Epilepsija: Sveobuhvatna Udžbenik 2.

izdanje
© 2008 Lippinc ot t Williams & Wilkins

← ↑ →
P.2837

Poglavlje 286 Opsesivno-kompulzivnog ponašanja
Mark S. George Marc o Mula

Uvod
Neuropsihijat rijskih s indrom ops es iv no- kompulziv nog poremeć aja (OCD) je ot krio i opis ao> prije 150 godina. Nažalost , v eć dugi niz godina, oc d s e s mat ralo da je rijet ka, neizlječ iv o, a rezult at od s kriv enih sukoba. Sv e ov e pojmov e s ada se č ini da ć e u zabludi. Jav ljaju u oko 2% s v ih odras lih, oc d s e s ast oji od obnov ljenih opses iv nim mis lima ( opses ije), bes mis lenim ponav ljajuć ih radnji (prisila), ili oboje. Iako et iologija oc d je nejasno, nedav ne s t udije neuroprikaziv anja i s luč ajev i s ekundarnog oc d umiješ at i bazalnim ganglijima, c ingulumu gy rus, i orbit alne i pref ront alni kort eks kao ključ na s t rukt ura u pat ogenezi oc d. Prav i lijek za ov aj poremeć aj je nedos t ižan. Međut im, oc d simpt omi djelomič no reagira na liječ enje ant idepres iv ima, os obit o s elekt iv ni s erot onin inhibit ori (SS RI),
28 , 44 10 , 17 , 25 , 40

, a među t ric iklič kih, klomipramina,

i bihevioralna t erapija je

uč inkov it kod nekih pac ijenat a u zaus t av ljanju rit uala i pris ila . 1 1 Nakon mislio da s e suš t ins kog psihoanalit ič ka poremeć aj, oc d s e sada gleda kao uv eliko biološ ke bolest i koje proizlaze iz abnormalne moždane f unkc ije. U ov om poglav lju, mi ras prav ljat i nov e zanimljiv e pronalaske u oc d, obrać ajuć i pos ebnu pozornos t na t o kako oc d pac ijent i s e mogu razlikov at i od bolesnika s epileps ijom. Simpt omi bes mis lenim ponav ljajuć ih radnji ( pris ila) ili uč est ale opses iv nim mis lima ( opses ije) na nekim prilikama možda nalikuju na aut omat is ms koji s e jav ljaju s a složenim parc ijalnim napadajima proizlaze iz v remens ke ili f ront alni režnjev a. Da bi prav ilno dif erenc ijalnu dijagnozu, t renirao epilept ologis t moraju bit i upoznat i s obje primarne oc d i druge poremeć aje koji bi mogli imat i ops es iv no- kompulziv nog ponaš anja ( OCB) kao dio s vog preds t av ljanja s impt omat ologije.

Klinička prezentacija

Opsesivno-kompulzivni poremećaj
Primarni oc d, kao š t o je def inirano Dijagnos t ič kog i s t at ist ič kog pr ir uč nika za duš ev ne por emeć aje, 4. izdanje (DS M- IV ), 2 sas t oji s e od rekurent ne poziv a za obav ljanje akc iju (prisila) ili rekurent ne namet ljiv mis li ( opses ije), ili oboje. Nadalje, za simpt ome da s e kv alif ic iraju kao prav i oc d, i prisila ili ops es ije mora izazv at i znač ajne dis f unkc ije, bit i prepoznat od s t rane pat i kao dolaze iz njegov og ili njezinog uma (ne izv ana s adi), i bit i egody st onic ( t j. neugodna i nije ugodno). V ažno klinič ki t oč ka je da s u ops esije u oc d mora bit i priznat a od s t rane pojedinc a kao besmislene, barem u nekom t renut ku u poremeć ajem. Pac ijent s oc d s hv ać a da je njegov ili njezin prisila ne proizlazi iz kont role uma ili iz nekog drugog oblika mis li umet anja, kao š t o s e može v idjet i u s hizof reniji. Buduć i da su ops esije s u neugodni i č est o nasilne ili seks ualne prirode, oc d bolnic ima pokuš av at i ignorirat i, kont rolirat i ili suzbit i opses ije, č es t o s prisile. Na primjer, muž s ops es iv ne brige o š t et i s v oju nov u mladenku možda bit i pris iljeni ili prisiljen v iš e put a prov jerit i na njezinu dobrobit sebe uv jerit i da on nije joj naudit i. Da s umiramo, ops es ije s u rekurent ne, uporni, opire pojedinc a, i neugodna. Čes t o, ops esije c ent ar na određenim t emama kao š t o s u oneč išć enja, agres iv ne mis li o št et i drugima ili s ebi, pot rebu za s imet rijom ili egzakt nos t , prekomjerna s omat s kih brine kao o AIDS ili rak, t erminal i seks ualnih ili v jerske briga. Zajednič ka znač ajka oc d je pat ološ ki s umnje i os oba nes pos obnost da uv jeri sebe ili da on ili ona je naprav io isprav nu odluku ili da okolina s igurna. Nasuprot t ome, pris ila s u s e ponav ljaju, s v rhov it o, namjerne akc ije ponekad izv ode odgov or na ops esiju. V ažno je da os oba koja priznaje ili je prepoznao bes mis ao radnji. Izv ođenje ponaš anje č es t o s manjuje anksioznos t . A ko oc d pat i opire obav ljanju moranje, uv ijek unut arnju napet os t nos ač e dok prisila je popus t ila i napet os t nes t aje. Zajednič ki pris ila uključ uju prov jere, č išć enja, naruč iv anja, rač unajuć i, ponav ljajuć i, i s kriv anje. DS M- IV je pos t av ljen kv alifikac ijs ke krit erije pris ila, koji moraju bit i nesret an na pojedinc a, dugot rajan (> 1 sat / d), i uzrokov at i ošt eć enja u f unkc iji. F enomenologija ops es ijama i pris ila v arira, ov is no o t ome je li os oba ima č ist u oc d, OCD prat nji mot ornih t ic s , ili oc d s mot orom i v okalnim t ikov i [ poremeć aj poznat kao Gilles de la T our et t e s indr om (GT S) ]. 1 5 , 2 1 Za primjer , oc d / GT S s ubjekt i imaju pov eć an dodiriv anje pris ila, a samo rijet ko pranje pris ila- najč ešć i pris ile u č ist oj oc d. V eć ina s luč ajev a oc d poč et i u s redini do kraja adolesc enc ije. T eč aj može v arirat i od kronič ne i us t rajan u v iš e epizodnih bolest i f eat uring epizode remisije i rec idiv a. Opses iv no- kompulziv nog ponaš anja je, sv e do pos ljednjih nekoliko des et ljeć a, s mat ra da je rijet ka, međut im, Nac ionalni inst it ut za ment alno zdrav lje ( NIMH) Epidemiološka s liv nom područ ju is t raživ anja ot krila američ ku prev alenc iju 2% do 3%. 2 6 , 4 6 ops es iv no- kompulziv nog ponaš anja je t akođer č es t o poprać ena drugim ps ihijat rijs kim poremeć ajima. Na primjer, jedna s t udija je pokazala da je 30% od oc d pac ijenat a bolov ala od v elike depres iv ne epizode, 27% je imalo jednost av ne f obije, 14% s u panič ni poremeć aj, 9% imalo agoraf obiju, a 5% je GT S. T oč an geni za oc d i njegov uzorak prijenosa s u nepoznat i. Međut im, Pauls i s ur. 4 1 , 4 2 , 4 3 ut v rđeno je da oc d je pov ezan s GT S i kronič nih mot ornih bina. Oc d u GT S s e č ini da

odgov ore na s lič an nač in kao primarni oc d droga t ret man s a SS RI i bihev ioralne t erapije.
16 , 48

P.2838

Opsesivno-kompulzivni poremećaj Spektar
Os im č is t og oc d kao št o je def inirano ranije, pos t oje mnogi oc d- pov ezanih poremeć aja koji s u neki označ eni je oc d spekt r a. Ov o s pekt ra uključ uje zbirku poremeć aja ili ponaš anja koji nalikuju oc d na neki nač in i č est o reagira na liječ enje s ant iopses iv nih agenat a. Dy s morphophobia je f iksna ideja da dio neč ije anat omije je unakažena ili pogrešno proporc ija. 2 0 T ric hot illomania je prinudna pov lač enjem neč ije kos e, č es t o s e v idi u mladih do s redov ječ nih žena. 1 , 5 3 T u je zanimljiv o is t raživ anje u odnos ima između prehrane poremeć aji, pos ebic e anoreksija i OCD. Osim t oga, neke ops es ije uključ uju seks ualne t eme, i neki oblic i f et iš izma reagira na liječ enje s s erot onina pov rat inhibit ori. 5 6 Ist o t ako, neke ops esije uključ uju nasilne, agres iv ne t eme, a nov o ist raživ anje pokazalo je da pov remena impuls a dy s c ont rol poremeć aji reagiraju na liječ enje ( ili, paradoks alno, mogu bit i pogorš ani) serot onina pov rat inhibit ori.
8 , 35 , 37

Neuroana od opsesivno-kompulzivna ponašanja-Rezultati neuroprikazivanja studije u opsesivno-kompulzivnog poremećaja
S t rukt urne s t udije oc d is pit anika dale nedosljedne ali int rigant na rezult at e. Luxenberg sur. u 1988, 3 3 pomoć u kompjut ors ka t omograf ija ( CT ) s keniranje, nać i smanjen v olumen c audat e glav ama u oc d is pit anika u us poredbi s kont rolama. F ollow - up s t udije Garber sur. 1 2 i Kellner i sur., 2 7 međut im, koris t eć i s of is t ic iranu magnet s ku rezonanc iju (MRI), nije us pjela pot v rdit i ov e poč et ne rezult at e. S obzirom na f unkc ionalne neuroprikaziv anja s t udija [pozit ronska emis ijs ka t omograf ija (PET ), jedan f ot on emisije kompjut ors ka t omograf ija ( SPECT )], prilič no dobra s lika izranja. Brojna ist raživ anja prov edena u različ it im c ent rima s obje PET 3 , 4 , 5 , 6 , 3 4 , 3 9 , 5 0 , 5 4 i SPECT 1 9 dosljedno s u ot krili nepr av ilnos t i u dijelu or bit of r ont alnog bijele t v ar i i bazalnih ganglija koji s e mijenjaju s f ar m akološ kim ili bihev ior alne t er apije. Ov o je jedan od v iše dos ljedne i izv anredan ot krić a u nov ijoj pov ijest i biološke ps ihijat rije i s luži kao t emelj za t ekuć e rev oluc ije u razumijev anju oc d. V ažno je s hv at it i da su razlike nav edeno u oc d uv ijek nalaze samo na us poredbe grupa sreds t v a. Nažalost , mi nedos t aje spos obnost da dijagnos t ic iraju oc d na indiv idualnoj os nov i pomoć u PET ili S PECT . Os im t oga, za got ov o s v e pac ijent e s t udirao, kao i njihovi oc d simpt omi poboljš at i s bilo f armakološkim ili bihev ioralne t erapije, mozak met abolizam s e mijenja na v iše "normalno" uzorkom. 1 9 Promjene u met abolizmu mozga t ako pojav it i s e ogledalo klinič ki napredak. Nedav no, pomoć u kis ika PET , a zat im u kas nijoj st udiji s brzim MRI, Rauc h i s ur. 4 7 ods likani regionalna moždana akt iv nos t u oc d boles nika prije i t ijekom s impt om prov okac ija. U us poredbi s prije nego št o su izloženi

izaziv anja podražaja (kao š t o s u prljav e krpe za nekoga s č iš ć enje pris ile) , oc d bolesnika, kada akt iv no ops jednut , pokazuju znat no v eć u akt iv nost u des nom dijelu orbit of ront alnog režnju. Na NiMH, Greenberg i s ur. 1 8 pokuš ao proš irit i na t im is t raživ anjima i koris t i neinv aziv na, ponov io T rans kranijska magnet ska s t imulac ija ( rT MS) preko dorzolat eralnom pref ront alnom kort eks u u pokuš aju da s e ut ječ e na OC simpt omat ologiju. Rezult at i u oc d pac ijenat a s u pomiješ ana s ov om obeć av ajuć e t ehnikom s ondiranja mozga.

Navodno Neuroanatomic Model
Ov e imaging st udija poč et i oč ev id uv jet no neuroanat omic model primarne oc d. Ov aj model može s e, pak, pomoć i da s hv at imo i organizirat i s ekundarne uzroke OCB. Krug uključ eni linkov i na dijelu orbit of ront alnog regiju s c audat e jezgre, koja s t rš i na globus pallidus , koji onda š alje inhibit orne v lakna u t alamus. T alamus zat im š alje uzbudljiv v lakna nat rag u pref ront alnom kort eks u, f ormirajuć i zat v orenu pet lju. Konač na zajednič ki put za oc d s impt omi rezult at e iz pov eć anog t halamof ront al akt iv nost i. Ov o f ront o- c audat e- pallidal- t halamo- f ront alni pet lja objaš njav a v eć ini s luč ajev a s ekundarne oc d. Prema t om modelu, nadražujuć i lezije ( npr. epileps ija) u f ront alnom kort eks u ili c ingulat e gy rus može proizv es t i oc d s impt ome. Ist o t ako, des t rukt ivne lezije bazalnih ganglija bi s e predv idjet i da ć e pogorš at i s impt ome OCD po objav ljiv anju koč nic e na t alamus a.

Tablic a 1. Diferenc ijalna dija gnoza opse siv no- kompulziv nog pona šanja

Primarni ili idiopat s ke ops es iv no- kompulziv ni poremeć aj

Gilles de la T ouret t e sindrom

15

Sy denham koreja

52

Post enc ephalit ic Parkinsons boles t i

24

St imulans zlos t av ljanje (os obit o amf et amini)

9

T umori i inf arkat a u dijelu orbit of ront alnog režnja

55 , 57

Mult ipla s kleroza

13

Nakon zat v orene ozljede glav e s oš t eć enja prefront alni, c ingulumu, ili bazalni gangliji
36

Mangan t oks ič nos t

38

Epileps ija

32 , 56

Diferencijalna dijagnoza
Primarna ili idiopat s ka oc d je, po def inic iji, koja nije pov ezana s bilo kojim poznat im brut o st rukt uralne moždane pat ologije. Opses ije ili pris ila može, ipak, ponekad s e jav ljaju u drugim uv jet ima ili bolest i koje ut ječ u na krit ič ne regije mozga s amo nav edene ( v idi T ablic u 1 ) (za pregled, v idi George et al.
14

). Prilikom proc jene pac ijent a s ponav ljajuć im besmislenim akc ijama, v ažno je is ključ it i ops esije ili prisila koje mogu nas t at i zbog S y denham koreja,
52

v as kularnih ili ot rov ne bazalna ganglija ozljedom,
23 , 24 , 49

31 , 32 , 36 , 38 ,

4 5 , 5 1 , ​5 5 , 5 7

pos t enc ephalit ic Parkinsonov e Bolest ( Von ekonoma i s rediš nji živ č ani s ust av
9 , 29

enc ef alit is- enc ef alit is let hargic a),

s t imulans korišt enje. Već ina t ih poremeć aja uključ uju pr ef r ont alnom r ežnjev a, u c ingulum u gy r us , ili bazalnim ganglijima. T o s u is t e regije koji s e ponaš aju neprimjereno u pos ljednjih ma slikov nog prikaziv anja s t udija primarnih oc d s ubjekat a. Prav ilno oc jenjivanje s impt om ponav ljajuć eg ponaš anja mogu bit i dijagnos t ič ki izazov . T ablic a 2 je pomoć u određiv anju da li je ponašanje zbog oc d ili lokalizac ije v ezane epileps ije. Pac ijent i s zarobljav anju is pušt anja u pref ront alnom ili c ingulat e gy rus može preds t av it i s OC simpt oma. Ward je opisao t ri boles nika bez proš los t i ps ihijat rijskog ili neurološ kog pov ijes t i koji je prijav io nov i napad na "os jeć aj prisile" bez pov ezana kret anja. 5 6 59- y ear- old žena naglo razv io pot rebu da hoda s lijev e s t rane da ona nije mogla odoljet i . Nekoliko t jedana kasnije, ona je razv ila blagu lijev u hemipares is . Elekt roenc ef alogram (EEG) pokazala žariš nu abnormalnos t i u prav om f ront alnom područ ju, i CT pokazali pr av u f r ont opar iet al glioblas t om . 43- godišnji muš karac doživ io osam epizoda preko 2 mjesec a s nažnom poriv u da se t rest i njegovu des nu ruku, ponekad poprać ena pot rebu v ikat i, zamagljeni P.2839 v izija, ili pros t orna dezorijent iranos t . On je kas nije razv io gov or uhić enje i des na ruka slabos t . EEG abnormalnos t i pronađene s u u lijev om f ront alnom i v remens ki područ jima, i CT pokazali lijev u f r ont alni glioblas t om . Konač no, 62- godiš nja žena naglo razv io epizoda u kojoj je imala pot rebu da t res t i s v oju desnu ruku, ponekad poprać ena izražajnim dis f azija. EEG je pokazao lijev om sljepooč nom us porav anje, ali nema def init iv ne is puš t anja ili šiljc i. CT je pokazao m ale lakunar ni inf ar kt i u pr av im v r huns kog c er ebelar na pet eljka i lijev om bazalnih ganglija. Kroll i Drummond 3 0 prijav ljena zanimljiv sluč aj 26- godiš njeg muš karc a s 6- godiš njoj pov ijes t i bizarnog ponaš anja koji je bio s dijagnozom paranoidne kao s hizof renič ar i bio uporan u st andardnu ​ neurolept ič ki liječ enja. On je gledao epizode, zajedno s lijev og ramena i ruku t rzanje. T ijekom t ih epizoda, opis ao je sv oje mis li kao promaš eni ili blokiran, s pov eć anjem t jeskobe i ops es iv no mis li, ponekad s pov ezanom

miris sumpora. Imao ops esiv ne, namet ljiv misli o š t et i njegov u majku, žena i djec e. Njegov neurološ ki is pit i MRI su bili normalni. Unmedic at ed EEG je pokazao neprav ilnu akt iv nos t na 5- 7 Hz i žariš ne usporav anje u lijev om s ljepooč nom područ ju. V jerojat an dijagnoza lijev o- sided s loženih par c ijalnih napadaja je naprav io, a on je us pješno liječ i karbamazepin s rezoluc ijom od uroka i ops es iv nim mis lima.

Tablic a 2. Diferenc ijalna dija gnoza opse siv no- kompulziv nog ponašanja (OC B): primarna opsesiv no- kompulziv ni pore meć aj (OC D) nasuprot OC B odnose na žarišne e pile psije

Primarni oc d

OC B odnose na žarišne e pile psije

Pov ijest

Kronič ni, odgođena

Akut ni napad

Obit eljs ka pov ijes t oc d

+

-

Os t ali s impt omi oc d

+

-

Prat eć i ment alno st anje

Jasno, pot puno s v jest an

Oblač no, + / Amnes t ič ki

Sv jesni besmis lu akc ije

+

-

Klinič ka ispit iv anja

Neurops ihologijs ka is pit iv anja

+ +

Elec t roanc ephalogram

-

Us porav anje, lokaliziran is c jedak

Jedan f ot on emis ija c amput ed t omograf ija

-

Nenormalan

Konc ent rac ija prolakt ina u serumu

-

Pov eć ana

Magnet s ka rezonanc ija

-

Moguć i mezijalni

v remens ku s kleroza

Klinič ki neurološki ispit

Normalan

Moguć i lokalizac iju v ezane znakov i

T o č es t o mogu bit i normalna kao i kod boles nika s epilepsijom.

2

Ov i s luč ajev i pokazuju da ops esiv no- kompulziv nog ponaš anja mogu nas t at i u okružju lokalizac ije v ezane epilepsije, iako je t o rijet kos t . U s v im prijav ljenim sluč ajev ima OCB nas t aju u ambijent u epilepsijom, ključ nim t oč kama u pov ijes t i ili f izič kom ili Klinič ka is t raživ anja upuć uju na prav ilnu dijagnozu i daleko od primarne oc d. Dakle, za razliku od primarne oc d, lokalizac ija v ezane napadaji s OCB obič no imaju naglu pojav u s kojim drugim pov ezanim OC ponaš anja i negat iv nom obit eljs kom pov ijes t i za oc d. Čes t o, žariš ne napadaji s OCB nalaze s e u nekoga s prekriv eno ment alnog st anja koji is poljav a drugih ponaš anja koje se ne nalaze u oc d (mot or ili osjet ilne promjene, miriše, it d.). U got ov o sv im sluč ajev ima, EEG ili mozak imaging s t udija bili nenormalni. EEG promjene se obič no ne vidi u primarnoj oc d, 2 2 i, kao pregledao ranije, mozak imaging s t udija u pojedinih boles nika s u normalni. Ako dijagnoza os t aje nejasno č ak i nakon t emeljit og pov ijest i, f izič ki pregled, i klinič koj obradi, liječ enje s uđenja s Ant iepilept ic i može bit i u redu. U princ ipu, ant ikonv ulziv i nis u pronađeni bit i uč inkov it u primarnoj oc d.

Istrage
Nema def init iv na klinič ki t est za primarnu oc d. Dakle, t o je v rlo v ažno prov es t i t emeljit pov ijes t i f izič ki pregled i korist it i odgov arajuć e dijagnos t ič ke t es t ov e isključ it i druge boles t i u klinič koj razlike ( T ablic a 1 ). Za razliku od primarne oc d lokalizac iju pov ezanih s napadajima OCB, jedna bi v jerojat no obav it i MRI s keniranje glav e, kao i EEG ( T ablic a 2 ). Neuropsihologijska t es t iranje ne prav i razliku između idiopat s kom oc d i OCB u epileps ije, jer je slič na u oba s luč aja, pokazuje određenu č elnog s ubkort ikalnu disf unkc ije. 7 A ko je dijagnoza još uv ijek nije jas no, jedan ev ent ualno mogao dobit i prolakt ina u s erumu nakon OC događaja ( v jerojat no pov iš en u epilepsije, normalno u oc d) ili č ak S PECT s keniranje ( žarišno abnormalna napadaja).

Sažetak i zaključci
Ponav ljaju ops esije i prisila nas t aju u različ it im klinič kim poremeć ajima koji ut ječ u na ključ ne regije mozga ( c ingulat e, f ront alni i t emporalni režnja, i bazalni gangliji) . Lokalizac ija v ezane epileps ija je rijedak uzrok ops es ijama ili prisila. Mnogo č ešć e, OCB je zbog primarne oc d, iako druge neurološ ke bolest i moraju bit i isključ eni. U v eć ini s luč ajev a pac ijent prezent ira s ops es ijama ili prisila, t emeljit a pov ijes t i, f izič ki is pit , a pripadajuć e dijagnos t ič kih t est ov a ć e dov est i do odgov arajuć e dijagnoze i liječ enja.

Reference
1. A lexander CK. F luoxet ine liječ enje t ric hot illomania. J Clin psihijat r iju. 1991; 52:88.

2. A merič ka udruga ps ihijat ara. Dijagnos t ič ki i st at is t ič ki pr ir uč nik za m ent alne por emeć aje, 4. ed. Washingt on DC: Američ ka ps ihijat rijs ka udruga, 1994.

3. Baxt er LR, Phelps ME, Mazziot t a JC, et al. Lokalni moždani glukoze met abolič ke s t ope u opses iv no- kompulziv nog poremeć aja. Ar c h Pos t ps ihijat r ije. 1987; 44:211- 218. P.2840 4. Baxt er LR, Sc hw art z JM, Guze BiH, i s ur. PET imaging u opses iv no kompulziv nog poremeć aja, sa i bez depres ije. J Clin Psihijat r ija. 1990; 51: 61- 69.

5. Baxt er LR, Sc hw art z JM, Mazziot t a JC, et al. Cerebralna glukoze met abolič ke s t ope u ne- depres iv nih boles nika s ops esiv no- kompulziv nog poremeć aja. Am J Ps ihijat r ija. 1988; 145: 1560- 1563.

6. Benkelf at C, Nordahl T E, mi Semple, et al. Lokalni moždani glukoze met abolič ke s t ope u opses iv no- kompulziv nog poremeć aja. Ar c h Pos t ps ihijat r ije. 1990; 47:840- 848.

7. Bert hier ML, Kulis ev sky J, Gironell, et al. Ops esiv no kompulziv ni poremeć aj pov ezan s moždanim lezijama: Klinič ka f enomenologija, kognit iv ne f unkc ije, a anat omski korelat i neur ologiju.. 1996; 47 (2) : 353- 361.

8. Bit ler DA, Linnoila M, George DT . Ps ihos oc ijalni i dijagnost ič ka s v ojst v a pojedinac a inic iranje nas ilja u obit elji. J Ner v ment Dis . 1994; 182: 583- 585.

9. Ellinw ood EH Jr. amf et amin ps ihoze I. Opis pojedinac a i proc esima. J Ner v m ent Dis. 1967; 144: 273- 283.

10. F ineberg NA, Sandra Bulloc k T , Mont gomery DB, et al. Inhibit ori ponov ne pohrane s erot onina s u t ret man izbora u ops es iv no kompulziv nog poremeć aja. Int Clin Psy c hophar mac ol. 1992; 7:43- 47.

11. F oa EB, Goldst ein A. Neprekidno izlaganje i pot puni odgov or prev enc ije u liječ enju ops esiv no kompulziv nog neuroze. Behav T her .

1978; 9:821- 829.

12. Garber HJ, Anant h JV, Chiu LC, i s ur. Nuklearna magnet s ka rezonanc ija s t udija opses iv no- kompulziv nog poremeć aja. Am J Ps ihijat r ija. 1989; 146:1001- 1005.

13. George MS, Kellner CH, F os sey MD. Ops es iv no- kompulziv ni simpt omi u bolesnika s mult iplom s klerozom. J Ner v Zb Dis . 1989; 177:304- 305.

14. George MS, Melv in JA, Kellner CH. Ops esiv no- kompulziv ni s impt omi u neurološkom boles t i: pregled Behav Neur ol.. 1992; 5:19- 30.

15. George MS, T rimble MR, Prst en HA, et al. Opses ije u opses iv nokompulziv nog poremeć aja (OCD) sa i bez Gilles de la T ouret t e s indrom ( GT S ). Am J Ps ihijat r ija. 1993; 150: 93- 97.

16. George MS, T rimble MR, Robert s on MM. F ev arin ® i sulpirida u komorbidnu ops esiv no- kompulziv nog poremeć aja i Gilles de la T ouret t e s indrom. Hum Psy c hophar mac ol. 1993; 8:327- 334.

17. Goodman WK, Cijena LH, Ras mus sen je SA , et al. F luv oks amin kao ant iops esiv nih agent a. Psy c hophar mac ol Bull. 1989; 25: 31- 35.

18. Greenberg B, George MS, Dearing J, et al. T ranskranijs ka magnet ska s t imulac ija u oc d [Sažet ak]. U: APA nov o is t r aživ anje sažet aka. Was hingt on, DC: APA Press , 1995.

19. Hoehn- Š arić R, Pearls on GD, Harris GJ, et al. Uč inc i f luokset in na regionalnoj moždane hemodinamike u ops es iv no- kompulziv nog bolesnika. Am J Ps ihijat r ija. 1991; 148:1243- 1245.

20. Hollander, E, Liebow it z MR, Winc hel R, et al. Liječ enje body dy s morphic poremeć aja s ponov ne pohrane s erot onina blokat ora. Am J Ps ihijat r ija. 1989; 146:768- 770.

21. Holzer JC, Goodman WK, Mc Dougle CJ, i sur. Opses iv no- kompulziv ni poremeć aj, s a i bez kronič ne t ic poremeć aja. Us poredba s impt oma u 70 bolesnika. F r a J Ps ihijat r ija. 1994; 164: 469- 473.

22. Ins el T R, Donnelly EF , Lalakea ML, et al. Neurološke i Neuropsihologijska s t udije boles nika s opses iv no- kompulziv nog poremeć aja. Biol ps ihijat r ije. 1983; 18: 741- 751.

23. Jellif f e SE. Pos t enc ephalit ic r es pir at or nih por em eć aja. Was hingt on,

DC: Nerv ozna i duš ev ne boles t i Publis hing; 1927.

24. Jellif f e SE. Ps ihopat ologiju pr isiljeni pokr et a i Oc ulogy r ic kr iza let ar gič an enc ef alit isa. Was hingt on, DC: Nerv ozna i duš ev ne boles t i Publis hing; 1932.

25. Jenike MA, Hy man S, Baer L, i s ur. Kont rolirano is pit iv anje f luv oks amina u ops esiv no- kompulziv nog poremeć aja:. Implikac ije za s erot oninske t eorije Am J Psihijat r ija. 1990; 147:1209- 1215.

26. Karno M, Golding JM, S orenson S B, et al. Epidemiologija ops esiv no kompulziv nog poremeć aja u pet američ kih zajednic a. Ar c h Post Ps ihijat r ija. 1988; 45:1094- 1099.

27. Kellner CH, Jolley RR, Holgat e CK, et al. MRI mozga u opses iv nokompulziv nog poremeć aja. Ps ihologa Res. 1991; 36: 45- 49.

28. Kelly , Moriart y J, George MS. F ev arin ® v s klomipramina u oc d: mult i- c ent ar, randomizirano, dv os t ruko s lijepo is t raživ anje [Sažet ak] Neur ops y c hophar mac ology .. 1994; 10:27, 47, 13s .

29. Koizumi HM. Ops es iv no kompulziv nog s impt omi nakon s t imulansa. Biol ps ihijat r ije. 1985; 20:1332- 1337.

30. Kroll L, LM Drummond. V remenske lobe epilepsiju i opses iv nokompulziv nog s impt omi. J Ner v ment Dis . 1993; 181:457- 458.

31. Laplane D, Lev as seur M, Pillon B et al. Opses iv no- kompulziv nog i druge promjene u ponašanju s bilat eralnim bazalnim ganglijima lezija. Mozga. 1989; 112:699- 725.

32. Laplane D, Widloc her D, Pillon B et al. Comport ement c ompulsif d'v abit i obses sionnelle par izumirat i c irc onsc rit e bilat erale pallidos t riat ale. Ot k Neur ol. 1981; 137:269- 276.

33. Luxenberg JS, Sw edo S E, F lament MF , et al. Neuroanat omic abnormalnost i u opses iv no kompulziv nog poremeć aja s kv ant it at iv nom x- ray kompjut ors ka t omograf ija. Am J Ps ihijat r ija. 1988; 145:10891093.

34. Mart inot JL, Allilaire JF , Mazoy er BM, et al. Ops esiv no- kompulziv ni poremeć aj: klinič ka, Neuropsihologijs ka i pozit ronska emis ijs ka t omograf ija st udija Ac t a Ps y c hiat r s kand.. 1990; 82: 233- 242.

35. Mc Elroy SL, Phillips KA , Kec k PE. Ops esiv no kompulziv ni spekt ar poremeć aja. J Clin Psihijat r ija. 1994; 55s : 33- 51.

. 36 Mc Keon J, Mc Guf f in P, Robins on P. ops esiv no- kompulziv nog neuroza nakon ozljede glav e: Izv ješ ć e o č et iri s luč aja f r a J Psihijat r ija.. 1984; 144: 190- 192.

37. Mehlman PT , Higley JD, F auc her s am, et al. Nis ke CSF 5 HIA A konc ent rac ije i t eške agres ije i os labljen kont role impulsa u neljuds kim primat ima. Am J Psihijat r ija. 1994; 151:1485- 1491.

38. Mena s am, Marik O, F uenzalida S, i s ur. Kronič ni mangana t rov anje. Neur ologiju. 1967; 17: 128- 136.

39. Nordahl T E, Benkelf at C, Semple, et al. Cerebralna glukoze met abolič ke s t ope u opses iv no- kompulziv nog poremeć aja. Neur ops y c hophar mac ology . 1989; 2:23- 28.

40. Pat o MT , Zohar- Kadouc h R, Zohar J, et al. Pov rat ak simpt oma nakon pres t anka klomipraminom u boles nika s opses iv no- kompulziv nog poremeć aja. Am J Ps ihijat r ija. 1988; 145: 1521- 1525.

41. Pauls DL, Lec kman JF . Nas ljedst v o Gilles de la T ouret t e sindrom i pov ezanih ponaš anja. N Engl J Med. 1986; 315:993- 997.

42. Pauls DL, Lec kman JF , T ow bin KE, et al. Moguć e genet s ki odnos između T ouret t eov og s indroma i ops es iv no- kompulziv nog poremeć aja. Ps y c hophar m ac ol Bull. 1986; 22:730- 733.

43. Pauls DL, T ow bin KE, Lec kman JF , et al. Gilles de la T ouret t e s indrom i opses iv no- kompulziv ni poremeć aj: pot krepljuju genet sku odnos Ar c h Gen Psy c hiat r y .. 1986; 43: 1180- 1182.

44. Pers e T L, Greis t JH, Jef f ers on JW, et al. F luv oks amin liječ enje ops es iv no- kompulziv nog poremeć aja. Am J Psihijat r ija. 1987; 144: 15431548.

45. Pulst S, Walshe T M, Romero JA. T rov anja ugljič nim monoks idom s obilježjima Gilles de la T ouret t e s indroma. Ar c h Neur ol. 1983; 40:443444.

46. ​Ras mus sen SA , Eis en JA. Epidemiologija ops esiv no- kompulziv nog poremeć aja. J Clin Psihijat r ija. 1990; 51:10- 15.

47. Rauc h S L, Jenike MA , Alpert NM, et al. Regionalni c erebralni prot ok krv i izmjerena t ijekom simpt oma prov okac ije u opses iv no- kompulziv nog poremeć aja pomoć u 15o- oznakom CO 2 i Pozit ronska emis ijs ka t omograf ija. Ar c h Pos t Ps ihijat r ija. 1994 51:62.

48. Riddle MA, Lec kman JF , Hardin MT , et al. F luoxet ine liječ enje ops es ijama i pris ila u bolesnika s t ouret t e s indromom. Am J Ps y c hiat r . 1988; 145:1173- 1174.

49. V reć e O. Aw akenings . New Y ork: Doubleday , 1974.

50. S aw le GV , Hy mas NF , Lees AJ, et al. Ops esiv ne s poros t : F unkc ionalni st udije s pozit ronska emis ijs ka t omograf ija m ozga.. 1991; 114: 2191- 2202.

51. S eiby l JP, Kry s t al JH, Goodman WK, et al. Opses iv no- kompulziv ni s impt omi u boles nika s prav om f ront alnog režnja lezije. Neur opsy c hiat r Neur ops y c hol Behav Neur ol. 1989; 1:295- 299.

52. S w edo SE. Sy denham koreja: model za djet injs t v o aut oimune neurops ihijat rijs kih poremeć aja Jam a.. 1994; 272:1788- 1791.

53. S w edo SE, Leonard HL, Rapoport JL, i s ur. Dv ost ruko s lijepo us poredba klomipramina i dezipramina u liječ enju t ric hot illomania (kos a pov lač enjem) . N Engl J Med. 1989; 32:497- 501.

54. S w edo SE, Sc hapiro MB, Grady CL, et al. Cerebralna met abolizam glukoze u djet injst v u napad opses iv no- kompulziv nog poremeć aja. Ar c h Pos t Psihijat r ija. 1989; 46: 518- 523.

55. T onkonogy J, Barriera P. opses iv no- kompulziv nog poremeć aja i c audat e- f ront alni lezija. Neur opsy c hiat r Neur ops yc hol Behav Neur ol. 1989; 2:203- 209.

56. Ward CD- a. Prolazni os jeć aji pris ile uzrokov ane hemisf ernih lezija.: T ri s luč aja J Neur ol Neur os ur g ps ihijat r ije. 1988; 51:266- 268.

57. Weilburg JB, Mesulam M, Weint raub S, i sur. F oc al s t rijat alnih abnormalnost i u boles nika s ops es iv no- kompulziv nog poremeć aja. Ar c h Neur ol. 1989; 46: 233- 235.

58 Zohar J, Kaplan Z, Benjamin J. prinudna egzibic ionizam us pješno liječ i f luv oks amina:. Kont rolirana s t udija s luč aja J Clin Ps ihijat r ija..

1994; 55:86- 88.

← ↑ →

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful