Hojl Fred/Eliot Don

A KAO ANDROMEDA
Prevod: Stani Ljiljana

Hoyle Fred/Elliot John A FOR ANDROMEDA, 1962.

KENTAUR

1976.

1. DOLAZAK
Nebo je upravo poinjalo da tamni kada stigoe nadomak Buldero Fela. Dudi je sedela pored profesora, na zadnjem seditu slubenih kola koja su klizila putem od grada Bulderoa ka pustari. Virila je kroz prozor puna nade, ali radio-teleskop se ukazao pred njima tek poto su stigli gotovo do vrha brda. On odjedared iskrsnu pred njima: tri visoka stuba pri vrhu luno sueljena u trostrani svod koji se, tajanstven i postojan, ocrtavao na sumranom nebu. Izmeu stubova bilo je postavljeno, ukopano u zemlju, betonirano udubljenje, veliine sportskog stadiona, a iznad njega, okaena o vrh svoda, visila je jedna manja metalna polusfera sa upljinom okrenutom nadole i sa dugom antenom upravljenom ka zemlji. Veliina itavog ovog ureaja nije na prvi pogled padala u oi; on je naprosto bio nesrazmeran u odnosu na okolinu. Dudi je poela da uvia koliko je on ogroman tek kada su kola stigla do njega i zaustavila se u njegovom podnoju. To nije naliilo bilo emu to je ona do tada videla - tako potpuno i silno svojstveno, poput neke skulpture. Meutim, i pored sve njene neobinosti, u visokoj graevini koja se ukazala pred njima nije bilo nieg zlokobnog to bi im dalo da naslute udnovatu i kobnu bududnost koju de ona prouzrokovati. Zastadoe za trenutak pored kola, dok im je blag okrepljujudi vazduh ispunjavao nozdrve i pluda, posmatrajudi tri ogromna stuba, metalni reflektor koji je svetlucao visoko iznad njihovih glava, i sumrano nebo iznad njega. Oko njih, pri vrhu pustare, bilo je razbacano nekoliko prizemnih zgrada i nekoliko manjih nizova radio-antena opasanih ianom ogradom. Nije se uo nikakav drugi um sem hujanja vetra oko stubova i kliktanja ritskih ljuka, i oni su gotovo mogli da osete kako se betonsko-metalno uvo pored njih napinje da oslune zvezde. Tada profesor krenu prema glavnoj zgradi - prizemnom zdanju sa kamenim proeljem, nedovrenog ulaza i sa tek izgraenim prilazom. Neki ljudi su postavljali i bojili dovratnike i oznake za pravac kretanja. Sve je to izgledalo veoma neobino i tralo je nasuprot pitomom tamnom vrhu brda. "U glavnoj kontrolnoj prostoriji ima svakojakih pomodnih ureaja", ree profesor, nainivi jedva primetan pokret rukom. Bio je to ovek ezdesetih godina, omanji, uredan i prijatan poput nekog domadeg lekara. "Jo uvek je beba", ree Dudi. "Beba? To je najveda beba koju sam ikada doneo na svet. Desetogodinji trud." On joj namignu i zatrupka svojim malim crnim cipelama uza stepenice upravne zgrade. Ulazni hol je delovao nedovreno, ali istovremeno i uobiajeno: neizbena rupiasta tavanica i neizbean montani pod, goli obojeni zidovi od opeke i fluorescentno osvetljenje. Na zidu je bio okaen telefon, a bila je ugraena i esma u obliku fontane; na bonim zidovima bila su ugraena po jedna mala vrata, a na zidu nasuprot ulazu dvokrilna vrata, i to bi bilo sve. Iz prostorije iza
2

dvokrilnih vrata dopirao je neki nejasan pitav zvuk. Kada ih profesor otvori, pitanje postade glasnije. To je bio zvuk slian atmosferskim smetnjama na radiju. Kada uoe kroz dvokrilna vrata, naioe na jednog oveka u smeem radnom mantilu. Njegov pogled se za trenutak ukrsti sa Dudinim, ali kada ona zausti da neto kae, on pogleda u stranu. "Dobro vee, Herise", ree profesor. Prostorija u koju su uli predstavljala je kontrolnu sobu, sredite opservatorije. Prozor na drugom kraju gledao je na gigantsku skulpturu, a naspram njega bio je postavljen glomazan metalni sto poput postolja nekih orgulja, opremljen razvodnim tablama, sijalicama i prekidaima. Za tim stolom radilo je nekoliko mladih ljudi koji su, s vremena na vreme, prilazili jednom od dva kompjutera ugraena u visoka metalna kudita sa obeju strana stola. Jedan od bonih zidova bio je prekriven uvelianim fotografijama zvezda, snimljenim optikim teleskopom, a dve tredine drugog zida sastojale su se od staklene pregrade kroz koju se videla grupa mlaih ljudi to su radili na opremi u prostoriji iza zida. "Ovde de se odigrati ceremonija putanja u rad", ree Rajnhart. "A gde de ministar razbiti bocu ampanjca ili presedi vrpcu, ili ta ved treba da uini?" "Za stolom. Pritisnude dugme na kontrolnom stolu i pustide ga u rad." "Pa zar on ved ne radi?" "Ne jo. Mi za sada obavljamo prijemna ispitivanja." Dudi je stajala kod vrata upijajudi sve u sebe. Ona je spadala u onu vrstu zgodnih mladih ena za koje bi se pre reklo da su lepe negoli ljupke, sa istim tenom i ivahnim inteligentnim licem, veoma samouverenog, donekle nezgrapnog dranja. Ona bi mogla da bude neka bolniarka ili oficir oruanih snaga, ili naprosto proizvod neke dobre hokejake kole. Imala je povede ake i duboke plave oi. Pod rukom je nosila hrpu papira i broura; ona poe da ih razgleda kao da u njima trai objanjenje za ono to je videla. "Ovo je najvedi radio-teleskop, da kaemo, na svetu." Profesor se blaeno osmehivao gledajudi po prostoriji. "On, naravno, nije tako veliki kao neki interferometar, ali njime se moe upravljati. Uz pomod malog reflektora na vrhu, ia se moe pomerati i na taj nain moete slediti izvor preko neba." "Na osnovu ovoga sam zakljuila", Dudi lupnu po svojim papirima, "da ima i drugih radio teleskopa koji dejstvuje na isti nain." "Ima ih. Bilo ih je i 1960. kada smo zapoeli gradnju ovoga - to znai jo pre nekoliko godina. Ali, oni nisu tako osetljivi kao ovaj na." "Da li zbog toga to je ovaj vedi?" "Ne samo zato nego i zbog toga to na ima bolji prijemni ureaj. To bi trebalo da nam omogudi hvatanje vedeg opsega zvunih signala. Sve je to tu ugraeno." On pokaza svojim malenim slabanim prstom na prostoriju iza staklene pregrade. "Znate, sve to do nas dopre iz vedine astronomskih izvora na primer od radioaktivnih zvezda predstavlja veoma slabaan elektrini podsticaj, a izmeano je sa svakojakim zvucima koji potiu iz atmosfere, meuzvezdanog gasa i bog sveti zna odakle - dakle, u svakom sluaju, sa neba." Govorio je jasnim suvoparnim tenorom, poput nekog lekara koji raspravlja o nazebu. On uopte nije odavao utisak oveka koji je uinio podvig ili koji mata. "Vi moete uti izvore koje drugi ne mogu?" upita Dudi. "Tako se bar nadamo. To nam je bila namera. Ali ne pitajte me kako. To je ostvarenje itave jedne ekipe." On skromno spusti pogled na svoja mala stopala. "Doktori Fleming i Brider." "Brider?" Dudi pogleda otro u njega. "Flemingu stvarno rade klikeri. Don Fleming." On uljudno pozva preko sobe. "Done!" Jedan od mladida odvoji se od grupe za kontrolnim stolom i uputi se prema njima. On ree "Zdravo!" profesoru, ne obradajudi panju na Dudi. "Ako si slobodan za trenutak, Done. Doktor Fleming. Gospodica Adamson."
3

Mladid pogleda Dudi, a onda se obrati onima za kontrolnim stolom. "Utiajte tu buku!" "ta je to?" upita Dudi. Atmosferske smetnje svedoe se na slabo itanje. Mladi ovek slee ramenima. "Uglavnom meuzvezdani umovi. Svemir je pun materija nabijenih elektricitetom. Ono to mi hvatamo predstavlja elektrino emitovanje tih naboja koje do nas dopire kao buka." "Muzika pratnja svemira", dodade Rajnhart. "Sauvajte to, profo", ree mladid s blagonaklonim potcenjivanjem. "Sauvajte to za Dekoove prospekte za tampu." "Deko se nede vratiti." Izgledalo je da se Fleming nije mnogo iznenadio, a Dudi se namrti kao da ne shvata o emu je re. "Ko?" upita ona profesora. "Dekson, va prethodnik." On se okrete Flemingu. "Gospoica Adamson je na novi predstavnik za tampu." Fleming je pogleda kiselo. "Pa, oni se svaki as menjaju, zar ne? Nasleujudi Dekoove sfere." "Ko su to 'oni'?" "Draga mlada damo, to dete uskoro i sami otkriti." "Pokazujem joj raspored za etvrtak", ree profesor. "Zvanino putanje u rad. Ona de se postarati za novinare." Flemingovo lice bilo je crnomanjasto, zamiljeno i vie rasejano nego natmureno; ali je delovao umorno i jetko. Proguna neto na rogobatnom midlendskom nareju. "Oh, da - zvanino otvaranje! Sve svetiljke u boji bide upaljene. Nebeski horovi zvezda pevade Rule Britannia, a ja du svratiti u kafanicu." "Bide ovde, Done. Bar se ja nadam", izgovori profesor pomalo naljuden. "U meuvremenu, moda bi mogao malo da provede okolo gospoicu Adamson." "Ne morate ako ste zauzeti", ree Dudi tankim, neprijateljskim glasom. Fleming je prvi put pogleda sa interesovanjem. "Koliko znate o svemu ovome?" "Jo uvek vrlo malo." Ona lupnu po svojim papirima. "Oslanjam se na ovo." Fleming se nestrpljivo okrete po sobi i iroko razmahnu rukom. "Dame i gospodo, ovo je najvedi i najnoviji radio-teleskop na svetu - da ne kaemo i najskuplji. Njegova mod razlaganja je petnaest do dvadeset puta veda od bilo kojeg postojedeg ureaja i on, naravno, predstavlja udo britanske nauke. A tehniku da i ne pominjemo. Elementi za prihvatanje su" - on pokaza kroz prozor - "pokretljivi kako bi mogli da prate kretanje nebeskog tela preko neba. Sada im sve moete objasniti, zar ne?" "Hvala", ree Dudi ledeno. Ona pogleda profesora, ali on je odavao utisak kao da ga sve to nije mnogo iznenadilo. "ao mi je to smo ti dosaivali, Done", ree on. "Ni govora. To je bilo pravo zadovoljstvo. Samo vi izvolite kad god elite." Profesor se posveti Dudi svojom prijaznom predusretljivodu opteg praktiara. "Pokazadu vam ja lino." "elite da sve bude sredeno do etvrtka, zar ne?" ree Fleming. "Za ministra." "Da, Done. Hode li biti u redu?" "Izgledade kao da je u redu. Tupoglavko nede ni znati da li radi. A ni lovci senzacija." "Voleo bih kada bi proradio dotle." "Pih." Fleming ih ostavi i vrati se kontrolnom stolu. Dudi je oekivala da de profesor prasnuti ili bar nekim gestom pokazati da je uvreen, ali on samo klimnu glavom kao da je upravo izrekao neku dijagnozu.
4

"Ne moete pritegnuti momka kao to je Don. Na neku ideju treba ponekad ekati mesecima. Godinama. To se isplati samo ako je dobra, a kod njega je obino tako." On setno pogleda u Flemingova lea koja su se udaljavala: mlitava, nehajna, sa neurednom kosom i odelom. "Znate, oslanjamo se na mlade. On je uradio celokupan projekat niskih temperatura, on i Brider. Prijemnici su zasnovani na ureaju za niske temperature, a to ne spada u moj delokrug. Tu negde postoji prospekt o tome." Rasejano pokaza glavom na svoju hrpu papira. "Na alost, malo smo ga rasrdili." Uzdahnu i povede je u obilazak graevine. Pokaza joj nodne fotografije neba na zidu, govoredi joj imena i osobine velikih radioaktivnih zvezda, glavnih izvora zvukova koje ujemo iz svemira. "Ovo", objanjavao je pokazujudi na fotografije, "uopte nije zvezda, nego su itave dve galaksije koje se sudaraju, a ovo je zvezda koja eksplodira." "A ovo?" "Velika maglina u Andromedi. Zovemo je M.31 samo zato da bi je pobrkali sa auto-putem." "Da li se ona nalazi u sazvedu Andromeda?" "Ne. Ona je daleko, daleko izvan nje. Ona sama za sebe predstavlja itavu galaksiju. Nije ba tako jednostavno, zar ne?" Ona potvrdi, gledajudi bele spirale zvezda. "Jeste li uhvatili signal sa nje?" "Pitanje. Kao ono koje ste uli." Pored zida se nalazila velika sfera od perspeksa s malom tamnom loptom u sreditu i belim lopticama oko nje, poput elektrona na modelu atoma nekog fiziara. "Dekoove sfere!" Profesor namignu. "Ili Dekoove gluposti, kako ih zovu. To je prikaz letelica u orbiti u blizini Zemlje. Sve te bele jedinice predstavljaju satelite, balistike projektile i slino. Gvourija. Ova u sredini predstavlja Zemlju." Profesor je paljivo skloni u stranu. "Mislim da vi to zovete demonstrator. Deko je mislio da de to zanimati nae posetioce. Mi, naravno, moramo da vodimo tabele o onome to se deava u blizini Zemlje, a to je tradenje orua kao to je ovo. Meutim, vojska to od nas trai, a mi dobijamo novac koji nam je potreban jedino ako potpadnemo pod budet za odbranu." On je to govorio kao da ini neki nestaluk u kome uiva. Naini jedan od svojih laganih uglaenih pokreta obuhvatajudi sobu i gigantski predmet napolju. "Ovo je stajalo dvadeset pet ili vie miliona." "Znai i vojska je zainteresovana za ovo?" "Da. Ali to je moja ustanova - ili, bolje redi, Ministarstva nauke. Ne vaeg ministarstva." "Sada i ja spadam meu vae osoblje." "Ne na moj zahtev." Njegovo ponaanje postade ukoeno, to nije bio sluaj kada je Fleming bio neuljudan prema njemu; na kraju krajeva, Fleming je bio jedan od njegovih. "Zna li neko sem vas zato sam ja ovde?" upita Dudi. "Nisam nikome rekao." On zabauri tu temu i uvede je u drugu prostoriju, gde polako prie prijemniku i ureaju za vezu. "Mi naprosto predstavljamo jednu od karika u lancu opservatorija irom celog sveta, ali ne i najslabiju kariku." Gledao je okolo, s nekom vrstom iskrenog zadovoljstva, na razvodne table, ice i preage ureaja. "Nisam se osedao kao star ovek kada smo poeli da sve ovo ugraujemo, ali sada se osedam. Padne vam tako na um ideja i vi pomislite: "To je ono to moramo uiniti", i to se upravo ukazuje kao slededi korak. Moda sasvim sitan korak. Potom poinjete: projekat, ispitivanja, komiteti, graenje, politika. Jedan sat ivota ovde, mesec dana tamo. Nadajmo se da de raditi. Ah, evo Vilena! On zna sve o ovom delu opservatorije." Dudi se upoznade s bledunjavim mladim ovekom koji je govorio sa australijanskim naglaskom; drao je njenu ruku kao da je naao neto to je izgubio. "Zar se mi ved negde nismo ranije sreli?"
5

"Ne bih rekla." Piljila je prodorno u njega svojim velikim plavim oima, ali on se ne obeshrabri. "Siguran sam u to." Ona se pokoleba i pogleda bespomodno oko sebe. Na drugom kraju prostori je stajao je Heris koji je odravao ureaje, pa kada ona pogleda u njegovom pravcu, on gotovo neprimetno zavrte glavom. Ona se ponovo obrati Vilenu. "Na alost, ne sedam se." "Moda u Vumeri..." Profesor je povede nazad u glavnu kontrolnu prostoriju. "Kako se zvae ovaj ovek?" "Vilen." Ona neto pribelei u svoju belenicu. Drutvo za kontrolnim stolom se razilo; ostao je samo jedan mlai ovek koji je sedeo na seditu deurnog inenjera, proveravajudi razvodne ploe. Profesor je dovede do njega. "Zdravo, Harvi." Mladid podie pogled i upola se pridie sa sedita. "Dobro vee, profesore Rajnhart." On je bar bio utiv. Dudi pogleda kroz prozor na ogromnu napravu napolju, na praznu pustaru i nebo koje se sada prekrivalo tamnim purpurom. "Poznajete li princip rada ove naprave?" upita je Harvi. "Svaka nebeska radio-emisija odbija se od udubljenja, vrada se natrag do antene, prihvata se i registruje na onom tamo ureaju." On pokaza rukom kroz staklenu pregradu. Dudi ne pogleda u tom pravcu plaedi se da ne ugleda Vilena, a Harvi ustar, tvrdokoran i bezbojan - ubrzo joj obrati panju na neto drugo. "Ovaj radni sto kompjutera odreuje azimut i elevaciju bilo kakvog izbora na koji elite da se usredsredite, i sledi ga. To je lanani servo-ureaj..." Dudi najzad poe za rukom da izmakne u hol i da za trenutak ostane nasamo sa Herisom. "Premestite Vilena", ree ona. Ostavila je kofer u hotelu u gradu i dovezla se na brdo nepripremljena za on o na ta de naidi. Obila je mnoge dravne ustanove, i u mnogima od njih je radila kao organ obezbeenja, od Filingdejla do Uskrnjeg ostrva. Sa Vilenom se, znala je, srela u raketnoj bazi u Australiji. Sa Herisom je izvravala jedan slubeni zadatak u Malvernu. Ona sebe nije smatrala pijunom, i pomisao da uhodi svoje kolege ispuni je nelagodnim osedanjem da obavlja neprijatan posao; ali Ministarstvo unutranjih poslova je trailo da ona, ili bilo ko drugi, bude premetena iz Odeljenja bezbednosti Ministarstva odbrane u Ministarstvo nauke, a kod mlaega pogovora nema. Ranije su ljudi sa kojima je radila uvek znali ko je ona, a ona je smatrala da se njena dunost sastoji u tome da im prui zatitu. Ovoga puta su oni sami bili osumnjieni, pa je ona bila podm etnuta kao voditelj javnih nastupa koji moe da njuka unaokolo i da postavlja pitanja ne izazivajudi sumnju. Rajnhart je to znao, i to mu se nije dopadalo. Ali posao je posao, a ovo je - kako joj je reeno - vano. Ona je mogla da igra tu ulogu bez tekoda: delovala je tako iskreno, tako otvoreno, kao lan ekipe. Njena jedina dunost bila je da se dri u pozadini, da slua i pamti. Ljudi na koje je naila stvorili su kod nje osedaj nelagodnosti; oni su imali svoj svet i sopstveni nain procenjivanja. Ko je bila ona da ih ocenjuje ili da bude predmet njihovog ocenjivanja. Kad Heris klimnu glavom i izgubi se da bi uinio ono to je traila, ona je prezirala i njega i sebe. Uskoro posle toga, profesor ode i prepusti je Donu Flemingu. "Mogao bi da je prebaci do 'Lava' kad se bude vradao u Buldero. Tamo je odsela." Oni izioe na stepenite da isprate starca. "Vrlo je prijatan", ree Dudi. Fleming proguna: "Lafina." Izvadi pljosku iz depa i otpi. Potom je prui njoj. Kada ona odbi, on jo jednom nategnu. Posmatrala ga je kako stoji u osvetljenom hodniku, zabaene glave, i kako mu jabuica eta gore dole dok je gutao. Iz njega je izbijala neka pomamna napetost; moda su ga, kako ree Rajnhart, rasrdili. Pored toga, postojalo je jo neto - osedaj da dinamo u njemu stalno radi.
6

"Bavite li se kuglanjem?" Izgledalo je kao da je zaboravio svoju raniju nezainteresovanost u odnosu na nju. Moda zahvaljujudi pidu. "Dole u Bulderou ima jedna uliica. Doite da uestvujete u naim malograanskim razonodama:" Ona je oklevala. "Ma, hajdete! Nemam nameru da vas ostavim na milost i nemilost tim aavim astronomima." "Zar vi niste astronom?" "ta vam pada na pamet! Moj delokrug su niske temperature, kompjuteri, a ne te idimi-doimi besmislice." Oni doetae do omanje betonske ploe na kojoj su bila parkirana njegova kola. Na vrhu teleskopa sjajila je crvena signalna svetiljka, a na tamnom nebu iza njega poele su da se pojavljuju zvezde. Neke od njih nazirale su se izmeu visokih lunih stubova, kao da ih je ovek ved pohvatao u svoje zamke. Kad stigoe do kola, Fleming pogleda iza sebe uvis. "Pade mi na pamet", poe tiim glasom, sasvim blagim i ne vie agresivnim. "Pade mi na pamet da smo stigli do jedne prekretnice u fizici." Poeo je da otkopava prekriva sedita svojih malih otvorenih sportskih kola, a ona zaobie s druge strane. "Dozvolite da vam pomognem." On kao da to preu. "Jednog trenutka, negde u perimetru naeg znanja, nameravamo da odemo - paf! - potpuno do kraja. Pravo u jednu novu oblast. A to se moe dogoditi ovde, uz pomod ove besmislice." Smotao je prekriva iza sedita. "Filozofija je ispisana u toj beskonanoj knjizi koja stoji zauvek otvorena pred naim oima. Mislim na vasionu. Znate li ko je to napisao?" "eril?" "eril!" On se nasmeja. "Galilej! Ispisana je matematikim jezikom. Tako je rekao Galilej. Moe li se iskoristiti za novinsku informaciju?" Ona ga pogleda, kolebajudi se kako da to shvati. On joj otvori vrata. "Hajdemo." Put se jednom stranom sputao ka Lankairu, a drugom ka Jorkiru. Na jorkirskoj strani je vodio preko prostrane doline u kojoj je, du svakih nekoliko kilometara, uz reku stajala vitka stara vodenica od opeke, sve do samog grada Bulderoa. Fleming je vozio suvie brzo, gunajudi. "Popeli su mi se na vrh glave... Kazneno ministarsko otvaranje!... Stari profa koji se preznojava na poasnoj listi, gomila ministara koji svi zakeraju i gunaju. Sve to, u st vari, spada u laboratorijsku opremu. Stoga to je veliko i to kota bestraga mnogo, to postaje opte vlasnitvo. Ja ne krivim matorog. On se uhvatio ukotac sa tim. Isprsio se i sada mora da pokae rezultate." "Pa, zar nede?" "Ne znam." "Mislila sam da je to va ureaj." "Denisa Bridera i moj." "Gde je doktor Brider?" "U uliici. Nadam se da je rezervisao stazu za nas. I pljosku." "Ved imate jednu." "Jedna ko nijedna. Tamo se ne toi alkohol." Dok su krivudali neosvetljenim vijugavim drumom, on poe da joj pria o sebi i Brideru. Obojica su studirali na Birmingemskom univerzitetu i bavili se naunim istraivanjima u Kevendiu. Fleming je bio teoretiar, Brider praktiar, razvojni matematiar i inenjer; uz to je bio naunik od karijere; trudio se da izvue to vie moe iz svoje izuzetne struke. Fleming je bio pravi istraiva koji nije mario ni za ta drugo sem za injenice. Ali, obojica su se gnuali akademskog sistema u kojem su odgojeni i drali su se jedan drugoga. Rajnhart ih je, pre nekoliko godina, pokupio da rade na njegovom novom teleskopu. Poto je on bio moda najistaknutiji i najcenjeniji astrofiziar
7

zapadnog sveta, roeni rukovodilac ekipe i okuplja talenata, oni su mu se pridruili bez oklevanj a, a on ih je potpomagao, hrabrio i bio njihov glavni staratelj tokom itavog njihovog dugog i vijugavog razvoja. Dok je Fleming govorio, bilo je lako uoljivo i pored njegove osornosti, uzajamno poverenje koje ga je vezivalo za starca. Za Bridera je, s druge strane, starac bio gnjavator i smetalo. On je odigrao svoju ulogu. A oni su; kako ree Fleming, bez skromnosti ili tatine, dali matorom najbasnoslovniji ureaj na Zemlji. Nije se raspitivao o Dudi, a ona je dutala. ekao ju je u baru 'Lava ' dok se bavila u svojoj sobi. Dok su stigli do kuglane, postao je nemogud. Kuglana je bila smetena u adaptiranoj bioskopskoj sali, zapljusnuta neonom i zaslepljujudim svetlom, u kontrastu sa neosvetljenim starim gradom s vodenicama. Njeni posetioci izgledali su kao da nisu doli sa kaldrmisanih ulica. To su, uglavnom, bili mladi ljudi. Na sebi su imali farmerke i kelnerske sakoe, bili su podiani na ameriki nain i nosili su bluze s natpisima. Teko je bilo poverovati da se oni osedaju komotno u starim kudama sa terasama iz aavih jorkirskih dolina. Njihovi glasovi gubili su se u slapovima muzike i tutnjavi i kloparanju kugli i unjeva po drvenim podovima staza. Bilo je est staza sa deset unjeva na jednom kraju svake od njih, i na drugom kraju sa po jednom policom za kugle, stolom za ubeleavanje rezultata, klupom i etvoricom igraa. Kad bi kugla bila baena i pogodak ubeleen, maina za automatsko postavljanje unjeva ponovo bi ih namestila i vratila kuglu igraima. Izuzimajudi trenutke kada su bacali kugle, igrai su odavali utisak kao da su nezainteresovani za igru, vrljali su tamo -amo, razgovarali i pili koka-kolu iz flaa. Kuglana je bila mnogo amerikanskija nego to je to ranije bio bioskop: kao da se ameriki nain ivota iznenada pojavio na ekranu i opsenio auditorijum. Ali to je, kako ree Fleming, bilo upravo karakteristino za opte stanje stvari. Zatekoe Bridera, omanjeg iljatog oveka Flemingovih godina, kako se kugla na jednoj od staza sa jednom devojkom veoma izraenih oblina, u skarletnoj bluzi i pripijenim svetloutim pantalonama do ispod kolena. Njene grudi i kosa bili su utegnuti koliko god je bilo mogudno, a ona se kretala kao neka holivudska starleta, ali im je zaustila, izbilo je na videlo sve jorkirsko u njoj. Ona prilino veto baci kuglu, vrati se Brideru i nasloni se na njega sisajudi prst. "Eh, malo sam ogulila kou." "Ovo je Grejs." Izgledalo je da se Brider pomalo stidi zbog nje. On je bio prevremeno izboran i plah, odeven bez ukusa u oklembeeno sportsko odelo poput nekog potanskog slubenika u subotu pre podne. Rukova se utivo sa Dudi, a kada ona ree: "Ved sam sluala o vama", on joj uputi ljubopitljiv pogled. "Gospodica Adamson", ree Fleming sipajudi viski u Briderovu koka-kolu. "Gospoica Adamson je naa nova vidra mudrica - vidra dama - S.J.O." Slubenik za javne odnose. U originalu P.R.O. Public Relations Officer; prim. prev. "Kako se zove, duo?" upita je devojka. "Dudi." "Ima li malo flastera?" "Ama, upitaj za ankom!" ree Brider goropadno. "Neka iz vae ekipe?" upita Dudi Fleminga. "Lokalni talenat. Denisova. Ja nemam vremena za te stvari." "teta", odvrati ona. On kao da nije uo; otpivi jo jedan gutljaj iz pljoske, nesigurno se lati kuglanja. Brider joj se obrati overljivo: "ta ste to uli o meni?" "Samo to da ste radili sa doktorom Flemingom." "Nisam se ba usredio." Delovao je oalodeno, vrh nosa mu je podrhtavao kao kod zeca. "U industriji bih imao pet puta vedu platu." "Je li to ono to elite?"
8

"im ono udo na brdu proradi, ja odoh." On zavereniki pogleda Fleminga, a onda vrati pogled na nju. "Stari Don de ostati da trai doba blagostanja. A pre nego to ita pronae, bide star. Star i potovan. I siromaan." "A moda i sredan." "Don nikada nede biti sredan. Suvie misli." "Ko suvie pije?" Fleming im prie teturajudi se i zabelei svoj rezultat. "Ti." "Dobro - suvie pijem. Brajko moj, mora imati neto ega de se drati." "ta to nije u redu sa gelenderima?" ree Brider mrdajudi nosom. "Pazi..." Fleming se skljoka na klupu pored njih. "Namerava da se dri tih gelendera, a onda de zakoraiti, ali njih nede biti. Govorili smo o Galileju - zato? Jer je on predstavljao renesansu. On i Kopernik i Leonardo da Vini. To se dogodilo kad su oni rekli 'Paf!' odbacujudi sve gelendere, i kada su morali da stanu na vlastite noge usred ogromno velike razotkrivene vasione." Podie se i uze jednu od tekih kugli sa police. Njegov glas je nadjaavao buku koju su stvarale muzika i kuglanje. "Ljudi su onda postavili nove gelendere. Ali ovo je druga renesansa? Jednoga dana, kad niko ne bude nita slutio, kad se svi budu bavili politikom i fudbalom i novcem", pogled mu s e zaustavi na Brideru, "tada de, odjednom, svi gelenderi za koje znamo biti srueni - paf! - upravo tako!" On iroko zamahnu kuglom i obori boce za koka-kolu sa stola za ubeleavanje rezultata. "Hej! Pazi, glupane!" Brider skoi na noge i poe da skuplja boce i da brie prosuto pide maramicom. "Izvinite, gospoice Adamson." Fleming zabaci glavu i poe da se smeje. "Dudi - ona se zove Dudi." Brider, kleedi, obrisa mrlju sa Dudine suknje. "Izgleda da de ostati." "Ne mari." Dudi ga nije ni pogledala. Piljila je u Fleminga, smetena i zanete. Tada naie portir. "Doktore Fleming, zovu vas na telefon." Fleming se ubrzo vrati, tresudi glavom kao da eli da je razbistri. Povue Bridera sa klupe. "Hajdemo, Denise mome. Trae nas." Harvi je bio sam u kontrolnoj prostoriji; sededi za stolom podeavao je zvuk prijemnika. Prozor pred njim bio je potpuno mraan, a u sobi je vladao mir, izuzimajudi neprestano tiho pucketanje iz zvunika. Spolja nije dopirao nikakav um sve dok nije naiao Flemingov auto. Fleming i Brider uoe, odgurnuvi leptir-vrata, i stadoe mirkajudi na svetlosti. Flemingov zamudeni pogled zaustavi se na Harviju. "U emu je stvar?" "Sluajte." Harvi isprui ruku, a oni poee da oslukuju. Kroz pucketanje, zujanje i pitanje iz zvunika dopirao je jedva ujan izdvojen zvuk, isprekidan, ali postojan. "Morzeovi znaci", ree Brider. "Nisu grupisani." Oni ponovo oslunue. "Kratak pa dug", ree Brider. "To je to." "Odakle dopire?" upita Fleming. "Negde iz Andromede. Posmatrali smo kroz..." "Koliko dugo traje?" "Oko jedan sat. Sada je dostigao vrhunac." "Moe li da pokrene reflektor?" "Verovatno." "Nije predvieno", ree Brider. "Nije predvieno da ved zaponemo probno traganje." Fleming nije obradao panju na njega. On upita: "Da li je osoblje kod servo -ureaja?"
9

"Jeste, doktore Fleming." "Pa, pokuajte da ga pratite." "Nemoj, uj, Done." Brider uzaludno uhvati Fleminga za rukav. "To je moda sputnjik ili neto slino tome", ree Harvi. "Da li je izbaen neki novi?" Fleming otrese Briderovu ruku. "Nije, koliko nam je poznato." "Moda je neko izbacio u orbitu neto novo", poe Brider, ali ga Fleming presee. "Denise..." Pokuao je da misli trezveno. "Idi i snimi ovo na magnetofon, hode li? Tamo je jedan momak i po. I na printeru takoe." "Zar ne bi bilo bolje da proverimo?" "Proveridemo kasnije." Fleming oprezno pree u hol, nae lice nad esmu i poprska ga vodom. Kada se vratio, sve, ozaren i primetno trezniji, zatee Bridera, koji je ved bio prionuo na posao u prostoriji sa ureajem, i Harvija, koji je telefonirao deurnom inenjeru. Sijalice zasvetlee kad su elektromotori poeli da rade. Metalni reflektor visoko gore izvan zgrade, pokrenu se beumno i neprimetno; njegovo kretanje usklaivano je sa obrtanjem Zemlje. Zvuk iz zvunika uo se neto jae. "Je li to najvie to moe postidi?" "Signal nije naroito jak." "Hm." Fleming otvori fioku u kontrolnom stolu i izvadi neki katalog. "Da li ste odredili njegove galaktike koordinate?" "Teko. Nisam mu pratio putanju. Ali nisu se mogle mnogo pomeriti." "Znai nije u orbiti?" "Rekao bih da nije." Harvi se zabrinuto nagnu nad ublaivae smetnji na svom stolu. "Da to nije neki radio-amater koji alje Morzeove znake preko Meseca?" "To, u stvari, ne lii na Morzeove znake, a ni Mesec jo nije iziao." "A preko Marsa ili Venere? Nadam se da vas nisam upteljao u jalov posao." "Ti ree Andromeda?" Harvi potvrdno klimnu. Fleming je listao stranice kataloga, itajudi i oslukujudi. On je ponovo postao tih i blag, kakav je bio ranije sa Dudi u kolima. Liio je na nekog marljivog malog deaka. "Dri li ga?" "Da, doktore Fleming." Fleming prie stolu i ukljui interkomunikacioni sistem. "Jesi li ga uhvatio, Denise?" "Da", odvrati mu Brider slabim glasom. "Ali nisam mu odgonetnuo smisao." "Moda de uspeti do jutra. Pokuadu da stvorim neku predstavu o udaljenosti izvora." Fleming iskljui ureaj i, s knjigom u ruci, pree do astronomskih karata na zidu. Izvesno vreme radili su u tiini koju su naruavali samo zvuci iz svemira. Fl eming je proveravao udaljenost izvora, a Harvi ga je pratio pomodu velikog beumnog vanjskog teleskopa. "ta mislite", upita najzad Harvi. "Mislim da dolazi iz velike daljine." Posle toga su samo radili i sluali, a signal se javljao neprekidno.

2. OBJAVLJIVANJE
Krajem ezdesetih godina XX veka, kad se sve ovo deavalo, Ministarstvo nauke preselilo se u novu zastakljenu zgradu u blizini Vajthola. Zgrada je bila prvorazredno opremljena i obezbeena osobljem, kao da se htelo dokazati da tehnika dri korak sa umetnodu, a jedan od
10

najobrazovanijih meu mnogim obrazovanim slubenicima ovoga ministarstva bio je stalni dravni podsekretar Majkl Ozborn. Mada je nosio odelo od tivda dok je bio na poslu, to je bilo odelo od najmekeg i najfinijeg tvida. Retko je sedeo za svojim ogromnim pisadim stolom, nego je to inio na jednoj od niskih lakih stolica pored niskog stoida za kafu sa mermernom ploom. Tu je on bio dekorativno izvaljen i slededeg jutra, poto je poruka stigla u Buldero Fel, razgovarajudi sa arlsom G. Vandenbergom, generalom vazduhoplovstva Sjedinjenih Amerikih Drava. Bio je obasjan skladnim prugama svetlosti koja je prodirala kroz aluzine. Engleska je u to vreme predstavljala najistureniji deo opsednute oblasti koju su sainjavale zapadna Evropa i Severna Amerika. Pritisak sa Istoka i iz Afrike i Azije priterao je zapadnu civilizaciju na jedan deo Zemljine kugle, sa prilino pouzdanim sreditem u Americi, severno od Paname, i zapadnom Evropom kao za borbu pripravnom predstraom. Zvanino, niko nije ni sa kim ratovao, ali ekonomske sankcije i pretnje bombama i projektilima odravale su ostatke starog sveta u prilino akutnom opsadnom stanju. Ue za spasavanje preko Atlantika pridravali su gotovo iskljuivo Amerikanci, a ameriki garnizoni u Britaniji, Francuskoj i Zapadnoj Nemakoj odravani su oajnikom prepredenodu, poput rimskih legija u III i IV veku. Protokolarno su Britanija i njeni susedi jo predstavljali suverene drave, ali im je, faktiki, inicijativa naglo izmicala. Iako je general Vandenberg bio skromno titulisan kao predstavnik Koordinacionog komiteta za odbranu, on je u stvari predstavljao komandanta vazduhoplovstva jedne prijateljske, ali dominantne okupacione sile, za koju je ova drava predstavljal i jedno od polja na ogromnoj ahovskoj tabli. Bivi pilot bombardera, bikovskog vrata i etvrtaste glave, on je, iako srednjih godina, jo delovao silovito i mladalaki, ali njegovo ponaanje nije bilo ni najmanje nametljivo. Poticao je iz Nove Engleske, neusiljen u izraavanju i obrazovan, a govorio je sa autoritetom, kao da svet bolje poznaje od vedine ljudi. Razgovarali su o Vilenu. Njegova karakteristika mlitavo je visila u Ozbornovoj ruci. "Sada ne mogu nita da uinim." "Postoji neka vrsta prioriteta..." Ozborn se podie iz stolice i pozva svoju sekretaricu preko interkoma koji se nalazio na njegovom stolu. "Koordinacioni komitet za odbranu ima nisku taku kljuanja", primeti Vandenberg. "Moete im preneti da se ni mi nedemo dati." Kad je sekretarica ula, Ozborn joj prui karakteristiku: "Molim vas, naite nekoga da se postara o ovome." Ona je prihvati, a na njegov sto spusti fasciklu s papirima. Bila je mlada i lepukasta, a njena haljina bila je nalik na toalete za koktele: civilna sluba je uznapredovala. "Vai papiri za Buldero." "Hvala. Jesu li mi tu kola?" "Jesu, gospodine Ozborn." On otvori fasciklu i poe da ita: "Predstavnici ministarstva stidi de u Buldero Fel u 15,15 asova, a primide ih profesor Rajnhart." "To je sutra", primeti Vandenberg. "Idete li peice?" "Idem dan ranije da bih se naao sa Rajnhartom." On stavi fasciklu u torbu. "Hodete li da vas povezem do Vajthola?" "To bi bilo pravo hridansko dobroinstvo." Bili su oprezni jedan prema drugome, ali utivi - gotovo staromodni. Kad Ozborn ustade, Vandenberg ga upita nehajno:
11

"Jeste li odredili datum poetka operacije?" "Jo nismo." "To poinje da biva ozbiljno." "Zvezde mogu da priekaju. Ionako ved dugo ekaju." "Kao i Koordinacioni komitet za odbranu." Ozborn nestrpljivo slee ramenima. Nalazio se u situaciji nekog Grka koji bi morao da se raspravlja s Rimljaninom. "Rajnhart de se latiti vojnih programa kako i kada bude mogao. Takav je sporazum." "Ako se ukae nuda..." "Ako se ukae nuda." "Jeste li itali novine?" "Ovih dana ne itam nita sem zabavnog dela." "Trebalo bi da pokuate da proitate vesti. Ako se ukae da, bide nam potrebne sve ui koje moemo da sakupimo sa ove strane Atlantika." Vandenberg pokaza glavom na umetniki predstavljen radio-teleskop na zidu kancelarije. "To za nas ne predstavlja deju igraku." "To ni za njih nije deja igraka", ree Ozborn. Poto oni odoe, Fleming se javi telefonom iz Buldero Fela, ali je bilo suvie kasno. Dudi je stigla do radio-teleskopa upravo pre Ozborna i Rajnharta, pa je na miru razgovarala sa Harisom u holu. "ta je sa Briderom?" Haris se pravio kao da isti kvaku na vratima. "Dve ili tri posete bukmejkeru u sokaetu u Bradfordu. Sem toga nita." "Trebalo bi da bolje pripazimo na njega." "Ja ga drim na oku." Kad stigoe Ozborn i Rajnhart, ona poe sa njima u kontrolnu prostoriju, koja je bila tiha gotovo prazna; jedino je Harvi sedeo za stolom, petljajudi neto, okruen razbacanim papirima, opucima od cigareta i praznim oljama. Rajnhart se raskokodaka kao uznemirena kvoka. "Morade bolje da odrava istodu." "Hode li modi da ga postave u fokus za ministra?" upita Ozborn. "Nadam se da hode. Nismo jo isprobali ureaj za pradenje putanje." Rajnhart se ivahno motao okolo, a Harvi je pokuavao da privue njegovu panju. "Izgleda kao da nodas nisi ni trenuo, Harvi." "Pa i nisam, gospodine. Nisu ni doktor Fleming i doktor Brider." "Jeste li nabasali na neku smetnju?" "Ne to, gospodine. Tragali smo." "Po ijem nalogu?" "Doktora Fleminga." Harvi se nije nimalo uzbuivao. "Sada demo op et proveriti koordinate." "Zato meni niko nita nije rekao?" Rajnhart se okrete Ozbornu i Dudi. "Jeste li vi znali za ovo?" Dudi odreno odmahnu glavom. "Izgleda da Fleming uvodi neke svoje line propise", primeti Ozborn. "Gde je on?" upita Rajnhart. "Tamo, preko." Harvi pokaza na prostoriju u kojoj je bio smeten ureaj. "Sa doktorom Briderom." "Onda ga zamoli da mi posveti minut vremena." Dok je Harvi govorio u mikrofon na stolu, Rajnhart je koraao tamo -amo na svojim malim stopalima. "Za im ste tragali?" upita on. "Za nekim izvorom u Andromedi." "M. 31?" "Ne M. 31. gospodine."
12

"Za im, onda?" "Za nekim drugim signalom u blizini. Za nekim isprekidanim signalom." "Jeste li ga uli i ranije?" "Ne, gospodine." Fleming ue, umoran i neobrijan, trezan, ali jedva obuzdavajudi uzbuenje. U ruci je drao hrpu papira sa linijskog printera. Ovoga puta Rajnhart je bio nepopustljiv. "Kako vidim, ti si preuzeo teleskop." Fleming zastade kiljedi u njih. "Ja se izvinjavam, gospodo, ali nisam imao vremena da ispunim potrebne formulare u tri primerka." Zatim se okrete Ozbornu: "Telefonirao sam u vau kancelariju, ali niste bili tamo." "I ta ste uradili?" upita Rajnhart. Fleming im ispria, bacivi papire pred njih na sto. "...A ovo je poruka." Rajnhart ga ljubopitljivo pogleda. "Misli signal." "Rekao sam poruka. Take i crte, zar ne, Harvi?" "Tako je zvualo." "Trajalo je cele nodi", ree Fleming. "Sada je ispod horizonta, ali veeras moemo opet pokuati." Dudi pogleda u Ozborna, ali on nije reagovao. "A ta de biti sa otvaranjem?" upita ona bojaljivo. "Oh, do avola sa otvaranjem!" Fleming se okrete prema njoj. "Ovo je neto! Ovo je glas sa milijardu miliona kilometara daljine." "Glas?" Njen sopstveni glas zvuao je slabano i nestvarno. "Trebalo mu je dve stotine svetlosnih godina da stigne do nas. Valjda i ministar moe da prieka jedan dan, zar ne?" Rajnhart kao da je doao k sebi. On pogleda Fleminga sa zadovoljstvom. "Ukoliko to nije neki satelit." "Nije to satelit." Rajnhart se zamisli nad Dekoovom besmislicom. "Pre no to se suvie oduevi, Done, proverimo gvouriju u orbiti." "Proverili smo." Rajnhart se okrete Ozbornu. "Da li ste uli da se neto novo odigrava?" "Ne." "Pazite", ree Fleming, "da je to bio satelit, on se ne bi drao cele nodi usred sazvea Andromeda." "Siguran si da to nije bila Velika maglina?" "Nju smo odvojeno locirali, zar ne, Harvi?" Harvi potvrdno klimnu, ali Rajnhart jo nije bio ubeen. "Moda je to bila shematska interferencija - ili bilo ta drugo." "Prepoznajem poruku im je vidim!" ree Fleming. "Sem toga, kod ove poruke postoji neto to nikada ranije nisam video. Izmeu grupa taaka i crta postoji fantastina koliina postojanih sidunih naboja. Morademo improvizovati naroit prijemnik koji de to modi da registruje." On ukljui interkom i pozva Bridera iz druge sobe, pokupi papire i utrapi ih Rajnhartu. "Pogledajte! Ljudi su na ovo ekali deset i vie godina. Deset vekova je bilo potrebno da se doe do ovoga." "Je li razumljiva?" upita Ozborn svojim visokim i njitavim glasom nepr istrasnog civilnog slubenika.
13

"Jeste!" "Moete li je deifrovati?" "Za ime sveta! Mislite li da vasionu naseljavaju skauti koji alju Morzeove znake?" Brider ue bled i grevito podrhtavajudi. Izgleda da njegovo prisustvo uspokoji Fle minga. On je potvrdio Flemingove izvetaje. "To moda potie sa neke veoma udaljene sonde", natuknu Ozborn. Fleming se ne osvrnu na njega. Dudi prikupi hrabrost. "Ili sa neke druge planete?" "Da!" "Marsa ili neke druge?" Fleming slee ramenima. "Verovatno sa neke planete koja krui oko neke zvezde u Andromedi." "Javlja se nama?" Rajnhart prui papire Ozbornu. "To je verovatno izvestan svojstven poredak taaka i crtica." "Zato ga onda niko drugi nije uhvatio?" "Jer niko drugi nema ureaj kao to je ovaj. Da vam mi nismo isporuili ovako ogromno kolo, ni vi ga se sada ne biste domogli." Ozborn sede na ivicu kontrolnog stola zbunjeno razgledajudi papire. "Ako neko osedajno bide pokuava da saobrada... Ne, to je besmisleno." "Mogudno je." Rajnhart spusti pogled na svoje male nene prste, kao da je to predstavljalo temu o kojoj on radije ne bi govorio. "Ako postoje neka druga bida..." Fleming mu upade u re: "Ne bida - neka druga inteligencija. To ne moraju biti neki mali zeleni ljudi. To uopte ne mora da bude neto organsko; samo inteligencija." Dudi se strese, a potom se pribra. "Zato li drhtim?" "Iz istog razloga kao i ja", ree Fleming. Osborn se povrati iz svoje zapanjenosti. "Iz istog razloga zbog koga de svako zadrhtati ako to jeste neki astronomski izvor." Najzad odluie da te nodi ponovo sluaju. Poruka je i dalje stizala, ali se ula slabije, poto je rotacija Zemlje udaljila teleskop od izvora emitovanja. Postojali su izgledi da de se ona i dalje uti. Kad je Rajnhart sve to jednom prihvatio kao verovatno, on postade smiren i poslovan. On, Fleming i Brider rasprostre papire i poee da ih prouavaju. "Znate li ta bi to moglo da bude?" ree Fleming. "Binarna aritmetika." "ta je to?" upita Dudi. "To je aritmetika izraena iskljuivo ciframa 0 i 1 umesto ciframa od 1 do 10 koje mi obino koristimo i koje zovemo decimalnim sistemom. 0 i 1, znate, mogu biti crta i taka. Ili crta moe da odgovara nuli, a taka jedinici. Sistem koji mi koristimo je proizvoljan, a binarni sistem je bazian; on se zasniva na pozitivnom i negativnom, da i ne, taka i crta - on je univerzalan. Suta istina." On upravi pogled na nju, oiju zakrvavljenih i grozniavih od napetosti i uzbuenja. "Filozofija je ispisana matematikim jezikom! Sedate li se? Mi idemo - paf! - sasvim do kraja!" "Bilo bi dobro da odloimo otvaranje", ree Ozborn. "Ne bi bilo zgodno da se ovo objavi u Drutvenom glasniku." "Zato?" Ozborn kao da je bio uvreen. Nita na ovom svetu nije bilo jednostavnije od toga; nita se nije moglo redi ili uiniti bez dozvole. Ono to se dogodilo u Buldero Felu, u njegovim fasciklama je predstavljalo jedan neznatan deo veoma zamrene i sloene sheme nagodbi koje su uvek poinjale na onome to je spadalo u Vandenbergovu nadlenost. Sve je moralo biti paljivo odmereno i razmotreno. "ta da kaem novinarima?" upita ga Dudi. "Nita."
14

"Nita?" "Jesmo li mi neko tajno udruenje ili tako neto?" Fleming je prezrivo gledao u njega, ali Ozbornu poe za rukom da u svoje unese istovremeno sluben i trezven ton. "Ne moemo putati u javnost nerazraene informacije takve vrste. Treba se sa nekim posavetovati, a sem toga, moe dodi i do panike: vasionski brodovi, letedi tanjiri, udovita iskolaenih oiju. Oni de se priviati svakoj budali na ovoj zemlji. A moda postoji i neko ko neto zna o tome. Nita ne sme dospeti u tampu, gospoice Adamson." Oni ostavie Fleminga koji je besneo, svratie do profesorove kancelarije da telefoniraju u ministarstvo i odvezoe se. Kod 'Lava' u Bulderou poeli su ved da pristiu novinari da bi prisustvovali ceremonijalu putanja u rad. Dudi povede Rajnharta i Ozborna okolo kroz zadnja vrata u malu salu gde su jo mogli da dobiju veeru, kao i da izbegnu sve vedu etu naunih dopisnika koji su se iskupili u salonu. Ozborn je izmeu pojedinih jela kriomice odlazio do telefonske govornice i svaki put se vradao sve uznemireniji i potiteniji. "ta je rekao ministar?" "Rekao je - pitajte Vandenberga." Jeli su neko ohladeno meso; on ponovo izie. "ta je rekao Vandenberg?" "A ta ste mislili da de redi? Nikome ni rei o tome." Dudi de sutra ujutro redi novinarima da je otvaranje odloeno zbog nekog tehnikog zastoja, i nita vie. Sve druge izjave za Flit Strit poticade iz Londona. Uspeli su da neprimedeni ponovo prou kroz stranja vrata. Pola asa kasnije stie Flemingov auto, a Fleming, umoran i edan, izgubi se u salonu. Te veeri su ponovo uhvatili poruku. Stizala je tokom cele nodi, a beleili su je naizmenino Fleming i Brider, i to ne samo take i crte koje su se mogle uti nego i onaj deo poruke koji je stizao velikom brzinom. Slededeg jutra, Denis Brider stie u Buldero Fel, a Haris ga je u stopu pratio. Ostavivi kola na parkingu ispred Gradske vednice, Brider poe jednom kaldrmisanom sporednom ulicom u donji deo grada. Haris ga je sledio peice, na razdaljini od jednog ulin og ugla. U kinom mantilu umesto svog radnog mantila, Haris je pre izgledao kao neki irski razbojnik nego kao neko ko radi u laboratoriji. Trudio se da ga Brider ne primeti. Haris nije zapazio dvojicu ljudi koji su stajali na ploniku preko puta, ispred malih vrata sa natpisom JAS. OLDROJD, KLADIONICA. Oko njih je stajalo nekoliko ljudi, tako da dva oveka koji stoje i razgovaraju nisu izazivala sumnju. Brider proe kroz vratnice i ue u uzan mraan hodnik sa stepenitem koje je bilo prekriveno linoleumom, a vodilo je na gornji sprat do vrata sa mlenim staklom. Kad on zatvori spoljna vrata, buka sa ulice uminu; u hodniku je bilo pusto kao na groblju. I vrata sa mlenim staklom nosila su isti natpis, Jas Oldrojd. Na njima je, takoe, pisalo Pokucajte i uite. Brider tako i uini. Das Oldrojd je unutra dorukovao za svojim stolom, mada je ved bilo prilino kasno. Kad je Brider uao, postariji ovek u izbledelom demperu umakao je viljukom komad hleba u prena jaja. U kancelariji nije bilo nikoga sem njega, ali je ipak mala sobica izgledala pretrpana zbog silnih otpadaka hartije, telefona, raunske maine, teleprinterskih traka i teleprintera koji su bili nagurani u njoj. Na zidovima je visilo nekoliko reklamnih kalendara sa kojih su bili istrgnuti listovi sa razliitim mesecima, ali tu se nalazio i jedan upadljiv, veoma taan asovnik. Gospodin Oldrojd podie pogled sa gomile starih otpadaka i svojih novih ureaja, i za trenutak pogleda u Bridera. "Oh, to ste vi." Brider pokaza glavom prema teleprinteru. "Radi li?" Umesto odgovora, gopsodin Oldrojd stavi komad hleba umoenog u jaje u usta, a Brider poe da petlja oko teleksa.
15

"Kako posao?" upita on, poto ga je ukljuio i okrenuo broj. Ovo je zvualo kao uobiajen pozdrav starih poznanika. "Riskantno", ree gospodin Oldrojd. "Konji nemaju osedaj odgovornosti. Ako nisu u grupi, oni mile kao prokleti autobusi." Brider otkuca: KAUFMAN TELEKS 21303 ENEVA. Tada se spolja iz hodnika zau neka lomnjava. Za trenutak se kroz staklena vrata ukaza silueta neije glave. Potom se u neko roptanje i jeanje, a neke druge, manje jasne spodobe uklonie glavu. Brider pogleda Oldrojda koji je, pravedi se da nita ne primeduje, skidao koicu sa slanine uvijene u rolnu. On se vrati teleprinteru. Kad je zavrio kucanje, on oprezno kroi u hodnik. Bio je prazan. Ulina vrata bila su otvorena, ali na ulici nije bilo ni traga neem neobinom. Niko nije stajao preko puta, niko nije virio iza ugla. Automobil koji se udaljavao imao je moda neke veze sa svim tim, a moda i nije. Denis Brider uputi se klecajudi prema parking-prostoru. Vest o poruci prodrla je u javnost preko jedne telegrafske agencije tano za veernje izdanje novina. Prethodno je ved general Vandenberg pozvao Ministarstvo nauke ulaudi protest, a izjava vlade upravo je emitovana na televiziji. Ministar je bio odsutan. Ozborn je stajao sa Vandenbergom u kancelariji svoga pretpostavljenog, posmatrajudi spikera na ekranu u uglu sobe. Vladu je u to vreme sainjavala jedna na izgled dobra, ali besmislena koalicija talenata, prozvanih meritokratima, koji su se u ovom presudnom trenutku borili za poloaje. Bili su to sposobni ljudi i ene, ali bez zajednikog principa izuzev sopstvenog opstanka. Premijer je bio liberalni torijevac, a ministar rada renegat sindikalista. Kljune poloaje drali su vredni i ambiciozni mladi ljudi, kao to je bio ministar odbrane, a ostale poloaje drale su manje sposobne, ali upeatljive linosti koje su dobro baratale frazama, kao to je bio ministar nauke. Partijske razlike gubile su se vie same od sebe nego to su sistematski odstranjivane; moda je to bio kraj viepartijskom sistemu u ovoj zemlji. Niko se nije mnogo uzbuivao; suoena sa svetom koji je bio van njene kontrole, itava nacija je oigledno utonula u beznadenu apatiju. Neki od preostalih leviarskih pokreta, neprijateljski raspoloenih prema dravnom poretku, povremeno su davali glasa od sebe na zidovima Vajthola, piudi kredom natpis Vii, Odnosi se na banju u Francuskoj koja je za vreme drugog svetskog rata bila sredite francuske kolaboracionistike vlade; prim. prev. ali to je bio jedini vidljiv znak javnog raspoloenja. Ljudi su mlitavo tavorili; a javnim poslovima ovladala je neka neobina umalost. Kako neko ree, bilo je toliko mirno da se moglo uti kako bomba pada. U taj vakuum pala je vest o poruci iz vasione. Kao i uvek, tampa ju je shvatila potpuno naopako: SENZACIJA, LJUDI IZ SVEMIRA: DA LI JE OVO NAPAD? pisalo je u novinama. Mladid na ekranu vano je itao zvaninu izjavu: "Veeras je vlada kategoriki opovrgla glasine o mogudoj invaziji iz svemira. Predstavnici Ministarstva nauke saoptili su reporterima da, iako je tano da je novi gigantski radio -teleskop u Buldero Felu po svemu sudedi uhvatio neku poruku, nema razloga da se poveruje da ona potie sa nekog vasionskog broda ili sa neke od oblinjih planeta. Ukoliko primljeni signal i predstavlja poruku, onda ona dolazi iz nekog veoma udaljenog izvora." Bilo je neobjanjivo kako je to procurilo u javnost. Rajnhart nije znao nita o tome, a organ obezbeenja iz Ministarstva odbrane, Haris, nestao je na neobjanjiv nain. Vandenberg izvadi dva dosijea i otvori ih na ministarovom stolu. "Fleming, dr Don - od 1960. nadalje: anti-NATO i proafriki nastrojen, uesnik u maru na Aldermaston, graanska neposlunost, nuklearno razoruanje. Da li je to za vas pouzdan ovek?" "On je naunik, a ne kandidat za neku policijsku dunost." "On je odgovoran kao i svako drugi. Da vidimo ovog drugog." General poe da pretura po drugoj fascikli, ne bez izvesnog likovanja. "Brider - Komunistika partija od 1958. do 1963. Tada je preao u drugi tabor i poeo da obavlja poslove za jedan od internacionalnih kartela. Ali za jedan od najnesolidnijih: Intel! Ovoga, u svakom sluaju, nije trebalo da angaujete."
16

"Fleming nede da radi bez njega." "Znai u tome je stvar." General pokupi fascikle. "Rekao bih da smo, u ovoj oblasti, podloni kritici." "U redu", ree Ozborn klonulo i podie slualicu ministarovog telefona. On ree u slualicu, blago kao da poruuje cvede: "Buldero Fel." U prostoriji kontrolnog ureaja ponovo su primali poruku. Harvi je u prostoriji za snimanje nadgledao trake, a Fleming je bio sam za kontrolnim stolom. Nije bilo dovoljno radne snage: Vilen je iznenada nekud premeten, a ak je i Haris bio odsutan. Brider se muvao po dokovima mrzovoljnog i brinog izgleda, jako podrhtavajudi. Najzad pogleda u Fleminga. "uj, Done, ovo moe veno potrajati." "Moda." Zvuk sa zvezda i dalje se uo preko zvunika. "Ja vie nedu da se petljam oko ovoga." Fleming ga pogleda. "Projekat je zavren. Ja ovde vie nemam ta da radim." "Ima ovde za tebe dosta posla!" "Ja bih radije digao ruke od svega." "ta kae za ovo?" Za trenutak obratie panju na glasogovornik. Briderov nos zadrhta. "Moglo bi da bude neto", ree on nehajno. "Ali ja imam ideju ta bi to moglo biti." "ta?" "To bi mogla biti uputstva." "U redu, ti radi na tome." "Radidemo na tome zajedno." U tom trenutku ue Dudi. Koraala je od vrata, lupkajudi odseno visokim tiklama kao grenadir; lice joj je bilo napregnuto i ljutito. Jedva izdra da stigne do njih, a da ne progovori. "Koji je od vas dvojice rekao novinarima?" Fleming je pogleda zaueno. Ona se okrete Brideru. "Neko je pustio informaciju - sve informacije - novinarima." Fleming je snemo coktao jezikom. Dudi ga otro pogleda i ponovo se okrete Brideru. "Profesor Rajnhart nije, a nisam ni ja. Nije ni Harvi, niti ostali momci - oni ne znaju dovoljno. Znai, to mora da je jedan od vas dvojice." "Q.E.D.", Latinski: quod erat deomonstrandum, to je dokazano; prim. prev. ree Fleming. Ona ne obrati panju na njega. "Koliko su vam platili, doktore Brider?" "Ja..." Brider uduta. Fleming ustade i postavi se izmeu njih. "Je li to va posao?" upita je on. "Da ja..." "Dakle, ta ste vi?" Unese joj se sasvim u lice i ona ponovo oseti zadah alkohola. "Ja..." Oklevala je. "Ja sam predstavnik za tampu. Ja ispatam zbog toga. Upravo su me izbrusili kao nikada dosad." "Jako mi je ao", ree Brider. "Je li to sve to imate da kaete." Glas joj se kolebljivo podie. "Kako bi bilo da gledate svoja posla?" Fleming je stajao raskreenih nogu, ljuljajudi se i ceredi se na nju prezrivo. "Ostavite na miru moga prijatelja Denisa." "Zato?" "Jer sam im ja rekao."
17

"Vi!" Ona ustuknu kao da ju je neko oamario. "Jeste li bili pijani?" "Jesam", ree Fleming i okrete joj lea. Odeta do vrata prostorije u kojoj se vrilo snimanje, a onda pogleda okolo. "Ne bi bilo nikakve razlike ni da sam bio trezan." Dok je izlazio, on joj doviknu: "I nisu mi platili!" Dudi je stajala za trenutak zanemela i obnevidela. Glasogovornik je pitao i pucketao, fluorescentna svetlost obasjavala je ratrkan uglast nametaj. Kroz prozor se nazirao svod teleskopa koji se propinjao u ved smraeno nebo. Dola je tek pre tri veeri, neupudena i prostoduna... Postade svesna da pored nje stoji Brider i da joj nudi cigaretu. "Izgubiste idola, gospoice Adamson?" Kao predstavnik za tampu, Dudi je morala da podnese izvetaj Ozbornu, a Ozborn svome ministru. O Harisu se nita nije ulo, i njegov nestanak nije objavljen. tampa je bila uveravana da je cela ova stvar ili greka ili prevara. Posle itavog niza munih ministarskih sastanaka, Ministarstvo odbrane nije uspelo da ubedi generala Vandenberga i njegove pretpostavljene da se vie nede dogaati nita slino: oni preuzimaju punu odgovornost. Pojaano je traganje za Harisom, a Fleminga su pozvali u London. U poetku je izgledalo da Fleming zaklanja Bridera, ali se ubrzo ispostavilo da je on u stvari ispriao itavu priu, pijudi kod 'Lava', reporteru jedne agencije koji se zvao Denkins. Iako je Brider podneo otkaz, morao je da odradi tromeseni otkazni rok, pa je ostavljen da rukovodi Buldero Felom za vreme Flemingovog odsustva. Poruka je i dalje stizala, a ubeleavana je pomodu ifre koju su sainjavale nule i jedinice. Samog Fleminga izgleda da uopte nije uznemirila sva ta gungula oko njega. Poneo je sa sobom u London sve otkucane tabake, prouavajudi ih u vozu, iz sata u sat, pravedi beleke i obraune na marginama, na pismima i kovertama koje je naao u svojim depovima. inilo se da je jedva bio svestan iega drugog. Oblaio se i jeo rasejano, pio je malo; izgarao je od silne prezauzetosti i uzbuenja. Na Dudi nije obradao nikakvu panju, a jedva da je i pogledao u novine. Kada je stigao u Ministarstvo nauke, odvedoe ga u Ozbornovu kancelariju u kojoj su ga ekali Ozborn, Rajnhart i jedan utogljen sredovean ovek sede kose i nemirnih plavih oiju. Ozborn ustade i rukova se sa njim. "Doktor Fleming." Bio je vrlo zvanian. "Ha", ree Fleming. "Ovo je vazduhoplovni zapovednik Votling, Odeljenje bezbednosti Ministarstva odbrane." Utogljeni ovek se nakloni i pogleda ih bez imalo srdanosti. Fleming se pomeri i okrete Rajnhartu, pogledavi ga upitno. "Zdravo, Done", ree Rajnhart tihim uzdranim glasom, pa zbunjeno spusti pogled na svoje prste. "Sedite, doktore Fleming." Ozborn pokaza na stolicu okrenutu prema njima, ali se Fleming, pre nego to sede, zagle da u jednog, pa u drugog, kao da se probudio na nekom nepoznatom mestu. "Je li ovo istrani sud?" Nastupi kratko zatije. Votling pripali cigaretu. "Jeste li bili upozoreni na to da u vaem poslu postoji izvesna barijera bezbednosti?" "ta to znai?" "Da je to poverljiv posao." "Da." "Onda zato?" "Ja ne elim da budem jedan od naunika koji dute." "Polako Done", ree Rajnhart umirujude. Votling promeni smer. "Jeste li videli novine?"
18

"Samo neke." "Polovina sveta veruje da de se mali zeleni ljudi sa rogovima spustiti u nae batice iza kude." Fleming se nasmeja, osetivi vrde tle pod sobom. "A vi?" "Ja posedujem injenice." "Ja sam tampi izneo samo injenice. iste naune injenice. Kako sam mogao znati da de ih oni izokrenuti?" "Nije va posao da procenjujete te stvari, doktore Fleming." Ozborn se otmeno, poput sudije, smesti za svojim stolom." Zbog toga vam je i reeno da se ne meate u to. Ja sam vas lino upozorio." "Ah, tako?" Fleming se ved dosaivao. "Morali smo da poaljemo detaljan izvetaj Koordinacionom komitetu za odbranu", ree Votling ozbiljno. "A premijer sastavlja izvetaj za Ujedinjene nacije." "Znai, sve je u redu." "Mi ba ne elimo da se nalazimo u takvom poloaju, ali bili smo primorani na to, a moramo i da smirimo strahovanja." "Prirodno." "Vi ste nas primorali na to." "Da li se od mene trai da molim za oprotaj?" Sem to mu je bilo dosadno, Fleming je poeo i da se ljuti. "Moja je stvar ta du uiniti sa sopstvenim otkridima. Ovo je jo slobodna zemlja, zar ne?" "Ti si lan ekipe, Done", ree Rajnhart ne gledajudi ga. Ozborn se nae preko stola, ulagujudi se. "Nama, doktore Fleming, jedino treba jedna vaa lina izjava." "ta de to pomodi?" "Sve to de umiriti ljude, bide od pomodi." "Naroito ako moete da diskreditujete svoga informatora." "Ovo nije lina stvar, Done", ree Rajnhart. "Nije? Pa zato sam ja onda ovde?" Fleming ih prezrivo pogleda. "A ta de biti ako izjavim da sam govorio gluposti?" "Na alost..." Rajnhart se opet zagleda u svoje prste. "Na alost, profesore Rajnhart, nema drugog izbora", ree Volting. "Od tebe se trai da napusti ekipu", ree mu Rajnhart. Dok su oni oekivali izliv besa, Fleming ustade i zamisli se za trenutak. "Pa, to je prirodno, zar ne?" prozbori on najzad blago. "Ne elim da te izgubim, Done." Rajnhart svojim ruicama naini lagan pokret, izraavajudi neodobravanje. "Ne, naravno. Postoji jedna prepreka." "Oh?" "Ne moete dalje nastaviti bez mene." To su oni i oekivali. Ozborn ukaza na to da ima i drugih ljudi. "Ali oni ne znaju ta je to, je li tako?" "Da li vi znate?" Fleming klimnu i nasmeja se. Votling se jo vie uspravi u svojoj stolici. "Hodete da kaete da ste deifrovali?" "Hodu da kaem da znam o emu se radi." "Mislite li da vam verujemo?" Ozborn mu oigledno nije verovao, a ni Votling; ali Rajnhart se kolebao. "O emu se radi, Done?"
19

"Da li ostajem ako vam kaem?" "ta je to?" Fleming se isceri. "To je neki ureaj uradi sam i nije ljudskog porekla. Ja du vam to dokazati." On gurnu ruku u tanu s papirima.

3. PRIHVATANJE
Novi Institut za elektroniku bio je smeten na nekadanjem Ridensi skveru, sada ograenom peakom skveru koji je bio okruen visokim zgradama od stakla i betona, s fasadama u mozaiku. Nekoliko spratova Instituta ispunjeno je ureajima za raunanje. Posle upornih, nastojanja, Rajnhart je uspeo da Fleming bude pomilovan i da njemu i ostalim lanovima ekipe bude dozvoljen pristup ureajima. Brider, kome je uskoro isticao otkazni rok, dobio je mladu asistentkinju Kristinu Flemstad, a Dudi je - na njeno i sveopte nezadovoljstvo - bila poslata sa njima. "ta de nama", pitao se Fleming, "predstavnik za tampu ako je posao koji radimo tako avolski poverljiv da nas mora uvati straa i kad peremo zube?" "Od mene se trai da neto nauim ako mi omogudite. Tako da kada ovo bude ostvareno..." "Vi dete biti au fait?" Francuski: etre au fait, biti upuden, obaveten; prim. prev. "Imate li neto protiv?" Dudi je govorila brino, kao da je ona bila ukorena, a ne Fleming. Osedala se vezanom za njega na neki neobjanjiv nain. "Ba me briga!" ree Fleming. "to vie seksa, tim bolje." Ali, kao to je rekao u Bulderou, on nije imao vremena za te stvari. Provodio je sve svoje dane i vedinu nodi ralanjavajudi ogromnu koliinu podataka, dobijenih preko teleskopa, na shvatljive simbole. Kako god da se pogodio - ili Rajnhart u njegovo ime - to ga je otreznilo i pojaalo njegove napore. Gonio je Bridera i devojku postojanom i nepopustljivom odlunodu i strpljivo je podnosio sve oblike nadzora i rutinskih procedura. Nominalni rukovodilac bio je Rajnhart, i on mu je posluno podnosio sve svoje rezultate, ali ljudi iz Ministarstva odbrane uvek su bili u blizini, a on je uspevao da bude utiv ak i prema Votlingu koga su zvali 'Srebrna krila'. Ostali lanovi ekipe nisu bili tako zadovoljni. Izmeu Bridera i Dudi vladali su upadljivo hladni odnosi. Brider je, svakako, nestrpljivo ekao da ode, a njegova saradnica Kristina neprikriveno se nadala da de ga naslediti. Ona je bila mlada i divna, u izvesnoj meri je posedovala Flemingovu prostodunost, i oigledno je na Dudi gledala kao na priipetlju. Koristila je svaku priliku za borbu. Ubrzo po njihovom preseljenju iz Bulderoa pojavio se Heris. To im je saoptio Votling prilikom jedne od svojih poseta radnoj jedinici. Herisa su spetljali ispred bukmejkerove kancelarije, svezanog ga ubacili u kola, pretukli i ostavili u jednoj od naputenih vodenica, gde umalo nije umro. On je puzio po njoj, sa slomljenom nogom, nesposoban da izie, odravi se u ivotu zahvaljujudi vodi koja je kapala iz jedne cevice i paretu okolade koje mu se zateklo u depu, dok ga, posle tri dana, nije otkrio jedan lovac na krtice. On se nije vratio da radi sa njima, a Votling je jedino Dudi upoznao sa ovim detaljima. Ona ih je zadrala za sebe, ali je pokuala da iz Kristine izvue neto o Brideru. "Koliko ga dugo poznajete?" Nalazile su se u maloj kancelariji pored hale u kojoj je bio smeten najvedi kompjuter. Kristina je radila za stolom sa nogarima, prekrivenim hrpom izbuenih kartica. Dudi je koraala po prostoriji, eledi da i sama ima svoju stolicu. "Bila sam jedan od njegovih studenata koji su se bavili naunim radom u Kembridu." Uprkos svom baltikom poreklu, sa kojim je Dudi bila upoznata, K ristina se po govoru nije razlikovala od bilo koje engleske studentkinje.
20

"Da li ste ga dobro poznavali?" "Ne. Ako elite karakteristiku o njegovim naunim kvalifikacijama..." "Zanimalo me je samo..." "ta?" "Da li se on nekad ponaao - udno?" "Nisam morala da nosim pojas od bodljikave ice." "Nisam na to mislila." "A na ta ste mislili?" "Da li je ikada traio od vas da mu pomognete da uini neto to se kosi sa propisima?" "Zato bi to traio?" Ona obuhvati Dudi mirnim neprijateljskim pogledom. "Ima nas koji nemamo vremena za bacanje." Dudi odvrlja u kompjutersku halu i zagleda se u maine koje su zveketale i svetlucale. Svaka maina imala je sopstvenog posluioca, mlaeg oveka ili enu neutralnog izgleda u istovetnim radnim odelima. Na sredini prostorije nalazio se dug sto na kome su predrauni iz kompjutera bili skupljani u hrpe izbuenih kartica, ili svitaka vrpce, ili dugih traka hartije iz izlaznih printera. Koliina cifara kojima su baratali bila je ogromna, a sve je to izgledalo kao da nema nikakve veze sa ljudima - gomila mainerije sa sopstvenim jezikom. Dudi je saznala vrlo malo o onome ime se ekipa bavila. Poruka iz Andromede i dalje je stizala, ne ponavljajudi se nedeljama, a onda je poela ponovo od poetka; i sve je poelo nanovo. To je omogudilo da se popune mnoge praznine iz prvog emitovanja; poto se Zemlja okrede, oni su mogli da primaju poruku samo u vreme kada je zapadna hemisfera bila okrenuta prema sazveu Andromeda, a dvanaest asova, od svakih dvadeset i etiri, izvor je zalazio za horizont. Kada je poruka ponovo poela da stie od poetka, okretanje Zemlje bilo je u razliitoj fazi u odnosu na Andromedu, tako da su sada mogli biti uhvadeni i delovi poruke koji ranije n isu primljeni. Osoblje u Buldero Felu nastavljalo je oslukivanje, ali nije bilo odstupanja. Kakav god da je bio izvor iz koga je poticala poruka, on je poruivao jednu istu stvar, i to je neprekidno ponavljao. Niko od zainteresovanih nije vie sumnjao da je to neka poruka. ak su i u Odeljenju vazduhoplovnog zapovednika Votlinga govorili o njoj kao o 'emisiji iz Andromede', jer su njen izvor i identitet bili van svake sumnje. Rad na njoj vodili su kao projekat 'A'. Poruka je bila veoma duga, a na osnovu taaka i crtica, kada su protumaene u okviru razumljive aritmetike, dolo se do miliona drugih grupa cifara. Njihovo preobradanje u normalne oblike trajalo bi bez kompjutera itav jedan ivot, pa i uz njihovu pomod trajalo je mesecima. Svaka maina morala je biti podeena za obradu podataka koje je dobijala, a to se, kako je Dudi saznala, nazivalo programiranjem. Program se sastojao od niza prorauna nanesenih na izbuene kartice kojima je maina usmeravana na obavljanje traenog posla. Tada je u nju ubacivana grupa cifara koje je trebalo analizirati - podaci i maina je davala odgovor za nekoliko sekundi. Ovaj proces morao se ponavljati pri svakom novom obraivanju svake grupe cifara. Na svu sredu, za pripremanje materijala za vede kompjutere mogli su se koristiti manji, a sve maine su - pored ulaznih, kontrolnih, raunskih i izlaznih jedinica - imale i odgovarajude ureaje za pamdenje, tako da su se novi odgovori mogli zasnivati na iskustvu ranijih. Najvedi deo toga Dudi je saznala od ljubaznog, strpljivog, uviavnog i taktinog Rajnharta. Posle afere u Bildero Felu, on ju je usrdnije prihvatao i ukazivao joj svoju naklonost, a osedao je i saaljenje prema njoj. Iako je bio duboko i nezgodno upleten u diplomatiju unutar odeljenja, zahvaljujudi kojoj su jedino i mogli da rade, njegove izuzetne rukovodede sposobnosti su, u to vreme, dolazile do punog izraaja. On je nekako uspevao da Fleminga odri u koloseku i da sprei dravne organe da se meaju u posao, a uvek je nalazio i dovoljno vremena da saslua svaije zamisli i probleme; sve vreme ostao je diskretno u pozadini, skakududi sa problema na problem poput neke mirne, osedajne, veoma inteligentne ptice.
21

On bi uzeo Dudi pod ruku i govorio bi joj sasvim jednostavno o onome ta se radi, ka o da poseduje sve vreme i sve znanje na ovome svetu. Meutim, doprli su do takvog stupnja razumljivosti prorauna kada je on morao da sve prepusti Flemingu, i Fleming je sam nastavljao dalje. Kompjuteri su, shvatila je Dudi, predstavljali Flemingovu najpreu i najvedu ljubav, i on je saobradao sa njima nekom vrstom intuitivne magije. To nije bila posledica neke njegove nastranosti u bilo kom smislu; on je naprosto posedovao nadljudsku snalaljivost u razumevanju njihovog jezika. Snalazio se u binarnoj matematici kao riba u vodi, sluedi se skradenim raunskim postupcima koji su od Bridera i Kristine zahtevali sate i sate mukotrpnog rada na proveravanju njihovih rezultata. Ali mu oni nikada nisu pronali neku greku. Jednoga dana, upravo pred Briderov odlazak, Rajnhart pozva njega i Fleminga na dogovor koji je trajao due nego to je bilo uobiajeno, a kada je bio zavren, on ode pravo kod ministra. Slededeg jutra profesor i Fleming odoe u Vajthol zajedno. "Jesmo li svi na okupu?" Ozbornov njitavi glas zarza preko sale za sednice. Oko dugog stola stajalo je dvadesetak ljudi koji su razgovarali po grupicama. Na uglaanom mahagoniju bili su postavljeni upijai, belenice i olovke i, prema sredini stola, srebrni posluavnici sa bokalima i aama. U elu stola nalazio se jedan vedi upija sa ukraenim konim uglovima, za predsedavajudeg. Vandenberg i Votling sainjavali su jednu grupu, Fleming i Rajnhart drugu, a grupa uljudnih inovnika u tamnosivim odelima okruavala je jednu zasenjujudu matronu u kostimu sa cvetnim arama. Ozborn ih struno odmeri pogledom i klimnu glavom najmlaem od Ijudi u tamnosivim odelima koji je stajao kraj vrata. Mladid nestade u hodniku, a Ozborn zauze svoje mesto u elu stola. "Hm!" zarza on. Ostali, vrpoljedi se, zauzee svoja mesta. Vandenberg - na Ozbornov poziv sede sa njegove desne strane. Fleming, zajedno sa Rajnhartom, jogunasto sede sasvim daleko. Nastupi kratko zatije, a onda se otvorie vrata i ue Dejms Robert Ratklif, ministar z a nauku. On ljubazno mahnu rukom jednom ili dvojici svojih podreenih, koji poee da ustaju - "sedi, mome, sedi!" - i zauze svoje mesto kod ukraenog upijaa. Imao je izvanrednu, izuzetno dobro negovanu sedu kosu, zdravo rumeno-belo lice i takve iste prste. Prsti su mu bili veoma jaki, etvrtasti i sa velikim zahvatom: nije ga bilo teko zamisliti kako grabi velike rukoveti. On se prijazno nasmei prisutnima. "Dobro jutro, dame i gospodo. Nadam se da nisam zadocnio." Oni plaljiviji odreno odmahnue glavama i promrmljae: "Niste." "Kako ste, generale?" zauzimajudi cezarsku pozu, Ratklif se okrete Vandenbergu. "Star i bolestan", ree Vandenberg, koji nije bio ni jedno ni drugo. Ozborn se nakalja. "Mogu li da vam predstavim prisutne?" "Hvala. Kao to vidim, ima nekoliko novih lica." Ozborn je znao sva imena, a ministar je svakome ljubazno klimnuo ili ga pozdravio podignutom rukom. Rascvetana primadona bila je u stvari gospoa Tejt -Alen iz Ministarstva finansija, a dola je kao predstavnik Komiteta za stipendije. Kada stigoe do Fleminga, ministrovo reagovanje se promeni. "Ah... Fleming. Nadam se da vie nema indiskrecija." Fleming ga namrgoeno pogleda preko stola. "Drim jezik za zubima, ako na to mislite." "Na to." Ratklif se ljubazno nasmei i pree na Votlinga. "Pokuademo da jedan drugome oduzmemo to manje vremena, je li?" On podie glavu i pogleda u dno stola, na Rajnharta. "Imate li jo nekih novosti za nas, profesore?" Rajnhart snebivljivo kaljucnu u svoju sitnu belu ruku.
22

"To de vam izloiti doktor Fleming." "Izvinite", gospoda Tejt-Alen se nasmei zadovoljno, "ali ja mislim da gospodin Njubi nije sasvim u toku stvari." Gospodin Njubi je bio omalen mrav oveuljak koji je izgledao kao da je navikao na ponienje. "Molim", ree Ratklif, "moda biste mogli da mu ukratko objasnite o emu je re, Ozborne." Ozborn mu objasni. "A sada?" Dvadeset pari oiju, ukljuujudi i ministrove, usmerie se ka Flemingu. "Znamo ta je", ree Fleming. "Alal vera!" uzviknu, gospoda Tejt-Alen. "ta je?" Fleming pogleda u ministra bez ustruavanja. "To je program nekog kompjutera", ree on spokojno. "Program nekog kompjutera? Jeste li sigurni u to?" Fleming samo klimnu. Svi ostali zaagorie. "Molim vas!" ree Ozborn, udarivi pesnicom po stolu. Buka se utia. Gospoa Tejt -Alen podie ruku u plavoj rukavici. "Na alost, gospodine ministre, ima nas koji ne znamo ta je to program kompjutera." Dok je Fleming objanjavao, Rajnhart i Ozborn se zavalie, odahnuvi sa olakanjem. Momak se lepo ponaao. "Jeste li to ispitali u kompjuteru?" upita gospoa Tejt-Alen. "Kompjutere smo koristili da bismo ga razluili. Nemamo nita to bi ga moglo obuhvatiti celog." On lupnu po papirima pred sobom. "Ovo je naprosto neizmerno." "Ako biste imali na raspolaganju neki vedi kompjuter...", natuknu Ozborn. "Nije u pitanju samo veliina. U stvari, to je neto vie od programa." "Pa ta je onda?" upita Vandenberg, nametajudi se udobnije u svojoj stolici. "Bide ovo dui posao." "Sastoji se iz tri dela." Fleming je sreivao svoje papire kao da de to celu stvar uiniti jasnijom. "Prvi deo predstavlja plan... ili, bolje redi, to je matematiki uslov koji se moe protumaiti slino nekom planu. Drugi deo je pravi program, ifra naloga, kako mi to nazivamo. Tredi, i poslednji, deo su podaci, informacija o mainama sa kojima treba raditi." "Bilo bi mi milo ako bi postojala mogudnost..." Vandenberg prui ruku i prihvati papire. "Ne kaem da greite. Voleo bih da nai vezisti provere vau metodologiju." "Uinite to", ree Fleming. Dok je on dodavao papire preko stola, ostali se utiae, puni potovanja, ali je gospoa Tejt-Alen oigledno smatrala da je potreban i nekakav komentar. "Moram da priznam, ovo je vrlo zanimljivo." "Zanimljivo!" Fleming je izgledao kao da de eksplodirati. Zauzdavajudi ga, Rajnhart ga uhvati za rukav. "Ovo je najznaajnije od svega to se dogodilo jo od evolucije mozga." "Polako, Done", ree Rajnhart. Ministar dutke pree preko toga. "ta biste eleli da preduzmete dalje?" "Da napravimo kompjuter koji de to obraditi." "Da li vi stvarno smatrate", ministar je govorio polako birajudi rei paljivo kao da bira okolad bonbone sortirane u kutiji, "da su nam neka bida, iz nekog udaljenog dela te galaksije, koja nikada ranije nisu imala sa nama nikakvih kontakata, sada na prikladan nain poslala plan i program za neku vrstu elektronske maine..." "Da", ree Fleming, a ministar nastavi: "koju mi sluajno posedujemo na ovoj Zemlji?" "Ne posedujemo." "Posedujemo osnovni oblik, ako ne uzorak. Da li je to verovatno?" "To se dogodilo."
23

Fleming je ostavio neubedljiv utisak na skup. Oni su to esto i ranije viali: zaneseni mladi naunici, tvrdoglavi, svadljivi, netrpeljivi u odnosu na odborsku proceduru, prema kojima se ipak treba odnositi sa velikim strpljenjem, jer oni moda predlau neto to vredi truda. Ti slubenici, koje je bilo lako ismevati, nisu bili budale; bili su naviknuti na procenjivanje ljudi i situacija. Mnogo je zavisilo od toga ta misle Vandenberg, Ozborn i Rajnhart. Ratklif se raspitivao kod profesora. "Aritmetika je univerzalna", ree Rajnhart. "Elektronsko raunanje moglo bi takoe biti univerzalno." "Ono bi, u krajnjem ralanjivanju, moglo predstavljati jedini oblik raunanja", ubaci Fleming. Vandenberg podie pogled sa papira. "Pitam se..." "ujte", prekide ga Fleming. "Poruka je bila neprestano ponavljana. Ako vi imate neku bolju ideju, onda se upravljajte prema njoj." Rajnhart nelagodno pogleda u Ozborna, koji je posmatrao ta se zbiva kao kakav zapisniar na utakmici u kriketu. "Zar ne moete da iskoristite neku postojedu mainu?" upita Ozborn. "Ved sam rekao!" "Pitanje mi izgleda sasvim umesno", blago primeti ministar. Fleming se nervozno okrete prema njemu. "Taj program je naprosto ogroman. ini mi se da vi to ne shvatate." "Lepo im objasni, Done", ree Rajnhart. Fleming udahnu i nastavi mnogo smirenije: "Ako elite kompjuter koji je sposoban da odigra solidnu igru dame, on mora biti sposoban da prihvati program od oko pet hiljada grupa naloga. Ako elite neki koji je sposoban da igra ah - a to je mogudno, jer ja sam igrao ah sa kompjuterima - morate ubaciti oko petnaest hiljada naloga. Da biste obradili taj materijal" - on pokaza na papire koji su se nalazili pred Vandenbergom - "potreban vam je kompjuter koji moe da primi hiljadu miliona ili, tanije, desetine stotina miliona cifara pre nego to ak i pone da obrauje podatke." Najzad naoe zajedniki jezik: to je bio blesak uma koji je zasluivao potovanje. "Verovatno je stvar u tome da se prikupi dovoljno jedinica", ree Ozborn. Fleming odreno zavrte glavom. "Nije u pitanju samo veliina; potrebna je nova koncepcija. Nema ureaja na Zemlji..." Naprezao je mozak ne bi li naao odgovarajudi primer, a oni su pomno ekali dok se on priseti. "Nai najnoviji kompjuteri jo rade u mikrosekundama. Ova maina morala bi raditi u milimikrosekundama, inae demo svi ostariti dok ona stigne da obuhvati svu tu ogromnu koliinu podataka. A bio bi potreban i ureaj za pamdenje - po svoj prilici neki ureaj za pamdenje koji bi radio na niskim temperaturama - iji bi kapacitet bio bar jednak kapacitetu ljudskog mozga, ali bi se njima daleko efikasnije upravljalo." "Je li to provereno?" upita Ratklif. "ta biste vi hteli? Moramo raspolagati sredstvima da bismo to dokazali. Kakva god inteligencija da je poslala ovu poruku, ona je daleko ispred nas. Mi ne znamo ni zato su je poslali, ni kome. Ali to je neto to mi ne moemo da uinimo. Mi smo samo homo sapiens koji se gegucka napred. Ako elimo da je protumaimo..." on zastade. "Ako." "To je teorija, zar ne?" "To je analiza." Ministar se ponovo obrati Rajnhartu: "Mislite li da se to moe dokazati?" "Ja to mogu dokazati", ree Fleming. "Pitao sam profesora." "Ja je mogu dokazati tako to du napraviti kompjuter koji de to obraditi", ree Fleming ne uzmiudi. "To nam je bila namera."
24

"Je li ona ostvarljiva?" "To je ono to se nalae u poruci." Ministar poe da gubi strpljenje. Lupkao je svojim etvrtastim prstima po stolu. "Profesore?" Rajnhart je premiljao, ali ne toliko o tome koliko je ovo verovatno, nego o tome ta de da kae. "Za to bi bilo potrebno dosta vremena." "Ali to je ono to bi trebalo uraditi?" "Verovatno." "Bide mi potreban najbolji raspoloiv kompjuter", ree Fleming kao da je sve dogovoreno, "i cela naa sadanja ekipa." Ozborn je izgledao obespokojen; ishod je jo bio sasvim neizvestan za svakoga ko je poznavao situaciju, a ministar je pokazivao znake uvreenosti. "Moemo vam staviti na raspolaganje univerzitetske kompjutere", ree on tonom koji je nagovetavao da je to neto to se samo po sebi razume. Fleming najedanput izgubi strpljenje. "Univerzitetske nitarije! Zar vi mislite da univerziteti danas i u ovakvo doba poseduju najbolje ureaje?" On pokaza preko stola na Vandenberga. "Pitajte vaeg prijatelja vojnika gde se nalazi jedini zaista pristojan kompjuter u ovoj zemlji." Nastupi kratka ledena pauza: svi uesnici sastanka pogledae u amerikog generala. "Trebade mi izvetaj o tom pitanju." "Nede, jer ja du vam redi. Nalazi se u raketnom istraivakom institutu u Tornesu." "Taj je zauzet oko poslova odbrane." "Naravno da je zauzet", ree Felming prezrivo. Vandenberg ne odgovori. Ovaj mladi ovek spadao je u ministrovu nadlenost. Skup je ekao dok je Ratklif dobovao prstima po ukraenoj koi, a Ozborn je procenjivao situaciju kao ne ba naroito povoljnu. Njegov pretpostavljeni bio je nesumnjivo impresioniran, ali ne i ubeen: kao i vedina iskrenih ljudi, Fleming je bio lo advokat; imao je priliku, ali ju je, manje -vie, propustio. Ako ministar nita ne uini, itava stvar de ostati samo deo univerzitetske teorije. Ako neto preduzme, morade da se nagaa s vojskom: morade da ubedi ne samo ministra za odbranu ved i Vandenbergov savezniki komitet da de napor biti vredan truda. Ratklif je oklevao. Voleo je da ljudi ekaju na njega. "Moemo zakljuiti", ree on najzad. "Time de se pozabaviti Kabinet." Izvesno vreme posle sastanka, ekipa nije imala nikakvog posla. Rajnhart i Ozborn su nastavili pregovaranje, oprezno, korak po korak, ali Fleming nije mogao vie nita da uini. Brider je otaljavao svoj preostali posao, Kristina je spokojno sedela u kancelariji, uvek ponovo proveravajudi ono to su ved uradili. Fleming je digao ruke od svega i poveo Dudi sa sobom. "Treba se neim zabaviti dok se oni ne odlue", ree joj i povede je da mu pomogne da se razonodi. Ne moe se redi da joj se udvarao. Naprosto, prijatno se osedao pored nje, bio je srdaan i iznenaujude prijatan partner. Ona otkri da je izvor njegovog nezadovoljstva leao u njegovom nipodatavanju hvalisavaca i razmetljivaca. Bio je mrzovoljan i ponekad plah kad su mu oni sme tali u poslu, ali kad je prestajao da radi, oni su postajali samo mete njemu svojstvenog zajedljivoduhovitog humora. "Britanija polako tone ka zapadu", primeti on jednom kad ga je ona upitala za miljenje o optem stanju stvari, govoredi to uz keenje. Kada je pokuala da opravda svoj ispad u Buldero Felu, on je samo pljesnu po zadnjici. "Oprostiti i zaboraviti, takav sam ja", ree on i narui joj pide. Mnogo ta je podnosila da bi ga zadovoljila: on je bio ljubitelj moderne muzike koju ona nije razumevala, voleo je brzu vonju koja je nju plaila, i voleo je da gleda vestern-filmove, to je nju jo vie plailo. Bio je veoma iscrpljen i uznemiren. Jurili su iz bioskopa na koncert, sa koncerta na dugu vonju, sa duge vonje na dugu
25

pijanku, a kada se sve to zavrilo, on je bio rastrojen. Bio je bar naizgled sredan, ali ona nije mogla da postigne ni to. Osedala se kao da se skriva iza maske. Samo su povremeno odlazili u malu kancelariju u Institutu, a kada su bili tamo, Fleming je flertovao sa Kristinom. Dudi nije mogla nita da mu zameri. Sem na taj nain, on uopte nije obradao panju na nju, a Kristina je bila oaravajude lepa. Bila je, kako se poverila Brideru, "zaljubljena u njegovu pamet", ali izgleda da nije naroito marila da je grle i tipkaju. Nastavljala je ravnoduno sa svojim radom. Ipak, raspitivala se za Tornes. "Jeste li ikad bili tamo, doktore Fleming?" "Jednom." "Kako izgleda?" "Nepristupaan i divan, kao vi. Takoe i veoma snaan, bezduan, neefikasan - za razliku od vas." Pretpostavljalo se da de ukoliko Flemingu dozvole da ode tamo, otidi i ona. Votling je poregledao podatke o njoj i zakljuio da su besprekorni. Otac i majka Flemstad prebegli su iz Litvanije kada ju je pregazila ruska vojska, pri kraju rata sa Hitlerom, a Kristina je roena i odgojena u Engleskoj. Pre svoje smrti, njeni roditelji su, postali naturalizovani britanski podanici, i ona je bila podvrgnuta svim mogudim proveravanjima. Delatnost Denisa Bridera bila je znatno zanimljivija. to se datum njegovog odlaska pribliavao, on je primao sve vedi broj neobjanjivih meugradskih telefonskih poziva, koji su ga izgleda dosta zabrinjavali, mada o njima nikada nije govorio. Jednoga jutra, kad su se u kancelariji nalazili samo on i Dudi, izgledao je zabrinutiji nego obino. Kada je telefon zazvonio, on joj gotovo istre slualicu iz ruke. To je, oigledno, bio jedan od onih poziva; pod nekim izgovorom on napusti kancelariju. Dudi ga je posmatrala sa prozora dok je koraao ograenim prostorom prema drumu gde su ga ekala jedna veoma velika i veoma skupa kola. Kada se on priblii, vozaeva vrata se otvorie i izie neobino visok ofer, obuen u nekakvu livreju koja je podsedala na coupe de ville iz dvadesetih godina naeg veka bledozelenkast, do grla zakopan koporan, pantalone i izglancane kone kamane. "Doktor Brider?" Nosio je tamne naoari i govorio je sa jedva primetnim stranim naglaskom. Kola su bila sjajna i neprirodno lepa kao neka moderna letelica bez krila. Dvostruke radio-antene pruale su se iz zadnjih blatobrana u obliku peraja premaajudi oveju visinu - ak i visinu toga oveka. Celokupna oprema bila je apsurdno uvedana u odnosu na normalne proporcije. Dok je Brider ulazio, ofer je pridravao otvorena zadnja vrata automobila. Brider ugleda neobino iroko sedite, pod prekriven debelim tepihom, plavo zasenene prozore i, na suprotnom kraju sedita, omanjeg zdepastog oveka, bez ijedne dlake na glavi. Omanji ovek isprui ruku na kojoj se isticao prsten. "Ja sam Kaufman." ofer ponovo zauze svoje mesto ispred staklene pregrade i oni kretoe. "Nemate nita protiv da se provozamo unaokolo?" to se tie Kaufmanovog naglaska, tu nije moglo biti nedoumice: on je bio Nemac, bogat i uporan. "Suvie se govorka ako nekoga primete na izvesnim mestima." Zau se neki tih um pored njegovog uva. On podie telefonsku slualicu od slonove kosti koja se nalazila pred njim. Brider primeti da ofer neto govori u mikrofon ugraen pored upravljaa. "Ja." Kaufman je sluao trenutak, a potom se okrete i pogleda kroz zadnji prozor. "Ja, Egon, vidim. Pa onda vozi ukrug, jasno? Und Stuttgart... poziv za tutgart." On spusti slualicu i okrenu se Brideru. "Moj ofer kae da nas prati neki taksi." Brider se nervozno okrete. Kaufman se nasmei, ili bar pokaza zube. "Budite bez brige. U Londonu uvek ima taksija. Videde da ne idemo nigde. Vano je da sam pozvao tutgart." On otvori srebrnu tabakeru u kojoj su bile minijaturne cigare. "Puite?" "Ne, hvala."
26

"Poslali ste mi teleksom poruku u enevu." Kaufman uze jedan cigarilos. "Pre nekoliko meseci." "Da." "Otada nam se niste javljali." "Predomislio sam se." Brider zatrepta uzbueno. "A sada je, moda, vreme da se vratite na staro. Znate, bili smo u velikoj zabuni nekoliko poslednjih meseci." Bio je svean, ali prijatan i blagog izraza lica. Brider ponovo pogleda kroz zadnji prozor sa osedanjem krivice. "Ne brinite, kaem vam. O njemu se vodi rauna." Zatim kraju svoga cigarilosa prinese srebrni upalja ukraen dragim kamenjem i povue dim. "Da li je stvarno postojala poruka?" "Jeste." "Sa neke planete?" "Sa neke veoma udaljene planete." "Negde u Andromedi?" "Tako je." "Pa, to je poprilino daleko." "emu sve...?" Brider nabra nos kad dim od cigare doleluja do njega. "emu sve ovo? Dodi du i na to. U Americi - ja sam u to vreme bio u Americi - zavladalo je veliko uzbuenje. Svi su bili veoma uznemireni. Takoe i u Evropi - svugde. Tada je vaa vlada izjavila: Nita. To nije nita. Redi demo vam kasnije i tako dalje. A ljudi zaboravljaju; meseci prolaze, a ljudi postepeno zaboravljaju. Druge stvari zaokupljaju njihovu panju. Ali, ima li tu neega?" "Zvanino, nema." "Ne, ne - zvanino nema niega. Pokuali smo, ali svuda smo nailazili na dutanje. Svima su usta zapeadena." "Ukljuujudi i moja." Do tada su ved upola obili Rident park. Brider pogleda na svoj asovnik. "Moram se vratiti nazad ovog popodneva." "Radite za britansku vladu?" Kaufman to ree tako kao da razgovara reda radi. "Ja sam lan ekipe koja radi za nju", ree Brider. "Radite na poruci?" "Zato bi vas to zanimalo?" "Nas zanima sve to ima bilo kakav znaaj. A ovo moe imati veliki znaaj." "Moe, ali i ne mora." "Meutim, vi nastavljate rad? Molim vas, ne pravite se tako tajanstveni. Ne pokuavam da vas ispitujem." "Ja nedu dalje raditi na tome." "Zato?" "Ne elim da veno sluim vladi." Prooe pored zoolokog vrta i skretoe nadole prema Portland plejsu. Kaufman je zadovoljno pudkao svoju cigaru dok je Brider ekao. Kad skrenue ka zapadu, u Merileboun, Kaufman ree: "Vi biste eleli neto unosnije? Sa nama?" "Upravo sam to mislio", ree Brider, trepdudi i gledajudi u svoja stopala. "Posle one vae male guve u Bulderou?" "Vi znate za to?" Brider ga otro pogleda. "Kod Oldrojda?" "Naravno da znam." Bio je veoma prijazan, gotovo otuan. Brider ponovo poe da prouava svoje cipele. "eleo sam da izbegnem neprilike." "Ne bi trebalo da tako lako odustajete", ree Kaufman. "Isto tako ne smete hukati ljude protiv vas. Moda demo biti zauzeti oko neega drugog." Okrenue opet na sever, du Bejker strita.
27

"Mislim da bi trebalo da ostanete tamo gde ste", ree on. "Ali treba da odravate vezu sa mnom." "Koliko?" Kaufman razrogai oi: "Izvinite?" "Ako elite da vam dajem informacije." "Zaista, doktore Brider?" Kaufman se nasmeja. "Nemate stila." Interkom zazuja. Kaufman podie slualicu. "Kaufman... Ja, ja... Das ist Felix?" Napravie jo dva kruga oko parka, a onda ostavie Bridera nekoliko stotina metara ispred Instituta. Dudi ga je posmatrala dok je dolazio, ali on joj nita ne ree. Ionako je bio veoma nepoverljiv prema njoj. Pola sata kasnije, taksi koji je pratio Kaufmanova kola stade pored jedne telefonske govornice i iz njega izie Heris. Noga mu je jo bila u zavojima i on se kretao sa naporom, ali je smatrao da je sposoban za rad. Plati oferu i othrama do govornice. Kada se taksi udaljio, prioe neka druga kola i zaustavie se ekajudi ga. Na poziv je odgovorio jedan mrzovoljan konjiki porunik iz Ministarstva odbrane, Votlingov autant, koji je u to vreme bio, kako se to kae, 'integrisan'. "Razumem. Pa, bide bolje da doete i podnesete izvetaj." Tek to on spusti slualicu ulete Votling, ustar i uznemiren, sa jo jednog sastanka sa Ozbornom. "Brbljaju, brbljaju, brbljaju. Jedino to i rade." On zavitla svoju torbu sa stolice. "Ima li ta novo?" "Javljao se Heris." "I?" Votling zauze svoj sto, jednostavan metalni sto u jednostavnoj sobi betonskih zidova, sa uputstvima za gaenje poara na vratima. Autant podie obrvu konjaniki izvebano. "Kae da je video Bridera sa nekim budovanom." "Sa kim? Mani se argona!" "Kaufmanom, gospodine." "Kaufmanom?" "Intel. Ljudi iz Intemacionalnog kartela." Votling je zurio u beli zid pred sobom. Jo je postojao izvestan broj velikih kosmopolitskih kartela uprkos zakonima protiv trustova i administraciji Zajednikog trita. Njihovo delovanje nije bilo nezakonito na neki opipljiv nain, ali oni su bili toliko modni da su u nekim sluajevima hvatali evropsku trgovinu u gotovo smrtonosan stisak. U vreme kada je Zapad bio izloen bojkotu pojedinih ili svih zemalja od kojih je zavisilo njegovo snabdevanje sirovinama, postojao je zastraujudi broj beskrupuloznih trgovinskih agencija, a Intel je bio optepoznat i omraen zbog potpunog nedostatka skrupula. Moglo se sa velikom verovatnodom raunati na to da de sve to na neki nain dospe u njegov posed biti unosno unoveno u nekoj drugoj prestonici kada se za to ukae prva povoljna prilika. "Jo neto?" "Ne. Napravili su dva ili tri kruga u Kaufmanovoj pokretnoj dinovskoj palati, zatim su ga dopremili u bazu." Votling je gladio bradu dok je paljivo i metodino sabirao misli. "Misli li da je bio upleten u to dok je radio u Bulderou?" "Heris misli da jeste." "Misli li da su zbog toga Herisa smotali, sredili i isprebijali?" "Delimino." "Oni su poslednji za koje bismo poeleli da budu upleteni u to."
28

Kada bi jednom neto dospelo u ruke Intela, bilo je gotovo nemogudno pratiti ta se kasnije sa tim deava. Oni su imali besprekorno legalnu organizaciju u Londonu, registrovane kancelarije u vajcarskoj i ogranke bar na tri kontinenta. Njihovim privatnim telekomunikacija ma neprekidno su strujale informacije, i tu se moglo postidi veoma malo. Nisu postojala ovladenja za preispitivanje takve vrste operacija. Dok ste pretraivali neku kancelariju na Pikadiliju, ono to ste zagubili, ved je bilo trampljeno za mangan ili boksit u nekoj od ni najmanje poeljnih drava. Nita nije bilo sveto niti bezbedno. "Pretpostavljam da de ih Brider kljukati materijalom", ree on. "Oekuje se da de on otidi", podseti ga njegov autant. "Sumnjam da de sada otidi. Oni de mu dobro napuniti depove." On uzdahnu. "U svakom sluaju, on de sve saznati od Fleminga. Povezani su kao crevca." "Mislite li da je i Fleming umean?" "Pih!" Votling gurnu svoju stolicu nazad, diudi ruke od svega. "On je samo beznadena naivina. Izlanude tajnu bilo kome samo da bi pokazao koliko je nezavisan. Vidi ta se dogodilo poslednji put. A sada de se oni nalaziti meu nama." "Kako?" "Kako? Trebalo bi da se bavi pisanjem zbirke fraza. Sele se u nae V.O. Vojno odeljenje; engleski W.D. skradeno od War Department; prim. prev. etvrti, eto kako. Prava papazjanija. Fleming eli da sagradi svoj superkompjuter u Institutu za raketna istraivanja u Tornesu." "Oh?" "To je strogo poverljivo." "Razumem, gospodine." Autant je izgledao nenapadno diskretan. "Je li to potvreno." "Bide. Osetio sam da je to besmislica im sam uo za to." Vandenberg je besneo. "I svi saveznici, takoe; a nije ni udo. Ali Rajnhart se sav predao tome, a i Ozborn i njihov ministar. Verujem da de i kabinet biti za to." "U tom sluaju ne moemo im zabraniti pristup?" "Moemo motriti na njih. Ako ikoga treba da zadrimo, onda je to Heris." "U Tornesu imaju vlastito osoblje za obezbeenje, armijsko", dodade autant s ponosom. Vazduhoplovni zapovednik frknu prezrivo. "Heris moe da sarauje sa njima." "Heris eli da se ispetlja iz toga." "Zato?" "Kae da je siguran da su ga otkrili." "Kako? Izvinite." Votling mu se osmehnu. "Kako to?" "Pa, pretukli su ga u Bulderou. Verovatno misle da je nanjuio neto krupnije nego to je ovo." "Verovatno i jeste. Gde je on sada?" "Uhodi ih. Dodi de kasnije da podnese izvetaj." Ali Heris nije podneo izvetaj, ni kasnije, niti bilo kada. Dudi i Fleming naoe njegov le slededeg jutra ispod prekrivaa sedita u Flemingovim kolima. Kad su obavljene formalnosti u policijskoj stanici i kad je le odnesen i podvrgnut uobiajenom postupku, njih dvoje se, poto se Dudi nije osedala dobro, vratie u kancelariju; tu zatekoe poruku za Felimnga da se odmah javi ministru za nauku. Dudi, koja je ekajudi sa Kristinom imala razgovor sa Votlingom, bila je obeshrabrena i utuena. Kristina je nastavila rad, prekinuvi ga jedino da bi dala Dudi dva aspirina, ponaajudi se kao osoba koja udeljuje milostinju nekome ko je ne zasluuje. Pre nego to je krenuo u Ministarstvo, Fleming poljubi Dudi u obraz. Ona mu se neno osmehnu. "Zato li su mi ovo natovarili na vrat?" ree on. "Nisu to oni natovarili tebi. Oni su to svalili na mene, kao upozorenje." Ona ode u toalet i ponovo oseti muninu.
29

Fleming se vrati pre ruka, trijumfujudi i nadimajudi se od ushidenja. On zgrabi Kristinu sa stolice i privue je k sebi. "Gotovo je!" "Gotovo?" zapanji se Dudi na drugom kraju prostorije. "Ovladenje u tri primerka od viih slubenika Zapovednitva turboelisnih vazduhoplovnih snaga. irom su otvorili svoju blistavu ogradu od bodljikave ice." "Tornes?" upita Kristina odgurnuvi ga. Fleming se nasloni na sto sa nogarima. "Velikoduno nam je dozvoljeno da koristimo njihov divni, divni poresko -obvezniki ureaj koji je do sada bio upotrebljavan za igranje vojnika." "Kada?" upita Dudi. Fleming kliznu sa stola, prie joj i zagrli je. "im budemo spremni. Prioritet A na velikom kompjuteru - izuzimajudi ono to se tako smeno naziva nacionalnom opasnodu. Oprostide nam jutarnje smotre, snabdede nas propusnicama, uzede nam otiske prstiju, isprade nam mozak i pretraide nam kosu ne bi li nali male ivotinjice. I nainidemo udo ovoga doba." On ostavi Dudi i prui ruke prema Kristini. "Ti i ja, mila! Mi demo im odrati lekciju, zar ne? Je li to provereno? - pita njegova visost ministar. Mi demo im to dokazati! Neka se sve etiri strane sveta spreme za borbu i mi demo ih zaprepastiti - kako ree ona dama u striptiz-klubu. A Srebrna krila de nam izdati nareenje za pokret." Poe da peva 'Srebrna krila meu zlatom', i povede ih obe na ruak, koji Dudi nije mogla ni da okusi. Od Bridera ni traga ni glasa. Posle podne ih pozva Votling, staloen, ali strog poput nekog kolskog inspektora. Primorao ih je sve troje da sede dok im je on itao bukvicu. "Ono to se dogodilo Herisu nastalo je kao neposredna posledica njegove sar adnje sa vama." "Ali on je samo odravao maine u laboratoriji!" "Bio je u vojnoj obavetajnoj slubi." "Oh!" Za Kristinu i Fleminga to je bila novost. On je reagovao donekle grubo i nametljivo. "Rekoste li naoj?" "Naoj." "Divno." "Ne laskajte sebi da je to sve nastalo zbog onoga to vi radite. Jo niste toliko vani." Devojke su sedele i sluale, a Votling je svoju panju usmerio iskljuivo na Fleminga. "Heris je verovatno uleteo u neto drugo dok je vas obezbeivao." "Zato nas je obezbeivao ako nismo vani?" "Ljudi - drugi ljudi - ne znaju da li je to vano ili nije. Oni znaju da se neto dogaa zahvaljujudi tome to ste se vi izbrbljali. To moe imati veliki strateki znaaj, ali i ne mora." "Znate li ko je ubio Herisa?" upita Fleming krotko. Verovatno je postao svestan svog udela u Herisovoj smrti. "Da." "To je ipak neto." "A znamo i ko ih je potplatio." "Pa onda znate sve." "Sem to nedemo smeti ni da ih taknemo", ree Votling usiljeno. "Iz diplomatskih razloga." "Opet divno." "Ovo nije ba naroito divan svet." On ih obuhvati pogledom kao da obavlja neku neprijatnu dunost. Bio je to skroman i nenametljiv ovek, koji je mrzeo pridikovanje. "Vi koji ste iveli spokojni i neuznemiravani u svojim laboratorijama, morate shvatiti jedno: sada sudelujete u op." "U emu?" upita Fleming. "U operacijama. Ako ova vaa zamisao procuri napolje, to de nam stvoriti grdne neprilike."
30

"Ko su to mi?" "Domovina." "Ah da, naravno." Votling pree preko toga. Nasluao se dosta o Flemingovom stavu prema Dravnoj upravi. "ak i ako se ne ostvari, to de privudi panju. Tornes je znaajno mesto i ljudi nede aliti truda da saznaju ta se tamo deava. Zbog toga vas upozoravam - sve vas." Fiksirao ih je, jedno po jedno, svojim ivahnim plavim oima. "Vie niste na univerzitetu - sada ste u dungli. To moe da izgleda i kao dosadno izlapelo birokratisanje, sa mnotvom naklapanja i suvoparnih izvetaja politiara i vladinih slugu kao to sam ja, ali to je ipak dungla. Za to vam jamim. Tajne se kupuju i prodaju, ideje se kradu, a ponekad i ljudi bivaju ozleeni. Tako se obavljaju svetski poslovi. Molim vas imajte to na umu." Kada on ode, Fleming se vrati kompjuterima, a Dudi krenu u Vajthol po dalja uputstva. Brider se, kasnije u toku dana, uunja usplahiren traedi Fleminga. "Denise..." Fleming buno ulete iz sale sa kompjuterima, "kredemo!" "Kredemo?" "Tornes. Skuvali smo ih." "Oh, dobro", ree Brider skrueno. "Pridobili smo ministra za nauku. oveanstvo se upravo sprema da uini jedan mali korak napred u dungli, kako rekoe nai uniformisani prijatelji. Zato se ne predomisli? Pridrui se srednoj gomili." "Hodu. Hvala ti, Done." Brider pogleda u svoja stopala i snebivljivo mrdnu nosom. "Zbog toga sam te i traio. Predomislio sam se." Dok je Dudi stigla do Ozborna, on je ved bio obaveten o ovome.

4. IEKIVANJE
U Tornes jo niko nije doao radi zabave. Najbrim putem bilo je potrebno dvanaest asova od Londona, avionom do Aberdina; a potom brzom dizelkom preko kotske visije, do Gerloha na zapadnoj obali. Tomes je bio prva stanica severno od Gerloha; tu nije bilo niega sem malog oronulog sela, divlje stenovite obale i pustara. Institut za istraivanja bio je podignut na grebenu naspram prostranog moreuza izmeu ostrva Skaj i ostrva Luis, a sa kopnene strane bio je omeen visokom ianom ogradom kroz koju je sprovedena elektrina struja, s bodljikavom icom na vrhu. Sa obe strane ulaza bile su straare, a du ograde i preko vrha grebena patrolirali su vojnici sa psima. Sa morske strane prostirala se tmurna voda Atlantskog okeana, sa jednim ostrvom koje su naseljavale ptice i, povremeno, ponekim patrolnim amcem Kraljevske mornarice. Sve je bilo zeleno, tmurno i tamno, naoblaeno i, izuzimajudi povremenu buku iz unutranjosti logora, uopte uzev bio je to miran kraj. Kada su stigli Rajnhart i Fleming padala je kia. Na stanici ih doeka crni slubeni autom obil koji je vozila jedna mlada ena u zelenoj uniformi i koji ih, ljapkajudi po izlokanom drumu preko pustare, doveze do ulaza u logor. Tamo im je jedan narednik, pripadnik Argilskog puka Junokotlanana, proverio isprave i telefonom pozvao direktora, obavestivi ga da su stigli. Upravne kancelarije bile su smetene u dugoj uzanoj jednospratnici, podignutoj na sredini otvorene zaravni. Mada je bila nova i savremeno projektovana, ona je ipak odavala uobiajen sumoran utisak barake, ali je unutranjost direktorove kancelarije delovala sasvim drugaije. Blistavi pod od ebonovine, svetiljke sa belim pokretnim abaurima, prozori prekriveni zastorima koji su dosezali do poda i geografske i pomorske mape na zidovima uokvirene ramovima od politiranog drveta. Direktorov radni sto bio je prostran i ukraen; a za njim je sedeo ovek uskog
31

izboranog lica; na stolu se nalazila mala ploica na kojoj je skladnim crnim slovima bilo ispisano: DR F. T. N. DIRS. On ih pozdravi utivo, ali ne naroito oduevljeno, uz oigledno pritvorno ograivanje od onoga to radi. "Videdete da je ovo vrlo dosadno mesto", ree nudedi ih cigaretama iz sjajne stone tabakere u obliku kapsule rakete. "Mi se, naravno, znamo po uvenju." Rajnhart je klonulo sedeo u jednoj od stolica za posetioce; one su bile toliko niske da je on jedva mogao videti direktora za stolom. "ini mi se da smo se dopisivali oko pradenja projektila." Morao je da istegne vrat da bi mogao da govori; to je oigledno radio namerno. Fleming to zapazi i nasmei se. Fiziar po struci, Dirs je godinama bio vii nauni izvrni organ za odbrambene projektile, tako da je sada vie liio na nekog oficira na rukovodedem poloaju nego na naunika. Utirkana uniforma skrivala je razoaranog istraivaa, ali on je zbog toga bio samo jo zavidljiviji u odnosu na tu rad i jo vie razdraen mnotvom sitnica sa kojima je svakodnevno morao da se bakde. "Po svemu to sam uo, ved je bilo vreme da dobijete posao iza bodljikave ice." Bio je mrzovoljan, ali umean; imao je razraene planove za njih. "Naravno, bide teko. Ne moemo vam dati neograniene povlastice." "Mi ne traimo..." poe Rajnhart. Fleming ga prekide. "Ustanovljen je neki prioritet, ako sam dobro shvatio." Dirs mu uputi otar i hladan pogled, pa otrese pepeo u pepeljaru nainjenu od odlivka klipa. "Za vas su odvojeni izvesni sati na glavnom kompjuteru. Imadete sopstveni radni blok i stambene etvrti za vau ekipu. Oni de spadati u na delokrug i vi dete biti pod naim nadzorom, ali dete imati propusnice i modi dete slobodno da dolazite i odlazite kada god zaelite. Major Kvadring je zaduen za nau bezbednost, a ja sam zaduen za sve istraivake projekte." "Ne za nae", ree Fleming ne gledajudi u Rajnharta. "Moji zadaci su vie ovozemaljski i vie se odnose na sadanjost." Koliko god je to bilo mogudno, Dirs je pokuavao da zaobie Fleminga i obradao se profesoru. "Vi potpadate pod nadlenost Ministarstva za nauku, to je vie idealistiki, mada je moda malo prenaglaeno i promaeno." Na jednom kraju radnog stola nalazila se uramljena fotografija njegove ene i dvoje male dece. "Pitam se kako oni ivotare?" ree Fleming Rajnhartu kad izioe. Napolju je i dalje pljutala kia. Jedan od Dirsovih asistenata povede ih ograenim prostorom, preko mokre trave betonskim stazama izmeu nizova niskih, poluukopanih u zemlju, graevina nalik na bunkere, do prostora za lansiranje na rtu. "Danas je ovde prilino tiho", ree asistent dok su oni krivili glave da bi izbegli mlazeve kie. "Bura moe dunuti za tren oka." Na nagnutim rampama poivalo je nekoliko manjih raketa umotanih u najlonske prekrivae i usmerenih prema moru, a jedna veda bila je postavljena vertikalno na glavnoj rampi za lansiranje. Delovala je masivno i kao da je prikovana za zemlju, poto je bila privrdena za postolje. "Mi se ovde ne bavimo neim stvarno krupnim. To su sve rakete za presretanje; velika razorna mod smetena na malom prostoru. Sve to, svakako, spada u visoke domene. Mi ne ohrabrujemo posetioce, kao to je to uobiajeno." Glavni kompjuter bio je veoma impresivan; nalazio se u velikoj laboratorijskoj zgradi. Uvezen je iz Amerike i bio je tri puta vedi od bilo ega to je do tada upotrebljavano u te svrhe. Deurno osoblje dalo je Flemingu raspored sa naznaenim terminima koji su bili rezervisani za njega; oni su se ponaali sasvim prijateljski, mada izgleda da nisu bili naroito zainteresovani. Stavljena im je, takoe, na raspolaganje jedna prazna zgrada sa kancelarijama, kao i izvestan broj montanih kudica za stanovanje - malih i skromnih, ali istih i opremljenih potrebnim nametajem. Odljapkali su u nakvaenim cipelama do zone za osoblje, gde im pokazae trpezariju i salon za upravno osoblje, prodavnicu, perionicu i garau, bioskop i potu. U logoru su se mogle zadovoljiti
32

sve potrebe; nije bilo nikakve nude da se izlazi iz njega, sem ukoliko neko nije bio eljan da se nagleda vresa i neba. U toku prva dva ili tri meseca preselili su se samo oni koji su inili jezgro ekipe: Fleming, Brider, Kristina, Dudi i nekoliko mlaih asistenata. Njihove kancelarije su se sve vie punile proraunima, nacrtima, kopijama i pojedinim delovima eksperimentalne automatske opreme. Fleming i Brider su nodima raspravljali o strujnim kolima i elektronskim komponentama i, malo-pomalo, u zgradu se useljavalo sve vie asistenata, istraivaa i konstruktora, crtaa i inenjera. Poetkom idudeg meseca, na licu mesta se pojavila firma preduzimaa iz Glazgova, ukraavajudi logor tablama sa natpisima MEKINTAJER i SINOVI. U prostoru omeenom njima, podalje od ostalih graevina logora, podignuta je jedna zgrada za novi superkompjuter, kako je nazvana ova tvorevina Flemingovog uma, u koju su unoeni mnogi kamionski tovari opreme koja je poela da stie. Starosedeoci logora posmatrali su sve ovo sa ivim ali nepristrasnim interesovanjem, nastavljajudi rad na sopstvenim projektima. Otprilike jednom nedeljno zaula bi se huka blesnuo bi plamen sa rampe za lansiranje, i tako bi novih etvrt miliona funti sakupljenih od poreskih obveznika odletelo u vazduh. Ovce i goveda na pustari uspaniili bi se, ali nekako mlitavo, a zatim bi usledilo nekoliko dana pojaane aktivnosti u projektantskim kancelarijama. Ako se ovo izuzme, inae je bilo mirno kao u nekoj neotkrivenoj zemlji, a kada je prestala kia bilo je nepojmljivo lepo. Pripadnici Rajnhartove ekipe koji su bili mlai po rangu, svesrdno su se druili sa naunicima iz odbrane i sa vojnicima koji su ih uvali. Oni su zajedno jeli, pili, ili na izlete i jedrili u malim amcima po zalivu. Meutim, Brider i Fleming su etali za svoj raun tako da ih prozvae nebeskim blizancima. Kada nisu bili u zgradi kompjutera ili u kancelarijama, obino su boravili u kudici jednoga od njih dvojice, radedi. Povremeno, Fleming bi se hvatao ukotac sa nekim problemom, a Brider bi za to vreme odlazio motornim amcem na ptije ostrvo, Torholm, nosedi sa sobom dogled. Rajnhart je delovao iz Londona, navradajudi povremeno, ali je najvie vremena provodio oko Vajthola, petljajudi se oko planova, dozvola, budeta i beskrajnih izvetaja koje je zahtevala vlada. Nekako su uspevali da sve to zatrae i dobiju brzo, bez odugovlaenja. Doba Ozbornovog gazdovanja je, kako skromno ree Rajnahrt, prolo. Jedino Dudi nije imala neki odreen posao. Njena kancelarija bila je odvojena od ostalih, u upravnom administrativnom bloku, a stanovala je sa enama naunicima iz odbrane. Mada je bio veoma srdaan, Fleming je bio suvie zauzet, a da bi mogao da provodi vreme sa njom; to se tie Bridera i Kristine, ne bi se ba moglo redi da im je Dudi nedostajala. Uspevala je da stekne opti uvid u ono to se dogaa; ponekad je izlazila sa nekim od vojnih slubenika, ali na tome se sve i zavravalo. U dugim zimskim veerima vezla je goblene i vajala u glini, tako da je stekla ugled osobe koja ima smisla za umetnost, ali ona je, u stvari, samo ubijala dosadu. Kad je novi kompjuter bio skoro gotov, Fleming je povede da joj ga pokae. Njegov lini stav predstavljao je meavinu omalovaavanja i bojazni; moda je bio na sasvim pogrenom putu, ili je to moda predstavljalo neto nezamislivo i strahotno. Preovlaujudi utisak koji je on ostavljao bio je utisak umora, bio je oajno umoran i umorno oajan. Sama mainerij a bila je zaista impresivna. Bila je toliko velika da je umesto da ona bude smetena u prostoriji, u njenoj unutranjosti napravljena prostorija sa kontrolnim ureajima. "Mi smo vam kao Jona u kitovoj utrobi", ree joj on pokazujudi na tavancu. "Jedinica za hlaenje je tamo gore - helijumski aparat za pretvaranje gasa u teno stanje. Tamo teni helijum stalno tee oko jezgra." Iza masivnih dvostrukih vrata zatidenih od vatre nalazila se jedna prostorija, prostrana kao kakva dvorana za ples, sa zidom do tavanice koji ju je delio na dva dela, a koji se sastojao od raznih ureaja. Njemu nasuprot, na sredini, bio je postavljen glavni kontrolni sto, okrenut svojom zadnjom stranom prema vratima; pored njega su se nalazili nekakav nakinuren daktilografs ki sto,
33

s jedne strane, i jedna tamparska maina s druge. Uz daktilografski sto i uz printer bili su postavljeni spojeni pultovi sa trakama i ureaji za buenje kartica. Glavne sijalice jo nisu radile: na kontrolnom stolu nalazila se samo jedna sijalica, a izvestan broj monterskih svetiljki visio je sa police ureaja. Prostorija je bila poluukopana u zemlju i nije imala prozora. Bila je nalik na tajanstvenu pedinu. "Sve ovo", ree Fleming pokazujudi na zid koji je inio ureaj naspram njih, "predstavlja kontrolnu jedinicu. Ono je konzola s prkljucima." On joj pokaza tastaturu za automatsko otkucavanje, magnetski trakasti ralanjiva i jedinicu za buenje kartica. "On je napravljen sa namerom da se ostvari neka vrsta osedajnog magnetnog sistema, ali mi smo ga preinaili tako da on sada slui za ralanjivanje kopija. Time olakava posao smrtnicima koji imaju samo oi." "On?" Fleming nekako udno pogleda u nju. "Kaem on, jer me podseda na um. Gotovo na linost." Ona je toliko vremena provela na ograncima svega toga da se bezmalo saivela sa takvim rezonovanjem. Sasvim je zaboravila na drhtavicu koja ju je obuzela u Buldero Felu kada je poruka iz vasione prvi put dospela do njih. Bilo je toliko uzbuna i napada da je ishod postao neizvestan, ali sama poruka bila je, u svakom sluaju, svedena u ovozemaljske okvire zgrada, ianih ograda i komplikovanog ureaja koji je predstavljao ovekovo delo. Ali stojedi tu pored Fleminga, koji je odavao utisak ne samo umornog oveka nego oveka opsednutog i progonjenog nekakvom unutranjom prinudom, ona nije mogla, a da ne oseti neku tajanstvenu, tuinsku silu koja vreba u tami prostorije. Ona ju je samo dotakla i odjezdila. Nije se nastanila u njenom mozgu kao to je to, izgleda, bio sluaj sa njim, ali dovela je do toga da ona ponovo uzdrhti. "A ovo je izlazna jedinica", ree Fleming, koji izgleda nije zapazio kako se ona oseda. "Njegovi normalni procesi razmiljanja odvijaju se u oblasti binarne aritmetike, ali mi smo postigli d a ih on otkucava u decimalama tako da ih odmah moemo proitati." Zid koji su inili ureaji pred njima bio je podeljen na dva dela nizom kontrolnih tabli. "ta je ovo?" upita Dudi pokazujudi na nizove od nekoliko stotina siudnih neonskih sijal ica poreanih izmedu dve perspeksom obloene metalne ploe, koje su trale pod pravim uglom iz kudita ureaja. "To sve sainjava kontrolnu jedinicu. Svetiljke naprosto pripadaju napravi preko koje se prati napredovanje procesa. One pokazuju stanje podataka koji prolaze kroz mainu." "Da li je neki podatak ved proao?" "Ne, nije jo." "Izgleda da ste sasvim sigurni da de sve ovo funkcionisati." "Nikada mi nije ni palo na pamet da nede. Bilo bi besmisleno da su nam poslali plan za neto to ne bi radilo." Samouverenost u njegovom glasu nije bila posledica samo njemu svojstvene arogancije nego i neega to se iskazivalo kroz njega. "Ako shvatate ta hodu da kaem." "Da, shvatam. Uglavnom." On mahnu rukom u pravcu obloenih metalnih ploa. "Nisam sasvim naisto emu one slue. To su elektrini prikljuci sa oko hiljadu volti izmeu njih, i zbog toga smo ih prekrili sigurnosnim poklopcima. Oni su se nalazili u planu, pa se i nadam da demo saznati kako se koriste. Verovatno da oni predstavljaju neku vrstu osedajnih instrumenata." I ovoga puta je izgledao potpuno siguran u ono to govori i ni najmanje nije bio zbunjen sloenodu svega toga. Kao da je njegov um dugo pripreman za to i kao da je to dugo iekivao. Dudi pomisli koliku je enju i prazninu morao osedati pre godinu dana kada je govorio o probijanju i ruenju prepreka. Ne bi se moglo redi ni da je sada sretniji. Seti se Briderovih rei: "Don nikada nede biti sredan." Sve drugo izgledalo je prozaino u poreenju sa tim dok su tumarali po prostoriji.
34

"Ovo radi na taj nain", ree Fleming, "to se podaci automatski otkucavaju unutra - to je najbri nain kojim raspolaemo. Kontrolna jedinica odluuje ta treba da se ini. Aritmetike jedinice obavljaju raunske operacije - pozivajudi se, ukoliko zatreba, na skladite memorije i ostavljajudi novu informaciju u njega - a odgovor se otkucava na printeru. Glavni kanali za sprovoenje kablova smeteni su ispod poda, a aritmetike jedinice nalaze se du bonih zido va. To je zaista jedan sasvim uobiajen sistem, ali tu se uobiajenost i zavrava. On ima brzinu i kapacitet koji se jedva mogu i zamisliti." Oko njih je vladala potpuna tiina. Sa svih strana nalazili su se sjajni nizovi metalnih kudita, skrivajudi svoje tajne, a pred njima se, u polutami, nazirala bezizraajna povrina kontrolne table. Fleming je stajao, povremeno se obazirudi unaokolo, kao da je i on sastavni deo svega toga, u istoj meri kao to je bio i sastavni deo svoga automobila kada je vozio. "Izgledade lepe kada bude radio", ree on i povede je u prostor iza kontrolnih polica. Bila je to prostrana polukruna prostorija, slabo osvetljena kao i ostale, sa jednim golemim, metalom obloenim stubom koji se izdizao u njenom sreditu. "Ovo je, u stvari, njegova utroba: ureaj za pamdenje." On skide jednu plou na niem delu stuba i osvetli njegovu unutranjost lampom sa elektrinim lukom. "Ima jedan lep mali poslid za vas, iz molekulame elektronike. Pamdenje je u jezgru, a jezgro se dri u potpunom vakuumu na temperaturi od jednog ili dva stepena iznad apsolutne nule. Tuda ulazi tean helijum." Zavirivi unutra, Dudi ugleda jednu kocku od neega nalik na metal, povrine strana od oko 30 kvadratnih decimetara, hermetiki zatvorenu u jednoj staklenoj cevi i okruenu cevima za hlaenje. Fleming je govorio mehaniki, kao da dri predavanje. "Svako jezgro sastavljeno je od alternativnih obloga od sprovodljivih i nesprovodljivih materjala, oko pet stotina njih, izukrtanih tako da ine jedno sade. Na taj nain je mogude dobiti kompletan da-ne selekcioni sistem strujnog kola na delidu metala koji se jedva moe videti." "Je li to ekvivalentno modanoj deliji?" "Jeste, ako ba hodete." "A koliko ih ima ovde?" "Jezgro je kocka visine tri metra. To predstavlja nekoliko miliona miliona. A ima est jezgara." "Vede je od ovejeg mozga." "Oh, svakako. Mnogo vede. I bre. I efikasnije." On ponovo namesti plou i ne ree vie nita o tome. Ona je pokuavala da zamisli kako de to u stvari raditi, ali to je isto toliko prevazilazilo njene modi kao i sam pokuaj da shvati o emu se zapravo radi; bilo je to suvie obimno i neuobiajeno da bi se moglo doarati. estitala mu je i otila. Za trenutak je izgledalo kao da je usamljen i rastrojen, ali nije pokuavao da je zadri. Zatim poe ponovo da proverava cifre. Denis Brider nije bio tako zanet. Otaljavao je svoj posao ravnoduno i mrzovoljno, i nije uinio nikakav primetan pokuaj da nastavi svoje kontakte sa Intelom. Major Kvadring i njegovi ljudi iz obezbeenja paljivo su motrli na njega; povremeno je vren pretres celokupnog osoblja koje je prolazilo kroz glavne kapije da bi se utvrdilo da li iznose dokumenta ili kakav drugi klasifikovan materijal, ali Brider nije uinio nita to bi pobudilo njihovu sumnju. Njegovu jedinu rekreaciju predstavljale su posete ostrvu Torholm, daleko od obale, sa kojih bi se vradao sa jajima galebova i bluna i sa simpatinim fotografijama njorki. Bilo kako da ga je Kaufman nagovarao da nastavi saradnju, izgledalo je da ga nije ni u ta upleo. Dirs je bio sumnjiav prema celoj ekipi. Nikada im nije pravio smetnje, ali izmeu njega i njih vladala je izvesna netrpeljivost. Bilo je jasno da bi on bio zadovoljan kada bi eksperiment pretrpeo neuspeh. Meutim, poto se izgradnja superkompjutera bliila kraju, a kako se interesovanje njegovog osoblja i njegovih pretpostavljenih za njega povedavalo, on se trudio da se poistoveti sa bilo kakvim eventualnim uspehom. On je bio taj koji je predloio da bi trebalo organizovati jedno
35

formalno, mada svakako nezvanino putanje u rad, a ministar za nauku - koji je prole godine izbegao putanje u rad u Buldero Felu - pustio je da ga nagovore da presee vrpcu u kotskoj. Fleming je, to je due mogao, nastojao da odloi putanje u rad, ali ono je konano ugovoreno za oktobar, do kada je trebalo da novi kompjuter bude programiran i spreman da prihvati podatke. General Vandenberg i izvestan broj slubenika iz Vajthola zamolili su s voje sekretarice da to pribelee u svoje podsetnike. Najzad je i Dudi imala ta da radi. Nede biti novinara, ali trebalo je srediti aranmane sa raznim ministrima i razraditi planove posete sa Dirsovim osobljem. Retko je viala Fleminga. Kada bi zavrila posao odlazila bi, po vetrovitom vremenu rane jeseni, u duge usamljene etnje po pustari. Otprilike nedelju dana pre putanja u rad, ona ugleda nekakvu belu jahtu usidrenu na puini, prilino daleko od obale. Bila je to velika prekookeanska jaht a. Iz logora se nije mogla primetiti jer je bila zaklonjena ostrvom Torholm; ukazivala se pogledu tek poto se ode malo dalje obalom. Dudi ju je ugledala jednog popodneva vradajudi se iz etnje stazom preko vrha grebena. Sledede popodne ona je jo bila tu i Dudi se, dok je etala stazom koja je vodila izmeu ivice grebena i vresita, uini da je spazila treptanje brodske signalne lampe, kao da je neko davao signale. To joj samo po sebi ne bi izgledalo toliko udno da se iznenada iz pustare iznad nje ne zau zvuk automobilskog motora. Ona se instinktivno skloni iza jednog buna tipavice i ostade ekajudi. Bio je to neki snaan, ali gotovo beuman motor koji je raskono prporio takarajudi. Odmah zatim, Dudi primeti da je signalizovanje prestalo. Nekoliko trenutaka kasnije, motor zabrunda i ona zau kako se automobil lagano udaljava. Poto on odmae, ona ustade i ode do kraja staze. Kada stigoe do vrha grebena, kola naioe na neravan kolski put koji je zavijao prema kopnu, izlazedi na glavni put u dolini uokvirenoj bregovima. Velika uglancana kola gubila su se iza prve okuke, u umarku jela. Dudi se zagleda u njih; uini joj se da su joj odnekud poznata. Ona ne ree nita Kvadringu nego sutradan opet otide, ali tamo ne bee ni jahte ni autom obila. Pejza je bio pust i samo su galebovi naruavali tiinu. Slededeg dana padala je kia, a kasnije je bila prezauzeta oko ministrove posete tako da uopte nije izlazila. Jedan dan pre putanja u rad, do vremena za popodnevni aj, sve je bilo sreeno - odreeni su oferi koji de dovesti goste sa stanice, obezbeeno je osoblje za regulisanje ateriranja ministrovog helikoptera, doneti su pide i sendvii u direktorovu kancelariju i uinjen je raspored obilaska, sa kojim su se sloili Rajnhart i ostali. Fleming je bio mrzovoljan i povuen. to se tie Dudi, nju je bolela glava. Oko etiri sata pojavi se sunce, te ona obue vindjaknu i izie. Dok je etala stazom preko grebena, svuda oko nje isparavala se zemlja, a zeleni talasi daleko ispod nje prelivali su se preko stena, gonjeni vetrom koji je jaao, izbacujudi upkaste okrajke pene koja je svetlucala na sunevoj svetlosti. Nije bilo jahte, a takoe ni automobila na mestu gde se staza spajala sa putem na vrhu grebena, ali su se videli svei tragovi guma posle kie. Dudi je upravo razmiljala o tome, kad postade svesna neke udaljene buke. Ovoga puta bio je to vanbrodski motor za amac koji se uo sa suprotnog kraja ostrva, nekoliko kilometara odatle. Napreudi oi na suncu, posmatrala je majunu udaljenu konturu amca koji se pojavljivao iza ostrva, kredudi se prema zalivu ispod logora u Tornesu. Bio je to Briderov amac i ona je mogla nazreti samo jednu osobu u njemu - verovatno Bridera. Vie nije promatrala. Zau se fijuk kuruma i prasak pored nje, a od stene sa litice grebena pored njene glave odvali se jedna krhotina. Nije se potrudila da razgleda oiljak od kuruma na steni, nego potra koliko je noge nose. Drugi kurum profijuka pored nje dok je kao muva bez glave jurila stazom; najzad zamae iza prve okuke grebena i izie van domaaja. Trala je najbre to je mogla, povremeno koraajudi, pa onda opet tredi. Sunce je zalo za oblake znatno pre nego to se ona vratila u logor. Vetar se podie i zamete dan. Drhtala je, a noge su joj kle cale. Oseti se bezbednijom kada proe kroz glavni ulaz, ali i uasno usamljenom. Kvadringova kancelarija bila je zatvorena. Nije imala nikoga s kim bi mogla da porazgovara, a nije elela da se sretne sa Briderom u oficirskoj menai. Tumarala je oko kudica u stambenoj etvrti u sumraku koji
36

se polako navlaio; iznenada ona zatee sebe kod Fleminga. Nije mogla da izdri vie ni trenutka napolju. Pokuca jednom na vrata i ue pravo unutra. Fleming je leao na krevetu i sluao neku Vebemovu plou na j ednom veoma kvalitetnom gramofonu koji je sam napravio. Podigavi pogled, on ugleda Dudi kako stoji u dovratku, zadihana, uarenog lica, razbaruena. "Vrlo spektakularno. emu treba da zahvalim za ovo?" Bio je ved sredio pola boce skoa. Dudi zatvori vrata za sobom. "Done..." "Pa, ta je" "Ne mene su pucali." "Oho." On ostavi au i spusti noge na pod. "Jesu! Sad malo pre, gore u pustari." "Misli zazvidali su za tobom." "Stajala sam na vrhu grebena kad kurum iznenada fijuknu sasvim pored mene i udari u stenu. Odskoila sam unazad, a drugi ..." "Neki od zalutalih metaka pri vebi u gaanju. Sve su to bili promaaji." Fleming prie gramofonu i iskljui ga. Bio je sasvim odmeren i potpuno trezan uprkos pop ijenom viskiju. "Nije bilo nikoga", ree Dudi. "Uopte nikoga." "Onda nije bilo ni kuruma. Evo, popij neto i smiri se." On poe da trai au za nju. "Gaali su me", uporno je tvrdila Dudi sedajudi na krevet. "Neko sa snajperskim nianom." "Ti si stvarno uzbuena, je li?" Nae au, napuni je do pola i prui joj je. "Zato bi neko nianio u tebe?" "Moda ima razloga." "Kao na primer?" Dudi se zagleda u svoju au. "Nita to bi imalo bilo kakvog smisla." "ta si radila na grebenu?" "Samo sam posmatrala more." "ta si videla na moru?" "amac doktora Bridera. Nita vie." "Zato te je toliko zanimao Denisov amac?" "Nije me zanimao." "Hode li da kae da je on pucao na tebe?" "Ne. To nije bio on." Ona uhvati nogu od kreveta da bi zaustavila drhtanje ruke. "Mogu li malo da ostanem ovde? Dok ne savladam ovu drhtavicu." "Kako god hode. Ali popij to." Ona otpi gutljaj nerazblaenog viskija i oseti kako joj pee nepce i grlo. Tiinu spolja narui dugo tiho zavijanje pradeno treskanjem oluka na kudici. "ta je to?" "Vetar", ree Fleming koji ju je posmatrao stojedi. Osedala je kako joj alkohol klizi, pekudi, u stomak. "Ne svia mi se ovo mesto." "Ni meni", ree on. Pili su u tiini koju je naruavalo samo hujanje vetra oko zgrada u logoru. Nebo koje se naziralo kroz prozor bilo je gotovo mrano, prekrivajudi se jo tamnijim dronjcima oblaka koji su se valjali s mora. Ona spusti au i pogleda Fleminga pravo u oi. "Zato doktor Brider ide na ostrvo?" Nikada nije bila sklona tome da Bridera zove po imenu. "Ide da posmatra ptice. Ti vrlo dobro zna da ide da posmatra ptice." "Svake veeri?"
37

"uj, kada se predvee osetim izmrcvaren, ja odem na jedrenje." To je bilo tano. Plovidba u jedrenjaku dugom oko etiri metra predstavljala je jedinu Flemingovu razbibrigu. On je tome pribegavao prilino retko i za svoj raun, a ne u okviru logorskog jedriliarskog kluba. "Osim kada sam stvarno satrven, kao sada." On podie bocu dredi je za grlid i stajae namrten, razmiljajudi o Denisu Brideru. "On ide da cunja oko morskih ptica." "Uvek na ostrvo?" "Pa one su tamo", ree on nestrpljivo. "Ima ih tamo mnotvo - blune, gnjurci, severni galebovi... Uzmi jo malo ovoga." Ona ga pusti da joj dospe u au. U glavi joj je pomalo bualo. "Izvini to sam tako upala." "Ma, nita." On joj razbarui ionako zamrenu kosu, njemu svojstvenom srdanom nehajnodu. "Nije naodmet imati malo drutva u ovom magacinu. Naroito kada je u pitanju jedna cakana, cakana devojka." "Za mene se uopte ne moe redi da sam cakana." "Oh?" "Ne svia mi se kakva sam." Dudi odvrati pogled od njega, spustivi ga ponovo na svoju au. "Ne volim ni ono to radim." "Onda nas je dvoje takvih." Fleming pogleda preko njene glave prema prozoru. "Ni ja ne volim ono to radim." "Mislila sam da si sasvim obuzet time?" "Bio sam, ali sada, kad je to gotovo, ne znam ni sam. Pokuavao sam da se zaglibim u to, ali ne ide." On nekako smeteno spusti pogled na nju, ni nalik onome kako ju je gledao kada su bili kod kompjutera. "Moda si upravo ti ono to meni treba." "Done" "Molim?" "Nemoj suvie da se pouzdava u mene." Fleming se isceri. "Da nisi upetljana u neku sumnjivu rabotu?" "Nita to bi bilo u vezi sa tobom." "Milo mi je to to ujem", ree on podiudi joj bradu rukom. "Ima poteno lice." On je ovla poljubi u elo, ne naroito ozbiljno. "Nemoj." Ona okrete glavu u stranu. On mlitavo spusti ruku, kao da se zabavio neim drugim. "ta namerava da preduzme u vezi sa tim pucanjem?" upita je on posle izvesne pauze. Ona je drhtala uprkos toploti iznutra, a on joj poloi ruku n a rame. "Ponekad nodu", ree on, "leim i sluam vetar i mislim o onome momku tamo." "Kojem momku?" On mahnu glavom u pravcu kompjutera, novog kompjutera to ga je on napravio. "On nema telo niti organe za disanje i osedanja poput naih . Ali on ima bolji mozak." "To nije osoba." Ona povue Fleminga na krevet tako da su sedeli jedno pored drugog. Ovoga puta osedala se mnogo starijom od njega. "Mi ne znamo ta je to, je li tako?" ree Fleming. "Ko god da je poslao tu starostavnu poruku, ne bi delio levo-desno jedan takav plan ale radi. Oni ele da ponemo neto to je potpuno izvan granica naeg poimanja." "Misli li da oni znaju za nas?" "Znaju da u vasioni moraju postojati i neka druga razumna bida. Sluajno se desilo da smo to mi." Dudi ga uze za ruku. "Ne mora u svemu tome idi dalje nego to eli." "Nadam se da je tako." "Jedino to ti ini jeste gradnja kompjutera."
38

"S mentalnim kapacitetom koji je daleko iznad naeg." "Da li je zaista tako?" "ovek je vrlo neefikasna maina koja misli." "To se ne odnosi na tebe." "To se odnosi na sve nas. Svi kompjuteri zasnovani na biolokom sistemu neefikasni su." "Ja sam sasvim zadovoljna biolokim sistemom", ree ona. Njen govor i pogled poee da se zamagljuju. Fleming je otresito, kao medved, zagrli. "Ti si samo jedno seksi ene." On ustade, zevnu, protegnu se i upali svetlost. Osetivi naglo poputanje napetosti, ona se lenjo zavali na krevet. "Trebalo bi da uzme odsustvo", promrmlja ona. "Moda." "Mesecima si radio na tome, bez prekida. Na toj stvarici." Ona pokaza prema prozoru. "Mora biti gotov za njegovu visost ministra." "Ako izgubi kontrolu nad njim, uvek ga moete zaustaviti." "Moemo li? Osposobljen je za rad jo pre vie od mesec dana. Jesi li ti to znala?" "Nisam." "Unosili smo u njega ifru naloga da bi svi podaci bili unutra kad stignu gospoda." "Da li se neto dogodilo?" "U poetku nita, ali ja nisam obratio panju na jedan mali deo ifre naloga. Pomodu nje se ostvaruje redosled, kad ukljui struju, prvi talas elektriciteta automatski stavlja program u pogon: od take koju sam izabere. Taj deo sam hotimino izostavio iz projekta, jer nisam eleo da on sve radi na svoju ruku, a on se razbesneo." Dudi ga sumnjiavo pogleda. "To je glupost." "Dobro, on je registrovao smetnje. Bez ikakve pobude, ak pre nego to smo i poeli da ubacujemo podatke, on je poeo da otkucava: upravo onaj deo ifre koji je nedostajao. Nanovo i nanovo - zahtevajudi od mene da i to ubacim unutra. Bio je strano ljut." Piljio je uozbiljeno u njeno lice na kome se ogledala neverica. "Iskljuio sam ga, zakratko, i poeo sam da ubacujem podatke. Posle toga bio je miran. On je konstruisan tako da registruje smetnje. Bog sveti zna za ta je sve jo konstruisan!" Ona je leala gledajudi u njega, ali neusredsreeno. "Sutra demo ubaciti poslednje podatke", nastavi on. "Sam bog zna ta de se onda dogoditi. Primili smo poruku poslanu pre dve stotine svetlosnih godina - misli li ti da de sve to demo time dobiti biti jedan mali praktini brzi raunar? E, ja ne mislim tako. Niti tako misle ljudi koji su ubili Herisa i koji su pucali na tebe, a koji verovatno prate Denisa i mene." Ona zausti da mu upadne u re, ali odustade od toga. "Da li se seda?" upita on. "Seda li se da sam govorio o prodoru?" "Jasno." Ona se nasmei. "O onoj vrsti proboja koji se dogada jednom u hiljadu godina. Izloidu ti sve prednosti..." Okrete se prozoru i pogleda napolje, izgubljen, razmiljajudi ko zna o emu. "Uvek ga moete iskljuiti." "Moda. Moda ga moemo iskljuiti." Napolju je bio mrkli mrak, padala je nesnosna kia, a vetar je i dalje zavijao. "Mrano je", ree on. Zatim navue zastore i vrati joj se sa onim istim uznemirenim odsjajem u oima koji je zapazila i ranije. "Oboje smo uspanieni zbog toga", ree ona. "Otpratidu te do tvoje kudice ako eli." Pogleda je nasmeivi se. "A moe i ovde da provede nod."
39

5. ATOMI
Dudi ode od njega u cik zore i vrati se u svoju kudicu. Do podne je ved stigao prvi kontigent gostiju iz Londona; oni su se zabavljali u oficirskoj menai. Kretala se kroz gomilu ljudi u tamnosivim odelima deledi odtampane informacije; bila je svea, ivahna i sretna. Fleming je, sa Briderom i Kristinom, bio u zgradi u kojoj je postavljen kompjuter i ubacivao poslednje podatke. Rajnhart i Ozborn su sa Dirsom bili u kabinetu. Vandenberg, Votling, gospoa Tejt-Alen i savesni ali omalovaavani Njubi stigli su vozom u dva sata. Doekala su ih dva najbolja automobila. Odreeno je da ministar stigne helikopterom u tri - karakteristino nastrana i nesuvina zamisao koju su ostali uglaeno primili k znanju, ne komentariudi je. Do tada je kia ved prestala, a na mestu odreenom za smotru, u sredini logora, postrojena je poasna eta. S njima su ekali i Rajnhart i major Kvadring. Kvadring je obukao svoju najbolju paradnu uniformu sa izglancanim ordenskim vrpcama; Rajnhart je bio umotan u nakvaen kini mantil od plastine mase. Ostali gosti i starosedeoci okupili su se u predvorju nove zgrade kompjutera, pogledajudi sa nadom u nebo. Ozborn je planim glasom vodio diplomatski razgovor. "Ne verujem da ste znali da se Britanska ostrva prostiru ovako daleko na sever, a, generale?" To je bilo upudeno Vandenbergu koji je pokazivao znake uznemirenosti i suzdrane ljutnje. "ta kaete na to, Dirs?" Dirs je imao na sebi novo odelo i ukoeno je stajao ispred ostalih - pravi pravcati direktor. "Jesu li izlegli labuda il' runo pae?" upita ga gospoa Tejt-Alen. "Ne bih vam mogao redi. Imali smo samo toliko vremena da otaljamo svrsishodne poslove." "Zar ovo nije svrsishodno?" upita Ozborn. Votling ree: "Doleteo sam ovamo za vreme rata." "Stvarno?" ree Vandenberg, ne naroito zainteresovano. "Patroliranje po severnom Atlantiku. Dok sam bio u priobalnoj slubi." Ali niko ga nije sluao: stigao je helikopter koji je, poput neke smuene ptice, obletao mesto odreeno za smotru, a onda se spustio na svoje hidrauline noge. Njegovi rotori sekli su vazduh jo oko jedan minut, a onda stadoe. Vrata se otvorie i kroz njih iskoi njegova visost Dejms Ratklif. Poasna eta ga pozdravi sa pukama u stavu 'pozdrav', Kvadring salutira, a Rajnhart doskakuta napred na svojim delikatnim noicama, rukova se i povede ministra do grupe okupljene u predvorju. Ratklif je izgledao veoma ilo i kao da je bio svee okupan. On se rukova sa Dirsom , a ostalima oko sebe se vedro i sladunjavo nasmei. "Kako ste, doktore? Vrlo lepo od vas to ste u vaoj sredini dali utoite naem ureajidu." Dirs je bio preobraen. "Poastvovani smo, gospodine, to imamo jedno takvo ostvarenje", ree uz svoj najfiniji smeak. "Pravi istraivaki rad meu nama neotesanim operativcima." Ozborn i Rajnhart izmenjae poglede. "Hodemo li udi?" upita Ozborn. "Da, svakako." Ministar se osmehnu svima. "Zdravo, Vandenberg, lepo je od vas to ste doli." Dirs iskorai napred i epa kvaku. "Neka, ja du!" On izazivaki pogleda u Rajnharta. "Dobro, hajde", ree Rajnhart. "Ovuda, gospodine ministre." I tako ih Dirs povede unutra. U prostoriji u kojoj je bio smeten kompjuter bile su upaljene sve svetiljke, a Dirs se ponaao kao ponosan i razmetljiv domadin. Rajnhart i Ozborn su mu prepustili tu ulogu, a Fleming je zlovoljno posmatrao iza kontrolnog stola. Dirs predstavi Bridera i Kristinu i - kao uzgred - Fleminga. "Vi sigurno poznajete doktora Fleminga, gospodine ministre. On je ovo projektovao."
40

"Projektanti su u sazvedu Andromeda", odvrati Fleming. Ratklif se nasmeja kao da je uo neki dobar vic. "Pa, obavili ste prilian posao. Sada mi je jasno zato ste svi traili toliko mnogo novca." Drutvo poe dalje. Gospoa Tejt-Alen bila je impresionirana neonskim svetiljkama; ljudi u tamnosivim odelima zagledali su plavo obojena kudita ureaja, zbunjeno zainteresovani, a Flemingu ne preostade nita drugo nego da im se, zajedno sa Ozbornom, prikljui na zaelju. "Nema goreg posla od ovakvog prikazivanja." "U stvari, ono predstavlja kompliment", ree Ozborn. "Vama su povereni: znanje, uloeni novac, ovladenja." "To samo znai da su oni jo vede budale." Ali se Ozborn ne sloi sa tim. Poto se svi okupie oko cilindra za pamdenje, cela grupa se natisnu ispred kontrolnog stola. "Pa?" ree Ratklif. Fleming sa stola podie list hartije na kome su bile otkucane neke cifre. "Ovo", ree on tako tiho da teko da ga je iko uo. "Ovo su zavrne grupe podataka dobijenih u poruci." Rajnhart to ponovi, uze papire i poe da objanjava. "Sada demo ovo ubaciti kroz ulazni otvor i ukljuiti celu maineriju." On dodade hartiju Kristini koja, sededi za mainom za otkucavanje podataka, poe da prebira po tastaturi. Delovala je veoma okretno i draesno; ljudi su joj se divili. Kad ona zavri, Fleming i Brider ukljuie prekidae, pritisnue dugmad na kontrolnom stolu i poee da ekaju. ekao je i ministar. Iz zadnjeg dela kompjutera zau se jednoliko zujanje, inae je vladala tiina. Neko se nakalja. "Je li u redu, Denise?" upita Fleming. Tada poee da svetlucaju indikacione sijalice. U poetku je to delovalo veoma efektno. Objasnie skupu da one pokazuju kretanje podataka kroz maineriju; im prorauni budu obavljeni, rezultati de biti oktucani na onoj irokoj rolni hartije... Ali nita se ne dogodi; jedan sat kasnije, oni su jo ekali. U pet sati, ministar se bez osmeha pope u svoj helikopter, podie se i ode prema jugu. U est sati, preostali posetioci odvezoe se na stanicu da uhvate veernji voz za Aberdin. Sa njima ode i Rajnhart, stisnutih usana i pokunjen. U osam sati, Brider i Kristina behu slobodni. Fleming i dalje ostade u praznoj kontrolnoj prostoriji, sluajudi zujanje ureaja i piljedi u plou koja je i dalje svetlucala. im je uzmogla, Dudi mu se pridrui i sede pored njega za kontrolni sto. On ne ree nita; nije ak ni posvao niti je gunao, a ni njoj ne pade na pamet nita to bi mogla da kae a da to zvui prikladno. Kazaljke na zidnom satu pokazivale su deset asova kad sijalice na ploi prestadoe da svetle. Fleming uzdahnu i pokrenu se kao da de ustati i otidi. Dudi dodirnu njegov rukav vrhovima prstiju, izraavajudi tako neku vrstu utehe. On se okrete i poljubi je, a u tom trenutku zaklopara izlazni printer oivevi. Rajnhart je nodio u Aberdinu u kome se odravao seminar kotskih univerziteta. Taj seminar bio je samo izgovor; nije eleo da provede ostatak putovanja licem u lice sa uglaeno prijaznim drutvom iz Londona. Jedina mu je uteha bila to to je sreo svoju staru prijateljicu Madlenu Doni, profesora hemije u Edinburgu. Ona je bila moda najbolji biohemiar u zemlji, izvanredno sposobna, ospokojavajuda i, kako su govorili njeni studenti, puna arma jedne epruvete napunjene osuenom koom. Oni se narazgovarae do mile volje, a potom on, potiten, ode u svoju hotelsku sobu. Ujutro stie telegram iz Tornesa: IDE KAO ALVA. KEEVI NA DESETKE. DOITE BRZO. FLEMING. On otkaza rezervaciju u avionu za London, kupi novu voznu kartu i ponovo krenu na severozapad, vodedi Doni sa sobom. "ta ovo znai?" upita ona.
41

"Nadam se da to znai da se, daj boe, neto dogodilo. Prokleta naprava, kotala je n ekoliko miliona, a sinod mi je izgledalo da demo postati predmet podsmeha u Vajtholu." Ni on sam nije bio sasvim naisto zbog ega ju je poveo. Verovatno da bi sebi obezbedio neku moralnu podrku. Kad je sa stanice u Tornesu telefonirao u logor, traedi kola i jo jednu propusnicu, njegov poziv prebaen je pravo u Kvadringovu kancelariju. "Prokleti naunici", ree Kvadring svome autantu. "Ulaze i izlaze kao da je ovo neko vaarite." Uze propusnicu koju je autant popunio i ode hodnikom do Dirsove kancelarije. On je, uopte uzevi, bio prilino prijatna osoba, ali Dudi mu je podnela izvetaj o dogaaju sa pucnjavom, to je uinilo da postane osoran i razdraljiv. "Pitam se da li dete ovo potpisati, gospodine?" On spusti propusnicu na Dirsov sto. "Ko je to?" "Neko koga dovodi profesor Rajnhart." "Jeste li ga proverili?" "To je zapravo ona." "Kako se zove?" Dirs zakilji na propusnicu kroz naoari. "Profesorka Doni." "Doni! Madlena Doni?" On pogleda sa probuenim interesovanjem. "Za nju ne brinite. Radio sam sa njom u Manesteru pre nego to je unapreena." Dok je potpisivao propusnicu, smekao se sedajudi se prolosti. Kvadring se nelagodno uzvrpolji. "Teko je drati na oku ove iz Ministarstva za nauku." "Nema problema dokle god se dre svoje zgrade." Dirs mu vrati propusnicu. "Ali oni se ne dre svoje zgrade." "Ko se ne dri?" "Recimo Brider. esto se izvozi amcem na ostrvo." "On posmatra ptice." "Mi mislimo da je posredi neto drugo. Ja lino mislim da on nosi papire sa sobom." "Papire?" Dirs ga otro pogleda kroz naoari koje zasvetlucae. "Imate li neki dokaz?" "Nemam." "Pa onda..." "Kako bi bilo da ga pretresemo na pristanitu?" "Pretpostavimo da nita ne naete." "To bi me iznenadilo." "A mi bismo ispali prilino smeni, zar ne?" Dirs skide naoari i zagleda se obeshrabrujude u majora. "Ali ako je neto nanjuio, samo bismo ga jo vie uzbunili." "On i jeste neto nanjuio." "Onda mi dajte injenice na osnovu kojih bismo mogli preduzeti odgovarajude mere." "Nije mi jasno kako." "Vi ste odgovorni za bezbednost ove ustanove." "Da, gospodine." Dirs se za trenutak potpuno usredsredi na ovaj problem. "ta je sa gospoicom Adamson?" Kvadring mu ispria. "Od tada nita?" "Nita nismo primetili, gospodine." "Hm." On sklopi naoare kljocnuvi, i tako zakljui razgovor o toj temi. "Ako idete u zgradu kompjutera, predajte profesorki Doni njenu propusnicu." "Nedu idi tamo." "Onda poaljite nekoga. I prenesite joj moje pozdrave. U stvari, ukoliko stignu u zgodno vreme mogli bi da navrate na aicu erija."
42

"U redu, gospodine." Kvadring se oprezno udalji od stola. "Ako je sa njima, neka navrati i Fleming." "Da, gospodine." On se dohvati vrata. Dirs je setno gledao u tavanicu razmiljajudi o Madleni Doni. "Voleo bih da smo i sami preduzimali vie fundamentalnih istraivanja. Bavedi se razraivakim poslom, ovek se zamori." Kvadring se izgubi. Na kraju krajeva, propusnicu odnese Dudi. Doni je bila u kontrolnoj prostoriji kompjutera. Rajnhart i Brider su je vodili unaokolo, dok je Kristina pokuavala da dozove Fleminga preko logorskog telefona. Dudi predade propusnicu, a oni je predstavie. "Predstavnik za javnost? Pa, milo mi je to i devojkama daju da neto rade", ree Doni odsenim, muevnim glasom. Ona je svakoga gledala strogo, ali ne neljubazno. Rajnhart je drhturio; delovao je neuobiajeno nervozno. "ta je hteo Don?" "Ne znam", ree Dudi. "Ili bar nisam sasvim naisto." "Poslao mi je telegram." Neto kasnije urno ue Fleming. "Ah, tu ste." Rajnhart se ustremi na njega. "ta se dogodilo?" "Jesmo li sami?" upita Fleming, pogledavi hladno u Doni. Premetajudi se s noge na nogu, Rajnhart ih, razdraen, upozna; ona je ispitivala Fleminga o kompjuteru. "Madlena je veoma poznata osoba." "Blago njoj. Voleo bih da sam i ja." Fleming izvadi iz depa presavijen list hartije i dade ga profesoru. "ta je to?" Rajnhart ga otvori. Fleming je ljubopitljivo gledao u njega kao deak koji tera egu na raun odraslog. Na listu je bilo otkucano nekoliko redova cifara. "Kada je ovo otkucao?" upita Rajnhart. "Sinod, poto ste svi otili, Dudi i ja smo se zatekli tamo." "A meni nisi rekao", upade Brider prekorno. "Bio si ved otiao." Rajnhart se namrti gledajudi cifre. "Da li ti ovo neto znai?" "Zar ne prepoznajete?" "Ne bih mogao da se pohvalim da prepoznajem." "Zar vam to ne lii na relativnu raspodelu energetskih nivoa u atomu vodonika?" "Stvarno?" Rajnhart dade listid Doni. "Hode da kae da je ovo iznenada izbacio?" upita Brider. "Da. Moglo bi biti." Doni je polako itala cifre. "Lii na relativne frekvencije. Kakva neobina stvar." "itav ovaj posao pomalo izlazi iz okvira obinog", ree Fleming. Doni opet prelete pogledom cifre i odmahnu glavom. "Ne razumem u emu je stvar." Dudi se dvoumila da li je Doni neuobiajeno ograniena. "Izgleda kao da se neko tamo", Doni pokaza na nebo, "grdno upinje da nam saopti ono to mi ved znamo o vodoniku." "Ako je to stvarno sve." Dudi pogleda u Fleminga, koji nita ne ree. Maldena Doni se okrete Rajnhartu. "Pomalo razoaravajude."
43

"Ja nisam razoaran", ree Fleming staloeno. "To je polazna taka. Stvar je u tome da li elimo nastaviti?" "Kako dete nastaviti?" upita Doni. "Pa, vodonik je zajedniki element vasione. Zar ne? To je znai jedna vrlo prosta uoptena informacija. Ako to ne shvatimo, onda nema svrhe da mainerija radi dalje. Ako shvatimo, onda moemo predi na sledede pitanje." "Kakvo sledede pitanje?" "Jo ne znamo. Ali ja vam jamim da ovo predstavlja prvi korak u dugoj, dugoj igri pitanja i odgovora." On uze hartiju od nje i dodade je Kristini. "Stavi ovo u ulazni otvor." "Stvarno?" Kristina pogleda u njega pa u Rajnharta. "Stvarno." Rajnhart ne progovori, ali sa njim se neto dogodilo; nije vie bio potiten, oi su mu ivahno svetlucale. Ostali su zamiljeno dutali dok je Kristina sedala za ulazni printer, a Brider je podeavao regulatore na kontrolnom stolu. "Sad", ree on. Bio je jo staloeniji od Fleminga, a Dudi nije mogla da se opredeli da li je bio ljubomoran ili otrouman, ili je, kao i ostali, samo pokuavao da rei problem. Kristina je brzo kucala na tastaturi, a kompjuter je ravnomerno zujao u svom metalnom kuditu. U stvari, izgledalo je kao da se on rasprostire svuda oko njih - glomazan, bezosedajan, u iekivanju. Doni je posmatrala nizove plavih kudita i sijalice koje se ritmiki pale i gase sa manje strahopotovanja nego Dudi, ali zainteresovano. "Pitanja i odgovori - verujete li vi u to?" "Kada biste vi bili meu zvezdama, ne biste nas neposredno mogli presliati o onome ta znamo. Ali ovaj momak to moe." Fleming pokaza na kontrolne police kompjutera. "Ukoliko je konstruisan i programiran radi toga da bi to obavio za njih." Doni se ponovo obrati Rajnhartu. "Ako je doktor Fleming na pravom putu, onda zaista imate neto kolosalno." "Fleming ima instinkt za takve stvari" ree Rajnhart posmatrajudi Kristinu. Nita se ne dogodi kada je ona zavrila otkucavanje. Brider je petljao oko dugmadi na kontrolnom stolu, a ostali su ekali. "ta se deava, Denise?" "Ne znam." "Moda ste pogreili", ree Dudi. "Do sada jo nismo." Kako Fleming progovori, tako sijalice na razvodnoj tabli poee da svetlucaju i, trenutak kasnije, izlazni printer poe da radi zvekedudi. Oni se okupie oko njega, posmatrajudi belu traku hartije koja se okretala oko svog valjka, prekrivena redovima cifara. U jednom od dugih niskih ormana u Dirsovoj kancelariji bio je bife. Direktor izvadi etiri ae, a potom sa donje police i bocu dina. "Ovo to Rajnhart i njegovi ljudi rade, strano je uzbudljivo." Imao je na sebi svoje drugo najbolje odelo, ali se prema Doni ponaao najbolje to je umeo. "Jue je dolo do malog zastoja, no ini mi se da je danas sve u redu." Utonuvi u jednu od fotelja, Doni pogleda nagore i uhvati Rajnhartov pogled. Dirs je i dalje avrljao dok je sipao biter u jednu od aa. "Mi, stvarno, u ovoj divljini i nemamo nita drugo sem gvourije. Naravno, mi zadovoljavamo dobar deo potreba domovine za raketama, a to podrazumeva i veliki broj sloenih ureaja, ali ja ne bih imao nita protiv toga da se presvuem u neko staro odelo i da se ponovo vratim laboratorijskom poslu. Jesam li dovoljno slobodouman?" On stavi napunjenu au na svoj sto, u visini Doninog uha. Stavio ju je na mali papirnati podmeta da ne bi ostavila trag na polituri.
44

"Divno, hvala," Doni ju je jedva mogla videti i dosedi, a da ne ustaje. Dirs dohvati iz ormana drugu bocu. "A za vas, Rajnharte, eri?" On nasu eri u drugu au. "ovek se tako zaparloi za stolom operativca. iveli... Milo mi je to te ponovo vidim, Madlena. ime si se ti bavila?" "Nukleinske kiseline, hromozomi, poreklo ivotnog impulsa." Doni je govorila osorno. Ona vrati svoju au na sto i zapali cigaretu, isputajudi dim kroz nos kao mukarac. "Zapala sam u mali dorsokak. Upravo sam pola bestraga da bih razmislila, kada sretoh Ernesta." "Ostani i razmiljaj ovde." Dirs se ljubazno osmehnu, a onda se naglo uozbilji. "A kuda je otiao Fleming?" "Odmah de se vratiti", ree Rajnhart. "Imate bistrog momka, mada je malo nezgodan", ree Dirs. "U stvari, sve u svemu, imate prilino nezgodno drutvance, zar ne?" "To nam ne smeta da ostvarujemo rezultate." Rajnhart je ostao staloen. "Poelo je da otkucava." Dirs podie obrve. "Zar je stvarno poelo? ta otkucava?" Oni mu rekoe. "Vrlo udno. Zaista vrlo udno. A ta se dogodilo kad ste mu ponovo ubacili podatke?" "Izilo je mnotvo cifara." "A ta one predstavljaju?" "Nemam pojma. Pregledali smo ih, ali za sada..." Rajnhart slee ramenima. Fleming ue kucnuvi ovlano. "Pa ovo je pravi ur." "Uite, uite", ree mu Dirs kao da se obrada kakvom netaktinom studentu od koga se mnogo oekuje. "Jeste li edni?" "A kada ja nisam edan?" Fleming je doneo iskucane papire. Baci ih na sto da bi uzeo svoje pide. "Ima li dobrih vesti?" upita Rajnhart. "Ni trunke. Neto nije u redu s njim ili sa nama." "Je li ovo poslednje?" upita Dirs ispravljajudi hartije i naginjudi se nad njih. "I ovo dete morati dugo da analizirate, zar ne. Ako nekako moemo da pomognemo..." "Trebalo bi da bude jednostavno." Fleming je bio odmeren i zaokupljen kao da je pokuavao da sagleda neto to je na pomolu. "Siguran sam da bi to trebalo da bude neto sasvim lako. Neto shvatljivo." "Ima ovde jedan deo..." Rajnhart uze papire i prelete preko njih pogledom. "Izgleda mi nekako, kao kroz maglu, poznato. Pogledaj jo jednom ovaj deo, Madlena." Madlena pogleda. "A ta vi to oekujete?" upita Dirs Fleminga nalivajudi pide. "Ne znam, jo ne znam kakvu igru igramo." "A ta kaete na to ako je u pitanju atom ugljenika?" Doni podie pogled, osmehnuvi se slabano iz svoje stolice. "Atom ugljenika!" "Nije izraeno onako kako bismo mi to uradili, ali, da, to bi mogao biti opis strukture ugljenika." Ona ispusti dim kroz nos. "Jesi li na to mislio, Erneste?" Rajnhart i Dirs se ponovo nagnue nad papire. "Ja sam se, naravno, malo zaparloio", ree Dirs. "Ali moglo bi to da bude, zar ne?" "Da, moglo bi. Pitam se ima li tu jo neega."
45

"Nema tu nieg drugog", ree Fleming. Izgledao je vrlo samouvereno i kao da vie nije bio zaokupljen. "Poimo od poetka. Uzmimo u razmatranje vodonik. On sam postavlja pitanje kakvom obliku ivota pripadamo. Sve ove druge cifre su drugi mogudi naini da se stvore iva bida. Ali mi o njima nita ne znamo, jer ivot na ovoj Zemlji zasniva se na atomu ugljenika." "Dobro, to je teorija", ree Rajnhart. "ta demo sada? Da ponovo ubacimo cifre koje se odnose na ugljenik?" "Ako elimo da on sazna od ega smo sazdani. On to nede zaboraviti." "Zar ne pretpostavljate da je re o nekoj inteligenciji?" ree Dirs, koji nije imao vremena za alu. "Pazite", obrati mu se Fleming. "Poruka koju smo uhvatili sadrala je dve stvari. Uslovila je plan. Zatim nam je dala mnotvo osnovnih informacija koje je trebalo ubaciti u kompjuter kad ga nainimo. U to vreme nismo znali kakva je to informacija, ali sada ved poinjemo da naziremo. Raspolaudi onim to je u prvobitnom programu i onim to mu mi kaemo, on moe da sazna o nama to god zaeli. A moe i nauiti da se upravlja prema tome. Ako to nije inteligencija, onda ja ne znam ta je." "To je jedna vrlo korisna maina", ree Doni. Fleming se okrete prema njoj. "Samo zato to nema protoplazmu, nijedan hemiar ne moe da je prihvati kao agens koji misli." Doni mrknu. "ega se plai, Done?" upita Rajnhart. "Njene svrhe. Ova mainerija nije ovde postavljena ale radi. Nije postavljena ni zbog naeg dobra." "Imate neurozu zbog toga", ree Doni. "Mislite?" "Zadesila vas je neoekivana sreda, iskoristite je." Onda se obrati Rajnhartu: "Ako upotrebite metod doktora Fleminga i ponovo ubacite formulu ugijenika, moda dete dobiti neto drugo. Moda dete dodi do komplikovanijih struktura, a imate velianstvenu raunsku mainu koja ih moe obraditi. To bi bilo sve. Primenite ga." "Done?" obrati se Rajnhart Flemingu. "Na mene nemojte raunati." "Da li bi se ti, Madlena, prihvatila ovoga?" upita profesor. "A zato nede ti?" upita ga ona. "Veliki je raskorak izmeu astronomije i biosinteze. Ako bi tvoj univerzitet mogao bez tebe..." "Mi te moemo smestiti." Kad bi se pokrenuo, Dirs je bio brz. "Rekla si da si na mrtvoj taki." Doni se premiljala. "Da li biste radili sa mnom doktore Fleming?" Fleming odmahnu glavom. "Postoji neto to zahteva da najpre dobro razmislimo - pre nego to uopte zaponemo." "Ne slaem se sa vama." "Stigao sam dokle sam eleo. U stvari, jo dalje da bih ispunio oekivanja. Ali, to se mene tie, to je kraj puta." Rajnhart zausti, ali Fleming ode. "U redu", ree Rajnhart. "Hode li se latiti toga, Madlena?" Oni utanaie ostalo poto je Fleming otiao. Idude nedelje Doni se useli i poe, uz Briderovu i Kristininu pomod, da radi na kompjuteru, a Dirs je bio pun oduevljenja i panje. Fleming se vratio u London i Dudi ga nije uopte viala, poto je bila slubenik vezan zakletvom i morala je da boravi tamo gde joj se naredi. Oslobodivi se njihovog nedefinisanog odnosa, ona je osedala izvesno olakanje. Posle one njihove jedine zajedniki provedene nodi u kudici, ona se, koliko god je mogla, drala podalje od njega jer je bila
46

rastrzana izmeu svoje zaljubljenosti i osedanja da ne eli da je on smatra onim to ona nije. Kada je bio odsutan, bar nije morala da podnosi izvetaj o njemu - ved samo o Brideru, a to joj nije toliko teko padalo. Brider nikome od njih nije davao nikakvog povoda. Dudi se drala podalje od pustare, a Kvadringove patrole nisu otkrile nita. Sam Brider postao je jo kukavniji i povueniji. Radio je valjano, ali bez oduevljenja, provodedi slobodno vreme u posmatranju poslednjih seoba iz tornholmskih gnezda. Jesen pree u zimu. Fleming se skrasio u Londonu, proveravajudi itavu poruku i sve svoje prvobitne proraune. U Buldero Felu su i dalje hvatali singnale, ali sada je to predstavljalo samo uobiajen postupak. Cifra je bila uvek ista. Fleming u celom svom radu nije mogao da pronae bilo ta to bi potvrivalo ono ega se plaio. Doni je u Tornesu napredovala bolje od njega. "Momak je bio u pravu to se tie jedne stvari", ree ona Rajnhartu. "Ono u vezi sa pitanjima i odgovorima. Stavili smo unutra cifre atoma ugljenika i odmah je poelo da se otkucava neto u vezi sa strukturom molekula proteina." Kada je to ponovo ubacila, poelo je postavljanje daljih pitanja. Date su razne formule razliitih struktura koje su se zasnivale na proteinima i jasno je pokazano da treba ubaciti dalje informacije o njima. Doni je zaposlila i svoje odeljenje u Edinburgu. Oni su stavljali u mainu sve to su, meu sobom, znali o obrazovanju delije. Do nove godine, maina im je dala molekularnu strukturu hemoglobina. "Zato hemoglobina?" upita Dudi koja ju je pratila u Edinburg, pokuavajudi da shvati ta se dogaa. "Hemoglobin u krvi snabdeva mozak elektricitetom." "Dobili ste to kao jednu od mnogih alternativa?" upita Rajnhart. Sve troje su se nali u Doninoj radnoj sobi, u jednoj od starih sivih univerzitetskih zgrada, jer im je ona rekla da eli odluku Ministarstva. "Da", ree ona. "Kao i ranije. I to smo mu ponovo vratili." "Tako on sada zna ta pogoni na mozak." "Do sada je saznao i mnogo vie od toga." Rajnhart pogladi bradu svojim malim prstima. "A ta de mu to?" "Ti si pod Flemingovim uticajem, zar ne?" ree Doni prekorno. "On nita ne 'eli da zna'. On prouava logine odgovore na osnovu informacija koje mu mi dajemo i na osnovu onoga to ved poseduje. Jer, to je raunar." "Je li to sve?" Na osnovu ono malo svoga znanja, Dudi je delila Rajnhartove sumnje. "Pokuajmo da razmatramo tu stvar nauno, hodete li?" ree Doni. "Ne mistiki." "Profesore Rajnhart, da li vi...?" Rajnhartu kao da bi nezgodno. "Fleming bi rekao da on eli da zna sa kakvom se inteligencijom ogleda - u koju vrstu kompjutera mi spadamo, koliki su nai mozgovi, kako ih hranimo, u kakva ih bida smetamo." "to se mene tie, ja smatram da je mladi Fleming emocionalno poremeden", ree Doni. Ona pokaza rukom prema policama koje su bile pretrpane savijucima hartije. "Sada imamo toliko materijala da nedemo videti beloga dana dok ih ne obradimo, ali imam ideju na ta se sve to odnosi; zbog toga si mi i bio potreban. Mislim da nam je dao osnovni plan ive delije?" "ega?" "To ne mora da bude dobro po nas. Imamo ovu ogromnu koliinu brojeva. Suvie je sloeno ak i da bi se moglo potpuno razumeti." "Zato?"
47

"Pogledaj koliko je to! Moemo razaznati sastavne delove, pojedine delove hromozomne strukture i tako dalje - ali bile bi nam potrebne godine da se sve to proanalizira." "To se od vas i oekuje." "Kako to misli?" Rajnhart ponovo pogladi bradu. Dudi zapazi sitne borice na njegovim prstima. Bilo je u nje mu neeg veoma ohrabrujudeg i ovenog, ak i kada bi bio suoen sa teorijom izvan granica svoga delokruga. "Porazgovaradu sa Flemingom i Ozbornom", ree on. Konano, on ih okupi u Ozbornovoj kancelariji. Ved je imao sve injenice u malom prstu i eleo je akciju. Fleming je izgledao stariji i oputen, kao da je iscrpeo svu svoju gipkost. Lice mu je bilo izborano, a oi zakrvavljene. Ozborn se elegantno zavali u stolicu, sIuajudi Rajnharta. "Profesorka Doni istupa sa neim to, po svemu sudedi, predstavlja detaljnu hromozomnu strukturu delije." "ive delije?" "Da. To je neto to nam ranije nije bilo poznato: sastav molekula nukleinskih kiselina." "Znai vi, u stvari, moete da stvorite deliju?" "Ako bismo mogli da koristimo kompjuter kao kontrolu i ako bismo proizveli neku hemijsku supstancu koja bi se ponaala saglasno uputstvima, kako nailaze - u stvari, ako bismo mogli da sagradimo jedan ureaj za sintezu nukleinske kiseline mislim da bismo tada mogli poeti da stvaramo ivo tkivo." "Za tim biolozi tee ved godinama, zar ne?" "Hodete li stvarno da mu dopustite da stvori ivi organizam?" upita Fleming. "Doni eli da pokua", ree Rajnhart. "A Fleming ne eli. ta demo sada?" "Zato vi to ne elite?" obrati se Ozborn Flemingu sasvim nehajno, kao da je re o neemu to je od sporednog znaaja. "Jer smo uvueni u to nekim vidom prinude", ree Fleming umorno. "To govorim jo od dana kada smo sastavili tu prokletinju, i ne mogu da naem nita to bi me razuverilo. Madlena Doni zamilja da ga moete koristiti kao da to predstavlja samo deo laboratorijske opreme: ona je optimista. Ako eli da se poigrava sa nukleinskom kiselinom, neka to ini na svom univerzitetu. Nemojte joj dozvoliti da koristi kompjuter. Ili, ako ba morate, najpre unitite ureaj za pamdenje." "Rajnharte?" Ozborn se tromo okrete profesoru. Kakav god utisak da je Fleming ostavio na njega, on to ne pokaza. "Ne znam", ree Rajnhart. "Naprosto ne znam. To potie od nekih stranih inteligentnih bida, ali..." "Uvek ga moemo iskljuiti" odcitira mu Fleming. "Pazite, sagradili smo ga da bismo proverili sadraj poruke. Je li tako? Dobro, to smo obavili. Pustili smo ga u rad da bismo otkrili njegovu svrhu. Sada nam je i to poznato." "Da li nam je poznato?" "Meni jeste! To je peta kolona intelektualaca iz nekog drugog sveta - iz nekog drugaijeg oblika egzistencije. Ona nosi u sebi seme ivota, ali takoe i seme unitenja." "Imate li uopte nekog osnova da tako govorite?" upita Ozborn. "Nikakvih opipljivih osnova." "Pa kako onda mi moemo...?" "Dobro, samo vi nastavite!" Fleming se die i poe prema vratima. "Nastavite i videdete ta de se dogoditi - ali posle nemojte da kukate da vam pomognem!"

48

6. OPREZ
Bez obzira na sve, on je na prolede doao u Tornes - da, kako ree, poseti Dudi, ali u stvari zbog nezajaljive Ijubopitljivosti. Klonio se bloka u kome je bio smeten kompjuter, ali mu Dudi i Brider, nezavisno jedno od drugoga, ispriae ta se zbivalo. Zgradi je pridodana jedna nova nia koju je Doni ispunila sloenom laboratorijskom opremom, ukljuujudi ureaj za hemijsku sintezu i elektronski mikroskop. Ona je, kao i Kristina, imala nekoliko svojih postdiplomaca koji su saraivali na projektu, kao i novca koliko god joj je bilo potrebno. Rajnhart i Ozborn su, sa svoje strane, raspolagali veoma snanom potporom. "Kako si ti?" upita Fleming Dudi. Sedeli su na vrhu grebena, u logorskom krugu, iznad pristanita. "Prilagoavam se okolnostima." Ona mu se nasmei neno, ali uzdrano. Bila je zapanjena promenama koje su se zapaale na njemu - njegovom bubuljiavodu i optim pogoranjem njegovog izgleda, kao i krajnjim razoarenjem kojim je odisao. udela je za tim da ga zagrli i d a mu se preda. U isto vreme elela je da ga zadri na odstojanju njihovog prvobitnog prijateljstva, koje joj je izgledalo kao krajnja granica do koje je mogla asno idi dokle god bude igrala svoju ulogu koje se stidela. Pokuala je ak i da podnese ostavku kad je ula da se on vrada, ali ona nije bila prihvadena. Sada je znala suvie da bi je mogli otpustiti, a pogotovu da bi mogla da mu kae istinu. Brider je ostao u logoru, radedi itave zime, ne preduzimajudi nita to bi pobuivalo sumnju. Ali, Kaufmanova kola su nekoliko puta primedena u susedstvu, a visoki, neobino obueni ofer motrio je na dolaske i odlaske na stanici i bar jedanput je telefonirao Brideru. Posle toga, Brider je izgledao nesredniji nego ikad i zatraio da mu se prekucaju kop ije kompjuterovih odgovora za linu upotrebu. Dudi u tome nije videla nita sumnjivo, ali Kvadring jeste. Meutim, sve se zavrilo na tome. Bela jahta se nije pojavljivala, a to bi se teko moglo i oekivati tokom zime sa vetrovima, snenim olujama i divljim uzburkanim morem. Poetkom proleda su mornarike patrole pojaane helikopterima koji su ih pratili, ali jahta je, ukoliko je uopte i imala neke veze sa svim tim, utekla. Meutim, kako su pojaavane mere obezbeenja, rasla je i vrednost obavetenja, i Dudini pretpostavljeni su smatrali da se opasnost, uopte uzevi, povedava. Nemajudi nikakvog drugog posla sem da posmatra, Dudi je imala - kao i obino vremena napretek, a to je dobro dolo Kvadringu da pokrije Fleminga, i tako je sedela na vrhu gr ebena sa njim, pretvarajudi se da je sredna to ga vidi i gadedi se same sebe. "Kada de odrati konferenciju za tampu?" glasilo je njegovo sledede pitanje. "Ne znam. Ove godine, sledede, jednom." "Sve je ovo trebalo saoptiti javnosti jo pre nekoliko meseci." "Ali, ako je to tajna?" "Tajna je, jer tako odgovara politiarima. Zato sve i ide naopako. Kada se jednom nauka oduzme naunicima i preda njima, ona je osuena na propast." Ovu svoju konstataciju proprati trzanjem ramena. "Ako sve to nije jo i ranije bilo osueno na propast." "ta namerava preduzeti u vezi sa tim?" upita ga ona. On se zagleda u talase koji su se rasprskavali pedesetak metara ispod njih, a potom se okrete, nasmeivi joj se prvi put posle dueg vremena. "Povedu te na jedrenje", ree. Bilo je to jedno od onih varljivih ranih proleda koja ponekad neoekivano nailaze poetkom marta. Sunce je sjalo, sa jugozapada je pirkao lak povetarac, a more je bilo divno. Fleming je prihvatio zdravo za gotovo da Dudi nema nikakvog drugog posla, te su svakodnevno jedrili po zalivu i pored obale, sve do Grinstoun Pointa i dole do uda Gerloha. Voda je bila hladna kao led, ali
49

je pesak bio topao i oni bi posle podne obino nasukali amac u neku zgodnu uvalu, izva lili se na alu i izleavali se na suncu. Za nekoliko dana, Fleming je izgledao zdraviji. Postao je raspoloeniji i izgledalo je kao da je, povremeno, satima zaboravljao moru koja mu je pritiskivala duu. On je oigledno shvatio da ona nije vie seksualno zainteresovana za njega i, ubrzo, ponovo je preuzeo ulogu nenog starijeg brata koji vodi glavnu re. Dudi se suzdrana daha, nadala svemu najboljem. Tada, jednog toplog i svetlog popodneva, oni se uvukoe u jedan majuan zaliv na ostrvu Torholm, sa strane okrenute puini. Zaliv je bio oivien okomitim stenama koje su odbijale suneve zrake na njih dok su leali na pesku jedno pored drugog. Jedino to se videlo bilo je plavo nebo iznad njih, a jedino to su uli bili su tromi i neni umovi talas a i zov morskih ptica. Malo zatim, Fleming sede i skide svoj debeli demper. "Bolje skini i ti svoj", ree on. Ona je oklevala, a zatim ga skide preko glave i lee u ortsu i grudnjaku, osetivi na telu dah povetarca i toplotu sunca. Fleming, u poetku, nije obradao panju na nju. "Ovo je bolje od kompjutera", nasmei se ona zatvorenih oiju. "Da li Brider ovde dolazi?" "Aha." "Ja uopte ne vidim ptice." "Ja vidim jednu." On se dovalja do nje i poljubi je. Ona je leala ne reagujudi, a on se ponovo okrete na drugu stranu, ostavivi svoju ruku preko njenog struka. "Zato on ne vrlja s tobom?" upita ona. "Ne eli da nam smeta." Ona se namrti zasenjena suncem. "On me ne trpi." "To je obostrano, zar ne?" Ona ne odgovori. Njegova ruka skliznu na njeno bedro. "Nemoj, Done." "Da nisi sluajno potpisala obavezu za devojke-vodie?" On odjednom postade ljut i zlovoljan. "Nisam licemerna, samo..." "Samo ta?" "Ne poznaje me." "Do avola! Nisi mi pruila ba mnogo prilike za to, zar ne?" Ona naglo ustade i pogleda oko sebe. U stenama iza njihovih lea nalazila se pukotina. "Hajde da malo pogledamo okolo." "Kako hode." "Je li ono tamo pedina?" "Jeste." "Hajdemo da vidimo." "Nismo odeveni za tako neto." "Ala si ti formalist!" Ona mu se nasmei i navue svoj demper, bacivi mu njegov. "Dri!" "Bestraga se duboko uvukla u greben. Bila bi nam potrebna oprema za pentranje koju upotrebljavaju speleolozi." "Nedemo idi daIeko." "U redu." On ustade, savlaujudi svoje loe raspoloenje. "Hajde." Pedina se iznutra proirivala, a potom se, to je dublje zalazila u stenu, suavala. Tle je na poetku bilo peskovito i posuto kamenjem. Kada su zamakli u unutranjost pedine, poee da se veru preko stenja. Bilo je hladno i veoma tiho. Fleming je
50

poneo iz amca baterijsku lampu i osvetljavao je zidove stena ispred njih; barice nakapane vode presijavale su se pod njenom svetlodu. Nekoliko desetina metara odatle naioe na jo jednu dvoranu sa velikim jezerom na njenom drugom kraju. Dudi kleknu i zagleda se u vodu. "Ovde je komad nekakvog ueta." "ega?" Fleming klee pored nje i pogleda preko ivice jezera. Jedan kraj belog ueta bio je privezan oko jedne stene na ivici jezera, dok se ostatak ueta gubio u vodi. Fleming ga povue. Bilo je sasvim zategnuto. "Je li duboko?" Dudi se zagleda pratedi zrak svetlosti baterijske lampe, ali nije mogla da prodre pogledom kroz tamu ispod povrine jezera. "Hode li da mi pridri lampu?" Fleming povue ue obema rukama i poe polako da ga izvlai. Na njegovom kraju nalazila se velika limena kutija slina termos-boci, oteana kamenjem. Dudi osvetli poklopac. "Ovo je Denisovo!" uzviknu Fleming. "Denisa Bridera?" "Da. Kupio ju je za izlete. Vidi li ovu oznaku u cik-cak." "Zato li ju je ostavio?" Dudi je govorila vie sebi nego Flemingu. "Nemam pojma. Bolje upitaj njega." Dudi otvori poklopac i posegnu unutra. "Za ime sveta!" "Puna je papira." Ona izvue nekoliko i podnese ih pod svetlost. "Jesu li ti poznati?" "To je iz naeg delokruga." Fleming je sa nevericom gledao u njih. "Kopije. Bolje da mu to odnesemo." "Ne." Dudi vrati papire u kutiju i zatvori je. "ta de da uradi?" "Ostavidu je gde sam je nala." "Ali to je besmisleno." "Molim te, Done, znam ta radim." Podie kutiju i baci je natrag u vodu, dok ju je on natmureno posmatrao, dredi baterijsku lampu. "ta je tvoj posao?" upita on, ali mu ona ne ree. Kada se vratie u logor, tamo zatekoe Rajnharta, koji zadra Fleminga izvan slubenog bloka. "Ima li minut vremena, Done?" "Ja nisam ovde." "uj, Done." Izgledalo je kao da je profesor povreen. "Zaglibili smo se." "Dobro." "Madlena je uspela da sprovede sintezu nukleinske kiseline. Delije su se stvarno obrazovale." "Mora biti da se ponosite njome." "Pojedine delije. Ali one ili uopte ne ive, ili ive samo nekoliko minuta." "Sreda vaa to je tako. Kada bi ivele, bile bi pod nadzorom maine." "Kako?" "Ne znam kako. Ali ne bi bile nai prijatelji." "Jedna delija ne moe da priini veliku tetu." Dudi nikada ranije nije ula Rajnharta da se otvoreno ali. "Doi svakako." FIeming tvrdoglavo isturi donju usnu. "Hajde, Done." Dudi se okrete prema njemu. "Ili se plai da de te ujesti?" Fleming izdie ramena i pode sa profesorom. Dudi ode pravo u Kvadringovu kancelariju i podnese izvetaj. "Ah", ree Kvadring. "To ved neto znai. Gde je on sada?" Telefonirali su u prostoriju kompjutera, ali Brider je bio upravo iziao.
51

"Javi momcima iz P.O.B. Patrola oblasne bezbednosti; u originalu: Field Security Patrol; prim. prev. da ga pronau i prate", ree Kvadring svom autantu. "Ali neka paze da ih on ne primeti." "U redu, gospodine." Autant se okrete zajedno sa stolicom prema diktafonu. "Ko patrolira na grebenu?" "Sekcija B, gospodine." "Recite im da dre na oku prilaz pristanitu." "Treba li da ga zaustave." "Ne. Treba da ga puste da izie ako bude eleo, i da nas izveste." Kvadring se okrete prema Dudi. "Danas mu je telefonirao njegov prijatelj. Mora biti da imaju neki veoma hitan zahtev kad se izlau takvom riziku." "Zato?" "Moda neto mute. Prislukivali smo, naravno. Uglavnom su bili prilino oprezni, ali spomenuli su neto o novom putu." Dudi zadrhta. Ovo je bilo iznad njenih mogudnosti. Kvadring saeka dok je autant telefonirao podoficiru oblasne bezbednosti i dok nije otiao da preda poruku komandiru sekcije B, a onda privede Dudi mapi na zidu. "Stari put je vodio preko ostrva. Brider je mogao da iznese materijal i da ga tamo skloni, a da se ne izlae proveravanju koje se sprovodi pri izlasku iz logora. Kada im zatreba, jahta moe dodi po njega. Neki od Kaufmanovih kolega verovatno se bavi nekim poslom koji ima veze sa prekookeanskom plovidbom, tako da se moe ukotviti podalje odavde i poslati brodid na sastanak s Briderom." "Onaj beli?" "Onaj koji si ti videla." "Znai, zato...?" Prolo je dosta vremena od pucnjave u pustari, ali kad pogleda na mapu, njoj se sve ponovo ukaza jasno pred oima. "Kaufman je morao imati nekoga ko de da preuzme materijal od Bridera i da odrava vezu sa jahtom. Za to je angaovao svoga ofera koji je upotrebio njegov automobil." "I pucao na mene?" "Verovatno je to bio on. Tada je napravio glupost, ili pretpostavljam da je smatrao kako de modi da se oslobodi lea u moru." Dudi oseti kako se jei ispod svoga toplog dempera. "A novi put?" "Neto zbog vremena, neto zbog nas, jahtu vie ne mogu koristiti tako da ne mogu da se domognu ostrva. Brideru ono, kako ste i sami okrili, jo uvek slui kao sklonte, ali on de morati da vrati nazad materijal i da ga prokrijumari preko glavnog ulaza, to je opasnije." Dudi pogleda napolje u hladan sumrak koji je smenjivao toplotu dana. Niski etvrtasti krovovi zgrada za istraivaki rad tmurno su trali iz trave koja je sve vie tamnela. Nekoliko prozora na kudicama bilo je osvetljeno, a ogroman svod neba iznad njih postepeno se gubio iz vida. Doni je radila u jednoj od osvetljenih podzemnih prostorija, predana i ni sama ne znajudi ta de proizidi iz onoga to radi. Fleming je negde raspravljao sa Rajnhartom o bududnosti. A Brider je negde, usamljen i kukavan, moda se tresudi od prikrivenog straha, oblaio ribarsku potkoulju, nepromoiv kaput i gumene izme, spremajudi se da krene u nod. "Bilo bi dobro da obue neto tolije", ree Kvadring Dudi. "Podi du i ja." Donina laboratorija bila je pregrejana. Sijalice i ureaji, koji su danima radili bez prestanka, polako su odnosili pobedu na ureajem za klimatizaciju. "Oseda se na biologa", ree Fleming kad ue sa Rajnhartom. Doni je piljila kroz okular mikroskopa. Ona nehajno podie pogled. "Zdravo, doktore Fleming." Govorila je kao da se on vratio poto je bio iziao samo da bi popio olju aja. "Ovde je, na alost, kao u kuhinji neke vetice."
52

"Ima li neke miroije?" upita Rajnhart. "Upravo smo pripremili novu koliinu. Hodete li da priekate i pogledate?" Mikroskop je imao jednu elektronsku indikatorsku cev, slinu televizijskom ekranu. "Moete tu da posmatrate ako se neto bude dogaalo." "Nova kultura?" upita jedan od njenih asistenata, nametajudi iglu na pric za davanje injekcija. "Uzmite odavde i vodite rauna o temperaturi igle." Doni je objanjavala Flemingu ta je postigla, a za to vreme je asistent izvadio jednu boicu iz hladnjaka. "Sintezu vrimo na temperaturi bliskoj taki smrzavanja, a pri normalnoj temperaturi oni oivljavaju." Izgledala je sasvim prijateljski raspoloena i kao da je se ne tie Flemingovo miljenje. Asistent probui iglom gumeni poklopac boice i usisa malo tenosti u pric. "Na kojem su stepenu razvitka?" upita Fleming. "Veoma jednostavan vid protoplazme, sa jezgrom. ta biste vi hteli - pipke i glave?" Ona uze pric, istisnu kap tenosti na staklence i uvrsti ga u leite na mikroskopu. "Kako se ponaaju?" "Kratko vreme se kredu, a onda umiru. U tome je nevolja. Verovatno jo nismo pronali odgovarajudu kulturu." Ona prisloni oko na mikroskop i podesi ga. Dok je pokretala staklo pod soivima, oni su mogli da vide na ekranu obrazovanje pojedinih delija - bledi diskovi sa tamnijim sreditem - koje su plivale tamo-amo nekoliko sekundi. Dok je Doni podesila mikroskop na jae povedanje, one prestadoe da se kredu i ved su oigledno bile uginule. Ona izvue staklo napolje. "Pokuajmo sa novom arom." Okrete se i pogleda u njih sa umornim osmehom na licu. "Ovo moe potrajati i itavu nod." Brider je primeden ubrzo posle ponodi kako naputa svoju kudicu. Patrola sa grebena posmatrala ga je dok je silazio stazom do pristanita. Nisu ga uznemirili, nego su to samo javili telefonom straari sa jednog naputenog mesta za zasede pri vrhu staze. Kvadring i Dudi im se pridruie kad se Brider otisnu sa pristanita. Njegov vanbrodski motor zabrekta dvaput, a onda se zahukta preko vode. Bilo je neto malo meseine tako da su mogli videti amac kako se udaljava preko zaliva. "Zar ga nedete pratiti?" upita Dudi. "Ne. Vratide se on." Kvadring tihim glasom pozva straare. "Ostanite na vrhu i pazite da vas ne primeti. Ovo de moda potrajati i malo due." Dudi je posmatrala puinu na kojoj se amid gubio meu talasima. Mesec je zaao davno pre svitanja, i oni su se tresli od hladnode, iako su na sebi imali kabanice. "Zato li se ne vrada?" upita ona Kvadringa. "Ne eli da plovi po mraku." "Ako zna da smo ovde..." "Kako bi mogao znati? On samo eka traak dnevne svetlosti." U etiri sata obavi se smena strae. Jo je bilo mrano. U pet, na nebu poe da se pojavljuje prvo bledo biserno sivilo. Nodni deurni kuvar zveckao je unaokolo limenkama sa ajem. Jednu je ostavio u straari, drugu na glavnoj kapiji, a tredu u zgradi kompjutera. Doni zabaci naoari na elo i poe buno da pije. "Zato ne batali za veeras, Madlena?" upita Rajnahrt zevajudi. "Evo, sad du." Ona ugura novo staklo pod soivo. Na stolu pored nje nalazio se posluavnik poluprekriven upotrebljenim staklidima, a Fleming se ugnezdi na uglu stola kudedi to to ona radi, ali ipak zainteresovan. "ekaj." Ona neznatno promeri staklo. "Evo ga." Na indikatorskoj cevi moglo se pratiti formiranje delije.
53

"Ova napreduje bolje od vedine ostalih", ree Rajnhart. "Postaje prilino velika." Doni iskljui uveliavanje. "Gledajte - poinje da se deli!" Delija se izdui u dva renja koji se razvukoe i razdvojie, a onda se svaki od renjeva opet podeli u nove delije. "Mnoi se!" Doni se nasloni leima, posmatrajudi ekran. Lice joj je bilo smeurano od umora i blaenstva. "Stvorili smo ivot. Nainili smo reproduktivnu deliju. Gle - evo je opet... ta kaete na ovo, doktore Fleming?" Fleming se uspravi i netremice se zagleda u ekran. "Kako mislite da ovo zaustavite." "Nemam nameru da to zaustavljam. elim da vidim ishod." "Razvija se u jednu sasvim skladnu strukturu", primeti Rajnhart. Fleming udari pesnicama o sto. "Ubijte to!" "ta?" Doni ga pogleda malo iznenaeno. "Ubijte to dok ste jo u mogudnosti." "Pod savrenom je kontrolom." "Stvarno? Gledajte na kakav nain raste." Fleming pokaza na masu delija na ekranu koja se naglo udvostruavala. "To je normalno. Za nedelju dana mogli biste da odgajite amebu koja bi bila velika kao Zemljina kugla samo ako biste uspeli da je dovoljno brzo hranite." "Ovo nije ameba." "Ali upadljivo lii na nju." "Ubijte to!" Fleming pogleda u njihova zabrinuta ukoena lica, a onda ponovo na ekran. On dohvati teku posudu u kojoj su doneli aj i tresnu je o vizuelnu povrinu mikroskopa. Zveket metala i stakla narui tiinu prostorije. Vizuelna ploa se razbi u paramparad. "Budalo balava!" Doni gotovo zaplaka. "Done - ta to radi?" Rajnhart krenu napred da ga zaustavi, ali bilo je suvie kasno. Fleming izvue ostatke stakla iz mikroskopa, tresnu ih o pod i izgazi. "Vi ste ludi! Svi ste ludi! Svi ste vi zaslepljeni pomahnitali ludaci!" doviknu im on i otra kroz vrata. Protrao je kroz prostoriju kompjutera, pa du ulazno g hodnika do predvorja. Tu zastade za trenutak teko diudi, a hladan vetar ga oinu po licu. Iziavi na otvoren prostor u osvit dana, posle nodi provedene u punoj usrdsreenosti u Doninoj sobi, izgledalo mu je kao da se probudio iz nekog komara. On halapljivo udahnu vazduh nekoliko puta i poe preko trave prema rtu, pokuavajudi da razbistri mozak i pluda. Iz daljine se uo zvuk vanbrodskog motora. On promeni pravac i besno poe prema mestu na kome je staza koja je vodila i pristanita izbijala na vrh grebena. Kako se razdanjivalo, zvuk motora se nepokolebljivo pribliavao, privlaedi ga poput magneta; ali kad stie do vrha grebena, on se gotovo saplete o Kvadringa, Dudi i dva vojnika koji su u travi ekali u zasedi. On se malo uspravi. "ta se to, do avola, dogaa?" Besno je buljio u njih, nita ne shvatajudi. Kvadring ustade. Na grudima mu se njihao dogled. "Vratite se natrag. Sklonite se odavde." Motor se zaustavi. amac je klizio prema keju ispod njih. Dudi se pridie, ali joj Kvadring dade znak da ostane dole. "Odlazi, Done, molim te!" ree ona sa bolom u glasu. "Odlazi? Odlazi? U ta ste se to, do avola, svi vi upetljali?" "Tiina", naredi Kvadring. I drite se podalje od ivice. "ekamo Denisa Bridera", ree Dudi. "Denisa?" Bio je preneraen, na jedvite jade shvatajudi ta se dogaa.
54

"Da sam na vaem mestu, ja bih se izgubio odavde", ree mu Kvadring. "Sem ukoliko ne elite da prisustvujete njegovom hapenju." "Njegovom hapenju?" Kada je shvatio o emu se radi, Fleming se polako okrete od Kvadringovih lea prema Dudi. "Vi ste svi ludi!" "Stojte pozadi i dutite", ree Kvadring. Fleming poe prema ivici grebena, ali ga, na Kvadringov znak, dva vojnika uhvatie za laktove i povukoe nazad. Stajao je sputan izmeu njih, osujeden i oajan. Niz lice mu se slivao hladan znoj, i jedino to je moga da vidi bila je Dudi. "Jesi li i ti upetljana u sve ovo?" "Zna i sam ta smo nali." Ona je izbegavala njegov pogled. "Jesi li?" "Jesam", ree ona, koraknu napred i stade pored Kvadringa. Pustili su Bridera, koji je vukao teku kutiju iz pedine, da stigne sasvim do vrha staze. Kad se njegova glava promoli iznad ivice, Fleming mu doviknu: "Denise!" Jedan od vojnika poklopi akom Flemingova usta, ali Brider ih je ved bio ugledao. Pre no to je Kvadring stigao do njega, on ispusti kutiju i potra. Trao je brzo kad se uzme u obzir da je bio u gumenim izmama; beao je stazom koja je vodila pored ivice grebena. Kvadring i vojnici sjurie se za njim. Fleming je trao za njima, a iza njega Dudi. To je liilo na poteru za jelenom u hladnoj jutarnjoj svetlosti. Nisu mogli da vide kuda ide Brider. On doe do ivice rta, tada se osvrte i okliznu. Njegove mokre gumene izme skliznue niz travom obraslu ivicu, i sa njim je bilo svreno. Za nekoliko sekundi od njega preostade samo slomljen le na stenama pored mora. Fleming stie vojnike na ivici grebena i pogleda dole. Kada mu Dudi prie, on se okrete bez rei poe lagano nazad prema logoru. U prstu mu je bio zaostao komadid stakla od mikroskopa. Zastavi za trenutak, on ga iupa, a potom ode.

7. ANALIZA
General Vandenberg je do tada svoj savezniki tab smestio u nerazoriv bunker pokroviteljstva Ministarstva za odbranu. Njegove koordinacione delatnosti postepeno su se proirivale sve dok nije postao stvarni zapovednik lokalne vazduhoplovne strategije. Mada nevoljno, vlada Njenog Velianstva, suoena sa sve gorom meunarodnom situacijom, pomirila se sa tim. U operativnoj prostoriji, neposredno do njegove privatne kancelarije, dominirala je zidna mapa sveta na kojoj su bile prikazane putanje uznemirujudeg broja orbitalnih satelita nepoznatog potencijala. Sem amerikih i ruskih letelica - od kojih su neke svakako nosile nuklearno punjenje - bilo je sve vie letelica koje su izbacivale ostale sile iji su meusobni odnosi, kao i njihovi odnosi sa Zapadom, bili esto takvi da je svakog trenutka mogla da sevne varnica. to su se ljudi i maine peli vie, javn i moral je splanjavao poput probuenog balona, a teko odravano zatije, koje je trebalo da obezbedi kontrolu nad atmosferom i prostorom iznad nje, sve je vie prelazilo u anarhiju. Vandenberg se sada preko Ministarstva za odbranu uvukao u sve lokal ne ustanove, ukljuujudi Tornes. Rukovodio je obzirno, ali odluno, paljivo kontroliudi ta se deava. Kada je primio izvetaj o Briderovoj smrti, on posla po Ozborna. Ozbornov poloaj se sada znatno razlikovao od njegovog poloaja iz dana posle putanja u rad Buldero Fela. Daleko od toga da predstavljaju Ministarstvo koje poseduje vlast, on i Ratklif su
55

sada morali da se priklanjaju pred eljama vojnih lica, trudedi se, koliko god je to bilo u njihovoj modi, da se odre kao ljudi koji se neto pit aju u vezi sa sopstvenim poslovima. Ozborna nije bilo lako zbuniti. Stajao je pred Vandenbergovim stolom, besprekoran i Ijubazan kao i uvek. "Sedite", Vandenberg mahnu prema stolici. "Odmorite noge." Razmotrili su okolnosti Briderove pogibije, deo po deo, kao da igraju partiju aha; general ispitujudi, a Ozborn branedi se, ali nita ne poriudi i ne pravdajudi se. "Morate priznati", ree Vandenberg na kraju, "da je to va ministar vrsto i nerazmrsivo zapetljao." "Zavisi kako se gleda na to." Vandenberg odgurnu svoju stolicu i ode do zidne mape. "Ne moemo sebi dozvoliti da se igramo kole, Ozborne. Tu maineriju moemo iskoristiti. Sagraena je na vojnom zemljitu i uz vojnu pomod. Moemo je koristiti za opte dobro." "A ta, do avola, mislite da radi Rajnhart?" Ozborn je bio oigledno uzrujan. "Siguran sam da bi vai ljudi eleli da umeaju svoje prste u to. Siguran sam da vam svi mi izgledamo kao anarhisti zato to nemamo izdresiran mozak. Znam da je dolo do tragedije. Ali oni tamo rade neto od prvorazrednog znaaja." "A mi ne?" "Ne moete ih odjedanput prekinuti u njihovim traganjima." "Va kabinet bi odgovorio da moemo." "Jeste li ih pitali?" "Nisam. Ali tako bi rekli." "Bar..." Ozborn je bio ponovo pribran, "bar nam dozvolite da dovrimo ovaj sadanji projekat ako vam pruimo pouzdane garancije." im se vrati u svoju kancelariju, on telefonom pozva Rajnharta: "Za ime sveta, uspostavite primirje sa Dirsom", ree mu. Rajnhartov susret sa direktorom bio je do zla boga nalik Ozbornovom sastanku sa Vandenbergom, ali Rajnhart je bio bolji strateg od Dirsa. Posle dva muna sata, oni poslae po Dudi. "Gospoice Adamson, morademo ovde da pojaamo bezbednost." "Ne oekujete valjda da ja...?" ona zaduta. Dirsove oi sevnue kroz naoari, a ona se okrete Rajnhartu traedi razumevanje. "Ovde bi moj poloaj bio nepodnoljiv. Svi su imali poverenja u mene, a sada je ispalo da sam njukalo iz obezbeenja." "Ja sam oduvek znao za to", ree Rajnhart blago. "I profesorka Doni je naslutila. Ona to prihvata tako kako jeste." "Doktor Fleming ne prihvata." "Od njega niko nije nita drugo ni oekivao", ree Dirs. "On me je smatrao osobom koja ima neku drugu dunost." "Svi znaju da ste vi morali da obavite posao", Rajnhart potiteno pogleda u svoje prste. "I svi to potuju." "Ja ne potujem." "Molim?" Dirs skide naoari i zakilji u nju kao da se izgubila iz njegovog vidokruga. Ona je drhtala. "Mrzela sam to od samog poetka. Bilo je sasvim jasno da se svakom ovde moglo savreno verovati sem Brideru." "ak i Flemingu?" "Doktor Fleming vredi koliko deset bilo kojih drugih ljudi koje sam do sad srela! Njemu je potrebna zatita od sopstvene indiskrecije, i ja sam pokuala da mu je pruim. Ali nedu da ga i dalje pijuniram."
56

"ta kae Fleming?" upita Rajnhart. "Ne razgovara sa mnom od..." "Gde je on?" upita Dirs. "Pretpostavljam da pije?" "Zar i dalje?" Dirs pogleda nagore, izraavajudi beznadenost, to iznenada strano razbesne Dudi. "A ta bi trebalo da radi posle svega to se dogodilo? Da igra loto?" Ona se ponovo, sa ugaenom nadom, okrete Rajnhartu. "Veoma sam zavolela - sve njih. Ja im se divim." "Draga moja devojko, ja nisam u situaciji..." Rajnhart je izbegavao da je pogleda u oi. "Verovatno je dobro to je to izbilo u javnost." Dudi shvati da stoji u stavu mirno. Okrete se Dirsu. "Mogu li da budem smenjena?" "Ne." "Mogu li da dobijem neki drugi zadatak?" "Ne." "Mogu li onda da podnesem ostavku?" "Ne dok traje nacionalna opasnost." Dirsove oi, opazi ona, behu usaene suvie blizu. Gledale su pravo u nju, autoritativno i bezizrazno. "Da nemate tako besprekornu prolost rekao bih da ste nezreli za ovaj posao. Bilo kako bilo, ja mislim da vas naprosto uznemirava uticaj naunikog uma, naroito tako uzburkanog i neodgovornog kao to je Flemingov." "On nije neodgovoran." "Nije?" "Nije kada su u pitanju znaajne stvari." "Znaajne stvari u ovoj ustanovi predstavljaju sredstva za opstanak. Mi smo izloeni veoma velikom pritisku." "Vojska sve posmatra vojniki", ree Rajnhart ledeno. Pree preko sobe i pogleda kroz prozo r, nervozno prekrstivi svoje male ruke na leima. "Ovo je sumorno mesto, znate. Svi smo mi zbog toga prenapregnuti." Izvesno vreme posle ovoga istupa, Dirs je bio neuobiajeno prijatan. Uinio je za Doni sve to god je mogao, prionuvi na izradu novog ureaja, da bi nadoknadio ono to je Fleming unitio i, uopte uzevi, poistovedujudi sebe s onim to je ona radila. Rajnhart se ilavo borio da se odri na svom mestu, a Dudi se ponovo prihvatila svoje dunosti sa nekom vrstom priguenog oajanja. ak je skupila dovoljno hrabrosti da ode do Fleminga, ali njegova soba je bila prazna kao i tri boce viskija pored kreveta. Sa jednim izuzetkom, on ni sa kim nije progovorio ni rei tokom dana koji su usledili posle Briderove smrti. Doni se ponovo prihvatila posla sa Kristinom koja joj je pomagala pri srazmemo prostim proraunima to su bili potrebni za kompjuter. Za nedelju dana izvrili su jo jednu uspenu sintezu koju su, kasno uvee, upravo posmatrali na popravljenom mikroskopu, kad se vrata laborat orije naglo otvorie i Fleming nesigurno stupi unutra. Doni se uspravi i pogleda ga. Bio je bez sakoa i kravate, koulja mu je bila izguvana i prljava, a lice uokvireno sedmodnevnom bradom. Mora biti da je bio na ivici delirium tremensa. "ta elite?" On joj uputi ukoen pogled i zatetura se, nainivi jo jedan korak napred u sobi. "Ne ulazite ovamo, molim vas." "Vidim da imate nov ureaj", ree on promuklo s tupim grevitim osmehom. "Tako je. A sada, hodete li nas ostaviti na miru?" "Brider je mrtav." On se budalasto smeio na nju. "Znam."
57

"Vi terate dalje kao da se nita nije dogodilo." Bilo ga je teko razumeti ta govori. "Ali on je mrtav. On se nikada nede vratiti." "uli smo sve o tome, doktore Fleming." Teturajudi se, on koraknu jo jednom prema njima. "ta vi to ovde radite?" "To je naa stvar. Hodete li, molim vas, otidi?" Ona ustade i poe besno prema njemu. On je stajao piljedi u nju, a osmeh ieze sa njegovog lica. "Bio je moj najstariji prijatelj. Bio je budala, ali moj..." "Doktore Fleming", ree ona pribrano. "Hodete li otidi ili da pozovem straare?" On je za trenutak zurio u nju kao da pokuava da je nazre kroz maglu, potom slegnu ramenima i polako ode. Ona je ila za njim do vrata, a onda ih zakljua. "Moemo i bez toga", ree ona Kristini. Fleming nekako doe do svoje kudice, uze jednu nedovrenu bocu viskija iz fioke pisadeg stola i prosu je u slivnik. Tada se srui na krevet i prespava dvadeset i etiri asa. Sledede veeri obrija se, okupa i poe da se pakuje. Novi eksperiment je fantastino napredovao. Posle nekoliko asova, Doni je morala da premesti uzorak sa stakla za mikroskop u jedan mali sud sa kulturom, a slededeg jutra morala je da ga premesti u vedi sud. Nastavio je da se udvostruava celog onog dana koji je Fleming prespavao, a uvee je Doni bila prinuena da se obrati za pomod Dirsu. On se lati tog problema kao da je u pitanju njegov vlastiti, naredivi da se u radionici napravi duboka posuda sa elektrinim grejanjem, kanalom za hranjenje na njenom gornjem otvorenom delu, i sa jednim kontrolnim oknom na sredini prednje ploe. Pred zoru, etiri asistenta podigoe ovo novo stvorenje iz njegovog suda jer ga je bilo preraslo i premestie u novi sud. U novoj sredini napredovalo je do veliine ovce, a onda je prestalo da raste. Izgledalo je savreno zdravo i bezopasno, ali ne naroito privlano. Toga jutra se Rajnhart odlui i ode do Doni. Ona je jo bila u svojoj laboratoriji, nadzirudi hranjenje kroz gornji otvor suda. On je vrljao unaokolo sve dok ona ne zavri. "Je li jo ivo?" "I rita se." Izuzev to je bila bleda i napeta oko oiju i usana nije pokazivala nikakve druge znake umora. "Jo pre dan i po predstavljalo je samo mrlju na staklu: rekla sam vam da nema razloga zbog koga organizam ne bi rastao onom brzinom kojom vi elite samo ako mu moete dati dovoljno hrane." "Ali sada je prestalo da raste?" Rajnhart s potovanjem proviri kroz kontrolni otvor, nazirudi tamno oblije kako se krede u tmini posude. "Izgleda da ima unapred odreenu veliinu i oblik", ree Doni dodajudi mu rendgenske snimke. "Odatle se ne moe bog zna ta videti. Nema kotanih formacija. Slino je nekoj velikoj meduzi, ali ima to oko i nekakvu opnu koja podseda na veoma sloen nervni splet." "Ima li i kakvih drugih karakteristika?" Rajnhart podie rendgentske snimke i zakilji u njih. "Verovatno postoji nekakav elementarni nagovetaj nogu, mada ih je teko definisati drugaije nego kao deobu tkiva." Rajnhart spusti ploe i namrti se. "Kako se hrani?" "Uzima hranu preko koe. ivi u hranljivoj tenosti i upija je neposredno preko svojih telesnih delija. Vrlo jednostavno, vrlo efikasno." "A kompjuter?" Doni se iznenadi. "ta je s kompjuterom?" "Je li on uopte reagovao?" "Kako bi mogao da reaguje?" "Nemam pojma." Rajnhart se zabrinuto namrti. "Zar nije?" "Ne. Bio je sasvim miran."
58

Profesor ue u kontrolnu prostoriju kompjutera, a zatim se vrati oborene glave, zuredi u svetlucave kapne svojih izglancanih cipela. Bilo je rano jutro i vrlo tiho. On prekrsti ruke na leima i progovori ne gledajudi u Doni: "elim da se Fleming ponovo poduhvati ovoga." Doni za trenutak ne odgovori, a onda ree: "Pod savrenom je kontrolom." "ijom?" "Mojom." On s naporom pogleda u nju. "Mi smo ovde ogranieni vremenski, Madlena. Ovi ovde ele da nas se otarase." "Usred ovoga?" "Ne. Ministarstvo se izborilo za ovo, ali moramo da radimo kao ekipa i da pokaemo rezultate." "Pazi boga ti? Pa zar ovo nisu rezultati?" Doni upravi svoj kratak koati prst prema posudi. "Nalazimo se usred najvedeg dogaaja ovoga veka - stvaramo ivot!" "Znam", ree Rajnhart, premetajudi se smeteno s noge na nogu. "Ali kuda nas to vodi?" "Moramo jo dosta toga da otkrijemo." "Ne moemo sebi dozvoliti vie nijedan nesretan sluaj." "To mogu da sredim." "Nisi samo ti u pitanju, Madlena." Rajnhart je govorio s nekom vrstom blage napetosti. "Svi smo u ovo upetljani." "To mogu da sredim", ponovi ona. "Ne moe ga razdvojiti od onoga odakle potie - od kompjutera." "Naravno da ne mogu. Ali Kristina razume kompjuter, a ja imam nju." "Ona razume osnovnu aritmetiku, ali tu postoji i via logika, ili se bar meni tako ini. To jedino Fleming razume." "Nedu da mi se Don Fleming vrzma ovuda i da mi razbija postignuda i ureaje", Doni podie glas. Rajnhart ju je posmatrao staloeno. I dalje je bio napregnut, ali i pun odlunosti koja ga ved odavno nije naputala. "Ne moemo svi da radimo samo ono to elimo." Govorio je tako osorno da ga Doni, iznenaena, ponovo pogleda. "Jo rukovodim ovim programom - po svim propisima. I rukovodidu sve dotle dok budemo radili kao ekipa i dok sve to bude imalo nekog smisla. To znai: hodu da i Fleming bude ovde." "Pijan ili trezan?" "Blagi boe, Madlena, ako ne moemo da se pouzdamo jedni u druge, u koga onda moemo?" Doni zausti da protivrei, ali se uzdra. "U redu. Dokle god se pristojno ponaa i dri se svoga dela posla." "Hvala ti, mila." Rajnhart se nasmei. Napustivi laboratoriju, uputio se pravo kod Dirsa. "Ali Fleming me je obavestio da odlazi", ree Dirs. "Upravo sam poslao gospoicu Adamson do kompjutera da pripazi da on, za rastanak, neto ne pokvari." Meutim Fleming, nije bio kod kompjutera. Dudi je, kolebajudi se, stajala u prostoriji kontrolnog ureaja kad Doni doe do nje. "Zdravo. Hode li da vidi kiklopa?" "Zato ga nazivate kiklopom?" "Zbog njegovih telesnih osobina." Doni je izgledala sasvim odmorna. "Zar u dananje vreme ne posveduju panju obrazovanju devojaka? Hajde, on je ovde unutra." "Moram li?" "Zar te ne zanima?" "Da, ali..."
59

Dudi se zbuni. Ona nije bila upudena u to koliko je eksperiment uznapredovao. Poslednja dva dana nije mislila gotovo ni na ta drugo sem na Fleminga i Bridera i na svoj beznadean poloaj, a ukoliko je i imala nekakvu predstavu o Doninim ostvarenjima, ona je bila vezana za mikroskop i nije bila u vezi sa njenim sopstvenim ivotom. Sledila je stariju enu kroz laboratoriju ne misledi i ne oekujudi nita. Posuda ju je malo zbunila. Bilo je to neto na ta nije raunala. "Pogledaj unutra", ree Doni. Dudi pogleda dole kroz nepokriven deo velike posude, potpuno nepripremljena za ono to de videti. Stvorenje je bilo prilino slino izduenoj meduzi, bez udova ili pipaka, ali sa nekim jedva primetnim ravanjem, na jednom kraju, i jednim produetkom koji bi mogao predstavljati glavu, na drugom. Lebdelo je u tenoj, drhtavoj, pihtijastoj masi protoplazme; njegova povrina bila je zelenkasto-udkasta, sluzava i svetlucava. Na sredini onoga to bi moglo predstavljati glavu nalazilo se jedno ogromno, bez kapka i bezbojno - oko. Dudi oseti estoku muku, a onda je uhvati panika. Ona se okrenu uzdravajudi se da ne povrati i iskolai se na Doni, kao da i ona predstavlja sastavni deo komara, stavi ruku preko ustiju i istra iz prostorije. Potra preko zaravni pravo prema Flemingovoj kudici, otvori vrata i ue. Fleming je stavljao poslednje preostale stvari u putnu torbu; koferi su bili spakovani i poloeni na pod. On nezainteresovano pogleda u nju, a ona zastade u dovratku, d adudi i guedi se. "Nemoj opet", ree on. "Done!" Ona jedva progovori. U glavi joj se sve vrtelo i zujalo, a u ustima je osedala gorak ukus. "Done, mora dodi." "Gde da doem?" On je gledao u nju sa neprikrivenim neprijateljstvom. Prolon edeljno pijanenje ostavilo je vidljive posledice u vidu bledila koe i tamnih podonjaka, ali sada je bio staloen i uredan i ponovo je potpuno vladao sobom. Dudi pokua da govori ujednaenim glasom. "U laboratoriju." "Zbog tebe?" Bilo je to mirno podrugivanje. "Ne zbog mene. Nainili su neto uasno. Nekakvo stvorenje." "Zato to ne prijavi petom odeljenju M. I.?" Ministarstvo informacija; u originalu: Ministry of Information; prim. prev. "Molim te." Dudi mu prie; osedala se potpuno bespomodnom, ali nije marila ta de joj on redi ili uiniti. On se okrete da nastavi pakovanje. "Molim te, Done! Dogaa se neto strano. Ti to mora prekinuti." "Nemoj da me ui ta treba, a ta ne treba da radim", ree on. "Imaju to stvorenje. To grozno stvorenje sa okom. Okom!" "To je njihov problem." On pritisnu jednu staru potkoulju povrh stvari u torbi i sastavi kaieve da bi je zatvorio. "Done - jedino ti..." On spusti torbu sa kreveta, pronese je mimo nje i prikljui je koferima. "ija je to greka?" Dudi duboko uzdahnu. "Nisam ja ubila Bridera." "Nisi? Zar nisi napujdala svoju bandu na njega?" "Pokuala sam da te upozorim." "Pokuala si da napravi budalu od mene! Spavala si sa mnom..." "Nisam! Samo jednom. Ja sam samo ljudsko bide. Imala sam zadatak..." "Imala si ogavan zadatak, i velianstveno si ga obavila." "Tebe nikad nisam pijunirala. Brider je bio drugaiji." "Denis Brider je bio moj najstariji prijatelj i moj najbolji pomaga." "On te je izneveravao."
60

"Izneveravao!" On joj uputi otar pogled, a potom se odmae i poe da sreuje gomilu starih boca i aa iz ormana. "Svoje slubene kliee primenjuj negde drugde. Polovina ovoga ostvarenja je Denisova. To je delo njegovog uma i mog, a nije svojina tvoja i tvojih gospodara. Ako je Denis eleo da proda svoje vlasnitvo, alal mu bilo. Kakve ti veze ima sa tim?" "Rekla sam ti da mi se nije dopadalo ono to sam morala da uradim. Rekla sam ti da se ne pouzdava suvie u mene. Zar misli da nisam..." Uprkos naporima koje je ulagala, glas je izdade. "Oh, prestani da se pretvara", ree Fleming. "I izlazi napolje." "Ne moe! Oni su se dokopali tog stranog stvorenja." Dudi isprui ruku i oajniki se uhvati za njegov rukav, ali on je otrese i ode do vrata. "Zbogom." On pritisnu kvaku i otvori vrata. "Ne moe sad otidi." "Zbogom", ree on mirno ekajudi da ona ode. Stajala je za trenutak, pokuavajudi da smisli ta bi jo mogla da mu kae, i u tom trenutku se pojavi Rajnhart. "Zdravo, Done." On je gledao u jedno pa u drugo. "Dobar dan, gospoice Adamson." Ona proe izmeu njih bez rei, trepdudi oima da ne bi zaplakala. Rajnhart pogleda za njom dok je odlazila, ali Fleming zatvori vrata. "Jeste li znali za ovu enu?" "Jesam." Rajnhart prie krevetu i sede. Izgledao je star i umoran. "Zar niste mogli da mi kaete?" ree Fleming prekorno. "Ne, Done, nisam." "Dobro." Fleming otvori fioke da bi se uverio da su prazne, a onda ih opet zatvori. "Moete na moje mesto da postavite nekoga kome verujete." Profesor pogleda po sobi. "Mogu li neto da popijem?" On pogladi elo svojim malenim prstima da bi se sredio. Drugi sastanak sa Dirsom nije bio nimalo lak. "Zato misli da nemam poverenja u tebe?" "Niko nema poverenja u nas, zar ne?" Fleming je preturao po odbaenim bocama. "Niko ne obrada ni najmanju panju na ono to kaemo." "Oni obradaju panju na ono to radimo." "Moe li brendi?" Fleming nae malo brendija na dnu jedne flae i nasu ga u au. "Oh, da, mi smo veoma korisni mehaniari. Ali kad doe do realizovanja, kad steknemo pojam o emu se radi, oni ne ele da znaju." On prui au. "Ima li malo vode?" upita Rajnhart. "Pa dabome." "A ti?" Rajnhart pokaza glavom na flau. Fleming odreno odmahnu glavom. "Oni misle da ih je upravo zadesila neoekivana dobra sreda", ree isputajudi vodu iz slavine lavaboa. "A kada im kaemo da je ovo tek poetak neeg mnogo krupnijeg, ponaaju se prema nama kao da smo ludaci koje treba zatvoriti. Pujdaju na nas svoje pse uvare - ili svoje drolje dounice." "Nema potrebe da se iskaljuje na devojci." Rajnhart uze au i otpi. "Ne iskaljujem se ja ni na kome! Ako oni ne mogu da shvate da de to to smo uhvatili pukim sluajem izmeniti ivote svih nas, onda ih pustimo neka se ispetljaju kako znaju. Ako bude malo srede, oni de sve tako zapetljati da od toga nita nede ispasti." "Neto jeste ispalo od toga." "Donino udovite." "Zna za njega?"
61

"To spada u podprogram samo kao dopuna mainerije." Fleming se zagleda u prazan orman i njegova panja poe da oivljava. "Doni misli da joj je mainerija dala mod da stvori ivot, ali je u zabludi. Ona je sama sebi dala mod." "Onda ti mora ostati da bi je drao pod nadzorom, Done." "Nije to moj posao." On zalupi vrata ormana. "Kamo lepe srede da ga nikada nisam ni zapoeo!" "Ali jesi. Snosi odgovornost." "Prema kome? Prema ljudima koji nede ni da me sasluaju?" "Ja te sluam." "U redu." Tumarao je po sobi skupljajudi ostatke i bacajudi ih u korpu za otpatke. "Redi du vam sa ime ste se uhvatili ukotac, a onda du otidi." "Ako ima da kae neto konstruktivno..." pide dade neku vrstinu Rajnhartovom glasu. "Pazite..." Fleming se spusti na ivicu kreveta, prebaci ruke preko ploe njegovog donjeg uspravnog dela i nasloni se svom teinom na ruke, usredsreujudi se najzad ne na sobu ved na ono to govori. "Svi revnosno postavljate pitanja ta?... ta smo dobili? emu to slui?... a niko sem mene ne postavlja pitanje: Zato? Zato je neka strana inteligencija, udaljena dve stotine svetlosnih godina, preduzela sav taj trud da zapone ovo?" "Ne znamo, je li tako?" "Moemo izvesti zakljuke." "Nagaanja." "U redu - ako ne elite da dobro promislite." On se uspravi i oslobodi ruke. Rajnhart otpi gutljaj brendija i oeknu. Malo zatim, Fleming se opusti i iskezi se na njega, pomalo smeten. "Matori avole!" On sede pored profesora na krevet. "To je neka logika inteligencija kakva god da je i bilo gde da je. Ona alje niz uputstava, sa apsolutnim uslovima, koja predstavljaju izvesnu tehnologiju to smo je mi ostvarili preko ovog kompjutera. Zato? Mislite li da su oni rekli: gle, evo zanimljivog tehnikog obavetenja. Emitovademo ga ostalom svetu - moda de im koristiti?" "Ti oigledno tako ne misli." "Zato to tamo gde postoji inteligencija, postoji i volja. A gde postoji vol ja, postoji i ambicija. Pretpostavimo da je to inteligencija koja je elela da se proiri?" "Ta teorija je prihvatljiva kao i svaka druga." "To je jedina logina teorija!" Fleming se pljesnu akom po butini. "ta ona ini? Ona alje poruku koju druge inteligencije mogu da uhvate, protumae i sprovedu u delo. Tehnika koju primenjujemo ne igra nikakvu ulogu, kao to nije vaan ni model radio -aparata koji kupujete hvatate iste programe. Ono to je znaajno jeste to da mi prihvatamo njihov program: program koji primenjuje aritmetiku logiku da bi se prilagodio naim uslovima, ili bilo kakvim drugim uslovima u tu svrhu. Ona poznaje osnove ivota: ona pronalazi kakve su nae. Otkriva kako radi na mozak, kako su sazdana naa tela, kako dobijamo obavetenja - mi mu saoptavamo o naem nervnom sistemu i naim ulima. Onda ona proizvodi stvorenje koje ima telo i jedno ulo - oko. Ona ima jedno oko, zar ne?" "Ima." "Verovatno je prilino primitivno, ali to je korak napred. Doni misli da ona koristi tu maineriju, ali u stvari, mainerija iskoridava nju!" "Korak napred ka emu?" upita Rajnhart kao uzgred. "Ne znam. Neka vrsta obrladivanja." "Nas?" "To je jedini mogud smisao svega toga." Rajnhart ustade i, etajudi sporo i zamiljeno po sobi, ostavi svoju praznu au meu ostale. "Ne znam, Done." Fleming je izgleda shvatio njegovu kolebljivost.
62

"Prvi istraivai su, mora biti, domorodakim plemenima izgledali sasvim bezopasni." Govorio je blago. "Dobri stari misionari sa smenim tropskim eirima; ali zavrilo se tako to su oni postali njihovi gospodari." "Moda si u pravu." Rajnhart mu se zahvalno nasmei; bilo je kao u stara dobra vremena kada su obojica mislili na isti nain. "Ovo je izgleda neka neobina vrsta misionara." "Kakav mozak ima ta Donina nakaza?" Rajnhart slee ramenima, a Fleming nastavi: "Da li misli kao mi, ili misli kao maina?" "Ako uopte i misli." "Ako ima oko i nervne centre - ima svakako i mozak. Kakav mozak?" "Verovatno isto tako primitivan." "Zato?" upita Fleming. "Zato mainerija ne bi proizvela dopunu svoje inteligencije, neki nadkompjuter koji bi delovao na isti nain sem to bi bio zavisan od organskog tela?" "Od kakve bi to koristi bilo?" "Kakva je korist od ogranskog tela? Maine sa ulima Maine sa okom?" "Nikoga drugog nede ubediti u to", ree Rajnhart. "Ni vi ne morate da to prihvatite." "Morade da ostanee sa tim udom, Done." "Zbog ega?" "Da bi ga drao pod nadzorom." Rajnhart je govorio odluno: odluio se jo pre nekoliko asova. Fleming odreno zavrte glavom. "Kako bismo mogli? Promudurniji je od nas." "Stvarno?" "Ne elim da imam ikakve veze sa tim." "To bi, prema tvojoj teoriji, njemu ilo na ruku." "Ako mi ne verujete..." Rajnhart malo podie glavu: "Predajem se." "Onda ga unitite. Jedino tako moemo biti sigurni." "Uinidemo to ako bude potrebno", ree Rajnhart i krenu prema vratima kao da je stvar sreena. Fleming mu priskoi. "Hodete li? Da li stvarno mislite da dete biti kadri? Videli ste ta se dogodilo kad sam ja pokuao da uinim kraj: Doni me je izbacila. A ako vi pokuate, i vas de izbaciti." "Oni i ovako ele da me izbace." "ta ele?" Fleming je izgledao kao da je dobio duku. "Snage koje nastupaju ele da im se svi uklonimo s puta", ree Rajnhart. "Jedva ekaju da uju da se mi rasputamo da bi se oni uselili." "Zato, za ime boga?" "Misle da znaju bolje od nas kako da ga iskoriste. Ali sve dok smo mi ovde, Done, mi moemo uiniti kraj svemu. I hodemo ako do toga doe." Pogled mu pree s Flemingovog zabrinutog lica na njegove kofere na podu. "Bolje bi bilo da to raspakuje." Susret izmeu Fleminga i Doni bio je pun elektriciteta, ali se ne dogodi nita dramatino. Fleming je bio prilino staloen, a Doni se odnosila prema njemu s nekom vrstom trpeljive veselosti. "Dobro doao, mome lutalico", ree ona i povede ga da mu pokae stvorenje u posudi. Stvorenje je miroljubivo lebdelo usred svoje hranljive tenosti: ono je pronalo otvor i provodilo je najvedi deo vremena buljedi kroz njega onim svojim jedinim ogromnim okom bez kapaka. Fleming mu uzvrati pogled, ali ono nije davalo nikakvog znaka da je registrovalo ono to je videlo. "Moe li da komunicira?"
63

"E, moje mome", Doni je govorila kao da hode da se naali sa nekim mladim studentom. "Gotovo da nismo imali vremena da saznamo bilo ta o njemu." "Ima li glasne ice ili tako neto?" "Nema." "Hm." Fleming se uspravi i pogleda kroz gornji otvor suda. "Moda je to neuspeo pokuaj da se stvori ovek." "ovek? Ne lii na oveka." Fleming provrlja kroz prostoriju kompjutera, u kojoj zatee Kristinu, i poe posmatrati kontrolnu tablu. "Da li neto otkucava?" "Ne. Nita." Kristina je izgledala kao da se udi neemu. "Ali neto se oigledno dogaa." Kontrolne lampe stalno su treptale. Izgledalo je da mainerija radi za svoj raun ne dajudi nikakve rezultate. Ni slededa dva ili tri dana ne dogodi se nita, a onda Fleming sprovede jedan solenoid od maine i omota ga oko posude. On nije - u stvari nije ni sam znao - objasnio zato je to uinio, ali kontrolnik kompjutera poe iznenada snano da svetli. Kristina dotra iz laboratorije. "Kiklop je uasno uzbuen: Bacaka se po posudi." Iz susedne prostorije ulo se treskanje i budkanje koje je proizvodilo stvorenje u svojoj tenosti. Fleming prekide spoj, a treskanje prestade. Kad su ponovo uspostavili spoj, stvorenje je ponovo reagovalo, ali iz izlaznog printera ne izie nita. Rajnhart navrati da vidi kako napreduju, pa on, Doni i Fleming ponovie radnju jo jednom, ali bez rezultata. Slededeg dana Fleming ih opet okupi. "elim da izvedem jedan eksperiment", ree. On prie kontrolnoj tabli i postavi se, okrenut leima prema njoj, izmeu dva tajanstvena prikljuka koje nikada nisu koristili. Posle toga skide sa prikljuaka obloge od perspeksa i ponovo stade izmeu njih. Nita se ne dogodi. "Hodete li stati ovde za trenutak?" zamoli on Rajnharta i ukloni se da bi profesor mogao zauzeti njegovo mesto. "Pazite da ih ne dodirnete. Tu je napon od preko hiljadu volti." Rajnhart je stajao sasvim mirno, sa glavom izmeu prikljuaka, okrenut leima razvodnoj tabli. "Osedate li neto?" "Vrlo slabo..." Rajnhart zastade. "Nekakvu vrtoglavicu." "Nita drugo?" "Ne." Rajnhart se udalji od kompjutera. "Je li sad sve u redu?" "Da", ree on. "Sada nita ne osedam." Fleming ponovi eksperiment sa Doni, ali ona nita ne oseti. "Mozak raznih ljudi isputa razliite koliine elektrinog pranjenja", ree ona. "Moja je oigledno niska, a to je sluaj i sa Flemingom. Tvoja, Erneste, mora da je veda, jer pobuuje struju u provodnicima. Pokuaj ti, Kristina." Kristina kao da se plaila. "Ne boj se", ree Fleming. "Stani tako da ti glava bude izmeu ovih predmeta, ali ih ne dodiruj jer de te spriti." Kristina stade tamo gde su pre nje drugi stajali. Za trenutak je izgledalo da nema nikakvog efekta na nju, potom se ukoi, oi joj se sklopie, i ona pade napred u potpunoj nesvestici. Prihvatie je i spustie na stolicu, a Doni joj podie kapke, ispitujudi oi. "Bide dobro. Samo se onesvestila." "ta se dogodilo?" upita Rajnhart. "Da li je dodirnula neki od prikljuaka?" "Nije", ree Fleming. "Svejedno, bolje da ponovo stavim obloge."
64

On to i uini, zamislivi se, dok su Doni i Rajnhart vradali Kristinu svesti savijajudi joj glavu meu noge i prskajudi joj elo hladnom vodom. "Ako izmeu tih prikljuaka postoji redovno pranjenje i vi u njega unesete elektrino polje mozga koji radi..." "Stani", ree Doni nestrpljivo. "Mislim da dolazi k sebi." "Oh, nede joj biti nita." Fleming zamiljeno pogleda tablu i dva obloena prikljuka koji su trali iz nje. "To de izmeniti struju izmeu njih - uskladide je. Mozak de osetiti reakciju; Moda postoji i neki detektor koji radi uzajamno." "O emu to govori?" upita Rajnhart. "Govorim o prikljucima!" Fleming sinu od uzbuenja. "Mislim da znam emu slue. Oni predstavljaju sredstvo za optenje sa mainom." Doni izgleda nije bila ubeena. "Ona je samo neurotina mlada ena. Verovatno je dobar medijum za hipnozu." "Moda." Kristina se osvesti i zatrepta. "Zdravo." Uputi im slabaan osmeh. "Jesam li se onesvestila?" "Rekla bih da jesi. Mora biti da ima bestraga mnogo elektrinog strujanja." "Stvarno?" Rajnhart joj dade au vode. Fleming se okrete prema njoj i isceri se. "Upravo si uinila veliki doprinos nauci." On mahnu glavom u pravcu prikljuaka. "Bolje bi bilo da se dri podalje od ovoga." Zatim se okrete Rajnhartu: "Sutina je u tome to ako imate odgovarajudu vrstu mozga - ne ljudskog - mozga koji radi na nain koji je isplaniran u maini, tada dolazi do spoja. Sazdan je da tako komunicira. Na nain ubacivanja prethodnih odgovora kao pitanja, uasno je nespretan. Sva ova petljavina sa printerima..." "Hode da kae da ona moe da ita misli?" upita Doni. "Hodu da kaem da dva mozga ako su odgovarajude vrste mogu da komuniciraju pomodu elektrine struje. Ako bismo uzeli vau nakazu i stavili njenu glavu izmeu ovih prikljuaka." "Ne shvatam kako bismo to mogli ostvariti." "To ona eli! Zbog toga je uznemirena - pa oboje su uznemireni. ele da dou u vezu. Kreatura je u elektromagnetnom polju mainerije, a maina zna njene logike mogudnosti. Na tome je radila ne obavetavajudi nas o tome." "Ne moemo da izvadimo kiklopa iz njegove hranljive tenosti", ree Doni. "Umro bi." "To se mora dobro razmotriti." "Moe da napravi elektroencefalograf", ree Rajnhart. "Stavi niz elektrinih spojeva na kiklopovu glavu i sprovede koaksijalni kabl odatle do prikljuaka da bi se sprovelo obavetenje. Morade da ih sprovede preko transformatora, ili de ga inae ubiti elektrinom strujom." "ta se time postie?" Doni sumnjiavo pogleda u njega. "On dovodi kompjuter u dodir sa nadinteligencijom", ree Fleming. "Zbog kakve svrhe?" "Zbog svoje svrhe." On se okrenu od njih i izmeri prostoriju koracima. Doni je ekala da Rajnhart progovori, ali je starac stajao mrtedi se jogunasto na svoje ruke. "Da li vam je sada bolje?" upita on Kristinu. "Jeste." "Mislite li da moete izvesti tako neto." "Doktor Fleming de vam pomodi. Zar ne, Done?" Fleming je stajao u drugom delu prostorije, leima okrenut prema masivnim kuditima ureaja. "Ako je to stvarno ono to elite", ree on. "Alternativa je", poe Rajnhart, govoredi vie Doni i sebi nego Flemingu, "da se spakujemo i dignemo ruke od svega. Nemamo veliki izbor, zar ne?"
65

8. AGONIJA

Dudi je izbegavala Fleminga koliko god je mogla, a kada bi ga i srela, on je obino bi o sa Kristinom. Sve se izmenilo otkako je Brider poginuo; ak je i iznenadni prodor prolednog vremena uskoro uminuo, ostavljajudi nad logorom i nad njom sivu sumornu koprenu. Da bi sve bilo jo gore, ona, rastrzana patnjom, shvati da de Kristina vrlo verovatno zauzeti ne samo njeno mesto, nego i mesto Denisa Bridera u Flemingovom ivotu, saraujudi sa njim i deledi iste misli, to ona nikada nije bila kadra. U poetku je mislila da nede modi da podnese sve to, zaobiavi Dirsa, ona se pismom obrati direktno Vajtholu i zamoli da bude premetena. Jedino to je time postigla bila je jo jedna lekcija od Dirsa. "Va posao ovde jedva da je i poeo, gospoice Adamson." "Ali posao u vezi sa Briderom je gotov!" "Brider moda jeste, ali posao nije." Izgleda da on uopte nije shvatao njenu nevolju. "Ono ega se Intel do sada domogao, dovoljno je da podstakne njihove apetite, a sada, poto su izgubili njega, oni de potraiti nekog drugog - moda nekog od njegovih prijatelja." "Mislite li da de se doktor Fleming prodati?" upita ona podrugljivo. "To bi se moglo desiti bilo kome ukoliko ne budemo na oprezu." to se ovoga tie, Fleming je bio taj - ne Dudi - koji je podneo izvetaj o prvom koraku to ga je preduzeo Intel. On, Kristina i Doni pronali su nain kako da privrste kontaktne prikljuke encelografa na ono to je, po svemu sudedi, predstavljalo kiklopovu glavu, a Kristina mu je pomogla da ih kablom povee sa prikljucima visokog napona na kompjuteru. Na police ispod kontrolne ploe postavili su transformator i ukljuili ga u strujno kolo tako da je struja koja je stizala do kiklopa imala jainu otprilike kao neka baterija za baterijsku lampu. Bez obzira na to, efekat je bio uznemiravajudi. Kada je ukljuen prvi kontakt, stvorenje se potpuno ukoilo, a kontrolne lampe kompjutera sasvim su zatajile. Neto kasnije, meutim, izgleda da su se i stvorenje i mainerija prilagodili; proces obraivanja podataka odvijao se pravilno, iako nita nije otkucavano na izlaznom printeru, a kiklop je mirno plivao u posudi, buljedi kroz otvor svojim jednim okom. Sve ovo je trajalo nekoliko dana, a Kristini je stavljeno u zadatak da vodi rauna o kontrolnoj prostoriji i laboratoriji, koje su sada bile povezane provodnicima, s nalogom da zovne Doni i Fleminga ako se dogodi neto nepredvieno. Doni je dobila teko zaslueni odmor, ali je Fleming s vremena na vreme navradao u zgradu kompjutera da bi izvrio provere i video Kristinu. Primetio je da je ona sve napregnutija kako su dani prolazili, a krajem nedelje postala je toliko nervozna da ju je izgrdio zbog toga. "Sluaj - ti zna da se ja smrtno plaim itave ove rabote, ali nisam znao da se i ti boji." "Ne bojim se", ree ona. Bili su u prostoriji kontrolnog ureaja, i posmatra li neprekidno svetlucanje sijalica na tabli. "Ali to ostavlja na mene neki udan utisak." "A ta to?" "To petljanje oko prikljuaka i..." Oklevala je, a zatim je nervozno pogledala prema drugoj prostoriji. "Kada sam unutra osedam da me ono oko sve vreme posmatra." "Posmatra ono sve nas." "Ne. Mene posmatra nekako naroito." Fleming se isceri. "Ne krivim ga. I sam sam inio to isto." "Mislila sam da si zauzet na drugoj strani." "Bio sam." On napola podie ruku da bi je dodirnuo, a onda se predomisli i ode do vrata. "uvaj se."
66

On odeta do staze na grebenu koja je vodila prema obali; tu je mogao da se prepusti tiini, usamljenosti i razmiljanju. Bilo je tmurno, dosadno popodne, nastupila je oseka, i pesak se poput sumornog sivog kriljca prostirao izmeu granitnih rtova. Tumarao je pored samog mora, oborene glave, sa rukama u depovima, pokuavajudi da u glavi rekapitulira ono to se deavalo u kompjuteru. Polako se vradao prema stenovitom alu, suvie zadubljen u misli da bi opazio jednog zdepastog delavog oveka koji je, puedi malecku cigaru, sedeo na steni. "Trenutak, gospodine, molim vas", dopre do njega grleni glas, iznenadivi ga. "Ko ste vi?" Delavko izvue podsetnicu iz depa i prui mu je. "Ne mogu da proitam", ree Fleming. Delavko se nasmei. "Vi ste svakako doktor Fleming." "A vi?" "To vam nita ne bi znailo." Delavku je malo ponestalo daha. "Kako ste dospeli ovamo?" "Oko rta. Moe se kad je oseka, ali to je pravo p laninarenje." On izvadi srebrnu tabakeru sa cigarilosima. "Puite li?" Fleming se napravi da nije uo. "ta hodete?" "Poao sam da se proetam." Slee ramenima i vrati tabakeru u dep. Izgledalo je kao da je povratio dah. "Da li i vi esto dolazite ovamo?" "Ovde je zabranjen pristup." "Nije na al. U ovoj slobodnoj zemlji, al je..." On ponovo slee ramenima. "Zovem se Kaufman. Da li ste uli za mene?" "Nisam." "Va prijatelj Herr doktor Brider..." "Moj prijatelj Brider je mrtav!" "Znam. uo sam." Kaufman povue dim iz svoje male cigare. "Vrlo tuno." "Da li ste poznavali Denisa Bridera?" upita Fleming, smeten i sumnjiav. "Oh, da. Izvesno vreme smo saraivali." "Da li vi radite za...?" Sputao se sumrak; on je pokuavao da se priseti imena. "Intel? Da." Kaufman se nasmei Flemingu i ispuhnu tanak pramen dima. Fleming izvadi ruke iz depova. "Odlazite." "Molim?" "Ako se kroz pet minuta ne uklonite odavde pozvadu straare." "Nemojte, molim vas." Kaufman kao da je bio uvreen. "Ovo je bila tako sretna okolnost to sam naiao na vas." "A da li je bila isto tako sretna i za Bridera?" "Nikome to nije bilo alije nego meni. A bio je i veoma koristan." "I veoma mrtav." Fleming pogleda na sat. "Treba mi pet minuta da se popnem na greben. Kada stignem na vrh obavestidu straare." On se okrete da krene, ali ga Kaufman pozva. "Doktore Fleming! Slededih pet minuta moete mnogo korisnije utroiti. Ne predlaem vam nita nepoteno." "To je neto krasno, zar ne?" ree Fleming dredi se na odstojanju. "Mislili smo da biste moda vie voleli da dravnu slubu zamenite nametenjem dostojnim potovanja kod nas. Verujem da ovde niste presredni." "Isterajmo stvari na istinu, hodete li, moj Herr prijatelju?" Fleming se vrati i stade gledajudi nanie u njega. "Moda ja i ne volim dravne organe i moda nisam sredan. Ali i kada bih mrzeo
67

njihovu odlunost i bio na samrtnom asu, a ne bih imao nikog a na svetu kome bih se obratio, pre bih crkao nego to bih doao kod vas." On se okrete i poe stazom uz greben, ne osvrdudi se. Ode pravo u Dirsovu kancelariju i tu zatee direktora kako diktira izvetaje u diktafon. "ta ste mu vi rekli?" upita Dirs kad ga je Fleming izvestio o svemu. "A ta sam mogao da mu kaem!" Preko Flemingovog lica prelete izraz gnuanja. "im se neto dri podalje od bezazlenih, znai da je suvie opasno da bi se dalo u ruke grabljivcima." On napusti kancelariju pitajudi se zato se uopte uzrujavao; u stvari, to je bio jedan od nekoliko poteza koji su mu tokom slededih meseci ili u prilog. Na obalu su poslate patrole, od rtova do mora postavljene su iane prepreke, Kvadringovi organi bezbednosti pretraili su okolinu, i dugo vremena se nita vie nije ulo o Intelu. Eksperiment u zgradi kompjutera tekao je dalje bez nekih vidljivih rezultata sve dok se Doni nije vratila sa odmora, a onda, jednog jutra, kompjuter iznenada poe da otkucava. Fleming se zatvori u svoju kudicu sa otkucanim materijalom, a posle nekih stotinu asova rada pozva Rajnharta telefonom. Na osnovu onoga to je mogao da zakljui, kompjuter je postavio niz potpuno novih pitanja. Sva su se odnosila na izgled, dimenzije i funkcije tela. Postojala je mogudnost, kako ree Fleming, da se bilo kakav fiziki oblik svede u matematike okvire, a to je kompjuter oigledno i traio. "Na primer", ree on Rajnahartu i Doni kada zasedoe da to zajedniki razrade, on eli da se upozna sa ulom sluha. Veliki deo materijala odnosio se na audio-frekvencije, i on oigledno postavlja pitanje kako proizvodimo zvuke i kako ih ujemo. "Kako on moe da zna za govor?" upita Doni. "Jer njegova kreatura vidi da mi koristimo usta za sporazume vanje, a ui za sluanje. Sva ova pitanja nastala su na osnovu zapaanja tvog malog udovita. Ono verovatno, takoe, moe da oseti i vibracije koje nastaju pri govoru, a sad kada je povezano sa mainerijom, ono moe da joj prenese svoja zapaanja." "To ti pretpostavlja." "Kako biste vi to drugaije objasnili?" "Ne shvatam kako bismo ralanili celokupnu oveiju strukturu", ree Rajnhart. "To ni ne moramo. On i dalje ini intempentne procene, a sve to mi treba da uradimo jeste to da mu vradamo natrag one koje su tane. To je ved stara igra, mada ja ne mogu da shvatim kako to da on do sada nije pronaao neki bri nain. Siguran sam da je sposoban za to. Moda kreatura nije ispunila oekivanja." "Hode li da pokua?" upita Rajnhart Doni. "Pokuadu sve", ree ona. Tako se zalo u slededu fazu projekta. Kristina je ostala kod kompjutera prihvatajudi otkucani materijal i stavljajudi u kompjuter rezultate. Izgledalo je kao da je stalno u stanju nervne napetosti, ali nije govorila o tome. "Da li eli da pree negde drugde?" upita je Fleming kad su jedno vee ostali sami u zgradi kompjutera. "Ne. Ovo me fascinira." Fleming pogleda njeno setno i prilino lepo lice. Nije vie flertovao sa njom kao to je to inio ranije, pre no to se zainteresovao za nju, kada je ona predstavljala samo jednu od devojaka u laboratoriji. Gurnuvi ruke u depove, okrenu se od nje i izie iz zgrade. Kada je on otiao, ona proe kroz prostoriju kontrolnog ureaja i ode u aneks u kome j e bila laboratorija. S naporom je naterala sebe da ue u prostoriju u kojoj se nalazila posuda, za trenutak zastavi u dovratku, zgrenog lica i pokuavajudi da doe k sebi. Nije se uo nikakav zvuk izuzimajudi neprestano zujanje iz spleta elektrinih provodnika kompjutera, ali kad ona ue u vidokrug okna na boku
68

posude, stvorenje poe da se krede, udarajudi u zidove posude i prelivajudi tenost preko gornjeg otvora. "Polako", ree ona glasno. "Polako." Mehaniki se sae i proviri kroz okno; oko je bilo tu, nepokolebljivo joj uzvradajudi pogled, ali stvorenje je postajalo sve uznemirenije, podrhtavajudi opnom koja je obavijala njegovo telo slino meduzi. Kristina pree rukom preko ela; bila je malo oamudena od saginjanja, ali je oko zurilo u nju kao da je hipnotie. Due je stajala kao ukopana, gubedi sve vie sposobnost razmiljanja. Polako, kao da se pokrede nezavisno od njene volje, njena desna ruka poe uz bok posude, a prsti su traili icu koja vodi u kabl encefalografa. Dodirnue icu i zadrhtae kao da je kroz njih prola slaba struja. U trenutku kad ona dodirnu icu, stvorenje se umiri. Jo uvek ju je netremice posmatralo, ali se vie nije micalo. U celoj zgradi vladala je potpuna tiina izuzev zujanja kompjutera. Ona se polako, kao u transu, uspravi, i dalje dredi icu. Njeni prsti kliznue du ice, sve dok ne dodirnue oblogu kabla, a onda se sklopie oko njega, dredi ga u zahvatu. Kabl je bio labavo privrden; sproveden je od posude do zida laboratorije, gde je privrden trakastim ogrlicama koje su na svakih nekoliko metara bile prikucane za zid. Idudi za rukom koja je klizila po kablu, ona ukoeno pree od posude do zida, a zatim, idudi pored njega, do vrata prostorije kompjutera. Oi joj behu otvorene, ali nita nisu videle. Kabl se gubio u rupi probuenoj u drvenom ragastovu, i ona kao da zapade u nedoumicu u trenutku kad ga nije mogla slediti dalje. Tada ispui drugu ruku i uhvati kabl sa druge strane vrata. Kad pree u drugu prostoriju, njena desna ruka se mlitavo opusti, a leva ostade na kablu. Koraala je lagano du zida, do postolja kontrolnog ureaja, diudi duboko i sa naporom, kao pri spavanju ispunjenom munim snovima. Na sredini police ureaja, kabl je ispod kontrolne table ulazio u transformator. Sijalice na kontrolnoj tabli ujednaeno su se palile i gasile u nekom hipnotizujudem ritmu, a njen pogled bio je kao prikovan za njih, isto kao to je ranije bio usredsreen na oko kreature. Nekoliko trenutaka stajala je ispred table, kao da je odluila da se zaustavi, a onda se njena leva aka polako odvoji od kabla. Desna aka joj se ponovo podie i prsti obeju epae ice pod visokim naponom koje su vodile iz transformatora do dva prikljuka pored njene glave. Te ice bile su izolovane sve do ispod prikljuaka, gde su bile gole i prikljuene na isturene ploe. Ruke su joj se polako, centimetar po cdentimetar, kretale nagore. Lice joj je bilo bezizrazno i ispijeno; ona poe da se njie kao onoga dana kad joj je Fleming rekao da stane izmeu ploa s prikljucima, i vrsto dograbi ice. Njeni prsti su polako klizili uz njih. Tada dohvati ogoljene provodnike. Sve se zavrilo veoma brzo. Njeno telo se zgrilo kad je kroz njega proao pun napon struje. Ona poe da vriti, noge joj se iskrivie, glava se zabaci unazad i ostade tako visedi na rairenim rukama, kao razapeta. Sijalice na razvodnoj tabli svetlele su svom snagom osvetljavajudi njeno izoblieno lice, a u susednoj sobi zau se glasna i snana lupa. To je trajalo oko deset sekundi. Onda se njeno vritanje prekide, u osiguraima iznad nje zau se estok prasak, sijalice pregoree, njeni prsti se odvojie od ogoljene ice i ona se, zgrena, stropota na pod. Za trenutak nastupi tiina. Kreatura prestade da se bacaka, a zujanje kompjutera odjedanput se prekide, kao preseeno. Zazvoni zvono za uzbunu. Prva osoba koja se pojavi na licu mesta bee Dudi, koja je prolazila pored zgrade kada je alarmno zvono u predvorju stupilo u dejstvo. Gurnuvi vrata, ona mahnito projuri kroz hodnik i ulete u prostoriju kontrolnog ureaja. U prvi mah nije nita zapazila. Neonske svetiljke na tavanici jo su svetlele, ali je kontrolni sto zaklanjao od pogleda deo poda ispred kontrolne table. Tada ugleda Kristinino telo, dotra i klee pored njega. "Kristina!" Ona je okrete na lea. Kristinine razrogaene oi nisu vie gledale, a njene ruke mlitavo padoe na pod: bile su ugljenisane i sprene do kostiju. Dudi opipa devojino srce, ali ono nije kucalo.
69

"Oh, boe!" pomisli. "Zato ja uvek moram da se zateknem tamo gde je smrt." Rajnhart je bio u Londonu kada je saznao za novost. Kad je o tome izvestio Ozborna, ovaj je reagovao drugaije nego to je on oekivao: Ozborna je to svakako oneraspoloilo, ali izgleda da je on bio prezauzet drugim stvarima tako da je to primio kao jednu od mnogih nedada. Rajnhart je bio oaloden, ali i zauen; ne samo Ozborn ved i svi ostali koje je sretao dok je tumarao po kancelarijama Vajthola izgledali su kao da nose neto tajanstveno i teko na dui. Mislio je da ode do Buldero Fela, koji ved dugo nije posedivao, da bi pokuao da pobegne od utuenosti koja ga je okruivala, ali odmah saznade da je radio-teleskop stavljen pod vojni nadzor i da mu se ne moe pridi od organa obezbeenja iz Ministarstva odbrane. To se, bez ik akvog upozorenja, dogodilo tokom prole nedelje dok je on bio u Tornesu. Besan zbog toga to se nisu posavetovali sa njim, on potrai Ozborna, ali je Ozborn bio suvie zauzet da bi mogao da odrava sastanke. Izvetaj o Kristininoj smrti i autopsija usledili su posle nekoliko dana. Profesor je bar bio osloboden munog ceremonijala obavetavanja njenih roaka, jer su oba njena roditelja bila mrtva, a drugih roaka u zemlji nije imala. Fleming mu posla kratko ljutito pismo, javljajudi da nije dolo ni do kakvog vedeg kvara na kompjuteru i da on ima objanjenje za Kristininu smrt. Zatim je usledilo jedno due pismo u kome mu je javljao da je uniteni vod popravljen i da kompjuter radi punom parom, doznaujudi fantastinu koliinu informacija u svoj ureaj za pamdenje. Meutim, Fleming nije nita rekao o tome kakve su informacije u pitanju. Doni mu je telefonirala nekoliko dana kasnije, obavetavajudi ga da je kompjuter poeo da otkucava. Iz njega je izilo mnotvo cifara koje, koliko su ona i Fleming mogli da zakljue, nisu predstavljale pitanja nego informacije. "To je pravo mnotvo formula za biosintezu", ree ona. "Fleming smatra da on trai novi eksperiment, a ja mislim da je u pravu." "Jo udovita?" upita Rajnhart preko telefona. "Verovatno. Ali ovoga puta je mnogo komplikovanije. Bide to ogroman posao. Bide nam potrebno mnogo vie sredstava i, na alost, novca." Pokuao je jo jednom da se sastane sa Ozbornom, ali ga, na njegovo iznenaenje, pozvae iz Ministarstva odbrane. Kada je stigao kod Vandenberga, Ozborn je ved bio tamo. Tu su takoe bili i Vandenberg i Dirs: izgledalo je da oni ved izvesno vreme razgovaraju o neemu. Dirsova tana leala je otvorena na stolu, a iz nje je bilo izvaeno i pregledano mnotvo dokumen ata. Izvesna odbojnost i neprijaznost koje su lebdele u vazduhu naterae profesora da bude na oprezu. "Odmorite noge", ree Vandenberg automatski, bez osmeha. Nastupi mala nategnuta pauza za vreme koje je svako od njih oekivao da de neko drugi progovoriti; najzad on dodade: "ujem da ste otpisali jo jedan le." "Bio je to nesredan sluaj", ree Rajnhart. "Svakako, svakako. Dva nesredna sluaja." "Kabinet je dobio rezultate istrage", ree Ozborn gledajudi u tepih. Dirs se nervozno zakalja i poe da prikuplja papire. "Stvarno?" Rajnhart pogleda u generala ekajudi. "ao mi je, profesore", ree Vandenberg. "Zato?" Ozborn ga pogleda prvi put. "Morademo da prihvatimo promenu nadzora; jedno opte pritezanje." "Zato?" "Ljudi de poeti da postavljaju pitanja. Uskoro de se saznati da imate to ivo bide na kome eksperimentiete." "Mislite na Drutvo za zatitu ivotinja? To nije nikakva ivotinja. To je samo skup molekula koje smo mi samo spojili zajedno." "To nede doprineti da oni postanu popustljiviji."
70

"Ne moemo tek tako stati usred..." Rajnhart je prelazio pogledom sa jednog na drugog, pokuavajudi da dokui ta imaju na umu. "Doni i Fleming upravo polaze novim smerom." "Znamo", ree Dirs dodirujudi papire koje je vradao u torbu. "Onda...?" "alim", opet ree Vandenberg. "Ovo je kraj vaega puta." "Ne razumem." Ozborn se nelagodno promekolji na svojoj stolici. "Dao sam sve od sebe. Borili smo se koliko smo mogli." "Borili? Protiv koga?" "Kabinet je nepokolebljiv." Izgledalo je da Ozborn poto-poto eli da izbegne detalje. "Izgubili smo proces, Erneste. Bitka je voena i izgubljena meu mnogo krupnijim zverkama nego to smo mi." "A sad", ubaci Vandenberg, "otpisaste jo jedan le." "To je samo izgovor!" Rajnhart ustade na svoja mala stopala i stade nasuprot oveku za stolom. "elite da mi odemo da biste vi preuzeli ureaj. Izmislidete bilo kakav sluaj..." Vandenberg uzdahnu. "Tako to ide. Ne oekujem od vas da shvatite nae stanovite." "Vi mi to ne olakavate." Dirs zatvori tanu i na licu mu se ukaza jedva primetan osmeh. "Stvar je u tome, Rajnharte, to oni ele da se vratite u Buldero Fel." Rajnhart ga pogleda prezrivo. "Buldero Fel? Nede me pustiti ni da provirim unutra." Dirs pogleda upitno u generala, koji mu glavom dade znak da nastavi. "Kabinet nam je ukazao poverenje", ree on pokuavajudi da prida znaaj svojim reima. "Ali to je strogo poverljivo shvatite", ree Vandenberg. "Moda bi onda bilo bolje da mi ne kaete." Rajnhart se pritaji kao kakva ivotinjica u svojoj rupi. "Morate znati", ree Dirs. "Bidete upleteni u to. Vlada je poslala hitan S.O.S. ele da svi radite na odbrani." "Bez obzira na to ime se bavimo?" "To je odluka Kabineta." Ozborn je govorio gledajudi u tepih. "To je bilo najvie to smo mogli uiniti." Vandenberg ustade i pree do mape na zidu. "Zapadne sile su veoma zainteresovane za to." I on je izbegavao da pogleda u Rajnharta. "Zbog putanja koje smo otkrivali." "Kakvih putanja?" "Naroito onih koje su uhvadene vaim radio-teleskopom. Jedino su one dovoljno precizno definisane. Preko njega smo uhvatili putanje prilinog broja letelica u orbiti." "Zemaljskih?" Rajnhart baci pogled na trajektorije obeleene na mapi. "Jeste li zbog toga svi tako zabrinuti?" "Da. Neko na drugoj strani Zemljine kugle izbacuje ih ubrzanim tempom, ali one su van dometa naeg radara za daljinsko otkrivanje ciljeva. Svemirska sluba ujedinjenih nacija ne zna nita o njima, a ni zapadni saveznici. Niko." Dirs dovri umesto njega: "Znai da oni ele da se vi prihvatite toga." "Ali to nije moja oblast." Rajnhart je odluno stajao ispred sto la. "Ja sam astronom." "A je li ovo to sada radite vaa oblast?" upita Vandenberg. "Proistie iz nje - iz astronomskog izvora." Za trenutak mu niko ne odgovori. "Pa, tako Kabinet eli", ree Ozborn na kraju. "A posao u Tornesu?"
71

Vandenberg se okrete prema njemu. "Vaom ekipom - onim to je ostalo od nje - rukovodide doktor Dirs." "Dirs!" "Ja sam direktor stanice." "Ali vi ne znate ni najosnovnije..." Rajnhart se uzdra. "Ja sam fiziar", ree Dirs. "Bar sam bio. Verujem da za kratko vreme mogu ponovo da se ukljuim." Rajnhart ga prezrivo pogleda. "Uvek ste ovo eleli, zar ne?" "Ovo nije moj izbor!" ree Dirs besno. "Gospodo!" povika Ozborn prekorno. Vandenberg se tromo vrati svome stolu. "Ne pravimo od ovoga lini problem." "A Donin i Flemingov rad?" upita Rajnhart. "Nedu ih se sasvim otarasiti", ree Dirs. "Kompjuter de morati da radi i za nas, ali to se moe udesiti..." "Ako se otarasite mene." "To za tebe ne znai nikakvu degradaciju, Erneste", ree Ozborn. "Kao to de videti na idudoj poasnoj listi." "Oh, do avola i poasna lista!" Rajnhartovi majuni prsti zarie se u aku. "Ono to rade Doni i Fleming jeste najznaajniji istraivaki projekat koji smo ikada imali u ovoj zemlji. Jedino to mene titi." Dirs ga pogleda sevajudi kroz naoare. "Uinidemo za njih to budemo mogli ukoliko se budu dobro vladali." "Gospoice Adamson, ovde de dodi do nekih promena." Dudi je bila u Dirsovoj kancelariji, suoena sa doktorom Hanterom, upravnikom medicinskog sektora stanice. Bio je to krupan koat ovek koji je mnogo vie podsedao na vojnika nego na medicinara. "Profesorka Doni de zapoeti nov eksperiment, ali ne pod rukovodstvom profesora Raj nharta; Rajnhart je iskljuen iz toga." "Ko de onda...?" ona ostavi pitanje nedovrenim. On joj je bio antipatian i nije elela da ima posla sa njim. "Ja du rukovoditi njime." "Vi?" Hanter je verovatno navikao na ovakvu vrstu uvreda; ova izazva samo jedva primetan podrugljiv osmeh na njegovom irokom neproduhovljenom licu. "Naravno, ja sam samo skroman lekar. Glavna vlast bide doktor Dirs." "A ako profesorka Doni ima neto protiv toga?" "Nema. U stvari, nju nimalo ne zanima kako je sve organizovano. Sve to moramo da uinimo jeste to da za nju stvari postavimo na vrsto tle. Doktor Dirs de imati konanu jurisdikciju nad kompjuterom, a ja du mu pomagati u biolokim eksperimentima. A sada vi..." on uze jedan list hartije sa direktorovog stola, "...vi ste bili premeteni u Ministarstvo nauke. Bilo pa prolo. Vradate se nama. Bidete mi potrebni da vodite rauna o obezbeenju naeg dela posla." "Program profesorke Doni?" "Da. Mislim da demo stvoriti nov oblik ivota." "Nov oblik ivota?" "Zastaje vam dah, zar ne?" "Kakav oblik?" "Jo ne znamo, ali i kada budemo znali, morademo to da zadrimo za sebe, zar ne?" On je nekako osvajaki pohotno pogleda ispod oka. "Imamo ast da budemo babice jednom vel ikom dogaaju."
72

"A doktor Fleming?" upita ona gledajudi pravo ispred sebe. "On ostaje i dalje na zahtev Ministarstva nauke; ali ja stvarno mislim da on tu nema jo bog zna ta da radi." Fleming i Doni primili su vest o Rajnhartovom premetaju gotovo bez rei. Doni je bila sasvim zaokupljena onim to je radila, a Fleming je bio povuen i usamljen. Jedina osoba s kojom je mogao da razgovara bila je Dudi, ali on ju je izbegavao. Mada su on i Doni tesno saraivali, i dalje su bili nepoverljivi jedno prema drugome i sem o eksperimentu nisu ni o emu drugom razgovarali bez ustezanja. ak i u toj oblasti on je teko izlazio nakraj sa njom kad god bi pokuao da je privoli da prihvati neku bazinu tezu. "Pretpostavljam", ree ona dok su stajali pored izlaznog printera koji je otkucavao nove nizove cifara, "pretpostavljam da su ovo informacije koje je preneo kiklop." "Neke od njih. Plus ono to je mainerija nauila od Kristine kada ju je upecala." "ta je mogla da naui?" "Sedate li se da sam rekao da mora postojati neki bri nain na koji de ona dobiti informacije o nama?" "Sedam se samo da si bio nestrpljiv." "Nisam samo ja. Za tih nekoliko sekundi, pre no to su osigurai pregoreli, verujem da je dobila vie psiholokih podataka nego to bi ste vi postigli radedi itavog ivota." Doni frknu na svoj uobiajeni nain i ostavi ga da se bavi sopstvenim mislima. On uze pare izolovanog provodnika, ode do kontrolne jedinice i stade ispred razvodne table na kojoj su se sijalice palile i gasile, zamiljeno dredi u svakoj ruci po jedan ogoljeni kraj ice. Dohvativi jedan od prikljuaka, on omota jedan kraj ice oko njega, a potom, dredi provodnik za izolovani deo, prinese polako drugi kraj prema suprotnom prikljuku. "ta to pokuava?" Doni mu hitro prie iz drugog kraja prostorije. "Napravide kratak spoj." "Ne verujem", ree Fleming. On golom icom dodirnu prikljuak. "Vidite." Kada se metalne povrine dodirnue, pojavi se samo mala varnica. Fleming spusti icu i postoja nekoliko trenutaka razmiljajudi. Onda polako podie ruke prema prikljucima, kao to je uinila i Kristina. Doni uini korak napred da ga sprei. "Za ime boga!" "U redu je", Fleming je dodirivao oba prikljuka istovremeno i nita se ne dogodi. Stajao je, ispruenih ruku, dredi metalne ploe, dok ga je Doni posmatrala s meavinom skepticizma i straha. "Zar nije bilo dovoljno smrti?" "Njemu je dovoljno." On opusti ruke. "Nauio je. Nije mu bio poznat efekat visokog napona na organsko tkivo sve dok nije privukao Kristinu. Nije znao da de to i njega otetiti. Ali sada kad mu je to poznato dri se na oprezu. Ako napravite kratak spoj preko ovih elektroda, on de smanjiti napon. Hajde, pokuajte." "Ne, hvala. Dosta mi je tvojih fantastinih zamisli." Fleming je pogleda strogo. "Nemate posla naprosto sa nekim ureajem, znate. Imate posla sa mozgom, i to avolski dobrim mozgom." Poto ona nita ne odgovori, on izie. Uprkos tome to je bio zaokupljen radom na odbrani, Dirs nae vremena i sredstava da pomogne Doni. Spadao je u onu vrstu ljudi koji se hrane aktivnodu, kao paraziti; tenja za podvrgavanjem to vie stvari sopstvenom nadzoru zadovoljavala je podsvesne udnje njegovog uma i moda je zauzela mesto njegovog kreativnog genija koji mu je izmicao. Uspeo je da joj stavi na raspolaganje jo vie ureaja i olakica, i sve ponosnije je izvetavao o njenom napredovanju. Postigao je vie nego to bi uinio Rajnhart da je ostao na svom mestu. Bloku kompjutera dodata je nova laboratorija da bi se u nju smestio ogroman i veoma sloen ureaj za sintezu nukleinske kiseline, tokom slededih nedelja montirani su novokonstruisani
73

rendgenski kristalografski ureaj i hemijske sintezne jedinice za proizvodnju sastojaka fosfata, deoxybirose, adenina, timina, citozina, tirozina i ostalih sastojaka koji su potrebni za stvaranje molekula nukleinske kiseline, klice ivota. U toku od nekoliko meseci imali su helikoidu nukleinske kiseline od nekih pet biliona nukleotidnih ifara u stvaranju, a krajem godine napravili su jednu genetiku jedinicu od pedeset hromozoma, priblino koliko iznose genetske potrebe oveka, ali neto vie. Poetkom februara, Doni podnese izvetaj o stvaranju ivog embriona, oigledno ljudskog. Hanter dojuri u zgradu laboratorije da ga vidi. On proe pored Fleminga, dok je iao kroz sobu sa kompjuterom, ali mu ne ree nita. Fleming se drao svog posla, kako je i obedao, i nije pokuavao da pomogne u bilo emu to je u vezi sa biohemijom. Hanter u laboratoriji zatee Doni nadnesenu nad jednu malu komoru sa kiseonikom, okruenu ureajima i izvesnim brojem svojih asistenata. "Da li ivi?" "Da." Doni se uspravi i pogleda ga. "Kako izgleda?" "To je beba." "Ljudska beba?" "Rekla bih da jeste, mada sumnjam da bi se Fleming sloio s tim." Ona se nasmei zadovoljno. "I to devojica." "Jedva mogu da poverujem..." Hanter zaviri u komoru sa kiseonikom. "Smem li da pogledam?" "Nema bog zna ta da se vidi; spakovan zamotuljak." Pod prekrivaem komore od perspeksa nalazilo se neto to je moda i predstavljalo ljudsko stvorenje, ali telo mu je bilo vrsto omotano pokrivaem, a lice prekriveno maskom. Jedna gumena cevica je pored njegovog vrata nestajala ispod pokrivaa. "Die li?" "Uz nau pomod. Puls i disanje normalni. Teina tri kilograma. Kada sam prvi put dola ovamo, nije mi padalo na pamet..." Ona iznenada zastade, neoekivano ponesena osedanjima. Kada je nastavila, glas joj je bio blai. "Obistinila se sva alhemija za pravljenje zlata, stvaranje ivota." Ona lupnu gumenu cevicu i pree na svoj uobiajen grub nain govora. "Hranimo je intravenozno. Videdete da nema nagon za normalnim sisanjem. Moradete je nauiti." "Natovarili ste nam prilian posao", ree Hanter, ne ravnoduno, ali ved zabrinut za formalne odgovornosti. "Ja sam vam natovarila ljudski ivot koji su stvorila ljudska bida. Prirodi je bilo potrebno dve hiljade miliona godina da obavi takav posao; nama je bilo potrebno etrnaest m eseci." Hanter ponovo poprimi svoj zvanino uljudan nain ophoenja. "Dozvolite da budem prvi koji de vam estitati." "Kaete to kao da sam se stvarno porodila", ree Doni, uspevajudi i da frkne i da se nasmei u isto vreme. Malo stvorenjce u komori kao da je bujalo od intravenozne hrane. Raslo je otrpilike dva i po centimetra na dan, i bilo je oigledno da nede prodi kroz uobiajen stadijum detinjstva ljudskog stvora. Dirs je obavestio generalnog direktora za istraivanja u Ministarstvu odbrane da de, pod ovakvim okolnostima, ono dostidi potpun stas odraslih za tri do etiri meseca. Zvanina reakcija na celokupan dogaaj bila je meavina ponosa i tajanstvenosti. Generalni direktor zatraio je potpun izvetaj, klasifikujudi ga u kategori ju strogo poverljivih dokumenata. Predao ga je Ministarstvu za odbranu, koje ga je u saetom obliku prenelo zaprepadenom i zbunjenom predsedniku vlade. Kabinet je obaveten u okvirima najstriktnije poverljivosti, a Ratklif se vratio u svoju kancelariju u Ministarstvu nauke potresen i u nedoumici ta da preduzme dalje. Posle dueg razmatranja, on naloi Ozbornu da pismeno zatrai od Fleminga samostalan izvetaj. Fleming je odgovorio u dve rei: "Ubite je!" U dogledno vreme pozvali su ga u Dirsovu kancelariju i zatraili da poloi raune.
74

"Ne bih rekao", ree Dirs kiljedi iza naoara kroz uske proreze izmeu kapka, "da vi imate bilo kakve veze sa ovim." Fleming udari pesnicom o glomazni sto. "Jesam li ja jo lan ekipe?" "U izvesnom smislu jeste." "Onda dete me moda sasluati. Ono stvorenjce moe da lii na ljudsko bide, ali ono to nije. Ono je dopuna mainerije, kao i ona druga kreatura, samo je znatno razvijenije." "Na emu se zasniva ta teorija?" "Zasniva se na logici. Prvo bide predstavljalo je prvi pokuaj da se stvori organizam kao na i stoga prihvatljiv za nas. Ovo je bolji hitac, zasnovan na vedem broju podataka. Radio sam na podacima i znam koliko je to hotimino." Dirs malo razmae kapke. "I poto ste ostvarili ovo udo, vi predlaete da ga ubijemo?" "Ako to ne uinite sada, vie nikada nedete biti u mogudnosti." "Ljudi de misliti da je to Ijudsko bide. Redi de da ga mi ubijamo. Ono de imati nas - mainerija de nas imati - tamo gde ona eli." "A ako ne posluamo va savet?" "Onda je drite to dalje od kompjutera." Dirs je za trenutak sedeo bez rei, svetlucajudi naoarima. Tada ustade da bi okonao sastanak. "Vi ste ovde samo na osnovu predutne dozvole, Fleming, i ne uivate naklonost ministra za nauku. Odluka u ovom sluaju ne zavisi od vas nego od mene. Bide uinjeno ono to ja budem ocenio kao najbolje, a tako demo postupiti i sada."

9. UBRZANJE
Devojka se, saobrazno Dirsovom predskazanju, potpuno razvila za etiri meseca. Vedinu toga vremena provela je u komori s kiseonikom, mada su sve vie produavali periode za vreme kojih su je uili normalnom disanju. Krajem prvog meseca prestali su da je hrane preko creva i preli su na hranjenje iz boce. Sem tog nije uinjeno nita drugo to bi podstaklo njen um, a ona je leala nepokretno kao novoroene, buljedi u tavanicu. Dirsa je pomalo zbunjivao tok njenog razvoja, ali kad je dostigla visinu od 170 cm, do kada je postala ved sasvim razvijena mlada ena, ona prestade da raste. "Sasvim zgodno ene", ree Hanter obliznuvi se. Dirs nije dozvoljavao nikome da je vidi izuzev Hantera, Doni i njihovih asistenata. On je svakodnevno slao poverljive izvetaje Ministarstvu za odbranu, a dva puta ga je poseti o i generalni direktor za istraivanja, s kojim je kovao planove za njenu bududnost. Bile su preduzete sve mogude mere da se njeno postojanje odri u tajnosti; oko kompjutera i u laboratorijskom bloku danonodno su se smenjivale strae, a svi koji su bili upoznati sa njenim postojanjem bili su obavezni da to zadre za sebe. Sem Rajnharta koji je za nju neslubeno saznao od Ozborna, i nekolicine starijih slubenika i politiara u Londonu, niko izvan istraivake ekipe u Tornesu nije znao nita o njoj. Fleming je, po Dirsovom miljenju, bio najsumnjiviji u itavoj grupi i Dudi je dobila poseban nalog da motri na njega. Njih dvoje bukvalno jedva da su progovorili od prolog proleda. On je jednom, mrzovoljno i mlako, pokuao da joj se izvini, to je ona presekla u samom zaetku; od tada, kad bi se sreli u logoru, nisu obradali panju jedno na drugo. Najzad, ree ona sebi, ona nije ni motrila na njega - injenica da se on ogradio od Doninog eksperimenta koji je posle Briderove smrti spadao u njenu nadlenost, znaila je da on vie nije prvenstveno njena briga. Ma koliko da
75

ju je grizla savest zbog prolosti, to je bilo prekriveno anestezijom nekakve ravnodune apatinosti. Ali, sada je bilo drugaije. Prikupivi svu svoju odlunost, ona ga potrai u prostoriji kompjutera, osedajudi neku udnu mlitavost u nogama. Prui mu list sa instrukcijama. "Hode li da proita ovo", ree bez ikakvog uvoda. On ga letimice pogleda i vrati joj. "Ovo je dokument Ministarstva odbrane - ti ga itaj. Ja biram ta dodirujem." "Odnosi se na bezbednost novog bida", izusti ona sa naporom, uzmiudi pred njegovim napadom. Fleming se nasmeja. "Tebe to zabavlja..." upita ona. "Ja du biti odgovorna za njegovu bezbednost." "A ko de biti odgovoran za tvoju?" "Done!" Dudino lice prekri se rumenilom. "Da li uvek moramo biti na suprotnim stranama?" "Tako nekako ispada, zar ne?" ree on tonom koji je izraavao meavinu neke vrste saosedanja i ravnodunosti. "Na alost, to tvoje dragoceno bide je za men e poslednja briga." "Ono nije moje. Ja obavljam svoj zadatak. Nisam tvoj neprijatelj." "Nisi. Ti samo spada u onu vrstu devojaka koje se muvaju unaokolo." On se bespomodno osvrte po sobi. "E, pa ja sam rekao ta sam imao da kaem!" Ona uini poslednji pokuaj da mu se priblii. "Kao da je prola venost od kad smo jedrili." "I jeste." "Ostali smo kakvi smo i onda bili." "U jednom drugaijem svetu." On se pokrenu kao da eli da ode. "Isti je to svet, Done." "U redu, ti im to reci." Naie Hanter. "Izvodimo je." "Koga?" Fleming se sa olakanjem okrete od Dudi. "Devojicu - iz njene komore s kiseonikom." "Je li to odobreno?" upita Dudi. "Ovo je izuzetna prilika - prireujemo sveani izlazak." Hanter joj uputi bljutav seksi osmeh i ode u drugu prostoriju. Fleming pogleda za njim ogoreno. "ivo udovite u prirodnoj veliini isporueno u nagradnom pakovanju." Dudi se iznenadi videvi ga kako se kikode. Oseti da su se njih dvoje iznenada znatno pribliili jedno drugom. "Odvratan mi je taj ovek. Kako je snishodljiv." "Nadam se da de je ubiti", ree Fleming. "Verovatno je dovoljno lo lekar." Zajedno prooe kroz laboratoriju. Hanter je nadgledao otvaranje donjeg dela komore s kiseonikom pod Doninim budnim okom. Ispod komore nalazio se uzan krevet na tokovima koji su sada dva asistenta paljivo pomicala napred. Ostali su stajali unaokolo dok se krevet polako pojavljivao i na njemu potpuno odraslo stvorenje - devojka: najpre njena stopala prekrivena aravom, a onda telo, takoe pokriveno. Leala je na leima, a kada joj otkrie lice, Dudi zinu od zaprepadenja. Imala je lepo i izraajno iroko lice sa visokim jagodicama - baltika fizionomija. Njena duga svetla kosa bila je rasuta po jastuku, oi su joj bile zatvorene, a disala je ujednaeno, kao da spava. Liila je na neku rafiniranu plavokosu verziju Kristine. "To je Kristina!" proapta Dudi. "Kristina." "Nemogude", odvrati osorno Hanter. "Postoji izvesna povrna slinost", priznade Doni. Hanter joj odbrusi. "Izvrili smo autopsiju one druge devojke. Sem toga, ona je bila smea." Dudi se okrete Flemingu. "Da li je ovo neka uasna ala?" On odreno odmahnu glavom. "Ne dozvoli da te obmane. Ne dozvolite da obmane bilo koga od vas. Kristina je mrtva. Kristina je bila samo uzorak."
76

Svi su dutali kao zaliveni u trenutku kada Doni opipa devojin puls i nae se razgledajudi njeno lice. Ona otvori oi i pogleda odsutno u tavanicu. "ta to znai?" upita Dudi. U sedanju joj je jo bio lik mrtve Kristine, a ipak ovo je bilo neto ivo, do u detalje nalik na nju. "To znai", ree Fleming kao da odgovara svima njima, "da je kompjuter napravio kopiju ljudskog bida. U nekolikim stvarima je izgreio - u boji kose, na primer - ali je u celini prilino dobro obavio posao. Ljudska anatomija moe se izraziti ciframa, to je kompjuter i uinio, a onda ih je dao nama da ih preobratimo u prvobitno stanje." Hanter pogleda u Doni i dade znak asistentima da odguraju krevet u susedno odeljenje. "U svakom sluaju, on nam je dao ono to smo traili", ree Doni. "Mislite? Vaan je mozak, a ne telo. Kompjuter nije napravio Ijudsko bide - napravio je strano bide koje lii na ljudsko." "Doktor Dirs nas je upoznao sa vaom teorijom", ree Hanter odlazedi da bdi nad devojinim krevetom. Doni se jedan trenutak kolebala pre no to poe za njima. "Moda si u pravu", ree ona. "U tom sluaju bide sve jo zanimljivije." Fleming se obuzdavao sa oiglednim naporom. "ta nameravate da uradite sa tim?" "Nameravamo da ga obrazujemo - to jest nju." Fleming se okrenu i izie iz laboratorije u prostoriju kompjutera, a Dudi poe za njim. "ega tu ima ravog?" upita ona. "Svako drugi..." On je pogleda i ree: "Kada via inteligencija susretne niu ona je unitava. Eto to je ravo. ovek gvozdenog doba unitio je oveka kamenog doba; bledoliki su potukli Indijance. ta je ostalo od Kartagine kada su je Rimljani sredili?" "Pa je li to u krajnjoj liniji loe?" "Loe je po nas." "Zato bi to..." "Jaki su uvek nemilosrdni prema slabima." Ispitujudi teren, ona poloi ruku na njegov rukav. "Onda slabi treba da se dre jedni drugih." "O tome je trebalo ranije da misli", ree on. Dudi je digla ruke od daljih pokuaja u vezi s njim; ponovo je ivela za svoj raun, prepustivi ga vlastitim preokupacijama i sumnjama. Prolede je kasnilo te godine. Loe i tmurno vreme koje je bilo u skladu sa tmurnim i turobnim raspoloenjem koje je vladalo u logoru, potraja do kraja aprila. Izuzimajudi Donin eksperiment, nita nije ilo kako treba. Dirsovo stalno osoblje i ekipe za razvoj projektila radili su naporno, ali bez nekog znaajnog uspeha; probnih lansiranja bilo je vie nego ikad, ali ona nisu davala nikakve stvarno zadovoljavajude rezultate. Posle svakog neuspelog pokuaja, sivi ostaci oblaka nad Atlantikom ponovo su natkrivali rt, kao da su predoavali da se nikada nita nede izmeniti niti usavriti. Jedino se stvorenje u obliju devojke rascvetavalo poput egzotine biljke u staklenoj bati. Jedno krilo Doninih laboratorija bilo je pretvoreno u bolniki blok, sa stambenim prostorijama za devojku. Tu su je dvorili i pripremali za njenu ulogu kao neku princezu iz bajke. Zvali su je Andromeda prema mestu odakle je poticala. Uili su je da jede i pije, da sedi i da se krede. U poetku je sporo uila kako da koristi svoje telo - nije imala, kako ree Doni, nijedan od normalnih dejih instikata za fiziki razvoj - ali uskoro postade jasno da ona poseduje neverovatnu sposobnost sticanja znanja. Nikad joj se nije moralo ponavljati. Kada bi jednom sagledala mogudnosti u bilo kojoj oblasti, ona bi ovladala time bez kolebanja i napora. Tako je bilo i u pogledu govora. U poetku je izgledalo kao da ga uopte nije svesna. Nikada nije plakala kao normalna novoroenad i morali su da primene metod kojim se ue govoru gluvonema deca - podsticanje svesti o vibracijama glasnih ica i o efektima tih vibracija. Ali im j e shvatila
77

emu slui govor, uila je onom brzinom kojom su joj oni sricali nove rei. Za nekoliko nedelja postala je obrazovana, komunikativna osoba. Tokom nekoliko nedelja takoe je nauila i da se krede kao ljudsko bide, pomalo nezgrapno, kao da joj se telo pokrede prema uputstvima, a ne kao da njime upravlja njena sopstvena volja, ali graciozno i nimalo nespretno. Najvedi deo vremena provodila je pod okriljem svoje svite, mada su je svakoga dana kad nije padala kia izvodili u pustaru u zatvorenim kolima i putali je da se pod naoruanom pratnjom i van domaaja bilo ijeg pogleda, bilo izvan ili unutar logora, proeta na sveem vazduhu. Nikada se nije ni na ta alila, ma emu da su je podvrgavali. Podnosila je medicinske preglede, poduavanje i stalan nadzor kao da nije imala sopstvene volje ili elja. U stvari, ona nije pokazivala uopte nikakve emocije sem gladi pre jela i umora pri smiraju dana, pa i tada je to bio fiziki umor a ne psihiki. Uvek je bila blaga, uvek popustljiva i veoma lepa. Ponaala se, u stvari, kao da je u snu. Dirs i Doni su tempo njenog obrazovanja podesili tako da se za vreme koje bi odgovaralo vremenu potrebnom da se odri neki letnji kurs obuhvati celokupan univerzitetski plan. Kada je jednom shvatila osnove decimalne aritmetike, ona vie nije imala tekoda s matematikom. Raunala je kao raunska maina; baratala je brojevima hitrom logikom nekog raunara i nikada nije greila. Bila je sposobna da dri u glavi najsloenije progresije, ne osedajudi nikakav napor. to se tie ostalih predmeta, bila je puna injenica kao enciklopedija. Dirs i nastavnici koje su dovodili u Tornes, u beskrajnom i, po uenosti, impresivnom nizu - ne da bi neposredno nju poduavali, jer za nju niko nije smeo da zna, ved da bi upravili njene instruktore - postavili su temelje jednom optem, nespecijalizovanom nivou znanja, tako da je do kraja ovog kursa, potkraj leta, teorijski znala o svetu koliko i neki inteligentan i lucidan svreni kolarac. Jedino su joj potpuno nedostajali ljudsko iskustvo i spontan stav prema ivotu. Mada je bila ila i prilino komunikativna, ostavljala je utisak kao da koraa i govori u snu. "U pravu si", priznade Doni Flemingu. "Ona nema mozak, ona ima raunar." "Zar to nije isto?" On pogleda u vitku p lavuu koja je sedela i itala za stolom u prostoriji odreenoj da bude njena soba. Bila je to jedna od retkih Flemingovih poseta Doninim prostorijama. Laboratorija je bila ispranjena i pretvorena u niz soba koje su izgledale kao sobe u brourama o ureenju stanova, sa devojkom kao jednim od komada pokudstva. "Ona je nepogreiva", ree Doni. "Ona ne zaboravlja. Nikada ne grei. Ved sada zna vie od vedine ljudi." Fleming se namrti. "A vi dete je puniti informacijama dok ne bude znala vie i od vas." "Verovatno. Ljudi koji su za nas zadueni imaju neke planove u vezi s njom." Dirsov plan bio je sasvim providan. Gorudi problemi odbrambene mainerije nisu reeni uprkos tome to je za njihovo reavanje koriden i novi kompjuter. Glavna tekoda je bila u tome to u stvari nisu znali kako da ga koriste. Preuzimali su ga od Fleminga na nekoliko sati dnevno i uspevali su da vrlo brzo dobiju prilian broj prorauna, ali nisu pronali nain da iskoriste njegov stvarni potencijal, ili da iskoriste njegov neizmerni intelekt za reavanje problema koji se ne bi izraavali preko cifara. Ako bi, kako je smatrao Fleming, bida stvorena uz pomod ove mainerije bila njoj slina, onda bi bilo mogudno iskoristiti jedno od njih kao posrednika. Prvo udovite oigledno nije bilo sposobno da saopti kompjuteru ljudske zahteve, ali devojka je bila neto drugo. Ako bi ona mogla da se iskoristi kao posrednik, onda bi se moglo postidi neto veoma uzbudljivo. Ministar za odbranu nije imao nita protiv ove z amisli, i mada je Fleming upozorio Ozborna kao to je upozoravao i Dirsa, Ozborn nije imao ovladenja koja su imali ljudi na vlasti. Fleming je mogao jedino da posmatra sa strane kako uinak mainerije nerazumno koriste ljudi koji ne obradaju panju na njegove primedbe. Njemu samom ostalo je jedino neuhvatljivo logiko stanovite prema kome se upravljao. Ako je greio, onda je greio od samog poetka, a i sam ivot bio je drugaiji nego to je on zamiljao. Ali ako je bio u pravu, onda su srljali u veliku nesredu.
78

On se naao u prostoriji kompjutera kada su Dirs i Doni prvi put tamo uveli devojku. "Za ime boga!" On pogleda u Dirsa pa u Doni, krajnje i beznadeno moledivo. "uli smo vae miljenje, Fleming", ree Dirs. "Onda je ne putajte ovamo." "Ako imate neto protiv, alite se ministru." On se okrete vratima. Doni slee ramenima; njoj se inilo da Fleming die buku ni oko ega. Dirs je pridravao vrata dok je Andromeda ulazila u pratnji Hantera, koji je iao postrance i malo iza nje, tako da su izgledali kao linosti iz nekog romana Dejn Ostin. Andromeda se kretala nezgrapno, ali bila je sasvim budna. Lice joj je bilo spokojno, a oi kao da su upijale sve to su videle. Sve je bilo nekako sveano i nestvarno kao da se spremaju da zaigraju menuet. "Ovo je kontrolna prostorija kompjutera", ree joj Dirs, dok je stajala gledajudi oko sebe. Govorio je kao dobroduan, ali strog roditelj. "Priao sam vam o njoj, sedate li se." "Zato bih zaboravila?" Iako je govorila polako i bombasto, njen glas je, kao i njeno lice, bio izraajan i prijatan. Dirs je provede kroz sobu. "Ovo je ulazna jedinica. Jedini nain na koji moemo ubaciti informaciju u kompjuter jeste taj da je ovde otkucamo. To nam odnosi mnogo vremena." "Tako mora." Razgledala je tastaturu sa nekim ravnodunim interesovanjem. "Ako elimo da optimo sa njim", nastavi Dirs, "najbolje to moemo da uinimo jeste to da odaberemo neto iz izlazne jedinice, zatim da mu to opet vratimo." "To je veoma nespretno", ree ona sporo. Doni prie i stade s njene druge strane. "Kiklop iz one druge sobe moe neposredno da se ukljui pomodu ovog koaksijalnog kabla." "Da li elite da ja to uradim?" "elimo da saznamo", ree Dirs. Devojka podie pogled i primeti da je Fleming posmatra. Ranije ga nije sretala; zurila je u njega bez ikakvog izraza na licu. "Ko je to?" "Doktor Fleming", ree Doni. "On je konstruisao kompjuter." Devojka mu nezgrapno prie i isprui ruku. "Milo mi je." Govorila je kao da ponavlja lekciju. Fleming ne prihvati pozdrav, nego je i dalje buljio u nju. Ona mu je, ne trepnuvi, uzvradala pogled i, malo zatim, spustila ruku. "Mora biti da ste pametan ovek", izgovori ona monotono. Fleming se nasmeja. "Zato to inite?" "ta?" "Smejete se - da li se tako kae?" Fleming slee ramenima. "Ljudi se smeju kada su sredni, a plau kada su tuni. Ponekad se smejemo i kada smo nesredni." "Zato?" Ona je i dalje zurila u njegovo lice. "ta znai sredan ili tuan?" "To su osedanja." "Ja ih nemam." "Svakako. Nedete ih ni imati." "A zato ih vi imate?" "Zato to smo nesavreni." Fleming joj uzvrati pogled kao da je izaziva. Dirs se nestrpljivo uzvrpolji. "Fleming, da li ovo radi kako treba? Na razvodnoj tabli ne vidi se nita." "Koje je razvodna tabla?" upita ona okrenuvi se. Dirs joj pokaza, a ona se zagleda u nizove neupaljenih sijalica, dok su joj Dirs i Doni davali objanjenja o njoj i o nameni prikljuaka. "eleli bismo da stanete izmeu njih", ree on. Ona slobodno prie tabli. Kad se pribliila, sijalice poee da svetlucaju. Ona stade.
79

"U redu je", ree Doni. Dirs skide obloge sa prikljuaka i ree devojci da se pomeri napred. Fleming ju je napregnuto posmatrao, ne govoredi ni rei. Usteudi se, ona prie, napetog i ukoenog lica. Kada stie do ploe, stade sa glavom izmeu prikljuaka, po desetak centimetara postrance udaljenim od sebe, a sijalice poee ubrzano da se pale i gase. Prostoriju ispuni zujanje ureaja u kompjuteru. Iako joj to nisu rekli, ona lagano podie ruku prema ploama. "Sigurni ste da je neutralizovan?" Dirs pogleda zabrinuto u Fleminga. "Sam se neutralie." Kada devojka rukama dodirnu metalne ploe, ona uzdrhta. Stajala je, bleda, kao u zanosu, a onda poe zateturavi se. Doni i Dirs je prihvatie i pomogoe joj da sedne u stolicu. "Je li sve u redu sa njom?" upita Dirs. Doni klimnu glavom. "Ali pogledajte ovo?" Sve sijalice na ploi jako su svetlele, a zujanje kompjutera postade glasnije nego ikada dotad. "ta se dogodilo?" "Govori mi", ree devojka, "Zna za mene." "ta kae?" upita Doni. "ta zna o tebi? Kako govori?" "Mi... mi saobradamo." Dirs pogleda neprijatno iznenaen. "Preko cifara?" "To se moe izraziti i ciframa", ree ona zuredi tupo ispred sebe. "Trebalo bi mnogo vremena da se to objasni." "A moete li vi da saobradate...?" Snana eksplozija u susednoj prostoriji pr ekide Doni. Sijalice na razvodnoj tabli se pogasie, a zujanje prestade. "ta li se to dogodilo sa njim?" upita Dirs. Fleming se okrete, ne odgovorivi mu, i ode brzo do prvog laboratorijskog krila u kome je bila smetena nakaza u svojoj posudi. Iz kontaktnih ica iznad posude dizao se dim. Kad ih on izvue, njihovi krajevi su bili crni, a dronjci ugljenisanog tkiva visili su sa njih. Pogleda u posudu stisnuvi usta u tanku liniju. "ta mu se dogodilo?" upade Doni pradena Dirsom. "Ubijen je elektrinom strujom." Fleming zamlatara ostacima pred njom. "Dolo je do jo jednog pranjenja, i to ga je ubilo." Dirs proviri u posudu i odskoi zgaen. "ta ste uradili sa kontrolnicima?" upita on. Fleming baci ugljenisane ostatke provodnika. "Nita nisam uradio. Kompjuter zna kako da prilagodi sopstveni napon - zna kako da sagori tkivo - zna kako se ubija." "Ali zato?" upita Dirs. Svi instinktivno pogledae na vrata prostorije kompjutera. Tamo je stajala devojka. "Jer je to bila ona." Fleming joj prie Ijutito isturivi donju vilicu. "Vi ste mu rekli, zar ne? On zna da sada ima boljeg roba. Nije mu vie potrebno to jadno stvorenje. To je rekao, je li tako?" Ona je gledala pravo u njega. "Jeste." "Eto vidite!" okrete se Dirsu. "Imate ubicu. Brider je moda bio rtva nesrednog sluaja, moda i Kristina, mada bih ja to nazvao ubistvom bez predumiljaja. Ali ovo je bilo obino ubistvo s predumiljajem." "U pitanju je samo jedno primitivno stvorenje", ree Dirs. "I suvino!" Fleming se okrete devojci. "Je li tako?" "Jeste, u izvesnom smislu", odgovori ona. "A slededi put moda dete vi biti suvini - ili ja, ili bilo ko drugi od nas?" Ona je i dalje stajala, nepokretna i bezizraajna. "Mi smo samo uklanjali nepoeljan materijal." "Mi?" "Kompjuter i ja." Ona dodirnu prstima glavu. Flemingove oi poprimie strog izraz. "Vi ste isti, zar ne? Zajednika inteligencija." "Da", ree ona muklo. "Ja razumem..."
80

"Onda shvatite ovo!" Fleming je govorio glasno i uzbueno, unosedi joj se u lice. "Ovo je jedno obavetenje: ravo je ubijati!" "Ravo? ta znai ravo?" "Vi ste u svoje vreme govorili o ubijanju", ree Dirs. "Oh, boe!" ree Fleming besno. "Zar ovde niko nije pri istoj svesti?" Jo trenutak je zurio u Andromedu, a onda, gotovo tredi, odjuri iz prostorije. Buldero Fel se gotovo nimalo nije izmenio od vremena kada je Rajnhart prvi put poveo Dudi da joj ga pokae. Trava i vres prekrili su brazgotine koje su graevinari ostavili za sobom u okolnoj pustari, a niz zidove zgrada, iznad kojih su se za vreme zimskih nepogoda prelivali oluci, sputale su se tamne pruge; ali prostrani svod je jo nepomino lebdeo iznad velikog udubljenja, a u glav nom bloku opservatorije su ureaji i osoblje i dalje spokojno i metodino obavljali svoj posao. Harvi je jo bio za kontrolnim stolom, ograen sa obeju strana pultovima za voenje i ureajima za proraunavanje koji su zaklanjali iroki prozor, a fotografije zvezda jo su visile po zidovima, mada vie nisu bile tako razgovetne i nove kao ranije. Jedini znak tugaljivog posla kojim su bili zaokupljeni bila je ogromna zastakljena zidna mapa sveta na kojoj su pisaljkom kojom se slika na porculanu oznaeni projektili u orbiri. Ona je odavala ono to je prividan mir ovog mesta skrivao - strepnju i grozniavost kojima su bila propradena njihova posmatranja putanja na nebu iznad njih, putanja kojih je neumitno bivalo sve vie. Rajnhart se odnosio prema njima kao da su u pitanju predskazanja propasti, radedi danonodno sa laboratorijskom ekipom, hvatajudi svaku novu putanju kako bi se koja letelica vinula u orbitu, i aljudi sve hitnije i sumornije izvetaje u Vajthol. Tokom proteklih meseci otkrivene su putanje bezmalo stotine zlokobnih neidentifikovanih projektila i ustanovljeno je da se prostor sa koga su lansirani nalazi negde u okeanu: u trouglu stranica dugih nekoliko stotina milja, sa temenima u Manduriji, Vladivostoku i na severnim ostrvima Japana. Nijedna od susednih zemalja nije ih priznavala za svoje. Kako ree Vandenberg, mogli su pripadati bilo kojoj od ove tri lanice Ujedinjenih nacija. Vandenberg je esto posedivao teleskop i vodio je duge i jalove razgovore sa Rajnhartom. Jedino to su mogli objektivno da zakljue na osnovu svojih nalaza bilo je to da su u pitanju letelice sa pogonom, lansirane sa oko etrdeset stepeni severne irine, izmeu sto trideset i sto pedeset stepeni istone duine, i da preledu iznad Rusije, zapadne Evrope i Brit anskih ostrva brzinom od oko dvadeset pet hiljada kilometara na as, na visini izmeu pet stotina ezdeset i est stotina pedeset kilometara. Posle Britanije obino su preletale severni Atlantik, Grenland i polarni krug severno od Kanade, verovatno se ukljuujudi u svoju putanju u istoj oblasti, iznad Severnog kineskog mora. Ma kakva da je bila njihova marruta, skretale su da bi preletele Englesku ili kotsku: njima se oigledno moglo upravljati, i one su oigledno sasvim hotimice usmeravane ka ovoj maloj meti. Mada se o njihovoj veliini ili obliku nije znalo nita pouzdano, one su emitovale signal koji je omogudavao njihovo pradenje bez sumnje, bile su dovoljno velike da bi mogle biti snabdevene nuklearnim punjenjem. "Ne znam emu slue"; priznade Rajnhart. One su ga prosto opsedale. Ma kako da je bio nezadovoljan razvojem prilika u Tornesu, sada je bio sasvim zaokupljen ovim novim i neoekivanim obrtom dogaaja. Vandenberg je imao uverljive i razumne teorije. "Njihova svrha sastoji se u tome da neko na Istoku eli da nam stavi do znanja kako su oni tehniki iznad nas. Paradiraju njima iznad naih glava da bi pokazali svetu kako nemamo naina da im vratimo milo za drago. Novi vid zveckanja sabljom." "Ali zato uvek iznad ove zemlje?" Vandenberg kao da je pomalo alio profesora. "Zato to ste dovoljno mali, a dovoljno znaajni da biste predstavljali neku vrstu talaca. Ovo ostrvo je oduvek predstavljalo dobru metu."
81

"Pa", Rajnhart mahnu glavom prema mapi na zidu. "Eto vam dokaza. Zar Z apad to nede izneti pred Savet bezbednosti?" Vandenberg odmahnu glavom. "Nede dokle god se moemo pogaati sa pozicija sile. Oni bi jedva doekali da mi cmizdredi otrimo pred Ujedinjene nacije i priznamo nau slabost. Tada bi nas imali u svojim rukama. Ono to je nama potrebno jeste neko sredstvo za odbranu." Rajnhart kao da je bio skeptian. "ta preduzimate u vezi sa tim?" "Napredujemo to bre moemo. Dirs ima teoriju..." "Oh, Dirs!" "Dirs ima teoriju", Vandenberg ne obrati panju na ovu upadicu, "da bismo prilino brzo doli do reenja ukoliko bismo uspeli da spregnemo ono ensko stvorenje sa vaim kompjuterom." "Ono je bio moj kompjuter", ree Rajnhart kiselo. "elim vam mnogo uspeha." Idude nodi posle Vandenbergovog odlaska pojavi se Fleming. Te veeri Rajnhart je radio do kasno u nod, pokuavajudi da utvrdi poreklo signala sa Zemlje koji su dovodili do toga da sateliti promene kurs u orbiti, dok ne zau prporenje iz auspuha Flemingovih kola. Fleming se bezmalo osedao kao da je ponovo doao kudi; poznata prostorija, Harvi za kontrolnim stolom, malena, skladna, oinska figura profesora koji ga eka rairenih ruku. Od sve trojice, Fleming je izgledao najiscrpljeniji. "Ovde sve izgleda tako razborito." On se osvrte po velikoj urednoj prostoriji. "Spokojno i isto." Rajnhart se nasmei. "Trenutno nije ba naroito razborito." "Moemo li da razgovaramo?" Rajnhart ga povede do udobnih stolica namenjenih posetiocima, oko omanjeg stola u stranjem delu opservatorije. "Rekao sam ti preko telefona, Done, da ja tu nita ne mogu da uinim. Nameravaju da koriste to bide kao dodatak kompjuteru za Dirsov rad na projektilima." "to se upravo poklapa sa njegovim eljama." Rajnhart slee ramenima. "Sada to vie nije u mom delokrugu." "To nije ni u ijem delokrugu. Ja se samo zubima hvatam za slamku. Sve one prie kako demo modi da ga iskljuimo kad god nam se prohte - e pa vie ne moemo, je li tako?" Fleming se nervozno poigravao kutijom ibica koju je izvadio da bi pripalio cigaretu. "Sada je on svoj gazda. Ima svoje zatitnike - svoje saveznike. Da je onaj stvor koji lii na enu, kojim sluajem stigao nekim vasionskim brodom, do sada bi ga ved unitili. Smatrali bi ga onim to jeste. Ali poto je podmetnut na mnogo delikatniji nain, poto mu je dato ljudsko oblije, prihvaden je zahvaljujudi svojoj spoljanosti. Beskorisno je apelovati na Dirsa ili onu gomilu; i to sam pokuao. Profo, ja se bojim." "Svi se mi bojimo", ree Rajnhart. "to vie otkrivamo o svemiru, sve smo preplaeniji." "ujte." Fleming se znaajno nae napred. "Mudnimo malo glavom. Ta mainerija - taj zametak mozga nekog drugog sveta - otpisala je sopstveno jednooko udovite. Otpisala je Kristinu. Otpisade i mene ako mu stanem na put." "Onda mu se sklanjaj s puta", ree Rajnhart umorno. "Ako si u opasnosti, sada mu se sklanjaj s puta." "U opasnosti!" Fleming frknu. "Mislite li da elim da umrem na neki uasan nain, poput Denisa Bridera, radi vlade ili Intela? Ali ja sam slededi na listi. Ako me isteraju, ili ubiju, ta de biti posle?" "U ovom trenutku je pitanje ta de biti prvo." Rajnhart je govorio kao lekar koji se suoio sa beznadenim sluajem. "Ne mogu ti pomodi, Done." "A Ozborn?" "On vie ne dri uzde u svojim rukama." "Moe nagovoriti svoga ministra da ode do predsednika vlade." "Predsednika vlade?" "On prima platu, zar ne?" Rajnhart odmahnu glavom: "Nema ta da pokae, Done." "Imam neke dokaze."
82

"Sumnjam da je iko od njih raspoloen da ih saslua." Rajnhart mahnu malom rukom prema mapi na zidu. "To nas brine u ovom trenutku." "ta time postiete?" Rajnhart mu ree. Fleming je sedeo sluajudi, napregnut i utuen, gnjeedi prstima kutiju od ibica. "Ne moemo uvek prednjaiti, zar ne?" Odbijao je profesorova objanjenja. "Sa ljudskim bidima moemo barem postidi sporazum." "Kakvu vrstu sporazuma?" upita Rajnhart. "Nije vano kakvu vrstu sporazuma - kad se uporedi sa onim sa ime demo se verovatno suoiti. Bomba je brza smrt za civilizaciju, ali sporo podjarmljivanje planete..." Glas mu se prekide. Predsednik vlade nalazio se u svojoj hrastovinom obloenoj sobi u Donjem domu. Bio je to stariji gospodin, sportskog izgleda, sa svetlucavim plavim oima. Sedeo je u sredini velikog stola koji je zapremao pola prostorije, sluajudi ministra odbrane. Sunevi zraci blago su prolazili kroz prozorska okna podeljena po sredini. Neko zakuca na vrata, usled ega se ministar odbrane namrti. Bio je to prodoran mlai ovek koji nije trpeo uznemiravanja. "Aa, evo stiu i naunici." Predsednik vlade se srdano nasmeja kad uvedoe Ratklifa i Ozborna. "Vi ne poznajete Ozborna, zar ne, Bardete?" Ministar odbrane ustade i mehaniki se rukova. Predsednik vlade im dade znak da sednu. "Zar nije velianstven dan, gospodo? Sedam se, bilo je isto ovako za vreme Denkerka. Izgleda da sunce uvek proprada smekom nacionalne nesrede." Okrenu se Bardetu: "Hodete li vi da izvedete poetni udarac, drago mome?" "Re je o Tornesu", ree Bardet Ratklifu. "elimo da preuzmemo kompjuter - i sve to je u vezi sa njim. U principu smo se sloili, zar ne? A predsednik vlade i ja mislimo da je dolo vreme za to." Ratklif ga pogleda bez naklonosti. "On vam je i do sada bio dostupan." "Sada nam treba vie od toga, je li tako, gospodine?" Bardet se obrati predsedniku vlade. "Treba nam novi presreta, gospodo, i to to pre." Iza prijatnog i nehajnog, prilino staromodnog ponaanja probijale su se odlunost i poslovnost. "Devet stotina etrdesete imali smo 'spitfajere', ali u ovom trenutku ni mi niti nai zapadni saveznici nemamo bilo ta ime bismo naudili tim napravama koje preledu preko nas." "I nikakvih izgleda za tako neto", upade Bardet, "pomodu konvencionalnih sredstava." "Mogli bismo da saradujemo, zar ne?" upita Ratklif Ozborna, "u razvijanju neega takvog?" Bardet nije spadao u ljude koji gube vreme. "Moemo i sami da rukujemo njime ukoliko bismo sasvim preuzeli va ureaj u Tornesu i devojku." "Kreaturu?" Ozborn izdie svoju dobro istreniranu obrvu, ali mu predsednik vlade namignu umirujudi ga. "Doktor Dirs smatra da bismo, ukoliko iskoristimo tu tako udnovato nastalu devojku kao tumaa naih zahteva u odnosu na kompjuter i tumaa njegovih prorauna, mogli prilino brzo da reimo mnoge nae probleme." "Ukoliko se moe verovati njegovim namerama." Predsednik vlade kao da se zainteresova. "Nije mi sasvim jasno na ta mislite." "Neki od naih Ijudi sumnjaju u njegove mogudnosti", ree Ratklif, ne savim ubeen u ono to govori. Nijedan ministar ne voli da gubi teren, ak i kad mora da koristi sumnjive argumente da bi ga zadrao. Predsednik vlade ga pozva u stranu. "Oh, da, uo sam o tome." "Sve do sada, gospodine, to stvorenje bilo je predmet prouavanja nae ekipe", ree Ozborn. "Profesorka Doni..." "Doni moe da ostane." "U ulozi savetnika", dodade brzo Bardet.
83

"A doktor Fleming?" upita Ratklif. Predsednik vlade se ponovo okrete Bardetu. "Fleming bi bio koristan, zar ne?" Bardet se namrti. "Bide nam potreban potpun nadzor i veoma solidna bezbednost." Ratklif povue poslednji adut. "Mislite li da je ona dorasla tome, ta devojka?" "Nameravam da je propitam", ree predsednik vlade. On pritisnu jedno malo dugme na stolu i gotovo odmah zatim pojavi se jedan mladi dentlmen. "Molim vas zamolite doktora Dirsa da uvede svoju prijateljicu." "Doveli ste je ovamo?" Raktlif prekorno pogleda u Ozborna, kao da je t o bila njegova greka. "Da, dragi mladidu." Predsednik vlade pogleda upitno u Ozborna. "Da li je ona, ovaj...?" "Izgleda sasvim normalno." Predsednik vlade odahnu sa olakanjem i ustade kada su se vrata otvorila da bi doekao Dirsa i Andromedu. "Uite, doktore Dirs. Izvolite, mila moja." Andromedi ponudie stolicu nasuprot njemu. Sedela je spokojno, sa glavom malo nagnutom na stranu, ruku sklopljenih u krilu, kao neka daktilografkinja koja trai zaposlenje. "Mora biti da vam sve ovo izgleda prilino udno", ree predsednik vlade blago. Ona odgovori monotonim reenicama. "Doktor Dirs mi je objasnio." "Da li vam je objasnio zbog ega vas je doveo?" "Nije." "Bardete?" Predsednik vlade odustade od daljeg ispitivanja. Ratklif je zlovoljno posmatrao, a Bardet je sedeo na ivici stolice, naslonivi se laktovima na sto, stavivi vrhove prstiju i gledajudi preko njih prodorno u Andromedu. "Ova drava - poznajete li vi ovu dravu?" "Da." "Ovu dravu ugroavaju orbitalni projektili." "Mi znamo za orbitalne projektile." "Mi?" Bardet je pogleda jo prodornije. Ona se nimalo ne uznemiri, niti njeno lice dobi bilo kakav izraz. "Kompjuter i ja." "Kako kompjuter zna?" "Mi razmenjujemo informacije." "Mi smo se i nadali da je tako", ree predsednik vlade. Bardet nastavi. "Mi imamo projektile presretae - rakete razliitih vrsta - ali nita to bi istovremeno posedovalo brzinu, domet i preciznost koji bi mogli da ih, ovaj..." Pokuao je da nae pravi izraz u argonu. "Pogodi?" upita ona prosto. "Tano. Mi vam moemo dati potpune pojedinosti o njihovoj brzini, visini i pravcu kretanja; u stvari, moemo vam dati prilian broj podataka, ali nama je potrebno da nam se to prevede u odgovarajude mehanike termine." "Da li je to teko?" "Za nas jeste. Ono za im mi teimo jeste neko veoma usavreno presretako oruje koje bi samo moglo da trenutno donosi odluke." "Razumem." "Mi bismo eleli da vi saraujete sa nama na tome", ree predsednik vlade neno, kao da trai uslugu od nekog deteta. "Doktor Dirs de vam objasniti ta se od vas trai, a mi demo vam pruiti sve olakice za stvarno konstruisanje oruja." "A doktor Fleming", dodade Ratklig, "moe da vam pomogne oko kompjutera." Andromeda prvi put podie pogled. "Doktor Fleming nede nam biti potreban", ree ona, a njen spokojan i odmeren glas dobi neki prizvuk, kao kad hladna stena zakloni sunev zrak. Posle povratka iz Londona, Andromeda je vedinu vremena provodila u projektantskom birou, dva tri bloka udaljenom od prostorije kompjutera, pripremajudi podatke za maineriju i aljudi ih
84

na proraunavanje. Ponekad je neposredno saobradala sa njim, a to je dovodilo do toga da su posle iz printera izlazili dui i sloeniji prorauni koje je ona kasnije prevodila u konstrukcione termine. Rezultat je sve vie prevazilazio Dirsova oekivanja. Sa crtadih tabli ved su sili nacrti jednog novog sistema navoenja i nove balistike formule ijem se sprovoenju u ivot moglo odmah pridi, a kada su sprovedena ispitivanja, pokazalo se da oni odgovaraju svim specifikacijama. Mainerija i devojka su zajedniki, za jedan dan, obavljali poslove oko razvojne teorije, koji bi inae zahtevali jednogodinji trud. Rezultati nisu bili samo prvorazredni nego oigledno i delotvorni. Postalo je jasno da bi za veoma kratko vreme bilo mogude konstruisati jedan sutinski nov projektil presreta. Tokom radnog vremena, Andromeda je mogla slobodno da se krede u krugu logora, i ona je, mada je po zavretku radnog vremena pradena uvarima nestajala u svojim stambenim prostorijama, uskoro postala poznata linost u logoru. Dudi je razglasila da je ona vii istraivaki radnik, i da ju je Ministarstvo odbrane premestilo u logor. Sledede nedelje, iz Dauning-strita br. 10. izdat je kominike sledede sadrine: "Vlada Njenog Velianstva je ved izvesno vreme upoznata sa preletanjem sve vedeg broja orbitalnih letelica, verovatno projektila, iznad ovih ostrva. Iako letelice koje su nepoznatog, ali ovozemaljskog porekla preledu velikom brzinom i na velikoj visini, nema neposrednog razloga za uzbunu. Vlada Njenog Velianstva istie, meutim, da one vre promiljenu povredu naeg nacionalnog vazdunog prostora i da su preduzeti koraci da se one presretnu i identifikuju." Fleming je gledao TV-program na portabl-prijemniku u svojoj kudici u Tornesu. Vie nije bio odgovoran za kompjuter, a Dirs mu je nagovestio da bi moda bilo bolje ako bi se drao podalje od njega. Meutim, on je ostao u logoru, delimino iz prkosa, a delimino zbog toga to je, posmatrajudi napredovanje Andromede i dva mlaa operatora koji su bili odreeni da joj pomognu oko mainerije, osedao sve vedu opasnost. Nije se pribliavao ni njoj, ni Dudi koja je i dalje cunjala okolo s nekom vrstom besciljne opreznosti, delujudi kao veza izmeu Andromede i upravne kancelarije; ali poto je uo emisiju, on odluta do bloka u kome je bio smeten kompjuter sa neodreenom milju da neto treba preduzeti. Dudi ga zatee kako razmiljajudi sedi na klavirskoj stolici za kontrolnim stolom. Nije mu prila ni blizu otkako ju je poslednji put otro prekoreo, ali je bdela nad njim sa zabrinutodu i osedanjem potisnute naklonosti koje je nikada nije naputalo. Ona prie kontrolnom stolu i stade pred njega. "Zato se ne okane toga, Done?" "To bi ti prijalo, je li?" "Ne bi mi prijalo, ali ti ovde ne moe nita uiniti; samo se bez potrebe grize u sebi." "Ovo je lepa trostruka igra, zar ne?" On je pogleda podrugljivo. "Ja vrebam nju, a ti vreba mene." "To to ini nede ti doneti nita dobro." "Da nisi Ijubomorna?" upita on. Ona nestrpljivo odmahnu glavom. "Ne budi glup." "Svi su tako avolski samouvereni." Zamiljeno je buljio u kontrolni uredaj. "Moda sam neto propustio u vezi sa ovim - ili u vezi sa njom." Dok su Dudi i Fleming razgovarali, u prostoriju kompjutera ue Andromeda. Stajala je u dovratku, dredi hrpu papira, ekajudi da oni zavre. Bila je prilino krotka, ali nimal o skromna. Kada se obradala Dudi i ostalima sa kojima je radila, iz nje je zraio nedvosmislen i nadmodan autoritet. Nije ustupala ak ni pred Dirsom; bila je savreno utiva, ali se prema svima odnosila kao prema intelektualno inferiornima. "elim da razgovaram sa doktorom Dirsom o ovome, molim vas", ree ona s vrata. "Sada?" Dudi pokua da joj parira predutnim prezirom. "Sada!"
85

"Pogledadu da li je slobodan", ree Dudi i izie. Andromeda polako prie kontrolnoj tabli, pravedi se da ne primeduje Flemingovo prisustvo; ali njega neto nagna da je zaustavi. "Jeste li zadovoljni poslom?" Ona se okrete i pogleda ga, bez rei. Zavali se u stolicu, iznenada na oprezu. "Postajete sve potrebniji, zar ne?" upita on tonom kojim se obradao Dudi. Ona je dostojanstveno gledala u njega. Podsedala je na neku statuu, sa svojim lepim, kao isklesanim licem, dugom kosom i oputenim rukama niz jednostavnu svetlu haljinu. "Molim vas pazite ta govorite", ree ona. "Je li to pretnja?" "Da", izgovorila je to bez naglaavanja, kao da naprosto saoptava neku injenicu. Fleming ustade. "Blagi boe! Ne nameravam da..." On se zaustavi i nasmei. "Moda jesam neto propustio." ta god da je on imao na umu, bilo je skriveno od nje. Ona se okrete da poe. "ekajte trenutak!" "Zauzeta sam." Ali, ona se ipak okrete prema njemu i prieka. On joj polako prie, odmeri je od glave do pete kao da je podrugljivo oponaa. "Trebalo bi da neto uinite od sebe ukoliko nameravate da postignete uticaj na ljude." Ona je mirno stajala, a on podie ruku do njene kose i skloni je sa jedne strane lica. "Trebalo bi da zabacite kosu tako da moemo videti kako izgledate. Vrlo lepo." Ona ustuknu i izmae se njegovoj ruci, ali zadra pogled na njemu, zainteresovana i zauena. "Ili biste mogli da se namiriete", ree on. "Kao Dudi." "Je li to ono to mirie?" On klimnu. "Ne neki mnogo egzotian miris. Lavanda ili tako neto. Ali lepo." "Ne razumem vas." Mala bora presee njeno inae glatko elo. "Lepo-runo. Dobro-ravo. Nema logike razlike." On se i dalje smeio. "Priite." Ona je oklevala, a onda pristupi jedan korak. On je mirno i promiljeno utinu za ruku. "Jao!" Ona uzmae jedan korak, sa iznenadnim strahom u oima, i protrlja rukom mesto gde ju je povredio. "Lepo ili runo?" upita on. "Runo." "Jer ste sazdani da registrujete bol." On ponovo podie ruku, a ona uzmaknu. "Ovoga puta nedu vas povrediti." Ona je stajala ukrudeno dok joj je on prelazio rukom preko ela kao kad dete miluje srnu, pokornu, ali spremnu na beg: pree prstima preko njenih obraza sve do razgolidenog vrata. "Runo ili lepo?" "Lepo." Ona je vrebela ta de on dalje da uradi. "Sazdani ste da registrujete zadovoljstvo. Da li vam je to poznato?" Blago povue ruku i udalji se od nje. "Sumnjam da je to namerno uinjeno, ali dajudi vam ljudski oblik... Ljudska bida ne ive logikom." "To sam zapazila!" Sada je ved bila sigurnija u sebe, kao to je bila i pre nego to je on poeo da govori; ali je njena celokupna panja i dalje bila upravljena na njega. "Mi ivimo preko naih ula. To je ono to nam daje instinkte, dobra ili zla - naa estetska i moralna rasuivanja. bez njih bismo verovatno do sada ved bili uniteni." "Dajete sve od sebe, zar ne?" Ona pogleda svoje papire s prezrivim osmehom. "Vi ste kao deca, s tim vaim projektilima i raketama." "Mene u to ne uplidite." "Ne, nedu." Ona ga zamiljeno pogleda. "Svejedno, ja du vas ipak spasti. To je vrlo jednostavno, zaista." Ona kratkim pokretom pokaza na papire koje je drala. Dudi ue i, kao i Andromeda pre nje, zastade u dovratku. "Doktor Dirs vas moe primiti."
86

"Hvala vam." Uloge su sada bile izmenjene. Na neki neizreciv nain, njih troje su stajali u razliitom odnosu jedno prema drugome. Iako je Fleming i dalje posmatrao Andromedu, ona mu je uzvradala pogled sa nekom drugaijom vrstom svesti. "Da li miriem ravo?" upita ona. On slee ramenima. "To dete morati sami da otkrijete, zar ne?" Sledila je Dudi do izlaza iz zgrade idudi pored nje betonskom stazom, do Dirsove kancelarije. Nisu imale ta da kau jedna drugoj, niti su imale bilo ega zajednikog izuzev neke neprijateljske ravnodunosti. Dudi je uvede u Dirsovu kancelariju i izie. Direktor je sedeo za svojim stolom i telefonirao. "Da, napredujemo izvanredno", govorio je on. "Samo jo jedna provera i moemo da ponemo graenje." On spusti slualicu, a Andromeda nehajno, kao da mu je donela olju aja, spusti papire na njegov sto. "Ovo je sve to de vam biti potrebno, doktore Dirs", ree mu ona.

10. OSTVARENJA

Novi projektil napravljen je i isproban u Tornesu. Kad je lansiran i vraden, i kada su izraene kopije, predsednik vlade posla Bardeta kod Vandenberga. General je bio vie nego uznemiren projektom u Tornesu. inilo mu se da suvie brzo napreduje da bi bio solidan. Iako su njegovi efovi traili brzu akciju, morile su ga ozbiljne sumnje u vezi sa ovom tvorevinom strane tehnologije, i eleo je da ga poalje na probu u Sjedinjene Amerike Drave; ali, neoekivano, vlada Njenog Velianstva umea svoje prste. Bardet se suoio sa njim u podzemnoj operacionoj prostoriji. "Jednom i mi imamo sredstava da sami vodimo stvar." Mladi ministar delovao je veoma okretno, uredno i prefinjeno u svom elegantnom teget odelu i sa kravatom na kojoj je bio amblem kole koju je u mladosti pohaao. "Naravno da demo saraivati sa vama kada doe do njegove upotrebe." Vandenberg proguna. "A moemo li znati kako dete ga upotrebiti?" "Izvedemo jedno presretanje." "Kako?" "Rajnhart de nam dati obavetenje o meti iz Bulderoa, a Dirsova ekipa de izvriti lansiranje." "A ako ne uspe?" "Uspede." Zagledae se jedan u drugoga nepomirljivo: Bardet uglaen i nasmeen, a general postojan i tvrdoglav. Malo zatim, Vandenberg slee ramenima. "Ovo je iznenada postao sasvim domadi posao." Cela stvar se zavrila na tome, a Bardet je naloio Dirsu i Rajnhartu da nastave. U Bulderou su gotovo svakog dana hvatali nove putanje letelica. Harvi je sedeo iza ogromnog prozora koji je gledao na Fel i ubeleavao ih je onako kako je koja preletala.

87

"...12. avgust, 03,50 asova po Griniu. Balistika letelica broj jedan jedan-sedam preletela je po kursu 2697/451. Visina 600 kilometara. Brzina pribl. 28.000 kilometara na as..." Ogromno udubljenje spolja, koje je izgledalo prazno i zanemelo ispod visoke nadgradnje, bilo je sve vreme osetljivo i puno odbijenih signala. Svaka letelica koja je preletala emitovala je svojstven pozivni znak koji je otkrivao njeno pribliavanje sa druge strane Zemljine kugle. U opservatoriji su postojali elektronski radari koji su pokazivali putanju meta na ekranu sa katodnim zracima, dok je automatski dijagramski i daljinomerski sistem bio spojen telefonskom linijom sa Tornesom. U Tornesu je na vrhu grebena bio postavljen bojni red raketa; 'prvo ispaljivanje', kako su ga nazvali, i dve rezerve. Tri projektila u obliku olovke, sa zailjenim glavama i repovima poput peraja, bila su poredana na svojim rampama za lansiranje, srebrnasto se presijavajudi osvetljena hladnom sivom svetlodu. Projektili su iznenaujude mali, veoma vitki, i izgledali su prilino lepo. Liili su na zapete strele, spremni da polete iz teke i sloene opreme za lansiranje. Pored goriva i tovara preciznih ureaja svaki od njih je nosio i malo nuklearno punjenje u svojoj zailjenoj glavi. Kontrola na zemlji obavljana je pomodu kompjutera kojim su naizmenino rukovali Andromeda i njeni asistenti. Signali meta iz Bulderoa dostavljani su preko prostorije kontrolnog ureaja i odmah su tumaeni i predavani presretau. Letom presretaa moglo se upravljati tano u dlaku. U to vreme je jedino Dirsu i operacionom osoblju bio dozvoljen pristup u kontrolnu prostoriju. Fleming i Doni dobili su kurtoazne monitorne povlastice u drugoj zgradi. Andromeda je spokojno preuzela kompjuter, a Dirs je usplahireno, ali i samosvesno etkao od mesta za l ansiranje do zgrade kompjutera i kontrolne prostorije za ispaljivanje. To je bio mali operacioni centar u kome je vrena kontrola mehanizama katapultova. Direktna telefonska veza povezivala ga je sa ministrom odbrane. Major Kvadring je zaposlio Dudi oko p roveravanja svih koji su ulazili i izlazili. Poslednjeg dana oktobra, Bardet je konferisao sa predsednikom vlade, a onda je telefonirao Dirsu i Rajnhartu. "Slededi", ree on. Rajnhart i Harvi su ekali trideset i est asova pre nego to su otkrili novu putanju. Tada, u osvit dana, oni uhvatie jedan sasvim slab signal i pustie u rad automatski sistem. Pospano osoblje u Tornesu je dolo k sebi, a Andromeda, koja nije pokazivala nikakve znake naprezanja, nadzirala ih je dok su proveravali ovu informaciju u kompjuteru. Odmah dobie optimalno vreme za lansiranje, koje dostavie kontrolnom centru za ispaljivanje, i odbrojavanje zapoe. Uskoro se na ekranu radara mogla pratiti putanja mete. U prostoriji kompjutera nalazio se jedan ekran za Andromedu, u prostoriji za kontrolu lansiranja drugi za Dirsa, tredi je bio postavljen u Londonu, u operacionoj prostoriji ministra odbrane, a glavni kontrolnik, za Rajnharta, u Bulderou. U Bulderou se takode uo i signal sa satelita: ujednaeno blip -blip-blip-blip koje je bilo pojaano i emitovano preko zvunika, tako da je ispunjavalo opservatoriju. Zvunici su prenosili odbrojavanje u Tornesu, a ekipa za lansiranje radila je uurbano oko postolja raketa na vrhu grebena. Kad odbrojavanje stigne do nule, trebalo je ispaliti 'prvi hitac', a ukoliko on ne bi uspeo, onda drugi; ukoliko bude bilo potrebno, ispalide se i tredi sa novim podacima o letu, zavisno od vremena njihovog uzletanja. Andromeda je smatrala da za to nema potrebe, ali ostali su bili suvie svesni ljudske pogreivosti. Ni Dirs ni bilo ko od njegovih pretpostavljenih nisu mogli sebi da dozvole neuspeh. Odbrojavanje stie do jednocifrenih brojeva i do nule. Na tmumoj jutarnjoj svetlosti koja je obasjavala obronke, rakete odreene za prvo ispaljivanje odjedared se oblie crvenilom. Vazduh se ispuni bukom, zemlja se zatrese, a visoka vitka olovka vinu se u vazduh. Ona se kroz nekoliko sekundi izgubi meu oblacima. U kontrolnim prostorijama, operacionoj prostoriji i opservatoriji, ljudi su uzbuenih lica posmatrali njeno pojavljivanje na katodnim ekranima. Jedino je Andromeda izgledala nezainteresovana i samouverena. Rajnhart, Harvi i njihova ekipa u Bulderou pratili su dve putanje, mete i presretaa, kako se polako pribliavaju jedna drugoj, sluajudi blip-blip-blip-blip iz satelita koje je sve glasnije i
88

razgovetnije odzvanjalo u njihovim uima to se on vie pribliavao. Tada se putanje sretoe i, u istom trenutku, buka prestade. Rajnhart se uzvrpolji i, sebi nesvojstveno, munu Harvija estoko u lea. "Uspeli smo...!" "...Pogodak!" Dirs podie slualicu svog telefona povezanog sa Londonom. Andromeda napusti svoj ekran u kontrolnoj prostoriji kao da se okonalo neto sasvim beznaajno. U Londonu, Vandenberg se obrati svojim britanskim kolegama u operacionoj prostoriji: "Pa, ta ste saznali?" upita on. Te veeri data je zvanina izjava za tampu: Ministarstvo odbrane izvetva da je nova britanska raketa presrela jedan projektil est stotina kilometara iznad ove drave. Ostaci projektila, nepoznatog porekla, i presretaa izgoreli su pri ulasku u Zemljinu atmosferu, ali je presretanje pradeno auto-radarskim ureajem i moe se, prema navodima Ministarstva, dokazati u najsitnijim detaljima. U Vajtholu su svi odahnuli sa olakanjem, proprativi to pljeskom samoestitanja. Kabinet je odrao jedan neuobiajeno ugodan sastanak; u roku od nedelju dana, predsednik vlade ponovo pozva Bardeta. Ministar odbrane se pojavi, elegantan i nasmejan, odiudi samosvedu i losionom za brijanje. "Ima li novih putanja?" upita predsednik vlade. "Nijedne." "Niega u orbiti?" "Od presretanja, iznad ove drave nije bilo nikakvih letelica, gospodine." "Odlino." Predsednik vlade se zamisli. "Rajnhart je svakako zasluio plemidku titulu." "A Dirs?" "Oh, da. Verovatno orden." Bardet pree na poslovne stvari. "A kompjuter i njegov, ovaj, posrednik, gospodine?" "Mladu damu moemo proizvesti za baronesu", ree predsednik vlade, proprativi to jednim od svojih prikrivenih tikova. "Mislio sam", poe Bardet, "ta de biti sa njima? Ministarstvo nauka eli da se oni vrate pod preanji nadzor." Predsednik vlade je i dalje izgledao kao da se neemu udi. "To je nemogude, zar ne?" ree on. "Predvideli smo obiman vojni program za njih." "I obiman ekonomski program." "Kako to mislite, gospodine?" "Mislim", ree predsednik vlade ozbiljno, "da ako je ta udnovata kombinacija mogla da nam ovo obavi, onda moe da postigne i mnogo drugih stvari. Naravno, oni moraju nastaviti da rade na odbrani, ali oni istovremeno poseduju i veoma veliki industrijski potencijal. Mi elimo da budemo bogati, znate, isto toliko koliko i jaki. Naunici su nam dali - i ja sam im na tome veoma zahvalan najsavreniji instrument koji misli na svetu. To de nam omoguditi da kao drava uinimo veliki skok napred u mnogim oblastima. A takoe i to se tie vremena." "Nameravate li da ih zadrite u svojim rukama, gospodine?" Bardet je govorio sa meavinom besa i mirnode. "Da. Uskoro du dati izjavu za naciju." "Nedete valjda da to razglasite?" "Kojeta, ovee." Predsednik vlade ga pogleda blago. "Redi du neto o rezultatima, ali de sredstva pomodu kojih su postignuti ostati strogo poverljiva. Za to dete vi biti odgovorni." Bardet klimnu. "ta da kaem Vandenbergu?" "Recite mu da odmori noge. Ne, moete mu redi da demo ponovo postati velika mala zemlja, ali da demo i dalje saraivati sa naim saveznicima. U stvari, moemo uspeti sa bilo kakvim
89

saveznicima." Zaduta za trenutak dok je Bardet utivo ekao. "Idi du lino u Tornes im uzmognem." Poseta je organizovana za nekoliko dana - ona je oigledno zauzimala najistaknutije mesto meu planovima predsednika vlade. Dudi i Kvadring su morali da savladaju izvesne tekode kako bi posetu prikrili od novinara, jer je Ijubopitljivost javnosti bila na vrhuncu; ali, konano, sve je sreeno tako da je ouvana odgovarajuda tajnost, a logor i njegovi stanovnici bili su tiho i dis kretno pripremljeni. Dirs se upadljivo promenio otkako je postigao uspeh. Pouzdanje je predstavljalo novost za njega. Kao da mu je spao teret sa pleda. Bio je ustar ali ljubazan, i ne samo da je dozvolio Doni i Flemingu ponovan pristup kompjuteru nego ih je nagovorio da prisustvuju smotri prilikom posete predsednika vlade. eleo je, kako ree, da svako dobije ono to je zasluio. Fleming lino nije mnogo polagao na to lickanje, ali to je zadrao za sebe, raunajudi da de mu se moda pruiti prilika da progovori. Stigao je u zgradu kompjutera rano na dan posete, i tamo je zatekao samo Andromedu. I ona kao da se izmenila. Njena duga kosa bila je zaeljana i uklonjena s lica, a umesto svoje uobiajene jednostavne haljine imala je neku vrstu grke tunike koja joj se pripijala uz grudi i bedra, leprajudi za njom. "Oho!" uskliknu on. "Deside vam se neto to se dogaa ljudima ako takvi budete ili unaokolo." "Mislite na ove haljine?" upita ona slabo zainteresovana. "Vi biste ionako napravili avolski utisak, ali ovako - to ste ved postigli. Sada vas vie nede obuzdavati, zar ne?" upita on kiselo. Andromeda je gledala u njega ne odgovarajudi. "Verovatno de vas zamoliti da preuzmete sve u svoje ruke, a pretpostavljam da mislite kako demo se mi lagodno izleavati sada kad smo videli koliko ste modni. ini mi se da smatrate da smo mi svi budale." "Vi niste budala", ree ona. "Da ja nisam bio budala, vas sada ne bi bilo ovde! Oborili ste malo pare metala sa neba - to je vrlo prosto ako znate kako da to izvedete - i uskoro ste u komandujudem poloaju." "Tako je bilo smiljeno." Ona ga je gledala bezizrazno. "A ta je smiljeno kao sledede?" "To zavisi od programa." "Da." On joj se primae: "Vi ste rob, zar ne?" "Zato ne odete?" upita ona. "Da odem?" "Sada. Dok jo moete." "Naterajte me!" On se zagleda u nju otro i neprijateljski, ali ona okrete glavu. "Moda du biti primorana na to", ree ona. On je stajao izazivajudi je da nastavi, ali vie nita nije mogao izvudi iz nje. Malo zatim pogleda na svoj sat i proguna: "Voleo bih da ved jednom pone taj diplomatski cirkus, i da se to pre zavri." Kad stie predsednik vlade, okruen svitom slubenika, politiara i telohranitelja iz Skotl and jarda, Dirs ga uvede. Za njima su ili Bardet u Hanter, kao i mnotvo niih linosti meu koje se umea i Dudi, idudi na kraju povorke i zatvorivi vrata za njima. Dirs mahnu rukom prema kontrolnoj prostoriji. "Ovo je dotini kompjuter, gospodine." "Za mene su takve stvari potpuno neshvatljive", ree predsednik vlade kao da je to neka prednost. On ugleda Andromedu. "Dobar dan, mlada damo. estitam." On joj prie ispruivi ruku, koju ona prihvati i stisnu nezgrapno. "Vi razumete sve ovo?" upita je on. Ona se utivo nasmei. "Siguran sam da razumete, i mi smo vam svi veoma obavezni. Za nas, u ovoj drevnoj dravi, predstavlja prijatnu promenu to to smo u mogudnosti da pokaemo zube. Morademo vam posvetiti veliku panju. Da li se dob ro brinu o vama?" "Da, hvala." Posetioci su stajali u polukrugu, posmatrajudi je i divedi joj se, ali ona nita vie ne ree. Fleming uhvati Dudin pogled i mahnu glavom prema predsedniku vlade. Ona nije odmah shvatila ta on eli, ali se doseti i progura se do Dirsa.
90

"Mislim da predsednik vlade nije upoznao doktora Fleminga", doapnu mu ona. Dirs se namrti; njegova blagonaklonost kao da je povremeno doivljavala padove. "Odlino, odlino." Predsednik vlade nije mogao da smisli ta bi jo rekao Andromedi. Onda se okrete Dirsu: "A gde drite opremu za rakete?" "Odmah du vam pokazati, gospodine. Bilo bi dobro da vidite i laboratoriju." Oni kretoe, ostavljajudi Dudi za sobom. "Doktor Fleming..." pokua ona bezuspeno, ali je oni ne ue. Fleming prie. "Izvinite za trenutak..." Dirs se namrgoeno okrenu prema njemu. "Ne sada, Fleming." "Ali..." "ta eli ovaj mladi ovek?" upita predsednik blago. Dirs se na silu nasmei. "Nita, gospodine. Ne eli on nita." Predsednik vlade taktino produi dalje, a kad Fleming ponovo krete napred, Hanter poloi ruku na njegovo rame. "Za ime sveta!" prosikta Hanter. Na vratima laboratorije, Dirs se okrenu i obrati se Andromedi, ignoriudi ostale: "Bilo bi dobro da i vi poete sa nama." "Izvolite, mila moja", ree predsednik vlade, proputajudi je ispred sebe. "Najpre um i lepota." Cela povorka sem Dudi krenu u laboratoriju. "Hode li da ue?" upita ona Fleminga koji je stajao buljedi za njima. On odmahnu glavom. "Bilo je velianstveno, zar ne?" "Uinla sam sve to sam mogla." "Velianstveno." Dudi je guvala maramicu. "Trebalo je bar da ti dozvole da govori sa njim. Pretpostavljam da je otrouman, mada pomalo podseda na neku staricu." "Na onu staricu." "Koju?" "Iz Rige." On joj se slabano osmehnu. "Koja je uzjahala tigra. Jahanje se zavrilo tako to je dama dospela u tigrov stomak, a osmeh na tigrovo lice." Ona je znala tu poalicu. "Znai svi demo da pojaemo sem tebe?" "Zna li ta mi je malopre rekla?" "Ne znam." On se predomisli i svrnu pogled sa Dudi na kontrolnu tablu. "Imam ideju." "Neku koju du i ja modi da shvatim?" "Gledaj kako divno otkucava - kako je slatkoreiv i ritmian." Kompjuter je radio bez prekida, neno predudi i ujednaeno svetlucajudi sijalicama. "Unutra smilja kako da nas ukloni. Kako bi bilo da ga sada iskljuim?" "Ne bi ti to dozvolili." "Ili ako uzmem duskiju i razbijem ga." "Ne bi odmakao daleko straarima. Ipak bi ga popravili." On izvadi jednu belenicu i neke hartije iz fioke kontrolnog stola. "Onda demo morati da ga intelektualno uzdrmamo, zar ne. Pomalo sam uzdrmao mladu damu. Bilo bi dobro da sada preemo i na njega." Primetio je da ga ona gleda sumnjiavo. "Ne brini, nede morati da duva u pitaljku. Da li se vradaju ovuda?" "Ne. Izidi de kroz laboratoriju." "Odlino." On poe da prepisuje u belenicu cifre sa hartije. "ta je to?" "Skradena formula za ono stvorenje."
91

"Andromedu?" "Zovi je kako god hode." On neto navrlja. "Ovako se ona zove za maineriju. U stvari, to i nije formula - nego vie kao neki nadimak." "ta de da uradi?" "Malo du da ga ispreturam." "Nede valjda da uini neku tetu?" On se nasmeja. "Bilo bi bolje da se pridrui svojoj grupi; ovo de potrajati." "Upozoridu straare." "Upozori koga god hode." Ona je oklevala, zatim die ruke od toga i ponovo se pridrui grupi. Kada je otila, on proveri cifre i poe sa belenicom prema ulaznoj jedinici. "Dadu ti neto o emu de modi da razmilja!" ree on glasno maineriji, sede i poe da otkucava poruku. Tek to je zavrio, Andromeda se vratila. "Mislio sam da ste otili da razgledate opremu za rakete." Ona slee ramenima: "Nije zanimljivo." Sijalice na razvodnoj tabli poee bre da se pale i gase, a kad izlazni printer poe besomuno da otkucava, zau se neobian tropot. Andromeda iznenadeno podie pogled. "ta se to deava?" Fleming hitro prie printeru i proita cifre koje se ukazae na papiru. On se nasmei. "Izgleda da se va prijatelj iznervirao." Ona prede preko sobe i pogleda preko njegovog ramena. "Ovo je glupost." "Tano." Isto tako iznenadno kako je i poeo, printer stade, ostavljajudi ih u tiini. "ta ste to uradili?" upita devojka. Ona proita brojeve ne razumevajudi. "Ovo nita ne znai." Fleming joj se isceri. "On se za trenutak izgubio. Mislim da je p sihiki uznemiren." "ta ste mu uinili?" Ona se uputi prema prikljucima, ali je on zaustavi. "Dalje odatle." Ona nesigurno stade. "ta ste uinili?" "Samo sam mu dao jednu malu informaciju." Gledajudi okolo, ona ugleda belenicu povrh tastature ulaznog printera. Polako prie i proita. "Pa to je moja ifra - obrnuto napisana!" "Okrenuta naopake", ree Fleming. "Pomislide da sam mrtva!" "Upravo sam to i eleo." Ona ga pogleda zaueno: "Zato?" "Mislio sam da du mu tako dati do znanja da ne moe da radi sve kako mu se prohte." "To je bilo veoma glupo od vas." "Izgleda da vas veoma ceni", ree on prezrivo. Ona se okrenu prema prikljucima. "Redi du da sam iva." "Ne!" On je zgrabi za ruke. "Moram. On misli da sam mrtva, moram mu redi da nisam." "Onda du mu ja to redi. Ja mogu da igram ovu igru sve dok on ne zaboravi kako se zove." On joj pusti jednu ruku i podie belenicu sa tastature. "Dajte mi to." Ona oslobodi drugu ruku. "Ne moete pobediti, to znate." Ona se ponovo odmae od njega, a kad se Fleming pokrete da je zaustavi, ona iznenada viknu na njega. "Ostavite me na miru! Odlazite! Odlazite odavde!" Stajali su jedno prema drugome, oboje usplahireni, kao oduzeti. Tada je Fleming zgrabi obema rukama i privue je sebi.
92

On iznenadeno mrknu. "Namirisali ste se!" "Pustite me. Pozvadu strau." Fleming poe da se smeje. "Onda otvorite usta." Ona razdvoji usne, a on je poljubi. Onda je odmae rukama, posmatrajudi je ispitivaki. "Lepo ili runo?" "Ostavite me, molim vas." Glas joj je bio nesiguran. Gledala ga je nekako zbunjeno, onda obori oi, ali je on nije putao. "Na ijoj si strani?" "Pripadam tamo gde mi mozak naredi." "Onda mu reci ovo..." On je opet poljubi, senzualno ali bez strasti, dugo. "Nemojte", molila je ona sklanjajudi usne. On ju je drao priljubljenu uza se, neno joj govoredi. "Zar ne voli ukus usana? Ili ukus hrane, ili miris i dah sveeg vazduha napolju, ili breuljke izvan ice, obasjane suncem i zasenene, i pevanje eva? I drutvo ljudskih bida?" Ona sporo odmahnu glavom. "Oni nisu vani." "Zar nisu?" Govorio joj je primaknuvi svoje usne sasvim uz njene. "Njih ne pri znaje nekakva bestelesna inteligencija, tamo gore, kojoj se mora pokoravati, ali oni su neophodni za organski ivot, kao to de i sama zakljuiti." "Sve se moe uzeti u obzir", ree ona. "Ali oni nisu bili u proraunima." "Mogu se naknadno ubaciti." Ona podie oi prema njemu. "Ne moete nas pobediti, doktore Fleming. Okanite se toga pre nego to se opeete." On je pusti. "Hodu li se opedi?" "Da." "Zato si me upozorila?" "Jer mi se dopadate", ree ona, a on joj uputi jedan poluosmeh. "Govori kao ljudsko bide." "Znai da moram prestati sa tim. Molim vas, sada idite." On je tvrdoglavo stajao, ali u njenom glasu se osedao neki molediv prizvuk kojega ranije nije nikad bilo, a njeno lice poprimi utuen izraz. "Molim vas... Zar hodete da budem kanjena?" "Od koga?" "ta mislite?" Ona pogleda na kontrolne pultove kompjutera. Fleming je bio razoruan: to je bilo neto to mu nikada nije palo na pamet. "Kanjena? To je neto novo." On stavi u dep belenicu sa ciframa i ode do vrata. Zastade u dovratku i okrenu se, uinivi poslednji pokuaj: "Na ijoj si strani?" Ona ga je posmatrala dok je odlazio, a potom se protiv volje okrenu razvodnoj tabli i prie joj polako, usteudi se. Podie ruke do prikljuaka, a onda zastade, oklevajudi napregnutog lica, onda jo vie izdie ruke i dodirnu prikljuke. Za trenutak se ne dogodi nita sem to sijalice poee bre da se pale i gase, dok je mainerija sumirala informaciju koju je dobila od nje. Tada, odjednom, voltmetar ispod ploe pokaza maksimalan napon. Andromeda jeknu od bola i pokua da otrgne ruke sa prikljuaka, ali ju je struja drala kao prikovanu. Kazaljka pokazivaa napona se spusti, ali odmah zatim ponovo odskoi nagore, i Andromeda opet kriknu... A onda tredi put, pa etvrti, pa opet i opet... Dudi je i ovog puta prva nabasala na nju. Naila je nekoliko trenutaka kasnije traedi Fleminga i, na svoj uas, ugledala devojku kako lei zgrena na podu, na mestu gde je ranije nala Kristinu. "Oh, ne!" ote joj se i ona pritra i okrenu telo. Andromeda je bila iva; zajea kad je Dudi dodirnu, opruivi se i tiho plaudi, milujudi ruke jednu drugom. Dudi podie njenu plavokosu glavu i stavi je u svoje krilo, a potom rastvori njene ake. Bile su ugljenisane sem na mestima gde je crveno meso bilo speeno do kosti. Dudi ih paljivo spusti. "Kako se to dogodilo?"
93

Andromeda opet zajea i otvori oi. Dudi joj ree: "Vae ruke." "Lako ih moemo izleiti." Devojin glas je bio jedva ujan. "ta se dogodilo?" "Neto je ispalo naopako, to je sve." Dudi je ostavi i pozva telefonom doktora Hantera. Od toga trenutka, dogaaji su se odvijali gotovo kataklizmikom brzinom. Hanter stavi privremeni zavoj na Andromedine ruke i pokua da je ubedi pa pree u bolniko odeljenje, ali ona odbi da napusti kompjuter sve dok ne stigne Madlena Doni. "Na kraju, ovako de se bre srediti", ree im Andromeda. Iako je bila potresena od oka, ona je istrajno razgledala Donine papire sve dok nije pronala ono to je traila. Hanter joj je davao lokalne injekcije da bi joj ublaio bolove u rukama, to ju je, pored zavoja, inilo prilino nespretnom, ali ona ipak pronae listove koji su joj bili potrebni i dade ih Doni. Oni su se odnosili na proizvodnju enzima u formuli nukleinske kiseline. "ta demo sa ovim?" Doni ih je razgledala sumnjiavo. "Dobidete odvojenu formulu tkiva", ree Andromeda i stavi papire u kompjuter. Bila je slaba i bleda i jedva se drala na nogama. Doni, Hanter i Dudi zabrinuto pogledae u nju kad ponovo stade izmeu prkiljuaka, stavivi na njih svoje ruke omotane zavojima. Ovog puta nije dolo do nesrede, a malo zatim maina poe da otkucava. "To je formula enzima. Lako ga moete zgotoviti." Ona pokaz a Doni iskucan list, a onda se okrete Hanteru. "Sada bih elela da legnem, molim vas. Enzim se moe naneti na moje ruke sa lekovitom osnovom kad ga profesorka Doni pripremi, ali to treba da bude to pre." Bila je bolesna nekoliko dana, a Hanter joj je mazao ruke nekakvom madu koju je Doni spravila prema dobijenoj formuli. Lek je bio udotvoran: novo tkivo - meko prirodno meso, a ne grubo tkivo oiljka - ispunilo je rane za nekoliko asova, obrazujudi novi sloj bledoruiaste koe na njenim akama. Za vreme dok se oporavljala od posledica elektrinih okova, njene ruke se zacelie. Hanter je u meuvremenu izvestio Dirsa, i Dirs pozva Fleminga. Direktor, za koga su posledice nesrednog sluaja jo uvek bile neizvesne, ljutito je i zabrinuto stiskao usne; kratko doba njegove slave je prolo. "Tako znai, vi ste odluili da je izbacite iz ravnotee!" istrese se on na Fleminga preko svoga politiranog stola udarajudi pesnicom po njemu. "Ni sa kim se ne savetujete - vi ste isuvie pametni. Toliko pametni da se mainerija kvari, postaje opasna i gotovo ubija devojku." "Ako nedete ak ni da sasluate ta se dogodilo", Fleming podie glas da bi nadjaao Dirsa, ali ga ovaj prekide. "Znam ta se dogodilo." "Jeste li bili tamo? Ona je znala da de biti kanjena. Trebalo je da me izbaci, trebalo je da izbrie ono to sam ja stavio u kompjuter; ali ona to nije uradila - ne dovoljno brzo. Oklevala je i upozorila me i pustila me da odem, a onda je otila i dodirnula komunikacione prikljuke..." "Mislio sam da ste vi otili", podseti ga Dirs. "Svakako da sam otiao. Priam ta se neizbeno dogodilo: saoptila je maineriji da je iva, da joj je dostavljena lana informacija, da je izvor informacije u blizini i da ga ona nije spreila. Za to je ona bila kanjena nizom elektrinih okova. Mainerija zna kako se to radi - nauila je na Kristini." Direktor je sluao prikrivajudi nestrpljenje. "To su samo nagaanja", ree on najzad. "Nisu to nagadanja, Dirs. Sve je bilo pripravljeno da do toga doe, samo to ja to nisam shvatio na vreme." "Imate li propusnicu?" Dirs ga pogleda kroz naoari. "Za zgradu kompjutera." Fleming mrknu i poe da pretura po depovima. "Ne moete me okriviti za ovu. Sasvim je u redu." On mu je predade preko stola. Dirs je uze, pregleda je i lagano iscepa. "ta time postiete?"
94

"Dozlogrdili ste nam, Fleming. Dosta je bilo." Sada Fleming lupi rukom o sto. "Ostajem na licu mesta." "Ostanite gde hodete, ali vaa veza sa kompjuterom je gotova. ao mi je." Dirs se osedao bolje kad se otarasio Fleminga, a jo bolje kada je uo da se Andromeda oporavlja. Pokupio je od Doni i Hantera sve mogude podatke o enzimu, a onda ukljuio svoju direktnu vezu sa Vajtholom. Reagovali su onako kako je on i oekivao. Pozvao je Andromedu da je ispita, i posle toga se osetio veoma zadovoljnim. Da se to dogodilo pre godinu ili dve dana, Fleming bi se prihvatio boce, ali ovoga puta nije ak ni za to bio raspoloen. Isti motivi koji su ga vezivali za kompjuter prisiljavali su ga da ostane u logoru; iako tu sada nije imao nikakvog posla, niti je imao nekakvih planova, on ostade u logoru, usamljen i u neizvesnosti, prinuen na duge etnje i izleavanje. Zima je bila u punom jeku, ali bez vetra i tmurna, kao da u sebi krije neto kobno. Nedelju dana posle nesrednog sluaja - ili kanjavanja, kako ga je Fleming shvatao - vradajudi se iz etnje po pustari, on ugleda jedan ogroman i preterano izglancan automobil ispred Dirsove kancelarije; a kada je prolazio pored njega, iz kola izie mali zdepast ovek delave glave. "Doktore Fleming!" Delavko podie ruku da ga zaustavi i pozdravi. "ta vi traite ovde?" "Nadam se da vam ne smetam", ree Kaufman. Fleming se obazre da vidi ima li ne koga u okolini. "Odlazite", ree on. "Ali, molim vas, Herr doktor, nemojte se uzbuivati." Kaufman mu se nasmei. "Ovde sam sasvim legalno. I to kao eljeni posetilac. Nedu vas kompromitovati." "Kao to niste kompromitovali ni Bridera?" Fleming mahnu glavom prema glavnoj kapiji. "Tamo je izlaz." Kaufman se ponovo nasmei i izvadi tabakeru s cigarilosima. "Puite?" "Pomalo", ree Fleming, "kad sam iznerviran. Ne zanimaju me nikakve vae ponude. Pokuajte kod nekoga drugog." "To i inim." Kaufman se nasmeja i stavi malu cigaru meu zube. "Upravo to i inim. Zaustavio sam vas, Herr doktor, da vam kaem da vas vie nedu uznemiravati. Raspolaem drugaijim sredstvima, mnogo boljim, mnogo potenijim." Opet se nasmei, upali cigaru i bez predomiljanja se uputi hodnikom prema Dirsovoj kancelariji. Fleming otra do bloka u kome su bile smetene kancelarije organa obezbeenja, ali Kvadring je bio negde iziao, a isto tako i Dudi. Najzad mu poe za rukom da pronae Dudi telefonom, ali dok je ona stigla do Dirsove kancelarije, direktor je upravo ispradao Kaufmana. Ponaali su se kao da izmeu njih vladaju najsrdaniji odnosi, a Dirs je puio jedan cigarilos. "Za one koji znaju ta je posao", govorio je Kaufman, "proces je nevaan. Mi nismo ljubopitljivi: to je rezultat, ne?" "Ovde je re o trgovini rezultatima." Dirs navue na lice svoj najreprezentativniji osmeh. On mu prui ruku. "Auf Wiedersehen." Dudi je posmatrala kako se Kaufman rukuje i odlazi do svoga automobila. Kad se direktor okrenu da poe u svoju kancelariju, ona ree: "Mogu li za trenutak da porazgovaram sa vama?" Osmeh nestade sa Dirsovog lica. "Prilino sam zauzet." "Ovo je vano. Vi znate ko je on?" "Zove se Kaufman." "Iz Intela." "Tano." Dirsovi prsti posegoe za kvakom. "Kaufmanu je doktor Brider prodavao..." poe Dudi, ali je Dirs prekide. "Poznat mi je itav Briderov sluaj."
95

Dok je on govorio, do Dudi je dopirao zvuk automobila koji se udaljav ao. Taj zvuk je na nju delovao tako da joj ono to je osedala postade strahovito vano: morala je to utuviti i njemu. "To je bio Intel. Oni su dolazili u posed tajni..." Dirs proe kroz dovratak. "Oni od mene ne dobijaju nikakve tajne", ree on bahato. "Ali..." Ona ue za njim, iako je on nije pozvao, i naie na Doni koja je strpljivo ekala u kancelariji. Ona se oseti kao da je iznenada banula unutra i promrmlja nekakvo izvinjenje. "Ne obradaj panju na mene", ree Doni nezainteresovano i ode u drugi kraj sobe. Dirs sede za svoj sto i pogleda u Dudi nepristupano kao da joj daje do znanja da ima suvie posla da bi gubio vreme sa njom. "Sklapamo trgovinski sporazum." "Sa Intelom?" Uasna besmislenost itave te stvari prosto je smlavi: vizija ludosti poinjenih proteklih meseci i godina. Zurila je u njega preko uglaanog stola dok nije sakupila dovoljno snage da progovori: "Ja sam angaovana na ovom poslu zbog toga to nismo imali poverenja u njih. Doktora Bridera su oterali u smrt - i ja, pored ostalih - jer je..." "Klima se promenila." Ona pogleda njegovo glatko isto lice i potpuno izgubi nerve. "Vreme kao stvoreno za politiare!" "A sada je dosta", ree Dirs otro. Doni se tiho promekolji u svom uglu. "Dete je u pravu, zna, i mi naunici smo ponekad ljubomorni zbog toga. Mi smo preputeni na milost i nemilost elemenata. Mi ne moemo da podvaljujemo." "I ja sam naunik", ree Dirs osetljivo. "Nekad bili." Ovo nehotice izlete iz Dudinih usta. Oekivala je eksploziju, ali Dirsu nekako poe za rukom da se savlada. On nastavi ledeno. "Strogo uzevi, ovo ne spada u va posao. Ono to je vladi sada potrebno jeste prodor na svetsko trite. Kada su devojci Andromedi izgorele ake, ona je izvela sin tezu za laborante profesorke Doni. Da li ste videli njene ake?" "Videla sam ih izgorene." "Sada nema ni traga od opekotina. Ni oiljaka, nita. Preko nodi." "A vi to prodajte lntelu?" "Preko Intela. Svakome kome je potrebno." Pokuala je da smisli ta tu nije u redu, a onda je shvatila. "A zato ne preko svetske zdravstvene organizacije?" "Mi ne teimo rasprodaji milosra. Mi teimo razumnoj trgovinskoj ravnotei." "Znai da je vama svejedno s kim sklapate pogodbu?" upita ona prezrivo. Zatim zaboravi na sve obzire i okomi se na Doni: "Da li i vi uestvujete u ovome?" Doni je oklevala. "Enzim jo nije spreman za trite. Potrebna nam je preidenija formula. Andre - devojka - priprema podatke za izraunavanje." Svima je prelo u naviku da Andromedu zovu Andre. "Znai itava stanica radi za Intel?" "Nadam se da nije tako", ree Doni, a to je nekako zvualo kao da je ona na njenoj strani. Dirs upade. "uj, Madlena, dosta je bilo." "Onda vam nedu oduzimati vreme." Dudi prie vratima. "Ali ja ne uestvujem u tome, a ni doktor Fleming." "Poznat nam je sadanji poloaj doktora Fleminga", ree Dirs podrugljivo. "A sada vam je poznat i moj", ree im Dudi i ode zalupivi vrata. elela je da ode pravo do Fleminga, ali nije mogla da reskira da se suoi sa jo jednom raspravom. U stvari, Doni ode do njega u smiraj dana, vradajudi se iz kancelarijskog bloka
96

kompjutera. Zatekla ga je u njegovoj kudici kako gleda televizijsku emisiju u kojoj je gov orio predsednik vlade. "Uite", ree on ravnoduno, i napravi joj mesta u dnu kreveta. Ona pogleda na treperav zeleni ekran i pokua da veruje samopouzdanom, postarijem, sportskom, civilizovanom licu i odmerenom razvuenom glasu predsednika vlade. Fleming je sedeo, gledao i sluao zajedno sa njom. "Jo od sretnih dana kraljice Viktorije", objavi bezizraajno lice, "nije ova zemlja tako jasno prednjaila na polju industrije, tehnike i - pre svega - bezbednosti koja je sada u naem domaaju..." Ona oseti da joj panja poputa. "ao mi je ako sam te uznemirila." "Niste." On se izbekelji na televizor. "Iskljuite tog matorog idiota." Ustade i sam iskljui televizor, a onda joj spravi pide. "Drutvena poseta?" "Upravo sam pola u zgradu kompjutera kad ugledah svetlost na tvom prozoru. Hvala." Ona prihvati au. "Radite prekovremeno?" upita on. Ona podie au i pogleda ga preko nje. "Doktore Fleming, rekla sam neke prilino nepovoljne stvari o tebi u svoje vreme." "Niste vi jedini." "O tvom stavu." "Nisam bio u pravu, zar ne? Tako kae predsednik vlade. Nisam bio u pravu, i u zdravlju da se vidimo." Govorio je vie tuno no ljutito, nasuvi i sebi malo pida. "Pitam se", ree Doni. "Poinjem da se pitam." On ne odgovori, a ona dodade: "Dudi Adamson poinje da se pita takoe." "Jedino ako to ne pomogne!" ree on prezrivo. "Izazvala je pravi sukob sa Dirsom danas posle podne. Moram priznati, to me je nateralo da razmislim." Ona povue gutljaj i polako ga proguta, gledajudi staloeno preko ae i pretresajudi situaciju u svojoj glavi. "Izgleda sasvim na mestu da upotrebimo ono to imamo - ono to si nam ti dao." "Ostavimo to po strani." "A ipak, ne znam. Ima neeg iskvarenog u takvoj vrsti modi. Njeno dejstvo se zapaa na ovdanjim ljudima i na vladi." Ona pokaza glavom prema televizoru. "Kao da su sasvim obini, osedajni ljudi opsednuti odlunodu koja im nije svojstvena. Mislim da smo to oboje osetili. Pa ipak, sve mi izgleda prilino bezopasno." "Zar?" Ona mu ispria o proizvodnji enzima. On je blagotvoran. On jednostavno regenerie delije. Dejstvovade na sve - od kalemljenja koe do starenja. Bide to najznaajnije medicinsko sredstvo od otkrida antibiotika. "Boji dar milionima." Kada je stigla do poduhvata sa Intelom, on gotovo nije ni reagovao. "Kuda sve to vodi?" upita ona. U stvari, ona nije ni oekivala odgovor, ali ga dobi. "Pre godinu dana, ta mainerija nije raspolagala nikakvim uticajem izvan zgr ade u kojoj je smetena, a ak i tamo je bila pod naim nadzorom." Govorio je bez ara, kao da ponavlja neto to je svima poznato. "Sada itava drava zavisi od nje. ta de se dogoditi posle toga? uli ste, zar ne? Idi demo napred, opet demo postati vodeda sila u svetu; a na emu de poivati taj presto?" On pokaza na televizor, kao i ona ranije; izgledalo je kao da se umorio od razgovora. Ode do gramofona i ukljui ga. "Da li si mogao da ga kontrolie?" Doni nije htela da se udalji od teme. "U poslednje vreme ne." "A ta si mogao da uini?"
97

"Da ga spetljam koliko god je to mogudno." On poe da prebira po gomili longplej ploa. "On zna da sada ima bide koje de ga izvetavati o meni. Odbacio me je. Ne moete pobediti, rekla mi je ona." "Tako je rekla?" Fleming klimnu, a Doni se namrti u svoju polu praznu au. "Ne znam. Moda je to neizbeno. Moda je to evolucija." "ujte..." on namesti plou. "Mogu da predvidim vreme kada demo stvoriti vii oblik inteligencije kojoj demo se na kraju potiniti. A to de verovatno biti neko neorgansko oblije, kao i ovo. Ali to de biti neto to smo mi sami stvorili i to smo mogli projektovati tako da slui naem dobru, ili onome to mi pod tim podrazumevamo. Ova mainerija nije smiljena za nae dobro, ali ukoliko i jeste, neto se u njoj poremetilo." Ona dokraji pide. Ono to je on govorio bilo je verovatno - i vie od toga, neka vrsta zdrave logike koja je njoj nedostajala u poslednje vreme. Kao naunik-empirist osedala je da mora postojati neki nain na koji bi se to moglo proveriti. "Moe li to da razazna jo neko sem tebe?" upita ona. Fleming odmahnu glavom: "Niko iz ove gomile." "Mogu li ja?" "Vi?" "Meni je dozvoljen pristup kompjuteru." On namah izgubi interesovanje za plou. Lice mu se ozari kao da se unutar njega ukljuilo neko strujno kolo. "Da - zato da ne? Moemo pokuati mali eksperiment." On podie sa svoga stola belenicu sa izokrenutim imenom. "Imate li nekoga tamo ko bi mogao da ovo u baci?" "Andre?" "Ne. Ne ona. ta god budete preduzeli, nemojte se pouzdavati u nju." Doni se seti operatora. Ona uze belenicu, a Fleming joj pokaza deo koji je trebalo ubaciti. "Moram priznati da ovo prevazilazi moje modi poimanja", ree ona, potom spusti au i izie. Dok je ila kroz logor ula je za sobom poetak nekog post -enbergovog muzikog dela koji je dopirao iz Flemingove kudice; kada je stupila u zgradu kompjutera nije se nita ulo sem zujanja ureaja. Andre je bila u prostoriji kontrolnog ureaja zajedno sa mladim operatorom. Posle nezgode sa akama, Andre se jo vie povukla u sebe. Boravila je u bloku kompjutera kao providna senka i retko ga je naputala. Nije pokuavala da saobrada ni sa kim i mada nikada nije bila neprijateljski raspoloena, sada je bila potpuno povuena u sebe. Kada je Doni ula, ona je pogleda gotovo nezainteresovano. "Kako napreduje?" upita Doni. "Stavili smo u njega sve podatke", ree Andre. "Trebalo bi da uskoro dobijete formulu." Doni se ukloni i pridrui se operatoru kod ulazne jedinice. Bio je to mlai ovek, novajlija postdiplomac, koji nije postavljao pitanja, nego je postupao kako mu je reeno. "Hodete li staviti i ovo?" Doni mu dodade belenicu. On je postavi iznad tastature i poe da otkucava. "ta je to?" upita Andre uvi zveket. "Neto to elim da mi se izrauna." Doni je nije putala da prie sve dok sijalice na razvodnoj ploi ne poee iznenada da se besomuno pale i gase. "ta to stavljate u njega?" Andre posegnu za belenicom i proita. "Odakle vam ovo?" "ta te se tie", ree Doni. "Zato se ne klonite ovoga?" "Ostavite nas nasamo", ree Doni operatoru. On posluno ustade i izie iz sobe. Andre saeka da on ode. "Ne elim vam nikakvo zlo", ree ona potom, a njen glas nije izraavao emocije, nego veliku sugestivnost. "Zato se ne drite po strani?"
98

"Kako se usuduje da sa mnom tako razgovara?" Doni u svoj glas kako zvui slabano i neubedljivo, ali mogla je da govori samo onako kako se osedala. "Ja sam te stvorila - ja sam te nainila." "Vi ste me nainili?" Andre je pogleda prezrivo, potom prie kontrolnoj ploi i stavi ruke na prikljuke. Sijalice se odjedared smirie, ali su se i dalje palile i gasile sve dok je devojka tu stajala, jaka i samouverena, slina mladoj boginji. Malo zatim, ona se ukloni i pogleda u Doni. "Ovo ved poinje da biva dosadno - ova mala ala", ree ona smireno, kao da prenosi poruku. "Ni vi, ni doktor Fleming, niti bilo ko drugi ne moete da nas razdvojite." "Ako pokuava da me uplai..." "Ne znam ta ste sada smerali. Ja ne mogu da snosim odgovornost." Izgledalo je kao da Andromeda gleda kroz nju, u prostor iza nje. Izlazni printer buno stupi u akciju, i Doni se prenu o d te buke. Sledila je Andre koja mu prie, a dok su one stigle do njega, poruka bee ved zavrena. Andre proui papir, odcepi ga i prui ga Doni. "Vaa formula enzima." "Je li to sve?" Doni oseti olakanje. "Zar vam to nije dovoljno?" upita Andre i pogleda za njom dok je odlazila sa odlunim i neprijateljskim izrazom na licu. Doni je u to vreme imala tri asistenta. Jednog vieg naunog istraivaa, hemiara, i dvoje postdiplomaca, mladida i devojku, koji su pomagali. Oni su izveli hemijsku sintezu na osnovu novodobijene formule. To je iziskivalo mnogo rada u laboratoriji, ali niko od njih nije se brinuo zbog toga poto sredstva kojima su baratali nisu imala nikakav nadraujudi efekat. Meutim, kroz dan-dva svi su poeli da osedaju znake umora i malaksalosti. Poto je izgledalo da je do toga dolo bez nekog odreenog uzroka, oni nastavie rad, ali potkraj tredeg dana, devojka pade u nesvest, a slededeg jutra onesvestie se i Doni i hemiar. Hanter ih smesti u bolesniko odeljenje, gde im se uskoro pridrui i mladid. Kakva god da je bila bolest koja ih je napala, ona je brzo napredovala; nije bilo ni groznice ni zapaljenja - njene rtve su naprosto kopnele. Delije su izumirale, osnovni procesi metabolizma bili su usporeni ili su sasvim stali, i njih etvoro su, jedno za drugim, sve vie slabili dok ne zapadoe u stanje kome. Oajni Hanter obrati se Dirsu, koji itavu stvar obavi velom tiine. Fleming je saznao za detalje tek etvrtog dana, kada mu je Dudi sve ispriala kredi prav ila bezbednosti. On odmah pozva Rajnharta telefonom i zamoli ga da doe iz Budleroa, a Dudi je nagovorio da mu pronae papire prema kojima su oni radili. Kada mu ih ona dade, on se zatvori u svoju sobu i, poto ih je prouavao cele nodi, ujutru se pojavi natmuren, ali zadovoljan. Meutim asistentkinja je ved bila mrtva.

11. PROTIVOTROV

Upravo su joj prekrivali lice kad je Fleming stigao u bolesniko odeljenje. Ostalo troje leahu tihi i nepomini u svojim posteljama, lica iscrpljenih i bledih poput jastuka na kojima su poivali. Doni, koja je leala u pregraenom prostoru pored devojke, odravana je u ivotu samo uz pomod transfuzije. Leala je nepomino kao mramorna statua nekog starog ratnika na njegovoj nadgrobnoj ploi. On je stajao gledajudi u nju kad mu prie Hanter.
99

"ta elite?" Hanter je bio iscrpljen i nervozan. Odustao je od napora da bude ljubazan prema Flemingu. "Ja sam pogreio", ree Fleming posmatrajudi iscrpljeno lice na jastuku. Hanter se osmehnu krajikom usana. "Poniznost nije ranije spadala u vae osobine." "U redu, onda - nije tako!" Fleming se naglo okrenu prema njemu, plamtedi, i izvue iz depa nekoliko papira spojenih spajalicom. "Ali doao sam da vam ovo predam." Hanter sumnjiavo uze papire. "ta je to?" "Formula enzima." "Kako vam je ona do avola dopsela u ruke?" Fleming uzdahnu. "Protivzakonito. Kao to moram i sve ostalo da radim." "Zadradu je ako nemate nita protiv", ree Hanter. On je ponovo pogleda. "Zato je precrtana?" "Jer je pogrena." Fleming ukloni gornji list otkrivajudi list ispod njega. "Ovo je prava formula. Bilo bi dobro da je to pre napravite." "Prava formula?" Hanter je izgledao pomalo pometen. "Ono to je kompujter dao Doni, suprotno je onome to je ona elela. Dao joj je negativ umesto pozitiva, tako redi da joj vrati milo za drago zbog male igrarije na koju sam je ja naveo." "Kakve igrarije?" "Dao joj je antienzim umesto enzima. Degeneratora delija umesto regeneratora. On verovatno deluje preko koe, pa su ga oni apsorbovali dok su radili na njemu." On podie Doninu ruku koja je mlitavo poivala na aravu. "Ne moete nita uiniti ukoliko ne spravite na vreme pravi enzim. Zato sam vam i doneo ispravljenu formulu." "Da li zaista mislite...?" Hanter se sumnjiavo namrti na papire, a Fleming, podigavi pogled sa Donine ruke koju je jo uvek drao, prezrivo pogleda u njega. "Zar ne elite da steknete ugled?" "elim da spasem ivot", ree Hanter. "Onda iskoristite pravu formulu. Trebalo bi da deluje kao protivotrov onome to je Doni dobila, pa bi u tom sluaju trebalo da ima suprotno dejstvo. Moete bar probati. Ako ne..." On slee ramenima i spusti Doninu izmravelu ruku na arav. "Ova mainerija napravide svaku mogudu gadost dokle god joj to odgovara." Hanter mrknu. "Ako je tako prokleto pametna, zato onda pravi ovakve greke?" "Nije ona pogreila. Jedina greka sastoji se u tome to se sve ovo sruilo na pogrenu osobu na pogrene ljude. Gonila je mene, i nije marila koliko de Ijudi stradati u toku tog procesa. Jedan od vaih trgovinskih sporazuma sa Intelom, i to je moglo zadesiti polovinu oveanstva!" On ostavi Hantera koji se mrgodio na formulu, ali se oigledno osedao obaveznim da j e isproba. Toga poslepodneva umro je i hemiar, ali je novi enzim bio sainjen i dat dvoma preivelima. U poetku se nije dogodilo nita dramatino, ali uvee je bilo jasno da se razaranje usporava. Dudi posle veere poseti bolesniko odeljenje i krenu ka glavnom ulazu u susret Rajnhartu, koji je trebalo da stigne veernjim vozom. Kad je prolazila pored bloka u kome je bio smeten kompjuter, ona oseti neki poriv da ue. Nije bilo deurnog operatora i ona zatee Andre kako sedi sama za kontrolnim stolom, zuredi pred sebe. Mesecima nagomilavana mrnja i godinama nagomlavana razoaranja iznenada uzavree u Dudi. "Jo jedna smrt", ree ona besno. Andre slee ramenima, a Dudi oseti neodoljivu potrebu da je udari. "Profesorka Doni se bori za ivot. I mladid." "Znai da ima izgleda da de preiveti", ree devojka bezbojno. "Zahvaljujudi doktoru Flemingu, a ne vama." "Nemam ja veze sa tim." "Vi ste dali formulu profesorki Doni."
100

"Mainerija joj je dala." "Dali ste je zajedno!" Andre opet slee ramenima. "Doktor Fleming ima protivotrov. On je pametan - on ih moe spasti." "Nije vam stalo, zar ne?" Dudi oseti da joj se oi uarie kad pogleda u nju. "Zato bih marila?" upita devojka. "Mrzim vas." Dudi se osui i grlo, tako da je jedva mogla da govori. Imala je elju da dohvati neto teko i da joj time razbije glavu; ali tada je zazvonio telefon i ona je morala da ode do glavnog ulaza da bi doekala Rajnharta. Devojka je sedela sasvim nepomino jo dugo posle Dudinog odlaska, buljedi u kontrolnu tablu, a u oima joj se nakupi nekoliko suza - pravih ljudskih suza - koje se lagano skotrljae niz obraze. Dudi odvede Rajnharta pravo u Flemingovu kudicu i tu mu izloie stanje stvari. "A Madlena?" upita starac. Delovao je umorno i nesamopouzdano. "Hvala bogu, jo je iva", ree Fleming. "Njih dvoje demo moda spasti." Rajnhart kao da se malo opusti i vie nije izgledao tako umoran. Prihvatie njegov kaput, smestie ga u stolicu kraj radijatora i nasue mu pide. Dudi se uini da on sada izgleda daleko stariji nego ikad ranije i prosto vredan saaljenja. Bio je sada ser Ernest, i izgledalo je kao da ga je dodeljivanje ove titule konano uinilo starim. Mogla je da shvati koliko je za njega bila daleko veza sa Doni iz mladih dana, i mogla je da oseti da se on uhvatio za njen ivot kao da je i njegov povezan sa njim na neki nain. On uze svoje pide i pokua da se seti ta je hteo da kae. "Jeste li ved rekli Dirsu?" "ta bi Dirs uinio?" upita Fleming. "Jedino bi alio to nisam ja u pitanju. Da je mogao, izbacio bi me iz logora i iz drave. Jo od poetka sam govorio da je ovo podmukla stvarica, ali svima je tako prirasla za srce. Koliko jo treba da dokazujem pre nego to uspem da nekoga ubedim?" "Meni vie nema ta da dokazuje, Done", ree Rajnhart umorno. "Pa, i to je neto." "Ni meni", ree Dudi. "Oh, lepo, lepo. To znai da nas je troje protiv celokupnog ustrojstva." "ta misli da bih ja mogao uiniti?" upita Rajnhart. "Ne znam. Ved itavu jednu generaciju, vi imate za sobom polovinu nauke u ovoj zemlji - bar polovinu. Svakako da de vas neko sluati." "Moda Ozborn?" "Dokle god moe da ostane istih ruku." Fleming se zamisli za trenutak. "Moe li on da mi izdejstvuje dozvolu za pristup kompjuteru?" "Mudni malo glavom, Done. On odgovara vladi." "Moete li ga dovesti ovamo?" "Mogao bih da pokuam. ta smera?" "O tome moemo i kasnije razgovarati", ree Fleming. Rajnhart izvue vozni i avionski red vonje iz depa. "Ako sutra odem u London..." "Zar ne moete nodas?" "Ser Ernest je umoran", ree Dudi. Rajnhart joj se nasmei. "Ser Ernesta moete sauvati za vrtne zabave. Odletedu nodas." "Zato se to ne moe odloiti nekoliko asova?" upita Dudi. "Ja nisam vie mlad, gospoice Adamson, ali nisam ni moribund." On se podie. "Pozdravite Madlenu ako je..." "Svakako", ree Fleming, dohvativi starev kaput i pomogavi mu da ga obue. Rajnhart se uputi vratima zakopavajudi se u hodu. Tu se priseti. "Uzgred budi reeno, poruka vie ne stie."
101

Dudi pogleda u njega, pa u Fleminga. "Poruka?" "Odozgo." Rajnhart pokaza prstom na nebo. "Prestala je da stie pre nekoliko nedelja. Moda je vie nikad nedemo ni uhvatiti." "Moda smo uhvatili kraj nekog dugakog prenosa", ree Fleming mirno, odmeravajudi implikacije. "Da nije bilo onog neoekivanog uspeha u Bulderou, moda je nikad ne bismo ni uli i nita se od ovoga ne bi dogodilo." "To je i meni palo na pamet", ree Rajnhart, uputivi mu jo jedan umoran osmeh, zatim ode. Fleming je tumarao po sobi ramiljajudi o onome to su rekli jedan drugome, a Dudi je ekala. uli su kako je Rajnhart pokrenuo motor svoga automobila i odvezao se, a kada je buka uminula Fleming se smesti pored Dudi da bi se odmorio, obgrlivi je rukom preko ramena. "Uinidu sve to eli", ree mu ona. "Makar me izveli i pred vojni sud." "U redu. U redu." On povue ruku. "Moe mi verovati, Done." On joj se zagleda u lice, a ona pokua da ga oima uveri da moe imati poverenja u nju. "Da, dakle..." izgledalo je da je manje-vie ubeen. "Zna ta. Uspostavi internu vezu sa Londonom, privatno, odmah ujutru. Pokuaj da uhvati Ozborna kad profa bude sa njim i reci mu da povede sa sobom jo jednog posetioca." "Koga?" "Ne tie me se koga. Pripadnika reda podvezice, presednika Kraljevske akademije, nekakvog utirkanog tipa iz Ministarstva. Pa i ne mora da dovede gospod ina, samo njegovo odelo." "Ne utirkanu koulju?" On se nasmeja. "Bide dovoljni eir, tana i kiobran na sklapanje. Ah, da, i kaput. Ti u meuvremenu nabavi za njega posebnu propusnicu. Je li u redu?" "Pokuadu." "Dobra si ti devojka." On je opet zagrli i poljubi. Ona se raspilavi, ali se onda izmae i upita ga: "ta ti to namerava?" "Jo ne znam ni sam." On je jo jednom poljubi, a onda se odmae. "Sada du malo da dremnem, ovo je bio paklen dan. Bolje bi bilo da ode - moram malo da odspavam." On joj se ponovo nasmei, a ona stite njegovu ruku i izie kao na krilima, topedi se od miline. Fleming se sanjivo svlaio kujudi planove i sanjaredi. Baci se u krevet i zaspa im ugasi svetlo. Posle Rajnhartovog i Dudinog odlaska, logorom zavlada mir. Nod je bila mrana, sa severoistoka su nadirali oblaci, nosedi sa sobom hladan vazduh i mogudnost da zasnei, zaklanjajudi pun Mesec. Ali on je povremeno prosijavao kroz njih obasjavajudi jednu vitku nerazgovetnu figuru koja se iskrade kroz prozor na zadnjem delu bloka kompjutera i, poput duha, krenu preko logora. Niko od straara nije je ni opazio, a kamoli prepoznao kao devojku Andre, a ona, unjajudi se izmeu kudica, krenu ka Flemingovoj kudici, napregnutog lica, nosedi u r ukama dvoilni izolovan provodnik. U Flemingovu sobu jedva se probijalo malo svetlosti kroz prozor, jer je on namakao zastore pre nego to je legao. On se ne pokrenu kad se vrata polako otvorie i Andre se uunja. Bila je bosonoga i vrlo oprezna, a na rukama je imala debele gumene rukavice. Uverivi se da Fleming spava, ona klee do zida pored njegovog kreveta i uvue dve ice sa jednog kraja svoga provodnika u utikae, vrsto ih uglavljujudi i izokredudi da bi doli u kontakt sa prikljucima. Drugi kr aj provodnika drala je podalje od sebe, razdvajajudi ice palcem i kaiprstom, dva -tri centimetra od mesta sa kojih je izolacija bila skinuta, odakle su trale gole neizolovane ice. Zatim ustade i poe polako prema Flemingu. Poto je spavao, anse da preivi pun napon bile su neznatne, poto je ona mogla raunati na to da de drati kontakte na njemu dovoljno dugo da bi njegovo srce prestalo da radi. Nije pustila ni glasa od sebe dok je primicala krajeve ice njegovim oima. Iznenada, bez nekog odredenog razloga, on se probudi. Razaznavao je jedino neiju siluetu nad sobom i, vie po nagonu negoli svesno, on podavi nogu i, ispruivi je, utnu je svom snagom kroz arav i debe.
102

Uhvati je za struk i ona se zanese preko sobe bolno zajeavi. On potrai prekida nodne lampe i ukljudi je. Za trenutak ga svetlost zaseni, i on se uspravi u krevetu zbunjen i teko diudi dok se devojka podizala na kolena, i dalje dredi krajeve ica. Shvativi ta se dogaa, on skoi sa kreveta, izvue ice iz utikaa i okrenu se njoj. Do tada je Andre ved bila skoila na noge i dospela gotovo do izlaznih vrata. "Ne, nede!" On se baci na vrata. Dredi ruke za leima, ona se postrance primicala stolu za kojim je on veeravao. Za trenutak je izgledalo kao da die ruke od svega, ali se iznenada baci na njega dredi u desnoj ruci no za seenje hleba. "Droljo!" On je uhvati za zglob i, izvrnuvi ga, izbaci joj no iz ruke, a zatim je odgurnu na pod. Ona je dahtala previjajudi se na podu i dredi se za uvinut zglob, gledajudi u njega vie oajno nego besno. On se smiri i podie no, dredi je celo vreme na oku. "Neka - ubijte me." Sada se na njenom licu, a i u glasu, ogledao strah. "To vam nede nita koristiti." "Nede?" Glas mu je podrhtavao, i on je halapljivo grabio vazduh. "To de samo malo odloiti stvari, i to je sve." Ona ga je napregnuto posmatrala dok je otvarao fioku i stavljao no unutra. To kao da je ohrabri i ona sede. "Zato hode da me likvidira?" upita on. "To je bilo prvo na redu to je trebalo uiniti. Upozorila sam vas." "Hvala." On se uzmuva, zakopavajudi pidamu, nazuvajudi papue i dolazedi k sebi. "Predvidljivo je sve to god vi inite." Ona je ponovo delovala pribrano. "Ne moete nita, to ved nije uzeto u obzir." "ta je sada na redu?" "Ako odete, idite odmah i ne meajte se..." On joj prie. "Dii se." Ona ga pogleda iznenaeno. "Dii se." Prieka dok je ona ustajala, a onda joj pokaza stolicu. "Sedi tamo." Ona ga jo jednom zaudeno pogleda, pa sede. On prie i stade iznad nje. "Zato ini samo ono to mainerija eli?" "Vi ste takva deca", ree mu ona. "Vi mislite da smo nas dvoje rob i gospodar, mainerija i ja, ali mi smo oboje robovi. Mi smo kontejneri - koje ste vi napravili - neega to vi ne shvatate." "Da li ti shvata?" upita Fleming. "Mogu da sagledam razliku izmeu nae inteligencije i vae. Mogu da sagledam da de naa nadvladati, a da de vaa izumreti. Vi verujete da predstavljate vrhunac i krunu svega, najsavreniji svet..." Ona zaduta i poe da masira zglob na mestu gde joj ga je zavrnuo. "Ja tako ne mislim", ree on. "Jesam li te povredio?" "Ne tako strano. Vi ste pametniji nego vedina ostalih, ali ne dovoljno - vi dete nestati kao i dinosaurusi. I oni su nekada vladali Zemljom." "A ti?" Ona se nasmei, i to je bilo prvi put da je video kako je uinila tako neto. "Ja sam karika koja nedostaje." "A ako te unitimo?" "Napravide oni drugu." "A ako unitimo maineriju?" "Isto." "A ako unitimo i vas dvoje i poruku i na rad na njoj tako da nita ne ostane? Poruka vie ne stie - jesi li znala za to?" Ona odmahnu glavom. Njemu sinu u glavi da je ona potvrdila sve ega se on plaio, ali isto tako i plan kako da se tome suprotstavi. "Tvoji prijatelji gore umorili su se od razgovora sa nama. Sada ste preputeni sami sebi, ti i kompjuter. Pretpostavimo da unitimo vas dvoje?" "Tada dete za izvesno vreme oterati jednu viu inteligenciju sa Zemlje."
103

"Onda je to ono to moramo uiniti." Ona ga pogleda samouvereno. "Ne moete." "Moemo pokuati." Ona opet odmahnu glavom, sporo i nekako setno. "Odlazite. ivite ivotom kakvim elite, dok moete. Ne preostaje vam nita drugo." "Ukoliko mi ti ne pomogne." On joj uzvrati pogled i upilji se u nju kao to je to uinio ranije u zgradi kompjutera. "Ti nisi samo maina koja misli. Ti si stvorena prema naem obliju." "Nisam!" "Ima ula - osedanja. Tri etvrtine tebe pripadaju ljudskom bidu prinudno povezanom sa neim to je stvoreno da nas uniti. Sve to treba da uini da bi nas spasla, a sebe oslobodila, jeste to da promeni poredak ubacivanja." On je uhvati za ramena kao da hode da je prodrma, ali ona otrese njegove ruke. "Zato bih?" "Jer to eli, tri etvrtine tebe..." Ona ustade i udalji se od njega. "Tri etvrtine mene predstavlja nesretan sluaj. Zar ne mislite da dovoljno patim i bez toga? Zar ne shvatate da bivam kanjavana ak i zato to vas samo sluam?" "Hode li biti kanjena nodas?" "Nedu ukoliko vi odete." Ona krenu prema vratima oklevajudi, kao da oekuje da je on zaustavi, ali on je pusti da ode. "Poslao me je da vas ubijem." Bila je veoma bleda i lepa dok je stajala u tamnom dovratku, govoredi bez uzbuenja ili zadovoljstva. On je pogleda ceredi se. "Dakle, ratna sekira je iskopana", ree. Pored eleznike stanice u Tornesu postojao je jedan mali cafe u kome Dudi ostavi Fleminga dok je ona ekala voz iz Aberdina. To se deavalo odmah sledede veeri. Rajnhart je bio hitar. Fleming je ekao u zadnjoj sobici koju su ranije rezervisali. Bila je to bedna i nevesela sobica. U njoj su se isticali jedan stari seoski sto i nekoliko stolica. Zidovi su bili troni, bedno okreeni i prekriveni bezbojnim reklamama za koka-kolu i kiselu vodu. On otpi gutljaj iz svoje flae. uo je kako vetar, huji napolju, a potom kloparanje dizelke koja je stizala sa juga. Ona se zaustavi u stanici, buno dadudi. Malo zatim zau se zviduk i pisak sirene; ona ode, ostavljajudi za sobom tiinu koju ponovo naruie fijuk vetra i koraci na ljunku ispred cafea. Dudi uvede Rajnharta i Ozborna u sobu. Bili su umotani u zimsku odedu, a Ozborn je nosio prilino velik kofer. "Duva kao da de medava", ree on sputajudi kofer. Izgledao je nesredan i potpuno van sebe. "Moemo li ovde da razgovaramo?" "Rezervisano je za nas", ree Dudi. "Ja sam se pobrinula za oveka." "A deurni operator?" upita Rajnhart. "I za njega sam se pobrinula. On zna ta treba da radi i nede nas odati." Rajnhart se okrete Flemingu. "Kako je Madlena Doni?" "Izvudi de se. I momak, takode. Enzim dobro dejstvuje." "Pa, hvala bogu." Rajnhart raskopa kaput. Put nije nepovoljno uticao na njega; u s tvari, aktivnost kao da ga je osveila. Izgledalo je da je Ozborn najpotiteniji od svih. "ta dete da uinite sa kompjuterom?" upita on Fleminga. "Pokuadu da mu izbriem pamdenje, inae..." "Inae ta?" "To bismo i eleli da saznamo. On je ili namerno zao, ili se zapetljao. Ili je programiran da radi ovako, ili se neto poremetilo. Ja mislim da je u pitanju ovo prvo. Uvek sam tako mislio." "Nikada niste uspeli da to dokaete." "A ovo sa Doni?"
104

"Potrebno nam je neto odreenije." "Ozborn de se obratiti ministru", ubaci Rajnhart. "Obratide se i predsedniku vlade ako bude potrebno. Zar ne?" "Ukoliko dobijem dokaze", ree Ozborn. "Ja du vam dati dokaz! Sinod je jo jednom pokuao da me ubije." "Kako?" Fleming im ispria. "Na kraju sam izvukao istinu iz nje. Treba ponekad da pokuate - tada biste poverovali u to." "Potrebno nam je neto naunije." "Dozvolite mi da provedem nekoliko asova sa njim." On pogleda u Dudi. "Jesi li mi donela propusnicu?" Dudi izvadi iz tane tri propusnice i dade svakome od njih po jednu. Fleming proita onu koju je dobio i isceri se. "Tako znai, ja sam slubenik Ministarstva? Ala de biti guve." "Zbog ovoga ja stavljam na kocku svoju reputaciju", ree Ozborn nesredno. "To samo treba da poslui ispitivanju terena, a ne nekakvoj nepotrebnoj akciji." Fleming prestade da se smeje. "elite li da mi budu vezane ruke?" "Zar ne shvatate kakvom se riziku izlaem?" ree Ozborn. "Riziku! Trebalo je da sinod budete u mojoj kudici!" "Voleo bih da sam bio, tako bih bar znao na emu sam. Ova drava, mladi ovee, zavisi od te mainerije..." "Koju sam ja napravio." "Potencijalno, ona nam znai vie od parne maine, atomske energije, ili bilo ega drugog." "U tom sluaju, sve postaje jo znaajnije..." poe Fleming. "Znam! Nemojte vi meni da solite pamet. Zar mislite da bih uopte i bio ovde kada ne bih smatrao da je znaajno i da nisam visoko cenio vae miljenje? Ali, ima naina i naina." "Znate li vi neki bolji nain?" "to se tie proveravanja - ne. Meutim, dalje od toga se ne sme idi. ovek u mom poloaju..." "Kakav je to va poloaj?" upita Fleming. "Najplemenitiji od svih Rimljana?" Ozborn uzdahnu. "Dobili ste svoju propusnicu." "Dobio si to si traio, Done", ree Rajnhart. Fleming uze kofer i stavi ga na sto. Otvori ga i izvadi tamni kaput od velura, crn eir i tanu, i pripremi se za svoju ulogu. Sve je ovo bilo pogodno za tamnu nod, ali se nije ba suvie slagalo sa njegovim licem. "Vie lii na neko strailo nego na dravnog slubenika", ree Rajnhart smeedi se. Dudi se savlaivala da se ne pone kikotati. "Nede te mnogo zagledati ako bude sa mnom." "Shvata li da bi te zbog ovoga streljali?" ree Fleming neno. "Nede ukoliko nas ne otkriju." Ozborn nije voleo ale kojima se prikrivala napetost kod drugih; on ih nije shvatao - i sam je bio suvie napet. "Ostavite to, hodete li?" Zatim pogleda koliko je sati. "Moramo saekati da padne mrak, kad dnevna smena zavrava posao", ree Dudi. Fleming zavue ruku pod kaput i izvadi flau. "Kako bi bilo da popijemo po jednu pred napad." Sneg je uveliko padao kada stigoe do logora. Vetar sa severa ni je doneo lelujav sneg, nego je estoko nanosio bockave zaleene pahuljice. Dvojica straara pred blokom kompjutera zadigla su kragne svojih kabanica, iako su stajala pod nejakim zaklonom to ga je pruala mala nadstrenica iznad dovratka. Kroz belinu koja se slivala sa tamom kiljili su u etiri figure koje su im se pribliavale. Dudi proe napred i predade im propusnicu, a tri oveka ostadoe u pozadini.
105

"Dobro vee. Ovo je grupa iz Ministarstva." "Razumem." Jedan od straara, s velikim kaplarskim iritom na rukavu kabanice, salutira i pregleda propusnice. "U redu", ree on vradajudi ih. "Ima li koga unutra?" upita ga Dudi. "Samo deurni operator." "Zdrademo se svega nekoliko minuta", ree Rajnhart izbijajudi napred. Straari otvorie vrata i sklonie se u stranu dok je Dudi ulazila pradena Rajnhartom, Ozbornom i Flemingom izmeu njih. "ta je s devojkom?" upita Rajnhart poto su ved bili odmakli hodnikom. "Vederas nije deurna", ree Dudi. "Pobrinuli smo se za to." Hodnik je bio dug i dva puta je skretao nadesno, zavravajudi se kod vrata koja su vodila u prostoriju kompjutera, dobro zaklonjenih od pogleda i van domaaja zvukova sa glavnog ulaza. Kada je Dudi otvorila vrata i uvela ih, oni zatekoe prostoriju kontrolnog ureaja jarko osvetljenu, ali praznu, izuzimajudi jednog mladida koji je sedeo i itao za stolom. On ustade kad oni udoe. "Zdravo", ree on Dudi. "Je li sve dobro prolo?" Asistent je bio veoma mlad. Izgledalo je da uiva u situaciji. "Bolje uzmite svoje propusnice." Dudi vrati propusnice Rajnhartu i Ozbornu, a Flemingovu dade operatoru. Fleming skide eir i stavi ga na mladidevu glavu. "ta sve ne nose budovani!" "Ne morate od toga praviti predstavu", ree Ozborn i nelagodno pogleda na vrata dok je operator izlazio u Flemingovom kaputu i nosio njegovu tanu. On se ak i sa podignutom kragnom upadljivo razlikovao od oveka koji je uao, ali, kako ree Dudi, nod je bila neprozirna, a i njeno prisustvo je kod straara razvejavalo sve sumnje, tako da de se oni verovatno ograniiti na to da vode rauna o njihovom brojnom stanju. im se momak obue, Ozborn otvori vrata. "Od vas zavisi da li de sve ispasti kako treba", ree on Flemingu. "Imate li probn i test?" Fleming izvue iz depa ved poznatu belenicu i saeka da svi odu. "Vratidu se", ree Dudi. "im ih ispratim pored straara." Fleming je bio iznenaen. "Nede, zna i sama." "ao mi je", ree mu Ozborn. "To je jedan od uslova." "Ne elim nikoga..." "Ne budi lud, Done", ree mu Rajnhart, i oni odoe. On prie kontrolnoj jedinici i zagleda se u nju, smejuckajudi se u sebi iz iste napetosti, a potom prionu na posao na ulaznoj jedinici, otkucavajudi cifre iz belenic e koju je poneo sa sobom. Gotovo je bio zavrio dok se Dudi nije vratila. "ta radi?" upita ga Dudi. I ona je bila u napetom stanju uprkos olakanju koje je osetila kad je uspela da zavara straare. "Pokuavam da ga unitim." On otkuca i poslednju grupu cifara. "Za poetak de biti dovljna stara ala sa nadimkom." Bilo je potrebno da proe nekoliko trenutaka da bi kompjuter poeo da reaguje, potom kontrolne lampe poee besomuno da se pale i gase. Oni su ekali oslukujudi zveketanje printera, ali se zaue koraci koji su se pribliavali hodnikom. Dudi je stajala kao prikovana i paralizovana sve dok je Fleming ne uhvati za ruku i povue u mrak laboratorijskog krila, odakle su mogli da posmatraju kroz poluotvorena vrata, a da ne budu primedeni. Koraci se zaustavie kod ulaza u prostoriju kontrolnog ureaja. Oni videe kako se kvaka dvokrilnih vrata okrede, potom se vrata otvorie i - Andre ue iz hodnika. Dudi se ote uzdah, ali ga zujanje kompjutera prigui, a Fleming je stee za ruku upozoravajudi je. Sa mesta na kome su stajali ugledae Andre blizu vrata kako lagano korada prema kontrolnim policama. Paljenje i gaenje sijalica i zujanje maine kao da ju je zaudilo, a kad stie na metar od
106

kontrolne table, ona stade kao ukopana. Imala je na sebi stari sivi anorak sa sputenom kapuljaom i delovala je zaista divno i nepokolebljivo, osvetljena jarkom svetlodu sijalica; ali lice joj je bilo napregnuto i, posle nekoliko trenutaka, miidi oko usana i slepoonica poee da se gre usled sve vede napetosti njenih ivaca. Kretala se napred, polako i odluno, prema ploi, a potom se ponovo zaustavi, kao da je do nje doprla opomena neke snane reakcije - kao da je shvatila njeno znamenje, ali ju je ipak maina privlaila kao magnetom. Njeno lice se sada presijavalo od znoja. Ona naini jo jedan korak napred i podie polako ruke prema prikljucima. I pored sve svoje mrnje, Dudi oseti bolnu elju da ode k njoj, ali je Fleming zadra. Devojka se pred njihovim oima polako i bojaljivo isprui i dodirnu kontaktne ploe. Njen prvi krik i Dudin slie se u jedan. Fleming poklopi akom Dudina usta, a Andre je i dalje vritala. Krici su prelazili u cviljenje kad bi kazaljka koja je pokazivala napon padala, i ponovo se pojaavali kada se penjala. "Za ime boga", zavrita Dudi u Flemingovu aku. Borila se da se otme, ali ju je on zadravao sve dok krikovi Andre ne umukoe, i dok mainerija, verovatno osetivi da ona vie ne odgovara, ne popusti svoj zahvat, pa se ona sroza na pod. Dudi se oslobodi i pritra joj, ali ovoga puta ona nije ni jeela, ni disala, niti je davala bilo kakvog znaka ivota. Oi su joj bile kao prevuene glazurom, a usta otvorena. "Mislim da je mrtva", ree Dudi neumesno. "A ta si ti oekivala?" Fleming joj prie. "Videla si napon. Do toga je dolo zato to nije mogla da se oslobodi mene - jer sam je ja neutralisao. Jadni avolak." On pogleda zgreno telo u sivom uprljanom ogrtau i njegove oi otvrdnue. "Slededeg puta de bolje odgovoriti zadatku. Proizvede neto do ega uopte nedemo modi da dopremo." "Ukoliko ti ne pronae ta to nije u redu sa njim." Ona se okrete, podie Flemingovu belenicu sa ulazne jedinice i prui mu je. On joj je istre iz ruke i baci je preko prostorije. "Kasno je za to! Sa tim je sve u redu." On pokaza na devojinu zgrenu figuru. "Ovo je jedini odgovor koji mi je bio potreban. Sutra de traiti drugi eksperiment, a sutra i sutra..." On hitro ode do signala za uzbunu, privrsti prikljuke za dvokrilna vr ata, obema rukama uhvati za icu i povue. Oni popustie, ali se ne odvalie; on odupre nogom o zid. "ta to radi?" "Hodu da svrim sa ovim. Ovo je trenutak, moda jedini trenutak." On ponovo povue ice; a onda odustade od toga i posee za vatrogasnom sekirom koja je visila na zidu pored njih. Dudi mu pritra. "Ne!" Ona ga zgrabi za ruku, ali on je odgurnu i, nastavivi gde je stao, udari sekirom po icama i razdvoji ih, a potom se okrete i pogleda po prostoriji. Sijalice na kontrolnoj tab li jo su se besomuno palile i gasile. On prie i razmrska ih sekirom. "Jesi li poludeo?" Dudi opet potra za njim i uhvativi za dralju sekire pokua da mu je otme. Izvinuvi sekirom, on se oslobodi. "Pusti! Rekao sam ti da se ne petlja u ovo." Ona se zablenu u njega i shvati da ga jedva poznaje: lice mu je bilo obliveno znojem, kao to je ranije bilo i devojino, i preplavljeno besom i odlunodu. Ona shvati ta mu je sve vreme bilo na umu. "Uvek si nameravao da ovo uini." "Ako bi dolo do toga." Stajao je sa sekirom u rukama gledajudi okolo i razmiljajudi; ona je znala da treba da stigne do vrata pre njega, ali on joj umae i nasloni se leima na njih sa istim nepokolebljivim izrazom i setnim osmehom u uglovima usana. Pomislila je da je sada zaista lud. Ona isprui ruku prema sekriri i pode da mu govori kao detetu. "Molim te, daj mi je, Done." Ona se lecnu kad se on nasmeja. "Obedao si."
107

"Nisam nita obedao." On vrsto stee dralju jednom rukom, a drugom zakljua vrata. "Vikadu", ree ona. "Pokuaj." On spusti klju u dep. "Nikada te nede uti." Odgurnuvi je, on ode do odeljaka za pamdenje, otvori prednji deo najblie jedinice i udari po njoj. u se slaba eksplozija usled kolapsiranja vakuuma. "Done!" Ona pokua da ga zaustavi kad je krenuo ka slededoj jedinici. "Znam ta radim", ree on otvarajudi prednji deo i udarajudi sekirom. Jo jedna eksplozija zau se iz ureaja. "Zar misli da de mi se ikada pruiti ovakva prilika? Hode li da me izda? Ako misli da greim, idi." On je pogleda otvoreno, mirno i osedajno, maivi se rukom u dep da uzme klju. "Dovedi i ceo vod ako eli; to je ionako tvoje omiljeno zanimanje. Ili ti moda smeta to inim ono to je ispravno? Ozborn je to eleo, zar ne? Ono to je pravo." Prui joj klju, ali ga ona iz nekog neobjanjivog razloga ne uze. On saeka jo malo, a potom vrati klju u dep, okrenu se i poe prema ostalim jedinicama. "ude te straa." Shvativi da ipak nije lud, ona se oseti obaveznom prema njemu. Stade kod vrata, straaredi dok se on probijao prema ureaju udarajudi, razbijajudi i kvaredi sloeni kompleks mainerije i pretvarajudi milione elektronskih delija u gomilu razmrskanih otpadaka na podu, na metalnim policama i iza slomljenih ploica sa nazivima na kabinetima. Jedva je uspevala da pazi dok je kroz lupu i razaranje oslukivala svaki um u hodniku. Nita ih nije uznemirilo. Snena oluja napolju, koja se nije mogla ni videti ni uti u zaklonjenom sreditu zgrade, podizala je buku, skrivajudi tako buku koju su oni izazivali. Fleming je u poetku radio metodino, ali to je bio ogroman posao, pa je poeo sve vie da ubrzava, osetivi da ga savlauje umor, sve dok se nije zateturao, oajan, halapljivo grabedi vazduh , gotovo zaslepljen znojem koji mu se slivao niz elo. Razarao je po celom kompjuteru, a onda se vratio sreditu kontrolne jedinice i razmrskao i njega. "Evo ti, kopile jedno!" ote mu se poluglasno. "I ovo, i ovo." Zatim spusti glavu sekire na pod i nasloni se na dralju da bi doao do daha. "ta de se sad dogoditi?" upita Dudi. "Pokuade da ga ponovo sagrade, ali nede znati kako." "Imade poruku." "Ne stie vie." "Imaju original." "Nede. Nede imati ni njega, niti isprekidanu ifru, ili bilo ta - jer to je tamo." On pokaza na vrsta metalna vrata u zidu iz kontrolnog stola, a onda zamahnu sekirom i udari po arkama. Sputao je udarac za udarcem, ali bez rezultata. Dudi je stajala u oku napetosti, poto je izgledalo da zvuk metala odjekuje po itavoj zgradi, ali niko ga ne u. Posle dueg vremena, Fleming odustade i ponovo se, teko diudi, nasloni na sekiru. Prostorija je bila sasvim tiha; sada kad je kompjuter prestao da radi, a ta tiina je bila u skladu sa nepokretnim telom devojke na podu. "Morademo nabaviti klju", ree Fleming. "Gde je klju?" "U kancelariji majora Kvadringa." "Ali, ona je..." Ona potvrdi njegovu bojazan. "Uvek je pod prismotrom. "ree ona. "A klju dre u sefu." "Mora biti da postoji i neki drugi." "Ne. To je jedini." Pokuala je da smisli neku drugu mogudnost, ali nije postojala nijedna. Koliko je njoj bilo poznato, niko, pa ak ni Dirs nije imao duplikat. Fleming joj u prvi mah ne poverova, a kad mu ne ostade nita drugo, on odjednom pomahnita. Podie sekiru i poe ponovo da udara besno po vratima, jedva se zaustavivi i strovalivi se u ono to je nekada bila stolica za kontrolnim stolom. Dugo ostade tako razmiljajudi, smiljajudi i pokuavajudi da skuje neki p lan. "Zato mi, do avola, nisi rekla", ree on najzad.
108

"Nisi me ni pitao." Dudi je podrhtavala od besa i osedanja nevolje, i jedino joj je uz veliki napor uspevalo da se obuzda. "Nikada me nisi pitao. Zato me nisi upitao?" "Ti bi me spreila da sam to uinio." Pokuala je da govori razumno i da zaustavi podrhtavanje. "Nekako demo ga dobaviti. Smislidu neki nain, moda odmah ujutro." "Bide suvie kasno." On zavrte glavom i zagleda se u le na podu. "Sve to biste vi mogli da uinite, predvieno je - tako je rekla. Ne postoji nita to biste vi smisli, a da se na to nije raunalo. Ne moemo pobediti." "Dobidemo ga uz Ozbornovu pomod, ili ved nekako", ree Dudi. "Ali sada se moramo izvudi odavde." Ona nade kaput i al mladog operatora, prebaci ih preko njegovih ramena i izvede ga iz zgrade.

12. UNITENJE

Bilo je ved veoma kasno kada su se vratili u cafe. Divljala je snena oluja, a sneg se nagomilavao uza zidove okrenute severu. Unutra, u zadnjoj sobici, ogrnuti kaputima, potiteni i dekocentrisani, Rajnhart i Ozborn igrali su partiju aha na depnoj garnituri. Fleming je bio suvie oamuden da bi mogao da se opravdava. On prepusti Dudi da im objasni i sede zgren na jednu od masivnih seoskih stolica; Rajnhart im je postavljao pitanja, a Ozborn im odrao jednu plaljivu besedu, krajnje beznadenu i punu prezira. "Kako ste se usudili da me upetljate u ovako neto?" Iezla je i poslednja trunka njegove uobiajene uljudnosti. I pored sveg diplomatskog vaspitanja i odgoja, on je bio nepodnoljivo oajan. "Pristao sam da uestvujem u ovome u nadi da demo uspeti da pruimo ministru dokaze. Ali ovo de biti kraj njegove karijere, a i moje." "I moje", uzdahnu Rajnhart. "Mada mi izgleda da bih je rad o rtvovao ako je mainerija unitena." "Nije unitena", primeti Ozborn. "Nije mogao ni to da uini. Ako je originalna poruka nedirnuta, oni je mogu ponovo sagraditi." "Ja sam upropastio stvar", ree Fleming. "Moete me s pravom prekorevati. Ja s nosim odgovornost." Ozborn mu prezrivo odvrati. "Zbog toga nas nede mimoidi zatvor." "Ah, to vas brine? A ta de biti ako ponovo sagrade maineriju i stvore neko drugo stvorenje i uspostave prevlast koje se nikada nedemo modi osloboditi?" "Zar ne moemo preduzeti ba nita?" upita Dudi. Svi, gotovo bez nade, pogledae u Rajnharta. On zajedno sa njima razmotri situaciju, korak po korak, kao da proverava neki proraun, ali na kraju ne dooe ni do ega. Nije bilo nade da de do jutra dodi do kljua, a do tada de Dirs saznati i sve de ponovo biti stavljeno u pokret. Sada vie nisu sumnjali u ispravnost Flemingovih teorija; zabrinjavalo ih je to to ih Fleming nije sproveo u delo. "Jedina mogudnost je", ree Rajnhart, "da se Ozborn vrat i u London prvim vozom i da se pravi kako je iznenaen kad se vest bude proula." "A gde bi trebalo da sam bio?" upita Ozborn.
109

"Bio si ovde, obavio jednu kratku inspekciju i otiao. Ostalo se dogodilo poto si ved otiao, a to je i tano. Nije ti poznato nita o tome." "A slubeno lice koje sam uveo sa sobom?" "Ostalo je sa tobom." "A ko je ono?" "Bilo ko kome moe verovati. Pripreti nekome ili ga podmiti da izjavi da je doao sa tobom iz Londona i da ste se zajedno vratili. Mora otkloniti krivicu sa sebe i zadrati svoj uticaj. Svi moramo otkloniti krivicu sa sebe ukoliko budemo mogli. Oni de ga ponovo sagraditi, kako Don ree; a moraju prihvatiti savete bar jednoga od nas." "A na koga de onda da padne krivica da je upropastio kompjuter?" upita Fleming. Profesor se zadovoljno nasmei. "Na devojku. Moe se prihvatiti da je iskliznula iz koloseka i da se okrenula protiv njega, pa je ili ubijena elektrinom strujom dok ga je rasturala, ili je umrla od oka poto je kazna suvie dugo trajala, oka pojaanog mahnitodu do koje ju je mainerija dovela. Ili bilo ta drugo to se ree da prihvate. Kako god da se uzme, ona je mrtva, tako da to ne moe da porekne." "Sigurni ste da je mrtva?" upita Ozborn Fleminga. "elite li da pogledate le?" "Pitajte mene", ree Dudi s nekom gorinom i mukom. "Videla sam sve koji su umirali." "U redu." Fleming ustade i okrenu se Rajnhartu. "A ta smo za to vreme radili Dudi i ja?" Profesor mu spremno odgovori. "Niste bili tamo. Koliko znamo, tamo smo ostavili operatora sa gospoicom Adamson. Oni su otili zajedno, kako se posle stvarno i dogodilo." "Nede poverovati", ree Ozborn. "Bide silnih presliavanja." "To je najbolje to moemo uiniti." Rajnhart malo zadrhta. "Kako god okrene, nastala je zbrka." Sedeli su u kaputima oko stola kao etiri uesnika neke spiritistike seanse koji ekaju da proe nod i da se predstava zavri. "Misli li da de ovo zavejati prugu?" upita malo zatim Ozborn. Rajnhart nae glavu na stranu oslukujudi nalete vetra po krovu. "Ne bih rekao. Kao da se malo stiava." On upravi panju na Fleminga: "ta demo sa tobom, Done?" "Dudi i ja demo se kolima vratiti u logor. Put je bio prolazan kada smo malopre dolaz ili." "Onda je bolje da odmah krenete", ree Rajnhart. "Pravite se kao da ste se samo malo provozali i idite pravo u svoje sobe." "Niste videli nita i nikoga." "Kakva nod za vozanje!" Fleming umorno ustade i pogleda od jednog do drugog. "a o mi je, zaista mi je ao." Natrag je vozio oprezno kroz olujni sneg dok je Dudi svaki as brisala vetrobransko staklo, ali je oluja ved malaksavala. On ostavi Dudi pred njenom kudicom i odveze se do svoje. Bio je toliko umoran da mu se nije izlazilo iz automobila. Bilo je oko jedan sat posle ponodi i logor je snevao mrtvim snom, prekriven belim pokrovom. Kad otvori vrata, unutranjost kudice uini mu se, nasuprot snegom prekrivene zemlje mranijom nego ikada. Pipao je po zidu traedi prekida, a kad ga pronae, jedna ruka u zavojima poklopi njegovu ruku. Za trenutak ga obuze strana panika, a onda je odgurnu i upali svetlo. Pred njim je stajala Andre, dredi jednu zavijenu ruku u drugoj, jeedi, samrtno bleda i skrhana, ali ne i mrtva. On se zagleda u nju, prosto ne verujudi, onda zatvori vrata i prie prozoru da navue zavese. "Sedi i isprui ruke." On uze zavoje i tubu sa lekom iz police i poe neno i metodino da zamenjuje grube zavoje novima. "Mislio sam da ni sluajno nede preiveti", ree joj dok je previjao. "Video sam napon." "Videli ste?" ona sede na krevet i prui ruke prema njemu. "Da, video sam."
110

"Onda ste to bili vi." "Ja - i sekira." On pogleda u njeno bledo oprljeno lice. "Da sam samo pomislio da je u tebi preostalo i trunke ivota..." "I mene biste dovrili." Ona to ree bez zajedljivosti, jednostavno konstatujudi injenicu. Potom za trenutak zamuri od bola. "Imam jae srce... od ljudi. Teko me je izbaciti iz stroja." "Ko ti je previo ruke?" "Ja." "Kome si rekla?" "Nikome." "Zna li neko za kompjuter?" "Ne verujem." "Zato im nisi rekla?" udio se sve vie i vie. "Zato si dola ovamo?" "Nisam znala ta bi se dogodilo - ta se dogodilo. Kad sam se osvestila, mogla sam u prvi mah da mislim samo na bol u rukama. Tada sam pogledala oko sebe i videla sve u ruevinama." "Mogla si da pozove strau." "Nisam znala ta da inim. Nisam imala nikakvo uputstvo. Osedala sam se izgubljenom bez kompjutera. Znate li da je potpuno pokvaren?" "Znam." Njene uarene oi jo vie su se isticale na bledom licu. "Jedino to sam mogla da smislim bilo je da naem vas. I da se pobrinem za ruke. Previla sam ih i dola ovamo. Straarima nita nisam rekla. A poto vi niste bili ovde, ja sam ekala. ta de se dogoditi?" "Ponovo de ga sagraditi." "Ne!" "Zar to ne eli?" upita on iznenaen. "ta je sa tvojim viim ciljem - tvojim viim oblikom ivota!" Ona ne odgovori. Kad je zavrio previjanje, ona ponovo zatvori oi od bola i on primeti da ona drhti. "Skoanjila si se, zar ne?" ree opipavajudi joj elo. Uze svoj jorgan sa kreveta i obavi ga oko njenih ramena. "Dri to oko sebe." "Mislite da de ga ponovo sagraditi?" "Svakako." On nae bocu viskija i napuni dve ae. "Sad popij ovo. Nedu im biti potreban ja da im pomaem nego ti." "Naterade me da to uinim?" Ona otpi viski i pogleda ga uarenim zabrinutim oima. "Zar de biti potrebno da te nateraju?" Ona se gotovo nasmeja. "Kad sam ugledala kompjuter onako razmrskan, bilo mi je tako milo." "Milo?" upita on, zastavi na pola gutljaja. "Osetila sam se slobodnom. Osetila sam..." "Kao grka Andromeda kad ju je Persej oslobodio okova?" Nije bila sigurna u to. Ona vrati au. "Kad je kompjuter radio, ja sam ga mrzela." "Nisi. Ti si nas mrzela." Ona odmahnu glavom. "Mrzela sam maineriju i sve to je u vezi sa njom." "Zato si onda...?" "Zato se ljudi ponaaju onako kako se ponaaju? Zato to se osedaju primoranima! Zato to su vezani onim to misle da su logine potrebe, svojim radom ili porodicama ili svojom domovinom. Vi mislite da su te veze emocionalne? Logika kojoj se ne moe protiviti jeste najvrda veza. Znam to." Glas joj je podrhtavao i postade nesiguran. "Uinila sam to sam morala, sada je nestalo logike i ne znam ta... Ne znam." Fleming sede pored nje. "Mogla si mi to i ranije redi..."
111

"Rekla sam sada." Ona ga pogleda u lice. "Dola sam vama." "Suvie je kasno." Fleming pogleda na gazu i zavoje na njenim rukama, misledi na oiljke koje je jo nosila, nainjene voljom mainerije. "Nita ih na svetu nede zadrati da ga ponovo ne sagrade." "Ali ne mogu bez ifre plana." "Ona jo postoji." "Niste...?" ak i ako je posumnjao u njene ranije proteste, nije bilo sumnje u oajanje koje je sada izbijalo iz njenog glasa i oiju. "Nisam mogao da razvalim orman, a jedini klju je kod Kvadringa." Ona poe da pretura po depu svoga anoraka. "Ja imam jedan." "Ali rekli su mi da je onaj jedini." Ona izvadi klju, trgnuvi se kada zavojima dotae poklopac depa. "I jeste izuzimajudi ovaj moj, ali za njega niko nije znao." Ona mu ga prui. "Moete da odete i da dovrite." Bilo je tako lako, tako neverovatno, eto neega to mu je bilo potrebno iznad svega, a sada nije imao sredstava da se vrati u blok kompjutera da to upotrebi. "Morade ti da ode." Ona se zauka jorganom, ali ga on strgnu i uhvati je za ramena. "Ako ga stvamo mrzi... ako zaista eli da ostane slobodna... sve to treba da uradi jeste da ue, otkljua orman i izvadi original poruke, on je na traci, i moje proraune koji su na hartiji, i program na izbuenim karticama. Spali sve papire, a kada to sredi moe ukljuiti magnetofon. To de izbrisati traku. Onda brzo bei napolje." "Ne mogu." On je prodrma, a ona tiho zajea od bola. "Mora da ode tamo." Bio je preplavljen uzbuenjem ne prestajudi da misli na posledice po sebe ili po nju i na sudbin u svih njih, sada kada je ona iva, a pogotovu na ono to je bilo bitno i neodlono. "Modi de da proe pored straara bez uznemiravanja. Ovo de ti biti potrebno da sakrije zavoje." On uze par velikih vozakih rukavica iz fioke i poe da ih navlai na njene ruke. "Nemojte, molim vas!" Ona uzdrhta kad rukavice dodirnue zavoje, ali je on ipak navlaio, veoma lagano i krajnje paljivo. "Moe spaljivati na podu. Dadu ti ibice." "Ne aljite me. Molim vas, ne aljite me." Oi su joj plamtele od straha, a njeno lice bee i dalje bledo uprkos viskiju. "Ne mogu to da uinim." "Moe." On ugura ibice u njene depove, neno je dovede do vrata i otvori ih. Pred njima se ukaza tama nodi koja se rasprostirala iznad beline tla. Sneg je presta o da pada i vetar je malaksao. Logorske svetiljke bacale su hladnu svetlost koja je bila jedva dovoljna da se nazru tamne konture zgrada sa krovovima prekrivenim belim prahom. On ree: "Ti to moe uraditi." Ona je oklevala, a on je uze za ruku. Malo zatim ona izie, uputivi se preko snega u blok kompjutera. Fleming ju je ispratio dokle je smeo. Kada su stigli gotovo u vidno polje strae, on je blago dotaknu po ramenu. "Sredno", ree i vrati se protiv volje u svoju kudicu. Temperatura je spala i bilo je veoma hladno. On oseti kako drhti; zatvori vrata, ode do prozora i, namakavi zavese, namesti se da motri odatle. Do toga trenutka nije osedao napore prolih nekoliko asova, ali dok je stajao ekajudi, oni se sruie na njega preplavivi ga umorom. eznuo je za tim da legne u postelju i zaspi, a kada se probudi da sve bude gotovo. Pokuavao je da zamisli ta devojka radi, da smisli alternative ta se sve moe dogoditi i kakav bi bio ishod, ali njegov um nije mogao da prevazie dogaaje te veeri i sliku male blede figure koja se krede po snegu. A nije se mogao ni zagrejati. Ukljui elektrini radijator i nasu jo malo viskija. Bi mu krivo to ga je ranije tako izdano troio, pa je sada njegov efekat bio umanjen. Krojio je raznovrsne planove o sebi i Dudi ako se ikada sasvim izvuku iz svega ovoga. Naslonivi se na prozorsku dasku ekao je, strano dugo kako mu se inilo, zuredi u nenaruen mir nodi.

112

Oko tri sata ponovo poe sneg, ali sada bez vetra, tromo i uporno, a sijalice koje su na pojedinim mestima oko logora svetlele cele nodi, jedva su se nazirale, zaklonjene slapovima belih pahuljica. Jedno vreme nije bio siguran da li je ugledao dim u svetlosti sijalice koja je gorela pored zgrade kompjutera, ili je to bio samo sneg, potom zau zvono za uzbunu i uzbuene uzvike straara. Podigavi kragnu kaputa, on otvori prozor, i odmah je mnogo jasnije uo i video ta se deava. Bilo je sasvim sigurno da je to dim. Nagon ga je terao da istri i da se lino uveri ta se dogodilo, da nae devojku i da otkloni sa sebe bilo kakvu sumnju u vezi s vatrom, ali znao je da tu ne moe nita da uini sem da se osloni na to da de zabuna i pomrina uiniti svoje i da de devojka imati dovoljno vremena. Sa toliko dima u prostoriji kompjutera mora biti da sad vlada pravi pakao, tako da je bilo prilino verovatno da nita nede preostati, moda ni sama Andre. On iznenada oseti da su njime ovladala osedanja; naravno da je eleo da ona nestane i da se ukloni sa puta, ali mu ipak nije palo na pamet da je alj e u smrt. Jedan deo u njemu eleo je da ona ivi, i on se oseti veoma odgovornim za nju. ta god da je predstavljala, tri etvrtine nje koje je on razumevao pripadale su bidu sa osedanjima, strahovanjima i uzbuenjima kojima je on pomogao da se razviju, jer sada, poto je veza izmeu nje i intelekta koji je njome upravljao bila preseena, ona je bila u paklu, i moda je jedino on mogao da dosegne do nje i da je spase. Ukoliko ved nije bila mrtva. Iznenada poe da zavija logorska sirena, alosno i pretede, i izgledalo je da su se upalile sve svetiljke u logoru i da poigravaju zamagljene pahuljicama. Kroz zavijanje sirene ulo se kako se motori stavljaju u pokret, a iza glavne straare naglo izbi beli zrak reflektora i polako poe da krui logorom. Zamislio je plimu uzbuna i nareenja koja poput talasa preplavljuje instituciju: straar poziva straaru, komandir strae Kvadringa, deurni oficir patrolu za obezbeenje, vatrogasnu etu i logorsku strau, Kvadring Dirsa, a Dirs verovatno London, pospanog ministra i komandanta oblasti koji nespretno skau iz postelja u pidamama da bi se ukljuili u spreavanje sabotae ma kakva ona bila. Naprezao je oi ne bi li video ta se dogaa iza svetlodu obasjanog snenog zastora, proklinjudi sirenu koja je nadjaavala ostale zvuke. Poarna kola projurie kraj njegove kudice, zvonedi i urlajudi, a njihovi farovi i zrak reflektora osvetljavali su siluete ljudi koji tre - Ijudi u kabanicama koje su zakopavali u hodu i vojnika sa automatskim pukama i pukomitraljezima. Proe jo jedan automobil - landrover sa radarom koji se obrtao na njegovom krovu - a onda se sijalice pogasie i sirena umuknu, ostavivi za sobom mete zvukova i snegom prikrivenih kretnji u tami. Trenutak kasnije sinu jo jedan reflektor, oblivajudi svetlodu otvoreni prostor izmeu stambenih etvrti i tehnikog dela logora u kome se nalazila zgrada kompjutera i, uza sve to, besomuno ulete jo jedno vozilo. Bio je to otvoreni dip, i on razgovetno ugleda Kvadringa kako sedi pored vozaa i govori u slualicu poljskog telefona. Jedna figura pretra ispred kola i za delid sekunde on pomisli da je to devojka, a onda prepoznade Dudi, sa kaputom prebaenim preko ramena i raupanom kosom koja joj je bila rasuta preko lica. Dip se zaustavi, Kvadring joj neto ree odseno, a voza ponovo krenu. Dudi presee nazad i potra Flemingovoj kudici. Gurnu vrata bez kucanja i pogleda unezvereno unaokolo pre no to ga spazi. "ta se dogodilo?" upita zadihano. Odgovorio je ne okredudi glavu od prozora: "Uspela je, Andre je to uinila. To gori ifra." "Andre?" Ona mu pride ne razumevajudi. "Ali ona je mrtva." Nije bilo mnogo vremena za objanjavanje, ali on joj ukratko ispria dok je stajala pored njega zuredi napolje. "Mislila sam da si ti", ree ona, shvatajudi delimino. "Ipak hvala bogu na tome." "ta je rekao Kvadring?" upita on. "Samo da ga saekam ovde."
113

"Da li ju je pronaao?" "Ne znam. Mislim da nema pojma o emu se radi. Izdavao je nareenja patrolama da raiste logor, a ukoliko neko ne poslua - streljanje na licu mesta." Odjeci pucnjave i vozila u pokretu jo vie se priguie; ta god da se deavalo - deavalo se s druge strane logora. Stub dima iz zgrade kompjutera bio je sve vedi i gudi , a plameni jezik koji se izvijao iz njenog sredita, jasno se uoavao izmeu belih mrlja koje su inili reflektori. Fleming i Dudi su posmatrali i oslukivali bez rei, potom se iz te zbrke ispred njih zau otro pucketanje rafala, za njim je sledio jo jedan, pa jo jedan. Fleming se ukoi. "Znai li to da su je pronali?" upita Dudi. On ne odgovori. Sada je prostor ispred kudice bio prazan. Svetlost reflektora koja se bila malo udaljila, sada se delimino vratila, bacajudi manji traak nejasne svetlosti preko nje; u prvi mah ne osvetli nita sem snega koji je padao. Tada se na toj niijoj zemlji pojavi siduna figura, bleda i gotovo nevidljiva, doteturavi se iz senke izmeu dveju zgrada. "Andre!" proapta Dudi. Devojka je napola trala, napola se saplitala, izgubivi pravac. Ona utra u zrak svetlosti, stade za trenutak, trepdudi i vrati se nazad. Izgledalo je da je posada reflektora nije opazila, ali odjeknu jo jedan pucanj, blie njima, i tane profijuka izmeu zgrada. Dudini prsti se zgrie u Flemingovu ruku. "Ubide je." Odgurnuvi je; on se okrete i pritra vratima. "Done! Ne izlazi!" "Ja sam je poslao!" On dohvati svetiljku koja je stajala pored kreveta i izie ne osvrdudi se. Dudi poe za njim do vrata, ali on odmah nestade u snenoj pomrini izmeu kudica. Drao se zaklona iza kudica koliko god je mogao, a onda pretra preko mlaza svetlosti ode u mrak sa druge strane. Ovoga puta, posada reflektora bee na oprezu. Beli zrak ga osvetli zasenivsi zgrade iza njega, aIi njemu je to samo pomoglo. Dok je trao, on ugleda devojku naslonjenu na zid pred njim. Sneg je oteavao hodanje, ali njemu poe za rukom da trdi sve dok ne stie do nje i dok je, povukavi je iz sve snage, ne skloni iza ugla u mrak. U prvi mah ona ga nije prepoznala kad se zajedno skljokae dadudi. On ju je pridravao jednom rukom. "Ja sam", ree on i setivi se flae u depu, izvue je i silom joj sasu u usta ostatak viskija. Ona se zakalja i naglo proguta, a onda uspe da se s naporom podigne na noge. "Uinila sam", ree i, mada je bilo suvie mrano da bi joj video lice, on je znao da se smei. "Kako si izila?" "Kroz prozor u zadnjem delu." "Pst." Stavi joj prst na usta i privue je k sebi. Na otvorenom prostoru reflektor je pretraivao tamo-amo, a grupa ljudi u ratnoj opremi, dvojica po dvojica, proe pokraj njih zavirujudi na sve strane, sa pukama na gotovs. Pokuao je da smisli ta da radi dalje. Da se vrate u njegovu kudicu bilo je neizvodljivo, a ako bi se sakrili negde drugde u logoru, verovatno bi ih iznenadili i pokosili mecima ljudi koji bi najpre pucali, a tek onda pogledali na koga su pucaii. ak bi i predaja verovatno znaila izazivanje smrti u tami i histeriji ove nodi. inilo mu se da im je jedina nada da se odre do zore, kada de traganje postati manje uzrujano i kontrolisanije. Postajao je samo jedan put da sa mesta na kome su se nalazili stignu do ograde logora, a da ne preu snop jednog od reflektora; njime bi mogli da se domognu iane ograde iznad staze na grebenu koja je vodila do pristanita u zalivu. Obuze ga jedna uspomena - veoma daleka uspomena - i ispuni mu misli, tako da se sve one usmerie ka pristanitu i amcu. On vrsto obuhvati Andre oko struka, pridravajudi je. "Hajde", ree. On ju je napola vodio, napola nosio preko snegom prekrivenih delova zemljita izmeu zgrada, idudi u cik-cak iz jednog zaklona u drugi, skredudi kad god bi se zauli glasovi i pri tom idudi novim pravcem. Izgledalo je nemogude da ih za trenutak ne otkriju, ali sneg je ublaavao
114

bat njihovih koraka. Andre je ubrzano i isprekidano disala i oigledno nije mogla jo dugo da ide; on se seti da de naidi na krunu ianu ogradu kada budu stigli do grebena - posle Briderove smrti ona je pojaana - a na ulazu najbliem stazi, sigurno de se nalaziti straar. Na prvi pogled izgledalo je beznadeno, ali neto skriveno u njegovom umu teralo ga je da istraje i on se kretao tekom mukom napola zaslepljen od snega, dok se devojka svom teinom naslanjala na njega, saplidudi se. Tada se priseti ta je to to je sve vreme traio. itavog prethodnog dana ljudi su pri kraju logorskog kruga na grebenu raskrivali zemljite za novu zgradu, odmah pored iane ograde, buldoerom koji su ostavili kada su preki nuli posao. Bilo je moda suvie hladno da bi uspeo da mu pokrene motor, ali s druge strane, on je projektovan tako da moe ostati napolju preko nodi, a da se ipak ujutru lako pokrene. Vredelo je pokuati ukoliko budu uspeli da stignu do njega. I on je jedva dolazio do daha kad su stigli do poslednjih zgrada, a ostalo je jo dobrih pedesetak metara zatravljenog zemljita da bi se domogli tamnog oblija buldoera. On i devojka se naslonie na zid prema moru; on sa bolom napuni pluda hladnim vazduhom. Nije pokuavao da progovori, a ona kao da to nije ni oekivala, ili mu je verovala bez pogovora, ili je bila suvie iscrpljena da bi razmiljala, ili i jedno i drugo. Jedna motorizovana patrola proe pored njih i ice - vojni kamion sa reflektorom na krovu kabine i nerazgovetne figure voda ljudi u crnom - a onda zavlada mir. "Sad!" ree on; pokazujudi napred i podigavi je, on pretra preko snegom prekrivene trave. Jo pre nego to su preli pola puta, ona se dvaput saplete, a poslednjih dvadesetak metar a nosio ju je: glava i grudi su mu pucali kada su stigli do buldoera, a kada ju je spustio, ona se jeknuvi isprui na zemlju. On se pope na buldoer i pogleda unaokolo. Oigledno ih niko nije video, i on se poe nadati da de ga, ako motor krene, smatrati za neko od vozila obezbeenja. Motor se pokrete pri prvom okretaju startera i on ga posle nekoliko opreznih turiranja ostavi u pogonu, pa sie da pomogne devojci da se popne. Ona u prvi mah ne htede ni da se pokrene. "Hajde", ree on teko diudi. "Pouri. Jo malo." Ona odgovori slabanim glasom. "Ostavite me. Ne brinite za mene." On je podie i, ne znajudi ni sam kako, stavi je na neku kutiju pored sedita za vozaa. "Sad se dri vrsto", ree i namesti je da se nasloni na njega. Do tog vremena je patrolni kamion ved bio obiao poloaj logorskog kruga i vradao se k njima. Do sada je Kvadring verovatno stigao u njegovu kudicu po Dudi i saznao da su on i Andromeda pobegli. Prostorija sa kompjuterom verovatno je ved predstavljala sagorelu masu pepela i ugaraka koja se dimila, a poruka sa daljine od hiljadu miliona, miliona kilometara i sve to je proizalo iz nje nestali su zauvek. Ostalo je jedino da se devojka negde skloni, da se nekako sakrije, i da preivi. On opkorai sedite, p ritisnu nogom kvailo i ubaci u brzinu. Kada je popustio kvailo, buldoer skoi napred i gotovo stade, ali on snano pritisnu papuicu gasa i teko ga okrenu prema ogradi. Preko ramena je video svetlost koja se pribliavala, ali sada se nije moglo natrag. Pritisnuo je papuicu gasa do kraja i drao je tako dok prednji deo branika ne udari u ogradu. iana ograda pue i iskida se pod gusenicama, otvarajudi prolaz. On iskljui motor i sie vukudi devojku sa sobom. Masivna maina stajae u otvoru na ogradi, ispunivi ga kao ep, a on i Andromeda behu napolju na snegu. Oprezno ju je vodio okolo prema ivici grebena i, pognuvi se, potra u zaklon iza bunja koje je zaklanjalo gornji deo staze prema pristanitu. Svetlost sa kamiona koji se pribliavao bila je sve jaa, i on iz bunja vide da ona osvetljava buldoer. Bio je suvie zaslepljen svetlodu i snegom da bi video sam kamion, a strepeo je da bi to moglo biti patrolno vozilo puno ljudi. Tada svetlost skrenu, sneg se iisti za trenutak i on vide da se to kola sa radarom probijaju kroz icu. Radar se beznadeno okretao unaokolo iznad kabine. On uze Andre pod ruku i povede je do staze na grebenu. Posle druge krivine upali baterijsku lampu i poe brzinom koju je ona mogla postidi bez njegove pomodi. Ona je odnekud izvukla jo
115

malo energije i ila je za njim, vrsto se dredi za njegovu ruku. Na kraju staze nije bilo straara, a tiinu pristanita naruavalo je samo ljapkanje talasida o nasipe. Izgledalo je kao da su hiljadu kilometara udaljeni od ludnice iznad sebe, i to im je u neku ruku oteavalo napredovanje. Tokom zime svi mali amci bili su izvueni na obalu i privezani; u vodi je bio jedino deurni amac, neka vrsta malog kitolovca s motorom u sredini; on se oeavao i lupkao o bok keja. Fleming ga je ranije koristio u letnjim mesecima kad je eleo da se osami, i osedao je prema njemu neku meavinu ljubavi i mrnje, kakvu mora biti oseda i jaha prema upornom i tvrdoglavom starom konju. On ugura Andre u njega, otkai uad na pramcu i na krmi i poe da tumara lampom po mraku traedi kurblu. Njega nije bilo tako lako pokrenuti kao buldoer. Obrtao je ruicu sve dok mu niz lice ne potee znoj pomean sa snegom, i on poe da se kaje to ga je uopte i dirao. Andre se sklupa ispod jedne od ivica amca, dok je sneg padao na njih, topedi se u vodi koja je prodirala u korito amca. Ona nije postavljala nikakva pitanja dok je on, teko diudi i znojedi se, obrtao zaralu ruicu, samo bi povremeno zajeala. On ne ree nita, ved nastavi da okrede ruicu sve dok se motor ne pokrenu posle niza trzaja. On ga pusti da malo radi na prazno; amac je podrhtavao prporedi iz auspuha iznad same vode, a potom pokrete ruicu i otvori leptir karburatora. Pristanite namah ieze, i oni behu sami u praznoj pomrini nad vodom. Fleming nikada ranije nije plovio po snenom vremenu. Vladao je udnovat mir. Pahuljice su kruile oko njih topedi se pri dodiru sa vodom. U stvari, izgledalo je da je toplije nego na kopnu dokle god su bili u zaklonu zaliva. Ispred toka kormila - koji je liio na upravlja nekog veoma starog automobila - nalazio se mali kompas, i Fleming ga je upravljajudi jednom rukom, drugom rukom osvetljavao baterijskom lampom. Znao je pravac prema ostrvu bez razmiljanja, kao i to koliko se otprilike treba prepustiti struji. Po ovom mirnom moru mogao je priblino da odredi brzinu amca i, gledajudi na asovnik svakih nekoliko minuta, udaljenost od ostrva. Toliko je to ranije esto izvodio da je raunao da ima dobre anse da uspeno pristane naslepo. Jedino se nadao da de uti razbijanje talasa o stene ostrva pre nego to stignu na duinu amca udaljenosti od njih. Zamolio je Andre da stane na pramac i da osmatra, ali ona isprva ne odgovori. Nije se ni za trenutak usuivao da napusti kormilo i kompas. "Ako moe da ode napred, kreni", ree on ponovo, "i osmatraj." On ugleda kako se ona polako krede prema pramcu. "Nede jo dugo trajati", ree joj s vie nade nego to je osedao. amac se teko probijao deset, petnaest, trideset minuta. Kada malo odmakoe od obale, uletee u mali kovitlac; malo su propadali i valjali se, ali sneg prestade i nod postade neto manje mrana. Fleming se pitao da li su dovoljno daleko od grebena da bi mogli biti primedeni na ekranu radara, a takoe i ta se deava iza njih u logoru i ta ih eka u pomrini ispred njih. Bolele su ga oi, glava i lea - u stvari svaki delid tela - i morao je stalno da se hrabri podsedajudi se na devojine izgorele ruke sa otvorenim ranama. Posle etrdesetak minuta, Andre ga pozva. On smanji gas i upravi amac prema tamnijem obliju pred njima, a zatim okrenu kormilo tako da su sada jurili pored glatke stenovite strane ostrva. Nastavili su veoma sporo, gotovo pipajudi, oslukujudi udare talasa koje je podizao p ramac broda, sve dok se, desetak minuta kasnije, zid stene ne razmae i oni zaue neno udaranje talasa o al. Fleming nasuka amac i prenese devojku na pesak preko gorke vode koja mu je dopirala do kolena. Na nebu se sada ved pomaljala svetlost; nije to bilo svitanje, nego verovatno meseina, i on prepoznade uzan peskovit zaton kao onaj koji je otkrio sa Dudi onog ranog prolednog popodneva; pre toliko vremena, kada su pronali Briderove papire u pedini. Bilo je to tuno, ali u isto vreme i uteno sedanje, pa on na neki iracionalan nain oseti prisnost prema zatonu. Pogleda okolo traedi mesto gde bi se odmorili. Bilo je suvie hladno da bi se usudili da spavaju pod otvorenim nebom, ak i ukoliko bi mogli zaspati, tako da se on uputi ka ulazu u pedinu i du
116

tunela koji je istraivao sa Dudi. Vie nije imao snage da pridrava Andre, nego je polako iao napred, govoredi joj preko ramena kako bi je ohrabrio. "Osedam se kao Orfej", ree on sam sebi. "Legende se preplidu - ranije sam se osedao kao Persej." Osedao je oamudenost i slabu vrtoglavicu tako da dva puta zaluta u mranim tunelima. Traio je visoku odaju u kojoj su nali jezero, jer se sedao da je imala peskovito dno na kome su mogli da se odmore; ali posle izvesnog vremena shvati da je poao pogrenim putem. Okrenu se, etajudi lampom da bi upozorio Andre. Ali nje vie nije bilo iza njega. Iznenada uspanien, on potra nazad saplidudi se putem kojim je doao, pozivajudi je po imenu i obasjavajudi lampom jednu i drugu stranu tunela. Eho njegovog glasa bio je jeziv, a to je bio jedini zvuk sem onoga to su ga proizvodile njegove cipele po ljunku. Na strmom ulazu se zaustavi, pa se ponovo vrati. Ovo je neverovatno, ree on samom sebi, jer nisu daleko odmakli. On prvi put oseti mrnju prema devojci koja je bila sasvim nelogina; ali logika mu je sve manje i manje znaila. Kada je ponovo siao u tunel primeti da ima vie ogranaka nego to ih se on sedao; izgledalo je da to to su se oni neprimetno mnoili u tami spada u tajanstvenu b esmislenost ovoga mesta. Ispitao je neke od, njih, ali morao je da se vrati istim putem jer su oni, na ovaj ili onaj nain, postajali neprohodni, a onda se iznenada nae u visokoj odaji koju je promaio. Zastade i ponovo zovnu, polako okredudi lampu na sve strane. U svakom sluaju, zakljui, ona mora biti ovde: nije mogla daleko da odmakne, umorna i po tami. Upravi snop svetlosti lampe na peskovito dno i spazi tragove njenih stopala. Oni su vodili do sredine pedine i tu su naglo nestajali. Njega proe jeza od glave do pete. Poslednji otisak bio je u mulju na steni pored jezera, a pri obali je plivala jedna od njegovih rukavica. Nita sem toga. Nikada nije naao nita sem toga. Nauili su je tolikim stvarima, razmiljao je tuno, ali nikada je nisu uili da pliva. Osetio je jako probadanje tuge i grie savesti; slededi sat je proveo u morbidnom i beznadenom pretraivanju pedine, a potom se umorno vratio na obalu i tu izmeu dve stene preleao do zore. Nije se plaio spavanja; imao je vedi, poludelirijumski, strah od neega neizrecivog to de izidi kroz otvor tunela - neeg neuhvatljivog sa udaljenosti od hiljadu miliona, miliona kilometara - neeg to se njemu prvom obratilo jedne tamne nodi kao to je ova. Ne izie nita, a posle jednog ili vie asova od svanuda sa puine uplovi jedan torpedni amac. Nije ni pokuavao da se pokrene, ak i kada brod pristade na ostrvo, i posada ga zatee kako zuri u uvek promenljivo more.

117