EKONOMIKA POSLOVANJA ISPITNA PITANJA ZADACI

2

SADRŽAJ : ISPITNA PITANJA
1. Preduzeće i karakteristike preduzeća...............................................................................5 2. Ciljevi preduzeća .............................................................................................................5 3. Osnovne komponente preduzeća .....................................................................................6 4. Veličina preduzeća ..........................................................................................................6 5. Osnovna sredstva – pojam i podela .................................................................................7 6. Obrtna sredstva – pojam i podela ....................................................................................7 7. Ukupan prihod .................................................................................................................8 8. Ukupan rashod.................................................................................................................8 9. Dobit i raspodela dobiti ...................................................................................................9 10. Gubitak ............................................................................................................................9 11. Troškovi – pojam i podela ...............................................................................................10 12. Aktuelna pravna regulativa i osnivanje preduzeća ..........................................................10 13. Preduzetnik – inokosno preduzeće ..................................................................................11 14. Ortačko društvo – O.D. ...................................................................................................11 15. Komanditno društvo – K.D. ............................................................................................12 16. Akcionarsko društvo – A.D. ............................................................................................12 17. Društvo sa ograničenom odgovornošću – D.O.O............................................................13 18. Korporacije ......................................................................................................................13 19. Holding ............................................................................................................................14 20. Preduzeća globalnog karaktera........................................................................................14 21. Produktivnost...................................................................................................................15 22. Ekonomičnost ..................................................................................................................15 23. Rentabilnost .....................................................................................................................15 24. Likvidnost........................................................................................................................16 25. Investicije ........................................................................................................................16 26. Biznis-poslovni plan preduzeća.......................................................................................17 27. Osnovna načela privatizacije preduzeća..........................................................................18 28. Subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije ...............................................................18 29. Javni tender......................................................................................................................19 30. Javna aukcija....................................................................................................................19

ZADACI
1.Obračun amortizacije (progresivni/degresivni metod) .......................................................21 2.Ukupno ostvarena vrednost, preneta vr.,ostatak vr. i koeficijenti ......................................23 3.Stepen iskorišćenosti kapaciteta i kapaciteti ......................................................................24 4.Mrtva tačka rentabiliteta – poslovanje na pozitivnoj nuli ..................................................26 5.Produktivnost rada..............................................................................................................29 6.Ekonomičnost .....................................................................................................................30 7.Rentabilnost ........................................................................................................................31 8.Ispitni zadaci – I grupa .......................................................................................................32 9.Ispitni zadaci – II grupa ......................................................................................................34 10. Ispitni zadaci – III grupa..................................................................................................36 11. Ispitni zadaci – IV grupa .................................................................................................39

3

4

maksimalni poslovni rezultati 4. rast i razvoj preduzeća 5 . interesi zaposlenih .veće zarade . U okviru preduzeća razlikujemo četiri grupe ciljeva: 1. predstavlja određeno privredno društvo Osnovni motiv i cilj svakog preduzeća ogleda se u sledećem : 1. vođenju poslovnih knjiga i donošenju akata u preduzeću) 4. minimalni troškovi poslovanja 3.stabilnost cena . To je složen ekonomski i organizacioni subjekat koji podrazumeva detaljnu podelu rada.veća zarada . ostvarenje što veće dobiti (profita) 2. slobodnom ugovaranju poslova i slobodnom utvrđivanju cena proizvoda) (pravna samostalnost ogleda se u obavljanju finansijskih transakcija kod poslovnih banaka.zaposlenost .dodatna motivacija .povećanje vrednosti preduzeća 3. interesi države .veće dividende . obavlja određenu delatnost u privredi 3. potpuna ekonomska i pravna samostalnost (ekonomska samostalnost ogleda se u slobodnom donošenju planova i programa poslovanja. interesi menadžera .privilegije 4.sigurnost zaposlenja .efikasnost poslovanja . funkcija i međusobnu koordinaciju. Osnovne karakteristike preduzeća su : 1.rast i razvoj preduzeća 2.veći profit . vlasnički interesi .1 – PREDUZEĆE I KARAKTERISTIKE PREDUZEĆA Preduzeće je privredni subjekat u kome se obavlja određena privredna aktivnost u tržišnoj privredi.opstanak.veća dobit .dobar status u preduzeću . konstantna likvidnost 2 – CILJEVI PREDUZEĆA Ciljevi u preduzeću mogu biti ekonomski i neekonomski. predstavlja organizacionu celinu 2.

niski troškovi poslovanja .posluju u oblasti maloprodaje.visoki profiti .primena savremene nauke. Njihovi međusobni odnosi regulisani su propisima. velika Osnovne specifičnosti malih preduzeća su: .veći obim uloženog kapitala . 3.veliki iznos uloženog kapitala .specijalizacija . velikoprodaje i sektoru usluga Osnovne specifičnosti srednjih preduzeća su: .velika fleksibilnost i prilagodljivost tržištu .3 – OSNOVNE KOMPONENTE PREDUZEĆA Osnovne komponente (elementi) preduzeća su: 1. organizaciona struktura preduzeća Organizacija rada predstavlja usklađivanje materijalnih i ljudskih elemenata proizvodnje u svrhu postizanja najvećeg učinka s najmanjim utroškom ljudskog rada i sredstava. obima poslovanja i broja zaposlenih sva preduzeća svrstavamo u tri kategorije: 1. organizacijom i postavljenim zadacima.velika pokrivenost tržišta .mali iznos uloženog kapitala .veći broj zaposlenih (od 100 do 300 radnika) .primena savremene opreme i tehnologije .posluju u oblasti industrije i sektoru usluga Osnovne specifičnosti velikih preduzeća su: .veliki obim poslovanja . tehnike i tehnologije .specijalizacija nije potrebna .mali obim poslovanja .karakteristična su za razvijene tržišne privrede 6 . sredstva – kapital preduzeća Sredstva u preduzeću treba da budu kvantitativno i kvalitativno usklađena sa zadacima koje treba realizovati 2.mali broj zaposlenih (do 50 radnika) . mala 2. 4 – VELIČINA PREDUZEĆA Na osnovu visine uloženog kapitala. srednja 3.veći obim poslovanja .veliki broj zaposlenih (preko 300 radnika) . radni kolektiv preduzeća Svi zaposleni u preduzeću čine njegov radni kolektiv.

pretvarajući se iz jednog pojavnog oblika u drugi. obrtna sredstva svrstavamo u tri kategorije: 1. Prema procesu poslovanja.5 – OSNOVNA SREDSTVA – POJAM I PODELA Osnovna sredstva predstavljaju trajna sredstva preduzeća. obrtna sredstva u obliku prava o potraživanja od kupaca 7 . osnovna sredstva u obliku novca o akcije. postepeno se troše u procesu poslovanja. imaju kraći vek trajanja (do jedne godine) i u potpunosti prenose svoju vrednost na nove proizvode. Prema procesu poslovanja sva osnovna sredstva svrstavamo u tri kategorije: 1. osnovna sredstva u obliku prava o licence o patenti o koncesije o ulaganja u naučna istraživanja 6 – OBRTNA SREDSTVA – POJAM I PODELA Obrtna sredstva su sredstva koja stalno kruže u procesu poslovanja preduzeća. obrtna sredstva u obliku stvari o sirovine o repromaterijal o poluproizvodi o gotovi proizvodi o inventar o ambalaža o gorivo i mazivo 2. osnovna sredstva u obliku stvari o zgrade o šume i prirodna bogatstva o mašine o oprema o alati o transportna sredstva 2. obveznice o dugoročne hartije od vrednosti o dugoročni krediti 3. obrtna sredstva u obliku novca o novac na računu poslovnih banaka o devizna sredstva preduzeća 3. imaju duži vek trajanja (preko jedne godine) i postepeno prenose svoju vrednost na nove proizvode.

vanredni prihodi o prihodi od prodaje osnovnih sredstava o viškovi robe o ostali vanredni prihodi 8 – UKUPAN RASHOD Ukupan rashod preduzeća čine svi rashodi koji nastaju po osnovu obavljanja procesa poslovanja u određenom vremenskom periodu i koji su u skladu sa zakonskim propisima. Sve prihode u preduzeću svrstavamo u tri kategorije : 1. poslovni prihodi o prihodi od prodaje proizvoda o prihodi od pruženih usluga o prihodi od premija o prihodi od dotacija 2. finansijski prihodi o prihodi od kamata o pozitivne kursne razlike o prihodi od povezanih preduzeća 3. finansijski rashodi o rashodi kamata o negativne kursne razlike o otpis dugoročnih finansijskih plasmana 3. vanredni rashodi o razni gubici o manjkovi o otpisi obrtnih sredstava 8 .7 – UKUPAN PRIHOD Ukupan prihod preduzeća čine svi prihodi koji su nastali u poslovanju preduzeća u određenom vremenskom periodu (obično jedna godina) i koji su u skladu sa zakonskim propisima. poslovni rashodi o troškovi materijala o troškovi zarada radnika o troškovi amortizacije 2. Ukupne rashode svrstavamo u tri kategorije : 1.

PDV .9 – DOBIT I RASPODELA DOBITI Dobit ili profit predstavlja čist rezultat izvršenih ekonomskih aktivnosti preduzeća u određenom vremenskom periodu (jedna godina).porez na dobit .akumulacija 2 – rezerve (min. subjektivni faktori o nedostatak motivacije o loši međuljudski odnosi 9 . društveni faktori o visoki porezi o takse o inflacija 2. UR > UP = G Faktori koji utiču na gubitak : 1. UP > UR = D Raspodela dobiti : Bruto dobit Obaveze iz dobiti 1 – ugovorne obaveze .kamata 2 – zakonske obaveze .povraćaj kredita . 15% od neto dobiti) 3 . organizacioni faktori o viškovi zaposlenih o loša kvalifikaciona struktura kolektiva 4. preduzeće je poslovalo sa dobitkom. Ukoliko su u preduzeću u određenom vremenskom periodu ukupni prihodi veći od ukupnih rashoda. To je neto ekonomski rezultat poslovanja i predstavlja osnovni motiv i cilj svakog preduzeća.dividende 10 – GUBITAK Ukoliko su u preduzeću u određenom vremenskom periodu ukupni rashodi veći od ukupnih prihoda tada je preduzeće poslovalo sa gubitkom. tehnički faktori o zastarela oprema o zastarela tehnologija 3.doprinosi Neto dobit 1 .

Preduzeće stiče status pravnog lica upisom u registar u Agenciji za privredne registre.degresivno varijabilni troškovi. dotacijama od strane države 4. Postoje dve kategorije fiksnih troškova : . firmu i sedište preduzeća 2. 12 – AKTUELNA PRAVNA REGULATIVA I OSNIVANJE PREDUZEĆA Zakon o privrednim društvima postavlja sva preduzeća u jednak položaj u pogledu prava. donosi se Osnivački akt ili Ugovor o osnivanju. osnivački ulog 5. komanditno društvo 4.Ostvareni gubitak (u razumnim granicama) preduzeće može da pokrije na sledeće načine : 1. prodajom imovine preduzeća 11 – TROŠKOVI – POJAM I PODELA Troškovi predstavljaju vrednosni izraz utrošenih elemenata proizvodnje i poslovne izdatke koji su vezani za ostvarenje te proizvodnje. ortačko društvo 3. obaveze i odgovornost osnivača 6. način utvrđivanja i raspodele dobiti i gubitka 7.relativno fiksni troškovi Varijabilni troškovi su troškovi koji se menjaju sa promenom obima proizvodnje.proporcionalno varijabilni troškovi .progresivno varijabilni troškovi . Prema Zakonu o privrednim društvima postoje sledeći oblici: 1. obaveza i odgovornosti. varijabilni troškovi Fiksni troškovi su troškovi koji se ne menjaju pri promeni obima proizvodnje. smanjenjem sopstvenih rezervnih sredstava 5. delatnost preduzeća 4.apsolutno fiksni troškovi . društvo sa ograničenom odgovornošću Prilikom osnivanja preduzeća. oni su promenljivi. dotacijama drugih preduzeća koja su ekonomski zainteresovana za njegov rad 3. akcionarsko društvo 5. zastupanje preduzeća Svi navedeni oblici organizovanja preduzeća su dužni da posluju u skladu sa zakonom. Osnivački akt sadrži sledeće elemente: 1. podatke o osnivačima 3. fiksni troškovi 2. dobrim poslovnim običajem i poslovnim moralom. Postoje tri kategorije varijabilnih troškova: . U odnosu na promenu obima proizvodnje. prava. otpisom potraživanja od strane poverilaca 2. Osnivači mogu biti fizička i pravna lica. oni su konstantni. 10 . preduzetnik 2. troškove delimo u dve grupe: 1.

organizuje njegov rad i kojim upravlja jedno lice – preduzetnik. solidarno. Svi ortaci u ovom društvu su poznati javnosti. Osnovne specifičnosti inokosnog preduzeća: 1. dok javni ortaci odgovaraju ograničeno – u visini svojih uloga u društvu. vlasnik snosi celokupni rizik poslovanja 4. učestvuju u raspodeli ostvarenog profita ili gubitka u zavisnosti od visine uliženog kapitala.efikasna kontrola poslovanja . Ukoliko ugovorom nije drugačije definisano. Ugovorm o osnivanju tačno je predviđena visina odgovornosti ortaka prema trećim licima. tajni ortak za obaveze društva prema trećim licima odgovara neograničeno. Javno ortačko društvo – to je privredno društvo koje se osniva ugovorom između dva ili više lica – ortaka radi obavljanja određene delatnosti. celokupni osnivački kapital pribavlja sam vlasnik 3. imaju solidarnu odgovornost. ortaci za obaveze društva prema trećim licima odgovaraju neograničeno.D.visoka motivisanost za dobit . 11 . To je preduzeće koje osniva. 2. vlasnik odgovara celokupnom svojom imovinom za obaveze preduzeća prema trećim licima Prednosti inokosnog preduzeća: . pod zajedničkom firmom i ostvarenja profita.rizik bankrotstva 14 – ORTAČKO DRUŠTVO – O.13 – PREDUZETNIK – INOKOSNO PREDUZEĆE Inokosno preduzeće je najjednostavniji oblik organizovanja preduzeća. Tajno ortačko društvo – to je privredno društvo gde jedan ili više članova društva nisu poznati javnosti. Razlikujemo dva oblika ortačkog društva: 1. Partneri obezbeđuju potreban kapital za osnivanje i rad društva.relativno niski troškovi poslovanja Nedostaci inokosnog preduzeća: . Ukoliko Ugovorom o osnivanju nije drugačije definisano.efikasni menadžment . Ortačko društvo ili partnerstvo je forma poslovne organizacije u koju se udružuju dva ili više partnera – ortaka radi obavljanja određene delatnosti i ostvarenja profita. Isto važi i za gubitak.nedostatak sredstava za poslovanje . preduzeće osniva i vodi jedno lice – vlasnik 2.visok stepen rizika za poslovanje .

obične – redovne akcije 2. akcije sa pravom glasa 4. Sa stanovišta odgovornosti prema trećim licima razlikujemo dve vrste članova društva: 1. nastaje Ugovorom o osnivanju koji sadrži sledeće elemente: 1.nominalnu vrednost – to je vrednost po kojoj se akcija izdaje. Za obaveze društva prema trećim licima akcionari odgovaraju ograničeno. povlašćene – prioritetne akcije 3. odnosno emituje . Komanditno društvo je društvo dva ili više lica koje obavljaju određenu delatnost pod zajedničkom firmom u ciqu ostvarewa profita. iznos uloga i komanditora i komplementara (pojedinačno) 3. Akcionarsko društvo je privredno društvo fizičkih ili pravnih lica koje se osniva radi obavljanja određene privredne delatnosti. uslovi i način utvrđivanja i raspoređivanja dobiti 4. akcije bez prava glasa Akcija poseduje sledeću vrednost: .D.D. komplementari Komaditori su članovi K.D.D. Komplementar može biti samo fizičko lice. Akcionarsko društvo može biti osnovano na dva načina: 1. Komplementari su članovi K. 2. u visini vrednosti akcija.15 – KOMANDITNO DRUŠTVO – K. način snošenja rizika (gubitak) 16 – AKCIONARSKO DRUŠTVO – A. finansijske institucije i država. dok komanditor može biti i fizičko i pravno lice. koji vode poslovanje društva i za obaveze društva prema trećim licima odgovaraju neograničeno.preduzeće je poslovalo sa dobitkom . otvoreno – upućivanjem javnog poziva trećim licima za upis i uplatu akcija. Osnivanje K. uglavnom obezbeđuju većinski osnivački kapital i za obaveze društva prema trećim licima odgovaraju ograničeno (u visini uloga u društvo). zatvoreno – otkupom svih akcija prilikom osnivanja bez upućivanja javnog poziva za upis i uplatu akcija. Prihod koji se ostvaruje po osnovu posedovanja akcija naziva se dividenda. ukupnu vrednost uloga svih članova 2. komanditori 2. Akcije su dugoročne hartije od vrednosti koje izdaju akcionarska društva. Dividenda se isplaćuje akcionarima ako su ispunjena sledeća dva uslova: . solidarno. koji ne učestvuju u vođenju poslovanja.doneta je odluka o isplati dividendi na Skupštini akcionara Postoje sledeće vrste akcija: 1.realnu vrednost – to je vrednost po kojoj se akcija može prodati u datom trenutku na tržištu. 12 .D. banke. Osnovni kapital je unapred definisan i podeljen na akcije određene nominalne vrednosti.

Svaki član društva može imati samo jedan ulog. korporaciju vode dobro plaćeni. nadzorni odbor 4. stvarima i pravima. upravni odbor 3. upravni odbor 3. vlasnici su privatna lica i imaju ograničenu odgovornost – u visini vrednosti akcija koje poseduju 5. 18 – KORPORACIJE Korporacije su velike multinacionalne i transnacionalne kompanije koje postoje u razvijenim privredama. Članovi društva za obaveze prema trećim licima odgovaraju ograničeno – u visini svojih uloga u društvu.Osnivanje akcionarskog društva se odvija kroz sledeće etape: 1. stručni i visoko motivisani menadžeri 4. Društvo sa ograničenom odgovornošću je oblik privrednog društva koji se osniva radi obavljanja određene privredne delatnosti i ostvarenja profita. nadzorni odbor 13 . Ulozi se mogu prenositi među članovima društva.konglomeratska Organi upravljanja u korporaciji: 1. može imati najviše pedeset članova. utvrđuje visinu dividendi i postavlja strategije razvoja Postoje dva oblika korporacija: . Osnivači D.O. mogu biti pravna i fizička lica. Osnovni cilj formiranja korporacije je ostvarenje što većeg profita. registracija u Agenciji za privredne registre Organi upravljanja u akcionarskom društvu su: 1.O. revizorski odbor 5.diversifikovana . Osnovne specifičnosti korporacije: 1. u korporacijama je razgraničeno vlasništvo nad kapitalom od upravljanja preduzećem 3. skupština akcionara 2.O.O. predstavlja jedinstvenu celinu u poslovnom i vlasničkom pogledu 2. generalni direktor 17 – DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU – D. usvajanje statuta na osnivačkoj skupštini 3. Ostvarena dobit u društvu deli se srazmerno ulozima članova što važi i za gubitak. pribavljanje odobrenja za emitovanje akcija od Komisije za hartije od vrednosti 4.O. D. potpisivanje Ugovora o osnivanju 2. korporacijom upravlja menadžment korporacije koji emituje i prodaje akcije.O. Ulozi članova društva čine osnovni kapital i ulozi mogu biti u novcu. grupa akcionara (najveći iznos) 2.

koncerni – to su složena preduzeća koja se sastoje od nekoliko udruženih ali finansijski jakih kompanija koje zadržavaju pravnu samostalnost. karteli – formiraju se od malih preduzeća koja su dosta jaka kako bi se zaštitila od monopola i konkurencije. preduzeća koja uđu u sastav holdinga gube upravljačku samostalnost ali zadržavaju poslovnu samostalnost 4. Konglomerati objedinjuju različite delatnosti. Razlikujemo sledeće oblike kartela: o karteli cena o karteli područja 3.HOLDING Holding predstavlja veliki poslovni sistem u čijem sastavu razlikujemo dva oblika preduzeća: . vlasnička objedinjenost preduzeće članica holdinga 2. konglomerati – to su najsloženiji oblici organizovanja i povezivanja preduzeća.zavisna preduzeća – kćerke Osnovni motiv formiranja holdinga jeste uspostavljanje vlasničke odnosno upravljačke prevlasti nad postojećim u budućim članicama sistema. zavisna preduzeća posluju kao samostalni poslovni subjekti sa statusom pravnog lica 6. Taj povraćeni kapital se koristi za unapređenje poslovanja i novo investiranje. 14 . u upravljačkom pogledu zavisna preduzeća postaju subsidijarna preduzeća 5. upravljačka dominacija nad kćerkama i nad celokupnim sistemom 3. veliki obim proizvodnje. u poslovnom pogledu. 2. ostvaruju ekstra profite i posluju u globalnim razmerama. Preduzeće koje je unelo kapital u koncern ima pravo da uloženi kapital vrati iz sopstvenog neto profita koncerna. Osnovne specifičnosti holdinga: 1. posluju na više kontinenata. 4. trustovi – predstavljaju složene oblike udruživanja preduzeća koji su prisutni u sledećim delatnostima: o finansije o osiguranje o reosiguranje U okviru trustova vodi se jedinstvena politika cena. matično preduzeće se postaje posedovanjem 51% akcija Podela holdinga: .mešovit holding (poslovi upravljanja i poslovanja) 20 – PREDUZEĆA GLOBALNOG KARAKTERA Preduzeća globalnog karaktera su velike kompanije koje imaju visoko tržišno učešće.čist holding (poslovi upravljanja) . imaju visok kapital.19 . U preduzeća globalnog karaktera ulaze: 1. uglavnom ostvaruju ekstra profite i imaju monopolski položaj na tržištu.matično preduzeće – majka .

savremena oprema) 4. Za rentabilnost je veoma bitan vremenski faktor. Društveni značaj produktivnosti ogleda se u njenom uticaju na društveni standard stanovništva. tržišni faktori (konkurencija) 2. Suština ekonomičnosti je u štednji i ona pokazuje odnos preduzeća prema ukupnim troškovima. prirodni faktori (prirodni i klimatski uslovi) 3. subjektivni – faktori koji se nalaze u samom preduzeću i na njih preduzeće može da utiče primenom određenih mera. organizacioni faktori (organizacione mere i rešenja) 23 – RENTABILNOST Rentabilnost je ekonomski princip poslovanja čiji je osnovni zahtev da se sa što manjom masom angažovanih sredstava ostvari što veća dobit. društveni faktori (mere ekonomske politike. motivisanost za rad) o organizacioni faktori (optimalna organizacija rada. U objektivne faktore ubrajamo: o društveni faktori (mere ekonomske politike. tehničko-tehnološki faktori (savremena tehnologija. Primenom rentabilnosti izražava se efikasnost angažovanih sredstava kao i isplativost poslovanja preduzeća. optimalna organizaciona rešenja) 22 – EKONOMIČNOST Ekonomičnost je princip poslovanja čiji je osnovni zahtev da se uz minimalno trošenje elemenata proizvodnje ostvare maksimalni poslovni rezultati. mere poreske politike) o prirodni faktori (zemljište. mere poreske politike) 2. veličina angažovanih sredstava 5. klimatski uslovi) o tehnički faktori (naučna i tehnička dostignuća.21 – PRODUKTIVNOST Produktivnost rada je princip poslovanja čiji je osnovni zahtev da se uz minimalno trošenje radne snage ostvari što veća dobit. Sve faktore koji utiču na produktivnost svrstavamo u dve grupe: 1. koeficijent obrta sredstava 15 . U subjektivne faktore ubrajamo: o ljudski faktori (radno iskustvo radnika. Faktori koji utiču na rentabilnost su: 1. objektivni – faktori koji deluju nezavisno od preduzeća i nalaze se u njegovom poslovnom okruženju. Faktori koji utiču na ekonomičnost su: 1. prodajne cene proizvoda 3. obim ostvarene proizvodnje 4. tehnoligija) 2. vreme angažovanja sredstava 6.

npr. spoljašnji izvori o krediti o inostrani kapital o državni fondovi za razvoj o inostrane donacije Prema vremenskoj dinamici ulaganja. kratkoročno (ulaganja za poboljšanje uslove rada u okviru postojećih kapaciteta preduzeća. 25 – INVESTICIJE Investicije predstavljaju dugoročna ulaganja u poslovna sredstva preduzeća u cilju proširenja i unapređenja poslovanja. novac na računu poslovnih banaka (Nb) 2.24 – LIKVIDNOST Likvidnost je princip poslovanja i princip ostvarivanja i sprovođenja rentabilnosti. investiranje može biti: 1.privredne investicije . kredit za novu šainu) 3. gde Od predstavlja dospele obaveze. One predstavljaju važno ekonomsko sredstvo za razvoj preduzeća. nabavka klima uređaja) 2. Ukoliko je 16 . depozitni novac (Nd) 3.usavršavanje kadrova Prema osnovnoj nameni investicije se dele na: .proširenje postojećih kapaciteta .neprivredne investicije Za finansiranje investicionih projekata neophodno je obezbediti određena finansijska sredstva. Izvori pribavljanja sredstava mogu biti: 1. Za ocenu likvidnosti preduzeća značajna je raspoloživost novčanih sredstava kao i struktura tih sredstava u određenom periodu. npr.uvođenje savremene tehnike i tehnologije .nabavku patente i licenci . dugoročno (ulaganja u dugoročni razvoj. Likvidna sredstva preduzeća čine: 1. srednjoročno ( proširenje postojećih kapaciteta. Investiciona ulaganja se vrše za: . kredit za vakcinu protiv ptičjeg gripa) Kao pokazatelj efikasnosti investicija koristi se stopa rentabilnosti investicija koja pokazuje prinos koji se očekuje od uloženih sredstava za konkretnu investiciju.zamenu dotrajalih mašina . unutrašnji izvori o sredstva iz neto dobiti o amortizacija 2. npr.nabavku savremene opreme i mašina . Likvidnost predstavlja sposobnost preduzeća da u određenom roku izvrši sve dospele obaveze plaćanja. unovčive hartije od vrednosti (Hv) Formula za izračunavanje likvidnosti: L = ( Nb + Nd + Hv ) / Od .

opis poslovanja. Dobijena stopa rentabilnosti investicije se mora uporediti sa aktuelnim kamatnim stopama. koji sadrži: o naziv i adresu preduzeća o ime i adresu vlasnika preduzeća o opis posla 2. finansijsku i tržišnu dimenziju kako bi se razumela i obezbedila izvodljivost i profitabilnost planiranih poslova. uvod. proširenje postojeće delatnosti 3. obezbeđenje potrebnih finansijskih sredstava 4. koja sadrži: o dosadašnje trendove o analizu konkurencije o segmentaciju tržišta o prognoze vezane za dalji razvoj 3. Ako je RI veća od kamatne stope – investicija je isplativa. koji sadrži: o proizvod o usluge o veličinu biznisa o opremu i ljudske resurse 4. koji sadrži: o proizvodni proces o proizvodne objekte o mašine i opremu 5. I – planirane investicije. Formula stope rentabilnosti investicija (RI) RI = D / I * 100 gde je D – planirana dobit. Biznis plan se donosi u sledećim situacijama: 1. Uži pristup biznis plana obuhvata: 1. početak novog posla 2. analiza grane – delatnosti. proizvodni plan. Poslovni plan sadrži detalje i modalitete budućeg poslovnog poduhvata i pokazuje koliko je sredstava potrebno da bi se određena biznis ideja realizovala u praksi kao i uticaj faktora iz poslovnog okruženja. a ako je RI manja od kamatne stope – investicija je neisplativa. donošenje određenih strateških odluka 5.ova stopa veća. marketing plan. 26 – BIZNIS – POSLOVNI PLAN PREDUZEĆA Biznis plan predstavlja dokument koji detaljno opisuje preduzetnički projekat i procenjuje njegovu ekonomsku. kontrola poslovanja Postoji širi i uži pristup sadržaju biznis plana preduzeća. to je i isplativost investicije veća. koji sadrži: o proizvodni portfolio (sve što proizvede) o cene o kanale distribucije o promocije 17 .

2. obezbeđuje i kontroliše privatizaciju. Uz priliv novog kapitala stvaraju se uslovi za početak ekonomskih reformi i održavanje socijalne stabilnosti. 3. finansijski plan o bilans stanja o bilans uspeha o finansijska ocena investicionih alternativa 8. stvaranje uslova za razvoj privrede i socijalnu stabilnost – primarni cilj privatizacije nije prodaja subjekata privatizacije već investiciono ulaganje u njega. Ovaj fond je dužan da prenete akcije proda u roku od 6 godina od dana prenosa. fleksibilnost – Zakon predviđa javni tender i javnu aukciju kao modele i tehnike privatizacije. formiranje prodajne cene subjekta privatizacije prema tržišnim uslovima – zakon predviđa da konačna transakciona cena bude utvrđena na osnovu njene stvarne tržišne vrednosti. 4. kontrola ispravnosti učesnika na aukciji i tenderu) 2. 18 . obezbeđuje javnost – Zakon o privatizaciji treba da je transparentan i da omogući pokretanje inicijative za privatizaciju pa sve do proglašenja kupca. Velika preduzeća i preduzeća od strateškog značaja za privredu privatizuju se putem javnog tendera. promoviše. Agencija za privatizaciju – to je centralna operativna institucija nadležna da u ime države sprovodi. 27 – OSNOVNA NAČELA PRIVATIZACIJE PREDUZEĆA Privatizacija u Srbiji zasniva se na sledećim načelima: 1. 28 – SUBJEKTI NADLEŽNI ZA SPROVOĐENJE PRIVATIZACIJE Subjekti ili institucije koji su nadležni za sprovođenje procesa privatizacije su: 1. Novim ulaganjima u subjekte privatizacije stvaraju se uslovi za privredni rast i razvoj. finansijera ili partnera zainteresuje i uputi ga da pročita ceo biznis plan. o izboru adekvatnih kupaca koji će poboljšati upravljanje u subjektima privatizacije i obezbediti nove investicije. dok se sva mala i srednja preduzeća privatizuju kroz aukcijsku prodaju. Aktivnosti se mogu svrstati u dve grupe: o aktivnosti sprovođenja privatizacije obuhvataju sve poslove od momenta donošenja odluke o metodi privatizacije pa sve do momenta zaključenja kupoprodajnog ugovora o aktivnosti kontrole sprovođenja privatizacije (kontrola ugovora. kontrola i verifikacija procene i programa privatizacije. rezime – koji po pravilu treba da bude kratak i jasan a svrha mu je da potencijalnog investitora. Akcijski fond – to je posebno pravno lice na koje se prenose akcije preduzeća i koje vrši prodaju tih akcija. ocena rizika sadrži: o procena faktora eksternog okruženja o procena faktora internog okruženja 9.o kontrola 6. organizacioni plan: o oblici vlasništva o identifikacija partnera i glavnih akcionara o upravljački tim 7. Akcijski fond prodaje akcije iz svog portfelja i vodi računa o maksimiziranju prihoda od privatizacije.

imenuje aukcionara i jegovog pomoćnika d. Javna aukcija se odvija kroz sledeće etape: 1. 2. procenat kapitala koji se nudi na prodaju. Ugovor se zaključuje između tri strane: kupca. Pored toga što je učesnik na tenderu kupio tendersku dokumentaciju dužan je i da uplati utvrđeni depozit. Osnovna karakteristika aukcijske privatizacije je njena potpuna standardizacija. javni poziv za podnošenje ponuda – u sredstvima javnog informisanja objavljuje se javni poziv za podnošenje ponuda. priprema prodaje – priprema obuhvata pripremu tenderske dokumentacije. datume i rokove za učešće na tenderu. 3. Ako učesnik čija je ponuda proglašena najpovoljnijom ne potpiše ugovor u predviđenom roku. iznos i način uplate depozita. podnošenje i prijem ponuda – ponude se dostavljaju u zatvorenom obliku i podnose se u utvrđenom roku.3. 30 – JAVNA AUKCIJA Javna aukcija je metod privatizacije koji se sastoji u javnom nadmetanju potencijalnih kupaca. proglašenje kupca i zaključenje ugovora – kupac koji izlicitira najvišu cenu bude proglašen za kupca i poziva se da u zakonski utvrđenom roku pristupi potpisivanuu ugovora o kupovini. datum i vreme održavanja aukcije. poziva se drugoplasirani na tender listi da potpiše ugovor. sprovođenje aukcije – institucija koja obezbeđuje postupak aukcije zove se Komisija za aukciju i ona obavlja sledeće poslove: a. 29 – JAVNI TENDER Javni tender je metod privatizacije koji se sastoji u javnom prikupljanju ponuda potencijalnih kupaca. registruje lica koja imaju prava učešća na aukciji c. potpisuje ugovor 4. otvaranje i ocena ponuda – nakon propisanog roka za podnošenje ponuda vrši se otvaranje istih i komisija vrši ocenu najpovoljnije. šifra tendera. Centralni registar za hartije od vrednosti – on sadrži jedinstvenu bazu podataka stanja svih izdatih akcija kao i nastale promene. Javni poziv sadrži sledeće: osnovne podatke o subjektu privatizacije. Institucija koja sprovodi postupak javnog tendera je Tenderska komisija. subjekta privatizacije i Agencije za privatizaciju. priprema aukcije – obuhvata obaveštenje subjekta privatizacije. 2. 3. nadgleda i sprovodi aukciju b. 4. Za učešće na aukciji objavljuje se javni poziv u sredstvima informisanja koji sadrži: naziv subjekta privatizacije. proglašava kupca e. pripremu dokumentacije i objavljivanje javnog poziva. Postupak javnog tendera se sastoji iz sledećih etapa: 1. prijave za učešće i registracija učesnika – učesnik na aukciji se može prijaviti za kupvinu jednog ili više preduzeća. 19 . zaključenje Ugovora o prodaji – učesnik na tenderu koji je izabran kao najpovoljniji u zakonski predviđenom roku zaključuje ugovor o kupovini subjekta. 5. Organizovanje i sprovođenje javnog tendera povereno je Agenciji za privatizaciju. izradu informacionog memoranduma o subjektu privatizacije i objavljivanje javnog poziva za podnošenje ponuda.

ZADACI 20 .

000 50.500 50.400 800 15.000 9.500 8.800 7.000 dinara.500 500 2. rešenje: GODINA 1 NVOS 2 AMS 3 AMQ 4=(2*3)/100 UAM 5=SUM(4) SVOS 6=2-5 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 80.500 7.200 60.000 19 17 15 13 11 9 7 5 3 1 15. AMS – amortizaciona stopa AMQ – amortizaciona kvota AMQ = ( NVOS x AMS ) / 100 UAM – kumulativna amortizacija SVOS – sadašnja vrednost osnovnog sredstva GODINA 1 NVOS 2 AMS 3 AMQ 4=(2*3)/100 UAM 5=SUM(4) SVOS 6=2-5 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 50.000 80. Izvršiti obračun amortizacije primenom vremenski degresivne metode.000 80.000 10. t = 10 god.000 50.500 18.800 79.000 din.vek trajanja osnovnog sredstva je 10 godina rešenje: NVOS = 50.200 72.000 49.500 48.500 42.000 45.000 4. (sa predavanja) Izvršiti obračun amortizacije primenom vremenske progresivne metode ako su poznati sledeći elementi : .200 800 0 21 .800 51.000 80.000 80.000 1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 500 1.500 5.000 80.000 50.000 50.500 3.800 51.000 2.000 80.000 25.800 76.nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 50.600 4.800 20.500 0 Zadatak 2.000 50.500 8.200 39.800 7.000 din. .000 67.000 80.000 24.000 50. Procenjeni vek upotrebe je 10 godina.400 8.000 50.500 6.000 64.200 80. Nabavna vrednost osnovnog sredstva je 80.000 80.000 80.200 5.1 – OBRAČUN AMORTIZACIJE (PROGRSIVNI I DEGRESIVNI METOD OBRAČUNA) Zadatak 1.500 2.500 32.200 3.000 50.000 50.500 18.200 28.200 28.500 9.000 40.500 4.600 12.800 40.000 12.000 37.500 32.000 12.200 13.

Zadatak 3.600 6.200 120.000 28.000 8.000 12.000 84.000 28.000 20.000 36.000 120.800 13.800 61. Izvršiti obračun amortizacije primenom vremenski degresivne i primenom vremenski progresivne metode.000 4.400 22.000 100.200 43.000 84.800 90.800 1.000 1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 1.200 22. a predviđeni vek upotrebe je 5 godina.600 18.000 16.000 100.000 20.000 64.000 100.400 10. Izvršiti obračun amortizacije primenom vremenski progresivne metode.000 4 12 20 28 36 4.000 120. GODINA 1 NVOS 2 AMS 3 AMQ 4=(2*3)/100 UAM 5=SUM(4) SVOS 6=2-5 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 120.800 115.000 100.000 96.000 64.000 43.200 15. rešenje: vremenski degresivna metoda NVOS = 100.000 120.000 76. Nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 100.200 58.000 100.000 100.000 96.000 4.000 0 Zadatak 4.000 0 vremenski progresivna metoda GODINA 1 NVOS 2 AMS 3 AMQ 4=(2*3)/100 UAM 5=SUM(4) SVOS 6=2-5 1 2 3 4 5 100.000 16.000 64.000 64.000 100.000 100.000 din.800 0 22 . AMS = 100 x t-(z-1) t t-z t t 5 5 5 5 5 AMS 3 AMS1 AMS2 AMS3 AMS4 AMS5 GODINA 1 z 1 2 3 4 5 AMQ 4=(2*3)/100 % 36 28 20 12 4 UAM 5=SUM(4) NVOS 2 SVOS 6=2-5 1 2 3 4 5 100.000 36.200 100.000 36.000 36 28 20 12 4 36.200 3.000 120.800 10.000 36.000 120.000 4.000 36.000 118.000 dinara.000 20.000 12. a procenjeni vek upotrebe 10 godina.800 19.800 97.200 109. Nabavna vrednost kamiona je 120. t = 5 god.000 120.200 4.200 30.000 100.000 120.000 120.000 120.800 76.000 dinara.000 100.

Cena proizvoda je 20 din.000 / 5 = 11. 2 – naknada prenete vrednosti sredstava za proizvodnju . PRENETA VREDNOST.860 din.73 23 .050 / 42. Angažovani predmeti rada (sirovine i repromaterijal) u iznosu od 28.400-(28.140 = 444.140 din.000 jedinica nekog proizvoda.000 din.000 – 35.000 dinara za vreme od 5 godina.860*15)/100 = 66.000 / 91.260=24. sa minimalnim zalihama od 15%.predmeti rada 28.729 din. rešenje: Q – proizvedena količina Cq – cena po jedinici proizvoda UkOstVr – ukupno ostvarena vrednost PrVr – preneta vtrednost OstVr – ostatak vrednosti UP – ukupan prihod AS – angažovana sredstva UT – ukupni troškovi Ak – akumulacija Kks – koeficijent kruženja sredstava Kas – koeficijent angažovanja sredstava Krs – koeficijent reprodukovanja sredstava 1 – ukupna ostvarena vrednost UkOstVr = Q * Cq = 24.000 din.000 + 28. 3 – ostatak vrednosti OstVr = UkOstVr – PrVr = 480. Za ovu proizvodnju su angažovana sredstva za rad od 55.650 dinara.400-4.050 din.2 – UKUPNA OSTVARENA VREDNOST.140 din. 4 – koeficijent kruženja sredstava Kks = UP / AS AS = 55. .400*15)/100=28.140 = 35.790 din.preneta vrednost PrVr = 11.050 = 0.400 dinara.13 6 – koeficijent reprodukovanja sredstava Krs = Ak / AS Ak = (444. Krs = 66.729 / 91. Kas = 91.140 + 7650 = 42.790 = 2. OSTATAK VREDNOSTI I KOEFICIJENTI Zadatak 1.400 + 7650 = 91.000 + 24. Za akumulaciju se izdvaja 15% ostatka vrednosti. Isplaćene zarade radnicima su 7.000 + 24.sredstva za rad 55. Kks = 480. .27 5 – koeficijent angažovanja sredstava Kas = AS / UT UT = 11. (sa predavanja) Preduzeće je proizvelo 24.050 = 5.000 * 20 = 480.

700 NČR 2 3 4 5 Ekvivalentni broj 1 1. Ostvarena proizvodnja u septembru je iznosila: proizvod A od 1. Planom je predviđeno da svaka mašina u toku godine ima prekid u radu. (sa predavanja) 1 – stepen iskorišćenosti kapaciteta primenom metode maksimalne mesečne proizvodnje Preduzeće je u aprilu ostvarilo maksimalnu mesečnu proizvodnju.200 1. U toku godine predviđen je neplanirani zastoj mašina od 180 sati. proizvod C od 2.800 2. C – 4 sata i D – 5 sati. B – 3 sta. Uslovni proizvod je proizvod A. Izračunati maksimalni kapacitet (Kmax).200 jedinica i proizvod D od 1. zbog nedeljnog odmora radnika 320 sati i zbog godišnjih odmora radnika 1. rešenje: Qost – ostvaren obim proizvodnje Qmax – maksimalan obim proizvodnje NČR – normirani časovi rada ΣQost – ukupno ostvareni obim proizvodnje = Qost * EkvivalentniBroj ΣQmax – ukupan maksimalni obim proizvodnje = Qmax * EkvivalentniBroj Kka – stepen iskorišćenosti kapaciteta = (ΣQost/ ΣQmax)*100 Vrsta proizvoda A B C D Qost 1.400 – 20. Normirani fond sati rada po jedinici iznosi za A – 2 sata.700 4.420) = 86. proizvod B od 1.475 4. realni kapacitet (Kre) i ostvareno kapacitet (Kost).5 2 2. Izračunati stepen korišćenja kapaciteta metodom maksimalne mesečne proizvodnje.400 S/R (Sati Rada) Kre = Kmax – 10*(280+320+1.200 jedinica.200 = 66. i to: zbog tekućeg održavanja 280 sati.700 jedinica.600 Qmax 1.600 jedinica.250 12.000 11.3 – STEPEN ISKORIŠĆENOSTI KAPACITETA PRIMENOM METODE MAKSIMALNE MESEČNE PROIZVODNJE I KAPACITETI Zadatak 1.775 1.775 / 12. proizvod B od 1.420 sati.550)*100 = 94% 2 – kapaciteti Preduzeće ima 10 mašina.100 1. Kmax = 10*24*30*12 = 86. i to proizvod A od 1.100 jedinica i proizvod D od 1.020 S/R 24 .200 4.200 S/R Kost = Kre – 180 = 66.200 – 180 = 66.200 2.100 2.650 2.200 1.550 Kka = (11.650 jedinica.100 1. proizvod C od 2.100 jedinica.400 4.5 Σ Qost ukupno Qmax ukupno 1.800 jedinica.

Ostvarena proizvodnja u avgustu je iznosila po proizvodima : A-2.980 i E-3.200 1.600 i E-2.040 jedinica. D-1. C-2.800 = 150.730.350)*100 = 93% Zadatak 3.800 S/R Kre=172.880 jedinica.320 1. B-4. Predviđeno je da svaka mašina u toku godine ima prekid u radu.712 2.260.566 Kka = 92% Zadatak 4.160 3. C-5. Ostvarena proizvodnja u decembru je iznosila po proizvodima: A-1.500 jedinica. D-1.280 3.200.500 NČR 3 4 5 6 7 Ekvivalentni broj 0. B-1. Kmax=20*24*30*12 = 172. Izračunati stepen korišćenja kapaciteta primenom metode maksimalne mesečne proizvodnje. C-2.4 Σ Qost ukupno Qmax ukupno 1. D-7 i E-8 sati. Kre i Kost.600 2.550 1.550 2. D-1.550 2. C-2.900 2.422 1.280 2. Vrsta proizvoda A B C D E Qost 1.400 .864 14. B-2. D-6 i E-7 sati.Zadatak 2.850 .300 jedinica. Vrsta proizvoda A B C D E Qost 2.600.616 2.860 2. Normirani fond sati rada po jedinici proizvoda iznosi A-4.500 11.550.408 2.650.240 4.6 Σ Qost ukupno Qmax ukupno 1.000 S/R Kost=150. B1. Normirani fond sati po jedinici proizvoda iznosio je A-3.800 S/R 25 . C-6.200 = 148.760 2.800-22.730 2. Izračunati Kmax.200 sat rada.800-20*(420+720)=172.2 1.440 1.480 2.180. Uslovni proizvod je proizvod C.180 1.800 i E-2. Preduzeće je u martu ostvarilo maksimalnu mesečnu proizvodnju i to A-2.600 2.220 10.530/11.880 Qmax 1.860.260 1. B-2.488 2.772 4. C-2. Preduzeće je u septembru ostvarilo maksimalnu mesečnu proizvodnju po proizvodima A-1.4 1. Uslovni proizvod je proizvod B. B-5.980 3.300 Qmax 2.530 1.550 2. D-1900 i E-2.760.400 1. i to: zbog održavanja 420 sati rada i zbog godišnjih odmora radnika 720 sati rada.6 0.800 2.8 1 1.8 1 1.000 – 1. Preduzeće je za proizvodnju angažovalo 20 mašina.2 1. Planiran je i neplanirani zastoj od 1.040 NČR 4 5 6 7 8 Ekvivalentni broj 0.650 2.650 1.550.350 Kka=(10.730 2.608 13.850 2.

000 din.000 / 20 = 7. Qplan – planirani obim proizvodnje Qmax – maksimalni obim proizvodnje Qmtr – obim proizvodnje na mrtvoj tački rentabiliteta ft – fiksni troškovi u strukturi cene po jedinici vt – varijabilni troškovi u strukturi cene po jedinici FT – ukupni fiksni troškovi VT – ukupni varijabilni troškovi C – cena po jedinici proizvoda Kka – stepen iskorišćenosti kapaciteta UP – ukupan prihod UPmtr – ukupan prihod na mrtvoj tački rentabiliteta 1) Qmtr = FT / (C – vt ) C = UP / Q = 480. FT = ft * Q = 12 * 12.200 / 14. Pri tome fiksni troškovi u strukturi cene po jedinici učestvuju sa 30%.000*144.000)*100 = 85.000 = 240.000 dinara.000 din. Izračunati stepen iskorišćenosti kapaciteta na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta.200 jedinica 2) Kka = (Qplan / Qmax)*100 = (12.000 / (40 – 20) = 144.000 / 14.000 jedinica i ukupan prihod od 480.42 % 3) UPmtr = (UP*FT) / (UP – VT) VT = vt * Qplan = 20 * 12. (sa predavanja) POSLOVANJE NA Preduzeće planira da u toku godine ostvari proizvodnju od 12.000 = 40 din. Izračunati ukupan prihod koji preduzeće treba da ostvari da bi poslovalo bez gubitka.000 = 144. Izračunati obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta.000 / 12.000) = 288. Izračunati stepen iskorišćenosti kapaciteta ako maksimalni kapacitet proizvodnje iznosi 14.000 – 240. vt = (50*40) / 100 = 20 din.000)*100 = 51. 26 . UPmtr = (480.000 din.71 % Kka = (Qmtr / Qmax)*100 = (7. ft = (30 * 40) / 100 = 12 din.4 – MRTVA TAČKA RENTABILITETA – POZITIVNOJ NULI Zadatak 1. Qmtr = 144. a varijabilni troškovi učestvuju sa 50%.000)/(480.000 jedinica.

000 / 3.000 / (40 – 20) = 2.000 dinara a varijabilni troškovi 60.000) = 150.000 dinara.000 = 24 din.000 jedinica. Izračunati ukupan prihod na kome preduzeće posluje bez gubitka. 1) Qmtr = FT / (C – vt ) C = UP / Qplan = 200.500)*100 = 90.000 / 3.000 = 40 din.200 jedinica.000 * 60.000 jedinica 2) Kka = (Qplan / Qmax) * 100 Kka = ( 3.000 = 20 din.200 ) * 100 = 93.000 / 16 = 3.000 – 120. ukupan prihod od 200.90 % Kka = (Qmtr / Qmax)*100 = (3.000 jedinica i ukupan prihod od 120.000 dinara a maksimalni kapacitet je 5.000 dinara. 1) Qmtr = FT / (C – vt) C = UP / Qplan = 120.50 % Zadatak 3.000 / (40 – 24) = 60.750 jedinica 2) Kka = (Qplan / Qmax)*100 = (5. Qmtr = 40.200 ) * 100 = 62.Zadatak 2.75 % Kka = ( 2. ukupni fiksni troškovi iznose 60. Izračunati obim proizvodnje na kome se postiže mrtva tačka rentabiliteta.000 dinara.000 )/(200.000 din.500)*100 = 68. Pri tome fiksni troškovi treba da iznose 40. Izračunati stepen iskorišćenosti kapaciteta.500 jedinica.000 = 40 din.000 / 3. 27 . ukupni varijabilni troškovi iznose 120. Qmtr = 60. vt = VT / Qplan = 120.000 / 3.000 dinara.000 / 5.000 / 5.000 / 5.18 % 3) UPmtr = (UP*FT) / (UP – VT) UPmtr = ( 200. Izračunati stepen iskorišćenosti kapaciteta ako maksimalni kapacitet iznosi 3.750 / 5. vt = VT / Qplan = 60. Preduzeće planira da u toku godine ostvari proizvodnju od 3. Izračunati obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentbiliteta. Preduzeće planira da ostvari proizvodnju od 5.

Preduzeće planira da u narednoj godini ostvari proizvodnju od 30. vt = (40 * 50) / 100 = 20 din.000 din.Zadatak 4.000 / 32. Qplan=20.000 = 40 din. ft=25%.000 * 360.000 = 200.000 din.000 – 450.000 – 400.000 din.000 jedinica 2) Kka = (Qmtr / Qmax) * 100 Kka = ( 10.000 jedinica . UP = 800.000 dinara.000 ) * 100 = 75.000 / ( 30 – 15 ) = 24.000 jedinica.000 din.. Qmax = 36.000 ) = 720. VT = vt * Qplan = 20 * 20. vt=50%.78 % 3) UPmtr = (UP*FT) / (UP – VT) UPmtr = ( 800.000 / 36.000 = 30 din.000 jedinica 2) Kka = (Qmtr / Qmax) * 100 Kka = ( 24. 28 . vt = (30 * 50) / 100 = 15 din. ft = (40 * 25) / 100 = 10 din. Qmtr = 360. Izračunati: 1) Qmtr 2) Kka za MTR 3) UPmtr 1) Qmtr = FT / (C – vt ) C = UP / Qplan = 900.000 ) = 400.000 din.000 / 30. ft = (30 * 40) / 100 = 12 din.000 ) * 100 = 27.000 = 450.000 = 400.000 = 360. Predviđa se da fiksni troškovi učestvuju sa 40% a varijabilni troškovi sa 50% u strukturi cene po jedinici proizvoda.000 din.000 ) / ( 800.000 jedinica.000 / 20. Qmtr = 200. FT = ft * Qplan = 10 * 20. Zadatak 5.00 % 3) UPmtr = (UP*FT) / (UP – VT) UPmtr = ( 900.000 jedinica i ukupan prihod od 900.000 ) / ( 900.000 * 200. FT = ft * Qplan = 12 * 30.000 din. VT = vt * Qplan = 15 * 30. Maksimalni kapacitet preduzeća iznosi 32.000 / ( 40 – 20 ) = 10. Izračunati: 1)Qmtr 2)Kka za MTR i 3)UPmtr 1) Qmtr = FT / (C – vt ) C = UP / Qplan = 800.

000/72.000 = 0. norme su prebačene P>1 . 1) proizvod A B C D Q 2.000 4.000 72.33 Pb=Qb*Eč/Qb*Nč= 16. norme su podbačene P = 1 .000/49. norme su ispunjene za ovaj zadatak.000 = 0.000 = 1.000 147.000 64.000 = 0.89 P>1 – norme su podbačene P<1 – norme su prebačene P<1 – norme su prebačene P<1 – norme su prebačene 29 .000 Σ: P = ΣQ*EČ / ΣQ*NČ P = 130.000 7.000 / 147.000/6.000 20.000 130.000 16.88 komentari: P<1 . proizvoda 4 4 6 8 izračunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti: 1 – na nivou preduzeća 2 – po vrstama proizvoda. P<1 – norme su prebačene 2) Pa=Qa*Eč/Qa*Nč= 8.000 49. (sa predavanja) Preduzeće ima sledeće kretanje obima proizvodnje.000 8. normiranog i utrošenog radnog vremena: Vrsta proizvoda A B C D Obim proizvodnje 2.000/20.5 – PRODUKTIVNOST RADA Zadatak 1.000 8.86 Pd=Qd*Eč/Qd*Nč= 64.000 Normirano vreme po jed.000 4.000 NČ 3 5 7 9 EČ 4 4 6 8 Q*NČ 6.000 = 0.000 Q*EČ 8. proizvoda 3 5 7 9 Efektivno utrošeno vreme po jed.000 42.000 7.80 Pc=Qc*Eč/Qc*Nč= 42.

000 / 8. 1) ukupna ekonomičnost E = VrPr / UT = 10.000 30. ukupni troškovi iznose 8. Izračunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti na nivou preduzeća i po vrstama proizvoda.000 / 5.89 1.000 / 1.000 8.600.945.000 183.000 P 1. Za ovu proizvodnju.000 64. Izračunati ukupnu i parcijalnu ekonomičnost.000 4.789. ako je: Proizvod A B C D E Q 3.341.000*65/100 = 5.600.000*15/100 = 1.000 63.000 dinara.600. (sa predavanja) Preduzeće je ostvarilo proizvodnju u vrednosti od 10.96 komentar podbačene norme prebačene norme podbačene norme prebačene norme ispunjene norme prebačene norme 6 – EKONOMIČNOST Zadatak 1.250 Tsr (15% UT) = 8.000 72.814.000 191. Troškovi materijala su 65%.000 20.60 1.19 .000 Q*Eč 9.000*20/100 = 1.000 35.000 Nč Eč 2 3 5 3 6 7 9 8 7 7 Σ: Q*Nč 6.789.000 = 1.945.000 9.82 Esr = VrPr/Tsr = 10.000 12.750 Trs (20% UT) = 8.93 30 .000 / 1.50 0.000 = 5.000 5.600.945.250 = 1.341.17 0.000 Em = VrPr/Tm = 10.600.000 dinara. troškovi sredstava za rad 15% a troškovi radne snage 20%.00 0.Zadatak 2.814.945.000 63.90 Ers = VrPr/Trs = 10. E >1 – preduzeće je ekonomično 2) parcijalna ekonomičnost Tm (65% UT) = 8.945.750 = 7.

000 2.000 194.000 1.16 0.000 226.14 0.800 17.10 0.900.000 284.15 0.12 0.200 19.400 AS (angažovana sredstva) 1.000 1.200.600.400.7 – RENTABILNOST Zadatak 1. Izračunati nivo rentabilnosti na osnovu dobitka i neto dobitka.16 Ostvareni nivo rentabilnosti R2 0.09 0.15 Bazni indeks IR1 100 120 130 150 150 160 Bazni indeks IR1 100 122 133 156 156 167 Lančani indeks IR2 120 108 115 100 107 Lančani indeks IR2 122 109 117 100 107 31 .14 0.400 18.13 0.000 R1 (rentabilnost R2 (rentabilnost na osnovu na osnovu neto dobitka) dobitka) 0.12 0.000 357.000 1.15 0.13 0.000 R1 = D / AS R2 = ( D – PD ) / AS 2) dinamika rentabilnosti (indeksi) Ostvareni nivo rentabilnosti R1 0.000.000 15.12 0.000 2.15 0.000 303.15 0. (sa predavanja) Dato je sledeće kretanje poslovnih aktivnosti jednog preduzeća.14 0.12 0.10 0.700 16.09 0.700. i dinamiku rentabilnosti pomoću baznih i lančanih indeksa.11 0. 1) nivo rentabilnosti PD (porez na dobitak) 11.15 vremenski period 1990 1991 1992 1993 1994 1995 D (dobitak) 142.14 0.11 0.

600 39.600 4. a vek trajanja kamiona je 10 godina.000 440.000 = 240.000 jedinica Qmax = 13. GODINA 1 NVOS 2 AMS 3 AMQ 4=(2*3)/100 UAM 5=SUM(4) SVOS 6=2-5 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 440.400 17.000 158.000) = 40.000 dinara.000 440. Maksimalni kapacitet preduzeća iznosi 13.obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta .600 356.600 330.000 440.stepen iskorišćenosti kapaciteta na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta .ukupan prihod koji preduzeće treba da ostvari da bi poslovalo bez gubitka.200 22.000 jedinica i ukupan prihod od 480.8 – ISPITNI ZADACI – I GRUPA 1) Izvršiti obračun amortizacije osnovnog sredstva (kamion) primenom vremenski progresivne metode.000 440.000 dinara VT = vt * Qplan = 16 * 12.000 440.200 66.000/24 = 10.92% 3) UPmtr = (UP*FT)/(UP-VT) = (480.000 dinara.000 / ( 40 – 16 ) = 240.000 = 40 dinara ft = (40*50)/100 = 20 dinara vt = (40*40)/100 = 16 dinara FT = ft * Qplan = 20 * 12.000 440.000 1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 4.600 48.400 13.600 281.000 dinara 1) Qmtr = FT / ( C – vt ) = 240.000 jedinica.400 83.400 215.600 224.400 369.000 435.000 74.000 440.000 = 192.600 0 2) Preduzeće X planira da u narednoj godini ostvari proizvodnju od 12.400 110.600 70.400 440. ako je poznato da nabavna vrednost kamiona iznosi 440.000*240. Izračunati: .000 / 12.000 30.000 440.000 281.800 39.000/13. Predviđa se da će fiksni troškovi učestvovati sa 50% a varijabilni sa 40% u strukturi prodajne cene proizvoda.800 83.400 57.000)/(480.400 158.000-192.000)*100 = 76.000 440.000 jedinica UP = 480.000 dinara 32 .600 422.000 dinara C = UP / Q = 480.000 jedinica 2) Kka = (Qmtr/Qmax)*100 = (10. Qplan = 12.400 400.

nivo rentabilnosti na osnovu dobitka i neto dobitka .000 506.000 57.000 950.000 644.62 2) dinamika rentabilnosti Ostvareni nivo rentabilnosti R1 0.000 PD (porez na dobitak) 38.000 950.000 Angažovana sredstva 650.000 408.000 42.000 408.53 0.000 Porez na dobitak 38.000 870.46 0.000 890.37 0.dinamiku rentabilnosti na osnovu dobitka i neto dobitka pomoću baznih i lančanih indeksa 1) nivo rentabilnosti vremenski period 2000 2001 2002 2003 2004 D (dobitak) 216.37 0.27 0.000 AS (angažovana sredstva) 650.000 890.39 0.33 0.000 88.000 890.000 42.72 Ostvareni nivo rentabilnosti R2 0.33 0.32 0.72 0.000 Izračunati: .3) Preduzeće X ima sledeće kretanje poslovne aktivnosti: Vrem.000 890.46 0.000 45.000 506.53 0.27 0.000 88.62 Bazni indeks IR1 100 112 139 161 218 Bazni indeks IR1 100 119 144 181 230 Lančani indeks IR2 112 124 115 136 Lančani indeks IR2 119 122 126 127 33 .49 0. period 2000 2001 2002 2003 2004 Dobitak 216.32 0.000 R1 (rentabilnost R2 (rentabilnost na osnovu na osnovu neto dobitka) dobitka) 0.000 644.000 323.39 0.000 870.000 45.000 323.000 57.49 0.

800 178.000 180.800 0 2) Preduzeće M raspolaže podacima o kretanju obima proizvodnje i prosečnih proporcionalno varijabilnih.000 20.200 64.200 163.800 VTdg 5.000 52.400 17.000 VTpg 2.000 180.000 180.600 12.000 dinara a vek trajanja kamiona 10 godina.000 180.800 172.000 39.600 34 .000 13.200 88.000 40.200 30.000 180.800 45.000 28.800 115.000 180.400 13.800 115.000 151.400 6.800 91.300 9.200 64.800 VT 12.000 23.800 34. GODINA 1 NVOS 2 AMS 3 AMQ 4=(2*3)/100 UAM 5=SUM(4) SVOS 6=2-5 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 180.000 180.600 27.200 12.200 135.800 16.600 26. 1) Q 100 200 300 400 500 600 vtp 50 50 50 50 50 50 vtpg 24 32 38 44 52 68 vtdg 53 48 42 36 26 23 VTp 5.000 19 17 15 13 11 9 7 5 3 1 34.000 180.400 19.200 7.000 84.000 145.700 26.9 – ISPITNI ZADACI – II GRUPA 1) Izvršiti obračun amortizacije osnovnog sredstva (kamion) primenom vremenski degresivne metode ako je nabavna vrednost kamiona 180.000 25.600 9.600 14.000 180.200 180.000 30.200 1.000 15.000 5.400 11.800 16.000 64. Obim proizvodnje Q 100 200 300 400 500 600 PROSEČNI VARIJABILNI TROŠKOVI proporcionalni progresivni degrsivni 50 24 53 50 32 48 50 38 42 50 44 36 50 52 26 50 68 23 1) Izračunati ukupne varijabilne troškove 2) Utvrditi koeficijent reagibilnosti svih pojedinačnih troškova pri promeni obima proizvodnje od 500 na 600 jedinica.400 1. progresivno varijabilnih i degresivno varijabilnih troškova.000 10.

92% / 20% = 2.600 ∆VT 20.000 dinara Trs (35%UT) = 720.800 ∆VTpg 14.2) Q 500 600 ∆Q 100 %∆ Q 20. troškovi materijala iznose 40%.19% koeficijent reagibilnosti proporcionalno varijabilnih troškova Kr = %∆VTp / %∆Q = 20% / 20% = 1 Kr = 1 – troškovi su konstantni koeficijent reagibilnosti progresivno varijabilnih troškova Kr = %∆VTpg / %∆Q = 56.troškovi brže rastu od porasta obima proizvodnje 3) U preduzeću B je ostvarena proizvodnja od 980.000 dinara Em = VrPr / Tm = 980. E > 1 – preduzeće je ekonomično 2) parcijalna ekonomičnost Tm (40%UT) = 720.000*40/100 = 288.000 dinara.000 ∆VTp 5.85 Kr > 1 – troškovi brže rastu od porasta obima proizvodnje koeficijent reagibilnosti degresivno varijabilnih troškova Kr = %∆VTdg / %∆Q = 6.800 ∆VTdg 800 %∆VTdg 6.000 30.40 Esr = VrPr / Tsr = 980.000 = 3.000 / 720.000 84.800 %∆VTpg 56.31 Kr < 1 – troškovi rastu sporije od porasta obima proizvodnje koeficijent reagibilnosti ukupnih varijabilnih troškova Kr = %∆VT / %∆Q = 32. Ukupni troškovi proizvodnje iznose 720.92% VTdg 13. tako da u strukturi troškova.00% VTp 25.000*25/100 = 180.000 / 252.000 40. troškovi sredstava za rad 25% i troškovi radne snage 35%.89 35 .000 / 180.000 = 5.00% VTpg 26.36.19% / 20% = 1.000 / 288.000 = 1. 1) ukupna ekonomičnost E = VrPr / UT = 980.15% / 20% = 0.000 dinara.000 %∆VTp 20.15% VT 64.000*35/100 = 252.61 Kr > 1 .000 13.000 dinara Tsr (25%UT) = 720. Izračunati ukupnu i parcijalnu ekonomičnost preduzeća.600 %∆VT 32.000 = 3.44 Ers = VrPr / Trs = 980.

000 dinara Izračunati: 1.000) Kks = 2.predmete rada u iznosu od 54. Koeficijent kruženja sredstava 5.500 = 2.000 / 530. Za proizvodnju preduzeće je angažovalo: .000 dinara 2) naknada prenete vrednosti sredstava za proizvodnju .72 5) koeficijent angažovanja sredstava Kas = AS / UT = 516. Ostatak vrednosti 4.000 + 40.000 = 1. Koeficijent angažovanja sredstava 6.000*25)/100 = 40.predmeti rada 54.10 – ISPITNI ZADACI – III GRUPA 1) Preduzeće X je proizvelo 50.500 / 174. Naknadu prenete vrednosti sredstava za proizvodnju 3.375 dinara Krs = 605.500 / (38.421.500 = 78.000 + 54.000 / (380.500 dinara 4) koeficijent kruženja sredstava Kks = UP / AS = 2.000 * 50 = 2.14 36 .preneta vrednost PrVr = 38.000 – 78.500 = 2.sredstva za rad u iznosu od 380. Koeficijent reprodukovanja sredstava (za akumulaciju 25% od ostatka vrednosti) 1) ukupno ostvarena vrednost UkOstVr = Q * Cq = 50.500.000 – (54.000 jedinica proizvoda i izvršilo prodaju po prodajnoj ceni od 50 din/kom.500.500 dinara . Ukupnu ostvarenu vrednost 2.500 * 25)/100 = 605.000 + 96.421.500.000 = 4.500 + 96.isplaćene zarade radnika iznose 96.000 dinara sa procenjenim vekom upotrebe od 10 godina .000 dinara sa minimalnim zalihama od 25% .500.500 dinara 3) ostatak vrednosti OstVr = UkOstVr – PrVr = 2.000 + 40.96 6) koeficijent reprodukovanja sredstava Krs = Ak / AS Ak = (2.000 / 10 = 38.375 / 530.sredstva za rad 380.000 dinara .000) Kas = 516.

00% 50. 3. Izračunati koeficijent reagibilnosti troškova pri promeni obima proizvodnje od 500 na 600 jedinica. 300.00% 20.000 ∆VTp 0 %∆VTp 0.00% Kr = %∆FT / %∆Q = 0% / 20% = 0 Kr = 0 37 .00% 20.00% 33.000 300.00% FT 300. 1) Q 100 200 300 400 500 600 % promena Q 100.33% 25. 400.00% 0. Tabelarno prikazati kretanje troškova po jedinici proizvoda pri datom obimu proizvodnje.000 750 600 % promena FT (smanjenje) 50.33% 25.00% 2) Q 100 200 300 400 500 % promena Q (povećanje) 100.00% 0.000 300. 2.00% 33. Tabelarno prikazati kretanje ukupnih fiksnih troškova pri proizvodnji od 100.00% 0. 500 i 600 jedinica.000 % promena FT 0.000 300.00% 50.00% FT po jedinici (ft) 3.00% 0.000 1.000 300.33% 25.500 1.000 dinara. 1.00% 33.2) Preduzeće S ima ukupne fiksne troškove u iznosu od 300. 200.00% FT 300.000 300.000 300.00% 3) Q 500 600 ∆Q 100 %∆ Q 20.

64 38 .000 dinara Em = VrPr / Tm = 880.000 dinara Trs (30%UT) = 520. tako da u strukturi troškova.000 dinara.000 / 104.000*30/100 = 156. troškovi materijala iznose 50%.000*50/100 = 260.000 / 520. Izračunati ukupnu i parcijalnu ekonomičnost preduzeća.000 = 8. 1) ukupna ekonomičnost E = VrPr / UT = 880.3) U preduzeću B je ostvarena proizvodnja od 880.000 / 156. Ukupni troškovi proizvodnje iznose 520. E > 1 – preduzeće je ekonomično 2) parcijalna ekonomičnost Tm (50%UT) = 520.000 dinara Tsr (20%UT) = 520.000 = 5.69.38 Esr = VrPr / Tsr = 880.000 dinara.000 = 3.000*20/100 = 104. troškovi stredstava za rad 20% i troškovi radne snage 30%.000 / 260.000 = 1.46 Ers = VrPr / Trs = 880.

400 2.stepen korišćenja kapaciteta primenom metode maksimalne mesečne proizvodnje 2.500 1.300 1.8 1 1.700 3. po proizvodima: A-2.za proizvod B 1.500 jedinica .600 2.400 sati rada 39 .Kost.240 sati rada.800 sati rada 3) Kre = 172.11 – ISPITNI ZADACI – IV GRUPA 1) Preduzeće je u martu ostvarilo maksimalnu mesečnu proizvodnju.800 – 20*(1.360 9.200 – 5.Kmax 3.za proizvod E 2.800 – 127. i to: zbog održavanja 1.za proizvod D 1.840 1.800 sati. D-1.2 Σ Qost ukupno Qmax ukupno 920 960 1.240) = 172.300 1. Predviđeno je da svaka mašina u toku godine ima prekid u radu. C-2. Uslovni proizvod je proizvod D.920+3.400 jedinica i E-2.120 8.15% 2) Kmax = 20 * 24 * 30 * 12 = 172. Izračunati: 1.Kre 4.300 jedinica.220 sati rada i zbog bolovanja radnika 1. zbog godišnjih odmora radnika 3.240 1.300 jedinica.800 jedinica .800 jedinica Ostvarena proizvodnja u avgustu je iznosila.800 NČR 2 3 4 5 6 Ekvivalentni broj 0. Normirani fond sati po jedinici proizvoda je iznosio A-2.600 = 45. C-4.800 2.500 1.200 sati rada 4) Kost = Kre – 5. Planiran je i neplanirani zastoj u radu mašine od 5. i to: .600 jedinica. Za proizvodnju preduzeće je angažovalo 20 mašina.4 0.600 jedinica. B-3.080 2.920 sati rada.800 = 45.700 2.6 0.600 Qmax 2.000 1.140 Kka = 90.400 3.000 1.700 jedinica . D-5 i E-6.za proizvod C 2.500 jedinica .za proizvod A 2.800 = 39. 1) stepen korišćenja kapaciteta Vrsta proizvoda A B C D E Qost 2. B1.220+1.

000 8.000 jedinica i ukupan prihod od 660.000 184.000 6.000/(60-24) = 330.000 jedinica.000 = 264.000 9.000 7. Predviđa se da će fiksni troškovi učestvovati sa 50% a varijabilni sa 40% u strukturi prodajne cene proizvoda.96 komentar podbačene norme prebačene norme podbačene norme prebačene norme ispunjene norme prebačene norme 40 .ukupan prihod koji preduzeće treba da ostvari da bi poslovalo bez gubitka. Proizvod A B C D E Obim pr.000 Normirano vreme 3 5 6 9 7 Utrošeno vreme 5 3 7 7 7 Izračunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti: 1.78 1. 2.2) Preduzeće B planira da u narednoj godini ostvari proizvodnju od 11.000 49.60 1.000 / 36 = 9.000 176.000-264.000 Nč Eč 3 5 5 3 6 7 9 7 7 7 Σ: Q*Nč 12.000) UPmtr = 550.67 0.000)/(660. 1) Proizvod A B C D E Q 4.000 P 1.000 dinara VT = vt*Q = 24 * 11. Maksimalni kapacitet preduzeća iznosi 13.000 72.000 dinara 3) Preduzeće K ima sledeće kretanje obima proizvodnje.000 15.obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta.000 = 330.po vrstama proizvoda.000 7. Izračunati: 1.000 Q*Eč 20.000 6. 1) Qmtr = FT/(C-vt) C = UP / Q = 660.000 42.17 0.000 3.000 56.000 49.000*330.000 36. normiranog i utrošenog radnog vremena.000 dinara Qmtr = 330. 4.000 / 11.000 3.52% 3) UPmtr = (UP*FT)/(UP-VT)= (660.000 8.167 jedinica 2) Kka = (Qmtr / Qmax)*100 = 70.stepen iskorišćenosti kapaciteta na kome se ostvaruje MTR.na nivou preduzeća 2. i 3.00 0.000 dinara.000 = 60 dinara ft = (60*50)/100 = 30 dinara vt = (60*40)/100 = 24 dinara FT = ft*Q = 30 * 11.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful