P. 1
Osvrt na kulturne veze pravoslavnih Južnih Slovena u doba Preporoda

Osvrt na kulturne veze pravoslavnih Južnih Slovena u doba Preporoda

|Views: 6|Likes:
Published by matke28
U radu se, kroz određeni Istorijsko-tipološki okvir, vra,a se,anje na neke, drugom prilikom ve, isticane,
podatke o uzajamnim kontaktima Srba i Bugara u okviru balkansko-slovenskog areala i Slavia Ortodoxa,
kojima je najbogatiji XIX vek.
U radu se, kroz određeni Istorijsko-tipološki okvir, vra,a se,anje na neke, drugom prilikom ve, isticane,
podatke o uzajamnim kontaktima Srba i Bugara u okviru balkansko-slovenskog areala i Slavia Ortodoxa,
kojima je najbogatiji XIX vek.

More info:

Categories:Types, Research
Published by: matke28 on Apr 25, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/11/2013

pdf

text

original

Lili Laškova (Sofija

)

OSVRT NA KULTURNE VEZE PRAVOSLAVNIH JUŽNIH SLOVENA U DOBA PREPORODA

SAŽETAK U radu se, kroz odre'eni Istorijsko-tipološki okvir, vra,a se,anje na neke, drugom prilikom ve, isticane, podatke o uzajamnim kontaktima Srba i Bugara u okviru balkansko-slovenskog areala i Slavia Ortodoxa, kojima je najbogatiji XIX vek, a to se naro3ito pokazuje na teritoriji Vojvodine. KLJU5NE RE5I: jezi3ka praksa, tradicija, kodifikacija, normalizatorski mehanizmi, sloveno-bugarski, bugaro-slovenski, uzajamna pomo,, reformatorski, jezi3ko rešenje, reforma, ideologija

Predmet mog izlaganja je ponovo Slavia Ortodoxa i doga'aji u slaveno-balkanskom arealu gledani kroz prizmu novijih ocena i analiti3kih poduhvata. Želim samo da obnovim se,anje na neke, ve, više puta razmatrane i interpretirtane 3injenice iz kulturno-istorijskih veza Bugara i Srba koje ne prestaju da budu privla3ne iz novog ugla širokog tipološko-konfrontativnog komentara (Ivanova C. 2003). Zapravo, kod balkanskih pravoslavnih Slovena zapaža se tokom istorijskog razvitka jedan neverovatno aktivan fenomen po trediciji zvani „slovenska uzajamnost“, tj. uzajamno podržavanje, pomo,, književno-jezi3ki kontakti, posu'ivanje svojih dostignu,a, solidarnost u borbi za napredak i o3uvanje vere i duhovnosti (Ivan3ev Sv. 1988). Po tome se može smatrati da je XIX vek najbogatiji što se ti3e doga'aja, u3esnika i rezultata, a zna3ajan deo toga vezan je za teritoriju Vojvodine, budu,i da je ona od ranijeg doba bila multietni3kio centar sa svojim posebnim slobodnijim i intezivnijim kulturnim životom koji je generirao prosvetu i književni napredak. Posebno za Južne Slovene, ona je zaista bila tako potrebna svakom slobodoljubivom duhu: otvorena sredina koja je pružila mogu,nosti za školovanje ili usavršavanje u školama i manastirima, u prosve,enim sredinama, podržavala njihove izdava3ke i književne inicijative, njihove revolucionarne ideje i uzajamne težnje. I sasvim je neophodno i metodološki opravdano da se ti doga'aji razmatraju kao uslovl3jeni jewdnim neprekidnim kontinuitetom u duhovnoj viševekovnoj povezanosti pravoslavnih Južnih Slovena koja se sa3uvala i posle dolaska Turaka. Taj je kontinuitet upravo ona karika koja osposobljava slovensku “uzajamnost“ kod bugara i Srba. Od krštenja i opismenjavanja do kasnije, sva je naša istorija ispunjena takvim delatnostima i li3nostima koji su od po3etka pripremni 3inioci za kasnije pojave.

Od samog po3etka, takav je Konstantin Filozof – za Srbe, a Konstantin kostene3ki – za Bugare, književnik iz Trnovskog reformatorskog kruga koji je prešao u Srbiju posle propasti Bugarskog carstva, vezao se za Resavsku školu u XV veku, za vreme kneza Stefana Lazarevi,a (autor njegovog žitija), bio ugledan normalizator crkvenih tekstova. U našoj istoriji, on je prvi autor konfrontativnog opisa bugarskog i srpskog govornog jezika, što se vidi iz njegovog rada Skazanie izjavjenno w pismene (Bujukliev 1992). Autorove normalizatorska težnja bila je da se uvede neki red u pisanje crkvenih i svetovnih tekstova, da se poštuju odre'ena pravila (Kuev, Petkov 1986; Ivanova C. 2003). On se istovremeno zalagao za pravilno pisanje kako bugarskih tako i srpskih tekstova, pri 3emu je bio potpuno svestan nastalih jezi3kih promena (Dani3i, G. 1869). Za lingviste navedeni traktat daje važnu informaciju o završnim etapama raspadanja opšteslovenske zajednice. Tekstološki pregledi ponekad svedo3e o nerazdvojnosti bugarskog i srpskog na3ina izražavanja (Laškova 1996) u zavisnosti od tematike i žanra. Važno je to da, osim pomenutog traktatadiskusije, sve do po3etka XIX veka nauka ne poznaje drugo pore'enje bugarskog i srpskog jezika, a posle se pojavljuju noviji filološki opisi (Ivanova C. 2003). Pojava dela Jovana Raji,a krajem XVIII veka o istoriji raznih slovenskih naroda „naipa3e Bolgar, Horvatov i Serbov“ ja3a pozicije prosvete time što postaje uzor za školske priru3nike i za održavanje patriotizma. Srpsko duhovno prisustvo me'u Bugarima ja3a posle otkaza od gr3kih uzora i književnih izvora. Tu je naro3ito zna3ajna uloga Sremskih Karlovaca kao duhovnog centra. Tamo je dve godine boravio i predavao u gimnaziji poznati Bugarski književnik i pedagog, osniva3 pozorišne trupe u Šumenu – Sava Dobroplodni. U zborniku radova predava3a te kimnazije on je objavio jedan komparativni rad u kojem upore'uje staroslovenski, koji on zove jezik slovjanski, sa klasi3nim jezicima i sa drugim evropskim jezicima, doduše upore'uje se na nivou grafema i tonskih markera, budu,i da se radi o prvoj polovini XIX veka (Laškova L.). Nesumnjivo, u celom nizu li3nosti i doga'aja, uzajamnih veza Bugara i Srba, treba naro3ito ista,i impozantnu li3nost Vuka Stefanovi,a Karadži,a koji je otkrio i izneo pred svet postojanje posebnog bugarskog naroda, objavio strukturalni opis najnovijih osobina njegovog jezika i tekstove koje je sam zapisao (Dodatak k Sanktpeterburgskim Sravniteljnim Rje3nicima sviju jezika i narje3ja, s osobitim ogledima bugarskog jezika, Novine Serbske br. 102, 1821). Tokom celog svog aktivnog rada on se uvek interesovao za bugarski jezik, isticao poterbu da se napiše bugarska gramatika, održavao veze sa bugarskim prosvetnim i društvenim sredinama, o 3emu svedo3i bogata korespodencija (Ignjatovi, 1964). Me'u Bugarima Vuk je imao sledbenike, naj3eš,e me'u onima koji su u3ili u Srbiji (Ignjatovi, 1966). Srbija je omogu,ila Bugarima školovanje. Od 40-ih godina XIX veka, oni u3e u Beogradu na Teološkoj akademiji i u drugim školama, izdaje se bugarska periodika, štampaju se knjige.

Vukov prethodnik, Dositej Obradovi,, tako'e je obeležio važnu pripremnu etapu u saradnji i me'ususedskim kontaktima i uticajim na polju prosvetiteljskih ideja i tekovina. Zapažena je njegova uloga u bugarskim kulturnim krugovima (Penev 1912, Skerli, 1914). Njegova dela prevo'ena su i popularizovana, koriš,ena su kao školski priru3nici, npr. prevodi u3iteljice Stanke Nikolice izdati u Beogradu u posebnoj knjizi 1853. g. (Laškova L. 1989; Ivanova S. 2003). Važna karakteristi3na osobina svih do sada navedenih doga'aja je da su aktivni u3esnici obostrano angažovani i da su 3esto nacionalne razlike reducirane, izjedna3eno je sve u korist bratske uzajamne pomo,i. Jezi3ke razlike u to vreme nisu bile ni tako nepremostiva pregrada za kontakte. Rakovski, karavelov i njihovi srpski istomišljenici govorili su o srpsko-bugarskom ili bugarsko-srpskom jeziku, o Srbo-Bugarima ili Bugaro-Srbima (Zbornik Svetozar Markovi, i Ljuben Karavelov, 1992). Od sredine XIX veka istorijski procesi dobijaju nov socijalni okvir – 1871-72. g. postignut je sporazum (Dogovornost) me'u Bugarskim revolucionarnim centralnim komitetom i kruga oko Svetozara Markovi,a u Omladini za organizovanje ustanka istovremeno u Bugarskoj i Bosni i Hercegovini. Ta zajedni3ka inicijativa za oslobo'enje od turskog ropstva najviši je nivo u organizovanoj revolucionarnoj saradnji Bugara i Srba pre rusko-turskog rata iz 1878 g. (Šarova Kr. 1992), s njom se pojavljuje kvalitativno nova karakteristika bugarsko-srpskih preporodila3kih kontakata – revolucionarno-oslobodila3ka usmerenost u društvenoj primeni. Srbija je za bugarske revolucionare uto3ište, škola, tribina za književne i publicisti3ke izjave. Beograd i Novi Sad ve, su i zna3ajni centri emigrantskog života, Srbi su pomagali slovenskoj bra,i ponekad i mimo iznenadnih politi3kih zaokreta (Zbornik 1992). I u toj zajedni3koj borbi jezi3ko sporazumevanje nije bilo problem. Posebna tema jeste književna delatnost Lj. Karavelova u Srbiji, gde je boravio u Beogradu i Novom Sadu, bavio se i aktivno politikom, objavljivao prozna dela – pripovetke i publicistiku. Pitanje je na kakvom je to jeziku pisao (Zbornik 1992). Kao ruski 'ak sa univerzitetskom spremom dugih godina znao je odli3no ruski i svoja prva dela pisao je na ruskom, 3ak i kada je problematika bila iz bugarskog života. U Srbiji je objavio pripovetke i I deo nezavršenog romana iz beogradskog života, kao i publicisti3ke napise. Problem je da li je on sam pisao srpski ili muje neko prevodio. Ni do sada nema sigurne informacije da je neko drugi radio na tim tekstovima. Pregled gra'e pokazuje da je do kompetencije lingvistike da se kona3no izjasni autorstvo teksta – to pokazuje i analiza publicisti3kih tekstova (Laškova 1992; 1994). Istina je da je taj srpski jezik, koji se vidi kod Karavelova, više lokalnog, kolokvijalnog tipa, neustaljen, kao i sam period u književnoj praksi, ali upadljivo individualan sa svojim pravopisom. Takav srpski jezik nije bio problem za autora sa odli3nim znanjem ruskog jezika i maternjim bugarskim. Bugarski uticaj više se oseti u publicistici, možda zbog psihološkog faktora koji uti3e na izbor leksike i fraza (Laškova, 1994). Treba imati u vidu i filološke interese pisca u Moskvi na

Filološkom fakultetu, kao i to da je na'eno nekoliko 3lanaka iz jezika i pravopisa, odlomci istorijske gramatike pisani na srpskom. Po dolasku u Beograd, on se oženio Srpkinjom i stvorio oko sebe široki krug pristalica Omladinskog pokreta, me'u kojima bi mogli biti takvi koji su znali ruski, ali ono ne bi mogli da prevedu sve tekstove bez autorovog u3eš,a. Eventualni uticaj bugarskog jezika može se tražiti tamo gde nema podudarnosti sa ruskim. Treba imati u vidu i veliku sli3nost odre'enih srpskih dijalekata sa bugarskim – uglavnom sintaksi3ke i leksi3ke (konkretna analiza – Laškova 1992; 1994). Leksi3ka interferencija je direktna i indirektna – u izboru sredstava, kada se daje prednost onoj leksemi koja je ista i u bugarskom. U tekstovima je splet triju slovenskih jezika – ruskog, srpskog i bugarskog podeljen u razli3itoj proporciji, u zavisnosti od žanrovske namene i od hronologije nastanka. O3igledno, novija dostignu,a u rasvetljavanju problema jezi3ke interferencije i razli3itih vrsta bilingvizma mogla bi da daju i adekvatno tuma3enje (Ivanova C. 2003). LITERATURA: Bujukliev, I. (1992). Ezikovata kultura na balgarskoto srednovekovie. Sofija. Ivan3ev (1998). Balgarskijat ezik – klasi eski i ekzoti en. Sofija. Ivanova C. (2003). Štrihi kam balkanskija Babilon. Veliko Trnovo. Ignjatovi, (1964). Prilog prou3avanju Vukovih veza sa Bugarima. Kov eži . VI. Beograd. Ignjatovi, (1966). Nikola Prvanov – Vukov sledbenik kod Bugara. Kov eži . VII. Beograd. Kosev, K.(1994). Balgarsko Vazraždane – Istorija na Blgarija. Sofija. Kuev, K., Petkov, G. (1986). Sabrani sa inenija na Konstantin Kostene ki. BAN. Laškova (1975). Edna malko izvestna ezikovedska statija na Sava Dobroplodni. Blgarski ezik. Laškova (1984). Iz repertoara bugarsko-srpskohrv. jezi3ke interferencije. NSSVD. 22/2. Beograd. Laškova (1989). Tragom za Dositejem kroz bugarsku književno-jezi3ku tradiciju. NSSVD. 19/2. Laškova (1992). Jezik srpskih pripovedaka Lj. Karavelova. Zbornik radova Inst. za književnosti i kulture. Zbornik radova Inst. za književnost i umetnost. Beograd: Balkanološki institut SANU. Laškova (1996). Po3eci razvoja književnog jezika kod pravoslavnih južnih Slovena. NSSVD. 25/2. Penev (1912) Dositej Obradovi, u nas. Spisanie Ban. III. Skerli, (1914). Istorija nove srpske književnosti (po izd. 1914). Beograd. Šarova, Kr. (1992). Karavelov i Markovi, za Osvoboždenieto, Sv. Markovi, i Lj. Karamelov u kontekstu slovenske književnosti i kulture. Zbornik radova Inst. za književnosti i kulture. Zbornik radova Inst. za književnost i umetnost. Beograd: Balkanološki institut SANU.
+,-, +./012.

OPQPRSTUQ VWXYUWQZ[\ RT]^P_ O`aTRX`aZ[\ bcZ[\ RX`a]ZTa a OEQdTeE aO^QOceEZd]

Qfghif a jklmnf jkooiknjpqkhnor omlpnpr p sktnu, tkokhvpfor owkqrxm-lkwtkxotmym kjzkwk {fjfg |jp}i~ xmqu• m€fxmt p kxkwgknmjotp• |m••m•mq. difxxm ojf•p lkwtkxop• |jkqmowkqxu• owkqrxmq q nf{fxpf ponmjp{fotmym jkgqpnpr |jpif{kfnor xfqfjmrnxm ktnpqxu‚ sfxmifx, xkgqkxxu‚ |m njk•p€pp owkqrxotm‚ qgkpixmonh, n. f. qgkpixkr |mimv, wpnfjkn~jxm-rgutmquf tmxnktnu, mlvff po|mwƒgmqkxpf •monp„fxp‚, omwwp•kjxmonƒ q lmƒlf gk om•jkxfxpf qfju p •~•k xkjm•k. ^xk{pnwƒxkr {knƒ }np• |jm€foomq |jmrqwrfnor xk nfjpnmjpp amfqm•pxu (momlfxxm lmykn pip XIX qft), q tk{fonqf i~wƒnp}nxp{fotmym €fxnjk fv… q nf •kw…tpf qjfifxk, tmnmjm‚ xkowf•pw |jffionqfxxmonƒ qftmqu• |jkqmowkqxu• oqrgf‚ h„xu• owkqrx xfoimnjr xk njm„fxpf n~jmt.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->