You are on page 1of 1

Nedelja je dan kada obično prestajem da budem general nad svojom omiljenom poetskom Pilot V5 olovkom, te se brže-bolje

bacam na računarsko čudo. Nije nimalo čudno, Evropa očekuje potpunu saradnju od mene i od moje nesuđene žene. Znam da će mi država pružiti potpunu podršku u mojim filmozofiranjima, mozganjima oko kinematografije, traženjima stvarnih remek-dela usred globalnog sela. Želja mi je takođe da prestanem da budem poslednji varvarin napaćenog kapitalističkog sveta. Žoziana Balasko, francuska glumica jugoslovenskog porekla, reče da sam upravo takav. Kako je bije glas u struci da je vulgarna, računam da joj je poslednja izjava o mojoj kulturi upravo u tom psovačkom stilu. Ne sme ona mnogo daleko od sebe, neće posle niko da je je*. Valjda zato što sam varvarin, Francuzi nerado dolaze u grad mojih književnih studija. Eto gde ni na festival sopstvenog filma neće. Srbadija im pravi promet, a oni se prema njoj ponašaju kao da je poslednje evropsko smeće. Moraću da koliko sutra počnem da izvodim studiju izvodljivosti neke moje buduće zavodljivosti. Nemicu Katarinu sam osvojio na moju divlju kulturu, a onda je na čuvanje predao mom jermenoskom drugu Armanu. On joj nije pronašao nikavu manu. Nemam duha, nemam sluha, vucaram se kao poslednji pornografski režiser između hleba i kruha.