Sadraj

Uvod..................................................................................................................... 3-5

1. Povrede ligamenata kolena ................................................................... 5-6 1.1. Povrede kolateralnih ligamenata..................................................... 6-7 1.2. Povrede ukrtenih ligamenata............................................................ 8 2. Povrede meniskusa..................................................................................... 9-10 3. Fizikalni tretman....................... .................................................................. 11-13 Zakljuak........................................................................................................... 14 Literatura.......................................................................................................... 15

Uvod

Zglob kolena je jedan od najzaposlenijih zglobova ljudskog tela u toku kretanja. Ako je kretanje povedanog i obima i intenziteta, sa sloenim oblicima kao to su skokovi i udarci, zaletanja i koenja kao to to sredemo u sportu, onda zglob kolena predstavlja najugroenije mesto na telu. Sile koje trpe odreeni stabilizatori i ligamentarni aparat kolena prelaze po veliine sve sile koje se javljaju u ostalim zglobovima. Ovo je produkt i veliine i snage kontrakcija miida nadkolenice (quadriceps femoris) i momenta sila koje se razlau upravo u zglobu kolena. Zglob kolena je sloen zglob koji povezuje; - donji okrajak butne kosti (femur) i to sa dva svoja konveksna nastavka (epikondilus lateralis i medialis) - gornji okrajak tibie sa dve svoje konkavne povrine - i aica (patella) Nesklad izmeu nastavaka butne kosti i zglobnih povrina tibie ublaavaju fibrozno hrskaviavi umeci meniscusi. Ima ih dva koliko i zglobnih povrina i prema poloaja u odnosu na osu kolena delimo ih na: spoljanji (meniscus lateralis) unutranji (meniscus medialis)

Spoljanji je u obliku slova O, a unutranji u obliku slova C. Meniskusi obezbeuju stabilnost zgloba i funkcionalnost pri proklizavanju. Ponaaju se kao amortizujudi diskovi. Veoma esto se u sportu povreuju.

Stabilizacija kolenog zgloba postie se pasivinim i aktivnim stabilizatorima Pasivni stabilizatori su ligamenti kojih ima pet. Kolateralni unutranji (medial collateral ligament) Kolateralni spoljanji (lateral collateral ligament) Ukrteni prednji (anterior cruciate ligament) Ukrteni zadnji (posterior cruciate ligament) Zadnji (oblique popliteal ligament)

Svi ligamenti sinergino deluju pomaudi u stabilizaciji jedni drugima to se najvie ogleda u krajnjoj ekstenziji kolena kada su svi ligamenti zategnuti. U pojedinim fazama pokreta kolenog zgloba, jedni ligamenti se delimino oputaju da bi drugi preuzeli njihovu funkciju.

U zglobu kolena se odvijaju slededi pokreti; - fleksija (140-150 stepeni) - ekstenzija - spoljanja (20 stepeni) - unutranja rotacija (oko 5 stepeni)

1. Povrede ligamenata kolena

Ove povrede predstavljaju najzanajnije povrede u traumi kolenog zgloba. Po uestalosti razlikujemo slededi redosled povreivanja: povrede kolateralnih unutranjih ligamenata (lig. collaterale mediale)

povrede kolateralnih spoljanjih ligamenata (lig. collaterale laterale) povrede ukrtenih prednjih ligamenata (lig. cruciatum anterior)

 povrede ukrtenih zanjih ligamenata (lig. cruciatum posterior)

1.1.

Povrede kolateralnih ligamenata

Kolateralni ligamenti spreavaju nastajanje povreivanja kolena pod dejstvom jakih mehanikih slia koje tee da otvore koleni zglob dejstvujudi sa bonih strana (sile rotacije potkolenice i stopala i sile pritiska na potkolenicu u njenim fiksiranim delovima). Najede se povreuju u momentu fiksacije stopala za podlogu kada se smanji mogudnost amortizacije dodatnom rotacijom u zglobu stopala.

Povrede, pri distorzijama zglobova mogu biti trostepene:

Elongacione povrede (prvi stepen) ligamenata koje su pradene oskudnom simptomatologijom od strane zgloba, sem ogranienog bola na pokrete uvrtanja. Otok je obino mali, i osim bolne osetljivosti na palapaciju pripoja ligamenata, nema drugih, vedih simptoma. Laceracione povrede (drugi stepen). Ovde dolazi do manje, parcijalne rupture ligamenata i manjeg otvaranja i nestabilnosti zgloba. I klinika slika je kompleksnija, obiluje izlivom i bolom do blokade kolena, esto znacima upale kolena.

Rupturaciona povreda (tredi stepen) se odlikuje potpunim prekidom ligamenata, klinikom slikom velikog otoka i reaktivnog zapaljenja, nestabilnodu kolena, koja se na RTG snimku moe verifikovati postojanjem velikog zglobnog meuprostora i do 2 cm (0.5 cm u intaktnom stanju). Bol u ovom stadijumu moe biti i manji (nema sila trakcija na mestu povrede) ali je zato terapija, po pravilu operativna i to u prvim satima nakon povreivanja, kada su anse za oporavak dobre, iako je period oporavka dugaak (6-12 meseci).

1.2. Povrede ukrtenih ligamenata

Bududi da se slobodno moe redi da se kod povrede ukrtenih ligamenata radi o povredi druge linije odbrane kolena, oni se najede povreuju simultano sa kolateralnim ligamentima. Tako se, prednje ukrtene veze povreuju zajedno sa unutranjim kolateralnim ligamentom. Kada se na ovaj spoj nesrede nadovee i povreda unutranjeg meniskusa onda govorimo o vrlo tekoj povredi nesredna trijada koja se operativnim putem mora tretirati.

Ukrteni ligamenti predstavljaju pasivnu stabilizaciju kolena od mehanikih sila koje deluju spreda i od pozadi. Bududi da su zadnji ukrteni ligamenti daleko snaniji od prednjih, a i mehanizam povreivanja od straga je izuzetno redak, te se prednji mnogo ede povreuju. Lahmanov test, test prednje fioke metoda za utvrivanje povrede. Njime se dokazuje nestabilnost zgloba kolena. Meutim, ukoliko je izliv krvi u koleno previe velik i ukoliko su bolovi veoma jaki, ovaj test nije mogude izvesti u akutnoj fazi povrede. Zahvaljujudi artroskopskim tehnikama u dijagnostici i operativnom tretmanu kolenog zgloba, vedina povreda kolena i pored ozbiljne operativne intervencije, su spojive sa daljim bavljenjem vrhunskim sportom, iako je kod plastika ukrtenih veza oporavak dug.

2. Povrede meniskusa

Povrede meniskusa kolena je najeda povreda u sportsko - medicinskoj praksi. Mehanizam povrede meniskusa je sloen. Najede do povrede dolazi usled delovanja sila rotcije, fleksije, ekstenzije, abdukcije i kompresije. U sutini radi se o otrim snanim iznenadnim rotacijama, direknim udarima, obuzdavajudim pokretima zadnje medijalne kapsule i to usled zatezanja semimembranozusa ili prednje lateralne kapsule pri fleksiji tibije i kretanju femura napred, odnosno pri forsiranoj fleksiji kolena.

Meniskalna pukotina moe biti:

longitudinalna horizontalna kosa radijalna

Crvena zona spoljni deo meniskusa dobija krv iz sinovijalne kapsule, ime omogudava zarastanje meniskusa bez potrebe za operacijom. Bela zona unutranji deo meniskusa dobija hranljive materije iz sinovijalne tenosti, zbog ega je kod ovakih povreda esto potrebna operacija.

Povrede meniskusa mogu da budu svee povrede koje nastaju na zdravom meniskusu, a najede su kod sportista, obino su rezultat jake sile. kasna otedenja meniskusa, na kojima postoje traumatska otedenja povrede meniskusa nastale usled degeneracije

Najede su povrede unutranje meniskusa zbog njegove fiksiranosti za unutranje kolateralne ligamente i nemogudnosti da pokae neposlunost i pobegne neprijatnim ukljetenjima. Spoljna rotacija potkolenice sa fiksiranim stopalom je najedi mehanizam povreivanja unutranjeg, a unutranja rotacija potkolenice sa fiksiranim stopalom je najedi mehanizam povreivanja spoljanjeg meniskusa.

Povreda meniskusa se najpre moe postaviti anamnestikim ispitivanjem, jer klinika slika moe biti i izuzetno oskudna i nejasna i praviti diferencijalno dijagnosike smetnje. U anamnezi je najbitniji mehanizam povreivanja iz koga se moe postaviti radna dijagnoza ili sumnja.

Kada doe do simptoma blokiranja kolena ili povremene nestabilnosti i ujnog preskakanja u toku manuelnog pregleda, onda je dijagnoza daleko laka ali, ponekad sa sportskog stanovita, kasna. Neblagovremeno dijagnostikovana povreda meniskusa, dovodi do ireverzibilnih promena, kako na samom meniskusu, tako i na dodrinim povrinama femura i tibije. Tada je operativni tretman radikalniji i potrebna je plastika sada ogoljenih a nepripremljenih povrina za zglobljavanje. U pregledu povreenog kolena mora se obratiti panja na stanje kljua kolena m. vastus medialisa, koji je kod lezija meniskusa, po pravilu, hipotrofian. Pored ovoga, povreda meniskusa podrazumeva izliv u kolenom zglobu, nekad praden i reaktivnim zapaljenjem. Povreda se, u inicijalnoj fazi, mora tretirati po svim principima bazine terapije do definitivne dijagnoze.

3. Fizikalni tretman

Fizikalni tretman se odreuje prema anamnezi i, naravno, klinikoj slici, koja se utvruje pregledom neposredno pre utvrivanja programa fizikalne terapije i na svakih pet dana u toku terapije, a moe naravno i ranije. Prvih 24 do 48 sati u akutnoj fazi povrede, primenjuje se RICE metoda, koja se svodi na mirovanje, hlaenje bolnog kolena ledenim oblozima, stabilizacija kolena zavojima ili drugim pomagalima, kada otok to dozvoljava, te dranje noge u uzdignutom (antigravitacionom) poloaju.

Magnetoterapija Poboljava regeneraciju tkiva, smanjuje otoko i bol, moe se koristiti i kod gipsane imobilizacije zgloba ime se ubrzava oporavak bolesnika. Poprenim postavljanjem magneta na koleno aplikacija se radi 20 minuta sa frekvencijom od 12 hz.

10

 Interferentne struje Ove struje su dobre za aplikaciju jer ne deluju nadraajno na kone receptore, pa se mogu postidi visoki inteziteti potrebni za terapijski efekat. Vie frekvencije imaju izrazitiji inhibitorni i analgetiki efekat dok nie frekvencije imaju izrazitiji nadraajni, stimulativni efekat na tkiva.

Elektrode postavljene na distalni deo natkolenice i proksimalni deo potkolenice. Trajanje aplikacije je 20 minuta sa 10 aplikacija u jednoj seriji. Laseroterapija Laseroterapija smanjice nastanak oiljnog tkiva kao i ubrzati regeneraciju tkiva, ime de povedati elastinost ligamenata i meniskusa i na taj nain ubrzati oporavak pacijenta. Aplikacija lasera na mestu gde je prolaps i gde se nalazi otok recesus-a. Aplikacija se vri sa frekvencijom od 4000 hz, sa trajanjem od 5 do 8 minuta po taki i snagom 12W/cm2.

11

 Ultrazvuk Terapija se aplikuje sa impulsnim ultrazvukom i to jaine od 0,8 W/cm2 sa trajanjem aplikacije od 5 do 8 minuta. U seriji se aplikuje po 10 procedura posle ega je potrebno napraviti pauzu.

Elektrostimulacija kocovim strujama

Veoma je vano odmah poeti kako se aktivnim pokretima m. quadriceps tako i sa elektrosimulacijom Kocovim stujama postavljanjem elektroda bipolarno. Potrebno je da katoda bude postavljena distalno i da zahvati telo miida u donjoj tredini, tako da zahvati sve etiri miidne glave, ali ne i tetive miida, kao i da se anoda postavi na samo telo miida. Jaina kontrakcije treba da bude srednje jaka. Princip je da kontrakcija dobijena elektrostimulacijom bude one jaine koja je prijatna bolesniku. Vreme aplikacije je 20 minuta. Serija treba da ima 10 pojedinanih aplikacija.

12

Zakljuak

Iako koleno predstavlja, po svojoj anatomskoj strukturi i po statikim i biomehanikim reenjima, savreno sastavljen deo lokomotornog aparata, njegova povreivanja su izuzetno brojna i esta. Osnovni cilj u leenju ovih povreda je da se fizikalni tretman odredi tako da se sanira rana posle artroskopije ili operacije, i da se ojaa m. quadriceps koji je osnovni miid nosilac snage i funkcije samog kolena. Drugi zadatak je da se ceo organizam vrati u kondicioni status koji je imao pre povrede.

13

Literatura

D. Mitrainovid, Klinika fizikalna terapija Beograd 2011; 244 str. Duan L. Ugarkovid, Osnovi sportske medicine; Beograd. 2001 314 str. D. Spasovski, Funkcionalna anatomija oveka; Beograd: Excelsior, 2009 171 str.

14