PARNINI POSTUPAK

3.2. GRAANSKO PROCESNO PRAVO

3.2.1. PARNINI POSTUPAK

-1-

PARNINI POSTUPAK

OSNOVNE ODREDBE (lan 1 - 14. ZPP)

1.
Navodi tuenog o postojanju protivpotraivanja moraju biti izneti u formi kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtube da bi sud imao obavezu da o tim navodima raspravlja i odluuje, a u protivnom samo pozivanje tuenog na postojanje protivpotraivanja bez znaaja je za presuenje. Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima, predmet spora je tuioev zahtev da se tueni obavee na izmirenje novane obaveze na ime neplaene cene uglja koju je tuilac tuenom isporuio. U toku postupka tueni je osporavao da je navedeni ugalj ija se naplata cene tubom trai primio od tuioca. Prvostepeni sud je navedene sporne injenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava utvrivao sasluanjem svedoka, pa je utvrdio da je tuilac tuenom isporuio ugalj iju naplatu cene trai, ime je tuilac dokazao osnovanost svog zahteva za naplatu cene iste robe. U toku spora tueni je osporavao i visinu tuioevog potraivanja, navodei i ukazujui da on ima protivpotraivanje prema tuiocu i to u veem iznosu od onoga koji je tuilac opredelio svojim zahtevom, ali navedeno potraivanje nikada nije u formi kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtube opredeljeno istakao, pa stoga i nije postojala obaveza suda da o istom odlui. Naime, sud shodno lanu 3. stav 1. Zakona o parninom postupku odluuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku, pa stoga samo ako tueni svoje potraivanje prema tuiocu na koje ukazuje u toku spora formira kao kompenzacioni prigovor ili kompenzacionu protivtubu, sud ima obavezu da u smislu lana 342. stav 3. Zakona o parninom postupku pored odluke o zahtevima koji se tiu glavne stvari i sporednih trabina donese i odluku o postojanju ili nepostojanju potraivanja istaknutog radi prebijanja. Kako u konkretnoj parnici tueni pored navoda da ima protivpotraivanje prema tuiocu, nije isto istakao u formi kompenzacionog prigovora odnosno kompenzacione protivtube, to o istima sud i nije mogao raspravljati niti donositi odluku, pa su stoga i takvi albeni navodi tuenog neosnovani. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 14080/05 od 22.03.2006. godine)

2.
Da li se nedozvoljena raspolaganja u smislu lana 3. stav 3. novog Zakona o parninom postupku odnose samo na nedozvoljena raspolaganja zahtevima koje su stavile u toku postupka, u smislu izuzetka od pravila o slobodnom raspolaganju zahtevima iz stava 2. istog lana (naelo dispozicije, kao procesno naelo), ili se ovo ogranienje odnosi i na raspolaganja po odredbama materijalnog prava, koja bi bila u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala? Sud po slubenoj dunosti pazi da li su raspolaganja stranaka protivna prinudnim propisima, javnom poretku i pravilima morala. U fazi prvostepenog postupka sud nee doneti presudu na osnovu
-2-

PARNINI POSTUPAK priznanja, proputanja ili odricanja, nee zakljuiti sudsko poravnanje ako utvrdi da se radi o nedozvoljenim raspolaganjima. Ako posumnja da stranke neistinito prikazuju injenice da bi ostvarile nedozvoljeno raspolaganje zahtevom, moe narediti da se dokazuju injenice koje izmeu stranaka nisu sporne. Prema lanu 7. stav 3. Zakona o parninom postupku sud je ovlaen da utvrdi i injenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koji stranke nisu predloile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolau zahtevima kojima ne mogu raspolagati. Dakle, ogranienje raspolaganja stranaka se odnosi i na odredbe procesnog i materijalnog prava. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

3.
Vetaenje iz drugog postupka moe se koristiti kao dokaz u konkretnoj parnici, samo uz izriitu saglasnost stranaka. Iz obrazloenja: Prema odredbama Zakona o parninom postupku i njegovim optim naelima, sud je duan da u postupku razmotri i oceni sve izvedene dokaze i to pojedinano kao i sve zajedno, ali se iz same injenice da se postupak vodi izmeu tano opredeljenih stranaka i po opredeljenom zahtevu, u tom postupku mogu ceniti samo dokazi koji su u istom postupku kao dokazi izvedeni, a dokazi iz drugog postupka samo ako su parnine stranke izriito i nedvosmisleno prihvatile, u cilju ekonominosti postupka, kao dokaze i u konkretnoj parnici. Stoga pogreio je prvostepeni sud, inei apsolutno bitnu povredu iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku kada je prihvatio kao tanu i utvrenu injenicu iz nalaza komisije vetaka odreenog u predmetu P. br. 4055/95 kao polaznu osnovu za razreenje odnosa meu parninim strankama u ovom sporu, reavajui time prethodno pitanje na navedeni nain. Sud je ovlaen da prethodno pitanje samostalno rei sa dejstvom navedenog reenja samo u konkretnoj parnici, ali ako mu je za to potrebno utvrenje odreenih injenica, za utvrenje istih mora da sprovede dokaze u konkretnom postupku i potom izvri njihovu ocenu. Dokazi iz drugog postupka, u konkretnom sluaju nalaz komisije vetaka mogu se ceniti samo uz izriitu saglasnost stranaka jer time oni postaju dokazi i u konkretnoj parnici. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 11521/05 od 23.02.2006.)

4.
Ukoliko je stranci podnesak suprotne strane dostavljen bez priloga tj. dokaza koji su dati kao prilog istog, uskraena joj je mogunost raspravljanja pred sudom, ime je povreeno naelo obostranog sasluanja (naelo kontradiktornosti), i nainjena apsolutno bitna povreda postupka iz lan 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku. Iz obrazloenja: Na reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, koje je doneto po predlogu tuioca, prema stanju u spisima tueni je podneo prigovor kojim je isto reenje osporio u celosti, dostavljajui u prilogu navedenog prigovora dokaze o izvrenju svoje obaveze po osnovu zakupnine. Kako je prema povratnici koja se nalazi u spisima, tuiocu uz poziv za roite dostavljeno reenje i prigovor, a u
-3-

PARNINI POSTUPAK spisima predmeta nema traga da su mu uz prigovor dostavljeni i navedeni prilozi, to osnovano tuilac navodi da mu je proputanjem dostave navedenih priloga uskraena mogunost da se o istima izjasni. Pored iznetog, na samom prijemnom peatu za prigovor tuenog - izvrnog dunika naznaeno je da je prigovor primljen u dva primerka sa tri priloga iako prema stanju u spisima navedeni prigovor ima znatno vei broj zdruenih priloga koji su dati u prilogu prigovora. Kako shodno iznetom tuiocu nisu dostavljeni dokazi, koje je u prilogu prigovora dostavio tueni za svoje navode iz prigovora da je izmirio obavezu koja je predmet tubenog zahteva, a sud je navedene dokaze cenio u toku prvostepenog postupka i pri donoenju pobijane presude, to su osnovani albeni navodi da je tuiocu uskraena mogunost raspravljanja proputanjem suda pri dostavi dokaza tuenog, ime je povreeno i raspravno naelo, te je odluka doneta uz apsolutno bitne povrede iz lana 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 13196/05 od 9.01.2006. godine)

5.
Sud samo ceni dostavljene dokaze, kao i one koje je po predlogu stranaka izveo u toku postupka, a nije ovlaen da strankama nalae koje dokaze treba da dostavljaju radi utvrenja spornih relevantnih injenica. Iz obrazloenja: Nisu osnovani albeni navodi tuenog - da je sud bio duan da mu naloi da dostavi dokaze o svojoj poslovnoj praksi, da bi ih potom mogao ceniti pri donoenju pobijane odluke. Svaka stranka koja iznosi odreene navode u parninom postupku duna je da sudu predloi ili dostavi dokaze za te svoje navode - lan 220. i 223. Zakona o parninom postupku. Stranke su dune da iznesu sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe sve dokaze kojima se utvruju te injenice lan 7. stav 1. Zakona o parninom postupku. Sud utvruje relevantne injenice iskljuivo na osnovu predloenih i izvedenih dokaza - lan 7. stav 2. Zakona o parninom postupku. Iz toga proizlazi, dakle, da sud nije ovlaen da nalae strankama dostavljanje odreenog dokaza, ve je to obaveza samih stranaka. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 4296/2010 od 07.10.2010. godine)

6.
Sud je u dokaznom postupku ogranien na izvoenje dokaza koje su same stranke predloile i sam po slubenoj dunosti ne odreuje izvoenje dokaza koji nisu predloeni radi utvrivanja materijalne istine, osim izuzetno, ako smatra da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka. Iz obrazloenja: Kako je po stupanju na snagu novog Zakona o parninom postupku (23. februara 2005. godine) spor nastavljen po odredbama novog Zakona o parninom postupku, to je shodno izmenama koje u parnini postupak unosi novi zakon, na strankama iskljuivi teret dokazivanja svojih navoda u toku parninog postupka, dostavljanjem dokaza ili predlaganjem dokaza koje je potrebno
-4-

PARNINI POSTUPAK izvesti u toku postupka. Sud vie nije duan po slubenoj dunosti da utvruje materijalnu istinu odreujui izvoenje i dokaza koje stranke nisu predloile, a koje sam smatra za potrebne za utvrivanje injeninog stanja odnosno potpune materijalne istine. Naprotiv, sud se u pogledu dokaza koji e se izvesti kree u okviru predloenih dokaza od strane stranaka, pa je stoga imajui u vidu nastavak ovog postupka po oznaenim odredbama novog Zakona o parninom postupku, pravilno prvostepeni sud u situaciji u kojoj nije obezbeeno izvoenje novog vetaenja na sve sporne okolnosti, a sam punomonik tuioca je izjavio da je injenino stanje dovoljno utvreno i da predlae donoenje odluke na osnovu utvrenog injeninog stanja, navedeno postupanje punomonika tretirao kao odustajanje od ranije predloenih dokaza izvoenja novog vetaenja i odluku doneo ocenom raspoloivih dokaza izvedenih u toku postupka. Iz navedenih razloga neosnovani su svi albeni navodi tuioca u pogledu apsolutno bitne povrede u toku prvostepenog postupka nesprovoenjem novog vetaenja na sporne okolnosti. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 8228/05 od 20.09.2005. godine)

7.
Radi utvrivanja bitnih injenica sud se kree u granicama predloenih dokaza, i izvodi samo dokaze koje su predloile stranke, jer nema obavezu da utvruje materijalnu istinu. Samo ako posumnja da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka sud e izvoditi i dokaze koje same stranke nisu predloile. Iz obrazloenja: Neosnovano se u albi navodi da je sud bio duan da utvruje i injenice koje su sporne, a koje stranke nisu iznele, niti su predloile dokaze za utvrivanje istih, jer je prema lanu 7. Zakona o parninom postupku sud duan da izvodi dokaze koje stranke nisu predloile, samo ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolau zahtevima kojima ne mogu raspolagati u smislu lana 3. stav 3. istog zakona ili kad je to posebnim propisima predvieno. Kako se u konkretnom sluaju ne radi o navedenim situacijama, to neosnovano u albi navodi tueni da je sud morao izvoditi i dokaze koje on nije predloio. Odredbama lana 7. Zakona o parninom postupku koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine naputeno je naelo materijalne istine u kome je sud sve injenice morao da utvruje izvoenjem svih dokaza, bez obzira na to koje su dokaze stranke predloile, a iz razloga potpunog i pravilnog utvrivanja injeninog stanja. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 1823/06 od 24.05.2006. godine)

8.
Da li je parnini sud ovlaen, imajui u vidu odredbe iz lana 7. novog Zakona o parninom postupku, da izvodi dokaze po slubenoj dunosti, van izuzetka iz stava 3. ovog lana (koji se odnosi samo na nedozvoljena raspolaganja) tj. da li je ovlaen izvede i dokaze koje stranke nisu predloile ako su ti dokazi od znaaja za odluivanje, kako je to bilo propisano u lanu 7. stav 3. ranijeg zakona, te ukoliko jeste na kojoj zakonskoj normi bi se takvo ovlaenje zasnivalo (s obzirom da je novi zakon brisao izriitu normu na kojoj se temeljilo ovlaenje za primenu istranog naela, iz lana 7. stav 3. ranijeg zakona)?
-5-

PARNINI POSTUPAK Odredbom lana 7. stav 1. Zakona o parninom postupku, propisano je da su stranke dune da iznesu sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe dokaze kojima se utvruju te injenice, a stavom 2. istog lana je predvieno da sud utvruje sve injenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva. Stav 1. navedenog lana 7. Zakona o parninom postupku direktno ukazuje na prednost naela dispozicije stranaka, ali na uspostavljanje dunosti stranke da se angauje u postupku, da iznese injenice i predloi dokaze koji idu u prilog njenim tvrdnjama. Sud i dalje ima obavezu da utvrdi sve injenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva, ali ta obaveza suda vie nije propisana kao njegova dunost. Bitne injenice za odluku o osnovanosti zahteva utvruje sam sud i to imajui u vidu materijalno-pravne odredbe koje mu ukazuju koje su to injenice neophodne za utvrenje da bi se pravilno odluilo o osnovanosti postavljenog zahteva. Pri tom uvek se polazi od dunosti stranaka da iznesu i same sve injenice i predloe dokaze na kojima zasnivaju svoj zahtev. Sud e shodno lanu 299. Zakona o parninom postupku, postavljanjem pitanja i na drugi celishodan nain da se stara da se u toku rasprave iznesu sve bitne injenice, da se dopune nepotpuni navodi stranaka o vanim injenicama, da se dopune oznaena dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka i uopte da se prue sva razjanjenja potrebna da bi se utvrdilo injenino stanje vano za odluku. Odredba lana 299. Zakona o parninom postupku, dovodi se u vezu sa stavom 2. lana 7. istog Zakona. Sud moe shodno lanu 245. stav 3. Zakona o parninom postupku izvesti dokaz suoenjem svedoka iji se iskazi razlikuju o bitnim injenicama. Sud e odreene injenice i odreene dokaze utvrivati po slubenoj dunosti samo ako sumnja da strane zloupotrebljavaju pravo odnosno da raspolau zahtevima kojima ne mogu raspolagati u smislu lana 3. stav 3. Zakona o parninom postupku, jer je uloga suda upravo da sprei ovakvo raspolaganje. Druga situacija u kojoj e sud moi da postupa takoe po slubenoj dunosti je situacija kada je posebnim propisima to predvieno, ali onda su posebni propisi upravo osnov i izvor njegovih ovlaenja i razloga takvog postupanja. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

9.
Sud ne moe, bez predloga stranaka, po slubenoj dunosti odrediti izvoenje nekog dokaza, osim ukoliko posumnja da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka ili kada je posebnim propisima to predvieno, a u odsustvu relevantnih dokaza o postojanju spornih injenica zakljuie primenom pravila o teretu dokazivanja. Iz obrazloenja: Pravilno je takoe stanovite prvostepenog suda, da je u situaciji u kojoj je tueni protivtubu podneo, prema stanju u spisima i navodima samog tuenog, sa zahtevom za naknadu tete prouzrokovane upravo isporukom robe po raunu br. 1245 u odnosu na koga je tuba povuena od strane tuioca, zahtev protivtube nije u direktnoj vezi sa tubenim zahtevom (posle povlaenja dela tube koji se odnosio na sporni raun 1245), te da stoga s obzirom da nije ni koneksan, niti je tuba podneta kao kompenzaciona, nije nuno jednovremeno raspravljanje, pa je po protivtubi formiran posebni predmet. Prema iznetom kako je prvostepeni sud pravilno naao da zahtev iz protivtube nije u vezi sa tubenim zahtevom, to je pravilno prvostepeni sud na osnovu lana 192. Zakona o parninom postupku odbio istovremeno raspravljanje, po protivtubi, jer bi to znaajno produilo okonanje ovog postupka. U toku postupka osim navoda o izvrenoj reklamaciji primljene robe, tueni ni-6-

PARNINI POSTUPAK je imao druge navode kojima osporava tubeni zahtev. Navodi u pogledu osporavanja rauna br. 1245 su otklonjeni povlaenjem tube u odnosu na isti. U vezi reklamacije robe po drugim raunima dostavljeni su samo zapisnici komisije tuenog pri prijemu robe, ali tueni ne dostavlja istovremeno i dokaz da su navedeni zapisnici kao reklamacija kvaliteta dostavljeni tuiocu ili da je reklamacija u zakonskom roku upuena izvrena tuiocu na drugi nain a u skladu sa l. 481. i 482. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga je pravilno prvostepeni sud primenio pravila o teretu dokazivanja tako to je naao da teret dokazivanja navedenih reklamacija bio na tuenom a tueni isti nije dokazao i doneo odluku, kojom se tubeni zahtev usvaja i tueni obavezuje na plaanje. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 10865/06 od 23.1.2007. godine)

10.
Dokaz koji je izveden u nekom drugom postupku mogue je koristiti samo uz postojanje saglasnosti obe parnine stranke, a njegova ocena vri se u skladu sa lanom 8. Zakona o parninom postupku (lan 8. i ranije vaeeg Zakona) odn. u sklopu svih drugih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka. Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku bila je sporna bitna injenica - da li je Aneks ugovora od 17.10.2001. godine zaista i potpisan, a to predstavlja prethodno pitanje u odnosu na odluku o zahtevu tuioca u prvostepenom postupku. Prema sadrini priloenog Aneksa ugovora je utvreno da je on sainjen izmeu istih stranaka dana 22.08.2001. godine te da tueni prihvata nastale trokove za produkciju u iznosu od 200.000,00 DEM inkluzivno sa naknadnim danima snimanja do 24.10.2001. godine, te da tuilac sa 4. ratom po osnovnom ugovoru i naknadnim danima snimanja (esta nedelja) dobija iznos od 384.000,00 DEM a da su rokovi za plaanje odreeni zakljuno sa 26.10.2001. godine. Kako je o isplati etvrte rate na ime snimanja po zakljuenom ugovoru pravnosnano presueno presudom Vieg trgovinskog suda od 16.02.2005. godine, to je ostalo sporno pitanje o naknadi za 6. nedelju snimanja, koja - konvertovana u EUR iznosi 77.034,05. S obzirom da je tueni osporio potpis na Aneksu ugovora, prvostepeni sud je pristupio utvrenju bitne injenice, a to je da li je sporni Aneks ugovora zaista i potpisan od strane ovlaenog lica tuenog. Utvrujui tu spornu injenicu prvostepeni sud je imao na raspolaganju dva nalaza sudskih vetaka grafoloke struke, i to jedan koji je priloio sam tueni od 30.05.2002. godine, a koja je u svom nalazu konstatovala da na Aneksu nije potpis ovlaenog lica tuenog, i nalaz i miljenje imenovanog sudskog vetaka grafoloke struke dat u postupku pred Okrunim sudom u Beogradu, a koji je u svom nalazu konstatovao da je uveren da je sporni potpis na Aneksu upravo potpis ovoga. Kod takvog stanja stvari, prvostepeni sud je prihvatio nalaz vetaka dat u postupku pred Okrunim sudom u Beogradu, nalazei da je isti struan i u svemu sainjen u skladu sa pravilima struke a i pored toga to nije data saglasnost tuenog da se on koristi kao dokaz u ovom postupku. Privredni apelacioni sud nalazi da se ovakav stav i zakljuak prvostepenog suda ne moe prihvatiti, jer ni jedan od nalaza i miljenja sudskih vetaka koji su priloeni u spisima predmeta nije uraen u ovom postupku. ak i da jeste - neophodno bi bilo izvesti dokaz supervetaenjem, imajui u vidu oprene stavove u pogledu spornog potpisa, a koji je kljuna bitna injenica za dalje raspravljanje o postavljenom tubenom zahtevu. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 6383/11(1) od 07.12.2011. godine)
-7-

PARNINI POSTUPAK

11.
Pisani dokaz predstavlja akt trine inspekcije o oduzimanju predmeta zbog osnovane sumnje organa uprave u povredu prava intelektualne svojine, koji parnini sud ocenjuje slobodno, samostalno i suvereno, kao i druge izvedene dokaze. Iz obrazloenja: Stranke su dune da iznesu sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe dokaze kojima se utvruju te injenice - lan 7. Zakona o parninom postupku. Saglasno tome, tuilac je predloio da sud odredi privremenu meru, a kao dokaz je priloio odluku trine inspekcije donetu u vrenju njenih ovlaenja primenom odredbi Zakona o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne svojine. Nije predloio druge dokaze radi utvrivanja injenica bitnih za utvrivanje ispunjenosti uslova za odreivanje privremene mere. Isti stav - da je za odreivanje privremene mere dovoljan uslov to to je trina inspekcija izvrila iskljuenje proizvoda iz prometa zbog osnovane sumnje da se radi o povredi prava, ponavlja i u albi. Privredni apelacioni sud prihvata stanovite prvostepenog suda da izneto ne predstavlja dovoljan dokaz o ispunjenosti uslova da se u ovoj fazi postupka odredi privremena mera iskljuenjem navedenih proizvoda iz prometa. Tano je da su odredbama Zakona o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne svojine pojedina ovlaenja u vezi sa zatitom ovih prava data i organima uprave, pa i Ministarstvu trgovine i usluga - Odeljenju trine inspekcije. Inspekcija ima ovlaenje da, kada ima osnovanu sumnju da je izvrena povreda prava, izvri oduzimanje predmeta, da o tome obavesti nosioca prava, kao i lice od koga je roba oduzeta, te da dalje sa robom postupa u zavisnosti od dispozicije stranaka odn. odluke suda. Meutim, iz navedenog ne proizlazi da odluka i akt inspekcije obavezuje sud da na osnovu takvog akta obavezno donese privremenu meru i ne suava njegova ovlaenja kao organa koji je po zakonu ovlaen da postupa u predmetima graanskopravne zatite prava na industrijski dizajn, ukljuujui i odluivanje o privremenim merama, da odluuje suvereno i samostalno, na osnovu injeninog stanja utvrenog na predlog stranaka, te da donese odluku o takvom predlogu. U sutini, kada bi sud bio duan da na osnovu akta bilo kog organa uprave istovremeno donese odluku, to bi znailo da to odluivanje i nije u nadlenosti suda, ve organa uprave. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 14767/10 od 10.01.2011. godine)

12.
Odluivanje suda o zahtevu za utvrenje prava svojine tuioca sa seditem na teritoriji bive republike - lanice SFRJ, proceduralno je uslovljeno zakljuenjem bilateralnog sporazuma izmeu nae zemlje i odnosne drave, kojim e se regulisati procedura reavanja zahteva i ustanoviti dravna tela koja e po takvim zahtevima postupati, dakle odluujui o zahtevima za utvrenje prava na pokretnoj i nepokretnoj imovini pravnih lica, primenom odredaba Sporazuma o pitanjima sukcesije ("Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori", br. 6/2002), to predstavlja prethodno pitanje i osnov za prekid parninog postupka iz lana 215. stav 1. taka 1. Zakona o parninom postupku.
-8-

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima, predmet tubenog zahteva je utvrenje tuioevog prava vlasnitva na poslovnom prostoru u kome se nalazi sedite tuenog i koji je prilikom osnivanja tuenog unet kao osnivaki ulog tuenog preduzea. Tuilac je strano pravno lice sa seditem na teritoriji jedne od republike - bive lanice SFRJ, a tueni je kao pravno lice osnovano od bive poslovne jedinice pravnog prethodnika tuioca sa seditem u Republici S... Vii trgovinski sud je reenjem P. 6029/04 od 29. decembra 2004. godine ukinuo prvostepenu presudu kojom je tubeni zahtev bio usvojen, navodei da je sporni odnos potrebno reiti primenom Sporazuma o pitanjima sukcesije zakljuenim izmeu bivih republika SFRJ kao drava sukcesora. U navedenom reenju ukazano je da prema stanovitu Vieg trgovinskog suda sudska nadlenost nije iskljuena, ve je uslovljena sprovoenjem postupka u skladu sa zakljuenim bilateralnim sporazumom, a sve shodno lanu 4. istog Sporazuma o pitanjima sukcesije i dat je nalog za postupanje. U ponovnom postupku sud je utvrivao relevantne injenice za reenje spora, a to su da li je dolo do zakljuenja bilateralnog sporazuma i koja je procedura odluivanja po zahtevima predviena navedenim sporazumom, koja su tela drave nadlena, da li je tuilac podneo takav zahtev nadlenim telima i da li je po istom sprovedena procedura, kao i koji je ishod navedene procedure, odnosno koja je odluka navedenih tela po zahtevu tuioca. Samo ukoliko bi navedeno telo koje je zakljuenim bilateralnim sporazumom ustanovljeno kao nadleno za odluivanje po zahtevu pravnih lica, osporilo zahtev tuioca, stekli bi se proceduralni uslovi za odluivanje suda po spornom zahtevu. Pravilno postupajui, prvostepeni sud je u smislu odredaba Zakona o parninom postupku po nalozima Vieg trgovinskog suda, utvrdio sve navedene sporne i relevantne injenice, utvrujui da je tuilac podneo zahtev za vraanje imovine Saveznom ministarstvu za ljudska i manjinska prava, shodno uputstvu o sprovoenju Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije koje je donelo Savezno ministarstvo pravde dana 2. septembra 2002. godine i da pri navedenom ministarstvu jo uvek nije formirano radno telo koje bi reavalo po navedenim zahtevima, niti je navedeno ministarstvo odredilo izvrne organe ili druge za sprovoenje svojih odluka. Pravilno je prvostepeni sud, imajui u vidu navedene utvrene injenice, kao i injenicu da o zahtevu tuioca koji je podnet Savetu ministara SCG u vezi realizacije spornog prava koje je predmet ove tube nije doneta odgovarajua odluka, odnosno da se njegov zahtev nalazi u proceduri odluivanja od strane nadlenih tela, naao da se nisu stekli uslovi za donoenje odluke od strane suda povodom zahteva tuioca u ovoj parnici. Navedeno iz razloga to tek ukoliko bi zahtev tuioca bio osporen, stekli bi se uslovi da se postupak nastavi i u pogledu zahteva tuioca donese odgovarajua odluka, to sve ukazuje da je zakljuenje bilateralnog sporazuma i sprovoenje postupka po istom prethodno proceduralno pitanje od koga zavisi dalje postupanje suda po zahtevu za utvrenje prava svojine, pa je stoga pravilno prvostepeni sud na osnovu lana 215. stav 1. taka 1. Zakona o parninom postupku prekinuo postupak do okonanja postupka odnosno procedure po zahtevu tuioca Savetu ministara SCG. Neosnovani su albeni navodi da je sud morao odbaciti tubu i da tuilac nema pravni interes za podnoenje tube za utvrenje sa navedenom sadrinom kao i o preuranjenosti iste, jer se iz navedenih razloga okonanje postupka po proceduri pred Savetom ministara SCG postavlja kao prethodno pitanje proceduralnog karaktera, od koga e zavisiti dalji tok ovog postupka, pa je stoga pravilno prvostepeni sud prekinuo isti do okonanja navedenog postupka. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 8799/05 od 7.11.2005. godine)

13.
Ukoliko je upravni akt konaan i pravosnaan on proizvodi dejstvo u pravnom prometu i parnini sud mora to uzeti u obzir pri donoenju odluke o tubenom zahtevu.
-9-

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: injenica je da je Agencija za privatizaciju, posle otvaranja steajnog postupka nad tuiocem donela reenje kojim je ponitila spornu odluku tuioca od 27. januara 2005. godine. To reenje Agencije po svojoj pravnoj prirodi predstavlja upravni akt, o ijoj se pravnoj valjanosti u pogledu sadrine i nadlenosti odreenog organa za njegovo donoenje kao i u pogledu zakonitosti istog, ne moe raspravljati u parninom postupku, ve iskljuivo u upravnom sporu pokrenutom pred Vrhovnim sudom. Stoga prvostepeni sud je u konkretnoj situaciji morao utvrditi da li je navedeno reenje Agencije za privatizaciju kojim je ponitena odluka tuioca od 27. januara 2005. godine konano i pravosnano, a ne sam ceniti u parninom postupku pravilnost navedenog reenja. Ukoliko je upravni akt konaan i pravosnaan on proizvodi dejstvo u pravnom prometu i parnini sud mora to uzeti u obzir pri donoenju odluke o tubenom zahtevu. Stoga ako je pravosnano navedenim reenjem ponitena odluka tuioca o prodaji spornih nepokretnosti, onda se to mora uzeti u obzir, bez mogunosti preispitivanja pravilnosti iste od strane parninog suda. To bi znailo da je otuenje imovine koje je predmet rasprave izvreno zakljuenjem ugovora bez odgovarajue odluke nadlenih organa, predviene lanom 398a. stav 2. Zakona o preduzeima. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 13222/05 od 16.01.2006. godine)

14.
Parnini sud nema ovlaenja da prethodno pitanje sam reava ako je o njemu pravnosnano odluio redovni sud u upravnom sporu. Iz obrazloenja: "Prema utvrenom injeninom stanju tuiocu je otkazan ugovor o radu zato to je izborno vee M... fakulteta na sednici od 26.6.2002. godine donelo odluku o neizboru tuioca u zvanje redovnog profesora. Tu odluku povodom izjavljenog prigovora, potvruje Savet fakulteta svojom odlukom od 14.7.2003. godine. Pravosnanom presudom Okrunog suda u B... U. 1041/2003 od 7.4.2004. godine ponitena je odluka Saveta fakulteta. Na tako utvreno injenino stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je poniten otkaz ugovora o radu i kada je tuilac reintegrisan u radni odnos, zato to je otpao osnov za davanje otkaza. Pravni osnov za davanje otkaza predstavljala je konana odluka izbornog vea M... fakulteta od 28.6.2002. godine. Ta odluka (upravni akt) od prejudicijelnog znaaja eliminisana je iz pravnog poretka pravosnanom presudom Okrunog suda u B... u postupku sudske kontrole zakonitosti upravnog akta, ime je odluka izbornog vea izgubila svojstvo konanosti. Odlukom suda iz upravnog spora parnini sud je vezan. Vezanost parninog suda proizlazi iz lana 11. ranije vaeeg Zakona o parninom postupku (sada lan 12.) na osnovu tumaenja a contrario (parnini sud je ovlaen da reava prethodno pitanje u kome ne postoji odluka suda ili drugog nadlenog organa). U ovom sluaju parnini sud nema ovlaenje da prethodno pitanje sam (drukije) reava, s obzirom da odluka od prejudicijelnog znaaja ve postoji i da kao pravosnana ima snagu zakonske istine. Imajui u vidu izloeno, bez uticaja su navodi u reviziji da treba praviti razliku izmeu sudske odluke u upravnom sporu koja je doneta "punom jurisdikcijom" i odluke kojom je samo poniten upravni akt. Istaknuto razlikovanje u pogledu odluka povodom kontrole zakonitosti upravnog akta nije od znaaja za parnini sud (koji kao to je istaknuto ne moe da ocenjuje valjanost razloga odluke donete u upravnom sporu). (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 619/05 od 20.09.2005. godine)
- 10 -

PARNINI POSTUPAK

ZAJEDNIKE ODREDBE (lan 15 - 25. ZPP)

15.
Kada je re o meusobnom privrednom odnosu u sporu radi obavljanja delatnosti stvarno je nadlean da postupa Privredni sud. Iz obrazloenja: Tubom u ovom sporu tuioci su traili da se prema tuenom utvrdi da je trafostanica 110/35 KV S., sa pripadajuim zemljitem na kat.parceli 2150/1 KO S, u svojini Republike Srbije (dravnoj svojini) a na korienju EPS Beograd, JKP Elektroistok, to je tueni duan da prizna i dozvoli zemljino knjini upis, a ako to ne uini da je tuilac prvog reda ovlaen da na osnovu prvostepene presude izvri odgovarajui upis u zemljinim knjigama kod prvostepenog suda.Ispitujui po slubenoj dunosti svoju stvarnu nadlenost, a kako se u konkretnom sluaju radi o imovinsko pravnom sporu izmeu dva privredna subjekta u vezi prava korienja objekta trafo stanice sa kat.parcelom na kojoj se objekat nalazi, kao osnovnog sredstva koji slui obavljanju privredne delatnosti prvotuioca kao privrednog subjekta, shodno ovlaenju iz l.17.st.1.ZPP, prvostepeni sud je utvrdio da se u ovoj pravnoj stvari radi o sporu za koji je stvarno nadlean da postupak Privredni sud. I po stavu Vieg suda u Uicu navedeni spor proistie iz ugovornog odnosa privrednih subjekata, JP "Elektromrea Srbije" Beograd i preduzea "V.b.S." A.D. S., a predmet tog ugovornog odnosa su osnovna sredstva preduzea koja su u funkciji obavljanja delatnosti privrednih subjekata, pa proizilazi da je re o meusobnom privrednom odnosu radi obavljanja delatnosti, zbog ega je u ovom sporu nadlean da postupa Privredni sud, saglasno l.15.st.1.a Zakona o sudovima, koji je bio na snazi u vreme pokretanja spora. (Iz Reenja Vieg suda u Uicu G.br.798/10 od 25.5.2010. godine)

16.
O zahtevu za naknadu ratnih dnevnica odluuje se u upravnom postupku, ukoliko u upravnom postupku nije utvreno pravo pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije na isplatu dnevnica, niti on priloi dokaze da mu tuena bez zakonskog osnova po tom reenju uskrauje isplatu. Iz obrazloenja: Pravilno je postupio prvostepeni sud donosei pobijanu odluku jer je tuilac svoj zahtev zasnovao na naknadi neisplaenih dnevnica i od tuene potrauje isplatu dnevnica kao pripadnik rezervnog sastava Vojske Jugoslavije za vreme svog uestvovanja u ratnim dejstvima tokom 1999.godine. Naime, odluka prvostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni odredbe lana 16.ZPP, jer je sud apsolutno nenadlean da postupa u ovoj pravnoj stvari, poto se ne radi o sporu koji spada u sudsku nadlenost, ve u upravnu nadlenost zbog ega je tuba i odbaena.
- 11 -

PARNINI POSTUPAK U smislu lana 1.ZPP redovni sudovi raspravljaju izmeu ostalog u imovinsko pravnim sporovima, osim ako za tu vrstu spora nije posebnim zakonom predviena druga vrsta postupka. Prema Pravilniku o naknadi putnih i drugih trokova u Vojsci Jugoslavije, o zahtevu za naknade po navedenom Pravilniku, izmeu ostalih i za naknadu dnevnica, odluuje se u upravnom postupku. Tuilac uz podnetu tubu nije priloio dokaze da je u upravnom postupku po njegovom zahtevu, a prema odredbama pomenutog Pravilnika, doneto izvrno reenje kojim se utvruje njegovo pravo na isplatu dnevnica, niti dokaze da mu tuena bez zakonskog osnova po tom reenju uskrauje isplatu u celini ili delimino, u kom sluaju bi se radilo o sporu za naknadu tete zbog nezakonitog ili nepravilnog rada organa tuene. (Iz Reenja Vieg suda u Uicu G.br. 1198/2010 od 21.09.2010. godine)

17.
Ako je spor izmeu tuioca - pravnog lica i tuenih obinih prostih suparniara, od kojih je jedan pravno lice, a drugi fiziko lice, pravnosnano okonan samo u odnosu na pravno lice, prestao je i odnos suparniarstva na kome je bila zasnovana stvarna nadlenost trgovinskog suda za fiziko lice, to dovodi do nemogunosti zadravanja stvarne nadlenosti trgovinskog suda za fiziko lice. Iz obrazloenja: Presudom drugostepenog suda odbijena je alba prvotuenog i potvrena presuda Trgovinskog suda u N... u prvom i treem stavu izreke kojom je odlueno o tubenom zahtevu u odnosu na prvotuenog i o zahtevu po protivtubi prvotuenog u odnosu na tuioca. Time je pravosnano presuen navedeni spor u odnosu na prvotuenog i to kako po zahtevu tuioca koji se odnosi na prvotuenog, tako i po protivtubi prvotuenog. Po pravosnanom okonanju navedenog spora izmeu oznaenih stranaka koje su pravna lica, kao nereen je ostao spor po tubi tuioca u odnosu na drugotuenog koji je fiziko lice, a po osnovu ugovora o jemstvu za ispunjenje obaveza prvotuenog. Kako je u ponovnom postupku, po ukidanju dela odluke koja se odnosi na drugotuenog presudom Vieg trgovinskog suda, postupak nastavljen samo u odnosu na drugotuenog koji je fiziko lice, a pravosnano je okonan u odnosu na prvotuenog, te stoga navedeno fiziko lice koje vie nije u odnosu suparniarstva sa pravnim licem (po kom osnovu bi se mogla zasnivati nadlenost trgovinskog suda), to je pravilno prvostepeni sud naao da za reenje navedenog spora po tubi tuioca protiv tuenog fizikog lica trgovinski sud nije nadlean, jer se ne radi o sporu iz lana 15. Zakona o sudovima, pa se stoga pobijanim reenjem oglasio stvarno nenadlenim za postupanje u navedenoj parnici i spise predmeta po pravosnanosti reenja o oglaavanju nenadlenim ustupio Optinskom sudu u N... kao stvarno i mesno nadlenom za reavanje ovog spora. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 9098/05 od 23.12.2005. godine)

18.
Sud tokom celog postupka, po slubenoj dunosti, pazi da li reavanje spora spada u sudsku nadlenost. Kada u toku postupka utvrdi da za reavanje spora nije nadlean sud, nego neki drugi domai organ, oglasie se nenadlenim, ukinue sprovedene radnje u postupku i odbacie tubu.
- 12 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Prvostepeni sud se reenjem oglasio apsolutno nenadlenim za postupanje u sporu po tubi tuioca protiv tuenog nadlenog Odeljenja Republikog geodetskog zavoda, istim ukinuo sve sprovedene radnje a tuba je odbaena. alba tuioca je neosnovana jer je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je za reavanje po tubenom zahtevu nadlean upravni organ u upravnom postupku, a ne sud - saglasno odredbama Zakona o dravnom premeru i katastru. Naime, pazei po slubenoj dunosti (u smislu lana 16. Zakona o parninom postupku) i razmatrajui da li reavanje predmetnog spora spada u sudsku nadlenost, prvostepeni sud je utvrdio da je za reavanje o tubenom zahtevu nadlean da postupa upravni organ u upravnom postupku, a ne sud. Pomenutim Zakonom predvieno je da Republiki geodetski zavod, kao dravni organ, u vrenju javnih ovlaenja u upravnim poslovima dravnog premera, osnivanja i obnove katastra nepokretnosti reava u upravnom postupku u prvom stepenu. Prvostepeni sud je stoga pravilno odluio pobijanim reenjem, koje je doneto uz pravilnu primenu odredaba lana 279. stav 1. taka 1. i lan 280. Zakona o parninom postupku. Izjavljenom albom tuioca se neosnovano ukazuje da je prvostepeni sud bio duan da ispita zato je Sluba za katastar nepokretnosti odbila da postupi po zahtevu tuioca za omeavanje njegove parcele, pa on nije imao drugu alternativu sem da se obrati sudu te da je obaveza suda bila da obavee drugi nadleni organ da izvri svoju zakonsku dunost i obavezu. Naime, shodno lanu 1. Zakona o parninom postupku, ureuju se pravila postupka za pruanje sudske zatite po kojima se i odluuje prilikom reavanja graanskopravnih sporova iz linih, porodinih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih graanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviena druga vrsta postupka. Sud tokom celog postupka, po slubenoj dunosti, pazi da li reavanje spora spada u sudsku nadlenost. Kada u toku postupka utvrdi da za reavanje spora nije nadlean sud, nego neki drugi domai organ, oglasie se nenadlenim, ukinue sprovedene radnje u postupku i odbacie tubu. U konkretnom sluaju, tubenim zahtevom se ne trai inidba na koju sud moe da obavee tuenog, ve omeavanje katastarske parcele uz potovanje povrine iz lista nepokretnosti i oblika iz skice, pa predmet ovog spora ne spada u sudsku nadlenost, ve u nadlenost upravnog organa, a o tome se odluuje u upravnom postupku. (Iz reenja Vieg suda u Uicu, G. 555/2010 od 13.04.2010. godine)

19.
Proputanje nadlene filijale Narodne banke da, u vrenju poverenih javnih ovlaenja, odlui o zahtevu za povraaj carine i drugih uvoznih dabina u postupku ostvarenja prava na izvozne stimulacije, ne moe dovesti do promene zakonom ustanovljene nadlenosti navedenog organa, jer da proputanje nekog organa da postupi u skladu sa poverenim javnim ovlaenjima ne dovodi automatski do ustanovljavanja sudske nadlenosti u parninom postupku, ve daje pravo podnosiocu zahteva da zatitu ostvari u upravnom postupku podnoenjem albe zbog "utanja administracije" drugostepenom organu ili pak pokretanjem upravnog spora. Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem Trgovinski sud u B... oglasio se apsolutno nenadlenim za postupanje u ovom sporu, pa je ukinuo sve sprovedene radnje i odbacio tubu. Iz spisa predmeta kao i
- 13 -

PARNINI POSTUPAK navoda alioca, nesumnjivo proizlazi da osnov postavljenog tubenog zahteva za isplatu iznosa od 876.500,78 dinara, predstavlja zahtev za vraanje 1% vrednosti izvrenog spoljnotrgovinskog posla, po ugovorima o spoljnotrgovinskom poslu, koje je tuilac ostvario tokom 2002. i 2003. godine, a na osnovu prava na podsticaj izvoza, propisan Odlukom o povraaju carinskih i drugih uvoznih dabina i o drugim merama za podsticaj izvoza. Iz sadrine postavljenog tubenog zahteva proizlazi da se u konkretnom sluaju radi o sporu iz imovinsko-pravnih odnosa, ije je reavanje na zakonu zasnovanom odlukom stavljeno u nadlenost ne suda nego drugog domaeg organa. Stoga je prvostepeni sud na osnovu pravilne primene odredbe lana 16. stav 2. Zakona o parninom postupku, naao da nije nadlean za odluivanje u ovome sporu, to je za posledicu imalo i pravilnu odluku o odbacivanju tube. Naime, iz sadrine Odluke o povraaju carinskih i drugih uvoznih dabina i o drugim merama za podsticaj izvoza proizlazi da je ista doneta na osnovu ovlaenja iz lana 61. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, te da je istom ustanovljeno pravo preduzea i drugih pravnih lica koja obavljaju poslove spoljnotrgovinskog poslovanja, na ostvarivanje prava na povraaj carine i drugih uvoznih dabina kao i na druge mere podsticaja izvoza, pod uslovima propisanim tom odlukom. Osim ustanovljavanja samog prava na povraaj carine i drugih uvoznih dabina, navedenom odlukom propisan je i postupak u kome se navedena prava ostvaruju, pa je u lanu 11. propisano da se zahtev za ostvarivanje prava iz odluke podnosi Filijali NBJ nadlenoj prema seditu podnosioca zahteva, dok je u lanu 12. stav 2. propisano da e nadlena Filijala NBJ reenjem odbiti zahtev ukoliko na osnovu podnesene dokumentacije utvrdi da preduzee ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava iz ove odluke. Istovremeno u stavu 3. navedenog lana, propisano je da se protiv reenja iz stava 2. moe izjaviti alba Narodnoj banci Jugoslavije. Iz sadrine navedenog propisa proizlazi dakle da je pomenutom odlukom Narodnoj banci Jugoslavije povereno vrenje odreenih javnih ovlaenja, iz ega dalje proizlazi da je u vrenju istih ona bila duna da u smislu odredbe lana 2. Zakona o optem upravnom postupku, postupa u skladu sa odredbama navedenog zakona. Neosnovan je navod alioca da iz injenice to Narodna banka Jugoslavije nije dravni organ, proizlazi kao logina posledica da ista u svom radu ne donosi upravne akte i ne postupa po pravilima Zakona o optem upravnom postupku. Nasuprot albenim navodima, stvarna nadlenost Narodne banke za odluivanje o ovoj vrsti tuioevih prava ustanovljena je saglasno lanu 17. Zakona o optem upravnom postupku, pomenutom odlukom koja svoju snagu crpi i iz odredaba Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Stoga je u vrenju ovlaenja poverenih navedenom odlukom, Narodna banka Jugoslavije bila duna da postupa po pravilima Zakona o optem upravnom postupku, a to znai da i tuilac, kao podnosilac zahteva za ostvarenje odreenih izvoznih stimulacija ima sva prava koja mu iz navedenog zakona proizilaze. Iz navedenog proizlazi dakle, da je u konkretnom sluaju, proputanje drugotuenog da po zahtevu tuioca donese pozitivno ili negativno reenje, imalo za posledicu tuioevo pravo da u smislu odredbe lana 208. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku izjavi albu drugostepenom organu iz lana 12. stav 3. Odluke o povraaju carinskih i drugih uvoznih dabina i o drugim merama za podsticaj izvoza. injenica na koju se albom ukazuje, da je drugotueni propustio da donese bilo kakvo reenje po podnetom zahtevu, te da je tuiocu uz dopis vratio podnetu dokumentaciju, ne moe dovesti do promene zakonom ustanovljene nadlenosti odreenog organa a u pogledu odluivanja o nekom pitanju. Dakle, proputanje nekog organa da postupi u skladu sa poverenim mu javnim ovlaenjima ne dovodi automatski do ustanovljavanja sudske nadlenosti u parninom postupku, nego naprotiv daje pravo podnosiocu zahteva da zatitu ostvari u upravnom postupku ili pak pokretanjem upravnog spora u situaciji kada nije ustanovljena dvostepenost. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 1763/05 od 24.03.2005. godine)
- 14 -

PARNINI POSTUPAK

20.
Trgovinski sud nije nadlean da u parninom postupku odluuje o zahtevu za plaanje naknade za odvodnjavanje, tj. da utvruje postojanje i visinu ove obaveze, ve je za to nadlean drugi organ - javno vodoprivredno preduzee u okviru javnih ovlaenja koja su mu poverena zakonom, a reenje tog preduzea kao upravni akt kojim se utvruje obaveza plaanja naknade za odvodnjavanje, predstavlja izvrnu ispravu za ije izvrenje je stvarno nadlean sud opte nadlenosti. Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem Trgovinski sud u Z... oglasio se apsolutno nenadlenim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, pa je tubu odbacio kao nedozvoljenu i ukinuo sve sprovedene radnje. Iz spisa predmeta proizlazi da je predmet tubenog zahteva isplata godinjeg iznosa naknade za odvodnjavanje za 2003. godinu, a po osnovu reenja tuioca broj 02072008 od 10. marta 2003. godine. itanjem navedenog reenja utvruje se da je isto doneto na osnovu lana 5. stav 1. Odluke o visini naknade za odvodnjavanje u 2003. godini, a u skladu sa lanom 99. stav 3, l. 100, 101. i 107. Zakona o vodama. Navedeno reenje tuilac je doneo u vrenju svojih zakonom mu poverenih javnih ovlaenja, te stoga isto po svojoj pravnoj prirodi predstavlja upravni akt iz lana 96. Zakona o vodama, a saglasno lanu 18. Zakona o optem upravnom postupku. Naime, u konkretnom sluaju radi se o naplati naknade kao obavezne dabine, a ne o naknadi koja se plaa za izvrenu uslugu. Ovo stoga to je lanom 99. Zakona o vodama propisano da se sredstva za finansiranje vodoprivredne delatnosti obezbeuju iz vie vrsta naknada od kojih neke predstavljaju javni prihod, a neke predstavljaju prihod javnog vodoprivrednog preduzea ovde tuioca. Iz navedenog proizlazi da za utvrivanje kako postojanja same obaveze plaanja naknade za odvodnjavanje, tako i njene visine, nije nadlean sud u smislu odredaba lanova 12. Zakona o sudovima (odnosno lana 21. Zakona o ureenju sudova), te lana 15. Zakona o sudovima (koji je i dalje na snazi u smislu lana 84. Zakona o ureenju sudova). Naprotiv, radi se o pravnoj stvari za ije je utvrivanje nadlean subjekt odreen posebnim zakonom, a u smislu lana 18. Zakona o optem upravnom postupku u vezi lana 96. Zakona o vodama. Iz navedenog proizlazi da je u konkretnom sluaju prvostepeni sud pravilno zakljuio da za reavanje spornog odnosa nije nadlean sud nego drugi domai organ, te da je na osnovu pravilne primene odredbe lana 16. stav 2. Zakona o parninom postupku u svemu doneo pravilnu odluku. Na pravilnost pobijane odluke nije od uticaja injenica to je po osnovu tuioevog predloga za izvrenje na osnovu verodostojne isprave doneto reenje Iv. broj 832/04 od 20. aprila 2004. godine, te reenje pod istim brojem od 7. juna 2004. godine, kojim je konstatovano da e se postupak nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Ovo stoga to pogrean uput suda ne moe menjati apsolutnu nadlenost suda. Kako iz gore navedenog proizlazi da u konkretnom sluaju za utvrivanje obaveze plaanja naknade za odvodnjavanje i njene visine nije nadlean sud, nego drugi organ odnosno javno preduzee u obimu poverenih mu javnih ovlaenja, to nije bilo mesta donoenju gore navedenih reenja. Sud je cenio albene navode o tome da je poev od 2001. godine Uprava prihoda prestala sa prinudnom naplatom neisplaenih dugovanja po osnovu naknade za odvodnjavanje, iz ega bi proizlazilo da tuilac ukazuje da je za sprovoenje prinudne naplate nadlean sud. Iako u ovom konkretnom sporu nije sporno pitanje nadlenosti suda za sprovoenje izvrenja nego nadlenosti suda za meritorno presuenje u parninom postupku, radi pravne pouke tuioca, a u cilju olakavanja ostvarenja njegovih prava, ovaj sud kao drugostepeni dae sledee pravno miljenje.
- 15 -

PARNINI POSTUPAK Po nalaenju ovog suda reenje tuioca broj 02072008 od 10. marta 2003. godine predstavlja izvrnu ispravu u smislu lana 16. stav 2. taka 2. Zakona o izvrnom postupku, ije se izvrenje sprovodi prema odredbama l. 261, 264. stav 1, l. 265. i 266. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku. Stoga je tuilac imao mogunost da navedeno reenje snabde klauzulom izvrnosti i potom dostavi nadlenom sudu na izvrenje. Za sprovoenje navedenog izvrenja bio bi nadlean sud opte nadlenosti jer njegova nadlenost proizlazi iz lana 21. stav 2. Zakona o ureenju sudova. Ovo stoga to za ovu vrstu izvrenja nije propisana nadlenost trgovinskog suda, niti u lanu 15. Zakona o sudovima (koja je odredba i dalje na snazi u smislu propisa iz lana 84. Zakona o ureenju sudova), kao ni lanom 24. Zakona o ureenju sudova. Kako navedeno reenje u sebi sadri naplatu dela javnih prihoda, isto bi se moglo prinudno naplatiti i preko Poreske uprave, a u skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ali nema nikakve smetnje da se isto prinudno naplati i preko suda (na gore opisani nain) jer je u navedenoj naknadi sadrana i naknada koja predstavlja prihod tuioca, pri emu bi postojala obaveza tuioca da deo javnih prihoda prenese na za to posebno odreeni raun. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 8468/04 od 16.11.2005. godine)

21.
Postojanje osporenog potraivanja za neizmirenu poresku obavezu ustanovljenu izvrnim reenjem upravnog organa, utvruje se u sudskom postupku pred mesno nadlenim trgovinskim sudom, a ne u upravnom postupku pred nadlenim upravnim organom. Iz obrazloenja: "U konkretnom sluaju pogreilo je steajno vee kada je na parnicu uputilo tuioca kao steajnog poverioca koji je za prijavljeno potraivanje imao izvrnu ispravu. U situaciji kada je steajni upravnik osporio prijavljeno potraivanje steajnog poverioca zasnovano na izvrnoj ispravi, tada je steajno vee moralo da shodno odredbi lana 127. stav 2. Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji uputi na parnicu steajnog dunika radi utvrenja da ne postoji prijavljeno potraivanje steajnog poverioca zasnovano na izvrnoj ispravi. Pri tome, prvostepeni sud nije imao u vidu da tuilac poseduje izvrnu ispravu, te da tueni osporavanje utuenog potraivanja moe zasnovati samo na razlozima iz lana 51. stav 1. taka 4. i 8. Zakona o izvrnom postupku. Meutim, kada je ve steajno vee dalo pogreno uputstvo i kada je prvostepeni sud utvrdio prijavljeno potraivanje tuioca kao steajnog poverioca prema tuenom kao steajnom duniku, tada nije bilo mesta da Vii trgovinski sud nae da reavanje predmetnog spora ne spada u sudsku nadlenost, ve u nadlenost upravnog organa. Tano je da je predmet prijavljenog potraivanja neplaena poreska obaveza i zatezna kamata zbog docnje u isplati ove poreske obaveze i da je postupak u kome se utvruje i naplauje porez poseban upravni postupak u smislu odredaba l. 11, 33, 34 i 54. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Vii trgovinski sud je meutim prevideo da je poreska obaveza tuenog prema tuiocu utvrena na osnovu izvrenog reenja tuioca. Izvrno reenje tuioca doneto u upravnom postupku predstavlja izvrnu ispravu. Stoga se vie ne radi o postupku utvrivanja i naplate poreza, ve o postupku u kome se utvruje da li i dalje postoji prijavljeno potraivanje tuioca prema tuenom, odnosno da li je tueni izmirio utvreno potraivanje iz poreskog reenja ili je to poresko reenje poniteno, preinaeno ili na drugi nain stavljeno van snage. Ove okolnosti mogu se utvrivati samo u sudskom postupku." (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 258/2005 od 7. jula 2005. godine)
- 16 -

PARNINI POSTUPAK

22.
Odredbe Zakona o preduzeima o proceni uloga u stvarima i pravima od strane ovlaenog procenjivaa, odnosno osnivaa drutva s ogranienom odgovornou, ne iskljuuju sudsku nadlenost kada je u pitanju spor osnivaa o visini osnivakih udela. Iz obrazloenja: Pobijanim reenjem P. 147/04 od 8.3.2005. godine prvostepeni sud je u izreci pod I odbio prigovor apsolutne nenadlenosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. U izreci pod II odbio je prigovor da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparninog postupka, i u izreci pod III odbio je prigovor da je tuba za utvrenje nedozvoljena. Drugotueni u albi ukazuje da nije bilo mesta donoenju oalbenog reenja, te da prvostepeni sud pogreno tumai tubeni zahtev sa ciljem da opravda osnovanost voenja parnice u ovoj pravnoj stvari. Daljim navodima albe ukazuje da se oigledno moe utvrditi da je predmet tubenog zahteva visina uloga lanova drutva. Sporno pitanje izmeu istih je pre svega visina nenovanog uloga drugotuenog. Tuioci osporavaju visinu istog uloga, ne priznajui reenje Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom od 11.9.2002. godine, kojim je utvrena vrednost uloga u mainama i opremi drugotuenog, kao ni izvetaj ovlaenog procenjivaa iz juna 2003. godine. Daljim albenim navodima tueni drugog reda ukazuje da sud ne moe da odluuje o spornom pitanju visine uloga lanova, jer predmet nisu pravna, ve faktika pitanja, tj. visina uloga. Po daljim navodima alioca, stranke to mogu da utvrde sporazumno, ili ovlaeni procenjivai, te da prvostepeni sud pogreno zakljuuje da odredbe lana 339. u vezi lana 200. Zakona o preduzeima ne iskljuuju sudsku nadlenost. Osim toga, tueni drugog reda ukazuje da reenje o obezbeenju dokaza ne moe biti usvojeno od strane suda kao dokazno sredstvo za utvrivanje injenice visine duga, kako to pogreno zakljuuje prvostepeni sud kada svoje stanovite zasniva na reenju donetom u obezbeenju dokaza R. 717/03 od 20.11.2003. godine, uz navoenje da je navedenim reenjem, odnosno procenom vetaka, kao sastavnim delom, istog utvrena visina nenovanog uloga, a da bi i pored toga, u parninom postupku odredio izvoenje dokaza putem nalaza i miljenja vetaka sa predmetnom utvrivanja visine uloga stranaka. Dalje ukazuje na pogrenu odluku prvostepenog suda donetu u izreci pod III. Predloio je da se oalbeno reenje preinai saglasno navodima albe, tako to bi se usvojili procesni prigovori i Trgovinski sud u B... oglasio apsolutno nenadlenim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Vii trgovinski sud je naao da alba nije osnovana. Iz stanja u spisima proizlazi da su tuioci tubom te deklarativno postavljenim tubenim zahtevom traili da se utvrdi suvlasniki udeo u Preduzeu za proizvodnju i trgovinu "E..." DOO u B.., tako to bi sud utvrdio da ukupan kapital navedenog preduzea iznosi 378.699.17 USD, a pojedinani ulozi osnivaa i lanova iznose: tuioca prvog reda - D.D. iz B.., iznos od 102.000,00 USD, to predstavlja 26,94% suvlasnikog udela; tuioca drugog reda - D.V. iz B.., iznos od 25.500,00 USD, to predstavlja 6,73% suvlasnikog udela; tuenog drugog reda inostranog preduzea, iznos od 251.199,17 USD, to predstavlja 66,33% suvlasnikog udela. Tubeni zahtev zasniva se na sledeim injenicama: Tuioci i drugotueni su osnivai pomenutog preduzea. Na bazi odluke o poveanju kapitala drugotueni se obavezao da e osnovani kapital preduzea poveati za 327.882,56 USD i da e isti staviti na raspolaganje u roku od est meseci, to nije uinio, poto je maine i opremu za fabriku tj. ulog u stvarima pokuao da unese na osnovu sporne procene procenitelja. Pokuao je da prevarom unese polovne i neupotrebljive maine, kao nove i da predstavi da iste vrede 327.882,56 USD, iako je njihova vrednost 251.199,17 USD, te da na taj nain prevari i
- 17 -

PARNINI POSTUPAK oteti tuioce. Na ovaj nain bi drugotueni upisom nerealnog osnivakog udela stekao 75% vrednosti osnivakog udela i po statutu preduzea smenio prvotuioca D.D, direktora i osnivaa, i tako imao pravo odluivanja. Kao dokaz priloili su: ugovor o osnivanju preduzea "E..." DOO u B... od 11.6.2001. godine, reenje Trgovinskog suda u B... Fi. br. 5393/01 od 15.6.2001. godine, odluku o poveanju kapitala od 20.7.2002 godine, ugovor o izmeni ugovora o osnivanju preduzea "E..." DOO u B... od 1.8.2002.. godine, odluku o poveanju kapitala preduzea "E..." DOO u B..., od 27.2.2003. godine, ugovor o ustupanju osnivakog uloga od 27.3.2003 godine, reenje Trgovinskog suda u B... V Fi. br. 10830/03 od 12.11.2003. godine, albe na reenje Trgovinskog suda u B... FI. br. 10830/03 od 12.11.2003. godine, dopunu albe na reenje Trgovinskog suda u B... V Fi.br. 10830/03 od 12.11.2003. godine, krivinu prijavu, nalaz i miljenje procenitelja "I..." od 25.6.2003. godine. Drugotueni je istakao procesne prigovore, o kojima je sud odluio ovim reenjem. Saglasno iznetom, a imajui u vidu navode tuenog drugog reda isticane u toku trajanja prvostepenog postupka, a posebno sada cenei i date albene razloge, drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je doneo oalbeno reenje i odbio sve procesno-pravne prigovore tuenog drugog reda, dajui razloge, koje prihvata i ovaj sud i alioca na iste upuuje. Prvostepeni sud svoju odluku u delu kojim je odbio prigovor apsolutne nenadlenosti pravilno zasniva na odredbi lana 16. stav 1. Zakona o parninom postupku (Slubeni glasnik RS, br. 125/04), nalazei utemeljenje za takvo stanovite u odredbama lana 200. Zakona o preduzeima ("Slubeni list SRJ", br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 i 36/02) pod naslovom "Izvetaj o ulozima u stvarima i pravima" koji propisuje: "(1) Ako se za osnivanje akcionarskog drutva obezbeuju ulozi u stvarima i pravima, akcionari, pre prijave za upis u registar, sainjavaju i potpisuju izvetaj o ulozima u stvarima i pravima. (2) U izvetaju se posebno navode predmeti uloga i isprave o proceni uloga u stvarima i pravima koju je izvrio ovlaeni procenjiva, odnosno osnivai, kao i dokazi o stavljanju tih stvari i prava na raspolaganje drutvu. (3) Ako se u akcionarsko drutvo kao ulog unosi preduzee, uz izvetaj iz stava 1. ovog lana prilae se bilans preduzea za poslednje dve poslovne godine, kao i isprava o proceni vrednosti preduzea. U lanu 339. Zakona o preduzeima propisano je da se "na izvetaj o ulozima u stvarima i pravima drutva s ogranienom odgovornou shodno se primenjuju odredbe lana 200. ovog zakona". Iz izloenog proizlazi da prvostepeni sud pravilno zakljuuje da citirane odredbe Zakona o preduzeima ne iskljuuju sudsku nadlenost kada je u pitanju spor o visini osnivakih udela, kako to pogreno navodi tueni drugog reda u albi. Po nalaenju ovoga suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u albi tuenog drugog reda, jer se na reenje ove pravne stvari imaju primeniti odredbe Zakona o preduzeima ("Slubeni list SRJ", br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 i 36/02) koji je vaio u vreme nastanka spornog odnosa, a ne Zakon o privrednim drutvima ("Slubeni glasnik RS", br. 125/2004), jer u lanu 457. Zakona o privrednim drutvima nije predviena njegova retroaktivna primena na sporove koji su nastali pre stupanja na snagu. Pozivanje tuenog drugog reda u albi da prvostepeni sud pogreno tumai tubeni zahtev, bez uticaja je na drugojaije odluivanje u ovoj pravnoj stvari kada su u pitanju istaknuti procesno pravni prigovori. Ovo zbog toga to iz stanja u spisima, te i obrazloenja oalbenog reenja, proizlazi da tuioci podnoenjem tube u sutini trae utvrenje pravnog odnosa - utvrenje suvlasnikih udela u odreenom procentu - odreenoj srazmeri, a ne trae procenu vrednosti nenovanih uloga o emu je odlueno u postupku obezbeenja dokaza u predmetu R-717/03, zbog ega je pravilno odbijen prigovor tuenog drugog reda, da bi dalji postupak trebalo sprovesti po pravilima van parninog postupka. Saglasno iznetom, pravilno prvostepeni sud zakljuuje da u ovoj pravnoj stvari nema mesta obustavi parninog postupka po lanu 19. stav 1. Zakona o parninom postupku. Ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u albi tuenog drugog reda, posebno da je tubeni zahtev za utvrenje visine uloga osnivaa u suprotnosti sa odredbom lana 187. Zakona o parninom po- 18 -

PARNINI POSTUPAK stupku, te da se tubom za utvrenje ne moe traiti utvrenje postojanja odreenih injenica. Ovo zbog toga, to iz tube, te postavljenog tubenog zahteva, proizlazi da ovde tuioci ne trae procenu vrednosti nenovanih uloga, ve u sutini trae utvrenje pravnog odnosa utvrenje suvlasnikih udela u odreenom procentu, srazmeri (26,94% prema 6,73% prema 66,33%), a na osnovu procene vrednosti nenovanih uloga, koja je ve izvrena u postupku obezbeenja dokaza. Stoga, pravilno prvostepeni sud zakljuuje da se u konkretnom sluaju radi o spornom pravnom pitanju koje treba raspraviti kao spor o udelu, kao pravnom odnosu, a ne o vrednosti nenovanog uloga, kao pravnoj injenici. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 4660/05 od 17.06.2005. godine)

23.
Odluivanje o zahtevu da se obavee tueni da sredstva ostvarena privatizacijom prenese u Republiki fond za penzijsko invalidsko osiguranje, ne spada u sudsku nadlenost, ve se radi o upravnoj stvari iz nadlenosti Ministarstva privrede, koje obavlja poslove koji se odnose na privatizaciju, a u okviru toga i da, vrei nadzor nad primenom odredaba Zakona o privatizaciji, utvruje da li su sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije koriena za finansiranje republikog fonda nadlenog za penzijsko invalidsko osiguranje. Iz obrazloenja: Iz navoda tube proizlazi da je dana 31. decembra 2003. godine zakljuen Ugovor o prodaji drutvenog kapitala UDTP "C.G." i to metodom javne aukcije izmeu Agencije za privatizaciju i direktora tuioca, pri emu je kupac platio odjednom kupoprodajnu cenu. Meutim, sredstva ostvarena od privatizacije nisu u skladu sa lanom 60. Zakona o privatizaciji, uplaena Republikom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje radnika. Tuilac je istakao da privatizovano preduzee ima 104 radnika, od kojih bi polovina koristila naknadu kod Trita rada ili bi otila u penziju. Kako kod Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje nije iz sredstava ostvarenih privatizacijom, uplaen doprinos za radni sta ostvaren u preduzeu, to radnici istog ne mogu ostvariti navedena prava. S obzirom na iznete razloge tuilac je predloio da sud donese presudu kojom e obavezati tuenog da sredstva ostvarena privatizacijom prenese u Republiki fond za penzijsko invalidsko osiguranje. Pravilno pri ovakvom stanju stvari prvostepeni sud nalazi da u smislu lana 16. stav 1. Zakona o parninom postupku odluivanje o zahtevu tuioca ne spada u sudsku nadlenost, ve se u konkretnom sluaju radi o upravnoj stvari. lanom 41b. stav 1. Zakona o privatizaciji propisano je da se sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije uplauju na raun Agencije za privatizaciju. Stavom 2. istog lana propisano je da se sredstva iz stava 1. lana 41b. posle izmirivanja trokova prodaje u postupku privatizacije, uplauju na uplatni raun budeta Republike Srbije. lanom 60. Zakona o privatizaciji propisano je da se sredstva iz lana 41b. stav 2. koriste, izmeu ostalog, i za finansiranje republikog fonda nadlenog za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. lanom 62. Zakona o privatizaciji propisano je da nadzor nad primenom odredaba zakona i propisa donetih na osnovu Zakona o privatizaciji vri Ministarstvo nadleno za poslove privatizacije. Dakle, Zakonom o privatizaciji propisana je nadlenost upravnog organa i to ministarstva nadlenog za poslove privatizacije da vri nadzor nad primenom zakona pa i odredbe lana 60. Zakona o privatizaciji. lan 62. stav 2. Zakona propisuje da kontrolu rada ministarstva nadlenog za poslove privatizacije u sprovoenju postupka privatizacije vri nadzorni odbor Narodne skuptine Republike Srbije. Dakle, pri ovakvom stanju stvari pravilno prvostepeni sud zakljuuje da mini- 19 -

PARNINI POSTUPAK starstvo nadleno za poslove privatizacije moe utvrivati, u konkretnom sluaju, po pravilima upravnog postupka da li su sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije koriena za finansiranje republikog fonda nadlenog za penzijsko invalidsko osiguranje. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 2943/05 od 21.04.2005. godine)

24.
U situaciji kada postoje sporovi sa inostranim elementom u kojima je mogua prorogacija, preuranjeno je oglaavanje meunarodne nenadlenosti odmah po prijemu tube. U ovakvim sluajevima tuba se ne odbacuje, ve je potrebno istu dostaviti na odgovor tuenom, pa ako se tueni izjasni ili se na drugi nain upusti u raspravljanje a ne prigovori nadlenosti, smatrae se da je dao pristanak da mu sudi domai sud. Iz obrazloenja: Pobijanim reenjem Trgovinski sud u B... oglasio se nenadlenim i odbacio tubu. Navedena odluka nije pravilna, jer je zasnovana na pogrenom pravnom shvatanju prvostepenog suda. lanom 15. Zakona o parninom postupku, predvieno je da sud ocenjuje sopstvenu nadlenost prema okolnostima koje su postojale u momentu podnoenja tube (dostavljanja ove sudu), te predvia da naknadna promena injeninog sklopa nee dovesti do gubitka nadlenosti ukoliko bi, prema izmenjenim injenicama, bio nadlean drugi nadleni sud iste vrste. To znai, da se nadlenost ocenjuje po navodima tube i stanju poznatom sudu, u momentu kada mu je tuba dostavljena. Ukoliko sud, prema okolnostima tog momenta, ustanovi da je nadlean, kasnija izmena okolnosti koja bi dovela do gubitka nadlenosti suda koji se nadlenim oglasio, nee dovesti do gubitka nadlenosti ona se zamrzla (tj. zamrznuto je i injenino stanje), okamenila perpetuatio fori. Ovde se pita koji je momenat bitan za ocenu meunarodne nadlenosti jugoslovenskog suda i da li izmena injenica koja uzrokuju gubitak nadlenosti jugoslovenskog pravosua vodi oglaavanju sudova nenadlenim, ili dolazi do ustaljivanja nadlenosti, isto kao to je to po Zakonu o parninom postupku za interne stvari. Pitanje je, dakle, deluje li princip perpetuatio fori u formi perpetuatio iurisdictionis. Zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja ("Slubeni list SFRJ" br. 43/82, 72/82 i "Slubeni list SRJ" br. 46/96), predvia da je za ocenu nadlenosti domaeg pravosua merodavan momenat kada je parnica poela tei, dakle momenat dostavljanja tube tuenom. I to je sve. Iz ovakve odredbe proizilaze tri nesporna zakljuka: 1. zakon eksplicitno regulie samo pitanje momenta merodavnog za ocenu nadlenosti jugoslovenskih sudova; 2. zakon predvia kao relevantan momenat koji je razliit od onoga za koji Zakon o parninom postupku vezuje ocenu interne nadlenosti poetak toka postupka, a ne momenat pokretanja postupka (parnice); 3. zakon nita ne kae eksplicitno o ustaljivanju meunarodne nadlenosti. Ovde je osnovno pitanje (dilema), da li je zakonodavac svesno napustio kriterijum momenta koji sadri Zakon o parninom postupku i pomerio ga na vremenski kasniji momenat momenat dostavljanja tube tuenom ili je u pitanju redakcijska nespretnost. Drugostepeni sud se opredeljuje da je u pitanju svesni akt zakonodavca. Perpetuatio fori slui da bi se spreile manipulacije u vezi sa nadlenou, do kojih dokazi usled injenice da su osnovne nadlenosti, esto, varijabilne take vezivanja. Iz toga sledi da njihovom svesnom promenom tueni moe uticati na odugovlaenje postupka, ukoliko bi se sud koji je zasnovao nadlenost, zbog promene domicila, ima oglasiti nenadlenim, a novi sud bi imao zasnovati svoju nadlenost. Zato naelo pravne sigurnosti i ekonominosti postupka govori u prilog ustaljivanja nadlenosti. Sama mogunost zlou- 20 -

PARNINI POSTUPAK potreba e se smanjiti ukoliko se jedan momenat uzme kao bitan, i posle njegovog proteka dolazi do ustaljivanja nadlenosti, znai, ukoliko se prenebregava kasnija izmena injeninog stanja. Poto do zloupotreba moe doi najee, poto je tueni saznao da je tuen, a to je po pravilu momenat kada dobije tubu, s jedne strane, i kako je dostava dugotrajniji proces u stvarima sa stranim elementom nego bez njega (najee je dostava u inostranstvo), s druge strane, logino je da je zakonodavac pomerio momenat relevantan za ocenu nadlenosti sa momenta dostavljanja tube sudu, na dostavljanje tube tuenom. Time se maksimalno izalo u susret normalnom odvijanju ivota, toku stvari, u spreavanju i mogunosti naknadnih, svesnih i namernih manipulacija. Dakle, relevantan momenat za ocenu postojanja meunarodne nadlenosti je momenat dostavlja tube tuenom, kako to i u zakonu pie. Sud ex offo ocenjuje da li je nadlean meunarodno, prema injeninom stanju vezanom za momenat dostavljanja tube tuenom, a koje mu je poznato i u tubi navedeno. Samo ukoliko se uzme da lan 81. citiranog zakona sadri u sebi i pravilo o ustaljivanju meunarodne nadlenosti, a ne samo pravilo o momentu relevantnog za procenu postojanja nadlenosti, on ima puni smisao. Zbog toga treba smatrati da ga on i sadri, ukoliko u momentu dostavljanja tube tuenom bude uspostavljena nadlenosti domaeg pravosua, naknada izmena injenica nee uticati na njen gubitak. Domai sud e ostati nadlean i ukoliko se na primer, posle dostavljanja tube promeni domicil tuenog na kome je bila zasnovana nadlenost domaeg suda. Ona se okamenjuje. Takoe, domai sud bi imao da nastavi postupak i ukoliko je pogreno procenio da je nadlean, ali kasnija izmena injenica zaista dovede do njegove nadlenosti, iz razloga celishodnosti. U konkretnom sluaju, prvostepeni sud oigledno uopte nema u vidu i ne uzima u obzir lan 81. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, koji u sebi sadri i pravilo o ustaljivanju meunarodne nadlenosti, ali i pravilo o momentu relevantnom za procenu postojanja nadlenosti. Meunarodna nadlenost je apstraktna nadlenost, jer se odnosi na ovlaenje svih sudova u jednoj zemlji da postupaju u odreenoj stvari. Meunarodna, stvarna i mesna nadlenost procesna su pretpostavka izmeu kojih postoje odreene slinosti. Ipak, ove vrste nadlenosti treba razlikovati i u praksi posebno ispitivati, jer su posledice njihovog nepostojanja razliite. Nain utvrivanja meunarodne i mesne nadlenosti i posledice nenadlenosti, regulisane su Zakonom o parninom postupku. U principu, sud pazi na svoju meunarodnu nadlenost po slubenoj dunosti u toku celog postupka (apsolutna nadlenost). Meutim, za ocenu meunarodne nadlenosti bitne su injenice koje postoje u vreme kada parnica poinje da tee (lan 81. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja). To znai da se meunarodna nadlenost ustaljuje i kasnije promene ne dovode do gubitka meunarodne nadlenosti. Tano je da kada utvrdi da nije meunarodno nadlean, sud je obavezan da se po slubenoj dunosti oglasi nenadlenim, da ukine sve radnje u postupku i odbaci tubu. Meutim, od ovog pravila se odstupa u sporovima u kojima nadlenost zavisi od pristanka tuenog. Treba smatrati da nadlenost zavisi od pristanka tuenog u sporovima u kojima je mogua prorogacija nadlenosti. Na odreene oblike svoje nenadlenosti sud pazi po slubenoj dunosti i u povodu prigovora tuenog samo do odreenog momenta u razvoju postupka. Stoga, ako u takvim sluajevima sud propusti da utvrdi svoju nadlenost (ex offo) te ako ni tueni ne prigovori njegovoj nenadlenosti, on e postati nadlean. Ova se procesna pojava naziva presumirana ili preutna prorogacija (prorogatio tacita) zbog toga to se iz okolnosti da je tuilac podneo tubu nenadlenom sudu te da tueni nije prigovorio nenadlenosti suda izvodi zakljuak o konkludentnom pristanku na nadlenost tog suda. U domaem parninom postupku mogua je preutna prorogacija stvarne i mesne nadlenosti. Sporno je, da li je mogua prorogacija meunarodne nadlenosti. Tano je da postoji miljenje da, de lege lata takva prorogacija ne bi bila doputena i to stoga to sud na svoju apsolutnu nadlenost pazi po slubenoj dunosti u toku celog postupka, dakle drukije nego na mesnu i neke oblike stvarne nadlenosti u pogledu kojih je preutna prorogacija mogua. Meutim, suprotan stav mogao bi nai
- 21 -

PARNINI POSTUPAK uporite u odredbi lana 50. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja po kojoj se, u sluaju kad nadlenost suda zavisi od pristanka tuenog da sudi domai sud, smatra da je tueni dao pristanak podnoenjem odgovora na tubu odnosno prigovora na platni nalog, a nije osporio nadlenosti ili se upustio u raspravu. Naime, osim na sluajeve u kojima je izriito zakonom predvieno da nadlenost domaeg suda zavisi od pristanka tuenog (te sluajeve navodi i prvostepeni sud citirajui relevantne odredbe Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja), odredba lana 50. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, moe se odnositi i na sluajeve prorogacije meunarodne nadlenosti, budui da je i ovde za utemeljenje nadlenosti domaeg suda potreban svojevrstan pristanak tuenog. Ovakva interpretacija odredbe lana 50. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja , je relativno iroka, ali bi njoj u prilog govorilo vie razloga. Najpre, ona omoguava da se i u pogledu meunarodne nadlenosti postigne ono to se i inae postie preutnom prorogacijom mesne i nekih oblika stvarne nadlenosti. Zatim, pomanjkanje jurisdikcije domaeg suda u sluaju kada se njegova meunarodna nenadlenost moe ukloniti prorogacijom ne bi trebalo izjednaavati sa pomanjkanjem jurisdikcije u ostalim sluajevima. U prvom se sluaju radi o nedostatku jurisdikcije koja se moe otkloniti dispozicijom stranaka, u drugom ne. Zato se i potreba da se insistira na primeni odredbe lana 16. Zakona o parninom postupku, u ta dva sluaja ne namee istim intenzitetom i iz istih razloga. Bio bi preterati formalizam insistirati na primeni stroge odredbe lana 16. Zakona o parninom postupku i u sluaju kad se nedostatak jurisdikcije moe dispozicijom stranaka otkloniti. Dalje, ni interesi tuenog ne bi ovakvim pristupom bili bitno ugroeni, ve samim tim to je propustio da prigovori nenadlenosti domaeg suda, tueni je pokazao da mu nije stalo do toga da taj sud ne odluuje o njegovoj pravnoj stvari. Konano, prihvatanjem preutne prorogacije pribliili bi smo se reenjima koja su usvojena i u veini evropskih zemalja i nizu meunarodnih konvencija. Dakle, sud jeste obavezan da se po slubenoj dunosti oglasi nenadlenim, da ukine sve radnje u postupku i odbaci tubu, kada utvrdi da nije meunarodno nadlean. Meutim, od ovog pravila, odstupa se u sporovima u kojima nadlenost zavisi od pristanka tuenog. Treba smatrati da nadlenost zavisi od pristanka tuenog u sporovima u kojima je mogua prorogacija nadlenosti. Sporovi iz ugovora su tipini primer sporova koji spadaju u prorogiranu nadlenost, jer je kod njih dozvoljeno, a i najee je, ugovaranje nadlenosti (i izriito i preutno). Dakle, poenta zauzetog pravnog stava nije samo u tome da u sporovima u kojima je mogue zasnivanje nadlenosti na osnovu pristanka tuenog momenat donoenja odluke o meunarodnoj nadlenosti suda odlae se do trenutka kada tueni da odgovor na tubu ili svoju prvu izjavu na pripremnom roitu, odnosno na prvom roitu za glavnu raspravu. Poenta je u tome da u sporovima sa inostranim elementom u kome je mogua prorogacija, o kome se u konkretnom sluaju radi, sud je duan da se oglasi nenadlenim po slubenoj dunosti, tek onda ukoliko tueni uopte ne odgovori na tubu i neodazove se pozivu suda da prisustvuje pripremnom roitu, a po zakonu ne postoji drugi osnov za zasnivanje nadlenosti, osim pristanka tuenog. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 3065/05 od 3.09.2005. godine)

25.
Da li je u smislu lana 52. Zakona o parninom postupku za postupanje nadlean trgovinski sud na ijem podruju se nalazi carinarnica Uprave carina Republike Srbije koja je oduzela robu sa krivotvorenim igom, obzirom da su i tuilac i tueni pravna lica iz inostranstva, a neophodno je hitno postupanje i odluivanje o privremenim merama u smislu odredbi Zakona o igovima, obzirom da se radi o sporovima zbog povrede iga?
- 22 -

PARNINI POSTUPAK Povreda iga predstavlja sluaj nanoenja vanugovorne tete. Graanskopravna zatita iga blie je regulisana Zakonom o igovima (""Slubeni list SCG"", br. 61/04), a na meunarodnom planu ova materija regulisana je Pariskom konvencijom za zatitu intelektualne svojine. Graanskopravna zatita iga se ostvaruje u parninom postupku pred nadlenim sudom. Prema lanu 15. stav 1. taka ) Zakona o sudovima (""Slubeni glasnik RS"," br. 46/91, 60/91, 18/92 i 71/92), za sporove koji se odnose na zatitu i upotrebu firme i igova, kao i na nelojalnu konkurenciju, stvarno je nadlean privredni sada trgovinski sud, ako se kao stranke pojavljuju preduzea i druga pravna lica, imaoci radnji kao i strana fizika i pravna lica. Povreda iga ili prava iz prijave u smislu lana 58. Zakona o igovima smatra se svako neovlaeno korienje zatienog znaka od strane bilo kog uesnika u prometu u smislu lana 33. ovog zakona. Povredom iga smatra se i podraavanje zatienog znaka stav 2. lan 58. Zakona o igovima. Na osnovu iznetog i prema opisanoj situaciji u postavljenom pitanju, postoji stvarna i mesna nadlenost trgovinskog suda na ijem se seditu nalazi carinarnica Uprave carina Republike Srbije za postupanje, jer tuilac ino pravno lice moe da podnese tubu i sudu na ijem je podruju tetna radnja izvrena ili na ijem je podruju tetna posledica nastupila, pa i u situaciji kada je teta nastupila krivotvorenim igom, shodno lanu 52. stav 1. Zakona o parninom postupku, pod uslovom da se radi o imovinsko-pravnim zahtevima, to je u vezi lana 53. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11. 2006. godine)

26.
Ukoliko se tueni upustio u raspravljanje bez isticanja prigovora nenadlenosti domaeg suda, i pored postojanja prorogacionog sporazuma o nadlenosti suda druge drave, ima se smatrati da je izriito prorogirani sud derogiran kasnijom preutnom prorogacijom. Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju dolo je do preutne prorogacije nadlenosti suda. Prorogacija nadlenosti je sporazum stranaka kojim oni odreuju sud neke zemlje koji e odluivati o nekoj njihovoj pravnoj stvari. U konkretnom sluaju citiranim ugovorima stipulisano je da za sluaj spora bude nadlean sud zemlje prodavca. Poto je prodavac tuilac, a sedite tuioca se nalazi u K...L.., onda bi po prorogacionom sporazumu trebalo da bude nadlean sud K...L... za suenje u sporu izmeu parninih stranaka. Meutim, niestepeni sudovi pravilno rezonuju kada zakljuuju da je preutna prorogacija starija od izriite. Naime, i pored postojanja prorogacionog sporazuma (klauzule), ukoliko se tueni upustio u raspravljanje pred nenadlenim sudom, bez isticanja prigovora njegove nenadlenosti, ima se smatrati da je izriito prorogirani sud derogiran kasnijom preutnom prorogacijom. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 292/06 od 28.06.2006. godine)

27.
Neosnovan je prigovor apsolutne nenadlenosti suda za postupanje u sporu po tubi poslodavca protiv tuenog Fonda za penziono i invalidsko osiguranje zaposlenih radi povraaja (refundacije) novanih sredstava isplaenih od strane poslodavca radniku na ime naknade, koja se prema reenju tuenog isplauje na teret tuenog fonda, jer se u ovom sporu ne utvruje za- 23 -

PARNINI POSTUPAK konitost samog reenja kojim je odreeno plaanje naknade radniku tuioca na teret tuenog, ve se zahteva povraaj (refundacija) sredstava koja je tuilac isplatio, a koja padaju na teret tuenog. Iz obrazloenja: Reenjem tuenog br. 182.2-500072/03 od 13.11.2003. godine radniku tuioca I.S. iz R... priznato je pravo na isplatu naknade zarade za razliku akontacije zarade koju je primao i iznosa od 6.784,26 dinara i akontacije zarade koju ostvaruje na drugom odgovarajuem poslu. U tom reenju odreeno je da tuilac kao poslodavac vri isplatu novane naknade radniku na teret tuenog, a tueni je obavezan da tuiocu nadoknadi iznos sredstava nastao isplatom naknade u roku od 5 dana od dostavljanja urednog zahteva u smislu lan 26 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju zaposlenih ("Slubeni glasnik Republike Srbije", br. 89/03). Poto tuilac ovu razliku naknade nije isplatio, I.S. je pokrenuo parnini postupak protiv tuioca pred Optinskim sudom u A.... Pravnosnanom presudom Optinskog suda u A.... P-10/04 od 11.11.2004 godine, obavezan je tuilac da I.S. isplati navedenu naknadu za celu 2003 godinu sa kamatom poev od dospelosti naknade za svaki mesec pojedinano do konane isplate. Poto tuilac u paricionom roku nije postupio po toj presudi, I.S. je pokrenuo izvrni postupak protiv tuioca, kod Optinskog suda u A.... u predmetu I-106/05, pa je u tom postupku tuilac I.S. isplatio 23.232,00 dinara dana 9.9.2005 godine i 23.231,00 dinara dana 7.10.2005 godine. Tueni je tuiocu iznos od 8.936,27 dinara po konanom reenju za 2003. godinu ve refundirao, pa tuilac u ovom sporu trai da mu tueni isplati preostali iznos od 37.526,73 dinara. Prema tome, ne radi se o upravnom postupku, pa je neosnovan prigovor apsolutne nenadlenosti trgovinskog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari, ve o obligacionom odnosu, obzirom da je tuilac svom radniku I.S. isplatio naknadu zarade na teret sredstava tuenog, upravo onako kako je to navedenim reenjem tuenog od 13.11.2003 godine i odreeno. Neosnovani su navodi albe da trgovinski sud nije apsolutno nadlean za postupanje u ovom sporu, jer se u ovom sporu ne utvruje zakonitost samog reenja kojim je odreeno plaanje naknade radniku tuioca na teret tuenog, ve se zahteva povraaj sredstava koja je tuilac isplatio, a koja padaju na teret tuenog. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 3774/06 od 5.12.2006. godine)

28.
Trgovinski sud, kao sud Republike Srbije (domai sud) nadlean je za reavanje u sporu izmeu dva strana pravna lica po tubi zbog povrede iga koja sadri imovinskopravni zahtev, saglasno lanu 54. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, jer se zahtevi za unitenje proizvoda kojima je izvrena povreda prava i za utvrenje povrede, odnosno za zabranu povrede, mogu smatrati imovinskim zahtevima u irem smislu. Iz obrazloenja: Spor zbog povrede iga izmeu dva strana pravna lica je spor sa meunarodnim elementom, pa se imaju primeniti odredbe Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Za zasnivanje nadlenosti domaeg suda nije ispunjen uslov iz lana 46. navedenog zakona, jer tueni nema prebivalite, odnosno sedite na teritoriji Republike Srbije. Domai sud ne moe biti nadlean ni na osnovu sporazuma stranaka, jer je odredbom lana 49. stav 2. navede- 24 -

PARNINI POSTUPAK nog zakona propisano da se stranke mogu sporazumeti o nadlenosti suda Republike Srbije, ako je bar jedna stranka pravno lice sa seditem na teritoriji Republike Srbije. Nisu ispunjeni ni uslovi iz lana 53. istog zakona, jer se ne radi o sporu o vanugovornoj odgovornosti za tetu nastalu na teritoriji Republike Srbije, ako tuba ne sadri zahtev za naknadu tete. Meutim, prema lanu 54. ovog zakona, u sporovima o imovinskopravnim zahtevima nadlenost domaeg suda postoji ako se na teritoriji Republike Srbije nalazi imovina tuenog ili predmet koji se tubom trai. Kako i zahtev za utvrenje povrede, odnosno zabranu iste i zahtev za unitenje predmeta kojima je povreda uinjena, u irem smislu imaju karakter imovinskopravnih zahteva, a tuba je upravljena prema predmetima, imovini tuenog koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije, zaplenjenoj od strane domaih carinskih organa, to se i nadlenost trgovinskog suda, kao domaeg suda zasniva na navedenoj odredbi. Stoga se sud, po prijemu tube, nee oglasiti apsolutno nenadlenim, ve e tubu dostaviti tuenom na odgovor prema odredbama Zakona o parninom postupku. (Pravno shvatanje Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 26.3.2007. godine)

29.
Norme o mesnoj nadlenosti mogu se shodno primeniti na utvrivanje meunarodne nadlenosti u svakom sluaju kada ne bi bilo mogue uspostavljanje nadlenosti u nekom sporu po normama o meunarodnoj nadlenosti, ali bi bilo mogue na osnovu normi o mesnoj nadlenosti, zbog nepoklapanja kriterijuma nadlenosti usvojenih u ovim dvema vrstama normi. Iz obrazloenja: Tueni je u podnesku istakao prigovor koji je naslovio kao "prigovor mesne nenadlenosti", ali iz njegove sadrine je jasno da je u pitanju prigovor meunarodne nenadlenosti prvostepenog suda. Glavninu normi o meunarodnoj nadlenosti u naem pravnom sistemu sadri Zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (trea glava, l. 46 - 75). Dakle, pored kolizionih normi za statusne, porodine i imovinske odnose sa meunarodnim elementom, ovaj zakon sadri i pravila o nadlenosti sudova i drugih organa Republike Srbije za raspravljanje takvih odnosa. Manji broj odredaba o meunarodnoj nadlenosti naeg pravosua nalazi se u drugim zakonima i meunarodnim ugovorima (u starijim dvostranim ugovorima o pravnoj pomoi i nekim viestranim meunarodnim sporazumima). Zakon o parninom postupku (lan 27), predvia dva sluaja kada je domai sud meunarodno nadlean: - kada je njegova nadlenost izriito odreena zakonom ili meunarodnim ugovorom, - kada njegova nadlenost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadlenosti domaeg suda. Shodna primena odredaba o mesnoj nadlenosti mogua je ako u zakonu ili meunarodnom ugovoru nema izriite odredbe o nadlenosti domaeg suda za odreenu vrstu sporova. U pogledu tumaenja navedenog uslova za shodnu primenu normi o mesnoj nadlenosti, u teoriji su se iskristalisala dva stava. Pojedini autori smatraju da ovaj uslov treba stroe tumaiti, tako da bi se odnosio samo na pravne praznine u Zakonu o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja i drugim zakonima i meunarodnim ugovorima koji sadre norme o nadlenosti sudova (Republike Srbije). To znai da bi se norme o mesnoj nadlenosti mogle primeniti samo na one sporove koji nisu posebno spomenuti normama o meunarodnoj nadlenosti. Drugi preporuuju fleksibilno tumaenje ovog uslova, tako da se norme o mesnoj nadlenosti mogu shodno primeniti na utvrivanje meunarodne nadlenosti u svakom sluaju kada ne bi bilo mogue uspostavljanje nadlenosti u nekom
- 25 -

PARNINI POSTUPAK sporu po normama o meunarodnoj nadlenosti, ali bi bilo mogue na osnovu normi o mesnoj nadlenosti (zbog nepoklapanja kriterijuma nadlenosti usvojenih u ovim dvema vrstama normi). rugo tumaenje je prihvatljivije, jer omoguava sudu da koriguje ponekad previe restriktivno formulisane norme o meunarodnoj nadlenosti. Sedom reenog, dovoenjem u vezu odredbe iz lana 27. i lana 63. Zakona o parninom postupku, dolazi se do zakljuka da bi u konkretnom sluaju bila prisutna meunarodna nadlenost prvostepenog suda. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 1573/07 od 19.2.2007. godine)

30.
Pravo na otkup stana, nije potraivanje prema steajnom duniku, pa se ne mora prijavljivati u steaju nad davaocem stana na korienje - zakupodavcem. Ako je prijava podneta istu treba smatrati zahtevom korisnika stana za otkup stana od davaoca - zakupodavca. O zahtevu za otkup stana odluuje steajni upravnik uz saglasnost odbora poverilaca i obavetenje steajnog sudije, jer se radi o radnjama upravnika koje su od uticaja na steajnu masu. Ako steajni upravnik iz bilo kog razloga odbije da zakljui ugovor o otkupu stana, korisnik stana e pokrenuti vanparnini postupak u skladu sa lanom 16. Zakona o stanovanju radi donoenja reenja koje e zameniti ugovor o otkupu stana. Za navedeni vanparnini postupak je nadlean optinski sud, a ne trgovinski sud, jer za vanparnini postupak nema atrakcije nadlenosti. Ukoliko u toku vanparninog postupka pred nadlenim optinskim sudom, meu uesnicima (korisnik stana i steajni dunik) budu sporne injenice vane za reenje prethodnog pitanja u pogledu postojanja prava ili pravnog odnosa, vanparnini sud e uesnika ije pravo smatra manje verovatnim uputiti na parnicu ili postupak pred upravnim organom, radi reenja spornog prava odnosno pravnog odnosa, na osnovu l. 22. 23. Zakona o vanparninom postupku. Za tu parnicu nadlean e biti mesno nadlean trgovinski sud, jer e shodno l. 15. Zakona o sudovima doi do atrakcije nadlenosti. Dalji tok vanparninog postupka u opisanoj situaciji shodno l. 24. Zakona o vanparninom postupku, zavisie od postupanja uesnika u istom. Ako je korisnik stana radi otkupa stana podneo tubu trgovinskom sudu, sud e shodno lanu 19. Zakona o parninom postupku obustaviti parnini postupak i predmet po pravosnanosti tog reenja ustupiti mesno nadlenom optinskom sudu. Ako je korisnik stana podneo tubu samo radi utvrivanja njegovog prava na otkup, bez zahteva za otkup stana ista e se odbaciti kao nedozvoljena. Tek po sticanju prava svojine na stanu otkupom, poverilac moe podneti izlunu prijavu, odnosno zahtev radi izluenja stana iz steajne mase steajnog dunika. Eventualna prodaja stana u toku steaja ne utie na pravo i mogunost otkupa u skladu sa Zakonom o stanovanju. Iz obrazloenja: lan 30. Zakona o stanovanju predvideo je da se od dana stupanja na snagu navedenog zakona na stanu vie ne moe stei stanarsko pravo. Lica koja su do dana stupanja na snagu zakona stekla stanarsko pravo po ugovoru o korienju stana, nastavljaju sa korienjem stana po osnovu tog ugovora sa pravima i obavezama utvrenim Zakonom o stanovanju, pod uslovima iz l. 31.-39. istog zakona. lanom 31. predvieno je da ako nosilac stanarskog prava koji je to pravo stekao do dana stupanja na snagu Zakona o stanovanju ne zakljui ugovor o otkupu stana do 31. decembra 1995. godine, nastavlja da koristi stan kao zakupac stana na neodreeno vreme. Takav zakupac stana shodno izriitim odredbama stava 2. lana 31. moe taj stan da otkupi po odredbama navedenog zakona. lan 16. citiranog zakona predvia da je nosilac prava raspolaganja na stanu u drutvenoj svojini i
- 26 -

PARNINI POSTUPAK vlasnik stana u dravnoj svojini duan da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu tog zakona, na njegov zahtev podnet u pismenoj formi, omogui otkup stana koji koristi pod uslovima propisanim istim zakonom. U 4. stavu istog lana predvieno je da ako nosilac prava raspolaganja odbije zahtev za otkup tog stana ili ne zakljui ugovor o otkupu u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva, lica koja su precizirana mogu da podnesu predlog nadlenom sudu da u vanparninom postupku donese reenje koje e zameniti ugovor o otkupu. lanom 11. istog zakona propisano je da u sluaju promene vlasnika stana datog u zakup, novi vlasnik stana stupa u prava i obaveze zakupodavca. Imajui u vidu citirane odredbe, otvaranje postupka steaja nad nosiocem prava raspolaganja na stanu nije od uticaja na zakonom izriito predviena prava korisnika stana koji je stupanjem na snagu zakona stekao svojstvo zakupca na neodreeno vreme i pravo da navedeni stan otkupi. Radi se meutim o pravu, a ne o ma kakvom potraivanju. Pravo na otkup stana svakako nije novano potraivanje, nije ni izluno pravo s obzirom da se tek realizacijom tog prava, odnosno zakljuenjem ugovora o otkupu stana moe govoriti o sticanju prava svojine nad stanom shodno lanu 25. Zakona o stanovanju, pa bi tek tada i nastao osnov za izluno potraivanje korisnika stana. Ne radi se ni o vrsti razlunog potraivanja jer se ne radi o ma kakvoj vrsti odvojenog namirenja na sredstvima dobijenim prodajom stana, ve o pravu na otkup navedenog stana. To ukazuje da se ne radi o potraivanju, ve o odreenom pravu pa stoga prijava steajnom duniku i nije potrebna, a ukoliko ista i bude podneta i naslovljena kao prijava, trebalo bi je zapravo smatrati zahtevom korisnika stana da se ostvari njegovo pravo na otkup stana i zakljui ugovor o otkupu istog. Ako steajni upravnik ne odgovori na takav zahtev korisnika stana u roku od 30 dana ili isti odbije zakupac bi, (shodno lanu 16. stav 4. Zakona o stanovanju) predlogom pred nadlenim sudom trebalo da pokrene vanparnini postupak u kome e sud doneti reenje koje zamenjuje ugovor o otkupu. Tek donoenjem tog reenja od strane vanparninog suda i njegovom pravnosnanou, stei e se osnov za sticanje svojine na stanu koji je predmet otkupa a otplatom prve rate cene stana, kupac e postati vlasnik istog i on e moi da podnese izlunu prijavu steajnom duniku zahtevajui da se navedeni stan izlui iz mase, jer je isti njegovo vlasnitvo. Za navedeni vanparnini postupak nije nadlean trgovinski sud, ve optinski sud jer shodno odredbama lana 15. Zakona o sudovima, atrakciona nadlenost trgovinskog suda postoji samo za sporove - parnice koje su nastale u toku i povodom steaja, a u konkretnom sluaju ne radi se o parninom, ve o zakonu propisanom vanparninom postupku, pa stoga i nema mesta primeni atrakcione nadlenosti. Ukoliko je korisnik stana, ipak, po uputu steajnog upravnika podneo tubu sudu sa zahtevom da se utvrdi postojanje njegovog prava na otkup stana, sud kao prethodno pitanje mora reiti da li tuilac eli da otkupi stan te stoga trai utvrenje navedenog prava ili samo eli da se sudskom odlukom potvrdi njegova zakonska mogunost otkupa u odnosu na sadanjeg nosioca prava raspolaganja i sve budue nosioce, a sutinski ne eli da odmah pristupi otkupu stana zakljuenjem ugovora. Ukoliko korisnik stana eli otkup stana i ostvarenje svog prava na otkup taj parnini postupak treba obustaviti shodno lanu 19. Zakona o parninom postupku i spis dostaviti vanparninom sudu kao nadlenom za reavanje po navedenom zahtevu. Ukoliko pak tuilac kao korisnik stana ne eli podnoenjem tube i da ostvari svoje pravo, ve samo da potvrdi postojanje svog prava, tubu treba odbaciti kao nedozvoljenu, jer lice koje nije spremno da ostvari svoja prava nema ni pravni interes za utvrivanje istih pred sudom. Ne radi se o potraivanju, ve o mogunosti korisnika stana, pa e stoga postojanje navedenog prava biti ispitivano samo ukoliko nosilac istog eli da ga ostvari. Sama prodaja stana, pre nego to korisnik istog ostvari pravo na otkup, shodno izriitim odredbama lana 11. Zakona o stanovanju nije od uticaja na prava zakupca i njegovu mogunost otkupa stana jer u sluaju promene vlasnika stana datog u zakup novi vlasnik stupa u prava i obaveze zakupodavca. (Pravno shvatanje usvojeno na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 3.11.2005. godine)
- 27 -

PARNINI POSTUPAK

31.
Ne postoje uslovi za obustavu parninog postupka i nastavak postupka po pravilima vanparninog postupka, kada pored predloga tuioca za ureenje korienja odreene katastarske parcele, postoji i zahtev da se utvrdi da je tuilac nosilac prava korienja na spornoj parceli, jer se o spornom pravu na stvari ili o spornom obimu prava, reava prema pravilima parninog postupka, u smislu lana 145. Zakona o vanparninom postupku. Iz obrazloenja: Prema lanu 141. Zakona o vanparninom postupku, u ovom postupku se ureuje nain upravljanja i korienja zajednike stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih sudralaca iste stvari (zajedniari). Postupak moe pokrenuti svaki zajedniar koji smatra da je povreen u pravu upravljanja ili korienja zajednike stvari, predlog mora obuhvatiti sve zajedniare, sadrati podatke o zajednikoj stvari i razloge zbog kojih se postupak pokree, a po zakazanom roitu zajedniarima e se ukazati na mogunost da sporazumno urede nain upravljanja, odnosno korienja zajednike stvari. Ukoliko se zajedniari ne sporazumeju sud e izvesti potrebne dokaze i na osnovu rezultata celokupnog postupka doneti reenje kojim e urediti nain korienja ili upravljanja zajednikom stvarju prema odgovarajuim zakonskim propisima materijalnog prava, te vodei rauna o njihovim posebnim i zajednikim interesima. Meutim, kada je meu zajedniarima sporno pravo na stvar koja je predmet postupka ili je sporan obim prava, sud e uputiti predlagaa da u odreenom roku pokrene parnicu ili postupak pred upravnim organom radi reenja spornog prava, odnosno pravnog odnosa u smislu lana 145. Zakona o vanparninom postupku. U konkretnom sluaju u predmetnom postupku nije podnet samo predlog za ureenje naina korienja kat. parcele broj 4717 od strane tuioca, u kom sluaju bi bila pravilna odluka prvostepenog suda da se postupak obustavi a nastavi po pravilima vanparninog postupka, nezavisno od toga da li se protivna strana, u konkretnom sluaju tueni, slae sa podnetim predlogom, jer se u odsustvu sporazuma zajedniara i prema odredbama vanparninog postupka odlukom suda moe urediti nain korienja zajednikom stvarju. Meutim u ovoj parnici tuilac je traio da se utvrdi da je on nosilac prava korienja na spornoj katastarskoj parceli, pa sledi da je saglasno lanu 145. Zakona o vanparninom postupku meu strankama sporno pravo na stvar a isto se ne reava u vanparninom postupku i prema odredbama Zakona o vanparninom postupku, ve Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 2973/06 od 31.8.2006. godine)

32.
U vanparninom postupku se ne moe razreiti pitanje prava na naknadu po propisima o eksproprijaciji, ako je sporan pravni osnov u pogledu izgubljenog korienja dela sporne parcele, jer se radi o imovinsko-pravnom odnosu koji se raspravlja po pravilima parninog postupka. Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi nalaze da je kp.broj 322/2 KO ... (sada kp.broj 705) umanjena na raun kp. 680/1, bez ikakvog pravnog osnova, da je korisnik kp.broj 680/1 - Preduzee za vodovod i kanaliza- 28 -

PARNINI POSTUPAK ciju, protivnik u ovom postupku, u obavezi da pravnim sledbenicima pok. Lj.L., predlagaima plati naknadu za deo nepokretnosti na kome je izgubljeno pravo svojine, u smislu lana 140. Zakona o vanparninom postupku ("Slubeni glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Slubeni glasnik RS", br. 46/95, 18/2005). Izraeno pravno stanovite niestepenih sudova u pogledu primene relevantnog propisa za odluivanje u ovoj pravnoj stvari je pogreno. U vanparninom postupku, kada je u pitanju eksproprisana nepokretnost, naknada se odreuje i u drugim sluajevima oduzimanja privatne svojine ili gubitka drugih stvarnih prava za koje je bivim vlasnicima zakonom predvieno pravo na naknadu. To bi znailo, da se ova odredba odnosi i na postupak arondacije poljoprivrednog zemljita, ukljuujui i pitanje naknade po propisima o eksproprijaciji (lan 39. Zakona o poljoprivrednom zemljitu - "Slubeni glasnik RS" broj 49/92) i kod arondacije uma (lan 77. Zakona o umama - "Slubeni glasnik RS" broj 46/91). I ranijem vlasniku graevinskog zemljita kome se ono oduzima na osnovu odluke nadlenog organa pripada pravo na naknadu po propisima o eksproprijaciji, to znai da ako se pitanje naknade ne rei sporazumom uesnika, o njoj odluuje vanparnini sud. U sluaju kad je po Zakonu o nainu i uslovima priznavanja prava i vraanja zemljita koje je prelo u drutvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljinog fonda i konfiskacijom zbog neizvrenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednog proizvoda ("Slubeni glasnik RS" broj 18/91 sa izmenama i dopunama), zahtev ranijeg sopstvenika osnovan a ne postoji mogunost vraanja istog ili drugog zemljita, njemu e se isplatiti novana naknada u kojoj, ako se ne postigne sporazum u upravnom postupku, odluuje optinski sud u vanparninom postupku (lan 9). Odredba lana 140. Zakona o vanparninom postupku odnosi se i na odreivanje naknade po propisima o nacionalizaciji, kad je takoe predviena nadlenost vanparninog suda (lan 60. stav 3. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i graevinskog zemljita iz 1958. godine ("Slubeni list SFRJ" broj 52/58). Meutim, primenom lana 140. Zakona o vanparninom postupku ne moe se razreiti pitanje prava na naknadu u konkretnom sluaju kada je sporan pravni osnov u pogledu izgubljenog korienja dela sporne parcele, jer se radi o imovinsko-pravnom odnosu, koji se nastavlja po pravilima parninog postupka (lan 1. Zakona o parninom postupku). U pogledu izvrenih promena na spornom delu parcele sudovi su utvrenje iskljuivo zasnovali na izvetaju katastra, zanemarujui materijalne dokaze koje je priloio protivnik predlagaa, a radi se o kopiji plana i posedovnom listu, kao i prijavi za ustanovljenje i voenje evidencije koje se odnose na pravo korienja cele navedene parcele. U takvoj situaciji, radi se o sporu iz graansko-pravnog odnosa koji se ne moe raspraviti po pravilima vanparninog postupka. Stoga je primenom lana 16. Zakona o vanparninom postupku, trebalo obustaviti ovaj postupak i po pravnosnanosti te odluke postupak sprovesti po pravilima parninog postupka pred nadlenim sudom". (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 2401/05 od 24.11.2005. godine)

STVARNA NADLENOST (lan 27-33. ZPP)

33.
Reenja Agencije za privatizaciju imaju karakter konanih upravnih akata ija se zakonitost ceni u upravnom sporu pred Vrhovnim sudom Srbije.
- 29 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Podnetom tubom tuilac je predloio da se poniti reenje tuene Agencije za privatizaciju od 25. februara 2004. godine, kojim je potvreno da su prenete akcije bez naknade zaposlenima u postupku prodaje u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji. U prethodnom ispitivanju tube Vii trgovinski sud je naao da nije stvarno nadlean za reavanje ove pravne stvari. Odredbom lana 17. stav 1. taka 3. Zakona o sudovima ("Slubeni glasnik RS" br. 46/91....71/92) koja vai do 1. januara 2007. godine saglasno lanu 85. Zakona o ureenju sudova, propisano je da Vrhovni sud odluuje o zakonitosti konanih upravnih akata republikih organa ako zakonom nije drugaije odreeno. Odredbom lana 44. stav 2. Zakona o svojinskoj transformaciji ("Slubeni glasnik RS" br. 32/97) propisana je mogunost voenja upravno-raunskog spora protiv konanih reenja Direkcije za procenu vrednosti kapitala pred Viim privrednim sudom. Meutim, odredbom lana 78. Zakona o privatizaciji ("Slubeni glasnik RS" br. 38/01), koji je stupio na snagu 7. jula 2001. godine prestao je da vai Zakon o svojinskoj transformaciji i propisi doneti na osnovu tog zakona. Imajui u vidu navedeno, kao i injenicu da se u konkretnom sluaju radi o konanom upravnom aktu republikog organa, ovaj sud je ocenio da je za reavanje konkretne pravne stvari stvarno i mesno nadlean Vrhovni sud jer je prestankom Zakona o svojinskoj transformaciji prestala mogunost voenja upravno-raunskog spora protiv konanih reenja tuene pred Viim trgovinskim sudom. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda Urs. 17/04 od 27.12.2005. godine)

34.
Trgovinski sud nije stvarno nadlean da odluuje u sporu za naknadu vanugovorne tete koja nije proistekla iz obavljanja privredne delatnosti pravnih lica, niti predstavlja onemoguavanje ili ometanje takve delatnosti. Iz obrazloenja: Predmet spora je zahtev za naknadu tete, koja je po navodima tuilaca nastala donoenjem nezakonite odluke tuenog o privremenom postavljanju metalnih kontejnera sa dvoritima za sekundarne sirovine u prostoru zapadno od ulice I.R. u N.B, a koja se po njihovim navodima ogleda u umanjenju trine vrednosti stanova. Iz navedenog proizlazi, dakle, da je osnov postavljenog tubenog zahteva, zahtev za naknadu vanugovorne tete nastale kao posledica odluke tuenog. Dalje iz navedenog proizlazi da parnica zapoeta ovako podnetom tubom ne predstavlja spor iz meusobnih privrednih odnosa parninih stranaka, niti se radi o zahtevu za naknadu tete nastale u obavljanju privredne delatnosti. Pravilno je prvostepeni sud zakljuio da za reavanje spora sa ovako postavljenim tubenim zahtevom trgovinski sud nije stvarno nadlean, a u smislu odredbe lana 15. stav 1. ta. a, b. i v. Zakona o sudovima. Neosnovani su i neistiniti albeni navodi da u konkretnom sluaju nema mesta primeni lana 15. Zakona o sudovima. Nasuprot albenim navodima, shodno odredbi lana 84. Zakona o ureenju sudova, primena odredbe lana 24. odloena je do 1. januara 2007. godine, odnosno i dalje je na snazi odredba lana 15. Zakona o sudovima, koju je pravilno primenio i prvostepeni sud. Tani su albeni navodi o tome da prvotuilac u smislu lana 11. Zakona o odravanju stambenih zgrada ima svojstvo pravnog lica, kao i da se ostali tuioci sa prvotuiocem nalaze u pravnom odnosu suparniarstva iz lana 199. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004), ali ovi navodi nisu od uticaja na pravilnost pobijanog reenja. Ovo stoga to je u smislu lana 15. Zakona o sudovima, za postojanje stvarne nadlenosti trgovinskog suda potrebna kumulativna ispunjenost dve vrste uslova, a to
- 30 -

PARNINI POSTUPAK su: svojstvo uesnika u sporu i vrsta spora. U konkretnom sluaju obe parnine stranke jesu pravna lica, odnosno lica koja u svojstvu suparniara, a u smislu lana 15. stav 1. taka v) Zakona o sudovima, uestvuju u parnici, ali se ne radi o sporu koji po svojoj vrsti spada u sporove iz meusobnih privrednih odnosa navedenih lica, kako je to predvieno taka a) navedenog lana. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 13748/05 od 21.12.2005. godine)

35.
Koji sud je stvarno nadlean po tubi fizikog lica zaposlenog kojim trai naknadu tete prouzrokovane injenicom da je ostao bez ostvarenja prava na besplatne akcije odnosno isto mu je uskraeno krivicom subjekta privatizacije? Po tubi zaposlenog koji nije ostvario pravo na besplatne akcije, a kojom trai naknadu tete od subjekta privatizacije zbog ije krivice mu je navedeno pravo uskraeno, stvarno je nadlean optinski sud, jer se radi o zahtevu za naknadu tete fizikog lica koje nikada nije steklo svojstvo akcionara, prema subjektu privatizacije. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

36.
Trgovinski sud je stvarno nadlean da odluuje o zahtevu za utvrivanje prava na akcije, kao statusnom sporu proisteklom iz privatizacije, ali nije stvarno nadlean da odluuje u sporu po tubi radnika za povraaj iznosa obustavljenog od zarade na ime kupovine akcija, po osnovu koji je otpao. Iz obrazloenja: Predmet ovoga spora nije zahtev tuioca za priznavanje prava na akcije po osnovu izvrenih uplata, odnosno osporavanje odluke kojom su priznate deonice uplaene do 24. januara 1994. godine, da bi se zakljuilo da se radi o sporu proisteklom iz privatizacije. Nezavisno od prava tuioca po osnovu uplate deonica u postupku privatizacije, tuilac postavlja zahtev za povraaj uplaenog iznosa koji tueni dri bez pravnog osnova, ne osporavajui odluku tuenog da se ne priznaju sredstva uplaena u periodu od 1995. do 2000. godine. Tueni je istakao prigovor stvarne nenadlenosti trgovinskog suda, pa je prvostepeni sud zauzeo pravni stav da tuilac ne trai utvrivanje prava na akcije, zata bi sud bio nadlean, niti naknadu tete zbog neostvarenog prava na akcije, ve trai novana sredstva koja se kod tuenog nalaze bez pravnog osnova. Iz injeninih navoda tube proizlazi da tuilac kao zaposleni od tuenog trai sredstva koja mu je tueni obustavio od zarade po osnovu koji je otpao. Dakle, radi se o imovinsko-pravnom sporu, a ne statusnom sporu. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 4185/06 od 30.05.2006. godine)

37.
Vrednost predmeta spora se kod formalnog suparniarstva utvruje prema vrednosti svakog pojedinanog zahteva.
- 31 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: U konkretnoj parnici vie tuilaca jednom tubom ostvaruje zahteve koji se zasnivaju na istovrsnom injeninom i pravnom osnovu, tako da ine procesnu zajednicu formalnih aktivnih suparniara. Svaki suparniar je u parnici samostalna stranka i njegove radnje ili proputanja ne koriste niti tete drugim suparniarima lan 303. Zakona o parninom postupku. Kod formalnog suparniarstva vrednost predmeta spora se utvruje prema vrednosti svakog pojedinanog zahteva, shodnom primenom lana 31. stav 2. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 2 1522/10 od 08.06.2010. godine)

OPTA MESNA NADLENOST (lan 38-41. ZPP)

38.
U sporu po tubi potpisnika menice protiv imaoca menice sa zahtevom za ponitaj i povraaj menice, mesno je nadlean sud prema seditu tuenog pravnog lica imaoca menice (opta mesna nadlenost), a ne sud po mestu plaanja (posebna mesna nadlenost), jer nije re o sporu imaoca menice protiv potpisnika, ve obrnuto. Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima predmeta tuilac je podneo tubu sa zahtevom da se utvrdi da je bez pravne vanosti nitava menica serije AA0614528 izdata u Z... dana 6.12.2006. godine sa rokom dospelosti 15.12.2006. godine na iznos od 7.940.000,00 dinara, po kojoj je trasant ovde tuilac, a korisnik ovde tueni, te da se obavee tueni da vrati menicu u roku od 15 dana. Pravilno je prvostepeni sud odluujui po podnetom prigovoru tuenog o mesnoj nenadlenosti Trgovinskog suda u Z... isti usvojio i oglasio se mesno nenadlenim u smislu lana 20. stav 1. Zakona o parninom postupku. Pri tome, pravilno je prvostepeni sud zakljuio, da se na konkretnu situaciju ne moe primeniti lan 45. Zakona o parninom postupku, koji regulie posebnu mesnu nadlenost za sporove o naknadi tete i propisuje da je pored opte mesne nadlenosti nadlean i sud na ijem je podruju tetna radnja izvrena, ili sud na ijem je podruju tetna posledica nastupila, kao ni lan 58. istog zakona koji predvia kao posebnu nadlenost za suenje u sporovima imaoca menice ili eka protiv potpisnika menice ili eka, i to sud mesta plaanja pored opte mesne nadlenosti. Ovo stoga to se ocena mesne nadlenosti vezuje za sadraj postavljenog tubenog zahteva. Kako je predmet tubenog zahteva ponitaj i povraaj predmetne menice, ne moe se mesna nadlenost zasnivati prema lanu 45. Zakona o parninom postupku, s obzirom da se tubenim zahtevom ne trai naknada tete. Isto tako, mesna nadlenost se ne moe zasnivati na lanu 58. Zakona o parninom postupku, s obzirom da iz spisa predmeta proizlazi da spor nije nastao po tubi imaoca menice protiv potpisnika menice ve obrnuto, tubu je podnelo lice koje je potpisnik predmetne menice protiv tuenog kao imaoca iste. Stoga je pravilno prvostepeni sud zakljuio da je mesno nadlean sud prema seditu tuenog, shodno lanu 41. stav 2. Zakona o parninom postupku, koji predvia da je za suenje u sporovima protiv pravnih lica opte mesno nadlean sud na ijem se podruju nalazi njegovo sedite. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 2779/07 od 2.4.2007. godine)
- 32 -

PARNINI POSTUPAK POSEBNA MESNA NADLENOST (lan 42-61. ZPP)

39.
Opte mesno nadlean je sud na ijem podruju tueni imaju prebivalite. Iz obrazloenja: U sporu radi naknade tete po tubi tuioca protiv tuenih M.I. i B, oboje iz aka, tueni su podneskom 14.06.2010.godine, nakon to im je dostavljena tuba, osporili mesnu nadlenost Osnovnog suda u P. i naveli da je u ovoj pravnoj stvari nadlean da postupa Osnovni Sud u aku, jer je prebivalite tuenih u aku, u vezi ega su istakli prigovor mesne nenadlenosti suda. Imajui u vidu sadrinu referata tube i sadrinu podneska tuenih od 14.10.2010.godine Osnovni sud u P se pravilno, shodno odredbama lana 40. stav 1 i 45. ZPP, oglasio mesno nenadlenim za reavanje ovog spora i odluio da po pravnosnanosti reenja predmet ustupi Osnovnom sudu u aku, kao stvarno i mesno nadlenom, shodno lanu 20. ZPP. Kako je u konkretnoj stvari opte mesno nadlean sud na ijem podruju tueni imaju prebivalite, u smislu lana 40 stav 1. ZPP, to nije ni bilo mesta postupanju Osnovnog suda u Prijepolju u predmetnom sporu, pa se neosnovano izjavljenom albom ukazuje da sud nije imao u vidu da je tetna posledica nastala u Novoj Varoi. S obzirom da u konkretnom sluaju je re o optoj mesnoj nadlenosti, za suenje je nadlean sud prema mestu prebivalita tuenih, a kako je u tubi i u podnesku tuenog navedeno da je njihovo prebivalite u aku, to je za predmetni spor mesno nadlean Osnovni sud u aku. (Iz Reenja Vieg suda u Uicu G .1075/10 od 24.08.2010. godine)

40.
Privredni sud je stvarno nadlean za suenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom steajnog postupka. Iz obrazloenja: Tubenim zahtevom u ovom sporu tuilja je traila da se utvrdi da je u odnosu na tuene,meu kojima je "Slavija banka" AD Beograd, apsolutno nitav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, jer je zakljuen suprotno prinudnim propisima, javnom poretku i pravilima morala. Po pribavljenom odgovoru na tubu drugotuenog, u kom je istaknut prigovor stvarne nenadlenosti suda, i izjanjenja Agencije za privredne registre, utvreno je da je u toku steajni postupak nad drugotuenim "Slavija banka" AD Beograd, odnosno da je reenjem Privrednog suda u Beogradu otvoren steaj nad beogradskom bankom "Slavija banka" AD Beograd.Shodno utvrenim injenicama prvostepeni sud je pravilno postupio kada se oglasio stvarno nenadlenim za postupanje u ovoj pravnoj stvari odluivi da spise suda dostavi stvarno nadlenom Trgovinskom sudu u Beogradu, s obzirom da je shodno lanu 57. ZPP stvarno nadlean za suenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom steajnog postupka i iskljuivo mesno nadlean sud na ijem se podruju nalazi sud koji sprovodi steajni postupak. (Iz Reenja Vieg suda u Uicu G br.788/10 od 18.05.2010. godine)
- 33 -

PARNINI POSTUPAK

41.
U sporovima za naknadu vanugovorne tete postoji ravnopravna mesna nadlenost suda prema mestu sedita tuenog, kao i suda prema mestu gde je tetna radnja izvrena ili tetna posledica nastupila. Iz obrazloenja: Neosnovani su albeni navodi tuenog o tome da je prvostepeni sud pogreno primenio odredbe o mesnoj nadlenosti kada je doneo odluku kao u stavu II izreke pobijanog reenja. Ovo stoga to se u konkretnom sluaju radi o sporu proisteklom iz vanugovorne odgovornosti za tetu, za koju je osim suda opte mesne nadlenosti nadlean i sud na ijem je podruju tetna radnja izvrena ili sud na ijem je podruju tetna posledica nastupila, a u smislu lana 45. stav 1. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004). Kako je u konkretnom sluaju osnov postavljenog tubenog zahteva, zahtev za naknadu tete i to proistekle iz vanugovorne odgovornosti tuenog, to proizlazi da postoji ravnopravna nadlenost po seditu tuenog kao i po mestu gde je tetna posledica nastupila, odnosno ravnopravna nadlenost Prvog optinskog suda u B... i etvrtog optinskog suda u B... Stoga nema povrede odredaba Zakona o parninom postupku u injenici da je prvostepeni sud predmet ustupio jednom od mesno nadlenih sudova koji su stvarno nadleni za odluivanje u ovome sporu. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 13748/05 od 21.12.2005. godine)

42.
Za suenje u branom sporu, prema izriitim zakonskim odredbama, nadlean je - pored suda opte mesne nadlenosti - i sud na ijem podruju su suprunici imali poslednje zajedniko prebivalite. Prilikom odluivanja o ovom pitanju, dakle, irelevantan je najbolji interes maloletnog deteta. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud se oglasio mesno nenadlenim, pozivajui se u razlozima na odredbu lana 47. Zakona o parninom postupku, a u vezi sa lanom 209. Porodinog zakona. Ovakav stav nije jasan. Relevantna odredba: Za suenje u branim sporovima nadlean je - pored suda opte mesne nadlenosti - i sud na ijem podruju su suprunici imali poslednje zajedniko prebivalite - lan 47. Zakona o parninom postupku. Suprunici su u konkretnom sluaju, prema navodima iz tube, poslednje zajedniko prebivalite imali u "U", a tuba je i podneta tamonjem Optinskom. Dakle, imajui to u vidu, jasno je da je za postupanje u momentu podnoenja tube mesno nadlean bio taj Optinski sud. Tuena je posle podnoenja predmetne tube i sama podnela tubu, ali drugom sudu - Optinskom sudu u "B". Meutim, to ne moe uticati na ve zasnovanu mesnu nadlenost po tubi tuioca, niti se prilikom odluivanja o mesnoj nadlenosti sud moe rukovoditi "najboljim interesima maloletnog deteta", jer ovo ni po jednoj zakonskoj odredbi ne utie na mesnu nadlenost. Uz to, u albi se osnovano ukazuje i na to da nije jasno kako je prvostepeni sud mogao da se u ovoj fazi postupka oglasi mesno nenadlenim, jer prigovora tuene nema, a ne radi se o iskljuivoj mesnoj nadlenosti - lan 20. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Vieg suda u Valjevu, G. 285/2010 od 04.02.2010. godine)
- 34 -

PARNINI POSTUPAK

43.
U sporovima koji proizlaze iz pravnog odnosa te jedinice, za suenje protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu van svog sedita, pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem se podruju nalazi ta poslovna jedinica. Iz obrazloenja: albeni navodi (da prvostepeni sud nije doneo odluku o prigovoru mesne nenadlenosti) su neosnovani. Odluka prvostepenog suda o prigovoru mesne nenadlenosti je pravilna. Za suenje u sporovima protiv pravnog lica koji ima poslovnu jedinicu van svog sedita, ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice, pored suda opte mesne nadlenosti nadlean i sud na ijem se podruju nalazi ta poslovna jedinica - lan 53. Zakona o parninom postupku. Zato je prvostepeni sud pravilno, uz primenu navedene odredbe, utvrdio da je ugovor zakljuen u mestu u kome tueni ima poslovnu jedinicu, te da nije osnovan prigovor mesne nenadlenosti. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, P. 9747/10 od 23.12.2010. godine)

44.
Za sve sporove koji su vezani za steajnu masu i za steajni postupak koji se sprovodi nad steajnim dunikom, iskljuivo je mesno nadlean trgovinski sud koji sprovodi steajni postupak. Iz obrazloenja: Pobijanim reenjem prvostepeni sud se oglasio mesno nenadlenim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, s pozivom na odredbu lana 41. stav 2. Zakona o parninom postupku. Osnovano se albom tuioca ukazuje da je prvostepeni sud pogreno primenio materijalno pravo kada se oglasio mesno nenadlenim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Naime, nad pravnim prethodnikom tuioca "S..." A.D. u S..., reenjem Trgovinskog suda u B... otvoren je steajni postupak. Nakon prodaje dunika u steaju kao pravnog lica, reenjem istog suda St. 7035/02 od 10. jula 2003. godine, obustavljen je steajni postupak u odnosu na steajnog dunika "S..." A.D. u steaju, a steajni postupak nastavljen protiv steajne mase. Prema odredbi lana 57. Zakona o parninom postupku, za suenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom steajnog postupka, iskljuivo je mesno nadlean sud na ijem se podruju nalazi sud koji sprovodi steajni postupak. Iz ove zakonske odredbe proizlazi da za sve sporove koji su vezani za steajnu masu i za steajni postupak koji se sprovodi nad steajnim dunikom, iskljuivo je mesno nadlean sud koji sprovodi steajni postupak. Kako u konkretnom sluaju Trgovinski sud u B... sprovodi steajni postupak nad tuiocem, to nije bilo mesta za primenu lana 41. stav 2. Zakona o parninom postupku, jer ova odredba regulie optu, a ne posebnu mesnu nadlenost, koju propisuje lan 57. istog zakona za sporove koji nastaju u toku i povodom steajnog postupka. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 1019/06 od 14.02.2006. godine)
- 35 -

PARNINI POSTUPAK

ODREIVANJE MESNE NADLENOSTI OD STRANE NAJVIEG SUDA ODREENE VRSTE (lan 62-64. ZPP)

45.
Stranaki status sudije postupajueg suda predstavlja samo razlog za njegovo iskljuenje od postupanja u tom sporu, a ne i za iskljuenje ostalih sudija tog suda, odnosno delegaciju drugog stvarno nadlenog suda za presuenje takvog spora. Iz obrazloenja: Prema lanu 62. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004) najvii sud odreene vrste u Republici Srbiji moe na predlog stranke ili nadlenog suda, odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadlean sud sa njegovog podruja, ako je oigledno da e se tako lake sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi vani razlozi. Na osnovu te odredbe moe biti odreeno postupanje drugog stvarno nadlenog suda, ako sud koji je po zakonu mesno nadlean nije u mogunosti da postupa u konkretnom predmetu (nuna delegacija) ili ako njegovo postupanje u konkretnom predmetu nije svrsishodno (svrsishodna delegacija). U konkretnom sluaju nije ispunjen ni jedan od uslova iz lana 62. stav 1. Zakona o parninom postupku, za odreivanje drugog stvarno nadlenog suda. injenica da je sudija postupajueg suda stranka u postupku nije vaan razlog za delegaciju. Ako je sudija postupajueg suda sam stranka u postupku to je razlog za njegovo iskljuenje od postupanja u tom postupku, ali ne i razlog za iskljuenje drugih sudija toga suda. Sama injenica da je sudija stranka u postupku nije okolnost koja dovodi u sumnju nepristrasnost drugih sudija toga suda. U suprotnom, s obzirom na predmet spora, to bi bila okolnost koja dovodi u sumnju nepristrasnost sudije svakog drugog suda kome bi se delegirala nadlenost. Stoga nisu ispunjeni uslovi ni iz lana 61. Zakona o parninom postupku, za odreivanje drugog stvarno nadlenog suda da postupa u ovoj pravnoj stvari. To dalje znai da je Optinski sud u L... kao stvarno i mesno nadleni sud duan da postupa u ovoj pravnoj stvari, bez obzira to je tuilac u predmetnoj parnici sudija toga suda." (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, R. 144/06 od 8.03.2006. godine)

ISKLJUENJE I IZUZEE (lan 66-73. ZPP)

46.
Da li se odredba lana 66. stav 1. taka 7. Zakona o parninom postupku shodno primenjuje i na postupajueg sudiju u parnici, ako je bio predsednik vea, ili lan vea poravnanja? Ove odredbe primenjuju se i na postupajueg sudiju u parnici, ako je bio predsednik vea, ili lan vea prinudnog poravnanja zakljuenog izmeu tuenog i njegovih poverilaca, ukoliko je tu- 36 -

PARNINI POSTUPAK ilac poverilac ije je potraivanje koje predstavlja predmet tubenog zahteva bilo prijavljeno i osporeno u postupku prinudnog poravnanja. To proizlazi iz odredbe lana 52. Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji kojom je predvieno da se na postupak prinudnog poravnanja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o steaju, osim odredaba o steajnom sudiji i odboru poverilaca. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine)

47.
Sticanje svojstva punomonika stranke i ovlaenog sudskog tumaa u istom licu predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parninog postupka, kao i razlog za iskljuenje izuzee tumaa. Iz obrazloenja: Vii trgovinski sud je cenio albene navode tuenog da je priloenu dokumentaciju preveo punomonik tuioca, tako da nije jasno da li je priloena kompletna dokumentacija vezana za poslovanje stranaka, ali nalazi da su i ovi bez uticaja na drugaije reavanje o albi. Naime, tani su albeni navodi tuenog da je prevod dokumentacije tuioca izvren od strane ovlaenog sudskog tumaa . . M., koja je ujedno i ovlaeni punomonik ovde tuioca. Meutim, kao prvo Vii trgovinski sud ukazuje da tueni nakon prijema prevoda dokumentacije tuioca nije ukazao na navedenu okolnost, niti doveo u sumnju verodostojnost samog prevoda, odnosno pokrenuo proceduru radi iskljuenja sudskog tumaa u skladu sa lanom 68. Zakona o parninom postupku kojim je propisano da iskljuenje i izuzee mogu traiti i stranke, a stranka moe da zahteva iskljuenje ili izuzee samo sudije koji postupa u odreenom predmetu. Stranka je duna da podnese zahtev im sazna da postoji razlog za iskljuenje odnosno izuzee, a najdocnije do zavretka raspravljanja pred prvostepenim sudom, a ako nije bilo raspravljanja do donoenja odluke, a zahtev za iskljuenje ili izuzee sudije Vieg suda stranka moe staviti u pravnom leku ili u odgovoru na pravni lek, a ako se pred Viim sudom odrava rasprava onda do zavretka rasprave, te stranka je duna da zahtev obrazloi i navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev. lanom 261. istoga zakona propisano je da odredbe ovoga zakona o vetacima primenjuju se shodno i na tumaa, a lan 253. stav 1. da vetak moe biti iskljuen ili izuzet iz istih razloga kao i sudije ili sudija-porotnik, ali se za vetaka moe uzeti i lice koje je ranije bilo sasluano kao svedok. Na kraju lanom 66. stav 1. taka 1. Zakona o parninom postupku propisano je da sudija ne moe vriti sudijsku dunost (iskljuenje) ako je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomonik stranke, ako je sa strankom u odnosu sa ovlaenika sa obaveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu sasluan kao svedok ili vetak. Tueni predlog za iskljuenje sudskog tumaa nije podneo sve do zakljuenja glavne rasprave. Prema citiranoj odredbi lana 66. Zakona o parninom postupku eksplicitno je propisano da je razlog za iskljuenje sudije injenica da je punomonik stranke u postupku. Odredba koja regulie poloaj sudskog tumaa upuuje na analognu primenu odredbi koji reguliu poloaj vetaka. Ove odredbe opet, kada je u pitanju iskljuenje ili izuzee vetaka upuuju na primenu odredbi koje reguliu iskljuenje i izuzee sudije. Meutim, odredba lana 253. stav 1. Zakona o parninom postupku nije eksplicitna kao odredba lana 66. istog zakona, jer se u istoj propisuje da vetak "moe" da bude iskljuen iz istih razloga, kao i sudija, dok se u odredbi lana 66. navodi da sudija "ne moe" vriti sudijsku dunost u kasnije navedenim situacijama. Dakle, Vii trgovinski sud smatra da injenica da je isto lice punomo- 37 -

PARNINI POSTUPAK nik tuioca i sudski tuma predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parninog postupka koja nije uticala na zakonitost i pravilnost same odluke. Pored navedenog, Vii trgovinski sud ukazuje da je tueni injenice u navedenom smislu istakao tek u albi iako, ih je nesporno mogao izneti i do zakljuenja glavne rasprave, na koji nain je postupio suprotno ovlaenjima, odnosno okvirima regulisanim citiranom odredbom lana 485. stav 1. Zakona o parninom postupku. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 1984/06 od 14.12.2006. godine)

48.
Stranka moe da zahteva iskljuenje ili izuzee i sudije Vrhovnog kasacionog suda im sazna da za to postoji razlog, u vanrednom pravnom leku ili odgovoru na pravni lek, a najdocnije do odluivanja o vanrednom pravnom leku. Iz obrazloenja: Odredba lana 68. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS" br. 125/04) dala je mogunost strankama da i one iz zakonom propisanih razloga (lan 66.) trae iskljuenje ili izuzee sudije koji postupa u odreenom predmetu. Odredbom stava treeg ovog lana predvien je rok do koga to stranke mogu uiniti tako to je odreeno da zahtev za iskljuenje ili izuzee sudije vieg suda mogu staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek a ako se pred viim sudom odrava rasprava do zavretka rasprave. Ova odredba izmenjena je lanom 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS" br. 111/2009) koja je odrednicu "vieg" zamenila "drugostepenog" pa je tako sada propisano da stranka moe zahtev za iskljuenje ili izuzee sudije drugostepenog suda staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek a ako se pred drugostepenim sudom odrava rasprava do zavretka rasprave. Ovako formulisana odredba stava 3. lana 68. u primeni izaziva dileme. Miljenje jednog broja sudija je da stranka ne moe traiti iskljuenje ili izuzee sudije Vrhovnog kasacionog suda jer je odredba jasna i ona daje mogunost strankama da trae iskljuenje ili izuzee sudije drugostepenog suda ali ne i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Druga grupa sudija, zastupa stav da stranke imaju pravo, zbog ostvarenja naela o pravu na pravino suenje i suenje od strane nepristrasnog suda, da zahtevaju iskljuenje ili izuzee i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Pravo na pravino suenje garantovano je lanom 32. Ustava Republike Srbije kojom je propisano da svako ima pravo da nezavistan, nepristrasan i zakonom ve ustanovljen sud, pravino i u razumnom roku javno raspravi i odlui o njegovim pravima i obavezama. Zahtev za iskljuenje odnosno izuzee je u funkciji omoguavanja prava na pravino i nepristrasno suenje. Ustav ovo pravo ne ograniava na sud odreene vrste odnosno odreenog stepena ve se ovo pravo odnosi na svaki sud koji odluuje o odreenom pravu stranke. Posmatrano u tom svetlu stranke imaju pravo da trae iskljuenje ili izuzee i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Polazei od sadrine odredbe lana 68. stav 3. izmenjene lanom 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku povezano sa odredbama lana 69. (nedoputen zahtev za iskljuenje ili izuzee) i lana 70. (zahtev za izuzee i iskljuenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda), Graansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda se opredelilo za veinski izraen stav da stranke mogu zahtevati iskljuenje ili izuzee sudije Vrhovnog kasacionog suda i to u pravnom leku o kome se odluuje pred Vrhovnim kasacionim sudom odnosno odgovoru na pravni lek a najdocnije do odluivanja o tom pravnom leku. Usvojeni zakljuak baziran je na naelu sadranom u lanu 2. Zakona o parninom postupku da stranke imaju pravo na jednaku, zakonitu i pravinu zatitu svojih prava, koja podrazumeva da im sudi nepristrasan sud u svim stepenima, to znai da im se omogui korienje instituta iskljuenja ili izuzea i sudije Vrhovnog kasacionog suda. (Zakljuak usvojen na sednici Graanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda 13.09.2010. godine)
- 38 -

PARNINI POSTUPAK

STRANKE I NJIHOVI ZASTUPNICI (lan 74-84. ZPP)

49.
Vlada Republike Srbije, ni njene slube, nemaju svojstvo pravnog lica, a time ni stranaku sposobnost, pa ne mogu biti stranka u parninom postupku. Iz obrazloenja: Stranka u postupku moe biti svako fiziko i pravno lice - lan 73. stav 1. Zakona o parninom postupku. Prema tome, neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na prestanak postojanja Dravne zajednice Srbije i Crne Gore i poziva na lan 1. stav 6. Uredbe o poloaju pojedinih institucija bive Srbije i Crne Gore i slubi Saveta ministara (prema kom Avio-sluba menja naziv u Avio-slubu Vlade) i lan 2. stav 2. Uredbe o osnivanju Avio-slube Vlade (Avio-sluba Vlade prua usluge prevoza vazduhoplovom i za potrebe treih lica, uz naknadu i po trinim uslovima). Naime, ni Vlada Republike Srbije nema svojstvo pravnog lica, pa ga ne moe imati ni sluba te Vlade, imajui u vidu da je to organ Republike Srbije u smislu lana 122. Ustava Republike Srbije. Pri tome, niti je posebnim propisom odreeno da Avio-sluba Vlade moe biti stranka u postupku (lan 73. stav 2. Zakona o parninom postupku), niti joj se moe priznati svojstvo stranke (lan 73. stav 3. istog Zakona), s obzirom da je stranka mogla biti jedino Republika Srbija, a ne neki od njenih organa samostalno. Ovaj sud, kao revizijski, nalazi i da nije neophodno detaljno obrazlagati reenje kojim se revizija odbija kao neosnovana, s obzirom da se u reviziji ponavljaju albeni razlozi koji su bili predmet ocene drugostepenog suda, u smislu odredbe lana 405. stav 2. a u vezi lana 412. stav 5. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 114/10 od 24.02.2010. godine)

50.
Banka je stranka u parninom postupku, a oznaenje filijale samo blie odreuje u vezi kog posla je spor nastao. Iz obrazloenja: Ni albeni navodi da punomonik tuioca imenovani advokat nema uredno punomoje takoe nisu osnovani. Naime, prema stanju u spisima navedeni advokat je dostavio punomoje banke u toku postupka, pa stoga ima ovlaenje da zastupa tuioca. Pored toga, ako je stranku zastupalo lice bez urednog punomoja, to predstavlja apsolutno bitnu povredu iz lana 361. stav 2. taka 9. Zakona o parninom postupku samo ako se odnosi na alioca. U konkretnoj situaciji to nije sluaj, jer je albu podneo tueni. Izneti navodi u pogledu zastupanja se odnose na tuioca. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 7287/2010(2) od 25.03.2010. godine)
- 39 -

PARNINI POSTUPAK

51.
Prevoenje pravnog lica u neaktivan status ne znai istovremeno prestanak postojanja pravnog lica, pa se tuba protiv njega ne moe odbaciti zbog nedostatka stranake sposobnosti. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud odbacio je tubu, sa obrazloenjem da su privredni subjekti bili duni da izvre prevoenje kod Agencije za privredne registre do 15. juna 2005. godine, te kako tueni to nije uinio tuba je podneta protiv pravnog lica koje ne postoji, jer je lanom 8. Zakona o privrednim drutvima propisano da privredno drutvo stie svojstvo pravnog lica unoenjem podataka o tom drutvu u registar, koji se vodi na nain propisan zakonom, kojim se ureuje registracija privrednih subjekata. Odredbom lana 82. stav 1. Zakona o registraciji privrednih subjekata propisano je da privredni subjekti koji su do dana stupanja na snagu zakona upisani u odgovarajui registar, duni su da na propisanom obrascu podnesu Registru registracionu prijavu za prevoenje u registar, najkasnije do 15. juna 2005. godine. Odredbom lana 84. istog zakona, propisano je da za registracionu prijavu iz l. 82. i 83. ovog zakona, ne plaa se naknada za registraciju. Ako privredni subjekti ne postupe u skladu sa l. 82 i 83 ovog zakona, registrator ih prevodi u neaktivan status, u skladu sa ovim zakonom. Iz citiranih propisa proizlazi, da prevoenje pravnog lica u neaktivan status ne znai istovremeno i prestanak postojanja pravnog lica, kako pravilno ukazuje u albi tuilac. Tuba se moe odbaciti zbog prestanka postojanja pravnog lica, primenom odredbe lana 78. Zakona o parninom postupku, ali u situacijama koje propisuju odgovarajue odredbe Zakona o steajnom postupku i Zakona o privrednim drutvima ili pak drugih odgovarajuih zakona. Odredba lana 8. Zakona o privrednim drutvima pogreno je primenjena, jer ista propisuje da privredno drutvo stie svojstvo pravnog lica unoenjem podataka o tom drutvu u Registar, koji se vodi na nain propisan zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata. Kako je konkretno privredno drutvo nastalo pre stupanja na snagu navedenih odredaba i upisano je u odgovarajui registar, iz iznetog proizlazi da je steklo svojstvo pravnog lica. Odredbom lana 73. stav 1. Zakona o parninom postupku propisano je da stranka u postupku moe biti svako fiziko i pravno lice. Dakle, tueni je stekao svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar, a u meuvremenu potrebno svojstvo nije izgubio, usled prevoenja u neaktivan status, pa je iz iznetih razloga prvostepeni sud duan da predmetnu tubu uzme u razmatranje. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 12843/05 od 30.11.2005. godine)

52.
Uvidom u registar pravnih lica koji se vodi za odreenu teritoriju ne moe se utvrditi da pravno lice koje je oznaeno kao stranka ne postoji uopte, ve samo da nije registrovano na toj teritoriji. Iz obrazloenja: Osnovano se u albi navodi da se uvidom u Registar Trgovinskog suda u K... ne moe utvrditi da li postoji upisano pravno lice koje je stranka u postupku, ve se moe utvrditi samo da li takvo lice postoji na teritoriji tog suda. Stoga pogrean je zakljuak prvostepenog suda da je uvidom u re- 40 -

PARNINI POSTUPAK gistar pravnih lica Trgovinskog suda u K... mogao utvrditi da tako oznaen privredni subjekat ne postoji, a to bi bilo neotklonjiv nedostatak, pa bi se tuba mogla odbaciti. injenica da ne postoji tako upisani subjekt na teritoriji suda pred kojim se postupa, ne moe prouzrokovati zakljuak da je predlog podnet prema nepostojeem pravnom licu. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 12462/05 od 27.12.2005. godine)

53.
Radnja je samo oblik obavljanja delatnosti, koja ima svoj naziv - oznaku firme u kojoj mora biti sadrano lino ime osnivaa, vlasnika, kada tek izvrni dunik stie svojstvo stranke pred sudom. Iz obrazloenja: Pobijanim reenjem prvostepeni sud je odbacio kao neuredan predlog za izvrenje na osnovu izvrne isprave poverioca - Preduzea "D..." D.O.O. u B..., pozivom na odredbe l. 49. i 243. Zakona o izvrnom postupku ("Slubeni glasnik RS" br. 125/04). Iz stanja u spisima proizlazi da je punomonik izvrnog poverioca, advokat D.M. iz K.., podneo predlog za izvrenje na osnovu izvrne isprave - pravnosnane izvrne presude Trgovinskog suda u N... P-1473/04 od 2. decembra 2004. godine, oznaavajui kao izvrnog dunika Radnju za posredovanje, promet robe na veliko i knjigovodstvene poslove "B..." u N... Zakonskim propisom iz lana 49. stav 1. Zakona o izvrnom postupku, izmeu ostalog je predvieno da u predlogu za izvrenje moraju biti izmeu ostalog oznaeni izvrni poverilac i izvrni dunik. U konkretnom sluaju punomonik izvrnog poverioca nije pravilno oznaio izvrnog dunika kao stranku u postupku izvrenja u ovoj pravnoj stvari, jer u Radnju za posredovanje, promet robe na veliko i knjigovodstvene poslove "B..." u N... nije oznaen vlasnik kao fiziko lice. Radnja je samo oblik obavljanja delatnosti, koja ima svoj naziv oznaku firme u kojoj mora biti sadrano lino ime osnivaa, vlasnika, kada tek izvrni dunik stie svojstvo stranke pred trgovinskim sudom. Navedene okolnosti ukazuju na neosnovanost navoda u albi poverioca da je u svemu postupio shodno lanu 49. Zakona o izvrnom postupku, te da iz sadrine predloga proizlazi da je pravilno oznaio izvrnog dunika. Nasuprot albenim navodima, po nalaenju drugostepenog suda proizlazi da je prvostepeni sud donoenjem oalbenog reenja pravilno primenio odredbu lana 49. Zakona o izvrnom postupku, u vezi lana 103. stav 6. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS" br. 125/04). (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 4109/05 od 13.05.2005. godine)

54.
Optinski ili gradski odbor politike organizacije nema svojstvo pravnog lica, pa ne moe biti ni stranka u postupku, u smislu odredbe lana 73. stav 1. Zakona o parninom postupku, ve stranaka sposobnost pripada politikoj organizaciji, koja stie svojstvo pravnog lica upisom registar kod republikog organa uprave nadlenog za poslove pravosua. Iz obrazloenja: Neosnovani su albeni navodi da je u postupku kao tueni uestvovalo lice koje ne moe biti stranka u postupku. U konkretnom sluaju kao tueni je oznaena politika organizacija
- 41 -

PARNINI POSTUPAK "S...p...o..." iz B... Gradski odbor u K... Prema lanu 73. stav 1. Zakona o parninom postupku stranka u postupku moe biti svako fiziko i pravno lice. Prema lanu 7. Zakona o politikim organizacijama, politika organizacija upisuje se u registar danom podnoenja prijave republikom organu uprave nadlenom za poslove pravosua. Upisom u registar politika organizacija stie svojstvo pravnog lica. Stranka u postupku, saglasno lanu 73. stav 3. Zakona o parninom postupku moe biti politika organizacija, a ne optinski odbor politike organizacije. Iz ovoga proizlazi da je tueni pravilno oznaen, jer je oznaen kao politika organizacija "S...p...o..." iz B... a Gradski odbor u K... koji je dunik obaveze nema svojstvo pravnog lica jer, je u okviru "S...p...o...", tako da je "S...p...o..." dunik obaveze za Gradski odbor K.., pa je pravilno oznaen naziv tuenog. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 3947/07 od 24.5.2007. godine)

55.
Konzorcijum kao oblik udruivanja vie lica radi kupovine kapitala, odnosno imovine jednog subjekta privatizacije, nije ni pravno ni fiziko lice, ali mu je Zakonom o privatizaciji priznata ugovorna sposobnost, a na osnovu lana 73. stav 3. Zakona o parninom postupku priznaje mu se i svojstvo stranke u parninom postupku, tako da procesna legitimacija pripada konzorcijumu, to znai da lanovi konzorcijuma ne mogu biti pojedinano stranka u postupku i ne mogu pojedinano preduzimati pravne radnje tokom postupka, ve konzorcijum predstavlja jedno lice koga lanovi konzorcijuma ugovorom imenuju za svog predstavnika, i koji istupa u ime i za raun konzorcijuma pred svim dravnim organima, kao i prema sudu i zastupa interese ostalih lanova konzorcijuma. Iz obrazloenja: Pobijanim reenjem odbaen je predlog fizikih lica P.N. iz U. i N.N. iz U, lanova konzorcijuma, za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari. Ispitujui pobijano reenje u smislu lana 372. Zakona o parninom postupku, Vii trgovinski sud je naao da alba tuenih lanova konzorcijuma P.N. i N.N. nije osnovana. U donoenju pobijane presude nema bitnih povreda odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. Zakona o parninom postupku, na koje drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti, pa ni povrede iz lana 361. stav 2. taka 12. istog zakona, na koju se neosnovano poziva tueni. Pravilno je pravno stanovite prvostepenog suda kojim konstatuje da kao parnina stranka u postupku moe biti jedino konzorcijum fizikih lica koji ine B.N, P.N. i N.N, kojima je u postupku kupovine 70% drutvenog kapitala subjekta privatizacije priznata ugovorna sposobnost, pa je saglasno lanu 73. stav 3. Zakona o parninom postupku sud navedenom konzorcijumu priznao i svojstvo stranke, kao obliku udruenja koji inae nema stranaku sposobnost propisanu odredbom lana 73. st. 1. i 2. istog zakona. Ovo posebno, imajui u vidu specifinost i posebnog oblika udruivanja konzorcijuma shodno Zakonu o privatizaciji, koji kao udruenje raspolau kupljenom imovinom subjekta privatizacije, i pojedinani lanovi konzorcijuma ne mogu biti pojedinano stranka u postupku i ne mogu pojedinano preduzimati pravne radnje tokom postupka. Konzorcijum predstavlja jedno lice koga lanovi konzorcijuma ugovorom imenuju za svog predstavnika, i koji istupa u ime i za raun konzorcijuma pred svim dravnim organima, kao i prema sudu i zastupa interese ostalih lanova konzorcijuma. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 14353/05 od 13.04.2006. godine)
- 42 -

PARNINI POSTUPAK

56.
Veterinarski institut u sudskom postupku zastupa direktor te ustanove, koji ima prava i dunosti direktora preduzea. Iz obrazloenja: lanom 9. Zakona o javnom pravobranilatvu propisano je da Republiko javno pravobranilatvo u sudskom i upravnom postupku zastupa Republiku Srbiju i njene organe i organizacije, radi ostvarivanja njihovih imovinskih prava i interesa i ima poloaj zakonskog zastupnika. U konkretnom sluaju, Veterinarski institut je osnovan kao ustanova, te se na njega primenjuju odredbe Zakona o javnim slubama. lanom 17. Zakona o javnim slubama propisano je da direktor rukovodi ustanovom, a lanom 19. istog zakona propisano je da direktor ustanove ima prava i dunosti direktora preduzea. Kako je Veterinarski specijalistiki institut, institut koji za svog zastupnika ima direktora, to javni pravobranilac ne moe vriti istu funkciju. U konkretnom sluaju zastupnik tuioca je punomoje dao advokatu, koji je kao takav mogao da preduzima sve radnje u postupku, pa i da prima pismena, pa se prijem sporne presude mora smatrati urednim. Iz tih razloga navodi iz albe su neosnovani. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 6534/05 od 8.11.2005. godine)

57.
Da li je upis direktora preduzea u registar konstitutivan ili samo deklarativan, s obzirom na odredbu iz lana 482. novog Zakona o parninom postupku - da je "zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlaeno lice (statutarni zastupnik)", te da li se licu koje je upisano u registar moe priznati svojstvo statutarnog zastupnika za potrebe voenja postupka u privrednom sporu, dok mu se istovremeno to svojstvo ne bi priznalo prilikom razreavanja materijalno-pravnog odnosa koji je i doveo do spora - npr. da li je punovaan obligacioni ugovor koji je to lice potpisalo? Upis u registar direktora preduzea privrednog drutva, kao i upis drugih zastupnika (lan 50. Zakona o registraciji privrednih subjekata) je deklarativan, jer neko lice postaje direktor ili zastupnik odlukom privrednog drutva, a ne odlukom i upisom registra (ranije suda). Pitanje karaktera upisa nije od znaaja, ve je od znaaja dejstvo upisa prema treim licima (zbog kojih se upis i vri). To dejstvo je Zakonom o parninom postupku posebno i izriito propisano u pogledu zastupanja u parnici, tako da je statutarni zastupnik privrednog drutva, kao i drugog pravnog lica, samo ono lice koje je upisano u registar, a ne i lice koje (iz bilo kog razloga) nije upisano. Sud nema ovlaenja da "licu koje je upisano u registar prizna svojstvo statutarnog zastupnika za potrebe voenja postupka", kako se navodi u pitanju, ve je parnini sud zakonski obavezan da to lice smatra parninim zastupnikom stranke. Da li je to isto lice u prethodnom materijalno-pravnom odnosu bilo ovlaeno za zastupanje pravnog lica, zavisi od drugih konkretnih okolnosti odluka o njegovom izboru ili razreenju, obima ovlaenja u zastupanju, upisa u registar, savesnosti druge ugovorne strane itd. (l. 10. i 25. Zakona o privrednim drutvima, lan 3. taka 2. Zakona o registraciji privrednih subjekata). Stoga je mogu zakljuak suda da lice u
- 43 -

PARNINI POSTUPAK pitanju nije bilo ovlaeno za zakljuivanje ugovora, ali nije mogu zakljuak suda da to lice nije zastupnik u parnici, jer ono to jeste na osnovu izriite odredbe lana 482. Zakona o parninom postupku. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

58.
Da li su termini "zakonski zastupnik" i "ovlaeno lice" (statutarni zastupnik) preduzea i drugih pravnih lica, koje se upisuje u registar, sinonimi po odredbama novog Zakona o parninom postupku, ili je zakon razgraniio pojam "zakonskog zastupnika" od "ovlaenog lica" iz lana 482, kao statutarnog zastupnika preduzea i drugog pravnog lica, koje se upisuje u sudski registar ili privredni registar? Zakonski zastupnik je zastupnik stranke fizikog lica koje nema parninu sposobnost (lan 75. Zakona o parninom postupku), i to su roditelj ili staratelj tog lica. Ovaj termin, kao ni odredbe Zakona o parninom postupku o zakonskom zastupanju, se ne odnosi na pravna lica, koja su poslovno i parnino sposobna, i koja zastupa njihov statutarni zastupnik u smislu lana 482. Zakona o parninom postupku. Na tu razliku jasno ukazuju i odredbe l. 265. i 361. Zakona o parninom postupku, koje razlikuju zakonske zastupnike i zastupnike pravnih lica u pitanjima sasluanja stranke i povreda u zastupanju. Samo izuzetno, pravno lice moe imati specifinog zakonskog zastupnika, i to privremenog zastupnika iz lana 79. Zakona o parninom postupku. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10.i 7. i 14.11.2006. godine)

59.
Status zakonskog zastupnika preduzea moe imati samo lice koje je izabrano za direktora odlukom organa upravljanja preduzea i samo tako izabrano lice je legitimni zakonski zastupnik preduzea, bez obzira na to da li je odluka o njegovom postavljenju upisana u Registar. Iz obrazloenja: Tuilac je traio utvrenje svog potraivanja u opredeljenom iznosu glavnog duga, i to po osnovu naknade tete prouzrokovane raskidom ugovora zakljuenog izmeu tuioca i tuenog, a zbog neizvrenih usluga izrade ormaria. Meu parninim strankama je sporno da je sravnjenje meusobnih obaveza kojim se utvruje njegovo dugovanje od 29. septembra 1998. godine potpisalo ovlaeno lice, da bi se to tretiralo kao priznanje duga koje dovodi do prekida zastarelosti, imajui u vidu da je navedeni protokol potpisan od lica koje je u tom trenutku bilo izabrano za zakonskog zastupnika, ali nije jo bilo upisano u sudski registar. Pravilno je pri oceni osnovanosti tubenog zahteva odnosno pri oceni istaknutog prigovora zastarelosti, prvostepeni sud, po izvrenom uvidu u zapisnik od 29. septembra 1998. godine, koji je potpisan od strane direktora tuenog .S. naao da nije nastupila zastarelost potraivanja, iz razloga to je tueni svojim radnjama priznao potraivanje, odnosno navedenim zapisnikom se nedvosmisleno priznaje dug na neposredan nain i odnosno ponaanje predstavlja potvrdu tuenikove obaveze prema tuiocu. Okolnost da je navedeno sravnjenje pot- 44 -

PARNINI POSTUPAK pisalo lice koje u tom trenutku nije bilo upisano u sudski registar, nije od uticaja na tretiranje takvog sravnjenja kao priznanja duga datog od strane ovlaenog lica, koje dovodi do prekida zastarelosti, imajui u vidu da je odlukom upravnog odbora preduzea navedeno lice izabrano za zakonskog zastupnika i stoga je legitimni zastupnik preduzea od dana donoenja oznaene odluke, bez obzira to u trenutku sainjavanja zapisnika jo nije bio upisan u sudski registar. Neosnovani su albeni navodi tuenog da se svojstvo direktora, odnosno zakonskog zastupnika preduzea stie upisom u registar privrednih subjekata. Naime, upis lica ovlaenog za zastupanje privrednog drutva ima deklarativan, a ne konstitutivan karakter. NJima se trea lica obavetavaju koje je lice ovlaeno za zastupanje preduzea i koja su njegova ogranienja u zastupanju. To znai da se svojstvo lica ovlaenog za zastupanje preduzea ne stie u trenutku upisa u sudski registar. Direktor tuenog .S. bio je direktor pre upisa u sudski registar, i to na temelju odluke upravnog odbora preduzea o njegovom imenovanju. Upisom njega kao lica ovlaenog za zastupanje, registarsko stanje usklauje se sa stvarnim stanjem i ono od tog trenutka ima dejstvo prema savesnim treim licima. Status zakonskog zastupnika preduzea moe imati samo lice koje je postavljeno za direktora odlukom njegovog legitimnog organa upravljanja i samo tako postavljeno lice je legitimni zakonski zastupnik preduzea, bez obzira na to da li je odluka o njegovom postavljenju upisana u registar. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. 2825/05 od 7.04.2005. godine)

60.
Da li se odredba iz lana 214. taka 3. Zakona o parninom postupku, po kojoj nastupa obavezni prekid postupka zbog smrti zakonskog zastupnika stranke ili prestanka njegovog ovlaenja za zastupanje, odnosi i na smrt ili razreenje direktora preduzea ili drugog pravnog lica, kao ovlaenog lica statutarnog zastupnika iz lana 482. istog zakona? Odredba lana 214. stav 3. Zakona o parninom postupku po kojoj se postupak prekida kad zakonski zastupnik stranke umre ili kad prestane njegovo ovlaenje za zastupanje, ima u vidu samo zakonskog zastupnika parnino nesposobne stranke (lan 75. Zakona o parninom postupku), a ne i zastupnika pravnog lica. Razreenje direktora pravnog lica podrazumeva da se na istu funkciju bira imenuje drugo lice, kao direktor i zastupnik, i za tok postupka nema nikakav znaaj. Smrt direktora pravnog lica u toku parnice takoe nema znaaja, ako pravno lice ima druge zastupnike, upisane u registar u smislu lana 482. Zakona o parninom postupku, ili ako pravno lice ima punomonika u parnici (jer smru statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoje). Problem postoji kada je direktor jedini statutarni zastupnik, umre u toku parnice, a pravno lice nema punomonika. Stranka tada nema nikakvog zastupnika i postupak se ne moe voditi. U vreme vaenja Zakona o parninom postupku iz 1977. godine od strane Vieg trgovinskog suda utvren je odgovor iz 2000. godine po kome: ako preduzee u kraem roku ne moe da odredi drugog zastupnika, parnini postupak treba prekinuti shodnom primenom odredbe lana 212. taka 4. (sada 214. taka 3.) Zakona o parninom postupku i nastaviti po lanu 215. stav 1. Zakona o parninom postupku. Izmene u novom Zakonu o parninom postupku omoguuju i drugaija reenja: pored prekida postupka (ali shodnom, tj. analognom primenom lana 214. taka 3. Zakona o parninom postupku), zastoj u postupku da bi se stranci omoguio izbor novog direktora statutarnog zastupnika po lanu 219. Zakona o parninom postupku, te postavljanje privremenog zastupnika po lanu 79. stav 3. Zakona o parninom postupku. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine)
- 45 -

PARNINI POSTUPAK

61.
Da li u sluaju smrti ili razreenja direktora preduzea prestaje punomoje izdato advokatu ili drugom punomoniku, ili se punomoje ograniava u smislu lana 94. stav 2. novog Zakona o parninom postupku, odnosno da li je punomonik preduzea tada ovlaen da preduzima samo radnje u postupku koje ne trpe odlaganje? Personalne promene u pravnom licu, kakve su smrt ili po drugom osnovu prestanak ovlaenja za zastupanje dotadanjeg statutarnog zastupnika iz lana 482. Zakona o parninom postupku, na izdato punomoje nemaju nikakvog uticaja. Dotadanji punomonik to ostaje, sa dotadanjim ovlaenjima u pogledu zastupanja pravnog lica, uz mogunost novog statutarnog zastupnika da opozove punomoje po lanu 93. Zakona o parninom postupku. Odredbe lana 94. Zakona o parninom postupku ne primenjuju se na punomonike pravnih lica. Do prestanka punomoje koje je izdalo pravno lice, odnosno njegov statutarni zastupnik, dolazi samo u sluajevima iz lana 95. stav 1. i lana 484. stav 1. Zakona o parninom postupku u sluaju prestanka pravnog lica, odnosno otvaranja postupka steaja ili likvidacije nad pravnim licem. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine)

62.
Da li se parnini sud, prilikom donoenja presude zbog izostanka, odluivanja o predlogu za ponavljanje postupka, i uopte prilikom ocene ovlaenja za preduzimanje parninih radnji u postupku, moe uputati u ocenu pravilnosti i zakonitosti konanih upisa u registar direktora preduzea, kao zastupnika stranaka u parninom postupku, s obzirom na izriitu odredbu iz lana 482. novog Zakona o parninom postupku da je "zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlaeno lice (statutarni zastupnik)", posebno npr. ako je upis bio izvren protivno pravilu o nespojivosti funkcija iz lana 68. stav 1. Zakona o preduzeima ("Slubeni list SRJ", br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 i 36/02), u kome je propisano da "u povezanim preduzeima, direktor matinog preduzea ne moe biti direktor zavisnog preduzea, a direktor zavisnog preduzea - direktor matinog preduzea"? Parnini sud se ni u kom sluaju i ni iz kojih razloga ne moe uputati u valjanost upisa u registar lica koje se u parnici javlja kao statutarni zastupnik stranke pravnog lica, jer bi postupao protivno odredbi lana 482. Zakona o parninom postupku, iji osnovni smisao jeste da se parninom sudu olaka utvrivanje ko je zastupnik pravnog lica. Razume se da su izuzetak parnice iji je predmet, u skladu sa zakonom, upravo utvrivanje da je upis u registar nitav (lan 69. Zakona o registraciji privrednih subjekata, lan 62. Zakona o postupku za upis u sudski registar, za pravna lica koja nisu privredni subjekti), odnosno parnice u kojima se pobija odluka o izboru lica u pitanju za lana organa zastupnika. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine)
- 46 -

PARNINI POSTUPAK

63.
Da li je direktor preduzea, kao stranke u parninom postupku, u smislu lana 77. stav 2. novog Zakona o parninom postupku duan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku dokae svoje zastupniko svojstvo, te da li e sud odbaciti tubu koju je podnelo lice koje se predstavlja kao direktor preduzea, a uz tubu nije priloilo dokaz o svom zastupnikom svojstvu u smislu lana 77. stav 2. novog Zakona o parninom postupku? Odredba lana 77. stav 2. Zakona o parninom postupku, odnosi se na zakonske zastupnike, a ne na statutarnog zastupnika pravnog lica iz lana 482. Zakona o parninom postupku. Ukoliko statutarni zastupnik (direktor ili drugo lice koje ima to svojstvo u smislu odredaba Zakona o privrednim drutvima) uz tubu koju je potpisao nije priloio dokaze o svom zastupnikom svojstvu, sud e po pravilu smatrati da njegovo zastupniko svojstvo nesumnjivo proizlazi iz javnih podataka upisanih u registar. U sluaju sumnje (samog suda ili pak izraene od strane protivne stranke) da li lice koje je potpisalo tubu ili drugi podnesak ima zastupniko svojstvo, prvostepeni sud navedenu injenicu moe proveriti po slubenoj dunosti uvidom u javnu knjigu registar ili pak moe pozvati navedeno lice da dostavi dokaze o tom svojstvu, na osnovu lana 278. a u vezi sa l. 78. i 103. Zakona o parninom postupku. Ukoliko je u sluaju sumnje, prvostepeni sud postupio na gore opisani nain, a pozvano lice u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda, prvostepeni sud e tubu odbaciti sa pozivom na odredbu lana 279. stav 1. taka 7. Zakona o parninom postupku. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

64.
Knjino zaduenje, kao jednostrana izjava volje parnine stranke, moe predstavljati priznanje duga, ukoliko je isto potpisao statutarni zastupnik ili lice koje je izriito ovlaeno pismenim ovlaenjem zastupnika pravnog lica da izvri priznanje duga. Iz obrazloenja: Izvetaj o knjienju tuenog je, prema stanovitu ovoga suda, jednostrana finansijska dokumentacija evidencionog karaktera, te se stoga samo na osnovu istih (posebno kada protivna stranka osporava tanost unetih podataka) ne moe utvrditi pravna priroda meusobnog poslovnog odnosa stranaka. Knjino zaduenje koje je dao tueni i kojim po odreenim osnovima prihvata postojanje svog dugovanja prema tuiocu, ne moe biti dokaz o pravnoj prirodi meusobno poslovnog odnosa stranaka, ve sud samo moe ceniti da li je dostavljanjem navedene jednostrane izjave volje tueni priznao tuiocu postojanje svog dugovanja po osnovu i visini, imajui pri tom u vidu da priznanje duga moe uiniti samo zakonski odnosno statutarni zastupnik ili lice koje je izriito ovlaeno pismenim ovlaenjem zastupnika pravnog lica da izvri priznanje duga. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 12434/05 od 27.12.2005. godine)
- 47 -

PARNINI POSTUPAK

65.
Ako je zastupnik (ex lege ili na osnovu statuta) ovlaen da u ime preduzea zakljuuje ugovore i vri druge pravne radnje bez ogranienja, ovlaen je i za zakljuenje arbitranog ugovora (ugovora o izbranom sudu). Iz obrazloenja: Kada je u pitanju ovlaenje za zakljuenje arbitranog ugovora, osnovno pitanje koje se javlja prilikom zakljuenja arbitranog ugovora preko zastupnika (zakonskog ili statutarnog) ili punomonika pravnog lica, jeste pitanje prekoraenja ovlaenja. Prema jugoslovenskom Zakonu o preduzeima (l. 41. i 42.) koji je vaio u to vreme, zastupnik (ex lege ili na osnovu statuta) je ovlaen da u ime preduzea, a u granicama svojih ovlaenja zakljuuje ugovore i vri druge pravne radnje. U tom smislu, ako zastupnik u granicama svojih ovlaenja zakljui arbitrani ugovor, a zastupani neposredno postaje ugovorna strana takvog ugovora, te ga ugovorena nadlenost arbitrae obavezuje. Kada je, pak, optim aktom pravnog lica odreeno i u registar upisano da njegov zastupnik odreene ugovore moe zakljuiti samo uz saglasnost organa upravljanja, saglasnost moe biti data prethodno, istovremeno ili naknadno ako to drugo nije upisano u sudski registar (lan 55. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima). Sledstveno tome, ako zastupnik zakljui arbitrani ugovor bez saglasnosti zastupanog, zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri uinjeno prekoraenje (naknadna saglasnost). Kada zastupljeni u roku koji se prema redovnom toku stvari pretpostavlja odobri ovo prekoraenje, arbitrani ugovor je punovaan i proizvodi dejstvo od momenta zakljuenja u smislu lana 55. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima. Nasuprot tome, ako saglasnost nije data, smatra se da ugovor o arbitrai nije ni zakljuen (lan 55. stav 4). injenica savesnosti ima odreenog uticaja na punovanost pravnog posla samo u okviru prekoraenja ovlaenja po vrsti i vrednosti pravnog posla. Naime, kada je druga strana savesna (to moe biti samo u pogledu registrovanih internih ogranienja ovlaenja), moe odmah po saznanju za prekoraenje, ne ekajui da se zastupani u ugovoru izjasni, izjavi da se ne smatra ugovorom vezanom (Zakon o obligacionim odnosima - lan 87. stav 4). Kada je u pitanju posebno punomoje, da bi zakljuio ugovor o arbitrai punomonik mora imati posebno ovlaenje za svaki pojedini sluaj (Zakon o obligacionim odnosima - lan 91. stav 4). Ovo punomoje, u smislu lana 90. istog zakona, mora biti u pismenoj formi. U posebnom punomoju, treba da budu naznaeni svi bitni elementi arbitranog ugovora, to znai da nije dovoljno samo ovlastiti punomonika da zakljui arbitrani ugovor. Punomonik kome je dato opte (generalno) punomoje mora imati posebno punomoje za zakljuenje arbitranog ugovora, budui da "redovno poslovanje" ne podrazumeva i preduzimanje ovog pravnog posla. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 13602/05 od 26.06.2006. godine)

66.
Arbitrani sporazum zakljuen protivno ogranienju sadranom u statutu i osnivakom aktu obavezuje pravno lice za iji raun je zakljuen i pored toga to je ogranienje upisano u registar, osim ako je saugovara za ogranienje znao ili je morao da zna. Iz obrazloenja: Arbitrani sporazum zakljuen protivno ogranienjima sadranim u statutu i osnivakom aktu obavezuje pravno lice za iji raun je zakljuen i pored toga to je ogranienje upisano u sudski re- 48 -

PARNINI POSTUPAK gistar. Ovde je pozitivno pravo SCG bilo bitno razliito od veine evropskih pravnih poredaka koji na ovakve sluajeve zastupanja pravnih lica po zakonu primenjuju teoriju o tzv. prividnom punomoju. Uz manje razlike, prekoraenja ovlaenja koje je uinio punomonik obavezuju vlastodavca, ukoliko je tree lice bilo u dobroj veri, odnosno kada je razumno moglo da veruje da je punomonik ovlaen da obavee principala arbitranim sporazumom. Naravno, za zakljuenje arbitranog sporazuma koji se moe zakljuiti i od strane punomonika zastupanog, neophodno je specijalno punomoje dato za svaki pojedini sluaj. Generalno punomoje za zakljuenje svih pravnih poslova nije dovoljno. Takoe, punomo zakljuenja arbitranog sporazuma mora da bude data u istoj onoj formi koja vai za arbitrani sporazum. Ukoliko punomonik prekorai granice svog ovlaenja u vezi sa zakljuenjem arbitranog sporazuma, a kada su u pitanju pravna lica na koja se primenjuje reim Zakona o preduzeima, prekoraenje ovlaenja punomonika ima dejstva prema treim licima, samo ukoliko je ono za njih znalo ili je, pak, moralo da zna. Zakon o preduzeima ovde, dakle, u potpunosti prihvata teoriju o prividnom punomoju. Na kraju valja dodati da na punovanost zakljuenja arbitranog sporazuma, bilo putem zastupnika ex lege pravnog lica, bilo putem njihovog prokurista, odnosno punomonika, nema uticaja injenica da je pravni posao zakljuen van okvira pravne sposobnosti pravnog lica punovaan ili, pak, ne. Ovakvo reenje proizlazi iz principa autonomije arbitranog sporazuma. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 13602/05 od 26.06.2006. godine)

67.
Da li parnini sud moe odmah odbaciti tubu koju nije potpisao statutarni zastupnik (direktor) privrednog drutva, ve diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tuioca (koje nije upisano u registar kao lice ovlaeno za zastupanje), s obzirom da novi Zakon o parninom postupku u lanu 92. uopte ne predvia mogunost da sud dozvoli da radnje u postupku privremeno izvri lice koje nije podnelo punomoje, a koja je mogunost postojala u lanu 98. stav 2. ranijeg Zakona o parninom postupku? Iako je u postavljenom pitanju izostavljen podatak da li je uz tubu koju je potpisalo navedeno lice priloeno punomoje za to lice izdato od strane ovlaenog lica ili ne, prilikom davanja odgovora poi emo od pretpostavke da se pitanja odnosi na situacije kada je tubu potpisao diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tuioca koje nije upisano u registar kao lice ovlaeno za zastupanje, a uz tubu nije priloeno punomoje za to lice. Pre davanja odgovora mora se ukazati da je pogrena konstatacija iz postavljenog pitanja da je statutarni zastupnik privrednog drutva samo direktor. U smislu odredbe lana 482. Zakona o parninom postupku, kada se radi o postupku u privrednim sporovima tada je statutarni zastupnik lice koje je u registar upisano kao ovlaeno lice. Zakon o privrednim drutvima u lanu 25. u kome govori o zastupnicima i njihovim ovlaenjima ne propisuje izriito ko sve moe biti zastupnik privrednog drutva, ali to proizlazi iz mnogih odredaba ovog zakona. Ukoliko je podneta tuba potpisana od lica koje nije statutarni zastupnik privrednog drutva u smislu navedenih odredaba i propisa, a uz istu nije priloeno punomoje kojim se navedeno lice ovlauje da u ime privrednog drutva podnese tubu, sud e takvu tubu odbaciti, kao podnetu od neovlaenog lica. Ovo stoga to je lanom 92. stav 1. Zakona o parninom postupku propisano da je punomonik duan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoje. Ovde se meutim, mora napomenuti da se tuba ne moe automatski odbaciti ukoliko se iz iste vidi da nije potpisana od strane direktora privrednog drutva. Ovo stoga to iz gore navedenog
- 49 -

PARNINI POSTUPAK proizlazi da istu u ime privrednog drutva moe podneti i potpisati neko drugo lice zaposleno kod tuioca koje ima svojstvo statutarnog zastupnika ili koje je na isto postupanje ovlaeno. U tom smislu sud bi bio duan da na osnovu podataka iz nadlenog registra, koji su javni, prethodno utvrdi da li je tuba potpisana od ovlaenog lica. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

68.
Smru statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoje za zastupanje pravnog lica, jer isto u smislu lana 94. Zakona o parninom postupku prestaje samo smru fizikog lica koje je stranka, ali novi statutarni zastupnik moe opozvati punomoje. Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima, na roitu za glavnu raspravu od 7.6.2006. godine punomonik tuioca je obavestio sud da je bivi vlasnik i zakonski zastupnik tuioca preminuo, te je dostavio punomoje novog vlasnika V.N. Reenjem suda mu je naloeno da u roku od osam dana dostavi uz ovu punomo i dokaz da je navedeno lice V. N. novi vlasnik ili zakonski zastupnik tuioca. Na istom roitu za glavnu raspravu sproveden je dokazni postupak i glavna rasprava je zakljuena. Kako punomonik tuioca nije dostavio punomoje u ostavljenom roku od osam dana sud je doneo pobijano reenje kojim se glavna rasprava ponovo otvara, a potom postupak prekida upravo iz navedenih razloga. Kako je tuilac pravno lice, to prema zakonu njega zastupa njegov statutarni zastupnik, a ne zakonski zastupnik, te se s toga odredbe lana 214. stav 3. Zakona o parninom postupku koje predviaju prekid postupka u sluaju smrti zakonskog zastupnika ili prestanka njegovog ovlaenja za zastupanje, ne mogu primeniti u konkretnom sluaju. Navedene odredbe odnose se na zakonske zastupnike fizikog lica, a prema odredbama lana 482. Zakona o parninom postupku, kojima se regulie postupak u privrednim sporovima, zastupnik pravnog lica je lice upisano u registar kao ovlaeno lice, odnosno statutarni zastupnik. Smru statutarnog zastupnika ne prestaje punomoje dato punomoniku, jer isto u smislu lana 94. Zakona o parninom postupku prestaje smru fizikog lica koje je stranka, a ne i smru statutarnog zastupnika koji je po zakonu zastupnik pravnog lica. Smru statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoje za zastupanje navedenog pravnog lica dato od strane umrlog statutarnog zastupnika, a novi statutarni zastupnik moe opozvati isto punomoje. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 9410/06 od 14.12.2006. godine)

69.
Ni na koji drugi nain osim izvoenjem odgovarajuih dokaza (pa ni tzv. "pozajmljivanjem dokaza" iz drugog postupka) ne moe se raspravljati pitanje parnine sposobnosti stranaka. Iz obrazloenja: Sve sprovedene radnje u postupku ukinute su prvostepenim reenjem i tuba je odbaena. S tim u vezi, u albi se osnovano ukazuje da se ne moe pouzdano zakljuiti da li je prvostepeni sud odba- 50 -

PARNINI POSTUPAK cujui tubu pravilno primenio odredbe lana 77. stav 1. i lana 78. stav 5. Zakona o parninom postupku, i to zbog toga to nije na pouzdan nain utvrdio da li tuilja ima ili nema parninu sposobnost. Naime, prvostepeni sud izvodi kao dokaz naznaene spise drugog navedenog Optinskog suda i utvruje da je u tom predmetu vetaena poslovna sposobnost tuilje, te da je tada imenovani vetak - neuropsihijatar zakljuio da tuilja nije sposobna da sama zastupa svoje interese, zbog ega joj je i postavljen privremeni staratelj. Iz ovoga prvostepeni sud zakljuuje da tuilja i u konkretnom predmetu nema parninu sposobnost. Meutim, vetak - neuropsihijatar se izjanjavao samo za potrebe postupanja u prethodnom predmetu pred drugim sudom, u kome nije raspravljano oduzimanje poslovne sposobnosti tuilje (ili bar u vezi sa tim nema dokaza u spisima). To dalje znai da se zakljuak prvostepenog suda o tome da tuilja nema parninu sposobnost ne moe prihvatiti kao pouzdan. Pitanje parnine sposobnosti tuilje se u ponovnom postupku mora raspraviti izvoenjem odgovarajuih dokaza, a ne tzv. "pozajmljivanjem dokaza". To je preduslov da prvostepeni sud donese zakonitu odluku. (Iz reenja Vieg suda u Valjevu, G. 310/2010 od 25.02.2010. godine)

70.
Stranaka sposobnost pravnog lica odreuje se prema pravu drave po kome je osnovano, a ako pravno lice ima stvarno sedite u drugoj dravi, a ne u onoj u kojoj je osnovano i po pravu te druge drave ima njenu pripadnost, onda po pravu te drave. Iz obrazloenja: Pripadnost pravnog lica odreuje se po pravu drave po kome je ono osnovano, a ako ima stvarno sedite u drugoj dravi, a ne u onoj u kojoj je osnovano i po pravu te drave ima njenu pripadnost, smatrae se pravnim licem te drave. Po pravu drave iju pripadnost ima ceni se pravna sposobnost, a i sposobnost biti parnina stranka u smislu lana 77. stav 1. Zakona o parninom postupku. Prema odredbi lana 13. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja sud ili drugi nadleni organ e po slubenoj dunosti utvrditi sadrinu stranog merodavnog prava. Organ iz stava 1. ovog lana moe zatraiti obavetenje o stranom pravu od saveznog organa nadlenog za poslove pravde. Stranke u postupku mogu podneti javnu ispravu o sadrini stranog prava. S obzirom da su u konkretnom sluaju na okolnost postojanja tuioca kao pravnog lica prema pravu drave K... priloeni faksovi uverenja od 4. jula 2002. godine i 16. septembra 2004. godine sa kontradiktornom sadrinom, to nije otklonjena sumnja da li tuilac po drave K.., gde je osnovan i dalje postoji, to izaziva sumnju da li isti moe biti stranka u postupku, saglasno lanu 79. stav 4. a u vezi sa lanom 17. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 443/05 od 12. jula 2006. godine)

71.
Stranaka sposobnost stranog pravnog lica odreuje se prema pravu drave po kome je osnovano, a kada pravno lice ima faktiko sedite u drugoj dravi, a ne u onoj u kojoj je osnovano, smatrae se pravnim licem te drave.
- 51 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem odbijen je zahtev tuenog za obezbeenjem trokova parninog postupka - aktorskom kaucijom. U obrazloenju je navedeno da je sedite tuioca u Grkoj sa kojom dravom SCG ima zakljuen bilateralni sporazum o oslobaanju od polaganja trokova parninog postupka na ime obezbeenja istih - Konvenciju o uzajamnim pravnim odnosima iz 1959. godine, u kom smislu je zahtev tuenog neosnovan, sa pozivom na odredbe lana 83. Zakona o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Blagovremenom albom tueni je osporio donetu odluku iz svih razloga iz lana 360. ZPP. Naveo je da sedite tuenog nije u Grkoj, ve da je tueni predstavnitvo - agencija kompanije ije je sedite u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, u odnosu na koju dravu valja proveriti da li postoji reciprocitet u odnosu na oslobaanje od polaganja predujma za parnine trokove. Istakao je da takoe nije sigurno utvreno da li tuilac uopte postoji i pozvao se na potvrdu od 27.11.2001. godine ija je vanost bila 6 meseci. Istakao je da se u pobijanoj odluci govori o parninoj sposobnosti bez dokaza. Predloio je da se pobijana odluka preinai i zahtev tuenog usvoji ili da se ukine i predmet vrati na ponovni postupak. Vii trgovinski sud je ispitao pobijanu odluku u granicama albenih navoda. alba nije osnovana. Drugostepeni sud, na osnovu stanja u spisima, nije naao da je poinjena ista apsolutno bitna povreda. Najpre, terminoloka greka vezana za oznaavanje stranake sposobnosti kao parnine, otklonjena je reenjem prvostepenog suda od 28.9.2005. godine. Drugostepeni sud nalazi da je pravilna odluka prvostepenog suda da tuiocu, koji je nesumnjivo predstavnitvo kompanije iz UAE i koji, kao takav, u smislu lana 73. stav 1. ZPP, nesumnjivo ne bi imao stranaku sposobnost, prizna postojanje takve sposobnosti. Naime, stranaka sposobnost stranog pravnog lica odreuje se prema pravu drave po kome je osnovano. Kada pravno lice ima faktiko sedite u drugoj dravi, a ne u onoj u kojoj je osnovano, smatrae se pravnim licem te drave. U spisima predmeta nalazi se potvrda Ministarstva nacionalne privrede Republike Grke od 27.11.2001. godine kojom se potvruje da tuilac postoji kao evidentiran u Odeljenju stranih preduzea. Ovo znai da tuilac prema pravu Grke uiva status samostalne kompanije i stoga mu se isti ima priznati. injenica da je vanost povrede ograniena na 6 meseci nema uticaja, jer na stranaku sposobnost prvostepeni sud po slubenoj dunosti pazi u toku celog postupka, pa e stoga, na zahtev suda, tuilac po potrebi dostaviti novu potvrdu, ukoliko je to meu strankama sporno. Na tuenom je da dokae da je tuilac prestao da postoji jer tuilac ima dokaz o svojoj registraciji. S druge strane, prema lanu 73. stav 3. ZPP, parnini sud moe, izuzetno sa pravnim dejstvom u odreenoj parnici, priznati svojstvo stranke i onim oblicima udruivanja i organizovanja koje nemaju stranaku sposobnost ako utvrdi da, s obzirom na predmet spora, u sutini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranake sposobnosti, a naroito ako raspolau imovinom na kojoj se moe sprovesti izvrenje. U konkretnom sluaju sasvim je jasno iz stanja u spisima da je tuilac uredno registrovan kod nadlenih organa Republike Grke koji su dozvolili njegovo osnivanje uz obaveznu garanciju na iznos od 50.000 USD to je bio dovoljan osnov da se tuiocu kao zavisnoj kompaniji, odnosno predstavnitvu, odnosno agenciji prizna stranaka sposobnost, kako je to prvostepeni sud pravilno i uinio. Prema tome, i prema domaem pravu, ima osnova da se tuiocu prizna status stranke u ovom postupku. Kako je sedite tuioca u Grkoj, to je pravilno prvostepeni sud primenio meunarodni sporazum zakljuen izmeu Grke i nae zemlje i odbio zahtev tuenog za aktorskom kaucijom. Odluka prvostepenog suda je u svemu na zakonu zasnovana. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda Srbije P. 11323/2005 od 13.1.2006. godine)

72.
Da li advokat uz svoje punomoje koje dostavlja uz tubu ima obavezu da dostavi i dokaz o zastupnikom svojstvu davaoca potpisnika punomoja?
- 52 -

PARNINI POSTUPAK Advokat punomonik stranke, nije duan da uz tubu pored punomoja dostavlja i dokaze o svojstvu lica potpisnika punomoja. Sud e samo ukoliko posumnja u istinitost pismenog punomoja, reenjem naloiti punomoniku da podnese overeno punomoje, shodno odredbi lana 91. stav 2. Zakona o parninom postupku. Navedena odredba mogla bi se primeniti u situaciji kada sud posumnja u svojstvo lica koje je izdalo punomoje, te bi u toj situaciji sud reenjem mogao naloiti punomoniku da dostavi dokaze o ovlaenjima, odnosno svojstvima lica koje je punomoje izdalo. Odgovor koji je predloen uz pitanje nije prihvatljiv jer se odredba lana 77. stav 2. Zakona o parninom postupku moe primeniti samo kada zastupnik preduzima radnje u postupku, a davanje punomoja advokatu ne moe se smatrati preduzimanjem radnji u postupku. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine)

73.
Da li je pravnik zaposlen kod pravnog lica duan da prilikom dostave punomoja dokae i ko je zakonski zastupnik stranke? Nije. Pravno lice moe zastupati i diplomirani pravnik koji se kod istog nalazi u radnom odnosu. U tom sluaju ovo lice moe preduzimati sve parnine radnje u granicama punomoja koje mu je izdao i overio statutarni zastupnik zastupanog pravnog lica. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

74.
Da li je direktor preduzea, kao stranke u parninom postupku, u smislu lana 77. stav 2. novog Zakona o parninom postupku duan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku dokae svoje zastupniko svojstvo? Odredba lana 77. stav 2. Zakona o parninom postupku, odnosi se na zakonske zastupnike, a ne na statutarnog zastupnika pravnog lica iz lana 482. Zakona o parninom postupku. Ukoliko statutarni zastupnik (direktor ili drugo lice koje ima to svojstvo u smislu odredaba Zakona o privrednim drutvima) uz tubu koju je potpisao nije priloio dokaze o svom zastupnikom svojstvu, sud e po pravilu smatrati da njegovo zastupniko svojstvo nesumnjivo proizlazi iz javnih podataka upisanih u registar. U sluaju sumnje (samog suda ili pak izraene od strane protivne stranke) da li lice koje je potpisalo tubu ili drugi podnesak ima zastupniko svojstvo, prvostepeni sud navedenu injenicu moe proveriti po slubenoj dunosti uvidom u javnu knjigu registar ili pak moe pozvati navedeno lice da dostavi dokaze o tom svojstvu, na osnovu lana 278. a u vezi sa l. 78. i 103. Zakona o parninom postupku. Ukoliko je u sluaju sumnje, prvostepeni sud postupio na gore opisani nain, a pozvano lice u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda, prvostepeni sud e tubu odbaciti sa pozivom na odredbu lana 279. stav 1. taka 7. Zakona o parninom postupku. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10.i 7. i 14.11.2006. godine)
- 53 -

PARNINI POSTUPAK

75.
Da li se parnini sud, prilikom donoenja presude zbog izostanka, odluivanja o predlogu za ponavljanje postupka, i uopte prilikom ocene ovlaenja za preduzimanje parninih radnji u postupku, moe uputati u ocenu pravilnosti i zakonitosti konanih upisa u registar direktora preduzea, kao zastupnika stranaka u parninom postupku, s obzirom na izriitu odredbu iz lana 482. Zakona o parninom postupku da je "zastupnik stranke lice upisano u registar kao ovlaeno lice (statutarni zastupnik)", posebno npr. ako je upis bio izvren protivno pravilu o nespojivosti funkcija iz lana 68. stav 1. Zakona o preduzeima ("Slubeni list SRJ", br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 i 36/02), u kome je propisano da "u povezanim preduzeima, direktor matinog preduzea ne moe biti direktor zavisnog preduzea, a direktor zavisnog preduzea - direktor matinog preduzea"? Parnini sud nije ovlaen da ceni da li je statutarni zastupnik privrednog drutva ovlaen da u parninom postupku zastupa drutvo u sporu sa treim licima, ako je isti izvodom iz registra privrednih drutava dokazao svoj zastupniki status,ali u sluaju razliitih statusnih tubi u sumnji da postoji sukob interesa izmeu interesa statutarnog zastupnika i interesa drutva,lana drutva ili povezanog drutva sud e u tom sluaju drutvu ili povezanom drutvu postaviti privremenog zastupnika shodno lanu 79. Zakona o parninom postupku. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

76.
Kad sud reenjem u smislu lana 79. Zakona o parninom postupku naloi ino tuiocu polaganje predujma, na ime trokova postavljenja privremenog zastupnika tueniku, kome nije mogue dostaviti tubu sa dokazima, da li po proteku roka za uplatu predujma treba tubu odbaciti? Ukoliko se pravno lice nalazi na adresi iz tube sud je duan da dostavu izvri na nain predvien lanom 128. stav 3. Zakona o parninom postupku. U toj situaciji nisu ispunjeni uslovi za postavljanje privremenog zastupnika iz lana 79. Zakona o parninom postupku. Sud tubu ne moe da odbaci jer ona sadri sve da bi se po njoj moglo postupati (lan 100. stav 2. Zakona o parninom postupku). Ako adresa pravnog lica tuenog nije dobro oznaena sud e postupiti u smislu lana 103. Zakona o parninom postupku, u zavisnosti od toga da li je tubu u ime stranke podneo advokat ili je ovu radnju preduzela sama stranka. Ni u ovom sluaju nisu ispunjeni uslovi za postavljanje privremenog zastupnika. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

77.
Sud odluuje na osnovu predloga i zahteva stranaka, pa e i privremenog zastupnika postaviti stranci kada su za to ispunjeni zakonski uslovi na predlog protivne strane, na kojoj je i obaveza predujmljivanja trokova koji su za to potrebni.
- 54 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem odbaena je tuba. Prema stanju u spisima tuilac je podneo tubu radi regresa, odnosno isplate iznosa od 49.883,00 dinara sa sporednostima, protiv tuenog M.G. U tubi je oznaio adresu tuenog Z.., ul. Z... br. 2a. Prema izvetaju pote od 8. septembra 2005. godine tueni M.G. je odseljen sa navedene adrese. Prvostepeni sud je naloio tuiocu da dostavi tanu adresu tuenog, a na predlog tuioca odredio je i zastoj postupka do prijema obavetenja od strane tuioca o tanoj adresi, najdue 30 dana, pa kako je tuilac u podnesku od 23. novembra 2005. godine ponovo oznaio istu adresu u B.., to je prvostepeni sud pravilno tubu odbacio, jer ista ne sadri sve ono to je potrebno da bi se po njoj moglo postupiti u smislu lana 100. Zakona o parninom postupku, a adresa tuenog je u svakom sluaju podatak iji nedostatak onemoguava dalje postupanje suda u ovom predmetu. Neosnovani su albeni navodi da se radi o novoj adresi u odnosu na adresu oznaenu u tubi, imajui u vidu da iz slubene beleke prvostepenog suda sledi da na teritoriji B... postoji ul. Z... samo na teritoriji optine Z.., odnosno da ne postoji ulica sa istim nazivom i na teritoriji optine Z... i na teritoriji bilo koje druge beogradske optine. Iz toga sledi da je tuilac postupajui po nalogu suda dostavio istu onu adresu na kojoj je dostavljanje bilo neuspeno, jer je tueni odseljen, iz ega sledi da tuba ne sadri ovaj podatak koji je nuan za dalje postupanje u predmetu. Neosnovani su albeni navodi tuioca da je obaveza prvostepenog suda da postupi u smislu lana 79. Zakona o parninom postupku, i sam postavi privremenog zastupnika, jer sud odluuje na osnovu predloga i zahteva stranaka, a stranke su dune da iznesu sve injenice na kojima ove zahteve i predloge zasnivaju, pa i da predloe dokaze kojima se one utvruju, kako to proizlazi iz l. 3. i 7. Zakona o parninom postupku, i uopte iz sutine novog Zakona o parninom postupku. Ovo posebno stoga to postavljanje privremenog zastupnika podrazumeva i ispunjenost zakonom predvienih uslova, kao i predujmljivanje trokova koji su u tom smislu neophodni. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. br. 2050/06 od 9.11.2006. godine) PREDUZIMANJE PARNINIH RADNJI (lan 85 - 94. ZPP)

78.
Nezavisno od toga da li je isto uinio i njen punomonik, stranka koja ga ima moe i sama preduzimati parnine radnje, pa i podneti albu na odluku. Iz obrazloenja: Stranka koja ima punomonike moe i sama preduzimati parnine radnje - lan 84. stav 5. Zakona o parninom postupku. Uredna dostava u situaciji u kojoj stranka ima punomonika - advokata vri se dostavom presude punomoniku advokatu - lan 132. Zakona o parninom postupku. Rok za albu iznosi osam dana od dana prijema prvostepene odluke - lan 489. stav 1. taka 2. Zakona o parninom postupku. U sluaju kada poslednji dan roka pada u neradni dan, pomera na prvi naredni radni dan - lan 107. Zakona o parninom postupku. Iz navedenih odredbi proizlazi: I stranka koja ima punomonika moe paralelno sa radnjama koje preduzima punomonik preduzimati iste radnje i
- 55 -

PARNINI POSTUPAK samostalno. Stoga, tuiocu koji ima punomonika, u konkretnoj situaciji - advokata, dozvoljeno je i omogueno, da i sam podnese albu. To, u situaciji u kojoj se radi o pravnom licu, znai da ista mora biti podneta od strane statutarnog zastupnika, kao ovlaenog lica za zastupanje privrednog drutva, prema Zakonu o privrednim drutvima. Meutim, parninu radnju koja je - shodno zakonskim odredbama - vezana za rok i sama stranka (kada je neposredno vri) mora izvriti u zakonom propisanom roku. Prema stanju u spisima, pobijana presuda je punomoniku tuioca (imajui u vidu dokaz povratnicu), dostavljena 25.01.2008. godine, ime je izvrena njena uredna dostava tuiocu. Shodno tome, rok za albu tuiocu poeo je da tee 26.01.2008. godine (prvi naredni dan od dana uruenja presude punomoniku advokatu), a istekao je 02.02.2008. godine. Kako je 02.02.2008. godine subota, a to je za sud neradni dan, rok za albu istekao je prvog narednog radnog dana - 04.02.2008. godine. Prema tome, stranka koja ima punomonika moe i sama neposredno preduzimati odreene parnine radnje, pa je tako i sam tuilac - protivtueni mogao podneti albu protiv presude, ali je u preduzimanju navedenih radnji vezan za zakonske rokove za preduzimanje iste. Kako se, u navedenom smislu, rok za albu rauna od uredne dostave advokatu kao punomoniku stranke, to je i za albu koju podnosi neposredno stranka, i ona bila vezana, shodno navedenom, za rok koji je isticao 04.02.2008. godine. Kako je, prema dokazima u spisima - (prijemni peat suda), sama stranka podnela telegramom novu albu 05.02.2008. godine, odn. po isteku navedenog roka, to je alba stranke - sa dopunom navedene albe koju je stranka neposredno podnela 14.05.2008. godine predajom iz ruke sudu - odbaena kao neblagovremena. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, P. 7005/2010 od 22.07.2010. godine)

79.
Za validnost i punovanost radnji koje je punomonik preduzeo do dana dobijanja punomoja potrebno je izriito odobrenje lica u ije ime su preduzete. Iz obrazloenja: Imenovani advokat punomonik tuenog podneo je dana 12.06.2009. godine albu protiv presude donete na osnovu priznanja. U spisima predmeta nije se nalazilo punomoje ovog advokata za zastupanje tuenog, pa je, postupajui po nalogu Privrednog apelacionog suda iz naznaenog reenja od 11.11.2010. godine, prvostepeni sud naloio ovom podnosiocu albe da ga dostavi. U daljem toku postupka on je dostavio punomoje, kojim ga tueni ovlauje da ga zastupa i brani pred sudovima, drugim dravnim organima i svim treim licima, kao i da u njegovo ime i za njegov raun vri sve radnje u postupku, a naroito da podigne tubu, da je povue, prizna zahtev, da se odrekne zahteva, da zakljui poravnanje, izjavi pravni lek ili se odrekne ili odustane od njega, da predlae izdavanje privremene mere obezbeenja, da podnosi predlog za izvrenje ili za obezbeenje i da preuzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva, kao i da preduzima sve potrebne radnje u cilju zatite interesa i prava tuenog. Navedeno punomoje izdato je 03.12.2010. godine. Imajui to u vidu, to je - tek od navedenog datuma - imenovani advokat ovlaen za zastupanje tuenog i preduzimanje svih radnji koje su u punomoju navedene. Kako navedenim punomojem vlastodavac - tueni ovlauje navedenog advokata da ga, poev od dana izdavanja punomoja zastupa, ne odobravajui istovremeno i preduzetu parninu radnju podnoenja albe protiv presude
- 56 -

PARNINI POSTUPAK na osnovu priznanja. Naime, u vreme podnoenja albe ovaj advokat nije imao punomoje koje bi ga ovlastilo da za tuenog podnese albu, pa je alba podneta od neovlaenog lica. Zbog toga se, na osnovu lana 378. Zakona o parninom postupku (lan 365. ranije vaeeg zakona) ista odbacuje. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 14464/2010 od 29.12.2010. godine)

80.
Da li punomoje za advokata, ako sadri i ovlaenje za pripravnika mora sadrati i ime pripravnika? U smislu odredbe lana 88. stav 3. Zakona o parninom postupku punomonika, koji je advokat, moe zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen, ako je stranka tako odredila u punomoju. Navedenu odredbu treba tumaiti na taj nain da je dovoljno da stranka u punomoju navede da se punomoje odnosi i na pripravnike koji su zaposleni u advokatskoj kancelariji, odnosno kod advokata na koga je punomoje naslovljeno. Stoga punomoje za advokata ne mora da sadri ime pripravnika, ve je dovoljno da u njemu stoji da navedenog advokata moe zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine)

81.
Da li i advokata koji pristupa po zamenikom punomoju moe zameniti advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji, ako je stranka dala punomoje koje obuhvata i pripravnika advokata po osnovnom punomoju? Advokata koji pristupa po zamenikom punomoju moe zamenjivati advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji, ukoliko je stranka prilikom davanja osnovnog punomoja u istom navela da advokata kome se punomoje izdaje, moe zamenjivati i advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji, a istovremeno je tog advokata ovlastila da punomoje moe preneti i na drugo lice advokata. lan 88. stav 3. Zakona o parninom postupku, treba tumaiti na taj nain da u gore opisanoj situaciji stranka pristaje da je u postupku zastupa ne samo advokat, za koga se pretpostavlja da ima vii stepen iskustva i znanja, nego i advokatski pripravnik. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine)

82.
Kakve pravne posledice nastupaju ako advokatski pripravnik pristupi na pripremno roite ili roite za glavnu raspravu, a u punomoju koje je stranka izdala za advokata ne stoji izriito ovlaenje da advokata moe zamenjivati advokatski pripravnik, u smislu lana 88. stav 3. novog Zakona o parninom postupku, u kome je propisano da punomonika koji je advokat
- 57 -

PARNINI POSTUPAK moe zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomoju, tj. da li nastupaju pravne posledice proputanja fikcija povlaenja tube po l. 289, 296. stav 2. i lanu 475 st. 1. i 2. novog Zakona o parninom postupku? Stranku moe zastupati advokatski pripravnik koji je kod advokata zaposlen samo u sluaju da je stranka tako odredila u punomoju. Ovo ovlaenje se odnosi na pripravnike koji su zaposleni kod advokata na koga je punomoje naslovljeno. Punomoje ne mora da sadri ime advokatskog pripravnika, dovoljno je da je naznaeno da advokata moe zamenjivati advokatski pripravnik. U situaciji kada punomoje ne sadri ovlaenje da advokata moe zamenjivati advokatski pripravnik, a isti pristupi na pripremno roite ili glavnu raspravu, nastupie pravne posledice nedolaska uredno pozvane stranke, ako su za to ispunjeni ostali uslovi. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

83.
Zamenik punomonika koji je advokat, a na koga je punomonik - advokat preneo punomoje u celosti, ovlaen je da isto punomoje prenese na drugog advokata. Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem konstatovano je da se tuba smatra povuenom, pa se reenje o izvrenju Trgovinskog suda u B... Iv. 8423/04 od 21. novembra 2003. godine, ukida u celosti. Prvostepeni sud je odluku zasnovao na injenici da je na roitu za glavnu raspravu, na strani tuioca, pristupila advokat V.F, po zamenikom punomoju koje joj je izdao advokat S.S. iz B, kome je takoe zameniko punomoje izdao punomonik tuioca, advokat S.S. iz P. Na taj nain je faktiki zameniko punomoje V.F. izdao zamenik punomonika tuioca, to po miljenju prvostepenog suda nije dozvoljeno, pa je prvostepeni sud uskratio zastupanje advokatu V.F. Shodno iznetom, stekli su se uslovi iz lana 296. stav 2, u vezi sa lanom 463. stav 1. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004), pa je prvostepeni sud doneo odluku kao to je navedeno. Po miljenju ovog suda, osnovano tuilac u albi navodi da je punomonik koji je advokat, i na koga je preneto punomoje u celosti, ovlaen da isto punomoje prenese na drugog advokata. Naime, u konkretnom sluaju, punomonik tuioca je advokat S.S. iz P. i isti je preneo ovlaenje za zastupanje advokatu S.S. iz B. Prvostepeni sud je pravilno postupio kada je dozvolio zastupanje tuioca od strane advokata S.S. iz B, po zamenikom punomoju, poto je shodno lanu 89. stav 1. taka 3) Zakona o parninom postupku, propisano da, advokat na osnovu punomoja, ako je stranka izdala isto advokatu za voenje parnice, a nije blie odredila ovlaenje u punomoju, ovlaen da prenese punomoje na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u postupku. Meutim, iste odredbe pogreno tumai prvostepeni sud kad se radi o situaciji, da je advokat S.S. iz B, koji zastupa tuioca po zamenikom punomoju opteg karaktera, imajui u vidu da mu je ovlaenje preneto za sve radnje u postupku, a ne samo za pojedine, preneo punomoje na drugog advokata da ga zameni u zastupanju tuioca u ovoj pravnoj stvari. Ovo iz razloga to se, po miljenju ovog suda, citirana odredba lana 89. stav 1. taka 3) Zakona o parninom postupku, moe shodno primeniti i na situaciju kad advokat - zamenik advokata prenese punomoje na treeg advokata ili ovlasti treeg advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u po- 58 -

PARNINI POSTUPAK stupku. U svakom sluaju stranka moe izmeniti ili opozvati izjavu svog punomonika na roitu na kojem je ta izjava data. Ako je punomonik priznao neku injenicu na roitu na kojem stranka nije prisustvovala ili neku injenicu priznao u podnesku, a stranka to priznanje docnije izmeni ili opozove, sud e ceniti obe izjave u smislu lana 222. stav 2. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 14230/2005 od 8.03.2006. godine)

84.
Samo na postupak izvrenja na osnovu izvrne isprave i samo na punomonika izvrnog poverioca koji je stranku zastupao u postupku iz kojeg izvrna isprava potie, odnosi se izuzetak od pravila da je punomonik duan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku priloi punomoje. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je pravilno, primenom lana 92. u vezi lana 365. Zakona o parninom postupku, odbacio prigovor izjavljen od neovlaenog lica odn. od advokata koji uz prvu preduzetu radnju u postupku nije dostavio punomoje, suprotno lanu 92. stav 1. ovog zakona. Razloge koje je dao za svoju odluku prihvata i ovaj sud. albeni navodi izvrnog dunika (kojima se ukazuje na drugaije stanovite Vrhovnog suda Srbije) - neosnovani su. Naime, navedeno stanovite odnosi se na postupak izvrenja na osnovu izvrne isprave, a ne verodostojne isprave: stranka u ije ime i za iji raun je punomonik preduzeo radnju u postupku bez punomoja ovu radnju moe naknadno odobriti najdalje do donoenja odluke povodom radnje preduzete od lica koje svoje ovlaenje za njeno preduzimanje nije dokazalo. U konkretnom sluaju, punomoje za zastupanje izvrnog dunika dostavljeno je tek uz albu koja je podneta prvostepenom sudu 19.10.2009. godine, nakon to je ve doneta pobijana odluka kojom je konstatovana posledica izjavljivanja prigovora od strane neovlaenog lica. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, I. 53/2010 od 12.02.2010. godine)

85.
Ukoliko se kao stranka u postupku pojavljuje pravno lice sa seditem u inostranstvu, njegov punomonik je duan da prilikom preduzimanja prve radnje podnese punomoje u pisanom obliku, s tim to to punomoje ne mora biti overeno, jer ovu formu ne propisuju odredbe domaeg procesnog prava, koje se primenjuje uvek, bez obzira na dravljanstvo parnine stranke. Iz obrazloenja: Priloenom izvrnom ispravom - reenjem nadlenog trgovinskog suda od 08.10.2009. godine, koja je postala izvrna dana 8.10.2009. godine, usvojen je predlog ovde izvrnog poverioca za odreivanje privremene mere kojom su iskljueni iz prometa predmeti ovde izvrnog dunika kojima se vri povreda autorskih prava ovde izvrnog poverioca popisom i peaenjem svih koliina umnoenih primeraka proizvoda kojima se povreda vri, a koji se zateknu u poslovnom prostoru tuenog. Odreeno je uvanje ovih proizvoda o troku ovde izvrnog dunika uz zabranu nastavljanja zapoetih radnji kojima bi se moglo izvriti povreda autorskih prava ovde izvrnog poverioca sve
- 59 -

PARNINI POSTUPAK do pravnosnanog okonanja postupka, a pod pretnjom naknade tete i novanog kanjavanja. Odlueno je da alba na reenje ne zadrava njegovo izvrenje. Imajui u vidu takvo stanje stvari, prvostepeni sud je pravilno odredio predloenu privremenu meru, pravilno primenivi l. 217. Zakona o izvrnom postupku, a pravilno su odmereni i trokovi izvrnog postupka. Na pravilnost donetog reenja ne utiu albeni navodi izvrnog dunika. Naime, pred domaim sudom primenjuje se domae procesno pravo, bez obzira na svojstvo stranaka u postupku. Ukoliko se kao stranka javlja pravno lice sa seditem u inostranstvu, njegov punomonik je duan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoje u pisanom obliku, shodno l. 91. st. 1. i l. 92. st. 1. Zakona o parninom postupku. Ono ne mora biti overeno, jer ovu formu ne propisuju odredbe domaeg procesnog prava. Zato je punomoje podneto uz predlog uredno, jer ne postoji zakonska obaveza da bude overeno od strane notara apostil peatom. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, I. 129/10 od 10.02.2010. godine)

86.
Da bi se advokat smatrao punomonikom stranke u postupku nije dovoljno reenje Advokatske komore o njegovom imenovanju za zamenu drugog advokata za vreme njegove privremene spreenosti za rad. Iz obrazloenja: Imenovani advokat izjavio je albu kao punomonik tuenih. Poto uz albu nije dostavio punomoje, koje je bio duan da dostavi prilikom preduzimanja prve radnje, shodno lanu 90. i lanu 91. Zakona o parninom postupku (lan 91. stav 1. i lanu 92. stav 1. Ranije vaeeg Zakona), Apelacioni sud je reenjem od 14.04.2011. godine vratio spise predmeta prvostepenom sudu, radi sprovoenja izviajnih radnji i utvrivanje injenice da li je isti ovlaen od strane tuenih za izjavljivanje albe na prvostepenu presudu. U tom reenju je ukazano da reenje Advokatske komore o imenovanju advokata koji e zamenjivati drugog advokata za vreme njegove privremene spreenosti za rad nije dovoljno da bi se isti smatrao punomonikom stranke u postupku. Neophodno je da stranka tog advokata potpisivanjem punomoja prihvati kao svog punomonika. (Iz Reenja Apelacionog suda u Kragujevcu, G. 2433/11 od 11.10.2011. godine)

87.
Nije razlog za odlaganje roita otkazivanje punomoja na roitu i naputanje sudnice od strane punomonika, jer je stranka - pozivanjem punomonika pre otkaza - uredno pozvana, a punomonik je - i nakon otkaza - duan da jo mesec dana preduzima parnine radnje za stranku koja mu je punomoje izdala. Iz obrazloenja: albeni navodi tuenog (da je prvostepeni sud bio duan da odloi roite zakazano za 17.05.2011. godine zato to je punomonik na ovom roitu izjavio da otkazuje punomoje) nisu osnovani.
- 60 -

PARNINI POSTUPAK Naime, pravilno je prvostepeni sud odbio predlog za odlaganje, imajui u vidu da je posle otkaza punomoja punomonik imao obavezu da jo mesec dana preduzima parnine radnje za lice koje mu je izdalo punomoje, ako je to potrebno da od njega otkloni kakvu tetu koja bi u to vreme mogla nastati. To proizlazi iz lana 92. stav 5. Zakona o parninom postupku (lan 93. stav 4. Ranije vaeeg Zakona). Saglasno ovoj odredbi, prvostepeni sud je i odbio predlog za odlaganje roita, a - nakon naputanja sudnice od strane punomonika koji je punomoje otkazao - odrao je roite, jer je isti bio uredno pozvan za njegovo odravanje. Pitanje je meusobnog odnosa stranke i punomonika koji je otkazao punomoje da li je u interesu stranke bilo da punomonik ovo roite napusti ili da na istom ostane i preduzima parnine radnje. Takva obaveza proizlazi iz navedene zakonske odredbe. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 6208/11(1) od 28.12.2011. godine)

88.
Da li parnini sud moe odmah odbaciti tubu koju je u ime preduzea podnelo fiziko lice koje nije advokat, a uz tubu nije priloilo punomoje, imajui u vidu da Zakon o parninom postupku u lanu 92. uopte ne predvia mogunost da sud dozvoli da radnje u postupku privremeno izvri lice koje nije podnelo punomoje, a koja je postojala u lanu 98. stav 2. ranijeg zakona? Iz pitanja kao oigledno proizlazi da se u opisanoj situaciji, dakle ne radi o fizikom licu koje je zaposleno kod preduzea koje se pojavljuje kao tuilac. Dakle, u situaciji kada je u ime preduzea tubu podnelo fiziko lice koje nije advokat, a uz tubu nije priloeno punomoje za navedeno lice, sud e takvu tubu odbaciti. Ovo stoga to je lanom 92. stav 1. Zakona o parninom postupku propisano da je punomonik duan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoje. U novom Zakonu o parninom postupku ne postoji zakonska mogunost koja je bila propisana lanom 98. stav 2. ranijeg Zakona o parninom postupku, a da sud privremeno dozvoli radnje u postupku i licu koje nije podnelo punomoje. Stoga u opisanoj situaciji sud takvu tubu svojim reenjem odmah odbacuje sa obrazloenjem da je ista podneta od strane neovlaenog lica. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

89.
Ne moe se uskratiti zastupanje punomoniku stranke, koji se pozvao na broj generalnog punomoja deponovanog kod suda kod koga se vodi postupak, pre nego to sudska pisarnica proveri da li je predmetu priloen prepis punomoja, da li takvo punomoje postoji i da li nije opozvano. Sudska pisarnica je duna da ove injenice konstatuje u predmetu uz navoenje poslovnog broja pismena uz koje je priloen izvornik punomoja, odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoje, saglasno lanu 135. Sudskog poslovnika.
- 61 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima, punomonik tuioca je dana 18. decembra 2002. godine podneo predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave, u kome je naveo da zastupa tuioca po osnovu deponovanog generalnog punomoja VII Su. A/97-17. Prvostepeni sud je po predlogu odredio izvrenje reenjem Iv. 5398/02 od 23. decembra 2002. godine. Postupajui po prigovoru dunika izdato reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave je stavljeno van snage reenjem prvostepenog suda od 16. januara 2003. godine. U daljem toku postupka punomonik tuioca se u podnescima i na raspravama pozivao na broj deponovanog generalnog punomoja VII Su. A/97-17, a prvostepeni sud je prihvatio da tuioca u ovoj parnici zastupa navedeni punomonik po osnovu deponovanog generalnog punomoja, bez naloga punomoniku da dostavi prepis deponovanog generalnog punomoja. Nakon donoenja novog Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004), prvo roite za glavnu raspravu je odrano pred prvostepenim sudom 2. juna 2005. godine, kada je prisutni advokatski pripravnik punomonika tuioca S.B. izjavila da po generalnom deponovanom punomoju zastupa tuioca. Sud je tada na roitu konstatovao da spisima predmeta nije priloeno generalno punomoje, zbog ega nije dozvolio pristup prisutnom advokatskom pripravniku punomonika tuioca na roitu, nakon ega je doneo oalbeno reenje kojim je konstatovao da se tuba smatra povuenom. Postupajui na napred navedeni nain, prvostepeni sud je prilikom donoenja pobijanog reenja uinio bitne povrede odredaba postupka, regulisane odredbama lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku. Naime, prema lanu 135. Sudskog poslovnika kada se punomonik stranke poziva na generalno punomoje koje se nalazi u spisima sudske uprave, pisarnica e, pre dostavljanja predmeta sudiji, proveriti da li je predmetu priloen prepis punomoja, kao i da li takvo punomoje postoji i da li nije opozvano, to e se konstatovati u predmetu uz navoenje poslovnog broja pismena uz koje je priloen izvornik punomoja, odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoje. Polazei od citirane odredbe Sudskog poslovnika, koja regulie deponovanje generalnog punomoja, prvostepeni sud je bio duan da od sudske pisarnice zatrai proveru da li postoji generalno punomoje na koje se pozvao punomonik tuioca i da li nije opozvano, kao i konstataciju u predmetu poslovnog broja pismena uz koje je priloen izvornik punomoja, odnosno redni broj upisnika sudske uprave pod kojim je deponovano generalno punomoje. Pored toga, s obzirom da je postupak voen kao povodom prigovora na platni nalog, prvostepeni sud je bio duan da u predmetnom reenju donese i odluku o reenju o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, odnosno da primeni odredbe lana 463. stav 1. Zakona o parninom postupku. Prvostepeno reenje je nepravilno i iz razloga to je prvostepeni sud, na osnovu svoje ocene da punomonik tuioca nema priloeno punomoje u predmetu od poetka postupka, u takvoj situaciji morao da primeni odredbe lana 92 stav 2. Zakona o parninom postupku u pogledu preduzetih parninih radnji od strane punomonika bez punomoja. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 9930/05 od 24.01.2006. godine)

90.
Da li parnini sud moe odmah odbaciti tubu koju je u ime preduzea podnelo fiziko lice koje nije advokat, a uz tubu nije priloilo punomoje? Iz pitanja kao oigledno proizlazi da se u opisanoj situaciji, dakle ne radi o fizikom licu koje je zaposleno kod preduzea koje se pojavljuje kao tuilac. Dakle, u situaciji kada je u ime preduzea
- 62 -

PARNINI POSTUPAK tubu podnelo fiziko lice koje nije advokat, a uz tubu nije priloeno punomoje za navedeno lice, sud e takvu tubu odbaciti. Ovo stoga to je lanom 92. stav 1. Zakona o parninom postupku propisano da je punomonik duan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoje. U novom Zakonu o parninom postupku ne postoji zakonska mogunost koja je bila propisana lanom 98. stav 2. ranijeg Zakona o parninom postupku, a da sud privremeno dozvoli radnje u postupku i licu koje nije podnelo punomoje. Stoga u opisanoj situaciji sud takvu tubu svojim reenjem odmah odbacuje sa obrazloenjem da je ista podneta od strane neovlaenog lica. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine)

91.
Da li je i u kojim sluajevima sud duan da pozove stranku da odobri preduzete radnje od strane punomonika bez urednog punomoja? Sud nema dunost da poziva stranku da se izjasni da li preduzete parnine radnje u njeno ime od strane advokata ili drugog lica bez urednog punomoja odobrava. Takve radnje se shodno odredbi lana 92. stav 2. Zakona o parninom postupku nee uzimati u obzir ako ih sama stranka nije naknadno odobrila. Zato se tako preduzete radnje mogu konvalidirati naknadnim odobrenjem stranke samo u sluaju kada je isto dato pre donoenja reenja kojim je sud utvrdio da lice koje se pojavljuje kao punomonik nije ovlaeno za njihovo preduzimanje, odnosno do donoenja reenja o odbacivanju podnesaka podnetih bez urednog punomoja. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine)

92.
Da li se odmah odbacuje tuba, u sluaju da je podneta za tuioca od strane advokata koji uz tubu nije podneo punomoje, ili se to moe uiniti tek poto se tuiocu da nalog da se izjasni da li osnauje radnju preduzetu od strane neovlaenog lica advokata, a tuilac istu radnju ne osnai? Sud e na osnovu odredbe lana 92. stav 1. Zakona o parninom postupku odmah odbaciti tubu koju je za tuioca podneo advokat koji uz tubu nije priloio punomoje. Mogunost da stranka naknadno odobri radnje preduzete od nekog lica, koja je propisana u lanu 92. stav 2. Zakona o parninom postupku ne odnosi se na neovlaena lica, nego samo na lica koja imaju svojstvo punomonika, ali za koja u punomoju nije navedeno da su ovlaeni i za preduzimanje odreenih radnji za koje je potrebno tzv. specijalno punomoje. Osim toga, novi Zakon o parninom postupku ne propisuje mogunost suda (koja je postojala prema odredbi lana 98. stav 2. starog Zakona o parninom postupku) da privremeno dozvoli da odreenu parninu radnju izvri lice koje nije podnelo punomoje. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine)
- 63 -

PARNINI POSTUPAK

93.
Da li parnini sud moe odmah odbaciti tubu koju nije potpisao statutarni zastupnik (direktor) privrednog drutva, ve diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tuioca (koje nije upisano u registar kao lice ovlaeno za zastupanje), s obzirom da novi Zakon o parninom postupku u lanu 92. uopte ne predvia mogunost da sud dozvoli da radnje u postupku privremeno izvri lice koje nije podnelo punomoje, a koja je mogunost postojala u lanu 98. stav 2. ranijeg Zakona o parninom postupku? Iako je u postavljenom pitanju izostavljen podatak da li je uz tubu koju je potpisalo navedeno lice priloeno punomoje za to lice izdato od strane ovlaenog lica ili ne, prilikom davanja odgovora poi emo od pretpostavke da se pitanja odnosi na situacije kada je tubu potpisao diplomirani pravnik ili drugo lice zaposleno kod tuioca koje nije upisano u registar kao lice ovlaeno za zastupanje, a uz tubu nije priloeno punomoje za to lice. Pre davanja odgovora mora se ukazati da je pogrena konstatacija iz postavljenog pitanja da je statutarni zastupnik privrednog drutva samo direktor. U smislu odredbe lana 482. Zakona o parninom postupku, kada se radi o postupku u privrednim sporovima tada je statutarni zastupnik lice koje je u registar upisano kao ovlaeno lice. Zakon o privrednim drutvima u lanu 25. u kome govori o zastupnicima i njihovim ovlaenjima ne propisuje izriito ko sve moe biti zastupnik privrednog drutva, ali to proizlazi iz mnogih odredaba ovog zakona. Ukoliko je podneta tuba potpisana od lica koje nije statutarni zastupnik privrednog drutva u smislu gore navedenih odredaba i propisa, a uz istu nije priloeno punomoje kojim se navedeno lice ovlauje da u ime privrednog drutva podnese tubu, sud e takvu tubu odbaciti, kao podnetu od neovlaenog lica. Ovo stoga to je lanom 92. stav 1. Zakona o parninom postupku propisano da je punomonik duan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoje. Ovde se meutim, mora napomenuti da se tuba ne moe automatski odbaciti ukoliko se iz iste vidi da nije potpisana od strane direktora privrednog drutva. Ovo stoga to iz gore navedenog proizlazi da istu u ime privrednog drutva moe podneti i potpisati neko drugo lice zaposleno kod tuioca koje ima svojstvo statutarnog zastupnika ili koje je na isto postupanje ovlaeno. U tom smislu sud bi bio duan da na osnovu podataka iz nadlenog registra, koji su javni, prethodno utvrdi da li je tuba potpisana od ovlaenog lica. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

94.
Ako je prvostepeni sud doneo presudu zbog proputanja jer advokat koji je podneo odgovor na tubu, uz odgovor nije priloio punomoje, u smislu lana 92. stav 1. Zakona o parninom postupku, kako e postupiti drugostepeni sud ako je advokat uz albu protiv presude zbog proputanja podneo punomoje kojim je stranka "naknadno odobrila" njegovu parninu radnju u smislu lana 92. stav 2. istog zakona? Drugostepeni sud e odbiti albu izjavljenu protiv presude zbog proputanja, iako je stranka podneti odgovor na tubu od strane advokata naknadno odobrila dostavljanjem punomoja uz albu. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)
- 64 -

PARNINI POSTUPAK

95.
Ako je prvostepeni sud odbacio albu koju je podneo advokat, a uz albu nije priloio punomoje, u smislu lana 92. stav 1. novog Zakona o parninom postupku, kako e postupiti drugostepeni sud ako je advokat uz albu protiv reenja o odbacivanju albe podneo punomoje kojim je stranka "naknadno odobrila" njegovu parninu radnju u smislu lana 92. stav 2? Drugostepeni sud e potvrditi reenje o odbaaju albe, jer je alba podneta od neovlaenog lica i kao takva je nedozvoljena. Naknadna dostava punomoja uz albu na reenje kojim je alba odbaena nema znaaja jer je stranka duna prilikom preduzimanja prve radnje u postupku da dostavi ovlaenje za preduzetu radnju u smislu lana 92. stav 1. Zakona o parninom postupku. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

96.
Sud ne moe odbaciti kao neurednu tubu koju je potpisao tuilac, a sastavio i napisao advokat i to na svome memorandumu, a kome nije izdato punomoje za zastupanje tuioca u tom sporu. Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi odbacuju tubu tuioca kao neurednu. Svoju odluku temelje na odredbama lana 92. stav 1. i lana 103. stav 6. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS" br. 125/04). Trgovinski sudovi zakljuuju da je tuba koju je za tuioca podneo advokat, a koji uz tubu nije priloio punomoje, neuredna. Prema miljenju Vieg trgovinskog suda, to to je tubu potpisao lino tuilac, bez uticaja je na drugaiju odluku, s obzirom da se iz iste nesumnjivo utvruje da je tuilac zastupan preko advokata, koji uz tubu nije priloio punomoje. Naknadnim dostavljanjem punomoja uz albu na reenje o odbacivanju tube kao neuredne, ne moe se konvalidirati propust punomonika advokata uinjen dostavljanjem tube sudu bez punomoja. Kod takvog stanja stvari revident osnovano navodi da je tuilac lino potpisao tubu, ime se tuba smatra urednom, a da je samo sastav tube uraen preko advokata bez punomoja i ovlaenja da advokat dalje postupa pred sudom. Poto je tuilac lino potpisao tubu, on nije imao obavezu da uz tubu priloi punomoje, bez obzira to je tekst tube napisao advokat, to je u uvodu tube napisano da tuioca zastupa advokat .P. iz I... i to je tuba napisana na memorandumu ovog advokata. Odredbom lana 100. stav 2. Zakona o parninom postupku propisano je da podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadravati sve ono to je potrebno da bi se po njima moglo postupati. Oni naroito treba da sadre: oznaenje suda, ime i prezime, naziv firme, prebivalite ili boravite, odnosno sedite stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomonika ako ih imaju, predmet spora, sadrinu izjave i potpis podnosioca. Predmetna tuba koju je tuilac podneo prvostepenom sudu sadri sve obavezne sastojke predviene odredbom lana 100. stav 2. Zakona o parninom postupku, a meu njima i potpis podnosioca. Sledom iznetog Vrhovni sud Srbije nalazi da je tuba tuioca uredna i da se kao takva nije mogla odlukama niestepenih sudova odbaciti. U konkretnom sluaju nije bilo mesta primeni
- 65 -

PARNINI POSTUPAK odredaba lana 92. Zakona o parninom postupku i lana 103. stav 6. istog zakona, budui da tuilac u momentu podnoenja tube nije bio zastupan po advokatu. Kako su revizijski navodi prethodno izjavljeni u albi, a drugostepeni sud ih nije pravilno cenio, to je pred Viim trgovinskim sudom uinjena bitna povreda odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 1. Zakona o parninom postupku u vezi sa lanovima 92, 103. stav 5. i 100. stav 2. istog zakona, a to predstavlja ispunjenje revizijskog razloga iz odredbe lana 398. stav 1. taka 2. Zakona o parninom postupku." (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 325/2005 od 15.06.2005. godine)

97.
Da li e sud odmah odbaciti tubu koju je podneo advokat, a uz tubu nije priloio punomoje, u smislu lana 92. stav 1. Zakona o parninom postupku? Sud e odmah odbaciti tubu koju je za tuioca podneo advokat koji uz tubu nije priloio punomoje. Mogunost da stranka naknadno odobri radnje preduzete od nekog lica, koja je propisana u lanu 92. stav 2. Zakona o parninom postupku, ne odnosi se na neovlaena lica, nego samo na lica koja imaju svojstvo punomonika, ali za koja u punomoju nije navedeno da su ovlaeni i za preduzimanje odreenih radnji za koje je potrebno tzv. specijalno punomoje. Novi Zakon o parninom postupku ne propisuje mogunost (koja je postojala prema odredbi lana 98. stav 2. starog Zakona o parninom postupku) da sud privremeno dozvoli da odreenu parninu radnju izvri lice koje nije podnelo punomoje. Obaveza je punomonika da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoje. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

98.
Punomonik je duan da - i po otkazu punomoja u periodu od mesec dana - preduzima sve parnine radnje za lice koje mu je izdalo punomoje, ako je to potrebno da se sprei ili otkloni nastanak tete za njega i njegove interese. Iz obrazloenja: Stranka moe u svako doba opozvati punomoje, a punomonik ga moe u svako doba otkazati. Opozivanje odn. otkaz punomoja mora se saoptiti sudu pred kojim se postupak vodi pismeno ili usmeno na zapisniku. Opozivanje odn. otkaz punomoja proizvodi dejstvo za protivnu stranu od asa kada joj je saopteno. Posle otkaza punomoja punomonik je duan jo mesec dana preduzimati parnine radnje za lice koje mu je izdalo punomoje, ako je potrebno da od njega otkloni kakvu tetu koja bi u to vreme mogla nastati. Otkaz punomoja koje je punomonik tuioca pismeno dostavio sudu proizvodi dejstvo od trenutka kada je sudu dostavljeno - lan 93. Zakona o parninom postupku. U konkretnom sluaju, na dan odravanja roita 07.10.2009. godine, punomoniku tuioca je prestalo punomoje usled otkaza, ali je - prema navedenom stavu 4. citirane odredbe on, i po otkazu punomoja, jo mesec dana bio duan da za tuioca preduzima parnine radnje ako je potrebno da od njega otkloni kakvu tetu koja bi u to vreme mogla nastati. Zbog toga, punomonik tuioca je - i u vreme odravanja spornog roita 07.10.2009. godine - bio duan da pristupi na roite i time sprei nastupanje posledice predviene lanom 296. Zakona o parni- 66 -

PARNINI POSTUPAK nom postupku. Iz navedenih razloga, a upravo zbog toga to je - bez obzira na otkaz punomoja - punomonik mogao i bio duan da preduzme i parnine radnje u roku od mesec dana od otkaza punomoja, nisu osnovani albeni navodi da je tuiocu uskraeno pravo raspravljanja donoenjem pobijanog reenja, jer je - bez obzira na otkaz punomoja - njegov punomonik mogao i morao pristupiti na navedeno roite i time spreiti da nastupe posledice predviene zakonom. albeni navodi prema kojima sam punomonik nije obavestio tuioca o otkazu punomoja nisu od uticaja na ocenu pravilnosti pobijanog reenja, jer predstavljaju odnos vlastodavca i punomonika odn. same stranke i punomonika. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 4426/10 od 18.02.2010. godine)

99.
Da li u sluaju smrti ili razreenja direktora preduzea prestaje punomoje izdato advokatu ili drugom punomoniku, ili se punomoje ograniava u smislu lana 94. stav 2. Zakona o parninom postupku, odnosno da li je punomonik preduzea tada ovlaen da preduzima samo radnje u postupku koje ne trpe odlaganje? Personalne promene u pravnom licu, kakve su smrt ili po drugom osnovu prestanak ovlaenja za zastupanje dotadanjeg statutarnog zastupnika iz lana 482. Zakona o parninom postupku, na izdato punomoje nemaju nikakvog uticaja. Dotadanji punomonik to ostaje, sa dotadanjim ovlaenjima u pogledu zastupanja pravnog lica, uz mogunost novog statutarnog zastupnika da opozove punomoje po lanu 93. Zakona o parninom postupku. Odredbe lana 94. Zakona o parninom postupku ne primenjuju se na punomonike pravnih lica. Do prestanka punomoje koje je izdalo pravno lice, odnosno njegov statutarni zastupnik, dolazi samo u sluajevima iz lana 95. stav 1. i lana 484. stav 1. Zakona o parninom postupku u sluaju prestanka pravnog lica, odnosno otvaranja postupka steaja ili likvidacije nad pravnim licem. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

100.
Da li se odredbe iz lana 484. Zakona o parninom postupku o dejstvu otvaranja postupka steaja ili likvidacije na prestanak vanosti parninog punomoja, kao i o tome da punomonici moraju imati punomoje koje je izdao steajni upravnik, koje su sadrane u Glavi trideset etvrtoj kojom je regulisan poseban postupak u privrednim sporovima, primenjuju i u redovnom optem parninom postupku, ili u radnim sporovima, bez obzira to je re o posebnom pravilu postupka u privrednim sporovima? Iako se odredbe o prestanku punomoja u sluaju steaja nalaze u lanu 484, odnosno u Glavi trideset etvrtoj posebnog postupka u privrednim sporovima, njen tekst i smisao odnosi se na objektivnu situaciju pravnog lica, koja vai za svaku vrstu postupka, i ovu odredbu treba primenjivati u svakom postupku, kao da je odredba opteg dela zakona. Uostalom, slina odredba o prestanku punomoja usled steaja u Zakonu o parninom postupku iz 1977. godine se i nalazila u optem delu Glave pete (lan 101. stav 2). (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10.i 7. i 14.11.2006. godine)
- 67 -

PARNINI POSTUPAK

101.
Da li se odredbe iz lana 484. novog Zakona o parninom postupku o dejstvu otvaranja postupka steaja ili likvidacije na prestanak vanosti parninog punomoja, kao i o tome da punomonici moraju imati punomoje koje je izdao steajni upravnik, koje su sadrane u Glavi trideset etvrtoj kojom je regulisan poseban postupak u privrednim sporovima, primenjuju i u redovnom optem parninom postupku, ili u radnim sporovima, bez obzira to je re o posebnom pravilu postupka u privrednim sporovima? Iako se odredbe o prestanku punomoja u sluaju steaja nalaze u lanu 484, odnosno u Glavi trideset etvrtoj posebnog postupka u privrednim sporovima, njen tekst i smisao odnosi se na objektivnu situaciju pravnog lica, koja vai za svaku vrstu postupka, i ovu odredbu treba primenjivati u svakom postupku, kao da je odredba opteg dela zakona. Uostalom, slina odredba o prestanku punomoja usled steaja u Zakonu o parninom postupku iz 1977. godine se i nalazila u optem delu Glave pete (lan 101. stav 2.). (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine)

PODNESCI (lan 98 -101. ZPP)

102.
Kada tuilac ima punomonika koji je advokat, a tuba je neuredna i ne sadri sve to je potrebno da bi se po njoj moglo postupati, sud je ovlaen da shodno lanu 279. stav 1. taka 7. u vezi l.103.st.6. ZPP, odbaci tubu. Iz obrazloenja: Iz spisa predmeta proizilazi da je tuilac podneo tubu protiv tuenih, radi inidbe-izvrenja ugovoraa tubom je traeno da tueni izvre ugovorne obaveze utvrene Ugovorom o zajednikoj izgradnji poslovno-stambenog objekta od koji je overen pred Optinskim sudom u U.. Tuba je dostavljena na odgovor tuenim. Drugotueni je dostavio odgovor na tubu u kome je istakao da je petitum tube nejasan i nerazumljiv jer tubom nije opredeljeno na koga od tuenih se odnosi traena inidba, da je tubom obuhvaeno vie razliitih inidbi u odnosu na koje je trebalo obuhvatiti i druge suinvestitore predmetnog objekta i predloio je da sud odbaci tubu, ukazujui na nepotpunu pasivnu legitimaciju. Prvostepeni sud je, shodno lanu 279. stav 1. taka 7. u vezi l.103.st.6. ZPP, odluio da se odbacuje tuba, obzirom da tuilac ima punomonika koji je advokat, a tuba je neuredna i ne sadri sve to je potrebno da bi se po njoj moglo postupati, jer kao stranke nisu oznaeni svi nuni suparniari. Naime, pravni osnov spora je svojina na stanu postojeem u stambeno-poslovnom
- 68 -

PARNINI POSTUPAK objektu u ijoj izgradnji su pored tuenih uestvovali i drugi suinvestitori, te je pravilan zakljuak prvostepenog suda da su svi suinvestitori u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici i imaju poloaj nunih i jedinstvenih suparniara, pa je tuba neuredna jer nisu obuhvaeni svi suparniari. Ugovor o kupoprodaji koji je tuilac zakljuio sa prvotuenom, ima svoj osnov u ugovoru o zajednikoj gradnji predmetnog objekta kao celine, a koji je zakljuen izmeu odreenih ugovaraa kao suinvestitora. (Iz Reenja Vieg suda u Uicu G.br.958/10 od 23.08.2010. godine)

103.
Ukoliko punomonik tuioca, u okviru naloenog roka, trai produenje roka za dostavljanje tane adrese tuenog do prijema izvetaja nadlenih organa kojima se obratio, tada se nisu stekli uslovi za odbacivanje tube na osnovu lana 103. Zakona o parninom postupku. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je, dopisom od 07. 12. 2009. godine, naloio tuiocu da dostavi tanu adresu tuenog jer je iz vraenih povratnica utvreno da je tueni odseljen sa adrese koju je punomonik tuioca oznaio u tubi. Prema vraenoj povratnici, advokat tuioca primio je nalog prvostepenog suda dana 09. 12. 2009. godine, ali se podneskom od 14. 12. 2009. godine (dakle, u roku koji mu je odredio sud) obratio sudu molbom za produenje roka jer nije primio odgovor nadleog Odeljenja za upravne poslove prebivalita graana MUP-a, kome se obratio radi pribavljanja adrese prebivalita zakonskog zastupnika tuenog. O tome je sudu dostavio dokaz. Imajui u vidu takvo stanje stvari, nije bilo uslova da se tuba tuioca odbaci reenjem od 11. 01. 2010. godine. Dakle, iz spisa proizilazi da je punomonik tuioca u okviru datog roka, prema nalogu prvostepenog suda, traio da mu se produi rok za dostavljanje tane adrese do prijema izvetaja nadlenog organa kome se obratio, o emu je i dostavio dokaz. Kako prvostepeni sud nije nakon toga odluio o tom zahtevu tuioca, niti odredio naknadni rok za postupanje, te kako je tuilac traio produenje roka u okviru roka koji mu je odreen nalogom, proizlazi da se nisu stekli uslovi za odbacivanje tube, koji su propisani lanom 103. Zakona o parninom postupku. Kako sud nije odluio o ovom zahtevu, podnetom u okviru odreenog roka za postupanje tuioca, ne moe se prihvatiti obrazloenje iz pobijanog reenja da tuilac nije postupio u datom roku. Jasno je da se ne moe izvesti zakljuak da tuilac nije postupio po nalogu suda, pa se zato i nisu stekli uslovi za odbacivanje tube, predvieni lanom 103. stav 4. Zakona o parninom postupku. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 6024/10 od 2.02.2011. godine)

104.
Da li je uredna tuba koju je advokat potpisao pre poetka teksta, a ne na kraju teksta tube? lanom 100. stav 2. Zakona o parninom postupku propisano je da tuba, protivtuba, odgovor na tubu i pravni lekovi koji se podnose u pismenom obliku (podnesci), izmeu ostalog moraju sadravati i
- 69 -

PARNINI POSTUPAK potpis podnosioca. Navedenim lanom, kao ni bilo kojom drugom odredbom Zakona o parninom postupku nije propisano da se potpis podnosioca mora nalaziti na kraju teksta podneska. Stoga je uredna tuba koju je advokat potpisao pre poetka teksta. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

105.
Ako je tubu u upravnom sporu zbog "utanja administracije" zainteresovano lice podnelo Vrhovnom sudu Srbije, traei ponitaj ugovora o cesiji, a Vrhovni sud se shodnom primenom odredaba parninog postupka oglasio stvarno nenadlenim i predmet ustupio trgovinskom sudu, nalazei da tubom nije traen ponitaj nekog upravnog akta, budui da ugovor o cesiji iji se ponitaj trai nije upravni akt, kako e postupiti trgovinski sud u pogledu uspostavljanja procesne legitimacije tuenih, zasnivanjem procesne zajednice nunih i jedinstvenih suparniara , s obzirom da je tuba podneta protiv organa, odnosno upravne organizacije sa statusom pravnog lica (Agencije za privatizaciju), iji se akt osporava (lan 14. Zakona o upravnim sporovima "Slubeni list SRJ", br. 49/96), a ne protiv cedenta i cesionara, kao uesnika materijalno pravnog odnosa, tj. da li je trgovinski sud ovlaen da naloi tuiocu da umesto tuene Agencije za privatizaciju, oznai cedenta i cesionara, kao i da li je u tom sluaju re o subjektivnom preinaenju tube ili ureenju tube, da li je trgovinski sud ovlaen da takvu tubu odbaci primenom lana 28. stav 1. taka 2. Zakona o upravnim sporovima u kome je propisano da e "sud reenjem odbaciti tubu ako utvrdi da akt koji je tubom osporavan nije upravni akt (lan 6)"? Urednost tube kao inicijalnog akta u upravnom sporu ne moe se ceniti od strane trgovinskog suda prema odredbama Zakona o parninom postupku. Stoga e trgovinski sud uz dostavu reenja Vrhovnog suda o stvarnoj nenadlenosti da naloi tuiocu da uredi tubu u skladu sa odredbama lana 187. u vezi lana 100. Zakona o parninom postupku. Trgovinski sud je ovlaen da naloi ureenje tube tako da tubom budu obuhvaene i ugovorne strane iz ugovora o cesiji, jer se ne radi o subjektivnom preinaenju tube, poto je tuba kao inicijalni akt u upravnom postupku sainjena prema pravilima tog postupka. Sud e ovako postupiti bez obzira da li je tubu sainio advokat. Trgovinski sud nije ovlaen da odbaci tubu primenom lana 28. stav 1. taka 2. Zakona o upravnim sporovima, kada je to propustio da uini Vrhovni sud. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

106.
Stranka koja nudi dokaze ispravom, duna je da ispravu individualizira oznaenjem imena izdavaoca, predmeta na koji se isprava odnosi, mesta i datuma sainjavanja, kao i da uz pripremni podnesak priloi prepis isprave, a na raspravi pokae sudu original. Iz obrazloenja: Kada je u pitanju ponuda dokaza ispravom, stranka koja nudi dokaz ispravom, duna je da ispravu individualizira da oznai one elemente isprave po kojima se ona razlikuje od drugih. To su:
- 70 -

PARNINI POSTUPAK ime izdavaoca, predmet na koji se isprava odnosi, mesto i datum sainjavanja. Stranka koja nudi dokaze ispravom, duna je da uz pripremni podnesak priloi prepis isprave, da na raspravi pokae sudu original. Ako sud odluuje bez usmene rasprave, isprava se prilae u originalu ili u overenom prepisu. Ukoliko stranka ne moe da priloi ili pokae ispravu, jer se ona kod nje ne nalazi, duna je da naznai gde se nalazi original da bi on mogao da se pribavi za glavnu raspravu. Kad se originalna isprava nalazi kod dravnog organa ili kod organizacije kojoj je povereno vrenje javnih ovlaenja, sama stranka ne moe da dobije ispravu od njih, sud ispravu pribavlja po slubenoj dunosti. Kad se isprava nalazi kod protivnika ili kod treeg lica, isprava se pribavlja po pravilima edicionog postupka. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 5227/05 od 23.01.2006. godine)

107.
Advokat moe biti angaovan za pruanje pravne pomoi samo za sastavljanje tube, a da - pri tome - ne bude ovlaen i za zastupanje u postupku. U tom sluaju, nema uslova za donoenje prvostepenog reenja kojim se tuba odbacuje kao neuredna, ve je potrebno vratiti podnesak stranci radi ispravke. Iz obrazloenja: Iz spisa predmeta proizlazi: Tuilac je, preko imenovanog advokata koji je i sastavio, podneo tubu protiv tuenog, sa sledeim tubenim zahtevom: da se tuilac, kao naruilac radova, obavee da tuenom - po osnovu duga za neisplaene izvedene graevinske radove na naznaenom stambeno poslovnom objektu - isplati iznos od 40.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu na dan isplate sa pripadajuom kamatom, kao i da tuiocu naknadi trokove postupka. Prilikom prethodnog ispitivanja tube, prvostepeni sud je utvrdio da - uz tubu - advokat nije priloio punomoje. Iz tog razloga je, pozivajui se na odredbu lana 92. stav 1. Zakona o parninom postupku, tubu odbacio kao neurednu. Meutim, u albi tuilac osnovano navodi da je imenovani advokat samo sastavio tubu. Dakle, da nije angaovani punomonik tuioca, ve da je samo izvrio uslugu sainjavanja tube. Iz toga proizlazi da je tubu podnela stranka, jer je ista potpisana od strane tuioca, zbog ega i jesu osnovani albeni navodi tuioca da tubu u ime stranke nije podneo advokat, ve da je tubu podnela lino stranka, te da nije bilo mesta primeni lana 92. stav 1. Zakona o parninom postupku (" Sud e odmah odbaciti tubu koju je za tuioca podneo advokat koji uz tubu nije priloio punomoje . . ."). Jasno je, pri tome, da je tuilac mogao da angauje advokata u smislu pruanja pravne pomoi samo za sastavljanje tube, a da ga pri tom ne ovlasti da ga zastupa u postupku. Zbog svega toga, u konkretnom sluaju nije bilo uslova za donoenje prvostepenog reenja kojim je tuba odbaena na osnovu lana 92. stav 1. pomenutog Zakona. Druge Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadri sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sud e stranci koja nema punomonika - advokata, vratiti podnesak radi ispravke, osim ako je zakonom drugaije odreeno - lan 103. stav 1. Zakona o parninom postupku. Kada sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune, odredie rok za njegovo ponovno podnoenje - stav 2. Zakona o parninom postupku. Odredbom ZPP propisano je da e Smatrae se da je podnesak povuen ako ne bude vraen sudu u odreenom roku, a ako bude vraen bez ispravke odn. dopune, odbacie se - lan 103. stav 4. Zakona o parninom postupku. U ponovnom postupku, kako su tubu podnele stranke koje nemaju punomonika, prvostepeni sud e, polazei od navedenog, postupiti u smislu
- 71 -

PARNINI POSTUPAK lana 103. st. 1., 2. i 4. Zakona o parninom postupku i pozvati drugotuioca da potpie tubu. Zatim e naloiti tuiocima da urede petitum tube, jer u njemu stoji da se trai obavezivanje "..tuioca ..", a ne tuenog. Posle toga e, po oceni urednosti i dozvoljenosti tube, istu dostaviti na odgovor tuenom, pa e - uz pravilnu primenu materijalnog prava i pravila o teretu dokazivanja - doneti odluku o glavnoj stvari i trokovima postupka. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 8832/10 od 13.05.2010. godine)

108.
Ne postoje uslovi za odbaaj tube ako tuilac, po nalogu suda, dostavi novu adresu tuenog, a na toj adresi dostava ostane neuspena. Naime, to je sankcija za nepostupanje po nalogu suda, a ne za neuspeno dostavljanje. Iz obrazloenja: Tuilac u albi osnovano navodi da netana adresa tuenog nije razlog za odbaaj tube, s obzirom da je tueni dostavio sudu tanu adresu, a to je utvreno kao njegova aktuelna adresa i proverom podataka kod nadlenog policijskog organa. Ako tuilac po nalogu suda dostavi novu adresu tuenog, a na toj adresi dostava ostane neuspena, ne postoje uslovi za odbaaj tube, jer je to sankcija za nepostupanje po nalogu suda, a ne za neuspeno dostavljanje. Sud je duan da dostavu pokua na svaku adresu koju tuilac dostavi postupajui po nalogu suda. Iz spisa predmeta proizlazi da prvostepeni sud nije pokuao dostavu tube na adresu koju je tuilac dostavio podneskom od 28.04.2009. godine. Prilikom dostavljanja tube na odgovor tuenom, prvostepeni sud je, nakon pribavljanja izvetaja od policijskog organa, trebalo da postupi na osnovu lana 134. stav 1., lana 135. st. 1. i 2. i lana 136. st. 1. i 2. Zakona o parninom postupku, a ne da primenom lana 100. odbaci tubu kao neurednu. Dostavljanje se vri licu kome se ima izvriti svakog dana na radnom mestu u radno vreme ili u stanu od sedam do 22 sata ili u sudu kad se tamo zatekne - lan 134. stav 1. Zakona o parninom postupku. Tuba, platni nalog, vanredni pravni lek, presuda i reenje protiv koga je dozvoljena posebna alba dostavljaju se lino stranci, zakonskom zastupniku, odnosno punomoniku lan 136. stav 1. Zakona o parninom postupku. Ako se lice kome se pismeno mora lino dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvriti, dostavlja e se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostavie mu kod jednog od lica navedenih u lanu 135. st. 1. i 2. Zakona pismeno obavetenje da, radi primanja pismena, bude u odreeni dan i sat u svom stanu odn. na svom radnom mestu - lan 136. stav 2. Zakona o parninom postupku. U daljem postupku, prvostepeni sud e pre svega pokuati dostavu tube i na naznaenu adresu tuenog. Ako i u tom sluaju dostava bude neuspena, prvostepeni sud e postupiti primenom pravila o linom dostavljanju, na osnovu lana 134. stav 1., lana 135. st. 1. i 2. i lana 136. st. 1. i 2. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 825/10 od 25.02.2010. godine)

109.
Nema mesta odbaaju tube kojom se trai utvrenje prava svojine na kupljenom stanu kao neuredne, zbog toga to nije zahtevano i utvrenje prava korienja na zemljitu na kome je objekat izgraen.
- 72 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Imajui u vidu da je tubom, koju je sastavio advokat, traena samo svojina na stanu a ne i pravo korienja zemljita pod objektom, koje nuno prati sudbinu objekta, kao i da uz tubu nije pruen dokaz o zemljinoknjinom vlasniku - korisniku predmetne katastarske parcele i objekta, tj. spornih stanova na ovoj parceli, koji su takoe morali biti obuhvaen tubom, prvostepeni sud odbacuje tubu tuioca kao neurednu. Naime, predmet tubenog zahteva je utvrivanje svojine tuilaca, a po osnovu ugovora o prodaji, zakljuenog izmeu parninih stranaka, na po jednom stanu. S obzirom da se tubom trai izvrenje ugovora i sticanje prava svojine na delu objekta po osnovu ugovora, ista se jedino i moe podneti protiv druge ugovorne strane, kako su tuioci tubom i uinili. U sluaju da sud, u toku postupka, utvrdi da oznaeni tueni nisu u obavezi da trpe pravo i obavezu koja predstavlja predmet traene sudske zatite, to moe biti od uticaja samo na osnovanost tubenog zahteva - zbog nedostatka pasivne legitimacije, ali ne i na urednost tube. Pri tome, voenje spora radi utvrivanja svojine na stanu, po oceni ovog suda, nije smetnja za naknadno traenje prava sukorienja na zemljitu pod objektom, s tim to se zahtev za sukorienjem parcele, na kojoj je objekat izgraen, ne moe izjednaiti sa zahtevom za sticanje prava korienja na katastarskoj parceli na kojoj je objekt izgraen, u kom sluaju bi vlasnik katastarske parcele morao biti obuhvaen tubom. (Iz Reenja Vieg suda u Uicu, G. 1526/11 od 19.10.2011. godine)

110.
Da li parnini sud moe odmah odbaciti tubu, koju je u ime stranke podneo advokat, a u kojoj nije naznaena vrednost predmeta spora, protivno imperativnoj odredbi iz lana 187. st. 1. i 3. Zakona o parninom postupku (npr. tuba za raskid ugovora zbog neispunjenja ili za utvrenje nitavosti ugovora, ponitaj ugovora, utvrenje prava svojine i sl)? Odredbom lana 187. stav 3. Zakona o parninom postupku je predvieno da kad nadlenost, sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora, a predmet tubenog zahteva nije novani iznos, tuilac je duan da u tubi naznai vrednost spora. Ako je tubu u ime stranke podneo advokat, a nije naznaio vrednost spora iako je to bilo neophodno u smislu lana 187. stav 3. Zakona o parninom postupku, prvostepeni sud e takvu tubu odbaciti u smislu lana 279. Zakona o parninom postupku, u vezi lana 103. stav 6. Zakona o parninom postupku. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

111.
Ako je advokat podneo tubu i u istoj kao tuenog oznaio lice koje ne moe biti stranka u sporu. Navedeni nedostatak se moe otkloniti. Da li se u konkretnom sluaju, s obzirom na svojstvo podnosioca tube (advokat) primenjuju odredbe lana 78. Zakona o parninom postupku, ili odredbe lana 103. stav 6. u vezi l. 100. i 187. Zakona o parninom postupku?
- 73 -

PARNINI POSTUPAK Ukoliko je tubu u ime stranke podneo advokat i u istoj kao tuenog oznaio lice koje ne moe biti stranka u sporu, a taj nedostatak se moe otkloniti, sud nee pozvati punomonika advokata da izvri potrebne ispravke u tubi, u smislu odredbe lana 78. stav 1. Zakona o parninom postupku. Ovo iz razloga to je odredbama l. 100. i 187. Zakona o parninom postupku propisano koje sve elemente tuba mora da sadri da bi bila razumljiva i da bi se po njoj moglo postupati. Ukoliko tuba ne sadri sve to je propisano navedenim odredbama, sud e vratiti tubu stranci radi ispravke u smislu odredbe lana 103. stav 1. Zakona o parninom postupku, osim ako zakonom nije drugaije odreeno, a ako je tubu u ime stranke podneo advokat, sud e tubu odbaciti u smislu odredbe lana 103. stav 6. Zakona o parninom postupku. Stoga iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi da e sud u opisanoj situaciji odmah odbaciti tubu koju je u ime stranke podneo advokat, ukoliko je u istoj kao tuenog oznaio lice koje ne moe biti stranka u sporu. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

112.
alba koja je sudu dostavljena u dva primerka, od kojih je jedan potpisao punomonik, advokat, a drugi primerak nije potpisan, nije nepotpuna, ve je podneta u nedovoljnom broju primeraka, a to nije razlog za odbaaj albe primenom primeni lana 103. stav 6. Zakona o parninom postupku, ve je sud duan da primerak, koji sadri sve potrebne podatke, odnosno koji je potpisan, umnoi o troku alioca ili da ga pozove da nepotpisani primerak potpie. Iz obrazloenja: Pobijanim reenjem odbaena je alba tuioca izjavljena protiv delimine presude istog suda od 22.11.2005. godine, kao nepotpuna. Meutim, Vii trgovinski sud nalazi, da iz dokaza koje je tuilac priloio uz albu, kopije primerka albe dostavljene suprotnoj strani, a koje tuilac pre odluivanja prvostepenog suda nije mogao dostaviti, sledi da je tuilac albu podneo u dva primerka, te da je jedan primerak bio potpisan, a drugi ne i da je spisima predmeta zdruen nepotpisan primerak, a potpisani dostavljen suprotnoj strani. Kod takvog stanja stvari pogrean je zakljuak prvostepenog suda da je alba nepotpuna, jer nema potpisa podnosioca, s obzirom da je tuilac uz albu dostavio dokaz da je jedan primerak bio potpisan, te da isti sadri sve potrebne elemente predviene lanom 357. Zakona o parninom postupku, pa ovaj sud nalazi da se alba ima smatrati potpunom. injenica da svi primerci albe nisu potpisani nije bio razlog za odbaaj, ve za umnoavanje o troku tuioca onog primerka koji sadri sve potrebne elemente, odnosno potpis ili za pozivanje tuioca da nepotpisane primerke potpie. Shodno tome, nema mesta primeni lana 103. stav 6. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 946/06 od 28.9.2006. godine)

113.
Sud je duan da o troku stranke umnoi podnesak dostavljen u nedovoljnom broju primeraka, jer se takva situacija ne moe poistovetiti sa nerazumljivou podneska ili podneskom koji ne sadri sve to je potrebno da bi se po njemu postupalo.
- 74 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Budui da punomonik tuioca nije postupio po nalogu suda i nije dostavio primerak tube, ista je odbaena Reenjem nadlenog Osnovnog suda. Protiv ovog reenja punomonik tuioca je blagovremeno izjavio albu zbog bitne povrede odredaba parninog postupka i pogrene primene materijalnog prava sa predlogom da ga Vii sud ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak. Ispitujui oalbeno reenje u smislu lana 388. a u vezi lana 372. Zakona o parninom postupku, Vii sud je naao da je alba tuioca osnovana, jer je isto zahvaeno bitnom povredom odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 1. u vezi lana 103. stav 5. istog Zakona. Zbog toga ga je i valjalo ukinuti. Podnesci koje treba dostaviti protivnoj strani predaju se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranu - lan 101. stav 1. Zakona o parninom postupku. Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka, sud e ih umnoiti o troku stranke koja je propustila obavezu - lan 103. stav 5. Zakona o parninom postupku. Imajui to u vidu, prvostepeni sud je - donosei oalbeno reenje - uinio bitnu povredu odredaba parninog postupka, jer tubu tuioca nije mogao odbaciti , ve je bio duan da tubu sa prilozima umnoi o troku stranke koja je propustila to da uini. Zbog toga e prvostepeni sud u nastavku postupka otkloniti bitnu povredu tako to e tubu sa prilozima umnoiti, a tuiocu naloiti da na depozit suda uplati trokove na ime umnoavanja tube i priloga. NJihovu visinu e odrediti u skladu sa Zakonom o sudskim taksama. (Iz reenja Vieg suda u Niu, G. 3372/2010 od 25.10. 2010. godine)

114.
lan 103. stav 5. Zakona o parninom postupku propisuje: "Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka sud e ih umnoiti o troku stranke koja je propustila obavezu". Kako odrediti visinu trokova za umnoavanje primeraka? Na koji raun naloiti stranki da uplati troak u depozit suda ili na raun za sudske takse? Prema lanu 103. stav 5. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", br. 125/04) ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka sud e ih umnoiti o troku stranke koja je propustila obavezu. Visinu trokova sud e odrediti primenom Tarifnom broja 33. Zakona o sudskim taksama ("Slubeni glasnik RS", br. 28/94, 53/96, 16/97, 34/01, 9/02, 29/04 i 61/05). Za prepisivanje sudskih akata, kao i za prepisivanje akata iz zbirke isprava, koje je sud izvrio na zahtev stranke, plaa se 13 dinara po stranici teksta izvornika. Pod prepisom u smislu stava 1. tog Tarifnog broja podrazumeva se i fotokopiranje ili tampanje iz memorije rauna ili pisae maine. Ovome treba dodati da se nee naplaivati taksa za pismeni ili usmeni zahtev da se izvri prepis, a koja se inae plaa prema Tarifnom broj 30. stav 1. Ovo zbog toga to zahtev da se izvri prepis stranka nije ni stavila. U pogledu drugog pitanja, odgovor je sadran u odredbi lana 127. Sudskog poslovnika ("Slubeni glasnik RS", br. 65/03 i 115/05). Prema toj odredbi sudska taksa se plaa na odgovarajui iro-raun, a kao dokaz o uplati takseni obveznik prilae uplatnice. Prednjem treba dodati da Zakon o sudskim taksama sadri odredbe koje se tiu postupka za naplatu neplaene takse. Radi se o odredbama od l. 37. do 42. Zakona o sudskim taksama. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)
- 75 -

PARNINI POSTUPAK

115.
Sud ne moe odbaciti albu ili drugi podnesak koji je u ime stranke podneo advokat, u nedovoljnom broju primeraka, nego e, u smislu lana 103. stav 5. Zakona o parninom postupku, isti umnoiti o troku podnosioca. Iz obrazloenja: Iz prvostepenog reenja proizlazi da je prvostepeni sud odbacio albu drugotuenog iz razloga to je naao da ista nije bila dostavljena u dovoljnom broju primeraka, te kako je ista izjavljena od strane punomonika koji je advokat, da nema obaveze suda da u smislu lana 103. stav 5. Zakona o parninom postupku, istu umnoi o troku stranke. Nepravilan je zakljuak prvostepenog suda o tome da se odredba lana 103. stav 5. Zakona o parninom postupku, ne odnosi na podneske koji su dostavljeni od strane punomonika koji je advokat. Mogunost odbacivanja podneska dostavljenog od strane punomonika koji je advokat, predviena lanom 103. stav 6. Zakona o parninom postupku, odnosi se samo na one podneske koji su nerazumljivi ili ne sadre sve to je potrebno da bi se po njima moglo postupati, a ne i na uredne i razumljive podneske koji nisu dostavljeni u dovoljnom broju primeraka. lanom 365. stav 1. Zakona o parninom postupku, propisano je da e prvostepeni sud odbaciti nepotpunu albu, pri emu se nepotpunom albom smatra alba koja ne sadri ono to je propisano u lanu 358. stav 1. Zakona o parninom postupku, odnosno alba iz koje se ne moe utvrditi koja se presuda pobija ili alba koja nije potpisana. Iz sadrine spisa utvruje se da je u konkretnom sluaju alba drugotuenog sadrala oznaenje presude koja se pobija i bila je potpisana, te stoga ista nije bila nepotpuna i nisu postojale procesne pretpostavke za odbaaj iste. U nastavku postupka, prvostepeni sud e otkloniti bitne povrede na koje mu je ukazano ovim reenjem, pa e u smislu lana 103. stav 5. Zakona o parninom postupku, o troku stranke koja je izjavila albu umnoiti albu a potom istu u smislu lana 366. stav 1. Zakona o parninom postupku, dostaviti protivnoj stranci na odgovor. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 2428/06 od 23.08.2006. godine)

116.
alba ili drugi podnesak predat u nedovoljnom broju primeraka preko punomonika koji je advokat, ne moe biti odbaen na osnovu lana 103. stav 6. Zakona o parninom postupku, ve e ga sud umnoiti o troku stranke koja je propustila obavezu. Iz obrazloenja: Iz sadrine obrazloenja pobijanog prvostepenog reenja, proizlazi da je sud odbacio albu tuenog zbog toga to je ista izjavljena preko punomonika koji je advokat, a dostavljena u jednom primerku. Pogrean je stav prvostepenog suda da nedostavljanje dovoljnog broja primeraka nekog podneska, u konkretnom sluaju albe, moe imati za posledicu odbaaj navedenog podneska, kada se radi o stranci koja ima punomonika advokata. Ovo stoga, to je posledica odbaaja podneska propisana u lanu 103 stav 6 Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004), koji je primenio prvostepeni sud, predviena samo za one podneske koji su nerazumljivi ili ne sadre sve to je potrebno da bi se po njima moglo postupati. Iako je tano da je lanom 101. stav 1.
- 76 -

PARNINI POSTUPAK Zakona o parninom postupku, kao i lanu 364. stav 1. istog zakona propisano da se podnesci, pa i alba, dostavljaju u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranu, dostavljanje albe u samo jednom primerku ne ini navedenu albu nerazumljivom, niti se moe smatrati da alba sadri takve nedostatke zbog kojih se po istoj ne moe postupati. Kako iz sadrine podnete albe proizlazi da je ista bila razumljiva, te da se po istoj moglo postupati, to je prvostepeni sud bio duan da postupi u smislu lana 103. stav 5. Zakona o parninom postupku ili pak da pozove podnosioca da dostavi jo jedan primerak podnete albe. U nastavku postupka, prvostepeni sud e postupiti shodno l. 366. i 367. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 599/06 od 1.02.2006. godine)

ROKOVI (lan 102-104. ZPP)

117.
Rok za podnoenje albe ili preduzimanje druge procesne radnje poinje tei narednog dana posle dana dostavljanja osporene odluke aliocu. Iz obrazloenja: Reenje nadlenog privrednog suda od 21.04.2010. godine, kojim je prijava potraivanja poverioca navedene Zemljoradnike zadruge odbaena kao neuredna, poverilac je - prema stanju u spisima - primio 27.04.2010. godine. To i sam ini nespornim u navodima albe. Kako je rok za podnoenje albe na navedeno reenje osam dana, to je pravilno prvostepeni sud, raunajui taj rok, naao da je poslednji dan isticao 05.05.2010. godine (kako je 05.05.2010. godine bio dan kada je sud radio - sreda, to nije bilo zakonskog razloga za produenje roka). Kako je alba podneta narednog dana, odnosno 06.05.2010. godine, to je pravilno prvostepeni sud istu odbacio kao neblagovremeno podnetu. albeni navodi (da je prvostepeni sud pogreno obraunao trajanje zakonskog roka od osam dana za podnoenje albe, jer je pogreno raunao poetak navedenog roka) - nisu osnovani. Prvostepeni sud je naveo da je 27.04.2010. godine poverilac primio osporeno reenje i da se rok rauna od 27.4.2010. godine, ali je pri raunanju navedenog roka pravilno otpoeo raunanje istog - u smislu lana 106. Zakona o parninom postupku prvog dana nakon dana dostavljanja osporene odluke, tj. poev od 28.04.2010. godine. To se vidi u injenici da je konstatovao da isti rok od osam dana istie dana 05.05.2010. godine odn. da je to njegov poslednji dan. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 403/10 od 08.07.2010. godine)

118.
Da li se odredba iz lana 107. stav 3. Zakona o parninom postupku odnosi i na podnesak prispeo sudu telefaksom, te da li i na punomoje prispelo telefaksom?
- 77 -

PARNINI POSTUPAK Odredbom lana 107. Zakona o parninom postupku podnesak koji je vezan za rok blagovremen je, ako je predat sudu pre isteka roka. Prema stavu 2. istog lana dan predaje podneska upuenog sudu preko pote preporuenom poiljkom ili upuenog telegrafskim putem smatra se kao dan predaje sudu, a prema stavu 3. istog lana, ako je podnesak upuen telegrafskim putem, smatrae se da je dat u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude upuen sudu preporuenom poiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama poti. Dostava podnesaka i punomoja telefaksom moe se upodobiti dostavi podnesaka telegrafskim putem i njihova dostava e se smatrati blagovremenom ako naknadno budu predati sudu ili upueni preporuenom poiljkom u roku od tri dana od dana kada su upueni telefaksom. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

ROITA (lan 105 - 108. ZPP)

119.
Raspravno naelo je elemenat prava na pravino suenje, pa prezumpcija o povlaenju tube zbog tuioevog neopravdanog izostanka sa roita za glavnu raspravu ne nastupa kad stranka nije upozorena na zakonske posledice izostanka sa roita. Iz obrazloenja: Tuioca je u ovoj parnici po punomoju od 3. marta 2004. godine zastupala advokat V.M. kojoj je na roitu za glavnu raspravu odranom 28. aprila 2005. godine saopten dan i as odravanja narednog roita - 4. oktobra 2005. godine u 12 asova. Na ovo roite u svojstvu parnine stranke pozvan je i zakonski zastupnik tuioca. Podneskom od 17. juna 2005. godine punomonik tuioca advokat V.M. je obavestila sud da je tuiocu otkazala punomoje i predloila da sud uputi tuiocu nalog sa prethodnog roita, zbog pretnji koje joj direktor tuioca upuuje i zbog prekida njihove komunikacije. Kako prvostepeni sud posle otkaza punomoja nije uputio tuiocu poziv za glavnu raspravu za 4. oktobra 2005. godine sa upozorenjem, iz lana 108. stav 3. u vezi lana 296. stav 2. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/04), na zakonske posledice izostanka sa roita, obzirom da se u sluaju neopravdanog izostanka tuioca i tuenog sa roita za glavnu raspravu - tuba smatra povuenom, u postupku pred prvostepenim sudom uinjena je bitna povreda iz lana 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku, pa za donoenje pobijanog reenja, u smislu lana 296. stav 2. Zakona o parninom postupku, kojim je utvreno da je tuba povuena, nisu bili ispunjeni zakonski uslovi. Osim toga, uruenje poziva za sasluanje stranaka zakonskom zastupniku sa upozorenjem da e se na roitu izvoditi dokaz sasluanjem stranaka i da stranka koja doe na roite moe biti sasluana u odsustvu druge stranke (lan 266. stav 2. Zakona o parninom postupku) ne predstavlja istovremeno i upozorenje iz lana 108. stav 3. u vezi lana 296. stav 2. Zakona o parninom postupku (na zakonsku prezumpciju o povlaenju tube), jer su zakonske posledi- 78 -

PARNINI POSTUPAK ce proputanja razliite, pa je po oceni Vrhovnog suda, stranka koja na ove zakonske posledice izostanka sa roita nije upozorena, onemoguena da raspravlja pred sudom, iako je raspravno naelo jedno od elemenata pravinog suenja u smislu lana 5. Zakona o parninom postupku i lana 6. stav 1. Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, G. 8/2006 od 2.02.2006. godine)

120.
Reenje kojim se menja termin prethodno zakazanog roita za glavnu raspravu nema pravno dejstvo reenja iz lana 108. stav 1. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/04), zbog ega u tom sluaju ne postoji ni obaveza suda da uz to reenje ponavlja prethodno dato upozorenje strankama o zakonskim posledicama izostanka sa roita. Iz obrazloenja: Nisu osnovani revizijski navodi tuioca da su niestepeni sudovi uinili bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. ta. 7. i 12. Zakona o parninom postupku. Tuioca su u ovoj pravnoj stvari zastupali advokati V.J., J.J. i K.R., na osnovu punomoja. Prvostepeni sud je pismenim reenjem od 17. marta 2005. godine odredio roite za glavnu raspravu za dan 26. aprila 2005. godine. Ovo reenje sadri pouku o pravnim posledicama proputanja s pozivom na lan 296. stav 2. Zakona o parninom postupku. Reenje je urueno advokatu J.V. dana 23. marta 2005. godine, to znai da je punomonik tuioca uredno pozvan na roite zakazano za 26. april 2005. godine. Nakon toga, prvostepeni sud je reenjem od 12. aprila 2005. godine otkazao roite prvobitno zakazano za 26. april 2005. godine i novo zakazao za 12. maj 2005. godine. Na ovaj nain prvostepeni sud je samo zamenio datum odravanja roita koji je odreen prethodnim reenjem od 17. marta 2005. godine, a kojim reenjem su parnine stranke ve pouene o pravnim posledicama proputanja roita u smislu lana 108. stav 3. Zakona o parninom postupku. Reenje od 12. aprila 2005. godine kojim je pomeren termin zakazanog roita od 26. aprila 2005. godine za 12. maja 2005. godine urueno je punomoniku tuioca advokatu K.R. dana 19. aprila 2005. godine, to znai da je prvostepeni sud u smislu lana 108. stav 2. Zakona o parninom postupku na ovo roite blagovremeno pozvao tuilaku stranu. Iz navedenog sledi da niestepeni sudovi nisu uinili bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 7. i taka 12. Zakona o parninom postupku. Okolnost to prvostepeni sud u reenju od 12. aprila 2005. godine kojim je pomerio datum prethodno zakazanog roita za glavnu raspravu nije ponovio upozorenje dato u prethodnom pozivu ne moe voditi pravnom zakljuku da je takvim postupanjem prvostepeni sud onemoguio tuioca da raspravlja pred sudom. Reenje suda kojim se menja termin prethodno zakazanog roita za glavnu raspravu ne predstavlja reenje o odreivanju roita u smislu lana 108. stav 1. Zakona o parninom postupku. Stoga, ne postoji obaveza suda da i u reenju u kome se pomera termin prethodno zakazanog roita za glavnu raspravu stavi upozorenje na zakonske posledice izostanka sa roita. Upozorenje na zakonske posledice izostanka sa prvobitno zakazanog roita za glavnu raspravu protee se i na svako drugo naknadno doneto reenje kojim se pomera termin ve prethodnog zakazanog roita. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 71/06 od 8.06.2006. godine)
- 79 -

PARNINI POSTUPAK

VRAANJE U PREANJE STANJE (lan 109 - 114. ZPP)

121.
Kada stranka u albi istakne predlog za vraanje u preanje stanje, sud e taj predlog ispitati, u smislu ovlaenja iz l.115 ZPP, pa tek ukoliko utvrdi da vraanje u preanje stanje nije dozvoljeno, prosledie spise predmeta Viem sudu radi odluke po toj albi. Iz obrazloenja: U postupku prethodnog ispitivanja izjavljene albe utvreno je da nisu ispunjene procesne pretpostavke za odluivanje u drugostepenom postupku, s obzirom da punomonik tuilje u albi istie da je izostala sa roita od 19.03.2010.godine jer je voz, kojim je putovala iz U. za P., kasnio 35 minuta, da je pripremno roite bilo zakazano za 8 sati i 30 minuta a da je ona u sud pristupila po pribavljanju potvrde o kanjenju voza sa zakanjenjem i opravdanjem za zakanjenje na roite i usmenim obrazloenjem, to postupajui sudija nije konstatovao u vidu slubene beleke u predmetnim spisima. Stoga je potrebno da se postupajui sudija izjasni da li je punomonik tuilje pristupila dana 19.03.2010.godine pred prvostepeni sud na zakazano roite sa zakanjenjem i opravdanjem zbog kanjenja, pa u vezi te injenice da ceni da li se moe alba tuilje smatrati predlogom za vraanje u preanje stanje, u smislu ovlaenja iz l.115 Zakona o parninom postupku, jer je punomonik tuilje za svoje navode priloila i potvrdu efa stanice Prijepolje od 19.03.2010.godine, pa tek ukoliko utvrdi da vraanje u preanje stanje nije dozvoljeno, prosledie spise predmeta ovom sudu da bi odluivao po albi tuilje. (Iz Reenja Vieg suda u Uicu G br. 950/2010 od 25.06.2010. godine)

122.
Neblagovremen je predlog za vraanje u preanje stanje,podnet po proteku zakonskog roka iz l.112 ZPP od 8 dana, raunajui od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao proputanje, odnosno ako je stranka tek docnije saznala za proputanje, od dana kada je to saznala. Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem odbaen je predlog za vraanje u preanje stanje, podnet od strane tuioca od 10.11.2009.godine, kao neblagovremen.U postupku po tubi tuioca protiv tuenog, radi ponitaja sporazuma o obezbeenju novanog potraivanja uknjibom zalonog prava I reda na nepokretnosti, na roite za glavnu raspravu koja je zakazana za 15.10.2009.godine nisu pristupili tuilac ni prvotueni, iako su uredno obaveteni o danu i asu odravanja roita, izostanak nisu opravdali, pa je prvostepeni sud saglasno l.475 Zakona o parninom postupku reenjem P br.282/09 od 15.10.2009.godine tubu smatrao povuenom.
- 80 -

PARNINI POSTUPAK Naime, iz sadrine spisa proizilazi da je tuilac reenje prvostepenog suda, kojim se tuba smatra povuenom P br.282/09 od 15.10.2009.godine primio 26.10.2009.godine, a da je predlog za vraanje u preanje stanje predao sudu, poslavi ga preporuenom poiljkom, dana 7.11.2009.godine. Utvreno je da je tuilac podneo predlog za vraanje u preanje stanje po proteku zakonskog roka od 8 dana, koji je lanom 112 stav 2 Zakona o parninom postupku propisan kao rok u kom se podnosi predlog za vraanje u preanje stanje, raunajui od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao proputanje, odnosno ako je stranka tek docnije saznala za proputanje, od dana kada je to saznala. S obzirom da je rok za podnoenje predloga za vraanje u preanje stanje poeo da tee 27.10.2009.godine i da je istekao 3.11.2009.godine, to je osnovan zakljuak prvostepenog suda da je predlog tuioca za vraanje u preanje stanje, podnet 7.11.2009.godine, neblagovremen. (Iz Reenja Vieg suda u G.415/10 od 16.03.2010. godine)

123.
Da bi se razlozi proputanja podnoenja blagovremene albe mogli ceniti kao osnovani, dokazi o bolnikom leenju moraju se odnositi upravo na period roka za albu. Iz obrazloenja: albu sa predlogom za vraanje u preanje stanje zbog proputanja roka za podnoenje albe izvrni dunik je izjavio 07.09.2010. godine. Cenei pre svega predlog za vraanje u preanje stanje zbog proputanja roka za podnoenje albe, sud je analizirao navode o razlozima proputanja navedenog roka, pa je pravilno naao da oni nisu opravdani, u smislu lana 109. Zakona o parninom postupku (lan 111. ranije vaeeg Zakona). Naime, alilac je u predlogu za vraanje u preanje stanje istakao da je rok propustio zbog klinikog leenja za koje je dostavio i dokaze, a dokazi dostavljeni u spisima odnose se na kliniko leenje od 16.03.2006. godine dakle, na period pre donoenja reenja o izvrenju 26.08.2010. godine. Zbog toga, prvostepeni sud pravilno nalazi da dostavljeni dokazi o klinikom leenju i otpusna lista sa ekspertizom ne mogu biti opravdani razlozi za proputanje roka za podnoenje albe na reenje o izvrenju, jer se ne odnose na period u kome je navedeni rok proputen. Iz tih razloga, odluka prvostepenog suda kojom odbija da dozvoli vraanje u preanje stanje je pravilna. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, I. 844/11(1) od 07.04.2011. godine)

124.
Za ocenu opravdanosti izostanka sa roita i osnovanosti predloga za vraanje u preanje stanje bitno je da li se razlozi proputanja mogu smatrati opravdanim, prema okolnostima koje su dovele do izostanka, a ne da li se lice, koje je propustilo roite, telefonom javilo sudu da kasni. Iz obrazloenja: Neistiniti su albeni navodi o tome da prvostepeno reenje ima nedostatke zbog kojih se ne moe ispitati jer su navodno u istom navedeni razlozi koji su protivreni samoj sadrini donetog reenja.
- 81 -

PARNINI POSTUPAK Takoe su neistiniti albeni navodi o tome da je prvostepeni sud u obrazloenju svog reenja naveo da su razlozi zakanjenja tuioca na roite "bezazleni i opte poznate injenice". Nasuprot ovim navodima, prvostepeni sud je u obrazloenju pobijanog reenja naveo da u konkretnom sluaju ne postoje opte poznate injenice koje bi opravdavale izostanak tuioca sa roita, a da sam tuilac nije dokazao navode o navodnom opravdanom izostanku. Ovakav zakljuak prvostepenog suda u svemu prihvata i drugostepeni sud. Naime, opte je poznata injenica, a kako je to uostalom naveo i sam tuilac u svom predlogu, da je auto put tako optereen saobraajem, da bilo kakva vrsta zastoja (kao to je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraajnih traka) moe dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraaja. Stoga je tuilac prilikom dolaska na zakazano suenje bio duan da ima u vidu mogunost oteanog i usporenog kretanja auto putem, te je bio duan da mogue zakanjenje zbog zastoja u saobraaju predupredi tako to bi na zakazano roite krenuo znatno ranije od vremena koje on navodi kao vreme kada je krenuo na roite. Netani su albeni navodi o tome da je prvostepeni sud u konkretnom sluaju bio duan da zakae roite radi raspravljanja o podnetom predlogu za vraanje u preanje stanje. Ovo s toga to dokazni predlozi koje je tuilac stavio u predlogu za vraanje u preanje stanje, nisu bili relevantni i merodavni za ocenu opravdanosti njegovog izostanka, jer se iz predloenog sasluanja osobe sa kojom je tuilac navodno kontaktirao telefonom, ne bi mogla utvrditi injenica opravdanosti, odnosno neopravdanosti zakanjenja, nego samo injenica da li se tuilac javljao da opravda svoj izostanak ili ne. Ovaj sud kao drugostepeni smatra da injenica to je neko pokuao da se javi da kasni jo uvek ne opravdava izostanak sa roita, ve se opravdanost ceni prema okolnostima koje su dovele do tog izostanka. injenica je da tuilac u podnetom predlogu, odnosno uz isti, nije predloio niti dostavio dokaze iz kojih bi se mogla utvrditi istinitost njegovih navoda da je zastoj na auto putu bio neoekivan i nepredvidiv odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 4279/06 od 7.12.2006. godine)

125.
Opte je poznata injenica da je autoput optereen saobraajem, tako da bilo kakva vrsta zastoja (kao to je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraajnih traka) moe dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraaja, pa su stranke prilikom dolaska na roite dune da imaju u vidu mogunost oteanog i usporenog kretanja autoputem, kao i da mogue zakanjenje zbog zastoja u saobraaju preduprede tako to e na roite krenuti znatno ranije, to znai da bi zastoj na autoputu bio opravdan razlog za vraanje u preanje stanje samo ako bio neoekivan i nepredvidiv, odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima. Iz obrazloenja: Neistiniti su albeni navodi o tome da prvostepeno reenje ima nedostatke zbog kojih se ne moe ispitati jer su navodno u istom navedeni razlozi koji su protivreni samoj sadrini donetog reenja. Takoe su neistiniti albeni navodi o tome da je prvostepeni sud u obrazloenju svog reenja naveo da su razlozi zakanjenja tuioca na roite "bezazleni i opte poznate injenice". Nasuprot ovim navodima, prvostepeni sud je u obrazloenju pobijanog reenja naveo da u konkretnom sluaju ne postoje opte poznate injenice koje bi opravdavale izostanak tuioca sa roita, a da sam tuilac nije dokazao navode o navodnom opravdanom izostanku. Ovakav zakljuak prvostepenog suda u svemu prihvata i drugostepeni sud. Naime, opte je poznata injenica, a kako je to uostalom naveo i
- 82 -

PARNINI POSTUPAK sam tuilac u svom predlogu, da je auto put tako optereen saobraajem, da bilo kakva vrsta zastoja (kao to je na primer kvar nekog vozila u jednoj od saobraajnih traka) moe dovesti do ozbiljnog usporavanja i zastoja saobraaja. Stoga je tuilac prilikom dolaska na zakazano suenje bio duan da ima u vidu mogunost oteanog i usporenog kretanja auto putem, te je bio duan da mogue zakanjenje zbog zastoja u saobraaju predupredi tako to bi na zakazano roite krenuo znatno ranije od vremena koje on navodi kao vreme kada je krenuo na roite. injenica je da tuilac u podnetom predlogu, odnosno uz isti, nije predloio niti dostavio dokaze iz kojih bi se mogla utvrditi istinitost njegovih navoda da je zastoj na auto putu bio neoekivan i nepredvidiv odnosno prouzrokovan nekim vanrednim okolnostima. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 4279/06 od 7.12.2006. godine)

126.
Naknadno navoenje razloga i dostavljanje dokaza o opravdanosti izostanka nakon roita za glavnu raspravu na kome je doneto reenje o povlaenju tube u smislu lana 296. stav 2. Zakona o parninom postupku, moe biti samo razlog za vraanje u preanje stanje, a ne razlog za albu protiv navedenog reenja. Iz obrazloenja: lan 296. stav 2. Zakona o parninom postupku propisuje: "Ako na roitu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tueni i tuilac, tuba se smatra povuenom". To znai da stranke nakon prijema poziva moraju obavestiti sud da nee pristupiti na zakazano roite i dostaviti dokaz o opravdanosti izostanka, koji e sud ceniti na roitu i odluiti da li se radi o opravdanom ili neopravdanom izostanku. Ukoliko na dan odravanja roita stranka nije dostavila dokaz kojim opravdava svoj izostanak, prvostepeni sud e utvrditi da izostanak nije opravdan, i ukoliko su se stekli potrebni uslovi iz lana 296. stav 2. Zakona o parninom postupku doneti reenje kojim se smatra da je tuba povuena. Pravdanje izostanka i dostavljanje dokaza na okolnost opravdanosti izostanka, nakon roita, moe biti samo razlog za podnoenje predloga za vraanje u preanje stanje. Postupajui po tom podnesku prvostepeni sud e oceniti da li postoje opravdani razlozi za izostanak i u skladu sa tim odluiti o predlogu za vraanje u preanje stanje. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda XX P. 11989/2005 od 20.03.2006. godine)

127.
Vraanje u preanje stanje moe se traiti samo ako je zbog proputanja roka ili roita stranka izgubila mogunost preduzimanja parnine radnje, a ne i ako je zbog neurednosti tube, koju je u ime stranke podneo advokat, sud istu odbacio bez ostavljanja roka za ureenje, primenom lana 103. stav 6. Zakona o parninom postupku, jer je takvo odbacivanje tube posledica njene neurednosti, a ne proputanja roka ili roita. Iz obrazloenja: Pravilno je,ocenjujui predlog za vraanje u preanje stanje,prvostepeni sud naao da isti nije dozvoljen jer u postupku pred prvostepenim sudom nije bilo proputanja roka ili roita zbog ko- 83 -

PARNINI POSTUPAK ga je sama stranka izgubila mogunost preduzimanja odreene parnine radnje,a to je situacija u kojoj se predlog za vraanje u preanje stanje moe podneti. Naprotiv tubu je podneo sam punomonik tuioca i sud je odmah istu cenio kao neurednu,pa stoga nije bilo ma kakvog proputanja roka ili roita od strane tuioca to ukazuje i da nisu bili ispunjeni uslovi za podnoenje predloga za vraanje u preanje stanje, odnosno da je podnet predlog nedozvoljen. Iz navedenih razloga pravilno je prvostepeni sud pobijanim reenjem odbacio predlog za vraanje u preanje stanje, pa se na osnovu lana 387. stav 1. taka 2. Zakona o parninom postupku pobijano reenje kao pravilno potvruje. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 3255/06 od 12.04.2006. godine)

128.
Opravdanost iznetih razloga izostanka stranaka sa roita sud moe ceniti samo ako je predlog za vraanje u preanje stanje blagovremeno podnet. Iz obrazloenja: Nadleni Trgovinski sud je, odluujui o predlogu za vraanje u preanje stanje, reenjem od 01.12.2009. godine dozvolio je vraanje u preanje stanje i ukinuo naznaenu presudu istog suda od 13.10.2009. godine, uz obrazloenje da je razloge izostanka tuenog sa roita od 13.10.2009. godine ocenio opravdanim. Meutim, u navodima albe se osnovano iznosi da je prvostepeni sud, pre svega, morao ceniti blagovremenost i dozvoljenost podnetog predloga, a da je u konkretnom sluaj propustio da to uini. Predlog za povraaj u preanje stanje se mora podneti u roku od osam dana, raunajui od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao proputanje, a ako je stranka tek docnije saznala za proputanje, od dana kada je za to saznala - lan 112. stav 2. Zakona o parninom postupku. Posle proteka 60 dana od dana proputanja, a u trgovinskim stvarima po proteku roka od 30 dana, ne moe se podneti predlog za vraanje u preanje stanje - lan 478. Zakona o parninom postupku. Neblagovremene i nedozvoljene predloge za vraanje u preanje stanje sud odbacuje reenjem - lan 115. Zakona o parninom postupku. S obzirom na navedene odredbe, pri oceni podnetog predloga za vraanje u preanje stanje prvostepeni sud je, pre svega, bio duan da oceni njegovu blagovremenost i dozvoljenost. Tek ukoliko oceni da je predlog blagovremen i dozvoljen odn. da je podnet od strane ovlaenog lica i u roku koji je propisan odredbama l. 112. i 476. Zakona o parninom postupku, ispitujui njegovu osnovanost, ocenie da li je u istom podnosilac predloga naveo i dostavio ili predloio dokaze na osnovu kojih se moe utvrditi postojanje opravdanih razloga za proputanje, zbog kojih se i trai vraanje u preanje stanje. Prema tome, tani su albeni navodi da je prvostepeni sud bio duan da, pre svega, ceni blagovremenost i dozvoljenost podnetog predloga, pa kako on to nije uinio, ve se odmah upustio u ocenu opravdanosti iznetih razloga izostanka, to se pobijana odluka, na osnovu lana 378. stav 1. taka 2. Zakona o parninom postupku, ukida i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovni postupak. U ponovnom postupku prvostepeni sud e, pre svega, ceniti blagovremenost i dozvoljenost podnetog predloga, pa potom, zavisno od navedene ocene, i opravdanost iznetih razloga za izostanak tuenog sa roita od 13.10.2009. godine, na kome je glavna rasprava zakljuena a zbog ega je i podnet predlog za vraanje. Potom e doneti novu odluku o istom predlogu. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 6637/10 od 25.02.2010. godine)
- 84 -

PARNINI POSTUPAK

129.
Od kada poinje da tee rok za podnoenje predloga za vraanje u preanje stanje iz lana 112. stav 2. Zakona o parninom postupku, u situaciji kada je predlaga najpre traio odlaganje zakazanog roita (zbog postupanja pred sudom u unutranjosti), dok je u predlogu za vraanje u preanje stanje, koji je istakao u albi protiv reenja da se tuba smatra povuenom, i koji predlog za vraanje je podnet po proteku roka od osam dana, nedolazak na proputeno roite obrazlagao zdravstvenim tegobama uz prilaganje medicinske dokumentacije iz koje se ne moe utvrditi da se radi o dugotrajnijoj spreenosti za rad (na koju se predlaga poziva) i koja je izdata u privatnoj lekarskoj ordinaciji? Sve ovo u kontekstu injenice da se podnosioci predloga za vraanje u preanje stanje u sve veem broju pozivaju na zdravstvene tegobe kao razlog proputanja i prilau medicinsku dokumentaciju iz privatnih ordinacija, iz koje se ne moe utvrditi pouzdano ne samo duina spreenosti za rad, nego i razlog spreenosti, kao i kako ceniti takvu medicinsku dokumentaciju s obzirom na mogue zloupotrebe a imajui u vidu i naelo ekonominosti postupka. Prema odredbama lana 112. stav 2. Zakona o parninom postupku predlog za vraanje u preanje stanje podnosi se u roku od osam dana raunajui od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao proputanje, ako je stranka tek docnije saznala za proputanje, od dana kada je za to saznala. Ovo znai da se radi o optem roku subjektivne prirode jer je vezan za prestanak razloga koji je prouzrokovao proputanje, a na taj nain se daje mogunost stranci koja je tek saznala za proputanje da se navedeni rok od osam dana rauna od dana kada je ona za proputanje saznala. Rok od osam dana od proputanja e se raunati ukoliko stranka trai vraanje u preanje stanje zbog spreenosti da prisustvuje roitu iz razloga to je imala zakazano roite u drugom sudu. Ako stranka trai vraanje u preanje stanje zbog zdravstvenih razloga, onda e rok tei od momenta kada je prestao razlog koji je prouzrokovao proputanje. Faktiko je pitanje, koje je sud duan da ceni u svakoj odreenoj situaciji, da li su razlozi zbog kojih stranka trai vraanje u preanje stanje osnovani ili ne. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

130.
Ako je predlaga urednim prijemom poziva saznao za odravanje roita, subjektivni rok za povraaj u preanje stanje poinje da tee od dana odravanja roita, kao dana proputanja, jer se u tom sluaju poetak toka subjektivnog roka poklapa sa danom proputanja, od kada tee i objektivni rok. Iz obrazloenja: Kako je prijemom poziva tuilac saznao za odravanje roita, to mu je rok za povraaj u preanje stanje poeo da tee od izvrenog proputanja to jest od dana odravanja roita, pa je pravilno prvostepeni sud blagovremenost predloga cenio od 29.9.2006. godine, kada je isti odbacio kao neblagovremen, jer je podnet po proteku zakonskog roka iz lana 112. stav 2. Zakona o parninom postupku dana 17.10.2006. godine. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 1027/07 od 23.2.2007. godine)
- 85 -

PARNINI POSTUPAK

131.
Predlog za vraanje u preanje stanje, u kome nisu predloeni odn. uz koji nisu priloeni dokazi za utvrivanje injenica bitnih za ocenu opravdanosti razloga proputanja je neuredan. Ako su dokazi priloeni ili predloeni, sud e odluiti da li e sve predloene dokaze izvesti, ocenie izvedene dokaze i odluiti o osnovanosti urednog predloga za vraanje u preanje stanje. Iz obrazloenja: Predlog za vraanje u preanje stanje izrekom pobijanog reenja odbaen je kao neuredan. U njegovom obrazloenju, meutim, se navodi zbog ega prvostepeni sud ocenjuje priloene pisane dokaze kao nepotpune, to ukazuje da nalazi da predlog nije osnovan. Zbog toga je ovo reenje ini protivreno i nejasno. Predlog za vraanje u preanje stanje koji nije zasnovan na opte poznatim injenicama, a uz koji stranka nije podnela i nije predloila odgovarajue dokaze, sud odbacuje kao neuredan - lan 115. stav 2. Zakona o parninom postupku. Proizlazi, dakle, da je neuredan onaj predlog za vraanje u preanje stanje uz koji nije niti priloen niti predloen bilo koji dokaz, a ne zasniva se na opte poznatim injenicama. da U navedenoj situaciji, razumljivo, dokazi ne mogu biti cenjeni, jer - niti su priloeni niti su predloeni. Predlog uz koji su podneti dokazi nije neuredan. Ako dokazi - prema oceni suda - nisu verodostojni i nisu potpuni odn. ne dokazuju injenicu od koje zavisi ocena opravdanosti razloga za proputanje parnine radnje, to je razlog za odbijanje predloga za vraanje u preanje stanje, a ne za njegovo odbacivanje. Tuilac je - u konkretnom sluaju - uz predlog za vraanje u preanje stanje priloio dva pisana dokaza i predloio je sasluanje svedoka. Zbog toga je pogrean zakljuak prvostepenog suda da je ovaj predlog neuredan, jer u njemu nisu ni predloeni odn. ni priloeni dokazi. Sasvim je drugo pitanje da li navedeni dokazi dokazuju injenice o kojima je punomonik tuioca izneo tvrdnje, a tiu se opravdanosti razloga za proputanje roita za glavnu raspravu. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 3033/10 od 13.05.2010. godine)

132.
Predlog za vraanje u preanje stanje ne moe se odbaciti kao neuredan kada uz isti nisu priloeni dokazi o opravdanosti razloga izostanka, ako su u istom predloeni dokazi koje sud mora izvesti (sasluanje svedoka). Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima, na roite zakazano za 25. oktobar 2005. godine nisu pristupili punomonici stranaka, iako su uredno pozvani. Stoga je sud doneo reenje kojim se tuba smatra povuenom na osnovu lana 296. stav 2. Zakona o parninom postupku. Tuilac je podneo predlog za vraanje u preanje stanje zbog proputanja da pristupi na navedeno roite, istiui da je uprkos otkazu punomoja o kome je obavestio sud, s obzirom na injenicu da se roite odravalo u roku od 30 dana od datog otkaza punomoja, bio spreman da pristupi na navedeno roite te da je i krenuo na isto ali mu se u toku puta dogodila saobraajna nezgoda zbog ega je bio spreen da na roite pristupi. U razlozima izostanka punomonik tuioca je naveo da je do nesree
- 86 -

PARNINI POSTUPAK dolo njegovom krivicom, te se stoga sporazumeo sa drugim uesnikom nesree odnosno oteenim to sve ukazuje nedvosmisleno a i u predlogu je navedeno da nema pismenih dokaza nadlenih organa o navedenoj nesrei. Stoga je kao dokaz predloio sasluanje u svojstvu svedoka S.P. lica koje je u nesrei uestvovalo i koje je bilo oteeno u istoj. Shodno odredbama lana 115. stav 2. Zakona o parninom postupku prvostepeni sud je navedeni predlog za vraanje u preanje stanje odbacio jer uz isti nisu podneti dokazi o razlozima izostanka. Prema lanu 115. stav 2. Zakona o parninom postupku na koje se prvostepeni sud pozvao, predlog za vraanje u preanje stanje koji nije zasnovan na optepoznatim injenicama, a stranka uz predlog nije podnela niti predloila odgovarajue dokaze, odbacuje sud kao neuredan. Kako je u konkretnom sluaju stranka punomonik tuioca u predlogu za vraanje u preanje stanje predloio dokaz za opravdanost svog izostanka sasluanjem u svojstvu svedoka lica koje je uestvovalo u saobraajnoj nezgodi, to nije bilo osnova da se na osnovu lana 115. stav 2. Zakona o parninom postupku navedeni predlog za vraanje u preanje stanje odbaci kao neuredan, i to bez odranog roita na osnovu lana 115. stav 3. Zakona o parninom postupku. Stoga, u konkretnom sluaju s obzirom na iznete razloge izostanka i dat predlog dokaza sasluanjem svedoka, sud je shodno lanu 115. stav 4. Zakona o parninom postupku bio duan da radi pravilnog utvrivanja injeninog stanja izvede predloene dokaze na roitu, a tek potom po oceni izvedenih dokaza donese odluku o opravdanosti razloga za izostanak sa roita koje je proputeno. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 172/06 od 6.04.2006. godine)

133.
Da li stranku treba pouiti, ukoliko punomonik iste nije advokat, da predloi i priloi dokaze po predlogu za vraanje u preanje stanje, ili se neuredan predlog, u smislu odredbe lana 115. stav 2. Zakona o parninom postupku moe odmah odbaciti? Iz odredaba novog Zakona o parninom postupku proizlazi da sud nema obavezu da tokom itavog postupka pouava neuku stranku, nego ova obaveza za sud postoji samo u izuzetnim sluajevima. U smislu odredbe lana 275. stav 2. Zakona o parninom postupku, sud e pouiti samo onu stranku koja uopte nema punomonika i koja se iz ne znanja ne koristi svojim procesnim pravima koja joj po zakonu pripadaju, a obim pouavanja ograniie se na ukazivanje na parnine radnje koje se mogu preduzeti. Iz ove odredbe, koja se nalazi u Glavi dvadeset drugoj, pod naslovom "Pripremanje glavne rasprave", proizlazi da e sud u toku pripremanja glavne rasprave pouiti o odreenim procesnim pravima stranku koja uopte nema punomonika. Iz ovoga dakle, dalje proizlazi da sud nee pouavati stranku koja ima punomonika, iako navedeno lice nije advokat. Osim toga, posledice koje su propisane u lanu 115. stav 2. Zakona o parninom postupku, a koje se sastoje u odbacivanju podnetog predloga za vraanje u preanje stanje, koji nije zasnovan na opte poznatim injenicama i uz koji stranka nije podnela niti predloila odgovarajue dokaze, nisu uslovljene time da li stranka uopte ima punomonika ili ne. Iz gore navedenog proizlazi dakle da e sud odbaciti kao neuredan svaki predlog za vraanje u preanje stanje koji nije zasnovan na opte poznatim injenicama i uz koji stranka nije podnela niti predloila odgovarajue dokaze, bez obzira da li navedena stranka uopte ima punomonika, kao i bez obzira da li je isti advokat ili ne. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)
- 87 -

PARNINI POSTUPAK

134.
Prema odredbama lana 115. stav 3. ZPP, sud odluku o predlogu za vraanje u preanje stanje po pravilu donosi bez odravanja roita, a sam predlaga duan je da uz predlog dostavi ili predloi dokaze o opravdanosti razloga za proputanje, odnosno za izostanak, to znai da sud vie nema obavezu (kao prema Zakona o parninom postupku iz 1977. godine) da zakazuje roite povodom predloga za vraanje u preanje stanje. Iz obrazloenja: Neosnovani su albeni navodi tuioca da je sud bio duan da zakae roite povodom predloga za vraanje u preanje stanje na kome bi se raspravilo o razlozima izostanka i na kome bi tuiocu bilo omogueno da dostavi dodatne dokaze, te da je na navedeni nain sud uinio apsolutno bitnu povredu postupka jer je tuiocu uskratio pravo raspravljanja. Prema odredbama novog ZPP - lan 115 stav 3 odluku o predlogu za vraanje u preanje stanje sud po pravilu donosi bez roita, a sam je predlaga duan da uz predlog dostavi dokaze za svoje navode o opravdanosti izostanka. Iz navedenih razloga sud vie nema obavezu (kao prema ranijem ZPP) da zakazuje roite povodom predloga za vraanje u preanje stanje i da na istom ispituje opravdanost razloga, ve kako je pravilno uinio prvostepeni sud u konkretnom sluaju, ocenu opravdanosti vri van roita, a na osnovu dokaza koji je sam predlaga podneo. Kako je shodno iznetom pravilno sud ocenio da tuilac nije dostavio dokaze o opravdanim razlozima svog izostanka i u toku postupka nisu uinjene apsolutno bitne povrede odredaba ZPP iz lana 361. stav 2. o kojima ovaj sud vodi rauna po slubenoj dunosti, i one na koje se poziva alilac, to se alba kao neosnovana odbija, a pobijano reenje kao pravilno potvruje na osnovu lana 387. stav 1. taka 2. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 5363/06 od 18.9.2006. godine)

135.
Roite povodom predloga za vraanje u preanje stanje zakazuje se u sluaju kada stranka predloi izvoenje dokaza u prilog osnovanosti predloga, a ukoliko u predlogu nisu izneti dokazni predlozi, prvostepeni sud e doneti odluku bez zakazivanja roita, na osnovu procesnog ovlaenja iz lana 115. Zakona o parninom postupku. Iz obrazloenja: Pravilno je prvostepeni sud odluio kada je svojim reenjem odbio predlog tuioca za vraanje u preanje stanje. Neosnovani su albeni navodi tuioca da je prilikom donoenja reenja po podnetom predlogu za vraanje u preanje stanje nainjena bitna povreda odredaba parninog postupka, poto nije zakazano roite povodom podnetog predloga. Naime, prema lanu 115. stav 3. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004) o predlogu za vraanje u preanje stanje odluuje se po pravilu bez rasprave. Dakle, u situaciji kada tuilac u predlogu za vraanje u preanje stanje nije predloio izvoenje ni jednog dokaza, zbog koga bi bilo potrebno zakazati roite, prvostepeni sud je pravilno doneo odluku, bez prethodnog zakazivanja roita, a za ta ima ovlaenje, shodno citiranoj odredbi Zakona o parninom postupku.
- 88 -

PARNINI POSTUPAK Nasuprot albenim navodima, prvostepeni sud nije bio duan u smislu lana 7. Zakona o parninom postupku da izvede dokaz sasluanjem punomonika tuioca na okolnosti iz podnetog predloga za vraanje u preanje stanje, imajui u vidu da predlog za izvoenje ovog dokaza nije istaknut u podnetom predlogu. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 166/06 od 24.01.2006. godine)

136.
Ukoliko stranka u predlogu za vraanje u preanje stanje iznese razloge izostanka i predloi dokaze za njihovo utvrenje, sud e odrati roite na kome e izvesti predloene dokaze i ceniti opravdanost izostanka. Iz obrazloenja: Imajui u vidu injenice koje je punomonik tuioca u pogledu kvara automobila naveo u predlogu za vraanje u preanje stanje te da je predloeno sasluanje servisera i punomonika tuioca na konkretne okolnosti koje su uslovile izostanak punomonika tuioca sa navedenog roita, sud nije mogao bez odravanja roita, na kome bi izveo predloene dokaze, u smislu lana 113. stav 4. Zakona o parninom postupku (lan 115. stav 4. ranije vaeeg Zakona) izvriti ocenu njihove opravdanosti i odbiti da dozvoli vraanje u preanje stanje. Pravilo da se odluka po predlogu za vraanje u preanje stanje donosi van roita tj. bez odranog roita, ne iskljuuje mogunost (a i obavezu suda) da - u situaciji u kojoj je to zbog pozivanja na konkretne okolnosti sluaja potrebno radi pravilne ocene opravdanosti izostanka - odri roite i da se izvedu predloeni dokazi radi utvrivanja konkretnih okolnosti izostanka. Iz tih razloga, osnovano se u albi ukazuje da je sud u opisanoj situaciji morao da odri roite na kome bi izveo predloene dokaze, a potom oceni njihovu opravdanost, jer se na navedeni nain, prema stavu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu (predstavka br. 2853/06 - Sluaj Preduzee MOTION PICTURES GUARANTORS LTD protiv Srbije), ostvaruje pravo stranaka na pravino suenje iz lana 6. stav 1. Evropske Konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (a sve u skladu i sa odlukama Evropskog suda u Strazburu u pogledu ostvarivanja prava na pravino suenje, kroz omoguavanje strankama da raspravljaju pred sudom). (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 12081/10 od 24.09.2010. godine)

ZAPISNICI (lan 115-123. ZPP)

137.
Da li iz odredbi lana 121. Zakona o parninom postupku proizlazi da zapisnik ne potpisuje svedok kada se sasluanje istog izvodi pred postupajuim sudom, ve samo pred zamoljenim sudom?
- 89 -

PARNINI POSTUPAK Iz odredaba lana 121. Zakona o parninom postupku proizlazi da je pravilo da svedok, odnosno vetak ne potpisuje zapisnik nakon sasluanja na roitu, ve samo ukoliko su sasluani pred zamoljenim sudom. Takoe, svedok, odnosno vetak potpisuje zapisnik ako se njihovo sasluanje vri pred predsednikom vea, kao to je sluaj kod pruanja pravne pomoi iz lana 170, sasluanje svedoka u stanu po lanu 233. stav 2, kao i sasluanju svedoka i vetaka kod izvoenja dokaza uviajem na osnovu lana 227. Na isti nain bilo je ureeno pitanje potpisivanje zapisnika po lanu 127. Zakona o parninom postupku iz 1977. godine. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

NAIN DOSTAVLJANJA (lan 128-141. ZPP)

138.
Uslovi za dostavu tube preko oglasne table suda stekli su se ukoliko je adresa tuenog tana, a dostava je vrena u skladu sa lanom 136. stav 1. i lanom 135. st. 1. i 2. Zakona o parninom postupku a ostala je bezuspena. Iz obrazloenja: Privredni apelacioni sud nalazi da je u odnosu na drugotuenog prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku. albom drugotuenog se osnovano ukazuje da isti nije bio uredno pozvan na glavnu raspravu, te da nije bilo uslova za pozivanje drugotuenog preko oglasne table, a na koji nain mu, proputanjem dostavljanja od strane prvostepenog suda, nije data mogunost da raspravlja pred sudom. Iz stanja u spisima se utvruje da je dostava tube sa prilozima drugotuenom vrena na naznaenu adresu, na kojoj se nalazi i prvotueni, a koji je tubu sa prilozima na toj adresi i primio, dok se pota za drugotuenog vraala - prvi put sa napomenom da je adresa nedovoljna, drugi put da je primalac na toj adresi nepoznat, a trei put takoe da je adresa nedovoljna. Nakon toga je prvostepeni sud zakljuio da su se stekli uslovi za primenu lana 140. Zakona o parninom postupku odn. za dostavu preko oglasne table. Ne moe se priihvatiti ovakav zakljuak prvostepenog suda. Prvo, u konkretnom sluaju se radilo o dostavi tube sa prilozima, koja je - shodno lanu 136. stav 1. Zakona o parninom postupku - trebala biti izvrena lino; ako se lice ne zatekne na mestu gde je dostava trebalo da bude izvrena, onda se postupa u smislu stava 2. istog lana - odn. ostavlja se obavetenje o tome kada e dostava ponovo biti izvrena, a u sluaju da i taj pokuaj bude bezuspean, postupa se shodno lanu 135. st. 1. i 2. istog Zakona: dostava se vri lanu domainstva, susedu ili licu na radnom mestu. Ako i posle toga dostava ostane bezuspena, ista se vri u skladu sa lanom 140. Zakona o parninom postupku. U konkretnom sluaju, prema stanju u spisima, nema dokaza da je dostava pokuana lanu domainstva, susedu ili na radnom mestu zaposlenom licu koje na istom mestu radi. Ovo posebno to
- 90 -

PARNINI POSTUPAK je drugotueni direktor prvotuenog, a prvotueni je primio tubu sa prilozima, kao i pozive za roita na adresi na kojoj je dostava pokuana i drugotuenom. Osim toga, u situaciji kada se tuba sa prilozima ne moe uruiti stranci na adresi koju je dostavio tuilac, sud je ovlaen, u zavisnosti od konkretne situacije, da pozove tuioca da dostavi drugu adresu, postavi privremenog zastupnika, shodno lanu 79. stav 2. taka 4. istog Zakona, ili pak ceni urednost tube, u smislu lana 187. stav 1. u vezi sa l. 100. i 103. istog Zakona. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 13709/10 od 16.11.2011. godine)

139.
Dostavljanje presude po proceduri predvienoj za dostavljanje diplomatskim putem podrazumeva da se urednost ceni prema pravilima zakonodavstva zemlje u kojoj se dostavljanje vri. Iz obrazloenja: Kada dostavljanje treba izvriti licima ili ustanovama u inostranstvu, isto e se izvriti diplomatskim putem, ukoliko u meunarodnom ugovoru ili zakonu nije ta drugo odreeno - lan 130. Zakona o parninom postupku. Kako je Ugovor izmeu Srbije i Crne Gore o pravnoj pomoi u graanskim i krivinim stvarima potpisan dana 29. 05. 2009. godine (dakle, nakon 23. 02. 2009. godine, kada je pokuana dostava prvostepene presude tuenom), shodno lanu 130. Zakona o parninom postupku, dostava presude tuenom pokuana je po proceduri predvienoj za uruenje diplomatskim putem, to podrazumeva da se urednost dostave ceni prema pravilima zakonodavstva zemlje u kojoj se vri dostavljanje - u ovom sluaju Crne Gore. Prema Zakonu o parninom postupku Republike Crne Gore - dostavljanje pravnim licima vri se predajom pismena ovlaenom licu za prijem pismena ili zaposlenom koji se zateknu u kancelariji odn. poslovnim prostorijama, a ukoliko zaposleni u pravnom licu bez zakonitog razloga odbije da primi pismeno, dostavlja e ga ostaviti u prostorijama gde odnosno lice radi ili e pismeno pribiti na vrata prostorije, s tim to e se na dostavnici zabeleiti dan, as i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno ostavljeno. Time e se smatrati da je dostavljanje izvreno. Iz dopisa Osnovnog suda u Kotoru, kao i iz sadrine vraene dostavnice, proizlazi da prvostepena presuda nije uruena tuenom, kao pravnom licu a " ... imajui u vidu da je slubenica koja se zatekla u poslovnim prostorijama tuenog odbila prijem pismena - presude, a dostavlja istu nije ostavio u prostoriji tuenog, niti je pribio na vrata, nego je ista diplomatskim putem vraena prvostepenom sudu ..." Kako tueni nije primio prvostepenu presudu na zakonit nain, predvien odredbama Zakona o parninom postupku Republike Crne Gore, prvostepeni sud je pravilno odluio da su se stekli uslovi za ukidanje klauzule pravosnanosti i izvrnosti oznaene presude, shodno lanu 50. stav 3. Zakona o izvrnom postupku. Stoga albeni navodi tuioca, da je tuenom presuda bila uredno dostavljena, pribijanjem na oglasnu tablu u zgradi prvostepenog suda, nisu osnovani. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 13991/10 od 12.02.2011. godine)
- 91 -

PARNINI POSTUPAK

140.
Za lice koje potpie dostavnicu i stavi peat pravnog lica postoji pretpostavka da je ovlaeno za prijem pismena, koja se moe obarati dokazivanjem da je peatom neovlaeno raspolagalo. Pri tome, lice ovlaeno za zastupanje pravnog lica svakako je ovlaeno i za prijem pismena. Iz obrazloenja: Izvrni dunik je - uz zahtev za ukidanje klauzule pravosnanosti i izvrnosti - dostavio kopiju deponovanog kartona sa overenim potpisima navedenih lica ovlaenih za zastupanje izvrnog dunika. Potpisi - prema ovom dokumentu - nisu identini potpisu na dostavnici. Prema izvetaju pote, poiljka je dostavljena dana 08.09.2009. godine, a prema izvetaju potonoe poiljka je uruena licu koje je zaposleno kod izvrnog dunika, uz potpis i peat. Prema kopiji dostavne knjiice za mesec septembar 2009. godine, proizlazi da je pod rednim brojem 25 upisana dostava poiljke imenovanom izvrnom duniku i da u rubrici "potpis primaoca" stoji potpis i peat izvrnog dunika. Iz toga proizlazi da je dostava reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave izvrena na zakoniti nain. Dostavljanje pravnim licima se vri predajom pismena u prostorijama pravnog lica, licu ovlaenom za primanje pismena - lan 128. Zakona o parninom postupku. Dakle, lice koje je na adresi izvrnog dunika potpisalo dostavnicu, potpisalo dostavnu knjiicu potonoi i stavilo peat izvrnog dunika - smatra se licem ovlaenim za prijem pismena. Ova zakonska pretpostavka nije oborena albenim navodima izvrnog dunika da su jedina lica ovlaena za prijem pismena druga imenovana lica. Iz dokaza koje je izvrni dunik priloio uz zahtev za ukidanje klauzule pravosnanosti proizlazi da su ova lica ovlaena za zastupanje izvrnog dunika. Ovlaenje za prijem pismena i ovlaenje za zastupanje su dve razliite stvari. Naravno da ovlaenje za zastupanje podrazumeva istovremeno i ovlaenje za prijem pismena u ime pravnog lica. Meutim, pored lica koja su ovlaena za zastupanje, a samim tim ovlaena i za prijem pismena, u pravnom licu i druga lica mogu biti ovlaena da primaju pismena. injenica da neko lice koje potpisuje dostavnicu na istu stavlja peat ili isti stavlja u dostavnu knjigu pote znai da se ima pretpostaviti da je lice koje peatom raspolae ovlaeno za prijem pismena u ime pravnog lica. Ovakvu pretpostavku izvrni dunik mogao je oboriti samo dokazivanjem da je protiv nekog lica pokrenut disciplinski postupak zbog neovlaenog korienja peatom ili zbog krae peata i sl. Kako u ovom sluaju takvih navoda i dokaza nema, proizlazi da je dostavljanje reenja bilo zakonito i da nisu postojali uslovi da se ukinu potvrda o pravosnanosti i potvrda o izvrnosti. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, I. 367/10 od 12.02.2010. godine)

141.
Sve akte, koji po naem procesnom zakonu moraju biti stranci lino dostavljeni, ako je ta stranka lice ili ustanova u inostranstvu, sud dostavlja diplomatskim putem. Iz obrazloenja: Prema pravilima procesnog prava, parnica pred sudom poinje da tee dostavljanjem tube tuenom. Cilj dostavljanja tube tuenom je da on bude obaveten u injenici pokretanja postupka protiv
- 92 -

PARNINI POSTUPAK njega i u sadrini tube. U sluaju da se tueni nalazi u inostranstvu, dostavljanje se mora izvriti u stranoj zemlji. Dostavljanje sudskih akata, kao to je tuba ili poziv za raspravu, da bi bilo punovano izvreno u inostranstvu, mora da se vri po specijalnom postupku koji nazivamo diplomatski put dostavljanja. Taj naziv potie od toga to se u postupak prenoenja sudskih akata od suda do stranke ukljuuju i diplomatski organi obe zainteresovane drave (drave u kojoj se postupak vodi i drave u kojoj se nalazi lice koje je pismeno upueno). Zakon o parninom postupku predvia upravo ovakav nain dostavljanja prema licima i ustanovama u inostranstvu. Diplomatski put dostavljanja podrazumeva da sud alje zamolnicu za dostavljanje republikom ministarstvo pravde koje ga prosleuje saveznom ministarstvu spoljnih poslova. Ministarstvo zatim prosleuje zahtev naem diplomatskom predstavnitvu u zemlji u kojoj se nalazi adresa. Diplomatsko predstavnitvo se stara da dostavi akt na nain koji je predvien zakonodavstvom odnosne drave. Zahtev e se najee predati njenom ministarstvu inostranih poslova koje e se dalje pobrinuti da pismeno preko nadlenih organa u toj dravi stigne do primaoca. Sama zamolnica i svi akti koji se alju uz nju (a ije dostavljanje se zahteva) moraju biti sastavljeni na jeziku zamoljene drave ili snabdeveni overenim prevodima na taj jezik. Ako primalac odbije prijem pismena, nadleni organ strane drave konstatovae to na zamolnici i smatrae se da je dostavljanje uredno izvreno onog dana kada je pokuano. Diplomatski put dostavljanja je, po pravilu, veoma spor (prema evropskim zemljama oko est meseci, a prema vanevropskim oko godinu dana), te prouzrokuje znatno otezanje graanskog postupka u sluajevima sa inostranim elementom. Diplomatski put dostavljanja treba primeniti ne samo kada je u pitanju tuba, nego kada su u pitanju ostali akti koji po naem zakonu moraju biti dostavljeni lino stranci (na primer platni nalog, presuda, reenje protiv koga je dozvoljena posebna alba). Dostavljanje ostalih pismena, za koje nije obavezno lino dostavljanje, moe se izvriti i punomoniku za prijem pismena. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 1942/06 od 1.03.2006. godine)

142.
Zakonska obaveza da se dostavljanje izvri diplomatskim putem ne vai u sluaju kada postoji meunarodna konvencija, ili je zakljuen bilateralni ugovor izmeu nae zemlje i zemlje u kojoj je potrebno izvriti dostavljanje, a kojima se predvia drugaije reenje, npr. dostavljanje konzularnim putem - preko konzula drave molilje (one drave iji sudski akti treba da se dostave). Iz obrazloenja: Zakonska obaveza da se dostavljanje izvri diplomatskim putem ne vai u sluaju kada postoji meunarodni ugovor koji predvia drugaije reenje. U naem pravu, dostavljanje sa elementom inostranosti regulisano je u principu u Zakona o parninom postupku, no u odnosu na veoma veliki broj drava, nain dostavljanja je utvren bilateralnim ili multilateralnim meunarodnim ugovorima. U tom smislu posebno je znaajna Konvencija o graanskom postupku koja je doneta u Hagu, a koja je objavljena u "Slubenom listu NRJ" - dodatak broj 6/1962, koja je stupila na snagu u odnosu na Jugoslaviju 11. maja 1962. godine, koja je na snazi i u Austriji. Osnovno reenje koje Konvencija iz 1954. godine predvia (l. 1 7) jeste dostavljanje konzularnim putem, dakle preko konzula drave molilje (one drave iji sudski akti treba da se dostave). (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 1942/06 od 1.03.2006. godine)
- 93 -

PARNINI POSTUPAK

143.
Haka konvencija o graanskom postupku iz 1954. godine kao osnovno pravilo dostavljanja predvia dostavljanje konzularnim putem, odnosno preko konzula drave molilje (one drave iji sudski akti treba da se dostave), a sudski akti koji se imaju dostaviti moraju da budu sastavljeni na jeziku zamoljene drave ili na jeziku dogovorenom izmeu dve drave, ili moraju biti propraeni prevodom na jedan od tih jezika. Iz obrazloenja: Posebno je znaajna Konvencija o graanskom postupku koja je doneta u Hagu, a koja je objavljena u "Slubenom listu FNRJ" - dodatak broj 6/1962 koja je stupila na snagu u odnosu na Jugoslaviju 11. maja 1962. godine, koja je na snazi i u Austriji. Osnovno reenje koje Konvencija iz 1954. godine predvia (l. 1 7) jeste dostavljanje konzularnim putem, dakle preko konzula drave molilje (one drave iji sudski akti treba da se dostave). Konzul upuuje zahtev za dostavljanje organu vlasti kojeg zamoljena drava oznai. Zahtev mora biti sastavljen na jeziku zamoljene drave. Nadlean organ vlasti zamoljene drave stara se da se dostavljanje izvri. Nain dostavljanja zavisi od toga kakva je elja izraena u zahtevu. Ako se u zahtevu trai da dostavljanje bude izvreno prema unutranjem zakonodavstvu zamoljene drave, ili ako se trai dostavljanje u posebnoj formi, koja nije predviena u zakonodavstvu zamoljene drave, organ vlasti e postupiti po zahtevu, pod uslovim, u drugom sluaju, da ta posebna forma nije protivna zakonodavstvu zamoljene drave. Da bi se na ovaj nain postupalo na osnovu zahteva za dostavljanje, sudski akti koji se imaju dostaviti moraju da budu sastavljeni na jeziku zamoljene drave, ili na jeziku dogovorenom izmeu dve drave, ili moraju biti propraeni prevodom na jedan od tih jezika. Overu prevoda mora da izvri diplomatski ili konzularni predstavnik drave molilje ili sudski tuma zamoljene drave. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, zamoljeni organ se moe ograniiti na to da izvri predaju pismena samo ako ga primalac dobrovoljno primi. Izvrenje dostavljanja dokazuje se potvrdom prijema, koju potpie sam primalac, ili vlasti zamoljene drave. Ukoliko je primalac odbio prijem pismena, vlasti zamoljene drave na potvrdi konstatuju datum obavetavanja i nain na koji je izvren. Drave ugovornice mogu odstupiti od ugovorenog reima i predvideti manje formalne oblike dostavljanja, tj. da se akti upuuju adresatu direktno potom, ili preko sudskih izvritelja ili nadlenih slubenika opredeljenja, ili preko diplomatskih ili konzularnih predstavnika drave molilje. Takav dogovor moe se postii sklapanjem posebne konvencije, ili uspostavljanje faktikog reciprociteta, odnosno ako se drava u kojoj treba da se izvri dostavljanje jednostavno ne protivi nekom od ovih neposrednih naina dostavljanja. Od ugovornog reima moe se odstupiti u drugom pravcu, tj. on se moe pootriti, svaka drava ugovornica moe saoptiti ostalima da oekuje da joj se zahtev za dostavljanje na njenoj teritoriji uputi diplomatskim putem. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 1942/06 od 1.03.2006. godine)

144.
Pravnim licima i ustanovama sa seditem na teritoriji Austrije dostavu pismena vri se prema odredbama bilateralnog ugovora Ugovor o uzajamnom pravnom saobraaju izmeu
- 94 -

PARNINI POSTUPAK FNR Jugoslavije i Republike Austrije (1954), s tim to se pismena koja treba dostaviti moraju sastavi na jeziku zamoljenog suda ili se mora uz njih priloiti prevod na taj jezik, koji treba da bude ili sluben ili potvren kao ispravan od strane tumaa. Iz obrazloenja: Postoje dvostrani ugovori koji sadre norme meunarodnog privatnog prava u Srbiji i Crnoj Gori. Radi se o ugovorima o pravnoj pomoi sa Austrijom. Kada su u pitanju dvostrani ugovori SFRJ, treba za svaki ugovor pre njegove primene proveriti kod Ministarstva spoljnih poslova, da li je regulisano pitanje nastavka vaenja datog ugovora i posle prestanka SFRJ. Norme meunarodnog privatnog prava u Srbiji i Crnoj Gori sadri i Ugovor o uzajamnom pravnom saobraaju izmeu FNR Jugoslavije i Republike Austrije (1954) - ("Slubeni list FNR" - dodatak, br. 8/1955). Taj ugovor je stupio na snagu dana 13. decembra 1955. godine. Ugovor sadri pravila o dostavljanju i pravnoj pomoi. U lanu 7. Ugovora je predvieno da drave ugovornice se obavezuju da po molbi vriti dostavljanje i meusobno ukazivanje pravne pomoi u parninim i vanparninim stvarima, ukljuujui i pitanja porodinog prava i starateljstva; ovo vai za sluaj kad su u tim stvarima nadleni upravni organi (stav 1). Prema lanu 8. tog ugovora jugoslovenski i austrijski sudovi opte meusobno sa jedne strane, preko dravnih sekretarijata za pravosudnu upravu Narodnih Republika Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, a sa druge strane preko Saveznog ministarstva pravde Republike Austrije, ukoliko tim ugovorom nije izriito drukije odreeno (lan 17. stav 2). Prema lanu 9. stav 1. ugovora, zamolnice za dostavljanje i pravnu pomo sastavljaju se na srpskohrvatskom, slovenakom, makedonskom i nemakom jeziku. One moraju biti snabdevene slubenim peatom organa od kojeg potiu i nije potrebno njihovo overavanje. Prema stavu 2. istog lana isprave i druga pismena koja se sastavljaju pri reavanju zamolnica navedenih u stavu 1. moraju se napisati na jednom od jezika navedenih u stavu 1. Prema lanu 10. zamolnica treba da sadri predmet molbe i oznaenje stranaka po imenu, zanimanju i mestu prebivalita ili boravita. U zamolnici za dostavljanje mora se osim toga oznaiti adresa primaoca i vrsta pismena koje treba dostaviti, a u zamolnici za pravnu pomo okolnosti u pogledu kojih treba provesti dokaz, a po potrebi i pitanja koja se imaju postaviti licu koje se treba sasluati. Prema lanu 11. tog ugovora udovoljenje zamolnicama vri se po zakonu zamoljene drave. Meutim, zahtevi sudova od kojih potie zamolnica, da se postupi po nekoj naroitoj formi, udovoljie se ukoliko se to ne protivi osnovnim naelima zakonodavstva zamoljene drave. Prema lanu 12. ugovora ako je zamoljeni sud nenadlean, uputie zamolnicu nadlenom sudu. Udovoljenje zamolnice moe se odbiti samo ako zabranjena drava smatra da se udovoljenjem zamolnici ugroavaju njena suverena prava i njena sigurnost ili da je udovoljenje u protivnosti sa osnovnim naelima njenog zakonodavstva. Prema lanu 13. u svim sluajevima u kojima nije udovoljeno zamolnici obavestie se o tome bez odlaganja sud od kojeg potie zamolnica i u to u sluaju upuivanja drugom sudu uz naznaku tog suda, u sluaju odbijanja uz navoenje razloga. Prema tome, odredbe l. 7. do 13. pomenutog ugovora su zajednike odredbe o dostavljanju i pravnoj pomoi. Na samo dostavljanje odnose se odredbe l. 14 - 16 ugovora, a na pravnu pomo odredbe lana 17. ugovora. Prema lanu 14. stav 1. ugovora pismena koja treba dostaviti moraju se sastavi na jeziku zamoljenog suda ili se mora uz njih priloiti prevod na taj jezik. Prevod treba da bude ili sluben ili potvren kao ispravan od strane tumaa koji je slubeno postavljen u jednoj od drava ugovornica; overa potpisa tumaa nije potrebna (stav 1). Ako pismeno nije sastavljeno na jeziku zamoljenog suda niti je priloen prevod na taj jezik (stav 1), zamoljeni sud ograniie se na to da izvri dostavu predajom pismena primaocu ako je ovaj voljan da ga primi (stav 2). Prema lanu 15. ugovora dostavljanje se dokazuje i dostavnicom, na kojoj treba da bude datum, potpis dostavlja- 95 -

PARNINI POSTUPAK a i lica koje je preuzelo pismeno, kao i peat suda ili uverenjem zamoljenog suda iz kojeg proizilaze injenica, forma i vreme dostavljanja. Prema lanu 16. sudovi drava ugovornica mogu na teritoriji druge drave ugovornice dostavljati pismena preko diplomatskih ili konzularnih predstavnika svoje drave licima koja ne pripadaju ni dravi u kojoj treba izvriti dostavu niti kojoj treoj dravi. Pri tome se ne smeju primenjivati prinudna sredstva niti se sme njima pretiti. Najzad prema lanu 17. ugovora sudovi kojima su upuene zamolnice za pravnu pomo udovoljie ovima i pri tome e, po potrebi, primeniti ista prinudna sredstva kao i pri udovoljenju zamolnicama za pravnu pomo sudova sopstvene drave. Prinudna sredstva nee se primenjivati ako se radi o linom dolasku parninih stranaka (stav 1). Sud od kojeg potie zamolnica bie na njegov zahtev pravovremeno obaveten o vremenu i mestu izvrenja traene radnje; ovo obavetenje vrie sudovi neposredno preko pote (stav 2). (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 1942/06 od 1.03.2006. godine)

145.
Praksa Ministarstva za ljudska i manjinska prava pitanje meusobnog odnosa vie meunarodnih ugovora u istoj materiji reava tako to dvostranim ugovorima (kao lex specialis) daje prednost u primeni nad viestranim ugovorima, bez obzira na vreme njihovog potvrivanja i objavljivanja. Iz obrazloenja: Meusobni odnos uzastopnih meunarodnih ugovora o istom predmetu regulisan je lanom 30. Beke konvencije u ugovornom pravu (1969). Konvencija u ovom pogledu ne pravi razliku izmeu dvostranih i viestranih ugovora. Kada je re o viestranim meunarodnim ugovorima koji se sukcesivno slede ureujui istu materiju, najee je redosled primene odreenu u samom kasnijem ugovoru. Ukoliko odredbe o redosledu nema, primenjuje se princip lex posterior. Ova reenja vae i u pogledu starih i novih verzija jednog istog viestranog ugovora. Izmeu drava od kojih je jedna ratifikovala oba ugovora o istoj materiji, a druga samo jedan od tih ugovora, vai onaj ugovor ili ona njegova verzija koje su obe drave ratifikovale. U naoj teoriji esto se pominje pravilo da dvostrani ugovori kao lex specialis ima prednost u primeni nad viestranim ugovorom, bez obzira na vreme potvrivanja i objavljivanja jednog ili drugog ugovora. Meutim, u ovom sluaju esto nema osnova da se govori o lex specialis, jer i dvostrani i viestrani ugovori mogu da reguliu potpuno isti predmet. Treba pretpostaviti da viestrani ugovor koji sadri drugaije odredbe o istoj materiji, a koji se iste dre ugovornice zakljuile posle dvostranog, derogira odredbe ovog drugog u onom delu u kojem su suprotne novom ugovoru. I obrnuto, kasniji dvostrani ugovor koji sadri nesaglasne odredbe o istoj materiji derogira raniji viestrani ugovor izmeu drava ugovornica koje su zakljuile dvostrani ugovor. Dakle, vai isto pravilo kao kod meusobnog odnosa viestranih ugovora zakljuenih u istoj materiji. Meutim, prilikom uporeivanja tekstova uzastopnih ugovora, bili oni dvostrani ili viestrani, treba biti jako oprezan - mora se analizom odredaba jednog i drugog ugovora uveriti da je re o istom pravnom pitanju koje je sadrinski razliito regulisano u oba teksta i proveriti da li jedan ostavlja prostor za primenu drugog. Moe se dogoditi, naime, da se uzastopni ugovori samo delimino poklapaju u pogledu polja primene (iako se po svojim nazivima odnose na istu materiju), tako da se u ostalom delu dopunski moe primeniti pored jednog i drugi ugovor. Drugim reima, zbog toga to u odreenoj oblasti postoji kasniji ugovor ne treba automatski odbaciti svaku mogunost primene
- 96 -

PARNINI POSTUPAK i ranijeg ugovora o istoj materiji ije su lanice obe drave. Najnovija praksa Ministarstva za ljudska i manjinska prava Dravne zajednice Srbija i Crna Gora polazi od toga da se na pitanje meusobnog odnosa meunarodnih ugovora o istoj materiji ("Sukob konvencija"), odgovara tako to se polazi od pravila da dvostrani ugovor kao lex specialis ima prednost u primeni nad viestranim ugovorom, bez obzira na vreme potvrivanja i objavljivanja jednog ili drugog ugovora. U takvom sluaju, u graanskom postupku sa inostranim elementom procesna radnja u inostranstvu (dostavljanje i sl), kada je u pitanju Austrija kao zamoljena drava, vri se primenom Ugovora o uzajamnom pravnom saobraaju izmeu FNR Jugoslavije i Republike Austrije ("Slubeni list FNRJ" - dodatak, br. 8/1955), pa u tom sluaju poto pomenuti bilateralni ugovor regulie pomenutu materiju na opisani nain, dostavljanje sudskih akata treba vriti preko Ministarstva pravde Republike Srbije. Iz prednjeg se vidi da subjekt preko koga se vri dostavljanje u inostranstvu nema obavezu prevoenja pismena koja se dostavljaju. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 1942/06 od 1.03.2006. godine)

146.
Ako stranka ima punomonika advokata, pozivanje za novo roite nije uredno ako je poziv saopten statutarnom zastupniku stranke koji prisustvuje roitu, ve se nezavisno od tog saoptenja, poziv za novo roite mora dostaviti i advokatu. Iz obrazloenja: Osnovano se u albi ukazuje da je pobijana odluka doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku, jer je proputanjem urednog pozivanja tuenog na glavne rasprave, koje su odrane 12.12.2006. godine i 9.1.2007. godine, tuenom uskraeno pravo i mogunost raspravljanja. Prema stanju u spisima, poziv za roite za glavnu raspravu zakazano za 12.12.2006. godine, dostavljen je tuenom, umesto njegovom punomoniku, iako je u dotadanjem toku postupka tueni dostavio punomoje za advokata T.V. Punomoje je dostavljeno na roitu koje je odrano 3.11.2006. godine. Na navedeno roite od 12.12.2006. godine pristupio je statutarni zastupnik tuenog. S obzirom da isto roite nije odrano, prisutnom statutarnom zastupniku saopteno je vreme zakazivanja novog roita. Kako se na osnovu lana 132. Zakona o parninom postupku, kada stranka ima punomonika, pozivanje vri dostavom poziva punomoniku, to je u navedenoj situaciji kada je na glavnu raspravu pristupio statutarni zastupnik, sud morao poziv za naredno roite dostaviti i punomoniku. Kako prema stanju u spisima sud to nije uinio, ve je statutarnom zastupniku saoptio vreme zakazivanja novog roita zakazanog za 9.1.2007. godine, a na isto nije pozvao i njegovog punomonika advokata po priloenom punomoju, to za roite od 9.1.2007. godine tueni nije bio uredno pozvan, pa stoga i nisu bili ispunjeni procesni uslovi za odravanje istog roita. Iz iznetih razloga, kako je navedeno roite odrano, iako na njega nije bio uredno pozvan tueni, to je propustom u dostavljanju prvostepeni sud tuenom uskratio mogunost raspravljanja, inei time apsolutno bitne povrede iz lana 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku, pa su stoga albeni navodi osnovani, te se na osnovu lana 376. Zakona o parninom postupku presuda ukida, a spisi predmeta vraaju prvostepenom sudu na ponovni postupak. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda V P. 1154/07 od 23.2.2007. godine)
- 97 -

PARNINI POSTUPAK

147.
Dostavljanje pismena punomoniku, advokatu, izvreno licu iji je potpis neitak, uz oznaku "komija" nije izvreno na zakonit nain, jer sused nije lice zaposleno u advokatskoj kancelariji, a ne moe se smatrati ni odraslim lanom domainstva advokata koji delatnost obavlja u stanu. Iz obrazloenja: Trgovinski sud u K... zakljukom od 13.2.2006 godine nalae poveriocu da u roku od tri dana od prijema zakljuka dostavi izmeu ostalog taan broj iro-rauna i naziv poslovne banke kod koje se raun vodi, matini broj i poreski broj poverioca, da dostavi jo etiri primerka predloga za izvrenje, da navede tano poslovno ime dunika i da oznai ko je poverilac - skuptina Optine ili Mesna zajednica. Prema dostavnici u spisima proizlazi da je ovaj zakljuak dostavljen punomoniku izvrnog poverioca to je u skladu sa lanom 132. Zakona o parninom postupku, ali se iz iste utvruje da je dana 16.2.2006 godine ovaj zakljuak primilo lice iji je potpis neitak, ali za koga se navodi da je komija. Prema lanu 133. stav 1. Zakona o parninom postupku dostavljanje advokatu kao punomoniku moe se izvriti predajom pismena licu koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji. Prema stavu 2. istog lana ukoliko advokat delatnost obavlja u stanu moe se izvriti i predajom pismena odraslom lanu porodinog domainstava. Kako se komija ne moe smatrati licem koje je zaposleno u kancelariji advokata, jer da je ovo lice zaista zaposleno onda ne bi ni stavilo oznaku da je komija, a ne moe se smatrati ni lanom porodinog domainstva advokata za sluaj da se ova delatnost obavlja u stanu, sledi da je dostavljanje izvreno suprotno lanu 133 Zakona o parninom postupku, ime je izvrni poverilac onemoguen da raspravlja pred sudom to predstavlja bitnu povredu odredba parninog postupka, na koju se i albom izvrnog poverioca, dodue posredno, ukazuje. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, I. 1124/06 od 1.6.2006. godine)

ODBIJANJE PRIJEMA (lan 142. ZPP)

148.
Kako radnik tuenog nije odbio prijem poiljke zbog toga to nije lice ovlaeno za primanje pismena, smatrati se da je on prijem te poiljke odbio bez zakonskog razloga i stoga se smatra da je dostavljanje te poiljke izvreno uredno i na zakonit nain. Iz obrazloenja: Neosnovano tueni u albi navodi da mu nije izvreno zakonito dostavljanje nalaza i miljenja vetaka, istiui da tueno preduzee nije imalo lice ovlaeno za primanje pismena, ni punomonika, pa da je dostavljanje moralo biti izvreno zakonskom zastupniku, a to nije uinjeno. Odredbama Zakona o parninom postupku i to lanom 128. stav 3. propisano je da se dostavlja- 98 -

PARNINI POSTUPAK nje pismena pravnim licima vri predajom istih u prostorijama pravnog lica, licu ovlaenom za primanje pismena, a stavom 4 istog lana da se dostavljanje po odredbi stava 3. ovog lana vri i kad su pravna lica za svog punomonika odredila lice koje je kod njih zaposleno. Shodno odredbi lana 138. Zakona o parninom postupku kad ovlaeno lice ili zaposleni u pravnom licu, bez zakonskog razloga odbije da primi pismeno, dostavlja e ga ostaviti u prostorijama gde odnosno lice radi uz zabelebu na dostavnici dana, asa i razloga odbijanja prijema, kao i mesta gde je pismeno ostavljeno i time se smatra da je dostavljanje izvreno. Iz spisa ovog predmeta i to iz povratnice zdruene istom proizlazi da je dostavlja poiljku sa pozivom za roite zakazano za 20. aprila 2005. godine i nalazom i miljenjem vetaka, ostavio u prostorijama (na stolu) tuenog na njegovoj adresi dana 1. aprila 2005. godine, jer je radnica tuenog bez navoenja razloga odbila da primi tu poiljku. Kako radnica tuenog nije odbila prijem predmetne poiljke zbog toga to nije lice ovlaeno za primanje pismena, to se ima smatrati da je ona prijem te poiljke odbila bez zakonskog razloga. Stoga je dostavljanje iste poiljke sa pozivom za roite i nalazom i miljenjem vetaka izvreno uredno i na zakonit nain i to u skladu sa odredbama lana 128. st. 3. i 4. i lana 138. Zakona o parninom postupku, te je tuenom zakonitim postupanjem i urednim dostavljanjem pismena data mogunost da se izjasni na nalaz i miljenje vetaka i da raspravlja pred prvostepenim sudom. Pri tome se napominje da je tueni reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave primio na istu adresu i na isti nain kao i nalaz i miljenje vetaka, odnosno ostavljanjem tog reenja u kancelariji - prostorijama (na stolu) tuenog, jer je radnik tuenog odbio bez navoenja razloga da ga primi, pa da je tueni blagovremeno izjavio prigovor protiv istog reenja o izvrenju, kao i da je prvostepenu presudu primio na istu adresu, kada su radnici tuenog takoe odbili da prime poiljku bez navoenja razloga odbijanja prijema iste, zbog ega je i ta presuda ostavljena u prostorijama (na stolu) tuenog, a da je tueni protiv te presude blagovremeno izjavio albu, to nesumnjivo ukazuje na to da su mu zaposlena lica odmah dostavljala pismena, ponaajui se upravo kao lica ovlaena za prijem pismena. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 7578/05 od 6.09.2005. godine)

UTVRIVANJE I PROMENA ADRESE (lan 143-145. ZPP)

149.
S obzirom da je tuenom bilo nemogue izvriti dostavu neposredno, jer je na svakoj dostavnici navedeno da njega nema na oznaenoj adresi, sud je izvrio urednu dostavu tuenom stavljanjem presude zbog izostanka na oglasnu tablu suda u smislu lana 139. stav 2 ZPP. Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem odbijen je predlog tuenog za ukidanje klauzule-potvrde pravnosnanostiizvrnosti na presudi zbog izostanka Optinskog suda u UicuPrvostepeni sud je utvrdio da je dostavljanje tuenom uredno izvreno stavljanjem presude zbog izostanka na oglasnu tablu suda. Naime,iz sadrine spisa predmeta proizilazi da se tuenom prema adresi u tubi dostava nije mogla izvr- 99 -

PARNINI POSTUPAK iti ni preko sudskog dostavljaa a ni preko pote,jer je na svakoj povratnici naznaeno da ga nema u stanu u Ulici R.T.br.30 u U. S toga, kako je odluka prvostepenog suda-presuda zbog izostanka, tuenom uredno dostavljena preko oglasne table suda, a protekao je zakonski rok za nastupanje pravnosnanosti, predlog tuenog za ukidanje klauzule pravnosnanosti i izvrnosti sa navedene presude je odbijen kao neosnovan. (Iz Reenja Vieg suda u Uicu G broj 934/10 od 25.06.2010. godine)

150.
Ako stranka ili njen zakonski zastupnik u toku postupka promene adresu, a o tome ne obaveste sud, dostavljanje preko oglasne table suda je zakonito. Za privredne subjekte, promena adrese je podatak koji se registruje kod Agencije za privredne registre, a izjave komija i drugih lica nisu pouzdan dokaz na osnovu koga bi se smatralo da je adresa promenjena i dostavljanje vrilo preko oglasne table suda. Iz obrazloenja: Iz spisa predmeta proizlazi: Nadleni trgovinski sud zakazao je roite za glavnu raspravu za 17.02.2009. godine i dostavu poziva pokuao preko sudskog pozivara. Prema sadrini dostavnice utvruje se da je dostava pokuana, da niko nije pronaen, a zatim je uneta konstatacija: "... po reima komija, butik se ne nalazi na datoj adresi..." Nakon toga, prvostepeni sud je dao naredbu da se dostava izvri preko oglasne table suda, pa je roite od 17.02.2009. godine odrano uz konstataciju na zapisniku da je tueni uredno pozvan. Tueni u ovoj pravnoj stvari je preduzetnik, fiziko lice koje je registrovalo radnju radi obavljanja privredne delatnosti pod navedenim nazivom. Ti podaci su oznaeni u predlogu za izvrenje na osnovu verodostojne isprave kojim je pokrenut ovaj postupak, a u njemu su oznaeni i matini i poreski broj izvrnog dunika - sada tuenog. Prvostepeni sud je proverom preko sajta Agencije za privredne registre mogao utvrditi da adresa tuenog nije promenjena, iz ega proizlazi da nije mogao na osnovu izjave komija koja je konstatovana u dostavnici dati naredbu da se dostava vri preko oglasne table suda, oigledno s pozivom na lan 139. Zakona o parninom postupku. Taj sluaj, naime, oigledno nije nastupio. Naime ni stranka niti njen zakonski zastupnik nisu promenili adresu pa time ni propustili da o tome obaveste sud, ve se tueni nalazi na istoj adresi. To je i ovaj sud utvrdio proverom na sajtu Agencije za privredne registre. Iz toga sledi da dostava poziva preko oglasne table suda nije bila zakonita dostava, a time je tueni onemoguen da raspravlja u ovom postupku spora male vrednosti. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 1373/10 od 24.02.2010. godine)

151.
Ako je u toku parnice dostavljanje pismena advokatu bilo bezuspeno (npr. poiljka se vratila sa naznakom "na godinjem odmoru", "kancelarija zatvorena" ili "nije kod kue" i sl), da li e se dostavljanje izvriti stavljanjem pismena na oglasnu tablu u smislu lana 140. Zakona o parninom postupku, ili pak sud ovu procesnu situaciju mora da upodobi sluaju promene adrese iz lana 139. stav 4. Zakona o parninom postupku i izvri dostavljanje neposredno stranci "kao da punomonik nije ni postavljen"?
- 100 -

PARNINI POSTUPAK Ukoliko se pismeno koje je bilo upueno advokatu vratilo sudu uz naznaku da je advokat na godinjem odmoru ili da nije kod kue, onda nisu ispunjeni uslovi da se dostavljanje tog pismena izvri stavljanjem na oglasnu tablu suda, a u smislu odredbe lana 140. Zakona o parninom postupku, nego e sud ponovo pokuati dostavu istog pismena navedenom advokatu. Meutim, ukoliko se pismeno upueno advokatu vratilo sa naznakom "kancelarija zatvorena" onda bi se moglo smatrati da je advokat promenio svoju adresu, a o tome nije obavestio sud, pa bi se dostavljanje imalo izvriti neposredno stranci primenom odredbe lana 139. stav 4. Zakona o parninom postupku. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine)

152.
Da li je dovoljno da dostavlja na neuruenom sudskom pismenu konstatuje da je stranka odseljena, pa da se dostavljanje na osnovu lana 139. Zakona o parninom postupku izvri preko oglasne table suda, odnosno da li je dovoljno da se to konstatuje za punomonika da bi se dostavljanje na osnovu lana 139. stav 4. Zakona o parninom postupku izvrilo stranci, odnosno da li je dovoljno utvrenje injenice odseljenosti samo preko dostavljaa ili je potrebno navedenu injenicu utvrditi i na drugi nain, odnosno pribavljanjem izvetaja od nadlenih institucija koje raspolau sa podatkom o seditu, prebivalitu, boravitu? Odredbom lana 139. stav 1. Zakona o parninom postupku je propisano da kad stranka ili njen zakonski zastupnik do dostavljanja drugostepene odluke promene adresu, duni su da o tome odmah obaveste sud. Stavom 2. istog lana je propisano da ako oni to ne uine, sud e odrediti da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranu vre stavljanjem pismena na oglasnu tablu. Ova situacija pretpostavlja da je u toku postupka adresa bila tana i da je stranka na toj adresi ranije primala pozive i podneske, a da je u toku postupka dolo do promene adrese i pismeno se vratilo sa napomenom "odseljen", "nepoznat" ili slino, a da o promeni adrese stranka nije obavestila sud. Napomena dostavljaa na povratnici ili dostavnici je u svakom sluaju relevantan dokaz, jer je dostavlja lice koje je angaovano od strane javne slube, te se istinitost tih podataka pretpostavlja. Novim Zakonom o parninom postupku sueno je istrano naelo, tako da sud nije vie u obavezi, da kada u toku postupka doe do promene adrese, a stranka o tome nije obavestila sud, podatke o novoj adresi, odnosno seditu, prebivalitu, boravitu pribavlja od nadlenih institucija. Ako se naknadno utvrdi da stranka nije odseljena dostavljau se moe izrei novana kazna u smislu lana 184. stav 1. Zakona o parninom postupku. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

153.
ta se podrazumeva pod bezuspenim dostavljanjem pismena u toku parnice, da bi sud stekao ovlaenje da dostavljanje punovano izvri stavljanjem pismena na oglasnu tablu u smislu lana 140. Zakona o parninom postupku?
- 101 -

PARNINI POSTUPAK Dostavljanje preko oglasne table suda, kao nain dostavljanja predvien lanom 127. Zakona o parninom postupku, primenjuje se u dve situacije: 1. U sluaju bezuspenog dostavljanja pismena (lan 140. Zakona o parninom postupku) koje se ne mora uruiti lino stranci, zakonskom zastupniku ili punomoniku u toku parnice. To su svi sluajevi bezuspenog dostavljanja: adresa je tana, ali je primalac odsutan, nije podigao poiljku i sl. Vano je da se radi o bezuspenom dostavljanju u toku parnice, to znai da je parnica poela tei dostavljanjem tube tuenom. 2. U sluaju promene adrese stranke ili njenog zakonskog zastupnika, do dostavljanja drugostepene odluke kojom se okonava postupak, a o kojoj promeni nisu obavestili sud. U tom sluaju e se sva pismena, pa i ona koja se lino dostavljaju, kao to su sudske odluke, pravni lekovi, dostavljati preko oglasne table suda, shodno lanu 139. st. 1, 2. i 3. Zakona o parninom postupku). To podrazumeva da je u toku postupka adresa bila tana, da je na njoj vreno dostavljanje, a da je nakon toga, u toku postupka dolo do promene adrese usled ega se pismeno vratilo sa oznakom odseljen, nepoznat na adresi i slino (pa je i ovde dostava bila bez uspeha), a o emu adresant nije obavestio sud. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10.i 7. i 14.11.2006. godine)

154.
Tuenom, koji je u toku parnice promenio adresu i o tome nije obavestio sud, dostavljanje se vri stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda, u skladu sa lanom 139. stav 2. Zakona o parninom postupku, bez naloga tuiocu za naknadno ureenje tube u pogledu oznaenja adrese sedita tuenog. Iz obrazloenja: S obzirom da je, prema napomeni dostavljaa, tueni odseljen sa adrese iz tube, na koju adresu je primio prethodna pismena suda, to je prema lanu 139. stav 1. Zakona o parninom postupku, tueni bio duan da obavesti sud o promeni adrese. Prema stavu 2. istog lana, ako stranka ili zakonski zastupnik stranke to ne uini, sud e odrediti da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranku vre stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. Prvostepeni sud je zato bio duan da u toj situaciji, uz takvu napomenu dostavljaa, izvri dostavljanje na nain regulisan citiranim odredbama lana 139. stav 2. Zakona o parninom postupku, a ne da daje nalog punomoniku tuioca za ureenje tube, s pozivom na lan 100. Zakona o parninom postupku, jer je tuba u momentu podnoenja bila uredna. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 5153/06 od 13.07.2006. godine)

DOSTAVNICA (lan 148. ZPP)

155.
Dokazni predlog - da se vetaenjem utvrdi ko je potpisao dostavnicu (koja sadri sve podatke iz lana 144. Zakona o parninom postupku, pa i peat primaoca - pravnog lica) je nea- 102 -

PARNINI POSTUPAK dekvatan, jer se grafolokim vetaenjem moe utvrivati samo da li je sporni potpis autentian u odnosu na nesporni potpis tano odreenog lica. Iz obrazloenja: albeni navodi izvrnog dunika - da je dostavljanje u ovoj izvrnoj stvari bilo nezakonito - su neosnovani. Dostavljanje pravnim licima se vri predajom pismena u prostorijama pravnog lica, licu ovlaenom za primanje pismena - lan 128. stav 3. Zakona o parninom postupku, koji se primenjuje u postupku izvrenja. Potvrda o izvrenom dostavljanju - dostavnica potpisuje se od strane primaoca i dostavljaa, s tim da primalac na dostavnici sam slovima upisuje dan prijema - lan 144. Zakona o parninom postupku. Dostavnica predstavlja javnu ispravu i za nju vai pretpostavka da na istinit nain utvruje injenice koje su u njoj navedene (u ovom sluaju odnose se na dostavljanje izvrnom duniku) - lan 230. Zakona o parninom postupku. Stranka koja predlae vetaenje je duna da u predlogu naznai predmet i obim vetaenja i predloi lice za vetaka sa liste stalnih sudskih vetaka - lan 250. Zakona o parninom postupku. Dakle, na osnovu dostavnice koja je potpisana u rubrici "primalac" i koja je snabdevena peatom izvrnog dunika - vai pretpostavka da je dostavljanje izvreno pravnom licu. U albi je izvrni dunik predloio da se izvri vetaenje preko vetaka grafologa i traseologa na okolnost - ko je potpisao povratnicu i iji se peat na njoj nalazi. U smislu lana 250. Zakona o parninom postupku, izvrni dunik u albi nije postupio na zakonom zahtevani nain. Naime, s obzirom da izvrni dunik tvrdi da za dunika povratnicu nije potpisalo ovlaeno lice, bio je duan da navede koje je to lice kod izvrnog dunika koje je ovlaeno za prijem pismena i koje je ovlaeno za korienje peata. Tek u tom sluaju postojala bi mogunost da se izvoenjem dokaza vetaenjem preko vetaka grafologa utvrdi da li je lice za koje dunik tvrdi da je ovlaeno zaista i potpisalo povratnicu. Predlog izvrnog dunika da se pomou potpisa utvruje ko je dostavnicu potpisao nepodoban je za postupanje, jer je optepoznato da grafolog vri uporeenje nespornog potpisa odreenog lica sa spornim potpisom. Iz tih razloga, albeni navodi izvrnog dunika o netanosti podataka unetih u dostavnicu kao javnu ispravu su neosnovani odn. nedokazani, a dokazni predlog je nepotpun i neadekvatan. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, I. 360/10 od 08.02.2010. godine)

PARNINI TROKOVI I TROKOVI U POSTUPKU ZA OBEZBEENJE DOKAZA (lan 150 167. ZPP)

156.
Trokovi parninog postupka, u kome kao stranka uestvuje javni tuilac i koje bi, shodno odredbama l. 149. i 150. Zakona o parninom postupku, trebalo on da snosi - padaju na teret suda. Iz obrazloenja: Reenjem Privrednog suda u Beogradu od 27.01.2010. godine - prema stanju u spisima - odbaena je tuba tuioca - Republike Srbije, Drugog optinskog javnog tuilatva, podneta 10.07.2009. godine.
- 103 -

PARNINI POSTUPAK Dana 04.02.2010. godine odn. 01.03.2010. godine, drugotueni i prvotueni su podneli predloge za donoenje dopunskog reenja, kojim bi se odluilo o trokovima parninog postupka. Odluujui o zahtevima tuenih za naknadu trokova parninog postupka, prvostepeni sud je doneo dopunsko reenje kojim je obavezao tuioca da im u opredeljenom iznosu naknadi trokove parninog postupka, primenom odredbi l. 149, 150. i 159. Zakona o parninom postupku. Privredni apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u konkretnom sluaju pogreno primenio odredbe l. 149, 150. i 159. Zakona o parninom postupku, te da je o zahtevu prvotuenog i drugotuenog za naknadu trokova parninog postupka, trebalo odluiti u skladu sa odredbom lana 157. istog zakona. "Kada javni tuilac uestvuje u postupku kao stranka, on ima pravo na naknadu trokova po odredbama ovog zakona, ali ne i pravo na nagradu" - lan 157. stav 1. Zakona o parninom postupku. "Trokovi koje bi, po odredbama ovog zakona, trebalo da snosi javni tuilac, isplatie se iz sredstava suda" - lan 157. stav 2. Zakona o parninom postupku. "Svaka stranka snosi svoje trokove, koji su nastali uestvovanjem javnog tuioca u postupku" lan 157. stav 3. Zakona o parninom postupku. "Trokovi koje je javni tuilae imao povodom svog uestvovanja u postupku padaju na teret sredstava javnog tuilatva" - lan 157. stav 4. Zakona o parninom postupku. Dakle, u konkretnoj situaciji ima mesta primeni lana 157. Zakona o parninom postupku, jer se radi o trokovima koje bi trebalo da snosi javni tuilac. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 7829/11 od 21.09.2011. godine)

157.
Srazmerno odmeravanje trokova od strane prvostepenog suda i njihovo prebijanje, kada stranka delimino uspe u parnici, mogue je samo ako su obe parnine stranke opredelile zahteve za naknadu trokova parninog postupka i navele trokove za koje trae naknadu. Ako zahtev za naknadu trokova nije opredelila jedna od parninih strana, prvostepeni sud e izvriti obraun trokova, tako to e parninoj strani koja je zahtev opredelila dosuditi trokove postupka, prema procentu njenog uspeha u parnici, ali nee imati uslova da prizna trokove prema procentu uspeha druge parnine strane i izvri preboj istih. Iz obrazloenja: albeni navodi tuenog, kojima osporava odluku o trokovima parninog postupka, su neosnovani. O naknadi trokova odluuje sud na odreeni zahtev stranke bez raspravljanja. Tueni, do zakljuenja glavne rasprave, nije opredelio zahtev za naknadu trokova parninog postupka, shodno lanu 159. stav 2. Zakona o parninom postupku u kome je bio duan da navede trokove za koje trai naknadu. Zahtev je stranka bila duna da stavi najdocnije do zavretka raspravljanja koje prethodi odluivanju o trokovima, to tueni nije uinio. Poto prvostepeni sud nije imao zahtev za naknadu trokova tuenog o kome bi odluio, to je pravilna odluka o trokovima, doneta na osnovu lana 149. stav 1. Zakona o parninom postupku. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 11619/10(2) od 21.09.2011. godine)
- 104 -

PARNINI POSTUPAK

158.
Sud je, prilikom odluivanja o trokovima postupka, duan da se pridrava Autentinog tumaenja advokatske tarife koje je dala Advokatska komora Srbije. Iz obrazloenja: Nalazei da je tueni u obavezi da plati tuiocu sporni dug (s obzirom da ova obaveza proistie iz Autentinog tumaenja Upravnog odbora Advokatske komore Srbije br. 158-4/9 od 05.09.2009. godine Tarife o nagradama i naknadi trokova za rad advokata), prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. Tuena navodima u albi ne dovodi se u sumnju pravilnost prvostepene presude. Naime, prema stavu Vieg suda, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo ocenjujui da je tubeni zahtev osnovan, a imajui u vidu Autentino tumaenje advokatske tarife koji je dala Advokatska komora Srbije u delu koji se odnosi na odbrane po slubenoj dunosti u predkrivinom postupku. Neosnovani su navodi albe da se u konkretnom sluaju ne moe primeniti Autentino tumaenje Advokatske komore u vezi nagrade i naknade advokata u zastupanju u odbrani po slubenoj dunosti u pretkrivinom postupku pred organima Ministarstva unutranjih poslova, jer Advokatska komora koja propisuje tarifu o nagradama i naknadama trokova za rad advokata ima pravo da da i autentino tumaenje. Ovim autentinim tumaenjem Advokatska komora je utvrdila za koje radnje u predkrivinom postupku advokat ima pravo na naknadu trokova za zastupanje kao branilac pred organima Ministarstva unutranjih poslova. (Iz Presude Vieg suda u Valjevu, G. 803/2011 od 19.10.2011. godine)

159.
Na odluivanje prvostepenog suda o nadoknadi trokova prvostepenog postupka nije od uticaja podnoenje vanrednog pravnog leka. Iz obrazloenja: Imajui u vidu opredeljeni zahtev tuenog za nadoknadu trokova parninog postupka, prvostepeni sud je odluku o trokovima doneo pravilnom primenom odredaba l. 149, 150. i 159. Zakona o parninom postupku. Ako stranka delimino uspe u parnici, sud moe, s obzirom na postignuti uspeh, odrediti da svaka stranka snosi svoje trokove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo trokova - lan 149. stav 2. Zakona o parninom postupku. Odredbom ZPP propisano je da sud e, prilikom odluivanja koji e se trokovi naknaditi stranci, uzeti u obzir samo one trokove koji su bili potrebni radi voenja parnice. O tome koji su trokovi bili potrebni, kao i o visini trokova, odluie cenei sve okolnosti - lan 150. stav 1. Zakona o parninom postupku. Prvostepeni sud je, imajui u vidu nalog drugostepenog suda, tuiocu pravilno dosudio trokove na ime takse na predlog za ponavljanje postupka u navedenom iznosu i na ime takse za reenje po predlogu za ponavljanje postupka u navedenom iznosu. Ostale trokove nije priznao, jer ih tueni nije ni opredelio. Drugostepeni sud nalazi, nasuprot albenim navodima (da je tuilac podneo reviziju i da nije bilo mesta donoenju odluke o trokovima), da podnoenje vanrednog pravnog leka nije od uticaja na odluivanje prvostepenog suda o nadoknadi trokova prvostepenog postupka. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 1518/10 od 19.05.2010. godine)
- 105 -

PARNINI POSTUPAK

160.
Ako je dug plaen u docnji, ali pre podnoenja tube, tuilac je izgubio parnicu pa je duan da protivnoj stranci naknadi trokove, jer se uspeh u sporu ceni prema postojanju duga u momentu podnoenja tube. Iz obrazloenja: Kako je i prema dokazima koje je dostavio tueni i prema navodima samog tuioca iz albe, tueni dugovanja koja su predmet spora zakupninu za osmi, deveti, deseti i jedanaesti mesec 2005. godine, platio 29.11.2005. godine, odnosno 29.12.2005. godine, a tuba je podneta posle navedenog plaanja odnosno 22.2.2006. godine, to su neosnovani albeni navodi tuioca da je tueni svojom docnjom u plaanju prouzrokovao potrebu voenja ovog spora, pa time i trokove istog. Bez obzira to je dug plaen u docnji, on je izmiren znatno pre nego to je podneta tuba, pa stoga nije prihvatljivo tumaenje tuioca da je tueni spor prouzrokovao, jer bi se to moglo prihvatiti samo u situaciji da je plaanje duga po spornim raunima koji su predmet tubenog zahteva, izvreno posle podnoenja tube, a to u konkretnoj situaciji nije sluaj. Iz navedenih razloga pravilno je prvostepeni sud primenio odredbe lana 149. Zakona o parninom postupku, kada je tuioca obavezao da tuenom naknadi parnine trokove, jer je podnoenjem tube u vreme kada su svi dugovi koji se tubom trae ve bili izmireni, sam tuilac prouzrokovao navedene trokove pa je duan i da ih naknadi. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 10832/06 od 23.1.2007. godine)

161.
Izbor advokata van mesta suenja, kao i trokovi koji s tim u vezi nastanu, ne mogu se smatrati nunim izdacima za voenje parnice. Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem je utvreno povlaenje tube i postupak je obustavljen, a tuilac je obavezan da tuenima naknadi prouzrokovane parnine trokove u naznaenom iznosu u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja. Meutim, prvostepeno reenje je doneto pogrenom primenom Zakona o parninom postupku. lanom 154. ovog Zakona (lan 150. ranije vaeeg Zakona) propisano je da e sud, prilikom odluivanja koji e se trokovi naknaditi stranci, uzeti u obzir samo one trokove koji su bili potrebni radi voenja parnice, a o tome koji su trokovi bili potrebni, kao i o visini istih, odluie sud cenei sve okolnosti. Kada je propisana tarifa za nagradu advokata ti trokovi se odmeravaju po navedenoj tarifi. Pravo tuitelja je da za zastupanje angauju punomonika po sopstvenom izboru. Ipak, s obzirom na okolnost da u mestu suenja postoji mogunost angaovanja advokata, izbor advokata van mesta suenja, kao i trokovi koji s tim u vezi nastanu, ne mogu se smatrati nunim izdacima za voenje parnice. (Iz Reenja Vieg suda u Subotici, G. 249/10 od 23.02.2010. godine)
- 106 -

PARNINI POSTUPAK

162.
U smislu lana 154. stav 1. Zakona o parninom postupku (lan 150. stav 1. ranije vaaeg Zakona), u potrebne trokove za voenje postupka ne spadaju trokovi advokata koji su nastali zbog toga to se sedite kancelarije nalazi van podruja postupajueg suda, a koji se odnose na trokove odsustva iz kancelarije i dnevnice. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je - po oceni Privrednog apelacionog suda - pravilno cenio sve konkretne okolnosti kada je zakljuio da putni trokovi advokata, ija se kancelarija nalazi van njegovog sedita, kao i trokovi odsustva iz kancelarije i dnevnice - ne spadaju u potrebne trokove radi voenja parnice odn. da je tuilac imao mogunost da angauje advokata koji ima sedite na podruju postupajueg suda. Kako to nije uinio, to neopravdano zahteva naknadu navedenih trokova. Takoe, pravilno je prvostepeni sud odluio kada nije priznao trokove zakonskom zastupniku tuioca na ime prevoza, jer nije pruio dokaze da je te trokove imao. albeni navodi (da je nezavisno od ishoda parnice stranka duna da naknadi protivnoj stranci trokove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili sluajem koji se njoj dogodio) bez uticaja su na drugaiju odluku, jer u konkretnoj situaciji nema mesta primeni navedene zakonske odredbe tj. nema krivice tuenog za trokove koji nisu priznati tuiocu. Tuilac, kao strana koja se u postupku pozivala na ugovorenu mesnu nadlenost Trgovinskog suda u Beogradu, bio je u obavezi da, uz inicijalni akt kojim je pokrenuo postupak, dostavi i sporazum odn. ugovor kojim je to bilo dogovoreno. Kako to nije uinio, u skladu sa lanom 65. stav 4. Zakona o parninom postupku (64. stav 4. ranije vaeeg Zakona), to se Trgovinski sud u Beogradu pravilno oglasio mesno nenadlenim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i spise predmeta dostavio Trgovinskom sudu u Niu. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 791/11 od 21.12.2011. godine)

163.
Za voenje postupka, trokovi odgovora na albu nisu nuni ni potrebni. Iz obrazloenja: Podneskom od 25.03.2010. godine tuilac je postavio zahtev za nadoknadu trokova drugostepenog postupka, a Privredni apelacioni sud je naao da isti nije osnovan. Sud e, prilikom odluivanja koji e se trokovi naknaditi stranci, uzeti u obzir samo one trokove koji su bili potrebni radi voenja parnice. O tome koji su trokovi potrebni, kao i o visini trokova, sud odluuje cenei sve okolnosti - lan 150. stav 1. Zakona o parninom postupku. Trokovi odgovora na albu u konkretnom sluaju nisu bili nuni ni potrebni za voenje ovog postupka, pa je - u smislu lana 161. stav 1. u vezi sa lanom 150. stav 1. i lanom 159. Zakona o parninom postupku - reeno kao u izreci. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 7794/10 od 29.04.2010. godine)

164.
Poto nisu nuni za ostvarenje prava, poverilac nema pravo na trokove podnoenja vie odvojenih predloga za izvrenje na osnovu verodostojne isprave istoga dana, prema istom izvrnom duniku.
- 107 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Prema stavu ovog suda, pravilno je prvostepeni sud, pri odmeravanju trokova i odluci o njima, imao u vidu sve okolnosti konkretnog sluaja: dug je plaen na dan podnoenja predloga, pa je - pravilnom primenom odredaba l. 149. i 150. Zakona o parninom postupku - dosudio samo nune trokove koje je tuilac imao, opravdano cenei da nije nuno da u istom danu po dve odvojene verodostojne isprave tuilac podnese dva odvojena predloga za izvrenje i time znaajno, nepotrebno i neopravdano povea trokove samog postupka. Zbog toga je, uz potpuno prihvatljivo obrazloenje, odluio da svaka stranka snosi svoje trokove. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, P. 2496/2010 od 03.06.2010. godine)

165.
Stranci koja je uspela u sporu odlukom suda dosuuje se naknada samo potrebnih i neophodnih trokova. Iz obrazloenja: Stranka koja u celini izgubi parnicu duna je da protivnoj strani naknadi trokove - lan 149. stav 1. Zakona o parninom postupku. Ukoliko stranke delimino uspeju u parnici sud moe, s obzirom na postignuti uspeh, odrediti da svaka strana snosi svoje trokove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmerni deo trokova - lan 149. stav 2. Zakona o parninom postupku. Sud, prilikom odluivanja koji e se trokovi naknaditi stranci, uzima u obzir samo one trokove koji su bili potrebni radi voenja parnice - lan 150. Zakona o parninom postupku. Imajui u vidu citirane odredbe, prvostepeni sud je bio duan da, imajui u vidu uspeh stranaka u sporu, kao i celokupni tok postupka, utvrdi koji su trokovi bili neophodni za voenje konkretne parnice i potom, cenei sve okolnosti, uz detaljno i jasno obrazloenje, donese odluku koja od parninih stranaka je duna da ih snosi i zavisno od toga odlui o trokovima postupka. To sud nije uinio pri donoenju pobijane odluke. Zbog toga su osnovani albeni navodi da je pobijana odluka u delu u kome je odlueno o trokovima doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba Zakona o parninom postupku iz lana 361. stav 2. taka 12. - ista ne sadri razloge o odlunim injenicama koje su od znaaja za donoenje odluke u delu o trokovima. Na osnovu lana 376. istog Zakona, pobijano reenje o trokovima ukida i predmet vraa prvostepenom sudu na donoenje nove odluke o trokovima. Prvostepeni sud e, pri donoenju nove odluke o trokovima, imati u vidu injenicu da je tuba podneta u vreme kada je tuioevo potraivanje bilo osnovano, te da je naknadnim donoenjem i postupanjem u skladu sa odgovarajuim zakonima, kojima je i regulisano pitanje potraivanja tuioca po osnovu naknade tete prouzrokovane neblagovremenim plaanjem za izvedene graevinske radove odn. kursnim razlikama u plaanju, isto delimino izmireno, pa e utvrditi kada je tano tuiocu izmireno dugovanje tj. preteni deo dugovanja koji je predmet ovog spora, jer je do tog trenutka tuioevo potraivanje bilo osnovano, a time su bili i neophodni i opravdani trokovi postupka koji su prouzrokovani u cilju njegovog ostvarenja. Za period posle izmirenja duga tuiocu pa do zakljuenja glavne rasprave sud e utvrditi koji su trokovi bili potrebni i neophodni i ijom krivicom su prouzrokovani te i doneti novu odluku kojom odluuje o trokovima parninog postupka u konkretnom sporu, uz odgovarajue obrazloenje. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 7384/2010 od 06.05.2010. godine)
- 108 -

PARNINI POSTUPAK

166.
Kada tuilac u sporu povodom upisa u sudski registar ili u drugim neprocenjivim predmetima, oznai vrednost spora radi naplate takse prema vrsti spora u smislu odredaba l. 21-28. Zakona o sudskim taksama, tada se naknada parninih trokova za preduzete parnine radnje od strane advokata odmerava primenom propisane nagrade i naknade za tu vrstu spora po Advokatskoj tarifi, a ne prema oznaenoj vrednosti predmeta spora, koja je merodavna samo za obraun sudske takse. Iz obrazloenja: Odreivanje vrednosti predmeta spora je relevantno za utvrivanje stvarne nadlenosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim sluajevima predvienim u Zakonu o parninom postupku, prema lanu 29. stav 1. istog zakona. Kada se tubeni zahtev ne odnosi na novani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koji je tuilac naznaio u tubi, prema lanu 34. stav 2. Zakona o parninom postupku. Kako se u konkretnom sluaju radi o predmetu spora koji se ne moe novano izraziti, to se utvrivanje vrednosti, odnosno merodavna vrednost predmeta spora, oznaava i opredeljuje prema vrsti spora, i to u skladu sa Zakonom o sudskim taksama, Prema lan 28. Zakona o sudskim taksama ako se po odredbama l. 21. do 27. toga zakona ne moe utvrditi vrednost predmeta spora, kao vrednost se uzima iznos od 10.000,00 dinara , bez obzira koji sud je nadlean za reavanje spora. U skladu sa ovim odredbama, tuilac je i opredelio vrednost predmeta spora radi utvrivanja vrednosti radi naplate takse. S druge strane, odredbama lan 150. stav 2. Zakona o parninom postupku regulisano je da ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge trokove, parnini trokovi e se odmeriti po toj tarifi. Prema tarifnom broju 8 Tarife o nagradama i naknadama trokova za rad advokata za sastavljanje tube, predloga, molbe zahteva i dr. podnesaka kojima se pokree postupak u neprocenjivim predmetima i to u sudskom sporu povodom upisa u sudski registar nagrada advokata iznosi 20.250,00 dinara. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 585/07 od 7.2.2007. godine)

167.
Tuilac koji povue tubu oslobodie se zakonske obaveze da suprotnoj strani naknadi trokove ukoliko, uz podnesak o povlaenju, dostavi i dokaze da je isto usledilo odmah posle tuenikovog plaanja koje je izvreno posle utuenja. Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima, postupak je zapoet predlogom za izvrenje na osnovu verodostojnih isprava, po kojima je doneto i reenje o izvrenju. Kako je tueni prigovorom osporio navedeno reenje o izvrenju, navodei da je, pre utuenja, platio raune koji su osnov za njegovo donoenje i dostavljajui dokaze o izvrenim plaanjima, to je, u smislu lana 21. Zakona o izvrnom postupku, reenje o izvrenju stavljeno van snage u delu u kome je odreeno izvrenje i postupak je nastavljen kao po prigovoru protiv platnog naloga. U daljem toku postupka tuilac je povukao tubu iz razloga to je tueni izmirio dugovanja, a bez navoenja kada je plaanje izvreno odn. kada je dugovanje prestalo datom izjavom o kompenzaciji. Tueni je pristao na povlaenje tube u celini, ali je trokove traio.
- 109 -

PARNINI POSTUPAK Prvostepeni sud, imajui u vidu navedeno, pravilno - u smislu lana 202. Zakona o parninom postupku (lan 196. ranije vaaeg Zakona), konstatuje da je tuba povuena, jer je tuilac izriitom izjavom povukao tubu, a tueni je na to pristao (s obzirom da se ve upustio u raspravljanje o glavnoj stvari). lanom 157. istog Zakona (lan 153. ranije vaeeg Zakona) regulisano je da tuilac, koji povue tubu, mora protivnoj strani naknaditi parnine trokove, osim ako je povlaenje tube usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuenog. Poto je svaka stranka duna da iznese injenice i priloi dokaze na kojima zasniva svoj zahtev, to je - shodnom primenom navedenih odredaba - i tuilac uz izjavu o povlaenju tube bio duan da dostavi dokaze kada je tueni izmirio dugovanja koja su predmet spora odn. da se pozove da je ista izmirio posle tube, te da odmah po izmirenju povue tubu. Ovo je neophodno da bi mogao, u smislu citiraneodredbe, da se oslobodi obaveze plaanja trokova. Poto, prema stanju u spisima, tuilac uz dopis kojim je povukao tubu jer je tueni u celosti izmirio svoju obavezu, nije naveo ni dostavio dokaze kada je ta obaveza izmirena, to je, na osnovu iste odredbe, duan da tuenom naknadi parnine trokove, koje je ovaj opredeljeno traio u podnesku kojim je prihvatio povlaenje tube. Ovo zbog toga to nije dostavio dokaze da se, u smislu lana 157. Zakona o parninom postupku, moe osloboditi obaveze njihovog plaanja. Iz tih razloga odlueno je kao u izreci. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 6579/10 od 29.12.2010. godine)

168.
Pravo na trokove postupka ima tuilac koji povue tubu, ali uz ispunjenje dva uslova: da je do povlaenja tube dolo zbog ispunjenja zahteva od strane tuenog i da je povlaenje usledilo odmah posle takvog ispunjenja. Iz obrazloenja: Tuilac koji povue tubu duan je da protivnoj stranci naknadi parnine trokove, osim ako je povlaenje tube usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuenog - lan 153. Zakona o parninom postupku.Dakle, tuilac koji povue tubu ima pravo na trokove pod uslovom da je do povlaenja tube dolo zbog ispunjenja zahteva od strane tuenog i pod uslovom da je povlaenje tube usledilo odmah posle takvog ispunjenja. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 7183/10 od 09.12.2010. godine)

169.
Kada je dravu kao stranku u parninom postupku zastupao punomonik iz reda zaposlenih u dravnom organu, a ne javno pravobranilatvo, tada u sluaju uspeha u sporu dravi ne pripadaju trokovi postupka po advokatskoj tarifi, u smislu lana 158. Zakona o parninom postupku, jer se ovaj propis odnosi na trokove postupka kada stranku zastupa javno pravobranilatvo.
- 110 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Stavom III obavezan je tueni da plati tuiocu na ime trokova parninog postupka iznos od 12.050,00 dinara u roku od 8 dana po prijemu presude. Tueni albom pobija navedeno reenje o trokovima postupka, navodei da tuilac nema pravo na trokove po advokatskoj tarifi jer ga zastupa lice koje je zaposleno u Ministarstvu odbrane. Predloio je da drugostepeni sud preinai prvostepeno reenje. alba tuenog je osnovana. lanom 2. Zakona o prenoenju nadlenosti vojnih sudova, vojnih tuilatava i vojnog pravobranilatva na organe Drava lanica ("Slubeni list SCG" br. 55/04) predvieno je da se nadlenost vojnih sudova, vojnih tuilatava i vojnog pravobranilatva, danom stupanja na snagu ovog zakona prenose za teritoriju Republike Srbije na organe Republike Srbije, na teritoriju Republike Crne Gore, na organe Republike Crne Gore koje te drave lanice odrede. lanom 7. Zakona o preuzimanju u nadlenosti vojnih sudova, vojnih tuilatava i vojnog pravobranilatva ("Slubeni glasnik RS" broj 137/04) nadlenost vojnog pravobranilatva za postupanja na teritoriji Republike Srbije preuzima Republiko javno pravobranilatvo, u skladu sa zakonom i drugim propisima. Ovaj zakon je stupio na snagu 1. januara 2005 godine. Tuioca u ovoj parnici nije zastupalo javno pravobranilatvo Republike Srbije pa se iz tih razloga ne moe primeniti lan 158. Zakona o parninom postupku kojim je predvieno da se odredbe o trokovima primenjuju i na stranke koje zastupa javno pravobranilatvo i da u tom sluaju trokovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu. Tuiocu u smislu lana 150. Zakona o parninom postupku pripadaju trokovi koji su bili potrebni radi voenja parnice. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 11862/05 od 17.04.2006. godine)

170.
Kada je u zahtevu za naknadu parninih trokova navedeno da se trokovi za pojedine parnine radnje trae "po AT", tada isti nije opredeljen. Iz obrazloenja: O trokovima drugostepenog postupka i postupka po zahtevu za zatitu zakonitosti, odlueno je u skladu sa odredbom lana 159. st. 1. i 2. Zakona o parninom postupku, budui da punomonik tuioca u odgovoru na albu nije opredeljeno naveo trokove za koje trai naknadu. Naveo je, naime, da trai trokove u visini odgovora na albu po AT i eventualno dodatne sudske takse, te da ni u zahtevu za zatitu zakonitosti nije opredeljeno naveo trokove za koje trai naknadu, ve je samo na kraju Zahteva navedeno: "Trokovnik: - sastav Zahteva po AT". Navoenje da se trokovi za pojedine parnine radnje trae po AT ne predstavlja opredeljen zahtev za naknadu trokova postupka u smislu citirane zakonske odredbe. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, G. 1 474/10(2) od 26.10.2010. godine)

171.
O naknadi trokova postupka sud odluuje na blagovremeni i odreeni zahtev stranke, koja je duna da u zahtevu opredeljeno navede trokove za koje trai naknadu, to znai da trokovnik mora da sadri pojedinano nabrojane sve preduzete parnine radnje koje su stranci prouzrokovale izdatke, kao i njihovu visinu.
- 111 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Vii trgovinski sud nalazi da je pobijano reenje kojim je odbaen kao neblagovremen zahtev tuenog za naknadu trokova postupka pravilno i na zakonu utemeljeno. Naime, tueni smatra da nakon presumiranog povlaenja tube moe da se poziva na blagovremenost zahteva za trokove postavljenog 28. novembra 2005. godine, kroz navode da je u vie navrata i pismenim podnescima i na glavnoj raspravi istakao da trai trokove parninog postupka. Meutim, punomonik tuenog je reenje od 5. jula 2005. godine (kojim je konstatovano povlaenje tube) primio 7. jula 2005. godine. albu tuioca na reenje od 19. jula 2005. godine (o odbijanju predloga za vraanje u preanje stanje) primio je 8. septembra 2005. godine. Reenje Vieg trgovinskog suda P. 10159/05 po albama tuioca na prvostepena reenja, dostavljeno mu je 3. novembra 2005. godine, a to se sve utvruje iz povratnica u spisima predmeta. Punomonik tuenika je zahtev za trokove spora podneo tek 28. novembra 2005. godine. U konkretnom sluaju tueni je pre toga, tokom postupka jedino na roitu od 3. februara 2003. godine zatraio trokove, ali ih ni tada nije opredelio, a to nije uinio ni nadalje tokom spora prilikom podnoenja odgovarajuih podnesaka, niti prilikom raspravljanja na roitu. Tueni dakle nije trokove opredelio ni nakon donoenja reenja o presumiranom povlaenju tube, nego znatno docnije. Prema lanu 159. st. 1. i 2. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004) o naknadi trokova postupka odluuje sud na odreeni zahtev stranke, koja je duna da u zahtevu opredeljeno navede trokove za koje trai naknadu. Ovo znai da zahtev za trokovima mora da sadri pojedinano nabrojane sve preduzete parnine radnje koje su stranci prouzrokovale trokove i njihovu visinu. Poto po neopredeljenom zahtevu sud nije mogao da postupa, to je prvostepeni sud pravilno odluio kada je doneo pobijanu odluku, imajui u vidu da je tuenom istekao i rok iz stava 7. lana 159. Zakona o parninom postupku (rok od osam dana po prijemu obavetenja o povlaenju tube). Tuenom se stoga ne moe prihvatiti opredeljivanje parninog troka nakon proteka vie meseci od donoenja reenja o presumiranom povlaenju tube (koje je primio 7. jula 2005. godine), i to putem podneska od 28. novembra 2005. godine, sa pozivom na to da mu trokovi pripadaju jer je u potpunosti uspeo u parnici, odnosno pozivom na docnije bolniko leenje punomonika tuenog (u oktobru i novembru mesecu 2005. godine)." (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 451/06 od 24.01.2006. godine)

172.
Kada je pravnosnanim reenjem tuba odbaena, sud e tuenom dosuditi trokove postupka ako je blagovremeno istakao zahtev, analognom primenom lana 159. stav 7. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004), u kome je propisano da u sluaju iz lana 153. ovog zakona, ako povlaenje tube nije izvreno na raspravi, zahtev za naknadu trokova se moe staviti u roku od osam dana po prijemu obavetenja o povlaenju. Iz obrazloenja: Pobijanim dopunskim reenjem obavezan je tuilac da naknadi tuenom trokove parninog postupka u iznosu od 15.000,00 dinara u roku od 8 dana. Tuioci u albi istiu da je ovakvo reenje ne zakonito i u suprotnosti sa l. 149, 150, 153. i 159. Zakona o parninom postupku. Prvostepeni sud se poziva na odredbu lana 153. Zakona o parninom postupku, a u konkretnom sluaju tuilac nije povukao tubu pa samim tim nije duan ni da naknadi parnine trokove. alba tuilaca nije
- 112 -

PARNINI POSTUPAK osnovana. Na utvreno injenino stanje pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je uradio dopunsko reenje od 9. marta 2006. godine. Pravosnanim reenjem od 14. februara 2006. godine odbaena je tuba u ovoj pravnoj stvari. Tueni je podneskom od 23. februara 2006. godine blagovremeno istakao zahtev za trokove postupka u smislu lana 159. stav 7. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004), za koji pravilno prvostepeni sud zakljuuje da se analogno ima primeniti u konkretnom sluaju. Samim tim na osnovu l. 149, 150. i 153. stav 1. Zakona o parninom postupku dosueni su tuenom trokovi 6.750,00 dinara za sastav odgovora na tubu po AT i iznos od 8.250,00 dinara na ime takse na odgovor na tubu po TT. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 3491/06 od 1.11.2006. godine)

173.
Sud reava o pitanju trokova postupka odlukom kojom se postupak okonava (zavrava), a u toku postupka posebnim reenjem samo ako pravo na naknadu ne zavisi od odluke o glavnoj stvari. Iz obrazloenja: Odredbe Zakona o parninom postupku shodno se primenjuju i u postupku izvrenja. O naknadi trokova odluuje se na odreeni zahtev stranke bez raspravljanja; o trokovima postupka se odluuje odlukom kojom se postupak okonava (prema uspehu u tom postupku) ili dok postupak jo uvek traje, posebnim reenjem, ako su za to ispunjeni uslovi, a uslov je da odluka o trokovima ne zavisi od uspeha u postupku - lan 159. stav 1. Zakona o parninom postupku. O zahtevu za naknadu trokova odluuje se u presudi ili reenju kojima se zavrava postupak pred tim sudom; u toku postupka, posebnim reenjem, moe se odluiti o naknadi trokova samo kad pravo na naknadu trokova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari - lan 159. stav 4. i stav 6. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, I. 1236/10 od 22.04.2010. godine)

174.
U postupku za koji je postavljen, privremeni zastupnik ima sva prava i dunosti zakonskog zastupnika. To znai da, kada je privremeni zastupnik iz redova advokata, on ima sva prava i dunosti punomonika (advokata), pa i pravo na trokove za pruene advokatske usluge, koji se odmeravaju prema vaeoj Advokatskoj tarifi. Iz obrazloenja: Prvostepenom sudu su spisi vraeni reenjem Vieg trgovinskog suda od 16.09.2009. godine. Postupajui po nalogu drugostepenog suda iz ovog reenja i odluujui o predlogu za donoenje dopunskog reenja o trokovima privremenog zastupnika, a imajui u vidu da su delimino opredeljeni trokovi privremenog zastupnika, prvostepeni sud je utvrdio da je osnovan predlog za donoenje dopunskog reenja o trokovima privremenog zastupnika tuenog, te je - reenjem od 02.10.2009. godine - naloio tuiocu da na ime trokova privremenog zastupnika tuenog imenovanom advokatu uplati navedeni iznos. Prvostepeni sud je ovo pravilno odluio. Naime, parnini trokovi iz lana 163. Zakona o parninom postupku upodobljavaju se trokovima u postupku za obezbeenje dokaza, jer predsta- 113 -

PARNINI POSTUPAK vljaju sastavni deo svih parninih trokova, i stranka koja ih je snosila ima pravo da trai da joj protivna strana ove trokove naknadi prema pravilima u uspehu u sporu. Prvostepeni sud je pravilno zakljuio da je ovo obaveza tuioca i prilikom odmeravanja potrebnih trokova pravilno je primenio Advokatsku tarifu, te su iz tog razloga neosnovani albeni navodi tuioca da je tuilac obavezan da predujmi vei iznos nego to je Advokatskom tarifom propisano. Odredbom lana 80. stav 1. istog Zakona propisano je da privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavljen sva prava i dunosti zakonskog zastupnika, a iz ovoga proizlazi da, kada je privremeni zastupnik iz redova advokata, ima sva prava i dunosti punomonika (advokata), pa i pravo na trokove za pruene advokatske usluge, koji se odmeravaju prema vaeoj Advokatskoj tarifi, kao u konkretnom sluaju. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 4639/2010 od 11.11.2010. godine)

OSLOBAANJE OD PLAANJA TROKOVA POSTUPKA (lan 168 - 173. ZPP)

175.
Stranka moe staviti predlog za osloboenje od plaanja trokova postupka sve do pravnosnanog okonanja spora sudskim poravnanjem, uz istovremeno podnoenje uverenja nadlenog organa o imovnom stanju, a u protivnom prekludirana je u pravu. Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem Trgovinski sud u B... odbacio je predlog tuioca za osloboenje od plaanja sudskih taksi, kao neblagovremen i nepotpun. alba tuioca je neosnovana. Norme zakonskog propisa o osloboenju od plaanja trokova postupka propisuju u lanu 164, u vezi lana 165. stav 2. Zakona o parninom postupku, da e sud osloboditi od plaanja trokova postupka stranku koja prema svom optem imovnom stanju nije u mogunosti da snosi ove trokove, kao i to da odluku o osloboenju od plaanja trokova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke i da je stranka duna da uz predlog podnese uverenje nadlenog organa o imovnom stanju. Pravilnim tumaenjem odredbe stava 1. odredbe lana 165. Zakona o parninom postupku, dolazi se do pravilnog pravnog stanovita prvostepenog suda da stranka moe staviti predlog za osloboenje od plaanja trokova postupka sve do pravnosnanog okonanja spora. Takav predlog najee se stavlja u tubi, da bi stranka, u sluaju da isti bude usvojen bila osloboena obaveze plaanja sudskih taksa koja nastaje momentom predaje podneska sudu. Meutim, i u podnescima (lan 100. Zakona o parninom postupku) stranka moe predlagati osloboenje od plaanja trokova postupka, kao i na zapisniku pripremnog roita, odnosno glavne rasprave, zbog ega ovaj sud u svemu tome nalazi da je pravilno stanovite prvostepenog suda da se takav zahtev moe staviti sve do pravnosnanog okonanja spora. U konkretnom sluaju, kao dan pravnosnanosti okonane parnice izmeu stranaka u sporu je 30. septembar 2005. godine, kada je pred sudom zakljueno sudsko poravnanje i kada je u zapisniku konstatovano da tako zakljueno sudsko poravnanje ima snagu pravnosnane sudske odluke. Otuda, proizlazi da je tuilac predlog za osloboenje od plaanja trokova postupka, shodno la- 114 -

PARNINI POSTUPAK nu 164. Zakona o parninom postupku bio duan da stavi do 30. septembra 2005. godine, pa kako tako nije postupio, ve je to uinio dana 24. februara 2006. godine, to se ne mogu prihvatiti kao osnovani albeni navodi tuioca kojima u ovom delu pobija prvostepenu odluku. Pravilnim tumaenjem ne samo odredaba Zakona o sudskim taksama i odredaba Zakona o parninom postupku, koji reguliu ovo pitanje, ve i ire, kada se odredbe lana 164, u vezi lana 165. Zakona o parninom postupku dovedu u vezu i sa drugim odredbama Zakona o parninom postupku, posebno sa odredbama i lanom 100. istog zakona, dolazi se do pravnog stanovita da se takav predlog moe staviti sve do pravnosnanog okonanja spora. Takvo tumaenje je logina posledica primene stava 1. lana 165. Zakona o parninom postupku, budui da odluku o osloboenju od plaanja trokova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke. Po nalaenju ovog suda, pravilno je stanovite prvostepenog suda i u delu da je podneti predlog i nepotpun, budui da tuilac uz predlog za osloboenje od plaanja sudske takse nije dostavio uverenje nadlenog organa o imovnom stanju. Takav dokaz ne samo da mora biti i dostavljen uz predlog, ve mora da bude i sadrajno odreen, u smislu da sadri iznos poreza koji plaaju domainstvo i pojedini lanovi domainstva, kao i druge izvore njihovih prihoda i uopte imovno stanje stranke kojoj se izdaje uverenje. Zakonska norma stava 2. lana 165. Zakona o parninom postupku je imperativne prirode i za posledicu proputanja ima prekluziju u pravu. Pozivanje tuioca u albi na zdravstveno stanje, te priloeni dokaz uz albu na te okolnosti, kao i na ivotnu dob, ne utiu na donoenje drugaije odluke u ovoj pravnoj stvari, budui da takvi razlozi ne dovode do osloboenja od plaanja trokova postupka. Sve su to bili razlozi zbog kojih je albu valjalo odbiti kao neosnovanu, a pobijano reenje potvrditi i odluiti kao u izreci, shodno lanu 387. taka 2) Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 3306/06 od 19.04.2006. godine)

NEPOTOVANJE PROCESNE DISCIPLINE (lan 186 - 190. ZPP)

176.
Mera novanog kanjavanja iz lana 181. stav 1. Zakona o parninom postupku slui iskljuivo obezbeenju procesne discipline u svrhu nesmetanog voenja postupka i izrie se onda kada nesumnjivo postoji zloupotreba procesnih ovlaenja koju je svesno preduzeo odreeni uesnik u postupku i kada se na drugi nain ne mogu spreiti njene tetne posledice po sam postupak, ili su one ve nastupile. Iz obrazloenja: Prema razlozima prvostepenog reenja, punomonik tuenog je na roitu odranom 30.3.2005. godine predao podnesak kojim se izjanjava na navode iz podneska tuilaca od 5.1.2005. godine. Kako je navedeni podnesak tuilaca uruen punomoniku tuenog 2.2.2005. godine, prvostepeni sud zakljuuje da je ovakvim postupanjem punomonik tuenog zloupotrebio procesna ovlaenja i pokazao nepotovanje procesne discipline. Ovakav zakljuak prvostepenog suda ne moe se prihvatiti. Naime, mera novanog kanjavanja iz lana 181. stav 1. Za- 115 -

PARNINI POSTUPAK kona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004) slui iskljuivo obezbeenju procesne discipline u svrhu nesmetanog voenja postupka i izrie se onda kada nesumnjivo postoji zloupotreba procesnih ovlaenja koju je svesno preduzeo odreeni uesnik u postupku, i kada se na drugi nain ne mogu spreiti njene tetne posledice po sam postupak, ili su one ve nastupile. U tom smislu, pravilna primena navedene odredbe zahtevala je da predaja spornog podneska na roitu od 30.3.2005. godine nuno vodi i odlaganju tog roita, da ne postoje neki drugi (opravdani) razlozi odlaganja i da ne postoji procesno ovlaenje suda kojim bi se isti cilj postigao bez novanog kanjavanja. Po miljenju okrunog suda, ovi uslovi u konkretnom sluaju nisu bili ispunjeni. Ukoliko je prvostepeni sud smatrao da je predmet raspravljen tako da se moe zakljuiti glavna rasprava i doneti odluka, bio je ovlaen da od punomonika tuenog, umesto to je izrekao kaznu i odloio roite, zahteva da usmeno izloi injenice i predloge koje je naveo u spornom podnesku, a u suprotnom da ne uzme u obzir navode iz podneska. Ovo s toga to sporno pismeno ima karakter pripremnog, a ne odreujueg podneska, te se u smislu odredbe lana 300. stav 3. Zakona o parninom postupku uzima u obzir samo ako je blagovremeno upueno, a parnina stranka je inae duna da sve navode i predloge iznese usmeno na glavnoj raspravi bez obzira da li je ili nije blagovremeno predala takav podnesak. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 5488/05 od 15.06.2005. godine)

SADRINA TUBE (lan 191 - 198. ZPP)

177.
Predmet tube za utvrenje ne moe biti utvrivanje postojanja ili nepostojanja neke injenice, pa ni onda ako iz nje proizlazi neko pravo. Iz obrazloenja: U stavu drugom izreke, prvostepeni sud je pravilno odbacio protivtubu, pa su neosnovani albeni navodi da je u tom delu pogreno primenio Zakon o parninom postupku. "Tuba mora da sadri odreeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traenja, injenice na kojima tuilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvruju ove injenice, vrednost predmeta spora kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak" - lan 187. stav 1. Zakona o parninom postupku. "Tuilac u tubi moe traiti da sud samo utvrdi postojanje odn. nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave" - lan 188. stav 1. Zakona o parninom postupku. Iz sadraja protivtube prvostepeni sud je pravilno zakljuio da tueni-protivtuilac trai da se utvrdi nepostojanje potraivanja tuioca-protivtuenog na ime trokova skladitenja robe u navedenom iznosu; nitavost pravne radnje izdavanja rauna br. 13/05 od 28. 03. 2005. godine; da se utvrdi da je pravnom radnjom knjiena i kao prihod iskazana kao dobit u poslovnim knjigama, svih iznosa po navedenom raunu i obraunom i uplatom po osnovu poreskih obaveza steajnoj masi u steaju prouzrokovana teta; da je nitava pravna radnja pravnog prethodnika tuioca pokretanje i voenje postupka protiv tuenog i sl.
- 116 -

PARNINI POSTUPAK Prvostepeni sud je pravilno zakljuio da je tueni-protivtuilac mogao da trai da sud samo utvrdi postojanje odn. nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave, tako da utvrivanje postojanja ili nepostojanja neke injenice ne moe biti predmet tube za utvrenje. Kako predmet protivtube za utvrenje ne mogu biti injenice, pa ni onda ako iz njih proizlazi neko pravo, a ije se postojanje moe dokazivati odreenim dokaznim sredstvima, to je protivtuba pravilno odbaena kao nedozvoljena, na osnovu lana 188. stav 1. Zakona o parninom postupku. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 1297/11 od 29.06.2011. godine)

178.
U tubi sa vie tubenih zahteva, oznaavanje vrednosti predmeta spora ne ini tubu urednom u pogledu tubenog zahteva za isplatu naknade tete, ija visina nije odreeno navedena. Iz obrazloenja: Pravilna je izreka pobijanog reenja kojim je tuba odbaena jer je bila neuredna. Tuba je podnesak koji mora biti razumljiv i mora sadrati sve ono to je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti - lan 100. Zakona o parninom postupku. Tuba mora sadrati odreeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traenja, injenice na kojima tuilac zasniva zahtev, dokaze koji utvruju ove injenice, vrednost predmeta spora, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak - lan 187. stav 1. Zakona o parninom postupku. Sud e odbaciti podnesak, dakle i tubu, koju je u ime stranke podneo punomonik koji je advokat, ukoliko je isti nerazumljiv ili ne sadri sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupati - lan 103. stav 1. i stav 6. Zakona o parninom postupku. Tuilac je - u konkretnom sluaju - preko punomonika - advokata podneo tubu u kojoj deo postavljenog tubenog zahteva po osnovu naknade tete ne sadri niti odreeni, niti pak odrediv zahtev u pogledu glavne stvari, pa se samim tim ne moe odluivati ni o opredeljenom sporednom traenju u vidu zatezne kamate. To to je tuilac u tubi oznaio neki iznos kao vrednost predmeta spora, nedovoljno je da bi se smatralo da je na opisani nain postavio i odredio i sadrinu sopstvenog zahteva. Tuilac nije naveo ak ni okvirni iznos tete koju je pretrpeo navodnim radnjama tuenih, niti je naveo elemente po osnovu kojih bi iznos glavne stvari odn. glavnog traenja, bilo mogue odrediti. Zbog toga je podneta tuba bila neuredna u smislu l. 100. i 187. Zakona o parninom postupku, pa je zbog toga ona pravilno odbaena u delu zahteva za naknadu tete primenom lana 103. st. 1. i 6. istog Zakona. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 8414/10 od 29.04.2010. godine)

179.
Tuba tuioca nije neuredna zbog oznaenja vrednosti predmeta spora u stranoj valuti u dinarskoj protivvrednosti, jer je zvanini kurs Narodne banke Srbije za tu stranu valutu optepoznata injenice za odreenje vrednosti predmeta spora. Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem odbaena je tuba tuioca kojom je zahtevao da sud obavee tuenog da plati tuiocu iznos od 29.700,00 evra sa kamatom po eskontnoj stopi Evropske centralne banke od dospea do isplate, a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate.
- 117 -

PARNINI POSTUPAK lanom 187. stav 1. Zakona o parninom postupku, propisano je da tuba mora da sadri odreen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traenja, injenice na kojima tuilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvruju ove injenice, vrednost predmeta spora i druge podatke koje mora imati svaki podnesak. Takoe, stavom 3. istog lana propisano je da kad nadlenost i sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora, a predmet tubenog zahteva nije novani iznos, tuilac je duan da u tubi naznai vrednost predmeta spora. U konkretnom sluaju stranke su ugovorile plaanje obaveze u stranoj valuti plativoj u dinarima prema zvaninom kursu na dan uplate, u skladu sa odredbom lana 395. Zakona o obligacionim odnosima koja propisuje da ako novana obaveza glasi na plaanje u nekoj stranoj valuti, njeno ispunjenje se moe zahtevati samo u domaem novcu prema kursu koji je vaio u trenutku nastanka obaveze. Iz iznetog proizilazi da je tuilac opredelio vrednost predmeta spora i da je podnesak razumljiv, odnosno da sadri sve to je potrebno da bi prvostepeni sud po istom mogao postupati. Kako se iznos obaveze u stranoj valuti obraunava u dinarskoj protivvrednosti po zvaninom kursu banke na dan isplate, to visinu obaveze u dinarskoj protivvrednosti ne utvruje prvostepeni sud, ve isti predstavlja opte poznatu injenicu. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 3190/09 od 15.12.2009. godine)

180.
Tubom za utvrenje ne moe se traiti da sud utvrdi da obavetenje od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije o raskidu ugovora o prodaji drutvenog kapitala ne proizvodi pravno dejstvo i da se ponitavaju pravne posledice koje je prouzrokovalo ovo obavetenje. Iz obrazloenja: Iz spisa predmeta proizlazi da je tuilac podneo tubu kojom trai da se utvrdi da obavetenje o raskidu ugovora o prodaji drutvenog kapitala metodom javne aukcije ne proizvodi pravno dejstvo i da se ponitavaju pravne posledice koje je prouzrokovalo ovo obavetenje to je tueni duan priznati. Prvostepeni sud nalazi da je ovako postavljeni tubeni zahtev nedozvoljen i da ne moe da uiva sudsku zatitu u smislu l. 188. Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP), jer navedeno obavetenje o raskidu ugovora ne predstavlja odreeni pravni akt u normativnom smislu, ve jednostranu izjavu volje ugovorene strane u ugovorenom odnosu, konkretno ovde tuenika kao ugovorne strane u ugovornom odnosu sa tuiocem po osnovu zakljuenog ugovora o prodaji kapitala subjekta privatizacije metodom javne aukcije. Prvostepeni sud nalazi da utvrenje da takva izjava tuenog ne proizvodi pravno dejstvo, budui da se radi o jednostranoj izjavi volje ne moe biti predmet tubenog zahteva pa je predmetnu tubu odbacio. Pravilno prvostepeni sud nalazi da navedeni tubeni zahtev ne moe biti predmet tube u smislu l. 188. ZPP. Navedenom zakonskom odredbom predvieno je da tuilac u tubi moe traiti da sud samo utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa i istinitost odnosno neistinitost neke isprave. Obavetenje tuenog o raskidu ugovora o prodaji drutvenog kapitala metodom javne aukcije predstavlja jednostrani akt tuioca usled koga ne nastaju i ne prestaju prava i isti ne dovodi do nastanka i prestanka pravnog odnosa jer je odredbom l. 41a Zakona o privatizaciji predvieno da se ugovor o prodaji kapitala odnosno imovine smatra raskinutim zbog neispunjenja ako u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje kupac ne plati ugovorenu cenu odnosno
- 118 -

PARNINI POSTUPAK bilo koju od dospelih rata, da investira u subjekat privatizacije na nain, u obliku ili roku utvren ugovorom, raspolae imovinom subjekta privatizacije suprotno odredbama ugovora, ne obezbedi kontinuitet u obavljanju registrovane delatnosti radi ijeg je obavljanja subjekat privatizacije osnovan, ne dostavlja garanciju za investiciono ulaganje na nain utvren ugovorom, ne izvrava odredbe o nainu reavanja pitanja zaposlenih, ne isplati u celini minimalne zarade zaposlenih u subjektu privatizacije i pripadajue doprinose za period od najmanje 9 meseci u toku kalendarske godine i drugim sluajevima predvienim ugovorom. Iz navedene zakonske odredbe proizilazi da se ugovor o prodaji kapitala raskida po samom zakonu u sluaju neispunjenja ugovorom preuzete obaveze, pa tuilac u sluaju dostavljanja obavetenja o raskidu ugovora moe samo da trai tubom da ugovor o prodaji kapitala proizvodi pravno dejstvo, a nikako da trai da se utvrdi da obavetenje Agencije za privatizaciju o raskidu ugovora ne proizvodi pravno dejstvo, s obzirom na prirodu samog obavetenja. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 8166/09 od 27.11.2009. godine)

181.
Ako je tubu u upravnom sporu zbog "utanja administracije" zainteresovano lice podnelo Vrhovnom sudu Srbije, traei ponitaj ugovora o cesiji, a Vrhovni sud se shodnom primenom odredaba parninog postupka oglasio stvarno nenadlenim i predmet ustupio trgovinskom sudu, nalazei da tubom nije traen ponitaj nekog upravnog akta, budui da ugovor o cesiji iji se ponitaj trai nije upravni akt, kako e postupiti trgovinski sud u pogledu uspostavljanja procesne legitimacije tuenih, zasnivanjem procesne zajednice nunih i jedinstvenih suparniara , s obzirom da je tuba podneta protiv organa, odnosno upravne organizacije sa statusom pravnog lica (Agencije za privatizaciju), iji se akt osporava (lan 14. Zakona o upravnim sporovima "Slubeni list SRJ", br. 49/96), a ne protiv cedenta i cesionara, kao uesnika materijalno pravnog odnosa, tj. da li je trgovinski sud ovlaen da naloi tuiocu da umesto tuene Agencije za privatizaciju, oznai cedenta i cesionara, kao i da li je u tom sluaju re o subjektivnom preinaenju tube ili ureenju tube, da li je trgovinski sud ovlaen da takvu tubu odbaci primenom lana 28. stav 1. taka 2. Zakona o upravnim sporovima u kome je propisano da e "sud reenjem odbaciti tubu ako utvrdi da akt koji je tubom osporavan nije upravni akt (lan 6)"? Urednost tube kao inicijalnog akta u upravnom sporu ne moe se ceniti od strane trgovinskog suda prema odredbama Zakona o parninom postupku. Stoga e trgovinski sud uz dostavu reenja Vrhovnog suda o stvarnoj nenadlenosti da naloi tuiocu da uredi tubu u skladu sa odredbama lana 187. u vezi lana 100. Zakona o parninom postupku. Trgovinski sud je ovlaen da naloi ureenje tube tako da tubom budu obuhvaene i ugovorne strane iz ugovora o cesiji, jer se ne radi o subjektivnom preinaenju tube, poto je tuba kao inicijalni akt u upravnom postupku sainjena prema pravilima tog postupka. Sud e ovako postupiti bez obzira da li je tubu sainio advokat. Trgovinski sud nije ovlaen da odbaci tubu primenom lana 28. stav 1. taka 2. Zakona o upravnim sporovima, kada je to propustio da uini Vrhovni sud. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine)
- 119 -

PARNINI POSTUPAK

182.
Ako tuilac po nalogu suda ne prevede tubu sa prilozima, zamolnicu i reenja na jeziku zemlje u koju treba izvriti dostavljanje, sud e mu naloiti da u depozit suda uplati sredstva koja e sud iskoristiti da preko ovlaenog sudskog tumaa prevede pismena, a ukoliko tako ne postupi u ostavljenom roku, prevoenje e se obaviti o troku tuioca. Iz obrazloenja: Pogreio je prvostepeni sud kada je tubu odbacio zbog toga to nisu dostavljeni overeni prevodi pismena, koja su navedena. Sada se postavlja pitanje kako postupiti u situaciji kada sud naloi tuiocu da tubu sa svim prilozima, kao i sve podneske, zamolnicu kao i reenje poput onog od 28. oktobra 2005. godine, koje je doneo prvostepeni sud, prevede na nemaki jezik putem ovlaenog sudskog tumaa i da prevod dostavi sudu u odgovarajuem broju primeraka, a isti po tom nalogu ne postupi. U opisanoj procesno-pravnoj situaciji prvostepeni sud treba da donese reenje kojim e naloiti tuiocu da u depozit suda uplati potrebna sredstva za prevoenje oznaenih pismena ne nemaki jezik putem ovlaenog sudskog tumaa za taj jezik, a ukoliko isti tako ne postupi u ostavljenom roku, prevoenje se ima obaviti na teret i troak tuioca. Drugostepeni sud nalazi za potrebno da ukae i na to da tuilac ima pravo da inicira postupak za sudsku zatitu i na suenje u razumnom roku. Meutim, tuilac ima i zakonske obaveze predviene Zakonom o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004). Jedna od tih obaveza je da predujmi trokove za prevoenje pismena koja se imaju dostaviti u inostranstvu. On treba svojim postupanjem da omogui nesmetano odvijanje sudskog postupka. Prema tome, nema nikakve dileme da nakon to dobije reenje prvostepenog suda da uplati potreban predujma trokova za prevoenje u sudski depozit, tuilac po tom nalogu treba da postupi. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 1942/06 od 1.03.2006. godine)

183.
Tuba je uredna u pogledu visine tubenog zahteva iji je predmet meseno ugovoreni iznos zakupnine, sa jasnim opredeljenjem perioda za koji se zakupnina trai, jer je to lako odrediv novani iznos ukupnog duga, pa se stoga takva tuba ne moe odbaciti. Iz obrazloenja: Neosnovano prvostepeni sud, prema nalaenju ovoga suda, odbacuje protivtubu u delu u kojem je traeno obavezivanje tuenog na isplatu opredeljenog iznosa zakupnine, sa obrazloenjem da tuba u tom delu nije uredna. Kako je potraivanje po oznaenom delu protivtube novano potraivanje na ime zakupa zemljita i kako su u zahtevu jasno opredeljeni meseni traeni iznos zakupnine i period za koji se ista trai, to je zahtev u oznaenom delu, prema nalaenju ovoga suda, odrediv jer se prostom raunicom moe utvrditi visina koju tueni trai, a to je dovoljno za urednost tube pa stoga nije bilo osnova za odbaaj protivtube u oznaenom delu, ve je prvostepeni sud morao da sprovede postupak i odlui o osnovanosti zahteva. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 218/06 od 24.05.2006. godine)
- 120 -

PARNINI POSTUPAK

184.
Tuba nije neuredna zbog oznaenja vrednosti predmeta spora u dinarskoj protivvrednosti strane valute, jer je zvanini kurs Narodne banke Srbije za tu stranu valutu optepoznata injenica za odreenje vrednosti predmeta spora. Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem odbaena je tuba kojom je tuilac zahtevao da sud obavee tuenog da plati tuiocu iznos od 9.531,48 eura sa kamatom po eskontnoj stopi Evropske centralne banke od 16. januara 2006. godine do isplate, a sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate. lanom 187. stav 1. Zakona o parninom postupku propisano je da tuba mora da sadri odreen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traenja, injenice na kojima tuilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvruju ove injenice, vrednost predmeta spora i druge podatke koje mora imati svaki podnesak. Takoe, stavom 3. istog lana propisano je da kad nadlenost i sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora, a predmet tubenog zahteva nije novani iznos, tuilac je duan da u tubi naznai vrednost predmeta spora. U konkretnom sluaju stranke su ugovorile plaanje obaveze u stranoj valuti, plativoj u dinarima prema zvaninom kursu na dan uplate, u skladu sa odredbom lana 395. Zakona o obligacionim odnosima koja propisuje da ako novana obaveza glasi na plaanje u nekoj stranoj valuti, njeno ispunjenje se moe zahtevati samo u domaem novcu prema kursu koji je vaio u trenutku nastanka obaveze. Iz iznetog proizlazi da je tuilac opredelio vrednost predmeta spora i da je podnesak razumljiv, odnosno da sadri sve to je potrebno da bi prvostepeni sud po istom mogao postupati. Kako se iznos obaveze u stranoj valuti obraunava u dinarskoj protivvrednosti po zvaninom kursu banke na dan isplate, to visinu obaveze u dinarskoj protivvrednosti ne utvruje prvostepeni sud, ve isti predstavlja opte poznatu injenicu. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 1921/06 od 20.04.2006. godine)

185.
Sud nije vezan pravnim osnovom tubenog zahteva koji je naveden u tubi, ali je u pogledu identiteta tubenog zahteva vezan injeninim navodima iz tube. Iz obrazloenja: Pravilno prvostepeni sud, imajui u vidu injenine navode kojima je opredeljena pravna priroda tubenog zahteva kao tete prouzrokovane neblagovremenim izmirenjem obaveza tuenog po osnovu naknade trokova pediteru, naao da tuilac do zakljuenja glavne rasprave nije pruio dokaze kada je tuenom dostavio navedene raune kojima je fakturisao cenu izvrenih pediterskih usluga, te stoga sud i nije mogao utvrditi kada je obaveza tuenog dospela za naplatu i da li je tueni plaanjem nesporno izvrenim 31. januara 2005. godine i 23. februara 2005. godine izvrio plaanje u docnji ili ne. Kako se shodno lanu 262. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima predvia da poverilac ima prava da zahteva naknadu tete koja je prouzrokovana docnjom dunika u izmirenju svoje obaveze, to je na tuiocu kao podnosiocu zahteva za naknadu tete teret dokazivanja da je tueni svoje ugovorne obaveze izmirio u docnji da bi stekao pravo na zateznu kamatu za period docnje, a ukoliko je pretrpeo tetu veu od iznosa kamate, na samom je tuiocu da dokae visinu tete i
- 121 -

PARNINI POSTUPAK u emu se ona sastoji. Kako tuilac u ovom sporu male vrednosti do zakljuenja glavne rasprave nije dostavio dokaze iz kojih bi sud pouzdano mogao utvrditi nastupanje i trajanje docnje, tuenog i nastanak i visinu tete tuioca prouzrokovane navedenom docnjom a shodno lanu 475. Zakona o parninom postupku bio je duan da to uini, jer se radi o sporu male vrednosti u kojem se sve relevantne injenice i dokazi moraju izneti do zakljuenja glavne rasprave, to je pravilno prvostepeni sud, imajui u vidu injenino stanje koje je utvreno u toku postupka, tubeni zahtev odbio kao neosnovan nalazei da tuilac nije dokazao isti, a na njemu je bio teret dokazivanja. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 12/06 od 6.04.2006. godine)

186.
Okolnost da uz tubu nisu priloeni dokazi, istu ne ini neurednom ukoliko je u tubi za svaku injenicu predloen i dokaz iz kojeg se ona utvruje, jer odredbe l. 299. i 300. Zakona o parninom postupku daju pravo tuiocu da iznosi injenice i predlae dokaze sve do zakljuenja glavne rasprave. Iz obrazloenja: Pogrean je zakljuak prvostepenog suda da izostanak pismenih isprava ini tubu neurednom, jer se obaveza predaje pismenih isprava kao dokaza mora sistemski tumaiti u vezi sa odredbama l. 103, 299. i 300. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004). Naime, odredbe l. 299. i 300. Zakona o parninom postupku daju pravo tuiocu da dopuni injenine navode i dokazne predloge sve do zakljuenja glavne rasprave. Iz toga sledi da se moe postupati i po tubi uz koju nisu priloene pismene isprave kao dokazi, s obzirom da odredba lana 103. stav 6. Zakona o parninom postupku sankcionie samo nerazumljiv podnesak i onaj po kom se ne moe postupati. Izostanak dokaza uz tubu nije razlog zbog koga se tuba moe smatrati neurednom i kao takva odbaciti, pa se zato i odredba lana 187. Zakona o parninom postupku ne moe tumaiti tako da tuilac sve dokaze mora priloiti uz tubu, ve da tuilac mora za svaku navedenu injenicu da navede i dokaz koji predlae da bude izveden na glavnoj raspravi, to je tuilac u predmetnoj tubi i uinio. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu, G. 3469/05 od 30.03.2005. godine)

187.
Da li parnini sud moe odmah odbaciti tubu, koju je u ime stranke podneo advokat, a u kojoj nije naznaena vrednost predmeta spora, protivno imperativnoj odredbi iz lana 187. st. 1. i 3. Zakona o parninom postupku (npr. tuba za raskid ugovora zbog neispunjenja ili za utvrenje nitavosti ugovora, ponitaj ugovora, utvrenje prava svojine i sl)? lanom 187. stav 1. Zakona o parninom postupku propisano je koje sve elemente mora da sadri tuba, a meu njima je kao obavezni element navedena i vrednost predmeta spora. Osim toga, u stavu 3. navedenog lana propisano je da je tuilac duan da u tubi naznai vrednost predmeta spora uvek kada nadlenost, sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta, a predmet tubenog zahteva nije novani iznos. Dakle, iz odredaba st. 1. i 3. lana 187. proiz- 122 -

PARNINI POSTUPAK lazi da je vrednost predmeta spora obavezni element koji tuba mora da sadri. lanom 103. stav 1. Zakona o parninom postupku propisano je da ako podnesak ne sadri sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sud e stranci koja nema punomonika advokata vratiti podnesak radi ispravke, osim ako zakonom nije drugaije odreeno. U stavu 6. istoga lana propisano je da se odredbe lana 103. st. od 1. do 5. ne primenjuju ako stranka ima punomonika koji je advokat. Kada je podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, nerazumljiv ili ne sadri sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti sud e takav podnesak odbaciti. Iz navedenih odredaba Zakona o parninom postupku proizlazi, dakle, da e sud odmah odbaciti tubu, koju je u ime stranke podneo advokat, a u kojoj nije naznaena vrednost predmeta spora. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine)

188.
Tuilac je duan da u tubi posebno naznai vrednost predmeta spora samo ako predmet tubenog zahteva nije novani iznos, to znai da se tuba za utvrenje novanog potraivanja osporenog u postupku steaja, ne moe odbaciti zato to vrednost predmeta spora nije posebno oznaena, ako se ona moe utvrditi iz petituma tube. Iz obrazloenja: Tano je da tuilac nije oznaio vrednost predmeta spora, ali su u petitumu tube oznaeni iznosi sa zakonskom zateznom kamatom na te iznose, za koje se trai da se utvrdi tuioevo potraivanje prema steajnoj masi tuenog preduzea, i iz petituma tube se moe utvrditi vrednost predmeta spora. Stoga su osnovani albeni navodi da u konkretnom sluaju nisu bili ispunjeni uslovi za odbaaj tube u smislu lana 103. stav 6, a u vezi sa lanom 187. stav 1. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004) i da je prvostepeni sud uinio bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 1. Zakona o parninom postupku, jer je odbacio tubu, iako nisu bili ispunjeni uslovi za odbaaj tube zbog ne oznaavanja vrednosti predmeta spora, a to je imalo uticaja na donoenje pravilne odluke, s obzirom da je postupak odbaajem tube okonan. Prema odredbi lana 187. stav 3. Zakona o parninom postupku, kad nadlenost, sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora, a predmet tubenog zahteva nije novani iznos, tuilac je duan da u tubi naznai vrednost predmeta spora. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 6569/05 od 27.01.2006. godine)

189.
Naznaavanje vrednosti predmeta spora u stranoj valuti bez navoenja dinarske protivvrednosti, ne ini tubu neurednom, jer se po takvoj tubi moe postupati. Iz obrazloenja: Pobijanim reenjem odbaena je tuba koja je podneta od strane punomonika advokata, sa obrazloenjem da u tubi nije odreena vrednost predmeta spora, a to je obavezan element tube. Prvostepeni sud je naao da je tuilac vrednost predmeta spora opredelio u amerikoj valuti, a da je
- 123 -

PARNINI POSTUPAK bio duan da isto izvri u dinarima, pa da stoga tuba ne sadri sve elemente iz lana 187. Zakona o parninom postupku da bi se po istoj moglo postupati, u kom smislu ima mesta primeni odredbe lana 103. stav 6. Zakona o parninom postupku. Tuilac je podneo albu, a navodei da je prvostepeni sud pogreno primenio odredbu lana 187. Zakona o parninom postupku koja ne propisuje da vrednost predmeta spora mora da bude izraena u dinarima, a iz ega proizlazi da je pogreno primenjena i odredba lana 103. Zakona o parninom postupku. alba je osnovana. U prvostepenom postupku poinjena je bitna povreda odredaba postupka iz lana 361. stav 1. Zakona o parninom postupku koja se ogleda u nepravilnoj primeni lan 103. stav 6. Zakona o parninom postupku u vezi sa lana 187. istog zakona, te istovremeno nije primenjena odredba lana 100. Zakona o parninom postupku koja ukazuje na to da podnesci, pa time i tuba, valja da imaju elemente koji omoguavaju da se po istima postupa. Ovakvo postupanje imalo je uticaja na donoenje pravilne i na zakonu zasnovane odluke. U konkretnom sluaju tano je da je tuilac vrednost predmeta spora oznaio u stranoj valuti, i da se svakako podrazumeva da vrednost predmeta spora valja da bude oznaena u domaoj valuti. Meutim, neoznaavanje vrednosti predmeta spora u dinarskoj protivvrednosti u situaciji kada je ista oznaena u stranoj valuti, ne ini predmetnu tubu neurednom u meri da se po istoj ne moe postupati. U takvoj situaciji, vrednost predmeta spora je svakako odrediva na nain koji je neposredno dostupan sudu poto su podaci o odnosu domae i strane valute (u konkretnom sluaju amerikog dolara) optepoznata stvar koja se svakodnevno objavljuje. Prema tome, imajui u vidu stanje u spisu, ima se uzeti da je vrednost spora u konkretnom sluaju oznaena na nain koji ne ometa postupanje suda po podnetoj tubi. Obraun dinarske protivvrednosti iznosa oznaenog u amerikoj valuti moe se izvriti na brz i jednostavan nain. Iz napred navedenog proizlazi da podneta tuba nije neuredna iz razloga koje je naveo prvostepeni sud, pa je doneto reenje valjalo ukinuti. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda VIII P. 2054/06 od 25.5.2006. godine)

190.
Punomonik koji je advokat, istovremeno je i punomonik za prijem pismena, bez obzira to to ovlaenje nije eksplicitno navedeno u samom punomoju. Iz obrazloenja: Uz tubu (koju je tuilac podneo preko punomonika advokata) je priloeno punomoje, koje se nalazi u spisima predmeta. Iako tuilac, prema navodima iz tube, ima prebivalite u Crnoj Gori odn. inostranstvu, isti je ovlastio odn. izdao punomoje advokatu u Srbiji, iji obim ovlaenja proizlazi iz odredbi lana 89. Zakona o parninom postupku punomonik, koji je advokat, istovremeno je i punomonik za prijem pismena, bez obzira to to ovlaenje nije eksplicitno navedeno u samom punomoju. Naime, ovlaenje za zastupanje sadri i ovlaenje za prijem pismena, pa u konkretnom sluaju nema mesta primeni lana 187. stav 2. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Apelacionog suda u Beogradu, G. 84/2010 od 11.02.2010. godine)

191.
Da li je uredna tuba koju je advokat potpisao pre poetka teksta, a ne na kraju teksta tube?
- 124 -

PARNINI POSTUPAK lanom 100. stav 2. Zakona o parninom postupku propisano je da tuba, protivtuba, odgovor na tubu i pravni lekovi koji se podnose u pismenom obliku (podnesci), izmeu ostalog moraju sadravati i potpis podnosioca. Navedenim lanom, kao ni bilo kojom drugom odredbom Zakona o parninom postupku nije propisano da se potpis podnosioca mora nalaziti na kraju teksta podneska. Stoga je uredna tuba koju je advokat potpisao pre poetka teksta. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine)

192.
Kada je meu strankama sporno samo pravno pitanje, da li je u situaciji kada je tubeni zahtev iskazan u DEM neophodno dati nalog da se takav iznos konvertuje u eure i to bi mogue dovelo do vetaenja, ili je mogue odluivati o zahtevu postavljenom u navedenom smislu, a konverziju izvriti u kasnijem izvrnom postupku? Marka je prestala da bude sredstvo plaanja 1. marta 2002. godine, od kada se iskljuivo koristi euro, kao zajednika valuta zemalja Evropske zajednice. Stoga, tuba u kojoj je iskazan zahtev u ranije vaeoj nemakoj valuti nije uredna, te je stranka duna da opredeli tubeni zahtev u vaeem sredstvu plaanja, dakle u eurima ili u dinarskoj protivvrednosti traenog iznosa plaanja. Ukoliko bi meu strankama bila sporna tanost izvrene konverzije, vetaenjem e se omoguiti struan obraun. Naime, pravilna konverzija podrazumeva kako obraun glavnog duga u eure, tako i obraun domicilne kamate od dana dospelosti do 1. marta 2002. godine, kada je marka prestala da bude sredstvo plaanja. Budui da glavni dug nije plaen, tuilac ima pravo na kamatu po stopi koju Centralna evropska banka propisuje za euro, samo na onaj deo konvertovanog iznosa koji predstavlja glavni dug, a ne i na konvertovani deo kamate. Dakle, pravilnost konverzije je vana i zbog pravilne primene materijalnog prava, te se stoga ne moe smatrati da bi vetaenje, u sluaju osporavanja tanosti obrauna, bez potrebe produilo parnini postupak. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine)

193.
Neoznaavanje linog imena zakonskog zastupnika stranke u privrednom sporu ne ini tubu neurednom, jer Zakon o parninom postupku pojam zakonskog zastupnika poznaje samo u smislu oznake lica koja po zakonu zastupaju fizika lica, dok u pogledu zastupnika stranke u privrednim sporovima poznaje samo lice koje je upisano u registar kao ovlaeno i koje oznaava kao statutarnog zastupnika, pa kako oznaka statutarnog zastupnika ne predstavlja obavezni element tube, tuba nije neuredna ukoliko ne sadri njegovo ime, pa je sud zbog toga ne moe odbaciti. Iz obrazloenja: Pobijanim reenjem prvostepenog suda tuba sa predlogom za izdavanje privremene mere je odbaena, zbog toga to inicijalni akt ne sadri pored naziva firmi i lina imena zakonskih zastup- 125 -

PARNINI POSTUPAK nika. Tano je da je odredbom lana 100. stav 2. Zakona o parninom postupku propisano, da podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadravati sve ono to je potrebno da bi se po njima moglo postupiti. Oni naroito treba da sadre: oznaenje suda, ime i prezime, naziv firme, prebivalite ili boravite, odnosno sedite stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomonika ako ih imaju, predmet spora, sadrinu izjavu i potpis podnosioca. S tim u vezi, postavlja se pitanje, da li termini "zakonski zastupnik" i "ovlaeno lice" (statutarni zastupnik) preduzea i drugih pravnih lica koja se upisuju u registar, su sinonimi po odredbama novog Zakona o parninom postupku, jer je zakon razgraniio pojam zakonskog zastupnika od ovlaenog lica iz lana 482, kao statutarnog zastupnika preduzea i drugog pravnog lica koje se upisuje u sudski registar ili privredni registar? Odgovor na prednje pitanje je jednostavan. Zakonski zastupnik je zastupnik stranke fizikog lica koje nema parninu sposobnost (lan 75. Zakona o parninom postupku), i to su roditelj ili staratelj tog lica. Ovaj termin, kao ni odredbe Zakona o parninom postupku o zakonskom zastupniku, se ne odnose na pravna lica, koja su poslovno i parnino sposobna i koja zastupa njihov statutarni zastupnik u smislu lana 482. Zakona o parninom postupku. Na tu razliku jasno ukazuju i odredbe l. 265. i 361. Zakona o parninom postupku, koje razlikuju zakonske zastupnike i zastupnike pravnih lica u pitanjima sasluanja stranke i povreda u zastupanju. Samo izuzetno, pravno lice moe imati specifinog zakonskog zastupnika, i to privremenog zastupnika iz lana 79. Zakona o parninom postupku. Oigledno je da prvostepeni sud ovu razliku nije napravio. Da ju je napravio, tubu ne bi odbacio zbog toga to inicijalni akt ne sadri pored naziva firmi i lina imena zakonskih zastupnika. Prema odredbi lana 16. Zakona o privrednim drutvima, sedite privrednog drutva je mesto iz koga se upravlja poslovima drutva. Sedite privrednog drutva odreuje se osnivakim aktom i registruje se u skladu sa zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata. Promena sedita kao i blie adrese (sastavnog elementa sedita) upisuje se obavezno u registar i propisno objavljuje. Prema lanu 17. Zakona o privrednim drutvima, poslovno ime je naziv pod kojim privredno drutvo posluje. Poslovno ime privrednog drutva ne moe da bude zamenjivo sa poslovnim imenom drugog privrednog drutva, niti da izaziva zabunu o privrednom drutvu ili o njegovoj delatnosti. U konkretnom sluaju inicijalni akt sadri kako poslovno ime tuenog, tako i tuioca, kao i sedite kako tuioca tako i tuenog, pa nije bilo mesta da se prvostepeni sud pozove na odredbu iz lana 100. stav 2. Zakona o parninom postupku, a potom odbaci tubu u smislu odredbe lana 103. istog zakona. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 11438/05 od 24.10.2005. godine)

194.
Ovlaenja suda kod nalaganja da se uredi tuba idu do granica procesno-pravnog ureenja tube, pa nedostavljanje prevoda tube sa prilozima, overenog od strane sudskog tumaa, ne predstavlja nedostatak zbog kojeg sud ne bi mogao dalje postupati, a time ni razlog za odbacivanje tube. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud nalazi da tuba kao podnesak ne sadri sve to je potrebno da bi se po njoj moglo postupati, jer tuilac, u roku koji mu je odredio sud, tubu sa svim prilozima nije preveo na nemaki jezik, putem ovlaenog sudskog tumaa, niti je prevod dostavio sudu u dva primerka, pa sud ne moe dalje postupati po takvoj tubi, tj. ne moe preduzeti procesne aktivnosti kako bi istu dostavio tuenom na odgovor. Jer, tueni je strano lice sa seditem u Austriji, a prema odredbama Hake
- 126 -

PARNINI POSTUPAK konvencije o graansko-sudskom postupku pismena koja treba dostaviti u inostranstvo, dostavljaju se na jeziku zemlje u kojoj se ima izvriti dostavljanje. Meutim, ovlaenja suda kod nalaganja da se uredi tuba idu do granica procesno-pravnog ureenja tube, pa nedostavljanje prevoda tube sa prilozima, overenog od strane sudskog tumaa, ne predstavlja nedostatak zbog kojeg sud ne bi mogao dalje postupati. Vai pravno shvatanje da ovlaenja kod nalaganja da se uredi tuba idu do granica procesno-pravnog ureenja tube, pa nedostavljanje prevoda tube sa prilozima, overenog od strane sudskog tumaa, ne predstavlja nedostatak zbog kojeg sud ne bi mogao dalje postupati. Do ovakvog zakljuka dolazi se tumaenjima odredbi l. 187, 100. i 103. novog Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004). Sledom reenog, pogreio je prvostepeni sud kada je tubu tuioca odbacio zbog toga to nisu dostavljeni overeni prevodi pismena koja su navedena. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 1942/06 od 1.03.2006. godine)

195.
Tuba nije neuredna samo zato to istu advokat koji je podneo, nije potpisao punim imenom i prezimenom, ako je na tubu stavio svoj peat i faksimil, a uz tubu dostavio uredno punomoje. Iz obrazloenja: Cenei pravilnost reenja prvostepenog suda od 10. februara 2006. godine kojom je tuba odbaena kao neuredna, a po albi tuioca datoj uz predlog za vraanje u preanje stanje, Vii trgovinski sud nalazi da je pogreno prvostepeni sud kada je, u situaciji u kojoj je sama tuba bila podneta u dovoljnom broju primeraka i snabdevena peatom i faksimilom skraenim potpisom punomonika tuioca advokata, koji je dostavio uz samu tubu i uredno punomoje, naao da tuba nije uredna, jer ista sadri prema stanovitu ovoga suda, sve neophodne elemente predviene lanom 100. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 3255/06 od 12.04.2006. godine)

196.
Proputanje da se u tubi navedu podaci o zakonskom zastupniku Republike Srbije ne ini tubu neurednom, jer je zakonski zastupnik Republike Srbije poimenino odreen Zakonom o javnom pravobranilatvu ("Slubeni glasnik RS", br. 43/91 sa izmenama i dopunama), tako da ne postoji neizvesnost povodom identiteta organa koji zastupa republiku i njegovog zastupnikog svojstva. Iz obrazloenja: Tuba je neuredna kada je nerazumljiva ili ne sadri sve to je potrebno da bi se po njoj moglo postupati (lan 103. st. 1. i 6. Zakona o parninom postupku - "Slubeni glasnik RS", broj 125/2004). Kada je jedna od parninih stranaka Republika Srbija, proputanje da se u tubi navedu podaci o njenom zakonskom zastupniku, ne ini tubu neurednom jer se i bez toga po njoj moe postupati. Ovo s toga to je zakonski zastupnik Republike Srbije Republiko javno pravobranilatvo, poimenino odreen Zakonom o javnom pravobranilatvu, te ne postoji neizvesnost povodom identiteta organa koji zastupa Republiku i njegovog zastupnikog svojstva. (Iz reenja Okrunog suda u Beogradu G. 7062/05 od 27.06.2005. godine)
- 127 -

PARNINI POSTUPAK

197.
Tuba nije neuredna kada nije potpisan primerak za suprotnu stranu, ako je podnosilac potpisao primerak tube za sud, to znai da samo primerci podneska za sud moraju da sadre sve propisane elemente, dok oni za protivnu stranku ne moraju, ak i kada je podnesak u ime stranke podneo advokat, to znai da je sud ne moe da tubu ili drugi podnesak odbaci zbog takvog nedostatka, (ve je duan da uredni primerak umnoi o troku podnosioca, i kopiju dostavi protivnoj stranci). Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je utvrdio da primerak tube za protivnu stranu nije potpisan, pa je pozivajui se na odredbe l. 100. i 101. Zakona o parninom postupku naao da tuba ima procesne nedostatke, zbog ega je na osnovu odredbe lana 103. stav 6. Zakona o parninom postupku doneo reenje kojim je tubu odbacio, s obzirom da je podneta od strane punomonika tuilaca iz reda advokata. Meutim, ovakav zakljuak prvostepenog suda se ne moe prihvatiti. lanom 100. stav 2. Zakona o parninom postupku propisano je da podnesci koji se podnose u pismenom obliku (tuba, protivtuba, odgovor na tubu i pravni lekovi) moraju biti razumljivi i sadrati sve ono to je potrebno da bi se po njima moglo postupati, izmeu ostalog i potpis podnosioca. lan 101. stav 1. Zakona o parninom postupku propisuje da se podnesci koje treba dostaviti protivnoj stranci predaju sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. Iz navedenih lanova proizlazi da primerci podnesaka za sud moraju da sadre sve propisane elemente, jer svojstvo urednosti podneska je pretpostavka da bi sud mogao po njemu postupati. U konkretnom sluaju primerak tube podnet sudu je uredan, odnosno sadri sve to je navedenim lanom zakona propisano. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 3462/07 od 18.4.2007. godine)

198.
U smislu lana 192. Zakona o parninom postupku (lan 187. stav 1. ranije vaeeg Zakona), da bi tuba bila uredna nije dovoljno da je stranka u ostavljenom roku odgovorila na nalog suda, ve je potrebno da je po istom i postupila odn. da je nedostatke koji tubu ine neurednom otklonila. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je - prema stanju u spisima - dana 13.08.2010. godine pismeno naloio tuiocima da u roku od 15 dana urede tubu, tako to e se izjasniti da li su, u toku steajnog postupka koji je otvoren nad tuenim, prijavili potraivanja obuhvaena tubom i da li su, radi njihovog utvrenja, upueni na parnicu. Postupajui po nalogu prvostepenog suda, tuioci su, uz podnesak od 07.09.2010. godine, dostavili reenja o prestanku radnog odnosa i traili da sud naloi steajnom upravniku da donese reenja o prestanku radnog odnosa u skladu sa Zakonom o steajnom postupku i Zakonom o radu. Prvostepeni sud je slubenim putem pribavio Zakljuak o listi priznatih i osporenih potraivanja nadlenog Privrednog suda od 29.04.2010. godine, iz koga se utvruje da su tuiocima prvog i drugog reda osporena potraivanja u navedenim iznosima.
- 128 -

PARNINI POSTUPAK Na roitu koje je odrano 26.01.2011. godine prvostepeni sud je ponovo reenjem naloio tuiocima da urede tubu, tako to e postaviti utvrujui tubeni zahtev za deo potraivanja koji im je osporen u steaju te da dostave prijavu potraivanja u roku od 15 dana. Kako tuioci nisu postupili po nalogu prvostepenog suda u ostavljenom roku, na roitu od 15.03.2011. godine ostavljen im je dodatni rok od 15 dana da postupe po prethodnom nalogu. Do zakljuenja glavne rasprave 11.05.2011. godine tuioci nisu postupili saglasno ovom nalogu. Imajui sve to u vidu, pravilno je prvostepeni sud postupio kada je, primenom lana 192. u vezi lana 101. Zakona o parninom postupku (lan 187. u vezi lana 103. st. 1. i 4. ranije vaeeg Zakona) - tubu odbacio. U konkretnom sluaju, tuioci kao stranke u postupku nisu imali punomonika advokata, pa im je sud u vie navrata, iako je bio u obavezi da to samo jednom uradi, nalagao da urede tubu i davao veoma jasne smernice na koji nain to da uine. Oni nisu postupili po nalogu suda, tako da su, svojim ponaanjem, onemoguili sud da dalje postupa u ovoj pravnoj stvari. albeni navodi, u kojima se istie da su tuioci postupili po nalogu suda, te da sud nije razmotrio sve injenice i dokaze dostavljene posle roita odranog 26.01.2011. godine, bez uticaja su na drugaiju odluku. Ovo stoga to sud odluuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku. Tuba, kao inicijalni akt, mora da sadri, shodno lanu 192. Zakona o parninom postupka (lan 187. stav 1. ranije vaeeg Zakona) odreeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traenja, zatim - injenice na kojima tuilac zasniva svoj zahtev i dokaze kojima se te injenice utvruju, kao i druge potrebne podatke. Meutim, u predmetnoj situaciji, izostao je zahtev tuilaca u pogledu glavne stvari i sporednih traenja, a podneti dokazi i injenini navodi nisu dovoljni za postupanje suda, jer se postupanje suda zasniva postavljanjem odreenog zahteva stranke, koga - u konkretnom sluaju i pored vie pokuaja prvostepenog suda da se u tom delu tuba uredi, nije bilo. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 7867/2011 od 23.11.2011. godine)

199.
Da li parnini sud moe da odbaci tubu, koju je u ime stranke podneo punomonik koji nije advokat, a koji nije naznaio vrednost predmeta spora protivno imperativnoj odredbi iz lana 187. st. 1. i 3. Zakona o parninom postupku (npr. tuba za raskid ugovora zbog neispunjenja ili za utvrenje nitavosti ugovora, ponitaj ugovora, utvrenje prava svojine i sl), niti je to uinio naknadno u roku koji mu je sud odredio za dopunu, odnosno ispravku tube u smislu lana 103. st. 1. i 2. Zakona o parninom postupku? U opisanoj situaciji podneta tuba ne sadri sve to je potrebno da bi se po njoj moglo postupati, u smislu odredbe lana 187. st. 1. i 3. Zakona o parninom postupku, radi ega e sud stranci koja nema punomonika advokata istu vratiti radi ispravke ili dopune, a shodno odredbi lana 103. st. 1. i 2. Zakona o parninom postupku. Ako tuba ne bude vraena sudu u roku koji je odreen u smislu odredbe lana 103. stav 2. Zakona o parninom postupku smatrae se da je ista povuena, a ako bude vraena bez ispravke, odnosno dopune, sud e istu reenjem odbaciti, u smislu odredbe lana 103. stav 4. Zakona o parninom postupku. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)
- 129 -

PARNINI POSTUPAK

200.
Mogunost raskida ugovora prostom izjavom volje postoji u sluaju neispunjenja ugovora od strane jedne ugovorne strane. U sluaju neslaganja u vezi postojanja razloga za raskid ugovora, strana ugovornica ima pravni interes da tubom za utvrenje trai da sud utvrdi da je izmeu stranaka prestao da postoji pravni odnos. Iz obrazloenja: Odbacivi tubu kojom tuilac trai raskid ugovora o zakupu, zakljuenog dana 20.11.1997. godine, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo Relevantne odredbe: U dvostranim ugovorima, kada jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana moe zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predvienim zakonom raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu - lan 124. Zakona o obligacionim odnosima. Zakljuak prvostepenog suda da - u sluaju neispunjenja ugovora od strane druge ugovorne strane postoji mogunost raskida ugovora prostom izjavom volje - je pravilan. Naime, re je o vansudskom raskidu ugovora. U sluaju negiranja postojanja razloga za raskid ugovora, strana ugovornica ima mogunost da, u skladu sa lanom 194. Zakona o parninom postupku (lan 188. ranije vaeeg Zakona) tubom za utvrenje trai da sud utvrdi da izmeu stranaka ne postoji pravni odnos. Sudski raskid ugovora je dozvoljen samo u sluajevima kada je u zakonu izriito propisano da se ugovori raskidaju sudskim putem (to je pre svega situacija kada se raskida ugovor zbog promenjenih okolnosti i sl.). U konkretnom sluaju, kako je tuilac tubom traio da sud raskine ugovor o zakupu, a za iji raskid zakonom nije propisana mogunost sudskog raskida, ve se na istu situaciju primenjuje lan 124. Zakona o obligacionim odnosima (koji propisuje raskid prostom izjavom volje) - to je prvostepeni sud pravilno odluio kada je u tom delu tubu odbacio. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 3200/2011 od 23.06.2011. godine)

201.
Zbog povrede ugovora, tubom se moe traiti utvrenje da je ugovor raskinut ili naknada tete prouzrokovane povredom, a podnoenje tube sa zahtevom za utvrenje da je povreen ugovor zakljuen izmeu parninih stranaka, kao ugovornih strana, kao i da je tueni povredio ugovor zakljuen izmeu tuioca i treeg lica koje nije stranka u postupku - nije dozvoljeno. Iz obrazloenja: Izneti zakljuak prvostepenog suda je preuranjen, jer je isti ispitivao uslove za odreivanje privremene mere verovatno imajui u vidu njenu sadrinu (mere kojom je traeno da se zabrani odravanje promocije koja je neposredno sledila posle podnoenja predloga za odreivanje mere u tubi), bez prethodnog ispitivanja urednosti i dozvoljenosti podnete tube. Naime, tuilac u u stavu 1. tube trai da se utvrdi da je tueni neovlaenom najavom promocije izvrio povredu ugovora o
- 130 -

PARNINI POSTUPAK distribuciji od 01.01.2003. godine, koji je tuilac zakljuio sa drugim licima, kao i licencnog ugovora od 01.01.2003. godine i licencnog sertifikata koji poseduje vlasnik tuioca od 20.03.2006. godine za zatiene igove. Naroito nije jasno na osnovu kojih odredbi materijalnog prava tuilac trai utvrenje da je izvrena povreda ugovora koji je on zakljuio sa treim licima. Ni kada se radi o ugovoru zakljuenom izmeu parninih stranaka, jedna ugovorna strana ne moe tubom traiti utvrenje da je izvrena povreda ugovora, ve moe traiti utvrenje posledica takve povrede - bilo zahtevom za utvrenje da je ugovor raskinut, bilo zahtevom za naknadu tete. Kada je ugovor zakljuen izmeu tuioca i treeg lica, ne moe se traiti utvrenje da je ugovor povreen od strane tuenog. To odredbama materijalnog prava nije dozvoljeno. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 5251/2010 od 30.09.2010. godine)

202.
Utvrivanje postojanja neke pravno relevantne injenice za odreeni sporni odnos ne moe biti predmet samostalnog tubenog zahteva, pa se stiu procesni uslovi za odbacivanje tube na osnovu lana 188. Zakona o parninom postupku, kada tuilac podnetom tubom u sutini zahteva da se utvrdi da su parnine stranke oznaenim dokumentima sainile konani obraun (time se tubom zapravo trai utvrenje injenice, ije se postojanje moe dokazivati u toku postupka odreenim dokaznim sredstvima). Iz obrazloenja: Poavi od sadrine opredeljenog protivtubenog zahteva, prvostepeni sud je pravilno odbacio protivtubu. Svoju odluku je, pri tome, pravilno zasnovao na primeni lana 188. Zakona o parninom postupku. Tuba za utvrenje se moe podneti kada se trai da sud utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave, kada je to posebnim propisima predvieno, kada tuilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za inidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave ili kad tuilac ima neki drugi pravni interes - lan 188. Zakona o parninom postupku. Tueni u konkretnoj situaciji podnetom protivtubom zapravo zahteva da se utvrdi injenica da su parnine stranke oznaenim dokumentima sainile konani obraun. Kako se radi o utvrenju injenice, ije se postojanje moe dokazivati odreenim dokaznim sredstvima, a ne o utvrivanju postojanja prava ili pravnog odnosa ili istinitosti odreene isprave, prvostepeni sud je pravilno, pozivajui se na lan 188. Zakona o parninom postupku, odbacio protivtubu. Dakle, utvrivanje postojanja neke pravno relevantne injenice za odreeni sporni odnos ne moe biti predmet samostalnog tubenog zahteva. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 8270/10 od 19.05.2010. godine)

203.
Tuba lanova drutva s ogranienom odgovornou sa zahtevom za utvrenje suvlasnikih udela u odreenom procentu - odreenoj srazmeri, dozvoljena je, jer je re o sporu o udelu kao pravnom odnosu, a ne o vrednosti nenovanog uloga kao pravnoj injenici.
- 131 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Pobijanim reenjem P. 147/04 od 8.3.2005. godine prvostepeni sud je u izreci pod III odbio je prigovor da je tuba za utvrenje nedozvoljena. Drugotueni u albi ukazuje da nije bilo mesta donoenju oalbenog reenja, te da prvostepeni sud pogreno tumai tubeni zahtev sa ciljem da opravda osnovanost voenja parnice u ovoj pravnoj stvari. Daljim navodima albe ukazuje da se oigledno moe utvrditi da je predmet tubenog zahteva visina uloga lanova drutva. Sporno pitanje izmeu istih je pre svega visina nenovanog uloga drugotuenog. Tuioci osporavaju visinu istog uloga, ne priznajui reenje Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom od 11.9.2002. godine, kojim je utvrena vrednost uloga u mainama i opremi drugotuenog, kao ni izvetaj ovlaenog procenjivaa iz juna 2003 godine. Daljim albenim navodima tueni drugog reda ukazuje da sud ne moe da odluuje o spornom pitanju visine uloga lanova, jer predmet nisu pravna, ve faktika pitanja, tj. visina uloga. Vii trgovinski sud je naao da alba nije osnovana. Iz stanja u spisima proizlazi da su tuioci tubom te deklarativno postavljenim tubenim zahtevom traili da se utvrdi suvlasniki udeo u Preduzeu za proizvodnju i trgovinu "E..." DOO u B.., tako to bi sud utvrdio da ukupan kapital navedenog preduzea iznosi 378.699.17 USD, a pojedinani ulozi osnivaa i lanova iznose: tuioca prvog reda - D.D. iz B.., iznos od 102.000,00 USD, to predstavlja 26,94% suvlasnikog udela; tuioca drugog reda - D.V. iz B.., iznos od 25.500,00 USD, to predstavlja 6,73% suvlasnikog udela; tuenog drugog reda inostranog preduzea, iznos od 251.199,17 USD, to predstavlja 66,33% suvlasnikog udela. Tubeni zahtev zasniva se na sledeim injenicama: Tuioci i drugotueni su osnivai pomenutog preduzea. Na bazi odluke o poveanju kapitala drugotueni se obavezao da e osnovani kapital preduzea poveati za 327.882,56 USD i da e isti staviti na raspolaganje u roku od est meseci, to nije uinio, poto je maine i opremu za fabriku tj. ulog u stvarima pokuao da unese na osnovu sporne procene procenitelja. Pokuao je da prevarom unese polovne i neupotrebljive maine, kao nove i da predstavi da iste vrede 327.882,56 USD, iako je njihova vrednost 251.199,17 USD, te da na taj nain prevari i oteti tuioce. Na ovaj nain bi drugotueni upisom nerealnog osnivakog udela stekao 75% vrednosti osnivakog udela i po statutu preduzea smenio prvotuioca D.D, direktora i osnivaa, i tako imao pravo odluivanja. Drugotueni je istakao procesne prigovore, o kojima je sud odluio ovim reenjem. Saglasno iznetom, a imajui u vidu navode tuenog drugog reda isticane u toku trajanja prvostepenog postupka, a posebno sada cenei i date albene razloge, drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je doneo oalbeno reenje i odbio sve procesno-pravne prigovore tuenog drugog reda, dajui razloge, koje prihvata i ovaj sud i alioca na iste upuuje. Pozivanje tuenog drugog reda u albi da prvostepeni sud pogreno tumai tubeni zahtev, bez uticaja je na drugojaije odluivanje u ovoj pravnoj stvari kada su u pitanju istaknuti procesno pravni prigovori. Ovo zbog toga to iz stanja u spisima, te i obrazloenja oalbenog reenja, proizlazi da tuioci podnoenjem tube u sutini trae utvrenje pravnog odnosa - utvrenje suvlasnikih udela u odreenom procentu - odreenoj srazmeri, a ne trae procenu vrednosti nenovanih uloga, o emu je odlueno u postupku obezbeenja dokaza u predmetu R-717/03, zbog ega je pravilno odbijen prigovor tuenog drugog reda, da bi dalji postupak trebalo sprovesti po pravilima van parninog postupka. Ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni ostali navodi u albi tuenog drugog reda, posebno da je tubeni zahtev za utvrenje visine uloga osnivaa u suprotnosti sa odredbom lana 188. Zakona o parninom postupku, te da se tubom za utvrenje ne moe traiti utvrenje postojanja odreenih injenica. Ovo zbog toga, to iz tube, te postavljenog tubenog zahteva, proizlazi da ovde tuioci ne trae procenu vrednosti nenovanih uloga, ve u sutini trae utvrenje pravnog odnosa utvrenje suvlasnikih udela u odreenom procentu, srazmeri (26,94% prema 6,73% prema 66,33%), a na osnovu procene vrednosti nenovanih uloga, koja je ve izvrena u postupku obezbeenja dokaza. Stoga, pravilno prvostepeni sud zakljuuje da se u konkretnom sluaju radi o spornom pravnom pitanju koje treba raspraviti kao spor o udelu, kao pravnom odnosu, a ne o vrednosti nenovanog uloga, kao pravnoj injenici. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 4660/05 od 17.06.2005. godine)
- 132 -

PARNINI POSTUPAK

204.
Reenjem privrednog suda iz 1991. godine izvren je upis u sudski registar drutva sa ogranienom odgovornou u meovitoj svojini. Osnivai drutva su deoniko drutvo i privatno preduzee. Deoniko drutvo je kao osnivaki ulog u novoosnovano preduzee unelo kapital zemljite sa postojeim objektom (ugostiteljski objekat) ija je vrednost u vreme osnivanja preduzea izraena u novcu iznosila 4.500.000,00 dinara. Privatno preduzee je unelo kao osnivaki ulog izvedene graevinske radove na ugostiteljskom objektu i graevinski materijal u vrednosti od 2.500.000,00 dinara. Posle ovoga, novoformirano drutvo sa ogranienom odgovornou je promenilo status tako to se podelilo na tri drutva sa ogranienom odgovornou. Da li deoniko drutvo osniva, sada u steaju ima prava na tubu radi utvrivanja da je njegov osnivaki ulog iznosio 4.500.000,00 dinara? Takva tuba je nedozvoljena imajui u vidu odredbe lana 188. Zakona o parninom postupku, jer tubom za utvrenje tuilac moe traiti samo da sud utvrdi postojanje nekog prava odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave, a u konkretnom sluaju prema postavljenom pitanju tuba bi bila usmerena na utvrenje postojanja odreene injenice. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

205.
Kao strana iz predugovora, koji stvara obaveze izmeu ugovaraa, tuilac moe imati pravni interes da trai da se utvrdi njegova nitavost. Iz obrazloenja: Zato to nalazi da tuilja nema pravnog interesa za podnoenje tube radi utvrivanja nitavosti predugovora o prodaji, a smatrajui da - ukoliko ga ocenjuje nitavim - ne mora pristupiti zakljuenju ugovora o prodaji, te da utvrenje da novani iznos koji je tuenik poloio kao zakupac nije kapara predstavlja ustanovljavanje injenica - prvostepeni sud odbacuje tubu. Izneti razlozi prvostepenog suda rezultat su nepravilne primene odredbe iz lana 188. Zakona o parninom postupku. Naime, predugovor stvara obaveze izmeu ugovaraa, pa u tom smislu tuilja kao strana iz predugovora ima pravni interes da trai da se utvrdi da je predugovor nevaei pravni posao. to se tie kapare, ne radi se o utvrivanju injenice, ve o utvrivanju pravnog odnosa a to takoe moe biti predmet tube za utvrenje. (Iz reenja Vieg suda u Valjevu, G. 237/2010 od 18.02.2010. godine)

206.
Za tubu sa zahtevom da se utvrdi da ne postoji potraivanje tuenika prema tuiocu po osnovu naknade za potronju elektrine energije tuilac nema pravni interes ukoliko o potraivanju tuenika prema tuiocu tee parnica u kojoj tuilac moe da koristi sve pravne mogunostu na kojima zasniva i ovu svoju tubu.
- 133 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Kao nedozvoljena, tuba je odbaena Reenjem nadlenog Osnovnog suda od 03.03.2010. godine albu je protiv istog blagovremeno izjavio tuilac iz svih razloga predvienih lanom 360. stav 1. Zakona o parninom postupku, sa predlogom da ga drugostepeni sud ukine i predmet vrati na ponovni postupak, traei trokove drugostepenog postupka. Pobijano reenje je Vii sud ispitao u smislu lana 372. u vezi lana 388. Zakona o parninom postupku, pa je naao da je alba neosnovana, konstatujui da u postupku prvostepenog suda i pobijanom reenju nije uinjena ni jedna od onih bitnih povreda odredaba parninog postupka navedenih u lanu 372. stav 2. Zakona o parninom postupku na koje drugostepeni sud povodom albe pazi po slubenoj dunosti. Takoe, da nije uinjena ni bitna povreda iz lana 361. stav 2. taka 12. istog Zakona na koju alba opisno ukazuje, jer pobijana odluka nema nedostataka zbog kojih se njena pravilnost nije mogla ispitati. Naime, po nalaenju drugostepenog suda iskljuenje tuioca sa napajanja elektrinom energijom u konkretnoj pravnoj situaciji nije odluna injenice za ovu pravnu stvar. Tuilac tubenim zahtevom trai da se utvrdi da ne postoji potraivanje tuenika prema tuiocu u navedenom iznosu zakljuno sa 31.07.2006. godine, a da se utvrdi da dug tuioca prema tueniku za period od 01.08.2006. godine do 31.08.2007. godine iznosi naznaenu sumu, to je tuenik duan priznati i trpeti da se ta suma evidentira u poslovnim knjigama tuenika i iskae kroz obraune usklaene sa utvrenim stanjem duga tuioca prema tueniku na dan 1.09.2007. godine. Tubeni zahtev tuilac zasniva na pravnoj injenici zastarelosti potraivanja tuenika prema tuiocu, objanjavajui da za takvu tubu tuilac ima pravnog interesa, jer na taj nain eli da otkloni stalnu neizvesnost u pogledu dalje isporuke elektrine energije. Prvostepeni sud je pribavio spise istog suda iz kojih se utvruje: Da tuenik ima izvrni naslov prema tuiocu za iznos navedenog glavnog duga po obraunu za maj mesec 2007. godine u koji iznos ulazi i prethodni saldo - dug u naznaenom iznosu; da je tuenik pokrenuo parnicu protiv tuioca za potraivanje u iskazanom iznosu, koja parnica je u toku - a sve radi naplate utroka isporuene elektrine energije. Imajui u vidu takvo stanje stvari, prvostepeni sud je pravilno naao da tuilac nema pravnog interesa za tubu, a ovo iz razloga to o potraivanju tuenika prema tuiocu ve tee oznaena parnica u kojoj tuilac moe da koristi sve pravne mogunostu na kojima zasniva svoju tubu, kako bi se utvrdilo tano potraivanje koje tuenik ima prema tuiocu. Poto tuilac ne tvrdi da mu je tuenik iskljuio struju, to je jo jedan razlog da tuilac nema pravnog interesa za utvrenje pravnog odnosa iz tubenog zahteva. Ovo naroito zbog toga to tuilac tim tubenim zahtevom praktino priznaje svoje (manje) dugovanje tueniku. (Iz reenja Vieg suda u Valjevu, G. 650/2010 od 22.04.2010. godine)

207.
injenica da se vodi spor izmeu stranaka kojim se reava po zahtevu za utvrenje nitavosti sporazuma o obezbeenju uspostavljanjem hipoteke, ne znai sama po sebi, da stranke nemaju pravni interes za tubu za utvrenje nepostojanja razlunog prava po osnovu upisane hipoteke, ve samo predstavlja prethodno pitanje za reenje tog spora. Iz obrazloenja: Osnovano tuilac u albi navodi da navedeni spor nije pravnosnano okonan i da se reenjem navedenog spora ne reava i ovaj pravni odnos, niti se gubi pravni interes za reavanje po ovoj tubi. Tu- 134 -

PARNINI POSTUPAK ilac je bio u steaju, pa je steajni upravnik upuen od strane steajnog vea da u parnici utvrdi nepostojanje razlunog prava tuenog zbog manjkavosti upisa hipoteke. Upis je izvren po sporazumu o obezbeenju zakljuenim pred sudom i upravo je u toku parnica kojom se trai ponitaj navedenog sporazuma. Imajui u vidu izneto, osnovani su albeni navodi tuioca da injenica da se oznaena druga parnica vodi i u istoj trai ponitaj sudskog sporazuma, koji je osnov za upis hipoteke, ne dovodi automatski do gubitka pravnog interesa tuioca da se utvrdi da tueni nema razluno pravo, ve e reenje iste parnice dovesti samo do reenja prethodnog pitanja kojim e se reiti valjanost osnova upisa navedenog razlunog prava. Sam spor se meutim ne reava oznaenom parnicom, iako s obzirom da predstavlja prethodno pitanje za reenje navedene parnice, uslovljava odluku i u ovoj parnici i u direktnoj je i neposrednoj vezi sa istom. Stoga, prema nalaenju ovoga suda, prvostepeni sud je pogreno ocenio da ne postoji pravni interes tuioca za utvrenje da tueni nema razluno pravo koje se stie upisom sredstva obezbeenja u zemljine knjige, pa stoga nije mogao ni da odbaci tubu, kao to je uradio pobijanim reenjem. Sama injenica da reenje oznaene parnice P. br. 4501/04 direktno utie na reenje ove parnice, ukazuje da se radi o prethodnom pitanju koje je potrebno reiti pre okonanja ove parnice i od ijeg ishoda znaajno zavisi ishod ove parnice, ali se samom injenicom da se o prethodnom pitanju vodi parnica ne gubi pravni interes za tubu sa opredeljenom sadrinom. Iz navedenih razloga, a na osnovu lana 387. stav 1. taka 3. Zakona o parninom postupku, ukida se reenje Trgovinskog suda u B.. i predmet vraa prvostepenom sudu na dalji postupak. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 4463/06 od 31.08.2006. godine)

208.
Da li se tubom za utvrenje moe traiti da parnini sud utvrdi drugaije stanje prava ili pravnih odnosa od registarskog stanja (onog stanja koje je upisano u privrednom registru)? Treba ograniiti ovakve tube za utvrenje na odreene situacije u kojima tuilac ima pravni interes (lan 188. Zakona o parninom postupku) za pravosnano utvrenje drugaijeg stanja prava ili pravnog odnosa od registarskog stanja. Takav interes postoji naroito kad se poloaj tuioca pokazuje nesiguran prema tuenom. Postojanje pravnog interesa za utvrenje ima znaaj procesne pretpostavke na koju sud pazi po slubenoj dunosti u toku celog postupka. Tuilac je duan da ve u tubi navede okolnosti iz kojih se vidi postojanje interesa za utvrenje. Navedeni pravni put se moe koristiti samo kad tuilac drugim pravnim putem ne moe ostvariti svoja prava. Drugi pravni put predstavljaju materijalno pravne odredbe lana 69. Zakona o registraciji privrednih subjekata, koja predvia tubu za utvrenje nitavosti upisa u sudski registar, odredba lana 302. Zakona o privrednim drutvima, koja predvia tubu za pobijanje odluke privrednog drutva i pojedini sluajevi tubi iz Zakona o privrednim drutvima. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

209.
Kupac koji tubom trai raskid ugovora o prodaji drutvenog kapitala metodom javne aukcije, uz povraaj sredstava i naknadu tete, nema pravni interes da tubom trai utvrenje da obavetenje o raskidu ugovora dato od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije nema pravno dejstvo, jer injenica da je i kupac stavio zahtev za raskid ugovora, znai da je raskid prihvatio.
- 135 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi su pravilnom primenom odredbe lana 188. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004) odbacili tubu tuioca u napadnutom delu, jer se radi o tubi za utvrenje za koju je potreban pravni interes i koja se moe podneti samo kada je posebnim propisima predvieno. U konkretnom sluaju tuilac trai raskid ugovora o prodaji drutvenog kapitala metodom javne aukcije i povraaj sredstava i naknade tete, pa ne postoji pravni interes na njegovoj strani da trai i utvrenje da obavetenje o raskidu ugovora dato od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije nema pravno dejstvo. Ovako postavljen tubeni zahtev za utvrenje je nedozvoljen u smislu lana 188. Zakona o parninom postupku koji odreuje kada i koja tuba za utvrenje se moe podneti. Okolnost da je i sam tuilac postavio zahtev za raskid ugovora o prodaji drutvenog kapitala metodom javne aukcije, govori o tome da je tuilac prihvatio raskid istog, pa stoga nema pravni interes da trai utvrenje da obavetenje o raskidu ugovora od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije ne proizvodi pravno dejstvo, kao i da pravno dejstvo ne proizvode pravne posledice koje je navodno prouzrokovalo ovo obavetenje, tako da ih treba ponititi. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 338/05 od 20.09.2005. godine)

210.
Da li je dozvoljena preobraajna tuba za raskid ugovora zbog neispunjenja, s obzirom da je lanom 124. Zakona o obligacionim odnosima propisan vansudski raskid ugovora prostom izjavom (pravna mo, pravni preobraaj), a imajui u vidu da takvu tubu izriito ne predvia ni materijalnopravni ili procesnopravni propis? U Biltenu Vieg privrednog suda broj 4/99, str. 22-23, pod 4. objavljen je odgovor koji glasi: "Prema lanu 124. Zakona o obligacionim odnosima u dvostranim ugovorima, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga stranka moe, ako nije ta drugo odreeno, zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predvienim u iduim lanovima, raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ne nastupa po samom zakonu, a u svakom sluaju ima pravo na naknadu tete. Prema tome, raskid ugovora zbog neispunjenja se po lanu 124. Zakona o obligacionim odnosima ostvaruje prostom izjavom volje poverioca upuenoj duniku da ugovor raskida, ukoliko raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu (lan 125. Zakona o obligacionim odnosima). Tuba za raskid ugovora je po svojoj pravnoj prirodi preobraajna tuba. Preobraajna tuba se podie za zatitu nekog preobraajnog prava. Postoje dve vrste ovih prava. U prvu spadaju ona koja njihov nosilac ostvaruje prosto, svojom jednostranom materijalno-pravnom izjavom volje. Da bi ta izjava proizvela pravnu promenu potrebno da je da je druga strana primi. U ovu vrstu spada i pravo na raskid ugovora. Pitanje, da li je u takvom sluaju postojalo pravo na pravnu promenu (raskid ugovora) raspravlja se u parnici u kojoj davalac izjave o raskidu ugovora predlae odluku o posledicama raskida ugovora, kao to je pravo na povraaj datog ili na naknadu tete. Sledi, da se pravo na raskid ugovora ne moe ostvariti preobraajnom tubom i da se takva tuba ima odbaciti zbog nepostojanja pravnog interesa, na osnovu lana 288. stav 2. Zakona o parninom postupku. U drugu vrstu preobraajnih prava spadaju ona za ije ostvarenje nije dovoljna volja pravnog subjekta ovlaenog na pravnu promenu, ve ona zbog svog znaaja moe biti ostvarena samo pravnosnanom presudom, jer samo ova prua punu izvesnost da su ispunjene pretpostavke za njenu promenu. Ova prava se ostvaruju podnoenjem tube sudu pred kojim se istie pravo na promenu. Ova tuba je dozvoljena jedino u sluaju kad neki materijalno-pravni ili procesno-pravni propis izriito predvia da nosilac preobraajnog prava pro- 136 -

PARNINI POSTUPAK menu moe postii samo presudom. U drugu vrstu ovih prava ne spada pravo na raskid ugovora. Izuzetak od izreenog pravila je situacija kada priroda ugovornog odnosa nalae nunost sudskog mehanizma raskida, kao to je sluaj sa ugovorom o izdravanju, no ova tuba se ne moe pojaviti pred privrednim sudom. Sud e dakle odbaciti tubu za raskid ugovora, a da li e usvojiti tubeni zahtev za povraaj datog ukoliko u konkretnom sluaju utvrdi da je tuilac vansudskim putem, prostom izjavom osnovano raskinuo predmetni ugovor, to zavisi od injenica utvrenih u toj parnici". Ovako utvrenom i objavljenom odgovoru sa Savetovanja privrednih sudova Srbije od 13. do 15. septembra 1999. godine valja dodati izuzetke od pomenutog pravila da se pravo na raskid ugovora ne moe ostvariti preobraajnom tubom i da se takva tuba ima odbaciti. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti moe se ostvariti samo sudskim putem, reguliu ga odredbe l. 133. do 136. Zakona o obligacionim odnosima, a o pravu na raskid odluuje se presudom, jer se radi o spornom materijalnom pravu. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09.i 7. i 14.11.2006. godine)

211.
U sluaju isticanja prejudicijelnog zahteva za utvrenje u tekuoj parnici ne radi se o preinaenju tube, pa sud i nije ovlaen da ga ne dozvoli, ve o njemu mora meritorno odluiti. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je nepravilno primenio odredbe l. 189. i 193. Zakona o parninom postupku, pa je odbio objektivno preinaenje tube, iako se u konkretnom sluaju radilo o tzv. prejudicijelnom tubenom zahtevu iz lana 189. stav 1. Zakona o parninom postupku, ije se isticanje ne smatra preinaenjem tube u smislu stava 2. istog lana. Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku parnice postao sporan, tuilac moe - pored postojeeg zahteva - istai zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji, odnosno da ne postoji, ako je sud pred kojim parnica tee nadlean za takav zahtev - lan 189. stav 1. Zakona o parninom postupku. Tuilac je - u konkretnom sluaju - pored postojeeg tubenog zahteva za utvrenje potraivanja po osnovu prava na vraanje deponovanih novanih sredstava istakao, i tubeni zahtev za utvrenje nitavosti ugovora, koji po svojoj prirodi predstavlja zahtev za utvrenje da ne postoji pravni odnos iz tog ugovora. Kod injenice da je tueni prigovor nedostatka pasivne legitimacije zasnovao na tvrdnji da su se njegove dospele obaveze prema tuiocu iz ugovora o deponovanju novanih sredstava ugasile tako to je tuiocu ustupio svoja potraivanja od treeg lica pomenutim ugovorom, te kod injenice da je prvostepeni sud upravo iz tih razloga naao da tubeni zahtev nije osnovan - jasno je da je istaknuti tubeni zahtev za utvrenje nitavosti spornog uugovora po svojoj pravnoj prirodi predstavlja tzv. prejudicijelni tubeni zahtev, o kome je sud bio duan u meritumu da odlui (jer je od odluke o tome zavisi i odluka o postavljenom tubenom zahtevu, u smislu lana 12. Zakona o parninom postupku). S obzirom da je prvostepeni sud odbijanje postavljenog zahteva obrazloio upravo primenjujui sporni ugovor, to ovaj zahtev tuioca jeste bio takve prirode da nije predstavljao preinaenje tube, a u smislu lana 189. stav 2. Zakona o parninom postupku. Samim tim, prvostepeni sud nije imao nikakvo ovlaenje da ceni dozvoljenost preinaenja, nego je o postavljenom zahtevu bio duan da meritorno odlui. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, P. 777/10 od 25.02.2010. godine)
- 137 -

PARNINI POSTUPAK

212.
Meupredlog za utvrenje je parnina radnja koju tuilac preduzima u toku parnice, ali nije ni tuba, niti preinaenje tube. Iz obrazloenja: Meupredlog za utvrenje (prejudicijelni zahtev za utvrenje) je tuioeva parnina radnja koju on preduzima u toku parnice. Meupredlog za utvrenje nije ni tuba (incidentna tuba za utvrenje), niti predstavlja preinaenje tube. Meupredlog (incidentni zahtev za utvrenje, prejudicijelni zahtev za utvrenje) je posebna parnina radnja tuioca, a razliita od tube i od preinaenja tube. Meutim, prejudicijelni zahtev za utvrenje je nesamostalna parnina radnja. Ako se tuba povue ili odbaci, sud ne moe da odluuje o meupredlogu (prejudicijelnom zahtevu za utvrenje). (Ovakvo pravno shvatanje zastupljeno je u pravnoj doktrini pa izmeu ostalog u "Graanskom procesnom pravu", autora dr. Gordane Stankovi, izdava IP "Justinijan", Beograd, 2004. godina, strana 364). Pravna doktrina nije izvor prava, ali se prednje navodi samo kao ilustracija za izneti pravni stav. Meutim, ak i ukoliko bi se prihvatilo suprotno stanovite da meupredlog za utvrenje ima prirodu tubenog zahteva i da je samostalna parnina radnja, pa da povlaenjem tube ne postaje bespredmetno odluivanje o incidentnom zahtevu za utvrenje, i da je zato sud duan da odluuje o ovom zahtevu ukoliko tuilac ima pravni interes za utvrenje, nuno je ispitati postupak po meupredlogu (prejudicijelnom zahtevu za utvrenje). Prethodna napomena se tie pretpostavki za doputenost prejudicijelnog zahteva za utvrenje. Naime, tuilac moe da podigne meupredlog za utvrenje pod odreenim uslovima: 1) meupredlog moe da podigne samo tuilac kad tueni u toku parnice ospori pravni odnos ili pravo ije se utvrenje trai meupredlogom; 2) osporeni pravni odnos ili pravo, treba da imaju prejudicijelni znaaj za odluku o tubenom zahtevu; 3) zahtev za presudu iz meupredloga i tubeni zahtev ne mogu da budu identini; 4) meupredlog moe da se stavi sve do zakljuenja glavne rasprave; 5) parnini sud treba da bude stvarno nadlean da odluuje o novom zahtevu za presudu koji je istaknut meupredlogom. Podizanjem meupredloga za utvrenje (prejudicijelnog zahteva za utvrenje) tuilac pokree incidentni postupak koji se interpolira u pendentni postupak po tubi. Redosled raspravljanja o tubenom zahtevu i novom zahtevu za presudu odreuje sud. Celishodno je, meutim, da sud najpre izvia i odluuje o zahtevu koji je postavljen meupredlogom (prejudicijelnim zahtevom za utvrenje) jer on ima prejudicijelni znaaj za odluku o tubenom zahtevu. Dakle takvo postupanje jeste celishodno, ali redosled raspravljanja o tubenom zahtevu i novom zahtevu za presudu odreuje sud, kako je to naglaeno. Sud moe, povodom podignutog prejudicijelnog zahteva za utvrenje, da odlui na nekoliko naina. Pre svega, sud moe reenjem da odbaci meupredlog kao nedoputen ako nisu ispunjene pretpostavke za njegovu doputenost. Meupredlog za utvrenje je parnina radnja koja sadri zahtev za presudu. Ukoliko sud zakljui da je zahtev za presudu koji je istaknut meupredlogom za utvrenje osnovan, on donosi odluku o meupredlogu u formi presude i to istovremeno kad presudom odluuje o glavnoj stvari, odnosno o osnovanosti tubenog zahteva. Ako je raspravljanje o tubenom zahtevu i zahtevu iz meupredloga bilo odvojeno, sud moe da donese meupresudu i da njome najpre odlui o zahtevu koji je istaknut meupredlogom, poto on ima prejudicijelni znaaj za odluku o tubenom zahtevu. U konkretnom sluaju tuilac je podneo zahtev za osudu na inidbu, a potom tokom postupka u podnesku istakao prejudicijelni zahtev za utvrenje da je nepunovaan i bez pravnog dejstva arbitrani sporazum. Prvostepeni sud nije odluivao o incidentnom (prejudicijel- 138 -

PARNINI POSTUPAK nom) zahtevu za utvrenje, niti se o tome izjasnio. Meutim, ovakvim postupanjem prvostepenog suda, a nasuprot navodima albe nije uinjena bitna povreda odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 1. a u vezi lana 330. Zakona o parninom postupku, kao i bitna povreda odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku. Naime, ukoliko se prejudicijelni zahtev za utvrenje shvati kao nesamostalna parnina radnja, pa tuba bude povuena ili odbaena, sud ne moe da odluuje o prejudicijelnom zahtevu za utvrenje. Ukoliko bi se prihvatilo suprotno stanovite da je prejudicijelni zahtev za utvrenje samostalna parnina radnja, redosled raspravljanja o tubenom zahtevu i prejudicijelnom zahtevu za utvrenje odreuje sud. Ovo pogotovo vai u situaciji koja je prisutna u konkretnom sluaju. Naime, mogunost prima facie ocene postojanja i punovanosti arbitranog ugovora od strane dravnog suda najznaajniji je izuzetak od principa nenadlenosti sudova za sporove predviene arbitranim ugovorom, s obzirom da u ovom sluaju sud predstavlja "konkurenciju" arbitrai. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 13602/05 od 26.06.2006. godine)

213.
Tubeni zahtev moe da sadri zahtev za alternativno obavezivanje tuenog samo ako je ugovorom predviena alternativna obligacija, dok procesnim zakonom nije predvieno isticanje vie tubenih zahteva koji su meu sobom u alternativnom odnosu. Iz obrazloenja: Prema lanu 124. Zakona o obligacionim odnosima u dvostranim teretnim ugovorima kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana moe ako nije to drugo odreeno zahtevati ispunjenje obaveze ili pod uslovima predvienim zakonom raskinuti ugovor prostom izjavom ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom sluaju ima prava na naknadu tete. Stoga, u situaciji u kojoj tueni nije u ugovorenom roku platio ugovornu cenu tuilac je mogao da bira da li e raskinuti ugovor o kupoprodaji viljukara zakljuen sa tuenim ili e traiti izvrenje istog uplatom ugovorenog iznosa kupoprodajne cene. U konkretnom sluaju tuilac je formirao tubeni zahtev traei alternativno obavezivanje tuenih na ispunjenje ugovora ili na povraaj predmeta kupoprodajnog ugovora - viljukara uz naknadu za korienje istog u spornom periodu. Pravilno je pri ovakvo formiranom tubenom zahtevu, prvostepeni sud naao da tuilac ne moe istovremeno traiti i izvrenje ugovora i regulisanje pravnih posledica raskida istog povraajem predmeta ugovora. Navedeno bi bilo mogue samo u situaciji u koliko bi ugovorom meu strankama bila ugovorena alternativna obaveza tuenog u smislu lana 403. Zakona o obligacionim odnosima i to tako da je na tuenom bila mogunost izbora koji e predmet od vie alternativnih obaveza izmiriti, odnosno u konkretnom sluaju ukoliko je ugovorena za tuenog kao duniku kupcu mogunost izbora da li e platiti cenu ili vratiti predmet ugovora - viljukar. Kako je meu strankama nesporno da takva alternativna obaveza na strani tuenog nije ugovorena, to je pravilno prvostepeni sud, imajui u vidu navedenu okolnost kao i injenicu da je pravosnano prvotueni obavezan na plaanje iznosa cene, to je predstavljalo i tuioev izbor puta za ostvarenje prava, odluujui o zahtevu za alternativno obavezivanje tuenog, isti odbio, nalazei da alternativna obligacija nije meu strankama ugovorena, te da s toga nema pravnog osnova sa obavezivanje tuenog alternativnim obavezama. Samo ugovaranje takve obaveze u smislu lana 403. Zakona o obligacionim odnosima omoguava tuiocu da takvo obavezivanje trai tubom, a u svakom drugom sluaju u kome takvog sporazuma stranaka nema zahtev tuioca na alternativno obavezivanje po vie obaveza nije osnovano. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 10610/05 od 12.12.2005. godine)
- 139 -

PARNINI POSTUPAK

214.
Da bi egzistirali u okviru iste tube, primarni i eventualni zahtev moraju se meusobno iskljuivati. Iz obrazloenja: albeni navodi tuenog - da je prvostepeni sud pogreno primenio lan 191. Zakona o parninom postupku, iako je tubeni zahtev postavljen alternativno - su neosnovani. U jednoj tubi tuilac moe istai vie zahteva protiv istog tuenog, koji su zahtevi u meusobnoj vezi, tako da predloi da sud usvoji sledei od tih zahteva ako nae da onaj prethodni nije osnovan (primarni zahtev) - lan 191. stav 2. Zakona o parninom postupku. Da bi egzistirali u okviru iste tube, primarni i eventualni zahtev moraju se meusobno iskljuivati. U konkretnom sluaju, zakljuak prvostepenog suda da je tuilac opredelio tubu tako to je postavio i primarni i eventualni zahtev - pravilan je. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, P. 339/2010 od 27.10.2010. godine)

215.
Dva ili vie tubena zahteva, iako su istaknuti u jednoj tubi, ne nalaze se u odnosu primarnog i eventualnih zahteva, ako je za te zahteve odreena razliita vrsta postupka. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je u oalbenom reenju naveo da se nije uputao u raspravljanje i odluivanje o tom delu tubenog zahteva kao eventualnom tubenom zahtevu, jer obaveza odluivanja o eventualnom tubenom zahtevu, u smislu odredbi lana 191. Zakona o parninom postupku, nastaje samo u procesnoj situaciji meritornog odbijanja primarnog tubenog zahteva. Odredbama lana 191. stav 2. Zakona o parninom postupku propisano je da tuilac moe dva ili vie tubenih zahteva u meusobnoj vezi istai u jednoj tubi, i to tako da sud usvoji sledei od tih zahteva, ako nae da onaj koji je ispred njega istaknut nije osnovan. Odredbama stava 3. ovog lana regulisano je da se zahtevi po stavu 2. mogu istai u jednoj tubi samo ako je sud stvarno nadlean za svaki od istaknutih zahteva, i ako je za sve zahteve odreena ista vrsta postupka. U situaciji kada je prvostepeni sud naao da se postupak po zahtevu tuioca za prestanak tuenih kao drutva sprovodi po pravilima vanparninog postupka, bez uputanja u razmatranje da li je ova odluka prvostepenog suda pravilna ili ne, to se u smislu citiranog stava 3. lana 191. Zakona o parninom postupku zahtevi tuioca nisu mogli istai u jednoj tubi, jer za zahteve nije odreena ista vrsta postupka. Stoga se ovi zahtevi tuioca ne nalaze u odnosu primarnog i eventualnog zahteva, kako to pogreno navodi prvostepeni sud u obrazloenju svog reenja. Navedeni zahtevi su samo meusobno uslovljeni, jer odluivanje o zahtevu za istupanje iz tuenih drutava zavisi od prethodne odluke suda da li e naloiti prestanak tuenih drutava likvidacijom, u kom sluaju bi se tuilac kao jedan od osnivaa namirio iz likvidacionog vika. Zato se odluivanje o tom zahtevu pojavljuje kao prethodno pitanje za odluivanje o zahtevu za istupanje iz drutva. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 712/07 od 14.2.2007. godine)
- 140 -

PARNINI POSTUPAK

216.
Ako pravno lice iz inostranstva podnese tubu domaem sudu protiv domaeg lica, domai sud postaje nadlean i za protivtubu domaeg lica uperenu protiv tuioca koji ima sedite u inostranstvu, to znai da je domai sud nadlean da reava o protivtubi ako je nadlean za reavanje o tubi, shodnom primenom pravila o mesnoj nadlenosti, osim ako postoji iskljuiva nadlenost inostranog suda za protivtubeni zahtev. Iz obrazloenja: Zakon o parninom postupku poznaje tri vrste protivtube koneksnu (ako je zahtev protivtube u vezi sa tubenim zahtevom), kompenzacionu (ako se zahtev tube i protivtube mogu prebiti, mada nisu u meusobnoj vezi) i prejudicijelnu (ako se protivtubom trai utvrenje nekog prava ili pravnog odnosa od ijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimino odluka o tubenom zahtevu). Na to upuuje odredba iz lana 192. stav 1. Zakona o parninom postupku. Protivtuba se ne moe podneti ako je za zahtev iz protivtube stvarno nadlean vii sud ili sud druge vrste (lan 192. stav 2. Zakona o parninom postupku). Iz toga sledi zakljuak da se protivtuba moe podneti mada je za nju inae mesno nadlean neki drugi sud. Da li se to pravilo moe protegnuti i na sluaj kada je za zahtev iz protivtube nadlean inostrani sud? Na primer, ako firma iz inostranstva podnese pred naim sudom tubu protiv domaeg lica, da li sud automatski postaje nadlean i za protivtubu domaeg lica uperenu protiv te firme koja ima sedite u inostranstvu? Smatramo da u odsustvu izriite zakonske norme, sudska praksa treba da prihvati stav da je sud nadlean da reava o protivtubi ako je nadlean za reavanje o tubi. Ovaj stav moe se zasnovati na shodnoj primeni pravila o mesnoj nadlenosti. Naime, postoje svi razlozi koji inae govore u prilog proirenju nadlenosti vea ekonominost postupka, izbegavanje kontradiktornih presuda, reavanje svih spornih pitanja meu strankama u jednom postupku, jedinstvena primena zakona na povezana pravna pitanja, itd. Pored toga, argumenti koji govore u korist nadlenosti suda tuenog gube na snazi u situaciji kada se sam tueni (iz protivtube) ve naao pred postupajuim sudom kao tuilac. Treba imati na umu da je u domaoj sudskoj praksi zauzet stav da se tueni podvrgava nadlenosti domaeg suda u pravnoj situaciji u kojoj podnese protivtubu. Tim pre se tuilac podvrgava nadlenosti onog suda pred kojim je podneo tubu o odreenoj pravnoj stvari, pa tueni moe isticati protiv njega pred istim sudom protivtubeni zahtev koji je u vezi sa istom pravnom stvari. Jedino u sluaju da je inostrani sud iskljuivo nadlean za protivtubeni zahtev, trebalo bi odstupiti od ovog pravila, ali to u konkretnom sluaju nije prisutno. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 1573/07 od 19.2.2007. godine)

217.
Zakon o parninom postupku poznaje tri vrste protivtube koneksnu (ako je zahtev protivtube u vezi sa tubenim zahtevom), kompenzacionu (ako se zahtev tube i protivtube mogu prebiti, mada nisu u meusobnoj vezi) i prejudicijelnu (ako se protivtubom trai utvrenje nekog prava ili pravnog odnosa od ijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimino odluka o tubenom zahtevu).
- 141 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Zakon o parninom postupku poznaje tri vrste protivtube koneksnu (ako je zahtev protivtube u vezi sa tubenim zahtevom), kompenzacionu (ako se zahtev tube i protivtube mogu prebiti, mada nisu u meusobnoj vezi) i prejudicijelnu (ako se protivtubom trai utvrenje nekog prava ili pravnog odnosa od ijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimino odluka o tubenom zahtevu). Na to upuuje odredba iz lana 192. stav 1. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 1573/07 od 19.2.2007. godine)

218.
Da li se moe podneti protivtuba ili istai prigovor radi prebijanja samo za sluaj da sud usvoji tubeni zahtev tuioca (eventualna protivtuba, odnosno eventualni prigovor prebijanja)? Prigovor prebijanja se moe istai samo za sluaj da sud usvoji tubeni zahtev, jer taj prigovor ne predstavlja samostalnu parninu radnju. Kada tueni ospori tubeni zahtev i istakne kompenzacioni prigovor za sluaj da tubeni zahtev bude usvojen, onda se prvo raspravlja o tubenom zahtevu. Ako se tubeni zahtev odbije, kompenzacioni prigovor gubi procesni znaaj i o njemu se ne raspravlja niti odluuje, jer se tueni brani ne samo osporavanjem tubenog zahteva, ve i isticanjem ovog prigovora, kao eventualnog odbrambenog sredstva. Tek kad sud nae da je osnovan tubeni zahtev, onda se raspravlja i odluuje o kompenzacionom prigovoru. Meutim, protivtuba predstavlja samostalnu parninu radnju u smislu odredaba lana 192. Zakona o parninom postupku, pa ne moe biti eventualna. Ona moe da sadri i eventualni zahtev, ali samo ukoliko je primarni zahtev postavljen u protivtubi. Po kompenzacionoj protivtubi parnica i dalje tee iako tuilac povue tubu, to je suprotno kod izjavljivanja kompenzacionog prigovora, koji tada gubi procesni znaaj. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

219.
Da li se u steajnom postupku mogu vriti kompenzacije, i to: utvreno potraivanje radnika koje se svrstava u drugi isplatni red sa dugom na ime neisplaenog dela otkupljenog stana? Da li se takva kompenzacija moe sprovesti i pre obezbeenja sredstava za deliminu deobu za celi drugi isplatni red? Zakon o steajnom postupku nije regulisao pitanje kompenzacije. To nedvosmisleno znai da s obzirom da zakon nije kao Zakon o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji predvideo obaveznu zakonsku kompenzaciju, ista nee nastupiti kao posledica pokretanja postupka steaja koji se sprovodi po Zakonu o steajnom postupku. Nema dileme da zakonska obavezna kompenzacija vie ne postoji u steajnom postupku. Razliita su miljenja u pogledu mogunosti kompenzacije po izjavi stranke na osnovu odredaba lana 337. Zakona o obligacionim odnosima, kao i sudske kompenzacije po eventualno istaknutom kompenzacionom prigovoru ili podnetoj kompenzacionoj protivtubi u parnici za utvrenje osporenog potraivanja. Kako kompenzacija predvia mogunost preboja istorodnih meusobnih i dospelih potraivanja, to je oigledno da potraivanja po svom predmetu i karakteristikama moraju biti identina da bi se moglo dozvoliti njihovo gaenje prebojem. Potraiva- 142 -

PARNINI POSTUPAK nja steajnog poverioca u odnosu na steajnog dunika meutim nisu po svom kvalitetu karakteristikama identina sa potraivanjima steajnog dunika od tog poverioca odnosno sa poverioevim dugovanjima. Potraivanja steajnog poverioca dospevaju odmah po pokretanju postupka steaja po samom zakonu bez obzira na dospelost koja bi usledila iz same obligacije. Dugovanja poverioca meutim ne dospevaju automatski pokretanjem postupka steaja, ve prema uslovima iz same obligacije. Razlika je takoe u tome to je potraivanje steajnog dunika prema svom poveriocu naplativo po dospelosti, dok potraivanje steajnog poverioca prema steajnom duniku nije naplativo, ve se isto moe samo utvrditi, a naplata e se izvriti u onom procentu koji bude omoguavala visina deobne mase, prema nacrtu glavne deobe. Stoga, tek poto se utvrdi koji bi se iznos mogao naplatiti od steajnog dunika po nacrtu reenja glavne deobe i samo za taj iznos potraivanja poverilaca i njegova dugovanja bila bi istog kvaliteta naplativa to bi uslovilo mogunost da se u toj fazi i u tako opredeljenom iznosu izvri kompenzacija po izjavi stranke u smislu odredaba Zakona o obligacionim odnosima. I u sudskom postupku bi se po kompenzacionom prigovoru ili protivtubi potraivanja mogla samo utvrditi, to je u skladu i sa injenicom da se u postupku protiv steajnog dunika mogu samo utvrivati potraivanja, a ne i obavezivati steajni dunik na isplatu istih. Do preboja tako utvrenih potraivanja takoe bi moglo doi tek kada u glavnoj deobi bude utvreno u kom iznosu se poverilac moe naplatiti od steajnog dunika i samo za tako ogranieni iznos. Preboj izvren pre glavne deobe i u iznosu koji je vei od iznosa kojim se taj poverilac prema nacrtu glavne deobe mogao naplatiti doveo bi do pogodovanja tog poverioca u odnosu na druge poverioce istog isplatnog reda i viih isplatnih redova, jer bi ekonomski efekat bio jednak naplaivanju u visini prebojem ugaenog dugovanja. Time bi poverilac koji je istovremeno i dunik bio pogodovan u odnosu na druge poverioce koji nisu istovremeno i dunici steajnog dunika, a za to nema zakonskog osnova. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09.i 7. i 14.11.2006. godine)

PREINAENJE TUBE (lan 199 - 201. ZPP)

220.
Snienje tubenog zahteva se ne moe smatrati preinaenjem tube. Iz obrazlozenja: U konkretnom sluaju, opredeljujui tubeni zahtev na predmetni nain tuilac nije preinaio tubu u smislu zakonom predvienih mogunosti (lan 194. Zakona o parninom postupku) jer je u prvobitno opredeljenom tubenom zahtevu traio obavezivanje tuenog na plaanje vieg iznosa od konano traenog. Stoga nije dolo ni do preinaenja tube poveanjem zahteva, niti dodavanjem drugog zahteva uz ve postojei niti promenom postojeeg zahteva. Naprotiv, zahtev tuioca za novano obavezivanje tuenog u konano opredeljenom iznosu je nii od ranije opredeljenog iznosa, pa stoga - shodno izriitim odredbama lana 194. Zakona - to snienje zahteva ne moe da se smatra preinaenjem tube. Promena pravnog osnova po kome tuilac trai isplatu oznaenog iznosa ne
- 143 -

PARNINI POSTUPAK znai preinaenje tube, a, osim toga, sud naznaenim pravnim osnovom i nije vezan (shodno odredbama lana 187. stav 4. Zakona). Zbog toga nisu osnovani albeni navodi da sud o konano opredeljenom tubenom zahtevu nije mogao raspravljati jer tueni nije bio saglasan sa preinaenjem tube. U konkretnoj situaciji ne radi se o preinaenju tube i pravilno je prvostepeni sud o snienom tubenom zahtevu odluivao. I prvobitni zahtev kao i konano opredeljeni zahtev injenini osnov ima u ugovoru parninih stranaka i aneksu navedenog ugovora, pa stoga nisu osnovani albeni navodi koji ukazuju na apsolutno bitne povrede pri postupanju suda odluivanjem o konano opredeljenom zahtevu niem od prvobitno opredeljenog. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 8769/10(1) od 3.03.2011. godine)

221.
Da li u izreku presude treba unositi reenja koja su objavljena na roitu i protiv kojih nije dozvoljena posebna alba (npr. reenje kojim se na raspravnom zapisniku odbija preinaenje tube) ili je dovoljno samo obrazloiti razlog donoenja reenja protiv kojih nije dozvoljena posebna alba? lanom 343. stav 2. Zakona o parninom postupku koji je vaio do 22. februara 2005. godine, predvieno je da se reenja koja se na roitu objavljuju dostavljaju strankama u overenom prepisu, samo ako je protiv tog reenja dozvoljena posebna alba ili ako se na osnovu reenja moe odmah traiti izvrenje ili ako to zahteva upravljanje parnicom. Stavom 4. istog lana predvieno je da kad se reenje ne dostavlja pismeno, ono prema strankama ima dejstvo im je objavljeno. Identino reenje sadri i lan 350. st. 2. i 4. novog Zakona o parninom postupku koji je poeo da se primenjuje od 23. februara 2005. godine. Imajui u vidu citirane odredbe Zakona o parninom postupku, reenja koja su objavljena na roitu, a protiv kojih nije dozvoljena posebna alba nije potrebno unositi u izreku presude, ve je dovoljno samo obrazloiti razloge donoenja navedenog reenja u obrazloenju iste. U pogledu reenja kojim se odbija preinaenje tube, potrebno je ukazati na razliku odredaba Zakona o parninom postupku vaeeg do 22. februara 2005. godine, i novog Zakona o parninom postupku koji je od 23. februara 2005. godine poeo da se primenjuje. Prema odredbama lana 190. stav 8. Zakona o parninom postupku koji se primenjivao do 22. februara 2005. godine, predvieno je da protiv reenja kojim se usvaja preinaenje tube nije dozvoljena posebna alba. Imajui u vidu citirane odredbe lana 343. st. 2. i 4. istog zakona, nije postojala zakonska obaveza da se reenje kojim se usvaja preinaenje tube dostavlja strankama u pismenom otpravku, a to znai da nije bilo potrebe ni da se u izreku presude unosi reenje kojim se usvaja preinaenje tube, jer na isto nije bila dozvoljena posebna alba. Kako je shodno lanu 378. Zakona o parninom postupku koji je bio u primeni do 22. februara 2005. godine, kao osnovni princip usvojeno da je protiv reenja prvostepenog suda dozvoljena alba, ako u istom zakonu nije odreeno da alba nije dozvoljena, to je protiv reenja kojim se odbija preinaenje tube za vreme vaenja navedenog zakona bila dozvoljena posebna alba, jer citiranim odredbama lana 190. stav 8. nije bila iskljuena mogunost podnoenja iste. Kako je protiv reenja kojim se odbija preinaenje tube bila dozvoljena posebna alba, to je sud bio duan da strankama dostavi i pismeni otpravak obrazloenog reenja o odbijanju preinaenja u smislu lana 345. istog zakona. Stoga iako sva reenja koja se donose na roitu objavljuje predsednik vea, po Zakonu o parninom postupku je postojala obaveza dostava pismenog prepisa reenja kojim se odbija preinaenje tu- 144 -

PARNINI POSTUPAK be sa obrazloenjem istog, jer je protiv navedenog reenja bila dozvoljena posebna alba. Rok za albu na navedeno reenje tekao je od dana dostave pismenog otpravka reenja. Stoga je sud na samom roitu mogao na zapisnik izdiktirati reenje i kratko obrazloenje, te dostavom zapisnika, dostaviti strankama pismeni otpravak reenja u kom sluaju bi rok za dozvoljenu posebnu albu na navedeno reenje o odbijanju preinaenja tekao od dana prijema navedenog zapisnika sa roita sa reenjem. Ukoliko nije postupljeno na navedeni nain, bilo je potrebno uraditi posebni otpravak reenja i dostaviti strankama. U suprotnom u izreku presude pored odluke o glavnoj stvari i sporednim trabinama, bilo je potrebno da sud unese i reenje kojim ne dozvoljava preinaenje jer je na isto dozvoljena posebna alba, pa je ak i tuilac koji je u celosti uspeo u sporu (tubeni zahtev prvobitno opredeljen usvojen u celosti) imao prava i mogunosti da se ali na navedeno reenje kojim mu se odbija da dozvoli preinaenje tube. U tim situacijama reenja je proizvodilo dejstvo od trenutka kada je saopteno, objavljeno na roitu, a rok za albu je tekao od prijema pismenog otpravka reenja. Novim Zakonom o parninom postupku ija je primena poela 23. februara 2005. godine, u lanu 193. stav 7. je predvieno da protiv reenja kojim se doputa ili odbija preinaenje tube nije dozvoljena posebna alba. Kako shodno navedenom lanu, sada ni na reenje kojim se odbija preinaenje tube nije dozvoljena posebna alba, jer je to citiranim odredbama izriito iskljueno, to vie nema obaveze iz lana 350. stav 2. Zakona o parninom postupku da se stranci dostavlja overeni prepis navedenog reenja uz obavezu obrazloenja u smislu lana 352. stav 1. Zakona o parninom postupku, ve navedeno reenje shodno lanu 350. stav 4. novog Zakona o parninom postupku ima dejstvo prema strankama, im je objavljeno na roitu. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

222.
Izmeu tuioca kao kupca i tuenog kao prodavca zakljuen je ugovor o kupoprodaji odreene robe. Tuilac (kupac) je postavio tubeni zahtev kojim trai da se utvrdi da je tuilac vlasnik odreene koliine robe po navedenom ugovoru, to je tueni (prodavac) duan da trpi. U toku spora tuilac je preinaio tubu, tako to se pored navedenog zahteva traio i isporuku predmetne robe. Tueni je u toku postupka, nakon preinaenja tube, istakao prigovor zastarelosti u pogledu zahteva za isporuku robe (kondemnatorni zahtev). Kako ceniti prigovor zastarelosti, odnosno kako raunati rokove zastarelosti? Da li u odnosu na momenat kada je postavljen prvobitni tubeni zahtev ili u odnosu na momenat kada je preinaen tubeni zahtev? U sluaju preinaenja tube promenom istovetnosti zahteva, poveanjem postojeeg ili isticanjem drugog zahteva uz postojei, prilikom odluivanja o prigovoru zastarelosti u odnosu na preinaenu tubu bitan je datum kada je tuba preinaena pod uslovom da je tueni pristao na preinaenje ili je ono dozvoljeno po odluci suda. U konkretnom sluaju treba imati u vidu da je prvobitno postavljeni tubeni zahtev stvarno-pravni zahtev. Stvarno pravni zahtevi ne zastarevaju nego zastarevaju samo obligaciona prava. Ukoliko je osnovan tubeni zahtev za utvrivanje stvarnih prava, onda iz tog utvrenja proizlazi pravo vlasnika da mu se stvar preda. U tom sluaju se ne mogu primeniti odredbe o zastarelosti. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)
- 145 -

PARNINI POSTUPAK

223.
Promena pravnog osnova potraivanja, na koje se odnosi tubeni zahtev, ne predstavlja objektivno preinaenje tube, ve sud odluuje o potraivanju po novooznaenom pravnom osnovu, a u prvobitno opredeljenoj visini. Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima, predmet tubenog zahteva je prvobitno bio tuioevo potraivanje iznosa od 338.655,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom poev od 25. decembra 2000. godine, na ime obraunate zatezne kamate za period docnje tuenog u ispunjenju svoje obaveze. U toku postupka tuilac je promenio pravni osnov svog potraivanja iznosei da ne trai obraunatu zateznu kamatu za period tuenikove docnje u izvrenju, jer je tueni bio dunik nenovane obaveze, ve da trai naknadu tete prouzrokovane neblagovremenim izvrenjem ugovorne obaveze, a ne opredeljujui u tom podnesku, niti kasnije u toku postupka do zakljuenja glavne rasprave koji iznos po osnovu naknade tete trai. Shodno tome pravilno je prvostepeni sud, donosei reenje o ispravci, u skladu sa nalogom vieg suda odluio o tubenom zahtevu u visini prvobitno opredeljenog zahteva od 338.655,00 dinara, jer promena pravnog osnova potraivanja saglasno lanu 194. stav 3. Zakona o parninom postupku ne predstavlja preinaenje prvobitno postavljenog tubenog zahteva. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 1823/06 od 24.05.2006. godine)

224.
Raspravno naelo obavezuje sud da tuenom ostavi dovoljno vremena za pripremanje radi raspravljanja o preinaenoj tubi. Iz obrazloenja: Osnovano se albom tuenog ukazuje da je u prvostepenom postupku uinjena bitna povreda iz lana 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/04), s obzirom da postupanjem protivno lanu 193. stav 4. u vezi lana 194. st. 1. i 2. Zakona o parninom postupku prvostepeni sud nije omoguio tuenom da raspravlja pred sudom. Tueni je strani dravljanin sa prebivalitem i efektivnim boravkom van teritorije Srbije, pa je prvostepeni sud, iako se poveanju tubenog zahteva i postojanju novih zahteva uz postojee koji proistiu iz istog injeninog osnova tueni ne moe protiviti, bio duan da odlui o ovakvom preinaenju tube i potom kad dozvoli preinaenje (samo pod uslovom da je za sve zahteve i stvarno nadlean) ostavi tuenom vreme da se moe pripremiti za raspravljanje po preinaenoj tubi ukoliko za to nije imao dovoljno vremena. Podnesak kojim je tuba preinaena uruen je punomoniku tuenog 3. oktobra 2005. godine, zahtev punomonika tuenog od 7. oktobra 2005. godine za ostavljanje primerenog roka za izjanjenje sud nije prihvatio, o preinaenju tube nije odluio, a glavnu raspravu je odrao i zakljuio je 7. oktobra 2005. godine. Zato se albom tuenog osnovano ukazuje da je ovakva povreda postupka iz lana 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku uticala na zakonitost i pravilnost pobijane presude jer tuenom nije omogueno da raspravlja pred sudom. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, G. 40/2006 od 8.06.2006. godine)
- 146 -

PARNINI POSTUPAK

225.
Preinaenje tube ne predstavlja promena vrste radova koje izvoa mora preduzeti radi otklanjanja nedostataka na graevini uoenih u garantnom roku i zahtev za otklanjanje njihovo otklanjanje. Iz obrazloenja: albeni navodi da je tuilac prekludiran u pravu da trai hidroizolaciju krova jer tako navedeni zahtev nije postavio u prvobitno opredeljenoj tubi (ve tek zahtevom od 07.12.2001. godine) ve tek preinaenjem tube, dodavanjem ovog zahteva - nisu osnovani. Jasnim definisanjem nedostataka koji su uoeni pri pregledu pre isteka garantnog roka, a koji su se prema zapisniku odnosili na prokinjavanje u svim stanovima, tuilac je podnoenjem tube u roku od godinu dana od dana konstatovanja navedenih nedostataka, obezbedio odn. zadrao prava da trai njihovo otklanjanje. U toku postupka je samo izvrio drugaije definisanje radova koje je potrebno izvesti, da bi se navedeni nedostaci otklonili, to mu u trenutku njihovog uoavanja, kao i podnoenja tube, nije moralo biti ni poznato, jer su radovi takve prirode da se tek pregledom od strane strunjaka - u konkretnom sluaju komisije vetaka - moglo utvrditi koji su radovi potrebni da bi se trajno i kvalitetno otklonili blagovremeno uoeni. Ovakvo stanovite prvostepenog suda kao pravilno prihvata i ovaj sud. Iz tih razloga nisu osnovani albeni navodi (da je tuba preinaena podneskom od 07.12.2001. godine, te da je to uinjeno po prekluziji prava tuioca na otklanjanje navedenih nedostataka), jer je navedenim podneskom samo definisano koji su radovi potrebni za otklanjanje blagovremeno uoenih nedostataka koji su kao takvi pojavili u toku trajanja garantnog roka i za koje je blagovremeno pokrenut sudski postupak radi otklanjanja. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 840/2011(1) od 24.02.2011. godine)

226.
Za subjektivno preinaenje tube nuna je saglasnost tuenog koji se upustio u raspravljanje. Meutim, ako je u pitanju objektivno preinaenje - sud ga moe dozvoliti i ako se tueni tome protivi. Iz obrazloenja: Relevantna odredba: Kada se radi o objektivnom preinaenju tube, u smislu lana 194. Zakona o parninom postupku - promenom istovetnosti zahteva, poveanjem postojeeg ili isticanjem drugog zahteva uz postojei, mogue je da sud dozvoli to preinaenje iako se tueni tome protivi - lan 193. stav 2. Zakona o parninom postupku. U odnosu na subjektivno preinaenje takva mogunost nije predviena. Relevantna odredba: Za promenu stranaka neophodna je saglasnost odreenih lica lan 195. Zakona o parninom postupku. To je i razumljivo, imajui u vidu dejstvo takvog stupanja u parnicu tj. imajui u vidu da je procesno-pravni odnos zasnovan izmeu stranaka podnoenjem tube odn. poetkom toka parnice. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 1916/10 od 27.05.2010. godine)
- 147 -

PARNINI POSTUPAK

227.
Nakon to se tueni upusti u raspravljanje, njegova saglasnost je nuna za povlaenje tube, ali i za promenu stranke u parnici, promenom tuioca ili tuenog. Iz obrazloenja: Za sluaj povlaenja tube bitno je uputanje tuenog u raspravljanje. U toj situaciji je neophodna saglasnost tuenog za povlaenje tube. Takoe, nakon uputanja tuenog u raspravljanje potrebna je njegova saglasnost i za promenu tuenog i za promenu tuioca, a time za ocenu postojanja uslova za preinaenje tube koje se u teoriji naziva "subjektivno preinaenje", sa svim posledicama iz lana 195. stav 4. Zakona o parninom postupku (" Lice koje stupa u parnicu na mesto stranke, mora je primiti u onom stanju u kakvom se ona nalazila u trenutku kada u nju stupa. To se odnosi na dejstvo pokretanjem tube u odnosu na rokove za podnoenje tube, za zastarelost, na dejstvo u vezi sa neurednom tubom, u vezi sa dokaznim predlozima i dr"). (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 1916/10 (1) od 27.05.2010. godine)

POVLAENJE TUBE (lan 202. ZPP)

228.
Bez obzira to se u drugom postupku tuilac obavezao tuenom da e tubu povui, sud mora da postupa po tubi sve dok ona postoji, jer sem zakonom propisanih izuzetaka, u parninom postupku procesni sporazumi nisu dozvoljeni i nemaju pravno dejstvo. Iz obrazloenja: Svoju odluku prvostepeni sud je zasnovao na injenici da je pred istim sudom doneto pravnosnano reenje o deobi zaostavtine imenovanog pokojnog, te da su se stranke u tom postupku (po okonanju postupka deobe) saglasile da nemaju jedni prema drugima bilo kakva potraivanja, kao i da su postigle sporazum o povlaenju tube i protivtube u ovoj parnici. Zbog toga, dakle, nema uslova za dalje voenje parnice. Ne moe se prihvatiti kao pravilan ovakav zakljuak prvostepenog suda, jer je - i pored injenice da su stranke u vanparninom postupku deobe suvlasnike imovine postigle dogovor o deobi nepokretnosti i regulisale nain njihovog daljeg korienja, kao i dogovor u pogledu povlaenja tube tj. protivtube u ovoj parnici - takav dogovor ne moe obavezivati sud u ovoj parnici. Stranke u ovom sporu imaju mogunost da prema svojoj volji odlue o egzistenciji tubenog, odnosno protivtubenog zahteva. Imenovani tueni je shodno tome izvrio povlaenje protivtube. Tuba u ovoj parnici nije povuena, pa se, stoga, osnovano albom ukazuje na pogreno i nepotpuno utvreno injenino stanje, te pogrenu primenu materijalnog prava, poto prethodno voenim postupkom radi deobe imovine nije bilo odlueno o deobi one imovine za koju nije utvreno da predstavlja zaostavtinu prethodnika stranaka. (Iz reenja Apelacionog suda u Beogradu, G. 10304/10 od 21.06.2010. godine)
- 148 -

PARNINI POSTUPAK

229.
Ukoliko se tueni izriito, u roku od 15 dana od prijema podneska kojim se tuba povlai, ne usprotivi povlaenju - smatrae se da ga je prihvatio po samom zakonu. Iz obrazloenja: Stavom drugim izreke je prvostepeni sud pravilno konstatovao da je tuba povuena u delu tubenog zahteva koji se odnosi na utvrenje razlunog prava. Naime, prema stanju u spisima, tuilac je svojim podneskom povukao tubu u ovom delu naknadno opredeljenog zahteva, a tueni se izriito protivio preinaenju tube dodavanjem zahteva za utvrenje razlunog prava uz postojei zahtev za utvrenje novanog potraivanja, a nije se, u zakonom predvienom roku od 15 dana, protivio navedenom povlaenju. Tako su nastupile posledice iz lana 193. Zakona o parninom postupku, a prvostepeni sud je pravilno konstatovao da je tuba u tom delu povuena. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, P. 2419/10(1) od 25.03.2010. godine)

230.
Za povlaenje predloga za izvrenje, uinjenog posle izjavljivanja blagovremenog, dozvoljenog i potpunog prigovora od strane izvrnog dunika (povlaenje tube), neophodan je pristanak protivne strane (dunika, sada tuenog), jer se ona upustila u raspravljanje, ime su se stekli uslovi da se postupak nastavi po pravilima parninog postupka. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud, umesto da oceni blagovremenost, dozvoljenost i potpunost navedenog prigovora i - u zavisnosti od toga - da reenje o izvrenju u delu kojim je odreeno izvrenje stavi van snage i ukine sprovedene radnje, a predmet dostavi parninom odeljenju nadlenog suda ili isti eventualno odbaci (ako nije blagovremen, dozvoljen ili potpun), prigovor dostavlja poveriocu. Ovaj zatim podneskom delimino povlai predlog, na osnovu ega prvostepeni sud oigledno donosi pobijano reenje. Ovakvo postupanje prvostepenog suda nije pravilno. Naime, reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave moe se prinudno sprovoditi tek nakon njegove pravnosnanosti, a izjavljivanje blagovremenog, dozvoljenog i potpunog prigovora spreava pravnosnanost ovog reenja. Osim toga, nakon izjavljivanja blagovremenog, dozvoljenog i potpunog prigovora, za povlaenje predloga za izvrenje odn. tube, potrebna je saglasnost izvrnog dunika, jer se izjavljivanje prigovora ima smatrati uputanjem u raspravljanje, zbog ega je, saglasno lanu 196. Zakona o parninom postupku, za povlaenje potrebna saglasnost protivne strane. Ovo sve imajui u vidu da se, nakon izjavljivanja prigovora, postupak nastavlja po odredbama istog zakona. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, I. 1637/10 od 27.05.2010. godine)
- 149 -

PARNINI POSTUPAK POSTOJANJE PARNICE LITISPENDENCIJA (lan 203. i 204. ZPP)

231.
U situaciji kada je zahtev po kome ve tee parnica sa kojom je tueni upoznat istaknut kao prigovor prebijanja u drugom postupku, koji se vodi izmeu istih parninih stranaka, a po tubi ovde tuenog, za osnovanost prigovora litispendencije bitno je koja je parnica pre pokrenuta da li po tubi ili po kompenzacionom progovoru. Iz obrazloenja: Nisu osnovani albeni navodi da je prvostepeni sud bio duan da po prigovoru tuenog (da meu istim strankama u pogledu istog zahteva tee parnica pred Trgovinskim sudom u K...) - tubu tuioca odbaci primenom lana 197. st. 3. i 4. Zakona o parninom postupku. Bitna povreda odredaba parninog postupka uvek postoji ako je odlueno o zahtevu o kome je ve ranije pravnosnano presueno ili o kome je ve zakljueno sudsko poravnanje ili o zahtevu po kome ve tee parnica - lan 361. stav 2. taka 10. Zakona o parninom postupku. Parnica poinje da tee dostavljanjem tube tuenom - lan 197. stav 1. Zakona o parninom postupku. U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka parnica poinje da tee od asa kada je o tom zahtevu obavetena protivna stranka - lan 197. stav 2. Zakona o parninom postupku. U konkretnom sluaju, prigovor prebijanja istaknut je u toku postupku koji se vodi pred Trgovinskim sudom u K... u kome, u kome ovde tuilac, ima procesni poloaj tuenog. Prigovor je istaknut nakon to je poela da tee parnica u predmetnom postupku, imajui u vidu da je ovde tueni tubu tuioca primio 19.02.2009. godine, a da je prigovor prebijanja u postupku koji se vodi pred Trgovinskim sudom u K... po tubi ovde tuenog istaknut 27.02.2009. godine, te da je istog datuma sa istaknutim prigovorom bio upoznat i ovde tueni, pa je u odnosu na njega u pogledu istaknutog prigovora prebijanja parnica poela da tee od momenta kada je on - shodno lanu 197. stav 2. Zakona o parninom postupku - o tom zahtevu obaveten (27.02.2009. godine). Iz toga sledi da je u pogledu tog zahteva ve tekla parnica u predmetnom postupku po tubi ovde tuioca, te da u tom sluaju nema osnova za prigovor litispedencije u ovom postupku, jer je u pogledu tog zahteva parnica poela da tee pred Trgovinskim sudom u S... pre nego to je istaknut prigovor prebijanja u postupku pred Trgovinskim sudom u K...Tuenom ostaje mogunost da takav prigovor istakne u postupku koji vodi kao tuilac pred Trgovinskim sudom u K... i o istom e odluivati taj sud. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, P. 3465/2010 od 24.11.2010. godine)

232.
Nema identiteta zahteva radi utvrivanja potraivanja osporenog u postupku likvidacije (steaja) nad tuenim sa kondemnatornim zahtevom u sporu za isplatu novanog potraivanja, o kome meu strankama parnica tee pre pokretanja postupka likvidacije (steaja).
- 150 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Pred Trgovinskim sudom poverioci osporenih potraivanja u postupku likvidacije nad tuenim, pokrenuli su parnice radi utvrivanja osporenog potraivanja. Tuioci su na parnicu upueni zakljukom prvostepenog suda, donetim u postupku likvidacije nad tuenim, kojim je odlueno da poverioci ija su potraivanja osporena, mogu u roku od 8 dana od prijema zakljuka podneti tubu sudu pred kojim se vodi postupak likvidacije. Tueni je istakao prigovor da o istom zahtevu meu strankama tee parnica u postupku radi isplate osporenog potraivanja. O istaknutom prigovoru da o istom zahtevu meu strankama tee parnica, postoji razliito postupanje prvostepenog suda. Prema izraenom stavu da o istom zahtevu tee parnica u jednom broju predmeta tube su odbaene na osnovu lana 197. Zakona o parninom postupku. Razlog niestepenog suda za postojanje procesne smetnje iz ove zakonske odredbe za donoenje odluke o samom zahtevu je okolnost to zahtev za isplatu osporenog potraivanja u parnici pokrenutoj pre pokretanja postupka likvidacije (steaja) nad tuenim sadri u sebi i zahtev za utvrivanje postojanja osporenog potraivanja. Odredbom lana 96. Zakona o steajnom postupku, na osnovu koga su tuioci, poverioci osporenih potraivanja, pokrenuli parnice pred prvostepenim sudom propisano je da poverilac ije je potraivanje osporeno upuuje se na parnicu radi utvrivanja osporenog potraivanja, koju moe da pokrene u roku od 8 dana od dana prijema zakljuka iz lana 94. istog zakona. Postupak o osporenom potraivanju o kome tee parnica u vreme pokretanja steajnog postupka regulisan je odredbom lana 97. Zakona o steajnom postupku. Ova odredba propisuje da ako u vreme pokretanja steajnog postupka tee parnica o potraivanju, steajni upravnik e preuzeti parnicu u stanju u kome se ona nalazi u trenutku pokretanja steajnog postupka. Stavom dva iste odredbe propisano je da ako se parnica iz stava jedan lana ne vodi pred steajnim sudom, sud pred kojim se vodi parnica e prekinuti postupak, a po stavljanju predloga za nastavak postupka oglasie se nenadlenim i predmet ustupiti steajnom sudu. Protiv reenja o ustupanju predmeta nije doputena alba. Podnoenjem tube radi utvrivanja osporenog potraivanja shodno lanu 96. Zakona o steajnom postupku, na osnovu zakljuka suda donetog u postupku likvidacije, stranka ne bi mogla da trpi tetne posledice za preduzetu radnju na koju je upuena odlukom suda. Sporno pravno pitanje da li o zahtevu radi utvrivanja osporenog potraivanja tee parnica treba ceniti prema tome kako zahtev glasi u pokrenutoj parnici i u parnici u kojoj su tuioci pre pokretanja postupka likvidacije traili isplatu osporenog potraivanja, a koja i dalje postoji meu strankama. Ne bi se mogao prihvatiti razlog da zahtev za ispunjenje obaveze sadri u sebi i zahtev za utvrivanje odnosa iz koga je nastala obaveza. Da su tuioci pre otvaranja postupka likvidacije nad tuenim istom tubom traili utvrivanje postojanja potraivanja i isplatu potraivanja koje je dospelo, sud bi tubu u delu zahteva za utvrivanje postojanja potraivanja odbacio kao nedozvoljenu. Utvrivanje injenica od kojih zavisi postojanje pravnog odnosa iz koga se trai ispunjenje obaveze, ne znai da zahtev za ispunjenje u sebi sadri i zahtev za utvrenje. Zahtev da se utvrdi postojanje prava moe se istai tubom za utvrenje kada su za to ispunjeni razlozi propisani odredbom lana 188. Zakona o parninom postupku. Usled nastale injenice otvaranja postupka likvidacije (steaja) nad tuenim, tuilac bi u parnici koja postoji u vreme pokretanja postupka likvidacije, a u kojoj je traio isplatu potraivanja, morao da preinai tubu promenom istovetnosti tubenog zahteva, tako to bi traio utvrivanje postojanja potraivanja. Za osnovanost prigovora da o istom zahtevu meu strankama tee parnica pored postojanja identiteta stranaka, potrebno je da se ispuni i drugi zakonom propisani uslov - identitet zahteva. Iz iznetih razloga, ne postoji identitet zahteva u pokrenutim parnicama sa kondemnatornim zahtevom u postupcima za isplatu novanog potraivanja o kome postoji parnica meu strankama pre pokretanja postupka likvidacije (steaja). Zbog nepostojanja identiteta zahteva, nije od znaaja to tuioci, poverioci osporenih potraivanja nisu postupili po odredbi lana 97. Zakona o steajnom postupku. Podnoenje tube na osnovu lana 96. istog zakona u skladu sa zakljukom prvostepenog suda, ne bi predstavljalo procesnu smetnju za donoenje odluke o samom zahtevu. (Pravno shvatanje Graanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvreno na sednici odranoj 23.01.2007. godine)
- 151 -

PARNINI POSTUPAK

233.
Tuba sa kondemnatornim tubenim zahtevom u sebi uvek sadri i zahtev za utvrenje postojanja obaveze. Kada je postupak po tubi sa kondemnatornim tubenim zahtevom prekinut zbog otvaranja steaja nad tuenim, a tuioevo potraivanje u steaju bude osporeno, poverilac utvrenje osporenog potraivanja mora ostvariti tako to e predloiti nastavak prekinutog parninog postupka u odnosu na deo tubenog zahteva za utvrenje potraivanja. Ukoliko tuilac predloi nastavak postupka koji je u prekidu, ali ne odustane od kondemnatornog zahteva, odnosno od zahteva za obavezivanje tuenog na izvrenje odreene obaveze, sud e (nakon to utvrdi da su ispunjeni uslovi za nastavak postupka) u nastavljenom postupku meritorno odluiti o delu tubenog zahteva koji se odnosi na utvrenje postojanja potraivanja, a odbacie tubu u delu tubenog zahteva kojim je traeno obavezivanje tuenog. Ukoliko je poverilac, postupajui po uputu steajnog organa, podneo novu tubu (umesto da predloi nastavak prekinutog postupka), ista se ne moe automatski smatrati predlogom za nastavak ranije zapoetog postupka po kondemnatornoj tubi, koji je u prekidu. Ako je takvu tubu podnela stranka koja ima punomonika advokata sud e je odmah odbaciti, zbog litispendencije. Ako je pak tubu podnela stranka koja nema punomonika advokata, sud e je pozvati da se izjasni da li je njena namera bila da pokrene novi postupak ili da nastavi ve zapoeti postupak, koji je u prekidu. Ukoliko se stranka izjasni da je njena namera bila da se nastavi postupak koji je u prekidu, onda e dalje postupanje suda zavisiti od toga da li se nastavak postupka predlae samo u delu tubenog zahteva za utvrenje ili u odnosu na celokupni prvobitno postavljeni tubeni zahtev. Ukoliko se stranka izjasni da se radi o novoj tubi, sud e takvu tubu odbaciti, zbog litispendencije. Iz obrazloenja: Tuba sa kondemnatornim tubenim zahtevom podnosi se kada je obaveza za inidbu dospela, pa nema potrebe niti je, shodno lanu 188. Zakona o parninom postupku, dozvoljeno da se zahtev za utvrenje takve obaveze postavi kao posebni tubeni zahtev. Meutim, radi donoenja odluke po zahtevu za obavezivanje, sud prethodno mora reiti pitanje postojanja navedene obaveze, potom i ako utvrdi da ta obaveza postoji i pitanje njene dospelosti, pa ako je obaveza dospela onda se tueni moe obavezati na izvrenje iste. Iz navedenog proizlazi da je zahtev za utvrenje po obimu ui od zahteva za obavezivanje, kao i da je istovremeno sadran u njemu. Navedeni zahtevi stoga nisu identini, ve je jedan sadran u drugom, a to je posledica pravne prirode samog zahteva. U prilog ovom shvatanju ukazuje i injenica da se u sluaju pravnosnanog okonanja spora po zahtevu za kondemnaciju, ne moe uspeno podneti nova tuba sa zahtevom za utvrenje iste obaveze izmeu istih stranaka, jer bi se radilo o pravnosnano presuenoj stvari. Otvaranjem steajnog postupka, obavezivanje steajnog dunika na izvrenje vie nije dozvoljeno, s obzirom da je steaj generalna egzekucija u kojoj se utvrene obaveze poveriocima isplauju po sili zakona i po donetom reenju o glavnoj deobi u skladu sa uslovima iz istog. Poverioci ija potraivanja nisu utvrena u steajnom postupku upuuju se da postojanje svog potraivanja utvrde u parnici (lan 127. stav 1. Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji odnosno lan 96. stav 1. Zakona o steajnom postupku). Oni poverioci koji su pre otvaranja steajnog postupka ve zapoeli parnine postupke protiv sada steajnog dunika nalaze se u sledeoj procesnoj situaciji. Obaveza dunika bila je dospela ve u momentu podnoenja tube, te je stoga prvobitno postavljeni tubeni zahtev bio kondemnatoran. U
- 152 -

PARNINI POSTUPAK toku trajanja parninog postupka po kondemnatornom zahtevu, usled otvaranja steaja nad tuenim, dolo je do promene okolnosti koje su uslovile nemogunost pojedinanog izvrenja po kondemnatornom zahtevu, odnosno odloenu mogunost izvrenja svih obaveza tuenog (kako onih po kojima je postupak u toku, tako i pravnosnano utvrenih potraivanja), jer e tek na roitu za glavnu deobu moi da se utvrdi u kom procentu e poverioci moi da se namire iz steajne mase. Stoga se nakon otvaranja steajnog postupka (shodno lanu 127. Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji odnosno 96. Zakona o steajnom postupku) dunik ne moe vie obavezati na odreenu inidbu, jer otvaranjem steaja postaje neizvesna mogunost izvrenja obaveze, ve se samo moe utvrditi postojanje navedene obaveze. Navedeno dalje znai da poverilac ije je potraivanje u steajnom postupku osporeno, u parninom postupku mora ishodovati utvrujuu presudu. Stoga e on svoje pravo na utvrenje osporenog potraivanja ostvariti nastavkom parninog postupka koji je u prekidu, ali samo u odnosu na deo zahteva za utvrenje, o kome e sud meritorno odluiti. Kada steajni poverilac uput steajnih organa dat u smislu lana 127. Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji odnosno 96. Zakona o steajnom postupku, protumai kao obavezu podnoenja nove tube, iako ve tee parnica izmeu istih stranaka i u vezi sa istim potraivanjem sa kondemnatornim tubenim zahtevom, a po kojoj je postupak u prekidu, tada parnina stranka moe imati razliit procesni poloaj u zavisnosti od toga da li ima punomonika advokata ili ne. Ukoliko se radi o parninoj stranci zastupanoj od strane punomonika advokata, parnini sud nema mogunosti da ispituje pravu volju parnine stranke prilikom podnoenja nove tube, nego mora postupiti u skladu sa lanom 103. st. 1. i 6. Zakona o parninom postupku. Sa druge strane ukoliko se radi o tuiocu koji nema punomonika advokata parnini sud e biti ovlaen da u skladu sa lanom 103. s. 1. i 2. ispita da li je prava namera poverioca, odnosno tuioca bila u sutini da mu se utvrdi potraivanje koje je ve sadrano u prethodno postavljenom kondemnatornom tubenom zahtevu, a u parnici koja je u prekidu. Kada poverilac u nastavljenom postupku ostane pri prvobitno postavljenom tubenom zahtevu za kondemnaciju, sud e takvu tubu odbaciti u delu tubenog zahteva kojim se trai obavezivanje tuenog (jer je ista nedozvoljena shodno lanu 127. Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji odnosno lanu 96. stav 1. Zakona o steajnom postupku), dok e o delu tubenog zahteva za utvrenje, meritorno odluiti. Kada se poverilac (nakon poziva suda da se o tome izjasni) izjasni da novo podneta tuba ne predstavlja predlog za nastavak prekinutog postupka, ve novu tubu, sud e takvu tubu odbaciti, zbog litispendencije, a u smislu lana 197. Zakona o parninom postupku. (Pravno shvatanje usvojeno na sednici svih sudija Vieg trgovinskog suda od 3.11.2005. godine)

234.
Ovlaenje suda da o prigovoru da parnica tee odlui u fazi prethodnog ispitivanja tube, bez obaveze odravanja pripremnog roita, ne oslobaa ga obaveze utvrivanja relevantnih injenica od kojih zavisi odluka o prigovoru, a to su identitet stranaka, identitet zahteva i momenat poetka toka i jedne i druge parnice. Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem odbaena je tuba. Pobijano reenje zahvaeno je bitnom povredom odredaba parninog postupka iz lan 361. stav 1 Zakona o parninom postupku, jer su nepravilno primenjene odredbe l. 279. i 197. st. 1. i 3. istog zakona, to je uticalo na donoenje zakonite i pravilne odluke, a na ta se albom tuioca osnovano ukazuje. Prigovor da parnica o istom zahtevu, izmeu istih stranaka, ve tee predstavlja procesnu smetnju za voenje postupka i razlog za odbaaj tu- 153 -

PARNINI POSTUPAK be, a saglasno lanu 279. Zakona o parninom postupku, sud e ovakvo reenje doneti ve po prethodnom ispitivanju tube, to u odnosu na raniji Zakon o parninom postupku predstavlja novinu, jer nije neophodno odravanje pripremnog roita. To, meutim, ne znai da u situaciji kada je ovaj prigovor istaknut, ili kada prvostepeni sud po slubenoj dunosti proverava da li izmeu stranaka o istom zahtevu ve tee parnica, nije neophodno utvrditi relevantne injenice za pravilno odluivanje o navedenoj procesnoj smetnji. Za pravilno utvrivanje da li parnica tee potrebno je utvrditi sledee relevantne injenice: da se radi o parnici izmeu istih stranaka, odnosno da postoji identitet lica, a to predstavlja subjektivni uslov. Sledea injenica je da se radi o istom zahtevu i ona se odnosi na objektivni uslov. Trei, ne manje vaan uslov je kada je parnica poela da tee, pa u tom smislu treba razlikovati pokretanje parninog postupka u smislu lana 186. Zakona o parninom postupku koji se pokree tubom, kada je relevantan dan podnoenja tube i poetak toka parnice u smislu lana 197. stav 1. istog zakona kojim je predvieno da parnica poinje tei dostavljanjem tube tuenom. Stoga ukoliko se radi o istim licima i o istom zahtevu, osnovano se prigovor da parnica tee moe istai samo u onoj parnici koja je docnije poela tei, a docnije je poela tei parnica u kojoj je kasnije tuenom dostavljena tuba. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 3450/06 od 21.12.2006. godine)

235.
Ukoliko se radi o istim licima i o istom zahtevu, prigovor litispendencije se osnovano moe istai samo u onoj parnici koja je docnije poela tei, a docnije je poela tei parnica u kojoj je tuba kasnije dostavljena tuenom, jer Zakon o parninom postupku razlikuje pokretanje parninog postupka, koji se pokree tubom (lan 186), od postojanja parnice, koja poinje da tee dostavljanjem tube tuenom (lan 197. stav 1). Iz obrazloenja: Za pravilno utvrivanje da li parnica tee potrebno je utvrditi sledee relevantne injenice: da se radi o parnici izmeu istih stranaka, odnosno da postoji identitet lica, a to predstavlja subjektivni uslov. Sledea injenica je da se radi o istom zahtevu i ona se odnosi na objektivni uslov. Trei, ne manje vaan uslov je kada je parnica poela da tee, pa u tom smislu treba razlikovati pokretanje parninog postupka u smislu lana 186. Zakona o parninom postupku koji se pokree tubom, kada je relevantan dan podnoenja tube i poetak toka parnice u smislu lana 197. stav 1. istog zakona kojim je predvieno da parnica poinje tei dostavljanjem tube tuenom. Stoga ukoliko se radi o istim licima i o istom zahtevu, osnovano se prigovor da parnica tee moe istai samo u onoj parnici koja je docnije poela tei, a docnije je poela tei parnica u kojoj je kasnije tuenom dostavljena tuba. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 3450/06 od 21.12.2006. godine)

236.
U postupku za utvrenje nitavosti ugovora zakljuenog izmeu tuenih koji se vodi po deklaratornoj tubi, nema osnova za primenu lana 204. stav 1. Zakona o parninom postupku (lan 198. stav 1. ranije vaeeg Zakona) - predmet spora nije stvar ili pravo koje je otueno naknadno, u toku trajanja postupka.
- 154 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Tuilac je u toku trajanja parnice preneo osnivaki ulog koji je imao kod tuenog prvog reda na drugo pravno lice, ime je izostala verovatnost postojanja pravne koristi od toga da se presudom utvrdi nitavost predmetnog sporazuma. Nisu osnovani albeni navodi tuioca da se na konkretnu situaciju ima primeniti lana 204. stav 1. Zakona o parninom postupku (lan 198. stav 1. ranije vaeeg Zakona) kojim je propisano da, ako koja stranaka otui stvar ili pravo o kome tee parnica, to ne spreava da se meu istim strankama parnica dovri,. U konkretnoj situaciji, predmet spora nije stvar ili pravo koje je naknadno otueno, nego se radi o deklaratornom zahtevu, kojim se trai da se utvrdi nitavost zakljuenog ugovora, te stoga nema osnova za primenu ove odredbe. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 1628/2010(2) od 13.09.2010. godine)

SUPARNIARI (lan 205 - 213. ZPP)

237.
Proirenje tube na tree lice i njegovo stupanje u parnicu mogue je samo uz njegov pristanak. Iz obrazloenja: Kada je odbio predlog tuioca da se tuba u ovom sporu proiri i na Republiku Srbiju kao tuenu - prvostepeni sud je pravilno odluio. Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je tuilac tubu u ovom sporu podneo 05.02.2007. godine protiv tuene DVP "E." iz V. U toku postupka, podneskom od 25.12.2008. godine, tuilac je tubu proirio i na tuenu Republiku Srbiju radi naknade tete zbog zloupotrebe od strane tuilatva, suda i drugih institucija drave zbog nepotovanja oznaenog reenja Ministarstva rada. Tuena Republika Srbija se svojim podneskom - po dobijanju podneska tuioca o proirenju tube - izjasnila da isto ne prihvata. S obzirom na to, a shodno lanu 199. stav 2. Zakona o parninom postupku (imajui u vidu da se ne radi o nunim suparniarima na strani tuenog) prvostepeni sud je - na osnovu lana 199. stav 1. ovog Zakona - pravilno odluio kada je odbio predlog tuioca za proirenje tube na tuenu Republiku Srbiju. albom tuioca ne dovodi se u sumnju pravilnost prvostepenog reenja, jer tuilac ne ukazuje na postojanje nunog suparniarstva tuenog i Republike Srbije. (Iz reenja Vieg suda u Valjevu, G. 212/10 od 18.02.2010. godine)

238.
Odgovornost korisnika kredita i jemca-platca je solidarna kada tuilac - kao davalac kredita jednom tubom tui zbog neizmirene obaveze po ugovoru o kreditu korisnika I jednog i
- 155 -

PARNINI POSTUPAK drugog. S obzirom da su solidarni dunici obini suparniari, svaki od njih u parnici predstavlja samostalnu stranku pa bi se - u sluaju nemogunosti dostavljanja tube - postupak mogao okonati odbaajem tube samo u odnosu na one obine suparniare kojima tubu nije mogue dostaviti, a ne i u odnosu na druge suparniare kojima je tuba dostavljena. Iz obrazloenja: Tuilac je kako proizlazi iz spisa predmeta - protiv tuenih podneo tubu radi isplate duga po osnovu Ugovora o kratkoronom kreditu, kojim je prvotuenom - korisniku kredita odobren kredit u naznaenom iznosu sa kamatom po stopi od 1,6% na mesenom nivou primenom konforrmne metode. Ugovorom je predvieno da drugotueni i treetueni za obaveze prvotuenog odgovaraju kao jemci - platci po svim osnovnim zaduenjima u skladu sa Ugovorom. Prvostepeni sud je kada je tubu odbacio, imajui u vidu da nakon vie pokuaja da se utvrdi tana adresa drugotuenog i treetuenog, kao i zakonskog zastupnika drugotuenog, adresa nije pribavljena. Ova odluka prvostepenog suda je pogrena. Naime, pogrean je zakljuak prvostepenog suda da su ovde tueni jedinstveni odn. nuni suparniari, koji moraju biti obuhvaeni tubenim zahtevom, te da su iz tog razloga ispunjeni uslovi (shodno lanu 204. a u smislu lana 100. Zakona o parninom postupku) - da se tuba odbaci kao neuredna. Tuilac u albi osnovano navodi da je prvostepeni sud pogreno zakljuio da su ovde tueni nuni suparniari. Kada tuilac - kao davalac kredita, jednom tubom tui korisnika kredita zbog neizmirene obaveze po ugovoru o kreditu i jemca-platca, odgovornost korisnika kredita i jemca-platca je solidarna. U konkretnom sluaju, tueni po osnovu dugovanja nastalog iz Ugovora o kratkorinom kreditu su solidarni dunici tj. obini suparniari, pa svaki od njih u parnici predstavlja samostalnu stranku. U sluaju nemogunosti dostavljanja tube, postupak bi se mogao okonati odbaajem tube samo u odnosu na one obine suparniare kojima tubu nije mogue dostaviti, ali ne i u odnosu na druge suparniare kojima je tuba dostavljena, kao u konkretnom sluaju. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 4723/2010 od 29.04.2010. godine)

239.
Nema mesta donoenju delimine presude na osnovu priznanja, kada je samo jedan od suparniara priznao tubeni zahtev, a shodno lanu 204. Zakona o parninom postupku. Iz obrazloenja: Tubeni zahtev tuioca prema imenovanoj tuenoj usvojen je deliminom presudom na osnovu priznanja pa je tuena obavezana da tuiocu dozvoli nesmetano korienje puta opisanog u izreci prvostepene presude. Tuilac je u tubi naveo da je pravnosnanom sudskom odlukom utvreno njegovo pravo slubenosti prolaska preko naznaene katastarske parcele, na kojoj su sada tuene suvlasnice. Kako ga tuene ometaju u korienju tog prava, to on tubom trai da se one obaveu da mu omogue njegovo nesmetano korienje. U toku postupka, imenovana tuena je navela da je ona zajedno sa drugom tuenom suvlasnik na naznaenoj poslunoj parceli sa po idealnom 1/2 po osnovu naslea, pa je u toku postupka priznala tubeni zahtev. Prvostepeni sud je - imajui to u vidu - u odnosu na nju doneo deliminu presudu na osnovu priznanja. Druga tuena osnovano u svojoj albi navodi da je navedena presuda doneta uz povredu pravila parninog postupka. Naime, u konkretnom
- 156 -

PARNINI POSTUPAK sluaju se radi o sporu koji po navodima tube proistie iz prava slubenosti prolaska preko nepokretnosti na kojoj su tuene suvlasnice sa po jednom idealnom polovinom. U takvom sluaju, zbog prirode samog pravnog odnosa izmeu tuenih, spor u konkretnom sluaju u odnosu na njih se moe reiti samo na jednak nain. Zbog toga se tuene u ovom sluaju smatraju kao jedna parnina stranka, jedinstveni suparniari pa se i postupak prema njima u ovoj parnici mora okonati jedinstvenom presudom odn. sudskom odlukom. Otuda je ova tuena i ovlaena da izjavi albu protiv presude koja se odnosi na drugu tuenu i otuda je prvostepeni sud, donosei deliminu presudu na osnovu priznanja, pogreno primenio odredbu lana 204. Zakona o parninom postupku. To je imalo za posledicu donoenje nepravilne odluke. Priznanje koje je u ovoj parnici uinila imenovana tuena ima samo injenini znaaj za konano odluivanje u ovoj parnici a ne moe dovesti do donoenja delimine presude na osnovu priznanja u odnosu na nju. To su razlozi zbog kojih je ovaj sud prvostepenu presudu morao ukinuti na osnovu lana 376. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Apelacionog suda u Kragujevcu, G. 469/10 od 11.02.2010. godine)

240.
U situaciji kada su jednom tubom tueni i dunik iz ugovora o kreditu (korisnik kredita) i banka garant, oni se nalaze u odnosu obinih, a ne jedinstvenih suparniara, jer se spor prema njima moe okonati razliitim odlukama suda o njihovoj obavezi prema davaocu kredita, bez obzira na njihovu solidarnu odgovornost. Iz obrazloenja: Nema mesta ni revizijskoj tvrdnji da se tueni treeg reda i tuena prvog reda banka garant nalaze u statusu jedinstvenih suparniara. Jer, iako postoji solidarna odgovornost dunika i banke garanta oni se ne nalaze u statusu jedinstvenih suparniara. Ovo iz razloga to se i u sluaju njihovog zajednikog utuenja spor prema istima moe razliito okonati. Solidarna odgovornost je materijalno pravno, a suparniarstvo procesno stanje. Ova stanja su u korelaciji samo kada se spor prema svakom od solidarnih dunika mora okonati na isti nain. U protivnom, ako se prema jednom od solidarnih dunika zahtev moe usvojiti, a prema drugom odbiti, onda se njihovim jedinstvenim utuenjem konstituie obino, a ne jedinstveno suparniarstvo. U konkretnom sluaju, spor prema duniku iz ugovora o kreditu i banke garanta se moe okonati razliitim odlukama suda o njihovoj obavezi prema davaocu kredita, bez obzira na njihovu solidarnu odgovornost. Stoga je pravilno stanovite niestepenih sudova da uprkos zajednikom utuenju tuenog treeg reda i banke garanta, nije uspostavljeno i njihovo jedinstveno suparniarstvo u ovom sporu. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, Prev. 373/06 od 6.12.2006. godine)

241.
Solidarna odgovornost je materijalno pravno, a suparniarstvo procesno stanje, pa eventualna solidarna odgovornost tuenih, ne uspostavlja njihovo jedinstveno suparniarstvo, jer se i u sluaju zajednikog utuenja solidarnih sadunika spor prema njima moe razliito okonati. Iz obrazloenja: Nema mesta ni revizijskoj tvrdnji da se tueni treeg reda i tuena prvog reda banka garant nalaze u statusu jedinstvenih suparniara. Jer, iako postoji solidarna odgovornost dunika i ban- 157 -

PARNINI POSTUPAK ke garanta oni se ne nalaze u statusu jedinstvenih suparniara. Ovo iz razloga to se i u sluaju njihovog zajednikog utuenja spor prema istima moe razliito okonati. Solidarna odgovornost je materijalno pravno, a suparniarstvo procesno stanje. Ova stanja su u korelaciji samo kada se spor prema svakom od solidarnih dunika mora okonati na isti nain. U protivnom, ako se prema jednom od solidarnih dunika zahtev moe usvojiti, a prema drugom odbiti, onda se njihovim jedinstvenim utuenjem konstituie obino, a ne jedinstveno suparniarstvo. U konkretnom sluaju, spor prema duniku iz ugovora o kreditu i banke garanta se moe okonati razliitim odlukama suda o njihovoj obavezi prema davaocu kredita, bez obzira na njihovu solidarnu odgovornost. Stoga je pravilno stanovite niestepenih sudova da uprkos zajednikom utuenju tuenog treeg reda i banke garanta, nije uspostavljeno i njihovo jedinstveno suparniarstvo u ovom sporu. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, Prev. 373/06 od 6.12.2006. godine)

UEE UMEAA (lan 215 - 219. ZPP)

242.
Umea ima pravni interes da stupi u parnicu na strani tuenog, ako se dejstvo pravnosnane presude o iseljenju iz predmetnog zakupnog dobra protee i na njega. Iz obrazloenja: Ugovor o korienju nepokretnosti zakljuen je izmeu tuioca (kao zakupodavca), tuenog (kao zakupca) i treeg lica (kao knjinog vlasnika). Tuilac trai da se tueni, kao dralac, iseli iz predmetne nepokretnosti koju koristi. Zahtev za uee u svojstvu umeaa na strani tuenog je podnelo tree lice (knjini vlasnik) koji je - nakon zakljuenja navedenog ugovora - zakljuio sa tuenim drugi ugovor kojim mu je na korienje predao deo nepokretnosti iz prethodnog ugovora. Prvostepeni sud je odbio zahtev treeg lica za uee u svojstvu umeaa na strani tuenog. Ne moe se prihvatiti takva ocena prvostepenog suda. Prema stavu drugostepenog suda, umea ima pravni interes da stupi u parnicu na strani tuenog, jer se dejstvo pravnosnane presude o iseljenju iz predmetnog zakupnog dobra protee i na njega. Ovo zbog toga to je i on na strani tuenog potpisao predmetni ugovor o privremenom korienju kao zakupac. Tuilac je tubom obuhvatio samo tuenog, jer je on dralac stvari, ali ugvor o zakupu nije potpisao samo tueni (kao zakupac) ve i privredni subjekt koji trai da mu se zbog toga prizna svojstvo umeaa. Pored toga, umea je knjini vlasnik dobra koje tueni koristi i sa njim je (nakon zakljuenja predmetnog ugovora o zakupu) zakljuio drugi ugovor kojim je on predao tuenom na korienje deo betonskog hangara. U takvoj situaciji on ima pravni interes da tueni u parnici uspe, zbog toga to se sa njim na odreeni nain nalazi u procesnom odnosu nunog suparniara. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 6533/10 od 19.03.2011. godine)
- 158 -

PARNINI POSTUPAK

243.
Postojanjem pravnog interesa da parnina stranka (na ijoj se strani mea) uspe u parninom postupku koji se vodi uslovljeno je uee umeaa, ali ne i u pogledu predloga za odreivanje privremene mere, koja predstavlja meru obezbeenja potraivanja obuhvaenog tubenim zahtevom. Iz obrazloenja: Iz spisa proizlazi da je predmet tubenog zahteva isporuka graevinskog materijala, blie odreenog u samom tubenom zahtevu ili - umesto predaje oznaenog graevinskog materijala - isplata iznosa od 196.000,oo EUR u dinarskoj protivvrednosti. Reenjem od 25.06.2009. godine prvostepeni sud je usvojio predlog tuioca za odreivanje privremene mere radi obezbeenja potraivanja obuhvaenog tubenim zahtevom, i to tako to je zabranjeno tuenom otuenje i optereenje nekretnina upisanih u zemljine knjige, navedenih u samom reenju. Nakon toga, tueni se pridruio predlogu za meanje na svojoj strani naznaenog preduzea, te se u svom podnesku od 20.05.2010. godine pridruio i predlogu umeaa da se predloena privremena mera ukine, sa obrazloenjem da je predmetnu nepokretnost prodao pre odreivanja privremene mere imenovanom fizikom licu, s tim da je isti ovu nepokretnost otuio predloenom umeau na strani tuenog, po kupoprodajnom ugovoru od 20.06.2007. godine. Prvostepeni sud je oalbenim reenjem dozvolio meanje na strani tuenog pomenutom Preduzeu, sa pozivom na lan 208. Zakona o parninom postupku, nalazei da predloeni umea ima pravni interes da stupi u parnicu na strani tuenog u svojstvu umeaa, pri tome ne obrazlaui u emu se sastoji pravni interes predloenog umeaa na stani tuenog - da tueni uspe u parnici. Prema lanu 208. ovog zakona, uee umeaa je uslovljeno postojanjem pravnog interesa da parnina strana, na ijoj se strani mea, uspe u parninom postupku koji se vodi. Konkretno, predmet parnice je isporuka odreenog graevinskog materijala ili umesto toga isplata novane protivvrednosti tog materijala, pa stoga nije na pouzdan nain utvreno u emu se sastoji pravni interes predloenog umeaa, kao kupca nepokretnosti na kojoj je odreena privremena mera, da tueni uspe u parnici. Dakle, pravni interes predloenog umeaa odnosi se na uspeh parnine stranke u pogledu osnovanosti tubenog zahteva, a ne u pogledu privremene mere, kao mere obezbeenja koja ne predstavlja deo tubenog zahteva. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 11839/10 (2) od 02.09.2010. godine)

244.
Samo u delu koji se odnosi na njega moe pobijati odluku umea koji ima poloaj obinog suparniara i samostalne stranke. Iz obrazloenja: Vrhovni kasacioni sud je - ispitujui dozvoljenost revizije u smislu lana 401. stav 2. taka 5. Zakona o parninom postupku - naao da ista nije dozvoljena. Tubu je tuilac podneo protiv tuenog radi utvrenja da je stekao pravo korienja na stanu koji je predmet spora, zasnivajui ovakav zahtev na odluci pravnog prethodnika tuenog, kojom je tuiocu ustupljeno pravo na dodelu stana na korienje svom radniku. Umea stanuje od 1996. godine u stanu koji je predmet spora i koji je dobio od strane tuioca kao nuni smetaj. Dakle, u ovom sluaju, umea je - kao lice koje ivi u stanu
- 159 -

PARNINI POSTUPAK koji je predmet spora - imao pravni interes da se pridrui na strani tuioca (lan 208. stav 1. Zakona o parninom postupku). Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, on ima poloaj obinog suparniara (lan 211. istog Zakona) i samostalne stranke. Zbog toga je mogao pobijati presudu samo u delu koji se odnosi na njega, odn. u delu u kojem je njegova alba odbaena, a ne i u delu koji se odnosi i na drugog suparniara - tuioca. Osim toga, vanrednim pravnim sredstvom se moe koristiti samo ona strana ija je alba odbijena tj. ona strana koja je uloila blagovremenu i dozvoljenu albu. Kako je u ovom sluaju umea izjavio reviziju protiv presude Okrunog suda u delu kojim je odlueno o albi tuioca, a ne u delu kojim je njegova alba odbaena, te s obzirom da o albi umeaa nije odlueno meritorno - njegova revizija, po oceni Vrhovnog kasacionog, suda nije dozvoljena. (Iz reenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 242/2010 od 14.04.2010. godine)

245.
Odluka suda o ueu umeaa u postupku donosi se iskljuivo na osnovu ocene postojanja pravnog interesa lica koje predlae da stupi u parnicu kao umea, a koji ne mora da bude istovetan sa interesom stranke kojoj se pridruuje. Iz obrazloenja: Odluka o ueu umeaa donosi se na osnovu ocene postojanja pravnog interesa umeaa da u parnici koja tee meu drugim licima jedna od stranaka uspe. Dakle, lan 208. Zakona o parninom postupku, ne predvia zajedniki interes umeaa i strane kojoj se pridruuje, kao potreban uslov za meanje u parnici. Naprotiv, navedeni lan propisuje da se odluka o meanju donosi iskljuivo na osnovu ocene postojanja pravnog interesa lica koje treba da stupi u parnicu kao umea, da strana kojoj se pridruuje uspe u parnici. Na ovo upuuje i lan 209. Zakona o parninom postupku, koji predvia da svaka strana moe osporiti umeau pravo da uestvuje u postupku i predloiti da se umea odbije, pa dakle i strana kojoj se umea zbog svog pravnog interesa da uspe pridruuje, a iz ega se zakljuuje da u nekim situacijama ne moraju biti istovetni interesi lica koje predlae da stupi u parnicu kao umea i stranke na ijoj strani se pridruuje. Dakle, odluka o meanju, donosi se iskljuivo ocenom postojanja pravnog interesa lica koje predlae da stupi u parnicu kao umea, koji ne mora biti istovetan sa interesom stranke kojoj se pridruuje. Kod takvog stanja stvari, imajui u vidu da je lice koje predlae da stupi u parnicu na mesto umeaa manjinski vlasnik tuenog, te da je vlasnik tuioca, takoe i veinski vlasnik tuenog, proizlazi da ima pravni interes kao jedan od suvlasnika tuenog, da tueni uspe u imovinskoj parnici sa tuiocem. Zbog toga su se i stekli uslovi, shodno lanu 208. Zakona o parninom postupku, da stupi u parnicu na strani tuenog. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 12939/05 od 14.03.2006. godine)

246.
U sporu po tubi razreenog direktora za utvrenje nitavosti upisa u registar promene lica ovlaenog za zastupanje, akcionari tuenog subjekta upisa na osnovu ije odluke je promena u registru izvrena, nemaju pravni interes da se meaju u parnici na strani tuioca, jer promene lica ovlaenih za zastupanje i organa upravljanja u privrednom drutvu nemaju uticaja na prava akcionara.
- 160 -

PARNINI POSTUPAK Pravni interes za meanje postoji samo na strani akcionara, koji je bio istovremeno i lice ovlaeno za zastupanje, i brisan iz registra kad i tuilac, jer bi za sluaj da se utvrdi da je upis nitav, u registru bilo uspostavljeno ranije stanje u korist kako tuioca, tako i navedenog akcionara. Iz obrazloenja: Tubom je traeno da se utvrdi da je nitav upis u sudski registar po reenju kojim je upisano brisanje tuioca, kao generalnog direktora, i Z.P. kao lica ovlaenog za zastupanje, uz upis drugih lica sa istim ovlaenjem. Vie akcionara tuenog, meu njima i Z.P, podneli su predlog za meanje na strani tuioca. Prvostepeni sud je reenjem predlog odbio uz obrazloenje da ne postoji interes predlagaa za meanje u parnici. Postupajui po albi Vii trgovinski sud je navedeno reenje potvrdio, osim u odnosu na predlagaa Z.P, prema kome je prvostepeno reenje preinaeno i dozvoljeno meanje Z.P. u parnici na strani tuioca. Predlagai, kao akcionari tuenog, sa izuzetkom Z.P. nemaju pravni interes u smislu lana 208. stav 1. Zakona o parninom postupku da tuilac uspe u parnici, jer su njihova prava kao akcionara zakonom priznata i njihovo ostvarivanje ne zavisi od promene lica ovlaenih za zastupanje, kao i organa upravljanja u privrednom drutvu. Meutim, takav pravni interes postoji u odnosu na predlagaa Z.P, jer je do donoenja osporenog reenja registarskog suda obavljao funkciju pomonika generalnog direktora, te bio ovlaen za zastupanje tuenog, pored tuioca, ije pravo je prestalo brisanjem iz registra navedenim reenjem. Otuda ovaj predlaga ima nesumnjiv interes da tuilac uspe u parnici u kojoj se trai ponitaj navedene odluke registarskog suda. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 14112/05)

247.
Pravni interes ima ono lica ija prava i obaveze zavise od toga kako e biti reen jedan spor u tuoj parnici. Pravni interes treeg lica postoji: 1. kad pravnosnanost presude pogaa i tree lice, jer dolazi do proirenja pravnosnanosti; takva presuda svojom sadrinom deluje neposredno i na tree lice i zbog toga treba omoguiti da ono svojom procesnom aktivnou u tuoj parnici utie na njenu sadrinu; 2. kad stranka, u sluaju negativnog ishoda parnice, stie regresno pravo prema treem licu; tree lice ueem u tuoj parnici izbegava da kasnije bude tueno, 3. kad tree lice moe da stekne pravo na naknadu tete ako stranka izgubi parnicu, ueem u parnici tree lice izbegava da samo kasnije podigne tubu i tui nekog ako stranka izgubi parnicu. Pravni interes postoji i kad gubitak parnice koji je vodila stranka izaziva negativne konsekvence i za trea lica ili kad ono, upravo zato to je stekao neko pravo prema stranci, mora da podnese teret neke nove, budue parnice. Pravni interes postoji samo kad od ishoda strankine parnice zavisi postojanje ili ostvarivanje prava nekog treeg lica, kao i da se pravni interes mora odnositi na ishod parnice u kojoj uestvuje stranka kojoj pomae umea. Intervencioni razlog je pravni interes jednog treeg lica. Pravni interes treba da bude lino umeaev i sadanji. Nije od znaaja da li je u pitanju graansko pravni ili javno pravni interes. Iz obrazloenja: Parnica predstavlja procesnopravni odnos zasnovan izmeu odreenih subjekata da bi se reio spor koji je nastao u jednom materijalno-pravnom odnosu. Za reenje tog spora zainteresovane su
- 161 -

PARNINI POSTUPAK same stranke u jednom materijalno-pravnom odnosu. Ostali pojedinci, po pravilu, nisu zainteresovani za njihov spor i oni su najee ravnoduni posmatrai njihovog pravnog odnosa. Poto trea lica nisu uesnici pravnog odnosa u kome je dolo do spora, njih se nastali spor i ne tie, niti su zainteresovani za ishod parnice kojom se taj spor reava. Kao to je pravni posao, kojim je zasnovan pravni odnos izmeu strana, za trea lica res inter alios acta, tako i spor, kao predigra parnice, ne izaziva interesovanje treih lica i sama parnica, kao nain reavanja spora izmeu parniara, predstavlja za trea lica res inter alios gesta. Iako trea lica, po pravilu, nisu zainteresovana za ishod u jednoj parnici, moe se dogoditi, meutim, da ona za njen ishod ipak budu zainteresovana i to iz razliitih razloga. Uspeh jedne od stranaka u parnici moe razliito da se odrazi na prava i interese treih lica. Zbog povezanosti parninih stranaka sa drugim licima u jednoj drutvenoj zajednici, moguno je da presuda, donesena u jednoj parnici, ima dejstvo i na neku pravnu situaciju treeg lica, da tangira neka njegova prava i interese. Zbog toga zakon predvia pravo treeg lica da uzme uee u tuoj parnici i doputa da i trea lica uestvuju u tuoj parnici, samo ako imaju pravni interes da u parnici uspe jedan od parniara i on predstavlja intervencioni razlog. Svaki interes koji ima neko lice nije pravni interes. Tako npr. neko moe da ima ekonomski, moralni, drutveni, emocionalni, etiki, itd. razlog da jedna stranka pobedi u parnici. Meutim, taj i takav interes ne bi bio pravni interes koji bi predstavljao intervencioni razlog, niti bi bio osnov da to tree lice stekne pravo da uzme uee u tuoj parnici. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 3652/07 od 25.4.2007. godine)

248.
albu na donetu odluku nije ovlaeno da podnosi lice koje nema svojstvo stranke ili nije steklo svojstvo uesnika u postupku, jer albu mogu izjaviti samo stranke ili umeai. Ako predloeni umeai nisu stekli svojstvo stranke, sud nema obavezu da im u toku postupka omogui da raspravljaju o predmetu spora. Iz obrazloenja: Kao neosnovan, navedenim Reenjem od 19.09.2008. godine odbijen je predlog za uee u svojstvu umeaa na strani imenovanih tuenih. U donoenju pobijanog reenja nije bilo bitnih povreda odredaba parninog postupka iz l. 361. st. 2. Zakona o parninom postupku, na koje ovaj sud kao drugostepeni pazi po slubenoj dunosti, pa ni bitne povrede odredaba parninog postupka iz l. 361. st. 2. ta. 7, na koju se neosnovano ukazuje u podnetoj albi. Shodno odredbama Zakona o parninom postupku, prvostepeni sud je ovlaen da o predlogu za meanje odlui van roita. Kako predloeni umeai nisu stranka u postupku, sud nema obavezu da im u toku postupka omogui da raspravljaju o predmetu spora (shodno l. 5. Zakona o parninom postupku), zbog ega pobijana reenja i nisu doneta uz bitnu povredu odredaba parninog postupka iz l. 361. st. 2. ta. 7. Zakona o parninom postupku. Dakle, oznaena lica nemaju svojstvo umeaa na strani tuenog te je prvostepeni sud pravilno odbacio albu koju su podneli protiv presude od 31.05.2007. godine kao nedozvoljenu - izjavljena je od strane neovlaenih lica. Oni nisu stranke u sporu niti imaju svojstvo umeaa (u smislu lana 201. Zakona o parninom postupku), a albu mogu izjaviti stranke ili umeai (shodno lanu 355. Zakona o parninom postupku) kao uesnici u postupku (shodno l. 208. Zakona o parninom postupku), a kako ovo svojstvo nisu stekli pravilno je prvostepeni sud (pozivajui se na l. 365. Zakona o parninom postupku) - albu odbacio kao nedozvoljenu, s obzirom da je izjavljena od strane neovlaenih lica. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, P. 295/2010 (2008-2) od 25.03.2010. godine)
- 162 -

PARNINI POSTUPAK

PREKID I ZASTOJ U POSTUPKU (l. 222 227 ZPP.)

249.
Parnini postupak, koji je prekinut kada u toku postupka umre stranka, moe se nastaviti tek po sprovedenom ostavinskom postupku, odnosno po donoenju reenja kojim se utvruje sastav zaostavtine, osnov nasleivanja i ko su naslednici ostavioca. Iz obrazloenja: Predmetni postupak, radi svojine i zauzea, prekinut je reenjem prvostepenog suda od 30.3.2010.godine, zbog smrti tuenog, koji je umro u toku trajanja postupka, u junu 2009.godine. Reenjem kojim je prekinut postupak je odreeno da se prekida postupak u ovoj pravnoj stvari do okonanja ostavinske rasprave iza smrti pok. R.I.. Tuioci su preko punomonika podnescima od 1.4.2010.godine i 13.4.2010.godine, stavili predlog za nastavak postupka, pozivajui se na odredbu lana 217.stav1.ZPP, zahtevajui da sud pozove suprugu i erku sada pokojnog R.I., koji su i njegovi pravni sledbenici, da preuzmu postupak. Pravilno je prvostepeni sud odbio predlog tuilaca za nastavak postupka prekinutog reenjem Osnovnog suda u P., uz obrazloenje da poto nije sproveden ostavinski postupak i nije doneto ostavinsko reenje, nisu ispunjeni uslovi da se postupak nastavi. Prema stanju u spisima ostavinski postupak po smrti sada pok. R.I. nije pokrenut, pa nije utvreno da li je isti raspolagao svojom imovinom za ivota odreenim nasledno pravnim ugovorom ili eventualno testamentom, ili e nasleivanje njegove imovine biti po zakonu i ko e biti njegov naslednik. (Iz Reenja Vieg suda u Uicu G.br.1118/2010 od dana: 31.8.2010. godine)

250.
Ako se prema jednom od tuenih kao solidarnom duniku steknu uslovi za prekid postupka, u odnosu na ostale tuene nema uslova za prekid u situaciji kada oni nisu i jedinstveni suparniari. Iz obrazloenja: Tuilac je, dana 04. 03. 2011. godine, podneo tubu, kojom je traio da se obaveu troje imenovanih tuenih da tuiocu solidarno isplate navedeni iznos, sa kamatom po stopi propisanoj Zakonom o visini stope zatezne kamate, poev od 12. 02. 2009. godine pa do isplate. Na roitu za glavnu raspravu, koje je odrano 06. 05. 2011. godine, punomonik tuenih je naveo da je, reenjem Privrednog suda u Beogradu od 21. 4. 2011. godine, otvoren i zakljuen steajni postupak nad prvotuenim i, u skladu sa tim, predloio da se postupak prekine. Odluujui o predlogu punomonika tuenog, prvostepeni sud je doneo reenje kojim je postupak prekinuo, primenom lana 214. stav 1. taka 4. Zakona o parninom postupku.
- 163 -

PARNINI POSTUPAK Privredni apelacioni sud nalazi da je pobijano reenje doneto uz pogrenu primenu ove zakonske odredbe. Istom je propisano da se postupak prekida kada stranka, koja je pravno lice, prestane da postoji odn. kada nadleni organ pravnosnano odlui o zabrani rada. U konkretnom sluaju, prvostepeni sud je svoju odluku zasnovao na navodima punomonika tuenih, da je naznaenim reenjem Privrednog suda u Beogradu od 21. 04. 2011. godine otvoren i zakljuen postupak steaja nad prvotuenim. U spisima predmeta nema primerka ovog reenja, a u albi punomonik tuioca istie da, prilikom vrenja uvida u predmet dana 16. 05. 2011. godine, nije uspeo da ga pronae. Prema podacima iz APR-a od 03. 10. 2011. godine nad prvotuenim je reenjem Privrednog suda u Beogradu od 13. 09. 2011. godine otvoren postupak steaja, iz ega se zakljuuje da nije bilo uslova za primenu lana 214. stav 1. taka 4. Zakona o parninom postupku odn. da prvotueni jo uvek postoji kao pravno lice nad kojim je otvoren postupak steaja. Osim toga, osnovano se albom tuioca ukazuje da, u konkretnom sluaju, nije bilo uslova za prekid postupka u odnosu na drugotuenog i treetuenog, imajui u vidu da se ne radi o jedinstvenim suparniarima iz lana 204. Zakona o parninom postupku, te da se radi o obinim suparniarima kao solidarnim dunicima, i da nema uslova za prekid postupka u odnosu na njih. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 5765/11 od 6.10.2011. godine)

251.
Sud e prekinuti parnini postupak zbog smrti jednog od suparniara i u odnosu na druge samo ako su oni jedinstveni suparniari. Iz obrazloenja: Izvoa radova imenovani preduzetnik je u toku postupka umro, pa je prvostepeni sud pravilno, primenom odredaba lana 222. stav 1. taka 1. Zakona o parninom postupku (lan 214. stav 1. taka 1. ranije vaeeg Zakona), konstatovao prekid parninog postupka u odnosu na drugotuenog, odredivi istovremeno i kada e isti biti nastavljen. albeni navodi (da se zbog smrti drugotuenog mora prekinuti postupak u celini tj. i u odnosu na prvotuenog) - nisu osnovani. Naime, prvo- i drugo-tueni, iako su suparniari i solidarni dunici u odnosu na trea lica kojima svojim radnjama nanose tetu odn. prouzrokuju opasnost od nanoenja tete, na osnovu lana 207. Zakona o obligacionim odnosima, nisu jedinstveni i nuni suparniari, pa stoga i nema razloga i osnova za prekid postupka u odnosu na prvotuenog, ukoliko je drugotueni umro. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 3171/11 od 18.04.2011. godine)

252.
Danom isticanja oglasa o otvaranju steajnog postupka nad pravnim licem koje je stranka u postupku, nastupaju pravne posledice otvaranja steaja, pa se po sili zakona prekida parnini postupak.

- 164 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Parnini postupak se prekida kada nastupe pravne posledice otvaranja postupka steaja i likvidacije - lan 214. stav 1. taka 5. Zakona o parninom postupku. Shodno odredbama lana 59. Zakona o steajnom postupku, pravne posledice otvaranja postupka steaja nastupaju danom isticanja oglasa o otvaranju postupka steaja na oglasnoj tabli suda, a steajni sudija je duan da oglas o otvaranju postupka steaja nad pravnim licem saini i objavi na oglasnoj tabli suda istog dana kada je i doneto reenje o otvaranju postupka steaja nad istim steajnim dunikom. Dakle, u konkretnoj situaciji nastupile su pravne posledice otvaranja postupka steaja nad tuenim, pa je stoga ovaj sud - u toku albenog postupka - doneo reenje kojim se isti prekida, na osnovu lana 214. stav 1. taka 5. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 5520/10 od 10.06.2010. godine)

253.
Pokretanje postupka radi oglaavanja nitavim reenja o priznanju patenta, po Zakonu o patentima, nije razlog za obavezni prekid parninog postupka po tubi zbog povrede. Parnini sud moe, ali ne mora taj postupak prekinuti. Nije celishodno prekidati postupak po predlogu za odreivanje privremene mere, jer se uvek moe podneti nov predlog, a u tom postupku ne postoje smetnje za odluivanje, niti se moe isticati prigovor presuene stvari. Iz obrazloenja: Bez uticaja su albeni navodi izvrnih poverilaca da su se stekli uslovi za prekid postupka. Kao to je navedeno, Zakonom o patentima za sluaj pokretanja postupka radi oglaavanja nitavim reenja o priznanju prava, nije predvien obavezni prekid. Primenom odredbi Zakona o parninom postupku, on bi se mogao prekinuti na osnovu l. 215. tog zakona. Ova odredba se odnosi na prekid parninog postupka, postupka po tubi zbog povrede prava. Nema razloga da se ista shodno primeni na postupak po predlogu za odreivanje privremene mere koji se vodi po odredbama izvrnog postupka. Ovo zato to pravosnana odluka o privremenoj meri nema ista dejstva kao pravosnana presuda o povredi prava, pa poverioci, u svako doba, odnosno kada ocene da su se okolnosti promenile, mogu podneti novi predlog za odreivanje mere iste sadrine prema istim licima, a u tom postupku se nee moi sa uspehom isticati prigovor presuene stvari. (Iz Reenja Vieg trgovinskog suda, I. 985/09 od 13.04.2009. godine)

254.
Ako u vreme pokretanja steajnog postupka tee parnica o potraivanju pred nekim trgovinskim sudom koji je pokrenuo steajni postupak, da li e trgovinski sud po lanu 214. taka 5. novog Zakona o parninom postupku, obavezno prekinuti parnini postupak kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka steaja, s obzirom da je lanom 97. stav 1. Zakona o steajnom postupku isto pitanje drugaije regulisano, tako to je propisano da "Ako u vreme pokretanja steajnog postupka tee parnica o potraivanju, steajni upravnik e preuzeti parnicu u stanju u kom se ona nalazi u trenutku pokretanja steajnog postupka", tj. da li e se primeniti pravilo lex
- 165 -

PARNINI POSTUPAK posteriori..., jer je novi Zakon o parninom postupku donet i stupio na snagu posle Zakona o steajnom postupku, pa kao vremenski kasniji propis derogira raniji propis? Zakonom o parninom postupku su ureena pravila postupka za pruanje sudske pravne zatite po kojima se postupa i odluuje prilikom reavanja graanskopravnih sporova iz linih, porodinih, radnih, trgovakih, imovinskopravnih i drugih graanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviena druga vrsta postupka (lan 1. Zakona o parninom postupku). Zakonom o steajnom postupku ureeni su uslovi i nain pokretanja i sprovoenja steajnog postupka (lan 1). Kao procesni zakoni, oni meusobno ne mogu da se derogiraju, s obzirom da se radi o razliitim sudskim postupcima, i zato je bez uticaja vreme stupanja na snagu jednog ili drugog zakona. Parnini sud je stoga duan da primeni odredbe lana 214. taka 5. Zakona o parninom postupku i da utvrdi prekid postupka kada nastupe pravne posledice otvaranja steajnog postupka, shodno lanu 218. stav 1. Zakona o parninom postupku. Pored toga, odredbama lana 97. stav 1 Zakona o steajnom postupku ista pravna situacija nije drugaije regulisana, kako se to navodi u pitanju. Citiranom odredbom je samo dato ovlaenje steajnom upravniku da preuzme parnicu o potraivanju steajnog dunika u stanju u kome se ona nalazi u trenutku pokretanja steajnog postupka, kao parnicu o imovini koja ulazi u steajnu masu, ukoliko oceni kao celishodno dalje voenje parnice. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09.i 7. i 14.11.2006. godine)

255.
Po tubi tuioca vlasnika radnje, koji nije imao punomonika, radi novanog potraivanja prema oznaenom tuenom u sporu male vrednosti, stranke su uredno pozvane na prvo roite za glavnu raspravu u sporu male vrednosti, na koje nisu dole, pa je sud na osnovu lana 475. Zakona o parninom postupku doneo reenje, smatra se da je tuilac povukao tubu. Ovo reenje je urueno tuenom, koji je podneo zahtev za trokove postupka, meutim, isto nije urueno tuiocu, jer je tuilac u meuvremenu umro, posle prijema poziva za roite, a dan pre zakazanog roita, prema izvetaju pote dostavljaa, a to je potvrdila i nadlena matina sluba. Kako sud postupa u navedenoj situaciji? U opisanoj situaciji sud e da prekine postupak jer su ispunjeni uslovi iz lana 214. stav 1. taka 1. Zakona o parninom postupku. Dok prekid traje sud ne moe doneti reenje o trokovima postupka, jer za vreme trajanja prekida sud ne moe preduzimati nikakve radnje lan 216. stav 2. Zakona o parninom postupku. Po nastavku postupka u smislu lana 217. stav 1. Zakona o parninom postupku sud e dostaviti reenje o povlaenju tube naslednicima i po pravnosnanosti tog reenja odluiti o trokovima postupka. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

256.
Stranku koja je pravno lice, po zakonu zastupa statutarni zastupnik, a ne zakonski zastupnik, to znai da se pravilo iz lana 214. stav 3. Zakona o parninom postupku o obaveznom prekidu parninog postupka u sluaju smrti zakonskog zastupnika ili prestanka njegovog ovlaenja za
- 166 -

PARNINI POSTUPAK zastupanje, ne primenjuje na zastupnika pravnog lica, ve samo na zakonskog zastupnika fizikog lica, a prema odredbi lana 482. istog zakona, koja je sadrana u posebnim pravilima postupka u privrednim sporovima, zastupnik stranke je lice upisano u registar kao ovlaeno lice (statutarni zastupnik). Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima, na roitu za glavnu raspravu od 7.6.2006. godine punomonik tuioca je obavestio sud da je bivi vlasnik i zakonski zastupnik tuioca preminuo, te je dostavio punomoje novog vlasnika V.N. Reenjem suda mu je naloeno da u roku od osam dana dostavi uz ovu punomo i dokaz da je navedeno lice V. N. novi vlasnik ili zakonski zastupnik tuioca. Na istom roitu za glavnu raspravu sproveden je dokazni postupak i glavna rasprava je zakljuena. Kako punomonik tuioca nije dostavio punomoje u ostavljenom roku od osam dana sud je doneo pobijano reenje kojim se glavna rasprava ponovo otvara, a potom postupak prekida upravo iz navedenih razloga. Kako je tuilac pravno lice, to prema zakonu njega zastupa njegov statutarni zastupnik, a ne zakonski zastupnik, te se s toga odredbe lana 214. stav 3. Zakona o parninom postupku koje predviaju prekid postupka u sluaju smrti zakonskog zastupnika ili prestanka njegovog ovlaenja za zastupanje, ne mogu primeniti u konkretnom sluaju. Navedene odredbe odnose se na zakonske zastupnike fizikog lica, a prema odredbama lana 482. Zakona o parninom postupku, kojima se regulie postupak u privrednim sporovima, zastupnik pravnog lica je lice upisano u registar kao ovlaeno lice, odnosno statutarni zastupnik. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 9410/06 od 14.12.2006. godine)

257.
Prvostepeni sud je duan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku reenja spora, pa zato postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom pokrenut povodom odreenog propisa nije razlog za prekid parninog postupka zbog reavanja prethodnog pitanja. Iz obrazloenja: Predmet tubenog zahteva je - prema stanju u spisima - isplata duga po osnovu naknade na ime cene za plaanje doplatnih karata i opomene za njihovo plaanje, koje tuilac potrauje prema tuenom u iznosu od 106.750,oo dinara sa zateznom kamatom poev od 16.03.2009. godine do isplate, u skladu sa Odlukom o javnim parkiralitima. Punomonik tuenog je tokom postupka istakao da je pred Ustavnim sudom pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbi ove Odluke i predloio je prekid postupka do okonanja tog postupka. Iz reenja Ustavnog suda od 18.03.2010. godine, prvostepeni sud je utvrdio da je istim pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba lana 15. st. 1. i 2. i l. 16. i 19. navedene Odluke. Tuilac, meutim, osnovano u albi navodi da je prvostepeni sud pogreno utvrdio da odluka o tubenom zahtevu u ovom sporu zavisi od ishoda pokrenutog postupka pred Ustavnim sudom, te da isto pitanje ima karakter prethodnog pitanja. Dakle, prvostepeno reenje je doneto uz pogrenu primenu lana 215. stav 1. Zakona o parninom postupku, jer nisu bili ispunjeni uslovi za prekid postupka. Naime, postupak pred Ustavnim su- 167 -

PARNINI POSTUPAK dom radi ocene ustavnosti i zakonitosti navedenih odredaba Odluke, ne predstavlja u ovom sporu prethodno pitanje. Odluka Ustavnog suda nastaje danom objavljivanja odluke tog suda u Slubenom glasniku, a zakoni i drugi propisi za koje je odlukom Ustavnog suda utvreno da nisu u saglasnosti sa ustavom ili zakonom ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnano reeni, shodno odredbama lana 51. stav 1. i lana 56. stav 1. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnim dejstvom njegovih odluka. To znai da su osnovani albeni navodi tuioca da Odluka doneta od strane Skuptine Grada Beograda ima pravnu snagu i da je i dalje aktuelan pozitivnopravni propis, pa iz te odluke proizlazi pravo tuioca na naplatu doplatnih karata, kao i obaveza tuenog koje odgovara tom pravu, dok se ne donese odluka Ustavnog suda kojom bi se konstatovalo da je propis u suprotnosti sa Ustavom. Prvostepeni sud je duan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku reenja spora. Iz tih razloga pogrean je zakljuak prvostepenog suda da su bili ispunjeni uslovi za prekid postupka iz lana 215. stav 1. Zakona o parninom postupku, te se predmet vraa prvostepenom sudu na dalji postupak. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 10982/10 od 31.08.2010. godine)

258.
Prvostepeni sud je duan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku reenja spora, pa zato postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom pokrenut povodom odreenog propisa nije razlog za prekid parninog postupka zbog reavanja prethodnog pitanja. Iz obrazloenja: Predmet tubenog zahteva je - prema stanju u spisima - isplata duga po osnovu naknade na ime cene za plaanje doplatnih karata i opomene za njihovo plaanje, koje tuilac potrauje prema tuenom u iznosu od 106.750,oo dinara sa zateznom kamatom poev od 16.03.2009. godine do isplate, u skladu sa Odlukom o javnim parkiralitima. Punomonik tuenog je tokom postupka istakao da je pred Ustavnim sudom pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbi ove Odluke i predloio je prekid postupka do okonanja tog postupka. Iz reenja Ustavnog suda od 18.03.2010. godine, prvostepeni sud je utvrdio da je istim pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba lana 15. st. 1. i 2. i l. 16. i 19. navedene Odluke. Tuilac, meutim, osnovano u albi navodi da je prvostepeni sud pogreno utvrdio da odluka o tubenom zahtevu u ovom sporu zavisi od ishoda pokrenutog postupka pred Ustavnim sudom, te da isto pitanje ima karakter prethodnog pitanja. Dakle, prvostepeno reenje je doneto uz pogrenu primenu lana 215. stav 1. Zakona o parninom postupku, jer nisu bili ispunjeni uslovi za prekid postupka. Naime, postupak pred Ustavnim sudom radi ocene ustavnosti i zakonitosti navedenih odredaba Odluke, ne predstavlja u ovom sporu prethodno pitanje. Odluka Ustavnog suda nastaje danom objavljivanja odluke tog suda u Slubenom glasniku, a zakoni i drugi propisi za koje je odlukom Ustavnog suda utvreno da nisu u saglasnosti sa ustavom ili zakonom ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnano reeni, shodno odredbama lana 51. stav 1. i lana 56. stav 1. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnim dejstvom njegovih odluka. To znai da su osnovani albeni navodi tuioca da Odluka doneta od strane Skuptine Grada Beograda
- 168 -

PARNINI POSTUPAK ima pravnu snagu i da je i dalje aktuelan pozitivnopravni propis, pa iz te odluke proizlazi pravo tuioca na naplatu doplatnih karata, kao i obaveza tuenog koje odgovara tom pravu, dok se ne donese odluka Ustavnog suda kojom bi se konstatovalo da je propis u suprotnosti sa Ustavom. Prvostepeni sud je duan da primenjuje materijalno pravo aktuelno u trenutku reenja spora. Iz tih razloga pogrean je zakljuak prvostepenog suda da su bili ispunjeni uslovi za prekid postupka iz lana 215. stav 1. Zakona o parninom postupku, te se predmet vraa prvostepenom sudu na dalji postupak. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 10982/10 od 31.08.2010. godine)

259.
Na koji nain e parnini sud, kome je podneta tuba radi utvrenja osporenog potraivanja, postupati ako je reenje steajnog vea o osporavanju potraivanja i upuivanju poverioca na parnicu, u toj meri nejasno nerazumljivo da se iz njega ne moe sa sigurnou zakljuiti o tome koji iznos glavnog duga sa kamatom iz prijave potraivanja je osporen, a koji je nije? Da li je u tom sluaju oportuno da parnini sud prekine postupak dok steajno vee ne ispravi reenje o upuivanju na parnicu (prethodno pitanje u procesnom smislu) ili e, pak odbaciti tubu jer ne postoji procesna pretpostavka za voenje parnice protiv steajnog dunika (jasno reenje o upuivanju na parnicu)? Radi se o faktikom pitanju na koje nije mogue dati generalni odgovor koji bi pokrivao sve mogue nejasnoe, koje se uoavaju u reenjima steajnog vea u kojima je odluivano o prijavljenim, ispitanim u celosti ili delimino utvrenim ili osporenim prijavama potraivanja poverilaca. Zarad otklanjanja postojeih nejasnoa, mora se prethodno izvriti uvid u steajni spis i iz njega utvrditi sadrina prijave potraivanja, tj. da li je ona dovoljno odreena i jasna, kako se o njoj izjasnio steajni upravnik na roitu za ispitivanje prijavljenih potraivanja, te kako je o prijavljenom potraivanju, na osnovu sadrine prijave potraivanja i izjanjenja steajnog upravnika, odlueno reenjem steajnog vea. To podrazumeva da se prvo utvrdi da li je u celosti ispitana prijava potraivanja, da li se o njoj steajni upravnik jasno izjasnio priznavanjem ili osporavanjem, a ako je prijavljeno potraivanje osporio neko od poverilaca prisutnih na roitu za ispitivanje prijavljenih potraivanja treba utvrditi u kom delu je osporeno prijavljeno potraivanje. Potom treba utvrditi da li je reenje steajnog vea doneto u skladu sa prijavom potraivanja i izjanjenjem o njoj na roitu za ispitivanje prijavljenih potraivanja. Ove procesne radnje predstavljaju pripremanje glavne rasprave iz lana 274. stav 1. i 2. Zakona o parninom postupku. Postupajui sudija e dostaviti tuenom steajnom duniku tubu na odgovor i pozivnim reenjem ga pozvati da se izjasni na injenine navode tube, osnovanost tubenog zahteva, a posebno na injenice vezane za osporavanje prijavljenog potraivanja steajnog poverioca, sada tuioca u sporu koji je predmet tubenog zahteva po tubi za utvrenje osporenog potraivanja. U zavisnosti od izjanjenja steajnog upravnika datog u odgovoru na tubu preduzimae se dalje procesne radnje u sporu po tubi. To u prvom redu podrazumeva da i ukoliko steajni upravnik u odgovoru na tubu ospori tubeni zahtev, da je prijavljeno potraivanje osporeno na roitu za ispitivanje prijavljenih potraivanja i da je o prijavljenom potraivanju steajno vee dovoljno jasno odluilo utvrivanjem da je osporeno u delu obuhvaenom tubom za utvrenje osporenog potraivanja. Ukoliko steajni dunik u odgovoru na tubu istakne da je u celosti priznao prijavljeno potraivanje i da ono uopte nije osporeno, postoje procesne pretpostavke za odbacivanje tube kao nedozvoljene, jer ne postoji pravni interes za utvrenje prijavljenog potraivanja koje je reenjem steajnog
- 169 -

PARNINI POSTUPAK vea utvreno. U ovako pretpostavljenoj opisanoj situaciji ne postoje procesne pretpostavke za prekid postupka iz lana 215. stav 1. taka 1. Zakona o parninom postupku jer se ne radi o prethodnom pitanju. Reenje steajnog vea kojim pogreno utvruje osporenim prijavljeno potraivanje steajnog poverioca, ne moe biti predmet ispravke u smislu lana 349. stav 1. Zakona o parninom postupku, jer se radi o pogrenom odluivanju koje predstavlja apsolutnu bitnu povredu iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku, koja predstavlja osnov za uvaavanje albe i ukidanje reenja steajnog vea u delu pogrenog odluivanja, tj. pogrenog i nerazumljivog uputa na parnicu zarad utvrenja osporenog potraivanja. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

260.
lanom 23a. izmenjenog Zakona o privatizaciji propisano je da program restrukturiranja ima snagu izvrne isprave, te postavlja se pitanje kako postupiti sa parnicama koje su u toku, a postupak restrukturiranja nije okonan, tj. jo nije donet program restrukturiranja, da li u takvoj situaciji ima mesta odreivanju prekida postupka (lan 215. Zakona o parninom postupku) i kakvo je pravno dejstvo donetog programa restrukturiranja koje ima snagu izvrne isprave na parnicu koja se vodi za isto novano potraivanje, a koje je prijavljeno i u postupku restrukturiranja? Sud moe odrediti prekid postupka samo ako je prijavljeno potraivanje utvreno u programu restrukturiranja za koji je Agencija donela odluku da se prihvata. U situaciji kada je donet program restrukturiranja do momenta donoenja odluke o prihvatanju programa nema uslova za prekid postupka. Uslov za prekid postupka nastupa tek donoenjem odluke o prihvatanju programa restrukturiranja, jer dalji tok parnice i potraivanje tuioca zavisi od injenice da li e subjekt privatizacije biti prodat ili ne, odnosno da li e se poverilac naplatiti od Agencije za privatizaciju iz kupoprodajne cene na osnovu programa restrukturiranja, kao izvrne isprave. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

261.
Shodno lanu 224. stav 1. i 2. Zakona o parninom postupku (lan 216. st. 1. i 2. ranije vaeeg Zakona), sud ne moe preduzimati nikakve radnje dok traje prekid postupka zbog nastupanja uslova iz lana 222. stav 1. taka 5. istog (lan 214. stav 1. taka 5. ranije vaeeg Zakona). Iz obrazloenja: Naznaenim prvostepenim reenjem prekinut je postupak zbog posledica otvaranja steajnog postupka nad tuenim, otvoren reenjem istog suda od 05.05.2011. godine. Iz spisa proizilazi da je prvostepeni sud svojim reenjem od 07.02.2011. godine odbacio tubu primenom lana 101. stav 4. Zakona o parninom postupku u vezi sa l. 98 i 192 istog (l. 103. stav 4. u vezi sa l. 100. i 187. ranije vaeeg Zakona).
- 170 -

PARNINI POSTUPAK Tuilac je izjavio blagovremenu albu, a u postupku po albi Privredni apelacioni sud je primenom lana 222. stav 1. taka 5. Zakona o parninom postupku (lan 214. stav 1. taka 5. ranije vaeeg Zakona) - reenjem od 12.05.2011. godine prekinuo albeni postupak, jer je reenjem Privrednog suda u Beogradu od 05.05.2011. godine otvoren postupak steaja nad tuenim. Odrebom lana 224. stav 1. Zakona o parninom postupku (lan 216. st. 1. i 2. ranije vaeeg Zakona propisano je da prekid postupka ima za posledicu da prestaju tei svi rokovi odreeni za vrenje parninih radnji, dok je odredbom stava 2. istog lana propisano da, za vreme trajanja prekida postupka, sud ne moe preduzimati nikakve radnje u postupku, osim ako je prekid nastupio posle zakljuenja glavne rasprave, u kom sluaju sud moe na osnovu te rasprave doneti odluku. Imajui u vidu navedene zakonske odredbe, sledi da nije bilo mesta donoenju pobijanog reenja, jer je postupak reenjem Privrednog apelacionog suda od 12.05.2011. godine ve bio prekinut, i da nakon toga sud nije mogao preduzimati nikakve radnje, sve dok neko od ovlaenih lica ne predloi nastavak prekinutog postupka. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 7497/2011 od 23.11.2011. godine)

262.
Ukoliko posle donoenja delimine presude nastupi steaj tuenika, tada nema mesta donoenju reenja o prekidu postupka. Primenie se lan 216. stav 2. Zakona o parninom postupku. Iz obrazloenja: Deliminom presudom nadlenog prvostepenog suda, kako proizlazi iz obrazloenja oalbenog reenja, odlueno je o delu tubenog zahteva tuilje, s tim da e se o preostalom delu tubenog zahteva odluiti konanom presudom. Protiv navedene delimine presude albu je uloila tuilja, pa je drugostepeni sud predmet vratio prvostepenom sudu bez odluke o albi, uz napomenu da je potrebno da se prethodno donese dopunska presuda, i da je u toku albenog postupka nad tuenikom pokrenut steajni postupak reenjem nadlenog Trgovinskog suda (kojim su poverioci pozvani da u roku od 60 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju postupka steaja nad steajnim dunikom prijave svoja potraivanja, a dunici pozvani da ispune svoje obaveze prema steajnoj masi), pa na osnovu navedenih injenica prvostepeni sud zakljuuje da nije imalo mesta donoenju dopunske presude, s obzirom da su se stekli uslovi propisani odredbom l. 214. stav 1. taka 5. i l. 217. stav 1. Zakona o parninom postupku za prekid postupka. Osnovano se u albi tuilje istie da prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbu stava 2. lana 216. istog Zakona (u sluaju da je prekid nastupio posle zakljuenja glavne rasprave, sud moe na osnovu te rasprave doneti odluku). U konkretnom sluaju deliminom presudom prvostepenog suda od 04.03.2009. godine, u stavu 1. izreke, utvreno je prema tueniku da je tuilja u radnom odnosu kod njega na neodreeno vreme poev od 21.12.2001. godine i obavezanje tuenik da tuilji za period od 21.12.2001. godine do 15.08.2005. godine prizna sva prava iz radnog odnosa. U stavu 4. obavezan je tuenik da podnese prijavu tuilje na obavezno socijalno osiguranje za period od 21.12.2001. godine do 15.08.2005. godine i da joj dostavi fotokopiju navedene prijave. Protiv navedene presude tuilja je blagovremeno izjavila albu, a Okruni sud kao drugostepeni je, aktom od 08.10.2009. godine, vratio spise prvostepenom sudu bez odluke o albi, s nalogom da se prethodno donese dopunska presuda vezi zahteva tuilje da se tuenik obavee da izvri prijavu tuilje na obavezno socijalno osiguranje za period obuhvaen tubenim zahtevom, a oalbenom deliminom presudom po tom zahtevu, u pogledu koga je zakljuena rasprava. U tom sluaju prvostepeni sud je bio u obavezi da, na osnovu odredbe st. 2. l. 216. Zakona o parninom postupku, dopunskom presudom odlui o zahtevu u pogledu koga je zakljuena rasprava. (Iz reenja Vieg suda u aku, G. 1949/09 od 19.03.2010. godine)
- 171 -

PARNINI POSTUPAK

263.
Tek poto sudu prue dokaze o tome, naslednici stranke koja je u meuvremenu umrla, mogu preuzeti postupak. Iz obrazloenja: Reenjem Optinskog suda u aku je utvreno da se tuba tuilje protiv imenovanog tuenog kako je utvreno Reenjem nadlenog Optinskog suda - smatra povuenom. Reenjem istog suda od 21.03.2008. godine (koje je ispravljeno reenjem od 17.10.2008 godine a potvreno reenjem nadlenog Okrunog suda od 11.02.2009. godine) odbijen je predlog tuilje za vraanje u preanje stanje. Podneskom od 03.06.2009. godine imenovani su sudu predloili donoenje reenja o parninim trokovima, navodei da je tueni preminuo dana 24.11.2008. godine, te da su oni njegovi zakonski naslednici. Uz ovaj podnesakMeutim, dokaze kojim bi potvrdili ove navode nisu priloili, pa im je sud (dopisom od 31.08.2009. godine) naloio da u roku od 8 dana priloe dokaze na ove okolnosti, te da su - u smislu odredbe l. 217. Zakona o parninom postupku - ovlaeni da u parnicu stupe kao naslednici tuenog. Meutim, imenovani nisu postupili po ovom nalogu suda u ostavljenom roku i nisu dostavili odgovarajue dokaze, iako su to bili duni da uine u smislu odredbe l. 100 Zakona o parninom postupku. Iz tih razloga je pravilno prvostepeni sud pravilno postupio kada je odbacio ovakav predlog za donoenje reenja o parninim trokovima kao neuredan, i to u smislu odredbe l. 103. istog Zakona. (Iz reenja Vieg suda u aku. G. 25/2010 od 24.03.2010. godine)

264.
Da li je steajni upravnik ovlaen da na osnovu lana 97. stav 1. Zakona o steajnom postupku preuzme parnicu, koja se "vodi pred steajnim sudom", u stanju u kom se ona nalazi u trenutku pokretanja steajnog postupka nad tuenim preduzeem, dok, prethodno, potraivanje poverioca tuioca ne bude osporeno i tuilac upuen na parnicu u smislu lana 96. stav 1. Zakona o steajnom postupku? lanom 5. Zakona o steajnom postupku propisano je da se u steajnom postupku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje parnini postupak, ako steajnim zakonom nije drugaije odreeno. lanom 214. taka 5. Zakona o parninom postupku propisano je da se postupak prekida kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka steaja ili likvidacije. Zakon o steajnom postupku nije propisao da se ne prekida postupak po tubi tuioca i sada steajnog poverioca protiv tuenog, nad kojim je u toku trajanja spora po tubi pokrenut postupak steaja. To podrazumeva da se u sudeem predmetu po tubi mora doneti reenje o prekidu postupka. Tuilac kao steajni poverilac mora da podnese prijavu potraivanja steajnom sudu na nain propisan lanom 90. Zakona o steajnom postupku. Stavom 3. pomenute zakonske odredbe propisano je da ako se prijavljuju potraivanja o kojima se vodi parnica, u prijavi se navodi sud pred kojim tee postupak sa oznakom spisa. Otuda odredba lana 97. stav 1. Zakona o steajnom postupku podrazumeva preuzimanje prekinutog parninog postupka u stanju u kom se parnica o osporenom potraivanju u postupku steaja nalazi u trenutku pokretanja steajnog postupka, ali tek po donoenju zakljuka o
- 172 -

PARNINI POSTUPAK osporenom potraivanju sa upuivanjem na parnicu radi utvrenja osporenog potraivanja. Otuda steajni upravnik nije ovlaen da na osnovu odredbe lana 97. stav 1. Zakona o steajnom postupku, pre donoenja zakljuka o osporenom potraivanju i upuivanja tuioca iz zapoetog spora kao steajnog poverioca na parnicu radi utvrenja osporenog potraivanja, preuzima zapoetu parnicu. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 19. i 20. septembra 2005. godine, objavljen u biltenu "Sudska praksa trgovinskih sudova" broj 3/2005). (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

265.
Da li se na osnovu analogne primene lana 313. Zakona o parninom postupku van roita za glavnu raspravu donosi reenje o nastavku postupka, poto je to propisano za prekid postupka i poto se dok traje prekid ne mogu saglasno lanu 216. stav 2. Zakona o parninom postupku preduzimati sudske radnje, odnosno ne moe zakazati roite niti isto odrati? Analognom primenom lana 313. Zakona o parninom postupku van roita za glavnu raspravu sud moe doneti reenje o nastavku postupka kada su ispunjeni uslovi iz lana 217. navedenog zakona, bilo po slubenoj dunosti, bilo na predlog stranke. Meutim to ne znai da sud ne moe po predlogu za nastavak postupka zakazati roite i isto odrati ukoliko postoje razlozi za odravanje roita, a radi ispitivanja ispunjenosti uslova za nastavak prekinutog postupka. Odredbu lana 216. stav 2. Zakona o parninom postupku ne treba tumaiti tako da sud za vreme prekida postupka ne moe preduzimati bilo kakve radnje u postupku ukljuujui radnje koje se tiu nastavka postupka. U protivnom, to bi znailo da se jednom prekinut postupak nikada vie ne bi mogao nastaviti, jer i reenje o nastavku postupka takoe predstavlja parninu radnju, isto kao i reenje kojim se zakazuje roite povodom predloga za nastavak postupka. Takvu radnju predstavlja i dostavljanje podneska predlagaa nastavka postupka protivnoj stranci na izjanjenje. Dakle odredbu lana 216. stav 2. Zakona o parninom postupku treba tumaiti da se za vreme trajanja postupka ne mogu preduzimati nikakve radnje u postupku sa izuzetkom predvienim ovim lanom u stavu 2. ali i onih radnji koje sud moe i mora preduzeti kako bi odluio o predlogu za nastavak postupka. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

266.
Izuzetno od odredbe iz lana 12. Zakona o parninom postupku, parnini sud ne moe sam reavati prethodno pitanje u postupku po tubi zbog povrede iga, ve je duan da sa postupkom zastane u zakonom odreenim sluajevima, ali ne i u sluaju podnoenja tube Sudu SCG za ponitaj upravnog akta - reenja o priznanju iga donetog od strane Zavoda za intelektualnu svojinu. Iz obrazloenja: Pravilno je prvostepeni sud odluio kada je odbio predlog tuenog da zastane sa postupkom u ovoj pravnoj stvari. Kako se ig stie upisom u Registar igova, a priznato pravo prema lanu 31.
- 173 -

PARNINI POSTUPAK Zakona o igovima u Registar upisuje nadleni organ, i pri tome nosiocu prava izdaje ispravu o igu, koja ima karakter reenja u upravnom postupku, to je za odluivanje po tubi zbog povrede iga, prethodno pitanje - pitanje postojanja prava i svojstva nosioca prava. Prema lanu 12. Zakona o parninom postupku kad odluka suda zavisi od prethodnog reenja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju jo nije doneta odluka od strane suda ili drugog nadlenog organa, sud moe sam odluiti o prethodnom pitanju, ili moe odluiti da postupak prekine do okonanja postupka u kome se to prethodno pitanje reava. lanom 59. Zakona o igovima predvien je izuzetak od ovog opteg pravila, pa je sud u zakonom predvienim sluajevima duan, dakle obavezan da sa postupkom po tubi zbog povrede iga, zastane. To je sluaj iz lana 50. Zakona o igovima, odnosno zbog pokretanja postupka za oglaavanje nitavim reenja o priznanju iga, odnosno meunarodnog registrovanja, koji ima prirodu upravnog postupka i koji se vodi pred Zavodom za intelektualnu svojinu; zatim iz l. 53. i 55. istog zakona - voenje postupka za donoenje reenja o prestanku iga zbog nekorienja (ili iz drugih zakonom predvienih razloga), koji se vodi pred istim organom. Obavezan zastoj postupka predvien je i u sluaju pokretanja sudskog postupka po tubi za osporavanje iga iz l. 66. i 67. Zakona o igovima. Ukoliko tuilac u tom sporu uspe, nadleni organ e izvriti upis promene nosioca prava, odnosno upisae tuioca kao nosioca iga. Reenje o priznanju iga, kao upravni akt koji je konaan i protiv koga alba nije dozvoljena, moe biti predmet ispitivanja i u upravnom sporu pred Sudom Srbije i Crne Gore, po tubi za ponitaj nezakonitog upravnog akta. lanom 59. Zakona o igovima voenje ovog postupka nije predvieno kao razlog za obavezni zastoj postupka po tubi zbog povrede prava. Iz navedenog sledi da reenje o priznanju iga moe biti predmet pobijanja i ispitivanja u vie postupaka, i upravnih i sudskih, pri emu se sudski vode i prema odredbama Zakona o parninom postupku i prema odredbama Zakona o upravnom sporu. Zakonom je meutim obavezan zastoj postupka predvien samo za neke od njih, a ne za sve. U konkretnom sluaju tueni je dostavio dokaze da je podneo tubu Sudu Srbije i Crne Gore radi ponitenja isprava o igovima, pa sledi da pokretanje navedenog postupka ne predstavlja zakonom predvieni razlog za zastoj postupka u smislu lana 59. Zakona o igovima, kako je to pravilno zakljuio prvostepeni sud. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 3725/06 od 26.04.2006. godine)

267.
Kako e parnini sud postupiti ako je steajni poverilac, koji je prijavio potraivanje u odreenom dinarskom iznosu, od steajnog vea dobio reenje kojim mu je utvreno potraivanje u odreenom deviznom iznosu (koji nije bio predmet prijave), bez bilo kakvog osporavanja i uputa na parnicu u pogledu prijavljenog potraivanja u dinarskom iznosu, pa je poverilac, poto je prethodno izjavio albu na takvo reenje steajnog vea (o kojoj drugostepeni sud jo nije doneo odluku) podneo tubu parninom sudu radi utvrenja dinarskog potraivanja iz prijave? Pitanje nije dovoljno jasno postavljeno. Meutim, ako tuilac u tubi tvrdi da se radi o istom potraivanju koje je u prijavi oznaeno u dinarima (kao protivvrednost odreenog deviznog iznosa) a u reenju steajnog vea u devizama, onda e prvostepeni sud zastati sa postupkom po tubi do donoenja odluke drugostepenog suda, odnosno pravnosnane odluke u steajnom postupku povodom prijavljenog dinarskog potraivanja, koje je predmet tubenog zahteva. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)
- 174 -

PARNINI POSTUPAK

268.
Da li se odredba iz lana 214. taka 3. Zakona o parninom postupku, po kojoj nastupa obavezni prekid postupka zbog smrti zakonskog zastupnika stranke ili prestanka njegovog ovlaenja za zastupanje, odnosi i na smrt ili razreenje direktora preduzea ili drugog pravnog lica, kao ovlaenog lica (statutarnog zastupnika) iz lana 482. istog zakona? Odredba lana 214. stav 3. Zakona o parninom postupku po kojoj se postupak prekida kad zakonski zastupnik stranke umre ili kad prestane njegovo ovlaenje za zastupanje, ima u vidu samo zakonskog zastupnika parnino nesposobne stranke (lan 75. Zakona o parninom postupku), a ne i zastupnika pravnog lica. Razreenje direktora pravnog lica podrazumeva da se na istu funkciju bira imenuje drugo lice, kao direktor i zastupnik, i za tok postupka nema nikakav znaaj. Smrt direktora pravnog lica u toku parnice takoe nema znaaja, ako pravno lice ima druge zastupnike, upisane u registar u smislu lana 482. Zakona o parninom postupku, ili ako pravno lice ima punomonika u parnici (jer smru statutarnog zastupnika pravnog lica ne prestaje punomoje). Problem postoji kada je direktor jedini statutarni zastupnik, umre u toku parnice, a pravno lice nema punomonika. Stranka tada nema nikakvog zastupnika i postupak se ne moe voditi. U vreme vaenja Zakona o parninom postupku iz 1977. godine od strane Vieg trgovinskog suda utvren je odgovor iz 2000. godine po kome: ako preduzee u kraem roku ne moe da odredi drugog zastupnika, parnini postupak treba prekinuti shodnom primenom odredbe lana 212. taka 4. (sada 214. taka 3.) Zakona o parninom postupku i nastaviti po lanu 215. stav 1. Zakona o parninom postupku. Izmene u novom Zakonu o parninom postupku omoguuju i drugaija reenja: pored prekida postupka (ali shodnom, tj. analognom primenom lana 214. taka 3. Zakona o parninom postupku), zastoj u postupku da bi se stranci omoguio izbor novog direktora statutarnog zastupnika po lanu 219. Zakona o parninom postupku, te postavljanje privremenog zastupnika po lanu 79. stav 3. Zakona o parninom postupku. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

DOKAZIVANJE OPTE ODREDBE (lan 228 - 233. ZPP)

269.
Tuilac, kao stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja injenica koje su bitne za nastanak i ostvarivanje tog prava. Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku, potpuno i pravilno je utvreno injenino stanje: parnine stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu naznaenih ugovora kojima su u celini regulisani njihovi meu- 175 -

PARNINI POSTUPAK sobni odnosi - tuenog, kao naruioca radova i tuioca, kao izvoaa radova, na izgradnji fabrike boja za kou. Meu parninim strankama nije bilo sporno da su radovi izvedeni, ali je bila sporna vrednost izvedenih radova. Radi utvrenja sporne i bitne injenice prvostepeni sud je izveo dokaz vetaenjem od strane komisije vetaka finansijske i graevinske struke, kojim je utvreno da postoji potraivanje tuioca prema tuenom u navedenom ukupnom iznosu, a po osnovu zakljuenog ugovora i ispostavljenih situacija. Ni tuilac, ni tueni nisu istakli primedbe na nalaz vetaka, niti su ukazali na okolnosti koje bi dovele u sumnju objektivnost i tanost izvrnog vetaenja. Nakon izvrenog vetaenja tuilac je opredelio tubeni zahtev traei da se obavee tueni na isplatu ovog iznosa, sa kamatom od dana vetaenja pa do isplate. Tueni je podneskom preinaio tubu poveanjem tubenog zahteva na drugi vei iznos, sa obrazloenjem da je pravnosnana odluka doneta u naznaenom predmetu P 5658/92 koja, po njegovim navodima, predstavlja prethodno pitanje. U tom postupku tueni je ovde tuilac, a tuilac njegov podizvoa radova iz istog pravnog posla, te je pravnosnanom presudom tuilac obavezan da svom podizvoau na ime izvedenih radova isplati taj znatno vei iznos. Tueni je preinaeni zahtev tuioca osporio u celosti preko prvog iznosa i ujedno istakao prigovor zastarelosti potraivanja, navodei da nalazom i miljenjem komisije sudskih vetaka, kojim je, na saglasan predlog stranaka, utvrena vrednost izvedenih radova i na koji parnine stranke nisu imale primedbi, da je nakon tog vetaenja tuilac opredelio tubeni zahtev na ovaj iznos, a da u prilog poveanom tubenom zahtevu nove dokaze nije dostavio. albeni navodi tuioca kojima se pobija pravilnost utvrenog injeninog stanja i istie da prvostepeni sud nije izveo sve dokaze u prilog tanom utvrenju bitnih injenica u pogledu koliine izvedenih radova, kao i vrednosti istih, nisu osnovani. Ovo zbog toga to u pogledu korienja dokaza iz drugog predmeta nije bilo saglasnosti tuenog, a shodno l. 220. Zakona o parninom postupku tuilac je bio duan da iznese injenice i predloi dokaze na kojima zasniva svoj poveani zahtev i kojim osporava navode i dokaze protivnika. Meutim, kako tuilac druge dokaze nije dostavio, prvostepeni sud je primenom lana 223. stav 1. u smislu lana 8. Zakona o parninom postupku, o postojanju injenica zakljuio primenom pravila o teretu dokazivanja, jer je tuilac, kao stranka koja je tvrdila da ima neko pravo, snosio teret dokazivanja injenica koje su bitne za nastanak i ostvarivanje tog prava. U konkretnom sluaju, prvostepeni sud je na saglasan predlog stranaka, a prema priloenim dokazima, odredio graevinsko i finansijsko vetaenje u pogledu utvrivanja visine i koliine izvedenih radova, a nakon obavljenog vetaenja i utvrenja bitne injenice da po osnovu zakljuenog ugovora tuilac od tuenog potrauje prvi iznos, na koji nalaz parnine stranke nisu imale primedbi, tuilac je shodno datom nalazu opredelio tubeni zahtev sa kamatom od dana vetaenja. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, P. 8909/2010 od 12.05.2011. godine)

270.
Dunst je stranke da iznese injenice i predloi i priloi dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika. Iz obrazloenja: Utvreno je sledee injenino stanje: Tuena je uzimala novac na zajam od imenovanog zajmodavca. Kako nije bila u mogunosti da ga vrati, tuilja je preuzela njenu obavezu vraanja duga, pa
- 176 -

PARNINI POSTUPAK je tako isplatila 2.500,oo eura, to je i konstatovano na potvrdi od 20.09.2004. godine koju je potpisa zajmodavac, u kojoj je izriito navedeno da tuilja ovaj iznos daje u svojstvu garanta za dug tuene prema njoj. Zatim je na ime kamate isplatila iznos od 900,oo eura. Inae, predmet tubenog zahteva je isplata iznosa od 12.800,oo eura.Kod ovako utvrenog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi obavezali tuenu na ispunjenje obaveze u smislu lana 296. stav 1. u vezi lana 300. Zakona o obligacionim odnosima. Kako je ugovorena kamata u veem iznosu od dozvoljenog, to ugovor o zajmu ini delimino nitavim u delu za kamatu, u smislu lana 105. stav 1. istog Zakona, pravilan je zakljuak niestepenih sudova da tuena nije u obavezi da taj iznos isplati tuilji. U pogledu preostalog dela tubenog zahteva - iznosa od 10.300 eura, pravilno je tubeni zahtev odbijen. Svaka stranka je duna da iznese injenice i predloi dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika - lan 220. Zakona o parninom postupku. Dokazivanje obuhvata sve injenice koje su vane za donoenje odluke - lan 221. stav 1. Zakona o parninom postupku. Ako sud, na osnovu izvedenih dokaza, ne moe sa sigurnou utvrditi neku injenicu, o postojanju injenice zakljuie primenom pravila o teretu dokazivanja - lan 223. stav 1. Zakona o parninom postupku. Stavom 2. istog lana propisano je da Stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja injenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije drugaije odreeno - lan 223. stav 2. Zakona o parninom postupku. Svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese sve injenice potrebne za obrazloenje svojih predloga, da ponudi dokaze potrebne za utvrivanje svojih navoda, kao i da se izjasni o navodima i ponuenim dokazima protivne stranke - lan 300. Zakona o parninom postupku. U ovom sluaju, tuilja u toku postupka - osim svojih tvrdnji da je tuenoj u vie navrata pozajmljivala novac - nije pruila sudu nijedan relevantan dokaz na osnovu koga bi se mogla nesumnjivo utvrditi njihova osnovanost. Zbog toga je primenom pravila o teretu dokazivanja, u smislu citiranih odredbi Zakona, odbijen njen tubeni zahtev u ovom delu. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 195/10(1) od 17.02.2010. godine)

271.
Ovlaenje suda je da od predloenih dokaza odlui koji je potrebno u toku postupka izvesti, cenei kojim se od njih mogu utvrditi sporne a bitne injenice, a predloge za izvoenje drugih dokaza, treba odbiti kao nepotrebne. Iz obrazloenja: U toku postupka sporno je bilo da li je tueni primio robu ije se plaanje cene trai, jer je on te navode osporavao, a osnov tubenog zahteva je upravo cena za isporuenu robu. Pravilno je prvostepeni sud u nedostatku drugih pismenih dokaza, osim dokaza dostavljenih od strane tuioca, na spornu okolnost prijema robe sasluavao u svojstvu svedoka radnike tuenog, pa kako su isti potvrdili prijem robe ije je fakturisanje tuilac izvrio i ija se naplata cene trai u ovom sporu, to je pravilnom primenom materijalnog prava na tako utvreno injenino stanje prvostepeni sud doneo pobijanu odluku kojom je tuenog obavezao na plaanje na osnovu lana 262. Zakona o obligacionim odnosima. Neosnovani su albeni navodi tuenog da je sud morao da izvede vetaenje ekonomsko finansijske struke, jer su razlozi tuenikovog osporavanja tubenog zahteva bili upravo injenica da tueni robu po tim fakturama nije primio, kao i da je izmirio deo obaveze prema tuiocu. Za utvrivanje navedenih spornih injenica vetaenje nije potrebno i adekvatno dokazno sredstvo, ve je navedena sporna injenica prijema robe, pravilnom ocenom prvostepenog suda utvrena sasluanjem
- 177 -

PARNINI POSTUPAK svedoka - magacionera tuenog. U pogledu navoda tuenog da je on platio deo cene, na tuenom je bio teret dokazivanja, odnosno dostavljanja dokaza za te svoje navode, pa u situaciji u kojoj on ma kakve dokaze nije dostavio, nije bilo osnova ni razloga, a ni predloga stranaka da se odreuje vetaenje od strane vetaka ekonomsko finansijske struke, ve je u pogledu tog navoda odluka doneta uz primenu pravila o teretu dokazivanja. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 13433/05 od 22.03.2006. godine)

272.
Teret dokazivanja navoda da su graevinski radovi izvedeni, u sporu za naplatu cene radova, je na tuiocu, ali mu sud to mora omoguiti odreujui izvoenje dokaza koje tuilac predlae, a podesni su za utvrenje sporne injenice. Iz obrazloenja: Pravilno je stanovite prvostepenog suda da se osnovanost potraivanja u navedenoj situaciji ne moe utvrditi iz nalaza i miljenja vetaka finansijske struke koje je sud u celosti prihvatio cenei ga kao struan, nepristrasan i potpun, jer finansijska dokumentacija koja je dostavljena od strane stranaka vetaku nije omoguila da se vetaenjem pouzdano utvrdi postojanje i visina duga tuenog, jer se nije pouzdano mogla utvrditi ni konano izvedena koliina i kvalitet radova. Pravilno je takoe stanovite prvostepenog suda da bi se samo vetaenjem od strane vetaka graevinske struke mogle utvrditi sve relevantne injenice koje su od uticaja na donoenje odluke o osnovanosti zahteva. Imajui u vidu, meutim, da je tuilac u svom podnesku od 7.9.2005. godine predloio kao dokaz za osnovanost svojih navoda izvoenje odgovarajueg vetaenja na okolnost da su ugovorne obaveze tuioca u potpunosti izvrene, odnosno da su ugovoreni radovi od strane tuioca u potpunosti izvedeni, da je u situaciji kada je u daljem toku postupka tueni predloio finansijsko vetaenje i isto nije dalo rezultate, jer je prema izriitom miljenju vetaka nije bila dostavljena dokumentacija iz koje se moe utvrditi obim i kvalitet izvedenih radova tuioca, sud je bio duan da u situaciji u kojoj se navedeno vetaenje pokazalo neodgovarajuim, imajui u vidu navedeni predlog za odreivanje odgovarajueg vetaenja, sa tuiocem odnosno po njegovom predlogu odredi vetaenje vetaka graevinske struke jer je zapravo to jedino odgovarajue vetaenje na osnovu koga se mogu utvrditi sve relevantne injenice i tek potom ukoliko tuilac uplatama predujma ne obezbedi mogunost izvoenja navedenog dokaza, odluku donese ocenom drugih raspoloivih dokaza i primenom tereta dokazivanja. Pored navedenog, prvostepena odluka u svom obrazloenju sadri detaljan opis iskaza lica koja su sasluana u svojstvu svedoka u kojim izjavama su oni nedvosmisleno i jasno izneli da je tuilac izvrio sve radove koji su bili predmet ugovora, kao i injenicu da je samo deo izvedenih radova plaen tuiocu, dok za preostali iznos nije dug izmiren, ali nije cenio navedene iskaze svedoka i njihov uticaj na utvrivanje relevantnih injenica. U odsustvu finansijskih pisanih dokaza da je tuilac izvrio svoje ugovorne obaveze, sud je morao imajui u vidu predlog tuioca izvesti odgovarajue vetaenje vetaka graevinske struke, i ceniti iskaze sasluanih svedoka, a ne samo parafrazirati iste, pa imajui u vidu nalaz vetaka graevinske struke i ocenu datih iskaza svedoka u pogledu koliine i kvaliteta izvedenih radova, doneti novu odluku o osnovanosti tubenog zahteva. Pri tome, sud mora imati u vidu da je u situaciji u kojoj bi tuilac dokazao da je izveo sve radove po ugovoru, on ostvario pravo na naknadu u ugovorenom iznosu, jer ugovor sadri jedininu cenu izvedenih radova po m2 pa je zapravo odredba ugovora koja predvia da e se konano odrediti vrednost radova
- 178 -

PARNINI POSTUPAK prema stvarno izvedenim koliinama radova i stvarno izvedene prodajne kvadrature stana, zapravo odredba koja je trebalo da cenu prilagodi eventualnim razlikama stvarnog od projektovanog stanja, te da je ukoliko se utvrdi postojanje duga tuenog, na njemu teret dokazivanja da je dugovanje izmirio i za iznos za koji ne poseduje dokaze, tuilac ima prava da potrauje plaanje. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 9117/06 od 14.12.2006. godine)

273.
O injenicama koje nisu osporene u toku postupka, sud e odbiti da izvede dokaze, jer razloga za dokazivanje nema. Iz obrazloenja: albeni navodi (sud nije mogao odluku o osnovu obavezivanja doneti na osnovu injenice da je tuilac ispostavio raun, a istovremeno odbiti zahtev za zateznu kamatu sa obrazloenjem da tuilac nije dokazao da je raun dostavljen tuenom) - nisu osnovani. Naime, prema stanju u spisima, tueni nije sporio postojanje meusobnog poslovnog odnosa stranaka i osnov za izdavanje navedenog rauna, kao ni visinu fakturisane naknade. Upravo zbog toga je sud pravilno, imajui u vidu sam tok postupka, i utvrdio injenino stanje na osnovu raspoloive pismene dokumentacije, imajui u vidu koje injenice tueni osporava (a osporavao je samo prijem rauna koji direktno utie iskljuivo na dospelost obaveze plaanja duga, a ne i na postojanje same obaveze i njen osnov). U delu u kome je odbio tubeni zahtev za zateznu kamatu do podnoenja tube sud se, pri tome, pozvao na odredbe lana 324. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima a kojima se regulie pitanje dospelosti obaveze plaanja u situaciji kada sama dospelost nije ugovorena - smatra se da je ista nastupila trenutkom pokretanja postupka za naplatu potraivanja. albeni navodi da je sud uinio povredu postupka kada je odbio da po predlogu tuenog pribavi Graevinsku knjigu za izvedene radove - nisu osnovani. Prema odredbama l. 220. i 223. Zakona o parninom postupku, naime, stranka je duna da iznese sve navode i za njih dostavi sve dokaze. Sud izvodi dokaze samo u pogledu relevantnih a spornih injenica. Dakle, u toku postupka tueni nije sporio poslovni odnos sa tuiocem, niti izvoenje navedenih graevinskih radova pa je prvostepeni sud pravilno odbio da izvede navedeni dokaz - isti se nije odnosio na utvrenje injenice koja je osporavana u toku postupka pa zato nije bilo osnova i razloga za njegovo izvoenje, koje bi samo nepotrebno odugovlailo postupak. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, P. 2265/2010 od 22.04.2010. godine)

274.
One injenice koje je stranka izriito priznala u toku parnice se ne dokazuju. Meutim, njihovim priznanjem se ne sme ii prema nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. Iz obrazloenja: Sud je ovlaen da dokazuje i injenice koje su priznate ukoliko smatra da se njihovim priznanjem ide za tim da se raspolae zahtevom kojim se ne moe raspolagati; sud takoe ocenjuje da li e uzeti kao priznatu ili kao osporenu injenicu koju je stranka prvo priznala, a posle potpuno ili delimino osporila ili ograniila priznanje dodavanjem drugih injenica - lan 222. Zakona o parninom
- 179 -

PARNINI POSTUPAK postupku. Sledi da se ne dokazuju samo one injenice koje je stranka izriito priznala u toku parnice, a takvim priznanjem se ne ide prema nedozvoljenim raspolaganjima. U konkretnoj pravnoj stvari to nije sluaj: injenicu korienja tueni izriito nije priznao, odn. podneskom od 18.05.2009. godine je ovu injenicu jasno osporio navoenjem obaveze tuioca da istu dokae. Zbog toga je prvostepeni sud izvodei dokaze postupao u skladu sa stanjem u spisima, pa i obrazloenje prvostepenog suda u pogledu dokazanosti ove injenice nije u suprotnosti sa stanjem u spisima. Ni odluka suda nije u suprotnosti sa zakljukom prvostepenog suda u obrazloenju presude da injenica korienja nije dokazana pa zato i nema bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 2956/2010 od 27.05.2010. godine)

275.
Ne dokazuju se i ne utvruju injenice koje su stranke u postupku uinile nespornim. Iz obrazloenja: Predmet tubenog zahteva je - prema stanju u spisima - tuioevo potraivanje duga po osnovu neizmirenih obaveza tuenika iz Ugovora o zajednikoj izgradnji elektroenergetskog objekta. Na roitu od 30.01.2009. godine, posle usaglaavanja poslovnih knjiga, punomonik tuenog je uinio nespornim potraivanje tuioca u iznosu od 165.150,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnoenja tube do isplate, kao i injenicu da spor nije reen mirnim putem odn. da navedeni dug nije isplaen tuiocu. Imajui to u vidu, a kako su, shodno iznetom, sve relevantne injenice za odluivanje o osnovanosti tubenog zahteva uinjene nespornim od strane tuenog (a nesporne injenice sud ne utvruje - shodno lanu 222. Zakona o parninom postupku), to je prvostepeni sud pravilno imajui u vidu navedeno izjanjenje punomonika tuenog - glavnu raspravu zakljuio bez odlaganja i doneo pobijanu presudu kojom se tubeni zahtev usvaja i tueni obavezuje na plaanje nesporno dugovanog iznosa. Pri tome, na nesporno injenino stanje u pogledu osnova i visine duga, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je - na osnovu lana 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima - tuenog obavezao na izmirenje ugovorne obaveze plaanjem dugovanog iznosa, uz kamatu za period od podnoenja tube do isplate (ovo na osnovu lana 277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, a zbog docnje u plaanju). Navodi tuenog u albi - da je grekom uinio nespornim navedeno dugovanje tj. da je bio u zabludi kada je priznao postojanje neizmirene obaveze u oznaenom iznosu, te da je stoga sud pogreno utvrdio injenino stanje u pogledu postojanja duga, a za koje tueni nije dostavio dokaze - nisu od uticaja na drugaiju odluku o tubenom zahtevu. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 984/10 od 18.03.2010. godine)

276.
Teret dokazivanja pretrpljene tete zbog povrede asti i ugleda zbog gubitka mandata je na oteenom. Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi su zakljuili da je neosnovan tubeni zahtev imenovanih tuilaca za naknadu nematerijalne tete, i to po oba traena osnova - zbog naruavanja i gubitka ugleda u jav- 180 -

PARNINI POSTUPAK nosti, u birakom telu. Ovo zbog toga to tuioci nisu dokazali, u smislu lana 223. Zakona o parninom postupku, da su zbog tada oduzetih mandata izgubili ugled u javnosti i birakom telu odn. da je dolo do tih tetnih posledica po njih. Ovo se odnosi i na zahtev za naknadu tete zbog protivustavno im uskraenog prava politikog delovanja, jer im to pravo nije uskraeno prestankom poslanikih mandata, budui da su svoje politiko delovanje mogli ostvariti u okviru svoje politike stranke. Na taj nain su niestepeni sudovi na utvreno injenino stanje pravilno primenili materijalno pravo. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 293/10(1) od 17.03.2010. godine)

277.
Bitni parametri za obraun naknade za javno saoptavanje fonograma su vrsta delatnosti koju korisnik obavlja i veliina objekta u kome se delatnost obavlja (u vezi sa kojom delatnou i gde se fonogrami koriste). U situaciji kada je korisnik osporio da obavlja delatnost u odnosu na koju je naknada obraunata - teret dokazivanja ove bitne injenice je na tuiocu, a pouzdano dokazno sredstvo je izvod iz registra Agencije za privredne subjekte. Iz obrazloenja: Ovaj postupak pokrenut je predlogom za izvrenje na osnovu verodostojne isprave u kome je kao tuena oznaena navedena privatna ugostiteljsko-prevoznika radnja i imenovani vlasnik - preduzetnik. Prvostepena presuda u obrazloenju sadri konstataciju da je tueni preduzetnik registrovan kod Agencije za privredne registre za obavljanje ove samostalne delatnosti, to je utvreno prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre. Tueni je u prigovoru protiv reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave isticao da nije registrovan za obavljanje ugostiteljske delatnosti a u predmet nema Izvoda sa sajta Agencije za privredne registre odn. on se nalazi u "kart" spisima. Takoe, iz istog proizlazi da je odtampan 14.07.2009. godine tj. nakon zakljuenja glavne rasprave u ovoj pravnoj stvari. S obzirom da je vrsta delatnosti koju tueni obavlja i u vezi sa ijim obavljanjem koristi fonograme bitna injenica za odluivanje u ovoj pravnoj stvari (imajui u vidu da se naknada za javno saoptavanje fonograma prema Tarifi tuioca obraunava prema vrsti delatnosti i povrini poslovnog objekta) - nejasno je na osnovu ega ju je prvostepeni sud utvrdio. Sud ne moe svoju odluku zasnovati na injenicama o kojima strankama nije pruena mogunost da se izjasne, osim kada zakonom nije drugaije propisano - lan 7. stav 4. Zakona o parninom postupku. Sud moe i po slubenoj dunosti pribaviti isprave koje se nalaze kod dravnog organa ili organizacija kojima je povereno vrenje javnog ovlaenja - lan 232. Zakona o parninom postupku. Dakle, prvostepeni sud je bio ovlaen da i po slubenoj dunosti pribavi podatke o registraciji od Agencije za privredne registre, pa i elektronskim putem. Meutim, o ovim injenicama je bio duan da upozna stranke i obezbedi im mogunost da se o njima izjasne. Ovo posebno zbog toga to je tueni osporavao injenicu da obavlja ugostiteljsku delatnost, a ista je bitna u ve navedenom smislu. Prvostepeni sud u obrazloenju navodi da je tu injenicu utvrdio na osnovu podataka sa sajta Agencije za privredne registre, a u spisima niti je priloen ovaj Izvod, niti ima dokaza da su stranke sa podacima o registraciji upoznate na roitu za glavnu raspravu niti da im je u kopiji isti dostavljen. Na taj nain je tueni onemoguen da raspravlja u ovoj pravnoj stvari, to predstavlja bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, 7 P. 3251/2010 od 13.05.2010. godine)
- 181 -

PARNINI POSTUPAK

278.
Pre zakljuivanja o postojanju injenice primenom pravila o teretu dokazivanja iz lana 223. Zakona o parninom postupku, moraju biti iscrpljena sva raspoloiva dokazna sredstva, pa sud ne moe odbiti da izvede dokaz koji je stranka predloila za utvrivanje sporne injenice ako bi se izvoenjem dokaza ta injenica mogla utvrditi. Iz obrazloenja: Na osnovu nespornih injenica i injenica utvrenih ocenom dokaza u smislu lan 8. Zakona o parninom postupku, uz primenu pravila o teretu dokazivanja iz lana 223. istog zakona, sud je odbio tubeni zahtev da tueni plati tuiocu 51.875,30 dinara na ime glavnog duga sa kamatom, pa je ukinuo reenje na osnovu verodostojne isprave u obavezujuem delu. Ovo iz razloga to meu strankama nije sporno da su bile u poslovnom odnosu, da je tuilac postavio plakate tuenog u reklamne svrhe na tri reklamna panoa, da nije sporno da su na reklamnim panoima postojali nedostaci koje je tueni reklamirao dopisom. Sporno da li je uoeni nedostatak otklonjen istoga dana kada je tuilac obaveten o nedostatku kako je to tvrdio tuilac, pa je prvostepeni sud s obzirom da je tuilac na roitu za glavnu raspravu predloio da se saslua tuioev radnik na sporne okolnosti, odnosno da je uoen nedostatak otklonjen istoga dana, kada je tuilac obaveten o nedostatku, odbio navedeni predlog, naavi da je isti nepotreban s obzirom da sasluanje svedoka nije podobno sredstvo za dokazivanje spornih injenica. Prvostepeni sud je miljenja da je tuilac trebao da dostavi relevantne dokaze o tome da su uoeni nedostaci otklonjeni i to u pisanom obliku sastavljenom obostrano potpisanog zapisnika u kome bilo konstatovano otklanjanje nedostataka ili video zapis, pa je o spornoj injenici zakljuio primenom pravila o teretu dokazivanja iz lan 223. Zakona o parninom postupku. Osnovano se albom tuioca ukazuje da konstatacija suda da je sasluanje svedoka "nije podobno sredstvo za dokazivanje spornih injenica" neprihvatljiva i neargumentovana. Kada bi postojao pismeni dokaz u pogledu ispunjenja ugovorne obaveze tuioca prema tuenom dokazivanje putem svedoka ne bi bilo potrebno, a kada bi iskaz svedoka bio prihvatljiv samo ako potvrdi tu injenicu dostavljanjem pismenog dokumenta dokazivanje svedocima ne bi imalo smisla, jer bi se usmeni dokaz dokazivao pismenim. Tano je da ugovore u privredi po pravilu prati odreena dokumentacija, ali njeno ne postojanje ne znai da ne postoji ugovor (injenino pitanje) niti da bi takav ugovor bio bez pravnog dejstva i bez sudske zatite (pravno pitanje). Neformalnost ugovora je pravilo kako obligacionog tako i privrednog prava. U konkretnom sluaju potreba za dokazivanjem putem sasluanja svedoka upravo je nastala iz razloga to nema pismene dokumentacije, ali je ne mora ni biti, pa to ne moe biti razlog da se ne prihvati predlog da se izvede dokaz sasluanja svedoka radi razjanjenja sporne injenice. Saglasno navedenom sud ne moe odbiti da izvede dokaz koji je stranka predloila za utvrivanje sporne injenice, ako se izvoenjem dokaza ta injenica moe potvrditi, a potom doneti odluku o zahtevu primenom pravila o teretu dokazivanja. Zakon o parninom postupku ne zabranjuje sprovoenje dokaza sasluanja svedoka kako je to predvieno odredbom lan 236. Zakona o parninom postupku. Predloeni dokaz se ceni pojedinano i u sklopu na nain odreen lan 8. Zakona o parninom postupku, s tim to se u sluaju postojanja sumnje posebno ceni obaveza postojanja pismenih isprava, zarad dokazivanja osnovanosti tubenog zahteva. Prema miljenju Vieg trgovinskog suda, samo nepostojanje obaveznih pismenih isprava ne moe da predstavlja procesni osnov za otklanjanje ostalih predloenih dokaza ili za odbijanje tubenog zahteva, samo iz razloga ne postojanja pismenih isprava. Imajui navedeno u vidu, ne moe se prihvatiti miljenje prvostepe- 182 -

PARNINI POSTUPAK nog suda da sasluanje svedoka nije podobno sredstvo za dokazivanje spornih injenica. Istovremeno se ukazuje da pre odluivanja po slobodnoj oceni u smislu lan 223. Zakona o parninom postupku moraju biti iscrpljena sva raspoloiva dokazna sredstva. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda V P. 5190/06 od 15.3.2007. godine)

279.
U sporu o zahtevu za naknadu tete prouzrokovane neblagovremenim ispunjenjem obaveze, na tuiocu je teret dokazivanja nastupanja i visine tete, kao i uzrono posledine veze zadocnjenja tuenog u izvrenju obaveze i nastale tete. Iz obrazloenja: Odluujui o samoj osnovanosti zahteva pravilno je prvostepeni sud naao da tubeni zahtev nije osnovan primenom pravila o teretu dokazivanja. Prema stanju u spisima, nije sporno da su parnine stranke bile u meusobnom poslovnom odnosu po osnovu koga je tuilac uplatio tuenom avansnu cenu naruenog cementa. Takoe nije sporno da je tueni dobrovoljno isporuio samo deo dugovanog cementa, dok je preostalu koliinu isporuio po pravnosnanoj izvrnoj sudskoj odluci u postupku prinudnog izvrenja. Stoga nije sporno da je tueni bio u docnji sa izvrenjem svoje ugovorne obaveze isporuke cementa koju je tuilac avansno platio tuenom. Iako je tubeni zahtev prvenstveno formiran kao obraunata zatezna kamata za period tuenikove docnje, sagledavajui da se radi o nenovanoj obavezi dunika, tuilac je promenio osnov svog potraivanja, traei naknadu tete prouzrokovane tuenikovom docnjom. Po zahtevu za naknadu tete pravilno nalazi prvostepeni sud da je na tuiocu bio teret dokazivanja osnovanosti navedenog zahteva i visine zahteva tako to e dostaviti sudu dokaze na osnovu kojih se moe utvrditi da je za tuioca nastupila teta direktno prouzrokovana tuenikovom docnjom, kao i koja je njena visina. Kako u toku postupka tuilac ni pri vetaenju, ni pri dopunskom vetaenju nije dostavio dokaze iz kojih bi se moglo utvrditi da je upravo tuenikovom docnjom u ispunjenju ugovorne obaveze isporuke cementa tuiocu prouzrokovana teta, i koja je visina navedene tete, to je pravilno prvostepeni sud ocenu o tubenom zahtevu doneo primenom pravila o teretu dokazivanja pa je saglasno l. 220. i 223. Zakona o parninom postupku naao da tuilac nije dokazao osnovanost svog zahteva za tetu po oznaenom osnovu. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 1823/06 od 24.05.2006. godine)

ISPRAVE (lan 238 - 243. ZPP)

280.
Iz evidencionih kartica Uprave Carina Republike Srbije proizlazi da su vozila tuenog prelazila granini prelaz i da je izvrena kontrola od strane slubenika carine prilikom prelaska, ali ne i da su vozila tuenog koristila sporni parking prostor. injenica da su se vozila tuenog parkirala na obeleenom prostoru tuioca ne moe se utvrditi, jer iz iskaza sasluanih svedoka tuenog, ali i iz priloenih pismenih dokaza na koje se tuilac u albi poziva, to ne proizlazi.
- 183 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku potpuno je i pravilno utvreno injenino stanje: tuilac tubom trai isplatu iznosa od 564.000,00 dinara na ime cene za pruene usluge korienja parking prostora na graninom prelazu za period od oktobra 2007. godine do marta 2008. godine, a sve po osnovu Ugovora o zakupu dela parking prostora koji je tuilac zakljuio sa Republikom direkcijom za imovinu Republike Srbije za period od 06. 10. 2006. godine do 06. 10. 2008. godine. Predmetnim ugovorom tuilac je, kao zakupac, uzeo u zakup parking prostor za autobuse, putnika vozila i kamione. Po tom osnovu tuilac je tuenom ispostavljao raune na ime naknade za parkiranje za period od oktobra 2007. godine do marta 2008. godine. U prilog osnovanosti svog potraivanja tuilac je dostavio evidencione kartice o prelasku teretnih vozila tuenog preko graninog prelaza i raune kojima je zaduen tueni za plaanje naknade za usluge parkiranja po ceni od 2000,00 dinara, a koji nisu potpisani od strane tuenog. lanom 7. stav 3. predmetnog ugovora bilo je predvieno da e se naplata usluga parkiranja vozila vriti po cenovniku koji je odobren od strane nadlenog organa. Terminal je vlasnitvo Republike Srbije u ije ime istim upravlja Republika direkcija za imovinu, a na graninom prelazu pored parkinga koji je izdat u zakup tuiocu, postoji i parking prostor koji nema komercijalnu namenu, a koji je u funkciji postojeih objekata ili obavljanja delatnosti nadlenih slubi na graninom prelazu. Carinski pregled pre prelaska graninog prelaza, carinska sluba vri i na parkingu koji je dat u zakup tuiocu i na ostalom delu parkinga, van ovoga i carinska sluba ne uslovljava vozare da koriste parking koji se naplauje i koji je obeleen, ve oni sami biraju gde e parkirati radi obavljanja carinskog pregleda. Prilikom ulaza na terminal na graninom prelazu svako teretno vozilo, bilo da prevozi robu ili je prazno, dobija evidencionu karticu. Tueni je zahtev tuioca osporio po osnovu i visini istiui prigovor nedostatka pasivne legitimacije navodei da u utuenom periodu nije koristio usluge parking prostora tuioca kao i da mu tuilac nije dostavio sporne raune, ujedno ne sporei injenicu da su teretna vozila tuenog u periodu od oktobra 2007. godine pa do marta 2008. godine prelazila granini prelaz. Na utvreno injenino stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je zakljuio da priloenim dokazima tuilac nije dokazao da je, shodno lanu 26. Zakona o obligacionim odnosima, bio u poslovnom odnosu sa tuenim i da mu je usluge iju naplatu trai zaista i pruio. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja injenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije drugaije odreeno - lan 223. stav 2. Zakona o parninom postupku. Ugovor je zakljuen kada su se ugovorne strane saglasile o njegovim bitnim sastojcima - lan 26. Zakona o obligacionim odnosima. U konkretnom sluaju, tuilac je po osnovu Ugovora o zakupu poslovnog prostora, zakljuenog sa Republikom direkcijom za imovinu Republike Srbije 06. 10. 2006. godine na graninom prelazu, imao pravo da vri naplatu parkiranja za 42 parking mesta za kamione korisnika usluge, ali ovde tueni bi bio u obavezi da plati naknadu za izvrene usluge samo u situaciji ukoliko je iste i koristio. U situaciji kada je sporno njegovo korienje, teret dokazivanja te relevantne injenice je na tuiocu. Priloeni rauni koji, kao jednostrani akti, ne sadre potpis i peat tuenog ne mogu predstavljati dokaze o podacima sadranim u njima odn. o korienju usluga parking prostora i o njihovoj ceni. Osim toga, iz evidencionih kartica Uprave Carina Republike Srbije proizlazi da su vozila tuenog prelazila granini prelaz i da je izvrena kontrola od strane slubenika carine prilikom prelaska, ali ne i da su vozila tuenog koristila parking prostor koji je tuilac uzeo u zakup od Republike direkcije za imovinu. injeniea da su se vozila tuenog parkirala na obeleenom prostoru tuioca ne
- 184 -

PARNINI POSTUPAK moe se utvrditi, jer iz iskaza sasluanih svedoka tuenog, ali i iz priloenih pismenih dokaza na koje se tuilac u albi poziva, to ne proizlazi. Iz dopisa Republike direkcije za imovinu Republike Srbije i iz dopisa Ministarstva unutranjih poslova, kao i dopisa Uprave Carina ne moe se zakljuiti da postoji obaveza tuenog da se parkira na obeleenom parking prostoru koji je u zakupu tuioca, a navodi tuioca da je tueni u svakoj drugoj situaciji, ako ne koristi njegov parking prostor, nepropisno parkiran, bez uticaja su na njegovo pravo da zahteva naknadu za parkiranje u situaciji kada nije dostavio dokaze da je predmetnu uslugu i pruio. Nepropisno parkiranje sankcionie se na nain propisan drugim propisima i tueni snosi odgovornost za to u nekom drugom postupku. Kako tuilac, shodno odredbi lana 223. i lana 300. Zakona o parninom postupku, nije pruio dokaze da je tueni prilikom prelaska graninog prelaza koristio parking prostor koji je tuilac uzeo u zakup od Republike direkcije za imovinu, to je pravilno prvostepeni sud postupio kada je zahtev za isplatu utuenog iznosa odbio. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 5686/10 od 12.05.2011. godine)

281.
Ako se ospori istinitost isprave, podnosilac mora da dokae njenu istinitost uporeivanjem, proveravanjem ili vetaenjem. Iz obrazloenja: Ako se ospori istinitost isprave, podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (uporeivanjem, proveravanjem, vetaenjem). Nije dovoljno samo sasluati potpisnike tog poravnanja protiv kojih se inae vodi krivini postupak zbog falsifikovanja isprave. Zbog znaaja pomenutog poravnanja iz 1996. godine, bilo je potrebno paljivo i detaljno utvrditi da li se radi o istinitoj ispravi ili ne. U tom kontekstu nesumnjivo bi bilo od koristi da je prvostepeni sud izvrio uvid u spise istrage. S tim u vezi, drugostepeni sud primeuje da u odgovoru na albu tuilac navodi da je u tom postupku i vetaeno. Po oceni drugostepenog suda neoverena fotokopija privatne isprave nije podobna da slui kao dokaz vane injenice koje ima vrednost za pravne odnose. Sve bi to bez sumnje doprinelo kompletnom i pravilnom utvrivanju istinitosti isprave, to je od velikog znaaja za ocenu dokazne snage isprave, poravnanja iz 1996. godine. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 5227/05 od 23.01.2006. godine)

282.
Isprava je istinita (autentina) ako su ispunjena dva uslova: 1 - ako potie od izdavaoca i 2 - ako nije izmenjena njena sadrina. Iz obrazloenja: Prema tome da li isprava potie od izdavaoca ili ne, razlikuju se izvornik (original) i prepis (kopija) isprave. Izvornik potie od izdavaoca, s tim to izvorna isprava moe biti sainjena u jednom primerku (unikat) ili u vie (ravnoglasnih) primeraka od kojih je svaki original (npr. ugovor). Prepis je tekstualna reprodukcija originalne isprave i on moe biti prost ili overen. Prost prepis je obina tekstualna reprodukcija originala, a overeni prepisi je reprodukcija teksta koja je verna originalu, to i potvruje organ
- 185 -

PARNINI POSTUPAK koji je ovlaen za overu. Isprava moe da bude koriena u celosti i u izvodu. Izvod je skraeni prepis jednog dela jedne isprave. Izvod isprave treba da sadri: naziv isprave, poetak teksta, delo isprave, zavretak isprave i datumi i potpis izdavaoca. Izvod moe da bude i overen i neoveren. Posebna vrsta isprava su verodostojne isprave. Pitanje istinitosti isprave je ono pitanje koje se ovde postavlja kao sutinsko. Isprava je istinita (autentina) ako su ispunjena dva uslova: 1. ako potie od izdavaoca i 2. ako nije izmenjena njena sadrina. Autentina isprava ima dokaznu snagu. Ako se pojavi sumnja u istinitost, sud proverava autentinost isprave. Istinitost privatne isprave utvruje se priznanjem protivnika podnosioca. Ako on prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni, smatra se da je isprava autentina. Ako se ospori istinitost isprave, podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (uporeivanjem, proveravanjem, vetaenjem). Ako je potpis na ispravi neistinit, isprava je lana. Ako je potpis istinit, smatra se da je istinita i sadrina. Meutim, moe se dokazivati da je isprava falsifikovana ili da je lano sainjena. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 5227/05 od 23.01.2006. godine)

283.
Istinitost privatne isprave utvruje se priznanjem protivnika podnosioca - ako on prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni, smatra se da je isprava autentina. Iz obrazloenja: Pitanje istinitosti isprave je ono pitanje koje se ovde postavlja kao sutinsko. Isprava je istinita (autentina) ako su ispunjena dva uslova: 1. ako potie od izdavaoca i 2. ako nije izmenjena njena sadrina. Autentina isprava ima dokaznu snagu. Ako se pojavi sumnja u istinitost, sud proverava autentinost isprave. Istinitost privatne isprave utvruje se priznanjem protivnika podnosioca. Ako on prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni, smatra se da je isprava autentina. Ako se ospori istinitost isprave, podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (uporeivanjem, proveravanjem, vetaenjem). Ako je potpis na ispravi neistinit, isprava je lana. Ako je potpis istinit, smatra se da je istinita i sadrina. Meutim, moe se dokazivati da je isprava falsifikovana ili da je lano sainjena. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 5227/05 od 23.01.2006. godine)

284.
Ako radi utvrivanja injenica na kojima zasniva tubeni zahtev, tuilac uz tubu dostavi kao dokaze isprave u prepisu, te na zahtev protivne strane ne dostavi izvornike - originale u uobiajenom sudskom roku, ne moe se primenom pravila o teretu dokazivanja odbiti tubeni zahtev kao nedokazan, pre nego to se tuiocu ostavi rok koji zahtevaju objektivne okolnosti, kakvu predstavlja injenica da se originali nalaze u posedu organa strane drave koji sprovode postupak likvidacije, a u tom sluaju ima mesta i primeni pravila iz lana 232. stav 3. Zakona o parninom postupku o pribavljanju isprave po slubenoj dunosti od organa strane drave, s tim to nedostatak isprave u originalu, ne znai odsustvo svake dokazne vrednosti isprave dostavljene u prepisu. Iz obrazloenja: Tuilac tubeni zahtev u odnosu na drugotuenog, a sada jedinog tuenog, zasniva na injenici da je tueni preuzeo obavezu po kreditnoj liniji br. 64 po kojoj zajmoprimac Y...L...L... London, a
- 186 -

PARNINI POSTUPAK koji je izdao promisori notu, na iznos od 4.680.742,18 USD sa kamatom od 22. juna 2000. godine, u svojstvu avaliste po istoj, te na osnovu ovlaenja od 14. oktobra 2004. godine. U toku prvostepenog postupka tuilac je dostavio dokaze: navedenu promisori notu i ovlaenje, u fotokopijama. Prema lanu 102. stav 1. Zakona o parninom postupku, isprave koje se prilau podnose se u izvorniku ili prepisu iz ega sledi da je tuilac postupio u skladu sa navedenom odredbom. Stavom 3 istog lana, predvieno je da e sud, na zahtev protivne strane, naloiti podnosiocu isprave u prepisu da istu dostavi u originalu, kao i da e joj dozvoliti da se upozna sa njenom sadrinom. Kako je u konkretnom sluaju tueni ovakav zahtev stavio, to je prvostepeni sud pravilno postupio kada je u tom pravcu dao nalog tuiocu. Meutim, prvostepeni sud je oigledno poao od pogrene pretpostavke da se isprave u originalu nalaze kod podnosioca, odnosno tuioca ili da se nalaze kod treeg lica, a da su podnosiocu dostupne. Oigledno ova pretpostavka nije tana, jer ni ovom sudu, pa ni postupajuem sudu, a ni strankama nije moglo ostati nepoznato pod kakvim uslovima je poslovna jedinica tuioca obavljala delatnost na K.., da je u vreme trajanja ovog spora ista u postupku steaja, odnosno likvidacije i da taj postupak sprovode nadleni organi druge drave, tako da je poslovna jedinica i celokupna dokumentacija iz njenog poslovanja pod upravom likvidacionog upravnika drave na ijoj teritoriji je poslovna jedinica imala sedite, odnosno da je pod jurisdikcijom organa sa K... Zato tuilac u albi osnovano ukazuje da njegov propust da dostavi originalnu dokumentaciju ne proizlazi iz okolnosti koje se mogu pripisati nemaru, zloupotrebi procesnih ovlaenja, tenji za odugovlaenjem spora, ve objektivnim okolnostima zbog kojih on sam oigledno ne moe izdejstvovati pribavljanje isprava u originalu ili to barem ne moe uiniti u uobiajenim rokovima. Kod takvog stanja stvari, iako uvaavajui staranje prvostepenog suda o potrebi suenja koje je ekonomino i sa to manje trokova i koje se odvija u razumnom roku, prema stanovitu ovog suda ove objektivne okolnosti se mogu i moraju uvaiti, a takva obaveza prvostepenog suda proizlazi i iz lana 232. stav 3. Zakona o parninom postupku. Kada objektivno za stranku postoji nemogunost da dokaze dostavi u originalu, na zahtev protivne strane, ne moe se primenom pravila o teretu dokazivanja tubeni zahtev odbiti kao nedokazan, u situaciji kada stranka takve dokaze u originalu nije mogla pribaviti u uobiajenim rokovima zbog stava i postupanja dravnih organa, i to organa druge drave. Pored toga potrebno je ukazati da nedostatak isprave u originalu ne mora automatski znaiti odsustvo svake dokazne vrednosti isprave dostavljene u prepisu. Iz odredbe lana 102. Zakona o parninom postupku proizlazi da stranka u cilju dokazivanja svojih zahteva, predloga i navoda moe podneti ispravu i u originalu i u prepisu, iz ega sledi da i isprava u prepisu predstavlja dokaz koji parnini sud ceni u smislu lana 8. navedenog zakona. Zakon dozvoljava mogunost da protivna strana zatrai dostavu originala ve dostavljene isprave u prepisu, i regulie postupanje suda u vezi sa tim, ali ne predvia da izostanak dostave originala spreava sud da oceni vrednost dokaza, isprave u prepisu. Tano je da je prvostepeni sud u obrazloenju svoje presude naveo da na ispravama stoji neitak potpis i peat, da iste nisu snabdevene potpisom i peatom tuenog u svojstvu avaliste, to bi znailo da je ovaj dokaz cenio. Prema stanovitu ovog suda preuranjen je zakljuak prvostepenog suda da se identitet pravnog lica iji je peat otisnut na ispravama nije pouzdano mogao utvrditi, a istovremeno je u suprotnosti sa tvrdnjom da to nije peat tuenog. Da bi se prednje moglo sa sigurnou tvrditi potrebno je bilo pre svega utvrditi da li je u vreme kada su isprave sainjene tueni koristio peat identinog grafikog reenja kao onaj koji je otisnut na punomoju dostavljenom u toku postupka (to je malo verovatno s obzirom na statusne promene kod tuenog). Ako ipak jeste, onda je metod uporeivanja, po potrebi uz korienje odgovarajuih pomagala za uveliavanje, a eventualno i uz pomo strunjaka za utvrivanje verodostojnosti isprava, odnosno falsifikata, bio pogodno sredstvo da se ove injenice pouzdano utvrde. Ako nije, onda je bilo potrebno pribaviti otisak ranije vaeeg peata, pa postupiti na isti nain. U svakom sluaju i osoba koja nema posebna znanja iz ove oblasti,
- 187 -

PARNINI POSTUPAK obinim posmatranjem moe uoiti da je raspored slova na centralnom delu karakteristian i na peatu otisnutom na kopijama isprava i punomoju tuenog, tako da se kod rei koja se nalazi u centralnom delu peata, a koja se sastoji od vie slova neparnog broja, prva slova poveavaju, u sredini rei dostiu maksimum, pa se potom opet smanjuju do veliine poetnih slova. to se tie potpisa, poznato je da je uobiajena praksa u poslovanju pravnih lica da se ispod potpisa ili iznad njega, ne navodi tampanim slovima ili na drugi pogodan nain, ime i prezime potpisnika, te da se identitet potpisnika i njegovo ovlaenje moe utvrivati i drugim dokaznim sredstvima. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. br. 168/06 od 28.06.2006.)

285.
Izvetaj o knjienju jedne od parninih stranaka je jednostrani finansijski dokument evidencionog karaktera, pa se samo na osnovu takvog dokumenta ne moe utvrditi pravna priroda njihovog meusobnog poslovnog odnosa. Iz obrazloenja: Izvetaj o knjienju tuenog je, prema stanovitu ovoga suda, jednostrana finansijska dokumentacija evidencionog karaktera, te se stoga samo na osnovu istih (posebno kada protivna stranka osporava tanost unetih podataka) ne moe utvrditi pravna priroda meusobnog poslovnog odnosa stranaka. Knjino zaduenje koje je dao tueni i kojim po odreenim osnovima prihvata postojanje svog dugovanja prema tuiocu, ne moe biti dokaz o pravnoj prirodi meusobno poslovnog odnosa stranaka, ve sud samo moe ceniti da li je dostavljanjem navedene jednostrane izjave volje tueni priznao tuiocu postojanje svog dugovanja po osnovu i visini, imajui pri tom u vidu da priznanje duga moe uiniti samo zakonski odnosno statutarni zastupnik ili lice koje je izriito ovlaeno pismenim ovlaenjem zastupnika pravnog lica da izvri priznanje duga. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 12434/05 od 27.12.2005. godine)

286.
Neoverena fotokopija privatne isprave, ija je istinitost (autentinost) osporena, nije podobna da slui kao dokaz vane injenice u parninom postupku, bez obzira to istinitost te isprave potvruju njeni potpisnici, ve podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (uporeivanjem, proveravanjem, vetaenjem). Iz obrazloenja: Tokom prvostepenog postupka tueni je osporio istinitost (autentinost) poravnanja potraivanja po ugovoru broj 1/92, aneksa br. 1/92 i 2/92 i ugovora broj 1/93 o kratkoronoj pozajmici slobodnih finansijskih sredstava ruskih partnera od 1. avgusta 1996. godine, ukazao prvostepenom sudu da je pokrenuo krivini postupak, predloio uvid u spise krivinog postupka, te dakle izneo tvrdnju da je pomenuto poravnanje od 1. avgusta 1996. godine lana isprava falsifikovana isprava. Nakon donoenja oznaene drugostepene odluke P. br. 4139/04 od 8. oktobra 2004. godine, prvostepeni sud u ponovnom postupku nije pribavio original pomenutog poravnanja od 1. avgusta 1996. godine. Tuilac je izneo tvrdnju da je ta isprava izgubljena prilikom preseljenja. Zbog toga prvostepeni sud nije izvrio uvid u originalnu ispravu. On svoju odluku zasniva na fotokopiji poravnanja od 1.
- 188 -

PARNINI POSTUPAK avgusta 1996. godine. Prvostepeni sud je sasluao potpisnike tog poravnanja. Prvostepeni sud je posebno naao da nema mesta da prekine postupak dok se ne okona krivini postupak, te je dakle sam reavao prethodno pitanje vezano za istinitost (autentinost) oznaene isprave, poravnanja od 1. avgusta 1996. godine. Meutim, prvostepeni sud moe nai da nema potrebe da se postupak prekida do okonanja istranog postupka koji je u toku u odnosu na potpisnike pomenutog poravnanja od 1. avgusta 1996. godine, ali je tada u obavezi da oceni istinitost (autentinost) pomenute isprave poravnanja od 1. avgusta 1996. godine. Takoe je reno da tueni moe da pokrene sudski postupak u kome e traiti utvrenje neistinitosti bilo koje isprave, pa i predmetnog poravnanja, ali to nije nuno, jer se to pitanje moe raspraviti kao prethodno pitanje u ovoj pravnoj stvari. Pomenuto poravnanje je privatna isprava, a ne javna isprava da bi se njena istinitost pretpostavljala. Istinitost privatne isprave utvruje se priznanjem protivnika podnosioca. Ko prizna istinitost ili propusti da se o tome izjasni, smatra se da je isprava autentina. U predmetnom sluaju o tome se ne radi. Tueni je osporio istinitost pomenutog poravnanja. Dalje, ako se ospori istinitost isprave, podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (uporeivanje, proveravanjem, vetaenjem). Prvostepeni sud nalazi da i pored toga to je dostavljena samo fotokopija pomenutog poravnanja, kao privatne isprave ona jeste istinita (autentina), jer su to potvrdili potpisnici tog poravnanja, koje je sud kao svedoke sasluao u dokaznom postupku. Meutim, po oceni drugostepenog suda prednje nije dovoljno za ocenu istinitosti isprave, a potom za pitanje dokazne snage te isprave. Ta isprava inae ima sutinski znaaj u ovom predmetu, ne samo na planu ocene prigovora zastarelosti potraivanja istaknutog od strane tuenog ve i na planu sadrine prava i obaveza stranaka, jer od sadrine tog poravnanja polazi prvostepeni sud kada dosuuje tuiocu iznos blie oznaen u stavu I izreke pobijane presude. Po oceni drugostepenog suda fotokopija privatne isprave, ija je istinitost (autentinost) osporena, bez obzira to njenu istinitost potvruju potpisnici te privatne isprave, protiv kojih se vodi istrani postupak, ne moe figurirati kao isprava u smislu citirane zakonske odredbe Zakona o parninom postupku, jer ako se ospori istinitost isprave, podnosilac mora da dokazuje njenu istinitost (uporeivanjem, proveravanjem, vetaenjem). Nije mogue ignorisati injenicu da ne postoji original pomenute privatne isprave poravnanja, da postoji krivina prijava za falsifikovanje isprave koja je podneta protiv potpisnika pomenutog poravnanja, da je istrani postupak u toku, da pomenuta privatna isprava nije zavedena u delovodnike stranaka. Ako se ne dostavi original poravnanja iz 1996. godine i ne dokae autentinost i verodostojnost te privatne isprave, tada da bi se bitne injenice na pouzdan nain utvrdile, mora se poi od sadrine ugovora i aneksa ugovora kojima je zasnovan pravni odnos parninih stranaka i uspostavljena pravna veza. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 5227/05 od 23.01.2006.)

SVEDOCI (lan 244 -258. ZPP)

287.
Ako se iskazi svedoka ne slau u pogledu vanih injenica sud ih moe, ali ne mora suoiti.
- 189 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Prema lanu 245. stav 3. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004) svedoci se mogu suoiti ako se njihovi iskazi ne slau u pogledu vanih injenica. Prema iznetom, suoenje je dokazno sredstvo za koje sud procenjuje da li je potrebno da bi mogao da oceni date iskaze svedoka. Kako u konkretnoj situaciji sud, imajui u vidu druge pismene dokaze i druge iskaze svedoka, nije ocenio da je potrebno da se izvri suoenje navedenih lica, a to je u domenu njegovih ovlaenja, to se neosnovano u albi navodi da je sud to morao da uini. Sud je ocenom pismenih dokaza i posebno ocenom izjava svedoka i stranaka utvrdio injenino stanje u pogledu pravne prirode poslovnog odnosa u kome su stranke bile. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 13385/05 od 24.01.2006.)

VETACI (lan 259 - 275. ZPP)

288.
Postupak suda po predlogu za odreivanje privremene mere je hitan, ali to ne znai da je u toj fazi postupka nemogue izvoenje dokaza vetaenjem radi utvrivanja injenica bitnih za odluku o privremenoj meri. Iz obrazloenja: I u poetnoj fazi, pa i u fazi odluivanja o predlogu za odreivanje privremene mere, moe se sprovesti izvoenje dokaza vetaenjem. Naime, saglasno lanu 260. st. 1. i 2. Zakona o izvrnom postupku, predvieno je da se u predlogu za obezbeenje moraju navesti (pored potraivanja ije se obezbeenje trai i zakonskih razloga za to obezbeenje) i injenice i dokazi iz kojih se utvruje da je postojanje zakonskih razloga za obezbeenje uinjeno verovatnim. Uostalom, pisano izraeni nalaz i miljenje vetaka mogao je biti dovoljan za donoenje odluke o odreivanju privremene mere. To ne znai da se time prejudicira odluka o tubenom zahtevu, jer u daljem toku postupka stranke su imale mogunost da stavljaju primedbe na taj nalaz, sud bi imao obavezu da zatrai izjanjenje vetaka i odgovor na iznete primedbe, pa eventualno i da, saglasno lanu 259. Zakona o parninom postupku, odredi vie vetaka ili da odredi usaglaavanje protivrenih nalaza ili da obnovi vetaenje. Tuilac ovaj predlog u vezi sa odreivanjem privremene mere nije stavio u tubi, pa u ovoj fazi postupka prvostepeni sud pravilno zakljuuje da uslov u pogledu verovatnosti povrede nije dokazan. Otuda nisu tani navodi tuioca da bi se time privremena mera obesmislila. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 14767/10 od 10.01.2011. godine)

289.
Da li sud moe u situaciji kada vetak koji je odreen za vetaenje u odreenoj pravnoj stvari u kome je dat konkretan nalog, obavesti sud da iz odreenih razloga nije u mogunosti da izvri vetaenje (zbog prezauzetosti, bolesti i sl) doneti van roita novo reenje, kojim e
- 190 -

PARNINI POSTUPAK imenovati drugo lice za vetaka, a bez zakazivanja roita, imajui u vidu odredbe lana 256. stav 1. Zakona o parninom postupku? Sud moe u ovakvoj situaciji van roita doneti novo reenje, kojim e imenovati drugo lice za vetaka, ali imajui u vidu ovlaenje stranaka da predloe lice za vetaka u smislu odredaba lana 250. Zakona o parninom postupku, treba prethodno da prui strankama mogunost da se izjasne o linosti vetaka, i eventualno iznesu predloge. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

290.
Presuda ne moe biti zasnovana na "nalazu i miljenju sudskog vetaka", kojeg je samoinicijativno angaovala jedna od parninih stranaka, a ne sud reenjem o odreivanju vetaenja, pa isto ne predstavlja dokaz u parninom postupku. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud, usvajajui tubeni zahtev, zasniva svoju odluku na miljenju sudskog vetaka S.B, iako prema stanju u spisima proizlazi da u toku prvostepenog postupka dokaz vetaenjem nije izveden, ve je tuilac uz podnesak dostavio kao prilog obraun koji je na njegov zahtev izvrilo lice, koje prema peatu stavljenom na ovaj obraun, ima svojstvo stalnog sudskog vetaka. Saglasno lanu 249. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004) sud izvodi dokaz vetaenjem kada je radi utvrivanja ili razjanjenja neke injenice potrebno struno znanje kojim sud ne raspolae, a saglasno lanu 256. istog zakona sud odreuje vetaenje reenjem koje ima sadrinu predvienu ovim lanom. Prema lanu 257. Zakona o parninom postupku vetak svoj pisani nalaz i miljenje koji mora biti obrazloeno, dostavlja sudu pre rasprave, a sud dostavlja strankama nalaz i miljenje najmanje osam dana pre roita za glavnu raspravu, na koji se stranke mogu izjasniti pismeno, odnosno strankama se mora omoguiti da neposredno od vetaka na raspravi trae razjanjenja na iznete primedbe. Tek tada se vetaenje moe smatrati dokazom koji sud ocenjuje saglasno lanu 8. Zakona o parninom postupku. Iz navedenih razloga pobijana presuda zahvaena je bitnom povredom odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku na koju se albom tuenog osnovano ukazuje, pa je na osnovu lana 376. Zakona o parninom postupku ista morala biti ukinuta, a predmet vraen prvostepenom sudu na ponovni postupak. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 7567/05 od 9.01.2006. godine)

291.
Da li je neophodno u dokaznom postupku sasluati sudskog vetaka, koji je dao pismeni nalaz i miljenje, a na koji stranke nisu stavile primedbe? Da li ga je neophodno sasluati i kada stranka stavi primedbu, a vetak se pismenim putem izjasni i odgovori na primedbe, a stranka ne stavi nove primedbe na izjanjenje vetaka? U ovoj situaciji nema potrebe da se sasluava vetak, ali ga treba pozvati na roite u smislu lana 256. stav 2. Zakona o parninom postupku. Iz odredaba Zakona o parninom postupku proizlazi
- 191 -

PARNINI POSTUPAK obaveza suda da vetaka uredno pozove na roite za glavnu raspravu, kao i ovlaenje kanjavanja vetaka koji je neopravdano izostao sa roita za glavnu raspravu. Sa druge strane, nedolazak vetaka na roite za glavnu raspravu ne povlai automatski za sobom posledicu da se ovo roite nee moi odrati. U situaciji kada stranke nisu imale primedaba na dati nalaz ili nisu imale naknadne primedbe na pismeno izjanjenje, koje je vetak dao povodom dostavljenih primedaba, rasprava se moe odrati i ako uredno pozvani vetak nije pristupio. U opisanoj situaciji nije neophodno ni sasluanje sudskog vetaka koji je prisutan na roitu za glavnu raspravu. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

292.
Vetak ili komisija vetaka odreeni od suda ne mogu prosto preuzeti utvrenje spornih relevantnih injenica iz zapisnika drugih lica, ve se one moraju utvrditi u postupku vetaenja i opisati u nalazu, uz struno miljenje u skladu sa definisanim zadatkom vetaenja. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je, utvrujui navedene sporne injenice u pogledu ispunjenja ugovorne obaveze, sproveo vetaenje i na osnovu nalaza i miljenja vetaka utvrdio da je posao izveden suprotno odredbama ugovora u pogledu glavnih karakteristika - dubine bunara i filtera koji se postavljaju, a to je takoe suprotno i ponudi i pravilima struke. S obzirom nato, obavljeni posao ima nedostatke koji ga ine potpuno neupotrebljivim, to tuiocu daje pravo na raskid ugovora. Meutim, u albi se osnovano istie da je navedeni nalaz vetak sainio na osnovu injeninog stanja koje je utvrdilo tree lice podvodnim snimanjem samog bunara, te da na takvom nalazu i miljenju prvostepeni sud nije mogao zasnovati svoju odluku tj. da su zasnivanjem odluke prvostepenog suda na takvom nalazu i miljenju uinjene relativno bitne povreda iz lana 361. stav 1. Zakona o parninom postupku, u vezi sa lanom 249. istog. I prema oceni ovoga suda, one mogu biti od uticaja na pravilnost odluke. Sud izvodi dokaz vetaenjem kada je, radi utvrivanja ili razjanjenja neke injenice, potrebno struno znanje kojim sam sud ne raspolae lan 249. Zakona o parninom postupku. Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje e biti odreeno za vetaka i o predmetu i obimu vetaenja, o tome odluuje sud koji moe na osnovu stava 4. istog lana nezavisno od sporazuma stranaka odrediti drugog vetaka ako oceni da sloenost vetaenja to zahteva - lan 250. stav 3. i 4. Zakona o parninom postupku. Vetaenje vri jedan vetak, a sud moe odrediti da ga vre i dva ili vie vetaka ako oceni da je vetaenje sloeno; vetaenje se moe poveriti i strunoj ustanovi - lan 251. Zakona o parninom postupku. Vetak svoj pisani nalaz i miljenje dostavlja obrazloeno sudu pre rasprave, a ovaj ga dostavlja strankama najmanje osam dana pre roita za glavnu raspravu - lan 257. Zakona o parninom postupku. Ako vetak dostavi nalaz i miljenje koji su nejasni i nepotpuni ili protivreni sami sebi i utvrenim okolnostima, sud vetaku odreuje da ih dopuni odn. ispravi nalaz i miljenje, uz odreivanje roka za njegovo ponovno dostavljanje lan 258. stav 2. Zakona o parninom postupku. Imajui u vidu citirane odredbe, izvoenje dokaza vetaenjem sud odreuje kada ne poseduje potrebno struno znanje da bi se utvrdile ili razjasnile neke injenice koje su meu strankama sporne, a koje sud ocenjuje relevantnim za donoenje odluke o osnovanosti zahteva. Sve sporne injenice, radi kojih je vetaenje odreeno, duan je da utvrdi vetak odreen reenjem, i to u postupku vetaenja, a potom da prezentira svoje struno miljenje o
- 192 -

PARNINI POSTUPAK njima. Prema stanju u spisima, u konkretnoj situaciji tueni osnovano navodi da su vetaci svoj nalaz i miljenje zasnovali na injenicama koje su podvodnim snimanjem utvrdila trea lica, koja nisu bila odreena za vetake u ovom predmetu, te da je time u sutini narueno naelo neposrednog izvoenja navedenog dokaza odn. neposrednog utvrenja injenica od strane vetaka, a radi koga je vetaenje i odreeno. Ovo moe biti od uticaja na donoenje pravilne odluke, jer je upravo na strunom miljenju o kvalitetu i upotrebljivosti izvedenih radova (sagraenog bunara) zasnovana sudska odluka, a to je direktna posledica tumaenja injenica utvrenih podvodnim snimanjem od strane treih lica. Ovaj propust, na koji se albom ukazuje, i prema oceni ovoga suda predstavlja bitnu povredu postupka koja moe biti od uticaja na pravilnost odluke. Zbog toga je, na osnovu lana 376. Zakona o parninom postupku, pobijana presuda ukinuta u oalbenom delu i predmet vraen prvostepenom sudu na ponovni postupak. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 2489/10 od 08.07.2010. godine)

293.
Ukoliko se nesaglasnosti u prvobitnom nalazu nisu mogle otkloniti sasluanjem vetaka, pa sud odlui da preko drugih obnovi vetaenje, ne mora se usaglaavati prvobitni nalaz sa novoizraenim kad je novi nalaz, po miljenju suda, jasan, struan i sveobuhvatan. Iz obrazloenja: albeni navodi (kojima se istie da sud nije mogao na osnovu navedenog nalaza sudskog vetaka da utvrdi sporne i relevantne injenice i da na njima bazira odluku o osnovanosti tubenog zahteva, jer on u sebi sadri prepisku nalaza Agencije koji su sainili ljudi zaposleni kod tuenog protivtuioca) - nisu osnovani. Ovo zbog toga to je, prema stanju u spisima, Komisija vetaka dala svoj celoviti nalaz, a injenica da se u odreenom delu isti eventualno podudara sa podacima bilo kojeg lica, pa i Agencije, nije od uticaja. Naime, samim unoenjem podataka u nalaz i miljenje strune komisije vetaka oni postaju deo njegovog strunog nalaza i miljenja za koje je on odgovoran. Kako je po izjanjenju vetaka na primedbe date od strane tuioca komisija vetaka u pismenom izjanjenju ostala pri datom nalazu i miljenju (jer joj nisu prueni dokazi za navode tuioca iz istih primedbi) to je prvostepeni sud pravilno, cenei nalaz kao struan i sveobuhvatan, svoju odluku u pogledu utvrenog injeninog stanja zasnovao na injenicama utvrenim u navedenom nalazu. Takoe, nisu osnovani ni albeni navodi da sud, u situaciji u kojoj je prvi nalaz radio vetak, nije mogao da donese odluku zasnovanu na nalazu navedene Komisije vetaka, ve je bio duan da - s obzirom na protivrenost navedenog nalaza sa nalazom vetaka - izvri njihovo usaglaavanje (jer je prema odredbama lana 259. stav 2. Zakona o parninom postupku, sud ovlaen da, ako se podaci vetaka o njihovom nalazu bitno razilaze ili ako je nalaz jednog ili vie vetaka nejasan, nepotpun ili u protivrenosti sam sa sobom ili sa utvrenim okolnostima, a ti se nedostaci ne mogu se otkloniti ponovnim sasluanjem vetaka, odredi obnavljanje vetaenja sa istim ili drugim vetacima). Koristei svoja ovlaenja iz navedene odredbe, sud je - posle sainjenog nalaza vetaka - obnovio vetaenje odreujui kao nove vetake Komisiju vetaka, iji je nalaz i miljenje, shodno iznetom, u celosti prihvatio. Zbog toga i nije bilo potrebe za usaglaavanjem navedenog nalaza sa nalazom vetaka. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, P. 7005/2010(2) od 22.07.2010. godine)
- 193 -

PARNINI POSTUPAK

SASLUANJE STRANAKA (lan 276 - 283. ZPP)

294.
Radi izvoenja dokaza sasluanjem stranke, sud je duan da obezbedi prisustvo stranke - lica lienog slobode podnoenjem zahteva za njegovo dovoenje Upravi za izvrenje krivine sankcije. Iz obrazloenja: Nezakonitim postupanjem prvostepeni sud nije dao tuenom mogunost da raspravlja pred sudom, ime je uinio bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 374. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku (lan 361. stav 2. taka 7. ranije vaeeg Zakona) u vezi lana 202. Porodinog zakona. Naime, tueni je u toku postupka za razvod braka otiao na izdravanje viegodinje kazne zatvora, o emu je podneskom obavestio sud, traei da mu pozive sud prosleuje preko nadlenih organa i da se izvri sprovod iz zatvorske ustanove. Na roitu odranom 03.04.2009.godine provostepeni sud je izveo dokaz sasluanjem tuilje kao parnine stranke, smatrajui da je tueni uredno pozvan pozivom za sasluanje stranaka. Meutim, prema oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud nije pravilno cenio da je tueni uredno pozvan tj. tuenom nije omoguio da bude prisutan na ovom roitu i da bude sasluan kao parnina stranka. Ovo zato to se tueni u vreme odravanja navedenog roita nalazio na izdravanju zatvorske kazne, o emu je obavestio sud i traio da bude priveden, a sud nije uputio naredbu zatvorskoj ustanovi u kojoj se tueni nalazio na izdravanju kazne da ga dovede na zakazano roie. injenica da je tueni potpisao poziv za sasluanje parninih stranaka, u navedenoj situaciji, nije bilo dovoljno da sud saslua tuilju kao parninu stranku u odsustvu tuenog, jer tueni - bez naredbe suda da bude priveden na roite - nije mogao da se odazove pozivu. Zato je alba tuenog morala biti usvojena, a pobijana presuda ukinuta. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, G.2 817/10 od 17.11.2010. godine)

295.
Da li se u smislu lana 263. stav 3. Zakona o parninom postupku u dokaznom postupku moe proitati zapisnik sa iskazom ve sasluane parnine stranke pred drugim sudijom, ako je ta stranka vie puta uredno pozivana radi sasluanja, a nije pristupala na roite za glavnu raspravu? Kada je stranka koja je ranije sasluana pred drugim sudijom, uredno pozvana na roite za glavnu raspravu radi sasluanja i nije na isto pristupila, ne moe se smatrati da su ispunjeni uslovi iz lana 263. stav 3. Zakona o parninom postupku da se taj dokaz izvede itanjem zapisnika sa njenim ranije datim iskazom. Ovo stoga to je navedenom odredbom propisano da e se zapisnik sa iskazom te stranke proitati kada stranka umre ili kada njeno sasluanje nije mogue iz drugih razloga. U situaciji opisanoj u pitanju sasluanje stranke je mogue, a njen nedolazak treba ceniti u smislu odredbe lana 267. stav 2. Zakona o parninom postupku. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)
- 194 -

PARNINI POSTUPAK

296.
Sud nema ovlaenja da preduzme prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi sasluanja, ali je ovlaen da, osim na osnovu ocene izvedenih dokaza, ceni i injenicu izostanka zastupnika pravnog lica, koji je trebalo da bude sasluan u svojstvu parnine stranke na okolnosti postojanja bitne injenice za odluivanje, te da i da na osnovu toga odlui o spornoj stvari. Iz obrazloenja: injenica da zakonski zastupnik tuioca nije pristupio na roite za glavnu raspravu, gde je trebalo da bude sasluan u svojstvu stranke (na okolnost postojanja ugovora izmeu parninih stranaka u vezi sa izvedenim dopunskim radovima), dao je procesnu mogunost sudu da o tubenom zahtevu odlui primenom pravila o teretu dokazivanja, ocenom do tada podnetih i izvedenih dokaza s obzirom da tuilac nije pruio niti pisane dokaze niti je obezbedio izjavu zakonskog zastupnika da je postojao usmeni ugovor o izvoenju dopunskih radova izmeu parninih stranaka. Shodno lanu 267. Zakona o parninom postupku, sud nema ovlaenja da preduzme prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi sasluanja, ali je sud na osnovu ovog lana ovlaen da na osnovu ocene izvedenih dokaza ceni i injenicu izostanka zakonskog zastupnika stranke koji je trebalo da bude sasluan na okolnosti postojanja bitne injenice za odluivanje, a to je u ovom sluaju postojanje ugovornog odnosa izmeu parninih stranaka povodom dopunskih radova, i da na osnovu toga odlui o spornoj stvari, a kako je i prvostepeni sud pravilno postupio. albeni navodi tuioca ne utiu na pravilnost donete odluke. Prvostepeni sud je pravilno odbio dokazni predlog tuioca da se izvede dopuna dokaznog postupka na taj nain to e vetak na licu mesta utvrditi koji su radovi izvedeni, u prisustvu stranaka i nadzornog organa. Prvostepeni sud je zakljuio da izvoenje ovog dokaza nije u korelaciji sa utvrenjem bitne injenice postojanja saglasnosti tuenog za izvoenje ovih radova, jer bi se na taj nain potvrdila samo ve utvrena injenica da je tuilac dopunske radove izveo. S druge strane, iz iskaza nadzornog organa, koji je sasluan u svojstvu svedoka, proizlazi da nema neposredno saznanje o injenici po ijem nalogu je tuilac radove izveo, a to nije bio ni duan da zna, imajui u vidu da je obavljao strune poslove kontrole izvoenja radova u skladu sa pravilima struke. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, P. 1667/10 od 20.09.2010. godine)

297.
Da li se u smislu lana 263. stav 3. Zakona o parninom postupku u dokaznom postupku moe proitati zapisnik sa iskazom ve sasluane parnine stranke (pred drugim sudijom), ako ta stranka iako je vie puta uredno pozivana radi sasluanja, nije pristupila na roite za glavnu raspravu? Ovo posebno jer zakon propisuje da e se zapisnik sa iskazom stranke proitati ako njeno ponovno sasluanje nije mogue i "iz drugih razloga". Kada je stranka koja je ranije sasluana pred drugim sudijom, uredno pozvana na roite za glavnu raspravu radi sasluanja i nije na isto pristupila, ne moe se smatrati da su ispunjeni uslovi iz lana 263. stav 3. Zakona o parninom postupku da se taj dokaz izvede itanjem zapisnika sa njenim ranije datim is- 195 -

PARNINI POSTUPAK kazom. Ovo stoga to je navedenom odredbom propisano da e se zapisnik sa iskazom te stranke proitati kada stranka umre ili kada njeno sasluanje nije mogue iz drugih razloga. U situaciji opisanoj u pitanju sasluanje stranke je mogue, a njen nedolazak treba ceniti u smislu odredbe lana 267. stav 2. Zakona o parninom postupku. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

ZAKONSKI OSNOV ZA OBEZBEENJE DOKAZA (lan 284- 288. ZPP)

298.
Postupak obezbeenja dokaza ne slui za zamenu vetaka, koji su ve obavili vetaenje, a u pogledu ijeg rada postoji nezadovoljstvo parnine stranke, ve se obezbeenje dokaza vri samo ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz nee moi da izvede ili da e njegovo docnije izvoenje biti oteano, pa nezadovoljstvo tokom i nainom voenja parninog postupka, a posebno izvedenim vetaenjem, ne moe predstavljati zakonski osnov za obezbeenje dokaza iz lana 269. stav 1. Zakona o parninom postupku. Iz obrazloenja: Izreka prvostepenog reenja glasi: "ODBIJA se kao neosnovan predlog predlagaa 33 "N..." iz L... protivu protivnika predlagaa SGZR vlasnika R.S. iz L... kojim je traio da se provede dokaz vetaenjem kojim e se utvrditi koje radove protivnik predlagaa ugovorio, a koje je izveo po ugovoru br. 72 od 30.5.2005. godine, dali je izvedeno vie ili manje radova u odnosu na ugovorene i dali su radovi izvedeni u ugovorenom roku." Predlaga albom pobija navedeno reenje iz svih zakonskih razloga propisanih lanom 360. stav 1. ta. 1 do 3. Zakona o parninom postupku. Vii trgovinski sud je zakljuio da je alba neosnovana. Prema stanju u spisima, prvostepeni sud je doneo pobijano reenje primenom lana 269. stav 1. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004), jer je ocenio da nisu ispunjeni zakonski uslovi za obezbeenje dokaza. Pravilno je prvostepeni sud odbio predlog za obezbeenja dokaza jer je naao da su nisu ispunjeni uslovi iz 269. stav 1. Zakona o parninom postupku. Navedenom zakonskom odredbom propisano je da e se izvriti obezbeenje dokaza ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz nee moi da izvede ili da e njegovo docnije izvoenje biti oteano. Kako u ovom konkretnom sluaju ve tee parnica kod istog prvostepenog suda u predmetu P. br. 363/08 po tubi ovde protivnika predlagaa i po protivtubi predlagaa, i ve je izvedeno vetaenje i to preko vetaka ekonomske struke i vetaka graevinske struke, to i po oceni drugostepenog suda ne postoji bojazan da se neki dokaz nee moi da izvede ili da e njegovo docnije izvoenje biti oteano. Radovi na objektu M... kola su izvedeni, objekat postoji, tako da ne postoji nikakva opasnost da se sada ili kasnije provede dokaz vetaenjem i da se utvrdi vrednost izvedenih radova. Sve to je u meuvremenu uraeno u parninom postupku a po primedbama stranaka predstoji dalje proveravanje navoda stranaka u odnosu na izvedene radove, to se u svakom trenutku moe uiniti. albeni navodi kojima se izraava nezadovoljstvo tokom i nainom
- 196 -

PARNINI POSTUPAK voenja parninog postupka u predmetu P. br. 363/08, a posebno izvedenim vetaenjem, nisu relevantni i ne mogu predstavljati zakonski osnov za obezbeenje dokaza iz lana 269. stav 1. Zakona o parninom postupku. Ni to to prvostepeni sud nije odluio o pojedinim procesnim prigovorima u predmetu P. br. 363/08 ne daje pravo aliocu da predloi obezbeenje dokaza. To znai da je alba neosnovana a pobijano reenje pravilno. Svoje nezadovoljstvo nalazom vetaka predlaga e moi da pravno uoblii kroz primedbe na nalaz vetaka, koje e prvo da ceni prvostepeni sud, a po donoenju presude, ukoliko ista bude nepovoljna za predlagaa, i drugostepeni sud u albenom postupku u skladu sa naelom o dvostepenoj oceni dokaza. Postupak obezbeenja dokaza ne slui za zamenu vetaka, koji su ve obavili vetaenje, a u pogledu ijeg rada postoji nezadovoljstvo parnine stranke, ve se obezbeenje dokaza vri samo ukoliko postoji opravdana bojazan da se neki dokaz nee moi da izvede ili da e njegovo docnije izvoenje biti oteano. Iz iznetih razloga, a na osnovu lana 387. taka 2. Zakona o parninom postupku, odbijena je kao neosnovana alba predlagaa, i potvreno reenje prvostepenog suda. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, Pv. 892/2009 od 4.9.2009. godine)

PRIPREMANJE GLAVNE RASPRAVE OPTE ODREDBE (lan 289 - 291. ZPP)

299.
Da li parnini sud u fazi pripremanja glavne rasprave, dakle van roita moe odrediti privremenu meru obezbeenja, imajui u vidu da i Zakon o parninom postupku takvo ovlaenje izriito ne propisuje, dok Zakon o izvrnom postupku ("Slubeni glasnik RS", br. 125/04) u lanu 265. stav 1. ipak predvia mogunost odstupanja od principa obostranog sasluanja, propisujui da u postupku obezbeenja, sud moe doneti reenje o obezbeenju, pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego to je protivnoj stranci omoguio da se o predlogu izjasni: 1) ako bi predlaga obezbeenja, zbog odlaganja, mogao pretrpeti nenadoknadivu ili teko nadoknadivu tetu; 2) radi otklanjanja neposredne opasnosti protivpravnog oteenja stvari ili gubitka odnosno tekog ugroavanja prava; 3) radi spreavanja nasilja? Sud je shodno odredbi lana 313. stav 1. Zakona o parninom postupku, ovlaen da van roita za glavnu raspravu donese reenje o privremenim merama obezbeenja. Ako iz dokaza priloenih uz tubu proizlazi da je predlog za odreivanje privremene mere obezbeenja osnovan, sud moe s pozivom na odredbu lana 313. stav 1. Zakona o parninom postupku, u postupku prethodnog ispitivanja tube doneti odluku kojom e takav predlog i usvojiti. Parnini sud e u fazi pripremanja glavne rasprave, dakle van roita, ukoliko za to budu ispunjeni zakonski uslovi odrediti privremenu meru obezbeenja i to pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego to je protivnoj stranci omogueno da se o predlogu izjasni, ukoliko su za to ispunjeni uslovi iz lana 265. stav 1. Zakona o izvrnom postupku. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)
- 197 -

PARNINI POSTUPAK

PRETHODNO ISPITIVANJE TUBE (lan 292 -295. ZPP)

300.
Osim ako se radi o krivinom delu krenja zakona od strane sudije, on ne moe biti pozvan na odgovornost za izraeno miljenje ili glasanje prilikom donoenja sudske odluke. Otuda i pravo na naknadu tete protiv sudije nije podobno za sudsku zatitu, zbog ega se tako zasnovana tuba ima odbaciti. Iz obrazloenja: Tuba tuioca podneta protiv tuenika - sudije optinskog suda, odbaena je reenjem prvostepenog suda kao nedozvoljena. Po oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno postupio. kada je odbacio tubu tuioca koja je podneta protiv sudije optinskog suda. Tubom je tuilac traio da mu se na ime naknade priinjene tete isplati naznaeni iznos. Meutim, tuba radi naknade tete protiv sudije zbog nezakonitog ili nepravilnog rada odbacuje se kao nedozvoljena. Naime, u lanu 5. Zakona o sudijama predvieno je da ne postoji odgovornost sudije za tetu u vrenju funkcije, pa isti nije odgovoran za miljenje u vrenju sudijske dunosti, a za tetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija. Isto tako, u l. 35. i 151. Ustava Republike Srbije predvieno je da svako ima pravo na naknadu tete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje dravni organ. Uz to, u lanu 151. Ustava predvieno je da sudija ne moe biti pozvan na odgovornost za izraeno miljenje prilikom donoenja sudske odluke, osim ako se radi o krivinom delu krenja zakona od strane sudije. Pod odgovornou se ne podrazumeva samo krivina, ve i graanskopravna odgovornost. Prema stavu pravne teorije procesnog prava, sud moe pristupiti meritornom odluivanju po subjektivnom pravu koje je podobno za zatitu, pri emu je utuivost uslov za meritorno odluivanje i ima znaaj procesne pretpostavke. Ako ona nedostaje, kao u konkretnom sluaju, tubu se mora reenjem odbaciti. To dalje znai, imajui u vidu citirane propise, da pravo na naknadu tete protiv sudije nije podobno za sudsku zatitu, a pri tome je propisima jasno definisana zatita stranke u vidu odgovornosti drave kao pasivno legitimisane sa pravom regresa drave protiv sudije. (Iz presude Apelacionog suda u Kragujevcu, G. 157/10 od 18.03.2010. godine)

301.
Rok za pokretanje parnice radi utvrivanja osporenog potraivanja iz lana 96. stav 1. Zakona o steajnom postupku ("Slubeni glasnik RS" br. 84/04) je prekluzivan, tako da e parnini sud na osnovu lana 279. taka 2. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS" br. 125/04), tubu steajnog poverioca podnetu nakon isteka ovog roka odbaciti kao neblagovremenu. Iz obrazloenja: U primeni Zakona o steajnom postupku koji je poeo da se primenjuje 2.2.2005. godine, prvenstveno zbog nejasnoe lana 96. dolo je u sudskoj praksi do neujednaenog postupanja trgovinskih
- 198 -

PARNINI POSTUPAK sudova i do razmimoilaenja pravnih stanovita izmeu sudija Vieg trgovinskog suda u Beogradu i Vrhovnog suda Srbije. Zbog toga se kao nuna ukazala potreba da Vrhovni sud Srbije na osnovu lana 28. Zakona o ureenju sudova ("Slubeni glasnik RS" br. 63/01, 41/02, 27/03, 103/03 i 29/04) zauzme naelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava. lan 96. Zakona o steajnom postupku u celini glasi: "Poverilac ije je potraivanje osporeno upuuje se na parnicu radi utvrivanja osporenog potraivanja, koju moe da pokrene u roku od 8 dana od dana prijema zakljuka iz lana 94. ovog zakona. Poverilac koji je osporio potraivanje drugog poverioca priznato od strane steajnog upravnika, upuuje se na parnicu, u skladu sa stavom 1. ovog lana. Osporeno potraivanje smatra se priznatim ako poverilac koji je osporio potraivanje drugog poverioca ne pokrene parnicu u zakonom propisanom roku. Poverilac koji je upuen na parnicu duan je da o pokretanju postupka iz stava 1. ovog lana obavesti steajno vee. Ako poverilac iz stava 1. ovog lana ne obavesti steajno vee o pokretanju parnice, odgovoran je za trokove i tetu prouzrokovanu proputanjem. Poverilac osporenog potraivanja moe, umesto da pokrene parnicu u smislu stava 1. ovog lana, da u roku od 8 dana od dana prijema zakljuka iz lana 94. ovog zakona dostavi predlog steajnom sudiji da o osporenom potraivanju odlui steajni sudija kao arbitar, odnosno arbitrano vee, zavisno od visine spora. Predlog iz stava 5. ovog lana sadri izjavu da poverilac eli da o njegovom osporenom potraivanju odlui steajni sudija kao arbitar, odnosno arbitrano vee, zahtev i injenice na kojima se zahtev zasniva, kao i dokaze u vezi sa zahtevom. Ako se steajni upravnik ili steajni dunik saglasi sa predlogom poverioca da o osporenom potraivanju odlui steajni sudija, steajni sudija, zavisno od visine spora, odluuje kao arbitar pojedinac ili u arbitranom veu koje je sastavljeno od trojice arbitara, kojim predsedava steajni sudija. Sastav arbitranog vea odreuju stranke tako to jednog arbitra predlae poverilac, drugog steajni dunik, a predsednik vea je steajni sudija. Arbitrani postupak se sprovodi po odredbama zakona kojim se ureuje parnini postupak. Protiv odluke steajnog sudije kao arbitra odnosno arbitranog vea, nezadovoljna stranka ima pravo albe drugostepenom sudu, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. Ako odluka arbitra odnosno arbitranog vea bude ukinuta, predmet se vraa arbitru odnosno arbitranom veu." lan 118. Zakona o steajnom postupku nosi naziv "Osporena potraivanja" i glasi u celini: "Poverilac koji je upuen na parnicu podnosi, u roku od 15 dana od dana izlaganja nacrta glavne deobe, u pisarnici dokaz da je podneo tubu, odnosno da je preuzeo ranije pokrenutu parnicu. U sluaju iz stava 1. ovog lana, iznos koji bi poverilac dobio da njegovo potraivanje nije osporeno, izdvaja se u srazmeri odreenoj reenjem o glavnoj deobi do pravnosnanog okonanja parnice." U kratkom periodu u kome se primenjuje Zakon o steajnom postupku, izdiferencirala su se dva oprena stanovita. Prema jednom, rok iz lana 96. stav 1. Zakona o steajnom postupku jeste prekluzivan, a prema drugom stanovitu ovaj rok nije prekluzivan. Pobornici ovog drugog pravnog shvatanja za koje rok iz lana 96. stav 1. Zakona o steajnom postupku nije prekluzivan iznose sledee argumente: Posledice proputanja pokretanja parnice u roku regulisane su stavom 4. lana 96. Zakona o steajnom postupku i one se odnose na odgovornost za tetu prouzrokovanu proputanjem. Iz ove odredbe izvodi se zakljuak da je jedina sankcija podnoenja tube nakon isteka roka iz lana 96. stav 1. Zakona o steajnom postupku eventualna odgovornost za tetu prouzrokovanu proputanjem ovog roka. Drugi argument pobornici ovog drugog shvatanja vide u tome da Zakon o steajnom postupku nije regulisao posledice proputanja roka iz lana 96. stav 1. Zakona o steajnom postupku, odnosno zakon nije propisao da se radi o prekluzivnom roku, a prekluzivnost rokova u kojima se moe pokrenuti odreena parnica radi zatite prava je izuzetak koji je po pravilu zakonom propisan i do koga se ne dolazi tumaenjem ve po izriitom zakonskom tekstu. Ovaj rok je instruktivan i njegovim proputanjem ne moe doi do bilo kakvih pravnih posledica u pogledu onemoguavanja steajnog poverioca
- 199 -

PARNINI POSTUPAK da pokrene parnicu radi utvrivanja osporenog potraivanja. Kao trei argumenat pristalice ovog drugog shvatanja o neprekluzivnosti roka iz lana 96. stav 1. Zakona o steajnom postupku spominju odredbe lana 118. st. 1. i 2. Zakona o steajnom postupku. injenica da se izdvajaju sredstva za poverioca koji je pokrenuo tubu, bez obzira kada je tubu podneo, ukazuje da rok za podnoenje tube nije prekluzivan, odnosno da poverilac moe podneti tubu za ostvarenje svojih prava tj. utvrivanje potraivanja i po proteku navedenog roka, a najkasnije do dana kada steajno vee donosi reenje o glavnoj deobi. etvrto, mogunost arbitranog reavanja spora odnosno utvrivanja postojanja osporenog potraivanja ukazuje na injenicu da se ne radi o prekluzivnom roku za pokretanje tube po lanu 96. stav 1. Zakona o steajnom postupku. Ukoliko steajni upravnik ne da saglasnost poveriocu da se o osporenom potraivanju na njegov zahtev i po izjavi odlui u arbitranom postupku pred arbitrom pojedincem - steajnim sudijom ili arbitranim veem, poveriocu kome je osporeno potraivanje i koji je upuen na parnicu ne moe se uskratiti pravo da tu parnicu i pokrene podnoenjem tube parninom sudu. Kako je rok za predlaganje arbitranog reenja i rok za podnoenje tube osam dana, to bi u sluaju da poverilac predlae arbitrano reavanje, ve u fazi isteka roka za predlog istog istekao rok za podnoenje tube, pa bi u sluaju da steajni upravnik ne bude saglasan i ne sprovede se arbitrani postupak on bio onemoguen da podnese tubu parninom sudu i tako utvrdi svoje osporeno potraivanje. I kao peto, odredbu lana 96. stav 1. Zakona o steajnom postupku treba ciljno tumaiti. Poto je osnovni cilj steajnog postupka namirenje steajnih poverilaca, onda sve nejasne odredbe zakona treba tumaiti u korist steajnih poverilaca. Svakako da u prilog steajnim poveriocima ide tumaenje da rok iz lana 96. stav 1. Zakona o steajnom postupku nije prekluzivan, pogotovu ako se povue procesna analogija sa odredbom lana 95. Zakona o steajnom postupku, koja odredba kae da se na ispitnom roitu ispituje i potraivanje prijavljeno posle isteka roka za prijavljivanje potraivanja, ako su prijave podnete sudu i steajnom upravniku pre odravanja ispitnog roita ili neposredno na roitu. Ako steajni upravnik ili neki od poverilaca stavi prigovor, traei da se naknadno prijavljeno potraivanje ne ispituje na ispitnom roitu, ili ako potraivanje bude prijavljeno tek posle ispitnog roita, steajno vee e o troku poverioca koji je naknadno prijavio potraivanje odrediti dopunsko ispitno roite. Meutim, kao predlaga naelnog pravnog stava smatram da se ne moe prihvatiti pravno stanovite da rok iz lana 96. stav 1. Zakona o steajnom postupku nije prekluzivan. Smatram da je rok iz lana 96. stav 1. Zakona o steajnom postupku za pokretanje parnice radi utvrivanja osporenog potraivanja prekluzivan. Ovo stanovite se brani sledeim argumentima. Prvo, lanom 5. Zakona o steajnom postupku predviena je shodna primena Zakona o parninom postupku u steajnom postupku. Zakon o parninom postupku ustanovljava kao pravilo zakonske rokove. Zakonski rokovi su rokovi odreeni zakonom i oni predstavljaju vremenski razmak u kome se neka procesna radnja moe preduzeti ili pre ijeg proteka se neka radnja ne moe preduzeti. Zakonski rokovi su po pravilu neproduivi i prekluzivni i njihovo proputanje dovodi do gubitka prava na naknadno preduzimanje proputene procesne radnje. Rok iz lana 96. stav 1. Zakona o steajnom postupku je zakonski rok i kao takav svakako je neproduiv i prekluzivan po samoj definiciji. Stoga se u zakonskom tekstu ne mora posebno naglasiti da se radi o prekluzivnom roku. ak i u situaciji ako bi se uzelo da se radi o sudskom roku, Zakon o parninom postupku je i ovim rokovima dao zakonsku snagu, to znai da se i sudski rokovi ne mogu produavati. U svakom sluaju ne radi se o instruktivnom roku, kako se zalau pobornici ovog drugog shvatanja, budui da se instruktivni rokovi primenjuju na sudske organe i organe steajnog postupka, a da se zakonski i sudski rokovi odnose iskljuivo na stranke u postupku. Drugo, odredbom lana 29. stav 3. Zakona o steajnom postupku predvieno je da se predlozi, izjave i prigovori ne mogu davati odnosno stavljati ako se propusti rok ili ako se izostane sa roita na kojem je ove radnje trebalo preduzeti, osim ako ovim zakonom drukije nije predvieno. Ovim steajnim zakonom nije propisano da se par- 200 -

PARNINI POSTUPAK nica moe pokrenuti i nakon isteka roka iz lana 96. stav 1. Zakona o steajnom postupku. Tree, ne moe se povui pravna analogija pozivom na odredbe lana 95. Zakona o steajnom postupku kojima se kae da se mogu ispitati prijave potraivanja podnete sudu nakon isteka roka za njihovo podnoenje. Radi se o izuzetku po lanu 29. stav 3. Zakona o steajnom postupku, koji se odnosi iskljuivo na prijave potraivanja, a ne i na podnete tube. Tano je da je cilj steajnog postupka ravnomerno i ravnopravno namirenje steajnih poverilaca. Meutim, i za steajne poverioce vai pravilo procesne discipline i potovanja sudskih i zakonskih rokova. Time to je zakon dopustio steajnim poveriocima da svoje prijave potraivanja podnose i nakon zakonom predvienog roka, ne znai da je time omoguio i steajnim poveriocima koji su upueni na parnicu, da parnicu pokrenu nakon isteka roka od osam dana po prijemu zakljuka o osporenom potraivanju. etvrto, u lanu 96. stav 2. Zakona o steajnom postupku izriito je propisano da je rok od osam dana za podnoenje tube poverioca koji ospore potraivanja drugih poverioca prekluzivan, jer po isteku tog roka nastupa zakonska pretpostavka da je potraivanje koje je taj poverilac osporio priznato. To ukazuje da je rok za podnoenje tube radi utvrivanja (osporavanja) potraivanja drugog poverioca nesumnjivo prekluzivan, pa se postavlja i pitanje dvojne prirode istog roka, odnosno da li je on za neke poverioce prekluzivan (poverioce koji su osporili potraivanje drugim poveriocima) a za druge nije (poverioce ija su potraivanja osporena). Poto je osnovno naelo steajnog postupka ravnopravnost poverilaca, oba ova roka se moraju posmatrati kao prekluzivni, jer bi nejednak tretman ovih rokova u odnosu na dve kategorije poverilaca doveo do flagrantnog krenja pomenutog naela. Peto, samo jeziko tumaenje odredbe lana 96. stav 1. Zakona o steajnom postupku govori o tome da je rok iz ove odredbe prekluzivan. Naime, poveriocu je ostavljeno da bira da li e pokrenuti ili nee pokrenuti parnicu. Ukoliko se opredeli da pokrene parnicu radi utvrivanja osporenog potraivanja onda on to moe uiniti jedino u roku od osam dana, od dana prijema zakljuka iz lana 94. ovog Zakona, a ne i po isteku tog roka. esto, sadanji tekst Zakona o steajnom postupku ne sadri odredbe koje je sadrao lan 127. stav 4. Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji u kojem je bilo predvieno da ako poverioci pokrenu parnicu, ili upravni ili drugi posebni postupak po isteku propisanog roka, njihova potraivanja, steajno vee nee uzeti u obzir prilikom deobe steajne mase, osim ako su do tog vremena pravnosnano utvrena. Zakon o steajnom postupku ne kae da e steajno vee uzeti u obzir prilikom glavne deobe tube za utvrivanje osporenih potraivanja koje su podnete nakon zakonom predvienog roka i time ne iskljuuje prekluzivnost ovog roka. Sedmo, odredbom lana 279. stav 1. taka 2. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS" br. 125/04) propisano je da sud po prethodnom ispitivanju tube donosi reenje kojim se tuba odbacuje ako utvrdi da je tuba podignuta neblagovremeno, ako je posebnim propisima odreen rok za podizanje tube. Poto je posebnim propisom iz lana 96. stav 1. Zakona o steajnom postupku propisan rok za podnoenje tube za utvrivanje osporenog potraivanja, to je parnini sud duan da primeni ovu odredbu lana 279. stav 1. taka 2. Zakona o parninom postupku koja je imperativne prirode, i da podignutu tubu neblagovremeno odbaci. Argumenti pobornika ovog drugog pravnog shvatanja mogu se pobiti. Rok iz lana 118. stav 1. Zakona o steajnom postupku moe se odnositi samo na poverioce koji su blagovremeno podneli tubu za utvrivanje osporenog potraivanja. Ovo stoga to e parnini sud svakako u smislu lana 279. stav 1. taka 2. Zakona o parninom postupku, u vezi sa lanom 5. Zakona o steajnom postupku, odbaciti neblagovremeno podnete tube. Onaj poverilac koji podnese dokaz da je podneo tubu, a tuba mu bude odbaena kao neblagovremena, svakako nikada nee dobiti ono to je steajno vee rezervisalo za njega, jer je parnica pravnosnano okonana nepovoljno za njega. Ukoliko steajni upravnik odbije zahtev steajnog poverioca da steajni sudija kao arbitar ili arbitrano vee odlui o osporenom potraivanju rok od osam dana za podnoenje tube radi utvrivanja osporenog potraivanja poinje da tee od isteka roka za albu protiv reenja steajnog
- 201 -

PARNINI POSTUPAK vea o neispunjavanju uslova za arbitrano reavanje spora, odnosno od dana prijema potvrujueg reenja Vieg trgovinskog suda kojim se odbija alba steajnog poverioca i potvruje prvostepeno reenje steajnog vea o neispunjenju uslova za arbitrano reavanje spora. Ovakvim tumaenjem poetka roka za podnoenje tube u sluaju neispunjenja uslova za arbitrano reavanje spora, ne dovodi se u pitanje prekluzivnost roka iz lana 96. stav 1. Zakona o steajnom postupku i ne oteuje se steajni poverilac, odnosno ne uskrauje mu se pravo na sudsku zatitu. (Pravno shvatanje Graanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvreno na sednici 15.11.2005. godine)

302.
Nakon to je tuba dostavljena na odgovor i zakazana rasprava, nema uslova za odbaaj tube primenom l. 103. i 279. Zakona o parninom postupku. Iz obrazloenja: Tuba se osporenim reenjem odbacuje kao neuredna na osnovu l. 103. u vezi l. 100. i 187. Zakona o parninom postupku. U albi tuioca se osnovano istie da prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbe Zakona o parninom postupku - i to l .103. i l. 279. - tako da nije postojao osnov za donoenje reenja kojom se tuba odbacuje kao neuredna. Po prethodnom ispitivanju tube, sud donosi reenje kojim se tuba odbacuje ako utvrdi da tuilac u roku koji je sud odredio nije otklonio nedostatke iz l. 78 i. 103. ovog zakona - lan 279. stav 1. taka 7. Zakona o parninom postupku. Iz navedenog proizlazi da prvostepeni sud, u postupku prethodnog ispitivanja tube, nije zakljuio da je tuba neuredna, jer nije doneto reenje kojim se odbacuje tuba, tako da se dostavljanjem tube na odgovor, a potom i zakazivanjem roita za glavnu raspravu, smatra da je prvostepeni sud ocenio da je tuba uredna. Zbog toga je iskljuena mogunost da naknadno, u toku glavne rasprave, ponovo preispituje urednost tube, nalae tuiocu da se tuba uredi, a potom donosi reenje kojim se tuba odbacuje kao neuredna. Iz toga sledi da sva pitanja, koja se navode kao sporna u obrazloenju oalbenog reenja, mogu da budu predmet ocene u konanoj odluci. (Iz reenja Vieg suda u aku, G. 29/10 od 24.03.2010. godine)

ODGOVOR NA TUBU (lan 296 - 300. ZPP)

303.
Da li tueni moe i posle odgovora na tubu da sa uspehom istie procesne prigovore, a ako ih istakne da li odluiti da je taj prigovor nedozvoljen ili odluiti o osnovanosti odnosno neosnovanosti tog prigovora, sve s obzirom na odredbu lana 284. stav 1. Zakona o parninom postupku?
- 202 -

PARNINI POSTUPAK Iako je lanom 284. stav 1. Zakona o parninom postupku propisano da je tueni duan da u odgovoru na tubu istakne procesne prigovore, on navedene prigovore moe isticati i u daljem toku postupka. Ako tueni u daljem toku postupka istakne procesne prigovore koje nije istakao u odgovoru na tubu, sud iste ne moe odbaciti samo na osnovu odredbe lana 284. stav 1. Zakona o parninom postupku, a kakva e biti odluka o njima zavisi od vrste i osnovanosti samog prigovora. Da se mnogi procesni prigovori mogu isticati i u daljem toku postupka proizlazi iz brojnih odredaba Zakona o parninom postupku, a najpre iz odredbe lana 298. stav 5. i lana 300. stav 2. Zakona o parninom postupku. Osim toga, o veini smetnji za voenje postupka i presuenje, a koje u vidu procesnih prigovora moe istai i tueni, sud je duan da vodi rauna po slubenoj dunosti i to tokom itavog postupka (lan 16. stav 1, lan 17. stav 1, l. 324. i 346. stav 2. Zakona o parninom postupku). U vezi sa ovim treba imati u vidu i odredbu lana 361. stav 2. ta. 2, 3, 4. i 10. Zakona o parninom postupku. Sud e moi da odbaci kao neblagovremeno istaknut samo onaj procesno-pravni prigovor ije ogranienje proizlazi iz nekih drugih odredaba zakona, a ne iz odredbe lana 284. stav 1. Zakona o parninom postupku. Takav je primer sa prigovorom mesne nenadlenosti, iji je rok za izjavljivanje ogranien odredbom lana 20. stav 1. Zakona o parninom postupku. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

PRIPREMNO ROITE I ZAKAZIVANJE ROITA ZA GLAVNU RASPRAVU (lan 301 - 309. ZPP)

304.
Nepostojanje potpisa sudije na pozivu za punomonika stranke ne predstavlja povredu raspravnog naela ukoliko isti sadri peat suda, taan broj predmeta i sve ostale potrebne podatke. Iz obrazloenja: U postupku nije uinjena bitna povreda iz lana 361. stav 2. taka 9. Zakona o parninom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po slubenoj dunosti, a ni bitna povreda iz lan 361. stav 2. taka 7. istog Zakona, na koju revident ukazuje. Drugostepeni sud je Reenjem od 08.05.2009. godine, na osnovu lana 369. stav 3. Zakona o parninom postupku, zakazao raspravu za 04.06.2009. godine u 13,00 asova, radi odluivanja o albi tuenog. Na tu raspravu punomonik tuenog bio je uredno pozvan. NJegov predlog za odlaganje rasprave zbog obaveze prisustva na pretresu pred drugim sudom odbijen je reenjem drugostepenog suda od 25.05.2009. godine. Poto je punomonik tuenog, u meuvremenu, traio izuzee lanova vea i predsednika nadlenog okrunog suda, drugostepeni sud je reenjem od 04.06.2009. godine zastao sa postupkom do donoenja odluke o tom zahtevu, da bi rasprava pred drugostepenim sudom bila zakazana za 29.10.2009. godine. Podneskom od istog datuma punomonik tuenog obavestio je sud da nee pristupiti na tu raspravu, jer je dobio nepotpisan poziv, pa je traio da se rasprava odloi za neki drugi termin. Ova okolnost je tana. Meutim, poziv sadri peat drugostepenog suda, taan broj predmeta i sve ostale po- 203 -

PARNINI POSTUPAK trebne podatke, pa nepostojanje potpisa na pozivu ne predstavlja povredu raspravnog naela. Inae, ni u prvostepenom postupku nije uinjena navedena bitna povreda, jer je punomonik tuenog traio odlaganje vie rasprava zbog obaveza prisustva pred drugim sudovima. Za te rasprave punomonik tuenog mogao je angaovati zamenu, tim pre to se u ovom sluaju radi o starom predmetu, po tubi podnetoj jo 1997. godine a predmet je po svojoj prirodi hitan. Nema ni bitne povrede u vezi lana 382. stav 1. Zakona o parninom postupku, na koju se posredno u reviziji ukazuje, kako je drugostepeni sud i ocenio albene navode od znaaja za presuenje. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 2736/2010 od 19.05.2010. godine)

305.
Kakve pravne posledice nastupaju ako advokat pristupi na pripremno roite ili roite za glavnu raspravu a ne priloi punomoje, u smislu lana 92. stav 1. Zakona o parninom postupku, tj. da li nastupaju pravne posledice proputanja fikcija povlaenja tube po l. 289, 296. stav 2. i lanu 475 st. 1. i 2. Zakona o parninom postupku? Ukoliko na pripremno roite ili roite za glavnu raspravu pristupi advokat koji nema punomoje stranke sud mu nee dozvoliti zastupanje, jer Zakon o parninom postupku takvu mogunost ne predvia. lanom 92. stav 1. Zakona o parninom postupku predviena je obaveza punomonika da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoje. Mogunost naknadnog odobrenja pojedinih radnji iz lana 92. stav 2. Zakona o parninom postupku odnosi se na lice koje ima punomoje u kome nije navedeno da li je punomonik ovlaen za preduzimanje odreenih radnji, a ne odnosi se na lice koje punomoje uopte nema. Novi Zakon o parninom postupku ne predvia mogunost da sud privremeno dozvoli da radnju izvri lice koje nije podnelo punomoje, kako je to bilo predvieno odredbom lana 98. stav 2. ranijeg Zakona o parninom postupku. Pitanje se odnosi na situaciju kada punomonik tuioca nije podneo punomoje. Ako je poziv za pripremno roite ili glavnu raspravu dostavljen neposredno tuiocu onda e nastupiti pravne posledice nedolaska uredno pozvanog tuioca. Nedolazak uredno pozvanog tuioca na pripremno roite ima za posledicu povlaenje tube izuzev, ako tueni ne zahteva da se roite odri (lan 289. Zakona o parninom postupku). Glavna rasprava na koju je tuilac uredno pozvan, a nije pristupio odrae se u odsustvu uredno pozvanog tuioca, a ako obe stranke nisu pristupile, a uredno su pozvane tuba e se smatrati povuenom (lan 296. Zakona o parninom postupku). U sporovima male vrednosti nedolazak uredno pozvanog tuioca sa bilo kog roita za glavnu raspravu ima za posledicu povlaenje tube (lan 475. stav 1. Zakona o parninom postupku). (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

306.
alba protiv reenja kojim sud odbija izvoenje odreenog dokaza nije dozvoljena Iz obrazloenja: Sud e odluiti koja e dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi - lan 293. stav 1. Zakona o parninom postupku. Sud e predloge koje ne smatra bitnim za donoenje odluke odbiti reenjem koje e obrazloiti - lan 293. stav 2. Zakona o parninom postupku. Protiv reenja iz stava 2. ovog lana nije
- 204 -

PARNINI POSTUPAK dozvoljena posebna alba - lan 293. stav 3. Zakona o parninom postupku. Imajui u vidu navedene odredbe, sud odluuje koja e dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi. Dakle, ovlaen je da odbije predlog koji ne smatra bitnim za donoenje odluke. U konkretnom sluaju, reenje kojim je odbijen predlog za vetaenje od strane Gradskog zavoda za vetaenje predstavlja reenje o upravljanju parnicom, protiv kog reenja nije dozvoljena posebna alba. Na drugoj strani, protiv reenja suda kojim je odreeno izvoenje dokaza vetaenjem od strane imenovanog vetaka, u smislu odredaba lana 260. u vezi l. 250. i 251. Zakona o parninom postupku - takoe nije dozvoljena alba. (Iz reenja Vieg suda u aku, G. 103/2010 od 19.03.2010. godine)

TOK GLAVNE RASPRAVE (lan 310 - 320. ZPP)

307.
Zahtevom punomonika tuioca za odlaganje zakazanog roita sud nije vezan, niti ima obavezu da roite odloi, a formalno prisustvo tuenog, bez izraene volje da u postupku raspravlja u odsutnosti tuilake strane, ne obavezuje sud da sprovede postupak shodno lanu 311. Zakona o parninom postupku (lan 296. Ranije vaeeg Zakona). Iz obrazloenja: Prema prvostepenom reenju, tuba se smatra povuenom, a postupak obustavljenim. U albi se neosnovano istie da sud ima obavezu da poziva tuioca kao stranku u postupku, s obzirom da je on zastupan putem punomonika koji je advokat. Utoliko nije povreeno njegovo pravo da raspravlja pred sudom. Sud nije vezan zahtevom punomonika tuioca za odlaganje zakazanog roita, niti ima obavezu da roite odloi, a formalno prisustvo tuenog, bez izraene volje da u postupku raspravlja u odsutnosti tuilake strane, ne obavezuje sud da sprovede postupak. (Iz Reenja Vieg suda u Subotici, G. 45/10 od 18.01.2010. godine)

308.
Izostanak sa roita proizvodi zakonsku posledicu - tuba se smatra povuenom, a za spreavanje njenog nastupanja nije dovoljno da stranke obaveste sud da e sa roita izostati, ve je neophodno da svoj izostanak, o kome unapred obavetavaju sud, i opravdaju odreenim razlozima. Iz obrazloenja: Pretpostavka o povlaenju tube postoji ako uredno pozvane parnine stranke nisu pristupile na roite a svoj izostanak nisu opravdale - lan 296. stav 2. Zakona o parninom postupku. U tom smislu, albeni navodi tuioca da je navedena zakonska odredba nepravilno primenjena (jer je tuilac
- 205 -

PARNINI POSTUPAK obavestio sud da je punomonik spreen da prisustvuje roitu) - neosnovani su. Naime, nije dovoljno da stranke obaveste sud da e izostati tj. da paualno navedu da je punomonik stranke spreen da prisustvuje roitu bez navoenja razloga zbog kojih je spreen, pa i opravdanosti tih razloga. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno doneo pobijano reenje, odluivi kao u izreci a na osnovu lana 387. taka 2. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 3249/2010 od 27.05.2010. godine)

309.
ta se smatra opravdanim izostankom sa roita, a u smislu ocene opravdanog odnosno neopravdanog izostanka za primenu odredbe lana 296. stav 2. Zakona o parninom postupku? Koji izostanak sa glavne rasprave e sud smatrati neopravdanim izostankom je faktiko pitanje, koje sud ceni u svakom sluaju u zavisnosti od okolnosti toga sluaja. Da bi sud mogao primeniti odredbu lana 296. stav 2. Zakona o parninom postupku potrebno je da na roitu za glavnu raspravu konstatuje da su stranke uredno pozvane i neopravdano izostale, odnosno da raspravnim reenjem na roitu eventualno odbije podneti predlog za odlaganje roita, ukoliko smatra da je takav predlog neopravdan, a svakako je duan da u reenju, koje e doneti na osnovu odredbe lana 296. stav 2. Zakona o parninom postupku, obrazloi na koji nain je cenio opravdanost odnosno neopravdanost izostanka parninih stranaka, odnosno na osnovu kojih okolnosti je zakljuio da je izostanak neopravdan. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

310.
Kakvu e odluku doneti drugostepeni sud ako je tuilac uz izjavljenu albu na reenje da se tuba smatra povuenom u smislu lana 296. stav 2. Zakona o parninom postupku, dostavio dokaze kojima pravda svoj izostanak sa roita, a da pri tom nije traio i vraanje u preanje stanje? Drugostepeni sud e odbiti albu na reenje da se tuba smatra povuenom i kada stranka uz albu dostavi dokaze o postojanju opravdanih razloga zbog kojih je izostala sa roita, osim ako ti razlozi ne predstavljaju optepoznate injenice. Ovo iz razloga to postojanje opravdanih razloga moe imati znaaja samo za ocenu osnovanosti predloga za vraanje u preanje stanje, a ne i za ocenu zakonitosti reenja koje je upravo i doneto zbog odsustva dokaza o njihovom postojanju, u momentu donoenja reenja. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

311.
Procesna pretpostavka za donoenje reenja kojim se konstatuje da se tuba smatra povuenom u smislu odredbe lana 296. stav 2. Zakona o parninom postupku, jeste neopravdan izosta- 206 -

PARNINI POSTUPAK nak obe uredno pozvane parnine stranke sa roita za glavnu raspravu, pri emu je sud duan da prilikom donoenja reenja o pretpostavljenom povlaenju tube oceni da li je tuioev izostanak bio opravdan ili ne, dajui razloge zbog kojih iznete razloge tuioca ne smatra opravdanim. Iz obrazloenja: Pobijanim reenjem prvostepenog suda od 27. juna 2005. godine odlueno je da se tuba smatra povuenom, pa je reenje o izvrenju tog suda Iv. br. 14558/04 od 22. decembra 2004. godine, ukinuto u celosti. Pobijano reenje prvostepeni sud je doneo na osnovu odredbe lana 296. stav 2. Zakona o parninom postupku, kao i odredbe lana 463. stav 1. istog zakona, u vezi sa lanom 54. stav 1. Zakona o izvrnom postupku. Prvostepeni sud je u obrazloenju pobijanog reenja naveo da je cenio opravdanost izostanka sa roita, da tuilac i tueni nisu blagovremeno pre odravanja roita podneskom naveli razloge izostanka sa roita i dostavili dokaze o opravdanosti tih razloga. Prvostepeni sud dodaje, da ako stranka iz opravdanih razloga nije mogla blagovremeno obavestiti sud o razlozima izostanka i dostaviti dokaze o opravdanosti istih, opravdanost izostanka e se ceniti prilikom odluivanja o eventualnom predlogu za vraanje u preanje stanje. U lanu 296. stav 2. Zakona o parninom postupku propisano je da ako na roitu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tueni i tuilac, tuba se smatra povuenom. Dakle, re je o institutu slinom fikciji povlaenja tube iz lana 499. stav 2. ranijeg Zakona o parninom postupku, koji se primenjivao samo u postupku u privrednim sporovima. Ali, raniji zakon se nije uputao u pitanje razloga izostanka sa roita, tj. da li je izostanak opravdan ili ne, ve je fikcija povlaenja tube nastupala u svakom sluaju kao posledica izostanka, bez obzira na razloge proputanja. Sami razlozi za izostanak bili su od znaaja samo ako je podnet predlog za povraaj u preanje stanje. Odluka o predlogu za povraaj u preanje stanje zavisila je od opravdanosti razloga izostanka. Meutim, novi zakon za nastupanje fikcije povlaenja tube trai da je izostanak neopravdan, to znai da bi sud u svakom konkretnom sluaju morao da ceni pre donoenja reenja o pretpostavljenom povlaenju tube, da li je izostanak opravdan ili ne. Dakle, novi Zakon o parninom postupku je uveo pravni standard "neopravdanog izostanka" kao uslova za primenu fikcije o povlaenju tube. Po miljenju drugostepenog suda, stranka bi morala blagovremeno, dakle pre odravanja roita, da sud podneskom obavesti o razlozima spreenosti, kao i da o postojanju tih razloga priloi odgovarajue dokaze. Jedino bi se u takvom sluaju izostanak smatrao opravdanim, to bi spreilo nastupanje fikcije povlaenja tube. A ako stranka iz opravdanog razloga takav podnesak sa dokazima nije mogla da blagovremeno dostavi sudu, opravdanost izostanka, odnosno razloga koji su doveli do toga da stranka propusti roite, ocenjivala bi se prilikom odluivanja o predlogu za vraanje u preanje stanje. Meutim, uslov za to jeste blagovremeno podnoenja predloga za vraanje u preanje stanje, to je u konkretnom sluaju izostalo. Naime, predlog za vraanje u preanje stanje tuioca je odbaen kao neblagovremen reenjem prvostepenog suda od 19. jula 2005. godine. Prema tome, u konkretnom sluaju, a po oceni drugostepenog suda, prvostepeni sud je pravilno naao da su ispunjeni zakonski uslovi iz citiranih zakonskih odredbi u obrazloenju prvostepenog reenja da se odlui kao u izreci. Prvostepeni sud jeste cenio opravdanost razloga za izostanak sa roita i naao da opravdani razlozi za izostanak ne postoje. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 10559/05 od 3.09.2005. godine)

312.
Ako je tuilac blagovremenim podneskom obavestio sud da ne moe da pristupi na zakazano roite zbog drugih zakazanih roita kojima mora prisustvovati, prvostepeni sud mora da
- 207 -

PARNINI POSTUPAK izvri ocenu neopravdanosti izostanka, dajui u obrazloenju reenja kojim konstatuje da se tuba smatra povuenom razloge zbog kojih razloge tuioca ne smatra opravdanim, da bi se mogla primeniti posledica predviena u lanu 296. stav 2. Zakona o parninom postupku, odnosno da bi se tuba smatrala povuenom. Iz obrazloenja: Pobijanim reenjem konstatovano je da se tuba u ovoj pravnoj stvari smatra povuenom. Prema stanju u spisima, stranke koje su uredno pozvane nisu pristupile na roite za glavnu raspravu zakazanu za 10. marta 2005. godine, pa je stoga sud nalazei da su stranke po oceni suda neopravdano izostale, u smislu lana 296. stav 2. Zakona o parninom postupku pobijanim reenjem konstatovao da se tuba smatra povuenom. lanom 296. stav 2. Zakona o parninom postupku predvieno je da ako na roitu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuilac i tueni, tuba se smatra povuenom. U situaciji u kojoj je prema stanju u spisima tuilac podneskom od 31. januara 2005. obavestio sud da zbog drugih zakazanih roita kojima mora prisustvovati ne moe da pristupi, prvostepeni sud je ocenu neopravdanosti izostanka morao izvriti dajui razloge zbog kojih iznete razloge tuioca ne smatra opravdanim, da bi se mogle primeniti posledice predviene u lanu 296. stav 2. Zakona o parninom postupku, odnosno da bi se tuba smatrala povuenom. Stoga reenje kojim sud konstatuje da se smatra da je tuba povuena cenei da izneti razlozi nisu opravdani mora sadrati i razloge za takvu ocenu suda. U konkretnom sluaju, prvostepeno reenje samo sadri ocenu suda da je izostanak stranaka neopravdan, a ne i razloge za takvu ocenu opravdanosti razloga iznetih u podnesku tuioca, pa je stoga pobijano reenje doneto uz apsolutno bitne povrede iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku i isto se shodno lanu 387. stav 1. taka 3. istog zakona ukida i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovni postupak. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 5588/05 od 26.08.2005. godine)

313.
Zahtev za naknadu trokova tuenik moe staviti u roku od osam dana po prijemu reenja kojim je konstatovano presumirano povlaenje tube. Iz obrazloenja: Vii trgovinski sud nalazi da je pobijano reenje kojim je odbaen kao neblagovremen zahtev tuenog za naknadu trokova postupka pravilno i na zakonu utemeljeno. Naime, tueni smatra da nakon presumiranog povlaenja tube moe da se poziva na blagovremenost zahteva za trokove postavljenog 28. novembra 2005. godine. Meutim, punomonik tuenog je reenje od 5. jula 2005. godine (kojim je konstatovano povlaenje tube) primio 7. jula 2005. godine. albu tuioca na reenje od 19. jula 2005. godine (o odbijanju predloga za vraanje u preanje stanje) primio je 8. septembra 2005. godine. Reenje Vieg trgovinskog suda P. 10159/05 po albama tuioca na prvostepena reenja, dostavljeno mu je 3. novembra 2005. godine, a to se sve utvruje iz povratnica u spisima predmeta. Punomonik tuenika je zahtev za trokove spora podneo tek 28. novembra 2005. godine. Prvostepeni sud je pravilno odluio kada je doneo pobijanu odluku, imajui u vidu da je tuenom istekao i rok iz stava 7. lana 159. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004)- rok od osam dana po prijemu obavetenja o povlaenju tube. Tuenom se stoga ne moe prihvatiti opredeljivanje parninog troka nakon proteka vie meseci od
- 208 -

PARNINI POSTUPAK donoenja reenja o presumiranom povlaenju tube (koje je primio 7. jula 2005. godine), i to putem podneska od 28. novembra 2005. godine, sa pozivom na to da mu trokovi pripadaju jer je u potpunosti uspeo u parnici, odnosno pozivom na docnije bolniko leenje punomonika tuenog (u oktobru i novembru mesecu 2005. godine)." (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 451/06 od 24.01.2006. godine)

314.
Podnoenje predloga za zastoj postupka ne spreava nastupanje zakonom propisanih posledica izostanka stranke sa roita na koje je uredno pozvana. Iz obrazloenja: Neosnovani su albeni navodi tuioca da je sud morao prethodno da odlui o predlogu tuioca za zastoj postupka radi ujednaavanja prakse, a dok se ne zauzme pravno stanovite u jednom od njih, jer nastupanje pravnih posledica izostanka u smislu lana 296. Zakona o parninom postupku nastupa po samom zakonu, ukoliko stranke neopravdano izostanu sa roita na koje su bile uredno pozvane, bez obzira na predloge koje su u dotadanjem toku postupka dale i bez uslova da se prethodno odlui o istim predlozima. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 12886/05 od 1.02.2006. godine)

315.
Ako je telegram sa zahtevom za odlaganje roita blagovremeno predat poti, ali je izgubljen ili uniten pre prijema u sud, radnja nije preduzeta, jer sud nije bio u mogunosti da se upozna sa njegovom sadrinom, pa nastupa fikcija povlaenja tube kao zakonska posledica neopravdanog izostanka stranaka sa roita. Iz obrazloenja: U lanu 296. stav 2. Zakona o parninom postupku propisano je da ako na roitu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuilac i tueni, tuba se smatra povuenom. Novi Zakon o parninom postupku za nastupanje fikcije povlaenja tube trai da je izostanak neopravdan, to znai da bi sud u svakom konkretnom sluaju morao da ceni pre donoenja reenja o pretpostavljenom povlaenju tube da li je izostanak opravdan ili ne. Dakle, novi Zakon je uveo pravni standard "neopravdanog izostanka" kao uslova za primenu fikcije o povlaenju tube. Stranka mora blagovremeno, dakle pre odravanja roita, da sud podneskom obavesti o razlozima spreenosti, kao i da o postojanju tih razloga priloi odgovarajue dokaze. Samo u takvom sluaju izostanak bi se smatrao opravdanim, to bi spreilo nastupanje fikcije povlaenja tube. Ako stranka iz opravdanih razloga takav podnesak sa dokazima nije mogla da blagovremeno dostavi sudu, opravdanost izostanka, odnosno razloga koji su doveli do toga da stranka propusti roite, ocenjivala bi se prilikom odluivanja o predlogu za vraanje u preanje stanje. Prema stanju u spisima na roite za glavnu raspravu na dan 23. februara 2005. godine punomonik tuioca i tueni su uredno i blagovremeno pozvani, ali na to roite nisu pristupili, pa je sud doneo pobijeno reenje primenom odredbe iz lana 296. stav 2. Zakona o parninom postupku. Prvostepeni sud je pri tome cenio da li je izostanak opravdan
- 209 -

PARNINI POSTUPAK ili ne i naao da je izostanak neopravdan. Pri tome prvostepeni sud je poao od stanja u spisima predmeta. Sada, u albi tuilac tvrdi da je blagovremeno pre roita dana 22. februara 2005. godine poslao telegram sudu br. 8782 u kome je obrazloio razloge svog izostanka. Telegram je predat Slubi "96". Prema stanju u spisima taj telegram br. 8782 od 22. februara 2005. godine nije stigao u sud. Prema tome, prvostepeni sud prilikom donoenja pobijenog reenja nije ni bio u mogunosti da se upozna sa njegovom sadrinom. Prema tome, polazei od stanja u spisima prvostepeni sud je pravilno naao da ima mesta da se primeni odredba iz lana 296. stav 2. Zakona o parninom postupku, jer su sa roita za glavnu raspravu zakazanog za dan 23. februara 2005. godine punomonik tuioca i tueni neopravdano izostali. Prema tome, pravilo o fikciji odranja roka moe se primeniti samo ako je podnesak stigao sudu. U sluaju u kome je on blagovremeno predat, ali je izgubljen ili uniten pre prijema u sud, radnja nije preduzeta jer sud nije doao u mogunost da se sa njom upozna. Stranka u tom sluaju ima pravo da podnese predlog za vraanje u preanje stanje. Meutim, u konkretnom sluaju predlog za vraanje u preanje stanje nije podnet. Kod takvog stanja stvari, drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno odluio kao u izreci pobijenog reenja te pravilno primenio odredbu iz lana 296. stav 2. Zakona o parninom postupku. Pravilo o odravanju roka kad se vreme predaje i vreme faktikog prijema podneska ne podudaraju, primenjuje se samo ako je podnesak stigao u sud jer je on tako bio u mogunosti da se upozna sa njegovom sadrinom. Za sluaj da je podnesak blagovremeno predat poti, ali je izgubljen ili uniten, stranka ima pravo da trai vraanje u preanje stanje. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 1555/05 od 16.02.2006. godine)

316.
Tuilac ne moe sa trpi posledice zbog proputanja roita za glavnu raspravu zakazanog u vreme sudskog odmora u periodu od 15. jula do 30. avgusta, ako je blagovremeno obavestio postupajui sud da nee moi da pristupi zakazanoj glavnoj raspravi zbog korienja godinjeg odmora. Iz obrazloenja: Reenjem P. 139/2005 od 17. avgusta 2005. godine Trgovinski sud u Z... utvrdio je da se tuba tuioca smatra povuenom na osnovu lana 296. stav 2. Zakona o parninom postupku, jer na zakazanu glavnu raspravu za 17. avgusta 2005. godine neopravdano nisu pristupili tuilac i tueni i ako su uredno pozvani. Ispitujui pobijano reenje drugostepeni sud je naao da je oalbeno reenje zahvaeno bitnom povredom postupka iz lana 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku jer je prvostepeni sud nezakonitim postupanjem u vezi primene odredbe lana 296. stav 2. Zakona o parninom postupku, i u vezi odredbi lana 20. Zakona o ureenju sudova i lana 60. Sudskog poslovnika uskratio tuitelju pravo da raspravlja pred sudom. Imajui u vidu odredbe Zakona o ureenju sudova i Sudskog poslovnika kojim je propisano da sudski odmor traje od 15. jula do 30. avgusta i da se u vreme sudskog odmora vodi istraga i postupa u pritvorskim predmetima, krivinom postupku prema maloletnicima, radnopravnim, zemljinoknjinim, meninim, ekovnim, steajnim stvarima, u stvarima smetanja poseda, zakonskog izdravanja, uvanja i vaspitanja dece, po predlogu za obezbeenje dokaza ili za odreenje privremene mere i u svim drugim stvarima koje su zakonom odreene kao hitne, pri emu predsednik suda moe narediti da se u dane sudskog odmora postupa i u drugim stvarima koje ne trpe odlaganje, a kako se u konkretnom sluaju radi o predmetu isplate po
- 210 -

PARNINI POSTUPAK osnovu neosnovanog obogaenja po tubi podnetoj jula 2003. godine, zaista nije bilo neodlonog razloga da se glavna rasprava zakae u vreme sudskog odmora, tim pre to je punomonik tuioca gotovo dva meseca ranije molio odlaganje zakazane glavne rasprave u vreme sudskog odmora u kom periodu je za oekivati da pored sudija i advokati organizuju provoenje svog godinjeg odmora. Kod takvog stanja stvari ukoliko je postupajui sudija smatrao da nema mesta odlaganju zakazane glavne rasprave, ije je odlaganje punomonik tuioca u svakom sluaju blagovremeno traio, morao je po prijemu zahteva za odlaganje svojim pismenim reenjem da reaguje i obavesti punomonika da odbija predlog za odlaganje rasprave, kako bi isti obezbedio zamenu, jer u situaciji da je rasprava zakazana u periodu sudskog odmora, kad sud uobiajeno ne postupa u ovakvim predmetima shodno zakonskoj odredbi, tuilac je osnovano mogao da smatra da e njegov zahtev za odlaganje glavne rasprave biti usvojen, pa se stoga, njegov izostanak sa iste ne moe smatrati neopravdanim, to oigledno nije smatrao ni prvostepeni sud, s obzirom na sadrinu reenja. Ovo posebno imajui u vidu da je predmet stigao u prvostepeni sud 10. marta 2005. godine, a rasprava zakazana reenjem 2. juna 2005. godine za 17. avgust 2005. godine, urba za zakazivanje ovog predmeta u vreme sudskog odmora pokazuje se kao oigledno neprimerena. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 10651/05 od 1.03.2006. godine)

317.
Razloge i dokaze o opravdanosti izostanka sa roita za glavnu raspravu stranke moraju dostaviti sudu pre odravanja roita, da bi sud na roitu ocenio da li se radi o opravdanom ili neopravdanom izostanku, a ako propuste da to uine ili iz dostavljenih dokaza sud oceni da izostanak nije opravdan, a stranke su uredno pozvane, donee reenje da se tuba smatra povuenom u smislu lana 296. stav 2. Zakona o parninom postupku. Iz obrazloenja: lan 296. stav 2. Zakona o parninom postupku propisuje: "Ako na roitu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tueni i tuilac, tuba se smatra povuenom". To znai da stranke nakon prijema poziva moraju obavestiti sud da nee pristupiti na zakazano roite i dostaviti dokaz o opravdanosti izostanka, koji e sud ceniti na roitu i odluiti da li se radi o opravdanom ili neopravdanom izostanku. Ukoliko na dan odravanja roita stranka nije dostavila dokaz kojim opravdava svoj izostanak, prvostepeni sud e utvrditi da izostanak nije opravdan, i ukoliko su se stekli potrebni uslovi iz lana 296. stav 2. Zakona o parninom postupku doneti reenje kojim se smatra da je tuba povuena. Pravdanje izostanka i dostavljanje dokaza na okolnost opravdanosti izostanka, nakon roita, moe biti samo razlog za podnoenje predloga za vraanje u preanje stanje. Postupajui po tom podnesku prvostepeni sud e oceniti da li postoje opravdani razlozi za izostanak i u skladu sa tim odluiti o predlogu za vraanje u preanje stanje. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda XX P. 11989/2005 od 20.03.2006. godine)

318.
Ako je prvostepeni sud doneo reenje da se tuba smatra povuenom zbog neopravdanog izostanaka stranaka sa roita za glavnu raspravu u smislu lana 296. stav 2. novog Zakona o parninom postupku, kako e postupiti drugostepeni sud ako tuilac tek u albi na reenje o
- 211 -

PARNINI POSTUPAK povlaenju tube navede razloge izostanka i priloi odgovarajue dokaze, a da pri tom nije istovremeno traio i vraanje u preanje stanje? Kad tuilac tek u albi na reenje da se tuba smatra povuenom, koje je doneto na osnovu lana 296. stav 2. Zakona o parninom postupku, navede razloge izostanka i priloi odgovarajue dokaze, a da pri tom nije predloio vraanje u preanje stanje, drugostepeni sud e albu odbiti kao neosnovanu, osim ako ti razlozi ne predstavljaju optepoznate injenice. Postojanje opravdanih razloga moe imati znaaja samo za ocenu opravdanosti predloga za vraanje u preanje stanje, jer se reenje da se tuba smatra povuenom, na osnovu lana 296 stav 2. Zakona o parninom postupku i donosi zbog odsustva dokaza o postojanju opravdanih razloga u momentu donoenja reenja, te drugostepeni sud i ne ceni zakonitost reenja u pogledu postojanja opravdanih razloga za izostanak. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

319.
Kako e parnini sud na dan odravanja roita ceniti da li su razlozi za izostanak stranaka opravdani ili ne, ukoliko nikakvi dokazi u tom pravcu nisu priloeni, da bi pravilno primenio pravilo o fikciji povlaenja tube iz lana 296. stav 2. novog Zakona o parninom postupku u kome je propisano da "ako na roitu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tueni i tuilac, tuba se smatra povuenom"? Odredba lana 296. stav 2. Zakona o parninom postupku propisuje da ako na roitu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuilac i tueni, prvostepeni sud e doneti reenje da se tuba smatra povuenom. Prvostepeni sud je potrebno da na roitu za glavnu raspravu konstatuje da su stranke uredno pozvane i neopravdano izostale, da odlui o eventualnom predlogu za odlaganje (moe i reenjem na roitu) i duan je da u reenju koje e doneti na osnovu lana 296 stav 2. Zakona o parninom postupku, obrazloi na koji nain je zakljuio da je izostanak neopravdan. Postojanje opravdanih razloga moe imati znaaja samo za ocenu osnovanosti predloga za vraanje u preanje stanje. Ako na dan odravanja roita uz predlog za odlaganje roita nisu priloeni dokazi u prilog postojanja opravdanosti razloga, prvostepeni sud e doneti reenje da se tuba smatra povuenom u smislu lana 296 stav 1. Zakona o parninom postupku, jer se isto i donosi zbog odsustva dokaza o postojanju opravdanih razloga za izostanka, u momentu donoenja reenja. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

320.
Sud je, u sporovima za poveravanje maloletnog deteta, duan da pribavi struni nalaz i miljenje nadlenog organa stratateljstva i da ga proita u dokaznom postupku na glavnoj raspravi.
- 212 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Prvostepeni sud e u ponovnom postupku najpre imati u vidu da se u sporovima za poveravanje maloletnog deteta retko dogaa da nema potrebe da njegovi roditelji pre odluivanja dobiju informaciju o miljenju i predlogu nadlenog Centra s tim u vezi. Po pravilu u sporovima ove vrste nema mesta zakljuenju rasprave i odlaganju donoenja presude u smislu lana 319. st. 2. Zakona o parninom postupku (lan 305. stav 2. ranije vaeeg Zakona). Naprotiv, da bi sud bio u mogunosti da potpuno i dovoljno utvrdi injenino stanje vezano za pitanje kakav je interes maloletnog deteta o tome kod kog roditelja treba da ivi i kom roditelju treba da bude povereno, neizostavno mora da izvri uvid u nalaz i miljenje nadlenog Centra, na raspravi strankama proita deo izvetaja koji predstavlja nalaz i miljenje, te potom - u zavisnosti od predloga i eventualnih primedbi - nastavi postupanje. Samo takva metodologija raspravljanja u sporovima ove vrste moe dovesti do pravilne i zakonite odluke. Drugo, iako sud ima obavezu da pribavi nalaz i miljenje nadlenog Centra i da isti proita, jasno je da nema obavezu i da uvek na njemu zasnuje svoju odluku. Meutim, u sluaju da zakljui da predlog Centra nije u interesu maloletnog deteta, ima obavezu da navede razloge zbog kojih takav stav zauzima. (Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, G.2 879/2010 od 08.12.2010. godine)

SUDSKO PORAVNANJE (lan 336 - 341. ZPP)

321.
Samo u sluaju saglasnog predloga stranaka da ele zakljuenje sudskog poravnanja, sud ceni njegovu dozvoljenost i eventualno ga odobrava, dok takvu obavezu nema u sluaju jednostranog predloga, koji nema procesni znaaj i o o emu se ne donosi posebna odluka. Iz obrazloenja: Nisu osnovani albeni navodi da sud nije razmatrao tuenikov predlog za preboj meusobnih potraivanja tuioca prema prvotuenom sa potraivanjem koje je prvotueni preuzeo od treeg lica, a kome je isto priznato u steaju. Naime, prema stanju u spisima, tueni ove navode nije istakao kao kompenzacioni prigovor ili kompenzacionu protivtubu, pa sud nije imao obavezu da o istom odlui. Naprotiv, tueni je istakao da eli poravnanje sa preuzetim potraivanjima treeg lica, o emu se ne donosi posebna odluka suda niti je poravnanje mogue bez saglasnosti tuioca, a koju on nesporno u ovoj situaciji nije dao. Osim toga, samo poravnanje predstavlja meusobni sporazum stranaka, koji sud samo odobrava (ukoliko se radi o sudskom poravnanju). U konkretnom sluaju sporazum nije postignut, niti je u formi sudskog poravnanja predoen sudu. Zato sud nije ni imao mogunost uvida u isti a time ni donoenja ma kakve odluke. Eventualna terminoloka greka stranke (oznaavanjem "poravnanja" umesto "prebijanja") ne obavezuje sud da zahtev stranke tumai drugaije od onoga kako ga je sama stranka imenovala. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, P. 1787/2010 od 22.04.2010. godine)
- 213 -

PARNINI POSTUPAK

322.
Ne moe se sa uspehom traiti ponitaj sudskog poravnanja ukoliko je kao razlog za ponitaj navedeno da je poravnanje zakljueno na tetu tuioca. Iz obrazloenja: Nije osnovan navod iz albe tuioca da se sporni pravni odnos mora raspraviti primenom naela jednake vrednosti uzajamnih davanja. Ovo stoga, to se poravnanje ne moe pobijati samo zbog toga to je zakljueno na tetu utuioca, jer je sudsko poravnanje ugovor stranaka zakljuen pred sudom, te se moe pobijati tubom iz razloga iz kojih se moe pobijati valjanost svakog drugog ugovora. Naime, poravnanje je posebna vrsta ugovora, kojim stranke sporni odnos meu sobom, pomou uzajamnog poputanja, reavaju na nain za koji nalaze da im odgovara, odnosno odreuju svoja uzajamna prava i obaveze u postojeem pravnom odnosu meu njima. Zato poravnanje zakljueno na tetu tuioca ne moe da predstavlja osnov za traenje ponitaja poravnanja iako ovo oteenje postoji, jer su stranke svesno uinile odreena poputanja protivnoj stranci. Sudsko poravnanje ima jednaku pravnu snagu kao pravnosnana sudska presuda i tubom se moe traiti ponitaj poravnanja, ako je do zakljuenja poravnanja dolo usled prinude, pretnje ili prevare jedne od stranaka, na ta se u konkretnom sluaju ne ukazuje. (Iz Reenja Vieg trgovinskog suda P. 8523/09 od 8.12.2009. godine)

323.
Kada se novano potraivanje odnosi na isplatu zarade, putnih trokova i doprinosa PIO zaposlenih radnika u preduzeu, koje posluje veinskim drutvenim kapitalom, a nalazi se u postupku privatizacije, za isplatu ili zakljuenje poravnanja nije potrebna saglasnost Agencije za privatizaciju u smislu lana 398a. Zakona o preduzeima. Iz obrazloenja: Pred optinskim sudovima u toku je vei broj parnica u kojima je osporena punovanost poravnanja, zakljuenih izmeu preduzea, koji posluju sa veinskim drutvenim kapitalom a nalaze se u postupku privatizacije i zaposlenih radnika. Poravnanjima su se preduzea obavezala na isplatu redovnih, neisplaenih zarada, putnih trokova i doprinosa PIO. Jedan od pravnih osnova za traeno utvrenje nitavosti poravnanja je da su poravnanja protivno l. 398a. Zakona o preduzeima zakljuena bez saglasnosti agencije republike lanice nadlene za poslove privatizacije. Postavljeno je kao sporno pravno pitanje da li je zakljuenje poravnanja predstavljalo redovno poslovanje preduzea i da li je shodno lanu 398a. Zakona o preduzeima bilo neophodno pribavljanje saglasnosti Agencije za privatizaciju za zakljuenje spornih poravnanja. Za zauzimanje stava o ovom pravnom pitanju neophodno je primeniti odredbe Zakona o preduzeima i Zakona o privatizaciji. Odredbama l. 16. st. 1. Zakona o privatizaciji je propisano da se postupak privatizacije pokree inicijativom nadlenog organa subjekta privatizacije i pripremom prospekta za privatizaciju a l. 14. istog zakona da se privatizacija drutvenog kapitala sprovodi najkasnije u roku od etiri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Odredbama l. 398a. st. 1. Zakona o preduzeima (vaeeg na osnovu l. 456. Zakona o privrednim drutvima) propisano je da preduzee koje posluje veinskim drutvenim
- 214 -

PARNINI POSTUPAK kapitalom ne moe bez prethodne saglasnosti agencije republike lanice nadlene za poslove privatizacije donositi odluke: o smanjenju ili poveanju kapitala; reorganizaciji ili restrukturiranju; investicionom ulaganju; prodaji dela imovine; optereivanju imovine; zalaganju stvari ili uspostavljanju hipoteke; dugoronom zakupu; poravnanju sa poveriocima; uzimanju ili odobravanju kredita ili davanju garancija van toka redovnog poslovanja. Odredbama l. 25a st. 2. Zakona o privatizaciji regulisano je da preduzee koje posluje veinskim drutvenim kapitalom moe u toku postupka privatizacije da menja odredbe pojedinanog kolektivnog ugovora koje se odnose na visinu zarade zaposlenih samo uz prethodnu saglasnost agencije ako se tim odredbama uveava zarada zaposlenih u procentu veem od projektovanog rasta cena na malo odnosno ako je preduzee prethodnu poslovnu godinu zavrilo sa gubitkom. Raspolaganje preduzea u privatizaciji, preuzimanjem obaveze isplate redovnih, neisplaenih zarada, putnih trokova i doprinosa PIO, izvreno poravnanjem prema svojoj sadrini nije u suprotnosti prinudnim propisima, javnom poretku ni pravilima morala (l. 3. st. 3. ZPP). Radi se o obavezama preduzea koje proizilaze iz zakona i pojedinanog kolektivnog ugovora. Isplata redovnih zarada (bez poveanja), putnih trokova i doprinosa PIO, spada u domen redovnog poslovanja preduzea i za raspolaganje navedenim naknadama saglasnost agencije za privatizaciju nije potrebna. Prihvatanje obaveza isplate poveanih zarada u procentu veem od projektovanog rasta cena na malo, odnosno ako je preduzee prethodnu poslovnu godinu zavrilo sa gubitkom uslovljeno je pribavljanjem prethodne saglasnosti agencije za privatizaciju u smislu l. 25a. st. 2. Zakona o privatizaciji. Zakon o preduzeima regulie statusna pitanja i poslovanje preduzea sa treim licima, ali ne i meusobne odnose preduzea i zaposlenih, usled ega se neophodnost pribavljanja saglasnosti agencije za privatizaciju u parnici zaposlenih i preduzea koje posluje veinskim drutvenim kapitalom, a nalazi se u postupku privatizacije, povodom isplate zarada i drugih naknada po osnovu rada ne ocenjuje prema l. 398a. Zakona o preduzeima, ve primenom Zakona o privatizaciji i propisa iz oblasti radnog prava. Odluke preduzea donete van redovnog toka poslovanja za koje se potreba za pribavljanjem saglasnosti agencije za privatizaciju ceni prema l. 398a. st. 1. Zakona o preduzeima, shodno stavu 2. istog lana ponitava agencija republike lanice, nadlena za poslove privatizacije. (Pravno shvatanje Graanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije utvreno na sednici od 28.06.2005. godine)

324.
Ne moe se sa uspehom traiti ponitaj sudskog poravnanja pozivanjem na povredu naela jednake vrednosti uzajamnih davanja na tetu tuioca. Iz obrazloenja: Nije osnovan navod iz albe tuioca da se sporni pravni odnos mora raspraviti primenom naela jednake vrednosti uzajamnih davanja. Ovo stoga, to se poravnanje ne moe pobijati samo zbog toga to je zakljueno na tetu tuioca, jer je sudsko poravnanje ugovor stranaka zakljuen pred sudom, te se moe pobijati tubom iz razloga iz kojih se moe pobijati valjanost svakog drugog ugovora. Naime, poravnanje je posebna vrsta ugovora, kojim stranke sporni odnos meu sobom, pomou uzajamnog poputanja, reavaju na nain za koji nalaze da im odgovara, odnosno odreuju svoja uzajamna prava i obaveze u postojeem pravnom odnosu meu njima. Zato poravnanje zakljueno na tetu tuioca ne moe da predstavlja osnov za traenje ponitaja poravnanja, iako ovo oteenje postoji, jer su stranke svesno uinile odreena poputanja protivnoj stranci. Sudsko poravnanje ima
- 215 -

PARNINI POSTUPAK jednaku pravnu snagu kao i pravnosnana sudska presuda i tubom se moe traiti ponitaj poravnanja, ako je do zakljuenja poravnanja dolo usled prinude, pretnje ili prevare jedne od stranaka, na ta se u konkretnom sluaju ne ukazuje. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 9392/05 od 6.06.2006. godine)

OPTE ODREDBE O PRESUDI (lan 342 - 345. ZPP)

325.
Nepostojea presuda je ona koja nema sva potrebna svojstva koja sudskoj radnji daju karakter presude, a presuda bez dejstva je ona koja postoji ali ne moe izazvati pravna dejstva. Iz obrazloenja: Nepostojea presuda je ona koja nema sva potrebna svojstva koja jednoj sudskoj radnji daju karakter presude. Presuda je nepostojea ako nije objavljena ili nije otposlata, ili nije ni donesena. Nepostojea presuda je i akt koju je doneo umesto suda neki drugi organ ili odluka koja nosi takav naziv ali nije donesena u vrenju sudijske funkcije. Nepostojea presuda ne moe izazvati pravna dejstva i zato se ona ne moe pobijati. Nasuprot nepostojee presude, presuda bez dejstva je ona koja postoji ali koja ne moe da izazove pravno dejstvo. Presuda bez dejstva je prvostepena presuda koju je ukinuo instancioni sud; presuda koja je donesena poto je tuba povuena; presuda koja je donesena u branoj parnici u kojoj je poverilac pre njene pravosnanosti povukao tubu; presuda kojom su izreene posledice koje nisu predviene pravilima materijalnog prava; presuda koja je donesena prema licu koje ne spada pod domau jurisdikciju; presuda koja je donesena iako stranka ne postoji; prvostepena presuda koju je u toku instancionog postupka stavio van snage prvostepeni sud poto su stranke pred njim zakljuile sudsko poravnanje. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 12202/05 od 9.01.2006. godine)

326.
Pravo izbora da izvri obavezu iz zahteva ili iz alternativnog ovlaenja ima samo tueni i to u fazi dobrovoljnog izvrenja sudske odluke, dakle pre nego to zapone prinudno izvrenje Iz obrazloenja: Prema albenim navodima, prvostepeni sud izmeu ostalog - nije mogao obavezati tuenog na isplatu opredeljenog iznosa na ime vrednosti stvari. Naime, ne radi se o delu tubenog zahteva po kome sud odluuje i tuenog obavezuje, ve se radi o alternativnom ovlaenju tuenog u smislu lana 332. Zakona o parninom postupku, u kom sluaju se tuenom samo u formi alternativnog ovlaenja omoguava da se oslobodi svoje obaveze nenovanog karaktera isplatom opredeljenog novanog iznosa. Isto, meutim, ne predstavlja i obavezu, ve samo njegovo pravo i mogunost. Isto tako,
- 216 -

PARNINI POSTUPAK prvostepeni sud je morao imati u vidu i da je isti iznos previsoko opredeljen Meutim, ovakvi albeni navodi nisu osnovani. Upravo iz navedenih razloga, sud ne kontrolie i ne moe uticati na visinu opredeljenog iznosa iz alternativnog ovlaenja. Dakle, sam tueni - u konkretnoj situaciji postojanja alternativnog ovlaenja - ima mogunost da ispuni obavezu iz tubenog zahteva i preda predmetne pokretne stvari (vlasnitvo tuioca) - tuiocu kao vlasniku ili da se opredeli za korienje alternativnog ovlaenja i da umesto toga isplati opredeljeni iznos alternativnog ovlaenja. Tu vrstu izbora u sluaju postojanja alternativnog ovlaenja moe izvriti samo tueni u fazi dobrovoljnog izvrenja sudske odluke. U sluaju pokretanja postupka prinudnog izvrenja isto e biti sprovedeno samo u pogledu odluke o tubenom zahtevu u odnosu na obavezu tuenog usmerenu na vraanje pokretnih stvari, a ne i u delu koji predstavlja alternativno ovlaenje odn. mogunost tuenog na oslobaanje obaveze predaje isplatom opredeljenog iznosa. Iz tih razloga albeni navodi tuenog u pogledu alternativnog ovlaenja nisu osnovani. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, P. 4310/2010 od 16.06.2010. godine)

327.
Stranci kojoj je naloeno izvrenje inidbe rok poinje da tee prvog dana posle dostavljanja prepisa presude. Iz obrazloenja: Neosnovano u albi tueni navodi da obaveza tuenog moe, ukoliko je zahtev osnovan, postojati samo u roku od osam dana nakon pravnosnanosti presude, a ne u roku od osam dana od prijema presude. Odredbom lana 345. Zakona o parninom postupku (lan 333. stav 3. ranije vaeeg Zakona) propisano je da rok za izvrenje inidbe poinje da tee prvog dana posle dostavljanja prepisa presude stranci kojoj je naloeno izvrenje. U konkretnom sluaju pravilno je odreen rok od osam dana na osnovu lana 479. ovog Zakona (lan 478. stav 5. ranije vaeeg) jer je ovde re o postupku u parnicama o sporovima male vrednosti. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 13567/2010 od 04.03.2011. godine)

VRSTE PRESUDA (lan 346 - 351. ZPP)

328.
Ako tueni osporava osnov tubenog zahteva, a u pogledu osnova je stvar sazrela za donoenje odluke, sud e iz razloga celishodnosti doneti presudu samo o osnovu tubenog zahteva meupresudu. Do njezine pravnosnanosti sud e zastati sa raspravljanjem o iznosu tubenog zahteva.
- 217 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je doneo meupresudu da je tueni u obavezi prema tuiocu po osnovu sticanja bez osnova, jer je naao da su za tu odluku ispunjeni uslovi iz lana 335. Zakona o parninom postupku. Odluujui o albi tuenog na navedenu odluku, drugostepeni sud nalazi da je ona neosnovana. Prvostepeni sud je utvrdio da je predmetni ugovor nitav, a da je tuilac tuenom po tom ugovoru vrio isplate u razliitim periodima, pa da proizlazi da je saglasno lanu 104. stav 1. i lanu 210. Zakona o obligacionim odnosima tueni duan da vrati tuiocu ono to je primio po osnovu nitavog ugovora, i da je tueni u obavezi prema tuiocu po osnovu sticanja bez osnova, te je doneo meupresudu, primenom lana 335. Zakona o parninom postupku, jer su za takvu odluku ispunjeni zakonski uslovi. Sud je. dalje, primenom lana 306. ZPP ponovo otvorio glavnu raspravu u pogledu visine tubenog zahteva, radi dopune dokaznog postupka i na osnovu lana 395. stav 2. ZPP zastao sa postupkom u pogledu raspravljanja o iznosu tubenog zahteva do pravnosnanosti donete meupresude, kojom je odlueno samo o osnovu tubenog zahteva, iz razloga celishodnosti, jer je u tom pogledu stvar sazrela za donoenje odluke. Drugostepeni sud nalazi da je na izloeni nain sud prvog stepena u potpunosti postupio u skladu sa zakonskim propisima, doneo pravilnu odluku i za nju dao dovoljne razloge koje u svemu prihvata i drugostepeni sud. Neosnovano se u albi ukazuje da u konkretnom sluaju nije bilo osnova za donoenje meupresude, kada sam tueni u albi ne osporava injenicu da postoje izvodi iz kojih se da zakljuiti da je tuilac vrio uplate na raun tuenog po osnovu nitavog ugovora, odnosno ugovora koji je nitav propustima tuenog, jer nije izvrio usluge a primio za to, bez osnova, novane iznose od tuioca. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 5079/10 od 12.05.2011. godine)

329.
Sud nije obavezan da Presudu donetu po lanu 476. Zakona o parninom postupku naslovi kao presudu zbog izostanka. Iz obrazloenja: Nisu osnovani albeni navodi da je sud morao naglasiti da se pobijana odluka donosi kao presuda zbog izostanka. Naime, takva obaveza nije zakonom predviena. Naprotiv - i u lanu 476. Zakona o parninom postupku se radi o presudi (zbog izostanka), to znai da nije obavezni deo naziva odluke, ve samo ukazuje na okolnosti pod kojima je doneta. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 8769/10(2) od 3.03.2011. godine)

330.
Koneksni karakter protivtube iskljuuje mogunost donoenja delimine presude o tubenom ili protivtubenom zahtevu, ve se o tubenom i protivtubenom zahtevu mora odluiti istovremeno, a delimina presuda o tubenom zahtevu mora ukinuti jer bi njen opstanak znaio prejudiciranje odluke o protivtubenom zahtevu, o kome nije ni raspravljano.
- 218 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: U ovoj parnici tuilja trai da se poniti reenje tuenog od 21.06.2004. godine doneto na osnovu lana 101. stav 1. taka 8. Zakona o radu, zbog prestanka potrebe za radom tuilje na poslovima prodavac-kasir i da se obavee tueni da tuilju vrati na rad na odgovarajue radno mesto (predmet tubenog zahteva). Tueni trai da se utvrdi da je tuilji prestao radni odnos dana 28.05.2002. godine, zbog odbijanja da zakljui tada ponueni ugovor o radu i da se obavee da tuenom vrati iznos od 171.841,92 dinara sa zakonskom zateznom kamatom poev od 29.06.2004. godine, na ime isplaene otpremnine (predmet protivtubenog zahteva). Pravnosnanom deliminom presudom niestepeni sudovi su odluili o tubenom zahtevu, a u pogledu protivtubenog zahteva su naveli da e se o njemu odluiti naknadno, kada se za to steknu zakonski uslovi. Meutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da ovakvim odluivanjem niestepeni sudovi nisu vodili rauna o koneksnoj vezi tubenog i protivtubenog zahteva. Naime, tuba i protivtuba se smatraju samostalnim tubama i, u naelu, nema smetnji da se o tubenom ili protivtubenom zahtevu odlui deliminom presudom. Ovo je, meutim, mogue samo ako se tubeni i protivtubeni zahtev ne iskljuuju. U konkretnom sluaju se zahtev tube i protivtube iskljuuju, jer su u koneksnoj vezi tako da se o tubenom i protivtubenom zahtevu mora odluiti istovremeno. Koneksni karakter protivtube iskljuuje mogunost donoenja delimine presude o tubenom ili protivtubenom zahtevu. Stoga bi u konkretnoj pravnoj situaciji opstanak delimine presude o tubenom zahtevu znaio prejudiciranje odluke o protivtubenom zahtevu, o kome nije ni raspravljano. Upravo zbog koneksnog karaktera protivtube, pobijana delimina presuda o tubenom zahtevu ne moe se ispitati, pre nego to se rasprave sva sporna pitanja po protivtubi. Zato se u reviziji osnovano ukazuje na bitnu povredu parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku, koja predstavlja revizijski razlog iz lana 398. stav 1. taka 1. ovog Zakona, pa je ovaj sud - u smislu lana 406. stav 1. istog - ukinuo obe niestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno razmatranje. (Iz reenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 2 186/10 od 22.09.2010. godine)

331.
Ukoliko je deliminom presudom prvotueni, kao jedan od solidarnih dunika, pravosnano obavezan na plaanje, onda se u izreci presude koja se odnosi na drugotuenog, mora pri obavezivanju naznaiti njegova solidarnost sa prvotuenim po deliminoj presudi, jer se na taj nain spreava sticanje vie izvrnih isprava po kojima bi se tuilac mogao viestruko naplatiti po istom osnovu. Iz obrazloenja: Potrebno je ukazati da ukoliko sud nae da je tubeni zahtev osnovan u samoj izreci presude mora obavezati tuenog "T.I" da kao solidarni dunik sa Fabrikom obue "V..." za obavezu po presudi zbog izostanka Trgovinskog suda u N... P. br. 4457/96 od 15. aprila 1997. godine tuiocu isplati opredeljeni iznos, jer samo takva izreka presude u konkretnoj situaciji predstavlja pravilno naznaku solidarne odgovornosti tuenog za obaveze sa Fabrikom obue "V..." i spreava sticanje vie izvrnih isprava kojima se sam tuilac moe viestruko naplatiti po istom iznosu. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 12797/05 od 24.01.2006. godine)
- 219 -

PARNINI POSTUPAK

332.
Samo povodom kondemnatornog zahteva za osudu na inidbu koja ima za predmet odreenu sumu novca ili koliinu zamenljivih stvari, moe se u parnici doneti meupresuda, kojom se odluuje o osnovanosti tubenog zahteva, kada iz izvedenih dokaza proizlazi da je tubeni zahtev osnovan. Nije dozvoljeno podnoenje tube sa zahtevom za donoenje meupresude, umesto presude Iz obrazloenja: Tuioci su podneli tube s predlogom da sud donese meupresudu kojom bi se utvrdilo da imaju pravo na razliku izmeu isplaenih i odgovarajuih zarada u periodima naznaenim u izreci. S tim u vezi, prvostepeni sud pravilno nalazi da se tuba tuilaca odbacuje kao nedozvoljena. Prvostepeni sud, osim toga, pravilno zakljuuje da, ukoliko bi se tuba tuilaca kojom su traili donoenje meupresude smatrala tubom za utvrenje, shodno lanu 188. Zakona o parninom postupku, i ona bi takoe bila nedozvoljena, s obzirom da su u konkretnom sluaju tuioci mogli da postave zahtev za inidbu, odn. da trae da obavee tuenika na isplatu razlike izmeu isplaenih i odgovarajuih zarada, kao i isplatu otpremnine (jer su zarade i otpremnine dospele, to proizlazi direktno iz navoda u tubi), tako da nije ispunjen uslov iz lana 188. Zakona o parninom postupku - ne radi se o utvrenju postojanja odn. nepostojanja prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za inidbu. Polazei od injenice da su tuioci podneli tube s predlogom da sud donese meupresudu, kojom bi se utvrdilo da tuioci imaju pravo na razliku izmeu isplaenih i odgovarajuih zarada u periodima oznaenim u izreci reenja, kao i pravo na isplatu otpremnine, prvostepeni sud pravilno nalazi da su tube nedozvoljene. U vezi s tim, u obrazloenju se navodi da su tuioci postupili protivno odredbi l. 123. i 330. u vezi sa lanom 187. stav 1. Zakona o parninom postupku, jer tubama nije postavljen zahtev za donoenje presude, kao odluke o glavnoj stvari i sporednim traenjima, ve samo zahtev za donoenje meupresude koja se moe doneti samo povodom kondemnatornog zahteva u parnici za osudu na inidbu koja ima za predmet odreenu sumu novca ili koliinu zamenljivih stvari, i takvom presudom odluuje se o osnovanosti tubenog zahteva, i to u sluaju kada na osnovu izvedenih dokaza proizlazi da je tubeni zahtev osnovan. Iz toga proizlazi da se tubom ne moe postaviti direktan zahtev za donoenje meupresude, ve samo u toku postupka povodom opisanog kondemnatornog zahteva. Osim toga, prvostepeni sud pravilno zakljuuje da bi, ukoliko bi se tuba tuilaca kojom su traili donoenje meupresude smatrala tubom za utvrenje iz lana 188. Zakona o parninom postupku, ista tuba bila takoe nedozvoljena, s obzirom da su u konkretnom sluaju tuioci mogli da postave zahtev za inidbu, odn. da trae da obavee tuenika na isplatu razlike izmeu isplaenih i odgovarajuih zarada, kao i isplatu otpremnine, jer su zarade i otpremnina dospeli, to proizlazi direktno iz navoda u tubi. Tako nije ispunjen uslov iz lana 188. Zakona o parninom postupku, s obzirom da se ne radi o utvrenju postojanja odn. nepostojanje prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za inidbu. Drugostepeni sud ocenjuje da se navodima iz albe tuilaca ne moe osporiti pravilnost i zakonitost osporenog reenja. Naime, injenice koje se istiu u albi (da su razlozi odbacivanja tube propisani odredbom lana 302. Zakona o parninom postupku, da se meu tim razlozima ne nalazi nemogunost postupanja sa tubom, da je u konkretnom sluaju tuba odbaena posle odgovora na tubu i vie odranih rasprava, ime je izvrena povreda prava na suenje i donoenje presude) - nemaju znaaj bitnih povreda odredaba parninog postupka, koje bi bile osnov za ukidanje osporenog reenja, jer je prvostepeni sud - pravilnim tumaenjem zakonskih odredaba zakljuio da predlog u tubi za donoenje meupresude, umesto presude, nije dozvoljen. (Iz reenja Vieg suda u aku, G. 814/2010 od 09.05.2010. godine)
- 220 -

PARNINI POSTUPAK

333.
Ne predstavlja priznanje tubenog zahteva neosporavanje potraivanja od strane tuenog. Iz obrazloenja: Iz podneska tuenog od navedenog datuma, u kome je on izjavio da ne osporava potraivanje tuilje, prvostepeni sud je u oalbenoj presudi zakljuio da ta izjava sadri priznanje tubenog zahteva. Meutim, ovakav zakljuak se ne moe prihvatiti, jer za to nisu ispunjeni uslovi iz odredbe lana 336. Zakona o parninom postupku : ako tueni do zakljuenja rasprave prizna tubeni zahtev, sud e bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom usvaja tubeni zahtev (presuda na osnovu priznanja). Dakle, u ovoj parnici tueni nije priznao tubeni zahtev, jer takav karakter nemaju navodi tuenog iz pomenutog podneska od 23.11.2009. godine, koji glase: da ne osporava potraivanje tuilje, ali da se" ve dui period preduzee "E." d.o.o nalazi u blokadi od strane " svoje poslovne banke. Naime, priznanje tubenog zahteva predstavlja stvarnu parninu radnju tuenog, kojom on izjavljuje da priznaje tuioev zahtev za pruanje pravne zatite odreenog sadraja. Priznanje tubenog zahteva zato podrazumeva i priznanje osnovanosti tubenog zahteva i njegovog obima, ali i dospelosti potraivanja. Neosporavanje potraivanja nije priznanje zahteva, jer tueni s obzirom na celinu sadraja naznaenog podneska - ne samo to nije priznao tubeni zahtev jasnom, izriitom i nedvosmislenom izjavom volje, nego je osporio i njegovu dospelost navodom da je u blokadi, to ponavlja i u albi. Iz tih razloga oalbena presuda je morala biti ukinuta. (Iz reenja Apelacionog suda u Beogradu, G. 1 4026/10 od 24.02.2010. godine)

334.
Samo do zakljuenja glavne rasprave mogue je odricanje od tubenog zahteva. Iz obrazloenja: Tuilja je podneskom od 07.12.2009. godine obavestila prvostepeni sud da se odrie tubenog zahteva koji je postavila u ovoj parnici i da otkazuje punomoje dato advokatu za zastupanje u postupku. Zbog toga je Vrhovni kasacioni sud, u postupku prethodnog ispitivanja spisa, naao da nisu ispunjeni uslovi za odluivanje o reviziji. Ako se tuilac do zakljuenja glavne rasprave odrekne tubenog zahteva, sud e bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom odbija tubeni zahtev (presuda na osnovu odricanja) - lan 337. Zakona o parninom postupku.Dakle, u postupku po reviziji tuilja ne moe da se odrekne tubenog zahteva. U konkretnom sluaju, predsednik vea prvostepenog suda e obavestiti tuilju o tome da je u ovoj parnici odricanje od celog tubenog zahteva mogue samo do zakljuenja glavne rasprave, a ne i u toku revizijskog postupka, i naloiti tuilji da se precizno izjasni u kom delu tubenog zahteva se odrie (budui da u ovoj fazi postupka nije odlueno o delu tubenog zahteva za naknadu neisplaene zarade i plaene doprinose). (Iz reenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev. II 1079/2010 od 04.03.2010. godine)

335.
Ako je doneta presuda na osnovu odricanja, tueni je uspeo u sporu jer je odbijen tubeni zahtev, pa on nema pravni interes da se ali.
- 221 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Pobijanom presudom na osnovu odricanja i zbog izostanka prvostepenog suda u stavu I izreke odbijen je tubeni zahtev da tueni plati tuiocu 3.730,00 dinara, na ime glavnog duga, sa zateznom kamatom, pa je reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave u tom delu ukinuto. U stavu II izreke navedeno reenje o izvrenju odrano je na snazi u delu kojim je tueni obavezan da tuiocu plati 41.746,86 dinara, na ime glavnog duga, sa zateznom kamatom, kao i za trokove izvrenja od 4.892,30 dinara. U stavu III izreke obavezan je tueni da naknadi tuiocu trokove parninog postupka u iznosu od 7.104,81 dinara, u roku od osam dana. Tueni albom pobija navedenu presudu zbog bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. Zakona o parninom postupku i pogrene primene materijalnog prava. Vii trgovinski sud nalazi da alba tuenog nije osnovana. Kada je u pitanju odluka sadrana u stavu I izreke, odnosno presuda na osnovu odricanja, ona je doneta pravilnom primenom odredbe iz lana 337. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004) i navodima albe pravilnost donete odluke ne dovodi se u pitanje. U tom delu tueni je uspeo u sporu pa on i nema pravni interes da se ali jer je u tom delu odbijen tubeni zahtev tuioca. U vezi donete presude na osnovu odricanja prvostepeni sud je dao razloge koje u svemu kao jasne i pravilne prihvata i drugostepeni sud bez potrebe za ponavljanjem. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. 6745/06 od 23.08.2006. godine

336.
Zbog potrebe da se obavi medicinsko vetaenje, ne moe se doneti presuda zbog proputanja, kada se tubom trai naknada nematerijalne tete zbog duevnih bolova usled naruenosti, pretrpljenih fizikih bolova i pretrpljenog straha. Iz obrazloenja: S obzirom na stanje u spisima i okolnosti utvrene u postupku izviaja (koji je prvostepeni sud preduzeo shodno reenju nadlenog Okrunog suda od 12.11.2009. godine), stav je Apelacionog suda da nije bilo mesta donoenju pobijane presude. Naime, tueni je blagovremeno (u roku od 30 dana od prijema tube i upozorenja na posledice nedostavljanja odgovora na tubu) tj. dana 02.06.2009. godine dostavio odgovor na tubu. Takoe, nije bilo mesta ni donoenju presude zbog proputanja, jer osnovanost tubenog zahteva ne proizlazi iz injenica navedenih u tubi, imajui u vidu da se radi o tubenom zahtevu kojim se trai naknada tete zbog duevnih bolova i naruenosti, pretrpljenih fizikih bolova i pretrpljenog straha, to se ne moe utvrditi bez vetaenja zdravstvenog stanja tuilje. (Iz reenja Apelacionog suda u Beogradu, G. 10882/10 od 31.03.2010. godine)

337.
Ne moe se uzeti da osnovanost tubenog zahteva proizlazi iz injenica navedenih u tubi (pa tako i nema uslova za donoenje presude zbog proputanja) u situaciji kada je tuilac u tubi predloio da se na okolnost vidova nematerijalne tete i visine naknade tete odredi vetaenje od strane vetaka ekonomske i medicinske struke.
- 222 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je, donoenjem pobijane presude zbog proputanja, nepravilno primenio odredbu lana 338. Zakona o parninom postupku. Ako tueni ne podnese odgovor na tubu u odreenom roku, sud donosi presudu kojom usvaja tubeni zahtev (presuda zbog proputanja), ako su - pored ostalih uslova propisanih ovom odredbom - ispunjeni i uslovi da je tuenom uredno dostavljena tuba sa poukom o posledicama proputanja i da osnovanost tubenog zahteva proizlazi iz injenica navedenih u tubi - lan 338. stav 1. Zakona o parninom postupku. U tome se i sastoji bitna povreda odredaba parninog postupka. Naime, predmet tubenog zahteva je naknada materijalne i nematerijalne tete. Ne moe se uzeti da osnovanost tubenog zahteva, u konkretnom sluaju, proizlazi iz injenica navedenih u tubi, kada su tuioci u tubi predloili da se na okolnost vidova tete i visine naknade tete odredi vetaenje od strane vetaka ekonomske i medicinske struke. (Iz reenja Apelacionog suda u Beogradu, G. 13342/10 od 15.09.2010. godine)

338.
Kako e postupiti drugostepeni sud kada je advokat uz albu na presudu zbog proputanja podneo punomoje kojim je stranka naknadno odobrila njegov propust uinjen podnoenjem odgovora na tubu bez valjanog punomoja? Drugostepeni sud e odbiti albu izjavljenu protiv presude zbog proputanja iako je stranka podneti odgovor na tubu od strane advokata naknadno odobrila dostavljanjem punomoja uz albu. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine)

339.
Kako e sud postupiti sud ako je na osnovu ovlaenja iz lana 283. novog Zakona o parninom postupku, primenio izuzetak te u redovnom postupku nije dostavio tubu na odgovor, ve je odmah zakazao roite i naredio da se primerak tube dostavi tuenom (posebne okolnosti sluaja, odnosno potreba odluivanja o predlogu za odreivanje privremene mere), a tueni nije doao na to roite, iako je uredno pozvan, niti je podneskom osporio tubeni zahtev da li e doneti presudu zbog proputanja, ili e o tubenom zahtevu odluiti posle izvoenja dokaza? Da bi sud mogao doneti presudu zbog proputanja potrebno je da budu ispunjeni svi uslovi propisani u lanu 338. stav 1. Zakona o parninom postupku, to bi znailo da je tuba tuenom morala biti dostavljena, sa poukom o posledicama proputanja i ostavljanjem roka od 30 dana za davanje odgovora na tubu. Kako iz situacije opisane u pitanju proizlazi da se radi o posebnim okolnostima kada je radi hitnog odluivanja potrebno odmah zakazati roite, to znai da u takvoj situaciji nisu ispunjeni uslovi da u situaciji nedolaska tuenog na zakazano roite sud donese presudu zbog proputanja. Dakle, u navedenoj situaciji sud e sprovesti postupak. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine)
- 223 -

PARNINI POSTUPAK

340.
Da li je za donoenje presude zbog proputanja iz lana 338. Zakona o parninom postupku potrebno da tuilac stavi odgovarajui predlog u tom pravcu, imajui u vidu formulaciju stava 7. istog lana? lanom 338. Zakona o parninom postupku propisano je da e sud doneti presudu kojom usvaja tubeni zahtev (presuda zbog proputanja) ako tueni ne podnese odgovor na tubu u odreenom roku (propisanom u lanu 282. Zakona o parninom postupku), kao i ako su ispunjeni sledei uslovi: 1. ako je tuenom uredno dostavljena tuba sa poukom o posledicama proputanja, 2. ako injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tuilac podneo ili sa injenicama koje su opte poznate, 3. ako osnovanost tubenog zahteva proizlazi iz injenica navedenih u tubi, 4. ako ne postoje opte poznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuenog spreili opravdani razlozi da odgovori na tubu. Dakle, stavom 1. lana 338. Zakona o parninom postupku propisano je koji uslovi treba da budu ispunjeni da bi sud doneo presudu zbog proputanja, a meu njima kao uslov nije navedeno da je potrebno da tuilac stavi odgovarajui predlog u tom smislu. Stoga za donoenje presude zbog proputanja iz lana 338. Zakona o parninom postupku nije potrebno da je tuilac stavio predlog u tom smislu. Naime, iz odredbe stava 3. istog lana kao oigledno proizlazi da sud presudu zbog proputanja donosi u fazi pripremanja glavne rasprave, dakle i bez prisustva parninih stranaka, a obaveza stavljanja predloga za donoenje presude zbog proputanja ne proizlazi ni iz drugih odredaba Zakona o parninom postupku koje govore o sadrini tube. Odredba stava 7. lana 338. Zakona o parninom postupku odnosi se na situaciju kada tuilac predlae donoenje presude zbog proputanja, a sud smatra da se radi o zahtevima kojima stranke ne mogu raspolagati (lan 3. stav 3.) u kojoj situaciji sud reenjem odbija predlog tuioca za donoenje presude zbog proputanja, a protiv takvog reenja nije dozvoljena posebna alba. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine)

341.
Kakve pravne posledice nastupaju ako advokat uz odgovor na tubu ne podnese punomoje, u smislu lana 92. stav 1. Zakona o parninom postupku da li sud u tom sluaju moe doneti presudu zbog proputanja? Odgovor na tubu potpisan od strane advokata koji nema uredno punomoje stranke u ije ime je takav podnesak dostavljen, sud nee uzeti u obzir, ve e (ako su za to ispunjeni uslovi iz lana 338. stav 1. Zakona o parninom postupku), doneti presudu zbog proputanja i tubeni zahtev usvojiti. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine)

342.
Presuda zbog proputanja je presuda kojom se usvaja tubeni zahtev, pa se takvom presudom, van roita, ne moe odbiti tubeni zahtev kada iz injenica navedenih u tubi ne proizlazi
- 224 -

PARNINI POSTUPAK osnovanost tubenog zahteva, ve se donosi presuda iz lana 338. stav 3. Zakona o parninom postupku, ali po odranom pripremnom roitu i po ispunjenosti ostalih zakonskih uslova. Iz obrazloenja: Iz spisa predmeta proizlazi da je tuilac podneo tubu radi utvrivanja prava svojine na vozilima navedenim u izreci presude. Sud je dostavio tubu tuenom na odgovor reenjem od 12. septembra 2005. godine, u kome je naloio da se isti izjasni u roku od 30 dana i upozorio ga na sve posledice proputanja. Tueni nije dostavio odgovor na tubu, te je prvostepeni sud van roita doneo presudu zbog proputanja kojom odbija tubeni zahtev. Ovakvim postupanjem prvostepeni sud je izvrio bitnu povredu postupka na koju se alilac poziva. Naime, odredbom lana 338. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004) predvieni su uslovi pod kojim se donosi presuda zbog proputanja, odnosno presuda kojom se usvaja tubeni zahtev. U konkretnom sluaju sud je presudom zbog proputanja odbio tubeni zahtev iz razloga to iz injenica navedenih u tubi ne proizlazi osnovanost tubenog zahteva. Odredbom lana 338. stav 3. Zakona o parninom postupku izriito je navedeno da ako iz injenica navedenih u tubi ne proizlazi osnovanost tubenog zahteva sud e zakazati pripremno roite, a ako tuba na roitu nije preinaena, sud e doneti presudu kojom se tubeni zahtev odbija. S obzirom na navedenu zakonsku odredbu, nije bilo mesta donoenja presude kojom se odbija tubeni zahtev van roita iz razloga to iz injenica navedenih u tubi ne proizlazi osnovanost tubenog zahteva. lanom 338. Zakona o parninom postupku je predvieno da je presuda zbog proputanja presuda kojom se usvaja tubeni zahtev, te shodno tome presudom zbog proputanja ne moe da se odbija tubeni zahtev, ve se donosi presuda iz lana 338. stav 3. Zakona o parninom postupku, ali po odranom roitu od strane prvostepenog suda i po ispunjenosti ostalih uslova predvienim ovim stavom. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 13565/05 od 22.02.2006. godine)

343.
U sporovima male vrednosti nije mogue donoenje presude zbog proputanja u smislu odredbe lana 338. Zakona o parninom postupku. Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju, a imajui u vidu vrednost predmeta spora, radi se o sporu male vrednosti. Kada je u pitanju postupak u parnicama o sporovima male vrednosti nije mogue donoenje presude zbog proputanja u smislu odredbe lana 338. Zakona o parninom postupku. Novi Zakon o parninom postupku, uopte ne predvia mogunost donoenja presude zbog izostanka u redovnom - optem postupku, ak i kada je sud, primenjujui izuzetak iz lana 283, odmah zakazao roite, dakle bez dostavljanja tube na odgovor kao posebne i obavezne faze postupka. Umesto presude zbog izostanka, novi Zakon u lanu 338. predvia slian institut pod nazivom "presuda zbog proputanja", uz zadravanje odreenih ogranienja za njeno donoenje iz ranijeg zakona, a u korist naela materijalne istine. Dakle, na ovaj nain u na pravni sistem uvedena je nova vrsta presude - presuda zbog proputanja. Prema tome, postoji mogunost donoenja presude zbog proputanja ali u redovnom - optem postupku, a ne i u postupku u parnicama o sporovima male vrednosti. U ponovnom postupku prvostepeni sud e najpre zakazati roite za glavnu raspravu na koje e pozvati punomonika tuioca i tuene i dalji postupak voditi saglasno odredbama Zakona o parninom postupku, koji propisuje postupanje u sporovima male vrednosti, vodei naroito rauna o posledicama iz lana 476. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 1533/06 od 16.02.2006. godine)
- 225 -

PARNINI POSTUPAK

344.
Presuda zbog proputanja ne moe se doneti u sporu koji je pokrenut predlogom za izvrenje na osnovu verodostojne isprave, jer se po podnoenju prigovora na reenje isto stavlja van snage u delu u kome je odreeno izvrenje, a postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga, to dalje znai da se tuba ne dostavlja na odgovor tuenom, pa ne mogu nastupiti ni zakonom predviene posledice proputanja podnoenja odgovora na tubu. Iz obrazloenja: Kako je u konkretnom sluaju postupak poeo predlogom za izvrenje na osnovu verodostojne isprave, po kome je doneto reenje o izvrenju, to je pravilno prvostepeni sud postupajui na osnovu lana 21. Zakona o izvrnom postupku ("Slubeni glasnik RS, broj 125/04) po prigovoru izvrnog dunika stavio van snage reenje o izvrenju u delu u kome je odreeno izvrenje i ukinuo sprovedene radnje, dostavljajui predmet parninom odeljenju radi nastavka postupka kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Stoga, u daljem toku postupka postupak e se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga, a to znai po odredbama Zakona o parninom postupku koji reguliu posebni postupak izdavanja platnog naloga, odnosno odredbama lana 453. do 464. ovog zakona. Shodno odredbama lana 457. Zakona o parninom postupku prigovor protiv reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave smatrae se prigovorom protiv platnog naloga. Kako je lanom 458. Zakona o parninom postupku predvieno da neblagovremene, nepotpune i nedozvoljene prigovore odbacuje sud bez odravanja roita, a drugim stavom istog lana je predvieno da ako su prigovori podneti blagovremeno sud e zakazati odmah roite za glavnu raspravu, to odredbe citiranog lana ukazuju da u toku postupka koji se nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga tubu odnosno inicijalni akt nije potrebno dostavljati radi odgovora tuenom, ve se po prigovoru ukoliko je isti blagovremen, potpun i dozvoljen (te stoga ne bude odbaen), odmah zakazuje roite za glavnu raspravu. Iz iznetih razloga pogreio je prvostepeni sud kada je tuenom reenjem naloio da dostavi odgovor na tubu, jer dostavljanje tube na odgovor nije zakonom predvieno u postupku po platnom nalogu, a shodno tome ne mogu ni nastupiti zakonom predviene posledice sankcionisanja izostanka navedenog odgovora, odnosno ne moe se zbog proputanja tuenog da dostavi odgovor, doneti, na osnovu lana 338. Zakona o parninom postupku, presuda zbog proputanja. Prema iznetom, u parninom postupku, koji je inicijalno zapoeo predlogom za donoenje reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, tuba se ne dostavlja tuenom na odgovor ve se odmah zakazuje roite za glavnu raspravu, a ako sud i dostavi takvu tubu - predlog odnosno platni nalog tuenom na odgovor, ne mogu u sluaju proputanja tuenog da postupi po navedenom nalogu, nastati pravne posledice predviene lanom 338. Zakona o parninom postupku, odnosno ne moe se doneti presuda zbog proputanja, jer se radi o posebnom postupku izdavanja platnog naloga u kome je izriitim odredbama zakona, lan 458. Zakona o parninom postupku sud obavezan da odmah zakae glavnu raspravu bez posebnog dostavljanja tube - predloga tuenom na odgovor, a time je iskljuena i mogunost nastupanja pravnih posledica nedostavljanja istog. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 14154/05 od 22.03.2006. godine).

345.
Ako je tuilac na roitu predloio donoenje presude zbog proputanja, a tuenom nije uredno dostavljena tuba sa poukom o posledicama proputanja u smislu lana 338. stav 1.
- 226 -

PARNINI POSTUPAK taka 1. Zakona o parninom postupku, da li sud moe doneti reenje, kojim odbija predlog tuioca za donoenje presude zbog proputanja, s obzirom da nisu ispunjeni svi kumulativni uslovi iz lana 338. stav 1. ta. 1. do 4, i da li se protiv tog reenja moe izjaviti posebna alba? Kada tuenom nije uredno dostavljena tuba sa poukom o posledicama proputanja, sud e doneti reenje kojim odbija predlog tuioca za donoenje presude zbog proputanja, jer za donoenje takve presude nije ispunjen uslov propisan odredbama lana 338. stav 1. taka 1. Zakona o parninom postupku. Protiv tog reenja ne moe se izjaviti posebna alba, jer je to izriito predvieno odredbama lana 338. stav 6. Zakona o parninom postupku. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine)

346.
Protiv odluke suda kojom se odbija predlog tuioca da se donese presuda zbog proputanja nije dozvoljena posebna alba, ve se takva odluka moe pobijati samo u albi na odluku o glavnoj stvari. Iz obrazloenja: Pobijanim reenjem odbijen je predlog tuioca za donoenje presude zbog proputanja. Donoenje presude zbog proputanja regulisano je lanom 338. Zakona o parninom postupku koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine i koji se shodno prelaznim i zavrnim odredbama istog zakona - lan 491. Zakona o parninom postupku primenjuje na sve postupke koji su u toku u trenutku njegovog stupanja na snagu. Prema citiranim odredbama, ako tueni ne podnese odgovor na tubu u odreenom roku sud donosi presudu kojom usvaja tubeni zahtev (presudu zbog proputanja) ako su ispunjeni uslovi za donoenje iste koji su izriito zakonom propisani, a to su ako je tuenom uredno dostavljena tuba sa poukom o posledicama proputanja; ako injenice na kojim se zasniva tubeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tuilac podneo ili sa injenicama koje su optepoznate; ako osnovanost tubenog zahteva proizlazi iz injenica navedenih u tubi; ako ne postoje optepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuenog spreili opravdani razlozi da odgovori na tubu. Prema izriitim odredbama stava 6. lana 338. Zakona o parninom postupku protiv odluke suda kojom se odbija predlog tuioca da se donese presuda zbog proputanja nije dozvoljena posebna alba. Imajui u vidu navedeno alba na reenje kojim se odbija predlog za donoenje presude zbog proputanja je nedozvoljena pa e se ista shodno lanu 365. stav 3. Zakona o parninom postupku odbaciti. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 8127/05 od 21.09.2005. godine) PISANA IZRADA PRESUDE (lan 354 i 355. ZPP)

347.
Izreka presude nije nerazumljiva ako u njoj nisu navedena imena tuioca i tuenog, ni datumi izdavanja i brojevi utuenih rauna, zato to izreka presude to ne mora da sadri,
- 227 -

PARNINI POSTUPAK jer to nije neophodno za razumljivost izreke, s obzirom da se imena stranaka obavezno navode u uvodu presude, a dokazi (datumi izdavanja i brojevi rauna, kao i drugi dokazi) u obrazloenju presude. Iz obrazloenja: Neosnovano tueni u albi navodi da je izreka pobijane presude zbog izostanka nerazumljiva, s obzirom da ne sadri imena tuioca i tuenog, datume rauna i da nije jasno na ta se odnose predmetni rauni, te da je time uinjena bitna povreda odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku. Nasuprot iznetim albenim navodima, izreka pobijane presude zbog izostanka je razumljiva, jasna i sadri sve to je potrebno. Imena tuioca i tuenog navedena su u uvodu te presude, dok su brojevi rauna navedeni u izreci iste presude (iako to nije bilo neophodno), kao i iznosi i datumi dospea pojedinih iznosa po tim raunima, te je sasvim jasno na koga se i na ta se ta presuda odnosi. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. 11958/05 od 14.12.2005. godine)

348.
Kad poverilac osnovano pobija pravnu radnju svog dunika (lan 280. Zakona o obligacionim odnosima) kako pravilno da glasi izreka presude? U situaciji kada poverilac osnovano pobija pravnu radnju svog dunika, u izreci se utvruje da je konkretna pravna radnja (ugovor ili proputanje zbog koga je za dunika nastao gubitak odreenog prava ili je zasnovana odreena obaveza) bez pravnog dejstva prema poveriocu, u delu koji je potreban za namirenje njegovog potraivanja, a to je u saglasnosti sa lanom 284. Zakona o obligacionim odnosima kao materijalno pravnim propisom i lanom 188. Zakona o parninom postupku, kao procesnim propisom. Osobenosti ovog pravnog instituta su da konkretna pravna radnja prema ostalim licima i u ostalom delu proizvodi pravno dejstvo (odnosno pravni posao opstaje), pasivno je legitimisano samo tree lice sa kojim je dunik preduzeo pobijanu pravnu radnju (nije nuno tubom obuhvatiti i dunika) i punovano pobijanje proizvodi dejstvo od momenta pobijanja pa ubudue (dejstvo ex nunc). Po navedenim karakteristikama, pobijanje pravne radnje dunika, razlikuje se od ponitaja ruljivog pravnog posla pa i ugovora, koji regulie l. 111 117. Zakona o obligacionim odnosima. Posledice ponitaja su da je poniten pravni posao bez pravnog dejstva prema svakome, aktivno i pasivno su legitimisane iskljuivo ugovorne strane i punovano ponitenje pravnog posla proizvodi dejstvo od momenta zakljuenja (dejstvo ex tunc). Dakle, zbog posebne zakonske regulative, pa samim tim i ustanovljene razliitosti ova dva pravna instituta, proizlazi da je nepravilno da se u izreci presude poniti pobijana pravna radnja dunika. Treba dodati da izreka presude treba da sadri i odluku o posledici pobijanja pravne radnje poverioevog dunika, ukoliko se tubom trai obavezivanje tuenog da vrati stvar ili naknadi njenu dinarsku protivvrednost, i ako to nije izriito propisano lanom 284. Zakona o obligacionim odnosima. Sudska praksa je ovu pravnu prazninu popunila analognom primenom lana 113. Zakona o obligacionim odnosima, na napred opisani nain. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)
- 228 -

PARNINI POSTUPAK

DOPUNSKA PRESUDA (lan 356 358. ZPP)

349.
U sluaju kada predmetni iznosi taksi nisu plaeni od strane tuitelja i kada je tuitelj prethodno podneo molbu za osloboenje od plaanja sudskih taksi, tada nema osnova za donoenje dopunske presude, kojom bi se obavezali tueni da solidarno nadoknade tuitelju i iznos na ime trokova sudskih taksi na tubu i presudu. Iz obrazloenja: Odbivi zahtev tube za naknadu tete zbog duevne boli zbog umanjenja ivotne aktivnosti iznad naznaenog iznosa, zahtev za naknadu nematerijalne tete za strah iznad naznaenog iznosa, za bol iznad naznaenog iznosa i za duevni bol zbog naruenosti iznad naznaenog iznosa, drugostepeni sud je na taj nain preinaio presudu prvostepenog suda. Uz to, preinaena je i odluka o trokovima postupka, tako to se zahtev tuitelja za naknadu trokova parninog postupka odbija za navedeni iznos sa pripadajuom zakonskom zateznom kamatom. Punomonik tuitelja je podneo predlog za ispravku navedene odluke u delu u kojem je odlueno o trokovima postupka, istiui da je drugostepeni sud uinio oiglednu omaku u pisanju i raunanju, jer na prihvaeni iznos nije dodao trokove sudske takse na tubu i presudu u datim iznosima. Istim podneskom je predloeno donoenje dopunske presude za sluaj da drugostepeni sud smatra da nema osnova za ispravku, kojom e se tueni obavezati da solidarno nadoknade tuitelju i iznose na ime trokova sudskih taksi na tubu i presudu, koje trokove je punomonik tuitelja jo u toku prvostepenog postupka podnoenjem opredeljenog trokovnika zahtevao. Drugostepeni sud je predlog tuitelja smatrao neosnovanim. U spisima prvostepenog predmeta se nalazi predlog tuitelja kojim trai od suda da ga oslobodi plaanja sudskih taksi, pozivajui se na teko materijalno stanje, uz koji predlog je priloen izveaj banke kojom se potvruje da tuitelj ostvaruje naznaenu penziju i uverenje kojim se utvruje da tuitelj ne poseduje nepokretnosti. Iako o tom predlogu prvostepeni sud nije reavao, u spisima se ne nalazi nijedan dokaz o tome da je tuitelj zahtevane iznose taksi platio, zbog ega je drugostepeni sud predlog tuitelja odbio kao neosnovan. (Iz Reenja Vieg suda u Subotici, G. 4/10(1) od 28.01.2010. godine)

350.
Da li sud donosi posebno reenje u sluaju propisanom lanom 343. stav 3. Zakona o parninom postupku? Polazna pretpostavka za nastupanje posledice iz lana 343. stav 3. Zakona o parninom postupku je da je sud propustio da odlui o svim zahtevima o kojima je trebalo da odlui, to znai da se propust ima pripisati oiglednoj omaci suda i da sud ni ne zna da je takav propust uinjen. Sud sa- 229 -

PARNINI POSTUPAK znaje za ovaj propust na osnovu predloga za donoenje dopunske odluke, koji podnosi ona stranka koja ima pravni interes da se o zahtevu odlui (to nije uvek tuilac, jer i tueni moe imati pravni interes za donoenje odluke kojom se odbija tubeni zahtev i time stiu uslovi da se stvar pravosnano presudi). Ako predloga za donoenje dopunske odluke nema, bilo koja od stranaka (tuilac da bi mogao podneti novu tubu po kojoj se ne moe istai prigovor da parnica tee, tueni da bi eventualno podneo zahtev za trokove), moe podneti predlog za donoenje reenja kojim se konstatuje da se u delu u kome nije odlueno tuba smatra povuenom. Sud je duan da o tom predlogu odlui, jer je duan da odlui u granicama zahteva saglasno lanu 3. stav 1. Zakona o parninom postupku, pa e predlog usvojiti ako su ispunjeni svi zakonski uslovi. Ali, ako ni jedna od stranaka ne podnese predlog za donoenje reenja kojim se konstatuje nastupanje posledice iz lana 343. stav 3. Zakona o parninom postupku, a pre toga nije bio podnet predlog za donoenje dopunske odluke, sud nee ni biti u prilici da donese bilo kakvu odluku, jer nema saznanja za svoj propust da odlui o svim zahtevima, polazei od pretpostavke da on nije bio nameran, ve sluajan. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

PRAVNOSNANOST PRESUDE (lan 359 361. ZPP)

351.
Za postojanje presuene stvari potrebno je da se ispune tri uslova: da postoji identitet stranaka u istoj ili obrnutoj ulozi, identitet zahteva i identitet injeninog osnova. Iz obrazloenja: Naime, tuilac tubom u ovom sporu trai isplatu zakonske zatezne kamate na iznos duga od 67.000,oo dinara koji je tueni platio dana 20.06.2007. godine, obraunate poev od 18.10.1998. godine. S obzirom da je ve presudom Optinskog suda u P. P.br.75/07 od 14.02.2007. godine pravnosnano odbijen tubeni zahtev tuioca, kojim je on od tuenog zahtevao kamatu na iznos od 67 000,oo dinara, poev od 17.10.1998. godine, kao dana dospelosti, pa do konane isplate, prvostepeni sud je propustio da ispita da li je u konkretnom sluaju re o pravnosnano presuenoj stvari. Shodno lanu 346. stav 2. ZPP sud tokom celog postupka po slubenoj dunosti pazi da li je stvar pravnosnano presuena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu o kome je ve pravnosnano odlueno, odbacie tubu. Stoga e prvostepeni sud razjasniti da li se radi o pravnoj stvari koja je ve pravnosnano presuena i utvrditi da li je izmeu istih stranaka i pred istim sudom ve voen postupak po istom osnovu, koji je pravnosnano okonan, i da li su u tom postupku i u predmetnom sporu postavljeni identini tubeni zahtevi zasnovani na istom injeninom osnovu. Naime, za istovetnost osnova spora nije merodavna pravna kvalifikacija injenica nego njihova faktika istovetnost, jer je tubeni osnov istovetan ako je identian dogaaj na kome se zasniva tubeni zahtev. (Iz Reenja Vieg suda u Uicu G.br.32/10 od 1.02.2010. godine)
- 230 -

PARNINI POSTUPAK

352.
Pored istovetnosti stranaka, pravnosnano presuena stvar podrazumeva i istovetnost osnova. Osnov podrazumeva, osim ugovornog osnova, i istovetnost perioda ukoliko je re o povremenom novanom davanju, uspostavljenom kao obaveza jedne ugovorne strane za dui vremenski period. Iz obrazloenja: Prvostepena presuda morala je biti ukinuta: ista je doneta uz bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 374. stav 2. taka 10. Zakona o parninom postupku, jer je prvostepeni sud propustio da utvrdi period na koji se sporno potraivanje odnosi, a u vezi sa ocenom osnovanosti prigovora presuene stvari, od kog pitanja zavisi pravilnost i zakonitost donete odluke. Na ovo tuilac osnovano ukazuje u albi. Naime, prvostepeni sud je pogreno zakljuio da je za iznos od 318.328,29 dinara pravnosnano presuena stvar i da u tom delu tubu treba odbaciti, a da prethodno nije utvrdio na koji se period odnose potraivanja koja su bila predmet tubenog zahteva u naznaenoj parnici Trgovinskog suda u kojoj je doneta pravosnana presuda od 10.07.2008. godine, a kojom je odbijen tubeni zahtev tuioca, kojim je traio da mu tueni isplati iznos od 318.328,29 dinara sa zateznom kamatom poev od 26.02.2007. godine. Prvostepeni sud je utvrdio da se radi o istim strankama, da je tuilac u navedenom predmetu tubom zahtevao isplatu iznosa na ime neisplaene zakupnine po osnovu naznaenog Ugovora o zakupu poslovnog prostora od 04.05.2004. godine, ali nije ispitao na koji period se odnose utuena potraivanja iz pomenute presude Trgovinskog suda u Kraljevu. Tako je pogreno odluio kada je odbacio tubu za iznos od 318.328,29 dinara. Takoe, prvostepeni sud je u konkretnom sluaju prethodno trebalo da utvrdi na koji se period odnose potraivanja koja su bila predmet tube u navedenom postupku Trgovinskog suda, da bi se mogao upustiti u ocenu osnovanosti prigovora zastarelosti potraivanja, kako u delu koji se odnosi na deo potraivanja za koji je prvostepeni sud naao da je potraivanje zastarelo, kao i u delu tubenog zahteva koji je odbijen kao neosnovan (navodei kao razlog za odbijanje sadraj Aneksa ugovora o zakupu od 14.11.2005. godine, iz koga je prvostepeni sud utvrdio da tueni ima pravo na besplatni zakup od 01.06.2008. godine, a s obzirom da tuilac tuenom duguje iznos od 604.791,92 dinara). Sud u toku celog postupka po slubenoj dunosti pazi da li je stvar pravnosnano presuena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je ve pravnosnano odlueno, odbacie tubu prema lanu 359. stav 2. Zakona o parninom postupku. Pravnosnano presuena stvar, pored istovetnosti stranaka, zahteva i istovetnost osnova, a osnov podrazumeva osim ugovornog osnova i istovetnost (u konkretnom sluaju kod ugovora o zakupu) perioda, s obzirom da je re o povremenom novanom davanju, koji je uspostavljen kao obaveza zakupca za dui vremenski period. U ponovnom postupku, prvostepeni sud e otkloniti bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 374. stav 2. taka 10. Zakona o parninom postupku, imajui u vidu da je za ocenu prigovora presuene stvari u konkretnom sluaju bitna injenica za koji period je odbijen tubeni zahtev u naznaenoj parnici Trgovinskog suda u kojoj je doneta pravosnana presuda od 10.07.2008. godine, a od koje injenice zavisi osnovanost prigovora zastarelosti, a samim tim i osnovanosti tubenog zahteva u celini.
- 231 -

PARNINI POSTUPAK Osim toga, prvostepeni sud e u sluaju da nae da se prigovor presuene stvari ne odnosi na preostali deo potraivanja, u vezi sa osnovanou tubenog zahteva za isplatu preostalog iznosa od 1.552.792,07 dinara (od toga iznos 604.791,92 dinara koji je odbijen kao neosnovan uz zakljuak je da izmeu stranaka ugovoren besplatni zakup), dati jasne razloge u vezi sa ocenom osnovanosti potraivanja u tom delu, imajui u vidu albene navode tuioca u vezi sa besplatnim zakupom, a i injenicu da je osnovnim ugovorom izmeu parninih stranka predvieno plaanje zakupnine. Poto postupi na navedeni nain, prvostepeni sud e, uz pravilnu primenu materijalnog prava i pravila o teretu dokazivanja, doneti zakonitu i pravilnu odluku o glavnoj stvari i trokovima postupka. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 12706/2010 od 10.02.2011. godine)

353.
Ne moe se izmeu istih stranaka pokrenuti parnica za utvrenje da je tuilac nosilac stanarskog prava, ako je u ranijoj parnici pravnosnano odbijen tubeni zahtev za utvrenje da je tuilac nosilac prava zakupa na neodreeno vreme na istim stanovima, bez obzira na promenu sadrine prava koje trai, jer je re o istom pravu, odnosno pravnom osnovu, s obzirom da je zakonom stanarsko pravo transformisano u pravo zakupa na neodreeno vreme, pa e sud odbaciti tubu zbog pravnosnano presuene stvari. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je izrekom pobijane presude istovremeno odbio tubeni zahtev tuilja prema tueniku (kojim su tuilje traile da se utvrdi da su nosioci stanarskog prava na spornim stanovima) i usvojio prigovor presuene stvari. Zbog toga je ovaj deo presude nejasan. Sud po slubenoj dunosti tokom celog postupka pazi da li je stvar pravnosnano presuena. Ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je ve pravnosnano odlueno, sud e odbaciti tubu lan 346. stav 2. Zakona o parninom postupku. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da je u parnici izmeu istih stranaka doneta naznaena pravnosnana presuda, kojom je odbijen tubeni zahtev tuilja (traile su da se prema istim tuenicima utvrdi da su tuilje nosioci prava zakupa na neodreeno vreme na istim stanovima koji su predmet tekue parnice). Bez obzira to su tuilje u novoj parnici promenile sadrinu prava koje trae i umesto prava zakupa oznaile da trae da se utvrdi da su nosioci stanarskog prava, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da se radi o istom pravnom osnovu. Naime, raniji Zakon o stambenim odnosima je predviao mogunost sticanje stanarskog prava, ali stupanjem na snagu Zakona o stanovanju, stanarsko pravo je transformisano u pravo zakupa na neodreeno vreme. Imajui to u vidu, alba tuilaca je osnovana i ima mesta ukidanju prvostepene presude kojom je odbijen tubeni zahtev tuilaca kao neosnovan. (Iz reenja Apelacionog suda u Kragujevcu, G. 1616/10 od 01.03.2010. godine)

354.
Prilikom odluivanja o postojanju presuene stvari odluno je to da li je doneta presuda koja je postala pravnosnana, a nije od uticaja to da li je u prethodnom postupku tubeni zahtev tuioca usvojen ili odbijen.
- 232 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Sud tokom celog postupka po slubenoj dunosti pazi da li je stvar pravosnano presuena; ukoliko utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu o kome je ve pravosnano odlueno, odbacie tubu - lan 346. stav 2. Zakona o parninom postupku. Zakljuak prvostepenog suda - da pravosnano presuenje podrazumeva presudu donetu u sporu izmeu istih stranaka, po identinom zahtevu, koji se zasniva na identinom injeninom stanju i potie iz istog pravnog osnova - pravilan je. U konkretnom sluaju, pravni osnov tube je naknada tete, kako je pravilno zakljuio prvostepeni sud. U ovom postupku, na osnovu istih injenica, tuilac zahteva isplatu iznosa na ime deonikog kapitala. U oba sluaja, zahtev je isplata iznosa od 31.208,6o dinara sa zateznom kamatom odn. revalorizovanog novanog iznosa, kako i to pravilno zakljuuje prvostepeni sud. Dakle, iz tubenog zahteva istaknutog od istog tuioca protiv tuenog u jednom predmetu proizlazi da je istim zahtevana isplata iznosa od 1.049.410,00 dinara, a u kome je sadran i iznos od 31.208,60 dinara sa obraunatom zateznom kamatom od 01.01.1998. godine. U ovom postupku se zahteva isplata revalorizovanog iznosa od 31.208,60 dinara sa revalorizacijom od 31.12.1997. godine. U drugom predmetu, kao i u ovom postupku, zahteva se isplata po osnovu injenica upisa 39 akcija tuenog u postupku svojinske transformacije po naznaenoj odluci tuenog od 12.06.1991. godine i injenice uplate vrednosti akcija. U oba postupka u injeninim navodima tube stoji da je tuilac izvrio upis deonica, isplatu vrednosti deonica, a deonice nije dobio, niti mu je vraen uplaeni novac. U drugom predmetu tuilac je isplatu zahtevanog iznosa iz ovih injenica opredelio po osnovu naknade tete, ali - shodno odredbi lana 187. stav 4. Zakona o parninom postupku - sud nije vezan za pravni osnov koji tuilac navede u tubi. Zato je prvostepeni sud pravilno odluio da u konkretnom sluaju tubu treba odbaciti. Prvostepeni sud je pravilno zakljuio da formalno navoenje drugog pravnog osnova za zahtevanu isplatu ne vodi sadrinsko-sutinskoj promeni samog zahteva, pa je i dalje ostao zahtev za isplatu upisane i uplaene revalorizovane vrednosti akcijskog kapitala. Pri odluivanju o postojanju presuene stvari, prvostepeni sud je pravilno zakljuio da nije od uticaja to da li je u prethodnom postupku tubeni zahtev tuioca usvojen ili odbijen. Odluno je to da je doneta presuda koja je postala pravnosnana. Dakle, ispravno je odluio prvostepeni sud kada je tubu odbacio na osnovu lana 346. stav 2., lana 187. stav 4. i lana 279. stav 1. taka 4. Zakona o parninom postupku, pa su neosnovani albeni navodi tuioca da je pogrena njegova odluka kojom je tubu odbacio. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 5263/2010 od 18.11.2010. godine)

355.
U parnici po tubi sa zahtevom za utvrenje da ne postoji potraivanje, dosueno odreenom izvrnom ispravom, ne moe se sa uspehom isticati prigovor presuene stvari, jer je izvrnom ispravom odlueno o potraivanju na osnovu injeninog stanja utvrenog do zakljuenja glavne rasprave, a u ovoj parnici se ispituje da li je potraivanje prestalo na osnovu injenica nastalih posle tog momenta, odnosno eventualno pre, pod uslovima pod kojima se moe dozvoliti ponavljanje postupka. Iz obrazloenja: Pravilno prvostepeni sud citira odredbu lana 127. stav 2. Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji prema kojoj, ako se osporava potraivanje poverioca koji je za ovo potraivanje ve stekao izvrnu ispravu, steajno vee e uputiti poverioca, odnosno steajnog dunika, zavisno
- 233 -

PARNINI POSTUPAK od toga koji je od njih osporio potraivanje na pokretanje parninog, odnosno upravnog, ili drugog postupka u smislu stava 1. ovog lana. Iz navedene odredbe sledi da se i u situaciji kada steajni poverilac podnosi prijavu potraivanja na osnovu izvrne isprave, moe voditi parnini postupak, sa zahtevom da se utvrdi da navedeno, dosueno potraivanje po izvrnoj ispravi ne postoji, da je takva tuba prema odredbama specijalnog zakona dozvoljena i da nema identiteta u odnosu na injenini osnov tube, pa se sa uspehom ne moe isticati prigovor presuene stvari. Tuilac po navedenoj tubi moe biti steajni dunik, ukoliko je on osporio potraivanje steajnom poveriocu koji poseduje izvrnu ispravu, kao to je ovde sluaj, a moe biti i drugi steajni poverilac, ako je steajni poverilac drugom steajnom poveriocu osporio potraivanje po izvrnoj ispravi u smislu lana 125. stav 2. Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji. Kako se prema lanu 99. navedenog zakona, od dana otvaranja postupka steaja ne moe protiv dunika dozvoliti prinudno izvrenje radi namirenja potraivanja u pogledu kojih postoji izvrna isprava, a sam steajni postupak takoe predstavlja poseban postupak izvrenja namirenjem svih poverilaca, prema isplatnim redovima, srazmerno visini potraivanja i obimu steajne mase, to tuba radi utvrenja da ne postoji potraivanje dosueno izvrnom ispravom sutinski predstavlja pravno sredstvo koje zamenjuje pravne lekove u redovnom izvrnom postupku, koji se u ovom sluaju zbog otvaranja steajnog postupka ne moe voditi. Stoga se u parnici u kojoj je istaknut zahtev da se utvrdi da ne postoji potraivanje po izvrnoj ispravi moe ispitivati da li postoje razlozi iz lana 15. Zakona o izvrnom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004), odnosno da li postoje razlozi koji spreavaju izvrenje, a jedan od tih razloga je prestanak potraivanja na osnovu injenice koja je nastupila posle izvrnosti odluke ili pre toga, ali u vreme kada izvrni dunik to nije mogao da istakne u postupku iz kojeg potie izvrna isprava. U navedenoj situaciji, s obzirom na dozvoljenost i specifinost ovakve tube, ne bi bio osnovan prigovor presuene stvari, jer je izvrnom ispravom odlueno o potraivanju na osnovu injeninog stanja utvrenog do zakljuenja glavne rasprave, a razlozi za osnovanost zahteva po tubi za utvrenje nepostojanja potraivanja koje je dosueno izvrnom ispravom, su injenice nastale posle ovog momenta, odnosno i pre, pod uslovima pod kojima se moe dozvoliti ponavljanje postupka. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. br. 12309/05 od 26. jula 2006. godine)

356.
Da li e sud u ranije pokrenutoj parnici odbaciti tubu zbog presuene stvari u parnici koja je kasnije pokrenuta (odnos litispendencije i presuene stvari)? Ako je u parnici koja je kasnije poela tei ranije doneta pravnosnana odluka, sud e odbaciti tubu u parnici koja je ranije poela tei, usled presuene stvari. Naime, pravnosnanost ima prednost pred litispendencijom, budui da je pravnosnanou odluke obuhvaeno pravo na traenje zatite, te sud vie u tom stadijumu u toj pravnoj stvari ne bi mogao odbaciti tubu, jer tube vie nema. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25. 09. i 7. i 14.11.2006. godine)

357.
U parnici po zahtevu za vraanje dvostruko isplaenog duga, kao posebnom posebnog vidu sticanja bez osnova, nije dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnane sud- 234 -

PARNINI POSTUPAK ske odluke, izvrne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvrenje, jer bi to sutinski predstavljalo odluivanje o zahtevu u kome je pravnosnano presueno. Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju, doneto reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave Trgovinskog suda u B... Iv. br. 2593/05 od 16.3.2005. godine u obavezujuem delu je postalo pravnosnano, i ono predstavlja izvrnu ispravu na osnovu koje je i sprovedeno izvrenje, u pomenutom izvrnom predmetu. S druge strane, kada je u pitanju institut dvostruke isplate duga, kao posebnog vida sticanja bez osnova (l. 212. i 214. Zakona o obligacionim odnosima), treba poi od toga da ko isti dug plati dva puta, pa makar jednom i po osnovu izvrne isprave, ima pravo traiti vraanje po optim pravilima o sticanju bez osnova, ali pod uslovom da se radi o istom, identinom dugu, i to u obimu u kojem je on dva puta izmiren. Ali, to ne znai da je u parnici po zahtevu za vraanje dvostruko isplaenog duga dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnane sudske odluke, izvrne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvrenje, jer bi to sutinski predstavljalo odluivanje o zahtevu u kome je pravnosnano presueno. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 10679/06 od 27.12.2006. godine)

358.
Ko dva puta plati, ispuni isti dug, pa makar jednom i po osnovu izvrne isprave, ima pravo traiti vraanje po optim pravilima o sticanju bez osnova, pod uslovom da se radi o istom dugu, i to u obimu u kome je on dva puta izmiren, ali, to ne znai da je u parnici po zahtevu za vraanje dvostruko isplaenog duga, dozvoljeno preispitivanje zakonitosti i pravilnosti pravnosnane sudske odluke, izvrne isprave na osnovu koje je sprovedeno prinudno izvrenje, jer bi to sutinski predstavljalo odluivanje o zahtevu o kome je pravnosnano presueno. Iz obrazloenja: Prema odredbi lana 212. Zakona o obligacionim odnosima, ko je isti dug platio dva puta, pa makar jednom i po osnovu izvrne isprave, ima pravo traiti vraanje po optim pravilima o sticanju bez osnova. Opte pravilo sadrano je u lanu 210. istog zakona prema kome se ima vratiti ono to je bez pravnog osnova prelo u imovinu drugog lica, a ako to nije mogue, ima se naknaditi vrednost postignutih koristi. Dakle, da bi lice koje se neosnovano obogatilo, tako to mu je isti dug dva puta plaen, odnosno dva puta ispunjen, imalo obavezu vraanja ili naknade postignutih koristi, relevantno je da se radi o istom, identinom dugu. Ako je isti dug dva puta ispunjen u potpunosti, postoji obaveza vraanja iznosa koji je po drugi put plaen, a ako je obaveza jednom ispunjena delimino, a jednom, i to po izvrnoj ispravi, je ispunjena u potpunosti, postoji obaveza vraanja samo onog dela obaveze koji je dvostruko ispunjen. U konkretnom sluaju dug tuioca prema tuenom iz istog poslovnog odnosa, delimino je izvren dobrovoljno, postupanjem tuioca prema odredbama poravnanja, i to isporukom prve koliine robe ija je vrednost 45.600,00 dinara, i druge koliine ija je vrednost 92.700,00 dinara. Ova vrednost sadrana je u ukupnom iznosu od 1.295.937,98 dinara, koji je naplaen po presudi u postupku prinudnog izvrenja, u onom delu iznosa koji predstavlja naplatu glavnog duga. Tuilac je po poravnanju platio i 10.500,00 dinara na ime trokova parninog postupka, treem licu, punomoniku, a po nalogu tuenog, saglasno lanu 305. stav 1. Zakona o obligacio- 235 -

PARNINI POSTUPAK nim odnosima, a po presudi je na ime trokova parninog postupka naplaeno 5.000,00 dinara. Sledi da je samo u tom obimu, odnosno za taj iznos, dvostruko plaen dug na ime trokova postupka. Stoga se na osnovu ovih injenica moe zakljuiti da je isti dug dvostruko ispunjen u delu koji se odnosi na glavno potraivanje iz istog poslovnog odnosa, a u iznosu postignutih koristi za vrednost isporuene robe od 45.600,00 dinara i 92.700,00 dinara, kao i za iznos parninih trokova od 5.000,00 dinara. Pravilnom primenom materijalnog prava i to odredbe lana 212. Zakona o obligacionim odnosima, sledi da su se stekli uslovi za obavezivanje tuenog na povraaj onoga to je primljeno na ime ponovne isplate ve ispunjenog duga, u iznosu koji predstavlja zbir navedena tri iznosa, odnosno 143.300,00 dinara, sa kamatom od dana kada je isti dug po drugi put plaen. U tom delu pobijana presuda je potvrena, jer je zasnovana na pravilnoj primeni l. 212. i 214. Zakona o obligacionim odnosima, jer tueni koji je prinudnim putem, svojim predlogom za izvrenje traio izvrenje i onog dela obaveze koji mu je ve dobrovoljno ispunjen, nije savestan, odnosno nesavestan je od momenta kada je drugu uplatu u postupku prinudnog izvrenja primio. Iz navedenih razloga je odlueno kao u izreci ove presude u stavu I, na osnovu lan 375. Zakona o parninom postupku. Pogreno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je tuenog obavezao na isplatu iznosa od 1.152.637,98 dinara sa sporednostima, a ova odluka je zasnovana na pogrenom zakljuku prvostepenog suda da se u tom delu radi o dvostrukoj isplati duga. Tueni navedeni iznos ne dri bez pravnog osnova. Osnov po kome su novana sredstva u iznosu od 1.152.637,98 dinara prela iz imovine tuioca u imovinu tuenog, sa rauna tuioca na raun tuenog, je pravnosnana i izvrna presuda, kao i reenje o izvrenju, koje je na osnovu ove presude doneto, a koje je i samo pravnosnano. Taj iznos obuhvata trokove izvrenja, za koje tuilac nije ni tvrdio, niti dokazao da ih je ranije platio, zatim sadri iznos obraunate kamate na iznos dosuenih parninih trokova, za koje tuilac niti tvrdi, niti dokazuje da ih je ranije platio, kao i iznos kamate obraunate na glavni dug koja je plaena prvi i jedini put u postupku prinudnog izvrenja po navedenoj pravnosnanoj sudskoj presudi. Plaanje, odnosno ispunjenje izvreno od strane tuioca isporukom robe po poravnanju, i ispunjenje duga u odnosu na novani iznos koji je naplaen u postupku prinudnog izvrenja, identian je samo u delu koji se odnosi na glavni dug i to u onoj vrednosti koliko iznosi naknada za isporuenu robu, koja je meusobno zakljuenim poravnanjem i zapisnikom kao nesporna meu strankama utvrena. Usvajanje zahteva za naknadu vrednosti robe, a ne njeno vraanje, kako je predvieno lan 210. Zakona o obligacionim odnosima, opravdava injenica da je i tueni u postupku prinudnog izvrenja, obavezu koja je presudom dosuena kao nenovana, sproveo isplatom novanog iznosa sa rauna tuioca. Prema stanovitu ovog suda nije dozvoljeno preispitivanje pravnosnane sudske odluke u parnici po zahtevu za povraaj datog zbog dvostruke isplate duga, koja je jednom izvrena prinudnim putem po toj presudi. Oigledno je stav tuioca u ovoj parnici da su se izvrenjem obaveze po poravnanju, sem u neznatnom delu, stekli uslovi za dejstvo i ostalih odredbi poravnanja (koje po svojoj sutini predstavlja poputanje stranaka kojim prekidaju spor), a kojima je bilo predvieno da e ovde tueni otpustiti dug na ime kamate, kao i za iznos na koji se ispostavlja knjino zaduenje od strane tuioca, te da e povui tubu. Za ovakvo preispitivanje, uslovi u ovoj parnici ne postoje, jer bi to sutinski zaista predstavljalo odluivanje o onome o emu je ve pravnosnano presueno. injenice od kojih je zavisila odluka suda o osnovanosti zahteva tuenog, tuilac je mogao iznositi samo do zakljuenja glavne rasprave u toj parnici, a zakonitost i pravilnost te odluke mogla se ispitivati samo u postupku po redovnim i vanrednim pravnim sredstvima, izjavljenim protiv te presude. Razloge koji spreavaju izvrenje obaveze utvrene pravnosnanom presudom, pa i razlog da je ista makar delimino prestala ispunjenjem, tuilac je, u svojstvu izvrnog dunika, mogao isticati u postupku prinudnog izvrenja. U ovoj parnici tuilac ne moe osnovano isticati zahteve zasnovane na tvrdnjama da je ta odluka nezakonita i nepravilna, ve jedino na osnovu l. 210. i 211. Zakona o obligacionim odnosima moe
- 236 -

PARNINI POSTUPAK osnovano traiti vraanje onoga to je dvostruko izmireno. Svako drugaije postupanje i odluivanje bi bilo protivno naelu pravne sigurnosti, na kojem se temelji pravilo da se ne moe odluivati o zahtevu o kome je ve presueno. Naelo pravne sigurnosti nalae da se ne mogu doneti dve suprotne odluke o istom zahtevu i da stoga niko ne moe imati pravni interes da se o presuenom ponovo sudi i donese ista odluka. U ovom sporu, tuilac koji je delimino ispunio obavezu po poravnanju, a zatim je za tu istu obavezu doneta pravnosnana presuda koja je i prinudno sprovedena, osnovano moe potraivati onaj deo duga koji je dobrovoljno isplatio, po poravnanju i koji mu je i prinudno naplaen na osnovu izvrne isprave. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 753/06 od 5.10.2006. godine)

359.
Prema optim pravilima o teretu dokazivanja ko ta tvrdi, kome ta ide u prilog, duan je da to i dokae, to znai da kada je u pitanju prestanak obaveze prebijanjem kompenzacijom, tueni je taj koji treba da dokae da je u vreme dospelosti svoje obaveze prema tuiocu, dao izjavu o kompenzaciji, kao i da je imao dospelo potraivanje prema tuiocu. Iz obrazloenja: Pravilno je prvostepeni sud odluio kada je usvojio tubeni zahtev i obavezao tuenog da plati tuiocu navedeni iznos sa opredeljenom zateznom kamatom, a imajui u vidu i da tueni nije istakao kompenzacioni prigovor do zakljuenja glavne rasprave. Neosnovani su albeni navodi da prvostepeni sud nije odluio o prigovoru kompenzacije koji je tueni uloio. Tokom postupka tueni nije dokazao da je u vreme dospelosti tuioeve obaveze, imao potraivanje prema tuiocu, a na njemu je teret dokazivanja. Prema optim pravilima o teretu dokazivanja ko ta tvrdi, kome ta ide u prilog, duan je da to i dokae. Odredbe l. 336. i 337. Zakona o obligacionim odnosima reguliu prestanak obaveze prebijanjem kompenzacijom, koji su pored ispunjenja, jedan od naina prestanka obaveze. U vreme dospelosti obaveze tuenog prema tuiocu, tueni nije dao izjavu o kompenzaciji, odnosno nije pruio dokaz da ima potraivanje prema tuiocu. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 12137/05 od 6.02.2006. godine)

360.
Kompenzacioni prigovor istie se u zakonom propisanom obliku, a sam navod tuenog da postoji protivpotraivanje koje nije kompenzirano ne predstavlja prigovor radi prebijanja. Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom u stavu I izreke odrano je na snazi reenje o izvrenju Trgovinskog suda u P... Iv. br. 1094/2005 godine od 27. jula 2005. godine u delu u kome se tueni kao dunik obavezuje da tuiocu kao poveriocu isplati u roku od 8 dana iznos od 4.102,50 dinara na ime glavnog duga, sa zakonskom zateznom kamatom i to: na iznos od 603,00 dinara poev od 15. novembra 2004. godine, na iznos od 603,00 dinara poev od 15. decembra 2004. godine, na iznos od 603,00 dinara poev od 15. januara 2005. godine, na iznos od 764,50 poev od 15. februara 2005. godine , na iznos od 764,50 dinar poev od 15. marta 2005. godine na iznos od 764,50 dinara poev od 15. apri- 237 -

PARNINI POSTUPAK la 2005. godine do isplate, kao i za trokove izvrnog postupka. Stavom II izreke odlueno je da svaka stranka snosi svoje trokove. Iz spisa predmeta proizlazi da je predmet ovog spora isplata iznosa 4.102,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom kako je blie odreeno u izreci prvostepene presude. Pravilno je prvostepeni sud odluio kada je usvojio tubeni zahtev i obavezao tuenog da plati tuiocu navedeni iznos sa opredeljenom zateznom kamatom, a imajui u vidu i da tueni nije istakao kompenzacioni prigovor do zakljuenja glavne rasprave. Neosnovani su albeni navodi da prvostepeni sud nije odluio o prigovoru kompenzacije koji je tueni uloio. Navodi tuenog da ima potraivanje prema tuiocu i da meusobna potraivanja treba prebiti, nemaju svojstvo kompenzacionog prigovora, niti iz istih proizlazi da je tueni izjavu o prebijanju uputio tuiocu pre utuenja. Kompenzacioni prigovor istie se u zakonom propisanom obliku, te sami navodi da postoji protivpotraivanje koje nije kompenzirano ne predstavljaju prigovor prebijanja. Tokom postupka tueni nije dokazao da je u vreme dospelosti tuioeve obaveze, imao potraivanje prema tuiocu, a na njemu je teret dokazivanja. Prema optim pravilima o teretu dokazivanja ko ta tvrdi, kome ta ide u prilog, duan je da to i dokae. Odredbe l. 336. i 337. Zakona o obligacionim odnosima reguliu prestanak obaveze prebijanjem kompenzacijom, koji su pored ispunjenja, jedan od naina prestanka obaveze. U vreme dospelosti obaveze tuenog prema tuiocu, tueni nije dao izjavu o kompenzaciji, odnosno nije pruio dokaz da ima potraivanje prema tuiocu. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 12137/05 od 6.02.2006. godine)

361.
Propust suda da u izreci presude odlui o postojanju, odnosno nepostojanju potraivanja istaknutog radi prebijanja, predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parninog postupka, koja utie na donoenje zakonite i pravilne odluke o tubenom zahtevu, jer od postojanja, odnosno nepostojanja tog potraivanja zavisi i odluka o osnovanosti tubenog zahteva. Iz obrazloenja: Predmet tubenog zahteva je bio dug po raunima i na ime obraunate zatezne kamate, koja je obraunata na dug koji je plaen, ali u docnji. U toku postupka tuilac je za plaeni deo duga povukao tubu, pa je zahtev konano opredelio na isplatu obraunate kamate za period docnje, sa kamatom i na zateznu kamatu na plaene iznose glavnog duga od dospelosti do oznaenih dana isplate. U toku prvostepenog postupka, odnosno u prigovoru izjavljenom protiv reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, tueni je istakao kompenzacioni prigovor u iznosu od 805.971,78 dinara, na ime obraunate kamate po raunima tuenog koje je tuilac plaao u docnji. Od ovog prigovora do zakljuenja glavne rasprave nije odustao. Prvostepeni sud o prigovoru istaknutom u preboj, u izreci pobijane presude, nije odluio, suprotno lanu 342. stav 3. Zakona o parninom postupku, a od nepostojanja, odnosno postojanja potraivanja tuenog, istaknutog u preboj, zavisi i odluka o osnovanosti tubenog zahteva. Naime, ukoliko takvo potraivanje postoji, stekli bi se uslovi za preboj meusobno utvrenih potraivanja stranaka i njihovo gaenje, pa bi za ugaeno potraivanje, odnosno njegov deo, tubeni zahtev za isplatu bio neosnovan. Ovakav propust prvostepenog suda predstavlja bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 1. Zakona o parninom postupku, koja je uticala na donoenje zakonite i pravilne odluke, pa je pobijana presuda morala biti ukinuta na osnovu lana 376. istog zakona, a predmet vraen prvostepenom sudu radi odravanja nove glavne rasprave. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 9878/05 od 23.02.2006. godine)
- 238 -

PARNINI POSTUPAK

362.
Potraivanje tuioca potie iz 1996. godine, a potraivanje tuenog iz 1994. godine. Potraivanja su se "srela 1996. godine". Kompenzacioni prigovor sa protivtubom tueni je uloio 2004. godine. Tuilac istie prigovor zastarelosti potraivanja tuenog. Ima li zastarelosti obzirom da u momentu kada su se potraivanja susrela potraivanje tuenog nije bilo zastarelo? Pitanje se odnosi na sudsku kompenzaciju i prema injeninim navodima nije nastupila zastarelost potraivanja istaknutog u preboju. Sudska kompenzacija je situacija u kojoj e sud po kompenzacionom prigovoru ili kompenzacionoj protivtubi istaknutoj u toku postupka po tubi, izvriti u toku parnice preboj meusobnih potraivanja, ako su ispunjeni uslovi iz lana 336. Zakona o obligacionim odnosima tj. da se radi o istorodnim, meusobnim i dospelim potraivanjima, bez obzira na osnov iz koga potraivanja potiu. Odredbom lana 339. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da se dug moe prebiti i sa zastarelim potraivanjem, samo ako ono nije bilo zastarelo kada su se stekli uslovi za prebijanje. Izjava o kompenzaciji u principu bie uvek data poto su se stekli uslovi za prebijanje protivpotraivanja su se srela i ugasila. Stoga nije bitno da li je potraivanje zastarelo u momentu davanja izjave o kompenzaciji, odnosno isticanja kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtube, ako ono nije zastarelo u trenutku susreta sa protivpotraivanjem suprotne strane. Ukoliko je u trenutku sticanja uslova za preboj potraivanje po kompenzacionom prigovoru ili kompenzacionoj protivtubi zastarelo, do prebijanja nee doi ako je dunik zastarelog potraivanja istakao prigovor zastarelosti. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

363.
Nije mogue prebiti novano sa nenovanim potraivanjem, jer se ne radi o potraivanjima istog roda, pa je kompenzacioni prigovor iznet radi prebijanja i prestanka takvih potraivanja nemogu po odredbama materijalnog prava, to predstavlja razlog za njegovo odbacivanje po procesnom zakonu. Iz obrazloenja: Odluka prvostepenog suda u odnosu na kompenzacioni prigovor tuenog, pravilna je i na zakonu zasnovana. Naime, predmet postavljenog tubenog zahteva je predaja stvari, a tueni izjavljuje kompenzacioni prigovor istiui da ima novano potraivanje prema tuiocu i predlae da se isto prebije sa protivpotraivanjem protivne stranke. Pravilno prvostepeni sud navodi da su uslovi za preboj potraivanja uzajamnost, istorodnost i dospelost potraivanja, prema lanu 336. Zakona o obligacionim odnosima. Tueni istie u preboj potraivanje prema tuiocu, iz ega sledi da se radi o uzajamnim potraivanjima. Meutim, tueni u preboj istie novano potraivanje, iako potraivanje tuioca nije novano, pa proizlazi da nema istorodnosti uzajamnih potraivanja. Stoga je pravilno odluio prvostepeni sud kada je kompenzacioni prigovor odbacio, zato to isti nije mogu, jer se ne mogu prebiti potraivanja koja nisu istog roda. Naime, kompenzacioni prigovor je po svojoj prirodi imovinsko-pravni zahtev sa odreenim procesno-pravnim i materijalno-pravnim dejstvom, te
- 239 -

PARNINI POSTUPAK da bi se po njemu moglo odluivati on mora ispunjavati sve one zahteve koji se u procesnom smislu odnose na tubu. lanom 187. Zakona o parninom postupku je odreena sadrina tube, pa izmeu ostalog tuba mora da sadri zahtev koji je odreen. Izriito ovom normom nije predvieno da zahtev mora biti i mogu, kao to nije propisano da mora biti dozvoljen, ali prednje proizlazi iz odredbi materijalnog prava, a u konkretnom sluaju iz odredbe lan 336. Zakona o obligacionim odnosima. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. 10704/05 od 20.7.2006. godine)

364.
Pravnosnana presuda iz parnice koja se vodila izmeu istih stranaka o identinim tubenim zahtevima, zasnovanim na identinom ivotnom dogaaju, predstavlja smetnju za voenje nove parnice i kada tuilac dostavlja nove dokaze koje nije podneo u prethodnoj parnici. Nova tuba bi se mogla zasnivala na novim injenicama samo pod uslovom da su iste nastale nakon zakljuenja glavne rasprave, a ne moe se zasnivati na injenicama koje su i po tvrdnjama tuioca postojale u vreme zakljuenja glavne rasprave u ranijoj parnici. Iz obrazloenja: Sud tokom celog postupka, po slubenoj dunosti, pazi da li je stvar pravosnano presuena, pa ako utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu o kome je ve pravosnano odlueno, odbacie tubu lan 346. stav 2. Zakona o parninom postupku. Pravnosnana presuda deluje samo meu strankama, a prema treim licima samo pod odreenim uslovima - lan 347. stav 1. i stav 2. Zakona o parninom postupku. Pravnosnanost presude se vezuje za injenino stanje utvreno do zakljuenja glavne rasprave - lan 347. stav 3. Zakona o parninom postupku. Dakle, proizlazi da se o presuenoj stvari radi ako je ranije, pravnosnanom presudom, u postupku koji je voen izmeu istih stranaka, odlueno o istom zahtevu. S tim u vezi, tuba mora da sadri odreen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traenja, kao i injenice na kojima tuilac zasniva svoj zahtev - lanu 187. Zakona o parninom postupku. Pri tome, injenice su onaj ivotni dogaaj na osnovu koga tuilac, radi zatite i ostvarenja svog subjektivnog prava, tubom pokree parnini postupak i istie tubene zahteve predviene odredbama materijalnog prava. U konkretnom sluaju, i u parnicama koje su pravosnano okonane, i u postupku koji je ovom tubom pokrenut, radi se o identinim strankama. Takoe se radi i o identinim tubenim zahtevima (postavljenim u skladu sa odredbama Zakona o igovima). Bitno je da su i ti tubeni zahtevi postavljeni na osnovu istog ivotnog dogaaja, tvrdnje tuioca da su prvo i drugotueni izvrili povredu tuioevih igova stavljanjem u promet robe koja je oznaena na nain kako je to navedeno, a koja je privremeno oduzeta i zadrana reenjem trine inspekcije, jer je postojala sumnja da se radi o povredi prava intelektualne svojine. Zbog toga je prvostepeni sud pravilno izveo zakljuak da je o istom zahtevu ve pravosnano presueno izmeu istih stranaka i da to predstavlja procesnu smetnju za voenje novog postupka po podnetoj tubi tuioca dana 15.03.2010. godine. Za ocenu osnovanosti prigovora presuene stvari relevantno je da su se tubeni zahtevi u prethodnim parnicama zasnivali na istom ivotnom dogaaju, na istim injenicama, a nije od znaaja ta je od tvrdnji tuioca u tim parnicama o postojanju odreenih injenica dokazano izvedenim dokazima, a ta je utvreno kao nedokazano (da bi, na osnovu lana 223. Zakona o parninom postupku, bio izveden zakljuak o nepostojanju injenica zato to za iste ili nisu predloeni dokazi tj. nisu predloeni adekvatni dokazi ili se iz izvedenih dokaza ta injenica
- 240 -

PARNINI POSTUPAK sa sigurnou nije mogla utvrditi. Nova tuba bi se zasnivala na novim injenicama samo pod uslovom da su iste nastale nakon zakljuenja glavne rasprave, a ne moe se zasnivati na injenicama koje su i po tvrdnjama tuioca postojale u vreme podnoenja ranijih tubi, koje nisu do zakljuenja glavne rasprave u tim parnicama dokazane. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 7795/10 od 15.04.2010. godine)

ISPRAVLJANJE PRESUDE (lan 362. ZPP)

365.
Na osnovu lana 362. Zakona o parninom postupku (lan 349. ranije vaeeg Zakona), ne moe se traiti ispravka presude sa obrazloenjem da su trokovi postupka pogreno odmereni ukoliko se ne radi o greci koju bi trebalo ispraviti na osnovu navedene odredbe. Iz obrazloenja: Drugostepeni sud je preinaio presudu prvostepenog suda odbivi zahtev tube za naknadu tete zbog duevne boli zbog umanjenja ivotne aktivnosti iznad naznaenog iznosa, zahtev za naknadu nematerijalne tete za strah iznad naznaenog iznosa, za bol iznad naznaenog iznosa i za duevni bol zbog naruenosti iznad naznaenog iznosa, drugostepeni sud je na taj nain preinaio presudu prvostepenog suda. Uz to, preinaena je i odluka o trokovima postupka, tako to se zahtev tuitelja za naknadu trokova parninog postupka odbija za navedeni iznos sa pripadajuom zakonskom zateznom kamatom. Punomonik tuitelja je podneo predlog za ispravku navedene odluke u delu u kojem je odlueno o trokovima postupka, istiui da je drugostepeni sud uinio oiglednu omaku u pisanju i raunanju, jer na prihvaeni iznos nije dodao trokove sudske takse na tubu i presudu. Drugostepeni sud je predlog tuitelja smatrao neosnovanim. lanom 362. Zakona o parninom postupku (lan 349. ranije vaeeg Zakona) je normirano ispravljanje presude: prema stavu 1. navedenog lana, ispravka se vri kada je re o pogreci u imenima i brojevima, u sluaju drugih oiglednih pogreaka u pisanju i raunanju i u sluaju nedostataka u obliku i nesaglasnosti prepisa presude sa izvornikom. Punomonik tuitoca se u konkretnom sluaju poziva na to da su trokovi pogreno odmereni, to ne predstavlja greku koji bi trebalo ispraviti u smislu navedene odredbe. (Iz Reenja Vieg suda u Subotici, G. 4/10(2) od 28.01.2010. godine)

366.
Ako je nejasna izreka presude kojom je usvojen tubeni zahtevu onako kako ga je tuilac opredelio na roitu, ne postoji zakonski razlog i za ispravku presude.
- 241 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: U stavu 3. pobijane presude usvojen je tubeni zahtev koji je tuilac opredelio na roitu od 21.01.2007. godine i to tako to je u odnosu na prvobitno postavljeni tubeni zahtev povukao tubu u odnosu na zahtev za 80.715,oo dinara a tubeni zahtev opredelio kao zahtev za glavni dug u iznosu od 453.434,oo dinara i sporedne dugove sa pripadajuim zakonskim zateznim kamatama do konane isplate. Prema zapisniku sa roita za glavnu raspravu od 21.01.2007. godine, tueni je priznao tako opredeljeni tubeni zahtev. Sud je potom, bez daljeg sprovoenja dokaznog postupka, i doneo pobijanu presudu kojom je u stavu 3. usvojio tubeni zahtev upravo onako kako je on unet u ovaj zapisnik i kako je - prema istom - konano opredeljen od strane tuioca i priznat od tuenog. Tuenog je obavezao na plaanje u skladu sa tim. S tim u vezi, prvostepeni sud je pravilno odbio zahtev tuioca za ispravku navedene presude, imajui u vidu da je - prema stanju u spisima - zahtev u stavu 3. presude usvojen upravo onako kako ga je tuilac opredelio na roitu i kako ga je tueni i priznao po ovom opredeljenju. Budui da nije u pitanju tehnika greka pri izradi odluke, to je prvostepeni sud pravilno i odbio da izvri ispravku. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 2683/2010 od 03.06.2010. godine)

367.
Reenjem o ispravljanju ne sme se menjati sadrina pravnosnane odluke, niti ono moe predstavljati novu odluku. Iz obrazloenja: Ispravkom pravnosnanog reenja ni na koji nain se ne moe odluiti o nastavku prekinutog postupka, jer se u konkretnom sluaju ne radi o ispravci ve donetog reenja o prekidu, nego o samostalnoj i novoj odluci. Stoga je u delu kojim je konstatovan nastavak prekinutog postupka u odnosu na tuenog drugog i treeg reda pobijano prvostepeno reenje zahvaeno bitnim povredama odredaba Zakona o parninom postupku na koje se albom osnovano ukazuje, a koje su u smislu lana 376. Zakona o parninom postupku razlog za ukidanje istog. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 1722/06 od 23.02.2006. godine)

REENJE (lan 363 - 366. ZPP)

368.
Vetak ima pravo albe protiv odluke suda o njegovom zahtevu za naknadu trokova i nagrade za vetaenje. Iz obrazloenja: Prema stanovitu ovog suda, vetak ima pravo albe na odluku suda kojom se odluuje o zahtevu za isplatu naknade trokova i nagrade, a radi se o reenju koje mora biti obrazloeno u smislu la- 242 -

PARNINI POSTUPAK na 352. Zakona o parninom postupku. Vetak je uesnik u postupku koji ima pravni interes da izjavi albu samo protiv onih odluka koje se tiu ostvarivanja nekog njegovog prava. Na navedenom roitu vetak je bio prisutan, reenje je objavljeno, a u roku od 8 dana od objavljivanja reenja alba nije izjavljena. Iz toga proizlazi da je odluka u vezi sa zahtevom za naknadu trokova vetaenja i nagrade vetaenja postala pravnosnana istekom roka za albu. Zato je pogreno prvostepeni sud iznova o istom zahtevu podnetom kasnije odluivao pobijanim reenjem, van roita i nakon pravnosnanog okonanja postupka, iako je i odluka u pogledu ovog zahteva postala pravnosnana. Iz navedenih razloga, a na osnovu lana 387. stav 1. taka 3. Zakona o parninom postupku, pobijano reenje kao nezakonito je moralo biti ukinuto ali bez vraanja na ponovno odluivanje, imajui u vidu da je o istom odlueno na raspravnom zapisniku. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 7940/09 od 29.09.2009. godine)

369.
Razlozi zbog kojih se tuba odbacuje (nedozvoljenost, nedostatak pravnog interesa, procesne smetnje jer je stvar pravnosnano presuena, jer je o istom zahtevu izmeu istih stranaka zakljueno sudsko poravnanje, jer parnica tee i drugo) ne predstavljaju deo izreke reenja o odbaaju tube, ve deo obrazloenja te odluke, saglasno lanu 342. Zakona o parninom postupku, koji se shodno primenjuje i na reenja. Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem tuba je odbaena zbog nedostatka pravnog interesa za njeno podnoenje. Pravilno je u smislu lana 279. stav 1. taka 6. Zakona o parninom postupku, prvostepeni sud odbacio tubu. Potrebno je napomenuti da izreka pobijanog reenja sadri odluku samo u onom delu u kome se tuba odbacuje. Navoenje zbog ega se tuba odbacuje, a u konkretnom sluaju zbog nedostatka pravnog interesa za njeno podnoenje, zapravo predstavlja razlog za takvu odluku suda, te nije ni trebalo da predstavlja deo izreke prvostepenog reenja, ve deo obrazloenja iste. Sve navedeno saglasno lanu 342. Zakona o parninom postupku, koje se odredbe shodno primenjuju i kada se radi o reenjima. Meutim, napred navedeno nije bilo od uticaja na pravilnost pobijane odluke. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 9668/06 od 28.12.2006. godine)

PRAVO NA ALBU (lan 367 369. ZPP)

370.
Prilikom odluivanja o blagovremeno izjavljenom pravnom leku sud nee razmatrati objanjenja ili dopunu navoda iz podneska upuenog sudu po isteku zakonskog roka za izjavljivanje tog pravnog leka.
- 243 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Graansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije na sednici odranoj dana 28.06.1993. godine prihvatilo je zakljuke sa savetovanja u Saveznom sudu odranom dana 10. i 11.06.1981. godine a koji se odnose na postupanje sa podneskom koji sadri objanjenje albenih navoda predatih po isteku roka za albu. Ovi zakljuci su: 1) Podnesak kojim se po isteku roka za albu objanjavaju ili dopunjavaju navodi blagovremeno podnete albe prvostepeni sud e po dostavljanju kopije tog podneska protivnoj stranci poslati drugostepenom sudu. 2) Ukoliko je ovakav podnesak dostavljen direktno od stranke drugostepenom sudu pre odluivanja po albi ovaj sud e dostaviti kopiju tog podneska protivnoj stranci. 3) Ako se objanjenja odnosno deo objanjenja iz ovakvog podneska odnose na deo prvostepene presude koji nije pobijan blagovremeno podnetom albom, sa takvim podneskom odnosno njegovim delom postupie se kao sa neblagovremenom albom. Posle usvajanja ovih zakljuaka stupio je na snagu Zakon o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS" 125/04) koji je poeo da se primenjuje 23.02.2005. godine. Novinu u Zakonu predstavlja izriito proklamovanje prava na suenje u razumnom roku i njegovo normativno konkretizovanje u vie zakonskih odredaba. Pravo na suenje u razumnom roku konkretizovano je zaotravanjem procesne discipline i suzbijanjem ponaanja koje predstavlja zloupotrebu procesnih ovlaenja od strane stranaka, propisivanjem zakonskih rokova za procesne aktivnosti suda i stranaka a time i eliminisanjem mogunosti da se sudski rokovi produuju. Rokovi za izjavljivanje pravnih lekova i postupanje suda po njima propisani su odredbama lanova 355, 365. i 366 (za albu,) 394. i 401.(za reviziju), 421.(za zahtev za zatitu zakonitost)i i 423. i 424. (za ponavljanje postupka). Postupanje sudova sa podnescima kojima se po isteku roka za izjavljivanje pravnog leka objanjavaju ili dopunjavaju navodi blagovremeno izjavljenog pravnog leka i posle stupanja na snagu novog Zakona o parninom postupku je razliito. To je iziskivalo da se Graansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda o ovom pitanju izjasni. Pri razmatranju ovog problema polo se od osnovnih naela sadranih u lanovima 2, 9. i 10. ovog Zakona o pravu stranaka na jednaku, pravinu i zakonitu zatitu, zabrani zloupotrebe prava stranaka u postupku i omoguavanja suenja u razumnom roku. Stoga je usvajanjem ovog zakljuka Graansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda izrazilo stav o potovanju procesne discipline, zabrani zloupotrebe procesnih ovlaenja i omoguavanja suenja u razumnom roku. Pri tome sudije su izrazile stav da nije celishodno donositi posebnu odluku o tome (odbacivanjem podneska) ve razloge za to navesti u obrazloenju odluke. Usvojeni zakljuak se ne odnosi na sluaj kada se podnesak upuuje sudu telegrafskim putem (lan 107. stav 3. Zakona o parninom postupku). (Zakljuak Sednice Graanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 13.09.2010. godine)

SADRINA ALBE (lan 370 - 372. ZPP)

371.
alba mora da sadri i potpis podnosioca albe.
- 244 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Iz spisa predmeta proizilazi da je punomonik tuenih, advokat M.P. iz U., dana 18.11.2009.godine, izjavio albu protiv presude Optinskog suda u B.B., koja alba nije potpisana od strane punomoika-advokata.Prvostepeni sud je, shodno lanu 357. stav 4. i 358. stav 1. u vezi sa lanom 103.ZPP, odluio da se odbacuje alba tuenih, podneta od strane njihovog punomonika, advokata M.P. iz U,, izjavljena na presudu Optinskog suda u B.B, jer punomonik tuenih, nije potpisao albu. Neosnovani su navodi u albi punomonika tuenih da je dolo do sluajnog propusta, odnosno do ne potpisivanja albe, te da je predat primerak albe na kojoj, ispod imena nema potpisa, a da na ostalim primercima albe potpis postoji, da na svim primercima albe i u zaglavlju, u gornjem levom uglu i na kraju albenog podneska, gde je otkucano ime punomonika, na mestu gde treba da stoji potpis, stavljen peat punomonika-advokata, te da alba nije nerazumljiva i nejasna i da se po albi moe postupati.Odredbom l.357.stav 4.ZPP propisano da alba mora da sadri i potpis podnosioca albe. U zaglavlju u gornjem levom uglu stavljen je peat punomonika advokata, a na kraju albenog podneska otkucano je ime punomonika, ali alba nije potpisana, te je odbaena, shodno lanu 103.stav 6.ZPP. (Iz Reenja Vieg suda u Uicu G.br.209/10 od 9.03.2010. godine)

372.
Uredna je alba koja je potpisana, u kojoj je oznaena odluka koja se pobija, bez obzira to u njoj nisu navedeni albeni razlozi. Drugostepeni sud i pored nenavoenja razloga albe ima ovlaenje da ispituje zakonitost i pravilnost pobijane odluke sa aspekta pravilne primene materijalnog prava i onih bitnih povreda postupka na koje pazi po slubenoj dunosti. Iz obrazloenja: Prema stavu drugostepenog suda, alba izvrnog dunika nije neuredna i neosnovani su navodi izvrnog poverioca u odgovoru na albu izneti u tom smislu. lanom 100. Zakona o parninom postupku predvieno je ta podnesci moraju sadrati da bi se po njima moglo postupiti. U odnosu na albu, zakon je napravio izuzetak, pa se - u smislu l. 358. Zakona o parninom postupku - o nepotpunoj albi radi samo onda ako se na osnovu podataka iz albe ne moe utvrditi koja se odluka pobija ili ako alba nije potpisana. U konkretnom sluaju, iz podnete albe se moe jasno utvrditi koje se reenje njome pobija. Takoe, albu je potpisao punomonik advokat, po punomoju u spisima. Iz tih razloga, nisu postojali uslovi da prvostepeni, a ni drugostepeni sud, navedenu albu odbaci, jer ista nije nepotpuna. To to albeni razlozi - u smislu l. 360. Zakona o parninom postupku nisu navedeni, ne spreava drugostepeni - apelacioni sud, da ispita pravilnost i zakonitost odluke koja se pobija, a koja se - na osnovu albe - moe identifikovati, i to sa aspekta onih bitnih povreda postupka na koje pazi po slubenoj dunosti i u odnosu na pravilnost primene materijalnog prava, jer i to ispituje po slubenoj dunosti. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, I. 1398/10 od 20.05.2010. godine)

373.
Da li se samo najava albe jedne od stranaka u sporu moe smatrati albom u pravom smislu te rei i da li istu treba odbaciti, ukoliko se ona kasnije ne dopuni u zakonskom roku od 8 dana?
- 245 -

PARNINI POSTUPAK Zakon o parninom postupku uopte ne poznaje institut najave albe tako da nije sasvim jasno nata se pitanje odnosi. Ukoliko je sudu stigao podnesak koji se zove najava albe, a koji po svojoj sadrini sadri sve to je propisano u lanu 357. Zakona o parninom postupku i nema nedostataka iz lana 358. stav 1. istog zakona, sud e postupiti onako kako je propisano u lanu 358. stav 3. Zakona o parninom postupku. Ako je sudu stigao podnesak koji se zove najava albe, a koji nema podatke na osnovu kojeg bi se moglo utvrditi koja se presuda pobija, ili ako navedeni podnesak nije potpisan sud e postupiti na osnovu odredaba lana 358. st. 1. i 2. Zakona o parninom postupku. Ako je alba sudu upuena telegrafskim putem primenie se odredba lana 107. stav 3. Zakona o parninom postupku. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.09.2005. godine)

374.
Nije dozvoljeno isticanje novih injenica i novih dokaza u albi, koje je stranka svojom krivicom propustila da iznese blagovremeno, do zakljuenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom. Iz obrazloenja: Tueni po prvi put u albi predlae izvoenje dokaza sasluanjem lica na okolnost da je obaveza isplate novanog potraivanja tuiocu vrena ne preko rauna, ve u gotovom, na blagajni pravnog prethodnika tuioca. Pri tome, tueni nije uinio verovatnim da ove dokaze nije mogao predloiti do zakljuenja glavne rasprave bez svoje krivice, iz opravdanih razloga. Meutim, ovakva situacija suprotna je odredbama lana 359. i 485. Zakona o parninom postupku. Privredni apelacioni sud je imao u vidu da je dostava poziva, podnesaka, nalaza vetaka i ostalih pismena vrena preko oglasne table tuenom, ali nalazi da je to u skladu sa odredbama Zakona o dostavljanju. Takoe je imao u vidu da tueni parnini sud o eventualnoj promeni adrese nije obavestio, a u izvetaju dostavljaa je stajalo da se ne nalazi na adresi koja je upisana kod Agencije za privredne registre. Konano, poziv za roite na kome je glavna rasprava zakljueni tueni je primio preporueno, preko pote, kao i nalaz vetaka i podnesak tuioca, i o tome se izjasnio u podnesku koji je predat sudu 29.06.2009. godine. Ni u tom podnesku tueni nije stavio nikakve dokazne predloge, niti je pristupio na roite i koristio mogunost da u ovom parninom postupku dokazuje tvrdnje koje je izneo u prigovoru, kao i da iznese druge tvrdnje o bitnim injenicama, a zatim i da predloi dokaze radi njihovog utvrivanja. Na okolnosti iznete u prigovoru, da je potraivanje ispunjeno, bilo je odreeno vetaenje i tuenom je omogueno da istom prisustvuje i dostavi svu relevantnu dokumentaciju. Takoe je mogao, ukoliko za isto nema dokumentaciju, da predloi eventualno sasluanje svedoka. Ove mogunost tueni nije koristio. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, P. 3551/2010 od 02.09.2010. godine)

375.
Stranka koja propusti da se izjasni o pismenom nalazu i miljenju vetaka koji joj je blagovremeno dostavljen i neopravdano propusti roite za glavnu raspravu zakazano radi izvoenja ovog dokaza, na kome je vetak svoj nalaz i miljenje obrazloio i usmeno, ne moe albom pobijati presudu zbog povrede prava na raspravljanje i osporavati injenini nalaz vetaka.
- 246 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Prema lanu 300. Zakona o parninom postupku - ZPP ("Slubeni glasnik RS, broj 125/04), svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese injenice potrebne za obrazloenje svojih predloga, da ponudi dokaze potrebne za utvrenje svojih navoda, kao i da se izjasni o navodima i ponuenim dokazima protivne stranke. Stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove injenice i da predlau nove dokaze a mogu i u toku glavne rasprave blagovremeno da upuuju podneske, u kojima e navesti injenice koje nameravaju da iznesu na roitu, kao i dokaze ije izvoenje nameravaju da predloe. Kad predsednik vea zavri sasluanje pojedinog svedoka, vetaka ili stranke, lanovi vea, stranka i njen zastupnik ili punomonik mogu im neposredno postavljati pitanja (lan 303. stav 1). U albi se u smislu lana 359. stav 1. Zakona o parninom postupku mogu iznositi nove injenice i predlagati novi dokazi samo ako alilac uini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predloiti do zakljuenja glavne rasprave. Prvostepeni sud je 15. juna 2005. godine uruio tuenoj pismeni nalaz i miljenje vetaka od 18. maja 2005. godine, na kome je zasnovao zakljuak o visini tete, ali se tuena o ovom nalazu nije izjanjavala, niti je pristupila na roite za glavnu raspravu 12. jula 2005. godine (iako je bila uredno pozvana), na kome je posle sasluanja vetaka neposredno mogla postavljati pitanje vetaku, ve je primedbe na nalaz vetaka o vrednosti radova i materijala iznela tek u albi protivno odredbama lana 257. stav 2, lana 300. i lana 303. stav 1. u vezi lana 359. stav 1. Zakona o parninom postupku. Zato navodi revizije o onemoguavanju tuene da raspravlja pred sudom o ovom dokazu nisu osnovani. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 628/2006 od 18.05.2006. godine)

376.
Nedozvoljeno je pozivanje u albi na pogrenu primenu materijalnog prava zbog propusta suda da primeni odredbe o zastarelosti u postupku u kome prigovor zastarelosti nije ni bio istaknut. Iz obrazloenja: Pravilno je prvostepeni sud utvrdio sve bitne injenice za odluivanje u ovoj pravnoj stvari, pa je pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio zahtev tuioca za isplatu ugovorene naknade u smislu l. 148. i 262. Zakona o obligacionim odnosima kao i usvajajui zahtev tuioca za kamatu na osnovu lana 277. istog zakona. Za svoju odluku je dao razloge koje prihvata i ovaj sud. U albi se ne mogu iznositi prigovor zastarelosti i kompenzacioni prigovor - lan 359. stav 3. Zakona o parninom postupku. albeni navodi - da je prvostepeni sud propustio da primeni odredbe l. 364. i 378. Zakona o obligacionim odnosima u konkretnom sluaju su bez uticaja. Naime, navedenim zakonskim odredbama propisan je jednogodinji rok zastarelosti i zabrana strankama da pravnim poslom menjaju zakonom propisane rokove. Da li je utueno potraivanje zastarelo ili nije, sud ne raspravlja po slubenoj dunosti, ve samo na osnovu prigovora istaknutog u parnici. Kako tueni do zakljuenja glavne rasprave nije istakao prigovor zastarelosti, to prvostepeni sud nije ni propustio da oceni njegovu osnovanost. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, P. 1214/10 od 24.02.2010. godine)
- 247 -

PARNINI POSTUPAK RAZLOZI ZBOG KOJIH PRESUDA MOE DA SE POBIJA (lan 373 - 376. ZPP)

377.
Negativno dejstvo pravnosnanosti znai da u istoj pravnoj stvari vie nije mogue raspravljati i odluivati, nije doputena nova tuba o istom predmetu spora, a ako je ipak podneta, sud e je odbaciti. Pozitivno dejstvo pravnosnanosti ogleda se u obavezujuem dejstvu presude u svakoj drugoj parnici. Iz obrazloenja: Prvostepena presuda doneta je - prema stavu Privrednog apelacionog suda - uz bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku, na koju tueni osnovano ukazuje u albi. U prvostepenoj presudi nisu navedeni razlozi o svim bitnim injenicama, a o navedenim postoji protivrenost izmeu onoga to se u razlozima presude navodi i iskazima datim u drugom postupku. Iz tog razloga je prvostepena presuda morala biti ukinuta. Prvostepeni sud je u konkretnom sluaju utvrdio da su parnine stranke bile u poslovnom odnosu po osnovu ulaganja rada i sredstava u zajedniku proizvodnju, a ne po osnovu ugovora o uskladitenju, to je utvreno iz iskaza sasluanih stranaka, datih u postupku pred Trgovinskim sudom koji je okonan pravnosnanom presudom od 01. 07. 2009. godine. Meutim, tueni u albi osnovano navodi da je, u navedenoj parnici pred Trgovinskim sudom, iz iskaza sasluanih stranaka utvreno da su one bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o uskladitenju. Navedeni postupak je okonan pravnosnanom presudom od 01. 07. 2009. godine. Dejstvo pravnosnanosti ogleda se, pre svega, u mogunosti isticanja prigovora pravnosnano presuene stvari, a drugo - u vezujuem dejstvu presude u drugom postupku. Prvo dejstvo pravnosnanosti je negativno, i ono znai da u istoj pravnoj stvari vie nije mogue raspravljati i odluivati. Ako je o predmetu spora ve pravnosnano presueno, nije doputena nova tuba o istom predmetu spora, a ako je ipak podneta - sud e je odbaciti. Na ovu injenieu sud pazi po slubenoj dunosti. Pozitivno dejstvo pravnosnanosti ogleda se u obavezujuem dejstvu presude u nekoj drugoj parnici. U konkretnom sluaju je nejasno kako je prvostepeni sud, imajui u vidu iskaze sasluanih stranaka u pravnosnano okonanom postupku Trgovinskog suda utvrdio suprotno bitnu injenicu - da je re o poslovnom odnosu po osnovu ulaganja rada i sredstva u zajedniku proizvodnju, a ne po osnovu ugovora o uskladitenju, kako je utvreno u prethodnom postupku. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 14479/10(1) od 2.09.2011. godine)

378.
Ukoliko bi stranka u nekom delu svog zahteva povukla tubu potrebno je da za to postoji njena izriita izjava da bi prvostepeni sud mogao istu i da konstatuje. U svakom drugom sluaju, sud i o tom delu tubenog zahteva odluuje meritorno.
- 248 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Prema stavu Privrednog apelacionog suda, prvostepena presuda doneta je uz bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku, na koju se i albom tuilje osnovano ukazuje. Naime, prvostepena presuda ima nedostataka zbog kojih se ne moe ispitati, jer su razlozi o bitnim injenicama dati u obrazloenju prvostepene presude suprotni stanju u spisima i priloenim dokazima. Iz stanja u spisima se utvruje da je predmet tubenog zahteva, prvobitno podnet Treem optinskom sudu dana 14. 10. 2005. godine, a po atrakciji nadlenosti Trgovinskom sudu u Beogradu 06. 11. 2009. godine, bio ponitaj reenja o otkazu v.d. direktora tuenog od 14. 10. 2005. godine i obavezivanje tuenog da imenovanu tuilju vrati na posao samostalnog referenta platnog prometa u optoj slubi odn. referenta prodaje stambenog i poslovnog prostora u slubi investicija, s tim da je, nakon otvaranja steajnog postupka nad tuenim, tuilja uredila tubu u skladu sa nalogom prvostepenog suda. Iz zapisnika sa roita za glavnu raspravu, koje je odrano 12. 04. 2010. godine, na kome je glavna rasprava i zakljuena, ne moe se utvrditi da je tuilac povukao tubu u stavu prvom tubenog zahteva koji se odnosi na ponitaj reenja o otkazu ugovora o radu, niti se moe utvrditi da je na to povlaenje tueni pristao. Kod takvog stanja stvari prvostepeni sud je, odluujui o tom delu tubenog zahteva konstatovao da je tuilja povukla tubu u delu kojim je traila da se poniti reenje o otkazu v.d. direktora tuenog od 14. 10. 2005. godine i da se naloi tuenom da tuilju vrati na poslove samostalnog referenta platnog prometa u optoj slubi odn. referenta prodaje stambenog i poslovnog prostora u slubi investicija koje je faktiki obavljala bez donetog reenja o rasporeivanju. Takav zakljuak suda suprotan je stanju u spisima i priloenim dokazima, kao i samom zapisniku sa roita o glavnoj raspravi od 12. 04. 2010. godine na kome je ista i zakljuena, a istaknuti albeni navodi tuilje osnovani. U predmetnoj situaciji nije bilo mesta za primenu lana 196. stav 2. Zakona o parninom postupku, jer iz podneska tuilje od 26. februara 2010. godine to ne proizilazi, niti su se stekli uslovi za primenu lana 196. stav 2. istog zakona, kojim je propisano da se tuba moe povui i docnije, sve do zakljuenja glavne rasprave, ako tueni na to pristine. Budui da pristanka tuenog nema, niti je bilo naloga prvostepenog suda da se tueni o tome izjasni, pa samim tim nije bilo ni mesta za primenu drugog dela navedenog zakonskog lana kojim je propisano da, ako se tueni u roku od 15 dana od dana obavetenja o povlaenju tube ne izjasni o tome, smatrae se da je pristao na povlaenje. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 10135/10 od 31.03.2011. godine)

379.
Privredna drutva (akcionarsko, drutvo sa ogranienom odgovornou) su duna da stave na raspolaganje lanu - akcionaru radi uvida i kopiranja odreenih akta i dokumenata, na odreeni individualno precizirani zahtev po nazivu i datumu svakog dokumenta i akta. To znai da su navedeni podnosioci zahteva duni (u napred navedenom cilju uvida i kopiranja odreenih akata i dokumenata) u zahtevu da navedu opredeljeno koja akta i od kog datuma trae na uvid. Sledstveno tome neodreen zahtev (bez oznaenja naziva i datuma za svaki dokument) ne moe biti usvojen od strane privrednog drutva.
- 249 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Reenjem prvostepenog suda odbijen je zahtev predlagaa od 24. 01. 2011. godine, za izdavanje sudskog naloga protivniku predlagaa da istima stavi na raspolaganje radi uvida i kopiranja akta i dokumenta protivnika predlagaa od dana osnivanja protivnika predlagaa, kao neosnovan. Predlagai su protiv navedenog reenja izjavili albu iz razloga propisanih lanom 360. Zakona o parninom postupku, i predloili da drugostepeni sud pobijano reenje preinai i usvoji zahtev, ili isto ukine i predmet vrati na ponovno odluivanje prvostepenom sudu. Ispitujui zakonitost i pravilnost pobijanog reenja, u smislu lana 372. u vezi lana 388. Zakona o parninom postupku uz primenu lana 30. Zakona o vanparninom postupku, Privredni apelacioni sud nalazi, da je alba predlagaa neosnovana. Prema stanju u spisima, predlagai su podneli zahtev za izdavanje sudskog naloga protivniku predlagaa da im, saglasno lanu 344. Zakona o privrednim drutvima, stavi na raspolaganje dokumenata i akata protivnika predlagaa radi vrenja uvida i kopiranja istih. Nalazei da je podneti predlog neosnovan, prvostepeni sud je isti odbio. Neosnovani su albeni navodi da je prvostepeni sud pogreno primenio odredbe lana 344. Zakona o privrednim drutvima, kada je odbio zahtev predlagaa. lanom 343. stav 1. Zakona o privrednim drutvima, propisano je da je akcionarsko drutvo duno da akte stavi na raspolaganje akcionaru, radi kopiranja i ostvarivanja prava uvida u radno vreme drutva i u prostorijama drutva. lanom 344. stav 1. Zakona o privrednim drutvima predvieno je da lice koje ima pravo na uvid moe traiti u vanparninom postupku od suda da mu omogui ostvarenje ovakvog prava ako lanovi Upravnog odbora akcionarskog drutva odbiju da stave na raspolaganje akta, u skladu sa lanom 345. Zakona o privrednim drutvima, u roku od 5 dana od dana podnoenja pisanog zahteva. Odredbe Zakona o privrednim drutvima o pristupu aktima po odluci suda iz l. 343. i 344. Zakona se primenjuju u odnosu na akta iz l. 174. Zakona o privrednim drutvima i na drutvo sa ogranienom odgovornou, u smislu lana 175. Zakona o privrednim drutvima. Iz citiranih zakonskih odredbi proizlazi da je podnoenje zahteva upravnom odboru prethodni uslov za obraanje sudu i davanje naloga za pristup aktima od strane suda. Predlagai su bili duni da u svom zahtevu upravnom odboru opredeljeno navedu u koja akta i dokumenta drutva trae uvid, u skladu sa lanom 174. Zakona o privrednim drutvima kako bi na taj nain omoguili upravnom odboru drutva da se izjasni na njihov zahtev. Meutim, priloeni zahtev protivniku predlagaa da se predlagaima omogui uvid u dokumentaciju prema Zakonu o privrednim drutvima, ne predstavlja odreen zahtev o kome je protivnik predlagaa bio duan da se izjasni, ve predstavlja uopteni zahtev. Naime, predlagai su protivniku predlagaa dana 03. 09. 2010. i ponovo 14. 12. 2010. godine, pisanim putem zahtevali da im se stavi na raspolaganje radi kopiranja i vrenja prava u uvid u akta i dokumenta poev od dana osnivanja do dana uvida, kao i dokumenta za privredno drutvo "S.T". U istom je traen na uvid osnivaki akt, statut (ovi akti su dostavljeni predlagaima), interna dokumenta, dokumenta o svojinskim pravima, zapisnici, knjigovodstvena dokumentacija i spisak ugovora. Pravilan je zakljuak prvostepenog suda da pre obraanja sudu, postupak nije pravilno sproveden, jer je upravnom odboru protivnika predlagaa podnet uopten zahtev. Kod tako uoptenog zahteva, odnosno neodreenog zahteva, bez oznaenja naziva i datuma dokumenata - akata za koje se trai uvid, Upravni odbor protivnika predlagaa nije mogao da postupi u skladu sa lanom 344. Zakona o privrednim drutvima. Pri tom, predlagai kao lanovi protivnika predlagaa nisu aktivno legitimisani po zahtevu za uvid u akta i dokumenta "S.T.", jer nisu bili lanovi tog drutva. Pravilan je zakljuak prvostepenog suda da akti za koje se izdaje nalog moraju biti vremenski i nazivom definisani, zbog ega je ovaj zahtev postavljen suprotno odredbi lana 174. Zakona o privrednim drutvima. Pre obraanja sudu, predlagai nisu postavili opredeljen zahtev protivniku pred- 250 -

PARNINI POSTUPAK lagaa za uvid u odreena akta i dokumenta, te traena dokumenta nisu individualno odreena po nazivu i datumu. Zato je pravilno prvostepeni sud primenio materijalno pravo, kada je naao da nisu ispunjeni uslovi iz lana 344. stav 1. Zakona o privrednim drutvima, da se predlagau sudskim putem omogui uvid u pristup aktima. Iz ovih razloga, Privredni apelacioni sud je u smislu lana 387. stav 1. taka 2. Zakona o parninom postupku, u vezi lana 30. Zakona o vanparninom postupku, odluio kao u izreci, tj. odbio je albu predlagaa kao neosnovanu i potvrdio oalbeno reenje. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda Pv. 256/11 od 6.04.2011. godine)

380.
Kada je stranka preduzetnik (preduzetnik nema svojstvo pravnog lica) poziv se ne dostavlja na adresu radnje, ve na adresu preduzetnika. Iz obrazloenja: Tuena je - prema stanju u spisima - dana 20.10.2009. godine dostavila prvostepenom sudu punomoje kojim je ovlastila imenovanog da je zastupa pred nadlenim Trgovinskim sudom u naznaenom predmetu. Na roite za glavnu raspravu zakazano za 19.11.2009. godine prvostepeni sud je pozivao tuenu na adresu radnje, nakon ega su se povratnice vraale sa naznakom da je odseljena sa navedene adrese, pa je prvostepeni sud poziv tuenoj uruio preko oglasne table na koju je isti istakao dana 30. 10. 2009. godine, a skinuo 12. 11. 2010. godine. Privredni apelacioni sud nalazi da je ovakvim postupanjem prvostepeni sud uinio bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku - proputanjem dostavljanja tuenoj nije data mogunost da raspravlja pred sudom, s obzirom da je dostava bila neuredna. Naime, u situaciji kada je tuena preduzetnik koji nema svojstvo pravnog lica poziv se ne dostavlja na adresu radnje, ve na adresu preduzetnika. Osim toga, u konkretnom sluaju tuena je ovlastila imenovano lice da je zastupa u ovoj pravnoj stvari i o tome sudu dostavila uredno punomoje, a o emu je prvostepeni sud imao saznanja pre odravanja roita od 19.10.2009. godine, na kome je i doneo pobijanu presudu zbog izostanka. Takvim postupanjem, tuenoj je onemogueno uee u postupku i raspravljanje, pa je prvostepena presuda morala biti ukinuta. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 8089/10 od 10.06.2011. godine)

381.
Ako u miljenju jednog ili vie vetaka ima protivrenosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u pravilnost datog miljenja, a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim sasluanjem vetaka, zatraie se miljenje drugih vetaka, a ako je potrebno - i komisije vetaka. Iz obrazloenja: Prvostepena presuda je - prema stavu Privrednog apelacionog suda - doneta uz bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku. Na to tueni osnovano ukazuje u albi.
- 251 -

PARNINI POSTUPAK Prvostepeni sud je, na osnovu Nalaza i miljenja navedenog sudskog vetaka od 07. 10. 2009. godine i dopune nalaza od 27. 04. 2010. godine, utvrdio da - na osnovu dokumentacije po kojoj je izvreno vetaenje - razlika izmeu stanja duga tuioca i tuenog iznosi 391.677,00 dinara; da se neslaganje u navedenoj visini od 391.677,00 dinara moe utvrditi iz analitike kartice tuioca, jer tueni nije prezentovano svoje dokaze iz evideneije; da navedena uplata od strane tuenog u iznosu 195.900,00 dinara po osnovu priznanice ne predstavlja avansnu uplatu, ve se odnosi na plaanje ukupnog duga, ije uraunavanje je - po nalazu vetaka - kako je zakljuio prvostepeni sud, izvreno na pravilan nain. Prvostepeni sud je u potpunosti prihvatio nalaz i miljenje i dopunu nalaza ovog vetaka i na osnovu toga je usvojio tubeni zahtev. U prvostepenoj presudi su dati razlozi nejasni i protivureni, a o bitnim injenicama postoji protivurenost izmeu onoga to se u razlozima presude navodi u vezi sa tim nalazom i miljenjem i samog osnovnog i dopunskog nalaza. Zbog toga se prvostepena presuda ne moe ispitati, te je morala biti ukinuta. Sud e izvesti dokaz vetaenjem kad je, radi utvrivanja ili razjanjenja neke injenice, potrebno struno znanje kojim sud ne raspolae - lan 249. Zakona o parninom postupku. Ako u miljenju jednog ili vie vetaka ima protivrenosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u pravilnost datog miljenja, a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim sasluanjem vetaka, zatraie se miljenje drugih vetaka - lan 259. stav 3. Zakona o parninom postupku. To je prvostepeni sud uinio u konkretnom sluaju: nakon izvoenja dokaza vetaenjem na okolnost visine duga do strane imenovanog vetaka i njegovog datog nalaza i miljenja od 27. 12. 2007. godine i dopunskog nalaza od 02. 06. 2008. godine i usmenih izjanjenja, prvostepeni sud je odredio izvoenje dokaza novim vetaenjem na istu okolnost od strane drugog vetaka. Iz sadraja njegovog Nalaza i miljenja od 07. 10. 2009. godine i Dopune nalaza od 27. 04. 2010. godine proizlazi da se, na osnovu postojee dokumentaeije, ne moe utvrditi dug tuenog prema tuiocu, kao ni iz kojih obaveza proizlazi dug tuenog prema tuiocu, jer strane u sporu nisu usaglasile evidencije koje se navode u izvetaju o sravnjenju, a da bez uporeivanja evidencija tuioca i tuenog nije mogue utvrditi u emu je razlika u saldu; da iznos od 195.900,00 dinara ne predstavlja avansnu uplatu, kao i da uplatom po priznanici od 30. 07. 2005. godine, izdatoj na iznos od 195.900,00 dinara, nije zatvoren nijedan konkretan raun, jer tueni prilikom plaanja nikada nije navodio koje rauna plaa. Prvostepeni sud je, navodei da se poziva na ovaj nalaz vetaka, utvrdio potpuno suprotne injenice, na osnovu kojih je usvojio tubeni zahtev, te iz tog razloga o bitnim injenicama (osnov i visina utuenog potraivanja) postoji protivurenost izmeu onoga to se u razlozima presude navodi u vezi sa Nalazom i miljenjem sudskog vetaka i samog osnovnog i dopunskog nalaza istog vetaka. U ponovnom postupku, prvostepeni sud e otkloniti bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku, imajui u vidu iznete primedbe. Prvostepeni sud e, pre svega, utvrditi osnov i visinu utuenog potraivanja, imajui u vidu celokupnu dokumentaciju i izvedene dokaze. U vezi sa uplatom po priznanici od 30. 07. 2005. godine iznosa od 195.900,00 dinara potrebno je utvrditi da li je ista uplata relevantna za konkretan poslovni odnos i plaanje po osnovu istog, imajui u vidu da je re o pravnom prometu izmeu pravnih lica Ako prihvati istu kao odgovarajui nain plaanja, potrebno je utvrditi da li je i koji raun ili deo rauna istim iznosom plaen odn. da li je potrebno primeniti pravilo reda uraunavanja prema lanu 312. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Nakon to postupi na navedeni nain, prvostepeni sud e doneti novu odluku o tubenom zahtevu, uz pravilnu primenu materijalnog prava a u kojoj e ponovo odluiti i o trokovima postupka. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 13070/11 od 28.09.2011. godine)
- 252 -

PARNINI POSTUPAK

382.
Iako reenje kojim se odbacuje alba, nije dostavljeno punomoniku izvrnog dunika, ve neposredno izvrnom duniku nije uinjena bitna povreda iz lana 361. stav 2. Zakona o parninom postupku. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je pravilno, na osnovu lana 20. Zakona o izvrnom postupku, doneo pobijano reenje kojim odbacuje albu izvrnog dunika kao neblagovremenu. Propustom suda, navedeno reenje kojim se odbacuje alba, nije dostavljeno punomoniku izvrnog dunika, ve neposredno izvrnom duniku, ali je navedeni propust i svaka mogunost njegovog uticaja otklonjena usvajanjem predloga izvrnog dunika za vraanje u preanje stanje i ocenom blagovremene albe na isto. Kako pri donoenju pobijanog reenja nije uinjena ni apsolutno bitna povreda iz lana 361. stav 2. Zakona o parninom postupku (o kojoj ovaj sud vodi rauna po slubenoj dunosti na osnovu shodne primene istog Zakona) a na osnovu l. 27. Zakona o izvrnom postupku, to se, na osnovu lana 387. stav 1. taka 2. Zakona o parninom postupku - pobijano reenje kao pravilno potvruje a alba izvrnog dunika kao neosnovana, odbija. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, I. 233/11 od 10.02.2011. godine)

383.
Kada prepis prvostepene presude, dostavljen drugostepenom sudu uz propratni akt radi odluke o albi, nije saglasan njenom izvorniku u spisima predmeta - postoji bitna povreda odredaba parninog postupka iz lana 374. stav 2. taka 12. (lan 361. stav 2. taka 12. ranije vaeeg Zakona). Iz obrazloenja: albom tuenog osnovano se ukazuje da je u postupku donoenja prvostepene presude uinjena bitna povreda odredaba parninog postupka iz lana 374. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku (lan 361. stav 2. taka 12. ranije vaeeg Zakona. Izreka presude je nerazumljiva i protivrei sama sebi i razlozima presude tj. ima nedostataka zbog kojih se ne moe ispitati Tuilac je, dana 01.06.2010. godine podneo tubu sa zahtevom da se tueni obavee da mu, na ime naknade tete, isplati iznos od 126.305,81 dinar, a koji predstavlja razliku izmeu trokova leenja osiguranika - tuioca koje je platio Urgentnom centru i iznosa od 532.272,00 dinara koji je tueni, po tom osnovu, na ime regresa isplatio tuiocu. Odluujui o zahtevu tuioca, koji u toku prvostepenog postupka nije preinaen u smislu poveanja tubenog zahteva, prvostepeni sud je obavezao tuenog na isplatu iznosa od 575.167,54 dinara. Takva izreka prvostepene presude suprotna je razlozima presude, koje je prvostepeni sud dao, a imajui u vidu - da se radi o nedostacima zbog kojih se njena pravilnost i zakonitost ne moe ispitati, to je morala biti ukinuta. Posebno je potrebno istai da pismeni prepis prvostepene presude koji je zdruen uz propratni akt od 16.12.2010. godine, koji je dostavljen ovom sudu, nije u saglasnosti sa izvornikom prvostepene presude i to u naznaenom delu, pa je, u tom smislu, potrebno otkloniti navedene nedostatke usaglaavanjem prepisa prvostepene presude sa njenim izvornikom. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 14467/10 od 30.11.2011. godine)
- 253 -

PARNINI POSTUPAK

384.
Sud ne vri povredu prava odsutne stranke na raspravljanje pred sudom, odravanjem roita u odsustvu uredno pozvanog tuenog. Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je - imajui u vidu navedeno utvreno injenino stanje, koje je meu strankama i nesporno u pogledu korienja spornog poljoprivrednog zemljita i zakljuenog vansudskog poravnanja - pravilno primenio materijalno pravo kada je na osnovu lana 262. Zakona o obligacionim odnosima obavezao tuenog da isplati iznos utvrene naknade prema zakljuenom vansudskom poravnanju, jer tueni nije dostavio dokaze da je navedenu obavezu izmirio. Takoe je pravilno prvostepeni sud obavezao tuenog na plaanje i zatezne kamate na osnovu lana 277. stav 1. istog Zakona, od trenutka nastupanja docnje tuenog u izmirenju duga po vansudskom poravnanju, a na ime naknade za korienje poljoprivrednog zemljita, i to u visini stope Centralne evropske banke, jer se dugovanje utvruje u dinarskoj protivvrednosti deviznog iznosa. Ispravno je prvostepeni sud cenio i da navodi tuenog o zakljuenom Ugovoru o zakupu sa navedenom Zemljoradnikom zadrugom ne daje pravo korienja tuenom, s obzirom da je donoenjem Zakona o pretvaranju drutvene svojine na poljoprivrednom zemljitu u druge oblike svojine prestao pravni osnov po kome je navedena zemljoradnika zadruga koristila zemljite, a isto je postalo vlasnitvo Republike Srbije, pa stoga ugovor zakljuen sa Zemljoradnikom zadrugom nije mogao biti osnov za nastavak korienja spornog zemljita. albene navode koji se odnose na razloge izostanka zakonskog zastupnika tuenog sa navedenog roita sud nije cenio, jer se opravdanost istih ceni iskljuivo u postupku po predlogu za vraanje u preanje stanje zbog proputanja roita, a koji u ovom sluaju tueni nije podneo. Osim toga, nisu osnovani albeni navodi da je sud uinio apsolutno bitne povrede odredaba lana 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku, te da je odravanjem navedenog roita uskratio tuenom mogunost raspravljanja i dostave dokaza, jer je tueni imao mogunost da na navedeno roite pristupi ili u sluaju svoje spreenosti da opunomoi drugo lice za zastupanje, a pismene dokaze na koje ukazuje u albi - da je eleo da dostavi na navedenom roitu - mogao je putem pote dostaviti sudu ili ih predati na istom roitu preko punomonika. Naprotiv, tueni navedene dokaze ne dostavlja ni uz albu u kojoj se poziva na povredu prava na raspravljanje. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, P. 4458/10 od 21.10.2010. godine)

385.
Skladitar ne moe pomeati primljene stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoe, osim ako je ostavodavac na to pristao ili ako je oigledno da se radi o stvarima koje se mogu meati bez opasnosti od nastanka tete. Iz obrazloenja: Tuilac i tueni su bili u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o uskladitenju voa. Predmet tubenog zahteva je cena usluge uskladitenja, koju tueni nije platio tuiocu. O spornoj injenici (da li je tueni u obavezi da plati navedeni utueni iznos na ime naknade za cenu skladitenja), prvostepeni sud je zakljuio primenom pravila o teretu dokazivanja tj. na osnovu l. 220. i 223.
- 254 -

PARNINI POSTUPAK Zakona o parninom postupku, i to imajui, pre svega u vidu, da tueni nije osporio iznos utuenog potraivanja. Prvostepeni sud je visinu utuenog potraivanja utvrdio iz nalaza i miljenja imenovanog sudskog vetaka, imajui u vidu da ga tueni do zakljuenja glavne rasprave nije osporio. Prvostepeni sud je, meutim, propustio da utvrdi da li zahtev tuenog ima karakter kompenzacione protivtube, od ega zavisi da li se zahtev tuenog - protivtuioca moe staviti u preboj sa zahtevom iz tube kojim se trai isplata naknade za cenu skladitenja. Iz tog razloga, presuda je morala biti ukinuta u delu kojim je usvojen tubeni zahtev, prvenstveno da bi prvostepeni sud ispitao da li ima mesta preboju novanog potraivanja. Skladitar odgovara za tetu na robi, osim ako dokae da je teta prouzrokovana usled okolnosti koje se nisu mogli izbei ili otkloniti ili je prouzrokovana krivicom ostavodavca, manama ili prirodnim svojstvima robe, kao i neispravnom ambalaom - lan 731. taka 1. Zakona o obligacionim odnosima. Skladitar je duan da upozori ostovodavca na mane ili prirodna svojstva robe odnosno na neispravnu ambalau, iz kojih moe doi do tete na robi, im navedene nedostatke opazi ili mora opaziti - lan 731. taka 2. Zakona o obligacionim odnosima. Skladitar ne moe pomeati primljene stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoe, osim ako je ostavodavac na to pristao ili ako je oigledno da se radi o stvarima koje se mogu meati bez opasnosti od nastanka tete - lan 734. taka 1. Zakona o obligacionim odnosima. Tokom konkretnog postupka je utvreno da, prilikom dopremanja voa tuenog u hladnjau tuioca, nije vreno njegovo merenje od strane skladitara (iskazi svedoka i uvid u otpremnicu - prijemnicu). Skladitar je iznajmio prostor komore tuenom, a voe je bilo upakovano u kutije - palete. Tueni ni u jednom momentu nije istakao da je preuzeo manji broj pakovanja, ve, kao spornu, istie manju neto teinu. Meutim, u toku postupka je utvreno da je tuilac svoje maline pomeao sa malinama tuenog, te je bilo potrebno ispitati da li je i to jedan od razloga koji je doveo do eventualnog manjka malina tuenog. Prvostepeni sud je propustio da utvrdi i bitnu injenicu - da li je skladitar imao ovlaenje da pomea primljene stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoe. Imajui u vidu primedbe iz ovog reenja, prvostepeni sud e u ponovnom postupku otkloniti bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku. Ponovnom ocenom injeninih navoda stranaka, izvedenih i predloenih dokaza, naroito nalaza i miljenja sudskog vetaka, on e dati jasne razloge o osnovanosti tubenog zahteva odnosno protivtube. Pre svega, utvrdie da je tueni - protivtuilac postavio kompenzacionu protivtubu (imajui u vidu poslednji opredeljeni zahtev tuenog - protivtuioca), od ega zavisi i da li ima mesta preboju potraivanja tuioca i tuenog. Posle toga, donee novu odluku o tubenom zahtevu, uz pravilnu primenu materijalnog prava, u kojoj e ponovo odluiti i o trokovima postupka. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 3449/2010 od 20.10.2010. godine)

386.
Zakljuenje ugovora o poravnanju je u ovlaenju parninih stranaka, a ne suda. Iz obrazloenja: albeni navodi tuenog - da je prvostepena odluka doneta uz bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku - su neosnovani.
- 255 -

PARNINI POSTUPAK Bitna povreda odredaba parninog postupka uvek postoji ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naroito proputanjem dostavljanja, nije data mogunost da raspravlja pred sudom - lan 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku. Ugovorom o poravnanju lica izmeu kojih postoji spor ili neizvesnost o nekom pravu, pomou uzajamnih poputanja prekidaju spor odn. uklanjaju neizvesnost i odreuju svoja uzajamna prava i obaveze - lan 1089. Zakona o obligacionim odnosima. Tueni u albi navodi da je predloio zakljuenje poravnanja, a kako punomonik tuioca nije imao ovlaenja za isto, to je sud trebalo da odloi roite, kako bi se stranka izjasnila o predlogu za mirno reenje spora, te istie da je na taj nain uinjena navedena bitna povreda postupka. Meutim, imajui u vidu iznetu odredbu lana 1089. Zakona o obligacionim odnosima, mirno reenje spora, kao i zakljuenje ugovora o poravnanju, je u ovlaenju parninih stranaka, a ne suda. Zbog toga isto moe biti zakljueno i nakon donoenja meritorne odluke. U svakom sluaju, na poslednjem roitu za glavnu raspravu, u konkretnom sluaju parnine stranke nisu onemoguene na bilo koji nain da raspravljaju pred sudom, te su neosnovani albeni navodi u tom smislu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 10705/10 od 26.07.2011. godine)

387.
Ukoliko tuenom nisu dostavljeni dokazi priloeni uz tubu, tada mu je onemogueno da raspravlja pred sudom. Iz obrazloenja: U postupku donoenja oalbene presude uinjena je bitna povreda odredaba parninog postupka iz odredbe lana 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku. Na to se osnovano ukazuje albom tuenog. Naime, tuilac je kako proizlazi iz referata tube - uz tubu priloio kao dokaz fotokopiju radne knjiice i reenje o prestanku radnog odnosa, a prema sadraju povratnice tuenom je dostavljena samo tuba i akt koji se odnosi na obavetenje o pravnim posledicama nedostavljanja odgovora na tubu. Sud e tubu sa prilozima dostaviti tuenom na odgovor u roku od 30 dana od dana njenog prijema - lan 281. Zakona o parninom postupku. S obzirom na ovu normu, dunost prvostepenog suda je bila da tuenoj strain, uz tubu, dostavi i priloge: reenje o prestanku radnog odnosa i radnu knjiicu. Proputajui da to uini, prvostepeni sud je uinio bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku. Zbog toga se u albi osnovano ukazuje da je na taj nain onemogueno tuenom da raspravlja pred sudom i da se izjasni na priloene isprave. Sve ovo utoliko pre to je tuiocu prestao radni odnos kod tuenog 01.10.2006. godine, a radna knjiica je isprava koju u tom smislu poseduje samo tuilac. (Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, G. 1 549/10 od 27.01.2010. godine)

388.
Zadravanje robe od strane carinskih organa je privremenog karaktera i to zadravanje se ne moe poistovetiti sa stalnim iskljuenjem robe iz prometa.
- 256 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Reenjem prvostepenog suda usvojena je privremena mera kojom se predmetna roba stavlja van prometa, iako to tuilac nije traio. albu tuenika je usvojio drugostepeni sud i istakao sledee: Osnovano se albom tuenog ukazuje da je u postupku donoenja pobijanog reenja nainjena bitna povreda odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku i da je izreka pobijanog reenja u suprotnosti sa stanjem u spisima. Tuilac je u tubi podneo predlog da se odredi privremena mera kojom e se staviti van prometa roba u predlogu oznaena podacima za identifikaciju vrste i koliine robe, sa naznakom da je bila predmet carinskog postupka, da je taj postupak prekinut, da je roba zadrana, kada je zadrana, gde je potom smetena, da je o tome sainjen zapisnik. Prema navodima tube, roba je bila predmet carinskog postupka koji je pokrenuo tueni u svojstvu peditera, carinski postupak je prekinut, a tuilac obaveten o sumnji u povredu prava intelektualne svojine. Za to vreme, roba je zadrana od strane carinskih organa. Imajui to u vidu, predlog tuioca da se predmetna roba stavi van prometa mogao bi se tumaiti kao predlog za odreivanje privremene mere iskljuenjem robe iz prometa, jer je zadravanje robe od strane carinskih organa privremenog karaktera i zavisi od odluke suda. Zato bi se moglo prihvatiti da izreka prvostepenog reenja kojom se odreuje mera kojom se iskljuuje iz prometa predmetna roba, u sutini predstavlja interpretaciju tuioevog predloga za stavljanje robe van prometa. Ali, svakako tuilac u tubi nije predlagao da se zabrani nastavljanje carinskog postupka, niti da se tuenom zabrani putanje u slobodan promet predmeta za koje tvrdi da je njima uinjena povreda njegovog prava. Proizlazi da je prvostepeni sud odredio privremenu meru sadrine koja od strane tuioca nije predloena, da nije odluivao u granicama postavljenog predloga u smislu lana 3. Zakona o parninom postupku, ve je delimino prekoraio predlog, "dosuujui" vie od onoga to je traeno. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 7060/09 od 11.12.2009. godine)

POSTUPAK PO ALBI (lan 377 - 386. ZPP)

389.
Protiv pravnosnane odluke se ne moe izjaviti alba, ve vanredni pravni lek. Iz obrazloenja: Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Optinskog suda u I. P.br.580/06 od 4.5.2007.godine, ukinut u celosti platni nalog usvojen reenjem istog suda Pl.br.210/06 od 17.11.2006.godine i obavezan tueni da tuiocu na ime duga isplati iznos od 140 DM u dinarskoj protivvrednosti prema kursu koji vai u trenutku ispunjenja obaveze. Istom presudom obavezan je tueni da tuiocu naknadi trokove parninog postupka u iznos od 4.400,00 dinara. Protiv navedene presude tueni je blagovremeno izjavio albu, te je presudom Okrunog suda u U. potvrena presuda Optinskog suda u I. i alba tuenog odbijena kao neosnovana. Tueni je dana 1.3.2010.godine Vrhovnom kasacionom sudu, podneo albu na presudu Optinskog suda u I. i presudu Okrunog suda u U. i o podnetoj albi lino se izjasnio na zapisniku pred Optinskim sudom u I.
- 257 -

PARNINI POSTUPAK Pravilna je odluka prvostepenog suda kojom je shodno lanu 365.stav1.ZPP, alba tuenog odbaena kao nedozvoljena. Tueni je podneo albu protiv odluke prvostepenog suda i drugostepeni sud je odluio po izjavljenoj albi tuenog, te su navedene odluke pravnosnane i protiv ovih odluka se ne moe izjaviti alba, ve vandredni pravni lek. (Iz Reenja Vieg suda u Uicu G.br.1136/10 od 30.8.2010. godine)

390.
Nedozvoljena je alba (u smislu lana 378. stav 3. Zakona o parninom postupku, lan 365. stav 3. ranije vaeeg Zakona) kojom se pobija reenje o prinudnoj naplati takse, koje je, nakon izjavljene albe od strane taksenog obveznika, prvostepeni sud stavio van snage i dao miljenje da je zahtev za povraaj takse blagovremen i osnovan. Iz obrazloenja: Iz stanja u spisima se utvruje da je prvostepeni sud, postupajui po podnesku tuilaca, utvrdio da je dolo do omake u izradi reenja o prinudnoj naplati sudske takse na tubu i takse na reenje o odbacivanju tube u naznaenom predmetu, tako to su tuioci svoj podnesak, koji je trebalo da bude prosleen suprotnoj strani sa tubom i dokazima, predali u prijemnu kancelariju suda, a sud je isti zaveo kao novu tubu i formirao novi predmet. Tako podnetu tubu prvostepeni sud je - reenjem od 28.08.2008. godine - odbacio. Isto reenje prvostepeni sud je nakon zahteva tuilaca stavio van snage, utvrdivi da je u prethodnom predmetu tuilac podneo istu tubu protiv istih tuenih radi iste pravne stvari, a ija je sadrina istovetna sa informativnim podneskom koji je punomonik nameravao da preda klijentu, te da se radi o oiglednoj omaci, zbog ega je reenjem prvostepenog suda od 22.07.2010. godine stavljeno van snage reenje o taksi na tubu od 01.08.2008. godine, zatim reenje o taksi na reenje o odbacivanju tube od 01.09.2008. godine, kao i reenja o prinudnoj naplati sudske takse na tubu i na reenje o odbacivanju tube od 19.04.2010. godine. Nakon toga, prvostepeni sud je dao svoje miljenje u pogledu zahteva za povraaj sudske takse, koji je podnet od strane tuilaca, navodei da je isti blagovremen i osnovan. Miljenje prvostepenog suda dostavljeno je Ministarstvu finansija i ekonomije - Poreska uprava i punomonicima tuilaca. Podneskom od 30.09.2011. godine punomonici tuilaca izjasnili su se da ostaju pri albi od 24.05.2010. godine. Privredni apelacioni sud nalazi da je alba tuilaca u ovoj pravnoj stvari nedozvoljena, imajui u vidu da su reenjem prvostepenog suda stavljena van snage reenja o prinudnoj naplati sudske takse, da je prvostepeni sud dao miljenje u kome je ocenio da je zahtev za povraaj sudske takse blagovremen i osnovan, te da su, na taj nain, tuioci stekli uslove da im se izvri povraaj prinudno naplaene sudske takse i da na njihovoj strani nema pravnog interesa za izjavljivanje ove albe. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 9116/11 od 02.11.2011. godine)

391.
Preduslov za ocenu blagovremenosti pravnog leka je uredna dostava stranci odluke koja se pobija.
- 258 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima, u predlogu za izvrenje na osnovu verodostojne isprave, kao izvrni dunik oznaeno je navedeno pravno lice. Reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, doneto na osnovu predloga izvrnog poverioca, prema povratnici koja je u spisima, dostavljeno je, meutim, drugom pravnom licu na istoj adresi dana 12.05.2010. godine. Izvrni dunik, oznaen u predlogu za izvrenje i reenju o izvrenju podneo je na navedeno reenje prigovor 21.05.2010. godine. Imajui u vidu da, prema povratnici koja se nalazi u spisima, reenje o izvrenju od 04.05.2010. godine sa prilozima nije dostavljeno oznaenom "pravom" izvrnom duniku, ve drugom pravnom licu koje se nalazi na istoj adresi, to se osnovano u albi istie da se rok za podnoenje prigovora i njegovu blagovremenost ne moe raunati od dana kada je prema povratnici u spisima reenje dostavljeno drugom licu, koje se nalazi na istoj adresi, a ne samom izvrnom duniku. Iz tih razloga pogreno je postupio prvostepeni sud kada je odbacio prigovor kao neblagovremen, pa se isto reenje, na osnovu lana 387. stav 1. taka 3. Zakona o parninom postupku, ukida i predmet vraa prvostepenom sudu na dalji postupak po prigovoru. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, I. 2172/10 od 15.07.2010. godine)

392.
Potpisivanjem IOS obrasca od strane neovlaenog lica zaposlenog na radnom mestu saldo kontiste, ne moe doi do priznanja duga, pa ni do odricanja od zastarelosti. Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog privrednog suda odbijen je tubeni zahtev tuioca, jer je prvostepeni sud usvojio prigovor tuenog da je potraivanje tuioca zastarelo. Tuilac je blagovremeno izjavio albu protiv prvostepene presude istiui da njegovo potraivanje prema tuenom nije zastarelo, jer je tueni potpisivanjem IOS obrasca priznao dug, da radnik koji je potpisao taj obrazac od strane tuenog nije zbog tog ina disciplinski gonjen i kanjen, a stanje po obrascu je verifikovano i vetak - potvrujui da je taj obrazac potpisao radnik tuenog zaposlen na radnom mestu - saldo kontiste. Tueni se od postavljenog tubenog zahteva branio istiui prigovor zastarelosti spornog potraivanja, jer se nikada nije pisanim priznanjem odrekao zastarelosti spornog potraivanja, a predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave je u ovom sporu podnet 17. januara 2009. godine. Takoe je istakao da potpisivanjem IOS-a nije prekinuta zastarelost, jer je isti u ime tuenog potpisan od strane lica koje po osnovu sistematizacije radnih mesta nije ovlaeno za potpisivanje pismene izjave o priznanju duga. Ispitujui pobijanu presudu u smislu lana 372. Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP), a na osnovu lana 91. stav 3. Zakona o ureenju sudova, Privredni apelacioni sud je naao da alba tuioca nije osnovana. Prvostepena presuda je doneta bez bitnih povreda propisanih lanom 361. stav 2. ZPP, na koje drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti. Prema stanju u spisima potraivanje tuioca je u smislu lana 374. Zakona o obligacionim odnosima (meusobna potraivanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga, kao i potraivanja u vezi sa tim ugovorima - zastarevaju za tri (3) godine. Kako je tuioevo potraivanje dospelo 7. januara 2005. godine, a predlog na osnovu verodostojne isprave je podnet sudu 17. januara 2009. godine, to je isti podnet po proteku od 3 (tri) godine tj. zastarelo te je tubeni zahtev, zbog zastarelosti pravilno odbijen.
- 259 -

PARNINI POSTUPAK Drugostepeni sud je cenio sve navode stranaka pa i navod tuioca da je, kako tuilac istie, dolo do prekida zastarelosti, jer je radnik tuenog (saldo kontista) potpisao IOS obrazac tokom 2008. godine, te da je time prekinut tok zastarelosti, pa nalazi da je ovaj navod tuioca neosnovan. Prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava zakljuio da zastarevanje tee odvojeno za svaku isporuku robe, izvren rad i uslugu, pa stoga kako tueni potpisivanjem IOS obrasca nije priznao dug i tako se odrekao zastarelosti potraivanja za potraivanje za koje je istekao rok zastarelosti, to je osnovan istaknuti prigovor zastarelosti istaknut od strane tuenog. Pravilno je prvostepeni sud zakljuio da potpisivanjem IOS-a tokom 2009. godine u ime tuenog od strane neovlaenog lica zaposlenog na radnom mestu - saldo kontista, nije dolo do priznanja duga, pa ni do odricanja od zastarelosti, jer navedeni saldo kontista nije ovlaeno lice tuenog pravnog lica za priznavanje duga, a takoe ni za odricanje od zastarelosti od strane tuenog, a to nije ni sporno u ovoj pravnoj stvari. Bez uticaja je takoe, i insistiranje tuioca da li je tueni vodio disciplinski postupak protiv svog saldo kontiste, jer je to bespredmetno s obzirom na utvreno injenino stanje. (Iz presude Privrednog apelacionog suda P. 3119/11 od 22.11.2011. godine)

393.
Dopuna albe podneta nakon isteka roka od osam dana, zakonom propisanog za izjavljivanje pravnog leka u privrednim sporovima, ne moe biti razmatrana od strane prvostepenog suda i u vezi sa takvom dopunom se ne donose ni procesna reenja. Iz obrazloenja: Osnovana je alba tuenog izjavljena protiv naznaenog reenja od 15.10.2008. godine, kojim je odbaena dopuna albe tuenog izjavljena dana 12.11.2008. godine, a koje je ispravljeno reenjem od 18.11.2008. godine. Dopuna albe koja je dostavljena po isteku roka od osam dana, u kojoj su istaknuti novi albeni razlozi i navodi u odnosu na blagovremeno podnetu albu, suprotna je imperativnim normama i rokovima za izjavljivanje pravnih lekova. Prihvatljive su samo dopune u odnosu na albu koja je izjavljena blagovremeno i koja predstavlja eventualno dodatno objanjenje onih razloga i onih navoda koji su ve u blagovremeno podnetoj albi istaknuti. U konkretnom sluaju dopuna albe je podneta nakon isteka roka od osam dana, zakonom propisanog za izjavljivanje pravnog leka u privrednim sporovima, i kao takva ne moe biti razmatrana od strane prvostepenog suda, te se u vezi sa takvim dopunom ne donose ni procesna reenja. Iz tih razloga, na osnovu lana 387. stav 1. taka 3. Zakona o parninom postupku, odlueno je kao u izreci ove presude. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, P. 387/10 od 18.03.2010. godine)

394.
Ne moe smatrati dopunom blagovremeno podnete albe podnesak nazvan "dopuna albe" ako se njime pobija deo prvostepene odluke koji nije pobijan u albi, ve je u pitanju samostalna alba, ija se blagovremenost posebno ceni. Iz obrazloenja: Podneskom od 26. septembra 2005. godine, nazvanim "dopuna albe", tuilac pobija i prvostepenu presudu u stavu izreke pod III, dakle u pogledu odluke o trokovima spora. Kako je tuilac pr- 260 -

PARNINI POSTUPAK vostepenu presudu primio 2. septembra 2005. godine, kako u blagovremeno podnetoj albi nije pobijao stav III izreke prvostepene presude, to proizlazi da je ovaj stav postao pravnosnaan. Stoga se tuioev podnesak od 26. septembra 2005. godine ne moe smatrati dopunom blagovremeno podnete albe, nego samostalnom albom na stav III izreke prvostepene presude koja je neblagovremena. Neblagovremenost ove albe proizlazi iz primene odredbe lana 489. stav 1. taka 2. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004), radi ega je na osnovu lana 374. Zakona o parninom postupku, a u vezi sa lanom 365. st. 1. i 2. Zakona o parninom postupku, drugostepeni sud ovu albu odbacio, odluivi kao u izreci ove presude pod II. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 11721/05 od 1.02.2006. godine)

395.
Ako sud iz pismenih dokaza (potranica) i iz iskaza svedoka (dostavljaa) ne moe pouzdano utvrditi da li je i kada aliocu izvrena dostava presude, tada po odredbama Zakona o parninom postupku sud ne moe albu odbaciti kao neblagovremenu, bez obzira kada je podneta. Iz obrazloenja: Kako se u spisima nalazi povratnica prema kojoj je punomonik tuioca presudu od 2. jula 2002. godine primio 2. novembra 2002. godine, a albu na istu prema prijemnom peatu suda predao kao preporuenu poiljku 15. novembra 2002. godine, pobijanim reenjem prvostepeni sud je istu odbacio, jer je podneta po proteku roka od osam dana, odnosno kao neblagovremenu (iako se u samoj izreci reenja grekom navodi nedozvoljenost). Kako je meutim sprovoenjem izviajnih radnji po nalogu Vieg trgovinskog suda, izviajnom radnjom sasluanja samog dostavljaa potara, utvreno da on ne zna kome je navedenu poiljku uruio, kao i da je ukoliko sam advokat nije bio prisutan ostavljao nekom od prisutnih lica koja bi pismena elela da prime, to se u situaciji u kojoj sam punomonik tuioca osporava prijem presude oznaenog datuma, a dostavlja se izjanjava u navedenom smislu, ne moe pouzdano utvrditi da li je presuda dostavljena u skladu sa odredbama Zakona o parninom postupku koje reguliu dostavljanje advokatu pa stoga, u oznaenoj situaciji, ne moe se ni odbaciti navedena alba kao neblagovremena. Iz iznetih razloga a na osnovu lana 380. stav 1. taka 3. Zakona o parninom postupku pobijano reenje se ukida kao u izreci. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 128/06 od 10.05.2006. godine)

396.
Na stvarnu nadlenost prvostepenog suda za odluivanje u odreenoj pravnoj stvari, drugostepeni sud pazi samo u granicama razloga navedenih u albi, a ne po slubenoj dunosti Iz obrazloenja: Reenjem prvostepenog trgovinskog suda odreeno je izvrenje na osnovu izvrne isprave pravnosnanog reenja izvrnog poverioca donetog u vrenju javnopravnih ovlaenja, a kojim reenjem je utvrena visina naknade za korienje vodnog zemljita. U albi su istaknuti albeni razlozi i dati brojni albeni navodi, ali nije ukazano na postojanje bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361 stav 2 taka 4. Zakona o parninom postupku, a u pogledu stvarne nenadle- 261 -

PARNINI POSTUPAK nosti trgovinskog suda za postupanje po predmetnom predlogu, s obzirom na injenicu da se radi o izvrnoj ispravi koju nije doneo trgovinski sud, pa stoga nije bilo mesta zasnivanju nadlenosti trgovinskog suda za odluivanje o takvoj pravnoj stvari, a saglasno lanu 15. Zakona o sudovima, koja se odredba u smislu lana 84. Zakona o ureenju sudova primenjuje do 1. januara 2007. godine. Prema odredbi lana 21. Zakona o ureenju sudova za odluivanje o ovakvom predlogu za izvrenje bio bi stvarno nadlean sud opte nadlenosti. Meutim, prema lanu 372. stav 2. Zakona o parninom postupku, drugostepeni sud po slubenoj dunosti prilikom odluivanja po albi pazi samo na postojanje bitnih povreda postupka iz lana 361. stav 2. ta. 1, 2, 5, 7. i 9. Zakona o parninom postupku, dok na postojanje ostalih bitnih povreda postupka pazi samo u granicama razloga navedenih u albi. Ovo znai da se postojanje bitne povrede odredaba postupka, koja se ogleda u injenici da je u postupku postupao stvarno nenadlean sud, moe ispitivati samo ukoliko je ista obuhvaena razlozima navedenim u albi, tako da poinjena povreda, ukoliko na nju nije ukazano albom, ne utie na pravilnost pobijane odluke. Kako je u konkretnom sluaju za odluivanje o predlogu za izvrenje predviena sudska nadlenost, to nije poinjena bitna povreda odredaba postupka iz lana 361. stav 2. taka 2. Zakona o parninom postupku na koju drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti, te kako u albi nije istaknut albeni razlog iz lana 361. stav 2. taka 4. Zakona o parninom postupku, to je pobijanu odluku valjalo potvrditi iako je istu doneo stvarno nenadleni sud. (Iz reenje Vieg trgovinskog suda P. 12615/05 od 20.02.2006. godine)

397.
Ako je prvostepeni sud presudom u celosti odrao na snazi reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave i istovremeno usvojio tubeni zahtev opredeljen reenjem o izvrenju, postoji apsolutno bitna povreda odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 12. postupka Zakona o parninom postupku, jer je izreka nerazumljiva i protivrena sama sebi, ali na koju drugostepeni sud ne pazi po slubenoj dunosti, ve samo na zahtev stranke. Iz obrazloenja: Ispitujui pobijanu presudu u granicama albe na osnovu lana 372. Zakona o parninom postupku, u vezi lana 478. st. 1. i 2. Zakona o parninom postupku Vii trgovinski sud nalazi da je alba tuenog neosnovana. Tueni u svojoj albi prvostepenu presudu napada opredeljenim albenim razlozima samo u pogledu pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja. Pri emu nije sporna povreda Zakona o parninom postupku iz lana 361. stav 2. taka 12. u prvostepenoj presudi, jer je prvostepeni sud u celosti odrao na snazi reenje o izvrenju i istovremeno usvojio tubeni zahtev tuioca opredeljen reenjem o izvrenju, ali kako se u albi tueni nije pozvao na tu povredu postupka, ovaj sud u odluivanju po albi nije mogao da izae van okvira ispitivanja prvostepene presude limitiranih odredbom lana 372. Zakona o parninom postupku, u vezi lana 478. stav 1. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 2974/06 od 29.9.2006. godine)

398.
Drugostepeni sud se ne moe obazirati na kvantitativno prekoraenje tubenog zahteva time to je pobijanom presudom dosueno vie od onoga to je traeno, ako se tueni u albi na
- 262 -

PARNINI POSTUPAK to nije pozvao, jer na prekoraenje tubenog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke, a ne po slubenoj dunosti. Iz obrazloenja: Ispitujui pobijanu presudu u granicama albe na osnovu lana 372. Zakona o parninom postupku, u vezi lana 478. st. 1. i 2. Zakona o parninom postupku Vii trgovinski sud nalazi da je alba tuenog neosnovana. Tueni u svojoj albi prvostepenu presudu napada opredeljenim albenim razlozima samo u pogledu pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja. Oigledno je da je prvostepeni sud prekoraio tubeni zahtev jer je predlog za izvrenje bio opredeljen na iznos od 3.992,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 1.1.2003. godine, koji zahtev tokom parninog postupka nije bio preinaen, a prvostepeni sud je dosudio tuiocu iznos od 187.197,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 1.1.2003. godine, meutim, kako drugostepeni sud shodno odredbi lana 372. stav 3. Zakona o parninom postupku na prekoraenje tubenog zahteva pazi samo na zahtev stranke, nije bilo osnova da postupi shodno lanu 379. stav 1. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 2974/06 od 29.9.2006. godine)

ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA (lan 387 - 398. ZPP)

399.
Jedino ako su to stranke izriito u ugovoru predvidele, ulaganja koja zakupac izvri u ureenje zakupljenog prostora mogu se uraunati u izmirenje dugovanja po osnovu zakupnine. Iz obrazloenja: Tuenikovi navodi (da je imao velike izdatke za ureenje navedenog poslovnog prostora uzetog u zakup) nisu od uticaja na pravilnost pobijane odluke, ve na eventualni zahtev tuenog da mu iste tuilac naknadi. Pravilno je, pri tome, prvostepeni sud imao u vidu da se navedeni izdaci ne mogu smatrati automatskim izmirenjem zakupnine, jer ugovornim odredbama to nije izriito predvieno. Iz tih razloga, prvostepeni sud je, na potpuno i pravilno utvreno injenino stanje, pravilno primenio odredbe materijalnog prava, donosei pobijanu odluku kojom je tuenog obavezao da se iseli iz poslovnog prostora, s obzirom da je istekao otkazni rok po Ugovoru o zakupu. Kako u donoenju pobijane usluge nisu uinjene ni apsolutno bitne povrede odredaba Zakona o parninom postupku (iz lana 361. stav 2, o kojima ovaj sud vodi rauna po slubenoj dunosti) kao ni odredbe iz take 12. istog lana (na koje se poziva tueni), jer presuda sadri jasne razloge o odlunim injenicama, to se - na osnovu lana 375. Zakona o parninom postupku - pobijana odluka kao pravilna potvruje, a alba tuenog kao neosnovana odbija. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 606/2011(2) od 17.02.2011. godine)
- 263 -

PARNINI POSTUPAK

400.
Ako je meu strankama ugovoreno obraunavanje mesenih akontacionih iznosa do konanog obrauna godinje naknade, ne radi se o povremenim novanim davanjima. U pitanju je potraivanje koje se povremeno obraunava. Iz obrazloenja: Stavom II izreke je dosueno potraivanje koje predstavlja mesene akontacione iznose po ugovoru zakljuenom medu strankama, kojim je usaglaen i rok za vrenje plaanja. Dakle, i iz odredbi ugovora proizlazi da se radi o potraivanju koje se povremeno obraunava u mesenim iznosima i za koje se ispostavljaju fakture koje tuilac treba da dostavi tuenom. Zbog toga razlozi prvostepenog suda o pravu tuioca na kamatu na navedeni iznos od podnoenja tube do isplate nisu jasni i razumljivi, pa je - na osnovu lana 376. Zakona o parninom postupku - u tom delu presuda ukinuta zajedno sa odlukom o trokovima spora, koja i zavisi od konane odluke o tubenom zahtevu. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 4937/2010 od 7.10.2010. godine)

ALBA PROTIV REENJA (lan 399 - 402. ZPP)

401.
Zakljueno i objavljeno prinudno poravnanje u "Slubenom glasniku Republike Srbije" obavezuje drugostepeni sud i kada je isto odobreno posle datuma zakljuenja glavne rasprave u parnici pokrenutoj za utvrenje osnovanosti osporenog potraivanja o kome se odluuje u postupku po albi. Iz obrazloenja: "Revizijom pobijana presuda je zahvaena bitnom povredom iz lana 354. stav 1. taka 14. Zakona o parninom postupku. To je posledica protivurenosti datih razloga o odlunim injenicama sa sadrinom isprava priloenih u spisu. Naime, ne stoji tvrdnja niestepenih sudova da tueni nije osporio osnov i visinu tubenog zahteva. Naprotiv, tueni je jo u postupku zakljuenja prinudnog poravnanja osporio u celosti tubeni zahtev koji je predmet ovog spora. To je uinio i u toku trajanja parnice pred prvostepenim sudom. Na to upuuje njegov podnesak od 3.8.1999. godine, koji se nalazi na strani 105. spisa. Iz njegove sadrine nedvosmisleno proizlazi da je tueni osporio i osnov i visinu tubenog zahteva. Da tueni spori osnov i visinu tubenog zahteva upuuje i njegov podnesak od 22.2.2002. godine. Osim toga, u spisu se nalazi i reenje Privrednog suda u B... St. 2626/96 od 6.2.1998. godine iz koga se vidi da je u postupku steaja nad M.T.P. "N.I." u B... utvreno potraivanje tuioca u iznosu od 163.916,92 USD. Taj iznos predstavlja potraivanje koje je tuiocu preneto ugovorom o cesiji zakljuenim 5.1.1995. godine sa "N.I." u B... Navedeni iznos je i predmet spora
- 264 -

PARNINI POSTUPAK u ovoj parnici. Zato se bez prethodnog utvrenja da li je i u kom iznosu tuilac naplatio predmetno potraivanje u postupku steaja nad M.T. P. "N.I." ne moe pravilno utvrditi da li je i za koji iznos osnovan njegov tubeni zahtev prema tuenom u ovom sporu. Kod injenice da je tuilac prijavio svoje potraivanje u postupku steaja nad "N.I." sporna je i sudbina ugovora o cesiji po kome se isti legitimie kao poverilac u ovom sporu. Pored toga, uz reviziju je dostavljen i primerak pravnosnanog reenja o odobrenom prinudnom poravnanju zakljuenom izmeu tuenog i njegovih poverilaca pred Trgovinskim sudom u Z... u predmetu PP. 5/2004 od 12.1.2005. godine. Tim poravnanjem je utvrena obaveza tuenog da svoja dugovanja izmiri u 100% iznosu u roku od godinu dana sa kamatom u visini eskontne stope NBS poev od 12.1.2005. godine. Prema tome, ovo poravnanje se odnosi i na potraivanje tuioca koje je predmet ovog spora. Ono je proizvodilo pravna dejstva u vreme donoenja drugostepene presude. Zato se i pod pretpostavkom osnovanosti spornog potraivanja, tueni mogao obavezati na njegovo ispunjenje samo pod uslovima utvrenim u navedenom poravnanju. Ovo iz razloga to se reenje o odobrenom prinudnom poravnanju objavljuje u "Slubenom glasniku Republike Srbije" i sa tim datumom obavezuje i sud nezavisno od faze postupka u kojoj se spor nalazi. To je izriito propisano odredbom lana 45. stav 3. Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji. Zato drugostepeni sud nije mogao doneti odluku o tuenikovoj obavezi u skladu sa uslovima ustanovljenim prinudnim poravnanjem od 29.1.1999. godine, ve saglasno uslovima iz poravnanja odobrenog reenjem Trgovinskog suda u Z... PP 5/2004 od 12.1.2005. godine." (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 306/2005 od 3.11.2005. godine)

402.
Ako prvostepeni sud odbaci albu koju je podneo advokat bez posebnog punomoja, kako e postupiti drugostepeni sud ako uz albu na ovo reenje advokat naknadno dostavi punomoje kojim stranka odobrava njegovu parninu radnju? Stranka ne moe naknadnim dostavljanjem punomoja uz albu na reenje o odbacivanju nedozvoljene albe (reenje doneto na temelju odredbe lana 103. stav 6. u vezi lana 92. stav 1. Zakona o parninom postupku) konvalidirati propust svog punomonika advokata uinjen dostavljanjem albe sudu bez punomoja. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

REVIZIJA (lan 403 - 420.ZPP)

403.
Za ostvarivanje prava na izjavljivanje revizije, kada se tubeni zahtev odnosi na potraivanje u novcu, merodavan je onaj novani iznos o kome je odluivano u pravnosnano okonanom postupku.
- 265 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Tuilac je kako proizlazi iz spisa predmeta - izjavio reviziju protiv presude Privrednog apelacionog suda zbog bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku i pogrene primene materijalnog prava. U podnetoj reviziji tuilac je naveo da je vrednost predmeta spora 540.000,oo dinara. Prvostepenom presudom, kao i presudom Privrednog apelacionog suda od 01.04.2010. godine, odluivano je o tubenom zahtevu koji je bio postavljen na iznos od 500.000,oo dinara. Odredbom propisano je da protiv pravnosnane presude donete u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude - lan 394. stav 1. Zakona o parninom postupku. Revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tubeni zahtev ne odnosi na potraivanje u novcu, predaju stvari ili izvrenje neke druge inidbe ako vrednost predmeta spora, ne prelazi iznos od 500.000,oo dinara - lan 394. stav 3. Zakona o parninom postupku (koji je bio na snazi u vreme podnoenja tube). Odredbom propisano je da Postupci zapoeti pre stupanja na snagu tog zakona e se okonati po odredbama novog zakona - lan 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku. Dok je stavom 2. istog lana propisano da O revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odluuje Vrhovni kasacioni sud u veu sastavljenom od troje sudija po pravilima parninog postupka koja su vaila do dana stupanja na snagu ovog Zakona - lan 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku. U konkretnom sluaju tubeni zahtev se odnosi na potraivanje u novcu, odnosno tuilac trai da mu tueni izvri vraanje depozita u iznosu od 500.000,oo dinara, iz ega sledi da vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 500.000,oo dinara, te da revizija u ovoj pravnoj stvari nije dozvoljena, s obzirom da je potraivanje tuioca novano. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 2894/2010 od 21.10.2010. godine)

404.
Nije dozvoljena revizija prema odredbi lana 401. stav 2. taka 2. Zakona o parninom postupku, izjavljena od strane advokata koji je ranije otkazao punomoje, bez obzira to je punomonik na reviziju stavio peat, a stranka je potpisala. Iz obrazloenja: Predmet tubenog zahteva je ponitaj reenja o prestanku radnog odnosa. Tuba je odbaena kao neblagovremena, reenjem prvostepenog suda, koje je potvrdio drugostepeni sud. Protiv reenja drugostepenog suda tuilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parninog postupka i pogrene primene materijalnog prava. Odluujui o reviziji tuioca Vrhovni sud je naao da revizija nije dozvoljena u smislu lana 401. stav 2. taka 2. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", br. 125 od 22. novembra 2004. godine) prema kojoj revizija nije dozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat. U konkretnom sluaju tuioca je zastupao advokat koji je tuiocu otkazao punomoje podneskom od 26. aprila 2004. godine u smislu lana 93. stav 2. Zakona o parninom postupku, pa se tuilac u daljem toku postupka zastupao sm. Peat advokata na reviziji, bez potpisa i urednog punomoja, nije dokaz da je reviziju izjavio punomonik advokat, jer je ranije dato punomoje otkazano podneskom od 26. aprila 2004. godine, a novo nije izdato." (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. II 80/06 od 1.02.2006. godine)
- 266 -

PARNINI POSTUPAK

405.
Da li je javni pravobranilac ovlaen da u ime stranke koju zastupa izjavi reviziju, ili se pak, ovaj vanredni pravni lek mora izjaviti advokat u smislu lana 401. stav 2. taka 2. Zakona o parninom postupku? Javni pravobranilac je ovlaen da u ime stranke koju zastupa izjavi reviziju. Shodno odredbi lana 84. stav 3. Zakona o parninom postupku, zastupanje dravne zajednice, drave lanice i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ureuje se posebnim propisima. Zakonom o javnom pravobranilatvu u lanu 1. stav 2. propisano je da je javno pravobranilatvo zakonski zastupnik Republike, autonomne pokrajine, grada i optine. l. 7. i 9. Zakona o javnom pravobranilatvu propisano je da Republiko javno pravobranilatvo preduzima pravne radnje i koristi pravna sredstva pred sudovima i drugim nadlenim organima radi ostvarivanja imovinskih prava i interesa Republike Srbije, njenih organa i organizacija i drugih pravnih lica ije se finansiranje obezbeuje u budetu Republike, te da u tom smislu isto u sudskim i upravnim postupcima ima poloaj zakonskog zastupnika. Iz navedenih odredaba proizlazi da se odredba lana 401. stav 2. taka 2. Zakona o parninom postupku ne odnosi na one stranke u postupku ije je zastupanje posebnim zakonom povereno javnom pravobranilatvu. Naime, kada se kao uesnik u postupku pojavljuje Republika, autonomna pokrajina, grad, optina ili njihovi organi i organizacije, tada se na njih ne odnosi odredba lana 84. stav 2. Zakona o parninom postupku, te samim tim ni odredba lana 401. stav 2. taka 2. Zakona o parninom postupku, ve se ima primeniti odredba lana 84. stav 3. i lana 401. stav 2. taka 1. Zakona o parninom postupku. Kako se javno pravobranilatvo ne moe smatrati licem koje nije ovlaeno na podnoenje revizije, to proizlazi dakle da je javni pravobranilac ovlaen da u ime stranke koju zastupa izjavi reviziju i da se ovaj vanredni pravni lek u opisanoj situaciji ne mora izjavljivati preko advokata. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

406.
Utvrenje prave volje davaoca izjave sutinski je kriterijum za tumaenje zalone izjave. Iz obrazloenja: S obzirom da nemaju dovoljne i jasne razloge o odlunim injenicama u pogledu odbijanja zahteva tuioca, a dati razlozi su nedovoljni ili u protivurenosti sa sadrinom raspravnih zapisnika i pismenih isprava pa se ne mogu ispitati u pogledu pravilne primene materijalnog prava - Vrhovni kasacioni sud je naao da se revizijom tuioca osnovano ukazuje da su niestepene presude zahvaene bitnom povredom odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku. Radi obezbeenja odreenog potraivanja, nepokretna stvar moe biti optereena pravom zaloge u korist poverioca (hipoteka) koji je ovlaen da, na nain predvien zakonom, trai namirenje svog potraivanja iz vrednosti te nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku, kao i pre poverilaca koji su hipoteku na njoj stekli posle njega, bez obzira na promenu vlasnika optereene nepokretnosti - lan 63. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (vaei u momentu
- 267 -

PARNINI POSTUPAK upisa zalonog prava u zemljine knjige). Hipoteka se stie upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajui nain - lan 64. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. U meritumu, hipotekarna parnica se raspravlja kao i svaka druga parnica usmerena na ostvarenje potraivanja - mora se dokazati osnov potraivanja, visina i dospelost. U konkretnom sluaju, hipotekarni dunik nije i lini dunik hipotekarnog poverioca. Lini i hipotekarni dunik moe u postupku po tubi istai prigovore u pogledu punovanosti pravnog posla ili zalonog prava dok hipotekarni dunik koji nije i lini dunik hipotekarnog poverioca moe u postupku po hipotekarnoj tubi isticati (ne samo one prigovore koje je mogao istai i lini dunik) ve i one koje moe istai usled specijalnog odnosa koji eventualno postoji na temelju materijalnog prava izmeu njega i hipotekarnog poverioca. Dakle, u konkretnom sluaju izostalo je razjanjenje i utvrenje koje je obaveze preuzeo realni dunik u momentu zasnivanja hipoteke i koje su nepokretnosti u vlasnitvu realnog dunika (u momentu davanja zalone izjave) optereene zalonim pravom - hipotekom. Zbog toga je revizijski sud - na osnovu lana 407. stav 2. Zakona o parninom postupku - ukinuo obe niestepene presude, odluio kao u izreci i predmet ustupio Viem sudu u Beogradu u smislu lana 23. Zakona o ureenju sudova - kao nadlenom prvostepenom sudu - na ponovno suenje, kako bi otklonio uoene nedostatke i doneo zakonitu i pravilnu odluku, imajui u vidu i iznete primedbe. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 405/2010 od 27.05.2010. godine)

407.
Revizija nije dozvoljena protiv reenja kojim je odbijen zahtev tuenog za obezbeenje parninih trokova, jer njime postupak nije pravnosnano okonan. Iz obrazloenja: Zahtev tuenog za obezbeenje parninih trokova pravnosnano je odbijen drugostepenim reenjem koje se pobija. Stranke mogu izjaviti reviziju i protiv reenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnano zavren - lan 412. stav 1. Zakona o parninom postupku. Reenjem koje se pobija postupak se pravnosnano ne zavrava. Dakle, to podrazumeva da se revizija protiv ovakvog reenja ne moe izjaviti, te je revizija tuenog u smislu citirane zakonske odredbe nedozvoljena. (Iz reenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 346/2010 od 04.03.2010. godine)

408.
U postupku rehabilitacije revizija nije dozvoljena. Iz obrazloenja: U vanparninom postupku shodno se primenjuju odredbe Zakona o parninom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugaije odreeno - lan 30. stav 1. Zakona o vanparninom postupku. U postupku u kome se odluuje o statusnim stvarima i o vanparninim stvarima koje se odnose na stanarsko pravo, protiv pravnosnanog reenja drugostepenog suda revizija je dozvoljena ako ovim ili drugim zakonom nije drugaije odreeno lan 27. stav 1. Zakona o vanparninom postupku. U postupku u kome se odluuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parninom postupku moe izjaviti revizija o imovinsko-pravnim spo- 268 -

PARNINI POSTUPAK rovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drugaije odreeno - lan 27. stav 2. Zakona o vanparninom postupku. lanom 394. Zakona o parninom postupku odreeni su uslovi za izjavljivanje revizije protiv pravnosnane presude donete u drugom stepenu. Revizija protiv reenja drugostepenog suda kojom je postupak pravnosnano zavren nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnane presude - lan 412. stav 2. Zakona o parninom postupku. Budui da je postupak rehabilitacije vanparnini postupak u kome se shodno primenjuju odredbe Zakona o parninom postupku, te da Zakon o rehabilitaciji ne predvia dozvoljenost revizije protiv drugostepenog reenja, to se na dozvoljenost revizije primenjuju navedene odredbe Zakona o parninom postupku. Budui da se ne radi o imovinsko-pravnom sporu niti o statusnom sporu u smislu citiranih odredbi, revizija protiv drugostepenog reenja o rehabilitaciji nije dozvoljena. (Iz reenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 2803/2010 od 08.07.2010. godine)

409.
Nije dozvoljena revizija protiv preinaujueg drugostepenog reenja, kojim je utvreno da je dozvoljena revizija koja je prvostepenim reenjem odbaena kao nedozvoljena. Iz obrazloenja: Procesne norme su jasne i moraju da se primenjuju na nain kako ih je zakonodavac i propisao. Procesnim zakonima nije propisano pravo na izjavljivanje revizije protiv preinaujueg drugostepenog reenja, koje prvostepenim reenjem odbaenu reviziju revidenta, smatra dozvoljenom. Pravo na reviziju protiv tako preinaujueg reenja drugostepenog suda nije bilo dozvoljeno ni po lanu 400. stav 3. ranije vaeeg saveznog Zakona o parninom postupku. Pomenutom procesnom odredbom bilo je propisano: "revizija je uvek dozvoljena protiv reenja drugostepenog suda kojim se izjavljena alba odbacuje, odnosno kojom se potvruje reenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije". Citiranu procesnu odredbu, kao zakonodavnu normu prihvata u celosti i zakonodavac u sada vaeem republikom Zakonu o parninom postupku i propisuje je u potpuno identinom zakonskom tekstu u lanu 412. stav 3. procesnog zakona. Tako jasna zakonska norma ne otvara nikakve dileme u njenoj primeni. Revizijom steajnog upravnika pobija se reenje drugostepenog suda kojim se revizija dunika steajnog dunika smatra dozvoljenom. Drugostepeno reenje od 30. juna 2005. godine nije reenje iz lana 400. stav 3. i lana 412. stav 3. procesnih zakona. Nije drugostepeno reenje kojim se potvruje prvostepeno reenje kojim se odbacuje revizija revidenta kao nedozvoljena. NJime je revizija dozvoljena. Revizija je procesno dozvoljena samo protiv drugostepenog reenja, kojim je potvreno prvostepeno reenje o odbacivanju revizije. Stoga se drugostepeno reenje ne moe pobijati revizijom, a ako se ona kao vanredni pravni lek izjavi, procesno je nedozvoljena. Procesno nedozvoljena revizija se odbacuje. Steajni upravnik je izjavio reviziju protiv drugostepenog reenja koje se revizijom ne moe pobijati u smislu pomenutih procesnih normi, pa ju je revizijski sud na osnovu procesnog ovlaenja iz lana 404. a u vezi sa lanom 401. stav 2. taka 5. vaeeg procesnog zakona, kao takvu i odbacio odluivanjem na nain iz stava 1. izreke revizijskog reenja. Pravo na izjavljivanje revizije protiv drugostepenog reenja kojim je potvreno prvostepeno reenje o odbacivanju revizije, propisano je samo za revidenta kome je revizija odbaena, stranku ije je pravo na izjavljivanje revizije takvim odluivanjem onemogueno. To podrazumeva da trea lica, ukoliko nisu i umeai na strani revidenta, nemaju pravo na izjavljivanje te revizije. Nemaju procesnu aktivnu legitimaciju za izjavljivanje revizije. Procesnu legitimaciju nemaju ni na izjavljivanje revizi- 269 -

PARNINI POSTUPAK je protiv drugostepenog reenja kojim se alba odbacuje kao nedozvoljena, jer je to procesno pravo propisano samo u korist alioca kao revidenta protiv tog drugostepenog reenja. Izneto podrazumeva da je revizija steajnog upravnika nedozvoljena i u smislu lana 401. stav 2. taka 1. vaeeg procesnog zakona, jer je reviziju izjavilo lice koje nije ovlaeno na podnoenje revizije. Steajni upravnik je upravo to lice lice koje nije ovlaeno na izjavljivanje revizije. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 381/06 od 15.03.2006. godine)

410.
Dozvoljena je revizija kojom se pobija drugostepeno reenje kojim je potvreno prvostepeno reenje o odbacivanju albe kao neblagovremene, doneto u steajnom postupku. Iz obrazloenja: Nije sporno ta je predmet raspravljanja u sporu i po kojim zakonskim normama treba raspraviti materijalno-pravni odnos stranaka. U steajnom predmetu prvostepenog suda odluuje se o imovini steajnog dunika koja nije raspodeljena do zakljuenja steajnog postupka nad steajnim dunikom. Ta imovina prema stanju u steajnom spisu predstavlja potraivanje steajnog dunika kao poverioca prema njegovom duniku u steajnom predmetu, revidentu. Potraivanje dosueno izvrnom ispravom steajnom duniku, preneto je prvostepenim reenjem od 12.10.2004. godine osnivau steajnog dunika, sa obavezom dunika - revidenta da dosueno potraivanje uplati u sudski depozit prvostepenog suda. Protiv tog prvostepenog reenja, revident je izjavio albu, koju drugostepeni sud odbacuje kao neblagovremenu reenjem od 31.1.2005. godine. To drugostepeno reenje se pobija revizijom revidenta. Tako izjavljenu reviziju revizijski sud smatra procesno dozvoljenom u smislu ve pomenutih procesnih odredbi iz lana 400. stav 3. i 412. stav 3. procesnih zakona. Nije sporno da u steajnom postupku revizija nije dozvoljena u odnosu na materijalno-pravni odnos stranaka, u smislu norme iz lana 8. Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji. NJom je u stavu 3. izriito propisano da se u steajnom postupku ne moe traiti povraaj u preanje stanje, niti podnositi predlog za ponavljanje postupka, niti izjaviti revizija. Bez obzira na njenu izriitost, pomenuta norma se ne moe primeniti na izjavljenu reviziju revidenta. Revizijom se ne osporava pravo propisano Steajnim zakonom. Ta prava stranaka nisu predmet raspravljanja pred revizijskim sudom. Revizijski sud konkretno odluuje samo o dozvoljenosti i osnovanosti revizije izjavljene protiv reenja drugostepenog suda kojim je odbaena alba revidenta, kao alba alioca, ne i o pravima i obavezama proizalim iz obligacionih odnosa pre otvaranja postupka steaja nad steajnim dunikom, jer se o tim pravima odluuje u steajnom postupku i po zakljuenju steajnog postupka. Za to odluivanje je nadlean drugostepeni sud u postupku meritornog odluivanja po albi ovog revidenta izjavljenog protiv prvostepenog reenja od 12.10.2004. godine. U postupku steaja u smislu lana 12. pomenutog steajnog zakona shodno se primenjuju odredbe Zakona o parninom postupku. Shodna primena procesnog zakona podrazumeva i primenu procesnih normi u steajnom postupku, koje propisuju pravo na izjavljivanje revizije protiv drugostepenog reenja, kojim je kao neblagovremena odbaena alba izjavljena protiv prvostepenog reenja donetog u steajnom postupku. NJenu primenu u konkretnoj procesnoj situaciji, ne iskljuuje ve pomenuta norma iz lana 8. Steajnog zakona. Pri tom se mora poi i od cilja procesne norme koja propisuje pravo na izjavljivanje revizije protiv drugostepenog reenja kojim je alba odbaena.
- 270 -

PARNINI POSTUPAK Cilj procesne norme je jasan. NJom se propisuje pravo na sankcionisanje u revizijskom postupku nepravilnosti rezultiranih donoenjem drugostepenog reenja o odbacivanju albe. Brojni su primeri tih nepravilnosti u sudskoj praksi. Najee su to grubi previdi, rezultirani odbacivanjem albe kao neblagovremene. Pravo na sankcionisanje tih previda i svih drugih nepravilnosti rezultiranih odbacivanjem albe u drugostepenom postupku, je upravo propisano kroz procesno pravo alioca na izjavljivanje revizije. Revizije zasnovane na bitnim povredama procesnog zakona i pogrenoj primeni materijalnog prava, rezultiranoj nezakonitim odluivanjem u drugostepenom postupku. Stoga je cilj procesne norme, mogunost da se u revizijskom postupku, sankcioniu nepravilnosti u drugostepenom postupku ukidanjem pomenutog drugostepenog reenja. Revident u izjavljenoj reviziji upravo to i trai. Zato je njegova izjavljena revizija dozvoljena. Dozvoljena je u procesnom i materijalnopravnom smislu. S tim u vezi su u meritumu u potpunosti neosnovani revizijski razlozi steajnog upravnika, koji reviziju revidenta, smatra nedozvoljenom. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 381/06 od 15.03.2005. godine)

PONAVLJANJE POSTUPKA (lan 426 433. ZPP)

411.
Predlog za ponavljanje postupka je neblagovremen ako nije podnet u roku propisanom odredbom l.424.st.1.taka 4. i 6.ZPP,odnosno u roku od 30 dana od dana kada je stranka saznala za sadrinu pravnosnane presude. Iz obrazloenja: Pravilna je odluka prvostepenog suda kojom je odbaen kao neblagovremen predlog tuenog za ponavljanje postupka 14.05.2010.godine. Tueni se kao razlog za ponavljanje postupka pozvao na lan 422.stav 1. taka 9. u vezi taka 6.ZPP, pravnosnanu presudu Osnovnog suda u U. P. I.745/07 od 26.09.2007.godine, koja presuda je dostavljena tuenom, dana 18.09.2007.godine. S obzirom da je tueni dana 28.09.2007.godine primio presudu, od kada je imao saznanje o njenoj sadrini, od toga dana je poeo tei subjektivni rok od 30 dana za podnoenje predloga za ponavljanje postupka, te kako je tueni predlog za ponavljanje postupka podneo dana 29.11.2009.godine, nakon isteka roka od 30 dana od dana kada je mogao upotrebiti pravnosnanu presudu, kao razlog za ponavljanje postupka, to je pravilno prvostepeni sud shodno lanu 426.stav 1.ZPP odbacio predlog tuenog za ponavljanje postupka kao neblagovremen, jer nije podnet u roku propisanom odredbom l.424.st.1.taka 4. i 6.ZPP. Stoga su neosnovana isticanja u albi tuenog da je predlog za ponavljanje postupka blagovremen i dozvoljen, odnosno da tueni bez svoje krivice nije mogao istai razlog propisan shodno lanu 422. stav 1. taka 6. ZPP, niti je mogao da podnese predlog za ponavljanje postupka u roku koji je propisan lanom 424. stav 1. taka 4.ZPP. (Iz Reenja Vieg suda u Uicu G.br.1162/10 od 28.09.2010. godine)
- 271 -

PARNINI POSTUPAK

412.
Neuredan je predlog za ponavljanje postupka kada nije naveden zakonski osnov po kome se trai ponavljanje postupka, okolnosti iz kojih proizilazi da je predlog podnet u zakonskom roku i dokazi kojim se potkrepljuju navodi predlagaa. Iz obrazloenja: Pravilna je odluka prvostepenog suda kojom je odbaen kao neuredan predlog tuenog za ponavljanje postupka od 29.10.2009.godine, dopunjen podneskom od 4.03.2010.godine. Imajui u vidu da je podnosiocu predloga za ponavljanje postupka naloeno da uredi i dopuni predlog, shodno lanu 425.ZPP, a tueni nije postupio po navedenom reenju, jer je predlog za ponavljanje postupka, podnet dana 29.10.2009.godine, dopunjen podneskom 4.03.2010.godine, nerazumljiv i nepotpun, to je pravilno prvostepeni sud, shodno lanu 103.ZPP, predlog za ponavljanje postupka tuenog odbacio kao neuredan. U predlogu za ponavljanje postupka nije naveden zakonski osnov po kome se trai ponavljanje postupka, okolnosti iz kojih proizilazi da je predmet podnet u zakonskom roku i dokazi kojim se potkrepljuju navodi predlagaa. (Iz Reenja Vieg suda u Uicu G.br.1072/10 od 25.08.2010. godine)

413.
Kada je parnini postupak okonan sudskim poravnanjem onda se u tom sporu ne moe traiti ponavljanje pravnosnano okonanog postupka, jer je u smislu lana 422. ZPP ponavljanje postupka dozvoljeno samo u sluajevima kada je parnica okonana sudskom odlukom tj. presudom ili reenjem. Iz obrazloenja: Stranke su pred prvostepenim sudom na roitu od 6.10.2004. godine u predmetu P br. 1129/04 zakljuile poravnanje koje je na istom roitu na zapisniku usvojeno reenjem suda i konstatovano da ima snagu pravnosnane i izvrne sudske odluke, a po primerak poravnanja je naknadno dostavljen strankama dana 6.10.2004. godine. Dana 4.02.2010. godine tueni je podneo zahtev za ponavljanje postupka, koji je sud ocenio kao nerazumljiv i nepotpun jer ne sadri sve to je potrebno da bi se po istom moglo postupiti u smislu lana 425. ZPP, pa je taj podnesak vraen tuenom radi ureenja i dopune. Tueni je zatim dana 26.2.2010. godine podnesak vratio sudu, a da ga nije uredio i dopunio na nain kako mu je naloeno, iako je prethodno pouen da e, ukoliko predlog bude vraen bez naloene dopune, biti odbaen. Kako je tueni podneo predlog za ponavljanje postupka koji nije bio ureen i dopunjen na nain kako je naloeno, a upozoren je na posledice proputanja, prvostepeni sud je utvrdio da je takav predlog neuredan, jer ne sadri sve to je potrebno da bi se po istom moglo postupiti u smislu l.425 ZPP, pa ga je odbacio, saglasno lanu 103. Zakona o parninom postupku. Ovaj sud nalazi da su razlozi za odbacivanje predloga za ponavljanje postupka pogreni, ali da to nije uticalo na zakonitost pobijanog reenja. Naime, kada je parnini postupak okonan sudskim poravnanjem onda se u tom sporu ne moe traiti ponavljanje pravnosnano okonanog postupka, jer u smislu lana 422. ZPP ponavljanje postupka je dozvoljeno samo u sluajevima kada je parnica okon- 272 -

PARNINI POSTUPAK ana sudskom odlukom tj. presudom ili reenjem. Stoga se podneti predlog za ponavljanje postupka u svakom sluaju morao odbaciti,jer nije bio dozvoljen, pa se neosnovano albom tuenog pobija zakonitost i pravilnost prvostepenog reenja kojim je predlog za ponavljanje postupka odbaen. (Iz Reenja Vieg suda u Uicu G. br. 931/2010 od dana 09.7.2010. godine

414.
Samo nove injenice i novi dokazi koji se odnose na injenice od znaaja za primenu materijalnog prava u vezi sa odluivanjem o tubenom zahtevu mogu biti razlog za ponavljanje pravnosnano okonanog postupka. Meutim, ne i one injenice koje se odnose na uee sudije koji je morao biti iskljuen, jer se time izigrava zakonsko reenje po kome to nije razlog za ponavljanje postupka. Iz obrazloenja: U odnosu na albu kao redovni pravni lek, ponavljanje postupka kao vanredni pravni lek prua uu zatitu. Neki albeni razlozi su preuzeti i u ovom vanrednom pravnom leku, pa je tako bitna povreda iz lana 374. st. 2. ta. 7. (lan 361. stav 2. taka 7. ranije vaeeg Zakona) sadrana kao razlog za ponavljanje postupka u lanu 426. st. 1. ta. 1. Zakona o parninom postupku (lan 422. stav 1. taka 1. ranijeg Zakona). Bitna povreda koja predstavlja albeni razlog iz lana 374. Zakona (lan 361. Ranije vaeeg Zakona) predstavlja razlog za ponavljanje postupka iz lana 426. st. 1. ta. 1. Zakona (lan 422. stav 1. taka 2. ranije vaeeg Zakona). Neki albeni razlozi nisu razlozi za ponavljanje postupka, a neki od razloga za ponavljanje postupka su razliiti i potpuno drugaiji od albenih razloga. U svakom sluaju, odredba iz lana 374. st. 2. ta. 1. Zakona (lan 361. stav 2. taka 1. ranije vaeeg Zakona), koja se odnosi na povredu po kojoj je sudio sudija koji po zakonu mora biti iskljuen ili izuzet, ne predstavlja razlog za ponavljanje postupka. Takvo zakonsko reenje predlaga sutinski izbegava, tako to pod definicijom novih injenica i novih dokaza pokuava da, kao razlog za ponavljanje postupka, ukljui onaj razlog koji zakonom nije predvien. Razlog predvien lanom 426. st. 1. ta. 9. Zakona (lan 422. stav 1. taka 9. ranije vaeeg Zakona) za ponavljanje postupka, kao to je navedeno, odnosi se na nove injenice i nove dokaze koji se odnose na injenice od znaaja za primenu materijalnog prava u vezi sa odluivanjem o tubenom zahtevu i ostalim zahtevima stranaka i na dokaze koji su podobni za utvrivanje takvih injenica, koje stranci nisu bili poznate u ranijem postupku i koje bez svoje krivice nije mogla izneti do pravosnanog okonanja postupka a zbog kojih bi bila doneta povoljnija odluka. Uee sudije koji je trebalo biti iskljuen ili izuzet ne moe biti nova injenica ili novi dokaz zbog koga bi bila doneta povoljnija odluka za stranku. Iz tih razloga, Privredni apelacioni sud smatra da predlog za ponavljanje postupka tuenog nije osnovan. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 2090/2011 od 25.05.2011. godine)

415.
Nije dozvoljen predlog tuioca za ponavljanje postupka okonanog reenjem kojim je konstatovano da se tuba smatra povuenom, jer je ponavljanje doputeno samo protiv odluka ko- 273 -

PARNINI POSTUPAK je su sposobne za materijalnu pravosnanost, koja se sastoji u neosporivosti utvrenja da pravo koje je bilo sporno postoji ili da ne postoji, a postupak okonan takvim deklarativnim reenjem ne moe se smatrati pravnosnano zavrenim. Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem Trgovinskog suda u B... P2. br. 2864/02 od 20. januara 2005. godine odbaen je predlog tuioca za ponavljanje postupka okonanog reenjem istog suda od 10. decembra 2002. godine kojim je konstatovano da se tuba smatra povuenom, kao nedozvoljen. Protiv navedenog reenja albu je uloio tuilac iz svih zakonskih razloga, navodei da je punomonik tuioca, advokat M.N. izbrisan iz imenika advokata, te da u ime tuioca niko nije mogao da prima podneske, te smatra da su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka.. Postupajui na osnovu lana 491. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS" br. 125/04), a ispitujui pobijano reenje na osnovu lana 365. st. 1. i 2. Zakona o parninom postupku u vezi lana 381. istog zakona, Vii trgovinski sud nalazi da alba tuioca nije osnovana. Ponavljanje postupka je vanredni pravni lek koji izjavljuju stranke protiv pravnosnanih odluka kojima je zavren postupak. Ponavljanje postupka se moe traiti i kad je postupak zavren presudom i kad je zavren reenjem. Da bi postupak u jednoj pravnoj stvari mogao da se ponovi, potrebno je da se najpre ukloni pravnosnana odluka koja predstavlja procesnu smetnju u ponovnom odluivanju. Zato se u prvoj fazi postupka o ovom pravnom leku odluuje o doputenosti i osnovanosti pravnog leka i ukoliko su ispunjeni uslovi, ukida se pravnosnana odluka i time otklanja smetanja ponovnom odluivanju o osnovanosti tubenog zahteva, te se postupak ponavlja. Stranka moe da trai ponavljanje postupka koji je zavren svim presudama. Ponavljanje postupka je doputeno i kada se radi o meritornim reenjima, platnom nalogu i reenju u parnicama zbog smetanja dravine. Predmet mogu da budu i reenja o odbacivanju tube ili albe, jer se radi o odlukama kojima je zavren postupak. U konkretnom sluaju drugostepeni sud smatra da predlog koji je podneo punomonik tuioca za ponavljanje postupka okonanog reenjem tog suda saglasno lanu 499. stav 2. Zakona o parninom postupku ("Slubeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Slubeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) nije dozvoljeno, imajui u vidu da se predlog ne zasniva na injenici koja je zakonom predviena kao osnov ponavljanja. Naime, lanom 421. ZPP predvieno je da se postupak koji je odlukom suda pravnosnano zavren moe po predlogu stranke ponoviti u taksativno navedenim razlozima, to znai da je ponavljanje doputeno protiv odluka koje su sposobne za materijalnu pravosnanost. To znai da odluka postoje materijalno pravnosnana nastupanjem formalne pravnosnanosti prema obema strankama. Dok se formalna pravnosnanost tie mogunosti pobijanja odluke i uzima se u nauci kao njeno svojstvo, dotle se materijalna pravnosnanost odnosi na sadrinu odluke i ispoljava se u njenom dejstvu. Dejstvo odluke se sastoji u neosporivosti utvrenja da pravo koje je bilo sporno postoji ili da ne postoji. Za svaki sud, materijalna pravnosnanost, znai vezanost utvrenjem sadranim u odluci. Imajui u vidu izneto, postupak koji je okonan reenjem kojim je konstatovano da se tuba u predmetnoj stvari smatra povuenom saglasno lanu 499. stav 2. Zakona o parninom postupku, ne moe se uzeti da je pravnosnano zavren. Ovo iz razloga to prezumpcija povlaenja tube u smislu navedenog zakonskog propisa nastaje po samom zakonu, pa reenje suda o tome ima deklarativan a ne konstitutivan karakter. Na osnovu izloenog, drugostepeni sud nalazi da reenjem Trgovinskog suda u B... P2. br. 2864/02 od 10. decembra 2002. godine postupak u predmetnoj pravnoj stvari nije pravnosnano zavren, s obzirom da je navedenim reenjem konstatovano da se tuba smatra povuenom primenom lana 499. stav 2. Zakona o parninom postupku, pa shodno lanu 425. stav 1. istog zakona, predlog za ponavljanje postupka, koji je podneo punomonik tuioca odbacuje se pravilno kao nedozvoljen sa razloga iz ovog reenja. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 5094/05 od 3.06.2005. godine)
- 274 -

PARNINI POSTUPAK

416.
Ponavljanje postupka kao vanredni pravni lek moe se dozvoliti samo ako postoji pravnosnana odluka u tom sporu, a ako odluka sud nije na zakonom predvieni nain dostavljena strankama nisu se stekli uslovi za nastupanje pravnosnanosti iste, pa se ista i ne moe osporavati ovim pravnim lekom. Iz obrazloenja: Ponavljanje postupka je vanredni pravni lek koji izjavljuje stranka protiv pravnosnane odluke kojom je zavren postupak. Ponavljanje postupka se moe traiti i kada je postupak zavren presudom i kad je zavren reenjem. U pogledu pravnog leka ne vai pravilo zabrane "preskakanje" instanci, te nije od znaaja da li je pobijana odluka pre nastupanja pravnosnanosti bila pobijana redovnim pravnim lekom. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 4934/06 od 11.12.2006. godine)

417.
Da li se ponavljanje postupka okonanog presudom zbog izostanka, kojom je utvreno pravo svojine tuioca na odreenim poslovnim prostorijama, moe zasnivati na razlogu iz lana 422. taka 1. novog Zakona o parninom postupku (ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naroito proputanjem dostavljanja, nije bila data mogunost da raspravlja pred sudom) u situaciji kada je isto lice bilo upisano u sudski registar kao direktor i tuilakog i tuenog preduzea (pri emu je re o povezanim preduzeima tuilac je zavisno preduzee, a tueni matino preduzee), a tom licu je bila uruena tuba, poziv za roite i presuda zbog izostanka? Ispunjeni su uslovi za ponavljanje postupka propisani odredbom lana 422. taka 1. Zakona o parninom postupku kada su tuba, poziv za roite i presuda zbog izostanka urueni istom licu koje je u registru upisano kao zakonski zastupnik i tuioca i tuenog. U tom sluaju postoji sukob interesa izmeu tuenog i njegovog zakonskog zastupnika, zbog ega je sud saglasno odredbi lana 79. stav 2. taka 2. i stav 3. Zakona o parninom postupku istom morao postaviti privremenog zastupnika i njemu dostaviti tubu i poziv za roite. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

418.
Propust prvostepenog suda da reenje kojim se tuba smatra povuenom dostavi tuiocu na jedan od zakonom propisanih naina, onemoguio je tuioca da blagovremeno izjavi albu protiv prvostepenog reenja, ali ne i da raspravlja pred sudom u postupku koji je prethodio donoenju navedenog reenja, pa zato ne moe predstavljati razlog za ponavljanje postupka koji je zavren reenjem o presumiranom povlaenju tube i njegovo ukidanje, ve za ukidanje klauzule pravosnanosti.
- 275 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Iz navedenih injenica proizlazi da je punomonik tuioca bio uredno pozvan i za roite od 25.5.2004. godine i za roite od 28.9.2004. godine pa nema nezakonitog postupanja prvostepenog suda niti proputanja dostavljanja, odnosno tuiocu nije uskraena mogunost da raspravlja pred sudom pre donoenja reenja kojim je odlueno da se tuba smatra povuenom. Nakon donoenja reenja kojim je odlueno da se tuba smatra povuenom, prvostepeni sud je obaveten da je advokatu izreena privremena mera zabrane bavljenja advokaturom, zbog ega je prvostepeni sud dalju dostavu za punomonika tuioca na ime advokata vrio preko oglasne table. Reenje kojim se tuba smatra povuenom od 28.9.2004. godine istaknuto je na oglasnu tablu 23.12. a skinuto 31.12.2004. godine. Kako je reenje od 28.9.2004. godine pravosnano, tuilac je smatrajui da su se stekli uslovi iz lana 421. stav 2. Zakona o parninom postupku podneo predlog za ponavljanje postupka... Prvostepeni sud je dozvolio ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari i ukinuo reenje od 28.9.2004. godine sa obrazloenjem da reenje od 28.9.2004. godine nije dostavljeno u skladu sa odredbom lana 145. stav 4. tada vaeeg Zakona o parninom postupku, odnosno zbog injenice to je sud propustio da reenje o povlaenju tube dostavi tuiocu neposredno kada je obaveten da je punomonik tuioca promenio adresu. Prvostepeni sud smatra da tuiocu nije data mogunost da raspravlja pred sudom, te da su se stekli uslovi iz lana 421. stav 1. taka 2. Zakona o parninom postupku. Po oceni Vieg trgovinskog suda pogrean je stav prvostepenog suda. Propust prvostepenog suda da reenje kojim se tuba smatra povuenom od 28.9.2004. godine urui tuiocu saglasno lanu 145. stav 4. Zakona o parninom postupku onemoguio je tuioca da blagovremeno izjavi albu protiv prvostepenog reenja, ali ne i da raspravlja pred sudom povodom postavljenog tubenog zahteva. Iz spisa proizlazi da u ovoj parnici nije podnet zahtev za ukidanje klauzule pravosnanosti. Stoga, propust prvostepenog suda da uredno dostavi sudsku odluku, ne znai da postoje propusti u postupku koji je prethodio donoenju reenja kojim se tuba smatra povuenom, da bi se zakljuilo da su se stekli uslovi iz lana 421. stav 1. taka 2. Zakona o parninom postupku i ukinulo reenje kojim odlueno da se tuba smatra povuenom P2.br. 1649/01 od 28.9.2004. godine. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 2709/2006 od 11.12.2006. godine)

419.
Mogunost pozivanja na nove dokaze se ograniava na nove injenice koje su postojale do momenta zakljuenja glavne rasprave, a stranka se na njih nije pozvala, jer za postojanje njih nije ni znala. Iz obrazloenja: Iz spisa proizlazi: Prvotueni i drugotueni su dana 17.06.2009. godine podneli predlog za ponavljanje postupka, koji je pravnosnano okonan presudom nadlenog Trgovinskog suda od 19.05.2008. godine, a koja je potvrena i presudom Vieg trgovinskog suda od 24.04.2009. godine. U predlogu su istakli da su pravnosnanom presudom obavezani da tuiocu isplate utueni iznos sa zateznom kamatom, kao i trokove postupka. Presuda je doneta i obaveza prvotuenog i drugotuenog utvrena je na osnovu ugovora koji su zakljuili prvotueni i drugotueni sa treetuenim i pristupili su dugu koji je treetueni imao prema tuiocu. Takoe su u predlogu istakli da prvostepeni sud nije imao u vidu ugovor od 30.01.2004. godine, koji su zakljuili tuilac i treetueni, a koji nisu
- 276 -

PARNINI POSTUPAK potpisali prvotueni i drugotueni, niti su imali saznanje da ovaj ugovor postoji. Tuilac ovaj ugovor nikada nije dostavio, pa su prvotueni i drugotueni za ugovor saznali nakon prijema drugostepene presude. Prema stavu tuenih, da je prvostepeni sud imao ovaj ugovor u prvostepenom postupku njime bi bila potvrena tvrdnja prvotuenog i drugotuenog (izneta u toku postupka) da su po prvobitno sainjenom ugovoru izvrili svoje obaveze, a kako ovom ugovoru nisu pristupili, ne mogu se obavezivati na naknadu i plaanje po tom osnovu. Smatraju da je Ugovorom od 30.01.2004. godine praktino stavljen van snage Ugovor o obraunu naknade za objekat izgraen bez graevinske dozvole, pa samim tim i Ugovor o pristupanju dugu od novembra 2003. godine ne proizvodi pravno dejstvo, jer je i ugovor kome su pristupili bitno izmenjen. Zato su predloili da sud dozvoli ponavljanje postupka, ukine odluku od 20.06.2008. godine i ponovo odlui o tubenom zahtevu. albeni navodi tuenih da je prvostepeni sud pogreno odluio kada nije dozvolio ponavljanje postupka su neosnovani. Postupak koji je odlukom suda pravnosnano zavren moe se po predlogu stranke ponoviti i iz razloga ako stranka sazna za nove injenice ili nae ili stekne mogunost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te injenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku - lan 422. stav 1. taka 9. Zakona o parninom postupku. Nove injenice u tom smislu su subjektivno nove injenice koje su postojale do momenta zakljuenja glavne rasprave, a stranka se na njih nije pozvala, jer za postojanje njih nije ni znala. Takoe, za nove dokaze isto vai: potrebno je da su oni postojali u momentu kada je sudska odluka postala pravnosnana. Mogunost pozivanja na nove dokaze se ograniava vremenski na momenat kada je nastupila pravnosnanost sudske odluke. Ponavljanje postupka ima za cilj ukidanje pravnosnanih sudskih odluka i njihovu zamenu drugim - zakonitim i pravilnim. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, P. 5260/2010 od 09.12.2010. godine)

420.
Ako bi rok od 30 dana za podnoenje predloga za ponavljanje postupka poeo da tee pre pravnosnanosti odluke, isti se rauna od pravnosnanosti odluke donete u postupku ije se ponavljanje trai. Iz obrazloenja: Nalazei da je isti neblagovremen, prvostepeni sud je pobijanim reenjem odbacio predlog za ponavljanje postupka i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak (a to su injenice na kojima se zasniva predlog za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari), pa je, dakle, Prema stanovitu prvostepenog suda, predlog za ponavljanje postupka, podnet 21.09.2009. godine, je neblagovremen jer je podnet po proteku roka od 30 dana od dana od kada je stranka saznala da je odluka na osnovu koje je delimino ili u celini zasnovano injenino stanje i na osnovu koje je odlueno u postupku pred ovim sudom - ukinuta, a na osnovu odredbe lana 424. stav 1. taka 4. Zakona o parninom postupku. Meutim, odredbama lana 424. u stavu 2. istog Zakona je predvieno da, ako bi rok odreen u stavu 1. poeo da tee pre nego to je odluka postala pravosnana, taj e se rok raunati od pravnosnanosti odluke, ako protiv nje nije bio izjavljen pravni lek odn. od dostavljanja pravnosnane odluke vieg suda izreene u poslednjem stepenu. Zbog toga su osnovani albeni navodi da u ovoj situaciji, s obzirom da je odluka postala pravosnana tek donoenjem navedene odluke Vieg trgovinskog suda od 02.07.2009. godine, i rok za podnoenje predloga za ponavljanje postupka (bez obzira to je ranije doneta odluka Okrunog suda) poeo da tee tek od dostavljanja navedene drugostepene odluke tuenom odn. njegovom puno- 277 -

PARNINI POSTUPAK moniku. Prema dokazima u spisima - povratnica, presuda drugostepenog suda od 02.07.2009. godine, dostavljena je punomoniku tuenog 17.09.2009. godine, pa je od tada, shodno lanu 424. stav 2. Zakona o parninom postupku, poeo da tee rok od 30 dana za podnoenje predloga za ponavljanje postupka u ovom sporu. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 4580/2010 od 18.2.2010. godine)

ODNOS IZMEU PREDLOGA ZA PONAVLJANJE POSTUPKA I DRUGIH VANREDNIH PRAVNIH LEKOVA (lan 434. i 435. ZPP)

421.
Kada je predlog za ponavljanje postupka podnet istovremeno ili posle izjavljene revizije, sud e odluiti koji e postupak nastaviti, a sa kojim e zastati. U tom smislu, uzee u obzir sve okolnosti, a naroito razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta i dokaze koje su stranke predloile. Iz obrazloenja: Procesni uslovi za odluivanje o podnetoj reviziji nisu ispunjeni. Naime, prema stanju u spisima, tueni je podneo predlog za ponavljanje postupka pred prvostepenim sudom dana 11.12.2009. godine, a reviziju na naznaenu presudu nadlenog Okrunog suda je izjavio dana 24.11.2009. godine. U svim sluajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka, sud e odluiti koji e postupak nastaviti a sa kojim e zastati, uzimajui u obzir sve okolnosti, a naroito razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta i dokaze koje su stranke predloile - lan 430. stav 4. Zakona o parninom postupku. Stoga je potrebno da prvostepeni sud postupi u smislu ove odredbe i odlui koji e postupak nastaviti, a sa kojim e zastati, uzimajui u obzir naroito okolnosti i razloge zbog kojih su oba pravna leka podneta. (Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 1330/10 od 22.04.2010. godine)

POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA (lan 436 - 441. ZPP)

422.
Da li se u radnim sporovima pred trgovinskim sudovima, kada je tuena strana u steaju, moe primenjivati pravilo o povlaenju tube, ukoliko stranke ne pristupe na roite, iako su uredno pozvane?
- 278 -

PARNINI POSTUPAK U parnicama iz radnih odnosa, koje se pred trgovinskim sudom vode po osnovu atrakcione nadlenosti jer je tuena strana u steaju, moe nastupiti situacija da se tuba smatra povuenom, ukoliko su ispunjeni uslovi propisani u l. 289. i 296. stav 2. Zakona o parninom postupku. Ovo stoga to se u parnicama iz radnih odnosa, shodno odredbi lana 434. Zakona o parninom postupku, primenjuju sve odredbe Zakona o parninom postupku, osim kada je u navedenoj glavi neto drugaije propisano. Imajui u vidu da u glavi zakona koja sadri posebno pravila postupanja u parnicama iz radnih odnosa, nema posebnih odredbi koje iskljuuju primenu l. 289. i 296. stav 2. Zakona o parninom postupku, to proizlazi da se i u parnicama iz radnih odnosa moe desiti da se tuba smatra povuenom zbog nedolaska uredno pozvanog tuioca na pripremno roite ili na roite za glavnu raspravu. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

423.
Zaposleni nema prava na naknadu tete zbog izostale zarade za vreme voenja disciplinskog postupka, iako je disciplinska mera prestanka radnog odnosa ponitena iz razloga povrede samog postupka, ako su u istim radnjama zaposlenog zbog kojih je postupak voen i mera izreena sadrana i obeleja krivinog dela za koje je navedeno lice pravosnano osueno. A ako je krivini postupak u toku, to do okonanja krivinog postupka ne moe da se donese odluka o zahtevu za naknadu tete jer ista zavisi od ishoda krivinog postupka, pa parnini postupak valja prekinuti do njegovog okonanja. Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima tuilac je tubom traio da se poniti reenje disciplinskog organa kojim mu je izreena mera prestanka radnog odnosa kao i odluka upravnog odbora kojom je kao neosnovan odbijen njegov prigovor na navedeno reenje disciplinske komisije, te da se obavee tueni da naknadi tuiocu izgubljenu zaradu za period od neosnovano izreene mere do dana pokretanja steajnog postupka. Kako se pravilnost disciplinske mere, odnosno reenja disciplinskog organa ispituje u postupku za ponitaj istog, sa aspekta procesne pravilnosti postupka donoenja i osnovanosti, odnosno opravdanosti navedene mere, jer zakon izriito propisuje u kojim situacijama se moe izrei navedena mera ali i njenu proceduru donoenja, to je pravilno prvostepeni sud, bez obzira to je pokrenut krivini postupak protiv tuioca i isti je i dalje u toku za dela za koja je upravo i izreena navedena mera, ne uputajui se u prethodno reenje oznaenog pravnog pitanja pravilnosti izreene mere, utvrivao da li je ista doneta uz potovanje zakonom predviene procedure. Pravilno je prema navedenom prvostepeni sud, imajui u vidu odredbe lana 95. stav 3. Zakona o radnim odnosima Republike Srbije koji je bio na snazi u spornom periodu, i koji je predviao da se zaposleni mora sasluati pred disciplinskom komisijom osim ako se bez opravdanih razloga on ne odazove na uredno dostavljen poziv i ne moe mu se uskratiti odbrana, te imajui u vidu da je identino reenje predvieno i lanom 26. stav 3. Pravila o radu disciplinskog organa i Komisije za utvrivanje materijalne tete zaposlenih u "B...", ispitivao da li je disciplinski organ postupao u skladu sa citiranim odredbama zakona kontroliui pravilnost sprovedene procedure donoenja pobijane odluke. Pravilno je pri tom prvostepeni sud iz izvedenih dokaza koje je savesno i briljivo cenio utvrdio da je tuilac u periodu u kome je bila zakazana i odrana rasprava pred disciplinskim organom bio spreen da pristupi
- 279 -

PARNINI POSTUPAK na isto, jer je zbog bolesti bila hospitalizovana u bolnici u B.C, te je time i povreena citirana odredba lana 95. stav 3. Zakona o radnim odnosima Republike Srbije koja je predviala obavezu disciplinskog organa da saslua tuioca. Iz navedenih razloga pravilno nalazi prvostepeni sud da je pri donoenju reenja disciplinskog organa kojim je izreena mera prestanka radnog odnosa tuiocu, povreena zakonom propisana procedura donoenja istog, to navedenu odluku ini nezakonitom, pa je pravilno usvojio tubeni zahtev i ponitio istu kao i odluku upravnog odbora donetu povodom prigovora tuioca na navedeno reenje disciplinskog organa. Preuranjeno je meutim odluivanje suda o zahtevu za naknadu novanih sredstava na ime uskraene zarade za period odsustva sa rada. Kako zaposleni nema prava na naknadu tete zbog izostale zarade za vreme voenja disciplinskog postupka, bez obzira i iako je disciplinska mera prestanka radnog odnosa ponitena iz razloga povrede samog postupka, ako su u istim radnjama zaposlenog zbog kojih je postupak voen i mera izreena sadrana i obeleja krivinog dela za koje je navedeno lice pravosnano osueno, a u konkretnom sluaju je krivini postupak prema navodima i dokazima tuenog u toku, to do okonanja navedenog krivinog postupka ne moe da se donese odluka o delu zahteva za naknadu jer ista zavisi od njegovog ishoda. Iz navedenih razloga, sud mora u daljem toku postupka, proveriti ishod krivinog postupka, pa ako isti jo nije pravosnano okonan prekinuti postupak do njegovog okonanja, a ukoliko je ve okonan, tu odluku uzeti u obzir pri donoenju odluke o delu zahteva za naknadu, jer tueni nije odgovoran za tetu koju je tuilac pretrpeo ako je ista prouzrokovana tuioevim protivpravnim radnjama. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 7814/05 od 20.09.2005. godine)

424.
U radno-pravnom sporu za ponitenje odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa, nakon otvaranja steaja nad poslodavcem po odredbama Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji, prvostepeni optinski sud e prekinuti parnini postupak u skladu sa odredbom lana 214. taka 5. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004), a po stavljanju predloga za nastavak postupka oglasie se nenadlenim i predmet ustupiti steajnom sudu, po lanu 97. stav 2. Zakona o steajnom postupku, a bivi zaposleni u steajnom postupku mora prijaviti svoje novano potraivanje na ime neisplaene zarade od datuma neosnovanog prestanka radnog odnosa kod poslodavca do datuma otvaranja steaja nad poslodavcem, kako bi nakon osporavanja tog potraivanja od strane steajnog upravnika stekao uslove da po lanu 96. stav 1. Zakona o steajnom postupku trai nastavak prekinutog parninog postupka u radnom sporu, pri emu se sada odluka zakonitosti reenja o prestanku radnog odnosa pojavljuje kao prethodno pitanje u parnici za utvrenje osporenog potraivanja prema steajnom duniku po osnovu neisplaene zarade zaposlenom kome je odlukom poslodavca prestao radni odnos protiv njegove volje. Iz obrazloenja: Trgovinski sud u K... odbio je tubeni zahtev prema za ponitaj reenja o prestanku radnog odnosa tuioca kod tuenog, kao i zahtev da se obavee tueni da tuioca vrati na poslove i radne zadatke vozaa "C" kategorije, pri emu je odlueno da svaka stranka snosi svoje trokove. Iz sadrine spisa proizlazi da je tuilac dana 25. januara 2002. godine podneo tubu Optinskom sudu u N...P... za ponitaj reenja o prestanku radnog odnosa, jer tueni u svom postupanju prilikom spornih reenja
- 280 -

PARNINI POSTUPAK nije ispotovao zakonsku proceduru. Po tubi je isti sud nakon sprovedenog dokaznog postupka doneo presudu kojom je odbio tubeni zahtev, a Okruni sud u K... je prvostepenu presudu ukinuo iz razloga to je tokom albenog postupka nad tuenim reenjem Trgovinskog suda u K... od 24. decembra 2003. godine otvoren steajni postupak, zbog ega se drugostepeni sud istim reenjem oglasio stvarno nenadlenim za postupanje i spise dostavio Trgovinskom sudu u K..., koji sud je izazvao sukob nadlenosti, pozivajui se da postupak nakon otvaranja steaja nad tuenim nije prekinut shodno odredbama Zakona o parninom postupku, niti je tuilac svoje potraivanje po tubi prijavio u steajnom postupku, zbog ega smatra da po ukinutom predmetu treba da postupa Optinski sud u N...P.., a po tom sukobu nadlenosti Vrhovni sud je reenjem br. 138/04 odluio da je za suenje stvarno nadlean Trgovinski sud u K... Postupajui po istoj tubi prvostepeni sud je sproveo dokazni postupak i u meritumu odbio tubeni zahtev, pravilno primenjujui odredbu materijalnog prava koja je vaila u vreme nastanka spornog odnosa izmeu stranaka i to lan 108. stav 1. taka 1. Zakona o radnim odnosima ("Slubeni glasnik RS", br. 55/96, 28/2001, 43/2001). Prvostepeni sud je doneo pravilnu i zakonitu odluku, meutim, drugostepeni sud ukazuje da ureeni tubeni zahtev tuioca nije bio pravno korektno postavljen, jer s obzirom na otvaranje steaja nad tuenim 24. decembra 2003. godine u svakom sluaju nije bilo mesta zahtevu za vraanje tuioca na posao. Poto se radi o radnom sporu povodom steaja, pravni interes tuioca za voenje ove parnice se iscrpljuje kroz novano potraivanje zarade bilo u zagarantovanom iznosu, bilo po kolektivnom ugovoru i spajanje staa u periodu od prestanka radnog odnosa do dana otvaranja steaja nad poslodavcem, pa je s toga preduslov za voenje ove parnice i prijava novanog potraivanja izgubljene zarade zbog donetog reenja o prestanku radnog odnosa do otvaranja steaja, koja bi trebalo biti predmet ispitivanja u steajnom postupku, pa u sluaju osporavanja iste i upuivanju tuioca na parnicu, postojao bi pravni interes tuioca za voenje ovakve parnice, jer se odluivanje o osnovanosti donoenja reenja o prestanku radnog odnosa pojavljuje kao prethodno pitanje u odluivanju po zahtevu za utvrivanje postojanja novanog potraivanja prema steajnom duniku po osnovu neisplaene zarade, pa je i u ovom sluaju prvostepeni sud morao da utvrdi da li je podneta prijava potraivanja od strane tuioca u steaju tuenog radi donoenja odgovarajue odluke, jer je u protivnom bio ispunjen razlog za odbacivanje tube, meutim kako je prvostepeni sud odbio tubeni zahtev, a prvostepeni sud se nije bavio utvrivanjem injenice da li je u postupku steaja tuilac prijavio svoje potraivanje drugostepeni sud nije smatrao celishodnim da vrati predmet radi donoenja eventualne druge procesne odluke. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 8279/05 od 16.09.2005. godine)

425.
Bivi radnik ima pravni interes za tubu kojom trai ponitaj odluke poslodavca kojom mu je prestao radni odnos i kada je nad poslodavcem nakon toga pokrenut (otvoren) postupak steaja, jer je punovanost navedene odluke prethodno pitanje po zahtevu za naknadu neisplaenih zarada za period udaljenja sa rada. Iz obrazloenja: U situaciji postojanja radno-pravnog spora vezanog za ponitenje odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa, u situaciji otvaranja steaja nad poslodavcem, zaposleni ima pravo da podnese tubu kojom e traiti ponitaj odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa, a za
- 281 -

PARNINI POSTUPAK podnoenje takve tube ima pravni interes, jer se to pojavljuje kao prethodno pitanje. Bivi zaposleni u steajnom postupku moe prijaviti svoje novano potraivanje vezano za isplatu neisplaene zarade od datuma neosnovanog prestanka radnog odnosa kod poslodavca do datuma otvaranja steaja nad poslodavcem. Nakon osporavanja takvog potraivanja od strane steajnog upravnika, isti bi stekao uslove da trai nastavak pokrenutog radnog spora, pri emu se odluka po zahtevu za ponitenje odluke organa upravljanja o prestanku radnog odnosa pojavljuje kao prethodno pitanje za utvrenje potraivanja prema steajnom duniku po osnovu neisplaene zarade zaposlenom, kome je odlukom poslodavca prestao radni odnos protivno njegovoj volji. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 10613/05 od 5.04.2006. godine)

426.
Neoznaavanje vrednosti predmeta spora u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa ne predstavlja razlog za odbacivanje tube kao neuredne, jer je u takvim sporovima revizija uvek dozvoljena, pa pravo na izjavljivanje revizije ne zavisi od vrednosti predmeta spora. Iz obrazloenja: Osnovano se u albi istie da je pobijano reenje doneto uz bitnu povredu odredaba parninog postupka, jer je prvostepeni sud pogreno primenio odredbu lana 187. stav 3. Zakona o parninom postupku kada je tubu odbacio kao neurednu zbog toga to tuilac u tubi nije oznaio vrednost spora. Naime, tuilac u ovom sporu trai da se poniti reenje tuenog kojim je tuiocu prestao radni odnos kod tuenog, te da se tueni obavee da ga vrati na rad i rasporedi na isto radno mesto, to znai da je u pitanju parnica iz radnih odnosa. Odredbama lana 439. Zakona o parninom postupku propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Prema tome, tuba nije mogla biti odbaena zbog toga to tuilac nije u tubi naznaio vrednost predmeta spora, s obzirom da je lanom 187 stav 3 Zakona o parninom postupku propisano da e se tuba odbaciti samo kada nadlenost, sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora, a predmet tubenog zahteva nije novani iznos. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 12908/05 od 8.02.2006. godine)

POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETANJA DRAVINE (lan 448 - 454. ZPP)

427.
Protiv reenja o odreivanju privremene mere u toku postupka zbog smetanja dravine nije dozvoljena posebna alba.
- 282 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Iz spisa predmeta proizilazi da je tuilac prvostepenom sudu podneo tubu protiv tuenog, zbog smetanja dravine stalne slubenosti Istovremeno je u tubi stavio i predlog za odreivanje privremene mere.Prvostepeni sud je usvojio predloenu privremenu meru, nalazei da je tuilac uinio verovatnim postojanje potraivanja i opasnost da e se ono osujetiti ili znatno oteati. Odlueno je da privremena mera stupa na snagu odmah i da se ima primenjivati do okonanja spora, da e se o trokovima odreivanja privremene mere odluiti uz odluku o glavnoj stvari i da protiv te privremene mere nije dozvoljena posebna alba. Saglasno l.449 stav 1.ZPP u toku postupka u parnicama zbog smetanja dravine sud moe po slubenoj dunosti i bez sasluanja protivne stranke odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvrnom postupku radi otklanjanja hitne opasnosti protivpravnog oteenja ili spreavanja nasilja ili otklanjanja nenadoknadive tete.Stavom 3.tog lana propisano je da protiv reenja o odreivanju privremene mere nije dozvoljena posebna alba. Shodno izloenom, a imajui u vidu citiranu zakonsku odredbu, kao i injenicu da je prvostepeni sud u izreci pobijanog reenja naveo da protiv usvojene privremene mere nije dozvoljena posebna alba, Vii sud u Uicu je odbacio albu tuenog, naslovljenu kao prigovor na reenje o privremenoj meri, jer je ona nedozvoljena. U konkretnom sluaju razloge koje iznosi u albi na navedeno reenje tueni moe isticati u toku postupka zbog smetanja dravine ili u albi na odluku u glavnoj stvari, u zavisnosti od konanog ishoda spora. (Iz Reenja Vieg suda u Uicu G.br.1236/10 od 15.09.2010. godine)

428.
Privremena mera koja je odreena radi obezbeenja prava na dravinu nema za cilj obezbeenje potraivanja ve obezbeenje prava, pa kao takva ne predstavlja meru koja se, prema l. 20 Zakona o privatizaciji, ne moe sprovesti. Iz obrazloenja: Prema postavljenom tubenom zahtevu i injeninim navodima tube, tuilac trai zatitu prava na dravinu, a predloenom privremenom merom trai se obezbeivanje upravo istog tog prava na dravinu. Prvostepeni sud odluujui o ispunjenosti uslova za odreivanje predloene privremene mere nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odreivanje privremene mere obezbeenja tuioevog potraivanja i pri tom se poziva na odredbu l. 20 Zakona o privatizaciji i nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz l. 302. i 299. Zakona o izvrnom postupku u vezi l. 449. Zakona o parninom postupku. Meutim, predloenom privremenom merom ne trai se obezbeenje potraivanja (bilo novanog ili nenovanog) ve predloenom privremenom merom tuilac trai obezbeenje prava na dravinu, a to je predmet i postavljenog tubenog zahteva, pa kao takva ne predstavlja meru koja se, prema lanu 20 Zakona o privatizaciji, ne moe sprovesti. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. 5071/09 od 15.12.2009. godine)

429.
Tuilac ima pravni interes da se utvrdi in smetanja dravine i bez zahteva za uspostavljanje preanjeg stanja.
- 283 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Reenjem od 7. jula 2005. godine, prvostepeni sud je odbacio tubu sa pozivom na odredbu lana 188. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004), jer je tuilac precizirao svoj tubeni zahtev koji u petitumu ne sadri zahtev da se sa smetanjem prestane, ni zahtev za uklanjanje posledica smetanja u stanje pre smetanja, ni zabranu budueg smetanja, ni zahtev za povraaj dravine. Osnovano se albom tuioca ukazuje da je prvostepena odluka zahvaena bitnom povredom odredaba parninog postupka, jer je pogrean zakljuak prvostepenog suda da se ovako postavljen tubeni zahtev odnosi na utvrenje injenice da je tueni smetao tuioca u dravini i da je ovakva tuba nedozvoljena. U konkretnom sluaju, tuilac je u smislu odredbe lana 75. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kao dralac stvari i prava podneo tubu radi zatite od uznemiravanja ili oduzimanja dravine. U postupku smetanja dravine sud raspravlja i odluuje po tubi samo za zatitu faktikog poseda. Tuilac ima pravni interes da se utvrdi in smetanja poseda u jednom momentu i bez zahteva za uspostavljanje preanjeg stanja. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 11151/05 od 1.02.2006. godine)

430.
U posesornim (dravinskim) parnicama naelno se raspravljaju samo faktika pitanja. Od toga, meutim, postoje sledei izuzeci: tueni moe istai prigovor da je tuioeva dravina manljiva prema njemu; tueni moe da se pozove na injenicu da je izmeu istih stranaka o istoj stvari voen istovremeno petitorni spor u korist tuenog; tueni se moe pozvati na to da je njegovo postupanje (koje tuilac kvalifikuje kao smetanje ili oduzimanje) dozvoljeno, tj. da se zasniva na zakonu, odluci dravnog organa ili pristanku tuioca i sl. Iz obrazloenja: Izuzetno, od naela da se u posesornim (dravinskim) parnicama raspravljaju samo faktika pitanja postoje izuzeci: tueni moe istai prigovor da je tuioeva dravina manljiva prema njemu; tueni moe da se pozove na injenicu da je izmeu istih stranaka o istoj stvari voen istovremeno petitorni spor u korist tuenog; tueni se moe pozvati na to da je njegovo postupanje (koje tuilac kvalifikuje kao smetanje ili oduzimanje) dozvoljeno, tj. da se zasniva na zakonu, odluci dravnog organa ili pristanku tuioca i sl. U konkretnom sluaju, prvostepeni sud je utvrdio, a imajui u vidu prigovaranje tuenog tokom postupka, da i tuilac i tueni na delu predmetnog lokala imaju faktiku vlast na stvari odn. da nisu deposedirani, te je pravilno zakljuio da je neosnovan tubeni zahtev tuioca za ispranjenje prostorije i iseljenje tuenog. Prvostepeni sud je pravilno zakljuio da tuilac nije dokazao da mu tueni neovlaeno smeta dravinu, niti je dostavio dokaze u prilog eventualne ocene o blagovremenosti dravinske tube, to bi bila procesna pretpostavka za voenje ove parnice. Pravilna je odluka prvostepenog suda o istaknutom prigovoru nedostatka pasivne legitimacije, kojom isti nije prihvatio, jer je u toku dokaznog postupka utvrdio da i tueni ima faktiku vlast na delu predmetnog lokala u povrini od 33 kvadratna metra tj. da isti nije deposediran, tako da je neosnovan istaknuti prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuenog. Prvostepeni sud je, primenom pravila o teretu dokazivanja, na osnovu l. 220. i 223. Zakona o parninom postupku, pravilno zakljuio o spornoj injenici da li je osnovan tubeni zahtev za predaju nepokretnosti (imajui u vidu da tuilac u toku dokaznog postupka nije dostavio deobni bilans, na osnovu koga bi se moglo utvrditi da je na pravnog prethodnika tuioca prenet predmetni lokal izdvajanjem iz sastava navedene Zemljoradnike zadruge). (Iz presude Privrednog apelacionog suda, P. 211/10(2) od 10.09.2010. godine)
- 284 -

PARNINI POSTUPAK

431.
U parnicama zbog smetanja dravine nije dozvoljena posebna alba protiv reenja o odreivanju privremene mere. Iz obrazloenja: Protiv reenja o odreivanju privremene mere donete u parnicama zbog smetanja poseda nije dozvoljena posebna alba; zbog toga, reenje o odreivanju privremene mere ima svojstvo izvrne isprave i pre pravnosnanosti odn. pre okonanja postupka po pravnom leku protiv navedenog reenja - lan 449. stav 3. Zakona o parninom postupku. Iz tih razloga su neosnovani albeni navodi izvrnog dunika da nisu bili ispunjeni uslovi za donoenje reenja o izvrenju po reenju o odreivanju privremene mere, jer se radi o privremenoj meri odreenoj u parnici zbog smetanja poseda, u kom sluaju se odreivanje i sprovoenje izvrenja moe odrediti i pre pravnosnanosti sudske odluke. Naime, ista postaje izvrna i pre pravnosnanosti, a u smislu citiranih zakonskih odredbi. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, I. 1588/2010 od 20.05.2010. godine)

ODBACIVANJE REDOVNE TUBE (lan 455 466. ZPP)

432.
Redovna tuba za naplatu zakupnine, uz koju su podneti izvodi iz poslovnih knjiga, ne moe se odbaciti usled nedostatka pravnog interesa, osim kada su podneti izvodi koji se odnose na cenu komunalnih usluga, isporuku vode, toplotne energije, odvoz smea i sline usluge. Iz obrazloenja: Pobijanim reenjem Trgovinskog suda u B... odbaena je tuba. Prema stanju u spisima predmeta, tuilac je uz tubu priloio kao dokaze ugovor o zakupu sa aneksom, koji nisu kod suda overeni i izvod iz otvorenih stavki. Navedene isprave ne predstavljaju verodostojne isprave iz lana 36. Zakona o izvrnom postupku na osnovu kojih se moe osnovano ishodovati donoenje reenja o izvrenju. Izvod iz poslovnih knjiga, prema lanu 36. stav 2. taka 4. Zakona o izvrnom postupku je verodostojna isprava samo ako se odnosi na cenu komunalnih usluga, isporuku vode, toplotne energije i odvoenje smea, a u konkretnom sluaju se ne radi o takvim vrstama usluga. Prema tome, pogreno je prvostepeni sud zakljuio da tuilac nije uinio verovatnim postojanje pravnog interesa za podnoenje redovne tube, te da su se ispunili uslovi da tuilac svoje dospelo potraivanje koje je novanog karaktera, moe ostvariti kroz izvrni postupak podnoenjem predloga za izvrenje. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 8527/05 od 21.06.2005. godine)
- 285 -

PARNINI POSTUPAK

433.
Za podnoenje albe protiv reenja o odbacivanju nedozvoljenog prigovora protiv platnog naloga, koji je podnelo neovlaeno lice bez punomoja, ovlaen je tueni kao stranka u postupku, a ne podnosilac prigovora. Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima predmeta na predlog tuioca prvostepeni sud je reenjem od 23.12.2005. godine izdao platni nalog kojim je obavezao tuenu J.S. da tuiocu plati iznos od 73.031,93 dinara sa zateznom kamatom i trokovima postupka. Protiv ovog reenja, blagovremeni prigovor uloila je O.G. bez dostavljanja punomoja. Stoga je prvostepeni sud reenjem od 5.4.2006. godine odbacio podneti prigovor kao nedozvoljen, jer je podnet od strane neovlaenog lica, pri tom se pozivajui na lan 458. stav 1. Zakona o parninom postupku. albu na navedeno reenje u zakonskom roku uloila je tuena J.S. te je prvostepeni sud pobijanim reenjem od 24.5.2006. godine odbacio albu tuene kao nedozvoljenu, nalazei da tuena nije lice ovlaeno za podnoenje albe, s pozivom na lan 365. st. 1. i 3. Zakona o parninom postupku. Kod takvog stanja stvari, prvostepeni sud je pogreno primenio lan 365. st. 1. i 3. Zakona o parninom postupku, kada je albu tuene, izjavljenu protiv reenja prvostepenog suda od 5.4.2006. godine odbacio kao nedozvoljenu, nalazei da tuena J.S. nije lice ovlaeno za podnoenje albe. Naprotiv, iz spisa predmeta, proizlazi da je kao tuena oznaena J.S. iz B. Prema lanu 355. Zakona o parninom postupku, za podnoenje albe protiv odluka donetih u sudskom postupku, legitimisane su stranke u postupku. Kako je J.S. kao tuena, stranka u postupku, bez obzira to je prigovor odbaen, jer je podnet od strane neovlaenog lica, tuena je ovlaena da podnese albu na navedeno reenje, kao oznaena tuena, te je sa tih razloga alba tuenog usvojena i prvostepeno reenje od 24.5.2006. godine ukinuto, zbog pogrene primene lana 365. st. 1. i 3. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 5313/06 od 23.5.2007. godine)

434.
Kada je pravnosnanim reenjem izvrnog suda reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave stavljeno van snage u delu kojim je odreeno izvrenje, a postupak nastavljen pred parninim sudom kao povodom prigovora protiv platnog naloga, po lanu 21. stav 1. Zakona o izvrnom postupku, parnini sud nema ovlaenje da odbaci prigovor protiv obavezujueg dela reenja o izvrenju, kao neblagovremen, nepotpun ili nedozvoljen, primenom lana 458. stav 1. Zakona o parninom postupku, ve mora sprovesti postupak po prigovoru po odredbama Glave trideset druge Zakona o parninom postupku. Iz obrazloenja: Tana je konstatacija prvostepenog suda u oalbenom reenju da je tueni kao izvrni dunik izjavio prigovor na reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave po proteku roka od tri dana, koji je zakonom regulisan rok za izjavljivanje prigovora po lanu 12. stav 4. Zakona o izvrnom postupku. Meutim, prigovor protiv reenja o izvrenju donetog na osnovu verodostojne isprave, predstavlja pravni lek u izvrnom postupku, iju dozvoljenost, urednost i blagovremenost ceni onaj izvr- 286 -

PARNINI POSTUPAK ni sud koji je doneo prvostepeno reenje i protiv koga se izjavljuje ovaj pravni lek. Ovo proizlazi iz formulacije odredbi lana 365. Zakona o parninom postupku, prema kojima prvostepeni sud odbacuje reenjem neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu albu kao pravni lek, koje odredbe se primenjuju i u postupku ispitivanja izjavljenog prigovora kao pravnog leka. Prvostepeni sud kao izvrni sud nije odbacio prigovor tuenog kao izvrnog dunika kao neblagovremen, ve je doneo reenje kojim je stavio van snage reenje o izvrenju u delu kojim je odreeno izvrenje i ukinuo sprovedene radnje, u skladu sa odredbama lana 21. stav 1. Zakona o izvrnom postupku. Prvostepeni sud je ovo reenje doneo kao sud kome je prigovor podnesen, shodno citiranim odredbama lana 21. stav 1. Zakona o izvrnom postupku, a kako se po ovim odredbama postupak dalje nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga, u reenju je odreeno da se po pravosnanosti reenja spisi predmeta dostavljaju parninom odeljenju tog suda na dalji postupak. Navedeno reenje prvostepenog suda od 20.12.2005 godine je dostavljeno strankama u postupku, isto je primljeno od strane tuioca i tuenog dana 26.12.2005 godine, i na ovo reenje nije izjavljena alba. Stoga je reenje snabdeveno potvrdom o pravosnanosti na dan 30.12.2005 godine. S obzirom da izvrni poverilac nije izjavio albu na navedeno reenje zbog neblagovremeno izjavljenog prigovora od strane tuenog kao izvrnog dunika, zbog ega je navedeno reenje postalo pravosnano, to prvostepeni sud kao postupajui parnini sud u daljem postupku nije mogao prigovor da odbaci kao neblagovremen, i pored tane konstatacije o neblagovremenosti izjavljenog prigovora. Pravosnano reenje, kojim je stavljeno van snage reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, proizvodi svoje procesno pravne posledice u pravnom prometu i to da reenje o izvrenju ne moe postati pravosnano i da se postupak dalje nastavlja kao povodom prigovora na platni nalog. Zato se odredbe lana 458. stav 1. Zakona o parninom postupku, na koje se prvostepeni sud pozvao kod donoenja oalbenog reenja, primenjuju samo kod izdavanja platnog naloga po l. 453, 454. i 455. Zakona o parninom postupku, koji izdaje parnini sud po podnetoj tubi u sluajevima regulisanim ovim lanovima. Kada izdaje platni nalog parnini sud odluuje i o izjavljenom prigovoru na izdati platni nalog kao pravnom leku, ukljuujui i ispitivanje blagovremenosti, potpunosti i dozvoljenosti prigovora, po lanu 458 stav 1. Zakona o parninom postupku. Kada je postupajui izvrni sud uinio propust kod ocene blagovremenosti izjavljenog prigovora i doneo reenje kojim je stavio van snage izdato reenje o izvrenju, koje je postalo pravosnano, dalje postupajui parnini sud ne moe primeniti citirane odredbe lana 458. stav 1. Zakona o parninom postupku, ve mora sprovesti postupak po izjavljenom prigovoru na nain koji je regulisan daljim odredbama Glave trideset druge Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 2954/06 od 24.1.2007. godine)

435.
U parninom postupku, koji je inicijalno zapoet predlogom za izvrenje na osnovu verodostojne isprave, a nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga, tuba se ne dostavlja tuenom na odgovor, niti se zakazuje pripremno roite, ve sud odmah zakazuje roite za glavnu raspravu.

Iz obrazloenja: Kako je u konkretnom sluaju postupak poeo predlogom za izvrenje na osnovu verodostojne isprave, po kome je doneto reenje o izvrenju, to je pravilno prvostepeni sud postupajui na osnovu
- 287 -

PARNINI POSTUPAK lana 21. Zakona o izvrnom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/04) po prigovoru izvrnog dunika stavio van snage reenje o izvrenju u delu u kome je odreeno izvrenje i ukinuo sprovedene radnje, dostavljajui predmet parninom odeljenju radi nastavka postupka kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Stoga, u daljem toku postupka postupak e se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga, a to znai po odredbama Zakona o parninom postupku koji reguliu posebni postupak izdavanja platnog naloga, odnosno odredbama lana 453. do 464. ovog zakona. Shodno odredbama lana 457. Zakona o parninom postupku prigovor protiv reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave smatrae se prigovorom protiv platnog naloga. Kako je lanom 458. Zakona o parninom postupku predvieno da neblagovremene, nepotpune i nedozvoljene prigovore odbacuje sud bez odravanja roita, a drugim stavom istog lana je predvieno da ako su prigovori podneti blagovremeno sud e zakazati odmah roite za glavnu raspravu, to odredbe citiranog lana ukazuju da u toku postupka koji se nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga tubu odnosno inicijalni akt nije potrebno dostavljati radi odgovora tuenom, ve se po prigovoru ukoliko je isti blagovremen, potpun i dozvoljen (te stoga ne bude odbaen), odmah zakazuje roite za glavnu raspravu. Iz iznetih razloga pogreio je prvostepeni sud kada je tuenom reenjem naloio da dostavi odgovor na tubu, jer dostavljanje tube na odgovor nije zakonom predvieno u postupku po platnom nalogu... Prema iznetom, u parninom postupku, koji je inicijalno zapoeo predlogom za donoenje reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, tuba se ne dostavlja tuenom na odgovor ve se odmah zakazuje roite za glavnu raspravu, ... jer se radi o posebnom postupku izdavanja platnog naloga u kome je izriitim odredbama zakona, lan 458. Zakona o parninom postupku sud obavezan da odmah zakae glavnu raspravu bez posebnog dostavljanja tube - predloga tuenom na odgovor. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 14154/05 od 22.03.2006. godine)

436.
Predlog za izvrenje je odbaen kao neuredan u delu u kojem se zahteva isplata kamate. Po prigovoru izvrnog dunika, reenje o izvrenju je stavljeno van snage u delu u kojem je odreeno prinudno izvrenje, ukinute su sprovedene radnje i postupak je nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga. U toku parninog postupka tubenim zahtevom se trai isplata glavnog duga sa kamatom. Da li se ovde radi o poveanju tubenog zahteva, odnosno preinaenju tube? U smislu odredbe lana 21. stav 1. Zakona o izvrnom postupku, kada sud ukine reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave u delu u kojem je odreeno izvrenje i ukine sprovedene radnje, postupak e nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. U lanu 453. stav 1. Zakona o parninom postupku propisano je: "Kad se tubeni zahtev odnosi na dospelo potraivanje u novcu, a to se potraivanje dokazuje verodostojnom ispravom priloenom tubi u izvorniku ili overenom prepisu, sud e izdati nalog tuenom da ispuni tubeni zahtev (platni nalog)". lanom 458. stav 3. Zakona o parninom postupku propisano je: "U toku glavne rasprave stranke mogu da iznose nove injenice i da predlau nove dokaze, a tueni moe isticati i nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog naloga". Iz navedenog proizlazi da tuilac u toku glavne rasprave moe poveati postavljeni tubeni zahtev, izmeu ostalog i tako to e istai zahtev za kamatu na ranije traeni iznos glavnog duga. Isticanje ovakvog zahteva predstavlja preinaenje tube u smislu odredbe lana 194. stav 1. Zakona o parninom postupku. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)
- 288 -

PARNINI POSTUPAK

437.
Kad obavezujui deo reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave kojim je dunik obavezan na isplatu glavnog potraivanja i zatezne kamate, nije ukinut od strane izvrnog suda, o ovom delu reenja treba odluiti u parnici kao o platnom nalogu (da se u celini ili delimino odrava na snazi ili se ukida), jer postojanje ove sudske odluke kojom je dunik obavezan na isplatu potraivanja poveriocu, predstavlja smetnju da se o isplati ovog potraivanja ponovo odluuje kao o zahtevu tube. Iz obrazloenja: Tuilac u ovom sporu je 18. jula 2001. godine podneo Optinskom sudu u K... predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave radi prinudne naplate potraivanja u iznosu od 142.086,00 dinara za neisporuenih 16.716 kilograma penice po ugovoru o investicionom kreditu od 20. oktobra 1989. godine i 2. novembra 1989. godine. Reenjem o izvrenju od 6. avgusta 2001. godine: 1) obavezan je tueni kao dunik da tuiocu kao poveriocu isplati 142.086,00 dinara na ime glavnog duga sa zakonskom kamatom od 21. aprila 2001. godine do isplate; 2) odreeno je izvrenje ako dunik ne namiri potraivanje poverioca u iznosu od 142.086,00 dinara sa zakonskom kamatom od 21. aprila 2001. godine do isplate; 3) odreeni su trokovi izvrenja u iznosu od 2.480,00 dinara. Dunik - tueni u ovoj parnici, je izjavio prigovor protiv navedenog reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, pa je reenjem Ipv.(Iv) od 9. novembra 2001. godine stavljeno van snage ovo reenje u delu kojim je odreeno izvrenje, ukinute su sprovedene radnje i odlueno da se postupak nastavi kao po prigovoru protiv platnog naloga po odredbama lana 54. Zakona o izvrnom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 28/2000). Posebna pravila postupka iz glave XXXII Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/04) o izdavanju platnog naloga (l. 453 - 464) propisuju da ako tueni prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavanje platnog naloga (l. 453. i 454.) ili da postoje smetnje za dalji tok postupka, sud odluuje prvo o tom prigovoru i ako nae da je osnovan ukinue reenjem platni nalog i po pravosnanosti reenja otpoee raspravljanje o glavnoj stvari, kad takvom raspravljanju ima mesta (lan 459. stav 1). Ako platni nalog nije ukinut u odluci o glavnoj stvari sud e odluiti da li se platni nalog u celini ili delimino odrava na snazi ili se ukida (lan 458. stav 4). U postupku pred niestepenim sudovima ukinut je samo deo reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave koji se odnosi na izvrenje (dozvolu izvrenja). Deo reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave (stav 1) o obavezi dunika na isplatu glavnog potraivanja i zatezne kamate - nije ukinut, pa je o ovom delu reenja kao o platnom nalogu, trebalo odluiti na osnovu odredaba lana 458. stav 4. Zakona o parninom postupku (da se u celini ili delimino odrava na snazi ili se ukida), jer je postojanje ove sudske odluke kojom je utvreno potraivanje i dunik obavezan na isplatu potraivanja poveriocu, smetnja da se o isplati ovog potraivanja ponovo odluuje kao o zahtevu tube, kad o reenju o obavezi na isplatu potraivanja (platnom nalogu, izvrenju na osnovu verodostojne isprave), nije prethodno pravosnano odlueno da se ukida, po odredbama lana 459. stav 1. Zakona o parninom postupku. Kako su niestepeni sudovi odluili o zahtevu tuioca kao da se radi o postupku koji se sprovodi po optim, a ne po posebnim pravilima parninog postupka i propustili da odlue da li reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave ostaje na snazi ili ne u pogledu obaveze na isplatu glavnog
- 289 -

PARNINI POSTUPAK potraivanja sa sporednim traenjima, koja su tim reenjem utvrena, revizijom tuenog se osnovano ukazuje da je u postupku pred niestepenim sudovima uinjena bitna povreda iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku jer su razlozi o bitnim injenicama niestepenih sudova nejasni i protivreni, a materijalno-pravne odredbe lana 54. navedenog Zakona o izvrnom postupku pogreno primenjene, zbog ega se pobijane odluke ne mogu ispitati. (Iz reenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 700/2006 od 8.06.2006. godine)

438.
Ako je prvostepeni sud presudom u celosti odrao na snazi reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave i istovremeno usvojio tubeni zahtev opredeljen reenjem o izvrenju, postoji apsolutno bitna povreda odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 12. postupka Zakona o parninom postupku, jer je izreka nerazumljiva i protivrena sama sebi, ali na koju drugostepeni sud ne pazi po slubenoj dunosti, ve samo na zahtev stranke. Iz obrazloenja: Ispitujui pobijanu presudu u granicama albe na osnovu lana 372. Zakona o parninom postupku, u vezi lana 478. st. 1. i 2. Zakona o parninom postupku Vii trgovinski sud nalazi da je alba tuenog neosnovana, jer iz sadrine spisa proizlazi da je tuilac podneo predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave rauna-otpremnice br. 2104/19 od 11.12.2002. godine protiv tuenog, radi namirenja novanog potraivanja tuioca u iznosu od 3.992,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 1.1.2003. godine. na osnovu kog je taj sud doneo reenje o izvrenju Iv. br. 2675/04 od 17.11.2004. godine kojim je odredio predloeno izvrenje, odreujui trokove izvrenja u iznosu od 3.200,00 dinara, na koje reenje je tueni uloio prigovor osporivi doneto reenje sa pozivom da dug prema tuiocu ne postoji, jer je prema zapisniku konstatovana isporuka robe manjoj koliini od ugovorene, koji manjak je odobren izvetajem o knjienju od 11.12.2002. godine i pored ega je tueni izmirio svoju obavezu u celosti, pa je prvostepeni sud svojim reenjem od 11.4.2005. godine stavio van snage reenje o izvrenju u delu o kojem je odreeno izvrenje i predmet preveo u parnicu. U dokaznom postupku prvostepeni sud je izveo sve predloene dokaze pa je naao da je potraivanje tuioca osnovano, a prigovor tuenog neosnovan, jer isprave na koje se poziva tueni se ne odnose na tuioca, ve na drugo pravno lice, pa je primenom odredbi materijalnog prava koje je primenio doneo prvostepenu odluku, ija zakonitost albenim razlozima tuenog nije dovedena u pitanje. Tueni u svojoj albi prvostepenu presudu napada opredeljenim albenim razlozima samo u pogledu pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja. Pri emu nije sporna povreda Zakona o parninom postupku iz lana 361. stav 2. taka 12. u prvostepenoj presudi, jer je prvostepeni sud u celosti odrao na snazi reenje o izvrenju i istovremeno usvojio tubeni zahtev tuioca opredeljen reenjem o izvrenju, ali kako se u albi tueni nije pozvao na tu povredu postupka, ovaj sud u odluivanju po albi nije mogao da izae van okvira ispitivanja prvostepene presude limitiranih odredbom lana 372. Zakona o parninom postupku, u vezi lana 478. stav 1. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 2974/06 od 29.9.2006. godine)
- 290 -

PARNINI POSTUPAK

POSTUPAK U SPOROVIMA MALE VREDNOSTI (lan 467 - 479. ZPP)

439.
Presuda zbog izostanka mora sadrati utvrenje svih relevantnih injenica za odluivanje o osnovanosti tubenog zahteva, kao i navoenje odgovarajuih normi materijalnog prava koje su osnov za donoenje meritorne odluke u odreenoj procesnoj situaciji. Iz obrazloenja: Poto se u konkretnom sluaju radi o sporu male vrednosti (lan 490. Zakona o parninom postupku), pravilna je ocena prvostepenog suda da su se, s obzirom na izostanak uredno pozvanog tuenog, stekli procesni uslovi za donoenje presude zbog izostanka. Meutim, presuda zbog izostanka, po svojoj prirodi, predstavlja meritornu odluku koja se donosi u sluaju da osnovanost zahteva proizlazi iz navoda tube, a dostavljeni dokazi nisu u suprotnosti sa njima ili sa optepoznatim injenicama. Zbog toga presuda zbog izostanka mora sadrati utvrenje svih relevantnih injenica za odluivanje o osnovanosti tubenog zahteva, kao i navoenje odgovarajuih normi materijalnog prava koje su osnov za donoenje meritorne odluke u navedenoj procesnoj situaciji (izostanak uredno pozvanog tuenog sa roita za glavnu raspravu). Naime, to je neophodno jer se, na osnovu lana 478. Zakona o parninom postupku, odluka u sporu male vrednosti moe pobijati iz razloga apsolutno bitnih povreda postupka i pogrene primene materijalnog prava. Dakle, da bi se u postupku po albi mogla proveriti pravilnost primene materijalnog prava, a to drugostepeni sud ispituje u albenom postupku po slubenoj dunosti, prvostepena odluka mora sadrati utvrenje injeninog stanja, bez obzira to se ono, u smislu citirane odredbe, nee preispitivati u postupku po albi. Kako konkretna prvostepena odluke, osim konstatacije o ispunjenosti procesnih pretpostavki za donoenje presude zbog izostanka (tj. konstatacije o izostanku uredno pozvanog tuenog) ne sadri utvreno injenino stanje, to albeni sud ne moe ispitati pravilnost primene materijalnog prava, jer je pobijana odluka doneta uz apsolutno bitne povrede iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku, na koje se navodima albe i ukazuje. (Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 911/11 od 24.02.2011. godine)

440.
U sporu male vrednosti sud ne moe odbiti tubeni zahtev zbog nedostatka dokaza, pozivom na odredbe lana 338. Zakona o parninom postupku koji regulie uslove za donoenje presude zbog proputanja, odnosno odbijanje tubenog zahteva ako iz injenica navedenih u tubi ne proizlazi osnovanost tubenog zahteva. Iz obrazloenja: Trgovinski sud u K... doneo je presudu zbog proputanja kojom je odbio tubeni zahtev. U obrazloenju presude pozvao se na odredbu lana 338. Zakona o parninom postupku koja regulie
- 291 -

PARNINI POSTUPAK donoenje ove vrste presude uz nabrajanje uslova za donoenje ove presude predvienih tom zakonskom odredbom. U toku prvostepenog postupka poinjene su bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. ta. 6. i 12. Zakona o parninom postupku, a naroito odredbe koje reguliu postupak donoenja presude iz lana 338. Zakona o parninom postupku, a nisu primenjene odredbe koje je u konkretnom sluaju valjalo primeniti. U konkretnom sluaju radi se o sporu male vrednosti ali prvostepeni sud o istom nije vodio rauna i nije postupao po pravilima za spor male vrednosti, naroito postupajui suprotno lanu 471. Zakona o parninom postupku. Naime, pravilno je prvostepeni sud reenjem od 19. aprila 2005. godine zakazao roite za glavnu raspravu za 9. jun 2005. godine, ali bez oznake da se radi o sporu male vrednosti i na isto pozvao stranke u sporu, ali u zakazanom terminu nije drao roite za glavnu raspravu, ve je drao pripremno roite koje kao vrsta roita ne postoji u sporu male vrednosti. U zapisniku sa roita od 9. juna 2005. godine konstatovao je da tueni nije podneo odgovor na tubu, a to je kao uslov za donoenje presude zbog proputanja izriito apostrofirano u presudi, pri tome prenebregavajui injenicu da u sporu male vrednosti se tuba i ne dostavlja na odgovor. Tueni je doao na zakazano roite, ali tom prilikom od njega nije uzeta re, ve je samo konstatovano da nije dat odgovor na tubu koji tueni nije ni bio duan da da u formi koju poznaje Zakon o parninom postupku kada regulie taj institut. Ovaj sud ne vidi zato bi tueni uopte dolazio na roite ukoliko nita ne spori tuiocu. Sve ovo govori da je prvostepeni sud samoinicijativno, ne primenjujui odredbe koje je valjalo primeniti, konstatovao odreeno stnje, pogreno ga upodobljavajui uslovima koje poznaje lan 338. Zakona o parninom postupku te je suprotno odredbama tog lana doneo pobijanu presudu. Prema lanu 338. Zakona o parninom postupku presudom zbog proputanja usvojie se tubeni zahtev ako tueni u odreenom roku nije dao valjan odgovor na tubu koja mu je prethodno dostavljena sa poukom o posledicama proputanja (ega u konkretnom sluaju nema), te ako su ispunjeni ostali uslovi iz pomenute zakonske odredbe. Sud e odbiti tubeni zahtev presudom ako iz injenica navedenih u tubi ne proizlazi osnovanost tubenog zahteva, to e uiniti na pripremnom roitu na kome tuilac nije preinaio tubu. Dakle, odbijajua presuda se donosi u situaciji pripremnog roita na koje su stranka pozvane pozivom za pripremno roite i to pod uslovom da osnovanost zahteva ne proizlazi iz injenica navedenih u tubi, a ne u situaciji kada sud procenjuje da nema dovoljno dokaza za navode tuioca, a kako je to uinio prvostepeni sud i to nije presuda zbog proputanja, ve odbijajua odluka koja se donosi pod odreenim okolnostima propisanim u okviru odredbe koja regulie i donoenje presude zbog proputanja. Iz svega napred navedenog, sasvim jasno proizlazi da je prvostepeni sud pogreno primenio odredbe lana 338. Zakona o parninom postupku, a nije primenio odredbe koje je bio duan primeniti, a koje se odnose na spor male vrednosti, pri emu je poinio i druge povrede odredaba postupka koje su napred navedene. U tom smislu je prvostepenu presudu valjalo ukinuti i predmet vratiti na ponovni postupak. U ponovljenom postupku prvostepeni sud e najpre zakazati roite za glavnu raspravu na koje e pozvati stranke pozivom za to roite na kome moraju biti naznaene posledice iz lana 475. stav 2. Zakona o parninom postupku i uz poziv tuenom dostaviti tubu sa dokazima. Nadalje e postupak voditi saglasno odredbama Zakona o parninom postupku koje propisuju postupanje u sporovima male vrednosti vodei rauna naroito o posledicama iz lana 476. Zakona o parninom postupku. Po pravilno sprovedenom postupku donee pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 9993/05 od 28.06.2005. godine)

441.
U albi protiv presude donete u sporu male vrednosti, ne mogu se iznositi nove injenice i predlagati novi dokazi, ali ako dug plaen posle zakljuenja glavne rasprave, to moe biti raz- 292 -

PARNINI POSTUPAK log za albu protiv reenja o izvrenju u smislu lana 15. taka 8. Zakona o izvrnom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004), u postupku prinudnog izvrenja navedene presude, koji spreava izvrenje. Iz obrazloenja: Pobijanom presudom zbog izostanka ustavu II izreke reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave odrano je na snazi u delu kojim je tueni obavezan da tuiocu plati 41.746,86 dinara, na ime glavnog duga, sa zateznom kamatom, kao i za trokove izvrenja od 4.892,30 dinara. U stavu III izreke obavezan je tueni da naknadi tuiocu trokove parninog postupka. Tueni albom pobija navedenu presudu zbog bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. Zakona o parninom postupku i pogrene primene materijalnog prava. Pored ostalog, tueni u albi istie da nije oznaio brojeve rauna koji se izmiruju, pa je u takvoj situaciji, a prema odredbi lana 312. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, trebalo obaveze namiriti redom kako je koja dospela za ispunjenje. Tuilac je samo delimino primenio navedenu odredbu (iznos od 8.741,97 dinara) ali je tako morao da postupi i sa ostalim prethodno navedenim uplatama tuenog. Prema tome, tueni je navedenim uplatama izmirio deo utuenih rauna na ime komunalnih usluga u iznosu od 28.324,50 dinara. Sud nije cenio sve navode i dokaze koje je dao tueni, i to izvode realizovanih stavki. U dopuni albe se navodi da je tueni dana 28. juna 2006. godine uplatio iznos od 4.300,00 dinara, o emu je kao dokaz dostavio izvod realizovanih stavki. Vii trgovinski sud nalazi da alba tuenog nije osnovana. U pogledu odluke koja je sadrana u stavu II izreke (te dakle u pogledu donete presude zbog izostanka), drugostepeni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud naao da su ispunjeni zakonski uslovi da se donese presuda zbog izostanka. Sve injenice na koje se sada alilac poziva, a koje se odnose na redosled uraunavanja i primenu odredbi iz lana 312. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, nisu isticane tokom prvostepenog postupka. Tuilac je osporio da se uplate na koje se alilac poziva odnose na utuene raune. Prema odredbi lana 475. stav 3. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004) ne mogu se isticati nove injenice i dokazi u albi kada je u pitanju postupak u parnicama o sporovima male vrednosti. Meutim u konkretnom sluaju radi se o privrednom sporu male vrednosti, doneta je presuda zbog izostanka, a uslovi za njeno donoenje su oni koji su navedeni i oni su u konkretnom sluaju ispunjeni. Ovim se ne iskljuuje mogunost da u eventualno pokrenutom postupku prinudnog izvrenja donete izvrne isprave, tueni, kao izvrni dunik istie razlog za albu protiv reenja o izvrenju iz lana 15. taka 8. Zakona o izvrnom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004). (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. 6745/06 od 23.08.2006. godine)

442.
Za utvrenje postojanja poslovnog odnosa (kao osnova za obavezivanje na plaanje cene za isporuenu robu) u situaciji kada tueni to osporava, neophodno je postojanje dokaza kojima se potvruje da je tueni robu ije se plaanje trai i primio. Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju, prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu lana 476. stav 2. Zakona o parninom postupku (lan 475. stav 2. ranije vaeeg Zakona), jer u sporu male vrednosti na roite
- 293 -

PARNINI POSTUPAK za glavnu raspravu nije pristupio uredno pozvan tueni, a injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev u suprotnosti su sa dokazima koje je tuilac podneo. U takvoj situaciji sud je bio duan da zakljui glavnu raspravu i donese presudu kojom e odbiti postavljeni tubeni zahtev, jer tuilac za svoje injenine navode iz tube na kojima zasniva svoje potraivanje nije dostavio adekvatne dokaze, a u situaciji kada je tueni potraivanje tuioca osporio po osnovu i visini, ujedno istiui navode da sa istim nije bio ni u kakvom poslovnom odnosu, te da u spornom periodu, kada su ispostavljeni rauni, radnja tuenog nije postojala. Zbog toga nije bilo smetnji za donoenje presude zbog izostanka, jer dokazi koje je tuilac podneo - rauni kao verodostojne i jednostrane isprave, ne ukazuju na osnovanost tubenog zahteva tj. injenini navodi iz tube nisu saglasni sa dokazima koje je tuilac podneo. albeni navodi kojima se pobija primena materijalnog prava i poziva na l. 8. i 10. Zakona o raunovodstvu i reviziji (a kojima je propisano da raun mora biti samo potpisan i peatiran od strane izdavaoca rauna) - bez uticaja su na drugaiju odluku. Navedene zakonske odredbe se odnose na raun kao jednostranu verodostojnu ispravu, ali raun kao jednostrana verodostojna isprava nije dokaz da je roba ili usluga koja je tim raunom fakturisana - zaista i izvrena. Dokaz o postojanju poslovnog odnosa i izvrenoj ugovornoj obavezi na koju se tuilac u konkretnom sluaju poziva je otpremnica da je roba isporuena, koja bi trebalo da bude potpisana od strane tuenog ili ovlaenog lica zaposlenog kod tuenog. albeni navodi u kojima se istie da se iz stanja u spisima nedvosmisleno utvruje da je tueni, pored toga to je privremeno odjavio radnju, obavljao odreenu delatnost, takoe su bez uticaja na drugaiju odluku, budui da to moe biti predmet nekog drugog postupka koji sankcionie takvu vrstu ponaanja. Pri injenici da je tueni dokazao da nije obavljao preduzetniku delatnost u periodu na koji se odnose ispostavljeni rauni, to je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu lana 475. stav 2. Zakona o parninom postupku (lan 476. stav 2. ranije vaeeg Zakona) kada je postavljeni tubeni zahtev odbio. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 10161/11 od 21.12.2011. godine)

443.
S obzirom da se vrednost predmeta spora po tubi ili protivtubi odreuje prema vrednosti glavnog duga, to se stoga dugovana kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traenja kao i parnini trokovi ne uzimaju u obzir, ukoliko ne ine glavni zahtev. Iz obrazloenja: Prekid postupka odreen je pobijanim reenjem a prema stanju u spisima, uredno pozvani tueni - protivtuilac nije pristupio na roite zakazano za glavnu raspravu dana 21.01.2010. godine. Imajui u vidu takvo stanje stvari, prvostepeni sud je pravilno odluio kada je pobijanim reenjem konstatovao da se protivtuba smatra povuenom, pravilno primenivi lan 475. stav 1. Zakona o parninom postupku. Navodi albe (da ukupni iznos novanog potraivanja po protivtubi, zajedno sa obraunatom zakonskom zateznom kamatom, predstavlja novani iznos koji ne spada u spor male vrednosti) nisu osnovani, s obzirom na odredbu iz lana 29. Zakona o parninom postupku - vrednost predmeta spora se odreuje prema vrednosti glavnog duga a kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traenja, kao i parnini trokovi, ne uzimaju se u obzir ukoliko ne ine glavni zahtev. (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 7567/10 od 03.06.2010. godine)
- 294 -

PARNINI POSTUPAK

444.
U sporu male vrednosti tuba se smatra povuenom ukoliko tuilac nije doao na prvo roite za glavnu raspravu ili na neko docnije roite, na koje je uredno pozvan. Ali, ako je na roite pozvan advokat koji nije dostavio punomoje za zastupanje tuioca, ne moe se smatrati da je nastupila fikcija povlaenja tube, jer tuilac nije uredno pozvan, bez obzira to je taj advokat podneo tubu. Iz obrazloenja: Prvostepenim reenjem Trgovinskog suda u N...S... konstatovano je da se tuba smatra povuenom. Prema stanju u spisima prvostepeni sud na roitu za glavnu raspravu 24. februara 2005. godine nije dozvolio advokatu D.G. zastupanje tuioca na tom roitu, jer je na isto pristupio bez punomoja, pa je na osnovu odredbe lana 475. stav 1. Zakona o parninom postupku doneo reenje da se tuba smatra povuenom. lanom 475. stav 1. Zakona o parninom postupku propisano je da ako tuilac ne doe na prvo roite za glavnu raspravu ili na neko docnije roite, a uredno je pozvan, smatrae se da je povukao tubu. Znai da bi sud mogao da konstatuje da se tuba smatra povuenom potrebno je da izostane sa prvog roita za glavnu raspravu ili kog docnijeg roita tuilac koji je bio uredno pozvan. Iz stanja u spisima proizlazi da su advokati M.K. i D.G. podneli tubu. Prema prijemnom peatu prvostepenog suda, advokati su uz tubu podneli i dva priloga. Navedena dva priloga odnose se na dokaze uz tubu, koji se nalaze u spisima predmeta, a ne i na punomoje, jer se isto ne nalazi u spisima predmeta uz tubu. Advokati su podneli punomoje tek uz albu izjavljenu protiv reenja prvostepenog suda. Kako je prema stanju u spisima predmeta na roite od 24. februara 2005. godine pozvan advokat M.K, koji u vreme prijema poziva nije bio punomonik tuioca, jer nije dostavio uredno punomoje uz tubu, to tuilac u konkretnom sluaju nije bio uredno pozvan na navedeno roite u smislu odredbe lana 132. Zakona o parninom postupku. Shodno iznetom, prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbu lana 475. Zakona o parninom postupku, jer je doneo reenje da se tuba smatra povuenom, iako tuilac nije bio uredno pozvan na roite odrano dana 24. februara 2005. godine. Nepravilna primena odredbe lana 475. bila je od uticaja na donoenje zakonite i pravilne odluke, jer je pobijanim reenjem okonan postupak iako za to nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 6822/05 od 12.06.2005. godine)

445.
Da li se u sluaju izostanka tuioca sa kog docnijeg roita za glavnu raspravu u sporu male vrednosti tuba smatra povuenom na osnovu lana 475. stav 1. Zakona o parninom postupku? Prema izriitim odredbama lana 475. stav 1. Zakona o parninom postupku u sporovima male vrednosti tuba se smatra povuenom ako tuilac izostane sa prvog roita za glavnu raspravu, ili sa kog docnijeg roita. Stoga i u opisanoj situaciji tuba se smatra povuenom. injenica da je stavom 2. istog lana predvieno da e se u sluaju izostanka obe stranke sa kog docnijeg
- 295 -

PARNINI POSTUPAK roita tuba smatrati povuenom ne iskljuuje niti utie na izriitu normu lana 475. stav 1. Zakona o parninom postupku i nije u suprotnosti sa istom, ve se samo pojavljuje kao suvina, to ukazuje na eventualnu redakcijsku greku pri izradi zakona. Pri izriitim odredbama lana 475. stav 1. Zakona o parninom postupku, naime nije bilo potrebe za unoenje stava 2. istog lana, ali je isti verovatno preostao iz prethodnog teksta zakona. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

446.
Presuda zbog izostanka e se u sporu male vrednosti doneti uvek kada uredno pozvani tueni ne pristupi na roite, bez obzira na opravdanost razloga izostanka. Iz obrazloenja: Kada u sporu male vrednosti tueni, bez obzira na opravdanost razloga, ne pristupi na roite, donosi se presuda zbog izostanka kojom se odluuje o tubenom zahtevu na osnovu do tada dostavljenih dokaza u spisima; tada se ceni da li osnovanost zahteva proizlazi iz navoda tuioca, a u pogledu dokaza samo da li su dostavljeni dokazi od strane tuioca ili tuenog u suprotnosti sa navodima samog tuioca - lan 476. Zakona o parninom postupku. U konkretnom sluaju, tueni - prema stanju u spisima - nije dostavio dokaze za svoje navode, niti je pristupom na zakazano roite omoguio da se o istima raspravlja. Iz navedenih razloga, svojim odsustvom sa roita, bez obzira na opravdanost (a koju je u tom sluaju inae mogue ceniti samo po predlogu za vraanje u preanje stanje, a taj predlog u konkretnom sluaju nije podnet), tueni je prouzrokovao donoenje pobijane presude zbog izostanka. (Iz presude Privrednog apelacionog suda, P. 2324/2010 od 13.05.2010. godine)

447.
Ako osnovanost tubenog zahteva ne proizlazi iz injenica navedenih u tubi, sud nee usvojiti tubeni zahtev presudom zbog izostanka Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je pravilno odbio tubeni zahtev i prema imenovanom tueniku, koji nije bio prisutan na zadnjem roitu kada je doneta pobijana presuda, pravilno nalazei da nisu ispunjeni uslovi da se prema njemu donese presuda zbog izostanka. Naime, bez obzira to odredbama lana 476. Zakona o parninom postupku kao uslov nije izriito propisano da se ovakva presuda moe doneti ako osnovanost tubenog zahteva proizlazi iz injenica navedenih u tubi, tubeni zahtev se ne moe usvojiti ukoliko taj uslov nije ispunjen. U konkretnom sluaju, prvostepeni sud je utvrdio da sadrina podnetih dokaza i rezultat ekonomskog vetaenja ne ukazuju na osnovanost tubenog zahteva. (Iz presude Vieg suda u Valjevu, G. 28/11 od 27.01.2011. godine)
- 296 -

PARNINI POSTUPAK

448.
Prilikom donoenja presude zbog izostanka, prvostepeni sud jne ceni samo da li je tuenik izostao sa glavne rasprave (a uredno je pozvan), ve je neophodno da razmotri da li su injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tuilac podneo ili sa opte poznatim injenicama. U obrazloenju svoje odluke navee jasne i potpune razloge u pogledu ispunjenosti uslova za donoenje ove presude. Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju nisu pravilno primenjene odredbe lana 476. Zakona o parninom postupku , to je uticalo da je oalbena presuda zbog izostanka doneta je uz bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 1. istog zakona. Odredbom lana 476. ovog Zakona su predvieni uslovi za donoenje presude zbog izostanka. Meutim, u stavu 2. istog lana je propisano da e sud odbiti tubeni zahtev ako su injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tuilac podneo ili sa opte poznatim injenicama. Dakle, to znai da je obaveza prvostepenog suda da, prilikom donoenja ove vrste presude, ceni ukupne okolnosti predviene celovitom odredbom iz lana 476. zakona. Ovaj materijalni propis prvostepeni sud nije pravilno primenio - u obrazloenju naveo je samo da su ispunjeni zakonski uslovi za donoenje presude zbog izostanka, proputajui da navede razloge o tome da li su injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tuilac podneo, a to je takoe jedan od bitnih uslova za donoenje presude zbog izostanka. Iz tih razloga je oalbena presuda zbog izostanka doneta je uz bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 1. Zakona o parninom postupku (nisu pravilno primenjene odredbe lana 476. istog), to je uticalo na njenu pravilnost i zakonitost, te bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku (nema razloga o svim bitnim injenicama, pa se presuda ne moe ispitati a to je razlog da bude ukinuta). Ako tueni ne doe na roite za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, donee se presuda kojom se usvaja tubeni zahtev (presuda zbog izostanka) - lan 476. stav 1. Zakona o parninom postupku. Sud e odbiti tubeni zahtev ako su injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tuilac podneo ili sa opte poznatim injenicama - lan 476. stav 2. Zakona o parninom postupku. Iz ovoga nesumnjivo proizlazi obaveza prvostepenog suda da prilikom donoenja presude zbog izostanka ne ceni samo okolnosti da li je tuenik izostao sa glavne rasprave a uredno je pozvan, ve je neophodno da razmotri i da li su injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tuilac podneo ili sa opte poznatim injenicama, te da u obrazloenju svoje odluke navede jasne i potpune razloge u pogledu ispunjenosti uslova iz oba stava navedenog lana. Prvostepeni sud nije postupio u skladu sa navedenim odredbama, jer je u obrazloenju navedeno samo da su ispunjeni zakonski uslovi za donoenje presude zbog izostanka, time to je sa rasprave izostao uredno pozvani punomonik tuenika, i da se radi o sporu male vrednosti, proputajui da navede razloge o tome da li su injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev u skladu sa dokazima koje je tuilac podneo, to je takoe jedan od bitnih uslova za donoenje presude zbog izostanka. (Iz reenja Vieg suda u aku, G. 599/2010 od 19.05.2010. godine)

449.
Da li e se presuda zbog izostanka iz lana 476. stav 1. Zakona o parninom postupku doneti i u sluaju da se ne radi o prvom roitu za glavnu raspravu, da je tueni prethodno osporio tube- 297 -

PARNINI POSTUPAK ni zahtev u celosti ili u parnici povodom prigovora protiv reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, kada je tueni prethodno prigovorom osporio tubeni zahtev? Sud e doneti u smislu odredaba lana 476. stav 1. Zakona o parninom postupku presudu kojom se usvaja tubeni zahtev, odnosno odrava na snazi u obavezujuem delu reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave (presuda zbog izostanka) i kada se ne radi o prvom roitu za glavnu raspravu i u sluaju kada je tueni prethodno osporio tubeni zahtev u celosti, pa i u sluaju kada je u parnici povodom prigovora protiv reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave tueni prigovorom osporio tubeni zahtev. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

450.
Da li sud prilikom donoenja presude zbog izostanka u sporu male vrednosti po lanu 476. Zakona o parninom postupku, primenjuje materijalno pravo na injenice navedene u tubi, odnosno da li je uslov za donoenje ovakve presude da osnovanost tubenog zahteva proizlazi iz injenica navedenih u tubi, i da li se takva presuda moe pobijati zbog pogrene primene materijalnog prava? Prilikom donoenja presude u sporu male vrednosti iz lana 476. stav 1. Zakona o parninom postupku primenjuje se materijalno pravo na injenice navedene u tubi i takva presuda se moe pobijati zbog pogrene primene materijalnog prava. Bez obzira to odredbama lana 476. Zakona o parninom postupku nije izriito kao uslov propisano da se ovakva presuda moe doneti ako osnovanost tubenog zahteva proizlazi iz injenica navedenih u tubi, tubeni zahtev se ne moe usvojiti ukoliko taj uslov nije ispunjen, jer je istovremeno odredbama lana 478. stav 1. Zakona o parninom postupku predvieno da se presuda ili reenje kojim se okonava parnica u postupku u sporovima male vrednosti moe pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. ovog zakona i zbog pogrene primene materijalnog prava. Dakle, ukoliko bi se usvajanjem tubenog zahteva pogreno primenilo materijalno pravo na injenice navedene u tubi, onda se presuda na osnovu lana 476. stav 1. Zakona o parninom postupku, kojom se tubeni zahtev usvaja ne moe doneti. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

451.
Kako se objanjava stav 2. lana 476. Zakona o parninom postupku, obzirom da je presuda zbog izostanka osmiljena kao posledica neinjenja radnje tuenog, u kom sluaju se odbija tubeni zahtev, to je negativna posledica za tuioca? Da li se mislilo da se odbija predlog za donoenje presude zbog izostanka, a ne da se odbija tubeni zahtev? Zbog ega ne treba dozvoliti da tuilac u daljem toku postupka, kada mu je odbijen predlog za donoenje presude zbog izostanka, dokae osnovanost svog tubenog zahteva?
- 298 -

PARNINI POSTUPAK Odredba lana 476. stav 2. Zakona o parninom postupku je jasna, jer predvia odbijanje tubenog zahteva kada su injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev u suprotnosti sa dokazima, koje je tuilac podneo ili sa opte poznatim injenicama. Nije se mislilo na mogunost da se reenjem odbije predlog za donoenje presude zbog izostanka, jer se ona moe doneti i bez predloga tuioca. Spor male vrednosti predstavlja jednu vrstu skraenog postupka. Svrha ovog postupka je da se spor to pre okona. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

452.
Presuda zbog izostanka moe se doneti u sluaju izostanka tuenog sa bilo kog roita, i kada se tueni ve upustio u raspravljanje osporivi tubeni zahtev, ali zbog opteg raspravnog naela koje vai u ovoj situaciji, sud pri donoenju presude zbog izostanka mora ceniti i navode tuenog, kao i dokaze iznete u dotadanjem toku postupka. Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima predmet tubenog zahteva je tuioevo potraivanje neizmirene cene za robu po raunima dostavljenim u prilogu predloga za izvrenje na osnovu verodostojne isprave kojim je postupak i zapoet. Sud je odredio izvrenje po navedenom predlogu poverioca tuioca, a tueni je isto osporio blagovremenim prigovorom u kome je zahtev tuioca osporio po osnovu i visini, iznosei i razloge za isto osporavanje. Na osnovu lana 54. stav 1. Zakona o izvrnom postupku reenje o izvrenju je stavljeno van snage u delu u kome je odreeno izvrenje i ukinute su sve sprovedene radnje, a postupak je nastavljen u parnici kao povodom prigovora protiv platnog naloga. U daljem toku postupka tuilac je na roitu od 12. aprila 2005. godine ostao pri tubi i zahtevu, predlaui i donoenje presude zbog izostanka zbog proputanja tuenog da pristupi na navedeno roite. Cenei da su ispunjeni uslovi za donoenje presude zbog izostanka usled izostanka tuenog sa roita za glavnu raspravu a na osnovu lana 476. stav 1. a u vezi lana 490. stav 1. istog zakona, prvostepeni sud je doneo presudu zbog izostanka. Obrazloenje navedene presude, osim ocene ispunjenosti uslova za donoenje presude zbog izostanka u pogledu izostanka samog tuenog, ne sadri razloge za odluivanje kao u navedenoj presudi. lanom 476. predvieno je da ukoliko su ispunjeni uslovi za donoenje presude zbog izostanka, odnosno ukoliko je tueni izostao sa roita za glavnu raspravu na koje je uredno pozvan sud moe doneti presudu zbog izostanka kojom moe usvojiti tubeni zahtev ili odbiti isti ukoliko su injenice na kojima se tubeni zahtev zasniva u suprotnosti sa dokazima koje je tuilac podneo ili sa optepoznatim injenicama kao i ako se radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati na osnovu st. 2. i 3. istog lana. Iz navedenog proizlazi da za donoenje presude zbog izostanka kojom se tubeni zahtev usvaja procesni uslov je da tueni ne doe na roite za glavnu raspravu a uredno je pozvan, ali i da tubeni zahtev proizlazi iz injenica koje su navedene u tubi, a dostavljeni dokazi nisu u suprotnosti sa istim kao ni sa optepoznatim injenicama, i da se ne radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati. Stoga je neophodno pri donoenju presude zbog izostanka ceniti i navedene okolnosti, odnosno da li su injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tuilac podneo ili sa optepoznatim injenicama i da li se radi o zahtevu kojima stranke ne mogu raspolagati. Konkretna presuda prvostepenog suda ne sadri razloge za donoenje usvajajue presude zbog izostanka. Pored navedenog, prema stanju u spisima
- 299 -

PARNINI POSTUPAK tueni je podneo prigovor na reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave doneto po predlogu tuioca iznosei razloge osporavanja istog. Navedeni prigovor sud nije cenio pri donoenju presude zbog izostanka. Prema odredbama Zakona o parninom postupku sud presudu zbog izostanka donosi ocenom svih navoda stranaka i dostavljenih dokaza u dotadanjem toku postupka, cenei pri tom shodno iznetom u pogledu tubenog zahteva da li su injenice na kojima se isti zasniva u suprotnosti sa dokazima koje je tuilac podneo ili sa optepoznatim injenicama, ali cenei i navode tuenog iznete u toku postupka do donoenja presude zbog izostanka, u skladu sa raspravnim naelom kao optim principom parninog postupka i zakonskom obavezom ocene svih dokaza i to svakog dokaza pojedinano i svih dokaza zajedno. Prema ranije vaeem Zakonu o parninom postupku presuda zbog izostanka se donosila iskljuivo ako se tueni nije na bilo koji nain upustio u raspravljanje, pa se stoga ista mogla doneti samo ocenom navoda iz tube i dokaza dostavljenim uz nju. Novi zakon predvia da se presuda moe doneti u sluaju izostanka tuenog sa kog docnijeg roita i kada se tueni ve upustio u raspravljanje, ali je nesumnjivo zbog opteg raspravnog naela koje vai i u ovoj situaciji pri donoenju presude zbog izostanka u toj situaciji kada se tueni ve upustio u raspravljanje sud duan da ceni i navode tuenog iznete u dotadanjem toku postupka. Samo na takav nain sud strankama prua zakonitu jednaku i pravinu zatitu svojih prava u smislu lana 2. Zakona o parninom postupku. Sankcija za tuenikovo izostajanje ne moe biti donoenje odluke kojom se nee ceniti njegovi navodi, ve je sankcija u injenici da e se zakljuiti glavna rasprava pa e on time biti onemoguen da istie nove navode i dostavlja dokaze. Odluka e se meutim doneti ocenom izvedenih navoda i dostavljenih dokaza. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 7429/05 od 30.11.2005. godine)

453.
Ako punomonik uredno pozvanog tuenog na roite pristupi bez urednog punomoja usled ega mu bude uskraeno zastupanje, stekli su se uslovi za donoenje presude zbog izostanka iz lana 476. Zakona o parninom postupku, jer su posledice u toj situaciji iste kao da tueni nije pristupio na to roite. Iz obrazloenja: Prema odredbama lana 476. Zakona o parninom postupku presuda zbog izostanka moe se doneti ako tueni ne doe na roite za glavnu raspravu, a uredno je pozvan. U pogledu urednosti pozivanja tuenog nesporno je da je tueni uredno pozvan. Kako je na roite za tuenog pristupio punomonik koji nije imao uredno punomoje to je pravilno prvostepeni sud uskratio pravo zastupanja navedenom licu i smatrao da su u pogledu pristupanja na roite ispunjeni uslovi iz lana 476. stav 1. Zakona o parninom postupku. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. 3278/06 od 12.04.2006. godine)

454.
Kada sud nae da su ispunjeni uslovi iz lana 476. stav 1. Zakona o parninom postupku za donoenje presude zbog izostanka na prvom roitu za glavnu raspravu u sporu male vrednosti, postavlja se pitanje forme i sadrine zapisnika koji se sastavlja na ovom roitu? Da li sud donosi reenje o odravanju roita za glavnu raspravu u sporu male vrednosti u odsutnosti uredno pozvanog tuenog, da li se izvode dokazi itanjem isprava u spisu predmeta, te da li
- 300 -

PARNINI POSTUPAK se donosi i objavljuje na roitu presuda zbog izostanka ili je sadrina i forma zapisnika kao po ranijem lanu 332. Zakona o parninom postupku, kada je sud konstatovao ispunjenost uslova iz lana 332. Zakona o parninom postupku i donosio i objavljivao presudu zbog izostanka, bez donoenja reenja o izvoenju dokaza na tom roitu? Presuda zbog izostanka se moe doneti u sporovima male vrednosti u sluaju izostanka tuenog sa prvog i bilo kog narednog roita. Nije od znaaja injenica da li se tueni ve upustio u raspravljanje. Sud u smislu lana 476. stav 2. Zakona o parninom postupku, radi ocene ispunjenosti uslova za donoenje presude zbog izostanka, mora ceniti navode tuioca i tuenog. Ako se presuda donosi na prvom roitu za glavnu raspravu, prvostepeni sud e da donese reenje da se glavna rasprava odri u odsustvu uredno pozvanog tuenog i reenje kojim e da odredi izvoenje dokaza koje je tuilac priloio uz tubu. Sud ceni da li je tubeni zahtev u suprotnosti sa navedenim dokazima i sa opte poznatim injenicama i u zavisnosti od ove ocene donee presudu zbog izostanka kojom usvaja ili odbija tueni zahtev. Presuda u sporovima male vrednosti se objavljuje u smislu lana 477. stav 1. Zakona o parninom postupku. Ovo se odnosi i na presudu zbog izostanka. Presuda se dostavlja tuenom, a tuiocu samo na njegov zahtev. Ovaj zahtev tuilac moe istai najdocnije na roitu na kome se presuda objavljuje, to proizlazi iz odredbe lana 477. stav 2. Zakona o parninom postupku. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

455.
Po prigovoru dunika izjavljenom protiv reenja o izvrenju donetog na osnovu verodostojne isprave kojim je dunik osporio potraivanje poverioca bez navoenja razloga zbog kojih osporava i bez predlaganja i dostavljanja dokaza, sud je reenje o izvrenju stavio van snage u delu kome je odreeno izvrenje i postupak je nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga u sporu male vrednosti. Tueni je na pravom roitu za glavnu raspravu u sporu male vrednosti ostao pri prigovoru, a na drugo roite za glavnu raspravu u sporu male vrednosti nije doao iako je uredno pozvan, a tuilac je predloio da sud na osnovu lana 476. Zakona o parninom postupku donese presudu zbog izostanka. Da li na osnovu lana 476. Zakona o parninom postupku u opisanoj situaciji sud moe doneti presudu zbog izostanka u sporu male vrednosti na drugom roitu za glavnu raspravu na koje nije doao uredno pozvan tueni, a injenice na kojima tuilac zasniva tubeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je tuilac podneo? Presuda zbog izostanka, u postupku o sporu male vrednosti, moe biti doneta na bilo kom roitu za glavnu raspravu, na koje je doao tuilac, a ne doe tueni, a uredno je pozvan, ako injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je tuilac podneo ili sa optepoznatim injenicama. Ovo bez obzira na to da li se radi o redovnoj tubi, u postupku o sporu male vrednosti, ili po tubi povodom obrazloenog prigovora, izjavljenog protiv reenja o izvrenju na osnovu verodostojne isprave. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)
- 301 -

PARNINI POSTUPAK

456.
Da li sud prilikom donoenja presude zbog izostanka u sporu male vrednosti po lanu 476. Zakona o parninom postupku, primenjuje materijalno pravo na injenice navedene u tubi, odnosno da li je uslov za donoenje ovakve presude da osnovanost tubenog zahteva proizlazi iz injenica navedenih u tubi, i da li se takva presuda moe pobijati zbog pogrene primene materijalnog prava? Drugim reima, da li je konkludentnost tube (tj. da osnovanost tubenog zahteva proizlazi iz injenica navedenih u tubi) uslov za donoenje presude zbog izostanka u sporu male vrednosti? Prilikom donoenja presude u sporu male vrednosti iz lana 476. stav 1. Zakona o parninom postupku primenjuje se materijalno pravo na injenice navedene u tubi i takva presuda se moe pobijati zbog pogrene primene materijalnog prava. Bez obzira to odredbama lana 476. Zakona o parninom postupku nije izriito kao uslov propisano da se ovakva presuda moe doneti ako osnovanost tubenog zahteva proizlazi iz injenica navedenih u tubi, tubeni zahtev se ne moe usvojiti ukoliko taj uslov nije ispunjen, jer je istovremeno odredbama lana 478. stav 1. Zakona o parninom postupku predvieno da se presuda ili reenje kojim se okonava parnica u postupku u sporovima male vrednosti moe pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. ovog zakona i zbog pogrene primene materijalnog prava. Dakle, ukoliko bi se usvajanjem tubenog zahteva pogreno primenilo materijalno pravo na injenice navedene u tubi, onda se presuda na osnovu lana 476. stav 1. Zakona o parninom postupku, kojom se tubeni zahtev usvaja ne moe doneti. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

457.
Da li se u presudi zbog izostanka, u sporu male vrednosti, moraju izriito navesti razlozi zbog ega prvostepeni sud nalazi da su za donoenje presude kojom se tubeni zahtev usvaja ispunjeni uslovi, u smislu da injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je tuilac podneo? Presuda zbog izostanka se moe doneti u sporovima male vrednosti ako tueni ne pristupi na prvo ili bilo koje naredno roite za glavnu raspravu, a uredno je pozvan. Za donoenje presude zbog izostanka nije potreban predlog tuioca. Presudom zbog izostanka sud moe da usvoji ili odbije tubeni zahtev. Tubeni zahtev e biti usvojen ako injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je tuilac podneo ili sa opte poznatim injenicama, kao i ako se radi o zahtevima sa kojima stranke mogu raspolagati. U suprotnom, sud e doneti presudu zbog izostanka kojom e odbiti tubeni zahtev lan 476. Zakona o parninom postupku. Iz navedenog propisa proizlazi da je sud duan da ceni dokaze na kojima je zasnovao presudu zbog izostanka i o njima se izjasni u obrazloenju presude. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)
- 302 -

PARNINI POSTUPAK

458.
Presuda zbog izostanka u sporu male vrednosti donosi se ako su kumulativno ispunjeni sledei uslovi: 1) ako je tuenom uredno dostavljena tuba i poziv za roite za glavnu raspravu, sa poukom o posledicama izostanka sa roita za glavnu raspravu; 2) ako injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tuilac podneo ili sa injenicama koje su optepoznate; 3) ako osnovanost tubenog zahteva po odredbama materijalnog prava, proizlazi iz injenica navedenih u tubi; 4) ako ne postoje optepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuenog spreili opravdani razlozi da doe na roitu za glavnu raspravu; 5) ako nije re o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati. Iz obrazloenja: Pobijanom presudom na osnovu odricanja i zbog izostanka u stavu I izreke odbijen je tubeni zahtev da tueni plati tuiocu 3.730,00 dinara, na ime glavnog duga, sa zateznom kamatom, pa je reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave u tom delu ukinuto. U stavu II izreke navedeno reenje o izvrenju odrano je na snazi u delu kojim je tueni obavezan da tuiocu plati 41.746,86 dinara, na ime glavnog duga, sa zateznom kamatom, kao i za trokove izvrenja od 4.892,30 dinara. U stavu III izreke obavezan je tueni da naknadi tuiocu trokove parninog postupka. Tueni albom pobija navedenu presudu zbog bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. Zakona o parninom postupku i pogrene primene materijalnog prava. Osnovni navodi albe jesu da je predmet tubenog zahteva tuioevo potraivanje po osnovu komunalnih usluga, koje se sastoje u iznoenju smea, korienju vode i grejanja, po kartici komitenta od 6. novembra 2005. godine. Tuilac je dostavio i karticu za komitenta od 11. aprila 2006. godine i odrekao se dela tubenog zahteva u iznosu od 3.730,00 dinara koji je tuilac uplatio 11. novembra 2005. godine, pa od tuenog potrauje iznos od 41.746,86 dinara. Meutim, u kartici za komitenta od 6. novembra 2005. godine, tuilac je evidentirao uplate tuenog u iznosu od 25.078,11 dinara, a u kartici od 11. aprila 2006. godine tuilac je evidentirao uplate tuenog u iznosu od 33.820,08 dinara. To znai da je nakon utuenja tueni delimino isplatio utueni iznos (8.741,97 dinara) i to je tuilac evidentirao. Zbog toga ne stoje razlozi za donoenje presude zbog izostanka, odnosno da injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je tuilac podneo (kartice za komitenta - tuenog). Tueni je dana 22. novembra 2005. godine izvrio uplatu iznosa od 4.049,50 dinara i tuilac je u kartici od 11. aprila 2006. godine propustio da to evidentira pod ovim datumom. Tueni je dana 30. novembra 2005. godine platio tuiocu iznos od 10.000,00 dinara, a tuilac pod ovim datumom evidentira samo iznos od 5.307,53 dinara i to kao plaanje rauna br. 02243, a ostatak od 4.692,47 dinara zajedno sa iznosom od 4.049,50 dinara od 22. novembra 2005. godine, evidentira kao izmirenje duga iz 2004. godine (8.741,97 dinara). Prilikom uplate iznosa od 10.000,00 dinara, iznosa od 4.049,50 dinara, iznosa od 4.275,00 dinara, i iznosa od 10.000,00 dinara dana 26.5.2006. godine tueni nije oznaio brojeve rauna koji se izmiruju, pa je u takvoj situaciji, a prema odredbi lana 312. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, trebalo obaveze namiriti redom kako je koja dospela za ispunjenje. Tuilac je samo delimino primenio navedenu odredbu (iznos od 8.741,97 dinara) ali je tako morao da postupi i sa ostalim prethodno navedenim uplatama tuenog. Prema tome, tueni je navedenim uplatama izmirio deo utuenih rauna na ime komunalnih usluga u iznosu od 28.324,50 dinara. Sud nije cenio sve navode i dokaze koje je dao tueni, i to izvode realizovanih stavki. Pri tome, tueni se poziva na sentencu iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 7429/05 od 30. novembra 2005. godine
- 303 -

PARNINI POSTUPAK koja je objavljena u biltenu "Sudska praksa trgovinskih sudova", br. 4/05, strana 28. Takoe smatra da nije bilo osnova da se tueni obavee da tuiocu naknadi trokove parninog postupka. U dopuni albe se navodi da je tueni dana 28. juna 2006. godine uplatio iznos od 4.300,00 dinara, o emu je kao dokaz dostavio izvod realizovanih stavki. Vii trgovinski sud nalazi da alba tuenog nije osnovana. Kada je u pitanju odluka sadrana u stavu I izreke, odnosno presuda na osnovu odricanja, ona je doneta pravilnom primenom odredbe iz lana 337. Zakona o parninom postupku i navodima albe pravilnost donete odluke ne dovodi se u pitanje. U tom delu tueni je uspeo u sporu pa on i nema pravni interes da se ali jer je u tom delu odbijen tubeni zahtev tuioca. U vezi donete presude na osnovu odricanja prvostepeni sud je dao razloge koje u svemu kao jasne i pravilne prihvata i drugostepeni sud bez potrebe za ponavljanjem. U pogledu odluke koja je sadrana u stavu II izreke (te dakle u pogledu donete presude zbog izostanka), drugostepeni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud naao da su ispunjeni zakonski uslovi da se donese presuda zbog izostanka. U lanu 476. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004) predvien je novi institut pod starim nazivom - "presuda zbog izostanka", propisujui da ako tueni ne doe na roite za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, donee se presuda kojom se usvaja tubeni zahtev (presuda zbog izostanka). Dakle, institut koji je ukinut u redovnom postupku, naao je svoje mesto u posebnom postupku u sporovima male vrednosti. Sutina presude zbog izostanka zasniva se na fikciji priznanja injenica iznetih u tubi, tako da sud bez dokazivanja uzima za injeninu podlogu svoje meritorne odluke injenine tvrdnje na kojima prisutni tuilac zasniva svoj zahtev. Presuda zbog izostanka u sporu male vrednosti mogla bi se doneti ako su kumulativno ispunjeni sledei uslovi: 1) ako je tuenom uredno dostavljena tuba i poziv za roite za glavnu raspravu, sa poukom o posledicama izostanka sa roita za glavnu raspravu; 2) ako injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tuilac podneo ili sa injenicama koje su optepoznate; 3) ako osnovanost tubenog zahteva po odredbama materijalnog prava, proizlazi iz injenica navedenih u tubi; 4) ako ne postoje optepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuenog spreili opravdani razlozi da doe na roitu za glavnu raspravu; 5) ako nije re o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati. Pravilno je prvostepeni sud naao da su u konkretnom sluaju ispunjeni svi zakonski uslovi za donoenje presude zbog izostanka pa je pravilnom primenom odredbe iz lana 476. stav 1. Zakona o parninom postupku odluio kao u izreci pobijene presude u stavu II. Nisu osnovani navodi albe da osnovanost tubenog zahteva, po odredbama materijalnog prava, ne proizlazi iz injenica navedenih u tubi, i da injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev jesu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tuilac podneo ili sa injenicama koje su optepoznate. Pravno shvatanje koje primenjuje prvostepeni sud, a kada su u pitanju uslovi za donoenje presude zbog izostanka u svemu prihvata i drugostepeni sud. Stoga pravilno prvostepeni sud nalazi da osnovanost tubenog zahteva, po odredbama materijalnog prava - lan 262. stav 2. i lan 277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, proizlazi iz injenica navedenih u tubi, a da injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tuilac podneo ili sa injenicama koje su optepoznate. Sve injenice na koje se sada alilac poziva, a koje se odnose na redosled uraunavanja i primenu odredbi iz lana 312. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, nisu isticane tokom prvostepenog postupka. Tuilac je osporio da se uplate na koje se alilac poziva odnose na utuene raune. Prema odredbi lana 475. stav 3. Zakona o parninom postupku ne mogu se isticati nove injenice i dokazi u albi kada je u pitanju postupak u parnicama o sporovima male vrednosti. Meutim u konkretnom sluaju radi se o privrednom sporu male vrednosti, doneta je presuda zbog izostanka, a uslovi za njeno donoenje su oni koji su navedeni i oni su u konkretnom sluaju ispunjeni. Ovim se ne iskljuuje mogunost da u eventualno pokrenutom postupku prinudnog izvrenja donete izvrne isprave, tueni, kao izvrni dunik istie razlog za albu protiv reenja o izvrenju iz lana 15. taka 8. Za- 304 -

PARNINI POSTUPAK kona o izvrnom postupku. U pogledu navoda iz dopune albe i dostavljenog novog dokaza, radi se o potrebi primene instituta prekluzije novih injenica i dokaza u albi u privrednim sporovima iz lana 485. Zakona o parninom postupku. U lanu 485. Zakona o parninom postupku propisana je prekluzija novih injenica i dokaza u albi. Zakon predvia pretpostavku krivice na strani alioca koji u albi iznosi nove injenice i predlae nove dokaze, to znai da on mora da uini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predloiti do zakljuenja glavne rasprave. Dakle, na aliocu je teret dokazivanja odsustva krivice, a ne na sudu. Tueni nije uinio verovatnim da bez svoje krivice te dokaze nije mogao dostaviti. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. 6745/06 od 23.08.2006. godine)

459.
Sutina presude zbog izostanka u postupku o sporovima male vrednosti po novom Zakonu o parninom postupku, zasniva se na fikciji priznanja injenica iznetih u tubi, tako da sud bez dokazivanja uzima za injeninu podlogu svoje meritorne odluke injenine tvrdnje na kojima prisutni tuilac zasniva svoj zahtev. Iz obrazloenja: Pobijanom presudom zbog izostanka ustavu II izreke reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave odrano je na snazi u delu kojim je tueni obavezan da tuiocu plati 41.746,86 dinara, na ime glavnog duga, sa zateznom kamatom, kao i za trokove izvrenja od 4.892,30 dinara. U stavu III izreke obavezan je tueni da naknadi tuiocu trokove parninog postupka. Tueni albom pobija navedenu presudu zbog bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. Zakona o parninom postupku i pogrene primene materijalnog prava, istiui, pored ostalog da je tueni navedenim uplatama izmirio deo utuenih rauna na ime komunalnih usluga u iznosu od 28.324,50 dinara. Tvrdi da sud nije cenio sve navode i dokaze koje je dao tueni, i to izvode realizovanih stavki. U dopuni albe se navodi da je tueni dana 28. juna 2006. godine uplatio iznos od 4.300,00 dinara, o emu je kao dokaz dostavio izvod realizovanih stavki. Vii trgovinski sud nalazi da alba tuenog nije osnovana. U pogledu odluke koja je sadrana u stavu II izreke (te dakle u pogledu donete presude zbog izostanka), drugostepeni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud naao da su ispunjeni zakonski uslovi da se donese presuda zbog izostanka. U lanu 476. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004) predvien je novi institut pod starim nazivom "presuda zbog izostanka", propisujui da ako tueni ne doe na roite za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, donee se presuda kojom se usvaja tubeni zahtev (presuda zbog izostanka). Dakle, institut koji je ukinut u redovnom postupku, naao je svoje mesto u posebnom postupku u sporovima male vrednosti. Sutina presude zbog izostanka zasniva se na fikciji priznanja injenica iznetih u tubi, tako da sud bez dokazivanja uzima za injeninu podlogu svoje meritorne odluke injenine tvrdnje na kojima prisutni tuilac zasniva svoj zahtev. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. 6745/06 od 23.08.2006. godine)

460.
Obrazloeno osporavanje tubenog zahteva isticanjem procesno-pravnih ili materijalnopravnih prigovora mora se uzeti u obzir prilikom donoenja presude zbog izostanka.
- 305 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Odredba lana 476. Zakona o parninom postupku ("Slubeni glasnik PC", br. 125/04) glasi: "Ako tueni ne doe na roite za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, donee se presuda kojom se usvaja tubeni zahtev (presuda zbog izostanka). Sud e posedom iz stava 1. ovog lana odbiti tubeni zahtev ako su injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tuilac podneo ili sa optepoznatim injenicama. Sud e presudom iz stava 1. ovog lana odbiti tubeni zahtev ako se padu o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (lan 3. stav 3. Zakona o parninom postupku)." Iz zahteva za reavanje spornog pravnog pitanja i razliitih odluka optinskih, okrunih i Vieg privrednog suda, proizlazi sporno: - da li se moe doneti presuda zbog izostanka ako je tueni osporio tubeni zahtev istakavi procesne ili materijalno-pravne prigovore, a ne pristupi na prvo ili neko docnije roite za glavnu raspravu. U primeni citirane odredbe sudska praksa je kolebljiva. Po prvom gleditu ako tueni ospori tubeni zahtev u odgovoru na tubu, podneskom, prigovorom, na jednom od roita za glavnu raspravu donee se presuda zbog izostanka u sluaju da je uredno pozvan, bez obzira na stanje dokaza i raspravljenost. Smatra se da je procesna norma jasna i da se zbog imperativnosti mora striktno potovati, jer se na taj nain obezbeuje ostvarivanje zakonitosti, jednakosti u postupku, pravna sigurnost, ekonominost u pruanju zatite i disciplina uesnika u postupku. U malinim sporovima zakonodavac insistira na sumarnosti postupka i naelu usmenosti (neposrednosti), a ne pismenosti. Pravne praznine u ovoj materiji nema i odredba se primenjuje onako kako glasi. Praktine tekoe u obezbeivanju prisustva tuenog u sluaju masovnosti sporova su irelevantne jer je mogue angaovati punomonika. Po drugom gleditu procesno-pravne norme su uglavnom imperativne prirode i procedura kao garancija pravne sigurnosti i garancija zakonitosti ne doputa veliku slobodu u tumaenju zbog jasnosti pravila. Meutim i za procesno pravo treba "prihvatiti mogunost primene analogije, argumentum a contrario i drugih naina tumaenja.... Gramatikom tumaenju se ne sme pridavati odluujui znaaj. Prilikom utvrivanja smisla odredaba treba poi od stava da je cilj parninog postupka odravanje poretka subjektivnih prava... U situaciji za koju zakon ne daje nesumnjiv odgovor, pravi smisao se dobija utvrivanjem cilja kome zakonodavac u toj situaciji treba da tei polazei od pomenute svrhe postupka... Umesto vernosti slovu zakona prednost treba dati teolokom metodu... Efikasnost pravne zatite ne sme da bude osujeena tumaenjem koje bi davalo prednost formi zbog nje same" (dr Borivoje Pozni i dr Vesna Raki - Vodineli, Graansko-procesno pravo, Bgd. 1999. godine, str. 42). Imajui u vidu sadrinu naela graanskog sudskog postupka, njihovu konkretizaciju i miljenje teorije primarni cilj graanskog sudskog postupka je zatita subjektivnih prava. Ova oblast kao i svaka druga grana prava ima elemente javno-pravnog karaktera ali je donoenje tane i istinite presude osnovni cilj (funkcija) suda. Smanjenje broja sporova i njihovog trajanja, rastereenost sudova i disciplina uesnika kao i spreavanje zloupotrebe prava u postupku opravdani su, ali ipak sekundarni ciljevi. Sa stanovita cilja pravilo iz lana 476. Zakona o parninom postupku nije dovoljno jasno. Stie se utisak da je zbog utanja zakona o osporavanju (neosporavanju) tubenog zahteva stvorena pravna praznina koja se moe pripisati redakcijskoj greci zakonodavca. Pravilo nije jasno zato to ne daje odgovore na pitanja: da li ima mesta donoenju presude zbog izostanka ako je tubeni zahtev odgovorom, podneskom, raspravljanjem, nuenjem suprotnih dokaza ili kojom drugom procesnom aktivnou osporen (tueni je u ovoj vrsti spora osloboen davanja odgovora na tubu ali mu to nije zabranjeno); ako su istaknuti materijalno-pravni prigovori (primera radi prigovor zastarelosti ili prestanka obaveze zbog isplate) ili procesno-pravni prigovori (apsolutna nenadlenost suda); ako je zahtev suprotan prinudnom pravu ili pravilima morala. Ako bi merodavno bilo iskljuivo jeziko tumaenje (da je odbrana tuenog bez dejstva u sluaju izostanka sa roita) norma bi bila suprotna: a) opteusvojenom pravnom principu koji datira iz rimskog prava (koji je recepcijom usvoji- 306 -

PARNINI POSTUPAK lo kontinentalno pravo, a po uzoru na austrijsko pravo i naa kasnija parnina procedura) da prilikom donoenja odluke, sud mora da ceni sve ono to se pred njim nalazi u momentu odluivanja (Non referit ljuit sit notum iudici, si notum non sit in forma iudicii - pri donoenju presude sudija moe uzeti u obzir ono to je saznao u toku postupka) i b) pravilu o albenim razlozima iz lana 478. Zakona o parninom postupku. Naime, rukovodna ideja i sutina presude zbog izostanka je da sud bez dokazivanja uzima kao tane i istinite injenine tvrdnje tuioca zato to izostajanjem tueni preutno priznaje injenice iznete u tubi (pasivan stav tuenog ne treba da uspori postupak). Ona predstavlja kaznu za neposlunost tuenog. Po pravnoj tradiciji kontumacija (prkos, tvrdoglavost; od contumax - tvrdoglav, neposluan) znai posledicu nepotovanja naloga ili zahteva magistrata; u uem smislu neodazivanje pozivu da se neko pojavi pred sudom ili odgovara na pitanja sudije (da uti). U ranijem pravu to je znailo donoenje presude na tetu onoga ko se nije pojavio, i protiv te odluke se nije mogla ni izjaviti alba (priziv). Ali osporavanjem tubenog zahteva tueni ne uti i ne priznaje injenine tvrdnje tuioca. Na taj nain on ipak odreenom aktivnou doprinosi donoenju istinite odluke. Sa druge strane pravilo iz lana 476. Zakona o parninom postupku je u koliziji sa albenim razlozima iz lana 478. Zakona o parninom postupku po kome je alba doputena zbog svih apsolutno bitnih povreda odredaba parninog postupka i pogrene primene materijalnog prava. Ako se o materijalnom pravu (materijalnom prigovoru tuenog) ne vodi rauna (nego prevashodno o loginom silogizmu odnosu izmeu istaknutog injeninog stanja i zahteva) i ako se u sluaju izostanka nijedan materijalno-pravni prigovor ne ceni, ni eventualni stepen raspravljenosti, i ako pravilo iz lana 476. Zakona o parninom postupku ne sadri mogunost odbijanja tubenog zahteva ako je suprotan prinudnom pravu ili pravilima morala, zbog ega je dozvoljen taj albeni razlog (primena materijalnog prava)? Zato ciljno tumaenje upuuje na zakljuak da je pravi smisao lana 476. Zakona o parninom postupku, bio donoenje presude zbog izostanka u sluaju potpuno pasivnog ponaanja tuenog tj. kada nije pristupio na roite za glavnu raspravu i ako nije obrazloeno osporio tubeni zahtev. Po ranijim procesnim pravilima (a naroito stavovima sudske prakse), svako osporavanje je znailo nemogunost donoenja presude zbog izostanka. Meutim, pravilo iz sadanjeg lana 476. Zakona o parninom postupku treba tako razumeti da prosto osporavanje nije dovoljno. Ono mora biti argumentovano i na zakonu zasnovano. Ako nije (primera radi procesni ili materijalno-pravni prigovor je neosnovan) donee se presuda zbog izostanka i ako je uloen obrazloen prigovor. Time e se bez tete za trajanje postupka odrati ideja zakonodavca da se postupak uini ekonominijim, brim i jeftinijim. Sve su to razlozi zbog kojih se prilikom donoenja presude zbog izostanka moraju uzeti u obzir istaknuti procesnopravni ili materijalno-pravni prigovori koje sudija sazna do momenta odluivanja. Graansko odeljenje Vrhovnog suda se jednoglasno opredelilo za drugo istaknuto gledite. (Zakljuak Graanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije usvojen na sednici od 26.04.2007. godine)

461.
Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u sporovima male vrednosti u granicama odreenim odredbama lana 372. u vezi sa lanom 478. st. 1. i 2. Zakona o parninom postupku. Iz obrazloenja: Ispitujui pobijanu presudu u granicama albe na osnovu lana 372. Zakona o parninom postupku, u vezi lana 478. st. 1. i 2. Zakona o parninom postupku Vii trgovinski sud nalazi da je
- 307 -

PARNINI POSTUPAK alba tuenog neosnovana, jer iz sadrine spisa proizlazi da je tuilac podneo predlog za izvrenje na osnovu verodostojne isprave rauna-otpremnice br. 2104/19 od 11.12.2002. godine protiv tuenog, radi namirenja novanog potraivanja tuioca u iznosu od 3.992,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 1.1.2003. godine. na osnovu kog je taj sud doneo reenje o izvrenju Iv. br. 2675/04 od 17.11.2004. godine kojim je odredio predloeno izvrenje, odreujui trokove izvrenja u iznosu od 3.200,00 dinara, na koje reenje je tueni uloio prigovor osporivi doneto reenje sa pozivom da dug prema tuiocu ne postoji, jer je prema zapisniku konstatovana isporuka robe manjoj koliini od ugovorene, koji manjak je odobren izvetajem o knjienju od 11.12.2002. godine i pored ega je tueni izmirio svoju obavezu u celosti, pa je prvostepeni sud svojim reenjem od 11.4.2005. godine stavio van snage reenje o izvrenju u delu o kojem je odreeno izvrenje i predmet preveo u parnicu. U dokaznom postupku prvostepeni sud je izveo sve predloene dokaze pa je naao da je potraivanje tuioca osnovano, a prigovor tuenog neosnovan, jer isprave na koje se poziva tueni se ne odnose na tuioca, ve na drugo pravno lice, pa je primenom odredbi materijalnog prava koje je primenio doneo prvostepenu odluku, ija zakonitost albenim razlozima tuenog nije dovedena u pitanje. Naime, odredbom lana 478. stav 1. Zakona o parninom postupku propisano je da se presuda kojom se okonava parnica u postupku o sporovima male vrednosti moe pobijati samo zbog bitne povrede odredaba iz lana 361. stav 2. Zakona o parninom postupku i pogrene primene materijalnog prava, a u stavu 2. istog lana je odreeno da se u sporovima male vrednosti ne primenjuju odredbe lana 377. ovog zakona. Kako tueni u svojoj albi prvostepenu presudu napada opredeljenim albenim razlozima samo u pogledu pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja, u situaciji kad se citiranom odredbom zakona iskljuuje primena odredbe lana 377. stav 2. Zakona o parninom postupku, a kojom je propisano da e drugostepeni sud ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suenje i kad je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje bilo nepotpuno utvreno, ovaj sud nije imao zakonske mogunosti da ceni albene navode na koje se poziva tueni. Pri emu nije sporna povreda Zakona o parninom postupku iz lana 361. stav 2. taka 12. u prvostepenoj presudi, jer je prvostepeni sud u celosti odrao na snazi reenje o izvrenju i istovremeno usvojio tubeni zahtev tuioca opredeljen reenjem o izvrenju, ali kako se u albi tueni nije pozvao na tu povredu postupka, ovaj sud u odluivanju po albi nije mogao da izae van okvira ispitivanja prvostepene presude limitiranih odredbom lana 372. Zakona o parninom postupku, u vezi lana 478. stav 1. Zakona o parninom postupku. Pored navedenog, oigledno je da je prvostepeni sud prekoraio tubeni zahtev jer je predlog za izvrenje bio opredeljen na iznos od 3.992,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 1.1.2003. godine, koji zahtev tokom parninog postupka nije bio preinaen, a prvostepeni sud je dosudio tuiocu iznos od 187.197,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 1.1.2003. godine, meutim, kako drugostepeni sud shodno odredbi lana 372. stav 3. Zakona o parninom postupku na prekoraenje tubenog zahteva pazi samo na zahtev stranke, nije bilo osnova da postupi shodno lanu 379. stav 1. Zakona o parninom postupku. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 2974/06 od 29.9.2006. godine)

462.
Povodom albe u postupku o sporovima male vrednosti ne primenjuju se odredbe lana 377. Zakona o parninom postupku, to znai da drugostepeni sud ne moe ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suenje ako je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje bilo pogreno ili nepotpuno utvreno.
- 308 -

PARNINI POSTUPAK Iz obrazloenja: Neosnovano tuilac navodi u albi da je na tuenom bio teret dokazivanja kada je primio sporne raune kojima mu je tuilac fakturisao cenu za izvrene pediterske usluge, jer je teret dokazivanja injenice kada je dostavljanjem rauna tuenom dospela njegova obaveza plaanja i kada je, s obzirom da u raunu oznaeni termin plaanja "odmah", tueni pao u docnju na tuiocu, kao podnosiocu zahteva, pa je stoga on bio duan da dostavi dokaze kada je tuenom navedeni raun dostavio. Kako se u sporovima male vrednosti na osnovu lana 478. stav 2. Zakona o parninom postupku ne primenjuju odredbe lana 377. Zakona o parninom postupku, niti se preispituje utvreno injenino stanje, jer se ista odluka u sporovima male vrednosti ne moe pobijati iz razloga netano i nepotpuno utvrenog injeninog stanja, to se pobijana presuda kao pravilna potvruje na osnovu lana 375. Zakona o parninom postupku, jer je na injenino stanje koje je utvreno na osnovu dostavljenih i predloenih dokaza pravilno prvostepeni sud primenio materijalno pravo, ne inei pri tom ni bitne povrede lana 361. stav 2. Zakona o parninom postupku o kojima sud vodi rauna po slubenoj dunosti, niti one na koje se sam alilac poziva. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 12/06 od 6.04.2006. godine)

463.
Postojanje relativno bitnih povreda postupka iz lana 361. stav 1. Zakona o parninom postupku ne mogu se ispitivati u postupku po albi u sporu male vrednosti, imajui u vidu da lan 478. stav 1. istog zakona regulie da se presuda ili reenje kojim se okonava parnica u postupku u sporovima male vrednosti moe pobijati samo zbog apsolutno bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. ovog zakona. Iz obrazloenja: Neosnovano se albom pobija i dokazni postupak, kao i ocena izvedenih dokaza. Ovo stoga to se ovi albeni navodi odnose na postojanje relativno bitne povrede parninog postupka jer se tiu toka dokaznog postupka, sasluanje svedoka (l. 236 - 248. Zakona o parninom postupku), postupka vetaenja (l. 249 - 261. Zakona o parninom postupku), ocene dokaza (l. 7. i 8. Zakona o parninom postupku). Meutim, postojanje relativno bitnih povreda postupka iz lana 361. stav 1. Zakona o parninom postupku ne moe se ispitivati u postupku po albi u sporu male vrednosti, a to je konkretno sluaj, imajui u vidu da lan 478. stav 1. Zakona o parninom postupku regulie da se presuda ili reenje kojim se okonava parnica u postupku u sporovima male vrednosti moe pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. ovog zakona. (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 10278/05 od 14.03.2006. godine)

464.
Ako u postupku po albi drugostepeni sud nae da je presuda zbog izostanka doneta uz pogrenu primenu materijalnog prava, a o emu i kod presude zbog izostanka on vodi rauna po slubenoj dunosti, presudu e preinaiti pravilno primenjujui materijalno pravo. Iz obrazloenja: Kako i kod donoenja presude zbog izostanka na osnovu lana 476. Zakona o parninom postupku, drugostepeni sud u postupku po albi po slubenoj dunosti ispituje pravilnost primene materi- 309 -

PARNINI POSTUPAK jalnog prava, to je u konkretnom sluaju Vii trgovinski sud naao da je alba osnovana, jer je imajui u vidu injenine navode, prvostepeni sud na utvreno injenino stanje pogreno primenio materijalno pravo kada je tubeni zahtev usvojio, pa je stoga pravilnom primenom materijalnog prava lana 211. Zakona o obligacionim odnosima doneo ovu presudu kojom se na osnovu lana 380. Zakona o parninom postupku prvostepena presuda preinauje tako to se tubeni zahtev odbija kao neosnovan. (Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. 3278/06 od 12.04.2006. godine

POSTUPAK U PRIVREDNIM SPOROVIMA (lan 480 487. ZPP)

465.
Spor po izlunoj tubi je spor nastao u toku, odnosno povodom postupka izvrenja, a trgovinski sud je stvarno nadlean za reavanje takvog spora samo ukoliko je nadlean da odreuje i sprovodi izvrenje povodom kojeg je izluna tuba podneta. Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima tuilac je tubom traio da se tueni obavee da izvri izdvajanje pokretnih stvari tuioca iz postupka prodaje pokretnih stvari putem usmenog javnog nadmetanja u postupku prinudne naplate poreskog duga poreskog dunika "F..." AD u L.., blie navedenih u petitumu tube, a od rednog br. 1 do 31, pa je predloio da se odredi privremena mera radi obezbeenja nenovanog potraivanja i tuenom naloi da prekine sa postupkom prinudne naplate poreza i drugih poreskih davanja, prema poreskom duniku "F..." AD u L.., radi prodaje istih pokretnih stvari. Prema odredbi lana 15. stav 2. taka v) Zakona o sudovima, ije se odredbe o nadlenosti jo uvek primenjuju, sledi da su privedeni sudovi, a sada trgovinski sudovi, nadleni da odreuju i sprovode izvrenje i obezbeenje na osnovu verodostojnih isprava, odluka privrednih sudova i odluka mirovnih vea i arbitraa kada s odnose na lice iz stav 1. ta. a), b) i v) ovog lana, osim na nepokretnostima, kao i da reavaju sporove nastale u toku i povodom izvrenja odluka navedenih sudova. Postupak po izlunoj tubi, kojom se trai izuzimanje odreenih stvari iz postupka prinudne naplate, je spor koji jeste proizaao iz postupka izvrenja, ali je potrebno oceniti da li se radi o izvrenju za koje je nadlean trgovinski sud, jer je trgovinski sud nadlean da reava sporove povodom izvrenja onih odluka koje su Zakonom o sudovima izriito predviene, bez obzira na svojstvo parninih stranaka, jer je ovo svojstvo stranaka bilo relevantno za zasnivanje nadlenosti trgovinskog suda, kao i izvrnog suda. (Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. br. 8756/06 od 26.09.2006 godine).

466.
Kojim licima se moe punovano dostaviti pismeno adresirano pravnom licu, imajui u vidu da je u lanu 128. stav 3. novog Zakona o parninom postupku propisano da se dostavljanje prav- 310 -

PARNINI POSTUPAK nim licima vri predajom pismena u prostorijama pravnog lica, licu ovlaenom za primanje pismena, tj. ko su ovlaena lica u smislu citiranog propisa, s obzirom da Zakon o privrednim drutvima ("Slubeni glasnik RS", br. 125/2004), ne predvia izriito koji je to organ preduzea koji bi bio ovlaen za prijem pismena, a ni Zakon o registraciji privrednih subjekata ("Slubeni glasnik RS", br. 55/2004), u lanu 6. st. 1. i 2. kao podatke o privrednom subjektu koje obavezno mora da sadri registar, ne navodi "lice ovlaeno za primanje pismena" ? Prema prethodnom Zakonu o parninom postupku (lan 134. stav 1) dostavljanje pravnim licima vri se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena i to licu ovlaenom za prijem pismena, a moe se izvriti i predaja pismena zaposlenom ili lanu pravnom licu koje se zatekne u njegovim prostorijama. Odredba lana 144. istog Zakona o parninom postupku (odbijanje prijema) govorila je o ovlaenom licu ili zaposlenom u pravnom licu (koji bez zakonitog razloga odbije da primi pismeno). Novim Zakonom o parninom postupku izmenjeno je osnovno pravilo o dostavljanju pravnim licima (vri se predajom pismena u prostorijama pravnog lica, licu ovlaenom za primanje pismena, bez ranijeg upuivanja na nain dostavljanja kao i dravnim organima lan 128. stav 3. Zakona o parninom postupku), dok je pravilo o odbijanju prijema ostalo isto (lan 138). Ovlaeno lice za prijem pismena, u smislu lana 128. stav 3. Zakona o parninom postupku na prvom mestu jeste lice koje je kao takvo odreeno internim aktima pravnog lica (optim ili pojedinanim), pri emu je pravno lice i bez posebne zakonske odredbe duno da organizuje uredan prijem sudskih pismena. To, meutim, ne znai da je u pravnom licu za prijem pismena ovlaeno samo ono fiziko lice koje je odreeno internim aktom pravnog lica, jer bi tada sprovoenje propisa o dostavljanju zavisilo od volje pravnog lica. U smislu odredbe lana 128. stav 3. Zakona o parninom postupku ovlaenim licem za prijem pismena treba smatrati i zaposlene u pravnom licu (kako predvia lan 138), ali i ona lica koja su po prirodi svog statusa u pravnom licu duna da prime sudska pismena. To ne mogu biti svi "lanovi pravnog lica" (kako je predviao raniji zakon), ali to jesu ortaci i komplementari u drutvima lica, svi zastupnici kao i lanovi upravnog odbora u drutvima kapitala i drugim pravnim licima, koji po lanu 31. Zakona o privrednim drutvima spadaju u krug lica koja imaju dunost prema privrednom drutvu. Pod zakonskim uslovom da je dostavljanje izvreno u prostorijama pravnom lica (u njegovom seditu, iz kog se upravlja poslovima drutva, lan 16. Zakona o privrednim drutvima, ne i u drugim prostorijama) i sva navedena lica duna su da prime sudske poiljke. U svakom sluaju, sud je ovlaen da primenom odredbi lana 184. Zakona o parninom postupku novano kazni sva lica u pravnom licu koja svojim radnjama ili propustima onemoguavaju ili oteavaju dostavljanje pravnom licu. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

467.
Da li odredba lana 46. Zakona o privrednim drutvima predstavlja lex specialis u odnosu na pravilo koje je uveo novi Zakon o parninom postupku u lanu 480. st. 2. i 3, posebno imajui u vidu da iz stilizacije zakonskog teksta proizlazi da je zakonodavac odredbom lana 46. stav 1. Zakona o privrednim drutvima predvideo pored stvarne, faktiki i iskljuivu mesnu nadlenost suda na ijem podruju tueni ima sedite?
- 311 -

PARNINI POSTUPAK lan 46. Zakona o privrednim drutvima propisuje optu nadlenost trgovinskih sudova prema seditu privrednog drutva za reavanje sporova koji proizlaze iz primene Zakona o privrednim drutvima. lan 480. stav 2. Zakona o parninom postupku propisuje da je u statusnim sporovima povodom upisa u registar odnosno brisanja iz registra, pored suda nadlenog u smislu lana 46. Zakona o privrednim drutvima, nadlean i sud prema mestu upisa. Odredba lana 46. Zakona o privrednim drutvima nije u suprotnosti sa lanom 480. st. 2. i 3. Zakona o parninom postupku. Ne moe se tumaiti da je lanom 46. stav 1. Zakona o privrednim drutvima propisana iskljuiva mesna nadlenost i za sluajeve propisane lanom 480. st. 2. i 3. Zakona o parninom postupku. (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.09. i 7. i 14.11.2006. godine)

468.
Da li novi statutarni zastupnik moe opozvati preduzetu radnju ranijeg statutarnog zastupnika (lan 483. Zakona o parninom postupku) i u kojoj situaciji se uopte primenjuje odredba lana 483. Zakona o parninom postupku, kada stranku preduzee kao pravno lice zastupa njen statutarni zastupnik? Ako ima vie statutarnih zastupnika kako ceniti razliite izjave i radnje statutarnih zastupnika i da li jedan statutarni zastupnik moe opozvati ve preduzetu radnju od strane drugog u toj situaciji? Odredbu lana 483. Zakona o parninom postupku, prema kojoj pravno lice kao stranka ne moe izmeniti niti opozvati radnju svog statutarnog zastupnika, treba dovesti u vezu sa odredbom lana 87. Zakona o parninom postupku, prema kojoj stranka moe izmeniti ili opozvati radnju svog punomonika (kod zakonskog zastupanja ovo pitanje se ne postavlja). Smisao odredbe lana 483. Zakona o parninom postupku jeste u spreavanju mogunosti da pravno lice, odlukama svojih organa, neposredno ili preko drugog statutarnog zastupnika, ometa i usporava parnini postupak. U skladu s tim, jednom preduzetu radnju statutarnog zastupnika ne moe izmeniti ni opozvati ni stranka (privredno drutvo, drugo pravno lice), ni drugi statutarni zastupnik, ni novi statutarni zastupnik. Situacija, ipak hipotetika, da dva statutarna zastupnika istovremeno preduzimaju parnine radnje suprotne sadrine, treba reavati u skladu sa optim pravilima o zastupanju stranke od strane vie punomonika ili vie zakonskih zastupnika (koju mogunost predvia Zakon o parninom postupku u lanu 132. stav 2), prema okolnostima konkretnog sluaja. Pri tome, treba se drati navedenog smisla odredbe lana 483. Zakona o parninom postupku, dakle da postojanje vie statutarnih zastupnika u istoj parnici ne sme usporavati ni ometati tok i razvoj postupka, a da sme i moe biti na tetu stranke pravnog lica koje je omoguilo istovremeno protivreno zastupanje od strane vie lica. (Pravni stav Vieg trgovinskog suda - odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove od 19. i 20.06.2005. godine)

- 312 -