TRAUMA-HEMARTROZA ZATVORENE POVREDE MEKIH TKIVA: CONTUSIO (nagnjecenje) je zatvorena povreda mekih tkiva,koja nastaje ukoliko

tupa sila ili pritisak umerene jacine deluje krace vreme na mesto nesto sire povrsine. Kl.slika:-bol, -otok, -hematom (subakutni,intramuskularni,subperiostalni) -funkcio lesa (gubitak funkcije) -lokalno povecanje T Cilj th:smanjiti bol,otok,poboljsati cirkulaciju. U prvih 24-48h (zapaljenje,otok,crvenilo): th:-medikamentozna (analgetici) fth:-hladni oblozi za vazokonstrikciju krvnih sudova -elevacija ekstremiteta sa ciljem smanjenja otoka -imobilizacija-mirovanje -fiksacioni zavoj kod vecih,a kompresivni kod manjih hematoma -punkcija vecih hematoma (manji se resorbuju u celini) eth:EF analgetika (novokain),DD,nisko EMP,kasnije impulsni UZ 0,1-0,3 w/cm2,jer nema toplotnog efekta,a ubrzava resorpciju hematoma,anodna GA (deluje analgetski),laser. Rhb-nakon imobilizacije (5-15 dana):-fth-termo (IR),GA,EF,DD,IFS,KTD,nisko EMP,laser. -kth-aktivni pokreti -rth-okupaciona i funkcionalna,hidro th. Komplikacije:kontrakture,atrofije i kalcifikacije. DISTORSIO (uganuce) je zatvorena povreda mekih tkiva koja nastaje usled naglog nekontrolisanog pokreta koji prelazi normalnu amplitudu,pri cemu dolazi do ostecenja potpornog aparata (ligamenata,tetiva,kapsule,pucanje zglobne fascije,povrede sinovije...). Postoje 3 stepena u zavisnosti od:-elasticnosti mekih tkiva -jacine sile koja deluje -vremena delovanja sile Kl.slika:-bol,otok,deformitet (otezan oslonac) -krvni podliv uz povecanu palpatornu osetljivost -aktivni pokreti su onemoguceni,a pasivni su moguci -postoji funkcio lesa-smanjena pokretljivost Kod distorzija dolazi do istezanja ligamenata,pa tako postoje 3 stepena istegnutih ligamenata i to: 1st-ELONGACIONO ISTEZANJE (najlaksi stepen): karakterise ga ogranicenje funkcije,otok i palpatorna osetljivost. th-fth,krio th -fiksacioni i kompresivni zavoj -analgetici -subakvalni UZ 2st-LACERACIONO ISTEZANJE (delimicno kidanje vlakana ligamenata): zglob je u antalgicnom polozaju,prisutan je bol,otok,prosiren je zglobni prostor th-fth,krio th -imobilizacija 3-4 nedelje -elevacija (na jastuk) -mirovanje -analgetici-novokain 1

-vezbe disanja -hidro th-sa ciljem smanjenja bola,spazma,povecanja cirkulacije -kth -rth 3st-RUPTURACIONO ISTEZANJE (potpuno kidanje ligamenata): postoji izlivanje krvi u medjuzglobni prostor,potpuni gubitak funkcije,hematom,a aktivni pokret je nemoguc.Pasivan pokret je moguc do fizioloske granice i bolan je.Moguca je pojava AVULZIJA (odvajanje dela kosti) i one se tretiraju kao frakture. th-krio th -imobilizacija sa gipsanom sinom i sa hiperkorigovanom pozicijom zgloba (da bi se prekinuti ligamenti doveli sto brze jedan drugom) -fth,evakuacija hematoma,vezbe disanja -kth i rth-obim pokreta,brzina,izdrzljivost,misicna snaga,koordinacija,spretnost -kth-staticke kontrakcije i to okolnih misicnih struktura radi bolje ishrane tkiva i ocuvanje tonusa,aktivno podpomgnute vezbe Aktivne vezbe su kontraindikacija u 3 stepenu. Po skidanju imobilizacije (traje 2 meseca) daje se: -fth-parafin,UZ,IR,EF,IFS,hidro th -kth-vezbe za povecanje obima pokreta i misicne snage,hod sa stakama bez oslonca (lazni oslonac) -rth-funkcionalna i okupaciona. Komplikacije:kontrakture,atrofije,nestabilan zglob,dugotrajni otoci,M.Sudeck. DISTENSIO (istegnuce) su zatvorene povrede mekih tkiva,koje nastaju pri naglom pokretu kada dolazi do istezanja tkiva i misica.Ako je sila jaka moze dovesti do odvajanja dela kosti sa tetivom (AVULZIJA).To je komplikacija distenzije,a kao komplikacija moguca je i ruptura.Distenzije se tesko razlikuju od distorzija. LUXACIO (iscasenje) je zatvorena povreda i to mehanicka,koja nastaje pod dejstvom jake,snazne sile,pri cemu dolazi do potpunog ili delimicnog pomeranja kostiju koje ulaze u sastav zgloba,kao i do kidanja okolnih struktura (ligamenata,kapsule...) Kl.slika:-bol,spazam muskulature -otok,hematom,deformitet -funkcio lesa-poremecaj funkcije,nemogucnost oslonca -poremecaj u duzini ekstremiteta -neuroloski ispadi-pareze i paralize Luxacio moze biti: 1-delimicna (subluxacio) -potpuna (luxacio) 2-traumatska -patoloska 3-sveza (recens) -zastarela (inverterata) -cesta (habitualis) -ponovljena (reluxacio) -luksacija sa prelomom (luxacio fractura) th:-hitna repozicija (zbog krvarenja i spazma muskulature);uslov za izvodjenje repozicije je relaksirana muskulatura,pa je potrebno da se izvodi u lokalnoj ili opstoj anesteziji. -imobilizacija koja traje 3-6 nedelja i hod sa stakama posle repozicije kth:-staticke kontrakcije -pasivne vezbe nakon repozicije -vezbe disanja 2

-vezbe za poboljsanje opsteg zdravsvenog stanja -aktivno podpomognute vezbe nakon 2 nedelje -aktivne vezbe protiv otpora nakon 3-4 nedelje -pacijenta ucimo laznom osloncu da ne bi izgubio telesnu semu pokreta fth:-EF,DD,IFS,krio th rth:-funkcionalna i okupaciona kod lezeceg pacijenta. Komplikacije:kontrakture,atrofije,kalcifikacije,reluksacije,ankiloza,hronicni otoci Kontraindikacije:pokret koji je doveo do luksacije,jer je to mesto manjeg otpora “lokus minoriresistencio” RUPTURE TETIVA su ceste,jer vremenom tetive slabe,stare, a i zbir mikrotrauma dovodi do degeneracije tetiva,pri cemu pacijent cesto kaze da se desilo “iz cistog mira”.Javljaju se pri naglim pokretima i u padu (sport,rekreacija,posao).Najcesca je ruptura Ahilove tetive (skijasi,teniseri,gimnasticari).Ponekad se ne prepozna odmah iako se pacijent teze sluzi stopalom i ne moze ga delimicno ili potpuno opruziti. Kl.slika:-bol,otok,hematom -funkcio lesa -stopalo u plantarnoj fleksiji -nemoguc je hod na prstima th:-operativno se leci suturom i imobilizacijom 2 meseca u plantarnoj fleksiji,da bi se tetiva priblizila. Po skidanju gipsa,pacijent ne treba odmah da hoda,cipele ne treba da su ravne,nego sa povisicom koja se vremenom smanjuje. Ukoliko je tetiva jaka nece doci do rupture,nego do avulzivne frakture. RUPTURE MISICA nastaju kada jaka sila direktno deluje na misicna vlakna i dovede do prekida misica na samom njegovom telu.U nekim slucajevima moze doci do akumulacije sitnih istezanja ili delovanja sila kada dolazi do prekida misica pa misic boli “iz cistog razloga”.Ukoliko je misic u kontrakciji ili pod naporom i sasvim mala sila moze izazvati rupturu.Moze doci cak i do potpunog prekida tela misica. Kl,slika:-jak bol kao ubod nozem -ispod koze se vidi udubljenje,hematom,krvarenje usled prekida krvnog suda -nemogucnost funkcije Ruptura se najcesce desava na m.biceps brachi.Moze biti: -delimicna-parcijalna -potpuna-totalna Kod rupture mora se omoguciti vremensko zarastanje i imobilizacija. Ako je ruptura lakseg stepena dolazi do otoka i izliva.Hematom koji nastaje je intramuskularni i on se u najvecem broju slucajeva spontano resorbuje.Medjutim u misicu dolazi do promena u vidu sitnih sklerozirajucih oziljaka i te promene dovode do smanjenja kontraktilnosti miofibrila. RUPTURE MENISKUSA su najcesca pojava u predelu zgloba kolena (skijasi). Kl.slika:-bol,otok,blokada Dg.:-se postavlja na osnovu artroskopije i biopsije th:-hirurska intervencija,imobilizacija,staticke kontrakcije. RUPTURA FASCIJE kod koje svaka kontrakcija misica dovodi do prominencije misicnog tela kroz otvor i nastaje kila-hernia muskulorum. Kl.slika:-bol,otok,hematom,funkcio lesa Kontraindikacija:kontrakcija misica cak i staticka dok se fascija ne oporavi. th:-imobilizacija -mirovanje kao i sve pomenute th OPEKOTINE (combusciones) su termicke povrede koje nastaju usled dejstva visoke T,dejstva hemikalija,zracenja,elektriciteta. 3

Stepen opekotina zavisi od:-prirode samog agensa -duzine delovanja agensa -starosti pacijenta (kod dece zbog imunoloskog sistema koji nije u potpunosti razvijen i stare osobe jer su osetljive) -vrste,velicine i dubine zahvacenosti tkiva. Koza je kompleksan organ i ima ulogu:zastite,termoregulacije,ekskrecija,senzibilitet,depo nekih materija,stvaranje vitamina D,alergijske reakcije. Postoje 4 stepena opekotina: 1st-combustio erytematosa-karakterise se eritemom i crvenilom koje nastaje pod dejstvom sunca (UV).Zahvacen je epiderm,koza je bolna,crvena i suva.Prolazi za nekoliko dana bez oziljka. 2st-combustio bullosa-nastaje pod dejstvom tople tecnosti.Zahvacen je epiderm i povrsni deo derma.Prisutan je bol i bule (mehurici ispunjeni bistrom ili zuckastom tecnoscu) sa crvenilom i vlaznom povrsinom.Prolazi za 10-14 dana bez oziljka. 3st-combustio escharotica-karakterise se dubokim stepenom nekroze.Izaziva ga vrela tecnost.Zahvacen je derm (zlezde su ocuvane).Prisutan je:bol,bule sabelom osnovom i vlaznom povrsinom.Prolazi za 6 nedelja sa mestimicnim oziljkom. 4st-carbonificatio-zahvaceni su svi slojevi koze,izaziva ga otvoren plamen i el. struja.Koza je ugljenisana kao pergament.Vidi se i tromboza krvnih sudova,nema bola. th:plastika,graftovanje-hetero i auto graftovanje.Terapija posle graftovanja je postepena: -medikamentozna-voda + so,tj. davanje elektrolita da pacijent ne upadne u stanje soka,vitamini,tecnost,analgetici kth-mirovanje u korektivnom polozaju,vezbe disanja fth-EF tiomukaza.parafin.UV,IR,masaza,hidro th rth-okupaciona i funkcionalna. Po stvaranju oziljka primenjuje fth (gore navdena). Drobsova odeca (JOBSKIN)-odeca koja vrsi kontinuiran i kontrolisan pritisak na hipertroficno tkivo (pri opekotini taj hipertroficni sloj vise ne vrsi pritisak na kolagena vlakna,koja sada bujaju u nastaje hipertrofican oziljak).Odeca je ta koja svojim pritiskom preuzima ulogu povrsinskog sloja.Pritisak treba da je odredjen 25-50 mmHg i da bude na svim mestima ista.Vremenom se menja kod dece zato sto deca rastu.Odeca vremenom gubi elasticnost,skupa je,nekomforna,neestetska,pa ih pacijenti nerado koriste.Nosi se neprekidno 24h tokom zarastanja oziljka,od 3. nedelje kada pocinje zarastanje oziljka,sama se skida pri obavljanju licne higijene pacijenta. Komplikacije:kontrakture 1.kontraktura usled nebrige-nastaje zbog loseg pozicioniranja ili nepozicioniranja kod zdravih delova tela 2.kontraktura komfora-najkomfornija za pacijenta je najlosija za segment 3.sekundarne kontrakture-nastaju zbog hipertroficnog oziljka ili kao posledica uradjene plastike tj. nadoknade koze. Prevencija kontraktura:-polozaj tj. pozicioniranje -pokret tj. vezbe -pomagalo tj. splintovanje-polozaj sa korektivnim pomagalima Cilj je stvaranje funkcionalnog i elasticnog oziljka.Hipertroficni oziljak se stvara kod opekotina 3st.U kozi postoje kolagena vlakna poprecno poredjana.Usled opekotina ova vlakna se uskovitlaju i prave neravnine-to je hipertroficni oziljak.Fibroblast ga usmerava,a prikacen je na kolagen i on je aktivan 8-15 meseci.Drosova odeca se nosi sve vreme dok je oziljak aktivan. Komplikacije:-teske infekcije,sok,duboke opekotine u blizini krvnih sudova 4

Stepen zahvacene povrsine najbrze se odredjuje na osnovu “pravila devetke” ili Valekovog pravila:-glava i vrat 9% -svaki gornji ekstremitet 9%=18% -prednja povrsina trupa 2x9%=18% -zadnja povrsina trupa 2x9%=18% -svaki donji ekstremitet 2x18%=36% -predeo genitalija i peritoneuma 1%. Tezinu tela pomnozimo sa zahvacenom povrsinom. FRAKTURE (prelomi) predstavljaju prekid kontinuiteta kosti koji nastaje delovanjem mehanicke sile,a pracena je ostecenjem okolnog tkiva (mekog tkiva) i krvnih sudova,ponekad i nerava. Podela: 1.prema stanju koze-otvorene (aperta) -zatvorene (klauza) 2.prema stanju kosti-traumatski (kost je zdrava) -patoloska (kost je patoloski promenjena 3.prema dejstvu sile-direktne -indirektne 4.-delimicne-subperiostalni prelom -fisura-prelom u vidu pukotine -infractio-prelom u vidu zacepa -potpune-prelom na liniji duz cele kosti 5.-poprecne,uzduzne,kose,spiralni prelom,zvezdasti prelom,torzioni prelom 6.-linija preloma poprecna -linija preloma kosa 7.-prosti -slozeni (u vidu zelene grancice,multifragmentarni,visestruki -kominutivni (smrskani) -luksacioni -intraartikularni 8.-sportske frakture (skijasi) -mars frakture -pato frakture -avulzivne frakture 9.-dislocatio ad latus pomeranje fragmenata po sirini pri cemu je duzina ekstremiteta ista,a duzina osovine fragmenata paralelne -dislocatio ad longitudinem pomeranje fragmenata po duzini a)dis.ad long. cum distractione/elongacione-duzina ekstremiteta produzena b)dis.ad long. cum contractione/breviatione-apsolutno skracenje ekstremiteta -dislocatio ad axim pomeranje fragmenata pri cemu nastaje promena osovine (angulacija) i nastaje ugao izmedju uzduznih osovina fragmenata,duzina ekstremiteta je smanjena -dislocatio ad peripheriam nastaje torzijom.To se obicno desava na mestima na kojima se pripajaju misici rotatori,pronatori i supinatori.Predstavlja okretanje fragmenata oko uzduzne osovine. Kl.slika:-bol koji nastaje posle nadrazaja,usled istezanja okolnih mekih tkiva -otok nastaje zbog lokalne reakcije mekih tkiva -krvarenje-hematom 5

kincervim klinom koji se nekoliko meseci po zarastanju vadi -medikamenti -kth.a onda i misice koji su izgubili normalnu pokretljivost 3.ali nedovoljno cvrst kalusosnovno nacelo:ovakav kalus moze da podnese tezinu sopstvenog i tezinu susednog segmenta.UZ.hidro th.faza je faza organizacije hematoma 3.bolovi. Faze u stvaranju kalusa: 1.sprovodjenje opste i posebne nege. Komplikacije kao posledica imobilizacije:hipostatska pneumonija.losa imobilizacija.tromboze.vezbati ravnotezu na jednoj nozi. Duzina imobilizacije zavisi od brzine stvaranja kalusa (4-6 meseci).metabolicki poremecaji.poremecena cirkulacija th:-repozicija -imobilizacija kontinuiranom transosealnom frikcijom -gips spoljnim fiksatorom ili operativno-plocice.dozvoljen pun oslonachidro th:-voda do brade 0-0% R-100% 6 .rth -fth preko gipsa magnetom.dekubitus.faza formiran.jacati antagoniste skracenih misica.tj.DD. Na stvaranje kalusa utice:mesto preloma.pun oslonac nije dozvoljen.U ovoj fazi krenuti sa stajanjem uspravno.tromboflebitisa kao posledica tromboze javlja se povisena T.ali ne moze da podnese kose i bocne pritiske.faza je faza potpune konsolidacije.embolije. stvaranje fibroznog kalusa 4.hidro th.Osim ovoga izvode se simetricno i staticke kontrakcije ostecenog dela svakog sata po nekoliko minuta. Postoje:-provizorni-fibrozni kalus -kartilageni-hrskavicavi kalus -hipertroficni kalus -pravi kostani kalus -kalus luxurians-izrazito obilan kalus Kth zavisi od faze formiranja kalusa: 1.je faza konsolidacije.losa repozicija.-deformacija -patoloski polozaj -patoloska pokretljivost -krepitacije -pareze ili paralize -reaktivni spazam okolne muskulature.faza formiran kalus.tj.zapaljenski procesi.UZ za stimulaciju procesa mineralizacije kalusa -fth nakon skidanja imobilizacije ako nema otoka termo th.Time se ostvaruje bolja cirkulacija i izbegava atrofija 2.urinarna infekcija.faza imobilizacijeizvode se dinamicke vezbe svih slobodnih segmenata.stanje cirkulacije. stvaranje fibroznog kalusa.opste stanje organizma.ifs (1-30Hz).okretanje sa stakama u mestu.faza je faza hematoma koja se razvija u prvih 48h-na mestu preloma dolazi do lokalne reakcije 2.Dopusten je umeren longitudinalni pritisak koji deluje na proces formiranja kalusa. Suzbijanje tromboze:noge ne smeju biti nicim pritisnute u krevetu da bi se odrzao normalan tok krvi.vezbe disanja u cilju sprecavanja plucnih komplikacija.tvrd otok.kontrakture.vezbe za sprecavanje komplikacija kvs-a.uzrast.osteosinteza -srafovi. atrofije misica.IFS.ES.

Godinov zakon:kosti rastu reciprocno i naizmenicno Delpesov zakon:na mestu veceg pritiska kosti sporije rastu.koja nastaje u fazi formiranja kalusa.ali su fragmenti srasli u nepovoljnom polozaju.a na mestu manjeg pritiska rastu brze.savladjivanje kontraktura -delovanje na psihu pacijenta Pseudoartroza je kasna komplikacija preloma.Pseudoartroza-lazni zglob-u ovom slucaju kalus se ne stvara.kompresija nerava.-voda do vrata 0-10% R-90% -voda do mamila 0-30% R-70% -voda do umbilikusa 0-50% R-50% -voda do kolena 0-70% R-30% Komplikacije preloma: -rane komplikacije-tromboza koja se razvija na mestu ostecenja vene usled poremecaja bioloske i hemodinamske ravnoteze -embolija koju izazivaju kapljice masti koje dospevaju u krvotok iz ostecene kostane srzi -sok -infekcije nastaju ako infektivni agens dospe u stvoreni hematom -krvarenje.tj.lose lecenih i funkcionalno zapustenih preloma kosti i sekundarnih ostecenja mekih tkiva i krvnih sudova -lose srasli prelom-fracture mallae sanata -morbus Sudeck -pseudoartroza Fracturae mallae sanata-lose srasli prelomi.Tu se javlja pukotina sa svim zglobnim elementima-zglobna caura sa neformiranim zglobnim povrsinama prekrivenih hrskavicom.trudnoca) -losa pozicija fragmenata sa nedovoljnim kontaktom -umetanje mekog tkiva izmedju fragmenata -losa ili nedovoljno duga imobilizacija -infekcija u predelu preloma -rana primena ili prekomerno opterecenje pri trakciji 7 .Ako se ne vrsi egalizacija dolazi do komplikacija:-skolioze -asimetrije grudnog kosa -varus i valgum devijacije -troficne promene zbog poremecaja statike na susednim zglobovima Kod odraslih razvijaju se degenerativne promene statike-spondiloza.kod nesraslih preloma gde se izmedju kostanih fragmenata stvara vezivno-hrskavicavo tkivo. Uzroci:-opsta slabost organizma (tbc.koji je dobro srastao u pogledu kalusa. srasli u nepovoljnom polozaju.rahitis. th pre operacije:-vezbe disanja -vezbe za povecanje misicne snage -obuka hoda sa stakama. Dislocatio ad periferiam se resava operativno i kod dece i kod odraslih.Uzrok:-losa repozicija -losa imobilizacija ili nedovoljno duga -nestabilni prelomi (linija preloma kosa) Kod dece skracenje ekstremiteta od 1-2cm.atrofija misica -kasne komplikacije-nastaju kao posledica nelecenih.Takodje se daje povisica.To je kasna komplikacija preloma.funkcionalno je prihvatljivo i kompenzuje se sa malom povisicom na DE.Prisutna je zatvorenost medularnog kanala i skleroza kostanih krajeva.Ako je skracenje vece th je operativna i vrsi se egalizacija.

DD. U osnovi radi se o povredi neurovegetativnih elemenata koji regulisu tonus krvnih sudova izazivajuci citav niz promena na kozi. Kontraindikacija je trakcija.EF -rth-okupaciona 8 .Kl.hiperhidroza.Povecana je koncentracija CO2. trauma (opekotine.frakture.tj. Javlja se kao:-komplikacija svih preloma.uradi se dobra repozicija i fiksira se plocom i zavrtnjem -obuka hoda sa stakama (trotaktni hod).hipersenzibilitet -koza je edematozna. radi se aparatisanje u cilju rasterecenja noge.rasterecenja. Morbus Sudeck-algodistroficni sindrom.stalan.sjajna i topla -nokti ubrzano rastu -bol je jak.povecanja povrsine oslonca.hirurske intervencije) -atraumatski uzroci-komplikacija metabolickih poremecaja -komplikacija poremecaja kvs -komplikacija poremecaja neuroloskog sistema -kao posledica imobilizacije -idiopatska (nepoznat uzrok) Patoanatomski supstrat:kao posledica traume vegetativnih nerava koji regulisu tonus krvnih sudova dolazi do vazokonstrikcije prekapilarnih sfinktera-arteriola i mataarteriola.misicima i kostanom tkivu.napeta.karakteristican je trijas simptoma: -bol u vidu pecenja.krio th.difuzan.kostima -vazomotorne smetnje (povisenje T.sem na kostima gde se javlja tzv.crvenkasto-lividna.postreumatski edem. Bolest protice u 3 faze.potkoleni aparat.imobilizacija i elevacija -fth-ES-sp oblik.Stap se nosi na strani zdrave noge zbog reciprociteta u hodu.tup -edem se javlja kao posledica poremecaja metabolizma.vitamini -kth-blage. mrljasta atrofija zbog dekalcifikacije.koji izaziva simpatikus svojom patoloskom akcijom.postreumatska osteoporoza nastaje kao posledica poremecaja lokalne cirkulacije usled povisenog simpatickog tonusa.slika:-patoloska pokretljivost u nivou preloma -patolosko smanjenje misicne snage -hipotrofija okolne muskulature -kontraktura okoline zgloba -nestabilnost pri osloncu i hodu -ekstremitet je skracen i zaostaje u razvoju th:-aparatisanje-fiksacija uz pomoc korektivne sine -operativno-ukloni se prisustvo fibroznog tkiva i osveze se okrajci.luksacije.To je vazomotorni poremecaj. th:-medikamentozna th-sedativi.a smanjena O2.pojacano znojenje.usled cega dolazi do nagomilavanja krvi u krvnim sudovima.misicima.dozirane staticke kontrakcije.hiperhidroza.pa se javlja acidoza koja deluje na kost i stvara gubitak Ca u kostima.ocuvanja seme hoda. Ako pacijent nece na operaciju dajemo mu stap.edem) Stadijumi bolesti: 1.zbog kapilarne venske staze -nema troficnih promena.magnet.kozi.difuzan je i tup -troficne promene na svim tkivima.tj.stadijum vazodilatacije-evolutivni (traje 4 meseca) simptomi su:-povisena T.

jer je reverzibilan.stadijum atrofije-atrofija.koja nastaje kao posledica kontrakture. i 2. Kl. Volkmanova ishemicna kontraktura nastaje kao posledica ishemije muskulature.skvrcavanje i kontraktura misica (najcesce dubokih flex sake).hladna.nokti rastu sporije i pucaju -ogranicena pokretljivost th:-ishrana bogata Ca -kth-prevencija kontraktura.tetive se skupljaju i javlja se kontraktura.Dolazi do povrede intime krvnih sudova.invalidnost (traje vise meseci pa i godina) simptomi su:-jaka atrofija misica i mekih tkiva -koza je hladna.povremeno nosenje sina -fth-hidro th.bleda.glatka -bol je manjeg intenziteta i javlja se pri pokretu -edem je cvrst -postoji atrofija misica.UZ.n. Kl.aktivni pokret do granice bola.Proces se moze zaustaviti u 1.stvaraju se tvrde povrsine -misic gubi elasticnost i postaje tvrd -postoji palpatorna osetljivost -ako je proces blizu zgloba i on se ostecuje.IR.hidro th. fazi ne moze jer je ireverzibilan.a kompresija neurovegetativnih elemenata izmedju kostanih fragmenata i lose postavljenog gipsa dovode do venske staze.parestezije -bolovi u podlaktici pri ekstenziji.dolazi do nekroze misica i pretvaranja vezivnog u kostano tkivo. fazi.a u 3.masaza.prsti su flektirani -gubitak pulsa a.stres Miositis osificans je patolosko stanje kod kojeg dolazi do osifikacije misica.nastaje edem.suva.a nastajanje edema daje progredijenciju kontrakture.degeneracija.tzv.slika:-na saci se javlja bol. osifikacija misica.medianus) -preloma Javljaju se fibrozne promene.slika:-misic otekne -povisenje T. Prevencija je dobra repozicija uz sto manje traumatizovanje mekih tkiva. th:-ACTH.Stvara se hematom u traumatizovanom misicu.nego znak oporavka -slab senzibilitet. 2.rth.posebno u podrucju medianusa i ulnarisa 9 .ulnaris.dekalcifikacija kostiju.usled poremecaja cirkulacije. Kontraindikacije:-u akutnoj fazi-toplota (stavlja se hladno 48h) -pokret.kortikosteroidi i otklanjanje kostanih zadebljanja.radialis -poremecaj cirkulacije -prestanak bola je pre znak nekroze.tj.tanka -javljaju se kontrakture -postoje funkcionalne posledice i invalidnost th:-parafin. Nastaje kao posledica:-povrede ili kompresije pri imobilizaciji -oboljenja ili ostecenja krvnih sudova -atrofije nerava (n.Misicna vlakna se pretvaraju u vezivno tkivo. kandzasta saka.kontraktura.stadijum vazokonstrikcije-distrofije (traje 3-6 meseci) simptomi su:-koza je bledo-plava.ES-sp oblik.kao i dobra i dovoljno duga imobilizacija.a javlja se okostavanje.magnet -rth 3.Njcesce nastaje u predelu dijafize.Saka poprima izgled kandze.kth.DD.bledilo.

kada i najmanji pokret izaziva prelom) -na prsljenovima (postaju staklasti i lako lomljivi.pred ovih nastaju i riblji.brachialis u prvih 6-8h (hitno).pravilno drzanje -povecanje opste kondicije -ortoza-rasteretni mider za kicmu -fth-DD.a kosti postaju krte i lako lomljive.a manje Ca i Mg) -genetika.jacanje trbusne muskulature.jacanje ekstenzora.vazodilatatori.IR.tj.bikonkavni) Kl.-atrofija misica sake i podlakta th:-fth-parafin.antibiotici -ishrana bogata Ca. Osteoporoza je patolosko smanjenje kostane mase. Podela:-nasledna -endokrina -senilna -postmenopauzna -usled lose imobilizacije -usled lekova -idiopatska -poremecaj ishrane Uzrok:-smanjeno stvaranje kostanog tkiva -povecana resorpcija kostanog tkiva Faktori uzroka/rizika:-inaktivitet.jer dolazi do sabijanja prsljenova (garderoba je dugacka) -poremecaj statike i dinamike th:-analgetici. osiromasenje kostiju. duga imobilizacija -losa ishrana (vise fosfata.EF.suncanje -tvrd lezaj i prolongiran odmor -kth-vezbe disanja.novokain -kth-istezanje fleksora.Mg.alkohol.IFS -rth-okupaciona i funkcionalna Kontraindikacije:-mirivanje.korektivni polozaj uz pomoc korektivnih sina -rth-okupaciona i funkcionalna Operativno se leci u slucaju kompresije a.UV.usled cega se javlja manjak osteidnog (kostanog) tkiva.Predstavlja smanjenu mineralizaciju.tj.vitaminomD.kada je opterecenje sa prednje strane nastaju klinasti prsljenovi.duvan -hormonalni disbalans -upala kosti ili zgloba Lokalizacija osteoporoze:-na kostima (pojava patoloskih fraktura.pacijent se smanjuje.forsirana individualna aktivnost (vezbe dozirane zbog frakture) 10 .slika:-bol u kostima.

Prisutan je poremecaj statike.Mogu se podeliti na: -skolioticne polozaje kompenzacije -skolioticne polozaje u uzem smislu (uzroci mehanicki i psihofizicki) -iritaciju nervnog korena (uzroci tumori.genu varum.. Zadatak: izvrsiti korekciju stava kako u mirovanju tako i pri hodu.parcijalne.hernia nucleus pulposus) Funkcionalne skolioze mogu biti:-totalne.Ako je prisutna rotacija prsljenova ona se odvija tako sto tela prsljenova idu na stranu konveksiteta.podizanjem ruke na konkavnoj strani ili pretklonom ili kada pacijent visi sa svedskih lestvi. Uzroci:-lose drzanje tela -nejednaka duzina DE (postoji prividno skracenje koje nastaje zbog kontrakture kuka i kolena.dok u lumbalnom delu to je ispupcenje poprecnih nastavaka koji podizu paravertebralnu muskulaturu.pes ekvinovarus. -neuromuskularna skolioza: -neuropatska:-lezija gornjeg motornog neurona -lezija donjeg motornog neurona -dysautonomia (Riley Day sindrom) -miopatska:-arthogryphosis -misicna distrofija -kongenitalna disproporcija vlakana 11 ..LORDOZA SKOLIOZA je krivljenje kicmenog stuba koji se registruje u frontalnoj ravni sa ili bez rotacije frontalnih prsljenova.Kao posledica rotacije prsljenova javlja se gibus (grba).M.kao i zbog deformiteta kao sto su coxa vara i valga...a procesusi spinosusi na stranu konkaviteta. Ove skolioze su reduktibilne i mogu se u potpunosti korigovati.a devijacija moze biti u levu i desnu stranu.Koriguju se aktivnim zatezanjem misica.Pertes) -amputacija ruke -inflamatorna skolioza -slab vid..valgum.funkcionalne skolioze-skolioze polozaja bez gibusa (grbe) i rotacije prsljenova.slici na: 1. Mozemo ih podeliti prema etiologiji i kl. Mogu biti:-idiopatske skolioze (od svih skolioza 90% su idiopatske): -infatilna (0-3 godine)*resolutivna i progresivna -juvenilna (3-10 godina) -adolescentna (preko 10 godina).bez strukturalnih promena.kompenzatorne.strukturalne skolioze su uvek pracene kostanim poremecajima i rotacijom kicmenih prsljenova. 2.i pravo skracenje DE koje nastaje zbog asimetrije u rastu DE ili ako dodje do oboljenja koja iritiraju ili razaraju hrskavicu rasta kao sto su kostani tumori.recurvatum.DECIJA PATOLOGIJA DEFORMITETI KICMENOG STUBA:SKOLIOZA.KIFOZA.U torakalnoj kicmi gibus je ispupcenje rotiranih i podignutih rebara sa tranverzalnim nastavcima prsljenova.

sa boka.propusti segmentacije: -prednji defekt -lateralni defekt -posterolateralni defekt -zadnji defekt -potpuni propust segmentacije -neurofibromatozna -mezenhimalni poremecaji -reuma -trauma:-fraktura -hirurska trauma:-nakon laminektomije -nakon torakoplastike -iradijaciona trauma -ekstraspinalne kontrakture:-nakon empijema -nakon opekotina -osteochondrodystrophio:-diastrophska patuljastost -mukopolisaharidoze -spondiloepifisealna displasia -multipla epifizealna displasia -kostana infekcija:-akutna -hronicna -metabolicki poremecaji:-rahitis -osteogenesis imperfecta -u vezi sa lumbosakralnim zglobom:-kongenitalna anomalija LS podrucja -tumori:-kicmeni stub -kicmena mozdina Klasifikacija po anatomiji i podrucju na kojem se nalazi vrh krivine: -cervikalna krivina-vrh izmedju -cervikotorakalna krivina-vrh izmedju -torakalna krivina-vrh izmedju -torakolumbalna krivina-vrh izmedju -lumbalna krivina-vrh izmedju -lumbosakralna krivina-vrh izmedju Klasifikacija po tipu krivine: -jednostruke. Procena posture:-inspekcijom -merenjem -komparacijom Funkcionalni status (posmatra se pacijent spreda.visestruke -po strani-leva i desna Klasifikacija prema lokalizaciji:-cervikalne -lumbalne -cerviko-torakalne -terminalne -torako-lumbalne Torakalne skolioze mogu dovesti do teskih formi respiratornih i okulomotornih insuficijencija sa desnom pozicijom srca.-kongenitalna hipotonija -kongenitalna skolioza: -poremecaji.propusti formiranja: -lateralni defekt-hemivertebra -poremecaji.dvostruke-duple.sa ledja): -polozaj glave i vrata -asimetrija lica (nesiguran znak) 12 .

Funkcionalni status i kl.neuromuskularne.slika: -glava povijena napred.Ako postoji devijacija karlice korigujemo je malom povisicom ispod stopala.kongenitalna-prisutna na rodjenju).kongenitalne.zatim postoji li rotacija i da li pacijent ima krilaste lopatice) -uporedjenje hemiotoraksa -uporedjivanje Lorencovih trouglova (veci je na strani konkaviteta.Stvara se u torakalnom i lumbalnom delu kicme.myelomeningocele (razvojna-kasna paraliticna.Scheuermannova bolest.metabolicne.skeletne displazije.Ugao koji zaklapaju linije je ugao krivine.Prvo se odrede granicni prsljenovi krivine.tj. Pacijent stoji.Lorencov trougao mora biti oblika ravnostranog trougla) -polozaj karlice (da li je podignuta na konkavnoj strani) -koleno (valgus ili varus) -jace izrazena muskulatura na jednoj strani m.zatim se povlace linije po gornjoj ivici gornjeg prsljena i donjoj ivici donjeg prsljena.Ako postoji gibus visak se prebaci preko gibusa. Ona moze biti:-funkcionalna -strukturalna Dele se na:posturalne.Takodje se primenjuje i TLSO mider -od 35-50 nosi se gipsani mider koji vrsi pasivnu korekciju -ako je krivina veca od 50st potrebna je hirurska intervencija (spondilodeza) -kod odraslih se daje rasteretni mider za otklanjanje bola KIFOZA je krivljenje kicmenog stuba u sagitalnoj ravni sa konveksitetom put nazad.Do 50st skolioza je korektibilna.ispred linije vertikale (izvodi se cervikalni testtrazimo od pacijenta da dodirne zid na koji je ledjima naslonjen) 13 .Ugao krivine izrazava se u stepenima i meri se na RTG snimku.Lorencov trougao rasta je ruka spustena niz telo i ivica grudnog kosa odnosno deo karlicnog pojasa.postoperativne.iradijacione. abdukcija.inflamatorne.kolagensk e bolesti.-polozaj ramena (ramena su podignuta na konveksnoj strani) -polozaj lopatica (gleda se udaljenost lopatice od kicmenog stuba.Meri se rastojanje izmedju najistaknutije tacke na krivini do viska i to lenjirom ili centimetarskom trakom.traumatske.Nosi se neprekidno i menja se na godinu dana.Njacesce je lokalizovana u torakalnom i torakolumbalnom delu.gluteusa -stopalo (deformiteti) Merenje skolioze i gibusa pomocu viska: Gibus se stvara zbog rotacije kicmenih prsljenova.tumori.a preko 50st potrebna je hirurska intervencija. Visak pustimo od C7 do izmedju glutealnih jama. Th skolioze:-ukoliko je krivina od 5-10st plivanje i vezbe -ukoliko je krivina do 20st potreban je opsti kth tretman -vezbe za korekciju krivine -vezbe za istezanje skracenih misica (na konkavnoj-udubljenoj strani) -vezbe za jacanje istegnutih misica (na konveksnoj-ispupcenoj strani) -vezbe disanja -vezbe za jacanje abdominalne muskulature -vezbe ravnoteze i posture -vezbe relaksacije -fth-ES istegnutih misica -rth-funkcionalna i okupaciona -kod skolioza od 25-30st primenjuje se Milvoki mider koji vrsi elongaciju ledne muskulature.stvaraju ga rebra i PVM-gibus costalis.

korektivne vezbe.sa konveksitetom put napred.pectoralis.stil plivanja “leptir” i “delfin” je preporucljiv -fth-ES-sp oblik -rth-funkcionalna i okupaciona 14 .plivanje uz nadzor.savijena napred -fizioloska torakalna kifoza naglasena -skapule su podignute i u polozaju abdukcije -grudi su uvucene (pa je disanje otezano) -lumbalna lordoza je naglasena -kolena su blago savijena i isturena napred -skraceni su:m.stecena Uzrok:rahitis.urodjeno iscasenje kuka.istezanje ledjne muskulature.da pravilno drzi telo.da sedi na tvrdoj podlozi.korzeti.Fizioloske lordoze se nalaze u cervikalnom i lumbalnom delu.lumbalni ekstenzori -izduzeni su:torakalni ekstenzori i trbusna muskulatura -postoji prednja inklinacija karlice koja naglasava lumbalnu lordozu -klinasti oblik prsljenova -otezano disanje zbog pritiska na respiratorni deo -osteoporoza -ugao krivine (meren po modifikovanoj Cobb-ovoj metodi) preko 40st u najizrazenijem torakalnom gibozitetu Th:-fth-ES izduzenih misica -kth-vezbe disanja i opste kondicije -relaksacija -jacanje torakalnih ekstenzora i trbusne muskulature -vezbe istezanja pelvifemoralnih misica.jacanje trbusne muskulature.iliopsoas Th:-kth-otklanjanje uzroka.pacijent treba da lezi u proniranom polozaju. Podela:-funkcionalna.tj.donjim ekstremitetima.m.Normalno rastojanje iznosi u cervikalnom delu 3-4cm.Vrh fizioloske krivine se nalazi u L3..radna povrsina prilagodjena tako da se ne savija. LORDOZA je krivljenje kicmenog stuba u sagitalnoj ravni.staticki poremecaji u predelu karlice.a u lumbalnom 45cm. (preporucuju se cipele/sandale sa visokim potpeticama) Funkcionalni status i kl.gojaznost.pectoralisa.i lumbalnih ekstenzora -vezbe hoda i stava. dinamike i statike -ledjno plivanje -rth-okupaciona i funkcionalna (od tehnika moze se primeniti tehnika pravljenja raznih cvorova ili slaganje alki uz vezbe disanja koje prati pokrete) -reinklinacijski gipsani mider Edukacija:spavanje ne ledjima sa sto manjim jastukom (pacijent mora da stavi jastuk i ispod torakalnog dela).preporuciti nosenje torbe na ledjima i to sa duzim kaisevima.slika:-glava zabacena nazad -grudi ravne ili nesto ispupcene -povecana fizioloska lordoza -slabost trbusne muskulature -karlica u prednjoj inklinaciji -hiperekstenzija kolena -skracen m..slabost trbusne muskulature.iliopsoas.potreban je visok naslon.strukturalna -kongenitalna.-ramena uska.

Zbog udubljenja moze doci do pomeranja dijafragme i srca.DEFORMITETI GRUDNOG KOSA PECTUS CARINATUS (ispupcene ili kokosje grudi).a deformitet se povecava pri udisaju (zbog pripoja dijafragme na procesusu ksifoideusu). PECTUS PLANUM (ravne grudi) se najcesce javljaju kod astenicara (neuhranjene dece).a ekspirijum je forsiran.a svojim donjim krajem je pomerena nazad i nanize. 15 .koji vrse pritisak na deformitet (ispupcenje) ili se primenjuje hirurska intervencija PECTUS EXCAVATUS (infundibularne.Grudna kost je ispupcena.izostaje uobicajeni reljef muskulature.Grudni kos je ispupcen tako da je sagitalni presek veci od frontalnog. Uzrok:rahitis.IR -kth-vezbe disanja (sva tri tipa) -korektivna gimnastika. Th:-fth-IR.meri se anteroposteriorni dijametar.Velicina udubljenja se meri tako sto se sipa voda sa spricem.Grudni kos je spljosten tako da je sagitalni presek manji od frontalnog.Deformitet se narocito naglasava pri inspirijumu.losa ishrana Th:-fth-UV.udubljene ili susterske grudi).Ovde ne postoji fiziolosko ispupcenje grudnog kosa.fiksirano je gornje-kostalno. Ovde je prisutno vise funkcionalno nego estetsko ostecenje.tanka.jacanje grudne muskulature.riblje ulje -kth-vezbe istezanja skracenih misica -vezbe disanja (abdominalno) -vezbe jacanja trbusne i grudne muskulature -plivanje pod nadzorom (prsno) -spavanje u proniranom polozaju -kod vecih deformiteta nose se korektivna pomagala (pelote-kaisevi).UV.Problem je vise estetske prirode.jer je otezano disanje.UV -kth-povecanje ekspirijuma-vezbe disanja (kostalni tip) -vezbe sa otporom za trbusne misice -korektivne vezbe -istezanje pectoralisa.a svojim donjim krajem je pomerena napred i navise (protruzija sternuma i prominencija manubriuma).Udubljenje moze biti i velicine ljudske pesnice.Misici grudnog kosa su slabo razvijeni i atroficni. Uzrok:rahitis.Ova deca su uska.a jacanje ledjne muskulature -ledjno plivanje -rth-“makrame”-tehnika pravljenja raznih cvorova -operativno lecenje koristi se ako je ugrozeno disanje.Grudna kost je udubljena. Th:-fth-IR.intrauterini ili posle rodjena nastali nedostatak Ca.

Th:-hidro th -korektivne sine (pritisak je sa spoljne strane) -redukcija telesne tezine -jacanje misica sa spoljne strane (ES) -polozaj “zabice” Kod tezih oblika radi se korektivna osteotomija sa gipsanom imobilizacijom.jacanje muskulature unutrasnje strane.traume.trauma.slika:-ide udruzeno sa ravnim tabanima -postoji hipertrofija medijalnog kondila pri cemu lateralni kondil trpi pritisak.kod gojaznih osoba Kl. Razlikujemo kongenitalni i steceni varus polozaj kolena.istezanje mekih struktura sa spoljne strane.sartorius.hemiplegija) Pri stajanju i hodu postoji nestabilnost.U zavisnosti od toga da li je ovo rastojanje fiksirano ili se smanjuje u lezecem polozaju genu valgum moze biti: -primarna -sekundarna Th:-kod primarnog:-nocne korektivne sine -kod sekundarnog-ortopedske cipele sa Tomasovom petom i klinastom povisicom duz medijalne ivice -redukcija telesne tezine.lordoza. Kontraindikacija:turski sed.Postoji slabost m.n.rahitis.Do druge godine se genu valgum smatra normalnom pojavom zbog ranije vaskularizacije unutrasnjih kondila femura.a kolateralni ligament se retrahuje -skraceni su m. Moze biti:-kongenitalni (los intrauterini polozaj) -steceni (oboljenja.a stopalo je u varus polozaju.paraliza misica.Objektivizacija stanja se postize merenjem bimaleolarnog rastojanja koje je normalno do 5cm.Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su istegnuti.Ne treba ici na sto ranije uspravljanje i prohodavanje.tensor fascia latae i vastus lateralis.a natkolenica i potkolenica zaklapaju ugao otvoren put spolja Ako je jednostrana dovodi do skolioze u lumbalnom delu. GENU RECURVATUM (hiperekstenzija kolena).semitendinosus.ishiadicus.femoris. Th:-korektivne sine (ortotska pomagala) 16 .preopterecenje usled dugog stajanja i hoda.turski sed sa loptom izmedju kolena -rth-okupaciona i funkcionalna Kontraindikacija:polozaj zabice GENU VARUM (o noge):natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra.a kosti podkolenice su rotirane medijalno.DEFORMITETI KOLENA GENU VALGUM (x noge) Uzrok:-los intrauterini razvoj.qps-a.periferne lezije n.semimembranosus i vastus medialis -kolena se dodiruju unutrasnjim stranama.a izduzeni m.Natkolenica i potkolenica sklapaju ugao otvoren put napred.

Uzrok je slabost vezivnog tkiva i tesna obuca.Podize se poprecni svod stopala stavljanjem uloska sa jastukom ispod glavica metatarzalnih kostiju. Za definitivno stanje formiranog stopala smatra se period od 3 godine.Deformacija se najcesce javlja u skolskom uzrastu. Cipele:-za planovalgus -za transversoplanus -za pes adductus-metatarsus varus -planovalgus-neophodno je podici uzduzni svod stopala postavljanjem uloska u cipelu (jastucici se stanji na svodu) -tranversoplanus-ovde nije doslo do podizanja poprecnog svoda stopala.zapaljenje.jer vestacki odrzavaju svod i jos vise slabe misice.stavljanja interpozitiuma od gume izmedju 1.Cesce se javlja kao stecen nego kao urodjen. Postoje 4 stepena ravnog stopala-pes plano valgusa: 1st-povrsina oslonca je siroka 2st-povrsina oslonca je pravougaonog oblika 3st-svod stopala je potpuno izgubljen 4st-oslonac prelazi na unutrasnju ivicu stopala.varus -pes planus -pes planovalgus -pes planovarus -pes calcaneus-petno stopalo -pes equinovarus-konjsko stopalo -pes adductus-metatarsus varus -pes transversoplanus-rasplinuto stopalo -pes exavatus-udubljeno stopalo.jer tako stvaraju nadrazaj.Koristi se samo u slucaju kad ni jedan drugi nacin lecenja ne dolazi u obzir. kth:-vezbe jacanja dorzi-fleksora stopala kao i adduktora i supinatora -jacanje fleksora prstiju i palca -pedes plani mogu biti urodjena i stecena (rahitis.a pri hodu stopalo se ne oslanja 17 .Kod dece.kada dete prohoda i postane stabilno.slabost misicno-ligamentarnog aparata.Dete ne treba pozurivati da prohoda.qps-a ES -kod tezih stanja artrodeza (ukocenje zgloba operativnim putem) DEFORMACIJE STOPALA Mozemo podeliti na:-pes valgus.Zove se jos i “rasplinuto” stopalo. Deformiteti na prstima stopala: -halux valgus (cukalj) koji se prepoznaje po spoljasnjoj devijaciji velikog prsta (abdukciji).tj.Lecenje je operativno (artrodeza).stimulisu receptore i voljno aktiviraju misice.povrede. i 2.-jacanje m.Oslonac je lepezastog oblika i na svim glavicama metatarzalnih kostiju.lezije PMN-a.Neoperativna prevencija lecenja se sastoji od vezbi.Deca traba da hodaju bosa po neravnom terenu. beba prisutno je masno jastuce u predelu tabana koje se izgubi kad dete prohoda. -jahaci prsti (drugi prsti preko palca) -cekicasti prsti (digitus malleus) karakterisu se savijanjem prvih clanaka prstiju pa prsti imaju oblik cekica. prsta ili stavljanja aparata za korekciju.Najcesce su udruzena sa valgus komponentom.

tj.Ahilova tetiva koja je jako skracena.zatim equinus i na kraju excavatus.obezbedi dobar odnos kostiju i omoguci hod 18 .addukcija.slika:-prednji deo stopala je uvrnut u polje (pronacija) -pronacija pete -spusten. -adductus-prednjeg dela stopala metatarzalnih kostiju -excavatus-izgubljena tabanska povrsina stopala.bol u krstima -slabost zglobnih veza i misica stopala i podkolenice -Ahilova tetiva u odnosu na uzduznu osovinu podkolenice zaklapa ugao otvoren put spolja sa konveksitetom unutra -povrsina oslonca se prosiruje -pojava zuljeva na unutrasnjoj strani stopala -zamor.Vazni su pokreti blege masaze u suprotnom pravcu od deformiteta (izvrtanje i dorzi-fleksija stopala).Skracena plantarna aponeuroza i podignuti dorzum stopala koji ima oblik lopte.a posebno jacanje fleksora prstiju i palca -jacanje oslabljene muskulature -hod bosim nogama po neravnom terenu i preprekama -ulosci ili ortopedske cipele (stavlja se jastuce na medijalnoj strani-tomasova peta -fth-ETH -rth-hidro masaza Resava se najpre adductus. Th:-konzervativno lecenje:-kth-manuelno ispravljanje (majci objasniti da se blagim izvrtanjem stopalo dovede u fizioloski polozaj.Moguca je unutrasnja rotacija tibije i fibule.odnos 2:1. -pes equinovarus congenitus (konjsko stopalo) je najcesci urodjeni deformitet.Os naviculare se rotira. M. izbrisan uzduzni svod stopala -bol u stopalima i podkolenici.ortopedske cipele (povisica se stavlja sa lateralne strane.peta i glavice metatarzalnih kostiju se priblizavaju.ojacaju izduzeni misici. Th:-termo th (u vodi i masaza) -vezbe i u svim pravcima.supinacija) je skracen. Javljaju se promene na mekim i kostanim delovima stopalima. Kl.gips prvo peta.a kad to postigne da stavi flanelski zavoj (par puta u toku dana).Calcaneus je visoko postavljen.Cesce oboljevaju muska deca.pa prsti-preko gipsa ide vata.Cesto je obostran.dete treba da nos obucu sa uloskom do 14-15 godina) -hirurska intervencija sa gipsanom imobilizacijom (posle 3.tromost Dg. se postavlja na osnovu plantograma i rtg snimka.Postoji nedostatak senzibiliteta.Gips se menja svake 3-4 nedelje) -rth-termo th i elektro th -koriste se specijalne cipele posle 6 godina (cesti su recidivi) -u principu treba da se istegnu skracene strukture. meseca.unutrasnjom ivicom.Tetive imaju abnormalne insercije (npr. -dinamicki aparati koji osiguravaju korektivno delovanje -Denis-Brown aparati.dislocirana je medijalno i ona suprimira calcaneus.Talus je oboren na dole. -equinus-plantarna fleksija u talokruralnom zglobu (skracena je kapsula gornjeg i donjeg skocnog zgloba) -varus-abdukcija i supinacija-inverzija stopala u subtalarnom i Sopartovom zglobu.pa varus.pa palac.tibialis posterior (plantarna fleksija.a dete se oslanja na os cuboideum pa je skraceno meko tkivo sa unutrasnje strane stopala.

Ulozak se stavlja na petu.Posmatraju se nivoi peta i meri se razlika od jedne do druge pete -patkast (gegav) hod javlja se kod obostranog iscasenja -hipotrofija misica natkolenice na bolesnoj strani -skolioticno drzanje zbog skracenja noge Vremenom se razvijaju:fleksiona.spava na ledjima. nerazvijenosti coxofemoralnog zgloba.Znak je pozitivan ako se kuk uspe iscasiti iz pocetnog polozaja fleksije od 90st i abdukcije od 45st. Uzrok:-nasledni faktor.a nista nije uradjeno doci ce do addukcione i fleksione kontrakture.mala karlica.a ne na stomaku. -Palmenov znak (znak poniranja) kojim se ispituje nestabilnost zgloba kuka.bele rase -karlicni porodjaj. Nesigurni znaci su:ogranicena abdukcija kukova i nesimetricne genitofemoralne brazde. Od sigurnih znaka izdvaja se jos i: -skracen ekstremitet-duzina nogu je razlicita.dok koren stopala ostaje u neutralnom polozaju.ne sme u turski sed.Jedan kuk se fiksira guranjem natkolenice ka podlozi.addukciona i kontraktura spoljasnih rotatora.Addukcijom natkolenice iz polozaja abdukcije moze se ponovo izazvati izlazak glave iz acetabuluma. Th:-manuelno istezanje medijalnih struktura -parafin.Natkolenice se obuhvate dlanovima preko kolena sa prstima u polozaju od 90st.tibialis anterior. abdukcijom i rotacijom natkolenice prema spolja glava ulazi u acetabulum.Nastaje zbog displazije.Acetabulum je plitak i ne moze da obuhvati ionako slabo razvijenu glavu femura.Suprotnim pokretom.hod tek posle 60 dana.nastrani luksacije je skracenje koje nije pravo.Natkolenica se pritiska ka podlozi u smeru osovine femura. Dg:-UZ do 4 meseca zivota -RTG nakon 4 meseca zivota Th:-konzervativna:-siroko povijanje kako bi kuk bio u polozaju fleksije i abdukcije -dete ne treba da stoji pre vremena -fleksibilne addukovane sine po Barlovu -Pavlikovi remeni (kaisevi) koji ne dozvoljavaju ekstenziju natkolenice -trakcija ekstremiteta-vertikalni i horizontalni gipsani zavoj -gace po Frejku -gipsane gace po Lorencu posle 2-3 nedelje -hidro i rth -pneumatske gacice -operativna:-Balterova osteotomija-imobilizacija do 6 nedelja.addukcijom i rotacijom natkolenice prema unutra.Pri hodu aplikovati tregere-podvrtace stopala.Ako je bilo luxacija.manjak plodove vode. Sigurni znaci su:-Ortolanijev znak-u polozaju na ledjima flektiraju se kukovi sa kolenom u polozaju od 90st.hiperlordoze i razvoja gegavog hoda -fth:nalazi primenu u preoperativnoj fazi i postimobilizacionom periodu (nakon 19 .Dete sedi u polozaju zabice (samo ako nema x noge).-pes adductus metatarsovarus-metatarzalne kosti su u varus polozaju addukciji i supinaciji. Cipele:povisica je sa lateralne strane ili obratno obuti cipele. -luxacio coxae congenita (urodjena luksacija kuka) je cesci kod zenske dece.tj.cesce se javlja kod Slovena.Natkolenice se obuhvate dlanovima preko kolena sa prstima u podrucju velikih trohantera i sa palcem na unutrasnjoj strani natkolenice.Dete gazi petom.a ne prstima.a kuk koji se ispituje abducira usmeren pritiskom u smeru femura i kod ulaska glave femura u acetabulum oseti se i cuje preskok “klik”.tj.hidro th -pes calcaneus postoji fleksija stopala.Javlja se skracenje m.

lezanje na trbuhu i to na obrazu zdrave strane -detetu se prilazi sa ostecene strane.procesusa spinosusa.fragmentacija misica) Tortikolis kongenita karakterise nagnutost glave na obolelu stranu i obrnutost lica na zdravu stranu.uz fiksaciju ramena. kao posledica otoka koji fibrozira i skvrcava misic definitivno -moguca je paraliza n.operacije) -kth:termo th.displazija i prelom klavikule -javlja se krivljenje kicmenog stuba u cervikalnom delu Th:-fth-termo th (parafinske obloge) -korektivno pomagalo Sancov okovratnik -funkcionalno pomagalo:sa igrackama prilazi se sa bolesne strane -EF (kj) samo kod tumefakta -kth-pasivno istezanje skracenih misica i to povecanjem rotacije na bolesnu.plivanje sa ciljem savladjivanja postojecih kontraktura.sternikleidomastoideusa ili nastaje usled oboljenja vratnih prsljenova.dete se nosi tako da je zdrav misic gore.artroza.okcipitalni deo je okrenut na bolesnu stranu.facijalisa.klinasti prsljenovi) -miogeni (mehanicki.prsljenskih lukova ili prsljenskih tela. Postoje jos i:-Ducchennov znak zbog odrzavanja ravni tela bolesnik se naginje gornjim delom tela na stranu opterecenja -Trandelenburgov znak kada karlica pada na stranu pri stajanju na jednoj nozi Kontraindikacija:dubak Komplikacije:-morbus pertes. Funkcionalni status i kl.asepticna nekroza glave femura Tortikolis (krivosija).a sa bolesne potrebno je postaviti igracke ili neke druge stvari koje ce privlaciti detetovu paznju SPINA BIFIDA je kongenitalna anomalija gde dolazi do promene oblika i strukture u smislu nepotpunog srascivanja kicmenog kanala. -rame na bolesnoj strani je podignuto -asimetrija lica (lice na bolesnoj strani je manje) -asimetrija vratne brazde (dublja na bolesnoj strani) -krajem prve i pocetkom druge nedelje se javlja tumefakt velicine masline u sredini m.lice sa podignutom bradom ka zdravoj i obraz na zdravoj je puniji.Beba ne sme da place.uzrok stecenog torikolisa je lokalna ishemija m.slika:-misic je skracen -normalan polozaj glave je izmenjen u svim ravnima:glava je nagnuta na bolesnu stranu. Pravilo:-osovina glave i tela zaklapaju ugao koji je otvoren prema strani na kojoj je ostecen m.jer to pojacava tonus misica -pozicioniranje glave.plexusa brachialisa.jacanje oslabljenih.sternocl.potrebna je edukacija majke -rth-Tomasov okovratnik izmedju vezbi (kod vecih deformiteta) -operacija se primenjuje posle 6.a bocne fleksije na zdravu stranu.a ostecen dole.razlikujemo:-kostani tortikolis (nedostatak prsljena.sternocl. meseca (cisteotomija) i u tom slucaju potreban je okovratnik da ne bi doslo do vracanja deformiteta (zbog lose navike) -krevetac postaviti tako da je sa zdrave strane zid. Uzrok:losa intrauterina pozicija ili porodjajna trauma.a istezanje skracenih misica.hidro th. 20 .

a vrsi se uz pomoc ortotskih pomagala.kuk fleksiono abdukciona kontraktura sa spoljasnjom rotacijom natkolenice.Hod moze biti:paretican i ataksican.a ta ostecenja vide se odmah po rodjenju.nema prolapsa medularnih elemenata.kicmeni stub-skolioza i lordoza -osteoporoza.luxacija kuka) Kod oduzetosti L4 postoje pokreti fleksije i addukcije u kuku.otvor je pokriven kozom koja je izmenjene boje.Prognoza PRO ad VITA zavisi od deficita.equinovarus.nasledna predispozicija Podela:-spina bifida okulta -spina bifida manifesta (cistica) Spina bifida manifesta karakterise se kostanim prolapsom i anomalijama medule spinalis. Th:-vezbe ravnoteze i hoda (hod se vezba u razboju i dubku sa sinom).Deca se krecu kolicima.a koje ce pomagalo pacijent da koristi zavisi od nivoa ostecenja.socijalni problemi Ciljevi rehabilitacije:-korekcija kongenitalnih deformiteta -prevencija sekundarnog deficita -prevencija dekubitusa -prevencija psihicke retardacije -razvijanje osnovnih motornih aktivnosti -razvijanje normalne motorne aktivnosti -kontrola glave.Nastaje ako kroz kostani defekt prolabiraju mozdane strukture.Ako je ostecenje u nivou TH12 i L1: -flekcidna paraplegija -atrofija misica -ugrozeni refleksi -ispad (ugasen) senzibilitet -inkontinencija -hidrocefalus (zbog opstrukcije u sistemu likvora) -urodjeni deformiteti (skolioze.hod u razboju sa aparatima. sekundarni deficit:-urinarne infekcije.Odmah po rodjenju u predelu lumbalne i lumbosakralne kicme (najcesce) vide se cisticne formacije velicine guscijeg jajeta u kojoj mogu da budu uvucene:-meningealne opne-meningocela -nervno vlakno i deo kicmene mozdinemeningomielocela -ceo kicmeni kanalmeningomielocistohycela Spina bifida okulta gde nama defekta medule spinalis.nema vidljivih spoljasnjih manifestacija.slika:1.dekubitus -kontraktura:koleno u hiperekstenziji.hod u dubku.spontane frakture -kod hidrocefalusa mentalna retardacija. primarni deficit je rezultat kongenitalnog ostecenja. 2.virusna oboljenja.reakcije ravnoteze -jacanje snage misica ruku i trupa -koriscenje raznih ortotskih pomagala -obuka hoda i osposobljavanje za ADZ (aktivnosti dnevnog zivota) Da bi sprecili sekundarne deficite ovu decu treba vertikalizovati krajem 1.Kod hidrocefalusa terapeut 21 .Nema neuroloskih promena (poremecaja).Kod okulte vezba se hod sa osloncem u tronoscu.napred se stave vrecice sa peskom.Uzrok:-zracenje u trudnoci. godine (kad treba da prohodaju).a kod oduzetosti S1 oduzeti su neki misici podkolenice.Vertikalizacija je vazna za razvoj svih organa. Kl.upotreba lekova.postoji pojacano znojenje koze koja je obrasla sitnim dlacicama i blago uvecana.

pojacani refleksi i patoloski refleksi.facialis-a) -monoplegija simptomi ispoljeni na jednom gornjem ekstremitetu i istoj strani lica -triplegija je oduzetost tri ekstremiteta.hipertonus.poremecaj senzibiliteta.sluh.sifilis majke) -dijabetes.a zatim se naglo snizava).Potrebno je omoguciti profesionalno osposobljavanje i skolovanje.hidro th zbog inkontinencije -zivotni vek je skracen zbog infekcije.hod sa dubkom i adaptacija kucnih uslova.nesrazmera RH faktora majke i oca -natalni:-disproporcija porodjajnih puteva i velicine ploda -asfiksija (nedostatak O2 pri porodjaju) -postnatalni:-zutica.krvarenje.mentalna funkcija.intoksikacija.urolog.tetivni refleksi normalni ili malo poviseni -ataksicna (cerebelarna) ostecenje je na nivou malog mozga. Kontraindikacija:-bazen.To nije samo gubitak.manjak posturalnih refleksa.dismetrija-nesposobnost ocenjivanja pokreta zbog cega dolazi do prebacivanja preko cilja.fizijatar.crvuljasti pokreti na distalnim delovima ekstremiteta (tzv.razne infekcije (meningitis. piramidnog puta.vaspitac.ES Kth ista kao kod paraplegije.Ostecen je balans.hod sa sirokom osnovom -atetoidna (ekstrapiramidalna) ostecenje na nivou bazalnih ganglija.zracenje.teturav hod.nasledni faktori.poremecaji cirkulacije.pamcenja. neuspostavljanje motorne kontrole vec i ostecenje drugih sistema kao sto su:vid.Ako se taj pudensov drenazni sistem ugradi na vreme deca se intelektualno dobro razvijaju (Santova cevcica).skleroticne promene i nekrozu.rt.mentalni poremecaji (pad IQ. DCP je skup simptoma koji nastaju usled ostecenja mozdanog tkiva koje vremenom atrofira i dovodi do pogorsanja stanja. Rth:-ortotska pomagala. Faktori:-prenatalni:-virusne infekcije sa majke (rubeola.tj.ponasanja) Forme CP:-spasticna (piramidna) ostecenje je na nivou korteksa.Oni se pojacavaju kada je dete uzbudjeno.Pojavljuju se navoljni. atetozni).treba da vodi racuna o pudensu (cevcici iza vrata).roditelji.edem.medicinska sestra.Do svih ovih problema dolazi zato sto stetni faktori deluju na nezreo mozak deteta.uremija.encefalitis) -traume mozga.koji je obicno na pocetku pokreta jaci.govor.javlja se fenomen “peroreza” (spasticna hipertonija koja se odlikuje elasticnim otporom misica na pasivno istezanje.bakterijske infekcije.Poviseni su tetivni refleksi i javljaju se patoloski refleksi -flekcidna (atonicna) misicni tonus je snizen.ft. Fth:termo th (parafin).tonus je povisen po tipu spasticnosti.tj. Javlja se u obliku:-kvadriplegije (vise na donjim ili podjednako na sva cetiri) -paraplegije (makazast hod oba donja ekstremiteta) -hemiplegija-jednostrana paraliza koja se primecuje odmah po rodjenju (zahavcena jedna strana tela osim lica zbog pareze n. Tim:pedijatar.kl.najcesce jedne ruke i obeju nogu Simptomi:-ostecenje motorike.DCP je kombinovano ostecenje sa kompleksnom etiopatogenezom.spori.Ove promene izazivaju propadanje ganglijskih celija.percepcoja.neekonomicni.koordinacija.slikom i ovde je potreban timski rad.ukoliko se th ne sprovodi na adekvatan nacin.a 22 .javlja se ataksija.nesvrsishodni.

Potrebna su 4 faktora:konduktor.Igracke ne smeju biti sitne.a stimulacijom normalnih obrazaca pokreta (kroz posturalne mehanizme od uspravljanja i ravnoteze do ucenja komplikovanih funkcija) Bobat:-inhibicija patoloskih refleksa.prostorija.polomljene nego zive. POLIOMIELITIS ANTERIOR ACUTA je infektivno oboljenje virusne etiologije.rame).zbog cega se i zove plasticka hipertonija.vitamini.Uz pomoc nje mozemo istovremeno sprovoditi i Dg i Th.vec istovremeno kontrakcija i antagonista.kolena za trup i noge) Kabat:-PNF -RIP kljucne tacke kontrole (max.gube se tokom noci.sprovode se takmicenja. Metode lecenja:-neophodna je rana Dg i Th.jer se zbog plasticiteta mozdanog tkiva do prvog meseca zivota moze mnogo uraditi za CP i to kocenjem patoloskih.Misicni otpor nema elasticnu komponentu spasticke hipertonije i ekstremitet ostaje u novom polozaju.Prenosi se na dva nacina:-fektoralno i naso-fariengalno (kapljicno).reciprocitet.lekovi za poboljsanje biohemijskih procesa u organizmu. osposobiti i razviti preostale psihofizicke sposobnosti.jarkih boja i prilagodjene uzrastu. Bolest prolazi kroz 3 faze:-abortivna-blag oblik. Kroz kth i rth max.grupa od 10-20 dece.Uporedjuje se sa otporom olovne sipke ili voska (fleksibilitas cerea). Atetozu prati rigiditet (hipertonus) i odsustvo refleksa.sve prolazi za 2-3 dana -fudrojantna-smrt nastupa za 2-3 dana bez postavljanja dijagnoze -paraliticna (subakutna)-najcesce se javlja Predparaliticni stadijum pocinje naglo.Virus napada prednje rogove kicmene mozdine i javljaju se znaci ostecenja PMN-a. Koristi se hirurska th i profesionalna orijentacija.Koriste se aktivni pokreti Andreas-Petov metod:-objedinjuje lecenje i edukaciju.Veliki uticaj ima igra.Grupe dece formiraju se po uzrastu. u CNS-u.Poseban oblik ekstrapiramidalne hipertonije je fenomen “zupcastog tocka”-Negroov fenomen (pri pasivnim pokretima naizmenicno se oseca otpor i popustanje zategnutosti u brzim ritmickim intervalima) -mesovita (mix) forma.Rigor je ekstrapiramidalna hipertonija ili plasticka (na pasivne pokrete ekstremiteta ne dobija se refleksna kontrakcija samo istegnutog misica. Felpsova tehnika:-pokreti izolovanih misica Temple foj metod:-vezbe za koordinaciju.tj.kukovi. kontrakcija paralizovanih misica i voljnih pokreta-okretanje.tj.Postoje znaci opste infekcije: 23 . Rth:-ortotska pomagala -korektivne sine sa ortotskim cipelama Medikamentozna th:sedativi.ostre.ritmicka intonacija.preko kljucnih tacaka:rameni pojas (glava. obrazaca -stimulacija normalnih pokreta i tonusa uz pomoc RIP-a.prevrtanje) Vojtin metod:-stimulacija posturalnih reakcija pritiskom na odredjene “tacke paljenja” ili “refleksnih zona”.ritam.

KTD.povecanje snage.hipo ili arefleksija.Lazarevicev znak i gornji i donji Bruzinski Paraliticki:-temperatura opada. -misici potkolenice dugo ostaju snazni-to je pseudohipertrofija (zamena misicnog tkiva masnim ili vezivnim.patkast hod.Salkova i Sejbinova vakcina.kortizon.skolovanje i profesija.-povisena T.Javljaju se i znaci ostecenja PMN-a:-hipotonija.osin struk.brzine i izdrzljivosti -rth-poboljsanje koordinacije.belancevine.kongenitalna distrofija -distrofija miotonika Kl. Prvi znaci su:-nespretnost u hodu.okupaciona -fth-UV.bedreno-karlicni):-pseudohipertroficni-Disenov -facioskapulohumeralni.intersticijalni i fascijalni misici.primena ortopedskih pomagala -resavanje psihickih i socijalnih problema i edukacija Oblici (pelvi femoralni.Oporavak traje jos najmanje godinu dana.Najteze je ako su zahvaceni respiratorni misici.hidro th -rth-okupaciona.jer je disanje otezano.a ne oboljeva.osim struka Kontraindikacija:zamor Th:-medikamentozna:adrenalin.ptoza) -orofariengealna distrofija.borba protiv gojaznosti -kth-sprecavanje kontrakture. fudbalerske noge -misici podlakta kao u Popaja -vampirska ili tapirova usta -neravnomerna atrofija misica trbusnog zida.javljaju se paralize koje mogu biti obimne ili lokalizovane na jednom ekstremitetu.flakcidna (mlitava) paraliza.naglasena lumbalna lordoza.mlitava paraliza.Istovremeno ili nesto kasnije bivaju zahvacene i ruke.facies miotonika.EF i vitamin B.hidro th -rth-podizaci ili povisice da se koriguje duzina donjih ekstremiteta Kontraindikacija:zamor Th u trecoj fazi:-kth-aktivne vezbe. slika:-simetricna misicna atrofija. Th u drugoj fazi:-kth-vezbe disanja.bolovi u ekstremitetima i duz kicme -meningealni znaci-malaksalost.pasivne vezbe -fth-ES.Bolest pocinje obicno do 4-te godine.rigidan vrat.fascikulacije.osteoporoze i ocuvanje misicne snage -fth-G.IR.ES.scapulae alatae.javljaju se postepeno i asimetricno.pozicioniranje.okularna misicna distrofija (strabizam.kada se mogu javiti kontrakture.EF.hipotonija. Stadijum oporavka:-zapocinje krajem prve i pocetkom druge nedelje.tzv.Najpre se oporavljaju oni misici koji su se poslednji oduzeli. PROGRESIVNA MISICNA DISTROFIJA je progresivno nasledno oboljenje koje se direktno prenosi u vise generacija (uglavnom sa oca na sina).Vukicev.a zdravlje ugrozeno.Majka prenosi.skapulohumeralni i pelvifemoralni -distalna misicna distrofija.misicne 24 .metabolicke promene.glavobolja.atrofija.hiperhidroza.cesto padanje -otezano ustakanje iz cuceceg polozaja kada “puzu uz sopsvene noge” (Goversov fenomen) -otezano penjanje uz stepenice -gube sposobnost samostalnog hoda Ukoliko se bolest javi pre prohodavanja hod kasni.pseudohipertrofija.povracanje.vitamin B -higijensko dijetetski rezim-vitamini.

Na granici izmedju produzene i kicmene mozdine najveci deo ovih vlakana se ukrsta prolazeci u suprotne bocne snopove kicmene mozdine. ceste subluksacije -stopalo:equinovarus Kontrakture GE:-rame:-add.Postoje tipicne kontrakture i deformiteti (nema klavikule.a delom prednjim snopovima kicmene mozdine za odgovarajuci segment kome su namenjena.elektro th. -infektivni faktor (herpes simpleks).ovaj put ide kroz okcipitalni krak kapsule interne.javlja se hipotrofija ili 25 ..nema EDR (EDR je negativna) Piramidalni kortokospinalni put ili alfa put je sastavljen od oko 1 milion vlakana. ext. i spoljna rotacija -koleno:flex.kapsuli interni.Ovaj put povezuje koru mozga sa motornim jedrima u prednjim rogovima kicmene mozdine. rotacija -lakat:-flex. -anoksija. zapaljenski procesi. ARTROGRIPOSIS MULTIPLEX CONGENITA (urodjene kontrakture vise zglobova) bolest je nepoznate etiologije.Primarne promene su na misicima i nervima.Paraliza brzo nastupa.koja polaze iz celija senzomotorne kore.a manji deo silazi neukrsteno delom bocnim.embolija. -avitaminoza vitamina B (metabolizam nervnog tkiva) Senzitivne motorne smetnje dovode do: -sy prekida nastaje kod dubokih povreda. -virus varicele (toksicni faktor).Polazi od piramidalnih celija.kostane deformacije.Radi se o denervaciji misica koji su jos intrauterino fibrozno degenerisali (zamena vezivnim ili masnim tkivom).degenerativne promene. sa ulnarnom devijacijom. -podlakat:pronacija -saka:volarna flex.udlage.tromboza. flex.pa sve do motornih celija u prednjim rogovima kicmene mozdine. ext.Posle prolaska kroz prednji deo korone radijate. Znaci ostecenja CMN-a:-povecanje tonusa po tipu spasticiteta (fenomen peroreza) -misicne refleksi su pojacani -pojava patoloskih refleksa (Babinski) -nema atrofije i hipotrofije (osim usled inaktiviteta) -nema fascikulacija.hirurska intervencija-tenetomija -intelekt i senzibilitet ocuvani Karakteristika je “rodin ujed”-crvena mrlja izmedju obrva CMN (gornji) je neophodan za voljnu misicnu aktivnost.kicmenoj mozdini Uzroci ostecenja CMN-a:-su porodjajna trauma.zahvata proksimalne delove ekstremiteta. -slab kvalitet materije.add..neoplazme.a kao posledica toga zglobovi se zadrzavaju u odredjenim polozajima.gde je rastavljen u snopice.kontrakture.zatim kroz pes pedunkuli mezencefalona.mozdanom stablu.aparati) -termo th. palca Th:-u prvih 6 nedelja rade se drasticne procedure posto vrlo brzo kontrakture postanu ireverzibilne -zapoceti sto pre sa th (prva 42 meseca su najreduktibilniji) -najbolje je delovati malom silom.hemoragija. unutr.prednji deo ponsa i produzene mozdine.zahvata sva 4 ekstremiteta.po Brodmanu (girus precentralis-polje 4) koje su smestene u motornoj kori velikog mozga.koja dugo traje-imobilizacija (gips. Uzroci ostecenja nervnog sistema:-genetski faktor (spina bifida).equinovarus) Kontrakture DE:-kuk:add.prenosi impulse iz motorne regije kore velikog mozga do misica. Lezije mogu biti:-u mozdanoj kori.mogu da nedostaju cele misicme grupe.

a u stojecem stavu stoji na petama.zatim se spusta na druge misice) otezan je govor.tj. slika:-ostecenje CMN i PMN.atrofija GE 2. njegovog stava i stanja u kome se nalazi (raspolozen je.atrofija misica.odsustvo refleksa.a bol se javlja na palpaciju.nema atrofije-osim ako je dugo inaktivan. kompresija radialisa usled hipertroficnog oziljka humerusa.Nastaju manje paralize koje mogu biti kompletne i nekompletne -sy iritacije nastaje usled lakseg ostecenja samog nerva.To nije bolest vec samo stanje gde funkcionalni deficit razlicitog stepena zahvata jednu stranu tela.Brzi pokreti izazivaju veci otpor nego sporiji pokreti.ako postoji mogucnost da ce ga nako prihvatiti ili da se nece povrediti.vida (hemianopsija).disanje 3. Uzrok:-vaskularna oboljenja-prolazna ishemija mozga.obicno se ljulja.embolija) -trauma.Nema spontane regresije potrebna je operacija -sy kompresije npr.ne moze da uradi dorzifleksiju stopala.infarkt mozga (tromboza.-klasicni.emotivni i psihicki poremecaji.anestezija. Kl.nije zabrinut) “Fenomen viska”-kada pacijent uradi antefleksiju ili laterofleksiju ruka “ne pada” spontano kao kod organske paralize. 26 . AMIOTROFICKI LATERALNI SINDROM predstavlja kombinaciju znakova ostecenja PMN i CMN.a pada samo u izuzetnim prilikama.govora (afazija) -poremecaj gutanja.suprotnu od ostecenja hemisfere.ali do tada nekoriscenih sinapsi i razgranavanjem dendrita nervnih celija.spasticna parapareza DE.gutanje.-primarni-postoje primarni znaci atrofije Diferencijalna dijagnoza:-histerijska paralizaAko pacijent ne moze da stoji.pamcenje).Bolest je nepoznate etiologije i cesce de javlja kod muskaraca.a karakterise se otporom na pasivno istezanje pri cemu je otpor najveci na pocetku pokreta tzv.tumori Simptomi:-poremecaj motorike -poremecaj senzibiliteta -poremecaj percepcije.Javljaju se vazomotorne i troficke smetnje. Kl.kontrakture. Klasifikacija paraliza:-nastaje usled ostecenja CMN -nastaje usled ostecenja PMN -nastaje usled ostecenja misica -histerijska paraliza HEMIPLEGIJA rhb se zasniva na plasticitetu mozga. mogucnosti restauracije postojecih funkcija.intrakranijalna hemoragija.a na DE na ekstenzorima.postoji nesklad u pogledu pacijenta. Kod ovih pacijenata se javlja: -spasticitet je patolosko povecanje tonusa poprecno prugaste muskulature.-descedentni (pocetak na bulbarnoj muskulaturi. “fenomen peroreza”.Zavrsava se letalno.nema patoloskih refleksa. Postoje tri oblika:1.Prognoza je bolja -sy regeneracije predstavlja povratak predjasnjeg stanja.zvakanje.tj.javljaju se degenerativne promene na piramidalnim i prednjim rogovima kicmene mozdine.intelektualni poremecaji (paznja.Piramidna hipertonija je selektivna-na GE na fleksorima. slika je razlicita i zavisi od:lokalizacije i obima anatomskog deficita.Piramidnog je porekla.misljenje.sa manje subjektivnih i objektivnih tegoba.

obim i duzina ekstremiteta.plantarna fleksija i inverzija stopala Patoloski tonicni refleksi: -simetricni tonicni vratni-fleksija glave povecava tonus fleksora i ekstenzora DE.obim pokreta.duboke patike.fleksija i supinacija podlakta.to cini terapeut.ektenzija i pronacija podlakta.udlage.procena vida.sluha.Dg.trakama.abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta.okrece glavu na stranu na koju hoce da se okrene.pol.Noga treba da ima mali oslonac ispod kolena da bi se nametnula blaga fleksija.na bolesnoj se povecava tonus na ekstremitetima.ekstenzija kolena.addukcija. Faze hemiplegije:1.godina rodjenja.pokretljivost i pomagala.volarna fleksija sake i fleksija prstiju -ekstenzione sinergije ruke povlacenje ramena nazad. moguce osposobljavanje i vracanje u zivotnu i radnu sredinu.udlagama.plantarna fleksija i inverzija stopala -ekstenzione sinergije noge ekstenzija.izvrsiti korekciju.kontraindikacije.fleksija.Ako pacijent lezi na zdravoj strani.a stopalo postaviti u neutralni polozaj pomocu cizme.sa abdukcijom i spoljasnjom rotacijom nadlaktice sa sakom i prstima u ekstenziji (to se postize vrecicama peska.rolovanim jastucima.vrsi rotaciju ramenog pojasa i karlice i samim tim se okrece na zeljeni bok.spoljna rotacija nadkolenice.procena spasticnosti i mogucnosti alergije.Treba nauciti okretanju pacijenta u sve polozaje.socijalni status.skapula treba da bude povucena prema gore i poduprta jastukom sa ramenom napred.anamneza (licna i porodicna).addukcija i unutrasnja rotacija nadkolenice.volarna fleksija sake i fleksija prstiju -fleksione sinergije noge abdukcija.fleksija kolena. *Poduka lezanju-na bok i zdravi i bolesni (zbog primene tonicnog i labirintnog refleksa).Ukoliko pacijent ne moze sam da flektira DE.spoljna rotacija nadkolenice (u nivou kolena dzakovi sa peskom).elevacija ramena. *Prelazak iz supiniranog polozaja u polozaj na bok-zdravom sakom obuhvatiti bolesnu saku.depresija.akutna faza-faza mlitavosti (flakcidna) -korektivni polozaj.Na taj nacin promene.trenutno stanje pacijenta. *Prelazak u sedeci polozaj iz polozaja na boku-pacijent vrsi oslonac i potporu na laktu i 27 .-fleksione sinergije ruke retrakcija skapule.pasivni pokret (sprecavanje kontrakture) -vezbe disanja-prevencije pneumonije -vezbe balansa -borba protiv dekubita (okretanje pacijenta na svaka 2h) -muzikalna okupaciona Ova faza traje 24-48h i sto je kraca prognoza je bolja -korektivni polozaj-pacijent se nalazi u supiniranom polozaju.unutrasnja rotacija nadlakta. VAZAN JE TIMSKI RAD Cilj rhb je max.tutor longete sa krilcima).ekstenzija glave povecava tonus ekstenzora GE i fleksora DE -asimetricni tonicni vratni-okretanje glave na jednu stranu povecava tonus ekstenzora na strani lica i fleksora suprotne strane -labirintni-lezanje na ledjima povecava tonus u ekstenzorima -lezanje na stomaku povecava tonus u fleksorima -lezanje na boku povecava tonus u fleksorima donje i ekstenzorima gornje strane -Babinski isto moze biti prisutan Funkcionalni status:-ime i prezime.podize se do 90st fleksijom.DE flektirani.procena hoda.

Pasivan pokret izvodimo od prvog dana.stojeci.pa sedeci polozaj.dorzalna fleksija sake.palac na ruci.od prostog ka slozenom.Npr.ekstenzija i supinacija podlakta. -2. -respiratorna gimnastika-pasivno respiratornog tipa-dok je pacijent u besvesnom stanju.jer bi tako istegli antagoniste buducih spasticnih misica i pomogli razvoj kontrakture.U ovoj fazi pacijent moze da se koristi sakom prilicno dobro.Spasticitet je uvek slab na ovom stepenu.flektiranu podlakticu koju nakon toga ekstenzira.jastuci. pasivno rolanje.tehnike:Bobat.hod sa pomagalima.dok je postepeno ekstendira.sedecem i stojecem polozaju. -3.Ako pacijent nije u stanju da ustaje preko bolesne noge dozvoljava se ustajanje preko obe.sedeci sa spustenim nogama.abdukcija i spoljasnja rotacija nadlakta.jer aktivnost pacijenta povecava spazam.addukciju nadlaktice sa ekstenzijom podlaktice. dorzalna i plantarna fleksija stopala treba da bude korektna u bilo kom polozaju-znacajna je ne samo za balans nego i za hod peta-prsti.na ramenima terapeuta ili “ruke u ruci” ili terapeut drzi bolesnikovu saku i vrsi potporu.Postepena vertikalizacija-polusedeci.stoga stopalo zdrave noge treba da bude sasvim napred i ispred ostecene noge kako bi se izbeglo da najvece opterecenje nosi zdrava noga.stanje relativnog oporavka:stimulacija selektivnih pokreta-pogotovo sake i stopala.a njihov hod moze da postane gotovo normalan.Noge su prethodno spustene niz rub stola.Terapeut pomera glavu u bocnu fleksiju na stranu gde se pacijent krece.uvezbavanje hoda.Cilj je odrzati amplitudu pokreta elasticnosti mekih tkiva kao i poboljsanje periferne cirkulacije. Rhb-okupaciona pa funkcionalna.ne sme biti forsiran narocito u smislu fleksije na ruci.abdukciju nadlakta sa fleksijom podlakta.tzv. -primenjuje se:-uvezbavanje balansa samo na ostecenoj nozi 28 . *Prelazak u stojeci iz sedeceg polozaja-teskoce pacijenta pri ustajanju se ogledaju u prenosenju i odrzavanju telesne tezine na nozi u fleksiji.ali nikako preko zdrave.Ovaj obrazac stimulise pokretanje pacijenta neocekivano unazad. -vezbe balansa i postepeno adaptiranje pacijenta na vertikalni polozaj.karlica za donje ekstremitete) -rip za ruku:elevacija.Zato relaksirane pokrete izvodimo prema pravilima fleksije sake sa ekstenzijom prstiju.Kabat. *Prelazak iz stojeceg u sedeci polozaj-obrnuti postupak *Pasivni pokret-koristi se pasivno relaksirajuci pokret.medjutim malolokalizovani pokreti su jos nemoguci.Ekspirijum pomazemo na taj nacin sto postavimo sake na bazu rebara i abdomena i koristimo blagi pritisak u fazi ekspirijuma.Ruke su pored tela.Po Bobatu ustajanje treba da bude uvek preko ostecene noge.Koristi se oscilatorni sto.faza spasticiteta:-cilj je inhibicija patoloskih obrazaca pokreta preko RIP-a i “kljucnih tacaka kontrole” (rameni pojas.Signe-Brunnstrom.neutralan polozaj stopala -stimulacija normalnih obrazaca i pokreta:vezbe u lezecem polozaju.kao i ocuvanje seme pokreta.ekstenzija prstiju i abdukcija palca -rip za nogu:fleksija kuka i kolena.Vezbe balansa -pomeranje glave i trupa u svim pravcima.

patolosko povecanje tonusa po tipu “olovne sipke” ili “zupcastog tocka” -tremor u miru:ritmicko kretanje delova ekstremiteta ili glave frekvencijom 3-12 pokreta u sekundi.trovanja manganom i CO.Ako zahvati celu ruku lici na “udaranje u bubanj” ili “sviranje na gitari”.glava DA i NE.Na rukama se tremor vidi kao pokreti “pravljenja pilula” ili “brojanja novca”.stopalo se vuce po podu.nema pokreta ruku ni rotacije trupa -kada jednom zapocne kretanje tesko se zaustavlja i pokusava da uhvati neku prepreku kako ne bi pao.tj.bradikinezija (usporenost pokreta) -rigor:je hipertonija ekstrapiramidalnog tipa.postoji anteropulzija. U snu tremora nema ili se smanjuje. slika:-karakterise trijas simptoma -hipokineza:siromasni pokreti. Ispitivanje tremora:DE-pacijent sedi oslonjen na podlogu (noga pocupkuje) GE-primenjuje se proba prst-nos (pacijent zatvorenih ociju dodiruje vrh nosa prstom jedne.Zahvata ekstremitete.100% oporavak nije moguc. -stav tela:pacijent je pognut prema napred.tumori.traume. Kl.saka se otvara).stanja kv sistema.ruke su uz telo lako flektirane u laktu. opustena ruka).ostaju sekvele.Javljaju se degenerativne promene bazalnih ganglija (najvise u substanciji nigri.pa prstom druge ruke).glava i vrat su ukoceni -hod:sitni koraci.cak i da trci ako 29 .narocito kada se ekstremitet priblizava cilju.retropulzija i lateropulzija -pod dejstvom afekta bolesnik moze mnoge radnje izvrsiti veoma brzo.a nesto manje u nucleusu caudatusu.trajanja i dubine kome.-uvezbavanje hvatanja u supinaciji (pacijent moze da drzi kasiku.encefalitis.kasnije i glavu.strukture licnosti i stava clanova porodice i socijalnog statusa.nucleusu ruberu) Uzrok:arterioskleroza.Postoji intencioni tremor koji nastaje u toku valjanih pokreta. Prognoza zavisi od:zivotnog doba.Ako zahvati nogu kao da “udara u ritmu muzike” ili “okretanje pedala na biciklu”. PARKINSONOVA BOLEST ekstrapiramidalni sistem cine:-bazalne ganglije-corpus striatum (nucleus caudatus i putamen) -globus palidus (palidum) -nucleus ruber (crveno jedro) -substantia nigra -nucleus amygdale -nucleus subthalamicus -nucleus hypothalamicus Luysii -mali mozak (cerebelum)-nucleus dentatus -retikularna formacija Parkinsonizam je bolest ekstrapiramidnog sistema. Kontraindikacija:aktivna mobilizacija pacijenta –kod hemiplegije izazvana hemoragijom se odlaze 3 nedelje.Tremor u miru javlja se kad je ekstremitet u stanju mirovanja (npr.ali prilikom primicanja kasike do usta.pomocu peskira.

polozaj tela u odnosu na G.isto tako seda i ustaje sa stolice.a spasticna DEostecen je PMN i piramidni put.je u opasnosti (kinesia paradoxa) -okrece se u bloku.gutanje -vezbati koordinaciju na rigidnost.oblacenje.a kod dece i do L3.lice je sjajno kao uljem namazano (facies oleoza) zbog pojacanog lucenja lojnih zljezda -postoji hipersalivacija -mikrografija-pise sitnim slovima.Ima 31 par spinalnih zivaca.govor.koja nastaje usled ostecenja kicmene mozdine ispod nivoa Th1.krio th za mimicnu muskulaturu -kth-frenkelove vezbe.muziko th Parkinsonizam je skup simptoma koji nastaju kao posledica M. Ekstrapiramidalni sistem regulise misicni tonus.Parkinsoni Kontraindikacija je zamor.8-1cm.pred ogledalom vezbe za mimicnu muskulaturu -motivacija govora -ocuvati i razviti autenticne pokrete (dodavanje predmeta.pisanje.polozaj glave u odnosu na telo.vezbe disanja.tj.Ima dva prosirenja: -intumescencio cervicalis-zadebljanje gde polaze zivci za GE -intumescencio lumbalis-zadebljanje gde polaze zivci za DE Zavrsava se u hilum terminale (ide do sakralnog dela).zvakanje. debelog creva -seksualni poremecaj 30 .skandirajuci.govor je nazalan.monoton.Kicmeni prsljenovi ne odgovaraju segmentima kicmene mozdine.Prostire se od gornje ivice atlasa pa do medjuprsljenskog prostora L1-L2.bol. CMN Ako je ostecenje prednjih rogova to je PMN Ako je ostecenje piramidnog puta to je CMN Ako je ostecen kanal caude equine (L2) javlja se incontinencio i poremecaj seksa Ako je ostecenje iznad IC nastaje spasticna quadriplegija (ostecen je piramidni put-CMN) Ostecenje iznad IL dovodi do spasticne paraplegije (ostecen je CMN) Ostecenje u IL dovodi do mlitave paralize (ostecen je PMN) PARAPLEGIJA je simetricna oduzetost DE. -hidro th uz nadzor.hod sa preprekama od prostijih ka slozenijim) -aktivnim pokretima uticati na tremor -vezbati ADZ-ustajanje.usporen.Karakterise je: -oduzetost misica ispod nivoa lezije -poremecaj ili gubitak senzibiliteta (dodir.masaza -rth.akatizija (neki pokreti se stalno ponavljaju) Rhb:-medikamenti:nadonada dopamina -fth-ES.T) -poremecaj vegetativnih funkcija:-inkontinencija mokracne besike -inkont.ne prebacuje teziste -teziste je pomereno napred pa lakse hoda uz brzo -lice ima bezizrazan izgled maske.Mimika je usporena i siromasna (hipomimia i amimia). Ako je ostecenje iznad Th1 nastaje quadriplegija Ako je ostecenje ispod Th1 nastaje paraplegija Ako je ostecenje u intumescencio cervicalis nastaje mlitava paraliza GE.polozaj tela u odnosu na DE. SPINALNE LEZIJE Kicmena mozdina (medula spinalis) je duga 42-45cm i siroka 0.kontrolise polozaj glave u prostoru.

pojacani refleksi. ustanove na tvrdoj i ravnoj podlozi: -prevencija dekubitusa -korektivni polozaj-hiperekstenzija prelomljenog dela i korektivni polozaj DE kao prevencija kontraktura.faze:nega disajnih puteva.da li je pokretan i da li koristi pomagala i koja -kvalitet pokreta i spazma.noge u blagoj abdukciji -vezbe disanja. 2.-poremecaj disanja i lucenja lojnih zljezda -gubitak refleksa-vazi za 1.hod sa podkolenim aparatom.nema atrofije.hod sa stakama nije moguc. Prva pomoc je transport do prve zdr..faza mobilizacije:faza kolica.Kicmena mozdina se tada nalazi u fazi spinalnog soka.oduzet m.materijalni status.voditi racuna da ne dodje do opekotina.fazi postoji hiperrefleksija Pacijent prolazi kroz: 1.Rhb pocinje od momenta povredjivanja.faza stajanja i hoda.Karakterise se mlitavom paralizom.hipotonijom.stajanje u razboju -rth-funkcionalna -faza hoda:-zapocinje se sa uvezbavanjem u razboju.nastaje neposredno nakon povredjivanja i traje najcesce nekoliko nedelja (2-4).da li je samostalan. Rhb:1.a ostecen m pectoralis Th6-Th10:srednja torakalna lezija.a traje do konsolidacije kostanog preloma (8-12 nedelja) ili do prelaska pacijenta u invalidska kolica.kontraindikacije.Pristup je individualan.oduzeti su misici karlice i DE L4-S2:lumbalna lezija.bracno stanje -faza u kojoj se pacijent nalazi.vezbe balansa.2. Cilj rhb:max moguce osposobljavanje i povratak u zivotnu i radnu sredinu.pasivni pokreti ispod nivoa lezije i postavljanje ekstremiteta u korektivni polozaj.povreda.oduzeti podizaci stopala.Javljaju se znaci ostecenja CMN:hipertonus.oduzeti su misici karlice i DE Th11-L3:niska torakalna lezija.a rad timski. spinalis.pelvicni pojas i hod sa aparatima.vezbe iskoraka.pojava patoloskih refleksa.faza spasticiteta:zapocinje uspostavljanjem spinalnog refleksnog luka.pasivne vezbe kroz pun obim pokreta -muziko th.faza imobilizacije. Rhb 2.EDR je negativna.faza spinalnog soka:javlja se kao posledica transekcije med..ETH.Faza spasticne paraplegije.aktivne vezbe za misice iznad nivoa lezije.godiste.nema fascikulacija.sportske aktivnosti 31 .hiporefleksijom i poremecajem senzibiliteta.zanimanje.a u 2.Pojava spazma je siguran znak prestanka spinalnog soka.fazu.pelvicni pojas i hod sa aparatima. Rhb 1.povecanje snage pareticnih misica. F. Kl.pol.hod van razboja-moguc kod niskih torakalnih i lumbalnih lezija -rth-okupaciona i funkcionalna.faze (faza mobilizacije):-faza kolica -faza stajanja i hoda -faza kolica:-obuka koriscenja kolica -obuka transferima:-krevet-kolica -okretanje u krevetu -kolica-strunjaca i obratno -priprema za aparatisanje -stajanje uz pomoc sina.latisimus.:-ime i prezime.S.slika zavisi od nivoa lezije: Th2-Th5:visoka torakalna lezija.

Postoji totalna motorna i 32 .percepcije..retko spasticna paraliza GE.koja nastaje kao posledica traumatskog ostecenja kicmene mozdine (iznad Th1).Povrede iznad C6-moguce je kretanje u kolicima na elektricni pogon.degenerativne promene.jer dolazi do regeneracije.ocuvani rotatori. Uzrok:skokovi u plitku vodu.ADZ (pisanje.ali ove osobe su ipak zavisne od tudje pomoci.Postoje ostecenja motorike i senzibiliteta.phrenicus-a koji inervise dijafragmu -C4-C5-visoka lezija -C5-C6-gornji tip oduzetosti pleksusa brahialisa -C7-paraliza tricepsa i ekstenzora sake i prstiju -C8-Th1-paralize fleksora sake i sitnih misica sake -C8-Th1-niska lezija Najcesca je C6-C7.Axon degenerise distalno od povrede i javlja se Valerova degeneracija.biceps ocuvan.intoksikacija.duseci za kolica -postepena vertikalizacija (na oscilatornom stolu-blaga bandaza DE i poveska preko stomaka da ne bi doslo do kolapsa) -korektivni polozaj (hiperekstenzija prelomljenog dela) PMN (donji) je motorna celija prednjih rogova kicmene mozdine sa aksonskim produzetkom koji ide do motornih ploca na misicima.nema Valerove degeneracije. Uzrok ostecenja:trauma.Nervno vlakno ispod mesta lezije degenerise-VALEROVA DEGENERACIJA.neoplazme. Znaci ostecenja PMN-a:-mlitava pareza ili paraliza -hipotonija -odsustvo refleksa -nema patoloskih refleksa -postoji atrofija -postoje fascikulacije -EDR (elektro-degenerativna reakcija) je pozitivna Ostecenje PMN-a predstavlja poremecaj voljne motorne kontrole.saobracajne nesrece.Moguce je kretanje sa kolicima na rucni pogon.Ne radi se operacija.Moguce je kretanje kolicima na rucni pogon..Senzibilitet je redje ostecen i prvo stradaju taktilni i proprioceptivni senzibilitet. -hidro th (duseci oko vrata.ishemije.Nerv se “oporavi” za 6 nedelja i ne radi se operacija. TIPOVI OSTECENJA NERAVA -neuropraksija (reverzibilna promena.stim sto je kl.ruku i nogu) -antidekubitusni dusek.kao i misica trupa.delimicno latisimus i pectoralis.To je mlitava.oblacenje i svlacenje uz razna pomagala).QUADRIPLEGIJA je delimicna ili potpuna oduzetost sva 4 ekstremiteta.slika komplikovanija.a tek onda termoalgezijski. Nivoi lezije:-C2-C3-pacijent ne prezivi jer su tu smesteni vitalni centri -C4-otezano disanje zbog ostecenja n.Ocuvani su neki pokreti ramenog pojasa (rotacija i abdukcija).nerv je makroskopski intaktan) je poremecaj provodljivosti nerava (usled poremecaja biohemijskih procesa u mijelinskom omotacu).dok je vezivni ocuvan. -axonotmesis je ostecenje nerva kod koga postoji prekid kontinuiteta axona i mijelinskog omotaca.koje nastaje kao posledica traume.kongenitalne anomalije.infekcije. Misicno vlakno se regenerise uspostavljanjem nervne stimulacije. Th:-je kao i kod paraplegije.spasticna DE i misica trupa.

Ima ih 31 par:8 cervikalnih.radialis Prednje grane 1.ES -kth-pasivni pokret i pozicioniranje (abd 90st) i spoljna rotacija. Pleksusi (cervikalni.palac je u abdukciji i repoziciji.Misici sake su ocuvani.cutaneus brachii medialis -n. SPINALNI NERVI nastaju spajanjem zadnjeg i prednjeg korena kicmene mozdine.Iz proksimalnog okrajka na mestu lezije razvija se neurom.Potpuni oporavak je nemoguc.cutaneus antebrachii medialis -n.5 sakralnih i 1 kokcisni.aneurizma.koje sadrze senzitivna i motorna vlakna.ostecenje senzibiliteta u gotovo celoj ruci i znacajne troficke smetnje.8 i Th1). primarnog stabla cine: -fascikulus lateralis:-n.Izvodi se hirurska intervencija u vidu neurorafije.5 lumbalnih. Periferni nervi postaju iz plexusa.Totalna paraliza brahijalnog spleta nastaje povredom svih korenova.medianus (spoljasnji deo) Prednje grane donjeg primarnog stabla cine: -fascikulus medialis:-n.a iz distalnog gliom.zapaljenje.Ruka nemocno visi pored tela.Nastaje paraliza sitnih misica sake i prstiju.kidanjem ili kompresijom korenova C5 i C6 ili gornjeg primarnog stabla. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth-termo th.tumori. Svaki od ovih spinalnih nerava deli se na prednju i zadnju granu. Uzroci ostecenja:trauma.Postoji volarna fleksija sake sa addukovanim palcem.Klinicki postoji paraliza misica ramena i cele ruke.Saka je u dorzalnoj fleksiji sa hiperekstenzijom prvih falangi prstiju. 2.senzitivna oduzetost.a od njih zavrsni nervi.a nastaje povredom korenova C8 i Th1.musculocutaneus -n.6. i 2. -neurotmesis je prekid kontinuiteta axona.Ruka visi pored tela. Zadnje grane ovih stabala cine: -fascikulus posterior:-n.unutrasnjoj rotaciji.fleksija podlakta 90st u supinaciji 33 .7.Nema regeneracije.On gradi tri primarna stabla koja se dele u prednje i zadnje grane.ulnaris.mijelinskog i vezivnog omotaca.12 torakalnih.lumbalni i sakralni) nastaju iz prednjih grana spinalnih nerava.nadlaktica je u addukciji. Paraliza plexusa brachialisa moze biti: -stecena usled traume -kongenitalna (urodjena) -opstitrinalna usled porodjajne traume (obstetrinalis) Postoje tri tipa ostecenja: 1.od kojih dalje nastaju tri fascikulusa.a podlakat u ekstenziji i pronaciji.parafin.Erb-Duchenne (gornji tip) nastaje istezanjem.otoci.brahijalni.Pogodjeni su misici rameno-lopaticnog pojasa. PERIFERNI NERVI GE: -PLEXUS BRACHIALIS nastaje od prednjih grana cetiri donja vratna i prvog torakalnog zivca (C5.DD.Senzibilitet je ostecen u zoni ramena sa spoljasnje strane. 3. Znak regeneracije:-procena regeneracije se vrsi pomocu TINEL-HOFMANOVOG ZNAKA-pri perkusiji distalno od mesta lezije oseca se mravinjanje dokle je doslo do oporavka.Klumpke-Dejerin (donji tip) je znatno redji.kongenitalne anomalije (vratno rebro).axillaris -n.

indicis.biceps brachii i m.hidro th -kth-pokret.volarna fleksija sake.digitorum communis.brachioradialis.digiti quinti.Saka ima izgled “visece sake”.ext.Otezani su pokreti fleksije podlakta.m.klinicki i neuroloski pregled.RADIALIS (C6.subscapularis (koji je ponekad delimicno inervisan od n.triceps brachii.ES -pasivni pokret i korektivni polozaj.vezbati manuelni hvat.oslabljena je fiksacija glave humerusa uz lopaticnu zglobnu povrsinu.Inervise m.AXILARIS (C5. nadlakta.cutaneus antebrachii lateralis koja inervise anterolateralnu stranu podlakta.ortoze) Dg-anamneza. N.cutaneus brachii lateralis za kozu sa spoljne strane nadlaktice.hirurska th.Polazi iz pazusne jame.dijabetes) SUBOTNJA PARALIZA se cesto javlja kod alkoholicara zbog kompresije i kod kriminalaca zbog lisica.podlakta i sake.a prsti su u semifleksiji (mali prst je najvise flektiran).Deli se u jednu motornu granu za supinatore i ekstenzore.coracobrachialis.ide iza i oko humerusa i izlazi iznad lateralnog epikondila humerusa.M.Nemoguca je abd.brachialisa.ispad senzibiliteta u tom podrucju .m.DD.m.triceps brachii vrlo brzo atrofira.dorzalne fleksore sake i ekstenzore prstiju i dve senzitivne grane za kozu dorzalnog dela nadlaktice.C6) se sastoji iz vlakana 5 i 6 cervikalnog segmenta. Ostecenje m.7.biceps brachii i m.Daje inervaciju za sva tri deltoideusa. Paraliza plexus brahialisa-Obstetricalis (porodjajna trauma) Uzrok:nestrucno vodjen porodjaj.prelomi humerusa.flex.ext.Fleksija je moguca akcijom m.ext. Znak subluksacije:izmedju krova ramenog zgloba i glave humerusa formira se praznina.zatim probija m.EMG.vaskularna oboljenja.disproporcija izmedju velicine ploda i porodjajnih puteva.dorzalne fleksije sake i ext.brachialis.Pri povredi lakat je ekstendiran i proniran.palac u addukciji Uzrok:trauma.carpi radialis longus et brevis.ext.deltoideusa abdukuje ruku do horizontale (90st). N.kasnije finije radnje.coracobrachialis i spusta se koso i lateralno izmedju m.MUSCULOCUTANEUS (C5.brachioradialis-a u srednjem polozaju podlakta.axilarisa).ED.intoksikacija (kod pacijenata na dijalizi. i horizontalna abd.m.Otezani su pokreti ext.Javlja se atrofija deltoideusa.Ima dve zavrsne grane:motornu.radna th (okupaciona i funkcionalna.axilarisa.ext.m.pectoralis major-a ide kroz ruku prati duboku rucnu arteriju.dorzalnog dela podlaktice i radijalnog dela nadlaktice.Uskoro su vidljivi znaci atrofije ovih misica u predelu nadlakta i ispad senzibiliteta.carpi ulnaris.8 I Th1) krece od donje ivice m. N.obilazi hirurski vrat humerusa sa zadnje strane daje dve bocne grane:jednu motornu za m.citostatici.pollicis longus et brevis.teres minor i jednu senzitivnu n.m.ortotisanje sa ciljem supstitucije neke funkcije.Senzibilitet je ostecen sa zadnje strane nadlakta.ADZ -rth-igrackama kroz igru.m.koja inervise m.funkcionalna.C6) u pocetku lezi spolja od n.teres minor i m.m. 34 .vrata radiusa..m.i senzitivnu n.Ostecenje nastaje kao posledica traume (pad sa motora) ili elongacija (istezanje).luksacija ramenog zgloba.m.edukacija majke. prstiju.psiho th.korektivni polozaj-blaga dorzalna fleksija sake -abdukcija sake -semifleksija prstiju -rth-okupaciona.oslabljena spoljasnja i unutrasnja rotacija nadlakta.-hidro th. Th:-medikamentozna (vitamin B) -fth-ES.supinacija i fleksija nadlakta.ext. Th:-parafin -galvanska struja.supinator.Lakat je u laganoj fleksiji i pronaciji. i supinacije podlakta.

m.Senzitivne grane inervisu kozu prednje i unutrasnje strane noge i kolena.uzimanje citostatika.FEMORALIS (L2. N. i 4.m. torakalnog i ushodna grana 4.flexor pollicis brevis (deo).ide iza unutrasnjeg epikondilusa lakta.lezije karlice.prelazi preko sulcus nervi ulnaris-a.Zavrsava se u misicnim i koznim ograncima.m. Senzibilitet se ispituje sa unutrasnje strane dlana malog prsta.otok ingvinalnog ligamenta ili hematom nakon udarca u ingvinalnu jamu. Uzrok ostecenja:lezije kicmene mozdine i caude equine.a ekstenzija 2.Pri pokusaju da se formira pesnica. Th:nocni oblozi Sindrom karpalnog tunela nastaje kao posledica kompresije n.pectoralis minor-a.Th1) nastaje kod donje ivice m. lumbalnog nerva koji su medjusobno anastomozirani.flexor pollicis longus.prelazi preko lakatnog pregiba. 35 .opozicija i flexia palca.krio th (za cirkulaciju).3.m. Nemoguci su pokreti:pronacije podlakta.traume. N.manuelna masaza.8 i Th1) u nadlaktici ne daje bocne grane. Lecenje je hirursko. clanka.flexsor carpi radialis.adductor pollicis.. Nemoguci su pokreti:volarne fleksije sake sa ulnarnom devijacijom.zatim fleksija 1.volarne strane 1.a fleksija 2.ES -korektivni polozaj -rth-okupaciona i funkcionalna PERIFERNI NERVI DE: -PLEXUS LUMBALIS nastaje iz prednjih grana 1.upotreba forcepsa u toku porodjaja ..palac i kaziprst ostaju opruzeni (propovednicka saka).repozicija luxacije coxe congenite. Uzrok je:tumor.m.silazi dalje prednjim delom podlaktice i kroz kanal rucja ulazi u prednji deo dlana.3.4) nastaje od tri zadnje grane drugog.Njima je pridodata nishodna grana 12. lumbalnog nerva. i mm. Dolazi do pojave “kandzaste sake”-hiperekstenzija 1.lumbricales 3.. Senzibilitet se ispituje sa lateralne strane dlana. i 4.razvija se “majmunska saka”.flexor digitorum profundus (radialni deo).pectineus.zatim ide prednjom stranom podlakta i silazi do korena sake.frakture.u kome se ovaj nerv nalazi ispred fleksora.a motorna grana koja se odvaja iznad Poupartovog ligamenta inervise m.m.qps.luksacije.2.interossei.m..spusta se medijalnom stranom ruke.ULNARIS (C8.opponens pollicis i mm.on stoji u ravni dlana.Atrofija interosealnih misica i hipotenara. i 3.m.opponens digiti quinti. Th:-kth-obim pokreta. i 3.opstrukcija a..treceg i cetvrtog lumbalnog nerva.flexor digiti quinti.m. Sposobnost regeneracije je moguca cak i nakon prekida nerva uz neurorafiju (na dan 2mm).razderotine.Motorno inervise m.abductor digiti quinti. clanka i opozicija malog prsta.femoralis.flexor digitorum profundus 3.volarna flexia sake. Uzroci:lezija plexusa brachialisa. Inervise:m. 1.flexor digitorum superficialis.posto palac ide u abdukciju.medianusa u kanalu rucja. et 2. prsta.a kaziprst u hiperekstenziju.snaga misica.palac u abdukciji..tendosynovitis.m.vitam B -fth-hidro th.abductor pollicis brevis. prsta..Prolazi iza preponske veze. i 3. Inervise:m.kroz misicni zjap i ulazi u butni kanal gde daje motorne i senzitivne grane.flexor pollicis brevis (povrsna grana).m..Nemoguca je opozicija palca.m.MEDIANUS (C6.N.2.2.unutrasnju stranu podkolenice i zadnji deo unutrasnje strane stopala.Vrlo brzo se javlja atrofija tenara..sartorius i m.7.m.flex.m.Hvat je otezan.G. pronator quadratus..flexor carpi ulnaris.lumbricales 1.m.edem ligamenata.3.m.pronator teres.iliopsoas.

m.2) do zatkolene jame nalazi se u sastavu n.extensor halucis longus.m.Iz karlice izlazi kroz foramen infrapiriforme.ISHIADICUS (L4.ishiadicus-a sa n. N.prelomi karlice.Pri hodu pacijent visoko podize nogu (zbog prividno duze noge-visece stopalo).Otezani su pokreti addukcije i spoljne rotacije.nestrucno davanje injekcije.5.lezanje na boku (kod kahekticnih osoba).hod uz stepenice.S1.anterior koja ozivcava m.adduktor longus.a uzrok je kompresija u tarzalnom kanalu.Nemoguca je fleksija kolena.obturatorius externus.tibialis anterior. Uzrok povrede:direktna trauma.a po izlasku iz kanala daje dve grane:r.obturatorius externus.5. -PLEXUS SACRALIS (L4.5.ustajanje sa stolice.Otezani su pokreti:fleksije.adduktor magnus i zglob kuka.abdukciju i pronaciju stopala.Prvi kontakt sa podlogom je preko prstiju. Inervise:m.Stopalo je u plantarnoj fleksiji addukciji i supinaciji (pes equinovarus).treceg i cetvrtog lumbalnog nerva.2.Inervise misice zadnje loze buta i misice podkolenice i stopala.5 i S1.Nemoguc je hod na petama.m.m.motorni i senzitivni problem.4) nastaje iz lumbalnog spleta spajanjem tri prednje grane koje poticu od drugog.gracilis.tibialis-om.Pri prolasku kroz zaporni kanal daje grancicu za m.i ispred kolena.Otezan je hod po neravnom terenu. Uzrok povrede:diskus hernija.peroneus longus et brevis.m. SINDROM TARZALNOG TUNELA:bol i senzitivne smetnje u srednjem i prednjem delu stopala.a ne preko pete.a njena zavrsna grana ozivcava kozu unutrasnje strane buta iznad kolena i r.gracilis Nema znacajnog odstupanja u hodu ako je tezina podjednako rasporedjena na obe noge.m.tibialis.Pri hodu pacijent pomera tezisnu liniju iza kukova i ispred kolena sto dovodi do razvoja genu recurvatuma.3.sa naglasenom fleksijom u kuku i kolenu..adduktor brevis.sto predstavlja uslov za pojavu genu recurvatum (antirekurvatum ortoza).S1.3) kao i n.addukcije i spoljasnje rotacije nadkolenice i ekstenzije podkolenice. 36 .m.a zatim zapocinje svoj put duz zadnje strane podkolenice do zadnje medijalne strane gleznja gde se grana u zavrsne grane:n.Stopalo zauzima polozaj “viseceg stopala” sa peronealnim (petlovim) hodom.3) N.gips.Pri hodu pacijent pomera teziste iza kukova (hiperekstenzija u kukovima).peroneus communis i n.2.do gornje ivice zatkolene jame je u zajednickoj ovojnici n.Javlja se nesigurnost pri stajanju i hodu.posterior koja ozivcava m.Postoje smetnje pri hodu uz i niz strmu ravan.Perkusija medijalnog maleolusa dovodi do parestezija.extensor digitorum longus et brevis.luxacio coxe congenita.plantaris lateralis. N. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi dorzalnu fleksiju.peroneus. Inervise:m.Moze nastati parcijalna lezija:atrofija.psoas major-a.ishiadicus-a.2) pruza se od sakralnog spleta pa sve do prstiju. i S1.PERONEUS COMMUNIS (L4.OBTURATORIUS (L2.gde je u bliskom odnosu sa jajnikom i ureterom.pectineus.peroneus tertius.Pri iskoraku noga je ekstendirana (zbog kacine qps-a).stap -fth-ES.karakteristican je sindrom “skijaske cipele”.prolazi izmedju velikog trohantera i sedalnog ispupcenja i zadnjom stranom nadkolenice dolazi do kolena gde se deli u dve zavrsne grane:n.adduktor brevis.Pacijent gubi stabilnost pri stajanju na ostecenu stranu i postoji otezano prebacivanje noge preko noge.fraktura.TIBIALIS (L4.longus et magnus. Th:-medikamentozna (vitamin B) -kth-prevencija kontrakture -rth-peronealni podizac.Izlazi kod unutrasnje ivice m.m.m.plantaris medialis i n. N.

parasimpaticka (sekretorna) i senzitivna vlakna (prenosi culne stimuluse sa papila jezika) Paraliza moze biti:-centralna (supranukleusna) koja nastaje usled ostecenja kortikobulbarnog puta iznad ponsa.pronizon) -kth-pred ogledalom.trnjenja.Uglavnom oboljevaju motorni nervi dok su zadnji korenovi i ganglije neznatno 37 . kranijalni zivac.pneumonija.oko je nize otvoreno.Refleksi slabe i gase se.borba protiv kontraktura.abdukciji i pronaciji (pes calcaneus).m.Hod uz stepenice i strmu ravan je znatno otezan.Vremenom zbog skracenosti ekstenzora prstiju javlja se i “kandzasto stopalo”.izrazava emocije.mumps virus) Sindrom Guillian-Barre je polineuritis lokalizovan na proksimalnom delu nerava.usne povucene ka zdravoj strani. Funkcionalna procena:anamneza.ostecenje senzibiliteta za sve kvalitete-“fenomen rukavica” i “carapa”.sto kasnije dovodi i do raspada i nestanka aksona.hladnoca. -u miru:izbrisane su bore na celu.tumori.a zatim i raspada.Promene prvo zahvataju mijelinski omotac koji segmentno ili u celini degenerise.borba protiv sinkinezija -fth-termo th (parafinska maska).Inervise:m.govori.upale.tibialis posterior.tj.plantaris i mm.Hod na prstima nije moguc.usled cega dolazi do ostecenja samo mandibularne grane -periferna nastaje usled ostecenja nervnog stabla u nivou stilomastoidnog otvora ili facijalnom kanalu petrozne kosti.triceps surae (koji kao posledica povrede vrlo brzo atrofira).oko nevoljno suzi -epifera.Stopalo je u dorzalnoj fleksiji.EMP -rth-kuka za usnu -psiho th..m. Uzrok:prelom kosti.osim spinalnih mogu biti zahvaceni i kranijalni nervi.tecnost curi sa ostecene strane -ispitivanje snage facijalne muskulature -ispitivanje elasticnosti mekih tkiva -pojava sinkinezija-zdruzenih pokreta Th:-medikamentozna (vitamin B.postoji Belov fenomen (pri zatvaranju oko skrece na gore i upolje. na korenu.male boginje.m.parestezija.alkohol.mravinjanja.kongenitalne anomalije -egzogeni-trovanje.Javljaju se prvo senzitivne smetnje u vidu bolova.promaja.m. Pri ostecenju pacijent ne moze da uradi plantarnu fleksiju i fleksiju prstiju. ako su uslovi radnog mesta losi Kod beba se ostecenje vidi kada sisaju i kad placu. POLINEURITIS je ostecenje vise nerava koga karakterisu vise degenerativne nego zapaljenske promene..lumbricales et interossei.infekcija srednjeg uha.hrana upada izmedju vilice i obraza.tj.m.odrzanje snage i elasticnosti misica.kortikosteroidi.javljaju se troficke promene.foto th (IR).ugao usana spusten.oko se nedovoljno zatvara (lagoftalmis).rubeola.Pacijent pravi sitne korake i ne moze da trci.koji sadrzi motorna.Pes calcaneus se javlja kao komplikacija zbog atrofije tricepsa.ES.dijabetes. POLIRADIKULONEURITIS nastaje posle nespecificne infekcije respiratornog sistema (grip.EF vazodilatatora (KJ) preko Bergonijeve polumaske.flexor digitorum longus et brevis.Zatim se javljaju motorni ispadi (znaci ostecenja PMN-pareze i paralize).zbrisana je nazo-labijalna brazda.promene radnog mesta ako je neophodno.vidi se beonjaca).procena facijalnog izraza i subjektivnih smetnji pacijenta vrsi se:-inspekcijom lica dok osoba jede.flexor hallucis longus et brevis.popliteus. Uzroci:-endogeni-avitaminoza.FACIALIS (Belova paraliza) je 7. N.

saka u fizioloskom polozaju-kao pomocno sredstvo koristi se korektivna sina i valjak (zavoj u vidu valjka. 3.Radi se funkcionalna procena i th.frotir izmedju palca i dlana.elevacija.mada moze postojati i obrnuti tok (descedentni oblik)-motorne oduzetosti su simetricne.a u tezim slucajevima i degeneracija aksona.Prvo se vraca senzibilitet pa onda motorika.povecanje snage misica i obima pokreta.hidro th.vezbe disanja -rth-popraviti koordinaciju primenom pomagala.Dok traju paralize polozaj pacijenta menjati svaka 2h radi prevencije pojave dekubitusa. Rhb 2. Ovde se javljaju motorni ispadi:paralize su simetricne i imaju ascedentni tok.te je neophodna traheotomija.Oporavljeni misici se brzo zamaraju.jer je zivot u opasnosti.polozaj na ledjima.Nastaje Korsakova paralizaporemecaj upamcivanja skorasnjeg dogadjaja.pozicioniranje u postelji na svaka 2h.javljaju se i paralize respiratornih misica.prsti polusavijeni.To znaci da obicno pocinju u distalnim delovima ekstremiteta.vezbe snage..Pored oduzetosti misica trupa i ekstremiteta. Prvo se oporavljaju misici koji su se zadnji oduzeli.stadijum paralize traje dve do tri nedelje.aktivne vezbe.faze-definitivna faza:koordinacija.pozicioniranje. Kontraindikacija:zamor.ES -kth-korektivni polozaj.Mogu biti zahvaceni sfinkteri.DE:blaga fleksija kuka.posturalna drenaza) -pozicioniranje:ispod glave ide jastuk.obazrive pasivne vezbe.stadijum oporavka:bolesnik je izasao iz respiratorne krize.Zapoceo je oporavak nervne strukture (do 1 godinu).DD.dok je secanje na starije dogadjaje 38 .slobodan stojeci polozaj ako je ocena misica 4.slabost lumbrikalnih misica.zatim vezbe disanja i cirkulacije.koriscenje pomagala.psiho th Rhb 1.EF.fleksiji od 30st i unutrasnjoj rotaciji.pasivne vezbe.fleksija kolena 20 -30st.Senzitivne i troficke smetnje su ovde manje izrazene.Posle pocetnog edema ide degeneracija mijelinskog omotaca. 1. Th:-nega -medikamenti -strogo dozirana kth-vezbe disanja. Indikacija:mirovanje.pasivne vezbe zbog sprecavanja kontraktura i deformiteta u zglobovima.Javlja se ostecenje senzibiliteta zbog nedostatka vitamina B.kranijalni nervi (najcesce n.osteceni.rad na povecanju obima pokreta. Rhb:-medikamentozna th (vitamin B) -fth-termo th.GE:nadlaktica u abdukciji od 55st.stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu (krilasta longeta).brzine i izdrzljivosti.postepena vertikalizacija. Rhb 3.facialis). 2.lakat u fleksiji od 30st i pronaciji.U ovoj fazi primenjuju se vezbe za odrzavanje pokreta i snage koje sprecavaju nastanak kontraktura.definitivna faza:ili je doslo do potpunog oporavka ili su ostale odredjene sekvele.respiratorni misici (zato treba pratiti respiratorni kapacitet).faze-stadijum oporavka:vezbe disanja. Cilj je razviti preostale sposobnosti do maksimuma.faze-stadijum paralize:odrzavanje i poboljsavanje respiracije podpomognutim vezbama. Etilicni poliradikuloneuritis nastaje zbog dugovremenog unosenja alkohola.Postoji slabost fleksora ili ekstenzora prstiju i palca.

toplota.aparat za stabilizaciju hoda.smiruje se sa remisijama i dalje ima tok kao hronicna progresivna bolest (letalan ishod u prvih 5 godina) 3.slabost u vidu hemipareze.Bolest moze poceti motornim znacima:spasticka parapareza.parapareze ili monopareze.prvo petama pa prstima -poremecaj funkcije mokracne besike (incontinentio) -psihicki poremecaji (depresija.vec predvece kada je pacijent odmoran.To je bolest nepoznate etiologije.a kad ih spusta udara jace o tlo. Kl.To je bolest koja se odlikuje fazama remisije i egzacerbacije i vrlo sarolikom kl.bolesnik preterano podize noge. Rhb:-medikamentozna (pronizon.a zatim sa zatvorenim ocima-pacijent pocinje da se ljulja -spasticno-ataksican hod (ostecenje malog mozga)-hod je teturav.infekcija. Pored ovog postoji i dijabetesni polineurit.Misljenje je ocuvano.fudrojantni (maligni) pocinje sa nekoliko akutnih napada. Javlja se u tri oblika: 1.Zahvata i ushodne i nishodne puteve.ES -kth-(NE U FAZI EGZACERBACIJE!!!)-postoji zamorenost misica -vezbe disanja (Frenkelove) -vezbe za odrzavanje obima pokreta -prevencija kontraktura i atrofija u akutnoj fazi kth -hidro th (do 37st)-poboljsava se krvotok i snaga misica -rth-izrada pomagala-stap.niti kad je toplo. sa razmaknutim nogama.Izvodimo Rombergovu probu-od pacijenta se trazi da stoji sa ispruzenim rukama.Radi se o demijelinizaciji.multipla.stake. AMPUTACIJE su radikalne ireverzibilne hirurske intervencije kojima se odstranjuje deo ili ceo ekstremitet.smiruje se sa odredjenim posledicama do sledece aktivacije 2.Postoje planirane i neplanirane .Pacijent gubi orijentaciju u vremenu i prostoru.benigni od pocetka ide kao hronicna progresivna bolest.kolica.tronozac.slikom autoimunoloskog encefalitisa.Najcesce pocinje u trecoj i cetvrtoj deceniji. 39 .cetvoronozac.psiho i muzicka th.stres.euforija) -poremecaj govora koji je skandiran sa izdvajanjem pojedinih slogova ili dizartrican sa slivanjem glasova i slogova.interferon) -higijensko-dijetetski rezim-sprecavanje nastanka urinarne i respiratorne infekcije -fth-G.ocuvano.tj.Karakterise se dugim remisijama i povoljnim reagovanjem na th. degeneraciji mijelina.Javlja se fenomen carape i rukavice. MULTIPLA SKLEROZA spada u ostecenje CMN.sliku karakterise Sarkov trijas simptoma: -nistagmus-nevoljna oscilacija ocnih jabucica -skandirani govor -intencioni tremor Od klinickih znakova javljaju se i: -diplopije-duplo vidjenje predmeta usled atrofije optikusa -poremecaj senzibiliteta (proprioceptivnog).EF.Zarista su mala.na sirokoj osnovi.akutni (mlade osobe) pocinje akutnim atacima. Kontraindikacije:zamor.a najvise je pogodjena koordinacija.peronealni podizac -ADZ.prvo sa otvorenim.Vezbe nikad ne izvoditi posle obroka.ali se smatra da se radi o upalnom procesu sa kl.rasejana po beloj masi kicmene mozdine.ACTH.slikom.

masaza lupkanjem i trljanjem da se suzbije senzacija.edukacija o protezama.misica druge noge i GE.rth-voditi racuna da li je pacijent alergican na materiju od koje se pravi proteza) Bandaza:stvaranje konusnog oblika.zapocinje se cirkulatorno. Zbog rasta i razvoja proteze se cesto menjaju da ne bi doslo do nejednake duzine ekstremiteta i do poremecaja statike.lezista proteze se menjaju.fokomelija).vezbe disanja.opstu kondiciju.infekcije.stvaranje osecaja zatvorenosti patrljka.neophodno je ciscenje lezista.stabilizacija patrljka.a zavrsava se osmicom da zavoj ne bi spao.kth.prirodni materijal bele boje (ako ima krvi i eksudata) mora biti nova i bez krpljenja.obuka hodu sa stakama.vaskularnim oboljenjima.redukcija edema.-dipitrenova kontraktura) -tendogene (tetive) -miogene (misici) -neurogene (nervi) 40 .cikatriks) -dezmogene (fascije.traume. Postoje odredjeni urodjeni defekti koji zahtevaju amputaciju. Podela:-na osnovu tkiva koje je zahvaceno:-dermatogene (koza.malignim oboljenjem. KONTRAKTURE predstavljaju ogranicenje aktivne i pasivne pokretljivosti zgloba.okupaciona rth -postoperativna faza:hirursko zbrinjavanje.stepenicama.toniziranje misica (jer bandaza pruza otpor).bandaza (konusni oblik).koordinacija.kongenitalne (amelija.sapun.urinarne infekcije) -preproteticna faza:poceti sa obukom. NATKOLENA AMPUTACIJA Kod ove amputacije javlja se fleksiona.aponeuroze. Uzroci su:-razni patoloski procesi koji remete normalnu funkciju zgloba (upale.prevencija komplikacija inaktiviteta (kontrakture.Bandaza se radi elasticnim zavojem.abdukciona i spoljasno-rotatorna kontraktura.Birger.sto brze protetisanje zbog fantomskog bola.hematom.Pritisak na distalnom delu je veci.npr.uzimanje mera za protezu.posusivanje i inspekcija.podizanje kondicije.nega patrljka.Sprovode se vezbe za jacanje misica patrljka.nacinom aplikacije i delovanjem.delovati na psihu.dekubitus.fth-hidro (cim zaraste rana).kongenitalne anomalije.nauciti ga kako se koristi. Kontrakture se sprecavaju korektivnim polozajem: -na ledjima-jastuk sa spoljne strane i na patrljku -na stomaku-jastuk sa spoljne strane i ispod patrljka -na boku-jastuk na patrljak Krevet treba da je tvrd.dijabetes melitus. Higijena carape:mlaka voda.preprekama.Mogu biti:kao posledica M.degenerativne promene) -inaktivitet. Faze rhb:-preoperativna faza:jacanje snage misica GE. Higijena proteze:dfc sredstvo.trupa i obe noge.psiho th.vezbati hod po strmoj ravni. Higijena patrljka:mlaka voda i neutralni sapun.opekotine.i to: -amelija-nedostatak ekstremiteta -fokomelija-zakrzljali ekstremitet -polidaktilija-prekobrojni prsti -sindaktilija-srasli prsti.ne sme biti blizu izvora toplote (zbog deformacije).uzrokovane traumom.obuka hoda i ravnoteze -proteticna faza:upoznati pacijenta sa protezom.vrsi se aplikacija pilona i protetisanje.ne cedi se i ne susi na suncu.po zarastanju oziljak treba biti slobodan.

proksimalnih segmenata.tj.Kasnije se javlja bol.Iz sinovijalne membrane buja granulaciono tkivo koje u obliku panusa prodire u zglob.koja se najcesce i prvo javlja na sakama.DEGENERATIVNI:-ARTROZE -SPONDILOZE 3.bol ne na pritisak i spontano.porodjaj.psihicko uzbudjenje.”+” (pozitivna saka) funkcija sake-hvatanje je ocuvano.Postoji fleksija i ulnarna devijacija metakarpofalangealnih zglobova sa ekstenzijom ili 41 .a zatim:subluksacije.delovanje tezine susednih.pojacano znojenje. rotacija) -unutrasnjo rotatorne (nemoguca spolj.VANZGLOBNI:-PERIARTRITIS -TENDINITIS -TENDOVAGINITIS -EPIKONDILITIS I ENTEZITIS -MIOZITIS -FIBROMIOZITIS -CELULITIS -BURZITIS 4.preko koturace.) Savladjivanje kontraktura:-aktivne tehnike:-akcija agoniste -akcija antagoniste skracenog agoniste -pasivne tehnike:-sila G.povisena T.klimakterijum. zahvata sitne zglobove sake i stopala (metakarpofalangealne.ali se moze siriti i na druge zglobove i sirenje je centripetalno.ruka terapeuta.trauma. Deformiteti sake:1. dok distalni interfalangealni nisu zahvaceni).gubitak sna.A.Cesce se javlja kod zena izmedju 25 i 40 godina zivota.tj.razara ga i dovodi do deformiteta i ankiloze zgloba.devijacije.BEHTEREV 2.netipicnim znacima:umor.malaksalost. Prvi objektivan znak je otok koji nastaje zbog upale sinovijalne membrane zglobne kapsule.METABOLICKI:-GIHT (ARTRITIS URICA) REUMATOIDNI ARTRITIS je upalna reakcija.Otok je vretenast.elasticne naprave (Glisonova omca).Na RS-u se mogu videti (usled demineralizacije kosti) osteoporoticne promene na kostanim okrajcima. -M. REUMATIZAM 1.ZAPALJENSKI:-R. R.pri cemu je zvakanje otezano.fizicko opterecenje.prvo pri pokretu ili pritisku.korektivni polozaj.A.Faktori koji uzrokuju nastanak su:nasledje.nepoznate je etiologije. Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost.a kasnije spontano u miru.kasnije se javljaju destruktivne promene u vidu sitnih supljina-pseudocista.periferne interfalangealne.teske infektivne bolesti.fibroze i ankiloze.-artrogene (zglobovi) -psihogene (paraliza) -na osnovu pokreta koji je ogranicen:-fleksione (nemoguca ekstenzija) -ekstenzione (nemoguca fleksija) -abdukcione (nemoguca addukcija) -addukcione (nemoguca abdukcija) -spoljno rotatorne (nemoguca unut. rot. Bolest pocinje postepeno.Mogu biti zahavaceni i akromioklavikularni i temporomandibularni zglob. upalna sistemska bolest vezivnog tkiva.gubitak mase.nema crvenila.

Postoji ekstenzija ili hiperekstenzija i MKP zglobovima sa fleksijom u proksimalnim i distalnim IF zglobovima.rucni zglob u dorzalnoj fleksiji od 35st.DD.mutirana saka zbog razgradnje (osteolize) kosti se skracuju.hidro th.”cekicasti prsti”-prox.soli zlata. Th:rhb u akutnom stadijumu:-medikamentozna th (kortikosteroidi.stopalo pod 90st u odnosu na podkolenicu.”rupica za dugme”-flex.Berkova cista).”devina grba”-podseca na ledja jednogrbe kamile-flex.ovojnica.”90:90”-na palcu:flex.Longete se skidaju za vreme vezbanja -fth-krio th. Pored samog zgloba upalni proces moze zahvatiti i tetive. 3.a hipoekstenzija u distalnim IF zglobovima 5. od 90st.laser.lokalne kupke -rth-okupaciona i edukacija pacijenta i njegovo aktivno ucesce.koleno u ekstenziji. IF zglobovi u normalnom polozaju.:rame:add.kuk u laganoj abdukciji i ekstenziji..Funkcija sake je izgubljena. kontraktura 3.ES.kao transpozicija i plastika tetiva 42 .dok su distalni u flex.hiperekstenzijom u proksimalnim i distalnim interfalangealnim zglobovima.prsti u fleksiji od 15st.Sindrom glavice ulneperitendinitis-ulnarna ekstenzija sake i prstiju.”-“ (negativna saka) hvatanje nije moguce.ES -rth-funkcionalno osposobljavanje pacijenta da koristi pomagala i edukacija porodice rhb nakon operativnog zahvata koji mogu biti: -preventivni (sinovijektomija) i -rekonstruktivni (endoproteze).IFS. u prox.hidro th.tetiva. 2. Deformiteti prstiju:1.fleksija distalnih 2.rame u laganoj abdukciji.jer pacijent moze da zauzme neodgovarajuci polozaj -kth nakon prestanka eksudata i upalnih procesa: vezbe do granice bola (u suspenziji).ovojnice (oksidativni tendovaginitis).atrofija noktiju.zbog kontrakture. rhb u 2.misice koji atrofiraju.fazi deformiteta koji nastaju zbog fibroze zglobne okoline.glikokortikoidi) -mirovanje (lezanje u krevetu) -zglobove postaviti u rasteretne longete. sa ulnarnom devijacijom 4.vaskulitis. i MKP.kontr.Longete se nocu ne skidaju.ostecenja zglobnog tela i subliksacija: -kth-aktivne vezbe u suspenziji sa prethodnom trakcijom -fth-parafin.lakat u laganoj fleksiji.EF (KJ).UZ (male doze zbog osteoporoze).subkutani cvorici. Rucni zglob:volarna fleksija.saka poduprta sa ulnarne strane da se spreci devijacija.lakat:flex.valgus kolena -kuk-fleksija i addukcija. Kontraindikacija:toplota i pokret koji izaziva bol.salicilati.”fokino peraje”-flex.”labudov vrat”-hiperekstenzija prox IF. DE:-palac-valgus polozaj -prsti-u lateralnoj devijaciji ili u medijalnoj preko palca -patela-ankiloza.burze (burzitis.a koza sake je naborana u vidu rukavice.a hiperekstenzija i IF 6.

Jedan od ranih znaka je i ogranicena lateralna fleksija trupa (zbog ankiloze).Prvi karakteristican znak je jutarnja ukocenost.a kasnije prisutni su i danju i nocu. Funkcionalna procena:-stav skijasa -“fenomen gumene lopte”:stomak je isturen zbog abdominalnog disanja.pa 30cm nanize-Ii=3 Ri=2 43 .slika:bolest pocinje postepeno opstim simptomima:malaksalost.S.grudi uvucene.promaja.usled ankiloze kostovertebralnih zglobova.Meri-Strumpl).progresivno oboljenje evolutivnog toka.Pacijenti sve manje setaju. ekspirijumu (u visini mamila.gubitak apetita i gubitak mase.pokretljivost grudnog kosa.ligamentum longitudinales anterior et posterior et ligamentum flava.-kth-nosenje korektivnih udlaga.Cesce se javlja kod muskaraca izmedju 18 i 30 godina zivota. Kl.odmah ispod C7.BEHTEREV:vitalni kapacitet.ali samo do kolena.Uzrok je nepoznat. -meri se index sagitalne pokretljivosti od protuberancio occipitalis externa do C7 (vertebre prominens): C:-u neutralnom polozaju -pri max.Bol koji nije lokalizovan moze se siriti do lopatica ili ici u noge.torakalna kifoza naglasena.ali postoje i odredjeni faktori koji mogu podpomoci nastanku bolesti:hladnoca. ekstenziji-reinklinacijski index Ri -zbir ova dva daje ukupan index Ui-C:Ii=4 Ri=6 Ui=10 Th:-od Th1.stomak isturen. MORBUS BEHTEREV-ankilozirajuci spondilitis spada u grupu upalni reumatskih bolesti. M.obim pokreta zgloba kuka i ramena.nose se izmedju vezbi.a vezbe se rade svaka 3h.pokretljivost kicme u sagitalnoj ravni.kod zena i iznad grudi-odgovara gornje kostalno disanje). inspirijumu i max..sprovode se i vezbe disanja -fth-hidro th -rth.To je hronicno.Kicmeni stub ima izgled “bambusovog stapa”.Ogranicena je sagitalna pokretljivost.U pocetku bol se javlja ujutro.kao i “tetive na luku” (pri lateralnoj fleksiji trupa PVM sa te strane se kontrahuje umesto da se relaksira).Behterev) ili mnogo redje descedentno (M.nosenje dinamickih udlaga koje postupno pomazu povecanju obima pokreta.cervikalna lordoza naglasena.ramena isturena napred i dole.Javlja se i kalcifikacija mekih tkiva.MMT za misice zahvacenog zgloba i procena statike.Proces je u 70% slucajeva lokalizovan na sakroilijacnim zglobovima..struktura kicmenog stuba.Neophodno je izmeriti pokazatelj grudnog kosa u max. fleksiji-inklinacijski index Ii -pri max.lumbalna lordoza zbrisana.tj.umor. F.Normalno je od 5-7cm. Ovi pacijenti imaju karakteristican “stav skijasa”-glava isturena napred.kukovi i kolena u semifleksiji.a zatim se siri ascedentnim putem (M.

-cervikalni fles-pacijent bradom pokusa da dohvati sternum ili potiljkom podlogu (zid)-ne moze Cilj rhb-e je spreciti ankiloze.grudi isturene.npr.odrzati kostalno disanje.ali nema ankiloze.a na prox.Na distalnim povrsinama IF zglobova javljaju se Haberdinani cvorici (cesto kod zena i u menopauzi).atrofije misica.Ui=5 L:-od L5 (kriste iliace odgovaraju L4).on nastaje kao posledica prisutnih “corpora libera” koji mehanicki ostecuju sinovijalnu membranu.kukova i ramena.Ova faza je prolazna.i 10 cm iznad toga-Ii=4. Osnovni uslov za nastanak artroze je velika pokretljivost i veliko opterecenje zglobova.ramena zabacena nazad.spreciti kontrakture i ankiloze.opterecenja zgloba.tj.To je faza “dekompenzacije artroze”.ocuvati pokretljivost kicme. javljaju se osteofiti na ivicama kostiju. Patoloski proces pocinje na zglobnoj hrskavici.tako da nema opasnosti od ankiloze.kongenitalne anomalije.mogu se otkinuti i nastaje “corpora libera”-slobodno telo (komadici hrskavice) koje pri naglom pokretu blokira zglob tako da je onemoguceno izvodjenje pokreta u zglobu. Artroze mogu biti:-primarne (idiopatske).da bi se istegao m.Na kostima se takodje javljaju promene.pokreti su ograniceni i bolni.Zglobne povrsine postaju grube i hrapave.UZ. na saci se javljaju cvorici.I zglobna casica se donekle menja.a pri izvodjenju pokreta cuju se krepitacije.Ukoliko se javi upalni proces.jer je najcesce lokalizovan na samo jedan zglob i nema upale.ako su pacijenti u periodu skolovanja usmeriti ih na pravo zanimanje.promena radnog mesta.smanjuje nivo prsljena u prednjem delu i javlja se bol. If zglobovima Sausardov cvoric.poremecaja statike i dinamike.fth-hidro th.U njoj se javljaju fine pukotine koje postaju sve vece.a zglobni prostor se suzava.edukacija pacijenta zastitnim polozajima: -lezanje na tvrdoj podlozi.5 Ui=6.koja zahteva mirovanje i rasterecenje zgloba.kada hoda glava je prava.kth-vezbe za odrzavanje amplitude pokreta.rth-okupaciona.pa zglobna tela nece medjusobno srasti.DD 3.buja kostano tkivo.koja postepeno propada i degenerativno se menja.resice joj postaju debele i nezgrapne. Rhb:1.a ako spava na stomaku jastuk se postavlja ispod nadkolenice.Posto se kod artroza javljaju atrofija i kontrakture 44 .ES.stomak uvucen 2.pa funkcionalna.5 Ri=1.traume (luksacija i fraktura ili lose srasle frakture u blizini zgloba). U zavrsnom stadijumu kosti se taru jedna o drugu.bez jastuka.ilipsoas -sedenje u dubokoj stolici sa ravnim i visokim naslonom.atrofije i kontrakture misica.dolazi do atlanto-axijalne dislokacije (stub axisa se pomera prema misicima i moze dovesti do pojave parapareza.ispod slabinskog dela se postavlja jastuk da bi se sacuvala lumbalna lordoza.noge ne smeju da vise i da se prekrstaju. Diferencijalna Dg-pojava sindesmofita (kostana spona izmedju dva prsljenska tela) Spondilodiscitis-zapaljenski proces iz intervertebralnog prostora prodire u prsljenove i razara ih.monopareza ili trenutne smrti) IMPERATIV AKTIVNOST!!! DEGENERATIVNI REUMATIZAM (COXARTROZA I GONARTROZA-nisu sistemske bolesti) je po toku i prognozi laksi od zapaljenskog reumatizma.tako da ona luci tecnost u zglob.koja gubi svoju glatkocu. -sekundarne nastaju kao posledica:prekomerne telesne tezine.spreciti kontrakture.obuka torakalnom disanju 4.

S.UZ (zbog afekcije potkoznog masnog tkiva).krepitacije.kongenitalne anomalije.elektro th.-hipotrofjia.-meri se obim i duzina ekstremiteta -atrofija ili hipotrofija -bolna osetljivost.krepitacije. GONARTROZA je degenerativno oboljenje zgloba kolena.fraktura male sanata).povecan obim preko kolena. Kod coxartroze kuk boluje.ubrzava raspad stetnih produkata metabolizma.hidro th -kth-aktivne vezbe sa i bez otpora -rth-okupaciona pa funkcionalna.pa prema tome nije ni najcvrsce gradjen.misica.hipotrofija .zglobna tela nisu potpuno kompaktna te najjace opterecenje pada na onaj deo hrskavice koji po prirodi nije predvidjen za najvece opterecenje.zovu se spondiloze. COXARTROZA se karakterise postepenim pocetkom i laganim razvojem.adduktorna i spolj. Kl.ukocenost.pojava burze. Ako postoji fleksiona kontraktura pacijenta postavljamo u supiniran polozaj sa vrecicom peska na koleno ili u pronirani polozaj pri cemu stopalo visi preko ivice stola.fleksiona kontraktura.slika:-prvi znak je ogranicena unutrasnja rotacija kuka -bol.a kasnije je stalno prisutan (pacijent pri hodu trazi zastitne polozaje.a ako je vece zbrinjavanje je operativno ugradnjom endoproteze.Tako se tumaci rano u ubrzano trosenje i degenerativno propadanje zglobne hrskavice. Rhb:-fth-termo th (KTD. Kl.Najcesce nastaju na mestima gde jedan deo kicme dobro 45 .bol. DEGENERATIVNE BOLESTI KICME SPONDILOZE-sve degenerativne promene bez obzira koji deo vertebralnog segmenta zahvataju.startni bol.jer hrskavica nije vaskularizovana.fleksiona i adduktorna kontraktura.povecan obim preko kolena. Uzrok:prekomerna telesna tezina. Uzrok:prekomerna telesna tezina.pomagala-stap.IR.hidro th (topla voda smanjuje spazam) -rth-izrada pomagala (stap do pomagala i u zdravoj ruci).gena valga i vara.hod cik-cak -Trandelenburgov polozaj-pacijent se naginje na bolesnu stranu pri hodu.kod lezanja na ledjima jastuk se postavlja na nadkolenicu.elektro th (DD.poremecaj statickog i dinamickog opterecenja.slika:bol.rotacija) -prividno skracenje ekstremiteta zbog kontrakture. Ako je telesna tezina velika stvara se masno tkivo na unutrasnjoj strani kolena i javlja se valgus polozaj.a u proniranom polozaju jastuk ide ispod nadkolenica.stedi zahvacen zglob) -hipotrofija i atrofija -kontrakture (fleksiona.parafin).sepa.S.aktivne vezbe.bolna osetljivost. Rhb:-fth-termo th (poboljsava cirkulaciju..traume (lux.pojava burze (kese ispunjene sinovijalnom tecnoscu).hipertrofija.ogranicena unutrasnja rotacija -hipertonija zbog bola. F.To je artroza lokalizovana na zglobu kuka.najpre samo pri duzem stajanju i hodu.Bekerova cista.Ako je skracenje malo ide povisica.Ovi pacijenti teze idu niz stepenice-kosti se taru.a koleno trpi. F. To je progresivna bolest gde nema izlecenja.parafin.EF) -kth-korektivni polozaj (lezanje na tvrdoj podlozi.fleksiona kontraktura.cime se uklanja spazam i smanjuje bol).UZ.

-ostecen L5-pacijent ne moze da hoda na peti (n.odvojen je -lumbalizacija-povecanje broja prsljenova sa 5 na 6.bol.da li mokri-poremecaj sfinktera. Rhb:-fth-termo th.ginekoloski problemi).Na torakalnom se javlja redje.ogranicena pokretljivost.hidro th (topla 34-36st) da popusti spazam.da li se javlja prvi put ili ne. Uzrok:-diskopatija (degenerativne promene na diskusu:-moze doci do prolapsa (delimicnog ispucenja nukleusa) ili diskus hernije (izlazak tkiva nukleusa) -razni staticki i dinamicki poremecaji -prekomerna telesna tezina -kongenitalne anomalije kicme:-sakralizacija-smanjenje broja prsljenova na lumbalnom delu. LUMBOISIJALGIJA L3 ako je ostecen javlja se bol na sredini spoljne strane nadkolenice.lumbalne vertebrogene insuficijencije.prednjoj strani kolena i unutrasnjoj strani podkolenice. na cervikalnom i lumbalnom delu. Javlja se u obliku:-1.oboljenje bubrega.ogranicena pokretljivost -pozitivan Lazarevicev znak-kod lumboisijalgije javi se bol duz n.inkontinencija (zbog indikacije za operaciju) -izbrisana lumbalna lordoza -antalgicna skolioza -spazam PVM.lumbalizacija).jer 5-ti nije srastao.a sta smanjuje.peroneus L5) -“znak zvonca”-kada palpiramo duz kicmenog stuba javljaju se jaki bolovi i parestezije.pokretan prelazi u drugi koji je slabo pokretan ili sasvim nepokretan.ishiadicus-a pod odredjenim uglom (ispod 70st).jer je manje pokretan.kad pacijent ne moze da hoda na prstima (n.tibialis-S1) i na petama (n. Kl.kongenitalne anomalije kicme (spina bifida.zbog degenerativnih promena na kicmenom stubu i to u prvom redu zbog protruzije ili hernije intervertebralnog diska.spondiloza).rigiditet.slika:-bol (pitati pacijenta kako boli.da li je lokalizovan ili se siri.Spondiloza se javlja na onim mestima gde je staticko i dinamicko opterecenje najvece.peroneus) 46 .da bi pacijent mogao da amortizuje pokrete -kth-odrzanje uredne posture -obuka zastitnim polozajima i pokretima -jacanje misica ekstenzora i fleksora trupa i uspostavljanje ravnoteze izmedju njih. Uzroci:trauma.slika:-lokalni simptomi pri pocetnoj diskopatiji:smanjenje fizioloske zakrivljenosti kicme.tj.kompresivne radikulopatije-isijas (vertebrogeni sindrom) 3. LUMBALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicene pokretljivost L i S dela kicme.pojacan tonus PVM.sta ga povecava..pojava skolioza.menstruacija.gde i kada.poremecaj statike-deformiteti DE.prednje strane nadkolenice i unutrasnje strane kolena. L4 ako je ostecen javlja se bol na spoljnoj strani nadkolenice.zapaljenje nerava..nejednaka duzina DE.istezanje torakalnih ekstenzora radi prevencije pojave “okruglih ledja” -istezanje skracene muskulature (fleksori kuka) -rth-okupaciona i funkcionalna i izrada pomagala.degenerativne promene kicme (diskus hernija. se postavlja na osnovu klinickog nalaza i RTG snimka na kome se vide osteofiti.sakralizacija.akutne lumbalgije-lumbago 2.L5 srasta sa S1 Kl.trudnoca. Dg.

unutrasnjoj strani lopatice.angina pektoris.jer meka postelja namece fleksiju kuka.termo th (popusta spazam) -kth-vezbe za jacanje trbusne i ledjne muskulature -rth-edukacija zastitnim polozajima i pokretima:postelja treba da je ravna.duz pete i spoljne strane stopala.To je grupa simptoma koja nastaje usled kompresije ili pritiska i iritacije cervikalnih nervnih korenova.spoljnoj strani nadlakta i podlakta C7-bol u vratu.unutrasnjoj strani lopatice i unutrasnjoj strani ruke.) -rth-okupaciona.vertebralis ili vratnog simpatikusa.degenerativne promene kicme (spondilitis.DD.Pokreti moraju biti lagani. Kontraindikacija:brzi.hidro th. Uzrok (etiologija)-trauma. Ako se bol siri u ruku pa sve do prstiju to je cervikobrahialija.povecana je pokretljivost.tvrda.ramenu.EF.vitamin B Rhb u subakutnoj i hronicnoj fazi: -bol je smanjen.dugi prinudni polozaj.tj.diskus hernija).Karakteristicna je pojava zacaranog kruga ili circulus viriciozus-a-bol pojacava spazam i obrnuto -fth-elektro th.nagli.a izmedju gornje i donje noge ide jastuk.slika:-bol u vratnom delu.nagli.Wiliamsov polozaj.spoljasnjoj strani nadlakta i zadnjoj strani podlakta C8-bol u vratu.ramenu.da se ne nosi teret.rotirani pokreti.Treba izbegavati sedenje u fotelji. polozaj koji je najmanje bolan.a moze i da se siri -spazam PVM odbrambenog karaktera -ogranicena pokretljivost.hidrati. Kl. 47 .Polozaj moze biti na ledjima.tumori-metastaze (iz pluca i pankreasa).a ne kolicima. CERVIKALNI SINDROM su tegobe u vidu bolova i ogranicenja pokretljivosti u C delu kicmenog stuba. -kth-staticke vezbe (m.Paziti na telesnu tezinu.vazodilatatori.zapaljenske promene.da ne sedi mnogo.-ostecen S1-pacijent ne moze da hoda na prstima (n.a. Rhb (akutna faza):-cilj je smanjenje bola.Tegovi se postavljaju postepeno (1/3 od ukupne tezine pacijenta).prednjoj strani ruke C6-bol u vratu.ADZ.Posle trakcije pacijent se odmara. Ako se bol siri u glavu (bolovi se javljaju u gornjem delu vrata i sire se u potiljak i glavu) onda je to cervikocefalija ili cervikalna migrena.qps.neadekvatni pokreti i dugotrajni prinudni polozaji.IFS. Kontraindikacija:brzi.ali se stavlja jastuk ispod stomaka.unutrasnjoj strani lopatice.Kad lordoza nije potpuno izbrisana stavlja se mali jastuk ispod lumbalnog dela .svakom prethodi duboki udisaj i uvlacenje trbusne muskulature.da sve radi u bloku kicmenog stuba. -medikamentozna th -trakcija na nivou postelje-rade dva terapeuta istovremeno.Polozaj moze biti i potrbuske.a ispod njih ide jastuk.jer je kicmeni stub vise opterecen u sedecem polozaju -fth-laser.noge su savijene u kukovima i kolenima.spoljni deo podkolenice duz dorzuma stopala i palca S1 zadnja strana nadkolenice i podkolenice.pacijent u toalet ide sa stakama.ramenu.Moze i na boku-donja noga blago savijena u kuku i kolenu.tibialis) L5 gornji deo zadnje strane nadkolenice. C5-bol u vratu.EMP.ramenu.postoji spazam PVM.

Podela:1.omota se zavojem.spazam PVM popusta i pokretljivost je povecana.oslobadjanje od duge imobilizacije.Pacijent lezi sa jastukom koji je u obliku rolne.Koristi se tag od 2-5kgpomocu Glisenove omce -poboljsanje pokretljivosti ostalih delova tela (sake.nadlakat treba da miruje ili ne preko horizontale) Misicna snaga .a to se postize:rasterecenjem vratnog dela kicme.fractura coli femoris.ali zato ove proteze duze traju.toplota (jer pojacava nadrazaj).da pravilno drzi glavu dok radi i da nosi okovratnik po potrebi (ako se javi bol) Hronicni stadijum Isto kao i subakutni.ogranicenim pokretima glave.cervikalni pokreti u ovoj fazi se ne mere. Vrsta endoproteze zavisi od:patoloskog procesa i starosti pacijenta.Izradjuje se po sablonu-uzimaju se mere od mandibule do jugularne jame. Prednosti endoproteze:kratka hospitalizacija.tumori).nagli.jacanje misica vrata i glave -rth-okupaciona i funkcionalna -edukacija pacijenta da ibegava nagle pokrete.Kod lezanja na boku jastuk sluzi za odrzavanje horizontalnog polozaja kicme: -Sancov okovratnik-pri postavljanju okovratnika potrebno je obezbediti dobar oslonac glave na okovratnik preko mandibule uz laku fleksiju glave kako bi se postiglo rasterecenje vratnog dela kicme. -trakcija-koristi se zbog dekompresije nervnih korenova. -fth-elektro th.infekcija. Unkartroza-procesus uncinatus (C prsljenova).retrofleksije.rotacioni pokreti cervikalne kicme.neprihvatanje proteze od strane organizma 48 .gonartroza.okovratnik je od plasticne mase i pacijent ga nosi po potrebi.da ne radi ekstenziju cervikalnog dela kicme.kontraktura.koriscenje sredstva protiv bolova i spazma.Kod mladih primena bezcementne proteze dovodi do sporije vertikalizacije.Tvrd kartonsloj vate. Kontraindikacija:brzi.podlakat. Subakutna faza Bolovi manjeg intenziteta.od protuberancije okcipitalis do C7 i meri se obim vrata.UZ -termo th. ENDOPROTEZA-vestacki zglob Indikacije su:bol.Nosi se neprekidno tokom akutnog stadijuma uz povremenu korekciju.hidromasaza -jacanje misica GE (jer su misici hipotroficni zbog Sancovog okovratnika). Rth-okupaciona.Akutni stadijum U akutnoj fazi po svaku cenu izbegavati i staticko i funkcionalno opterecenje zahavcenog dela kicmenog stuba.luxacio coxe congenita. Komplikacije:fraktura i luxacija proteze.brzi oporavak pacijenta.GA.Cilj je da se pacijent oslobodi bola u sto kracem periodu.brza vertikalizacija.hidro th (topla voda do brade zbog veceg rasterecenja cervikalnog dela kicme) -kth-vezbe za povecanje elasticnosti PVM -hidro th (vezbe antefleksije.-bezcemnetna -totalna -cementna.obuka pozicije glave i ADZ.gubitak funkcije (coxartroza.laterofleksije i rotacije glave i vrata).-parcijalna 2.

-blaga fleksija.kada je nemoguca abd.dana.Moguca je i totalna ruptura tative supraspinatus-a-pseudoparaliticno rame.okretanje. 49 .Tetiva m.qps i m.nedelja-ulazak u bazen.a da bi ga edukovali moramo znati njegove navike. 1.dan-sedenje na ivici kreveta.-7.Ako na takvu tetivu deluje neka jaca trauma npr. ostecenje periartikularnih struktura.neutralni polozaj spoljasnje i unutrasnje rotacije.tj.hodanje uzbrdo i uz stepenice..supraspinatus-a:pri abdukciji kada nadlakat dodje u polozaj horizontaletetiva se ukljesti izmedju glave humerusa i akromioklavikularnog ligamenta.a odatle lezije mogu preci na citavu cauru ramenog zgloba.fleksija i ekstenzija u kolenu.noge u pasivnoj abdukciji-jastuk izmedju nogu.Svi pokreti ramena provociraju bol.tako da pacijent drzi ruku priljubljenu uz grudni kos sto pospesuje nastanak addukcione kontrakture.nedelje-pokusati bez staka.Periartritis je lezija.a na 120st se ukljucuje preskok.koju cine fascije m.tj.Moze se javiti u okolini svakog zgloba.nagli pokreti karlice.sedenje na prekrstenim nogama.M.pre i posle nema bola. preko srednje linije.vezbe stopala NE SME ADDUKCIJA I UNUTRASNJA ROTACIJA!!! -8.na 60st se ukljesti.supraspinatus-a.pri cemu nastaje tasko funkcionalno stanje-retraktilni kapsulitis.hobi.ali najcesce u podrucju ramena.infraspinatus-a.unutrasnja rotacija. 1..deltoideus brzo atrofira.abd.naglo prenosenje tezine na tu nogu.a javlja se pretezno na onoj ruci koja se funkcionalno vise koristi.subakromijalna burza 3. 2-7 dana-jacanje misica zdrave noge i jacanje misica GE. nadlakta.hod u razboju i hod sa stakama -4.Krevet treba da je visok. Od fth-termo th.dana-hod u pilot liftu bez opterecenja operisanog kuka -3.gluteus -Od 2.postepeno opterecenje kuka.doci ce do delimicne.supraspinatus-a -subakromijalnu burzu -tetivu duge glave bicepsa.supraspinatusa.posao kojim se bavi. VANZGLOBNI REUMATIZAM je oboljenje okoline zglobova.tetiva duge glave bicepsa. Rhb posle operacije:vezbe disanja u krevetu. Vrlo je vazno edukovati pacijenta..jastuk izmedju nogu i zabranbnjeno je nosenje tereta.aktivno podpomaganje za bolesnu nogu do granice bola.Tako nastaju fine naprsline tetive.ali vece rupture tetive m.uslove zivota.pri spavanju jastuk izmedju nogu.cucanj. mekih struktura u okolini zgloba sa kombinacijom zapaljenskih i degenerativnih promena.retko zahvat oda ramena odjednom.elektro th. Najcesce zahvata:-tetivu m.-14.add.Bolest nije tesko prepoznati. 2.subscapularis-a i teres minor-.supraspinatus-a i misicna tetivna manzetna.nikako levo-desno.Javlja se bolni luk:od 60-120st abd.sedenje na niskim stolicama.jacanje ekstenzora kuka iz proniranog polozaja -10. -1.Stabilnost ovog zgloba obezbedjuju:tetiva m.Kontraindikacije:fleksija preko 90st. VESTACKA PATELA klizi gore-dole.tj.izotonicne vezbe stopala.koji se moze siriti prema vratu ili u ruku. pad na opruzenu ruku.noge u krebetu moraju biti ekstendirane-bez jastuka ispod kolena.tvrd.dan-vezbe disanja i staticka kontrakcija za m.Zglob ramena je gradjen tako da velika glava humerusa dodiruje relativno malu zglobnu casicu lopatice tako da su amplitude pokreta velike. -Periartritis humeroscapularis se javlja obicno posle 40-te godine zivota.pri padu ili naglom pokretu oseti se zestoki bol.

IR.pasivni pokret-do bola.Tetive taru deo burze. BURZITIS-burza je zatvorena kesa sa membranom slicnom sinoviji.opterecenje.Olaksava pokretljivost tetiva i misica.a zatim degenerativne promene i kalcifikacije tih delova.Postoji pozitivni (+) bolni luk.jer to povecava bol).DD -kth-vezbe za istezanje skracene grudne i ledjne muskulature -pendularne vezbe prvo bez.ahilova tetiva Uzrok:trauma.elektroblokade -kth-pozicioniranje (jastuk ispod pazuha radi sprecavanja kontrakture.Tendinitis.atrofija i ogranicena pokretljivost. Uzrok je:naporan rad rukom sa stisnutom pesnicom-teniski lakat (kod tenisera. Th:-mirovanje i izbegavanje napora -fth-krio th.privremena imobilizacija.IFS 50 .biceps brachii caput longum se prepoznaje po bolu u prednjoj lozi ramena koji se pojacava pri opterecenju tetive (pri izvodjenju fleksije i supinacije u laktu protiv otpora).infiltracija kortizona -fth-krio th.UZ. Uzrok:prenaprezanje misica koje dovodi do upale.mehanicki faktori Th:-mirovanje.tj.preopterecenje misica.KTD.aktivno -podpomognuti pokret (u suspenziji) Bethenov-Gold-Vajt polozaj je kada pacijent zbog bola.antireumatici -fth-krio th. hvatista za kost.DD.ruku drzi u addukciji. Th:-mirovanje.UZ i imobilizacija “kolena kucne pomocnice”-uzrokovane tipom rada “peta policajca”-kod tkaca (usled sedenja) -kod policajaca (usled stajanja i setanja) TENDINITIS I TENDOVAGINITIS Uzrok:trauma.hidro th -medikamentozna th-infiltracija kortizona -radna th Javlja se smanjenje misicne snage.pa je rame blokirano u abdukciji.slika:bol na spoljnom epikondilu koji se pojacava i pri pokretima pronacije i supinacije i ekstenzije.Kapsula srasta sa drugim strukturama.Tendinitis m.IFS.krio th.stisak sake je bitno oslabljen. Tendinitis calcarea je talozenje Ca soli u tetivi m.Predstavnik je epikondilitis lakta i epikondilitis humeri.Najcesca je :-prepatelarna -Bekerova cista -subdeltoidna -subakromijalna lakat.medikamentozna th-infiltracija kortizona.UZ.EF-kortikosteroidi (KJ-novokain).rot. Cesce je lateralno.To je vanzglobni reumatizam.kovaca) Kl.vozaca.a ramena ne) Rhb u fazi “smrznutog ramena” (blokirano rame)-nastaje kod adhezivnog kapsulitisa.supraspinatus-a tako da se javljaju degenerativne promene. ENTEZOPATIJE upala enteza.spolj. Kontraindikacija:toplota (zbog burzitisa T izaziva vazodilitaciju) Th:-medikamentozna th-analgetici.Javlja se bol i otok dela tetive.a podlakat na grudnom kosu i pridrzava se drugom rukom -rth-okupaciona i funkcionalna (pokreti sake i lakta su dozvoljeni.jastuk se vezuje da se ne bi angazovali misici.a onda sa otporom -rth-okupaciona i funkcionalna (pokret u ramenu do bola) abd u ramenu je inicijalna i ne racuna se. Th:-fth-UZ.pri palpaciji protiv otpora.-bol se pojacava pri unutrasnjoj rotaciji nadlakta.

Dolazi do talozenja soli Na-urata u vidu kristala-tofi urica.Bolovi se pojacavaju palpacijom i to najcesce na gornjem delu nadkolenice.Lig.Lokalizuju se na usnoj skoljci.misic je krut.Javlja se hormonska disfunkcija.MIOZITIS I MIOFIBROZITIS je fibrozitis medju misicima vezivnog tkiva.Birger -arterioskleroza -zapaljenske promene krvnih sudova 2.tj.ledjima.manuelna masaza PANIKULITIS je zapaljenje podkoznog masnog tkiva.Najcesce se javlja kod starih ljudi.Zene su sklonije u predklimaktericnom dobu.sagorevanje masti je smanjeno.FUNKCIONALNE (neokluzivne):-aneurizme -vazomotorne neuropatije -M.a tonus je povisen.tj.Cesce se javlja kod zena u starijem dobu.starijih.ORGANSKE (okluzivne):-arterijske venske fistule -M. 51 . Organske (okluzivne) promene su degenerativne promene krvnog suda.UZ. METABOLICKI REUMATIZAM-GIHT (artritis urica) karakterise se izuzetno jakim blovima.Pokreti su ograniceni zbog bola. DODATAK:BRAHIALGIJA PARASTETIKA NOKTURNA nocno trnjenje ruke.tj.Obicno zahvata dominantnu ruku. sve ono sto remeti metabolizam i cirkulaciju.infekcijama.fenomen “madraca”.higijensko dijetetski rezim. Th:sto pre jer je kasnije ireverzibilno. Th:-lekovi protiv bola i za snizenje tonusa -EF. Srece se kod gojaznih.Subjektivne tegobe:nema infiltracije.hidro th. Th:lekovita infiltracija anesteticima.Dolazi do atrofije tenara. CELULITIS je reumatizam subakutnog vezivnog tkiva i masnog tkiva i to je fibrozitis.sauna.degenerativnim procesima.Dolazi do nagomilavanja podkozne masti na sakrumu i kolenima.Moze da ima izgled “pomorandze” ili “kore limuna”.dobra odeca.obuca.Ova mast opterecuje fine kapilare (arterijske.Rth.masaza. Th:-sve Kontraindikacija:u akutnoj fazi-toplota.neuro-vegetativni poremecaj.Kontraindikovana je primena toplote i hidro th.javlja senervoza.Javlja se bol na palpaciju tih tacaka.vratu.vec hipertrofija tkiva. OSTECENJE PERIFERNOG KRVOTOKA-razlikujemo: -ostecenje arterijskog sistema -ostecenje venskog sistema -ostecenje limfnog sistema Osnova su patoloske promene na krvnom sudu (na misicnom vezivnom aparatu krvnog suda) POREMECAJ ARTERIJSKE CIRKULACIJE: 1.venske i limfne).Panikuloza kolena je uvek udruzena sa artrozom.UZ.nema objektivizacije subjektivnih tegoba.Mogu se ispoljiti i motorni i senzitivni deficiti.stvara se edem.U misicima se javljaju mialgije.Rejno 3. carpi transversum vrsi pritisak i treba ga preseci.bol i smanjenje funkcija.poremecajem metabolizma.Kod mladih ova bolest predstavlja problem.medikamentozna th.koje snizavaju lumen obolele arterije.nastaju cvorici i taj masni cvoric prodire u vezivno tkivo. bolne tacke.KOMBINACIJA OVA DVA POREMECAJA.Psihicki momenat moze da utice na pojavu celulita.L delu.a kasnije i vece smetnje.To je upalni proces prouzrokovan virusima. zena.

Javlja se kod mladjih osoba (zena) pri uzbudjenju.javljaju se jaki bolovi umiru.pusenje.Cesto nastaje kao poremecaj ishrane ili posledica gojaznosti.srasla sa podlogom.Od lekova daju se vazodilatatori.u pocetku samo kada su ti delovi izlozeni hladnoci.Nekada moze da se javi i nekroza i gangrena tog dela.a kasnije dovodi do funkcionalne destrukcije (teske) zahvacenog dela.alkohol.Najcesce se javlja na prstima ruku.a onda dolazi do stabilizacije.Kao posledica zacepljenja distalno od mesta zacepljenja javlja se ishemija.smanjena aktivnost.stvara uslov za trombozu i za potpuno zacepljenje.U ovim situacijama moze doci do infarkta.a ekstremitet je topao.koji puca gubi svoju elasticnost i glatkocu (tako da se krv usporava) i to pogoduje stvaranju tromba.Neophodno je odvikavati se od pusenja.Tako moze da se osteti ishrana koze koja postaje atroficna.bledilo koze. Uzrok:-dugo sedenje.sed sa prekrstenim nogama. -M.masaza -Alen-Birgerove vezbe -rth-funkcionalna i okupaciona.Stetni faktori su holesterol.stajanje. -M.Daju se vazodilatatori.vitam B i antikoagulansni lekovi.Birger (pusacka noga) je progresivno.-Arterioskleroza je definitivno ostecenje zida krvnog suda. Pacijentu je bolje da hoda nego da stoji i da spava sa podignutim nogama.genetska bolest venskih sudova.nedovoljno kretanje.Krv kao da protice kroz staklene cevcice.Vremenom dolazi do nekroze jagodica. Kontraindikacija:toplota. Najvaznije je postaviti diferencijalnu Dg (da li je organske ili funkcionalne prirode).Izbegavati stresne situacije i neophodna je zabrana pusenja.povecan venski pritisak.tanka.javlja se otok.Zapaljenje suzava lmen krvnih sudova.Na hladnoci ruke pobele.Lokalizuje se najcesce na DE.gde postoji sklonost periferne cirkulacije ka vazodilataciji ili vazokonstrikciji. Th:-higijensko-dijetetski rezim -medikamentozna th (sedativi i vazodilatatori) -smanjenje spazma krvnih sudova-izbegavanje stresa -hod-umeren i doziran -aktivne vezbe bez statickog napora (cilj je stvaranje mreze kapilara) -hirurska intervencija-“bypass” premoscavanje -pasivne tehnike-elasticne carape i zavoji (preko dana cim ustane) -hidro th-mineralne kupke -fth-stabilna GA.Najpre je funkcionalne prirode.Usled povrede koja tesko srasta stvara se ulcus cruris.gde dolazi do talozenja krvi i stvaranja tramba.Vrlo lako mogu da puknu krvni sudovi zbog povecanog TA kod uzbudjenja.KTD.porodicna predispozicija. deceniji. Funkcionalne (neokluzivne) promene: -Vazomotorne neuropatije (cesce se javljaju na rukama nego na nogama) su funkcionalne prirode. Javlja se kesasto prosirenje na povrsnim venama DE.masnoca. VARICES CRURIS (prosirene vene) je urodjeni nedostatak valvula u venama koje omogucavaju kretanje krvi kroz vene prema srcu. VENSKI SISTEM: 52 .Hod je otezan.nekretanje.DD.sto iziskuje amputaciju.Dozvoljen je dozirani napor.Prsti su hladni.a kasnije i kada su izlozeni toploti.cirkulacija u venama je usporena.sjajna.a pokreti ograniceni.gojaznost.To stanje traje oko 10min.kada se javlja crvenilo u vidu pecata ili bledilo lica.U pocetku se javlja opsti zamor i vrtoglavica.glatka.Pocinje rano.kod zena u 3.znojenje dlanova i sl.lastis dokolenica.suva.Rejno je vazokonstriktorni poremecaj koji dovodi do spazma krvnih sudova i pojave bleidla.EF.hronicno zapaljenje krvnih sudova (arterija i vena). i 4.ali se moze javiti i na GE (kao i na mozgu i unutrasnjim organima).

LIMFNI SISTEM (limfo-edem.S.Ekspirijum je otezan.FLEBITIS. Edukacija: pacijenti ne smeju da stoje u jednom mestu.uslovi stanovanja.druga oboljenja.da bi se olaksalo disanje.pol.posebno ujutro “na puna usta”.a sama pojava je ireverzibilna. 5.Javljaju se ekspiratorni napadi i to iznenada. Kontraindikacija:termo th.ne smeju da nose visoke potpetice.Vrsi se drenaza-prvo gornji.pa donji segment. CILJ JE ODRZATI STATUS QUO (prvobitno stanje).vlazni oblozi -rth-okupaciona-sve u cilju da se tromb ne pokrene. Pacijenta upoznati sa stanjem bolesti i kako da iskoristi svoje ostale sposobnosti respiratornog sistema.Javlja se zapaljenje sluzokoze disajnih puteva.kasalj.tj.usmeriti paznju pacijenta na disanje i relaksaciju 53 .bol.Treba izbegavati povredjivanje u predelu edema.drenaza.medikamentozna th (antikoagulansi).Postoji faza egzacerbacije i faza remisije.-godine starosti.Kod dece je karakteristicna pojava scapulae alatae.ucenje adekvatnog tipa disanja.limfangitis) moze se vrsiti pritisak sirokom manzetnom na elevirani ekstremitet (45st) u trajanju od 45min.Patoloske promene zahvataju vazdusne puteve.slika:visoka T.To je alergijska bolest respiratornog trakta i hronicno ili recidivirajuce oboljenje. Uzrok:-zapaljenje neostecenog plucnog tkiva-primarna pneumonija -zapaljenje pluca gde je tkivo bilo osteceno nekim uzrokom-sekundarna pneumonija.Ukoliko se ne leci pacijent moze da umre zbog bronhopneumonije ili zbog neke druge slicne komplikacije.Napad moze da traje nekoliko dana.zatim otok.EMFIZEM PLUCA je stanje produzenog zadrzavanja vazduha u plucima i poremecaj u razmeni gasova.a onda se javlja status askaticus.prevencija i korekcija deformiteta -rth-pacijent mora da stekne poverenje.jer moze doci do infekcije. RESPIRATORNI SISTEM 1.iskasljavanje. 2.tj.inhalacija.TROMBOFLEBITIS najcesce se javlja kod gojaznih i starijih osoba. Potrebna je promena radnog mesta.Karakteristicno je iskasljavanje velike kolicine sekreta. heparin.tesko disanje.ne smeju da prekrste noge (da ne bi izvrsili kompresiju na krvne sudove). Uzrok:obstrukcija.narocito u trenutku napada (jer strah samo pogorsava stanje).Nastaje tromb koji je srastao sa zidom vene.Inspirijum je kratak. i hod je otezan.kasalj.Dolazi do zapaljenja vene koje dovodi do tromboze i smanjenja lumena krvnog suda.automatizacija iskasljavanja.koriscenje elasticnih carapa pre ustajanja.Mogu biti urodjene i nastale kao posledica teskih plucnih oboljenja ili ucestalih infekcija.Najcesce je rec o urodjenom oboljenju.povisen TA. razlicito dugo. 3.elevacija.tj. to bi bio ulaz za infekciju. Th:-relaksacija.ekpektoracija. 4.Potrebno je obuciti pacijenta relaksaciji i abdominalnom tipu disanja.Disanje se sve vise pogorsava i osoba na kraju koristi pomocnu disjnu muskulaturu.nego da se organizuje.BRONHITIS podrazumeva obstrukciju.BRONHIJALNA ASTMA:Postoji:alergijska i infektivna.PNEUMONIJA je zapaljenje pluca.pectus carinatus.BRONHIEKTAZIJA je definitivno prosirenje lumena srednjih i malih bronha koje su bez elasticnosti.klinicki pregledi. Kl. Tromb se javlja zbog spore cirkulacije.Dozvoljene su izometricke kontrakcije i intermitentni pritisak.Dolazi do pojave bacvastog grudnog kosa uz kifotican stav.akutnog i hronicnog toka.ako radno mesto zahteva stajanje.spavati sa eleviranim nogama.inflamaciju i hipersekreciju.To je cesto i hronicno oboljenje.Primenjivati vezbe za jacanje posture uz istezanje. Th:-mirovanje. F.vitalni kapacitet.

scapulae alatae) -palpiramo tonus pomocu disajne muskulature (m.higijensko-dijetetski rezim. 6.kako se prenosi.:klinicka slika.slika:nocno znojenje.suncanje.Pacijent je veoma osetljiv i opterecen.ravne) -polozaj ramena -polozaj lopatica (simetricnost-udaljenost uglova lopatice od kicmenog stuba. Dg.da lezi i miruje.vilice.ne dolazi krv. Th:-aerosol th. INFARKT MIOKARDA nastaje usled zacepljena koronarnog krvotoka.tahikardija.pomocu bakarne zice dobijamo tacan oblik grudnog kosa 5. KOD RESPIRATORNIH BOLESTI: 1.sto se ogleda na psihickom i fizickom nivou.otvoriti prozore.relaksacija -kth-disajne vezbe.S.LAB.hladan znoj.kako da zastiti okolinu (odvajanjem stvari koje pacijent koristi) -medikamentozna th.xifoideusa -nivo ispod rebara.. Kl.opsta kondicija. Toraksni index:-od 71-73 devojcice -od 69-72 decaci.pozicioniranje.-postaviti ga u visoki polusedeci polozaj.hirurska.pusenje.inspekcija:-oblik grudnog kosa (bacvast.Na mestu nekroze ne postoji cirkulacija.glave.asimetrican) -eventualni deformitet grudnog kosa (kokosije grudi.slika:zapocinje stezanjem i jakim bolom u vidu cupanja iza grudne kosti.Kod manjih javlja se oziljak.voditi racuna o psihickom statusu.dati pumpicu -medikamentozna th (simptomatska) -jacanje oslabljenih i izduzenih misica.zabranjeni su bilo 54 .trapezius) -izgled trbusnog zida “pupast trbuh” 2. 3.TBC “GOSPODSKA BOLEST” Pacijent mora da ima adekvatnu i kvalitetnu ishranu.duz ruke.snaga trbusne muskulature 6.sputum Kl.pad pritiska.Daje se nitroglicerin ispod jezika. Dolazi do pada funkcije respiratornog sistema.Na mestu zacepljenja nastaje nekroza srcanog misica.pokretljivost:-lezeci supinirani polozaj Ispituje se u 3 nivoa:-nivo axile (4-to rebro)-grudna kost -nivo proc.cijanoza.polozajna drenaza.kruskast.prisutan je strah od smrti.udubljene.levkast.provetrena prostorija.alkohol.Potrebna je edukacija porodice i pacijenta:objasniti bolest. Th:-konzervativna. 4. F. Prvih nekoliko dana kontraindikacija je:svi vidovi okupacione th.stres. Rhb:-covek je celina.krvav ispljuvak.ledjima.opsta malaksalost.analiza statusa.bol u zeludcu. Normalna pokretljivost:5-8cm kod dece 7-8cm kod odraslih Obim pokretljivosti dobijamo razlikom u obimu maksimalnog inspirijuma i maksimalnog ekspirijuma.dijametri grudnog kosa-mere se pelvimetrom: -antero-posteriorno-sagitalni:-gornji-jugularna jama -srednji-sredina sternuma -donji-ispod sternuma -transverzalni dijametar-meri se na axilarnim linijama u visini procesus xifoideusa.Faktori rizika su:povecana telesna tezina.nema O2 i javlja se izumiranje tkiva.a kod vecih ruptura ili smrt.neaktivnost.

a ako nije pacijent se aktivira posle 24h umereno SVE SE RADI STROGO INDIVIDUALNO!!! ISPRED SVIH INDIKACIJA SU KONTRAINDIKACIJE!!! TIM:kardiolog.pri cemu distalni fragment dislocira dorzalno.faza:-1.Sudec -sindrom karpalnog kanala -ruptura tetive m.radni i fizioterapeut.eventualno da hoda 2.da li je to prvi ili reinfarkt..sake.godine starosti.u kojoj je fazi infarkt.kakvi razgovori sa pacijentom.Plan i program individualani.potreban je mir.socijalni status.ogranicena fleksija sake i prstiju.pacijent ide kuci i na posao.vise hoda.Puls i pritisak se stalno mere.i dalje je aktuelan higijensko-dijetetski rezim(bez pusenja i pica.Pri padu na dorzum distalni fragment dislocira volarno (Smitova fraktura). Th:-repozicija sa imobilizacijom (4-6 nadelja) -operativno-pomocu Kikmanove zice Komplikacije:-sindrom saka-rame (kontraktura saka-rame) -M.Praktikovati umerenu aktivnost i hod.Nastaje pri padu na ispruzenu ruku.5cm od rucnog zgloba.faza:-napusta postelju.nedelja:-vezbe relaksacije i vezbe disanja -ADZ na nivou postelje -aktivne vezbe distalnih delova ekstremiteta (u cilju povecanja cirkulacije -stopalo.Kod dece se moze javiti epifizioliza radijusa.. DODATAK: 1. Radi se na povratku pacijenta u radnu i zivotnu sredinu.nedelja:-vezbe opste kondicije.-pol. FRACTURA RADII LOCO TIPICO je prelom radijusa na tipicnom mestu i to 2-2.preostale funkcionalne sposobnosti.tisina.prelom nadlakta: 55 .prelomi u podrucju ramena:-prelom lopatice-imobilizacija u abdukciji -prelom clavicule-imobilizacija u addukciji -luxacije zgloba ramena 2.fizijatar.aktivnosti samozbrinjavanja sa vise mogucnosti.zanimanje pacijenta (zbog prekvalifikacije).:blagovremeno i tacno postavljena. F. Telemetrija:-kontrola rada srca u bilo kom uslovu.) Hod po Milijevom stepeniku:-pokretna traka -intenzivan trening -test opterecenja-ergo test.faza:-pacijent je u radnoj i zivotnoj sredini.kukovi) -3. -zapoceti sto pre.bez posete.naravno onda kada necemo da ugrozimo zivot pacijenta -higijensko-dijetetski rezim:-apsolutno mirovanje.ako je tezi infarkt.nedelja:-pacijent sedi u postelji i samostalniji je u aktivnostima i samozbrinjavanju -moze se kretati po sobi.aktiviranje poksimalnih zglobova (ramena.laktovi) rth-okupaciona-ono sto nece opterecivati pacijentovu aktivnost samozbrinjavanja -2.psiholog i socijalni radnik. 1.kolena.S. Dg. 3.extensor pollicis longus-a.vidi se ispupcenje iznad rucnog zgloba.medicinska sestra.

prelom acetabuluma Luksacije:-zgloba kuka -ilijacno -pubicno -isijadicno -obturatorno. 2.pravilna ishrana 2.prelom tarzalnih kostiju:-talus i calcaneus 5.prevencija dekubitusa:-promena polozaja.prelom metatarzalnih kostiju.urinarnih infekcija:-pacijenta sto pre podici-uspraviti da bi se sprecilo stvaranje kamenaca 4.prevencija respiratornih komplikacija (hipostatske pneumonije):-vezbe disanja. DE: 1. 3.prelomi podkolenice:-prelom platoa tibije -prelom dijafize -supramaleolarni prelom 4.prelomi femura:-glavica femura -vrata femura -velikog trohantera -dijafize -suprakondilarni prelom Luksacije zgloba kolena-prognoza losa jer ostaje labav zglob.poremecaj cirkulacije:-vezbe u krevetu (kod nepokretnih pacijenata).higijena pacijenta i postelje.kontraktura:-pokret i pozicioniranje 6.prelom u podrucju lakta:-suprakondilarni prelom humerusa -prelom spoljasnjeg kondila humerusa -prelom unutrasnjeg kondila humerusa -prelom olekranona -prelom koronoidnog nastavka ulne -prelom glavice radijusa 4. PREVENCIJA KOMPLIKACIJA 1.sto pre vertikalizacija 5.prelomi podlakta:-prelomi dijafize obe kosti -prelom radijusa -prelom ulne -prelom olekranona -prelom koronoidnog nastavka ulne -prelom glavice radijusa Iscasenja zgloba lakta:-prelom rucnog zgloba -iscasenje rucnog zgloba -prelom metakarpusa -prelom falangi.atrofija misica:-pokret i ES 56 .-prelom gornjeg okrajka humerusa:-prelom hirurskog vrata -prelom anatomskog vrata -prelom tuberculuma -prelom donjeg okrajka-dijafize humerusa:-suprakondilarni -kondilarni -epikondilarni -dijakondilarni 3.drenazni polozaj 3.

REHABILITACIJA-ponovno osposobljavanje.podizanje i probacivanje preko stake (pendularni hod).a ta smanjena sposobnost se ne moze otkloniti lecenjem. 3. Rhb traje od momenta povredjivanja pa sve do vracanja u zivotnu i radnu sredinu. OPSTI DEO HABILITACIJA-osposobljavanje.Problem je dalje usmeravanje i obrazovanje. Postoje dve vrste hoda: -tripodni naizmenicni hod:-desna staka.doba adolescencije (mladosti) je period sazrevanja seksualnih organa.kao i problem interpersonalnih odnosa. Invalidnost je narusavanje integriteta.Imamo dve tacke oslonca. Rhb sprovodi tim strucnjaka.Pacijenta posmatramo kao licnost-celinu. 3.Postoji hronoloska (kalendarska) i bioloska starost.levo stopalo.privlacenje tala -tripodni simultani hod:-to je neka vrsta njihanja prema nazad i napred i izmedju staka.leva staka i desno stopalo.a nastaje kao posledica prethodne bolesti.leva staka.trotaktni:-obe stake.cetvorotaktni (naizmenicni):-desna staka.usled cega dolazi do smanjene sposobnosti.slobodni ekstremitet donji.Uvek imamo 3 tacke oslonca.kao sto je obicaj kod mlitave paralize usled poliomijelitisa ili kod povrede kicme.tj.leva staka.osteoporoza:-sto pre podici pacijenta HOD SA STAKAMA: 1. Covek je psiho-fizicka-socijalna sredina.Obe stake i privlacenje tela.podizanje i dobacivanje tela do staka -sa probacivanjem kroz stake:obe stake.traume ili kongenitalne anomalije.desno stopalo. INVALIDNOST (in-validus.7. PRINCIPI RHB:-primum non nocere -odmah poceti sa rhb-om -timski rad 57 .Koristi se kada jedan ekstremitet (donji) moze da izdrzi citavu tezinu tela.hod sa zamahivanjem:-sa dobacivanjem do staka:obe stake.produktivno doba je doba starosti i nosi sa sobom odredjene promene u funkciji i strukturi licnosti i organizma. celina.sekundarnih karakteristika i psihickog funkcionalnog statusa.tripodni nacin hoda:-koristi se kada pacijent nije u stanju da stavi jednu nogu ispred druge.jaci ekstremitet.ne-sposobnost) je smanjena sposobnost izvodjenja odredjenih pokreta i aktivnosti u normalnom obimu na normalan nacin. 2.a drugi ne moze.Potrebna je veca ravnoteza.dvotaktni (naizmenicni):-desna staka i levo stopalo. 5.decje doba:-rast (kvantitativna promena) -razvoj (kvalitativna promena) -plasticitet (velika sposobnost tkiva da se modeliraju u zavisnosti od uticaja spoljnih faktora) 2. 4. OSTECENJE:-vidljivo -privremeno -nevidljivo -trajno KARAKTERISTIKE UZRASTA: 1.

sport.-kontinuitet -principi individualnosti -sveobuhvatnost -realan stav -pacijent je psiho-fizicka celina -max razvijanje preostalih sposobnosti. rada. PODELA RHB:-medicinska rhb je prva faza rhb. 58 .Sprovodi se u zdravstvenoj ustanovi od momenta povredjivanja pa do maksimalnog moguceg osposobljavanja.hirurska intervencija.a sastoji se u primeni razlicitih postupaka sa ciljem profesionalnog osposobljavanja. CILJEVI RHB:-prevencija invalidnosti -max funkcionalno osposobljavanje pacijenta -vracanje pacijenta u zivotnu i radnu sredinu -resicijalizacija.Socijalna rhb je zavrsna onda kada se pacijent oseca ravnopravnim clanom drustva. -socijalna rhb je sastavni deo svih rhb-a i sastoji se u primeni razlicitih postupaka sa ciljem resavanja odredjenih socijalnih problema.FTH.ortopedska i proteticka pomagala).tj. -profesionalna rhb je zavrsna faza rhb. -psihicka rhb je sastavni deo svih faza rhb i sastoji se u primeni razlicitih postupaka sa ciljem resavanja psihickih problema.a kroz razlicite medicinske postupke (KTH.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful