamislio jednu fantastičnu priču u stilu Leona Bloja: neki teolog ceo život posve­ ćuje pobijanju neke jeresi.vek. misli i promena ograničen i da ćemo ih iscrpsti pre nego što umremo. Jude Iskariotskog i mog čitaoca na tajanstveni način svode na istu . Marko Aurelije nam u suštini ne nameće ovo zagonetno pojed­ nostavljenje. svedoči protiv njega i ovaj najzad bude spaljen na lomači.) Marko Aurelije utvrđuje analogiju između mnogih pojedinačnih sudbina. Ukoliko ovu pretpostavku izvedemo do krajnje tačke. Marko Aure­ lije ponavlja: Ko je video sadašnjost. Ako se životi Edgara Alana Poa. možda i neuhvatljivi sadašnji trenutak . video je sve: sve događaje koji su se zbili ikada u prošlosti i sve one koji će se odigrati u budućnosti (Misli. u zamršenim polemikama pobeđuje pokretača jeresi. vikinga. koji po Psal­ mima iznosi šezdeset godina. 37).

nikakva nesreća. nikakav diktator. neće uspeti da nas osiromaši. u vremenima opadanja (kao što je ovo naše) ova misao deluje kao obećanje da nikakva ljaga. 71 .KRUŽNO VREME U vremenima uspona misao da je ljudsko pos­ tojanje postojana i nepromenljiva veličina može da nas rastuži i iznervira.

koji je istisnuo prethodni Galanov prevod. moramo razumeti tu dinastiju zasno­ vanu na međusobnom neprijateljstvu.započeo je rad na svom slavnom prevodu delà Quitab alif laila ua laila.čije ime ne želim da prećutim 72 . Barton protiv Lejna.kapetan Ričard Frensis Bar­ ton. Da počnem od njenog rodonačelnika. engleski konzul . Jedan od prikrivenih ciljeva ovog poduhvata bio je da se uništi jedan drugi gospodin (i taj je imao tamnu. autor jednog izuzetno pedantnog prevoda 1001 noći. jedan gospodin. suncem oprženu mavarsku bradu) koji je u Engleskoj sastavljao golem rečnik i koji je preminuo mnogo pre no što je Barton uspeo da ga upropasti. monografiju o rasprostranjenosti kafe. Kapetan Barton U Trstu 1872. Toj pomoćnici u senci . Bio je orijentalista. čiji je životni put bio obeležen afričkim ožiljkom na licu . koje i hrišćani znaju kao Hiljadu i jednu noć. u palati s kipovima nagri­ zenim vlagom i drugim umetničkim delima u oronulom stanju. Zvao se Edvard Lejn.HORHE LUIS BORHES PREVODIOCI 1001 NOĆI 1. godine. Poznato je daje Žan Antoan Galan bio francuski arabista koji je iz Carigrada doneo strpljivo prikupljenu numizmatičku zbirku. da bismo shvatili Bartona. arapski primerak Noći i još jednu maronitsku verziju koja izvire iz pamćenja ne manje nadahnutog od Šeherezadinog. Lejn je pre­ vodio protiv Galana.

o budnom spavaču Abulhasanu. I samo nabrajanje ovih imena navodi na zaključak da je Galan ustanovio kanon time što je uključio priče koje će vreme učiniti nezaobilaznim.dugujemo neke priče okos­ nice koje izvornik ne sadrži: priču o Aladinu. hiljadu-i-jedno-nokturni od odstupanja) nema nikakve veze s učenom razuzdanošću Bartona ili Mardrisa. bez ikakve sum­ nje je nadahnjivalo svakog ko je udisao burmut ili smišljao tragediju u pet činova. uključujući hindu i arapski. Galanov prevod rađen je reč po reč.nisu se usuđivali da ih izbace. on misli na taj prvi prevod. Od tada su prošle dve stotine godina i pojavilo se deset boljih prevoda. najnepouzdaniji je i najslabiji. Tenison. Tomas de Kvinsi. Galanovo poznavanje Orijenta. a ne 73 . Po. o princu Ahmedu i čarobnjaku Peri Banu. ali je i najčitaniji. o četrdeset razbojnika. Kao anahronični čitaoci dvadesetog veka. U godinama između 1707. pojavilo se dvanaest krasnih knjiga koje su prošle kroz bezbroj čitalačkih ruku i bile prevedene na razne jezike. o sestrama koje su zavidele najmlađoj među sobom. Njuman. on je najgore napisan. Epitet hiljadu-i-jedno-noćni (hiljadu-i-jedno-noćevni pati od kriolizma. koje nam se sada čini skromnim. ali kad Evropljanin ili Amerikanac misli na 1001 noć. mi u ovom prevodu osećamo zaslađeni ukus osamnaestog veka. već s biserima i čarolijama Antoana Galana. Stendal. Njegovi pažljivi čitaoci bili su zadovoljni i zadivljeni. Najzanimljivije i najbolje pohvale izrekli su čitaoci Galanovog prevoda Kolridž. Još jedna činjenica je neopoziva. o noćnoj pustolovini Haruna Al-Rašida. Kasniji prevodioci .PREVODIOCI 1001 NOĆI jer kažu da se zvala Hana .njegovi neprijatelji . i 1717. Od svih prevoda.

HORHE LUIS BORHES izvetreli istočnjački miris koji ga je pre dve stotine godina činio svežim i slavnim. U jednom lakomisle­ nom panegiriku koji je preživeo u Morceaux choisis iz 1921. a ponajmanje sam Galan. Obojica odstupaju od izvornika. recevoir dans son lit odiše grubošću. ali i manje sočan od Bartona. godine i samo spominjanje urmi bilo dovoljno da se torba sasvim smetne s uma. Andre Žid osuđuje prevodilačku slobodu Antoana Galana da bi istovremeno (s iskrenošću koja daleko prevazilazi njegov ugled) pohvalio doslovnost Mardrisovog prevoda. Mogli bismo odgovoriti da je oko 1710. one izviru iz opreza. qui. ali to je nepotrebno: u to vreme valise je bila vrsta bisaga u kojima se inače nosila hrana za put. ne s'attendant pas r le revoir. a ne iz morala. Bilo je i drukčijih kritika. avait reçu dans son lit un des derniers officiers de sa maison. mada je ovaj isto onoliko u duhu fin de siècle koliko je Galanov prevod u duhu osamnaestog veka.) 74 . doktor Vajl je tvrdio kako je neoprostivo da Galanovi trgovci uprte "torbu urmi" svaki put kad ih priča vodi kroz pustinju. ali na različite načine: izvornik je manje uz­ višen od Galana. Prepisujem nekoliko redova s treće stranice njegovih Noći: Il alla droit r l'appartement de cette princesse. a uzgred je i manje verodostojan. U predgo­ voru jednom nemačkom prevodu 1001 noći. Niko nije kriv za ovo razmimoilaženje. Barton konkretizuje tog neodre­ đenog "officier" navodeći: crni kuvar koji je mirisao na užeglu kuhinjsku mast i pepeo. (Efekat dekora: u kontekstu Galanove uzdržane proze. Galanove rezerve su svetovnog karaktera.

dok ih Lejn lovi i progoni poput inkvizitora. Lejn je majstor da nađe 75 . Galan ispravlja povremene grubosti smatra­ jući ih neukusnim. koji je uživao Herfordsku prebendu. Ovo sakaćenje ne isključuje ubistvo: neke su priče izo­ stavljene u celini "jer se ne mogu pročistiti. ni duge egipatske noći. pridržava­ jući se njihovih običaja vrlo strogo. ni cenjeni muslimanski turban. ovde sledi priča o robu Buaitu koja nije pogodna za prevod. Taj porodični podatak (i užasni Oblik koji evocira) možda je dovoljan kao objašnjenje. Njegovo poštenje ne miri se s ćutanjem: on se opredeljuje za alarmantni hor nota u napetom molu koji mumla ovakve stvari: Preskačem epizodu zaista vrednu pokude. prinuđen sam da izostavim još jednu anegdotu. a oni su ga prihvatili kao svog". a da ih pre­ vodilac potpuno ne upropasti". Otuda njegova veoma učena verzija Noći predstavlja (ili kao da predstavlja) enci­ klopediju okolišnog govora. Njegovo odlučno i dosledno odbijanje ne čini mi se nelogičnim: ali ono što osuđujem je puritanski izgovor.PREVODIOCI 1001 NOĆI Devedeset godina posle smrti Antoana Galana rođen je drukčiji prevodilac Noći: Edvard Lejn. ni obilne količine crne kafe sa semenom kardamona. Izvornik nije profesionalno besraman. ni česte književne rasprave s doktorima prava. Svi njegovi biografi odreda ponavljaju da je bio sin doktora Teofila Lejna. prefinjenu suštinsku samoću gospodara sveta. slušajući njihov jezik. Međutim. stih koji sledi je suviše bestidan da bi bio preveden. nfjedenje prstima. Arabizirani Lejn proveo je pet naučnih godina u Kairu živeći "gotovo isključivo među muslimanima. odavde pa nadalje čitav niz opisa izostavljen je. izostavljam odbojno objašnjenje. nisu uspeli da potisnu britansku uzdržanost.

gubeći je u zamumuljenim i zabašurujućim formulacijama. Razli76 .HORHE LUIS BORHES izgovor. Galan se nije mučio s beleškama. Galan se oglušavao o doslovnu tačnost. Lejn postupa potpuno agarijanski. niti ga je zapostavljao i potiskivao. te je jednu noć provodio s jednom a sledeću s drugom. Lejn navodi izdanje i stranicu. noći priča se o nekom caru koji ima dve žene. on je nesumnjivi prethodnik najekstravagantnijih holivudskih čednosti. I najzaobilaznija i usputna aluzija na telo bila je dovoljna da Lejn zapostavi svoju čast. Nije se trudio da ističe varvarski kolorit Noći.. Ovaj potonji krotio je Arape da ne bi štrcali u Parizu. U 217. Lejnu polazi za rukom da ublaži ovaj neprilični razgovor prevodeći kako car želi da zna koje je riba vrste. To mu je jedina mana. Lejn ispisuje hrpu objašnjenja koja. Lejnova verodostojnost je vredna divljenja. noći neki ribar odnosi ribu caru nad carevima. kad se skupe i srede. Lejn pak opravdava svoje tumačenje svake sumnjive reči. Lejn objašnjava monarhovu sreću prevodeći da je on "nepristrasno" voleo obe žene. a na vladarevo pitanje da li je riba mužjak ili ženka ribar odgovara da je hermafrodit. a domišljati ribar odgovara da je to mešanac. što je činio Barton. Iznosim nekoliko primera iz svojih beležaka. čine samostalnu dodatnu knjigu. Kada nije suočen sa ovim iskušenjem. Jedan od razloga za takav Lejnov postupak je to što je njegov prevod bio namenjen "salonskom krugu" za konvencionalno čitanje i uzdržan razgovor. Lišen zad­ njih namera. Galan se pozivao na jedan neviđeni rukopis i jednog pokojnog maronita.. tako da su svi troje bili srećni i zadovoljni. što je činio Galan. Lejn je uživao valjanu prednost. U 391.

Što se tiče njegovog rečnika. što bi u ustima bradatog muslimana iz dvanaestog veka bila neka vrsta futurističkog iskaza. mnogi su mu zamerali zbog mnoštva latinskih izraza koje ne može iskupiti nikakvo majstorsko skraćivanje. ozbiljnije od tog postupka pamćenja ili zaboravljanja je sintaksički tok. Nedostatak ovakve senzibilnosti ponekad mu ide na ruku. dok prvi otvara vrata stalnom prilivu sitnih iznenađenja. Ozbiljnije od tih nedostižnih ciljeva je zadržavanje ili uklanjanje izvesnih detalja. zadržavanje svih leksičkih osobenosti izvornika. što deluje uspešno mimo njegove volje. dok je Arnold zastupao nemilosrdno uklanjanje detalja koji su odvlačili ili zadržavali pažnju. Oba postupka podređena su samom prevodiocu i njegovim književnim navikama. Na uvodnoj stranici prevoda Lejn se koristi pridevom romantičan. kao što priliči otmenom salonu. Tom prilikom Njuman je branio doslovno prevođenje. a doslovan prevod zahteva tako ekstra­ vagantnu preciznost da nema bojazni da će ga iko ikada izvesti do kraja. Prevesti duh izvornika je tako golem i sablasan poduhvat da vrlo lako može postati nedostižan. Najbolji primer ovakve saradnje među raznovrsnim recima verovatno je 77 .PREVODIOCI 1001 NOĆI kovati se: to je bila norma koju mu je nametnuo pret­ hodnik. Zanimljiva polemika između Njumana i Arnolda (1861-1862) vrednija je pamćenja nego ljudi koji su je vodili jer je podrobno pretresla vrline i mane dva osnovna načina prevođenja. Lejnov tok je lak i miran. Lejn se nje pridržavao: mogao joj je udovoljiti samim tim što nije sažimao izvornik. jer ga navodi na umetanje veoma običnih reči u otmeni kontekst. Ovaj drugi postupak obezbeđuje prijatan utisak ujednačenosti i ozbiljnosti.

onê u kojima se pripoveda o sudbini ljudi u Pustinji ili gradovima Arabije. Poznato je da su ostali dužni onom nesrećniku koji je video Noć Moći zaklinjući se rečima jednog đubretara iz trinaestog veka koga je prevario neki derviš postupcima svojstvenim Sodomi. Drevne ljubavne priče iz ove zbirke. a jedan od njihovih omiljenih motiva jeste umiranje od ljubavi. a njeni junaci su nosači.ja bih posumnjao u tako uspešne orijentalne formule. One su strastvene i tužne. ona predstavlja prilagođavanje starih priča već prilagođenih ponarodnjenom ili prostom ukusu kairske srednje klase.HORHE LUIS BORHES ovaj: And in this palace is the last information respecting lords collected in dust. Zna se da su oni izvršili dezinfekciju Noći. koji ne zna za smrt niti može umreti: u ime onog ovenčanog slavom i bezvremenošću. prosjaci i evnusi. Drugi primer može biti ova zakletva: U ime onog koji živi. Skandalozna opreznost Galanovog i Lejnovog prevoda bila je povod za niz šala koje je uobičajeno po­ navljati. Prilikom jedne ras­ prave uleme su proglasile da ta smrt nije manje sveta od 78 . što znači autentične. Ljudi skloni ogovaranju smatraju da ovi pos­ tupci poništavaju ili narušavaju valjanu naivnost izvo­ rnika. Ni ja se nisam libio tog običaja. bestidnost 1001 noći nema nikakve veze s naivnom slo­ bodom rajskog doba. To su sve spekulacije sakupljača: cilj priča je da izazovu gromki smeh. Osim u uzornim pričama Sendebara. kod Lejna su one tako retke da moram pretpostaviti da su nehotične. nisu bestidne pošto priče iz predislamskog razdoblja i inače nemaju to svojstvo.povremeno preteče uvek neverovatnog Mardrisa . Greše: Knjiga 1001 noći nije (moralno) beza­ zlena. Kod Bartona .

Arapi koji se teže zadovoljavaju izvornik ne cene u istoj meri: njima su poznati svi ljudi. indoevropskih. Ako prihva­ timo taj argument.. Na jednom mestu u svojim delima Rafael Kansinos Asens zaklinje se da može pozdraviti zvezde na četrnaest klasičnih i savremenih jezika. Izići pred čitaoce s novim Dekameronom komercijalni je poduhvat nalik na mnoge druge. pustinje i demoni koje priče iz 1001 noći nama otkrivaju. ne manje preteranim. i to na raznim jezicima: Barton je imao šta da kaže. Niko nije manje podložan hjudibraskom ruganju doktorima koji su u stanju da ne kažu apsolutno ništa. Galanu pripada zasluga što je ovo mišljenje nametnuo umovima Zapada.PREVODIOCI 1001 NOĆI smrti mučenika koji se žrtvuje za veru. Galanova i Lejnova stidljivost može izgledati kao obnavljanje drevne redakcije. Znam za jedan još bolji vid odbrane. dravidskih.. Izbegavati erotične scene izvornika nije greh koji Gospod ne oprašta kad je težište na isticanju čudesne atmosfere. etiopskih. Ističem neke naslove onako kako mi se nižu u sećanju: Goa i Plave planine. Barton je sanjao na sedamnaest jezika.. talismani. pružiti im delà kao što su Ancient Mariner ili Bateau ivre sasvim je druga stvar. Ovo preterivanje ne iscrpljuje svoju defi­ niciju: to njegovo svojstvo u skladu je sa svim ostalim njegovim svojstvima. 79 . To neka bude jasno. Litman primećuje da je 1001 noć iznad svega zbirka čudesnih pustolovina. a priča se da se služio s trideset i pet: semitskih. običaji.. a sedamdeset i dve njegove knjige to i kazuju.

1870. Prerušen u avganistanskog hodočasnika. obesvetio svetilište značile bi njegovu sigurnu smrt. nazrani. obučen kao derviš. kožu. 1855. njegove usne. Ta je pustolovina postala slavna: glasine da je neobrezani čovek. 1869. Oko 1858. U ovom spisku može se nazreti pisac: engleski kapetan koji je strasno voleo geografiju i bezbrojne varijacije ljudskog življenja. Mirisni vrt Nefzanija . Jezerski predeli Ekvato­ rijalne Afrike. Tom prilikom oboleo je od strašne groznice.HORHE LUIS BORHES 1851. taj poduhvat omogućio mu je da otkrije jezero Tanganjiku. Poslednja Tule ili leto na Islandu. 1861. 1875. Neću da klevećem njegovu uspo­ menu poredeći ga s Moranom.. Barton je pohodio svete gradove Arabije: molio je Gospoda da njegove kosti. Knjiga o maču (prvi tom). 1883. 1869. Barton je u Kairu obavljao medicinske usluge. Pisma s paragvajskih bojnih polja. Somalijci su ga pogodili kopljem koje mu je prošlo 80 . Ka zlatnoj obali u potrazi za zlatom. 1860. bio je na čelu neke ekspedicije koja je išla u potragu za nepoznatim izvorima Nila.. 1853. Grad svetaca. dopunjujući terapiju primenom opsenarstva i magije da bi stekao poverenje bolesnika.posmrt­ no izdanje koje je gospođa Barton bacila u vatru za­ jedno sa Zbirkom epigrama nadahnutih Prijapom. bol­ no meso i krv ne preda Vatri Besa i Pravde. Godine 1855. Metodi vežbanja bajonetom. Istraživanje brazilskih visoravni. Pre toga. Lično viđenje hodočašća u Medinu. 1884. bilingvalnim i nepo­ kretnim gospodinom koji se do besvesti vozio gore-dole liftom u jednom bezličnom međunarodnom hotelu i koji duboko poštuje prizor kofera. O jednom hermafroditu sa Zelenortskih ostrva. isušene samumom. ostavile su poljubac na nebes­ kom kamenu koji se obožava u Ćabi.

paragraf 33) ne govori ništa o pos­ mrtnim moćima ove zmijurine. jer je inače pospešivao njihovo širenje) da je "okusio neke čudne vrste mesa" . on the Alps. u koji je bio zabranjen pristup Evropljanima). Usamljenički posao pisanja pretvorio je u nešto raznovrsno i vredno: počinjao bi da piše zorom u pro­ stranom salonu s jedanaest stolova. koji mu je posvetio drugu seriju Poems and Ballads . Baziliskov pogled bio je otrovan. Hakim. po povratku kružile su glasine (koje je možda sam izmislio. 5. Viđenje božjeg lica je nepodnošljivo.kao onaj Šekspirov konzul koji nije birao šta će jesti.i ožalio njegovu smrt u mnogim strofama. Čini mi se da u ovim stihovima vidim obrnuti odraz zoološkog mita o bazilisku. XIX.. 1 Više od svega mrzeo je Jevreje. It is reported. ali povezivanje pojma gledanja i pojma umiranja (Vedi Napoli e poi mori) moralo je uticati na Sekspira.. pokrivao se četvorostrukim belim svilenim velom da ne bi oslepio ljude. s druge strane. zmaju čiji je izgled bio smrtonosan. prizvanog Cezarovim obraćanjem: . prorok iz Horasana. grada u Abisiniji. VI.. Devet godina kasnije iskusio je zastrašujuće gostoprim­ stvo obrednih kanibala u Dahomeju. Dve stvari je duboko poštovao: lorda Bajrona i islam.PREVODIOCI 1001 NOĆI kroz oba obraza (Barton je bio došao iz Harara. Mojsije pokriva svoje lice na gori Horeb iz straha pred gospodnjim licem. Prva knjiga o carevima. 13. Kao čoveku od reči i 1 Aludiram na Marka Antonija.in recognition of a friendship which I must count among the highest honours of my life . četvrta knjiga. na svakom se nalazio materijal za jednu knjigu . Plinije (Prirodopis. demokratiju. Pobudio je više glasovitih prija­ teljstava i ljubavi: među prvima je dovoljno spomenuti Svinberna. Vidi Isaija. ministarstvo inostranih poslova i hrišćanstvo. božan­ stvo može usmrtiti čistim sjajem ili zračenjem mane.. thou didst eat strange flesh Which some did die to look on. 81 .a na ponekom svež jasmin u čaši vode.

navodno. (Ponovno izdanje Lenarda C. hartija i pero. ali se oni smišljenim sažimanjem mogu svesti na samo tri: opravdavanje i širenje ugleda Bartona kao arabiste. noć.HORHE LUIS BORHES delà. Čitalac će primetiti da u prikazivanju Bartona. poznaju me. Razlog je jasan: legendarni Barton je Barton prevodilac 1001 noći.) Usuđujem se na ovu hiperbolu: iščitati 1001 noć u ser Ričardovom prevodu neverovatno je iskustvo. integralan . reprezentativni izbor Beneta Serfa . Bilo je trenutaka kad sam bio uveren da se korenita razlika između poezije i proze krije u potpuno različitom išče­ kivanju čitaoca: poezija podrazumeva intenzitet koji proza ne podnosi.amateur -a do uspavanog poliglota. primetno razlikovanje od Lejna.zasniva se na tom pročišćenom tekstu. i gost. Bezbrojni su problemi koje je Barton rešavao. Bartonu bi pristajala pohvala iz Al-Motenbijevog Divana: Konj. Odgovara mu privla­ čnost zabranjenog voća. razvijanje zanimanja 82 . nisam izostavio ona njegova svojstva koja sa isto toliko žara možemo nazvati legendarnim. jer vam se čini da čitate ovo delo "u neposrednom prevodu s arapskog i sa komentarima" Sinbada Moreplovca. Reč je o izdanju ograničenom na hiljadu primeraka namenjenih onoj hiljadi članova Bartonovog kluba. mač. Smitersa "izostavlja neke krajnje neukusne pasuse za kojima niko neće zažaliti". pustinja. izdanju zaštićenom od ponavljanja. Nešto slično događa se s Bartonovim delom: ono ima unapred stečeni prestiž s kojim nijedan arabista nije mogao da se meri. počev od ljudoždera .koji je.

Clad in her cramoisy-hued chemisette: Of her lips' honey-dew she gave me drink And with her rosy cheeks quencht fire she set.. and there the tyrant played? 83 . of longsome length To him that watched and waited for the morn. 2 A ovo je verovatno najslabiji: A sun on wand in knoll of sand she showed. Barton je bio pesnik: godine 1880. Vredi spomenuti i ovu varijaciju istih motiva Abulbeke iz Ronde i Horhea Manrikea: Where is the wight who peopled in the past Hind-land and Sind. uho nije prošlo ništa bolje od logike. Suparnikovo "prozaično" rešenje izazvalo je Bartonov prezir. je štampao Kaside. pogotovo što je kršio vlastitu normu potpuno vernog prevoda. drugi ga je naveo na ozbiljnu grešku. To ga je navelo da prenese ove pesme u engleski stih . Lejn ih je preneo u slobodnom ali tačnom prevodu. evolucionističku rapsodiju koju je gospođa Barton oduvek smatrala znatno boljom od Ficdžeraldovih Rubaija. kao čovek koji nije u stanju da laže (osim kad je reč o telesnosti). Staviše..a taj je postupak unapred bio osuđen na promašaj. na koju ću odmah ukazati. Možda ovaj katren spada u njegove najuspelije prevode: A night whose stars refused to run their course. Prvi od ova tri cilja bio je možda nespojiv sa trećim. U 1001 noći ima na stotine distiha i pesama.PREVODIOCI 1001 NOĆI britanske gospode devetnaestog veka za pisanu verziju usmenih muslimanskih priča iz trinaestog veka. A night of those which never seem outworn: Like Resurrection-day.

) Da mu se pretplatnici ne bi razišli. ljubitelji pripovedanja. arhitektura.teško da su mogle imati isti odziv u Engleskoj. umetnost. drugi su pak cenili činjenicu što ima ljudi koji zaista veruju u ubitačnost ljudskog glasa. verski obredi. Valja reći da je Lejn već bio zauzeo taj teren. retko koji čitalac Životopisa i Prepiske Karla Marksa prezrivo prigovara simetriji Tuleovih Contrerimes ili strogoj preciznosti akrostiha. Prvi su po­ zdravljali to što je kit umirao čim bi čuo ljudski glas.nesumnjivo mnogo­ brojne u Kardoanu ili Bulaku. a ovi drugi su bili gospoda iz Vestenda. Časopis "Edinburgh Review" optužio ga je da piše za šljam. Barton (čija je prva stilska vežba bio jedan veoma ličan opis javnih kuća u Ben­ galu) bio je i te kako sposoban da ispuni tu prazninu. skloni afektiranju i erudiciji. nedostajala je samo erotika.HORHE LUIS BORHES Spomenuo sam osnovnu razliku između izvor­ nih slušalaca ovih priča i kluba Bartonovih pretplatnika. a ne uzbuđenjima ili gromoglasnom smehu. Neverovatne dogodovštine opisane u tekstu . (Niko ne zahteva od istine da bude istinolika ili neposredno očigledna. istorijske ili koranske reference. ali spremni da veruju u čudesa prošlosti. Dobar primer ove dugotrajne Bartonove zabave je slu­ čajna beleška u sedmoj knjizi koja je u indeksu duho­ vito označena izrazom capotes mélancoliques. Barton je počeo da piše duge beleške koje su objašnjavale "običaje muslimana". Enciklopedija Britanika pisala je da je integralni prevod 84 . igre. Nošnja. mitologija objašnjenje svega toga sadržale su tri knjige Bartonovog prethodnika. Kao što se može predvideti. svakodnevni život. nepi­ smeni ljudi beskrajno nepoverljivi prema sadašnjosti. gde se smatraju istinitim . Prvi su bili obešenjaci.

a zanimljivost ovih beležaka je u obrnutoj srazmeri s njihovom neophodnošću. obaveštenje da anđeli vole ovčje runo. On ih enciklopedijski proširuje i gomila. dok duhovi vole dorate. skarednosti. spisak Muhamedovih imena na Zemlji. njegovi komentari prevazilaze skromni broj varijacija načina vođenja ljubavi. kritiku površnosti Endrjua Lenga. Pored toga. legendu o kapilarima na nogama kraljice Belkise. istočnjačku teoriju i praksu neza­ hvalnosti. među kojima valja istaći sledeće: osudu zatvora i odbranu telesnih i novčanih vidova kažnjavanja. u Paklu i u Raju. na primer. a ne konj. a kod žena od glave do pete. Neka nas suviše ne indignira ova mračna teorija naučne i dokumentarne nadmoći stečene postupkom pročišćavanja: Barton je raspirivao taj bes. primere muslimanskog poštovanja hleba. žučni napad na demokratski režim. mnogobrojne anegdote. čovek nosi u sebi niz nagomilanih nežnosti. Kad navrši pedeset godina života. izlaganje o četiri simbo­ ličke boje smrti. obaveštenje o stidnim delovima tela u muslimana. razmišljanje o tome šta znači asa'o među argentinskim gaučima. sažeti prikaz mitologije tajne Noći Moći ili Noći nad Noćima. Tako. šesta knjiga (koju imam pred sobom) sadrži oko tri stotine beležaka. 85 . koji se kod muškaraca protežu od pupka do kolena.PREVODIOCI 1001 NOĆI nedopustiv i da je Lejnov prevod "i dalje neprevaziđen s gledišta ozbiljne čitalačke publike". obaveštenje o nepri­ stojnostima prilikom "jahanja" kad je pod jahačem ljudsko biće. o grandioznom projektu ukrštanja pavijana sa ženama da bi se na taj način odgajila podrasa dobrih proletera. iro­ ničnih opaski. spomen amalesitskog naroda koji je stasit i dugovečan. Bar­ ton je sve to izručio u svoje beleške.

langue fourrée. Wazir. što ubacuje reči kao pitati. in gloria. svaka reč je tačna. Do delotvornog krivotvorenja. Son of David (on the twain be peace!). ali njihova upotreba dovodi do krivotvorenja.HORHE LUIS BORHES Ostaje ključni problem.igre ponekad oživljavaju inače dosadni tok Noći. a kod njega je to a man of wrath. inconséquence. pundonor. jezik robijaša i mornara s tehničkim izrazima. kod njega je to a King of Samarcand in Barbarian-Land. vendetta. a kasnije. On se ne stidi čuvene hibridnosti svojstvene engleskom jeziku: ne zadovoljava se ni Morisovim skandinavskim tuđicama ni Džonsonovim latinskim pozajmicama. Njegov prevod obiluje neologizmima i tuđicama: castrato. Pojedinačno. mušterija je "ljut". Kako zabaviti gospodu devetnaestog veka pričama u nastavcima koje su nastale u trinaestom veku? Stilsko siromaštvo Noći dobro je poznato. bagnio. Barton ga preinačuje u Solomona Davidovića (Davidson). To 86 . Barton na jednom mestu govori o "suvom i komercijalnom tonu" arapskih prozaista. jedan od najnovijih prevodilaca. kod drugih. Barton ih deli i šakom i kapom: na početku zvanično prevodi Sulayman. hauteur.koji se ponavlja od početka do kraja. već samo vezivanjem i prožimanjem jednih i drugih. odgovoriti tokom pet hiljada stranica koje ne znaju za drugi izraz osim glagola reći . kad smo se bolje upoznali s njegovim veličan­ stvom. jer ove leksičke . A ni rečnik mu nije manje neujednačen od beležaka.i druge sintaksičke . na drugom mestu optužuje se Litman. Barton vrši ovakve zamene s ljubavlju. Arhaizmi se mešaju sa argoom. Dok se kod drugih prevodilaca izvesni kralj označava kao "car Samarkanda u Persiji". zamoliti. za razliku od persijskih retoričkih preterivanja.

Tako je Barton 1885. 2. o Šeherezadinoj odluci da ga zabavlja čudesnim pričama sve dok ne prođe hiljadu noći i ona 87 . pre nego što se osvrnemo na Mardrisa. Svi poštuju njegovu genijalnu doslovnost. Povest ovog naslova je poučna. veoma naglašenu nepobitnim podnaslovom koji glasi Verni i celoviti prevod arapskog izvornika. kao i posebnim nadahnućem potrebnim da bi se naslov formulisao kao Knjiga hiljadu noći ijedne noći. sadrži prvu priču iz ove zbirke: priču o strašnoj zakletvi kralja što svaku noć provodi s jednom devojkom koju sutra­ dan šalje dželatu.PREVODIOCI 1001 NOĆI nije sve: Barton iznova ispisuje . ali joj je narod dao nadimak Hiljadu noći.početnu priču i kraj. knjige izvanredne raskalašnosti koja je prethodno vesto skrivana od čitalaca Galanovim lepim vaspitanjem ili Lejnovom puritan­ skom izveštačenošću. Fihrist. koji se drži svog vremena. Doktor Mardris Mardrisova sudbina je paradoksalna. Jedan drugi dokument iz desetog veka. Mardrisove Zlatne livade i rudnici dragog ka­ menja Masudija sadrže opis jedne zbirke s naslovom Hezar Afsane. što na persijskom doslovce znači Hiljadu pustolovina. možemo je pretresti. započeo jedan postupak čije kraj­ nje savršenstvo (ili reductio ad absurdum) srećemo kasnije kod Mardrisa. Englezi su oduvek imali slabije razvijeno osećanje vremena nego Francuzi: zato je Bartonov heterogeni stil danas manje zastareo od Mardrisovog stila. Pripisuje mu se moralna zasluga što je baš on dao najverodostojniji prevod 1001 noći.dodajući niz pod­ robnih opisa i fizioloških detalja .

.HORHE LUIS BORHES može da mu pokaže tek rođenog sina. Ž. i taj naslov je sad poznat u svim evropskim zemljama osim u Engleskoj. Antoan Galan je 1704. On se od­ nosi na doktrinarnu povest o Bakarnom gradu.. odbacio ponavljanje svojstveno izvorniku pre­ vodeći Hiljadu i jedna noć. Ova novina nastala bukvalnim prevodom izvornika nije pro­ šla neopaženo.kažu da je mlađa od samog naslova i da je nastala baš zato da bi ga opravdala. kapetan Barton je 1885. prvobitni broj se vrlo brzo popeo s 1000 na 1001. noći i deo 578. objavio je ovo delo 1839. koji bukvalno znači hiljadu i jedan. a koristi se u značenju mnogi. Š. Džon Pejn je 1882. izda­ vač i štampar iz Kalkute. svoju Livres des Mille Nuits et Une Nuit. štampao svoju Book of the Thousand Nights and One Night. ali 88 . Počet­ kom 1840. koja u svim verzijama obuhvata kraj 566. Maknoten. V. ta maquette Kevedove poruge . H. Mardris 1899. Otkuda ta dodatna noć bez koje se više ne može. objavio svoju Book of the Thousand Nights and a Night. Lejn je predočio jedan lepši razlog: sujeverni strah od parnih brojeva. Za ovu priču tako superiornu nad svima koje su usledile. kojoj se više sviđa naslov Arapske noći. Tražim pasus koji bi konačno potvrdio moju sumnju u verodostojnost pripisanu Mardrisu.kasnije i Volterove na ra­ čun Pika delà Mirandole i njegove Knjige od mnogih stvari i još mnogo drugih? Litman to objašnjava kontaminacijom turskog izraza bin bir. Bilo kako bilo. ali je u svojoj izvanrednoj savesnosti preveo Quitab alif laila ua laila kao Knjiga hiljadu noći i jedne noći. Istina je da se pustolovine spomenute naslovom nisu tu zaustavile. kao što je Čoserova o pobožnoj skupini namernika ili Bokačova o epidemiji .

Tako sam proverio da izvornik ovog Mardrisovog opisa glasi: Četiri kanala su se ulivala u fontanu sačinjenu od raznobojnog mermera.PREVODIOCI 1001 NOĆI doktor Mardris upućuje (njegov anđeo zaštitnik jedini zna zašto) na noći 338-346. Evo još jedne male puko­ tine: divno vijuganje nije arapsko. deluje krajnje uznemiravajuće. Ne znam da li su navedeni razlozi ubedljivi. A kamoli aluzija na Salon akvarelista u poslednjoj slici. već upadljivo francu­ sko. Mardrisove interpolacije nisu ujednačene.Lejna i Ričarda Bartona. Mardrisova Seherezada opisuje ovu odaju nabrajanjem detalja. Ne insistiram. Iz više razloga. priuštio sam sebi muko­ trpno zadovoljstvo poređenja triju nemačkih verzija Vajla. Nema ni spomena pojedinosti kao što je voda koja obasjava okolinu bojom korita ili kakvoća svetlosti što je propušta svila. ponavljam. divno su vijugali i svaki kanal imao je korito različite boje: prvo je bilo od ružičastog porfira. drugo od topaza. četvrto od tirkiza. voda je svetlucala ovim bojama obasjana blagom svetlošću koja se probijala kroz svilene zastore prenoseći mekoću morskog pejzaža na sve predmete i mermerne zidove dvorane. ta neshvatlji­ va izmena idealnog kalendara nije jedini razlog naših strahovanja. Kao primer vizuelne proze poput Slike Dorijana Greja.kao kad bi odjednom 89 . treće od smaragda. prihvatam (čak i veoma cenim) ovaj opis. pošto su meni bili dovoljno uverljivi. Heninga i Litmana i dveju engleskih . Šeherezada-Mardris priča: Bilo je četiri kanala kojima je proticala voda. Pone­ kad su bezobrazno anahronične . Načinjeni na podu dvorane. a ne njihovim međusob­ nim delovanjem. ali kao "vernu i celovitu verziju" opisa sročenog u trinaestom veku ovaj pasus.

Mogla se videti samo polovina njegovog tela jer je druga polovina bila ukopana u zemlji. tihi vrtovi pružali su se po bronzanom prostoru. Sve dokle je dopirao pogled po tek nazretim horizontima noći. (Arapska verzija glasi: Sa strane su bile tapiserije s raznim pticama i životinjama izvezenim žarkim zlatnim nitima i belim srebrnim filigranom. Na primer: Vladali su gradom snova... možda dostoj­ nom Sesila B. a kanali obasjani zvezdom granali su se u hiljadu biljurnih tokova u senci brda dok je u pozadini metalno more u svom hladnom naručju grlilo odsjaj nebeske vatre. To što je izra90 . terase. a nasred čela bilo je još jedno oko nalik na oko risa. Ko god ih je video. Imao je ogromna krila i četiri ruke: dve ruke bile su kao one u Adamovih sinova. Kosa na glavi mu je bila nalik na konjske repove.HORHE LUIS BORHES počeo da raspravlja o povlačenju Maršanove misije. a s očima od bisera i rubina.) Mardrisa je stalno iznenađivalo siromaštvo "orijentalne boje" 1001 noći. palme i mesec. Upornošću. dvorske kupole. poljupce. U 570. umnožavao je vezire. Galicizam ove druge nije manje upad­ ljiv: Prekrasna tapiserija satkana od tanane vune i žarkih boja rascvetavala se bez mirisa na livadi bez sokova. bio je zadivljen. živeći veštačkim životom svojih šumaraka punih ptica i životinja zatečenih u svoj njihovoj prirodnoj lepoti i obliku. a druge dve kao lavlje šape s gvozdenim kandžama. de Mila. oči kao žeravice. U njegovom luksuznom prevodu to glasi: Jed­ ne večeri karavan je stigao do nekog stuba od crnog kamena za koji je lancima bilo vezano neko čudovište. noći pročitao je ovo: Stigli su do stuba od crnog kamena u kojem je neki čovek bio zazidan do pazuha.

koji su zadržali Barton i Litman. možda iz samilosti. Za čoveka iz trinaestog veka reč čaroban morala je biti veoma precizna odrednica.. plameni kamen kupola.. isto kao što se ni na latinskom ni na kastiljanskom jeziku Migela de Servantesa ovakav opis ne bi mogao sročiti. Mardris ih izostavlja.PREVODIOCI 1001 NOĆI njalo iz zemlje ličilo je na čudovišno stvorenje okovano paklenim silama. Drugi postupak zahteva dve veštine: sposobnost izvanrednog slaganja apstraktnih pojmova i bezobraznog iznošenja 91 . Kosa. nadovezuje se na pripovedačevo raspoloženje što ga izazivaju: milokrvne lič­ nosti. otvorene terase. drugi postupak sastoji se u iznošenju moralnih pouka. kanali i more. venčavali su se pod noćnim povetarcem i čarobnim mesecom. zore. sunčevi zalasci. a u šupljini na samom čelu bilo je još jedno otvoreno. Bilo je crno i golemo kao stablo stare isušene palme bez lišća. Imalo je golema crna krila i četiri ruke. kako ga je sigurno shvatao galantni doktor Mardris. a ne obični. frivolni epitet. čini. vrtovi. Meni se čini da arapski jezik ne može da pruži "vernu i celovitu" verziju Mardrisovog opisa. početni i zaključni delovi priča. od kojih su dve bile nalik na lavlje šape s kandžama. Knjiga 1001 noći obilato koristi dva postupka: jedan čisto formalan je rimovana proza. Malo dalje Mardris piše: Bronza zidova. dvorovi. oštra kao griva. U očnim dupljama plamtele su dve crvene ženice. bitke. Iznad čela štrcali su dvostruki rogovi. kao i senke koje su se prostirale prema zapadu. Prvi. spominjanje božanstva. nepokretno i nepomično oko koje je sevalo zelenom svetlošću poput očiju tigrova i pantera. bila je nakostrešena i slična magarećem repu. a tresla se divljački na toj uža­ snoj glavi.

te je stoga namernik Talib ben-Sahl morao da se umeša. naš doktor jedva je iscedio: Nestali su. Ispovest anđela: Zatočen Silom. na primer. Ni čarobnjaštvo nije u Mardrisu naišlo na pomo­ ćnika koji pokazuje dobru volju. kalif Abdelmelik se strašno začudio. podnosim kaznu onog koji uživa Moć i Slavu. prenesena je Mardrisovom čitaocu ovako: Okovan Nevidljivom Silom. dobre bestidnosti. kratke komične interludije. koji je kod Mardrisa sači­ njen od impozantne bronze) dobrovoljna naivnost opštepoznatih i prilično neubedljiva sumnjičavost kalifa Abdelmelika predstavljaju dva lična doprinosa prevo­ diočeva. ostaću tako dok ne isteknu vekovi. čuvši priču o drevnim bakrenim posudama u kojima je bio neki čudan crn dim đavolskog oblika. noći poglavar Musa ben Nuseir naređuje svojim kovačima i stolarima da naprave čvrste merdevine od 92 . Mardris neprestano nastoji da nadoknadi propu­ ste iznurenih anonimnih Arapa. svi oni! Jedva su imali vremena da predahnu u senci mojih kula. On. kao bajagi prevodi: I jednog dana. Stoga ubacuje odlomke u stilu art nouveau. Evo jednog od mnogobrojnih primera: u 573. simetrije i puno vizuelnog orijentalizma.HORHE LUIS BORHES opštih mesta. opise ambijenta. U ovom odlomku (kao i ostali odlomci koje sam naveo. Iz odlomka koji je Lejn izvrsno preveo kao: And in this palace is the last information respecting lords collected in the dust. optočen Sjajem. i ovaj potiče iz Povesti o Bakarnom gradu. pa je izgledalo kao da sumnja u stvarnost tih opštepoznatih pojava. sve dok me Večni ne izbavi. Mardris nije u stanju ni da spomene natprirodno a da se barem ne osmehne. Mardris nije umeo ni jedno ni drugo.

kojem takođe verodostojnost nije vrlina. već da ga dokumentujem. i to s tako go­ lemim uspehom da je postao poznat i među samim arabistima. praćena blagim osmehom.. koje su prislonili uza zid po­ dupirući ih sa svih strana kamenjem. a čini mi se da se spisak ne iscrpljuje s Kanselom i Kapdevilom. prožela Mardrisov prevod razdraganom atmosferom koja odiše ličnom invencijom.) * Bilo bi mi žao (ne zbog Mardrisa. Uopšteno govoreći. bio jedan od prvih koji su ga hvalili.PREVODIOCI 1001 NOĆI gvožđa i drveta. kožnim kolanima i rukobranima. gulili ga handžarima. Andre Žid je 1899. Nije mi bio cilj da potko­ pavam to divljenje. Ne znam nisu li baš ova odstupanja. već zbog se­ be) ako bi u prethodno iznetim dokazima čitalac osetio neku policijsku nameru.koji mogu da dopunjuju crtež tom vrstom pojedinosti. a ne mukotrpnim listanjem rečnika koji obavezuje.. Hvaliti 93 . kaiševima i kamiljim uzdama. Mardris je jedini arabista čiju su slavu prenosili književni poslenici.. pričvršćivali ga turbanima. Mogu samo potvrditi da je Mardrisov "pre­ vod" pitkiji od svih drugih . mada je podnošljiva kod crtača . može se reći da Mardris ne prevodi reči. noći) menja tu suvoparnu epizodu dodajući kako su ljudi iz logora sakupljali suvo granje. (Kod Bartona se javlja krivotvorstvo druge vrste. Ono se sastoji u obilatom korišćenju neotesanog engle­ skog jezika obogaćenog arhaizmima i varvarizmima. već slike: a ta sloboda nije dozvoljena prevodiocu.osim od Bartonovog pre­ voda bez premca.. da bi najzad sačinili veoma visoke merdevine. Mardris (u svojoj 344.

ova protivrečnost nalazi se na strani­ cama jedne katalonske enciklopedije. 3. Njegove interpolacije zaslužuju svako pošto­ vanje. a prevodilac ih je namenio delovima pisanim u stihu . književnik Feliks Paul Grève. i Eno Litman. Što se tiče proze. mada Izrae­ lac" Gustav Vajl . koji je dešifrovao etiopske natpise iz tvrđave Aksum. Ova dobra apokrifna poređenja nisu nedo­ stojna Bartona ili Mardrisa. on je prevodio i ovako i onako. Četiri knjige prve verzije (1839-1842) najprijatnije su za čitanje. na primer. Našu pažnju zaslužuje upravo njegova neverodostojnost. za jednog drugog kralja piše da su mu ruke bile otvorene kao more. s obzirom na to da se njihov autor . Tako. prevodilac Korana. izostavljajući s pravom neke 94 . Nemačka se može (tašto) hvaliti da je dala i četiri revizije koje su izvršili: "bibliotekar. O jednom gostoljubivom kralju piše: Vatra koja gori za njegove goste priziva u sećanje Pakao. uglavnom dobro.trudio da održi ili dopuni istočnjački stil izvornika.HORHE LUIS BORHES Mardrisovu verodostojnost znači mimoići njegovu dušu i zaboraviti njega samog. koliko mi je poznato. Eno Litman Kao domovina znamenitog arapskog izdanja 1001 noći. autor navodi da pridošlice na jednoj gozbi kažu: Ne želimo da ličimo na sutrašnji dan koji rasteruje veselje.gde njegova lepa poređenja mogu biti Ersatz ili zamena izvornih stihova. stvaralačka neverodostojnost srećne ruke. Maks Hening.koji je napustio Afriku i Aziju bežeći pred dizenterijom . a rosa njegove darežljive ruke je kao Potop.

osim Zotenberškog rukopisa i Bartonovih Dodat­ nih noći. što samo potvrđuje Bartonovu nadmoć nad Arapima. isto kao i njena pret­ hodnica. a potpisao ju je Eno Litman . Pred­ govor i zaključak knjige obiluju pohvalama Bartonu ali se one gotovo poništavaju tvrdnjom da je Barton prevodio "Čoserovim jezikom koji odgovara srednjovekovnom arapskom". Barton hvali njegov prevod . (Drugi je Rabelais ser Tomasa Urkharta. Nije uzalud doktor Vajl bio Jevrejin. Druga verzija (1895-1897) zanemaruje čari kako tačnosti tako i stila. Hening koji je prevodio ser Ričarda Bartona bolji je od Heninga koji je prevodio sa arapskog. koji ona potpuno obuhvata izuzimajući njegove enciklopedijske beleške. Greveova.PREVODIOCI 1001 NOĆI pasuse. Obuhvata šest knjiga. verzija zasniva se na Bartonovom engleskom prevodu. bez obzira na to što izdavač tvrdi suprotno. čini mi se da u njegovom jeziku osećam ukus Starog zaveta. Mislim na prevod koji je lajpciški arabista Hening uradio po nalogu Universalbibliothek Filipa Reklama. Objav­ ljena je u izdanju Insei-Verlag. ali zadržavajući podjednako rastojanje kako od licemerja tako i od skarednosti."on je u najvišoj mogućoj meri verodostojan. pre rata. sastavio spisak 283 95 . Umesnije bi bilo da je ukazao na Čosera kao na jedan od izvora Bartonovog rečnika. Stil je suvoparan. dosledan. "mada bibliotekar". To je pročišćena verzija. Obuhvaćena su izdanja iz Bulaka i Breslaua. Neosporna vrednost ove verzije je njena dužina. Četvrta verzija (1923-1928) nadomestila je prethodnu.čovek koji je dešifrovao spomenike Aksuma.) Treća. koliko to može biti prevod popularnog tipa".

Bez obzira na vrline i mane. Ne izostavlja ni jednu jedinu reč. ograđujući se od nje. sarađivao u "Zeitschrift fur Assyrologie". pretpostavlja­ ju prethodno postojanje jedne književnosti. Slično Bartonu i Džonu Pejnu. ova svojevrsna delà podrazumevaju bogatstvo književnog razvoja koji im prethodi. Razlozi koji su me naveli na to su sledeći: pre­ vodi Bartona i Mardrisa. upotrebljavajući ponekad latinske izraze. ujed­ načen. Ako nije reč o grešci u Enciklopediji Britaniki. on prevodi arapsku poeziju zapadnjačkim stihovima. gotovo neiscrpan razvoj engleske književ­ nosti ogleda se u Bartonovom prevodu: gruba bestid­ nost Džona Dona. sigurno bili zbunjeni. Na izvestan način.HORHE LUIS BORHES etiopska rukopisa iz Jerusalima. On se ne koleba ni pred najsablažnjivijim skarednostima: mirno ih prenosi nemačkim jezikom. izdavač je smarao za shodno da istakne da se reč Alah zadržava ne zamenjujući se Bogom. njegov prevod je bolji od svih drugih. Lišen Bartonove sklonosti ka ličnim digresijama. pa čak i Galana. Lokalni kolorit niti ističe niti potiskuje. mada se one tako ponavljaju hiljadu puta. golemi rečnik Šekspira i Sirila Tur96 . Čuo sam da se arabisti slažu s tom ocenom. čitljiv. ako iza obrednog uvoda "Taj i taj izreče ove stihove" usledi pasus nemačke proze. šta mari što je neki tamo knji­ ževnik . Uvek je lucidan. Litmanov prevod odlikuje se potpunom iskrenošću. Prevodilac naivno iznosi da bi čitaoci. čak ni one koje obeležavaju prela­ zak iz jedne noći u drugu. Litman unosi napomene neophodne za pravilno razumevanje teksta: one su uvek pisane lakonski i ima ih po dvade­ setak u svakoj knjizi. Sledi (tako nam bar kažu) ritam arapskog jezika.i to iz neke tamo Republike Argentine izrazio sumnju u tu ocenu.

Zar ne deluje kao proročanstvo ono što se događa u 602. Ova mešavina je poetična. noći: kad kra­ ljica kazuje kralju priču koja predstavlja njegov živo­ topis? Podražavajući opšti okvir. opis dvorova Abasida i srebrne anđele koji postoje samo zato da bi dokazali da Gospod postoji. koji isto kao Vašington nije bio kadar da laže. Svinbernova sklonost arhaizmima. Saobraćanje između Noći i Nemačke moralo je stvoriti nešto više. prepisivači su verovatno pribegavali istorijskim ili verskim opisima čije prisustvo prenosi utisak verodostojnosti na sve ostalo. u istoj knjizi. U Noćima se odigravaju razna čudesa koja bih voleo da iskažem iznova na nemačkom jeziku. Kako u filozofiji tako i u romansijerskoj knjiže­ vnosti Nemačka je dala fantastičnu literaturu . Manequi de Mimbre i ruski ballet. imam na umu svesno izazvana čudesa . Iscrpivši sve mogućnosti magije. Izražavajući moju želju. Kod Litmana. snaga i neodređenost.PREVODIOCI 1001 NOĆI nera. U razdraganom Mardrisovom prevodu žive zajedno Salamba i Lafonten. Jedno pored drugog. kraljicu Lab koja pretvara muslimane u ptice. jedna priča teži da obuhvati druge priče ne manje dužine: scenu u sceni 97 . prividna eru­ dicija esejista XVII veka. nalazimo rubin koji leti ka nebu i prvi opis Sumatre. A to je malo.bolje rečeno. potrebe da se upotpuni hiljadu ujedan odeljak.svemoćne sluge neke lampe ili prstena. ne nalazimo ništa osim nemačke čestitosti. a mislim da to isto važi i za izvesna ponavljanja. veoma malo. čamdžiju iz bakarnog carstva koji na grudima ima amajlije i čarobne formule . dala je samo fantastičnu literaturu. ljubav prema burama i magiji.i ona normalna čudesa koja proističu iz same prirode zbirke.

sphere in sphere. kralj "Kineskih ostrva i Hindustana". prima vesti od Tarika Benzijada. Lane.W. neki Kafka. Šta bi sve uradio čovek. 1839. koji bi organizovao i istakao ove igre. Jedan gust i rečit Tenisonov stih gotovo definiše: Laborious orient ivory. namesnika Tangera i pobednika u bici kod Gaudaletea. To inače i nije važno jer je ova zbirka trivijalna i isto toliko prihvatljiva kao i izmišljen svet koji raste na tlu između jave i sna. digresije.HORHE LUIS BORHES kao u Hamletu. kontraste.. ove neočekivane Hidrine glave mogu biti opipljivije od njenog tela: neverovatni Šahrijar. maska se nalazi ispod lica i niko više ne zna ko je pravi čovek. Paris. Adroge U okviru obavezne literature valja navesti sledeće: Les Mille et Une Nuits. A new translation from the Arabic. Da čudo bude veće. a šta su njegove maske. nemačkim Unheimlichkeit? 1935. umnožavanje priče samom sobom kao san na kvadrat ili kub. London. contes arabes traduits par Galland. Prostor ispred ogledala stapa se s ogledalom. by E. commonly called The Arabian Nights' Entertainments. The Thousand and One Nights..d. Slučaj je rasporedio simetrije. s. koji bi ih iznova izmi­ slio u skladu sa nemačkom deformacijom. 98 .

A complete (sic) und unabridget selection from the famous literal translation by R. Le Livre des Mille Nuits et Une Nuit. Die Erzàhlungen aus den Tausendundein Nàchten. VII. A plain and literal translation by Richard F. 1928.PREVODIOCI 700/ NOĆI The Book of the Thousand Nights and a Night. New York. Leipzig. Burton. Burton. Nach dem arabischen Urtext der Calcuttaer Ausgabe vom Jahre 1839 ùbertragen von Enno Litman. par le Dr. Paris. Traduction littérale et complète du texte arabe. d. 99 . 1906. VIII. C. n. Aus dem arabischen tibertragen von Max Henning. London (?). 1932. 1897. Tomovi VI. Thausend und eine Nacht. The Arabian Nights. J. F. Leipzig. Mardrus.

Za nekoliko kratkih meseci čitalačka publika progutala je četiri izdanja. no kasnije će se pokazati daje takvo poređenje sasvim neumesno. osim što to čini uzbuđenim tonom. Editio princeps romana Približavanje Almotasimu pojavilo se u Bombaju krajem 1932. Votsona dalje razrađujući strahote ljudskog življenja u besprekornim brajtonskim pansionima". Dvojica kritičara u suštini se slažu u tome što ukazuju na detektivski sklop delà i na njegov mistični under­ current. 100 . providno tutorstvo Vilkija Kolinsa i Farida ad-din Atara. Filip Gedalja piše da ovaj roman predstavlja "prilično nezgrapnu kombi­ naciju (a rather uncomfortable combination) musliman­ skih alegoričnih pesama. ne dodajući joj ništa novo. Gospodin Sesil Roberts pisao je pre njega o Bahadurovoj knjizi i tom prilikom zamerio autoru "dvostruko. advokata iz Bombaja. znamenitog Persijanca iz XII veka". koji uvek prevazilaze Džona H. svako u tiražu od hiljadu primeraka. Takva hibridnost navodi nas na pomisao da ovaj pisac ima neke sličnosti sa Čestertonom. i detektivskih romana. godine.HORHE LUIS BORHES PRIBLIŽAVANJE ALMOTASIMU The Approach to Al-Mutasim je roman Mir Bahadur Alija. Geda­ lja prenosi tu mirno izrečenu primedbu. Delo je štampano na papiru koji liči na novinsku hartiju. koje retko kad prestaju da zanimaju svoje prevodioce. ko­ rice su kupcu najavljivale da se radi o prvom detektiv­ skom romanu iz pera jednog sugrađanina iz Bombaja.

Bahadur je potom objavio jedno novo ilustrovano izdanje pod naslovom The Conversation with the Man Called AlMutasim. godine. Vidljivi protagonista radnje je jedan neimeno­ vani student prava u Bombaju. psovka kletvi.musliman ili Hindus? . ali izostavljajući ilustracije . Razlozi koji me navode na tu pretpostavku nalaze se u dodatku knjige. To je noć bubnjeva i pri­ zivanja: papirni paliji muslimanske povorke probijaju se kroz neprijateljski raspoloženu masu Hindusa. To iz­ danje nedavno je preštampao Viktor Golanc u Londonu.gine i gomila nogu gazi po tom telu. "Bombay Gazette". i one iz 1934. Bog Jedini drugim bogovima. on odbacuje islamsku veru svojih roditelja. za koje pretpostavljam da je znatno bolje od ovoga. dodajući mu predgovor iz pera Doroti L. "Calcutta Review". To je izdanje koje je preda mnom sada. dodajući mu lep podnaslov: A Game with Shifting Mirrors (Igra s pokretnim ogledalima). krajem desete noći meseca muharema.PRIBLIŽAVANJE ALMOTASIMU Glasila poput "Bombay Quarterly". Slobodoumni student je preneražen. valja da ukrat­ ko izložim osnovni tok radnje. ali učestvuje u tuči. Tri hiljade ljudi učestvuje u sukobu: štap se suprotstavlja pištolju. U jednom očajničkom 101 . neko . Sejersove. ovaj student nađe se usred uličnog obračuna između muslimana i Hindusa. Poput drugih bogohulnika. S nekog hinduskog krova poleti cigla. Sticajem okolnosti. pesnica udara u nečiji stomak. gde je u kra­ tkim crtama ukazano na razlike između prvobitne ver­ zije iz 1932. "Hindustan Review" (iz Alahabada) i "Calcutta Englishman" nisu štedela pohvale. Pre nego što ih raz­ motrim i iznesem svoje mišljenje o tome.možda iz najboljih namera. nisam uspeo da nabavim prvo izdanje.

Student se penje gvozdenim stepenicama . Student beži pred konjskim kopitima. Iznureni student tone u san. na krovu. Čopor pasa boje mesečine (a lean evil mob of mooncoloured hounds) izleće iz mraka ružičnjaka.nekoliko stepenika nedostaje . S lopovom je nestalo i nekoliko tompusa iz Tričinopolja i više srebr­ nih rupija koje je student imao pri sebi. Prelazi preko dve železničke pruge. svojim kletvama i izlivima 102 . ili preko jedne iste dva puta. vitla bičevima svuda naokolo. vidi sunce visoko na nebu. kako gde stigne. spominje da je prošlo već četrnaest noći od kada se poslednji put pročistio bivoljom balegom. a potom naleće na nekog odvratnog čoveka koji u čučećem stavu prazni bešiku na mesečini. Misli da je dokazao da je u stanju da ubije jednog idolopoklonika. student rešava da se izgubi negde u prostranstvu Indije.musliman ili Hindus. budi se. Trči prema najudaljenijim predgrađima. ugleda tamnoplavičasti bunar.i na vrhu. Govori mu još niz gadosti.HORHE LUIS BORHES potezu ubija (ili mu se čini da ubija) jednog Hindusa. Sviće: dobro uhranjeni lešinari lete sve niže. da skida zlatne zube s leševa. Priča mu prilično kivno o nekim konjokradicama iz Guzerata. Taj Čovek mu u poverenju kazuje da je on lopov. Vere se uza zid nekog zapuštenog vrta i ugleda u dnu vrta kulu. koji su gnusni koliko i nas dvojica". na koju se bio okomio. Guzeratovo ime ga stalno proganja kao i ime jedne malka-sansi (žene iz kaste lopova) iz Palanpura. o "ljudima koji jedu pse i guštere. ali da nije u stanju da pouzdano utvrdi ko je u pravu . a od lopova ni traga. Sećajući se gonilaca iz prethodne noći. Policijska konjica Sirkara interveniše brzopleto i ne gle­ dajući koga će udariti. koje mazdaisti pokrivaju belim pokrovom i ostavljaju u toj kuli.

pa konačno sastavlja pun krug putanje od mnogih kilometara i godina vraćajući se u Bombaj. nastavlja se u ravnici Palanpura. Tako se završava drugo poglavlje romana. opisuje jedno ubistvo u Indapuru. Broj likova buja vrtoglavo. zadržava se jedno popodne i noć pred jednom kapijom u Bikaniru. Nemoguće je snaći se u peripetijama devetnaest preostalih poglavlja.PRIBLIŽAVANJE ALMOTASIMU mržnje. onda radnja zastaje. student rešava da krene u potragu za tom ženom. Priča počinje u Bombaju. prolazi kroz Mačua Bazar. Ne nadajući se uspehu. prilagođava im se. naš bogohulni student koga smo upoznali na početku romana. onaj lešinar. polazi u sporu ali upornu potragu. bavi se zaverom u kitnjastoj palati Katmandua. opisuje smiraj dana na moru viđen s nekog balkona u državi Travankor. ni o hodočašću studentovom koje obuhvata gole­ mo prostranstvo Hindustana. Smisao fabule je sledeći: jedan čovek. 103 . da ne govorim o njihovim biografijama koje prevazilaze sve ono što čovečji um može zamisliti (počev od vrsti bejbhčasnih radnji pa sve do matematičkih razmišlja­ nja). Posle molitve. bežeći tone među najpokvarenije primerke ljudskog roda. Zaključuje da predmet mržnje jed­ nog tako krajnje pokvarenog čoveka mora imati i neke vrline. sledi opisom smrti nekog slepog astrologa na đubrištu u Benaru. poput Robinsona u trenutku kada je ugledao otisak ljudske stope u pesku. zadržava se na opisu svitanja na moru viđenom iz pisarske kancelarije u Madrasu. na mesto koje se nalazi samo nekoliko koraka od vrta sa psima boje mesečine. opisuje kako se ljudi mole i bludniče u kužnom smradu Kalkute. Zapanjen i preplašen. nadmeće se s njima u gnusnom ponašanju.

tišinu. stoga pretpostavlja da se u sve to umešao neki prijatelj ili prijateljev prijatelj. Njemu neposredno prethodi izvesni persijski knjižar. ali se podrazumeva da se radi o običnim ogledalima. on otkriva nežnost. Raz­ mišljajući ponovo o tome. mašte i dobra. u početku je to jedva primetni trag nekog osmeha ili reči.neverovatni Almotàsimov glas . "Bilo je to kao da se neki viši sagovornik uključio u dijalog. I od tog trenutka on živi samo da bi ga pronašao. Sve što ljudi kod kojih se raspituje znaju više o Almotasimu. I to je kraj romana. u stvari jeftini pleteni zastori s nekim brojevima. a dostiže vrhunac pojavom "čoveka zvanog Almotasim". Sklop romana mogao bi se opisati kao matematički izveden obrazac: Bahadurov roman nabijen događajima jeste progresija koja ide od nižeg ka višem. stu­ dent dospeva u prostoriju "u dnu koje se nalaze dveri. student dolazi do tajan­ stvenog uverenja: Negde na ovom svetu mora se nalaziti biće od kojeg potiče ta svetlost. 104 . Okosnica priče može se naslutiti: to je uporno traganje za dušom. a iza njih svetlost"." Student vrlo dobro zna da iz pokvarenjaka s kojim je vodio razgovor nije moglo da izbije otkrivenje. prethodi mu i svetac. neko ushićenje. negde na ovom svetu postoji biće koje je svetlost. Student razma­ kne zastore. božansko osećanje u njemu raste. Student kuca jedanput i još jedanput. čovek tanane ljubaznosti i ogromne sreće. traganje koje vodi kroz njene tanane odsjaje u drugim bićima...HORHE LUIS BORHES odjedanput oseti kako njegovo beščašće počinje da opa­ da: u jednoj od tih gnusnih osoba. Neki ljudski glas .poziva ga da uđe. Nakon mnogo godina. Ulazi. na kraju je to promenljiva i sve jača svetlost razuma. pitajući za Almotasima.

PRIBLIŽAVANJE ALMOTASIMU Ako se ne varam. Ima i tugaljivih pojedinosti: crnac jevrejskog zakona iz Kočina kazuje kako je Almotasim tamnoput. a junakova podrobno opisana putešestvija predstavljaju napredovanje duše u njenom mističnom usponu. koji je pobedio u osam bitaka. da izbegne da lik nagovešten ovim elementima bude prosti zbir najavljenih osobina ili neki avetinjski privid. Što već ne bih rekao za jednu drugu misao: pretpostavku da i Svemoćni traga za Nekim. azijski lama opisuje ga kao čoveka u sedećem stavu "poput lika koji sam izvajao u mirisnoj masti jaka da bi mu se molio u manastiru Tesilunpo". Ovi opisi treba da budu izraz jedinstvenog Boga koji se prilagođava ljudskim razlika­ ma. taj Neko za Nekim još višim (ili jednostavno nužnim ili istovetnim) i tako do kraja. koju imam pred sobom skliznula je u alegoriju: Almotasim je Božji znak. bolje rečeno beskraja vremena ili pak ukrug. nisam siguran u kojoj meri ispunjava i drugi. natprirodni činioci u romanu su malobrojni: "čovek zvani Almotasim" deluje donekle kao simbol. drugo. U verziji iz 1932. Taj primerni književni postupak se nažalost nije održao. Hoću da kažem da nečujni i nikad viđeni Almotasim treba da ostavi utisak stvarne ličnosti. dobro rukovanje ovakvom fabulom postavlja pred autora dva osnovna zahteva: prvo. ali ipak nije lišen izvesnih osobenosti i ličnih crta. Almotasim je ime osmog vladara iz kuće Abasida. hrišćanin ga opisuje kako stoji raširenih ruku na kuli. Bahadur izpunjava prvi zahtev. a ne proizvoljnog zbira suvoparnih superlativa. imao potomstvo od osam sinova i isto toliko kćeri. Verzija iz 1934. Čini mi se daje podsticajna snaga ove zamisli goto­ vo neznatna. da osmisli raznovrsne proročke elemente. ostavio za sobom osam 105 .

Kao što smo videli. * Podrazumeva se da savremenom delu može činiti čast samo veza s nekim starijim delom jer niko ne voli da duguje bilo šta svojim savremenicima (kako je to rekao Džonson). Čitam ponovo ovo što sam upravo zapisao i bo­ jim se da nisam dovoljno istakao vrline ovog delà. pa čak i Alahabada i Kalkute. Bahadur to prihvata. Mir Bahadur nije mogao da odoli najočiglednijem iskušenju umetnika: da bude genije. I drugih veza ima na pretek. u ver­ ziji iz 1934. rasprava u devetnaestom poglavlju iz koje se može zaključiti da je Almotasim prijatelj jednog od polemičara koji ne pobija sofizme svog oponenta "jer ne želi da na trijumfalistički način dokaže daje u pravu". osam meseci i osam dana. ali odgovara da bi zaista bilo neobično kad 106 . mada mi nikad nije bilo jasno zašto. U verziji iz 1932.HORHE LUIS BORHES hiljada robova posle vladavine od osam godina. Česte. veza Bahadurovog romana s uvaženim Razgovorom ptica Farida ad-din Atara izaziva ne manje neobjašnjivu pohvalu Londona. to što je cilj hodočašća otelovljen u samom hodočasniku oprav­ dalo je na zgodan način teškoće ispunjenja cilja. njegovo etimološku značenje je Onaj koji traga za utehom. na primer. Njega krase i veoma civilizovane pojedinosti: takva je. ovaj odnos zamenjen je već spomenutim neobuzdanim bujanjem teologije. Neki kritičar istakao je izvesne analogije prve scene ovog romana i Kiplingovog On the City Wall. reference na Homerovu Odiseju u Džojsovom Uliksu i dalje izazivaju nepromišljeno divljenje kritike. mada beznačajne.

drugi stradaju. pretposlednja se zove Vrtoglavica. ptice rese da pođu da ga traže jer im je dozlogrdila dota­ dašnja anarhija.. reči koje jedan persijski knjižar pripisuje Almotasimu možda su preterana verzija reči koje je izgovorio protagonista. Imajući bolje razloge u vidu.u Eneadama. svaka zvezda je isto što i sve zvezde i sunce. baci jedno pero koje padne usred Kine. daleki car ptica. Možda nije na odmet da rezimiram poemu. Eliot se seća sedamdeset pevanja delimično alegorijskog delà The Faerie Queene. U dvadesetom poglavlju. Ova poema nema mnogo dodirnih tacaka s romanom Mir Bahadur Alija.PRIBLIŽAVANJE ALMOTASIMU se dva opisa desete noći muharema ne bi u nečemu poklopila. za ovaj rad konsultovao sam deseti tom Knjige 1001 noći u Bartonovom prevodu kao i monografiju Persijski mističari: Atar (1932) iz pera Margaret Smit. Sunce je sve zvezde. I onda shvate da su njih tridesetoro Simurg. Mnogi hodočasnici odustaju. a poslednja Uništenje.) Razgovor ptica preveo je na francuski Garsen de Tasi. Svaka stvar pojedinačno je isto što i sve stvari. Ta vrsta metempsihoze zove se ibbur. engleski prevod uradio je Edvard Ficdžerald. Drugo poglavlje insinuira da je Almotasim onaj "Hindus" koga student misli daje ubio. Upuštaju se u gotovo beskrajnu pustolovinu.. Tri­ deset njih stižu pročišćeni ovim iskustvima i tako konačno kroče na Simurgovu planinu. kada su osvojili grad Nišapur. S krajnjom skro­ mnošću i ja ću dozvoliti sebi da ukazem na jednog mogućeg dalekog prethodnika: na jerusalimskog kabalistu Isaka Luriju.ukazuje na rajski vid načela identiteta: Sve što se nalazi na nebu koje se može pojmiti nalazi se svuda. Znaju da ime njihovog cara znači trideset ptica.1 g U ovom radu spomenuo sam Mantic al-Tayr (Razgovor ptica) ersiiskog mističarskog pesnika Farida ad-din Taliba Muhameda en Ibrahima Atara. koga su ubili vojnici Tule. u kojima se junakinja Glorijana ne pojavljuje ni jedan jedini put. koji je u XVI veku negde rekao da duša pretka ili učitelja može ući u dušu nekog nesrećnika da bi ga utešila ili podučila. da je svaki od njih pojedinačno Simurg i da su svi zajedno Simurg. sina Džingis-kana. znaju da se njegov dvor nalazi na planini Kaf. ili možda znače da predmet potrage utiče na tragaoca. 4 . V. prolaze preko sedam dolina i mora. 107 1 . (I Plotin . To isto zapaža Ričard Vilijam Čerč u jednoj svojoj kritici. 8. koja okružuje zemlju. Simurg. ova nejasna analogija i druge njoj slične možda znače da se identiteti tragaoca i predmeta potrage pokla­ paju.

Ko god krene da napada (rekoh u sebi) čini to znajući da će se kasnije naći u ulozi napadnutog i da će "svaka reč koju izgovori moći da se upotrebi protiv njega". i ponekad će mu to poći za rukom. Međutim. U pokeru vladaju tri kralja koji ne znače ništa kada se pribegne varanju. 108 . ali da se u njoj krije jedna tanana greška. Polemičar se pridržava konvencija u istoj meri kao i kockar. Taj strah obavezuje ga na naročitu opreznost koju bi inače prenebregao u drugim prijatnijim prilikama.podstaklo je moja razmišljanja i zamišljanja na tu temu. Štaviše. Iščitavanje primernih izraza ogorčenja i nejasnih panegirika Pola Grusaka . ali je reč o opreznosti kockara koji prihvata opsenarsko svojstvo špila i njegovo kvarljivo nebo zasuto sazvežđima dvoglavih likova.da ne navodimo analogne primere kod Svifta. On će želeti da se zaštiti. Džonsona i Voltera . ona su se raspršila kada sam digao ruke od zahvalnog čitanja tih pogrda da bih se dao u istraživanje načina njihovog delovanja. kako stoji u poštenom upozorenju službenika Skotland jarda.HORHE LUIS BORHES VEŠTINA VREĐANJA Pažljivo i savesno proučavanje raznih književ­ nih vrsta ostavilo me je u uverenju da ruganje i ismevanje imaju veći značaj nego što se misli. želeće da bude imun. Onaj koji se ruga zaista postupa oprezno. Odmah sam primetio jednu stvar: da je moja pretpostavka u suštini tačna.

Avram: Do you bite your thumb at us. Oslovljavanje rečju gospodin. Reč dok­ tor poseduje sličnu ništiteljsku moć. postaje uvredljivo na štampanom tabaku. kazujući mu sledeću pogrdu: Sudbina te je srušila i nikakva opreznost te neće podići. pritiskanje nosa palcem i plaženje igrali su istu ulogu. Uvredljivo značenje reči pas veoma je raspro­ stranjeno. Sve to može se izraziti bez upotrebe jezičkih sredstava. već njegovim pažljivim i ćutljivim slušaocima. sir?) bili su oko 1592. godine zvanična moneta izazivača u Šekspirovoj tobožnjoj Veroni isto kao i u londonskim pivnicama. Gesto vi kao što su griženje palca ili "uzimanje zida" (Sempson: / will take the wall of any man or maid of Montague \s.a prema jednoj sasvim nerazumnoj konvenciji podrazumeva da ove pustolovine nikako nisu namenjene njemu. Polemičarima je svojstvena konvencionalna az­ buka vređanja. noći Hiljadu ijedne noći pažljivi čita­ lac saznaće kako je Adamov sin zatvorio lavljeg sina u neki sanduk bez otvora. Spomenom doktora umire polubožanstvo. Govoriti o sone­ tima koje je ispisao doktor Lugones znači oduzeti im svaku književnu vrednost i poništiti ponaosob sve meta­ fore koliko god ih ima. U 146. koja se nepromišljeno i neredovno izostavlja iz usmenog opštenja.VEŠTINA VREĐANJA primeri uličnih pogrda već pružaju ilustrativni uzor polemičkih mogućnosti. o pustinjski psu. burdeljima i mestima gde su ljudi dolazili da gledaju borbe mečki. Čovek iz Korijentesa i Esmeralde pripisaće istu profesiju bilo čijoj majci i poslaće svog sagovornika u "jedno mesto" koje ima razne nazive ili će oponašati jedan prostački zvuk . ostaje samo tašti argentinski gospodin koji 109 . U državnim školama.

Jezik ima bogati repertoar delotvornih izraza omalovažavanja. Reći da je pisac izmetnuo. brije se dva puta dnevno. zato što su recitovanje stihova i prodavanje robe na javnoj licitaciji dve veoma slične delatnosti. priličniji su izrazi vezani za administraciju i trgovinu. a zagrcne li se može i umreti.HORHE LUIS BORHES nosi izveštačene i uštirkane kragne. zamesio ili izgroktao neko delo isuviše je lako. koji je lupanjem čekića davao znak da je predmet prodat. te da je njegovo bavljenje Danteom čista besmislica. aukcionara. Glagol lupati pojačan ponavljanjem daje do znanja daje dotični gospodin nepopravljivi. Da jeste. neki Italijan je dao u opticaj članak u kojem ga je neumorno oslovljavao kao il signore Wolfgang. pustiti u promet. Ove suvoparne reči povezuju se s izra­ zima oduševljenja. to je delovalo gotovo laskavo jer je ukazivalo na njegovo nepoznavanje stvarnih argume­ nata protiv Getea. iz­ baciti na tržište. dati članak u opticaj. Međutim. Takav je primer jednog trgovca. a s njima i muzika koja čeka. Drugo. Prvo. kao na primer: otpraviti.) Ispisati sonet. Slušalac prihvata ovaj argument bez ikakve rezerve. (Da bi se nekako otarasio Getea. Polemike obiluju ovom robom široke potrošnje. lupa li lupa po Božan­ stvenoj komediji. Međutim. ali je njegov mehanizam karakterističan. on bi imao rezerve prema njemu. baš zato što nije uobličen kao argument. soneti ostaju. prljavi trgovac. Taj je istovremeno bio i recitator i kad god bi se povela reč o njegovim književnim delatnostima našao bi se neko ko bi rekao: ene ga. te ljaga bačena na oponenta ostaje za sva vremena. Ovaj epigram ne pati od preterane dovitljivosti. zato što drevni poziv recitatora (deklamatora) može pružiti više korisnih iskustava 110 .

VEŠTINA VREĐANJA

nekome ko se bavi javnim aukcijama jer recitator mora biti iskusan u baratanju javnom rečju. Jedan od tradicionalnih satiričnih postupaka (koji nisu potcenjivali Masedonio Fernandes, Kevedo i Džordž Bernard Šo) sastoji se u bezuslovnoj inverziji dva vezana člana. Prema tom znamenitom receptu, lekara će optužiti da širi zarazu i smrt; pisara za krađu imovine; glavoseču za doprinos ljudskoj dugovečnosti; knjige će optužiti da izmišljaju stvari, uspavljuju i okamenjuju čitaoce; lutajući Jevrejin biće kriv za paralizu; krojač za nudizam; tigrovima i kanibalima će se zameriti što ne štede biljni svet. Varijacija ovog postupka jeste iskaz kojim se povremeno tobože priznaje ono što se odriče. Na primer: Izrešetani poljski krevet pod kojim je general izvojevao pobedu. Ili: Šarmantni novi film genijalnog reditelja Renea Klera. Kad su nas probudili... Drugi delotvoran postupak sastoji se iz iznenadnog obrta, kojim se otkriva predmet opisa. Na primer: Mladi sveštenik lepote, um obasjan helenističkom svetlošću, čovek izvanrednog, istinskog ukusa (odnosi se na nekog priprostog bednika). Nalazimo ga u ovoj andalužanskoj narodnoj pesmi, koja u sekundi prelazi iz obaveštenja u napad: Dva 'est i pet palica ima moja stolica, hoću l' svakom da opalim po tvojim rebrima? Ponovo podvlačim formalnu prirodu ove igre, uporno švercovanje obavezno zamagljenih argumenata. Iskrena odbrana neke stvari, sjedne strane, i neuzdržano ruganje, preterivanje, izražavanje prividne blagonaklo­

ni

HORHE LUIS BORHES

nosti, isprazno hvaljenje, uporno preziranje - ne isklju­ čuju se, ali se dovoljno razlikuju da nikom ne bi palo napamet da ih izjednačava. Tragam za znamenitim primerima. Šta čini Grusak u vatrenom nastojanju da sruši Rikarda Rohasa? Svi pisci u Buenos Ajresu okusi­ li su ovo, a evo, ja to i navodim: Dakle, pošto sam mir­ no saslušao dva-tri odlomka bolnoglagoljive proze iz knjižurine kojoj aplaudiraju oni koji su je jedva otvorili, smatram se dovoljno obaveštenim da ne bih morao da idem dalje, nego da se zadržim, za sada, na sadržaju i indeksima te obimne istorije nečega što u stvarnosti nije ni postojalo. Ovo se naročito odnosi na prvi i najsi­ roviji deo te mase (koji obuhvata tri od četiri toma): natucanje Indijanaca ili meleza... S duhovitom zajedljivošću Grusak savršeno izvodi najviši obred satiričke igre. Pravi se kao da ovlaš primećuje suparnikove mane {pošto sam mirno saslušao); daje nam do znanja da ga obuzima iznenadni bes (knjižurina, masa); iznosi poh­ valu koju odmah pretvara u kritiku (obimna istorija) a zaključak je u njegovom prepoznatljivom stilu. Grusak ne pravi nijednu grešku u formi, koja svoju funkciju izvršava efikasno. Naprotiv, pogrešni su samo razlozi njegove kritike delà. Kritikovati delo zbog njegovog obima, insinuirati da nema toga koji bi mogao da udahne život u tu tvrdu ciglu i završiti priznanjem da ga ne zanimaju koještarije nekakvih Kineza i meleza - sve to više liči na odgovor neke sitne duše, a ne Grusaka. Prenosim još jedan oštri rez istog autora: Zaista bi nam bilo žao da pojava odbrane doktora Pinjera u prodaji postane prepreka njenom daljem rasturanju, te da jedini učinak ovog sazrelog ploda jednoipogodišnjeg diplomatskog lutanja bude "utisak" ostavljen na kuću 112

VEŠTINA VREĐANJA

Koni. Ne daj Bože da se tako nešto dogodi. S naše stra­ ne, učinićemo sve da ta tužna sudbina zaobiđe ovo delo. Ponovo vidimo isto izražavanje žalosti, istu razigranu rečenicu. Međutim, ponavlja se i neverovatna banalnost kritike: ismevanje šačice zainteresovanih koje može pri­ vući ovaj spis i ruganje autoru koji je uložio toliko vre­ mena i truda u njegovo pisanje. Elegantna odbrana ovakvih bedastoća mogla bi da otkrije mračni koren satire. Prema najnovijim istraži­ vanjima, ona vuče koren iz magijskih kletvi, a ne iz racionalnih načela. Ona je relikvija čudnih verovanja da se ozlede nanesene imenu mogu preneti na čoveka kome ono pripada. Božjem prvorođenom sinu, pobunjenom anđelu Satanailu, koga su obožavali bogumili, izbrisana je iz imena rečca U, koja mu je jamčila krunu, sjaj i proviđenje. Sad on prebiva u ognju pakla, gde ga posećuje bes Svemoćnog. Kabalisti preokreću ovu priču te kažu: da je seme drevnog Avrama bilo neplodno sve dok njegovom imenu nisu dodali slovo h koje mu je omogućilo porod. Duboko ogorčen, Svift je namerio da u hronici putovanja kapetana Lemjuela Gulivera ozloglasi ljudski rod. Prva putovanja - u sićušnu Liliputansku republiku i u golemu zemlju Brobdingnag - baš su onakva kako ih opisuje Lezli Stiven: ona su antropometrički san koji ne zadire u složenost našeg bića, njegovu vatru, njegovu logiku. Treće i najzabavnije putovanje ruga se eksperi­ mentalnoj nauci primenom postupka inverzije: Sviftovi laboratorijski smušenjaci želeli bi da gaje ovce koje nemaju runa, da upotrebe led u proizvodnji baruta, da omekšaju mermer da bi od njega pravili jastuke, da kuju vatru u tanke listove, da koriste materije iz fekalija u 113

Tu se opisuje vrla republika razgovornih i monogamih . Pribegavajući znamenitim apstrakci­ jama. s čitavim plebsom ljudskih četvoronožaca. mada bledi i drugorazredni . budalu. Zaraza jednih reči širi se na druge u ovom dobro osmi­ šljenom nabrajanju. lorda. rekao bih da je grom koji je pukao iz Vargasa Vile ukinuo mogućnost tretmana pacijenta. siledžiju. političara. puko­ vnika. zasipaju jedni druge bale­ gom. Iznuriti beščašće. za koju tvrde da ju je improvizovao doktor Džonson. pa čak i detalje i siptome ove sramote. udaraju kopitama o zemlju. U zaključku se ka­ že: Ne smeta mi kad vidim advokata. I još dva zaključna primera.što će reći ljudskih . Jedan je znamenita parodija uvrede. (Ovo delo sadrži i snažan iskaz o nevoljama koje nailaze sa starenjem.učesnik igre. kockara. gospodine. a on je još živ i zdrav. forma. Drugi primer je najsjajnija uvreda koju znam: jedinstvenija utoliko što znamo da je ona jedini dodir njenog autora s književnošću. džeparoša. ovaj je postao imuni. koji žive u krdu.možda čak i nemoralni . Kao što se može primetiti. Sve ostalo je literatura.HORHE LUIS BORHES proizvodnji hrane.konja. Iznurio je beščašće. Bogovi nisu dozvolili da Santos Cokano obeščasti vešala time što bi izdahnuo na njima. Obeščastiti vešala. prodaje robu koju švercuje praveći se da radi u burdelju. koja svojim zloćudnim sjajem zasenjuje sve što se njega tiče. fabula izaziva utisak oprečan od želje­ nog. žvaću ucrvljalo meso i šire smrad. 114 . I najbezazleniji spomen Čokanovog imena dovoljan je da se neko priseti ove kletve.) Četvrto i poslednje putovanje nastoji da dokaže da su životinje bolje od ljudi. Vaša supruga.

Evo jednog muževnog odgovora koji prenosi De Kvinsi (Writings. Prilikom neke teološke ili književne rasprave. umro je u Oksfordu oko 1787. 226). ovo je digresija. ali nema satire ukoliko ih istovremeno ne prate duhovite dosetke koje pogađaju pravo u cilj. očekujem argumentaciju cele priče.) Jedno usmeno predanje koje sam zabeležio u Ženevi pred kraj Prvog svetskog rata pripoveda kako se Migel Servet obratio sudijama koji su ga osudili na lomaču: Ja ću izgoreti. 1933.. Adrohe 115 .. ne ostavivši za sobom drugu uspomenu osim ovih umesnih reči po kojima ćemo ga se svagda sećati.VEŠTINA VREĐANJA Pokušaću da rezimiram šta sam napisao. Satira sledi izvesne konvencije kao što to čine dijalozi verenika ili soneti Hosea Marije Monera Sansa. ali to je puka činjenica. jednom gospodinu protivnik je sasuo čašu vina u lice. Satirički postupak sastoji se u nizanju sofizama. izvesni doktor Hen­ derson. Zamalo da zaboravim: satira ima i nešto što je čini vrednom pamćenja. Uvređeni gospodin nije zanemeo. Raspra­ vu ćemo nastaviti u večnosti. već se obratio čoveku koji gaje uvredio: Gospodine. koji uprkos tim konvencijama deluju prirodno. jedanaesta knjiga. (Autor ovog odgovora.

U vreme kada je Hanibal preduzimao svoje rat­ ne pohode. pokorio je šest kraljevina i ukinuo feudalni sistem. Ši Huang-ti. spalio je knjige jer su ih njegovi neprijatelji koristili da bi hvalili prethodne careve. podigao je zid zato što su zidovi značili bezbednost.vezuju za istu ličnost i da na neki način predstavljaju njene atribute. Ši Huang-ti se izdvaja samo po meri u kojoj je oba zadatka izvršio. Pročitao sam pre neki dan da je prvi car Ši Huang-ti bio taj koji je naredio da se podigne gotovo beskonačan kineski zid.prev. vladar dinastije Čin. tj. league) engleska mera za dužinu: na suvu 4.) 1 116 . Dunciad. (prim. a onda je naredio i da se spale sve knjige iz doba koje mu je prethodilo. Obe mere razjašnjene su sa istorijske tačke gledišta. Činjenica da se oba poduhvata . na moru 5.pet ili šest stotina liga 1 kamena ugrađenih u zid radi odbrane od varvarskih najezdi i nemilosrdno uništenje istorije.. 76..HORHE LUIS BORHES ZID I KNJIGE He whose long wall the wandering Tartar bounds.827 km.565 km. II. Međutim. Tako bar neki sinolozi tvrde. Spaljivanje knjiga i podizanje utvrđe­ nja zadaci su zajednički svim vladarima. zadovoljila me je i u isto vreme uznemirila. prošlosti . osećam da opilig (engl.

kralj Judeje. Ši Huang-ti je možda hteo da izbriše celu prošlost da bi izbrisao jedno jedino sećanje: sramotu svoje majke. ovi podaci potvrđuju da je zid u prostoru. Kinezi su za sobom imali tri hiljade godina istorije (u toku kojih su živeli "Žuti car". Konfucije i Lao Ce) u trenutku kada je Ši Huang-ti zapovedio da istorija mora početi od njega samoga. pravoverni su to tumačili nedostatkom pobožnosti. vođeni istančanim osećanjem pravde. Si Huang-ti poslao je svoju majku u izgnanstvo zbog njene razuzdanosti. jedan drugi vladar. pisao je Baruh Spinoza.ZID I KNJIGE sani događaji predstavljaju nešto više od preterivanja ili hiperbole trivijalnog razmišljanja. možda su car i njegovi vrači mislili da je besmrtnost unutrašnje svojstvo.) Ova pretpostavka nije nezani­ mljiva. da je tragao za napitkom besmrtnosti. umesno je posumnjati da bi se najtradicionalnija nacija na svetu olako odrekla sećanja na svoju mitsku ili istorijsku prošlost. naredio je pomor novorođenčadi da bi ubio samo jedno dete. (Isto tako. poput vatre u vremenu. ograditi carstvo je sasvim druga stvar. Čuang Ce. ali nam ipak ne kazuje ništa o zidu. Istoričari tvrde da je Ši Huang-ti zabranio pominjanje smrti. da se povukao u metaforički dvorac koji je imao onoliko odaja koliko godina ima dana. Ograditi baštu ili vrt nije ništa neobično. trebalo da deluje kao magijska odbrana od smrti. možda se nazivao imenom Huang-ti 117 . naličju ovog mita. Si Huang-ti je možda hteo da uništi svete knjige zato što su ga one optuživale. Pored toga. Sve pojave nastoje da ustraju u onome što jesu. Možda je car u želji da obnovi početak vremena prozvao sebe Prvim da bi zaista i bio prvi. te da se jedan zatvoreni svet ipak može sačuvati od propadanja.

ali će se jednog dana možda roditi čovek koji će osećati isto što osećam ja. ova pretpostavka pruža sliku vladara koji je počeo svoju vladavinu rušenjem. Sanjao je da zasnuje besmrtnu dinastiju. Možda je zid bio metafora. 118 . i taj čovek će uništiti moj zid onako kako sam ja uništio knjige. izgradnja zida i spaljivanje knjiga. ali koliko mi je poznato. Herbert Alen Džajls piše da su ljudi koji su skrivali knjige bili žigosani užarenim gvožđem. Ši Huang-ti se hvalio da će svaka stvar u njegovom carstvu dobiti ime koje joj odgovara. ukoliko je Ši Huang-ti mislio: "Ljudi vole prošlost. u natpisima koji i danas stoje. ako ga već ne potvrđuje.HORHE LUIS BORHES da bi zaista bio Huang-ti. Četvrtim i tako dalje u nedogled. baš je on nazvao stvari njihovim pravim imenima.. a zatim osuđivani da do samrtnog dana grade golemi zid. izbrisaće sećanje na mene. Možda je zid bio izazov. I ja i moji dželati nemoćni smo pred tom ljubavlju. Bez obzira na redosled za koji se opredelimo. možda je one koji su obožavali prošlost Ši Huang-ti osudio da grade građevinu koja je bila isto tako golema. ali je umesno pretpostaviti da dva spomenuta poduhvata. da bi je završio očuvanjem. legendarni car koji je izumeo pismo i kompas. Trećim. on će i ne znajući biti moja senka i moje ogledalo". nisu bila istovremena.. Ili pak pruža sliku razočaranog vladara koji je uništio sve ono što je prethodno branio. Spomenuo sam magiju. zapovedio je da se njegovi naslednici nazivaju Drugim carem. Ove pretpostavke su dramatične. Ovaj podatak dopušta drukčije tumačenje. trajna i beskorisna kao prošlost sama. Prema Knjizi obreda. ni jedna ni druga nije istorijski zasnovana. Možda je Ši Huang-ti ozidao carstvo zato što je znao da je ono nepostojano.

koja je čisti oblik. ili nam je već prenelo ili će nam tek preneti. a ne u nekoj hipotetičnoj "sadr­ žim". Buenos Ajres 119 .možda postoji kao senka jednog vladara koji je naro­ du. najsklonijem poštovanju prošlosti. mito­ logija. zapovedio da spali svoje sećanje. Spaljivanje biblioteka i podizanje zida možda su dva poduhvata koja se međusobno poništavaju. estetska činjenica je možda nagoveštaj otkrovenja koje se ne ostvaruje. sve to nastoji da nam prenese nešto što nije trebalo da izgubimo. Ovo je u skladu s tezama Benedeta Kročea. tvrdio da sve umetnosti teže da se oblikuju prema muzici. lice pošteđeno bora. neka svitanja i neka mesta u prostoru.) Uopštavajući ovaj slučaj.ZID I KNJIGE možda je uništio knjige zato što je bio svestan da je u svetim knjigama ceo svemir i svest svakog čoveka.koji je prostirao i koji će prosti­ rati svoj splet senki po predelima koje nikad neću videti . 1950. (Njena se vrlina sastoji u suprotstavljanju stva­ ranja i uništavanja ogromnih razmera. Pejter je još 1877. ova misao će sama po sebi verovatno da nam se dopadne nezavisno od pretpostavki koje dopušta. Postojani zid . možemo zaključiti da svi oblici sadrže svoje vrline u sebi samima. Muzika. sreća.

Dvadeset godina ranije. nije mi poznato da li je napisana krajem XVHJ ili početkom XLX veka. pisao: "Istorija književ­ nosti ne treba da bude istorija pisaca i zbir podataka o njihovom životu i delu. njihovo unutrašnje jedinstvo takvo je da nam ne dopušta da poreknemo da su one delo jednog jedinog sveznajućeg stvaraoca" (Emerson: Essays.HORHE LUIS BORHES KOLRIDŽOV CVET Pol Valeri je oko 1938. u selu Konkord. šta bi to značilo?" 120 . 1821).. ovom prilikom ih iznosim sa skromnim namerama: nastojaću da pratim razvoj te ideje. Prenosim je doslovce: "Kad bi čovek u snu posetio raj i neko mu poklonio cvet kao dokaz da je zaista bio tamo i kad bi taj isti čovek nakon buđenja ugledao cvet u ruci. Prvi tekst je jedna Kolridžova beleška. Moguće je napisati takvu istoriju a da se ne spomene ime nijednog pisca. VHJ). 2. Ovakva razmišljanja (koja svakako podrazumevaju panteizam) otvaraju diskusiju bez kraja i konca. sadašnjosti i budućnosti odlomci jedinstvene i beskonačne poeme koju pišu svi pesnici sveta (A Defence of Poetry. jedan drugi njegov pisar zabeležio je 1844: "Reklo bi se da je samo jedan čovek napisao sve knjige na svetu. već istorija Duha kao tvorca i čitaoca književnih delà. koristeći raznovrsne tekstove trojice autora." Nije to bilo prvi put da je Duh izneo ovu opasku. Seli je izneo stav da su sve pesme iz prošlosti..

razbacane po travi novih pašnjaka. Iznuren. Isaija vidi propast Vavilona i obnavljanje Izrailja. To je nesumnjivo tako. Izgleda unapred nemoguće da može poslužiti kao polazište dru­ gih valjanih pretpostavki zato što se odlikuje skladom i jedinstvom terminus ad quern. tj. u leto 1894. nema postupka koji ne bi bio izvor beskonačnog niza uzroka i polazna tačka besko­ načnog niza posledica. Za razliku od proroka posmatrača. Enej vidi vojnu sudbinu svojih potomaka. Rimljana. kojima su eloi 121 . preinačujući jedan veoma stari književni postu­ pak: proricanje događaja koji tek treba da se odigraju. konačna verzija poznata je pod naslo­ vom The Time Machine. kao i u drugim oblastima. i u morlocks. izmrcvaren. on se najzad vraća u svoje vreme. Velsov junak fizički putuje u budućnost. zato sto je izvedena do kraja... one kojima su pre toga igrali. Drugi tekst koji ću navesti je Velsov roman čija prva verzija potiče iz 1887. prašnjav. Vels ga je preradio sedam godina kasnije. Prva verzija nosila je naslov The Chronic of the Argonauts (u ovom napu­ štenom naslovu reč chronic koristi se u svom etimolo­ škom značenju). koji će posle ciklične bitke i propasti zemlje spaziti šaho­ vske figure.KOLRIDŽOV CVET Ne znam kako će čitalac protumačiti ovu zami­ šljenu situaciju. ljude sviknute na mrak podzemlja. Iza Kolridžove misli stoje dre­ vna i opšta maštanja pokolenja ljubavnika koji su cvet smatrali potvrdom svoje ljubavi. Vels u ovom romanu ide korak dalje. vraća se iz jednog dalekog društva koje se razvilo u dve ljudske vrste povezane mržnjom (u lenje eloi koji žive u oronulim dvorcima i zapuštenim vrtovima. pro­ ročica u delu Edda Saemundi vidi povratak bogova. ali ja mislim da je ona savršena. godine. na polju književnosti.

o tom prijateljstvu opjtirno se govori u Velsovom delu Experiment in Autobiography. 122 . on uspeva da se prenese u vreme kada je portret naslikan.) U romanu The Sense of the Past. onako kako se druga vozila kreću prostorom. Ovaj fantastični roman ostao je nedovršen usled auto­ rove smrti. 105-110). tužnog i zagonetnog Henrija Džejmsa. mada manje obdaren onim prijatnim odlikama koje se obično smatraju klasičnim. ali Džejmsov je manje proizvoljan. Dhejms je bio Velsov prijatelj. Smislio ju je pisac znatno složeniji od Velsa. Tako glasi druga verzija Kolridžove priče. ali sam dobro upoznat s analizom ovog delà u knjizi The Destructive Element Stivena Spendera (str.HORHE LUIS BORHES glavna hrana). (Oba poduhvata su nemoguća. Fasci­ niran ovim platnom. Među ljudima koje neizbežno sreće je i slikar. koji na neobjašnjiv način predstavlja sliku junaka priče. Treća verzija koju ću komentarisati je najrazrađenija. Džejmsov junak vraća se u prošlost. s namerom da se sazivi s tom epohom. stoje varijacija ili prerada Velsovog naslova The Time Machines Velsov junak putuje u budućnost fanta­ stičnim vozilom koje se kreće napred i nazad kroz vreme. čiji atomi sada zauzimaju druge položaje spremni da uđu u nove kombinacije. Još neverovatniji od cveta iz raja ili iz sna jeste cvet iz budućnosti. u XVIJJ vek. karika koja povezuje stvarno i izmišljeno (sadašnjost i prošlost) nije cvet kao u prethodnim delima. Mislim na autora Poniženja Nortmorovih. naslućujući da se u tim crtama. koje će se tek 1 Nisam pročitao roman The Sense of the Past. vraća se iz budućnosti kao sed čovek s jednim uvelim cvetom u ruci. Naslov je glasio The Sense of the Past. on radi junakov portret sa strahom i otporom. već portret iz XVIII veka.

Ljudima koji misle kao klasicisti nisu važni autori. nalazi neočekivanu podršku u klasicisti koji smatra da ta mnogostrukost ima veoma ograničeni značaj. Posledica prethodi uzroku. čije postojanje pretpostavlja Pendrelovo pri­ sustvo u XVIII veku. V. Henri Džejms ne samo da je poznavao Velsov. V. krije nešto neobično i nepri­ rodno. nego mu se i divio. delo. Džordž Mor i Džejms Džojs uključili su u svoja delà tuđe stranice i rečenice.. 123 . Znameniti Ben Džonson bio je još jedan svedok dubokog jedinstva Reči koji je poricao ograničenje subjekta.KOLRIDŽOV CVET u budućnosti pojaviti. Ukoliko je tačno učenje prema kojem svi pisci čine jedinstvenog autora. oni polaze od istog stava prema umetnosti. panteista koji tvrdi da je mnogostrukost autora prividna. mada na prvi pogled ova dva postupka deluju protivrečno.. 9). Na taj način Džejms ostvaruje jedinstveni regressus in infinitum jer se njegov junak. Oskar Vajld je imao naviku da poklanja svoje argumente drugima da bi ih oni sami koristili. bez­ ličnog stava.. prenosi u XVIJJ vek baš zato što je fasciniran starim portretom. Džonson je sveo taj poduhvat na sastavljanje zbirke izreka svojih pretho2 Sredinom XVII veka. cilj pu­ tovanja je jedna od njegovih posledica. Strogo govoreći. 7) i da svi hnšcani moraju biti Hristos (nav. 2 razume se da su takvi podaci beznačajni. Ralf Pendrel. Od ekumenskog. U nastojanju da osmisli svoj književni testament i da iznese zaslužene pohvale kao i pokude njegovih savremenika. Vels verovatno nije znao za Kolridžov tekst. panteista i pisac epigrama Angelus Sileus tvrdio je da su svi sretni ljudi jedno biće (Cherubinischer Wandersmann. nego književnost.. nije neophodno ići tako daleko.

bio je Vitman. Makijavelija. jer brkaju tog pisca s književnošću. Rafael Kansinos Asens. naslu­ ćujući da bi odvajanje od pisca u nekom trenutku značilo isto što i skretanje s linije razuma i pravovernosti. verovao sam da jedan čovek može sažeti gotovo beskonačnu književnost.HORHE LUIS BORHES dnika: Seneke. bio je De Kvinsi. Taj čovek bio je Karlajl. Vivesa. Na kraju. Kvintilijana. Tokom mnogih godina. 124 . Johanes Beher. Bekona i oba Skaliđerija. Justa Lipsija. da iznesem zaključno zapažanje. Oni koji podrobno prepisuju drugog pisca čine to bez predu­ mišljaja. Erazma.

Avaj. ali sve ostalo. nekoliko sati kasnije. u kojem je bila opisana izgradnja dvorca Kublaj Kana. Kolridž piše da se nalazio u nekom zabačenom selu u Eksmoru. Sećao ih se izuzetno jasno i tako je zapisao odlomak ovekovečen u njegovim delima." Odlomak koji je Kolridž uspeo da spase iz zaborava Svinbern je proglasio vrhunskim primerom 125 .piše Kolridž . Kolridž se probudio.otkrio sam kako se sećam vizije celine u opštim crtama. engleskom pesniku Semjuelu Tejloru Kolridžu javio se u snu odlo­ mak poeme Kublaj Kan (pedesetak rimovanih i nepra­ vilnih stihova izvrsne prozodije). godine.KOLRIDŽOV SAN K O L R I D Ž O V SAN Jednog letnjeg dana 1797. cara čiju je slavu Marko Polo proneo na Zapad. "Na moje veliko iznenađenje i žalost . pošto se nije osećao dobro. Tekst koji je Kolridž slučajno pročitao proklijao je i razgranao se u njegovom snu. iščezlo je kao što nestaju odrazi u reci u koju ste bacili kamen. snevač je stvorio niz slika i reči koje su ih prenosile. te slike više se nikad nisu povratile. odlučio je da uzme neko sredstvo za uspavljivanje. san ga je obuzeo samo nekoliko trenutaka pošto je pročitao odlomak iz Purči. sve osim osam ili deset nepovezanih stihova. gde je provodio dane živeći vrlo povučeno. Iznenadni posetilac prekinuo ga je u zapisivanju stihova i posle toga Kolridž nije mogao da se seti nastavka poeme. uveren da je spevao ili primio poemu od nekih tri stotine stihova.

24).HORHE LUIS BORHES muzikalnosti engleskog jezika. probudivši se. naređujući mu da peva. U snu je čuo glas kako ga zove po imenu.) Tartini je u budnom stanju pokušao da podražava muziku iz sna. ali mi ćemo se za sada zadovoljiti zaključkom da se Kolridžu u snu javila poema nesu­ mnjive i izvanredne lepote. tj. koji može biti čak i štetan. Stivensonu je san pružio fabule. Kedmon je odgovorio da ne može jer ne ume. dodajući da bi anali­ ziranje ove pesme ličilo na raščlanjivanje duge (meta­ fora je Kitsova). Kedmon je bio prosti pastir i ne više tako mlad čovek. a on da peva nije umeo. a glas mu je onda rekao: "Pevaj o početku svega sto je stvoreno". jedne noći napustio je neko slavlje jer je znao da bi ga ljudi terali da peva uz harfu. Ovaj je slučaj izuzetan. Zato je otišao u štalu. The World of Dream. Prevođenje ili rezimiranje pesama čija je osnovna vrlina muzikalnost. Hevlok Elis ga je uporedio sa slučajem violiniste i kompozitora Đuzepea Tartinija koji je sanjao kako đavo (njegov rob) svira na violini jednu čudesnu sonatu. (U Chapter on Dreams Stivenson piše o tom snu.Jekull and Hide. opšte oblike. U psihološkoj studiji o snu. Događaj se odigrao krajem VII veka u misionarskoj i ratobornoj Engleskoj saksonskih kraljevina. rV. 126 . I Kedmon je ispevao stihove koje nije nikad pre toga čuo. legao među konje i zaspao. bliži Kolridžovom verbalnom nadahnuću je događaj koji Velečasni Bid pripisuje Kedmonu (Historia eclesiastica gentis Anglorum. uzaludan je posao. ali nije jedinstven. Tartini je prema nepotpunom sećanju zapisao Trillo del Diavolo. Još jedan klasični primer nesvesnog na delu jeste slučaj Roberta Luisa Stivensona koji je u snu raz­ radio fabulu za svoje delo Olalla i još jednu knjigu iz 1884 .

jedan potonji događaj beskrajno uvećava čudesnost sna iz kojeg je proistekao Kublaj Kan. Štaviše. učenju apostola. to znači da istorija ovog sna počinje više vekova pre Kolridžovog doba. užasu pakla. a obelodanio ga je tek 1816. Mnogo godina kasnije. Kolridž je već bio pesnik pre tog događaja. Kublaj Kan je izvanredna pesma. koji je dočekao spavajući. Izlasku dece Izrailjove. Na prvi pogled Kolridžov san može nam izgle­ dati manje čudan od sna njegovog prethodnika. milini raja. kaluđeri su mu pročitali odlo­ mke iz Svetog pisma. a on ih je "mrmljao kao produ­ hovljena životinja. o strahoti Sudnjeg dana. u Parizu je objavljeno više odlo­ maka prvog zapadnjačkog prevoda jedne od mnogih op127 . njihovom dolasku u Obećanu zemlju i o mnogim drugim događajima iz Pisma. o Isusovom silasku na zemlju. Nadajmo se da se posle toga ponovo susreo sa svojim anđelom negde na nebesima. prevazilazeći i njega i nas. "niko se nije mogao porediti s njim . o Božjoj pravednosti i milosti. Pošto je bio nepismen. i to u vidu beleške koja objašnjava i opravdava nedovršenost pesme. Kedmon je prorekao svoj samrtni čas. po­ novio ih je kaluđerima iz obližnjeg manastira Hild. Kedmon je bio prvi duhovni pesnik kod En­ gleza. Kolridžu se ovaj san javio 1797 (neki kažu 1798).KOLRIDŽOV SAN Kasnije se probudio i sećajući se još tih stihova. Kedmonova himna od devet stihova ne otkriva ništa vredno osim njenog oniričkog porekla. Kedmon je otkrio svoj poziv u snu. o Stvaranju. Dva­ deset godina kasnije. pevajući o nastanku sveta i čoveka. Ako se on zaista odigrao.ističe Bid jer njegov učitelj nije bio čovek. njegovim mukama i vaskrsenju. o pojavi Svetog duha. već Bog". pretvarajući ih u milozvučne stihove.

ne znajući da je to zdanje bilo plod sna. engleski pesnik iz XVIII veka. Koje ćemo objašnjenje prihvatiti? Oni koji unapred sumnjaju u natprirodno (a ja sam uvek nastojao da pripadam tom bratstvu) smatraće da se u povesti ova dva sna javlja slučajna podudarnost. napisao je 1884: "Ekstravagantna onirička pesma Kublaj Kan zanimljiva je pre svega kao psihološki kuriozitet. Tatarski car iz XIII veka usnio je dvorac i pre­ tvorio svoj san u javu." 2 Vidi John Livingston Lowes. 128 1 . o kojima govore verske knjige. možemo pretpostaviti da se posle Početkom XIX ili krajem XVIII veka čitaoci naklonjeni klasi­ cizmu dočekivali su pesmu Kublaj Kan znatno nepovoljnije nego mi. nisu ništa ili gotovo ništa. Još su privlačnije pret­ postavke koje prevazilaze granicu racionalnih obja­ šnjenja. u kojem je Kolridž mogao da pročita o 2 Kublaj Kanovom snu pre 1816. ova pretpostavka navodi nas da bez dokaza tvrdimo da je postojao jedan tekst nepoznat sinolozima. koja je trebalo da zabašuri i opravda fragmentarnost i rapsodičnost pesme. usnio je pesmu o dvorcu. pa je kasnije izmislio izvrsnu priču o snu-. 1 Mada je uverljiva. obrazac iscrtan ig­ rom slučaja. The Road to Xanadu. Prvi Kolridžov biograf. vaskrsenja i otkrovenja. Na primer. U poređenju s ovom simetrijom koja povezuje duše ljudi koji sanjaju preko kontinenata i vekova. kao što oblaci nekad poprime oblike koji podsećaju na lavove i konje. Na jednoj stranici piše: "Kublaj Kan je sagradio dvorac istočno od Šangtua i to prema nacrtu koji mu se javio u snu". Drugi će tvrditi da je pes­ nik nekako saznao priču o caru koji je usnio dvorac.HORHE LUIS BORHES štih istorija kojima obiluje persijska književnost. Reč je o Zbirci povesti Rašida al-Dina iz XIV veka. Trail. strane 358 i 585. To je napisao vezir Hasan Mahmud. čini mi se da čuda. potomak porodice Kublaj. 1927.

usnio je pesmu o dvorcu. nazirem. Bilo ko da ih uporedi. ne znajući za svog prethodnika. znamo da je od Kolridžove poeme. golema vremenska razdaljina upućuje na natprirodnog izvršioca ove namere. drugi čovek. Možda je u pitanju arhetip još uvek nepoznat ljudima. neki večni predmet koji postepeno prodire u svet. ali je ipak umesno zaključiti da namera nije izvršena do kraja. Vizija dvorca javila se prvom čoveku u snu i on ga je sagradio. još jedno objašnjenje. pošto se probudio iz sna. 129 . neki čitalac pesme Kublaj Kan usnuti delo koje će pretvoriti u mermer i zvuk. drugi se javio pet vekova kasnije da bi je obogatio pesmom (početkom poeme) nadahnutom dvorcem. sličnost između dva sna upućuje na neku nameru. pre koje će proteći vekovi. zaključio bi da su dvorac i pesma istovetni. znači da će jedne noći. dvorac je bio njegova prva manifestacija. Dokučiti namere tog besmrtnika ili dugovečnog bića znači upustiti se u smeo i isto toliko besmislen poduhvat. Prvi san obogatio je stvarnost dvorcem. P. Napisavši sve ovo. Gerbijon. da su od Kublaj Kanovog dvorca ostale samo ruševine. pesma je bila druga. Takvi događaji dopuštaju pretpostavku da ni niz snova kao ni niz njihovih ostvarenja nisu privedeni kraju. ostalo samo pedesetak stihova. Ako je ovaj obrazac zaista valjan. utvrdio je 1691. I ključ će se verovatno javiti u poslednjem snu. ili mi se čini da nazirem. jezuita. On neće znati da su njegova dva prethodnika možda već dala svoj doprinos beskrajnom nizu snova.KOLRIDŽOV SAN rušenja dvorca duša Kublaj Kana preselila u Kolridža samo zato da bi Kolridž mogao da rekonstruiše dvorac recima trajnijim od mermera i metala.

zatim treća koja bi spoznala drugu". Među mnogim indijskim filozofskim sistemima koje beleži Paul Dojsen (Nachvedische Philosophie der Inder. "jer da bi se spoznala jedna duša. Radi se zapravo o jednom jedinom argumentu.Nothing Dies (1940.koja ponovo iznosi ili sažima argumente iz njegova tri prethodna delà. pokušaću da ga napišem. Na to me podstiče čitanje poslednje Danove knjige . ali zaključci koje autor izvodi iz njega ukazuju na njegovu drskost i gotovo skandalozni postupak.HORHE LUIS BORHES VREME I DŽ. a šokantnost tog učenja teško je potceniti. Kritika (pa i samo izlaganje) njegovog učenja prevazišla bi okvir jedne beleške. Indusi nemaju smisla za istoriju (drugim recima: pokazuju gotovo 130 . sedmi po redu negira da ja može biti pred­ met neposredne spoznaje. neke ne: namerno sam prešao preko Džona Dana. Pre nego što ih prokomentarišem. valja da iznesem nekoliko varijacija njegovih pretpostavki. neke slučajno. V. Večni regressus je njemu pos­ lužio kao polazište učenja o subjektu i vremenu. ne spomenuvši ga. U tom radu mnoge su stvari izostavljene. On ne nudi ništa novo. Faber and Faber) . Njegova složenost zahteva poseban čla­ nak: ovom prilikom. 318). neophodna je druga duša koja bi spoznala prvu. DAN U broju 63 časopisa "Sur" (za decembar 1939) objavio sam nacrt istorije ili uvod u istoriju večnog povratka.

DAN izopačenu sklonost ka razmatranju ideja. ponavlja on. zatim ismeva čiste metafizičare koji u svakoj percepciji razlikuju 131 . parabolama. koji je svestan subjekta B. Pre nego što razjasnimo ovaj stav. on samo može biti predmet spoznaje nekog drugog subjekta koji vrši spoznaju" (Welt als Wille und Vorstellung..VREME I DŽ. a ne imena filozofa i datuma). "ne može kao takav biti pred­ met spoznaje. već i jednog subjekta A koji takođe opaža. pa prema tome. moramo pretpostaviti drugo ja koje je sebe spoznalo. on je zaključio da ja mora biti beskonačno. Herbart se takođe poigrao tim ontološkim umno­ žavanjem. Pre nego što je navršio dvadeset godina. Ukrašen anegdotama.V. ali se zna da je ta temeljna negacija introspekcije imala za sobom osam vekova razvoja. Kao dostojni naslednik britanskih nominalista. Šopenhauer ju je ponovo otkrio oko 1843. druga knjiga. jer da bi jedno ja samo sebe spoznalo. 1920. a to znači da mora postojati i takvo treće ja (Dojsen: Die Neuere Philosophie. ponašajući se kao daje ot­ krio neku tajnu. devetnaesto pogla­ vlje).. Haksli tvrdi daje razlika između percepcije bola i svesti o toj percepciji čisto verbalne prirode. U delu An Experiment With Time (dvadeset drugo poglavlje) on tvrdi da svesni subjekt nije svestan samo onog što opaža. dobronamernim i ironičnim opaskama i dijagramima. 367). pa prema tome i subjekta V. Zatim. i subjekta B koji je sve­ stan subjekta A. Dan dodaje da bezbroj subjekata prevazilazi tri dimenzije prostora mada su obuhvaćeni bez­ brojnim dimenzijama vremena. str. pozivam čitaoca da ponovo razmotrimo tvrd­ nje iznete u ovom pasusu. to je klju­ čni argument na kojem se zasnivaju Danove rasprave. "Subjekt spoznaje".

"morao ponovo da misli ono što je već jednom mislio. ali da se one ne mogu razdvojiti. i Uspenskom u Tertium Organum. šesta knjiga. bilo bi mu dovoljno da percipira jedno osećanje. Slično Huanu de Me­ 1 ni u delu Laberinto de Fortuna . predmet koji izaziva osećaj i onu dominantnu ličnost: Ja (Essays. Postupak kojim se Dan služi da bi prečicom sti­ gao do beskonačnog broja vremena manje je uverljiv od ovoga. 1 132 . postoji već sada.HORHE LUIS BORHES "subjekt koji oseća. i tako u beskonačnost" (Nouveaux essais sur l entendement humain. a istovremeno je i naivniji. Što se tiče svesti o svesti koju priziva Dan. To kretanje. drugi se okreće i to je sadašnjost. druga knjiga. zahteva određeno vreme. sklon sam da poverujem da se radi o uzastopnim ili zami­ šljenim stanjima prvobitnog subjekta. poput svakog kretanja. on pretpostavlja da budućnost. 87). da bi u svakog pojedinca ugra­ dio vrtoglavu i nebuloznu hijerarhiju subjekata. Apsolutna reka kosmičkog vremena ili smrtne reke naših života teku ka toj pretpostojećoj budućnosti (ili pak izviru iz pretpostojeće budućnosti. pa da ga kasnije obnovi u mislima. kao što ne možemo razdvojiti isto­ vremenu percepciju jednog glasa i jednog lica. "Ako bi duh". sa svim svojim varijacijama i pojedinostima. str. Gustav Spiler (The Mind of Man. Čini mi se da je njegovo mišljenje valjano. taj tok. a zatim u mislima o mislima. piše Lajbnic. 1902) priznaje da su svest o bolu i sam bol dve različite stvari. prvo poglavlje). kako tvrdi Bredli). treći je opet nepomičan i predstavlja budućnost. onda je neophodno drugo vreme Ova poema iz XV veka sadrži viziju "tri velika točka": prvi je ne­ pomičan i predstavlja prošlost.

Dan je znamenita žrtva ove loše intelektualne navike na koju je ukazao Bergson: ona se sastoji u poimanju vremena kao četvrte dimenzije prostora... Šopenhauer je u jednoj belešci. zatim treće da omogući kretanje drugog i tako beskonačno. Sve mi se čini da Dan upada u grešku nalik na onu svojstvenu rasejanim pesnicima kad (recimo) govore o mesecu koji otkriva svoj crveni krug.VREME I DŽ. a ne dve.. Dan definiše pravo vreme kao nedostižni. otkrio i odmah odbacio "apsurdnu pretpostavku o drugom vremenu. mada je i dalje reč o istom. 3 Ovaj izraz dovoljno je rečit. u kojem ono prvo teče brzo ili sporo".. zamenjujući u jedinstvenoj vizuelnoj slici podmet. umnožavajući ovaj drugi regressus. str. ali osećam da tok vremena i vreme predsta­ vljaju jednu zagonetku. Sva Danova delà podvlače beskonačne dimenzije vremena? s tim što su sve te dimenzije prostorne. Nije mi poznato mišljenje mog čitaoca. Dan tvrdi da budućnost već postoji i da treba da se prenesemo tamo. Ne tvr­ dim da znam kakva je stvar vreme (ni da je ono uopšte "stvar"). 2 To je mehanizam koji nam predlaže Dan. malo zamaskiranom subjektu. U ovim hipotetičnim ili privi­ dnim vremenima beskonačno obitavaju subjekti nedo­ stupni percepciji. poslednji član beskonačnog niza. U XXI poglavlju delà An Experiment With Time Dan piše o jednom vremenu koje je perpendikularno u odnosu na drugo vreme. svojeručno dodatoj njegovom delu Welt als Wille und Vorstellung.V. DAN koje omogućuje kretanje prvog. ali pod ovom pret­ postavkom budućnost se lako pretvara u prostor. 133 . 2 Pola stoleća pre nego što je Dan izneo ovu tezu. zahtevajući drugo vreme (ono se takođe poima kao prostor. a zatim treće i milionito. reka). prirok i dodatak. 829. crta. Beleška je uključena u drugu knjigu istorijsko-kritičkog izdanja koje je pripremio Oto Vajs.

drugi je relativna jednosta­ vnost koju ova pretpostavka nameće inače zamršenim dijagramima svojstvenim njegovom stilu. prelistavati je.) Dan sa sigurnošću tvrdi da ćemo u smrti savla­ dati veštinu rukovanja večnošću. Sanjati znači povezati trenutne utiske s tog putovanja da bi se sastavila jedna povest ili više njih. čitati je stranicu po stranicu znači živeti. Povratićemo sve tre­ nutke svog života.HORHE LUIS BORHES Koji su to razlozi koji navode na pretpostavku o već postojećoj budućnosti? Dan nam nudi dva: prvi je predskazanje u snovima. Teolozi definišu večnost kao istovremeno i lucidno sažimanje svih trenutaka vremena. Pred ovako sjajnom tvrdnjom. prenoseći na njega usne s lica koje smo videli sinoć.. Zapanjuje Danova tvrdnja da mi već posedujemo večnost i da snovi koji nam se u toku noći redovno javljaju potvrđuju da je to tako. svaki autorov propust deluje beznačajno. On smatra da se neposredna prošlost i neposredna buduć­ nost ulivaju u snove.. znači sanjati. da bi ih zatim iskombinovali po volji. Zamišljamo čoveka koga ćemo upoznati sutra. Bog. Opazimo sliku sfinge i sliku apoteke. (Već je Šopenhauer napisao da su život i san stranice iste knjige. U budnom stanju prolazimo kroz uzastopno vreme ujednačenom brzinom. dok u snu pro­ lazimo kroz područje koje može biti krajnje golemo. a onda zamišljamo kako se apo­ teka pretvara u sfingu. On takođe nastoji da izbegne probleme neprestanog stvaranja. smatrajući je jednim od Božjih atributa.. naši prijatelji i Šekspir sarađivaće u tome s nama.. 134 .

Daniel von Czepko: Sexcenta monodisticha sapientum (1655) i ii Prolog Da je objavljeno sredinom XVHI veka. Obe pretpostavke su uverljive.NOVO POBIJANJE VREMENA NOVO POBIJANJE VREMENA Vor mir keine Zeit. što je još gore. Teza koju ću izložiti stara je koliko i Zenonova strela ili dvokolica grčkog kralja u delu Milinda Panha. Berkli i njegov nastavljač Dejvid Hjum imaju u svojim delima mnogobrojne pasuse koji protivreče mojoj tezi ili je isključuju. misl . novina se sastoji u primeni klasičnog Berklijevog instrumenta radi njene potvrde. uprkos tome. a možda i tačne. da moj zaključak nužno proizlazi iz njihovog učenj 135 . Da je objavljeno 1947 . nach mir wird keine sein. ne mogu da na osnovu svoje rudimentarne dijalektike obećam neki genijalni zaključak. ovo po­ bijanje (ili njegovo ime) potrajalo bi u Hjumovim bi­ bliografijama. a možda bi ga spomenuli Haksli ili Kemp Smit. mit mir geht sie auch ein. Mit mir gebiert sie sich. beznačajno mozganje nekog Argentinca koji je zalutao u meta­ fiziku.posle Bergsona . ma koliko želeo da ih ispravim.ono bi predstavljalo anahronični reductio ad absurdum jednog prevaziđenog sistema. ako je uopšte ima. ili.

čime se zapravo potvrđuje pojam koji treba pobiti. Nije mi nepoznato da je on pri­ mer čudovišnosti koju logičari nazivaju contradictio in adjecto. kao i svi drugi ljudi. 2 3 . Pored toga. Međutim. decembar 1946. nastojeći da je pročisti od teoloških senki i uz­ digne propovedajući s katedre Lokova i Kondijakova načela. ipak ostavljam taj naslov da bi njegova blaga podsmešljivost dokazala da uopšte ne preuveličavam značaj ovakvih igara reči. drugi je napisan 1946. Buenos Ajres 136 . Tvrditi d a j e neko pobijanje vremena novo (ili staro) znači pripisivati mu svojstvo vremena. Posvećujem ove redove svom pretku Huanu Krisostomu Lafinuru (1797-1824) koji je argentinskoj književnosti ostavio poneki jedanaesterac vredan spo­ mena i koji je pokušao da izvrši reformu nastave filo­ zofije. Namerno nisam spojio ova dva članka u jedan zato što smatram da čitanje dva analogna teksta može olakšati razumevanje jedne slože­ ne materije. naš je jezik tako prožet i prezasićen vremenom da ove stranice najverovatnije ne sadrže nijedan iskaz koji ga na ovaj ili onaj način ne pretpostavlja ili ne priziva. i pojavio se u broju 115 časopisa "Sur". i on je živeo u pogrešnom vremenu. Reč o naslovu. Umro je u izgnanstvu. i pred­ stavlja revidiranu verziju prvog.HORHE LUIS BORHES Prvi članak (A) potiče iz 1944.

u Evaristu Karijegu (1930). čak ni onim pretposlednjim koji je više intuitivan i patetičan. ja u stvari tvrdim da bih ga na isti način osetio ako bih mu se približio ili. Nisam zadovoljan nijednim od nabro­ janih tekstova... Ako to isto tvrdim kad se nalazim daleko od pisaćeg stola.NOVO POBIJANJE VREMENA A I U toku života posvećenog književnosti i (povre­ meno) metafizičkim pitanjima. drugim recima. beleška na strani 24 u "Vrtu sa stazama koje se račvaju" (1942). Berkli {Principles of Human Knowledge. osećanja i ideje koje oblikuje naša mašta ne postoje bez uma. u šta ja lično sumnjam. Isto tako je jasno da čulni utisci ili ideje utisnute u čula. da ga na 137 . Dva su me argumenta navela na pobijanje vre­ mena: Berklijev idealizam i Lajbnicovo načelo nerazgovetnosti. pak. strana 46. a manje promišljen i potkrepljen dokazima. Ono je u ovom ili onom vidu prisu­ tno u svim mojim delima: nagoveštavaju ga pesme "Natpis na bilo kojem grobu" i "Igra" u knjizi Žar Buenos Ajresa (1923). iskazuju ga dva članka u knjizi Ispitivanja (1925). ali što me prividnom snagom aksioma pohodi noću i u trenucima umornog svitanja. dodirujem ga. bez obzira kako se oblikuju (id est. priča "Osetiti se u smrti" u Istoriji večnosti (1936). primetio sam ili naslutio pobijanje vremena. 3) primećuje: "Svako će priznati da misli. Tvrdim da ovaj sto postoji. vidim ga. Ovo što sada pišem predstavlja pokušaj da svim tim tekstovima pružim osnovicu. ne mogu postojati nigde osim u umu koji ih opaža. koji predmet oblikuju).

Nije teško da ga razumemo. i ruku koja oseća da dodiruje 138 . U uvodnim redovima prve knjige Welt als Wille und Vorstellung . ništa lakše od toga. nezavisno od toga da li ih opažamo ili ne.." Tako glasi idealističko učenje u recima čoveka koji ga je osmislio." Odgovarajući unapred na moguće primedbe.iz 1819 .HORHE LUIS BORHES isti način može osetiti drugi um. Jedna od njih je veoma značajna: Ceo nebeski hor i sve što postoji na zemlji . već samo oči koje vide sunce ili zemlju. ne postoje ako ih mi ne mislimo ili ako ih ne misli neki Večni um. Čovek koji prihvati ovo kao istinu. Govoriti o apso­ lutnom postojanju neorganskih predmeta. nesumnjivo zna da ne poznaje sunce ili zemlju. Sopenhauer je u svom razmatranju zaista neke stvari smetnuo s uma.. ali nije lako da razmišljamo u njegovim okvirima. Berkli u 23.ne postoje izvan uma.sva tela koja čine silno svemirsko tkanje . oni ne mogu postojati izvan uma koji ih opaža. ma i ne bilo nikog u blizini ovih predmeta koji bi ih opažao. Njihov esse je percipi. pitam vas zar niste u stvari u svom umu oblikovali ideje koje nazivate knjigama ili drvećem. Zaista. predstavlja po mom uverenju besmislicu. izostavljajući tom prilikom misao o nekome ko bi ih opažao? I zar ih niste tom prilikom izmislili? Ne tvrdim da um nije u stanju da proizvodi ideje: samo pobijam tvrdnju da predmeti mogu postojati izvan uma". U pasusu 6 Berkli je već bio istakao: "Neke istine su tako očigledne da je dovoljno da otvorimo oči pa da ih ugledamo. Međutim. pasusu dodaje: "Neki će sigurno reći da nema ničega lakšeg nego da zamislimo drveće u gaju ili knjige u biblioteci.on iznosi tvrdnju koja ne pre­ staje da zapanjuje čitaoce: "Svet je moja predstava o svetu.

opaža ih Bog. jer kad ih ne opaža pojedinac. Hjum ga pobija višom logikom (Treatise of Human Nature. delo. on ponavlja istu grešku u još težem vidu: definiše svemir kao misaoni fenomen. VITI po­ glavlje. 3).tvrdoću i veličinu predmeta . za Šopenhauera. 4. Berkli je priznavao lični identitet. tako da odaja koju vidimo ("objektivni predmet") nije veća od one koju zamišljamo (od "um­ nog predmeta"). kako objašnjavaš poreklo te izvorne ideje ili uma?" Šopenhauerovom dualizmu ili cerebralizmu s pravom se može suprotstaviti Spilerov monizam. razlikujući "svet u glavi" i "svet izvan glave". niti sadrži ovu drugu jer u ovom slu­ čaju deluju dva vizuelna sistema. idealistu. ljudske oči i ruke su manje prividne od zemlje i sunca. Međutim. skeptični Hjum pobija ovu tvrdnju. Ako je tvoj odgovor potvrdan. Berkli je priznavao kontinuirano postojanje predmeta. predstavljaju u stvari dva sistema. Obojica potvrđuju vreme: za Berklija ono 139 . I. Berkli je 1713. Berkli je sa svoje strane (Principles of Human Nature. 2). svodeći čoveka na "skup ili zbir percepcija koje slede jedna drugu neshvatljivom brzinom" (nav. vizuelni i taktilni. I. 1902) da ženica i površina kože koji čine čulo vida i dodira. Hteo sam da saznam da li smatraš uverljivom pretpostavku da je jedna ideja ili stvar u umu uzrok svih ostalih. 10 i 116) takođe negirao izvorne kvalitete . "jer mene ne čine samo moje ideje. 4." Drugim recima. navodno citirao Filona ovako: "Mozak o kojem govoriš je čulni predmet i kao takav on može postojati samo u umu. 6).NOVO POBIJANJE VREMENA zemlju.kao i apsolutni prostor. već još nešto: aktivno načelo mišljenja" (Dialogues. U prvom poglavlju dodatne knjige objavljene 1844. Spiler je tvrdio (The Mind of Man.

mi smo samo niz zamišljenih postupaka i lutajućih utisaka. haos. kada kažete mislim. I. a za Hjuma "uzastopnost nedeljivih trenutaka" (nav. um­ nožio sam njihove kanonske pasuse. svet lišen materije i duha. pretpostavljate da postoji neko ja i tražite načelo. Hjum ne doz­ voljava da se govori o obliku meseca ili njegovoj boji. cenzurisao sam Šopenhauera (ne bez osećanja nezahvalnosti) samo da bih svom čitaocu omogućio da pronikne u taj nepostojani misaoni svet. 98). splav izgubljen u polumraku plovi 140 . san. svet sazdan od vremena. Zamislimo bilo koju sadašnjost. dakle postojim prestaje da važi. oblik i boja su mesec. čini mi se da se može . trenutak u kojem se budi Haklberi Fin.a možda i mora . svet bez idealne arhitektonike prostora. 2. Kartezijanska tvrdnja mislim.ići dalje. apsolutnog i jednoličnog vremena Principia. negiramo i prostor. ni objektivan. 2). ni subjektivan. delo. Ponavljam: iza lica ne postoji skriveno ja koje upravlja postupcima i prima utiske. Sakupio sam prepiše apologeta idealizma. Svet trenutnih utisaka.HORHE LUIS BORHES je "uzastopnost ideja koje teku jednakomerno i u kojoj učestvuju sva bića" (Principles of Human Knowledge. Noć na Misisipiju. ne može se govoriti ni o opaža­ njima uma jer um nije ništa drugo do niz percepcija. te mi se čini da gubimo pravo na potvrđivanje vremenskog kontinuiteta. Sve do slike savršenog raspadanja koju nam pruža Dejvid Hjum. dozvolio sam sebi ponavljanja i pojašnjavanja. beskrajni lavirint. kao kad kažemo grmi ili seva. Lihtenberg je u XVIII veku predložio da umesto mislim upotrebimo bezlično misli se. Polazeći od idealističkih argumenata. Niz? Time negiramo duh i materiju kao kontinuitete.

zatim tone u san kao u tamnu vodu. vreme je možda sveže. ja tvrdim da je isto toliko logično misliti da su to sve članovi jednog niza čiji je početak isto toliko neshvatljiv koliko je nezamisliv njegov kraj. ona me je varala nesumnjivo greši. a ne istorijski trenutak. Idealizam smatra neopravdanim što se na reku i obalu. između četiri i deset i četiri i jedanaest minuta. činjenicu da su se navedeni događaji odigrali u noći 7. Ljubavnik koji misli Dok sam ja bio tako srećan verujući u vernost svoje drage. ako mu to više odgovara. Pobijanje istovremenosti ništa nije lakše od pobijanja uzastopnosti. jedan književni. ako je svako stanje koje živimo Izabrao sam trenutak između dva sna. Drugim recima: primenjujem dualističke argumente da bih negirao dug vremenski niz koji idealizam prihvata. juna 1849. 1 Idealistička filozofija tvrdi da percepcijama proizvoljno i uzaludno pripi­ sujemo materijalnu supstancu (predmetnost) ili du­ hovnu supstancu (duhovnost). vidi varljivi broj zvezda. Haklberi Fin prepo­ znaje blagi šum vode.NOVO POBIJANJE VREMENA nizvodno. jer to samo znači da u već postojeću mrežu percepcija unosimo još jednu novu. prenosi pojam druge predmetne reke ili obale. 1 141 . samo da bih pomogao čitaocu. možda iz svog života. u isto tako velikom broju slučajeva negiram i istovremenost. Ko sumnja u pouzdanost ovog primera može uzeti neki drugi primer. ja pobijam jedinstveni vremenski niz u kojem se odvija uzastopnost događaja. mislim da je isto tako neopravdano prenositi hronološko određenje: na primer. koje je Hak percipirao. Hjum je pobijao apsolutni prostor u kojem postoji svaki predmet. rasejano otvara oči. vidi nerazgovetne obrise drveća. Negiram uzastopnost u velikom broju slučajeva.

mnoge.. Svaki trenutak je autonoman. mada može promeniti sećanje na njih. Svemir. De Kvinsi je objavio žučnu kritiku na račun Wilhelm Meisters Lehrjahre. prvi u Montevideu. traje između nekoliko sekundi i delića sekunde. početkom avgusta 1824. ali ne i njego­ va zamišljena sveukupnost. pa čak ni zaborav. isprekidana i usporena primerima. i 1594. Bolje rečeno. Tražim konkretniji primer. drugi u Edinburgu. toliko traje istorija svemira. ne znajući jedan za drugog. pa čak nijedna od njegovih noći. taj specious present psihologa. isto kao što ne postoji ljudski život. koji se uvek odnose na buduće događaje. svaki trenutak našeg života postoji. ta istorija ne postoji. njegova sreća nije bila istovremena s njenim neverstvom. kako ono može biti zaje­ dničko hiljadama ljudi ili samo dvojici? Argumentacija prethodnih pasusa. Dodajem: ako je vreme misaoni proces. ti događaji nisu bili istovremeni (mada sada jesu) jer su oba čoveka preminula. ne mogu prome­ niti nepovredivu prošlost. Ni osveta ni oproštaj ni zatvor. Zamislimo život u kojem ima mnogo 142 . Tvrde da sadašnjost.. Tražim neposredniji metod. odlučio je ishod bitke kod Hunina u svoju korist. na događaje koji se neće desiti nama koji činimo sićušnu sadašnjost.jednog.HORHE LUIS BORHES apsolutno. drugim recima. nijednog ? .između 1592. otkrivanje neverstva je drugo stanje koje ne može promeniti prethodna stanja. zamišljen je skup isto kao što je zamišljen onaj koji obuhvata sve konje koje je sanjao Šekspir . zbir svega posto­ jećeg. Početkom avgusta kapetan Isidoro Suares koji je komandovao peruanskim konjičkim vodom. može izgledati složena. Ništa nije manja uzaludnost nadanja i strahovanja. Današnja tuga nije stvarnija od jučerašnje sreće.

ali ne u tačno određenom vidu. hebrejskog. Razume se da se one ponavljaju. dedovi i pradedovi i da ću i ja tu po­ čivati. svetlosti i opštem fiziološkom stanju. Ne prođem pored groblja Rekoleta. svaki put kad prođem pored nekog ugla u južnom delu grada. divim se njegovoj dijalektičkoj veštini. svaki put kad čujem nekog germanofila kako napada yiddish. Jelena. ne mogu žaliti za gubitkom neke ljubavi ili prijateljstva. setim se Adrohea svog detinjstva. temperaturi. čine materiju od koje je sazdan moj život. a da ne pomislim da mogu izgubiti samo ono što stvarno nikad nisam imao. Međutim. umesno je postaviti ovo pitanje: Zar ta dva istovetna trenutka nisu jedan te isti? Nije li dovoljan jedan jedini ponovljeni 143 . jer lakoća kojom prihvatamo prvu misao ("Reka je druga") omogućuje da se neprimetno provuče i druga misao ("Ja sam drugi") i da se stvori privid da smo je sami smislili. svaki put kad se setim Heraklitovog odlomka 91 Ne možeš dva puta ući u istu reku. a da se ne setim da su tu sahra­ njeni moji roditelji. a da ne pomislim kako nam ona prija zato što briše jalove detalje koje priziva sećanje. kad god mi povetarac donese miris eukaliptusa. ima razlika u naglasku. Pošto smo pretpostavili tu istovetnost. setim vas se. Ove tautologije. pomislim da je yiddish pre svega nemački dijalekt s neznatnim eleme­ ntima svetog jezika. ali u kojima se odvija isti proces) postoje dva istovetna trenutka. kasnije se setim da sam se toga sećao bezbroj puta ranije. sumnjam da je broj varijacija beskonačan: možemo da pretpostavimo da u umu pojedinca (ili dvoje ljudi koji ne znaju jedan za drugog. ne mogu da se šetam predgrađima u samoći noći. i druge koje ne spominjem.NOVO POBIJANJE VREMENA ponavljanja: uzmimo moj život za primer.

Ne znam da li je on uopšte ima. takav zbir ne postoji. U petom pasu­ su četvrtog poglavlja rasprave Sanhédrin u Misni. Nemoj dozvoliti da te ojadi zastrašujući zbir ljudskih patnji. smatra da se vreme sastoji iz vremenskih jedinica i da "svaka sadašnjost u kojoj se nešto događa takođe predstavlja uzastopni niz" (The Word and the Indivi- 144 . ratovi." Uporedi s delom The Problem of Pain. Lukrecije (De rerum natura. To misli i Bernard So (Guide to Socialism.požari. Avgustina.to je pravoverno tumačenje. ako nema pluralizma. njihovo učešće u tvojoj nesreći neće učiniti tvoju glad deset hiljada puta većom. onaj koji bi pobio sve ljude ne bi počinio veći greh od usamljenog i prvotnog Kaina. Velike opšte katastrofe . uništava svet. kost iz sitnih i nevidljivih koščica.predstavljaju jedan jedini bol prividno umnožen mnogobrojnim ogle­ dalima. I. Ako deset hiljada ljudi umre s tobom. iskusićeš svu glad koje na svetu ima ili će biti. niti će produžiti trajanje tvog ropca deset hiljada puta. 86): "Nema na svetu veće patnje od one koju možeš sam da iskusiš. VII. S.HORHE LUIS BORHES član pa da se ceo vremenski niz poremeti i zamrsi? Kada se strasni čitaoci Šekspira jedanput predaju njegovom stihu. Ni beda ni bol ne mogu se akumulirati. Luisa. vatra iz iskri. S. Ako umreš od gladi. tvrdi se: božanska pravda znači da onaj koji ubije jednog jedinog čoveka. 830) pripisuje Anaksagori učenje po kojem se zlato sastoji iz niza zlatnih čestica. niti bi bio univerzalniji u uništavanju . Džosaja Rojs. Mislim da je ono tačno. možda pod uticajem sv. nisu li oni bukvalno Šekspir? Još nisam proniknuo u etiku sistema koji sam skicirao. epidemije . koje može biti i magijsko.

Radi se o jednom događaju i reči vezanoj za njega. jezik nije sredstvo podobno za istraživanje večnog ili bezvremenskog. pošto je bila mirna.NOVO POBIJANJE VREMENA dual. mada je sve do tog trenu­ tka nikad nisam bio proživeo celim svojim bićem. Išao sam kuda me je slučaj vodio. dakle. mada suviše prolazan i sitan da bih ga mogao nazvati pustolovinom. u koji inače nisam zalazio i čija je udaljenost od mesta koje sam kasnije obišao davala ču­ dan ukus tom danu. posle večere sam izašao da se prošetam i prepustim se sećanjima. Šetao sam. Već sam ga spomenuo. II Svaki jezik odlikuje se uzastopnošću. Ova pretpostavka u skladu je s osnovnom tezom koju ovde zastupam. II. bez 145 . možda će pokazati više oduše­ vljenja za spis iz 1928. kao i vremena i mesta koji svedoče o njemu. išao kud su me noge vodile. "Prisećam ga se na ovaj način. reči koju sam prethodno koristio. Svi oni koji su s negodovanjem pratili izloženu argumentaciju. Evo podrobnog opisa tog događaja. potrudio sam se da to bude najšira lepeza mogućnosti da ne bih opteretio iščekivanje jednim odabranim i predviđenim pravcem. Ta noć nije imala nikakvo sudbinsko predodređenje. reč je o priči koja nosi naslov "Osećati se u smrti": "Hoću ovde da zabeležim jedno iskustvo koje sam imao pre neke večeri: bio je to uzbudljiv događaj. Prethodne večeri bio sam u Barahasu. suviše nerazuman i senti­ mentalan da bi me podstakao na dublja razmišljanja. s druge strane. 139).

onako kao što ne primećujemo temelje kuće u kojoj živimo ili nevidljivi kostur u telu. Naličje poznatog. ljudskom rukom neuređene zemlje. kraj u kojem sam proveo detinjstvo. čijih imena uvek želim da se sećam i koja od sveg srca poštujem. male kapije . Njegova tipičnost činila ga je nestvarnim. prostor već nalik na pampu nestajao je u Maldonadu. tako da mi je bio blizak. Udisao sam noć dok su mi misli uživale u savr­ šenoj slobodi. nego nalik na kolski put. ona druga strana. na tlo još neosvo­ jene Amerike. Trotoar se usecao u kolovoz. Niske kuće nizale su se duž ulice i mada su na prvi pogled odavale utisak siromaštva. Osećanje umora pojednostavilo je prizor koji zapravo i nije bio složen. pojavila se u dve pretposlednje ulice koje nisam nikad primećivao. ulica nije bila popločana. U dnu sokaka. nego je zračio unutrašnjom 146 . Sa tamne. Bio je to prizor najniže bede i najviše lepote.HORHE LUIS BORHES druge odluke sem rešenosti da pešačim avenijama i širokim ulicama.koje su nadvisi­ vale izdužene linije zidova . već njegovu neposrednu okolinu. dizao se ružičasti zid koji nije pružao gostoprimstvo mesečini. na zidovima su bile senke smokava. koja je ostala tajanstvena: taj prostor odlično sam poznavao na recima. prihvatao sam najtajanstvenije pozive slučajnosti. Nijedna kuća nije izlazila pravo na ulicu. a slabo na delu. Šetnja me je dovela do jednog ugla. Ne želim da na taj način označim sopstvenu sredinu. ali u isto vreme i dalek poput mita.delovale su kao da su saz­ dane od iste beskonačne materije od koje je bila sači­ njena noć. neka ne sasvim strana sila vodila me je sve dalje ka predgrađima. kasnije mi se učinilo da su odisale nesumnjivom rado­ šću. Tako šetajući.

Ne. Pomislih: Sada je hiljadu osam stotina i neka godina. Si­ gurno sam naglas pomislio: Ovde je isto kao pre trideset godina. nastupanja sna. Tek kasnije sam uspeo da odredim to osećanje.. Pokušao sam da se prisetim tog datuma: ne­ davnog u drugim zemljama. 147 .fizičkog bola ili uživanja. već o istovetnosti. Ti temeljni trenuci . nego mi se činilo da sam opsednut nemim ili odsutnim smislom jedne neverovatne reči: večnost.spokojne noći. ali dalekog na ovoj promenljivoj strani sveta. slušanja muzike. Možda me je pevanje neke ptice raznežilo jer je i njena pesma bila nežna. Ništa nije moglo izraziti milinu bolje od te ružičaste boje. Ako uopšte možemo da proniknemo u vreme. ipak mislim da u toj silovitoj tišini nije bilo drugog zvuka osim bezvremenskog oglašavanja cvrčaka. jer se u tom procesu svi trerr i razlazu. uviđamo da je ono privid: ne možemo da razlikujemo ili razlučimo je­ dan trenutak od privida jučerašnjeg trenutka. drugi trenutak ne može da se razluči od privida današnjeg trenutka. pro­ vincijskog mirisa orlovih noktiju. čistog zida. gole zemlje .. nije reč o sličnosti ili ponavljanju. "Stajao sam posmatrajući tu jednostavnost. nisam mislio da sam prebrodio pretpostavljene vode vremena.NOVO POBIJANJE VREMENA svetlošću. koji filozofsko razmišljanje čini jasnim. već nešto sto je prodrlo duboko u stvarnost. ali to nisu više bile reči sa približnim značenjem. "Sada mogu da ga opišem ovako: Taj jasni pri­ zor istorodnih pojava . "Očigledno je da broj takvi1 trenutaka dostupnih ljudima nije neograničen.nije bio samo sličan slici tog istog ugla od pre više godina. Osetih kako sam umro i postao apstraktni posmatrač sveta: bio je to neodređeni strah prožet nauč­ nim razumom.

Plotin). koji smatraju da sve što nije božansko mora biti slučajno (Malbranš. Idealizam je star koliko i metafizičko mišljenje: njegov najubojitiji apologet. za koje su samo prototipovi stvarni (Noris. To je primetio Karlajl (Novalis. II. Gemistus. Dakle. za koje svemir predstavlja samo ispraznu odre­ dnicu apsolutnog (Bredli. Berkli je te argumente uperio protiv materije. Ali." B Među mnogim učenjima koje beleži istorija filo­ zofije. baš zato što se pojam uzastopnosti ne može tek tako odvojiti od njega. njegova zasluga ne sastoji se u otkrivanju ovog učenja.HORHE LUIS BORHES trenuci snažnog osećanja ili jakog gađenja . nje­ govom spisku treba dodati najpre platoniste. 1).. bio je u punom naponu u XVTfl veku: nasuprot Šopenhauerovoj tvrdnji (Welt als Wille und Vorstellung. Džordž Berkli. moniste. Mogu unapred da izvedem sledeći zaključak: život je toliko siromašan da mora biti besmrtan. teologe. idealizam je možda najstarije i najrasprostra­ njenije. Hjum ih je primenio na svest.. Johan Ekhart). već u pronalaženju argumenata koji ga potkrepljuju. ali ne i na intelektualnoj. kojim me je ta noć velikodušno podarila. 1829).još su bezličniji. Abravanel. 148 . mi ne možemo da se pouzdamo ni u sopstveno siromaštvo jer vreme lako možemo da pobijemo na čulnoj ravni. bez umišljanja da će se time ovaj beskonačni niz okončati. neka nagoveštaj ove misli ostane u obliku priče. I neka u otvorenoj nerešivosti ove stranice ostane pravi trenutak zanosa i mogućeg predosećanja večnosti. Hegel. Parmenid). Juda.

ukuse. On je smatrao da pripisivanjem materijalnog karaktera percepcijama. Ako to isto tvrdim kad se nalazim daleko od pisaćeg stola. negirao je da pored tih percepcija. Verovao je u prividni svet stvoren čulima. osećanja i ideje koje oblikuje naša mašta ne postoje bez uma. 3): "Svako će priznati da misli. nedodirljivo. Izneo je sledeće zapažanje (Principles of Human Knowledge. zvuke i dodire. Govoriti o apsolutnom postojanju neorganskih predmeta. nezavisno od toga da li ih opažamo ili ne. postoji nešto nevidljivo. pak. najpre bi trebalo da rekapituliram razne etape ove dijalektike.NOVO POBIJANJE VREMENA Ali. boja koje niko ne vidi. Tvrdim da ovaj sto postoji. predstavlja po mom uverenju besmi­ slicu. ne mogu postojati nigde osim u umu koji ih opaža. To nikako ne znači da je negirao boje... drugim recima. mirise. što bi se nazivalo materijom. bez obzira kako se oblikuju (id est. Negirao je da ima bolova koje niko ne oseća.. Berkli u 23. vi u stvari svetu dodajete još jedan nepojmljivi i suvišni svet. vidim ga. ja u stvari tvrdim da bih ga na isti način osetio ako bih mu se približio ili. Isto tako je jasno da čulni utisci ili ideje utisnute u čula. da ga na isti način može osetiti drugi um. koje čine spoljni svet. ma i ne bilo nikog u 149 . koji predmet oblikuju). Berkli je negirao materiju. pasusu dodaje: "Neki će sigurno reći da nema ničega lakšeg nego da zamislimo drveće u gaju ili knjige u biblioteci. ali je istovremeno smatrao da materijalni svet (recimo Tolandov) predstavlja njegovo prividno udvostručavanje.. dodirujem ga. oni ne mogu postojati izvan uma koji ih opaža. Njihov esse je percipi. ali. oblika koje niko ne dodiruje." Odgovarajući unapred na moguće primedbe.

ovo drugo je nepotrebno jer je već Berkli (Principles of Human Knowledge.HORHE LUIS BORHES blizini ovih predmeta koji bi ih opažao. Hteo sam da saznam da li 150 . Međutim.ne postoje izvan uma. Siriš. ne postoje ako ih mi ne mislimo ili ako ih ne misli neki Večni um. Zaista. Jedna od njih je veoma značajna: Ceo nebeski hor i sve što postoji na zemlji . ništa lakše od toga. izostavljajući tom prilikom misao o nekome ko bi ih opažao? I zar ih niste tom prilikom izmislili? Ne tvrdim da um nije u stanju da proizvodi ideje: samo pobijam tvrdnju da predmeti mogu postojati izvan uma". onda svest mora biti beskonačna u vremenu i prostoru. 266) u više navrata pobijao apsolutni prostor. svet cerebralna pojava. Berkli je prethodno tvrdio (Dialogues Between Hylas and Philonus JJ): "Mozak o kojem govoriš je čulni predmet i kao takav on može postojati samo u umu. Ovo prvo je tačno ukoliko smatramo da je svako vreme u stvari vreme koje neko percipira. pitam vas zar niste u stvari u svom umu oblikovali ideje koje nazivate knjigama ili drvećem. međutim.sva tela koja čine silno svemirsko tkanje . 116. Herbert Spenser je smatrao da ga pobija (Principles of Psychology. II. U pasusu 6 Berkli je već bio istakao: "Neke istine su tako očigledne da je dovoljno da otvorimo oči pa da ih ugledamo. VIII. ali je netačno ukoliko smatramo da to vreme nužno mora obuhvatati beskonačni broj vekova." (Berklijev Bog je sveprisutni posmatrač koji čini svet koherentnim. po idealistima. I) tvrdeći daje. Još je teže razumeti grešku koju čini Šopenhauer (Welt als Wille und Vorstellung. 6) pretpostavkom da ako izvan svesti ništa ne postoji.) Učenje koje sam izložio doživelo je pogrešna tumačenja.

kako objašnjavaš poreklo te izvorne ideje ili uma?" I zaista. predupređujući Dejvida Hjuma. nastojeći čak da ga zadrži jednim kartezijanskim ergo sum: "Ako su tvoja načela valjana.. 4. Po Berkliju. prvi nije želeo da pripisujemo meta­ fizički pojam materije nizu uzastopnih utisaka. Percepcije čine um te ne možemo nazreti ni mesto gde se scene odvijaju.ići korak dalje. Berkli je negirao postojanje predmeta iza čulnih osećaja. Ovakva razrada Berklijevih argumenata tako je logična da ga je sam Berkli predvideo. ti sam nisi ništa drugo do sistem promenljivih ideja koji se ne oslanja ni na kakvu supstancu. vraćaju i kombinuju u beskonačnim varijacijama. I." Polazeći od idealističkih argumenata.NOVO POBIJANJE VREMENA smatraš uverljivom pretpostavku da je jedna ideja ili stvar u umu uzrok svih ostalih.a možda i mora . čini mi se da se može . Dejvid Hjum je pobijao ideju da postoji subjekt iza percepcije promena.. kako je primetio Aleksandar Kembel. Um je nalik na pozorište u kojem se percepcije pojavljuju. Ako je tvoj odgovor potvrdan. vreme je "uzastopno nizanje ideja koje teku jedno­ lično i u kojem učestvuju sva bića" (Principles of Human 151 . Prvi je negirao materiju. 6): "Mi smo skup ili zbir percepcija koje slede jedna drugu neshvatljivom brzinom. mozak je isto onoliko deo spoljnog sveta koliko i sazvežđe Kentaur. iščezavaju. jer je isto toliko besmisleno govoriti o materijalnoj supstanci. ni materijal od kojeg je pozorište sazdano." To govori Hylas u trećem i poslednjem Dijalogu. dok je drugi negirao duh. Hjum to potvrđuje (Treatise of Human Nature. Neka nas ova metafora ne zavara. dok drugi nije želeo da pripisujemo metafizički pojam sub­ jekta nizu uzastopnih mentalnih stanja.

98). Po teoriji psihofizičkog paralelizma. Razmotrimo samo san. postojale su samo boje sna i pouzdanost da je bio leptir. On smatra da u tom trenutku nije postojao duh Čuang Cua. Među­ tim. 1889). jedan od njegovih trenutaka. zaboravimo na buđenje. "uzastopno nizanje nedeljivih trenutaka" (Treatise of Human Nature. 3). niti je postojala tamna odaja u kojoj je on sanjao. onda ni vreme ne postoji izvan trenu­ tne sadašnjosti. osim u vidu percepcije u božanskom umu. ta je slika morala da bude povezana s nekom promenom u nervnom sistemu snevača. više nije znao da li je bio čovek koji je sanjao da je leptir ili leptir koji je sanjao da je čovek. Ta pouzdanost postojala je kao trenutni član "skupa ili zbira percepcija" koje su četiri stotina godina pre Hrista činili um Čuang Cua. ovaj čovek sanjao je da je leptir. ako smo negirali i prostor. Kad se probudio. te percepcije postojale su kao n članovi jednog beskonačnog vremen152 . a za Hjuma. ako smo negirali materiju i duh kao kontinuitete. ili. čini mi se da nemamo prava da izuzmemo vreme. ne znajući ništa o Čuang Cuu". ali znamo da je to bila subjektivna slika i da je prizvana sećanjem. duh ne postoji izvan mentalnog stanja. 2. "Sanjao sam da sam leptir koji leti vazduhom.HORHE LUIS BORHES Knowledge. I. Hjum još više pojednostavljuje ovaj događaj. koji je nesumnjivo bio on sam. Uzmimo kao primer jedan najjednosta­ vniji mogući trenutak: recimo. Pre nekih dvadeset i četiri veka. san Čuang Cua (Herbert Elen Džajls: Chuang Tzu. Ali. piše u drevnom tekstu. Nikad nećemo saznati da li je Čuang Cu video vrt nad kojim mu se činilo da leti ili pokretni žuti trougao. Izvan percepcije (prave ili pretpo­ stavljene) materija ne postoji. Berkli bi rekao da u tom trenutku nije postojalo telo Čuang Cua.

kako možemo povezivati te trenutke s trenucima buđenja i s feudalnom epohom kineske istorije? To ne znači da nikad nećemo saznati. s kakvim pravom mu kasnije možemo određivati mesto u vremenu? Čuang Cu je sanjao da je leptir i tokom tog sna on nije bio Čuang Cu. stran samom događaju. Zaista. ako je svako psihičko stanje samo sebi dovoljno. ako je svaki član apsolu­ tan. zamislimo da jedan od njenih mnogobrojnih čita­ laca sanja najpre da je leptir. datum toga događaja. Polazeći od te istovetnosti.NOVO POBIJANJE VREMENA skog niza. već leptir. pripisivati neko ja tim procesima izgleda kao još veće preterivanje. govoriti o objektima i subjektima isto je što i prepustiti se nejasnoj mitologiji. a kasnije da je Čuang Cu. između n -I i n + I. valja se zapitati: zar ta dva istovetna tre­ nutka nisu jedan te isti trenutak? Nije li dovoljan jedan jedini ponovljeni član pa da se istorija sveta poremeti i zamrsi. njihovi se odnosi svode na svest o postojanju tih 153 . kao nešto što je izvan njega samog. Zamislimo da je nekom slučajnošću koja nije isključena taj san bio tačna kopija Čuang Cuovog sna. Ta filozofija priznaje da postoje snevanje i percepcije. ako je vezivanje svakog od njih za predmetnost ili neko ja nepotrebno i uzaludno umnogostručavanje. ali ne priznaje postojanje sna. Za idealističku filozofiju nema druge stvarnosti osim mentalnih procesa. Čuang Cuov san je poslovična priča u Kini. a kamoli snevača. bilo kog događaja na svetu. pripi­ sivati predmetnost leptiru izgleda kao uzaludno udvostručavanje sveta. i da se potvrdi da ta istorija u stvari ne postoji? Pobijanje vremena pretpostavlja negiranje dveju stvari: uzastopnosti članova nekog niza i sinhronizma članova dvaju nizova. makar približno. Ako ukinemo prostor i ja. Dakle.

Ovaj potonji (Adversus mathematicos. Pored toga. (Razume se da na ovom nivou diskusije prostor više ne postoji. Nasu­ prot onome što tvrdi Šopenhauer 2 u svojoj tabeli funda­ mentalnih istina (Welt als Wille und Vorstellung. tvr­ deći da je sadašnjost i deljiva i nedeljiva. izraz pobijanje vremena višeznačan je i neodređen. svaki vremenski odlomak ne ispunjava istovremeno ceo prostor. Ergo. H. Lokovu hipotetičnu životi­ nju. XI. ona ne postoji. Bredli 2 To je pre s v e g a tvrdio Njutn: "Svaka čestica prostora je v e č n a . da tako kažemo. kvadratni koren iz -1. Nije nedeljiva jer bi u tom slučaju bila lišena početka koji bi je povezao s prošlošću kao i kraja koji bi je povezao s budućnošću. 197) pobija pro­ šlost koja je već bila. 4 2 ) 154 . svaki nedeljivi trenutak trajanja je sveprisutan. jer vreme nije sveprisutno. UJ. ali nije ni deljiva jer bi se u tom slučaju sastojala iz jednog delà koji je već bio i drugog koji tek treba da bude. opšta istorija. ili su nešto nalik na Kondijakov senzibilni kip. 4). JJ. naši životi. stanje G je istovremeno sa stanjem H samo ako je svesno te istovremenosti. Ako su razlozi koje sam izneo valjani. ne bi imala ni sredinu jer ono što nema početak i kraj ne može imati ni sredinu. Može se odnositi na Platonovu i Boetijevu večnost kao na dvoumljenja Seksta Empirika." (Principia. F. Jedno stanje prethodi drugom ako je svesno svoga prethodnog položaja.) Meinong u svojoj teoriji spoznaje smatra da se mogu spoznati imaginarni predmeti: oni koji pripadaju četvrtoj dimenziji. vreme kao takvo ne postoji. znači da u taj magloviti svet spadaju mate­ rija. a pošto ne postoje ni prošlost ni sadašnjost.HORHE LUIS BORHES odnosa. ja i spoljni svet. zatim budućnost koja još nije.

Vreme je kao krug koji se beskonačno okreće: silazni luk je prošlost. I. ova skučena tačka obeležava dodir objekta. IV): ako se sadašnjost može podeliti u druge sadašnjosti. ovakva razmišljanja negiraju delove da bi zatim negirala celinu.NOVO POBIJANJE VREMENA aktualizuje i razrađuje taj problem. 373). Nepokretna kao tangenta. Visuddhimagga (Put čistote) ilustruje ovo učenje jed­ nom stilskom figurom: "Strogo govoreći. primećujući sledeće (Appearance and Reality. kao racionalnom načelu. Drugi budistički tekstovi tvrde da se svet uništava i obnavlja šest hiljada pet stoti­ na miliona puta dnevno i da je svaki čovek samo privid koji na vrtoglav način čini niz trenutnih i pojedinačnih 155 . Kao kolski točak koji se okreće i pri tom dodiruje zemlju samo u jednoj tački. prošlost i budućnost ne postoje osim kao apstraktni pojmovi neophodni svesti.. radi povezivanja raznih činilaca. sa subjektom. život jednog bića traje koliko jedna ideja. tako i život traje koliko i jedna ideja" (Radakrišnan: Indian Philosophy. Niko nije živeo u prošlosti i niko neće živeti u budućnosti: sadašnjost je oblik svekolikog života. Dijalektikom Berklija i Hjuma stigao sam do Šopenhauerovog stava: "Volja se manifestuje samo u sadašnjosti. na vr­ hu je nedeljiva tačka koja dodiruje tangentu i to je sada­ šnjost. koji se manifestuje kao vreme.. svojstvo koje mu nikakva sila ne može oduzeti. ali ako je nedeljiva. Jedna budistička rasprava iz V veka. Dakle. koji nema oblik i nije dostupan spoznaji jer predstavlja uslov spoznaje" (Welt als Wille und Vorstellung. uzlazni budućnost. ona znači nije manje složena od vremena. a nikako u prošlosti ili budućnosti. I. 54). onda je vreme samo odnos među vanvremenskim pojavama. ja negiram celinu da bih potvrdio svaki pojedinačni deo.

407). Taj stav možemo uporediti s ovom Plutarhovom mišlju (De E apud Delphos. svet je stvaran. ali tigar sam ja. Negiranje vremenske uzastopnosti.živeo je. I. "Čovek prošlog trenutka . Posle višednevne rasprave. kralja Bahtijane." And yet.. utisci. čovek budućeg trenutka će živeti. ni jaram. (Oxford. to su sve izrazi prividnog očajanja i prikrivene utehe. ali nije živeo niti živi sada. tigar koji me rastrže. Ovo delo preveo je na engleski Ris Dejvids.HORHE LUIS BORHES ljudi. i kaluđera Nagasene. On nije kombinacija ovih delova. ali više ne živi. Vreme je reka koja me nosi. ni osovina. oblik. Nagasena kazuje da isto kao što kraljev­ ska kola ne čine točkovi. 18): "Čovek jučerašnjice umro je u čoveku sadašnjice. vatra u kojoj gorim.. ali vatra sam ja. delo. ni ruda. negiranje astronomskog svemira.. ali niti je živeo niti će živeti" (nav. and yet. negiranje ja.tvrdi se u Putu čistote . ali reka sam ja. nažalost. BELEŠKA UZ PROLOG Nema rasprave o budizmu koja ne spominje apologetsko delo Milinda Panha iz II veka. čovek sadašnjeg trenutka živi. niti će živeti. i ja sam Borhes. 156 . ali ipak ne postoji mimo njih. Menander (Milinda) prihvata budističku veru. Nažalost. nego zato što je nepovratna i čvrsta kao čelik.. Vreme je materija od koje sam sazdan. Naša sudbina (za razliku od Svedenborgovog pakla i pakla tibetske mitologije) nije zastrašujuća zato što je prividna. 1890-1894). ni sedište. misli. čovek dana­ šnjice umire u čoveku sutrašnjice. instinkti i svest. tako ni čoveka ne čine materija. Ono sadrži razgovor između Menandera.

Ne znam kako bi se bo­ lje opisao Ahilov paradoks.nekoliko trenutaka koje ćemo podeliti . Polazim od onoga što se dobro zna: da ga je smislio Zenon iz Eleje. čovek koji je odricao da se u svemiru išta može dogoditi. koje se prenosi izuzetno lako.sasvim su opravdana. nešto jasno ali istovremeno i nedokučivo. tvrdo ali i tanano. Postojano zračenje tajne koje ovakva ustrajnost pretpostavlja i tanano nerazumevanje kojim izaziva ljude. Prva se nalazi na stranicama dvadeset treće knjige veoma hispanskog Hispano-ame­ ričkog rečnika. darovi su koji nas obavezuju na zahvalnost.BESKONAČNA TRKA AHILA I KORNJAČE BESKONAČNA TRKA AHILA I KORNJAČE Značenja koja ima reč dragulj . Pro­ đimo kroz to iskustvo još jednom. Čini mi se da ga zaista možemo proglasiti besmrt­ nim. cvet godina . ako ni zbog čega dru­ gog a ono da bismo ponovo potvrdili njegovu unu­ trašnju složenost i tajanstvenost.nešto maleno a skupoceno. koji tako mirno odoleva že­ stokim pokušajima opovrgavan]a već dvadeset i tri veka.posvetim izlaganju ovog paradoksa i njegovih naj­ znamenitijih revizija. a svodi se na sledeći oprezni iskaz: Nema kretanja: Ahil nikada ne može da stigne sporu kornjaču. Biblioteka mi omogućava uvid u nekoliko ver­ zija slavnog paradoksa. Parmenidov uče­ nik. Stoga nameravam da nekoliko stranica . Ostavljam po strani ovaj uzdržani opis i tra157 .

Dakle. On smatra da je ovaj problem jedan od mnogih primera pogrešnog logičkog razmišljanja. Ahil trči deset puta brže nego kornjača te pri­ staje da joj da deset metara prednosti. Mil smatra da se paradoks može razrešiti time što će se izvršiti razgraničenje poj­ mova: U zaključku sofizma. Prenosim to izlaganje: Ahil je simbol brzine i on treba da sustigne kornjaču. Ovaj argument dokazuje neogra­ ničeno trajanje sadržano u pet minuta. Ahil pretrči deset metara. Ahil pretrči taj milimetar. a kor­ njača deseti deo milimetra. a da nikad ne sustigne kornjaču. Ahil može beskonačno da trči. a re­ zultat je brkanja pojmova. koliko god puta hoćemo. Luisa. čije je delo Biographical History of Philosophy bila prva filozofska literatura koju sam pročitao. potpodele prostora su ne­ ograničene isto kao i potpodele vremena u kojem se prostor kao rastojanje savladava. Međutim.sadržana su u tvrdnji Stjuarta Mila. moguće je izvršiti neograničen broj potpodela nečega što je samo po sebi ograničeno. a kornja­ ča jedan decimetar. U tome se sastoji ovaj besmrtni paradoks. ali samo ovo i 158 . Ahil pređe i taj santimetar.HORHE LUIS BORHES žim manje sažeto izlaganje G. Prelazim na takozvana pobijanja. Ona starija koja su izvršili Aristotel i Hobs . a kor­ njača jedan milimetar. možda iz taštine. koja je simbol sporosti. izraz beskonačno ozna­ čava bilo koju vremensku jedinicu koju možemo zami­ sliti. a možda iz radoznalosti. Ahil pretrči taj metar. a kornja­ ča jedan santimetar. zatim i kvocijent isto sa deset. H. Ahil pretrči taj decimetar. kornjača jedan. Znači možemo podeliti deset jedinica sa deset. i tako beskonačno. dok u premisama označava bilo koji broj jedinica koje nastaju podelom vremena.

Ne znam kako je čitalac ovo shvatio. i tako koliko god puta hoćemo. sedmo poglavlje). zapravo i nije u oprečnosti sa našim problemom. vreme se može podeliti sa deset. zatim opet sa deset. već i usled toga što moraju pretrčavati mikroskopska rastojanja. beskonačno spuštanje u sve manje i sitnije razmake.BESKONAČNA TRKA AHILA 1 KORNJAČE nijedno drugo. što je sasvim u skladu s činje­ nicom da je ukupno trajanje ograničeno na pet minuta. ali tako da će se njegova večnost završiti pre isteka dvanaest sekundi. Drugim recima. Ovo siste­ matsko razlaganje.jedanaest i jedna petina.. Sve dok ne istekne tih pet minuta. ovim dokazujemo sledeću tvrdnju: da bi se pretrčalo ograničeno rastojanje. još tačnije . Još žešće razaraju tekuće vreme baš iz razloga što se nižu u 159 . pa da izračunamo neophodno vreme: 10 + 1 + 1/10 + 1/100 + 1/1000 + 1/10000 . peta knjiga. ali će Ahil preći to rastojanje pre nego što stigne do kraja dvanaestog metra.jedanaest i tri dvadesetpetine). potrebno je vreme koje je neograničeno deljivo. Dovoljno je da utvrdimo da je Ahilova brzina jedan metar u sekundi. Rezimirajući. Ahilova staza je neograničena i on će večno trčati.. već nam pomaže da ga bolje shvatimo. ali meni se čini da se Milovo pobijanje paradoksa svodi na potvrdu istog. Zbir ove neograničene geometrijske progresije ne može da bude više od dvanaest (tačnije . Imajmo u vidu da se trkači umanjuju ne samo usled udaljavanja u vizuelnoj perspektivi. Valja imati na umu i to da ti stepenasti razmaci razaraju prostor. ali se taj zbir nikada ne može ostvariti. ali je po sebi konačno i ograničeno (Mil: Logički sistem.

Međutim. Zašto Ahil 160 . ne služeći se pri tom više Ahilovim koracima. Evo šta Bergson piše: Kretanju. tj. umesto Ahila koji trči da stigne kornjaču. drugim recima. te da bi posle određenog broja takvih pokreta Ahil prestigao kornjaču. Privid elejskih filozofa nastaje poistovećivanjem niza pojedinačnih pokreta. tj. nego koracima kornjače. s jedne strane. interval koji razdvaja dve tačke podložan je neograničenoj deobi. s druge strane. zaboravljajući da je lako deliti predmet.HORHE LUIS BORHES udvostručenom očajničkom utrkivanju nepomičnosti i zanosa. a obe napreduju istim koracima ili istovremenim pokretima. Po našem mišljenju. Esej o neposrednim podacima svesti. Pošto se prostor može raščlaniti. go­ dine. ali ne i čin. navikli smo da projektujemo čin. Ovom zamenom. a zatim ponovo sastaviti prema bilo kojoj zakonomernosti. već sam nas­ lov postavlja zahtev za načelom. ovaj interval nikada ne bi istekao. tako da druga kornjača nikada ne može da stigne prvu. njima se činilo da im to dozvoljava da Ahilovo kretanje ponovo sastave u celinu. navikli smo da opredmećujemo kretanje. da ga primenjujemo na prostor u kojem se telo kreće kao i na samo telo u pokretu. Želja da se paradoks pobije došla je do izražaja u čuvenom eseju Anrija Bergsona napisanom 1910. pripisujemo deljivost prostora u kojem se odvija. a kad bi se kretanje sastojalo od delova poput onih koji čine interval. činova sui generis s homo­ genim prostorom u kojem se oni odvijaju. dobij amo drugu kornjaču koja trči za prvom. kretanje u prostor. sofizmi Elejske škole proizlaze iz brkanja kretanja i prostora. činjenica je da svaki Ahilov korak predstavlja prost i nedeljiv pokret.

uključujući prednost koju je imala u odnosu na Ahila. kao i svaki korak kornjače. na kraju mora biti zbir rastojanja koje je pretrčao Ahil. koji se međusobno isključuju: spaja Džejmsovo brzo i nepovezano vreme. i Our Knowledge of the External World.koja su ne samo krajnje lucidna nego i isto tako izazovna i snažna. Zenon to zaboravlja kad ponovo sastavlja Ahilovo kretanje prema zakonomernosti koja važi za kornjaču. Pronašao sam ga u uglednom delu Vilijama Džejmsa Some Problems of Philosophy. a on će biti veći od zbira rastojanja koje je pretrčala kornjača. Rasel smatra da se čin brojanja u suštini sastoji u poređenju dvaju nizova. Zatim spaja vreme i prostor. On zaboravlja da samo prostor dozvoljava proizvoljno raščlanjivanje i sastavljanje. Bergson prikazuje dve kornjače umesto jedne da bi zavarao čitaoca. Barnesov španski prevod. Metodom eliminacije dolazim do jedinog meni poznatog pobijanja koje se istovremeno odlikuje nada­ hnućem dostojnim izvornika prvobitnog paradoksa. 89. a šire objašnjenje pojmova od kojih polazi Rasel može se naći u njegovim potonjim delima Introduction to Mathematical Philosophy 1919. Jedna osobina ovog argumenta jeste njegova popustljivost. svoju savršenu ushićenost otkrićem i neograničeno deljivi prostor laika. Na primer: ako je u Egiptu 161 . pogrešno ga poistovećujući s kretanjem (Neposredni podaci. 90). što je vrlina koju zahteva intelektualni smisao za estetiku. 1926 .BESKONAČNA TRKA AHILA I KORNJAČE prestiže kornjaču? Zato što je svaki Ahilov korak. pokret koji je kao takav nedeljiv i predstavlja drukčiju veličinu u prostoru: prema tome. ali odbija da to važi i za vreme. str. To pobijanje formulisao je Rasel. Bergson priznaje da je prostor podložan beskonačnoj deobi.

Količina je u ovom slučaju neodređena. Niz prirodnih brojeva je beskonačan. ali ipak možemo sa sigurnošću tvrditi da parnih brojeva ima isto koliko i neparnih: broju 1 odgovara 2 broju 3 odgovara 4 broju 5 odgovara 6 i tako dalje. 072 i tako dalje. ali i izlišan. bez obzira na konkretan broj tih znakova. Dokaz je neoboriv. Međutim.108. Isto važi i za stepene ovog broja.. ali ima primera kad ona može biti neograničena. ili deci162 .324 broju 3 odgovara.drugim recima.u stvari skup čiji članovi mogu da se raščlane u neograničene nizove. on se ne razlikuje od sledećeg: da ima onoliko množilaca broja tri hiljade osamnaest koliko ima brojeva: broju broju broju broju 1 odgovara 3018 2 odgovara 6036 3 odgovara 9054 4 odgovara 12. Genijalno prihvatanje ovih činjenica nadahnulo je formulu koja polazi od toga da je jedan neograničeni skup . bez obzira što se u progresiji oni proređuju: broju 1 odgovara 3018 broju 2 odgovara 3018 2 = 9. i tako dalje. celina nije veća od delà: tačan broj tačaka kojih ima u svemiru jednak je broju tačaka kojih ima u jednom metru svemira. niz prirodnih brojeva . znači da se spasio onoliko dece koliko je bilo crvenih znakova.HORHE LUIS BORHES Anđeo ubio svu prvorođenu mušku decu osim onih u kućama sa crvenim znakom na vratima.. Na tim brojčanim visinama.

Rastojanja koja prelaze dva trkača ili samo isticanje praznog vremena ukazuju na sledeći problem: kako završiti trku kada se svaki prethodni interval javlja kao prepreka na putu ka cilju (Some Problems of Philosophy. Tako glasi Raselovo rešenje. ali ne i do kraja našeg mudrovanja. Svaka tačka do koje stigne kornjača nalazi se u određenoj proporciji prema tački do koje stigne Ahil. str. Raselove tvrdnje (piše on) izbegavaju suštinu problema koji se odnosi na rastuću kategoriju neograničenosti. nije uperen samo protiv prostorne stvarnosti već i protiv najnedodirljivije i tanane vremenske stvar­ nosti. S druge strane. ovim paradoksom pretvaraju u pravu pustolovinu.svi ti članovi matema­ tički se podudaraju. nisu neophodna dva rastojanja.BESKONAČNA TRKA AHILA I KORNJAČE metru ili najdužoj zvezdanoj putanji. Ahilov problem obuhvaćen je tim epskim odgovorom. tok jedne večeri u neči­ jem životu. Dodajem i to da se samo postojanje nekog fizi­ čkog tela. Raščlanjivanje se vrši samom rečju bes­ konačnost. dovoljan je da bi se potvrdila njihova jednakost. mada priznaje tehničku nadmoćnost svog neistomišljenika. 1911. isti­ če Džejms. a ne na stabilnu kategoriju koju Rasel jedino uzima u obzir kad pretpostavlja da je trka završena i da se problem sastoji u uspostavljanju ravnoteže između pređenih rastojanja. a onog trenutka kada se usadi u 163 . Paradoks Zenona iz Eleje. Nema ni traga početne prednosti koja je data kornjači: krajnja tačka njenog kretanja. Došao sam do kraja svoga izlaganja. trajanje u mirovanju. krajnja tačka Ahilovog kretanja i krajnja tačka u vremenu trke . 181). a taj odnos koji se ispoljava u svim tačkama ovih simetričnih nizova. Džejms se ne slaže s njim. Ta reč zebnje (koja je kasnije postala pojam) stvorili smo iz straha.

mada je bio u rukama vladara iz mnogih dinastija. skiptar još postoji. A moj čitalac će upitati: zar da diramo u naše poimanje svemira zbog te mrvice grčke tmine? 164 . ona počinje da ga razara i uništava. Ponor ovog paradoksa možemo izbeći samo ako prihvatimo idealizam i konkretan rast onoga što opažamo. (Ima i drugih drevnih gorkih iskustava koja su proistekla iz upotrebe te podmukle reči: u Kini postoji predanje o skiptru vladara Lianga koji se prepolovljava u trenutku kada ga preuzima novi vladar.) Pošto sam izložio stručna razmatranja o ovom pitanju. osim ukoliko priznamo idealnu prirodu prostora i vremena.HORHE LUIS BORHES mišljenje. No ipak ću da ga iznesem: Zenonova teza je neo­ boriva. plašim se da moje lično mišljenje može delovati drsko i otr­ cano.

Malo kasnije. koji je tvrdio da je svet proizašao iz mora i tišine. osnivač jeretičkog učenja. Bazilid. 1902) i Volfganga Šulca {Doku­ mente der Gnosis. sedeći na prestolu nalik na sklupčani rep." Boraveći u Ženevi 1923. držao je štit i bič u raširenim rukama. Onda Nikola iz Antiohije. Potpuno se oslanjam na obaveštenja 165 . pročitao sam ovaj ne­ jasni spisak imena kod Keveda: "Najpre prokleti osnivač jeresi. Saznao sam da su gnostici bili očajnici vredni divljenja te sam se upoznao s verovanjima kojih su se predano pridržavali. Karpokrat i Serint i zloglasni Ebion. snažnih grudi. Zatim Valentin. 1910) kao i članke Vilhelma Busea u Enciklopediji Britanika. Danas pristupam zadatku rezimiranja i ilustrovanja jedne od njihovih kosmogonija: upravo one koju je propovedao Bazilid. bilo mi je poznato da se na sveznajućim stranicama prve knjige (od A do ALL) Hispano-američkog enciklopedijskog rečnika Montanera Simona nalazi mali crtež nekakvog kralja koji me je uznemiravao: glave špicaste kao u pevca.ODBRANA LAŽNOG BAZILIDA ODBRANA LAŽNOG BAZILIDA Negde oko 1905. Oko 1916. imao sam priliku da proučim specijalne monografije Mida (nemački prevod pod naslovom Fragments eines verschollen Glaubens. prelistao sam nekakvu nemačku knjigu o jeresima i saznao da je na onom zlosrećnom crtežu predstavljen hibridni bog kojem se sa strahopoštova­ njem klanjao sam Bazilid.

a ova u još jednoj nižeg reda. Razumljivi zaborav izbrisao je podrobne priče kojima je ova kosmogonija objašnja­ vala poreklo čoveka. Gospodar poslednjeg neba je onaj iz Pisma. ali pretpostavljam da ova haotična revi­ zija pokojnih snova dopušta i reviziju jednog sna za koji ne znamo da li je uopšte pripadao nekom snevaču. da bi je zatim podelili. Iz tog prvog kruga demijurga proizašao je drugi krug . Bazilidova jeres znatno je jednostavnija od toga. oko sto godina nakon Krsta. kažu. oni su stvorili nematerijalnu zemlju. On je sa svojim anđelima sazdao ovo vidljivo ne­ bo. oni su stvorili niže nebo koje je predstavljalo simetričnu kopiju prvo­ bitnog uzora. Ova druga konklava reprodukuje se kasni­ je u trećoj.HORHE LUIS BORHES koja navodi Irinej. Rođena je u Aleksandriji. To je bio nepromenljivi bog. i tako dalje sve do broja 365. a njegovo učešće u božanskom gotovo je ništa­ vno. ali druge priče iz istog doba omo­ gućuju nam da nadoknadimo taj propust. moćnika i vladara. apstraktnih suština. stvorivši najpre nebo. Mrak i Svetlost uvek su postojali ne znajući jedan za drugoga. U to doba teologija je bila narodna strast. Njegovo sredstvo delovanja bila je pleroma ili sveobuhvatnost. i to među Sirijcima i Grcima. mada na neo­ dređen i hipotetičan način. otuda se približno određivalo nazivom pater innatus. S druge strane.anđela. nezamislivi muzej platonskih arhetipova. a iz njegovog mirovanja nastalo je sedam nižih božanstava koji su se spustili u sferu delovanja. Poznato mi je da ih mnogi smatraju nepouzdanim. kojom mi gazi­ mo. a kada su se konačno suočili i 166 . Bazilidova kosmogonija polazi od jedinstvenog boga. Prema odlomku koji je obja­ vio Hilgenfeld. kojim su i upravljali. Ovo božanstvo nije imalo ime ni poreklo.

U analognom Satornilovom sistemu. Tri stotine šezdeset i pet spratova nebesa sa po sedam božanstava na svakom od 167 . jer bi ga prava telesnost unizila. Vraćam se Bazilidovoj kosmogoniji. "znaće da su se oslobodili vlasti prinčeva koji su sagradili ovaj svet. nego se moraju čuvati ćutanjem. nebo dopušta delotvornim anđelima trenutnu viziju. To obeležava nastanak čoveka. "I oni koji poznaju istinu ove povesti". Njegova beživotna avet bila je javno izložena na krstu. Prošao je kroz njih neoštećen zato što je znao tajno ime svojih božanstava. Važno je ono što je zajedničko svim ovim predanjima: tvrdnja da smo stvo­ reni od materijala najnižeg reda i da nas je improvizovalo nižerazredno božanstvo iz straha ili osećanja krivice. kao što je to učinio spasitelj. zaključuje se u verskom učenju koje prenosi Irinej." Prvobitna numerička kosmogonija na kraju se izvitoperila u brojčanu magiju. gospodar i moćnik određenog neba. tako da oni prema svom liku stvaraju čoveka koji je puzao po zemlji kao neka zmija. ali sâm Hristos uzneo se kroz sve slojeve neba da bi se ponovo pridružio pleromi. Ovaj je morao poprimiti prividnu telesnost. Ove taj­ ne ne smeju se izreći. Poznaj sve druge. I kao što Sina niko nije pre­ poznao. vanvremenski bog sažali se na ljude i odluči da im pošalje spasitelja. Svako nebo ima svoje ime isto kao i svaki anđeo. Svetlost se odmah okrenula. tako ni gnostika niko neće prepoznati.ODBRANA LAŽNOG BAZILIDA sagledali. dok se zalju­ bljeni Mrak dočepao njenog odsjaja ili sećanja. Onaj koji zna njihova tajna imena prošao bi kroz sva neba neprimećeno i bezbedno. sve dok ga Gospod nije podario iskrom svoje moći. Pošto su buntovni anđeli jevrejskog Boga napustili čovečanstvo. ali neka drugi ne poznaju tebe.

Kaulakau. lično mislim da bi ta strogost bila prevaziđena i izlišna. Simonu Vraču je pripisano da je ovu pri168 . o dva privida koji na taja­ nstven način potvrđuju nepostojanost stvarnosti.HORHE LUIS BORHES njih zahtevaju nemoguće pamćenje 2.555 usmenih amuleta: godine su ih svele na zvučno ime spasitelja. što bi ovu kosmogoniju razbilo u paramparčad. koji posreduju između ništa manje hipo­ tetičnog Boga i stvarnosti.koji nije smatrao da je svet nastao iz mora i tišine . drugi . božanstva izvedena iz Boga degradiraju se i padaju uporedo s udaljavanjem od njega. U sistemu koji smo opisali. a to je nastojanje da se bez skandala razreši pro­ blem zla i to hipotetičnim uvođenjem gradiranog niza božanstava.Abraksas.moglo bi se primeniti na ovaj slučaj. tj. Među­ tim. kad postaju sile dostojne prezira koje su sklepale čoveka od materijala najnižeg reda. Okamovo taksativno načelo .radi se. dok muke spasiteljeve nisu ništa do optički privid . spasenje je zapravo mnemotehnički poduhvat mrtvih. U tome otkrivam dvostruki smisao: prvi je opšte mesto kritike. Kod Valentina . od kojih je jedno tvorac sveta. I tako sve dok ne dospeju na najniži stupanj. U krajnjoj liniji nije nam teško da izvrgnemo ruglu uzaludno umnožavanje nominalnih anđela ili si­ metrično odraženih nebesa ove kosmogonije. dok je drugo đavo. nji­ hovog sveta. dakle. Za ove razo­ čarane jeretike.Entia non sunt multiplicanda praeter necessitatem .koji ne želim da proglasim otkrićem ostao je nezapažen do sada. i ime nepokretnog boga . Ono do čega nam je stalo jeste odgovarajuće preobražavanje ovih dosadnih i nepostojanih simbola.govori se o paloj boginji (Akamot) koja sa Mra­ kom izrodi dvoje dece. Počeću od onog očevid­ nijeg.

po mišljenju gnostika. jedva zamislivog ili nominalnog . nebo izgleda monumentalno i uzbu­ dljivo. a zemlja siromašno. Ostaje da razmotrimo drugi smisao ovih mra­ čnih priča. prevejanoj i žestokoj in­ trigi zlih anđela i o venčanju koje se odigrava u završni­ ci. 237-248) Endrjua Lenga. ali ona je zapravo bila božja prvorođena ćerka. Ideja je vredna divljenja: sastoji se u zamišljanju sveta kao suštinski beznačajnog Jelena. Prema tome.ODBRANA LAŽNOG BAZILIDA ču pogoršao unošenjem nekih izmena: po njemu je Jelena Trojanska spašena. braći ko­ ja se prepoznaju. gusta naseljenost ovog mitskog prostora. koju su anđeli kasnije osudili na mukotrpno lutanje počev od jednog mornarskog burdelja u Tiru. nadahnuvjti Homera. spasenje dugujemo jednoj lepoj aveti. razvija­ jući beskrajnu priču o dva natprirodna bića. U vezi s gnostičkim shvatanjem Jelene vidi Platonovog Fedra i Adventures Among Books (str.sve to smišljeno je pored ostalog i zato da bi se unizio ovaj svet. Ne toliko da bi se podvuklo zlo koje u sebi nosimo. a za tragičnu kraljicu tvrdili su d a j e samo njen eidolon. bili dovolj­ ni zalog za iskupljenje. Njeno božansko poreklo nije smetalo povezivanju predanja o Jeleni s predanjem o Isusu. 1 Isusove trideset i tri godine i noć koju je proveo na krstu nisu. postanje je samo jedan od mnogobrojnih događaja. Kao u prostranim sumracima koji se rasi­ paju po ravnicama. mahinacije nižih konklava protiv plerome. tj. već naša suštinska beznačajnost. druga avet izazvala je velike bitke. mnoštvo anđela. o paloj ženi. Ovaj stav opravdava kosmogonijsku melodramu koju je smislio Valentin. Vrtoglava nebeska kula iz Bazilidove jeresi. ili privid koji je bio otet i odveden u Troju. nesrećna kćerka božija. U toj melodrami ili feljtonu. Bazilidovi sledbenici pripisali su Isusu prividnu telesnost. planetarna senka demijurga koji prave rusvaj po zemlji. 1 169 .

u časopisu "Foreign Review". ipak možemo zamisliti kako bi bilo da su oni pobedili. mi nis­ mo u svetu". Razmišljanja poput one odbačene Rihterove teze o zvezdanom poreklu života i njegovom slučajnom rasprostiranju po ovoj planeti. možemo li se nadati boljem daru od saznanja da smo beznačajni. U Proročkim knjigama Vilijama Blejka ne nalazimo sa­ mo usputna poklapanja: one iznova otkrivaju suštinu agonije i sja­ ja gnosticizma. kao zalutalog i uzgrednog odsjaja drevnih nebe­ skih epizoda.HORHE LUIS BORHES procesa. već i one koji čine "prethodnu" večnost. Gnostici su polemisali s hrišćanima tokom prvih vekova naše ere.duguje svoje rasprostiranje Karlajlu. može li sam Bog imati veću slavu od one koju pruža saznanje da je oslo­ bođen tereta sveta? Ovaj stav .Leben ist eine Krankheit des Geistes. pravoverna religija i teologija odbacuju tu mogućnost. umesto Rima. bile bi povezane. Postanje se odigralo . Prema recima sv. izišla iz ovog sukoba kao pobednica. svemir nije nastao u vremenu već istodobno s njim . Bilo kako bilo. poučne i svakodnevne. Avgustina. 170 2 . Straus smatra da je pretpostavka o početnom trenutku prividna zato što bi taj trenutak zarazio vremenom ne samo trenutke koji slede. koji ga je izneo u čuvenom članku objavljenom 1829. blistale bi u kanonskim spisima.slučajno i usput. skandalizujući se nad njom. Oni smatraju da se postanje odigralo kao slobodni i nužni božanski čin. Reč je o projektu epskih razmera.a to je stav koji pobija prioritet Tvorca. Izreke kao ona Novalisova: "Život je bolest duha" 2 ili ona krajnje očajnička Remboova: "Pravi život je negde drugde. Mada su gnostici istrebljeni. ein leidenschaftliches Tim . nesređene i mutne priče koje sam ovde rezi­ mirao. Da je Aleksandrija. doživela bi bezuslovni uspon u verskim laboratorijama.

sleva nadesno sledeći). ali moje nastojanje ima dve osobine po kojima se izdvaja iz svih sličnih nastojanja. već hermenuitičke ili kriptografske postupke koji vode ka njemu. (To doslovno ostvarenje božjih književnih namera u čoveku javlja se kao nadahnuće ili obožavanje: prvobitno značenje ove reči odnosi se na preuzimanje nečega što je božanskog 171 . Kao što je već poznato. Daleki istočnik ovih postupaka očigledno se ve­ zuje za pojam mehaničkog nadahnuća Biblije. To shvatanje. prema kojem su jevanđelisti i proroci bezlični božji pisari koji beleže što im on diktira. a neće biti ni poslednji koji će se završiti neuspehom. u kojem se zahteva strogo poštovanje sugla­ snika u Svetom pismu. čitanje poznato kao boustrophedon (zdesna nalevo prvi red. siste­ matsko zamenjivanje jednih slova azbuke drugima. izloženo je s nepromišljenom žestinom u delu Formula consensus helvetica. zbrajanje brojčane vrednosti slova. među ove postupke spadaju vertikalno čitanje svetih tekstova. Prva je moje gotovo potpuno nepo­ znavanje hebrejskog jezika. pa čak i dijakritičkih znakova za koje drevne verzije nisu uopšte ni znale. Lako je ove pos­ tupke izvrgnuti ruglu.ODBRANA KABALE ODBRANA KABALE Ovo što činim nije prvi pokušaj ove vrste. itd. no ja sam se opredelio za drugi pristup: da pokušam da ih razumem. to što nemam nameru da branim samo učenje. a druga.

već njegova treća hipostaza. koje je beskrajno savršeno i beskrajno dosadno. napisao: Pero Sve­ tog duha više se zadržalo na Jovovoj nesreći nego na Solomunovoj sreći. Ja to zaista mislim. praznovericu koja će iščeznuti pred naletom mnogih naprednih tekovina našeg veka.predstavlja jedno od božjih atributa. Sina i Svetog duha. Eto kako stižemo do tajne. Bibliju nije uopšte diktirao bog.1 Njegov savremenik Džon Don takođe je zabeležio: Sveti duh je rečit. poput njegove milosti ili jarosti.HORHE LUIS BORHES porekla. Isto tako ima i luteranskih teologa koji se ne ustručavaju da Sveto pismo uvrste među plodove Postanja. libe­ ralni mislioci vide ga kao izlišnog teološkog kerbera. poimanjem jedinstva Oca. Ne može se govoriti o Svetom duhu. podjednako je dalek od suvog koliko i od kitnjastog stila. Zamišljeno jednim potezom. Bekon je 1625.Majke knjige . ono je primer intelektualne teratologije. odnosno. smatrajući da je u ovom spisu otelovljen Sveti duh. te da na taj način prethodi jeziku. Katolički vernici smatraju da su Sveta trojica jedno tročlano telo. To je mišlje­ nje opšteprihvaćeno. Sledbenici islama mogu se dičiti da su ovu hi­ perbolu prevazišli tvrdeći da izvornik Korana . Engle­ ski prevod je precizniji: hath laboured more. ali imam u vidu i misao da nam svaki predmet čiji smisao ne poznajemo izgleda bar u početku čudoPrevodim s latinskog: diffusius tractavit Jobi afflictiones. postanju. a prećutati zastrašujuće trojedno jedinstvo čiji je on deo. A Trojstvo naravno prevazilazi sve ove obrasce. snažan i plodan pisac. čudovišta koje je mog­ la iznedriti samo strahota nekog košmara. 172 1 . ali nije lak na rečima.

Razlikovanje tri ličnosti u jednoj mora izgledati proizvoljno kad se razmatra nezavisno od spasenja. ali ga ne možemo osporavati. stalni predmet naše privrženosti.ODBRANA KABALE višno. Samo je beskrajna uzvišenost mogla zado­ voljiti dušu izgubljenu u beskrajnom vremenu. Ova opšta opaska dobija u težini kad je reč o ovom slučaju zahvaljujući sveštenoj tajni sadržanoj u predmetu o kojem govorimo. Sagledavanje ovog pojma kao potrebe vere ne umanjuje njegovu suštinsku tajnovitost. na slučajnost istorije. Na taj način opravdava se dogma. nije večna ni njegova žrtva prenesena silaskom na zemlju i smrću na krstu. To znači ne priznati da je on neuništivi. bez obzira što teza o stvaranju Sina od Oca i Svetog duha od obojice i dalje nagoveštava izvesnu hijerarhiju i što se mora priznati jedna mana . večno nastajanje Svetog duha. osakaćenog zeitloses Zeitwort. teologija je došla do zaključka da nema ničeg zbunjujućeg u tome što je delo jednog člana Sin. Ako Sin nije istovremeno i Otac. ponovio je Džeremi Tejlor. mada oktriva njegov smisao i namenu. ali ove tri ne­ razlučive ličnosti izazivaju intelektualni strah poput ne­ jasne i varljive beskonačnosti ili nizova ogledala posta173 . Trudeći se svim silama da razlikuje članove Trojstva. Pakao je obično fizičko nasilje. ako On nije večan.da se dogma sastoji iz običnih metafora.znači svesti Isusa na uzgrednog Božjeg izaslani­ ka. a drugog Sveti duh. Večno nastajanje Sina. Ne priznati Trojstvo ili barem Dvojstvo . tako je to prema taštoj Irinejevoj odluci: a svodi se na zamišljanje jednog vanvremenskog čina. ni spasenje ne može biti neposredan božanski čin. koji mo­ žemo odbaciti ili pobožno poštovati.

Don ga vidi kao znak sazdan od izuvijanih. Toto coruscat trinitas mysterio. anđeo nad anđelima. Ako Sin predstavlja izmirenja Boga sa svetom.načelo sanktifikacije. Pavle. njegova imanencija u našim grudima. u toliko sati izjutra. Trojstvo blista u potpunoj tajni. Međutim. kabalisti su verovali i božansko poreklo te povesti. Kao i mnogi današnji hrišćani. čije su se varijacije kasnije nizale u nedogled. na tom i tom uglu. koji po njegovom pomalo skromnom računu obuhvata nešto više od sto naslova.HORHE LUIS BORHES vljenih jedna naspram drugih.najbolje određuje kao Božja prisnost s nama. Posledice ove pretpostavke mnogobrojne su. is­ prepletenih i nerazmrsivih zmija. Članak se za­ sniva na nekom događaju koji se u njemu opisuje: članak nas obaveštava da se prepad. pisao je sv.dopušta razuman udeo slučajnosti. Dante je zamišljao pakao kao niz krugova različitih boja koji su naslagani jedan na drugi. verujući da ju je svesno redigovala neka beskrajna inteligencija. U poglavlju posvećenom islamu. dogodio u toj i toj ulici. po Makedoniju . metafora božjih postupaka. delo koje me ovom prili­ kom zanima je Postanje. izvesno je da je nevidljivi treći član zapetljanog trojstva priznati autor Svetog pisma. koji je uvek izne­ nadan. Gibon daje potpuni popis objavljenih delà Svetog duha. onda je Sveti duh . (Bojim se da su socinijanci imali puno razloga da smatraju kako je Sveti duh samo personifikovani izraz. Povremeno pisanje običnih tekstova .) Bilo da ga smatramo običnim sintaksičkim oblikom ili ne. jer je upravo to tema kabale. po Atanaziju. Reč je o obrascu koji se ograničava na to da nam ukaže na mesto iz kojeg se daju oba174 .što znači efemernih novinskih čla­ naka .

ni u pticama. Ovakav pisac izdaleka se približava Gospodu.ODBRANA KABALE veštenja. za koga neodređeni pojam slučajnosti nema nikakvog smisla. ni u uništenju. Bilo da piše prozu (Valeri. Verlena. već značenje. već zna sve što bi se moglo dogoditi kad bi se i najsitniji događaj iole promenio. on sigurno ne isključuje slučajnost. moralno i mistično. kasnog Svinberna: kod pisaca koji izražavaju opšta stanja korišćenjem bogatih prozodijskih mogućnosti. Sasvim je pak obratno u stihovima. Tako je s Gospodom Bogom. gde je bitno podređivanje sadržine eufoničnim zahtevima (ili praznovericama). u skladu s teorijom nadahnuća koja je prethodila sv. Ono što je u njima proizvoljno nije zvuk. De Kvinsi) ili poeziju. ali je ipak svodi na najmanju moguću meru. 175 . koga su teolozi uzdigli do savr­ šenstva i koji u jednom potezu . od kojih je čovek sačinjen. ograničavajući njen neuhvatljivi uticaj. već u zapisanim rečima. U takvim izveštajima.uno intelligendi actu ne samo da shvata sve što se događa u ovom prepunom svetu. Zamislimo takođe. 2 Ova pretpostavka (a to je polazna tačka kabalista) sagledava Sveto pismo kao apsolutni tekst u kojem je udeo slučaj2 Origen je smatrao da svaka reč u Svetom pismu ima tri značenja: istorijsko. kako Bog diktira svoj iskaz reč po reč. a da ova odgovaraju telu. intelektualca. Razmotrimo i treći tip pisca. Johan Skot Eriđena im pripisuje beskrajni broj značenja koja blistaju u bogatstvu boja kao perje carskog pauna. znajući istovremeno i sve što se ne može dogoditi Zamislimo sad tu svemirsku inteligenciju koja se ne iskazuje ni u dinastijama. Avgustinu. raspon i zvučnost reče­ nica neizostavno zavise od slučaja. duši i duhu. To je odli­ ka koju nalazimo kod ranog Tenisona.

a sve je obu­ hvaćeno mehanizmom neograničenog broja zamisli u nepogrešivo izvedenim varijacijama. upravo onako kako to čini kabala? 1931. Kako odoleti iskušenju da je prouča­ vamo do besmisla. s otkrovenjima koja vrebaju na svakom koraku.HORHE LUIS BORHES nosti sveden na nulu. do beskraja koji se izvodi iz brojeva. sa svetlošću koja obasjava svetlost. To je knjiga koja isključuje slučaj. Sama koncepcija ovog dokumenta prevazilazi sva čuda koja se opisuju na njegovim strani­ cama. 176 .

SADRŽAJ Istorija večnosti Keningar Metafora Učenje o ciklusima Kružno vreme Prevodioci 1001 noći Približavanje Almotasimu Veština vređanj a Zid i knjige Kolridžov cvet Kolridžovsan Vreme i Dž. Dan Novo pobijanje vremena Beskonačna trka Ahila i kornjače Odbrana lažnog Bazilida Odbrana Kabale 5 30 50 54 66 72 100 108 116 120 125 130 135 157 165 171 .V.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful