You are on page 1of 18

САДРЖАЈА

УВОД.................................................................................................................................2
1. БРЗИНА СУШЕЊЕ ДРВЕТА....................................................................................4
1.1. Брзина сушења чврстих тијела............................................................................4
1.2.Брзина сушења дрва..............................................................................................6
2. ПРИРОДНО СУШЕЊЕ ДРВА..................................................................................9
2.1.Влага на крају и почетку природног сушења.....................................................9
2.2. Фактори који утичу на природно сушење....................................................................9
2.2.1. Утицај релативне влаге ваздуха...............................................................9
2.2.2. Утицај температуре ваздуха.....................................................................9
2.2.3. Утицај брзине струјања ваздуха.............................................................10
2.2.4. Утицај падавина и сијања сунца.............................................................10
2.2.5. Утицај гљива............................................................................................10
2.2.6. Утицај механичког оптерећења..............................................................11
2.2.7. Утицај прашине........................................................................................11
2.3.Влага равнотеже...................................................................................................11
2.4.Брзина сушења.....................................................................................................12
3. СУШЕЊЕ ПИЉЕНОГ ДРВАТА У СУШИОНИЦИ.............................................12
3.1.Комора с природним струјањем ваздуха..........................................................13
3.2.Комора са вентилатором унутра........................................................................14
3.3.Комора са вентилатором извана........................................................................14
4. ОПРЕМА СУШИОНИЦЕ........................................................................................15
4.1.Уређај за гријање.................................................................................................15
4.2.Уређај за влажење зрака......................................................................................16
4.3.Уређај за струјање ваздуха..................................................................................16
ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................................17

1

Одстањивањем једног дијела воде из сировог дрвета појефтињују се трошкови руковања и транспорта. Обзиром на то како се одстањује вода из дрва. Одавно је уобичајено разликовати природно и умјетничко сушење дрва. а даље се топлина у дрву шири водљивошћу.УВОД Под сушењем се подразумјева одстрањивање једног дијела или све воде из дрва на такава начин да му се не умањује квалитет. Дрво се мора сушити из више разлога: да му се смањи тежина. Сушење конвекциом састоји се у том да се на гријалици загријава средство којим се суши (обични зрак) и оно предаје дрву топлину потребну за претварање воде у водену пару. Топлином се вода претвара у водену пару. То је више због традиције него због стварне потребе. Код овог начина гријања није између дрва и извора топлине потребно средство за преношење топлине. те да брже гори и даје више корисне топлине. да се оспособи за површинску обраду и лијепљење. да буде чвршће и тврђе. Термичко сушење је одстањивање воде из дрва под дјеловањем топлине. да му се побољшају топлинска и електрична својства. јер за оба ова начина сушења мјеродавни су исти фактори (температура. Механичко сушење је одстањивање воде под дјеловањем механичке силе. Сирово дрво садржи велику количину воде. На гријалици се угрију честице средства којим се суши. да се утезање и настајање грешака које га прате доконча прије употребе. сушење се може подијелити на механичко и термичко. нпр. центрифугирањем се може одстранити један дио воде из дрва под дјеловањем центрифугалне силе или се може прешањем у хидрауличној преси истиснути један дио воде из ћилима од влаканаца под дјеловањем притиска. Сушење зрачењем је оно код којег се топлина преноси од неког угријаног тијела на дрво електромагнетским валовима. Топлина се преноси на разне начине: конвекциом. додиром или зрачењем. а она је код руковања и транспорта мртав терет. па се обзиром на начин преношења топлине разликује: сушење конвекциом. код којег топлина настаје у дрву. коју с површине дрва уклања средство којим се суши. и то најприје оне које су у додиру с гријалицом. да се заштити од гљива. који узгибају честице у површинском слоју дрва. које од њих примају топлину. 2 . да се оспособи за импрегнацију. Угријане честице постају лакше и комешају се с неугријаним честицама. који се плаћа по тежини. за вријеме сушења. већ се топлина дозрачује дрву као што Сунце дозрачује топлину Земљи. релативна влага и брзина струјања средства којим се суши). ако је намијењено за гориво.

витоперење и друге. 3 . који се израђује површинском обрадом. Има љепила која захтијевају одговарајући проценат влаге у дрвету. Сирово дрво нападају гљиве. Дрво се мора сушити и онда кад ће се лијепити љепилом које подноси висок проценат влаге. Сирово дрво није подесно за површинску обраду. Утезање и његове попратне појаве треба да се докончају прије ноего се дрво употријеби. иначе лијепљење не успијева како треба. утеже се.Кад дрво губи воду из станичних стијенки. које му мијењају боју и разарају структуру. те у њему због неједноличног утезања у разним анатомским смјеровима-настају грешке: пуцање. Сушењем се дрво оспособљава за површинску обраду. јер се сировог дрвета отпада заштитни и декоративни слој. да се не би утезало и пуцало при употреби. Из искуства је познато да је суво дрво чвршће и тврђе од сировог.

1. Тачка С се зове критична тачка. од ординате до тачке С.1. и код нехигроскопног и код хигроскопног чврстог тијела. Брзина сушења у првом одсјечку. стална је (непромјењива). који за нехигроскопно тијело има два. релативна влага и брзина струјања средстава којим се суши. а код хигроскопног до тачке С1. У одсјечку сталне брзине сушења на површини влажног чврстог тијела је непрекинути танки слој (филм) воде с којег се вода испарава као са слободне површине воде. Проценат влаге чврстог тијела у тој тачки зове се критични проценат влаге. БРЗИНА СУШЕЊА ДРВЕТА 1. 1. Други одсјечак почиње у моменту кад се површина чврстог тијела почне мјестимице исушивати. Ако се на ординату нанесу брзине сушења чврстог тијела у сталним условима које садржи велику количину воде на почетку сушења а на апсцису трајање сушења. Брзину сушења једноставније је проматрати у сталним него у промјењивим условима сушења. Други одсјечак почиње у тачки С и траје код нехигроскопног тијела до краја сушења. а вријеме критично вријеме (tkr). а за хигроскопно три одсјечка. обично зрака. На исушеним дијеловима површине настаје танког слоја воде. на слици 2. Резултати посматрања у сталним условима примјењују се на промјењиве услове. У првом одсјечку брзине сушења мјеродавно је испаравање. и 4 . Сл. Карактеристични временски ток брзине сушења тијела с крупним капиларима. Брзина сушења рачуна се на цијелу површину 1 m². Изражава се у килограмима испарене воде по квадратном метру на сат. Представља је дужина паралелна с апсцисном оси на сликама. Под условима сушења подразумјева се температура.Брзина сушења чврстих тијела Брзина сушења чврстог тијела је количина воде (или друге текућине) која се испарује с јединице површине у јединици времена. добија се временски ток брзине сушења.

Испаравање је мјеродавно и у другом одсјечку. Ту је мјеродавна дифузија. Карактеристични временски ток сушења хигроскопских тијела. На брзину сушења у трећем одсјечку нема она директног утицаја. Брзина и смјер струјања зрака утиче на брзину сушења. а тим и дифузија водене паре кроз гранични слој у струју зрака. Брзина зрачне струје губи израван утицај на брзину сушења у трећем одсјечку. Док се на површини чврстог тијелу налази водени филм. сушења је завршено а површина хигроскопног тијела је у равнотежи с влагом околног зрака. и дифузија у трећем одсјечку. Релативна влага зрака утиче на брзину сушења у првом и другом одсјечку. Кад нестане танког слоја воде на површини нехигроскопног тијела. Повећањем температуре повећава се испаравање. Кад зрак струји окомито на плоху чврстог тијела. гранични слој је тањи. погонска је сила за дифузију водене паре кроз гранични слој у струју зрака. 2. Зрачна струја предаје топлину чврстом тијелу а преузима од њега водену пару и уклања је с његове површине. Температура утиче на брзину сушења од почетка до краја сушења. у којима је мјеродавно испаравање. кроз размјерно танак слој водене паре. Повећањем брзине стујања зрака повећава се и брзина сушења у првом и другом одсјечку. па пружа дифузији водене паре из чврстог тијела мањи отпор него кад је струја зрака паралелна с површином чврстог тијела. које је мјеродавно у прва два одсјечка временске линије брзине сушења. који је у додиру с површином воде (граничном плохом) а зове се гранични слој. граничи слој је засићен воденом паром. јер температура утиче на вискозитет 5 . за које је мјеродавно испаравање. На брзину сушења чврстог тијела утиче и смјер струје зрака. Разлика релативне влаге у граничном слоју и у струји зрака. У првом и другом одсјечку временске линије брзине сушења. изнад површине чвстог тијела. Сл. у којем је мјеродавна дифузија. Повећањем релативне влаге у струју зрака смањује се погонска сила. то ће бити мања и брзина сушења.што је на тој површини мања површина танког слоја воде. вода испарава на површини чврстог тијела и дифундира у зрачну струју.

Сл. 4. тополовина. Сл. сл. а чемпресовина само други и трећи. Први завршава код 80% влаге или више. Боровина има 6 одсјечка на линији брзине сушења. кад цијела маса дрва постигне влагу равнотеже. па и за њега вриједи што и за сушење других чврстих хигроскопних тијела. Брзина сушења је зависна о проценту воде у дрвету 6 . или само трећи. Други почиње код критичног садржаја воде 80% или више и завршава код 20 до 25 % влаге.воде. Брзина сушења сирових дрва у сталним условима показује три одсјечка као и друга чврста хигроскопна тијела. 4. Трећи почиње код 20 до 25 % влаге и траје до краја сушења. 3. Температура има већи утицај на брзину сушења кад је мјеродавно испаравање него кад је мјеродавна дифузија. Sherwoodu) 1. због малог процента влаге на почетку сушења. У прва два одсјечка мјеродавно је испаравања. а у трећем дифузија. Три одсјечка на кривој сушења дрва.К. Типична крива сушења (по Т. па ће га имати само оне врсте дрва које у сировом стању имају влагу већу од 80% нпр.2.Брзина сушења дрва Дрво је чврсто хигроскопно тијело. На слици 4 приказана је брзина сушења боровине и чемпресовине.

а то повољно дјелује на брзину сушења. као у првом и другом одсјечку. да је брзина сушења у смјеру влаканаца 10 до 15 пута већа него у смјеру окомитом на влаканца. Брзина сушења боровине (I i II) и чемпресовине (III-V) у зависности о влажности у дрвету Темпераратура утиче на брзину дифузије. 5. За трећи је одсјечак мјеродавна дифузија воде и водене паре кроз структуру дрва. У трећем одсјечку нема стања зрака израван утицај на брзину сушења. Сл. Релативна лвага зрака индиректно утиче на брзину сушења. да зависи о брзини струјања зрака кроз сложена дрва. а није зависна о врсти дрва. Други одсјечак почиње у критичној тачки и траје док површински слој дрва не постигне влагу равнотеже. али брзина струјања има и своју границу економичности. За праксу је други одсјечак важнији него први. Познато је у пракси да је брзина сушења бјељике вића него брзина сушења сржевине. јер одређује влагу равнотеже у дрвету. У трећем је одсјечку проценат влаге у дрву нижи од тачке засићености влаканаца. али утиче на тај начин да уклања водену пару која се испарава из дрвета. а већој релативној 7 . да већој температури одговара већа. Брзина струјања зрака нема израван утицај на брзину сушења. У другом одсјечку утичу на брзину сушења исти фактори као и у првом. да је већа код меког него код тврдог дрвета. Већој брзини струјања одговара већа брзина сушења.У првом је одсјечку брзине сушења једнака брзина испаравања са слободне површине воде и зависи само о вањским условима. а о брзини дифузије зависи брзина сушпења. јер се за постизање веће брзине струјања троши и знатно више електричне енергије. Трећи одсјечак линије брзине сушења почиње тамо гдје завршава други и траје док дрво по цијелом пресјеку не постигне влагу равнотеже. која износи око 30%.

па у ту сврху треба природно осушено дрво досушивати у сушионици. да је коефицијент дифузије константа. а тај се може изразити овако: 2. да је вода у почетку сушења једнолично расподијељена у дрвету. суше се само природно. Дебело дрво. 8 . нарочито на пиланама. па би било прескупо. као жељезнички прагови. које му смањују вриједност.влази мања брзина сушења и обрунот. Природно се суше велике количине дрвета од давнина. То су сувише уопштене чињенице. упркос великом напретку у сушењу дрва у сушионици.  да се не мијења дебљина дрва за вријеме сушења и  да су температура и релативна влага сталне за вријеме сушења. и на основу њих не може се рачунати трајање сушења дрва. да се вода креће окомито од средиште на површину дрва. углавном. То је сушење код ниске температуре. То се постиже на овај начин: Означимо с Е степен до ког се дрво исушило у одређеном тренутку. Природно сушење дрвета има велико значење за привреду земље. па настају грешке. За вријеме природног сушења дрво је дуго изложено утицају атмосферског зрака. отпремне сувоће. Природно осушено дрво способно је за вањску употребу. Ова теорија може се једноставно примјенити без дуготрајног и замршеног рачунања. Математичка теорија брзине сушења дрва оснива се на више претпоставки:      да за сушење дрва вриједи закон дифузије. у границама од -35° С до +35° С. Степен влаге природно осушеног дрвета превисок је за унутрашњу употребу. до тзв. која код нас колеба. ПРИРОДНО СУШЕЊЕ ДРВА Под природним сушењем дрва подразумјева се сушење на слободном или у покривеном простору. а на слободном простору и атмосферлијама. јер би сушење у сушионици предуго трајало. да је влага влаканаца на површини дрва у равнотежи с влагом зрака чим почне сушење. телефонски и телеграфски стубови и греде. Под отпремном сувоћом подразумјева се 25 до 30 % влаге у пиљеном дрвету што се постиже природним сушењем.

прскањем или потапањем у воду. зрачење сунца. Брзина сушења је већа што је мања релативна влага. а зависи о: врсти дрвета. које се може употријебити у грађевинарству. Коначни проценат влаге до којег дрво треба природно осушити зависи о томе у коју ће сврху употријебити. На природно сушење утичу и оборине. Зависни су и о клими и о томе које је годишње доба. температура и брзина струјања зрака. и у друге сврхе. с обзиром на релативну влагу. те о условима у којима су се трупци налазили прије пиљења и пиљења дрвета прије слагања. Природном сушењу поклања се све већа пажња.Због тога се настоји да се дрво што прије осуши и да се што мање оштети за вријеме сушења.2.2. 2. и да се брже суше горњи него доњи дијелови сложаја.2. 9 . Утицај релативне влаге ваздуха Релативна влага ваздуха јако утиче на брзину природног сушења. Пиљена се грађа суши до отпремне или утоварне сувоће. 2. за оплате при бетонирању.Влага на почетку и на крају природног сушења Проценат влаге у дрвету на почетку природног сушења може бити врло различит. Ово прво је важније за природно сушење.1. дрво брже суши на отвореном него на заклоњеном мјесту. Мјерења показују да је релативна влага ваздуха мања на отвореном простору него у преборној шуми. сплаварењем. Из тога се може закључити да се. и да је мања на висини 125 cm него на висини 50 cm изнад тла. 2. а код сушења у сушионици могу се они подешавати према потреби. али могу и примити воду. Трупци могу изгубити извјесну количину воде прије пиљења.2. То је полусуво дрво. 2. механичко оптерећење и прашина. удјелу бјељике и сржевине. гљиве. о времену протеклом од израде до пиљења трупаца (код пиљеног дрвета). то зрак може примити више водене паре и брже је дифузија воде у дрвету. Код природног сушења може се на те факторе само донекле утицати. Утицај температуре ваздуха На природно сушење утиче и температура зрака. Природним сушењем дрво се може осушити до влаге равнотеже (код нас на 9 до 18 %). која износи 25 до 30 %. већ према клими. и обрнуто. нпр.1. јер штете од неисправног сушења могу бити врло велике. нпр.Фактори који утичу на природно сушење И на природно сушење и на сушење у сушионици мјеродавно утиче исти фактори: релативна влага. Што је већа температура.

више га не нападају. Кад се влага у дрвету смањи испод 20%. јер споре гљива разноси вјетар. Проузрокују га гљиве. Ваздух струји кроз сложај хоризонтално и вертикално. магла и снијег успоравају сушење.2. али кад није сувише влажно. погодује им топло и влажно вријеме. али те баш много не користе. Заштита се састоји у одстрањивању отпадака који могу бити носиоци заразе или стерилизацији нападнутог дрвета на начин описан код умјетног сушења. док се чврстоћа релативно мало смањује. нарочито на челима. што бржем смањивању влаге испод 20% и санитарним мјерама. јер влаже дрво. нарочито у доњем дијелу сложаја гдје се накупља влажни зрак код слабог струјања. 2. 10 . које се хране неким састојцима станица дрвета. Дрво се заштићује бољим слагањем. Модрење је више естетска него техничка грешка дрвета. Киша.2.2. јер му се мијења боја. нарочито код 25 до 30° С. плијесан и трулеж . Сијање сунца директно на дрво проузрокује пуцање. 2. настаје вакум. Утицај брзине струјања ваздуха Код природног сушења измјену ваздуха врше вјетрови. Због тога се код природног сушења дрво заштићује од падавина и сунца слагањем у наткривене просторије или покривањем. које се састоји у стављању већих размака од даске до даске у употребом дебљих летвица. Најприје нападају површину бјељике. Ваздушна струја уклања водену пару с површине дрвета. а касније и цијелу бјељику. Модрење је грешка боје боровине. Утицај падавина и сијања сунца На природно сушење утичу падавине и сијање сунца.2.3. Развијају се код температуре 6 до 35° С.5. и вертикално струјање у сложају. поред хоризонталног. а понекад и других врста. Ваздух улази у сложај. Плијесан се појављује на површини дрвета код природног сушења. Обојене хифе гљива продиру кроз станичне стијенке и од њих дрво добија модру боју. Трулеж узрокују гљиве које разарају дрвну масу. Утицај гљива Гљиве нападају дрво за вријеме природног сушења и проузрокују модрење. који повлачи према земљи други зрак. па увијек постоји могућност заразе. и на тај се начин успоставља. па зрак пропада кроз сложај. Брзина струјања ваздуха има велики утицај на брзину природног сушења. предаје дрвету топлину и прима водену пару. Предавањем топлине хлади се и постаје тежи а примањем водене паре постаје лакши. кад је дрво влажније од 20%. Заштита дрвета од модрења састоји се у импрегнирању површине хемикалијама. Од тих двију супротних тенденција преовладава прва.4.

Утицај механичког оптерећења Сложено дрво је под притиском. нарочито тамо гдје нема довољно простора за слагање.2. која се ручно слажу. Влага равнотеже очитава се на дијаграму хигроскопске равнотеже. релативне влаге и степена влаге у дрвету. обично нису тако високи да би се летвисе утискивале у даске доњих дијелова сложених дрва.7. показује до којег се процента влаге може дрво осушити у поједином мјесецу. доњи су дијелови под великим притиском. али блањањем настају губици дрвета. Утицај прашине Прашина неповољно утиче код природног сушења јер мијења боју дрвету и тупи алате којима се дрво одрађује након природног сушења. на одабраном мјесту. а под им је тако израђен да на њему не настаје прашина. Дрво треба заштити од прашине. па се узимају мјесечне просјечне температуре и релативне влаге ваздуха.Влага равнотеже Између влаге ваздуха и влаге у дрвету успоставља се равнотежа код сталне температуре. 2. Слика 6.6. који може да утискује летвице у даске. Прашина настаје на прилазним путевима.2. Високо сложена дрва се граде механичком слагању. Због тога је на стовариштима за природно сушење дрвета 11 . Мјесечни просјечне температуре. Сл. Температура и релативна влага ваздуха непрестано колебају. Из тога се види да је за одређивање до којег се процента влаге може дрво природно осушити потребно знати мјесечне просјечне температуре и релативне влаге ваздуха. па је површина дасака неравна. на стоваришту и на поду наткривених просторија.2. Даске се могу блањати да постану равне. Најбоље се заштићује слагањем наткривене затворене просторије које се могу добро прозрачити. Та колебања не може брзо слиједити влагу у дрвету.3. Сложена дрва. 6. и за њих се нађе влага равнотеже. 2. Ако је сложено високо.

па разликујемо: сушење мјешавином топлог влажног ваздуха и водене паре (тзв. Могу се употријебити и подаци сусједних метеоролошких станица. Сушење у сушионици зове се умјетничко а у скорије вријеме неки га зову и техничко. а евентуално и податке о падавинама и вјетровима. које је постало животно питање погона.4. 2. влажење и струјање зрака. и сушионица је дуго времена изван погона. класично сушење) и убрзано сушење. па има мало података о брзини природног сушења. 3. Највеће значење за праксу има сушење мјешавином топлог ваздуха и водене паре. сушење инфрацрвеним зраком. по упутствима хидрометеоролошке службе. па јој се смањује капацитет. Слаже се на колица изван сушионице и увози се у 12 . како је већ наведено. У сушионици се дрво брже осуши него природним сушењем. хемијско сушење и сушење у вакуму. сушење високофреквентном струјом. јер је нездраво за раднике. у које се убраја: сушење прегријаном паром. што зависи и о удаљености. Будући да природно сушење дуго траје. а изражава се у kg/m² на сат или на дан (24 сата) или у процентима влаге коју дрво губи у јединици времена (%). количина воде која се испарује с јединице површине у јединици времена. сушење у течностима. Сврха је сушења дрвета у сушионици да се оно осуши на одговарајући проценат влаге са што мањим трошковима и што је могуће мањим оштећењима. сушење у органским парама. Покусне даске треба да буду прави представници сложених дрва у погледу брзине сушења. и инструментима за управљање процесом сушења.корисно сабирати те податке. и дрво се може осушити до било којег процента влаге. Опремљена је системима за: гријање. Одређује се вагањем покусних дасака у току сушења. да му површина буде изложена средству којим се суши.Брзина сушења Брзина сушења је. Дрво које треба сушити слаже се на летвице у сложене даске. који прерађују дрво. релативна влага и струјање ваздуха. јер је то процес који захтијева одређено техничко знање. и то до процента влаге који је потребан. Дрво се може осушити у сушионици разним средствима. Напуштено је слагање у сушионици. но притом се не смије заборавити да прилике на стоваришту не одговарају потпуно приликама мјеста у којем се налази метеоролошка станица. СУШЕЊЕ ПИЉЕНОГ ДРВЕТА У СУШИОНИЦИ Сушионица је гријана просторија у којој се могу по потреби одржавати температура. Разликује се од природног сушења у томе што се у сушионици могу подржавати услови какви су потребни. таква су мјерења скупа. Може се слагати у сушионице и изван ње.

Један дио. Ако је димњаку слабо струјање зрака. обично 0. које по могућности има подједнаку влагу на почетку сушења. Свјеж се ваздух пушта у комору из канал. између хладног и врућег ваздуха. Ваздух се грије на цијевима. улази у сложена дрва. Загријани зрак постаје лакши па се диже увис. која се грије воденом паром. која има два система за гријање. преузима водену пару. Ваздух струји. Попречни пресјек коморе с природним струјањем ваздуха. 3. Слаже се на летвице. и влажи се прскањем водене паре. Брзина струјања у тој комори је мала. којим се уносе „пакети“ у сушионицу. који може бити смјештен испод или са стране коморе.15 до 0. јер зрак постаје лакши и диже се увис. хлади се и пада на ниже. У скорије вријеме сушионица се пуни и виљушкаром. па сушење траје двапут дуже него у сушионици с вентилаторима. два система за влажење димњака с обје 13 . Чим се зрак у димњаку угрије. да се омогући струјање зрака кроз сложена дрва. који узази из канала. кроз које струји водена пара или топла вода. струјање се побољшава. Зато је ова сушионица напуштена. 7. због разлике у тежини. У том се случају може влажни зрак уклонити промјеном смјера струјања у сушионици. да трошкови сушења по 1 m² дрва буду што мањи. Сл. предаје топлину.30 m/s.1. Она нема вентилатор. загријава се и влажи. а преостали се мијеша са свјежим. У правилу се сушионица пуни дрвом исте врсте и дебљине.Комора с природним струјањем ваздуха Ова комора има системе за гријање и влажење ваздуха.сушионици. може се побољшати уградњом цијеви. и због тога се дрво полагано суши. те се струјање понавља. онај који је засићен испушта се у атмосферу. јер индустрија тражи да се дрво брзо суши. који успорава или онемогућује сушење. На страни на којој зрак излази из сложених дрва накупља се влажан зрак. Треба настојати да се у сушионицу сложи што више дрва.

окомитој на уздужну осу коморе. јер је зрак на улазу у сложај најспособнији за сушење. не троши се електрична енергија. Преовладале су коморе с вентилатором унутра. Вентилатор узима кроз сложај угријан и навлажен ваздух. а затим се пушта кроз сложена дрва те се на супротној стани једани дио испушта кроз димњак у атмосферу. још се увијек нађе понегдје у употреби и комора с вентилатором извана. који предаје дрвету топлину а преузима водену пару. 3. због чега се повећавају отпори и губи топлина.3. Аксијални вентилатори узимају ваздух преко гријалице и цијеви с рупицама. Испуштање и узимање ваздуха регулише се засунима. од који је сваки монтиран на својој осовини. затвори се систем за гријање. Од металне опреме имају само цијеви за гријање и влажење. већ се измјена зрака врши у каналима. За квалитетно сушење посебно је важно да се сви дијелови сложаја суше једнолично. један радијални (центрифугални) вентилатор. Испуштање влажног и усисавање засићеног зрака. Најприје се зрак грије и влажи на једном систему. Када се жели промијенити смјер струјања. Предност је тих сушионица у томе што немају вентилатора ни електромотора. који се могу налазити изнад. На тај начин успоставља струјање у попречном смјеру на уздужну ос сушионице. гдје се он загријава и влажи.стране. а други поново грије са свјежим зраком који улази из канала. а умјесто њега узима се свјеж ваздух кроз димњак за узимање свјежег ваздуха. Но. код којих је пут зрака краћи него код коморе с вентилатором извана. поред којега је смјештен систем за гријање и цијев за влажење зрака. а тешко се постиже једнолично струјање зрака кроз сложаје. и сише га из сложаја. 3. 14 .2. Зрак се при гријању мора влажити. Мана им је што се дрво споро суши. Данас је та комора напуштена због тога што зрак има да превали сувише дуг пут. Дио зрака који се заситио воденом паром испушта се у атмосферу кроз димњак или одушке. а зрак се загријава на другом систему. Зидана комора с вентилаторима изнад сложених дрва. Комора ради то економичније што мање усисава свјежег ваздуха. па због тога оне данас и не налазе примјену. са стране или испод сложених дрва.Комора са вентилатором унутра Ова комора има више аксцијалних вентилатора. Брже се суши она страна сложаја на којој ваздух улази него она на којој излази из сложаја. да дрво не испуца.Комора са вентилатором извана Комора са вентилатором извана има са стране или у поткровљу.

а гдје има на располагању земног плина. Водена се пара производи изгарањем отпадака дрва или другог горива. Главна опрема служи за постизање услова сушења: температуре. Највише топлине троши се на почетку сушења. Топлина се не троши једнолично у току сушења.000 m³ зрака на сат. 4. димним плиновима. релативне влаге и брзине струјања. када треба загријавати сушионицу и све што се у њој налази. Главну опрему сачињавају уређаји за гријање.0 kw. а помоћна за вођење процеса сушења. топлом водом. Највише се грије воденом паром. Од вентилатора се тражи да у празној комори окрене зрак од 100 до 200 пута на сат. Испод пода може се уградити ребраста цијев за допунско загријевање зрака. Мјесто водене паре може се употријебити врућа вода. а помоћну разни инструменти. ОПРЕМА СУШИОНИЦЕ Сушионица је опремљена главном и помоћном опремом. а најмање поткрај сушења. земним плином или електричном енергијом. 4. али се она не примјењује јер је скупа за сушење дрва. влажење и струјање ваздуха. У малим погонима може се сушионица гријати димним плиновима. Најједноставније је гријање електричном енергијом. За комору од 100 m² унутрашњег волумена задовољава вентилатор од 6.који нису херметички затворени. па због тога сушионица мора бити опремљена уређајем за гријање (гријаћим тијелима.Уређај за гријање За сушење дрва троши се топлина. Центрифугални вентилатор треба да ствара у комори притиска од најмање 35 mm степена воде. Поткрај сушења може бити довољно само око 5 % топлине потребне на почетку сушења. може се и он употребити. гријалицом).5 до 5. јер је то најјефтиније. 15 . који добавља око 15. Гријати се може разним средствима: воденом паром.1.

и то: на темељу разлике тежине зрака (природно струјање) и с помоћу вентилатора (механичко струјање). Може бити израђен од ребрастих цијеви. јер је брзина струјања малена. 4.Уређај за струјање ваздуха Зрак се мора кретати кроз сложај одређеном брзином.Сл. па се зрак у сушионици креће вентилаторима.3. да струји кроз сложаје одређеном брзином. и одговарајућу влагу.1 атп. 16 . а десни правилна изведена Уређај за гријање треба да има такве димензије да се сушионица за 6 сата може загријати од 20 на 90° С. ламелних калолифера или голих цијеви. Природно струјање зрака је напуштено. Прска се засићена пара 0. Рупице су избушене у једнаким размацима по цијелој дужини цијеви. Код уређаја за гријање поставља се цијев.Уређај за влажење зрака Зрак којим се суши треба да има. Вентилатора има двије врсте: радијалних (центрифугалних) и аксијалних (пропелерних). Лијеви дио слике је лоша. Засићена пара се узима из довода паре испред сушионице. осим одговарајуће температуре.2. 8. Данас индустрија тражи да се дрво брзо суши.05 до 0. Двије су могућности за кретање зрака у сушионици. кроз које струји пара из цијеви. 4. Испуштање засићеног зрака може се регулисати засунима. на којој су избушене рупице. Цијеви за загријавање сушионице. Уређај за гријање слабијих димензија није економичан. Релативна влага ваздуха подешава се влажењем воденом паром и испуштањем у атмосферу засићеног зрака кроз отворе на сушионици. ради бољег преношења топлине и уклањања водене паре која се испарава из дрвета. Покрећу их електромотори. па због тога сушење дуго траје. да дрво не пуца.

Како усисава аксцијално.Вентилатора има двије врсте: радијалних (центрифугалних) и аксијалних (пропелерних). долази до скретања зрачне струје. Покрећу их електромотори. Вода која испуњава коцку од 1 m² 1000 kg. Притисак који производе вентилатори мјери се воденим манометром и изражава у милиметрима висине степена воде или. Аксијални вентилатор добавља велику количину ваздуга у јединици времена. у kg/m². Ту је степен воде висок 1000 mm. што је исто. Примјењив је ондје гдје ваздух који кружи у сушионици наилази на мање отпоре. али зато троши доста електричне енергије. Усисава и тлачи ваздух у смјеру осовине. али се смјер струје не може обрнути. 17 . Јефтинији је од радијалног и једноставне је конструкције. а тлачи га радијално. уз релативно малу потрошњу електричне енергије. највише 20-30 mm степена воде. Код њега не долази до скретања зрачне струје. Данас су преовладали аксијални вентилатори при сушењу дрвета. Центрифугални вентилатор може савладати велике отпоре.

Зрачна струја предаје топлину чврстом тијелу а преузима од њега водену пару и уклања је с његове површине. у којима је мјеродавно испаравање. да му се побољшају топлинска и електрична својства. 18 . да буде чвршће и тврђе. Брзина и смјер струјања зрака утиче на брзину сушења. Дрво се мора сушити из више разлога: да му се смањи тежина. да се онемогући израда производа лошег квалитета који одговарају захтјевима. да се оспособи за импрегнацију. него треба у току израде контролисати квалитет материјала и процеса производње.ЗАКЉУЧАК На производе од дрвета. Повећањем брзине стујања зрака повећава се и брзина сушења у првом и другом одсјечку. да се оспособи за површинску обраду и лијепљење. Да би се стога производи од дрвета одговарали прописаним захтјевима с обзиром на квалитет. ако је намијењено за гориво. да се заштити од гљива. стављају се одређени захтјеви. те да брже гори и даје више корисне топлине. као и на друге производе серијске производње. да се утезање и настајање грешака које га прате доконча прије употребе. није довољно на крају израде оцијенити добре од лоших производа.