Epilepsija: Sveobuhvatna Udžbenik 2.

izdanje
© 2008 Lippinc ot t Williams & Wilkins

← ↑ →
P.2771

Poglavlje 278 Poremećaji pokreta
Stanle y F ahn Stev en J. F ruc ht

Uvod
Kao š t o je v eć krajem dev et naes t og s t oljeć a, neurolozi napomenut i preklapanja između pojedinih poremeć aja kret anja i epileps ije. Ov o je možda najoč it ije u bolesnika s mioklonus , kao št o je objaš njeno u pret hodnom poglav lju u ov oj knjizi. Mnogi pac ijent i pot lač eni s kronič nim mioklonus t akođer imaju epilepsiju, a oblic i žariš ne epilepsije može prec izno oponaša mioklonus. V eć ina lijekov a uč inkov it u liječ enju mioklonus (c lonazepam, v alproič na kis elina, lev et irac et am, zonis amide, A c et azolamide) s u ant iepilept ic i. Os im mioklonus , t u s u i drugi poremeć aji koji s e jav ljaju u krat kim ili kont inuirana paroks izma, bez izmjena u uzbuđenost i ili s v ijest i, ov i poremeć aji su predmet ov og poglav lja. Čes t o s u t i pac ijent i su upuć eni na oc jenu na epilept ologis t s ili poremeć aja u kret anju s pec ijalis t a. V ideoelekt roenc ef alogram (EEG) monit oring može bit i pot rebno kako bi s e isključ ila epilept ič ki uzrok, iako je v eć ina od t ih poremeć aja može se prepoznat i kada liječ nik je upoznat s a sindromom. Nekoliko paroks izmalni poremeć aji pokret a koji mogu bit i zbunjeni s epileps ijom smat raju drugdje u ov oj knjizi. Mioklonus , kao š t o je s pomenut o ranije, je najbliži oponaš at i. Pac ijent i s hy perekplexia imaju nas lijeđene poremeć aj pret jerane uplaš it i i zadobiv enih t onik kont rakc ija zbog mut ac ija u glic in rec ept ora. Ov i pac ijent i obič no prisut na u vrt ić s pret jeranom uplašit i, abnormalne t on, i nedos t at ak prilagođav anja na uplaš it i. Priznanje je izuzet no v ažno jer odgov arajuć i t ret man s c lonazepam s prječ av a pot enc ijalno živ ot opas ne apneic epizoda. Paroksizmalna kriv oš ija je još jedan poremeć aj poč et ak u ranom djet injs t v u, s epizodama održiv og t onik kont rakc ije v rat nih mišić a proizv odnju održiv e glav u položaja za nekoliko s at i ili dana. Događanja obič no jav ljaju pov remeno, a budnost i uzbuđenja s u s ač uv ane. Ov o je migrena v arijant a t akođer je obič no lako razlikov at i od epileps ije. Dojenč ad ponekad dokazi paroks izmalni, krat ki epizode gore pogleda, t zv t onik upgaze u pov ojima, koja se može podić i pojam epilepsije.

Ov e epizode s u krat ki, obič no t raju sekunde, s u surađiv ao s drugim abnormalnost i, i, iako s u oni dis c onc ert ing rodit elja, obič no nes t aju ranom djet injs t v u. Čet iri poremeć aji pokret a oponaš ajuć i epilepsiju s mat raju dalje u ov om poglav lju: (a) st ereot y pies (kompleksni t ikov i) , (b) epizodne at aks ija, (c ) s amo- st imulat oran ponaš anje, i (d) su paroks izmalni dis kinezije. S t ereot y pies v isoko uzorkom, s ložene, kont inuirana kret anja, č est o u t rajanju od nekoliko sekundi, š t o s e obič no ponav ljaju v iš e put a. Primjeri s t ereot ipnih pokret a uključ uju t runc al ljulja, kože branje, pljeskanjem ruku, t w irling i s ložene ruku na us t a rut ine (hranjenja, puš e, dira). F enomenološki, pos t oji mala razlika između s loženog mot ora t ic , koji je, s ložen s lijed od nekont rolirani pokret i izv ode u odgov oru na unut arnji poriv , ​ i st ereot y pies . St ereot y pies se najč eš ć e v idi u boles nika s aut izmom, prožima razv ojne kaš njenja, i ​A spergerov s indrom, ali oni t akođer mogu pojav it i u razv ojno inv alidnih os oba, u Ret t ov sindrom, a inač e normalne djec e. 1 9 , 4 5 , 8 7 , 1 1 6 Buduć i da s u t i događaji s u krat ki , uključ uju s ložene nev oljnim pokret ima, a može ut jec at i pac ijenat a s posobnos t int erakc ije s ispit iv ač em, oni mogu bit i u zabludi za dodat nim napadaja mot ornih područ ju. T o nije neuobič ajeno za v ideo- EEG monit oring kako bi s e naruč it i za razliku dugo t rajanje s t ereot y pies od napadaja, os obit o kada s e oni pojav e u neurološ ki abnormalnih pojedinac a. Epizodnih at aksija je rijet ka, genet s ki paroks izmalne pokret poremeć aj koji bi t rebao bit i lako razlikov at i od epileps ije. Poremeć aj s e jav lja u dv a oblika, t ipov i 1 i 2. Epizodnih at aksija t ipa 1 je aut os omno- dominant ne poremeć aj karakt erizira paroksizma od at aks ije t rajanju nekoliko minut a, č es t o s my oky mia između napada. Poremeć aj je v ezan za mut ac ije u napon- Gat ed K
+

kanala gena, KCNA1. 1 4 , 2 7 , 4 8 epizodnih at aks ija t ip 2 je aut os omnodominant ne poremeć aj karakt erizira paroks izma od at aks ije t rajnim s at i, č es t o s int erikt alnog s impt omima nis t agmus a ili c erebelarna dis f unkc ija. Poremeć aj je pov ezan s mut ac ijama u alf a 1A napon ov isan kalc ija kanala podjedinic e, CACNA1A. A c et azolamide i 4- aminopiridin s u pokazala da bude koris t an u pogođenim bolesnika.
59 , 60 , 125 , 128

S elf - nadražajni ponaš anje nije rijet ko naišao na c ent re koji obav ljaju v ideoEEG prać enja. Ov o st anje obič no poč inje u ranom djet injs t v u, ut ječ e na djev ojke v iše od dječ aka, a obič no je prv i primijet io rodit elja. U t ipič nom s luč aju dijet e prelazi njegov ili njezin noge, leži na podu, ili se primjenjuje prit is ak na prepone ili perineuma prot iv namješ t aja. Djec a mogu omes t i t ijekom epizode, i t u se mogu prat i aut onomna znakov e poput lic a ispiranje ili znojenje. V ideorec ording je iznimno koris no u dokument iranje prirodu t ih događaja. Ako klinič ka pojav a je klas ik, is t ražne s t udije su nepot rebni. Pojam "inf ant ilne mas t urbac ije" t reba izbjegav at i kada s e rasprav lja ov aj uv jet s rodit eljima, jer pos t oji znač ajan st igma pov ezana s njim. Naišli s mo na rodit elje koji odbijaju prihv at it i t u dijagnozu, is t raju u v elikim oc jenama da s e dokaže drugač ije et iologiju za st anje. V eć ina djec e reagira na preus mjerav anje i podrš ku.
32 , 96 , 103 , 149

U preost alom dijelu ov og poglav lja, možemo ras pravljat i o Paroksizmalna diskinezije, s ložen i neobič na s kupina poremeć aja koji nose odnos prema epileps ije. Zbog književ nos t paroksizmalni poremeć aji je ops ežna i č es t o

zbunjujuć e, prv o s mo ponudit i pov ijesni pregled razvoja t ih poremeć aja, a zat im predst av it i t renut ne pojmov e v ezane za njihov e nosologija i et iologije.

Tablic a 1 Klinič ke znač ajke paroksizma lnim kinesigenic , nonkine sigenic i ex ertional diskine zije

Sv ojstv o

PKD

PNKD

PED

Bašt ina

AD

AD

AD

Muškižens ki omjer

04:01

1.4:1

04:08 ( n = 12)

Dob u napad

Domet

<1- 40

<1- 30

2- 20

Srednji

12

12

9,5

Znač it i

12

12

9

Napadi

T rajanje

<5 min

2 min- 4 h

5- 30 min

F rekv enc ija

100/d- 1/min

3/d- 2/y

1/d- 2/min

Izazv at i

Iznenadna pokret , uplaš it i, hiperv ent ilac ije

Nula

Dugot rajno v ježbanje

Nagao

St res

Alkohol, st res , kof ein, uzbuđenje, umor

St res, kof ein, umor

Liječ enje

Ant ikonv ulziv i (Ac et azolamide), ant imus c arinic s

Clonazepam, benzodiazepini

?

AD, aut osomno dominant na, PED, paroksizmalne naprezanja izazv ana diskinezija, PKD, paroksizmalne kinesigenic dis kinezija; PNKD, paroksizmalne nonkinesigenic dis kinezija.

Paroxsymal diskinezije-Povijest
Gow ers 4 4 je v jerojat no prv i izv ješt aj "pokret induc irane napadaje", u ov om s luč aju, u 11- y ear- old girl koji je razv io krat ke napade koji s u s e dogodili kad je odjednom nas t ala je nakon duljeg sjedenja. Brojni izv ješ t aji "pokret induc iranih napadaja" slijedili, objav ljeno pod oznakama r ef -lex epilepsije ili t onik napadaja izazv anih pokr et a. Neki sluč ajev i P.2772 pokazala v iš e nego t onik kont rakc ije, naime, zadobio uv ijanje, at het os is i koreja. Čak i pris ut nos t c horeoat het osis, međut im, nis u dov eli s u najraniji t umač i ov e krat ke napada na zaključ ak da s u preds t av ljali pokret poremeć aj. Umjest o t oga, oni s mat raju da s e oblik epileps ije, s c erebralnom s t ranic e od "napadaja" u bazalnim ganglijima ili s ubkort ikalnom regiji. Nakon Gow ers, s ljedeć i izv ješt aj pokret induc iranih Paroksizmalna kret anja č ini s e da je od Spiller u 1927. 1 2 6 Opis ao je dv ije bolesnika s krat kim t onik grč ev a dov eo je na dobrov oljnoj pokret a uključ enih udov a, a jedan od njih pas iv ne manipulac ije. Kont rakc ije su bolni i prat nji os jeć aja t opline ili pec kanja. Wils on je 1 4 5 kasnije opisao 5- godiš njeg dječ aka koji je imao krat ke napade jednos t ranog t orzije i t onik grč koji je t rajao do t ri minut e i bili pos pješeni boli. Wils on je smat rao da je t o ref leks t onik epileps ije, a t akođer s mat ra da s e subkort ikalnih podrijet la. Konc ept napada t onik, č est o uv ijanje, t rudov i bez gubit ka sv ijes t i kao neuobič ajeno oduzimanje poremeć aja nas t av io. Lishman s ur. 8 0 opis ao s edam pac ijenat a s t onik i at het oid grč ev a uzrokov anih pokret a, dok preos t alih s v jes ni. Nenormalni os jet i ut rnulost , v ibrac ije, i s t ezanje zabilježeno u pogođenim udov ima prije napada. Dv ije godine kas nije s u izv ijes t ili dodat nih pet s luč ajev a pokret a izazv ane "napadaja", s ur.
15 38 , 52 143

i Burger i

opisao dv a boles nika s t om oznakom. Neki t akođer naziv a t im

s luč ajev ima kao oblika epilepsije.

U 1940, Mount i Rebac k 9 9 uv eo je nov i konc ept - napade t onik grč ev a plus c horeic i at het ot ic pokret a s neobič nim akt iv ira. Oni opis ao 23- godišnji muš karac koji je imao "uroka" od djet injst v a, i "v eliki" i "mali". Obje v rst e su pret hodile s t rane os jet ilnog auru s t ezanje u dijelov e t ijela ili os jeć aj umora. Promjene s u uključ eni ruke i noge, obič no kombinac ija održiv i uplet ena poziranje i koreja. "Mali" napadi t rajalo 5- 10 minut a; v iš e napada bila "v elika" i t akođer su uključ eni u v rat (ret roc ollis ), oč i ( gore pogled), lic e ( ips ilat eralna na udov ima, ako ud angažman bio jednos t ran), t e gov or. Ov e "v elike" napadi t rajali t ako dugo dok dv a s at a. Konzumiranje alkohola, kav e, č aja, ili c ola obič no bi prec ipit at e napada, kao št o bi umor, pušenje, i int enziv ne konc ent rac ije. Napadi izbrisani brže ako boles nik ležao dolje, i oni su bili prekinut i u snu. Između napada, neurološ ki pregled je normalno, i

nikada nije bilo gubit ka s v ijest i, klonič ke grč ev it e pokret e, oš t ar jezika, ili gubit ak kont role sf inkt era. F enit oin i f enobarbit al s u bez uč inka, a s kopolamin je jedini lijek pronaš ao smanjit i uč es t alos t , ozbiljnos t , i t rajanje napada. Obit eljska pov ijest ot krila 27 os t ale č lanov e sa s lič nim napadima, s pedigreom pokazuje aut osomno- dominant ne bašt inu s komplet nom pojav nos t i. Planina i Rebac k zov e ov aj poremeć aj obit eljs ku par oks izm alne c hor eoat het os is . T o je papir gori i Rebac k post ao sjemene izv ješć e u područ ju Paroks izmalna diskinezije. Nakon njegov e objav e, t o je upuć iv anje v eć ini nav odima u lit erat uri u iduć ih pet deset ljeć a, iako sljedeć e izv ješć e o v elikoj obit elji s a s lič nim napadima grč enje miš ić a nije ga ref erenc irat i. U 1961 F ors sman 3 3 opisao je obit elj č iji su č lanov i imali napadi u t rajanju od č et iri minut e do 3 s at a; nasljeđiv anja aut os omno dominant na. Napadi s u izazv ane hladno, duš ev ne napet os t i, irit ac ija, umor, nedos t at ak s na, alkohol, i kof ein. S impt omi je u ranom djet injs t v u, napad može poč et i s a t onik grč u jednoj ruc i i š irit i do ruku na drugu ruku, na obje noge, a zat im u lubanjski mišić e, uključ ujuć i i jezik, t ako da je pogođena os oba mogla Ne gov orim t ijekom t eškog napada. F orss man s mat ra poremeć aj bit i novi, v jerojat no s e odnos e na my ot onia i paramy ot onia, i nije t o s mat raju oblik epilepsije, jer nema promjena s v ijest i bio uključ en. Godine 1963, Lanc e 7 3 prijav ljena osam s lič ne bolesnika s napadima t onik ( dy st onic ) grč ev i, neke s c horeoat het os is , obič no ut ječ e s amo jednu s t ranu t ijela, a č es t o pret hodi bol ili t rnc i. Dv a pac ijent a su s ekundarni napada ( st at ič ki enc ef alopat ija i mult ipla s kleroza), jedan sluč aj je idiopat ska i s poradič na, a preos t alih pet s u bili č lanov i ist e obit elji. Napadi t rajao <1 minut u u dv a boles nika, dv ije na P.2773 5 minut a u pac ijent a s a mult iplom s klerozom, i 5 do 60 minut a u pet obit eljs kih sluč ajev a. Oni nis u bili pos pješ eni pokret a, a obit eljski s luč ajev i s u pogorš ani uzbuđenja i umora. Ne EEG abnormalnos t i zabilježena između napada. Nakon 1963 č lanak Lanc e, 7 3 Weber 1 4 2 izv ijest io č et v eroč lanu obit elj pogođenih č lanov a s nonkines igenic paroks izmalne dis t onije i korist io t ermin obit eljs ku par oks izmalne dis t onije. Ric hards i Barnet t 1 1 4 izv ijest io je s ljedeć i v eliku obit elj s is t im t ipom paroksizmalnim dis kinezija kao Gori i Rebac k- a i mis li da je Lanc e je obit elj 7 3 preds t av lja v arijant u jer njezini č lanov i imali s amo t onik grč ev a i nema pokret a. Obit elj Ric hards i Barnet t s e s as t ojao od devet pogođenih č lanov a s ​o bilježjem nas ljeđuje aut os omnodominant nom obrasc u. Oni naglasio nonkinesigenic prirodu napada i os jet io da š iroku lepezu smislu mogla opis at i napade, ov is no o t ežini s v ake od njih. Ric hards i Barnet t je skov ao pojam par oksizm alne dy s t onic c hor eoat het os is ( PDC) , št o je kasnije us v ojen Lanc e u 1977. 7 4 Uv jet i par oks izmalne nonkines igenic c hor eoat het os is i par oks izm alne dis t onija s u ponekad koris t i umjes t o PDC.
12

Pojam par oks izm alne nonkines igenic dis kinezija (PNKD), na
23

prijedlog Demirkiran i Jankov ić , s indroma ( T ablic a 1 ) . Godine 1967, Kert és z
65

je t renut no prihv ać ena oznaka za ov og

uv eo oznaku par oks izmalne kines igenic

c hor eoat het os is (PKC) . Ov a oznaka razv ila u najkoris nijih i široko prihv ać ena oznaka. Kines igenic it y ima v ažno mjest o u klas if ikac iji Paroks izmalna dis kinezije, a Demirkiran i Jankov ić 2 3 preporuč uje da pojam par oks izm alne kinesigenic dis kinezija (PKD) se koris t i umjes t o jer pokret i mogu bit i dy s t onic , c horeic , ili kombinac ija dv a. Rijet ko, PKD oznaka može s e primijenit i na nekih boles nika č iji diskinezije s e ne pokreć u naglog pokret a ( ili uplašit i) . U sv om radu, izv ijes t ili Kert és z 10 nov ih s luč ajev a paroks izmalne dis kinezije i lit erat uru. Znakov it o je da je on dif erenc ira na kines igenic niz od s luč ajev a opis anih Gori i Rebac k, F orss man, i Lanc e, koji nisu bili pogorš ani pokret a nego alkohol, kof ein, ili umor. Iako f enit oin je priznat ranije kao v rlo koris t an agent za pkd, karbamazepin kas nije je ut v rđeno da je jednako koris t an i uv eden kao t ret man prema Kat o i A raki.
64

Originalni s luč ajev a prijav ljena kao PNKD s u idiopat ska i obič no obit eljs ka. Ona nije bila dugo prije nego s impt omat s ki sluč ajev i poč eo da s e kod bolesnika s perinat alnim enc ef alopat ije,
117 , 144 2 119

enc ef alit isa,

100

ozljede glav e, i idiopat s ke

kao manif es t ac ija od mult iple s kleroze,

61 , 90 , 136

hipoparat ireoidizam.

S ljedeć i v eliki napredak u klas if ikac iji je za Hornera i Jac ks ona, 5 4 koji je opisao dv ije obit elji u kojoj je nekoliko č lanov a imali napade nekont rolirani pokret i koji s u se dogodili t ijekom s pav anja. T o č ini s e da je prv i prijav ljenih s luč ajev a hy pnogenic paroksizmalnim dis kinezije. U jednoj obit elji, neke od pogođenih č lanov a imala klas ič nu paroks izmalne kinesigenic dis kinezija, neki hy pnogenic , i drugi kombinac ija dv a. Sluč aj 3 u ov oj obit elji poč eo s hy pnogenic različ it im kada je pac ijent bio 8 godina. Do v remena kad je s nav rš enih 11 godina, dnev na napadi su t akođer događa, ponekad pokreć u naglog pokret a. U hy pnogenic epizode pos t upno nest ala, os t av iv š i ga s kines igenic dis kinezije koje s u odgov orile na ant iepilept ike. Lugares i i kolege
83 , 84

samos t alno ponov no ot krit i i na kraju je poznat

s indrom hy pnogenic paroks izmalnim diskinezije. Lugares i i Cirignot t a 8 4 opisao pet pac ijenat a s poč et ka hy pnogenic dis t onije u dobi od 5, 7, 26, 30, i 40 godina. Napadi s u s e dogodili got ov o s v ake noć i za v rijeme s pav anja, s poč et kom u f azama dv a do č et iri sna. Oni t rajalo 15- 45 s ekundi, a možda ponav ljat i nekoliko put a u ist oj noć i. Oni s u mogli probudit i pac ijent a, koji č ak može proizv es t i krik. Pokret i pojav io s e mješ av ina dis t onija, at het osis, a neki v iše brzih pokret a razbac uje. EEG nalazi su bili uredni t ijekom s pav anja i budnos t i. Karbamazepin bio uč inkov it . U s v om č lanku, Lugares i i Cirignot t a opisao pokret e kao c horeoat het os is i ballism os im dist onija. Mac c ario i Lust man t ahikardija je karakt eris t ič na pojav a t ijekom t ih epizoda.
85

naglas io da

Poremeć aj je izvorno opisana u nonf amilial sluč ajev ima, ali je kas nije izv ijes t io je u t roje č lanov a obit elji. zabilježeni s u, kao,
21 , 41 , 113 , 132 75

Os t ali s poradič ni s luč ajev i
77

, uključ ujuć i jedan s is t odobnim Druga
98

ref leks nom reakc ijom dy s t onic izazv anoj s t imulac iju prav o noga.

v eza s pkd je predložio izv ješć u Morley , koji je opis ao oc a s hy pnogenic diskinet ski napada i s in s pkd. Oba s e odazv ali f enit oin.

T u je dugo bio znač ajan spekulac ije o t ome da li s u krat ko t rajanje hy pnogenic napada može bit i manif es t ac ija epileps ije, jer oni reagiraju t ako dobro da ant iepilept ike. Nedos t at ak abnormalnih EEG nalaza t ijekom t ih napada je koriš t en rasprav ljat i prot iv ov og konc ept a. Međut im, dokazi akumulirana da mnogi hy pnogenic paroksizmalni dis kinezije s u, dois t a, zbog napadaja. T inuper s ur. 1 3 3 opis ao t ri pac ijenat a s ov im poremeć ajem koji je imao EEG dokaze f ront alnog režnja napadaja kao uzrok njihov ih napada. S ellal sur. 1 2 1 i Meierkord s ur. 9 2 s t udirao niz pac ijenat a s hy pnogenic ¬ i zaključ ili da oni predst av ljaju oduzimanje poremeć aja, os obit o f ront alnog režnja epileps ije, jer ponov ljeni noć ne EEG s nimc i č es t o ot kriv aju epilept ič ne obras c e abnormalnos t i. Napadaji koji proizlaze blizini mezijalnoj s t ražnje f ront alnog dodat nog s enzomot ornom područ ju ( SSMA ) može bit i os obit o kriv ac u induc ing Paroksizmalna hy pnogenic dis kinezije u djec e. 5 Ov e v rs t e napadaja imaju t endenc iju bit i krat ak, č es t i, a pov ezana je s bilat eralnom t onik poziranje, brut o proks imalni ud pokret i, i oč uv ana s v ijes t . Dy st onic i druge znač ajke dis kinet s ki može proizać i iz širenja epilept ič nih akt iv nost i iz mezijalnoj f ront alnog regije bazalnim ganglijima, jer s u anat omske v eze između t ih područ ja su u nepos rednoj blizini. Predmet epileps ije zamas kirao kao pokret poremeć aj je pregledao Hirs c h s ur. Riba i Mars den.
31 51

i

Iako v eć ina boles nika s paroks izmalne diskinezije s t ane u jednu od t ih klas if ikac ijs kih shema, pos t alo je jas no da su neki pac ijent i prkos e jednos t av an klasif ikac iju. Nekoliko pac ijenat a s u izv ijest ili s obje noć ne i dnev ne Paroks izmalna događaja bez EEG korelac iji. Dnev ne napadi mogu bit i pot aknut a pokret a ili možda ponekad pojav it i bez okidač . 2 2 , 1 1 1 Rezult at i s like i EEG prać enja obič no nis u pomogla, a pac ijent i s u č es t o t eš ko liječ it i.

Paroksizmalna Kinesigenic diskinezija Kliničke značajke
Napadi pkd sas t ojat i od bilo koje kombinac ije dy s t onic položaja, koreja, at het os is i ballism. Oni mogu bit i jednos t rana- uv ijek na jednoj s t rani ili na obje s t rane- ili bilat eralnog. Jednos t rani epizode može uslijedit i bilat eralni epizodu. Napadi su krat ki, obič no u t rajanju od s amo nekoliko sekundi, ali rijet ko može t rajat i do 5 minut a. Nagli pokret ili uplaš it i ih t aloži, obič no nakon š t o je pac ijent bio mirno s jedio za neko v rijeme. Napadi mogu bit i dov oljno jake da uzrokuju pac ijent past i i može doć i do 100 put a dnev no. Nakon napada, t u je obič no krat ka v at ros t alnog razdoblje t ijekom kojega napad ne može pokrenut i. Gov or ponekad mogu bit i pogođeni, s nemoguć noš ć u da gov ori proizlazi iz dist onije, ali promjena sv ijes t i nikada ne dogodi. Napadi mogu ponekad bit i prekinut a ako pac ijent prest ane kreć e ili zagrijav a polako. Vrlo č es t o, pac ijent i prijav it i različ it e senzac ije na poč et ku P.2774 paroks izma. T o se može s ast ojat i od pares t hes ias , os jeć aj ukoč enos t i, puzeć i s enzac ija, ili napet oj os jeć aj. Odgov ara pkd su jednako krat ki napadi koji nisu ubrzao naglog pokret a ili uplašit i. Buduć i da je t rajanje i t erapijs ki odgov or s u ist i kao u pkd, t e su

uključ eni u PKD rubriku nego u s as v im nov u kat egoriju. Ov i napadi u t rajanju nekoliko s ekundi č est o može bit i uzrokov ana hy pervent ilat ion. Biljka 1 0 9 naglasio žariš nu i jednos t rani prirodu pkd u mnogih pac ijenat a. Od 73 s luč ajev a PKD u lit erat uri pregledan od njega, on je pronaš ao sljedeć e znač ajke: jednos t rana, s amo s jedne s t rane, 25; jednost rane, obje s t rane, 12; jednos t rane i bilat eralne 11, bilat eralne s amo, 22; nije nav edeno, t ri.

Idiopatska Paroksizmalna diskinezije
V eć ina prijav ljenih s luč ajev a pkd s u obit eljski, s aut os omno- dominant nom nas ljeđiv anju. Muško- žens ki omjer 3.75:1 (75 muš kih pac ijenat a i 20 bolesnic a izv ijest ila F ahn 2 8 ) . Simpt omi poč inju u djet injst v u u dobi između 6 i 16 godina, ali dobna na poč et ku v arira, u rasponu od v eć š est mjes ec i do 40 godina.
35 , 78

Srednje i medijan dobi na poč et ku s u 12 godina.
37 , 64 , 67

Obit eljska s luč ajev i mogu bit i č ešć i među japans kim
, 82 , 129

i kines ki.

62

Nalaz o kompjut oriziranom t omograf ijom (CT ) t akođer su normalni s nekoliko iznimaka: sluč aj prijav ljen Wat s on i Sc ot t
141

10 , 43 , 66

predložio

moždanog at rof ija i jedan je izv ijest io Gilroy 4 0 imao je loš e def iniran jednos t rano hemis f ere lezija. EEG nalaz s u uglav nom normalni; . Hirat a sur,
50

međut im, pokazao abnormalno EEG s rit mič kim 5 Hz ispuš t anja preko c ijelog v las iš t a kod pac ijent a t ijekom epizoda pkd, š t o ot v ara moguć nos t nekog epilept ogenic os nov i. Napadi imaju t endenc iju da s e smanjit i s dobi. Sreć om, PKD reagira dramat ič no ant iepilept ike. Rano lit erat ura pokazuje da f enit oin bio najpopularniji, slijede f enobarbit al i primidon. Još nedav no, karbamazepin Čini s e da je droga najč eš ć e korist i. Valproat ,
55 129

oxc arbazepine,
53

134

i

t opiramat t akođer s u pokazala da se uč inkov it . Homan i s ur. izv ijes t io da djec a s PKD pot rebu dozama f enit oin slič ne onima koje s e koris t e za liječ enje epilepsije, dok odras li mogu odgov orit i na nižim dozama. Pat of iziologija pkd je nejas no, i njegov odnos s epileps ijom os t aje s pekulat iv na. Pos t ojanje kret anja induc iranih napadaja (npr., s luč aj F alc oner i s ur. 2 9 ) i dramat ič an odgov or PKD na ant iepilept ike nis u dov oljni razlozi da razmis lit e PKD oblik epileps ije. Zadržav anje s v ijest i i nedos t at ak pos t ic t al pojav ama, kao i pris ut nos t dis t onija i c horeoat het os is , t rebalo bit i dov oljno za dis kv alif ic irat i PKD kao epileps ije. F ranss en sur. 3 4 is t ražili pot enc ijalne negat iv ne v arijac ije ( CNV ) u jednog bolesnika. T o je s por moždani pot enc ijal koji s lijedi upozorenje pot ic aj koji priprema predmet za oč ekiv at i ​imperat iv ni pot ic aj zaht ijev a odluku ili mot orni odgov or. Sporo negat iv ni v al komponent a CNV bio izraženiji u usporedbi s kont rolnih ispit anika. T o s e v rat io u normalu nakon f enit oin liječ enja. . Mir i sur 9 7 kas nije pokazao smanjena int rac ort ic al inhibic ija, smanjene rano- f azni t ransc allos al inhibic iju, a smanjen prv u f azu leđne rec iproč ne inhibic ije u PKD boles nika; t ret man s karbamazepina normalizirane na abnormalnos t i t ransc allos al inhibic ije. Dv ije nedav ne st udije pokazuju da s u napadi pkd pov ezana s a s uprot ne hy permet abolis m u subkort ikalnim jezgrama. Korišt enje Jednof ot onski emisije kompjut ors ka t omograf ija ( SPECT ), ko i dr.. St udirao je 14- y ear- old

pac ijent a i pokazala pov eć anu perf uzije u s uprot noj bazalnim ganglijima na poč et ku napada. 6 9 S hirane s ur. st udirao je 6- godišnjak s pkd, t akođer koris t eć i SPECT ; oduzimanje int erikt alnog iz ic t al moždane hemodinamike mjera pokazala jednos t rano pov eć anje t halamic prot ok krv i t ijekom napada.
123

Dif erenc ijalna dijagnoza pkd uključ uje djelomič nu epileps iju, s pazma, hy perexplexia i ps ihogene poremeć aje, kako je nav edeno u pogrešne dijagnoze u s luč aju izv ijes t ila Waller. 1 4 0 Klinič ke znač ajke su t ako os ebujna, osobit o ako pot aknut a naglim pokret om, da je mala v jerojat nost uv jet nije s e dijagnost ic ira jednom is prav no liječ nik je sv jes t an s v og pos t ojanja. Međut im, nonkines igenic krat ki napadi hemidy st onia, č es t o t aloži po hy perv ent ilat ion i uprav lja s ant iepilept ike, može bit i znak epileps ije. 7 0 Dakle, s v aki sluč aj s umnje nonkinesigenic paroks izmalnim diskinezije t reba v rednov at i za grč ev it e poremeć aja. Dv a obdukc ije u pkd su izv ijes t ili. Nakon s luč aja 4 Kert és z 6 5 umro, nav odno od s amoubojst v a, obdukc ija pregled ot krio nema jas nu abnormalnos t i u mozgu, s amo prisut nost nekog pigment a melanina u makrof agima u loc us c eruleus. S t ev ens 1 2 7 ranije izv ijes t ili obdukc ija nalaze jedan od njegov ih pac ijenat a, koji s u t akođer u suš t ini normalno, pokazuje s amo blagi as imet rija subs t ant ia nigra. Prijaš nje st udije s u pov ezale PKD na dv a odv ojena lokusa na kromos omu 16.
7 , 50 , 130 , 135

U nekim obit eljima, PKD c osegregat es s inf ant ilnim konv ulzije, dok u drugima, t o ne.

Simptomatski Paroksizmalna diskinezije
V elika v eć ina prijav ljenih s luč ajev a pkd su idiopat s ka ili obit eljs ke. Pov remeni sluč ajev i s impt omat s kog pkd s u izv ijest ili, najč eš ć e u suradnji s mult iplom sklerozom i ozljede glav e. Iako nagli pokret ne akt iv iraju v eć ina paroks izmalne dis kinezije pov ezane s mult iplom s klerozom, ponekad pac ijent a sa mult iplom s klerozom manif es t ira t ipič no PKD.
90

U s t v ari, PKD

može bit i s impt om mult iple s kleroze, kao u s luč aju izv ijest ila Roos s ur. 1 1 8 ; pac ijent ov ih napadi bili pov ezani s lezijom u c audat e jezgre i odgov orila na f enit oin. U t ri od os am pac ijenat a prijav ljenih Berger i s ur. 8 s paroks izmalne dis kinezija pov ezanih s mult iplom s klerozom, napadi su izazv ane naglim pokret om i odahnuli s ant iepilept ike. Kao š t o je ranije spomenut o, napadi t raju s ekundi ponekad induc irana ne naglim pokret om, ali po hy perv ent ilat ion. Oni t akođer obič no odgov orit i na ant iepilept ike, kao š t o s u karbamazepin, a može s e v idjet i u mult iple s kleroze. 1 2 2 , 1 3 6 S et hi s ur. 1 2 2 izv ijes t io je us pješ no liječ enje t ri bolesnika koji s u imali paroks izmalne dis t onije ( ne pot aknut a pokret a, ali pot aknut a hy perv ent ilat ion i t rajnog mnoge s ekunde) pomoć u ac et azolamide s a ili bez kombinac ije karbamazepin. Sluč aj PKD s mult iplom s klerozom izv ijes t ila Burguera s ur. 1 6 imao leziju u lijev om t alamus u pokazao magnet s kom rezonanc ijom (MR). Paroks izmalna kines igenic diskinezija je s impt om, kao iu drugim sluč ajev ima demijelinizac ijs ke bolest i. Sluč aj 3. Whit t y sur. 1 4 3 bio je 13- godiš nji dječ ak s poč et ka dev et mjes ec i nakon blage ozljede glav e.

Robin 1 1 7 izv ijest io je 33- y ear- old č ov jek s t eš kom ozljedom glav e u kojima PKD razv ijenom os am mjes ec i kas nije. U dv a od t ri sluč aja pos t t raumat skog Paroks izmalna dis kinezije izv ijes t ila Drake et al., 2 5 pokret i s u izazv ane naglim pokret om zahv ać enom dijelu t ijela. Drugi post t raumat s ki s luč aj je prijav ljen Ric hards on i s ur. 1 1 5 Kao idiopat s kom pkd, t e pos t t raumat ske s luč ajev i pkd odgov orila na ant iepilept ike. Napadi dist onije u t rajanju nekoliko s ekundi i pot aknut a t akt ilne s t imulac ije s u izv ijes t ili s ekundarna ozljede glav e, nes t ali su u roku od 2 mjesec a bez liječ enja. t ac t ilely izazv ane diskinezije je izv ijest io Nijs s en i T ijs sen t halamic inf arkt om. U sluč aju dv a od pet s luč ajev a opis anih Kinast sur., hemidy st onia t rajao 1 minut u i došlo do
66 39

Drugi sluč aj kao rezult at

105

napada lijev om P.2775

50 put a dnev no. Glav ni kondenzac ije f akt or nije bio nagli pokret , nego s t res i iš č ekiv anje kret anja. T ehnič ki, t o pac ijent ne is punjav aju krit erij napada izazv anih iznenadnim pokret om. Međut im, zbog krat kog t rajanja, f rekv enc ija i odgov or na f enit oin, koje su znač ajke nalik onima pkd, oni su s t av ljeni pod PKD rubriku u klas if ikac ijs ke sheme ov og poglav lja. Is pit iv anje ot krila lijev os ided hemiat rophy i hy perref lexia, s normalnim nalazima na CT . Gilroy 4 0 prijav ljen 32- godiš nji muškarac s abnormalnim des ne hemis f ere na CT , koji je imao v iše dnev ne krat ke napade lijev om hemidy s t onia od dobi od pet godina koji s u bili t ipič no pkd. S pojav om MRI, v iš e s luč ajev a pkd s u izv ijes t ili kao rezult at moždanog inf arkt i- put aminal, 9 3 t halamic , 9 9 , 1 0 1 , 1 0 2 i kort eksa. 3 6 Paroks izmalna kines igenic dy ski- nesia t akođer je bio prijav ljen u bolesnika s progres iv nim s upranuc lear paralizom, hipoparat ireoidizam, leć a v askularne.
137 1

kalc if ic irani bazalnim ganglijima s a ili bez i hiperglikemije u prisut nost i malf ormac ije

41 , 105 , 106

U jednoj obit elji s X- linked mut ac ija u t eleport ac iju hormona št it njač e gena MCT 8, paroksizmalni dis kinezije prat nji globalnu ment alnu ret ardac iju.
13

Paroksizmalna Nonkinesigenic diskinezija Kliničke značajke
Poput napada pkd, napadi PNKD s ast ojat i od bilo koje kombinac ije dy st onic položaja, koreja, at het osis i ballism. Oni mogu bit i jednost rana ili bilat eralna, i jednos t ranim epizode može bit i poprać en bilat eralne epizodu. Oni mogu ut jec at i na jednu regiju t ijela ili s e generalizirat i. Vrat može bit i pogođeni kombinac ijom kriv oš ija i glav e t remor. 5 7 Znač ajke koje razlikuju ov e napade od onih pkd s u duže t rajanje, manje f rekv enc ije, a različ it i č imbenic i ot ežav ajuć e. Napadi last minut e do s at a, ponekad duže od jednog dana. Uobič ajena t rajanje v arira od 5 minut a do 4 sat a. Napadi s u pokrenut i konzumiranja alkohola, kav e, ili č aja, a t akođer i ps ihološ koj s t res a ili uzbuđenja i umora. T u s u obič no ne v iš e od t ri napada dnev no, a č es t o s u napadi razmaknut e mjesec i apart . Napadi mogu bit i dov oljno jake da uzrokuju pac ijent u da padaju. Gov or je č es t o pod ut jec ajem, s

nemoguć noš ć u da gov ori uzrokov ane dist onije, ali promjena sv ijes t i nikada ne dogodi. Napadi mogu ponekad bit i prekinut a ako pac ijent odlazi na s pav anje. Kao iu pkd, pac ijent i v rlo č es t o nav ode različ it e s enzac ije na poč et ku paroks izma. T o se može s ast ojat i od pares t hesias, os jeć aj ukoč enos t i, puzeć i s enzac ija, ili napet oj os jeć aj.

Idiopatska Nonkinesigenic diskinezije
Poč et ni izv ješt aji PNKD s u obit eljs ka s aut osomno dominant nim- prijenosa. Kinast sur.
66

1980 ( sluč aj 4) i Dunn

26

1981 sv aki opis ao dijet e s PNKD bez
12

pozit iv ne obit eljs ke pov ijest i. Od t ada, Bres sman s ur.
101

opis ao s edam

s poradič nih sluč ajev a PNKD, a Nardoc c i s ur. dodao još jedan. U obit eljs ki sluč ajev i idiopat s kim PNKD još uv ijek uv elike nadmašuju s poradič nih sluč ajev a prema nav odima u lit erat uri. U s poradič ni s luč ajev i s u mnogo t eže dijagnos t ic irat i, međut im, i oni predst avljaju dodat nu t eškoć u da s e razlikuju od ps ihogene et iologije. Na t emelju is kus t v a Bres s man et al.,
12

sporadič ni oblik zaprav o može bit i č eš ć i nego nas ljednog oblika, ali samo je rijet ko prijav ljen. T u je blagi nadmoć muških bolesnika, s muš ko- ženski omjer 1.4:1. Poč et ak je obič no u djet injs t v u u dobi između 6 i 16 godina, ali dobna na poč et ku v arira, u rasponu od 2 mjesec a do 30 godina. Srednje i medijan dobi na poč et ku s u 12 godina. Rezult at i CT su normalni.
58 , 91

T he EEGs t akođer su

uglav nom normalni, ali sluč aj Jac ome i Ris ko 5 8 može bit i od int eres a. Pac ijent je imao jednos t rano PNKD i normalne int erikt alnog EEGs. Phot ic s t imulac ija na nis kim f rekv enc ijama induc irana Paroks izmalna lat eralized epilept if orm is puš t anja iz s uprot ne hemis f ere. Dv a boles nika s PNKD s u prouč av ali s f unkc ionalnim s like. del Carmen Garc ia i s ur. 2 2 izv rš io ic t al S PECT u 16- y ear- old boles nika s PNKD, pokazujuć i hy perperf us ion u s uprot noj c audat e i t alamus a t ijekom napada. . Lombros o sur 8 1 korist i f luorodeoxy gluc os e pozit rons ka emis ijska t omograf ija (PET ) u boles nika s PNKD da ne pokazuju met abolič ke as imet rije; f lurodopa i rac lopride PET , međut im, pokazala je s manjenje u Pres inapt ič ki akt iv nost i dopa dec arboxy las e u st riat um i pov eć ana post sinapt ič ni D2 dopamins ke rec ept ore.
81

Napadi može umanjit i s pont ano s dobi. Nažalos t , napadi v eć ine boles nika su uporni i t eš ko liječ it i. Kao opć e prav ilo, PNKD ne reagira na ant iepilept ike da t ako uč inkov it o liječ it i PKD. Pov remeno pac ijent reagira na t akv e agenat a kao karbamazepin i v alproat . Clonazepam, kao uv eo za PNKD po Lanc e, 7 4 Čini s e da je najus pješ niji agent , kako za idiopat skom PNKD i simpt omat s ko PNKD. Broj drugih lijekov a su pokuš ali, ponekad s uspjehom. T o uključ uje ant imus c arinic s ,
72 99

c hlordiazepoxide,

106 , 139

A c et azolamide,
71

12 , 91

oxazepam i drugih benzodiazepina,

71 , 72

i L- t ript of an.

Kurlan i Shoulson

t ret irani jednog pac ijent a s obit eljs kom PNKD s klonazepam i oxazepam s olakš anjem za dv a do t ri t jedan sv aki, i on je s t av ljen na režim od 40 mg oxazepam danom na alt ernat iv ni dana. Suđenja u dopamin rec ept or ant agonis t a haloperidola su izv eli Przunt ek i Monninger Donof rio
20 112

i Coult er i

s korist , oni s u t akođer ut v rdili da lev odopa pogorš alo s t anje

jednog pac ijent a. Barem jedan pac ijent s PNKD je uspješ no t ret irana s dubokim s t imulac ija mozga u međunarodnim globus pallidus .
147

Lanc e 7 4 prijav ljena obdukc ije prov edeno na dv ije bolesnika s PNKD bez pat ologije. Makros kopske nalazi u njegov om s luč aju II.4 bili s u normalni. Njegov s luč aj IV.2 umro od jasle smrt i; makros kops ki i mikros kops ki nalazi s u bili uredni. Gen za obit eljs ke PNKD je kloniran u 2004 kolaborat iv nom konzorc ij na č elu Pt ac ek. 7 6 U 50 osoba iz os am obit elji, PNKD je pokazala da bit i uzrokov an mut ac ijama u genu my of ibrillogenesis regulat ora. Prot eina proizv od t og gena mogu bit i uključ eni u det oks ikac ija met ilglioks al, s poj pris ut an u kav i i alkoholnih pić a, možda objaš njav ajuć i pokreć e napada od s t rane t ih agenat a.

Simptomatska Paroksizmalna Nonkinesigenic diskinezija
V elika v eć ina prijav ljenih s luč ajev a PNKD su idiopat s ka ili obit eljs ke. Broj s luč ajev a s impt omat s kog PNKD s u izv ijes t ili, najč ešć e u s uradnji s mult iplom s klerozom i perinat alne enc ef alopat ija. U mult iple s kleroze, paroksizmalni pokret i mogu ut jec at i s amo oč i, u t rajanju od nekoliko minut a. uzroc i PNKD s u enc ef alit is,
148 30 12 , 100 86

Os t ali
124 , 94 56

Cis t inurija,

18

hipoparat ireoidizam,

bazalnih ganglija kalc if ikac ija bez izmijenjenom s erumskog kalc ija, prolazni is hemijski napada, hipoglikemija, AIDS - a,
12 6 , 89 102 25 , 107 47

t irot oks ikoze, t rauma glav e,
42

inf ant ilno hemiplegia,

dijabet es a,

moy amoy a,

anoks ija,

12

i t umor na mozgu.

P.2776 Paroks izmalna nonkinesigenic dis kinezija uzrokov ana endokrinih poremeć aja reagira na odgovarajuć i t ret man. U c jelini, međut im, liječ enje s impt omat s ke PNKD je č est o neuč inkov it . Pozit rons ka emis ijska t omograf ija izv edena u jednog boles nika s pos t t raumat s kim paroks izmalnim hemidy st onia ot krila s manjena kisika met abolizam, smanjen kis ik eks t rakc iju, pov eć an v olumen krv i, a pov eć an prot ok krv i u s uprot noj bazalnim ganglijima.
107

Paroksizmalna Exertional diskinezija
Lanc e 7 4 je prv i opis ao ono š t o on naziv a s rednji oblik PDC ( sada poznat ija kao v ježba- induc ed ili exert ional dis kinezija) . T o ut ječ e č lanov e obit elji s napadima krać e od onih klas ič nih PNKD, obič no t raje 5- 30 minut a. Napadi s u ubrzao duljeg v ježbanja, ali ne hladno, t opline, st res , et anol, uzbuđenja ili anks ioznost i. U grč ev i pogođeni uglav nom noge. Druga obit elj je izv ijes t ila bilja i s ur. 1 1 0 U obje obit elji, nas ljeđiv anje uzorak je aut os omno dominant na. Nit ko u obit elji bilo izv edeno bilo kakv e korist i od barbit urat e, lev odopa, ili klonazepam. Još nedav no, t ri druge obit elji s u izv ijes t ili s v ježbe- induc ed paroks izmalnim diskinezije, s v aki s različ it im poprat nim neuroloških poremeć aja. Guerrini sur. 4 6 prijav ljena obit elj s aut os omno rec es iv no- rolandic epileps ije, paroks izmalne v ježba- induc ed dist oniju i pišč ev a grč . Zahv ać eni pac ijent i razv ili s impt ome u djet injs t v u, a poremeć aj je pov ezan s lokus u sus jedna aut os omno- dominant ne inf ant ilnih grč ev a i

paroks izmalne c horeoat het os is .

46

Margari sur.

88

opisao obit elj s v ježba108

induc ed dis kinezije i generalizirani epileps ije, a Perniola s ur . je s lič an obit eljski aut osomno- dominant ne bašt inu.

izv ijest io

S poradič ni s luč aj (s luč aj 3) kasnije je izv ijes t io Nardoc c i sur. 1 0 1 Ov aj pac ijent , bez obit eljske pov ijes t i s lič nom st anju, t akođer imao int erikt alnog koreja. Liječ enje c lonazepam pokazala koris na. Drugi s poradič ni sluč aj zabilježen je Wali 1 3 8 ; 18- godiš nji mladi imao napade des noj hemidy s t onia t raju oko 10 minut a, koje su t aloženi produljena t rč anja (oko 10 minut a) ili hladnoć e. EEG i CT nalazi s u bili uredni, ant iepilept ike nisu bili od pomoć i. Demirkiran i Jankov ić
9 23

v idio pet pac ijenat a, t ri od njih žena. Bhat ia i s ur.
79

izv ijes t io os am sporadič nih s luč ajev a, s dobi od poč et ka 2 do 30 godina. koji je osjet ljiv na usmenom

Pos t t raumat s ki sluč aj t akođer je izv ijest ila, baklof en.

Paroks izmalna v ježba- induc ed dis kinezija je v jerojat no het erogena poremeć aj, i t emeljne et iologies nisu u pot punost i ot krili. Važno je napomenut i da su s e rijet ki pac ijent i s mladi- napad Parkinsonov a bolest može preds t av it i na ov aj nač in prije bilo kakv e druge znakov e brady kinesia ili ukoč enos t i s u v idljiv i. 1 1 Od not e, s t rpljiv s v ježba- induc ed dis kinezije bez parkins onizam je poras t ao likv oru razine homov anillic kis eline i 5hy droxy indoleac et ic kis elina nakon napada, s ugerirajuć i da dopamins ki prijenos je pov eć ana za v rijeme napada. 4 Ic t al S PECT t ijekom napada na dv ije obit eljs ke s luč ajev ima pokazao pad f ront alni i s t rijat alnih perf uzija, s pov eć anom c erebelarna perf uzije.
68

Sažetak i zaključci
Preklapanje između Paroks izmalna poremeć aja kret anja i epileps ije bilježi s e od kraja dev et naest og st oljeć a. T o je odraz ne s amo zajednič ki f enomenologiju Paroks izmalna poremeć aja kret anja i pokret e koji s e jav ljaju u epileps ije, ali i zajednič ku et iologiju subkort ikalnom preuzbuđenos t i. Razlikov anje paroks izmalni poremeć aji pokret a od epileps ije može bit i izazov an, ponekad zaht ijev a v ideo- EEG monit oring, i, kao š t o je pokazao u ov om poglav lju, omoguć uje odgov arajuć u ev aluac iju i liječ enje ov ih bolesnika.

Reference
1. A dam AM, Orinda D. Žarišna paroks izmalne kinesigenic c horeoat het osis pret hodi razv oj S t eele- Ric hards on- Ols zew ski s indroma. J Neur ol Neur os ur g Psihijat r ija. 1986; 49:957- 968.

2. A rden F . Idiopat s ka hipoparat ireoidizam. Med J Aust . 1953; 2:217219.

3. Barabaš G, T uc ker SM. Idiopat s ka hipoparat ireoidizam i paroks izmalne dy s t onic c horeoat het os is (Pis mo). Ann Neur ol. 1988; 24: 585.

4. Barnet t MH, Jarman PR, Heales SJ, et al. Nadalje s luč aj paroks izmalnim v ježba- induc ed dist onija i neke uvide u pat ogenezi. MOV Dis or d. 2002; 17:1386- 1387.

5. Bas N, Wy llie E, Comair Y , et al. Dodat ni s enzorimot orič ke područ ju napadaja u djec e i adoles c enat a. J Pediat r . 1995; 126:537- 544.

6. Bennet t DA, F ox JH. Paroks izmalna diskinezije srednje do c erebralne v as kularne boles t i obrat s as pirina. Clin Neur ophar m ac ol. 1989; 12:215216.

7. Bennet t LB, bodorka ES, Bow c oc k AM. Lokus za Paroks izmalna kines igenic diskinezija karat a na ljuds kom kromos omu 16. Neuology . 2000; 54:125- 130.

8. Berger JR, Sheremat a WA, Melamed E. Paroks izmalna dis t onija kao poč et nu manif est ac ije od mult iple s kleroze. Ar c h Neur ol. 1984; 41:747750.

9. Bhat ia KP, Soland V L, Bhat t MH, et al. Paroksizmalna v ježba- induc ed dist onija: os am nov ih sporadič ni s luč ajev i i pregled lit erat ure MOV Dis or d.. 1997; 12:1007- 1012.

10. Bort olot t i P, Sc hoenhuber R. Paroksizmalna kines igenic c horeoat het osis. Ar c h Neur ol. 1983; 40:529.

11. Bozi M, Bhat ia KP. Paroks izmalna v ježba- induc ed dist onija kao preds t av ljanje znač ajka mladi- napad Parkins onov e bolest i. MOV Disor d. 2003; 18:1545- 1547.

12. Bres s man S B, F ahn S, Burke RE. Paroks izmalna ne kines igenic dist onija. Adv Neur ol. 1988; 50:403- 413.

13. Broc kmann K, Dumit resc u A M, Najbolji T T , et al. X- v ezanog paroks izmalne dis kinezija i ozbiljne globalne ret ardac iju uzrokov ane neisprav nim MCT 8 gena. J Neur ol. 2005; 252:663- 666.

14. Brow ne DL, Ganc her S T , Nut t JG, et al. Epizodnih at aks ija / my oky mia s indrom je pov ezan s t oč kas t im mut ac ijama u ljuds kom kalij kanala gena, KCNA1. Nat Genet . 1994; 8:111- 112.

15. Burger LJ, Lopez RI, Elliot t F A. T onic konv ulzije izazv ane pokret a. Neur ologiju. 1972; 22: 656- 659.

16. Burguera JA , Kat alonija J, Cas anov a B. T halamic demy elinat ion i paroks izmalne dis t oniju u mult iple s kleroze. MOV Dis or d. 1991; 6: 379381.

17. Camac , Greene P, Khandji A. Paroksizmalna kines igenic dy st onic c horeo- at het os is pov ezana s t halamic inf arkt om. MOV Dis or d. 1990; 5: 235- 238.

18. Cav anagh NP, Bic knell J, How ard F . Cist inurija s ment alnom ret ardac ijom i paroks izmalne diskinezije u dv a brat a. Ar c h Dis Dijet e. 1974; 49:662- 664.

19. Collins MS, Cornis h K. is t raživ anje o raširenost i st ereot y py , s elf ozljeda i agres iv nos t u djec e i mladih s CRI du c hat sindrom. J int elekt inv alidit et a Rez. 2002; 46:133- 140.

20. Coult er DL, Donof rio P. haloperidola za nonkines iogenic paroks izmalnim dy s - kines ia. Ar c h Neur ol. 1980; 37:325- 326.

21. Crow ell JA, Anders T F . Hy pnogenic paroks izmalne dis t onija. J Am Ac ad Dijet e Psihijat r ija. 1985; 24: 353- 358.

22. Del Carmen Garc ia M, Int ruv ini S, Vazquez S, i s ur. Ic t al S PECT u paroks izmalne ne kinesigenic dis kinezije. Sluč aja i pregled lit erat ure. Par kins onis m r elat Dis or d. 2000; 6: 119- 121.

. 23 Demirkiran M, Jankov ić J. Paroks izmalna dis kinezije: klinič ka obilježja i klas if ikac ija Ann Neur ol.. 1995; 38: 571- 579.

24. De Saint - Mart in, Badinand N, Pic ard F , i s ur. Dnev ni i noć ni paroks izmalne dis kinezija kod male djec e:? Nov i ent it et Ot k Neur ol ( Par iz). 1997; 153:262- 267.

25. Drake ME Jr., Jac ks on RD, Miller CA. Paroksizmalna c horeoat het os is nakon ozljede glav e. J Neur ol Neur osur g Ps ihijat r ija. 1986; 49:837- 843.

26. Dunn DW. Paroks izmalna dis t onija. Am J Dis Dijet e. 1981; 135: 381382.

27. Euns on LH, Rea R Zuberi S M i s ur. Klinič ki, genet ski, a izraz s t udije mut ac ija u kalijev ih kanala gena KCNA 1 ot kriv aju nov i f enot ips ke v arijabilnos t i. Ann Neur ol. 2000; 48: 647- 656.

28. F ahn S . paroks izmalni diskinezije. U: Marsden CD, F ahn S, ur. por emeć aja kr et anja t r i.. Oxf ord: But t erw ort h- Heinemann, 1994: 310345.

. 29 F alc oner M, v ozač M, Seraf et inides E. Napadaji izazv ane pokret a: izv ješ ć e o sluč aju razriješen po radu J Neur ol Neur os ur g Psihijat r ija.. 1963; 26:300- 307.

30. F isc hbec k KH, Lay zer RB. Paroks izmalna c horeoat het os is pov ezana s t ireot oks ikoze. Ann Neur ol. 1979; 6: 453- 454.

31. Riba DR, Marsden CD- a. Epileps ija zamaskirao kao poremeć aja u kret anju. U: Mars den CD, F ahn S, ur. por em eć aja kr et anja t r i.. Oxf ord: But t erw ort h- Heinemann, 1994: 346- 358.

32. F leis her DR, Morris on A. Mas t urbac ija oponaš ajuć i bol u t rbuhu ili napadaje kod mladih djev ojaka. J Pediat r . 1990; 116:810- 814.

33. F ors s man H. nasljedni poremeć aj karakt erizira napadima mišić na kont rakc ija, uzrokov anih alkoholom među ost alim č imbenic ima. Ac t a Med s kand. 1961; 170:517- 533. P.2777 34. F rans s en H, F ort gens C, Wat t endorf f A R, et al. Paroksizmalna kines igenic c horeoat het os is i nenormalan kont ingent negat iv na v arijac ija. S luč aj izv ješ ć e. Ar c h Neur ol. 1983; 40:381- 385.

35. F ruc ht S, F ahn S. Paroksizmalna kinesigenic dis kinezija u pov ojima. MOV Dis or d. 1999; 14:694- 695.

36. F uh JL, Chang DB, Wang S J, et al. Bolni grč ev i t onik: zanimljiv f enomen u c erebralne ishemije Ac t a Neur ol skand.. 1991; 84:534- 536.

. 37 F ukuy ama S, Okada R. Nasljedne kines t het ic ref leks eileps y ;. Izv ješć e od pet obit elji č udnim napadajima izazv anih iznenadnim pokret ima Adv Neur ol Sc i (T okio) . 1967; 11:168- 197.

38. F ukuy ama S, Okada R. Nasljedne kines t het ic ref leks epileps iju. Prijav i pet obit elji č udnim napadajima izazv anih iznenadnim pokret ima. Adv Neur ol Sc i ( T okio). 1967; 11:168- 197.

39. George MS, Pic ket t JB, Kohli H, i s ur. Paroks izmalna dy s t onic ref leks c horeo- at het os is nakon manjeg zat v orenog ozljede glav e. Lanc et .

1990; 336:1134- 1135.

40. Gilroy J. Nenormalan izrač unane t omograms u paroks izmalnim kines igenic c horeoat het os is . Ar c h Neur ol. 1982; 39:779- 780.

. 41 Godbout R, Mont plaisir J, Rouleau I. Hy pnogenic paroks izmalne dist onija: epileps iju ili poremeć aj spav anja? Sluč aj izv ješ ć e. Clin Elec t r oenc ephalogr . 1985; 16:136- 142.

42. Gonzalez- Alegre P, A mmac he Z, Dav is PH, et al. Moy amoy ainduc irana paroks izmalne diskinezija. MOV Disor d. 2003; 18:1051- 1056.

43. Goodenough DJ, F ariello RG, A nnis BL, i sur. Obit eljs ka i s t ekla Paroks izmalna dis kinezije. Predloženi klasif ikac ija s razgranič enje klinič kim znač ajkama. Ar c h Neur ol. 1978; 35: 827- 831.

44. Gow ers WR. Epileps ija i dr ugih kr onič nih bolest i gr č ev it . Njihov i uzr oc i, simpt om i i t r et man. New Y ork: Dov er, 1964: 75- 76 [reprint izdanje 1885].

45. Grit t i, Bov e D, Di Sarno AM, et al. St ereot ipni pokret i u skupini djec e s aut izmom. F unc t Neur ol. 2003; 18: 89- 94.

46. ​Guerrini R, Bonanni P, Nardoc c i N, et al. Aut osomno rec es iv no rolandic epileps ija s paroks izmalne v ježba- induc ed dist onija i piš č ev a grč : . Razgranič enje od s indroma i gena kart iranjem na kromosomu 16p12- Ann 11,2 Neur ol. 1999; 45:344- 352.

47. Haan J, Kremer HPH, Padberg G. Paroks izmalna c horeoat het osis kao preds t av ljanje simpt om dijabet es a. J Neur ol Neur osur g Ps ihijat r ija. 1988; 52:133.

48. Ruč ni PJ Mc Kinlay RJ, Vit ez MA , i s ur. Klinič ke znač ajke v elikog aus t ralskog pedigreom s epizodne at aksija t ipa I. MOV Dis or d. 2001; 16: 938- 939.

49. Hat t ori H, F ujji T , Nigami H, i s ur. Co- s egregac ija benignih inf ant ilnih grč ev a i paroksizmalne kinesigenic c horeoat het os is . Mozga Dev . 2000; 22:432- 435.

50. Hirat a K, Kat ay ama S , Sait o T , i s ur. Paroksizmalna kines igenic c horeo- at het os is s abnormalnim elekt roenc ef alogram t ijekom napada. Epileps ia. 1991; 32:492- 494.

51. Hirs c h E, F S ellal, Mat on B et al. Noć na paroks izmalne dist onija: klinič ki oblik žariš ne epileps ije Neur ophy siol Clin.. 1994; 24:207- 217.

52. His hikaw a Y , F uruy a E, Y amamot o J, Nan'no H. Dy st onic konv ulzije izazv ane pokret a. Ar c h Psy c hiat r Ner v enkr . 1973; 217:113- 138.

53. Homan RW, Vas ko MR, Blaw M. f enit oin plazma konc ent rac ije u paroks izmalnim kines igenic c horeoat het os is . Neur ologija. 1980; 30:673676.

54. Horner F H, Jac kson LC. Obit eljska paroksizmalne c horeoat het os is . U: Barbeau, Crv eno JR, ur. Napr edak u neur o-genet ike.. A mst erdam: Exc erpt a Medic a; 1969:745- 751.

55. Huang Y G, Chen ŽK, Du F , i s ur. T opiramat t erapija za paroks izmalne kinesigenic c horeoat het osis pokr et Dis or d 2005;. 20: 7577.

56. Huf f st ut t er WM, My ers GJ. Paroksizmalna mot ora dis f unkc ija. Ala J Med Sc i. 1983; 20:311- 313.

57. Hughes A J, AJ Lees , Marsden CD- a. Paroks izmalna dy s t onic glav a pot res. MOV Disor d. 1991; 6:85- 86.

58. Jac ome DE, Ris ko M. Phot ic induc irana- driv en PLEDs u paroks izmalnim dy s t onic c horeoat het os is . Clin Elec t r oenc ephalogr . 1984; 15:151- 154.

59. Jen J, Kim GW, Baloh RW. Klinič ki s pekt ar epizodne at aks ija t ipa 2. Neur ologiju. 2004; 62: 17- 22.

60. Jodic e C, Mant uano E, V eneziano L, i sur. Epizodnih at aks ija t ip 2 ( EA2) i spinoc erebellar at aks ija t ip 6 ( SCA 6) zbog CAG ponav ljanja eks panziju u CA CNA 1A gena na kromosomu 19p. Hum Mol Genet . 1997; 6: 1973- 1978.

61. Joy nt RJ, Zelena D. T onic napadaji kao manif es t ac ije od mult iple s kleroze. Ar c h Neur ol. 1962; 6:293- 299.

62. Jung SS, Chen KM, Brody JA. Paroksizmalna c horeoat het os is : Izv ješć e kines kih sluč ajev a neur ologije.. 1973; 23:749- 755.

63. Kat o M, Araki S. Paroksizmalna kinesigenic c horeoat het os is .

Izv ješć e o s luč aju razriješ en po karbamazepina. Ar c h Neur ol. 1969; 20: 508- 513.

. 64 Kat o M, Araki S. Paroksizmalna kinesigenic c horeoat het os is : izv ješ ć e o sluč aju razriješen po karbamazepina Ar c h Neur ol.. 1969; 20: 508- 513.

65. Kert ész A. Paroksizmalna kinesigenic c horeoat het os is . Subjekt unut ar paroks izmalnim c horeoat het os is sindroma. Opis 10 s luč ajev a, uključ ujuć i i jedan obdukc ija. Neur ologiju. 1967; 17: 680- 690.

66. Kinast M, Erenberg G, Rot hner AD. Paroks izmalna c horeoat het osis: Izv ješć e o pet s luč ajev a i pregled lit erat ure Pedijat r ija.. 1980; 65: 7477.

67. Kishimot o K. roman sluč aj uv jet no uzv rat ni ext rapy ramidal s indroma. Ann Rep Res Inst Env ir on Med Nagoy a Univ . 1957; 6: 91- 101.

68. Kluge, Ket t ner B, Zs c henderlein R, et al. Promjene u perf uzije uzorak korist eć i DEK- SPECT ukazuju f ront alnog režnja i c erebelarna s udjelov anje u v ježba- induc ed paroks izmalne dist onije. MOV Dis or d. 1998; 13:125- 134.

69. Ko CH, Kong CK, Ngai WT , i s ur. Ic t al ( 99m) T c DEK S PECT u paroks izmalnim kines igenic c horeoat het os is . Pediat r Neur ol. 2001; 24: 225- 227.

70. Kot agal P, Lüders H, HH Morris , et al. Dy s t onic pos t uring u s loženim parc ijalnih napadaja od t emporalnog režnja poč et ka: Nov i lat eralizing znak neur ologiju.. 1989; 39: 196- 201.

71. Kurlan R, Behr J, Medv ed L, i sur. Obit eljska paroks izmalne dy s t onic c horeo- at het os is :. Obit elj st udija MOV Dis or d. 1987; 2: 187- 192.

72. Kurlan R, Shouls on I. obit eljs ka paroks izmalne dy s t onic c horeoat het osis i odgov or na alt ernat iv ni dana oxazepam t erapije. Ann Neur ol. 1983; 13: 456- 457.

73. Lanc e JW. Sporadič ni i obit eljska s ort e t onik napadaja. J Neur ol Neur os ur g ps ihijat r ije. 1963; 26:51- 59.

74. Lanc e JW. Obit eljs ka paroks izmalne dy s t onic c horeoat het osis i njegov a razlikov anje od pov ezanih s indroma. Ann Neur ol. 1977; 2: 285293.

75. Lee BI, Mali RP, Pippenger CE, et al. Obit eljs ka paroksizmalne hy pnogenic dist onija. Neur ologiju. 1985; 35:1357- 1360.

76. Lee HY , Xu Y , Huang Y , et al. Gen za paroks izmalne ne kinesigenic diskinezije kodira enzim u put eljak st resnog odgov ora. Hum Mol Genet . 2004; 13:3161- 3170.

77. Lehkuniec E, F Mic heli, De Arbelaiz R, et al. Us poredno hy pnogenic i ref leks paroksizmalne dist onija. MOV Dis or d. 1988; 3: 290- 294.

. 78 Li Z, T urner RP, Smit h G. Djet injs t v o paroks izmalne kinesigenic diskinezija: Izv ješ ć e o s edam sluč ajev a s poč et ka u ranoj dobi Epileps ija Behav .. 2005; 6:435- 439.

79. Lim EK, Wong Y S. Pos t t raumat s ki paroks izmalne v ježba- induc ed dist onija: prikaz s luč aja i pregled lit erat ure Par kinsonism r elat Disor d.. 2003; 9:371- 373.

80. Lis hman WA , Sy monds CD, Whit t y CW, et al. Napadi induc irana kret anja m ozga 1962;. 85: 93- 108.

. 81 Lombros o CT , F is c hman A. Paroks izmalna ne kinesigenic dis kinezija: pat of iziološ ki is t rage Epilept ič ki Dis or d.. 1999; 1: 187- 193.

82. Lou HC. F lunarizine u paroksizmalnim c horeoat het os is . Neur opediat r ic s . 1989; 20:112.

. 83 Lugares i E, Cirignot t a F . Hy pnogenic paroksizmalne dist onija: epilept ič ki napadaj ili nov i s indrom Sleep?. 1981; 4: 129- 138.

84. Lugares i E, F Cirignot t a, Mont agna P. Noc t urnal paroks izmalne dist onija. J Neur ol Neur os ur g Ps ihijat r ija. 1986; 49:375- 380.

85. Mac c ario M, Lus t man LI. Paroks izmalna noć na dis t onija preds t av ljajuć i s e kao prekomjerne dnev ne pospanos t . Ar c h Neur ol. 1990; 47:291- 294.

86. Mac Lean JB, Sas s in JF . Paroks izmalna v ert ikalna oč ni dis kinezija. Ar c h Neur ol. 1973; 29:117- 119.

87. Mahone EM, Mos t ov i D, Prahme C, i s ur. Ponav ljajuć i ruka i ruka mov mens t ( složeni mot orni s t ereot y pies) u djec e. J Pediat r . 2004; 145: 391- 395.

88. Margari L, Perniola T , Illic et o G, et al. Obit eljska paroks izmalne v ježba- induc ed diskinezija i benigna epileps ija: klinič ka i neurof iziološ kih s t udija neobič an poremeć aj neur o Sc i.. 2000; 21:165- 172.

89. Margolin DL, Marsden CD- a. Epizodne dis kinezije i prolazne c erebralne is hemije. Neur ologije. 1982; 32:1379- 1380.

90. Mat t hew s WB. T onic napadaji u dis eminirane s kleroze. Mozga. 1958; 81: 193- 206.

91. May eux R, F ahn S. Paroksizmalna dy st onic c horeoat het os is u bolesnika s obit eljs kom at aksija. Neur ology . 1982; 32: 1184- 1186.

92. Meierkord H, Riba DR, Smit h SJM, et al. Je noć na paroks izmalne dist onija oblik f ront alnog režnja epileps ije? MOV Dis or d. 1992; 7: 38- 42.

93. Merc hut MP, Brumlik J. Bolni t onik grč ev i uzrokov ani put aminal miokarda. Moždani udar . 1986; 17:1319- 1321.

94. Mic heli F , F ernandez Pardal MM, Cas as Parera s am, et al. Sporadič ni paroks izmalne dy st onic c horeoat het osis pov ezana s bazalnim ganglijima kalc if ikat a. Ann Neur ol. 1986; 20:750.

95. Milandre L, Bros s et C, Gabriel B et al. Mouv ement s inv olont aires t ransit oires et inf arc t us t halamiques . (T ransient dis kinezije pov ezane s t halamic inf arkt i- izv ješ ć u od pet s luč ajev a.) Ot k Neur ol ( Par iz). 1993; 149: 402- 406.

96. Mink JW, Neil JJ. Mast urbac ija oponašajuć i paroksizmalne dis t onija ili dy s - kinesia u mladoj djev ojc i. MOV Disor d. 1995; 10:518- 520.

97. Mir P, Huang Y Z, Gilio F , i s ur. Nenormalan kort eksa i leđna inhibic ija u paroksizmalnim kines igenic diskinezije. Mozga. 2005; 128: 291- 299.

98. Morley JB. Pokret epileps ija izazv ana: t ri sluč aja izv ješć a i us poredba s sluč aju hemiballis mus Zbor nik Aus t izv . pr of . Neur ol. 1970; 7: 19- 24.

99. Planina LA, Rebac k S . obit eljs ka paroks izmalne c horeoat het osis. Ar c h Neur ol Ps ihijat r ija. 1940; 44:841- 847.

100. Mus het GR, Dreif us s F E. Paroks izmalna dis kinezija. S luč aj reagiraju na benzt ropine mes ilat om. Ar c h Dis Dijet e. 1967; 42: 654- 656.

101. Nardoc c i N, Lampert i E, Rumi V, i s ur. T ipič ni i at ipič ne oblike paroks izmalnim c horeoat het osis. Dev Med Dijet e Neur ol. 1989; 31: 670674.

102. Nat h, Jankov ić J, Pet t igrew LC. Pokret poremeć aji i A IDS- a. Neur ologije. 1987; 37: 37- 41.

103. Nec hay , Ros s LM, S t ephens on JBP, et al. Zadov oljav anje poremeć aj ("inf ant ilne mas t urbac ije") : pregled Ar c h Dis Dijet e.. 2004; 89: 225- 226.

104. New man RP, Kinkel WR. Paroks izmalna c horeoat het os is zbog hipoglikemije. Ar c h Neur ol. 1984; 41: 341- 342.

105. Nijss en PCG, T ijss en CC. Pot ic aj os jet ljiv e paroks izmalni dis kinezije pov ezane s t halamic inf arkt om. MOV Dis or d. 1992; 7: 364- 366.

106. Perez- Borja C, T ass inari AC, S w anson A G. Paroks izmalna c horeoat het osis i oduzimanje pot aknut a pokret a (ref leks epileps ija). Epileps ia. 1967; 8:260- 270. P.2778 107. Perlmut t er JS , Raic hle ME. Čis t a hemidy s t onia s bazalnim ganglijskih abnormalnos t i na pozit rons ka emisijs ka t omograf ija. Ann Neur ol. 1984; 15: 228- 233.

108. Perniola T , Margari L, de Iac o MG, et al. Obit eljs ka paroks izmalne v ježba- induc ed diskinezija, epilepsije, a ment alna ret ardac ija u obit elji s aut osomno dominant nog nasljeđiv anja. MOV Dis or d. 2001; 16:724- 730.

109. Bilja G. Žariš na paroksizmalne kinesigenic c horeoat het os is . J Neur ol Neur osur g Ps ihijat r ija. 1983; 46: 345- 348.

110. Bilja GT , Williams AC, Earl CJ, i sur. Obit eljska paroks izmalne dist onija izazv ana v ježbe. J Neur ol Neur os ur g Ps ihijat r ija. 1984; 47: 275- 279.

111. Pourf ar M, Guerrini R, Parain D, et al. Klasif ikac ija c onundrums u Paroks izmalna dis kinezije: nov i podt ip ili v arijac ije na klas ič nim t emama MOV Dis or d?. 2005; 20:1047- 1051.

112. Przunt ek H, Monninger P. T erapijski as pekt i kines igenic paroks izmalnim c horeoat het osis i obit eljs kom paroks izmalnim c horeoat het osis na planini i Rebac k t ipa. J Neur ol. 1983; 230: 163- 169.

. 113 Rajna P, Kundra O, Halas z P. Budnos t razina ov is na t onik napadaji: epileps iju ili poremeć aj s pav anja? S luč aj izv ješ ć e. Epileps ia. 1983; 24:725- 733.

114. Ric hards RN, Barnet t HJ. Paroks izmalna dy s t onic c horeoat het os is . Obit eljski s t udija i pregled lit erat ure. Neur ologiju. 1968; 18:461- 469.

115. Ric hardson JC, How es JL, Celinski MJ, et al. Kines igenic c horeoat het osis zbog ozljede mozga. Može J Neur ol Sc i. 1987; 14:626628.

116. Ringman JM, Jankov ić J. Pojav a t ic s u A spergerov s indrom i aut is t ič nog poremeć aja. J Dijet e Neur ol. 2000; 15:394- 400.

117. Robin JJ. Paroksizmalna c horeoat het os is nakon ozljede glav e. Ann Neur ol. 1977; 2: 447- 448.

118. Roos R, Wint zen AR, Vielv oy e G, et al. Paroks izmalna kines iogenic c horeo- at het os is kao simpt om mult iple s kleroze. J Neur ol Neur os ur g Ps ihijat r ija. 1991; 54:657- 658.

119. Ros en JA. Paroks izmalna c horeoat het osis pov ezana s perinat alnim Hipoksič na enc ef alopat ije. Ar c h Neur ol. 1964; 11:385- 387.

120. S c hmidt BJ, Pillay N. Paroks izmalna diskinezija pov ezana s hipoglikemijom. Može J Neur ol Sc i. 1993; 20: 151- 153.

121. S ellal C, E Hirs c h, Maquet P, et al. Poze et mouv ement s anormaux paroxy s t iques au Cours du sommeil: dy s t onie paroxy s t ique hy pnogenique ou epileps ie part ielle? (Nenormalan paroks izmalni pokret i t ijekom s na:? Hy pnogeneic paroks izmalne dis t onije ili žariš na epiles y ). Ot k Neur ol (Par iz). 1991; 147:121- 128.

122. S et hi KD, Hess DC, Huf f nagle V H, et al. Ac et azolamide liječ enje paroks izmalne dis t onije u s rediš njem demijelinizac ijske boles t i. Neur ologiju. 1992; 42: 919- 921.

123. S hirane S, M Sas aki, Kogure D, et al. J Neur ol Neur osur g Ps ihijat r ija. 2001; 71:408- 410.

124. S of f er D, Lic ht , Y aar s am, et al. Paroks izmalna c horeoat het osis kao s impt om u idiopat s kom hipoparat ireoidizam. J Neur ol Neur os ur g Ps ihijat r ija. 1977; 40:692- 694.

125. S pac ey S, Mat erek LA , Szc zgiels ki BI, et al. Dv a roman CACNA1A Mut ac ije gena pov ezane s epizodne at aksija t ipa 2 i int erikt alnih dist onija. Ar c h Neur ol. 2005; 62:314- 316.

126. S piller RS. Subkort ikalnim epileps iju. Mozga. 1927; 50:171- 187.

127. S t ev ens H. Paroks izmalna c horeo- at het osis. Ar c h Neur ol. 1966; 14: 415- 420.

128. S t rupp M, Kalla R, Dic hgans M, et al. Liječ enje epizodnog at aks ija t ipa 2 s kalij kanala bloc ker 4- aminopiridin. Neur ology . 2004; 62: 16231625.

129. S uber DA, Riley T L. Valproič na kiselina i normalno kompjut erizirana t omograf ski s keniranje u kines igenic obit eljs kom paroks izmalnim c horeoat het osis. Ar c h Neur ol. 1980; 37:327.

130. S w oboda KJ, Soong B, C Mc Kenna, et al. Paroks izmalna kines igenic dy s - kinesia i inf ant ilne konv ulzije: klinič ka i pov ezanos t s ut ides Neur ologija 2000; 55: 224- 230..

131. T abaee- Zadeh MJ, F rame B, Kapphahn K. Kinesiogenic c horeoat het osis i idiopat ska hipoparat ireoidizam. N Engl J Med. 1972; 286: 762- 763.

132. T art ara, Manni R, Pic c olo G. dugot rajan CBZ- kont rolirani s luč aj hy pnogenic paroks izmalnim dist onija. It al J Neur ol Sc i. 1988; 9:73- 76.

133. T inuper P, Cerullo, Cirignot t a F , i sur. Noć na paroks izmalne dist onija s krat kot rajni napada: t ri s luč aja s dokazima za epilept ič kog f ront alnog režnja podrijet la napadaja Epileps ia.. 1990; 31:549- 556.

134. T sao CY . Uč inkov it o liječ enje oxc arbazepine u paroksizmalnim kines igenic c horeoat het os is . J Dijet e Neur ol. 2004; 19:300- 301.

135. V alent e EM, Spac ey je SD, Wali GM, i sur. Drugi paroks izmalne kines igenic c horeoat het os is lokus ( EKD2) mapiranje na 16q13- q22.1 ukazuje obit elj gena koji dov ode do paroks izmalni poremeć aji na ljuds kom kromos omu 16. Mozga. 2000; 123:2040- 2045.

136. V erheul GAM, T y ss en CC. Mult ipla s kleroza događa s paroks izmalne jednos t ranog dis t onija. MOV Disor d. 1990; 5:352- 353.

137. V inc ent F M. Hiperglikemija- induc irana hemic horeoat het os is : preds t av ljanje manif es t ac ija v as kularne malf ormac ije od leć a jezgra neur okir ur giju.. 1986; 18: 787- 790.

138. Wali GM. Paroks izmalna hemidy st onia izazv ana duljeg v ježbanja i hladnoć e. J Neur ol Neur os ur g Ps ihijat r ija. 1992; 55:236- 237.

139. Walker ES. . Obit eljs ka paroks izmalne dy s t onic c horeoat het os is : neurološki poremeć aj simulirajuć i ps ihijat rijsku boles t Johns Hopkins Med J 1981; 148:108- 113..

140. Waller DA. Paroksizmalna kinesigenic c horeoat het os is ili his t erija? Am J Ps ihijat r ija. 1977; 134:1439- 1440.

141. Wat s on RT , Sc ot t WR. Paroks izmalna kines igenic c horeoat het os is i mozak kljun at rof ija. Ar c h Neur ol. 1979; 36:522.

142. Weber MB. Obit eljs ka paroks izmalne dis t onija. J Ner v m ent Dis. 1967; 145:221- 226.

143. Whit t y CWM, Lishman WA, F it zGibbon JP. Napadi izazv ane pokret a: . Oblik epileps ije ref leksnom Lanc et . 1964; 1: 1403- 1406.

144. Whit t y CWM, Lishman WA, F it zGibbon JP. Napadi izazv ane pokret a: . Oblik epileps ije ref leksnom Lanc et . 1964; 1: 1405- 1406.

145. Wilson S AK. Morris on predav anja na živ č ani semeiology , s pos ebnim os v rt om na epilepsije. Predav anje III. Simpt omi koji ukazuju. Pov eć anje neuronske f unkc ije f r a Med J 1930; . 2:90- 94.

146. Beč ki JB, Riba DR, Saw y ers D, et al. Pokret poremeć aj kao preds t av ljanje znač ajka rekurent ne hipoglikemija. MOV Disor d. 1990; 5: 176- 177.

147. Y amada K, S Got o, S oy ama N, et al. Cijela s uzbijanje paroks izmalnim nonkines igenic diskinezije s t rane globus pallidus int ernus pallidal st imulac ije. MOV Disor d. 2006; 21:576- 580.

148. Y amamot o K, Kaw azaw a S . bazalnog ganglion kalc if ikac ija u paroks izmalnim dy s t onic c horeoat het os is . Ann Neur ol. 1987; 22:556.

149. Y ang ML, F ullw ood E, J Goldst ein, Mink JM. Mas t urbac ija u djet injs t v u i ranom djet injs t v u preds t av lja kao poremeć aja u kret anju:. 12 s luč ajev a i pregled lit erat ure Pedijat r ija. 2005; 116:1427- 1432.

← ↑ →

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful