@ak Kamat Protiv pripitomljavanja Lutanje ^ove~anstva

Uvod u Zver (2)

Porodi~na biblioteka br. 6 anarhija/ blok 45

2

O knjizi (tekst sa zadnjih korica {tampanog izdanja)

“Kako uni{teno ljudsko bi}e mo`e da se buni?” “S jedne strane, ~ini se da su svi uslovi zadovoljeni: revolucija samo {to nije buknula. Ali, to se ne doga|a. [ta je uzrok tom oklevanju? [ta spre~ava ljude da sve ove krize i katastrofe, koje su posledica poslednjih mutacija kapitala, preokrenu u katastrofu samog kapitala? Uzrok le`i u pripitomljavanju ljudi, koje po~elo od trenutka kada se kapital nametnuo kao jedini mogu}i oblik ljudske zajednice. Proces je zapo~eo fragmentacijom i destrukcijom ljudskih bi}a, koja su zatim ponovo oblikovana po slici kapitala; ljudi su pretvoreni u kapitalisti~ka bi}a, a krajnji rezultat je pojava kapitala u ljudskom obli~ju.” — @ak Kamat, Protiv pripitomljvanja, 1973.

“Postoji mnogo pou~ne literature na temu kapitala, kapitalizma i njegovih ekscesa. I postoji @ak Kamat. Po{to beskrajni lamenti nad prizorima iz pakla ne vode nikud (jedan je Dante, a ni s njim ne znam {ta da radim) preporu~ujem vam da krenete od Kamata. Tako odmah, s daleke periferije, sti`ete do samog srca zveri. Svaki pravi lovac na glavu tog ~udovi{ta zna}e to da ceni.” — Endi Gil, Pregled antikapitalisti~ke opozicije za godinu 2001 (Boom Boom, Leeds 2001)

3

Izvori This World We Must Leave and Other Essays, by Jacques Camatte; Anti-copyright @ 1995, Jacques Camatte & Autonomedia This book may be freely pirated & quoted. The author and publisher, however, would like to be so informed at: POB 568 Williamsburgh Station, Brooklyn, New York 11211-0568 Prevod, priprema i prate}i tekstovi: Aleksa Golijanin Korektura: gospo|ica To{a Bez prava na prevod i prate}e tekstove. Na koricama: Mik Mellen, fotomonta`a sa pole|ine omota za prvi album PERE UBU, “Modern Dance”, 1977. Decembar 2003. blok45@eunet.yu anarhija/ blok 45 nema nikakve veze ni sa jednom politi~kom ili nevladinom organizacijom, niti sa bilo kojom grupom koja se u Beogradu, Srbiji ili u ovom delu sveta predstavlja kao anarhisti~ka (o levi~arima, ma {ta to zna~ilo danas ili oduvek, da ne govorimo). Za anarhiju/ blok 45 ideologija anarhizma je bez ikakvog zna~aja. Izvesna terminolo{ka podudarnost je slu~ajna i za sada predstavlja izvor mnogih zabavnih, ali ponekad i vrlo zamornih nesporazuma. “Ova avantura nema ime. To nikada ne treba gubiti iz vida. Koje ime, koji izam prika~iti toj `elji da `ivot bude ^udo, a ne samo u`as, rmbanje i patnja? Ja ne znam nijedno, niti sam ga ikada tra`io. Anarhija? Anarhizam? Nemojte me zajebavati.” — Po~nimo ljubav iz po~etka, blok 45, 2002.

4 Sadr`aj Kraj lutanja: Predgovor izdava~a 5 Protiv pripitomljavanja 12 Mitologija proletarijata 16 Pobuna gimnazijalaca. 1973. Pariz. 20 Lutanje ~ove~anstva Uvod 23 Despotizam Kapitala 24 Razvoj proizvodnih snaga/ Pripitomljavanje ljudi 29 Represivna svest 33 Komunizam 36 Opadanje kapitalisti~kog oblika proizvodnje ili opadanje ^ove~anstva? 42 O revoluciji 50 Umesto zaklju~ka Despotizam kapitala (2) 56 Popri{ta borbe 58 Revolucija i budu}nost 62 Potencijalna smrt kapitala 65 Moramo napustiti ovaj svet 67 Ostali izvori 68 .

Da bi se to postiglo treba i}i dalje od nepravdi i {tetnih posledica kapitalizma. njegov jedini realni resurs su ljudska bi}a. Zato je potrebno da kapital shvatimo pre svega kao odnos izme|u ljudi. Nemogu}e jedna~ine postoje zato da bi se izolovali problemi na koje ne vredi gubiti vreme (perpetuum mobile. nere{ivih za one na koje se odnose. Naglasak je na hegemoniji kapitala: njegovoj sveprisutnosti i sveobuhvatnosti. Ljudski rad je glavno sredstvo. jer se do sada bezbroj puta pokazalo da su mimikrijske i manevarske sposobnosti te zverke zaista izuzetne. dodu{e. ~ime se danas bavi ve}ina aktivista i teoreti~ara koji sebe vide u opoziciji kapitalizmu. dr`avnom ili zadru`nom vlasni{tvu koja mogu da u~estvuju u proizvodnji vi{ka vrednosti i daljem uve}avanju (“oplodnji”) tog potencijala. svi putevi i dalje ostaju zatvoreni. njegov jezik. ali ne i protiv kapitala. prepoznati sve njegove mutacije. * [ta je to kapital? Pogledajte bilo gde. bez obzira kako svako od nas pojedina~no to tuma~i ili do`ivljava. vitalna mesta. do predgovora za ud`benik iz ekonomije za IV razred srednje {kole: “…to ne{to {to nas jebe sve. To je va`no. Drugi cilj je da poka`emo da edukacija o ovim pitanjima ne zahteva tri `ivota vo|ena uporedo ili dugotrajnu kaznu robije s neograni~enim pristupom zatvorskoj biblioteci. svaka definicija je dovoljno dobra. za one koji sve o~ekuju na tacni ili da ih neko prethodno uveri u smisao i sre}an ishod svega ovoga. Potrebno je istra`iti sam kapital. Sve mo`e da se postigne i druga~ije. humanijom i ekolo{ki korektnijom nagodbom s kapitalom. Kapital su sva akumulirana sredstva u privatnom. na~inu na koji on ovde koristi taj pojam. Pri tom.5 Kraj lutanja Predgovor izdava~a Prva sveska iz ove serije (Fredi Perlman: Reprodukcija svakodnevnog `ivota i drugi eseji) donosi nekoliko osnovnih i istorijskih lekcija o kapitalu.” Ova poslednja definicija je najbli`a Kamatovom poimanju kapitala. teren. ta definicija ve{to izmi~e zatvaranju u bilo koju ideolo{ku perspektivu: jasno je da je re~ o ne~emu {to se ti~e svih nas. odnosno. Takvih rebusa. bez kojeg sva druga nemaju nikakav . Osim {to prevazilazi ravan li~nih i klasnih umi{ljaja. ovde }e biti na pretek. Do istog zna~enja dolazimo i ako krenemo od ne{to u`e definicije. Ovde nastavljamo sa nekoliko naprednijih. putovanje brzinom ve}om od brzine svetlosti. preko Leksikona stranih re~i i izraza: “Vrednost koja se odre|enim kretanjem oplo|ava”. Za sve njih va`i ono {to je Kamat rekao za komuniste: oni su se mo`da borili protiv kapitalizma. Cilj je provera jedne nemogu}e jedna~ine. itd). Jedna~ina koju bi ovde trebalo da proverimo ne dolazi iz istorije nauke ve} iz istorije dru{tvenih procesa i svakodnevnog `ivota: mislim na potragu za nekom pravednijom. kvadratura kruga. od Marksove: “Kapital je nagomilani rad”.

i kapitalizacija ljudskih bi}a. mo`da najta~nije. ^ovek u dru{tvu je ~ovek porobljen dru{tvom. Ovi tekstovi trebalo bi da nam pomognu u sagledavanju upravo tih manje vidljivih elemenata i slojeva kapitala. To da li je na mestu komandanta/ menad`era logora neki Pol Pot Mla|i ili g. ~ak ni novo “dru{tvo” ve} “te`nja ka istinskoj zajednici ljudskih bi}a”. Dru{tvo je mre`a odnosa koji brzo postaju despotski posrednici. vrednosti i robe – taj element uvek prisutan. akcionarsko dru{tvo. ~ak i pojam “dru{tva” smatra suvi{e restriktivnim i represivnim: “Komunizam nije ni novo dru{tvo. radni logor. Dru{tva se razvijaju tako {to jedne etni~ke grupe pokoravaju druge ili na osnovu podele ljudi na klase. komunizmu. Oprez! narode. poslednjih stotinjak godina bio vezivan isklju~ivo za marksizam. a su{tinskim aspektima koji alternativcima uglavnom izmi~u – u stanju je da se brzo razvije u poznati kompleks za “preradu svega u ono najgore”. sa svom prate}om infrastrukturom i drugim isparenjima. Ali. kao daleki odjek ranijih egalitarnih odnosa. ostaje da treba da se zamislimo nad time {ta danas nazivamo “dru{tvom”. 17) .” (str. zahvaljuju}i kojima on uspeva da s lako}om izmanevri{e sve protivnike i da ih uklju~i u svoj proces. kao onim manje vidljivim. ta racionalnost nije ni{ta drugo do kapital. Za stvarni iskorak je potrebno ne{to vi{e: “odbacivanje ~itavog fenomena kapitala” (Kamat. To sredstvo mogu da obezbede samo neki drugi ljudi. Demokratski Izabrani Premijer mo`da nije bez zna~aja. i tu nas o~ekuje druga~ije zna~enje. str. glavna je tema ove zbirke. SVE: svaki na{ pokret ili protest. To nije stvar ukusa ili paradnog ekstremizma. Kamat. nego vam je to sa kapitalom tako. ali nama je svejedno. Komunizam nije samo “novi oblik proizvodnje”. naime. Kada pogledamo u kakvim odnosima `ivimo. fa{izmu i drugim alternativnim modelima koji zadr`avaju koncepte rada. iako dolazi iz hri{}anske kulture. Ali. jer nas ni{ta ne spre~ava da istinsku zajednicu ljudskih bi}a nazovemo i dru{tvom. I najmanja njegova ~estica – obi~no u obliku vrednosti i potreba. to se onda zove firma. Ali. To pripitomljavanje ljudi od strane kapitala – njegova antropomorfizacija. poprimanje ljudskog obli~ja.6 zna~aj. mislim na komunizam. po{to je u kapitalizmu – socijalizmu. Ali ne i dru{tvo. razbojni~ka dru`ina ili. * `ak Kamat je insistirao na jo{ jednom pojmu koji je. Uz njega su vezane mo`da najva`nije posledice Kamatovih razmatranja. Ali. To “sve” treba shvatiti najdoslovnije. njihova degradacija na funkcije kapitala – koje jedino mo`e da objasni pasivnost i konfuziju s kojima ljudi reaguju na zate~ene uslove. kao {to je to u na{em slu~aju. 65). taj pojam postaje neumesan ~ak i sa akademskog sociolo{kog stanovi{ta: kada se kulturni kod neke dru{tvene formacije svodi na najsiroviji ekonomizam. tu su i svi ostali: sve je u funkciji proizvodnje vi{ka vrednosti i dalje akumulacije kapitala. nametanjem odre|enih odnosa. 37) Ovo je mo`da malo nategnuto.” (str. Ipak. Kamat je u razmatranju ovog pitanja posebno nagla{avao ne{to drugo: potrebu da se “`udnja za istinskom zajednicom ljudskih bi}a” razdvoji od imperativa proizvodnje kao aksiomatske pretpostavke istinski ljudskog `ivota: “^itava levica veruje u proizvodnju kao oli~enje delotvorne racionalnosti i da je samo treba usmeriti ka ljudskim ciljevima. kao {to nam je to obe}avao Marks.

osim po cenu op{teg pot~injavanja i pusto{enja. “Da li su rintanje po firmama. Dodu{e. Razlike u ideologijama i prohtevima (to {to je neko alaviji fa{ista. a ne zato {to smo u nekoj plemenitoj misiji ili zato da bismo razvijali svoje ljudske mogu}nosti i tako napredovali kao pojedinci i kao vrsta. Mi smo deevoluirali: evoluirao je samo kapital – masivni sistemi za proizvodnju. nije samo levi~arski specijalitet: re~ je o pretpostavkama oko kojih je uspostavljen naj{iri mogu}i. “odbacivanje ~itavog fenomena kapitala”. zarada. raspolagati njegovim “dostignu}ima” i “pogodnostima”. To. masovno pusto{enje i neprestani upadi u svetove drugih bi}a zaista jedini na~in da se obezbedi ~ista voda. Zajedni~ka pretpostavka svih “pozitivnih” i “negativnih” posledica ovako shva}enog razvoja je. O~igledno je da problem s kojim se suo~avamo daleko nadma{uje krug pitanja u kojem se vrte svi pla}eni i nepla}eni socijalni radnici ovog sveta. Svi civilizovani ljudi imaju manje-vi{e istu predstavu o pretpostavkama pristojnog `ivota i pokazuju istu rasejanost prema neodr`ivosti i katastrofalnim posledicama tog fantazma. naravno. ta~nije. dobri radni uslovi. Ali. samo ako izbegnete i sve druge posledice (to {to se~emo granu na kojoj sedimo i uni{tavamo sve oko sebe). superideolo{ki konsenzus. tehnolo{ki napredak. povla~imo sve prethodno re~eno i zatvaramo na{u malu radnju. tehnologija. druga~ija ideja `ivota i smrti. a sve {to smo nekada znali uspeli smo samo da zaboravimo. naravno. Iz nje izvire sva patnja ovog sveta. a neko skromniji anarhista ili obrnuto) tu ne zna~e ni{ta. Hteli bismo da se jo{ malo ba{karimo u njegovim prednostima. ekonomski razvoj i san o `ivotu kao visokom (i sve vi{em) stepenu gomilanja i potro{nje. “Odustajanje od puta kojim smo i{li milenijumima”. To je svet koji branimo kada po~nemo da branimo bilo koje njegovo ‘dostignu}e’ ili ‘pogodnost’. svi samo radimo. namesti i{~a{en zglob. uklanjanje svih prepreka. Na tom putu nismo oduvek. zato {to sve ko{ta. da nam bude toplo (ili hladno). proizvodnja. da se izle~i bolesno srce. u stvarnosti. Nije re~ samo o nekim nepravdama i anomalijama sistema koji bi se ina~e mogao “urazumiti” ve} o “lutanju ~ove~anstva” koje traje milenijumima. a da sav posao neophodan za to obavi neko drugi. vidi dalje od najdaljeg brda? Da li je to uop{te neki na~in? Pravo istra`ivanje nije ni po~elo. da bismo pre`iveli. To lutanje je druga velika tema ove zbirke. O tome sanjaju i ti drugi.7 Ostali aspekti te “racionalnosti” su sve druge pretpostavke “dobrog `ivota”: rad. onaj vi{ak patnje u kojem niko uistinu normalan ne mo`e da vidi ne{to prirodno. Proverite odmah: popi{ite sve {to je potrebno za proizvodnju i distribuciju svih tih dostignu}a i ~udesnih pogodnosti bez kojih ne mo`emo da zamislimo `ivot. specijalizaciju i kontrolu (eksperti. “proizvodnja” je samo eufimizam za masovnu neslobodu organizovanu u obliku najamnog. ekspanziju. ali traje dovoljno dugo da bi nam sve drugo postalo nepojmljivo. Ako vam ipak uspe da te iste potrebe i pogodnosti zadovoljite ili proizvedete na na~in koji elimini{e “sastojak neslobode”. Lutanje je zapravo po~elo od skora. Mnogo va`nije od bilo kakvih odgovora su pitanja koja se tu otvaraju i da li }emo uop{te uspeti da ih prepoznamo. da deca budu zdrava i sita. represivni i upravlja~ki mehanizmi). . {to je veoma va`no. Sama ta ideja `ivota degradira `ivot u pre`ivljavanje. nauka. Nemogu}e je zadovoljiti “potrebe” koje takav `ivot podrazumeva. niti je to bila sudbina svih ljudskih zajednica. Sve drugo je ~isto gubljenje vremena. za{to?”(1) To je jedini izazov s kojim se danas suo~avamo. prinudnog i indiferentnog rada: radimo za novac.

Proizvodne snage (sredstva za proizvodnju i ljudski rad) postoje zbog kapitala. slobodan razvoj tih snaga. Nekada se smatralo da }e narastanje proizvodnih snaga neminovno uni{titi kapitalisti~ke proizvodne odnose i tako omogu}iti dalji. * Kamat je uni{tio prakti~no sve temeljne marksisti~ke dogme dosledno se slu`e}i marksisti~kim jezikom. u pona{anju i stavovima dana{njih boraca protiv nepravdi i ekscesa kapitalizma. Nije bilo nikakve sumnje da je to put kojim treba i}i i da taj potencijal. Kao polazi{te je koristio nekoliko tema iz Marksovog dela. Pravi `ivot je uvek ostajao negde drugde. do komunista i prakti~no svih anarhisti~kih struja. Perlman. bila je apsorbovana i pripitomljena. Marksa je shvatao ozbiljno i stavljao ga iznad svih drugih uticaja. Ne verujte im ni kada darove donose. ve}e beneficije. u unapred izgubljenom ratu to je bez ikakvog zna~aja. (2) Pri tom. upozorava Kamat. odvijali su se na terenu kapitala. sigurno nije bilo. samo za druga~ije uslove pre`ivljavanja. redukciju zaga|enja. Vrlo aktuelna stvar. Ali. najvi{e iz njegove teorije vrednosti. Samo u na{oj biblioteci ovo je tre}i autor koji dolazi iz generacije koja je jezik marksisti~ke analize imala u malom prstu (Debor. Svi oni koji misle da imaju re{enje za nemogu}u jedna~inu kapitala. bolje radne uslove. “ono {to je Marks predstavio kao projekat komunizma. nego vam je to sa ovim svetom u vlasti kapitala tako. Izabrana klasa. druga~ije upravljanje proizvodnjom ili samoupravljanje – mo`e da bude neprekidan niz pobeda. Krajnje domete tih borbi nije te{ko sagledati. bukvalno svi sindromi o kojima Kamat govori na primeru levi~arskih sekti svog vremena prisutni su. Ta borba – za ve}e plate. Zato bi na takve aktiviste od sada trebalo da gledamo druga~ijim o~ima. Da li je to ne{to neobi~no? U vreme kada su ovi tekstovi nastajali. 29) Razvoj nauke i tehologije omogu}io je neslu}eni razvoj proizvodnih snaga. posledice duga~kog perioda komunisti~ke vladavine – . Trebalo je samo uklju~iti instrumente za procenu “zrelosti objektivnih uslova” i ~ekati da taj razvoj stvori izbornu ve}inu (socijaldemokrate) ili malo pogurati taj proces (komunisti).” (str. ko zna za{to. * U odnosu na levi~arsku tradiciju Kamatovo odbacivanje “imperativa proizvodnje” imalo je dodatne implikacije. a sa ljudskog stanovi{ta. Kamat. kao najve}e dostignu}e ~ove~anstva. u skoro neizmenjenom obliku. Ta dinamika je ovde posebno dobro prikazana. sve dok nije postao apstrakcija. Tu su i traume iz bliske pro{losti. Na tom terenu mogu}e je pregovarati ili se boriti samo za druga~ije propozicije daljeg funkcionisanja kapitala. o~igledno je da je to imperativ kapitala. s tim {to }emo se tu negde i zadr`ati) – ~esto po cenu razumevanja sa svima ostalima. nazivamo revolucijama. a posebno sa onima kojima je taj jezik danas skoro potpuno nerazumljiv. Dobre namere se vi{e ne ra~unaju. Pri tom. koja je trebalo da razre{i tu kontradikciju u ime svih drugih klasa.8 Jo{ jednom. treba samo vratiti u njegov posed. Pre svega. ostaju na njegovom terenu. proletarijat. nastavljaju}i tako tu sumornu tradiciju koja je ~oveka uporno “osu|ivala na ulogu ve~itog roba proizvodnje”. Svi sukobi koje i dalje. a upravo na tom imperativu izgra|ene su glavne strate{ke i takti~ke platforme svih antikapitalisti~kih frakcija – od socijaldemokrata (onih starijih). pre nego {to su njeni pastiri uspeli da je ubede (slu`e}i se pri tom svim sredstvima) da preuzme svoju istorijsku ulogu. nije do mene ili do Kamata. ostvario je kapital. a ne zbog ljudi. pravedniju distribuciju.

Zna~aj koji ovde u bloku pridajemo Kamatovim istra`ivanjima zapravo je toliki da ne znamo kako da to unapred do~aramo. Kamat se slu`io marksisti~kim jezikom na isti na~in na koji su se Majster Ekart. Viljem Blejk. a nedovoljno obrazlo`en odnos prema situacionistima iz prve generacije. Pol Simons. nijedan pojmovni jezik nije nedu`an: da li pozitivisti~ki jezik nauke ili jezik ekonomizma. Osim toga. Ali. itd. ali realan izvor otpora. Bob Blek. iako vam je mo`da bilo na vrh jezika) nalazi se ovde – samo ako odlu~ite da se nadove`ete. zaista je ~udno da izme|u te dve kritike nije bilo vi{e interakcije. prakti~no sve {to bi vam moglo pasti na pamet kao pravo pitanje (kao i ono {to vam nikada ne bi palo na pamet. ne treba da ~udi za{to levi~ari. pored razlika. ali ponekad i prili~no prezriv. ne zaboravljaju}i njihove zlo~ine. nije sve ba{ na tacni. . Kamat je izgleda tra`io previ{e. osloba|aju}u sintezu (utoliko lak{e {to su. mo`da je do{lo vreme da se svi malo opustimo po tom pitanju. imaju ne{to svetlije dosijee? “… mo`da }emo na svom putu morati da se i dalje oslanjamo na neke Marksove uvide. Naslovi eseja prili~no dobro ilustruju glavne teme ove zbirke. Ali. o~igledne sli~nosti). Bi}e tu za svakog po ne{to: vernike progresa i ekonomizma smo ve} ~astili. niti je Kamat u svemu bio u pravu. ne samo zapadnim). iznosi neka razmatranja koja }e suvi{e racionalnim ~itaocima sigurno delovati ezoteri~no (utoliko pre {to i jesu nadahnuta nekim ezoteri~nim konceptima. ono bitno vam ne}e proma}i. Zato su pribegli najjednostavnijem re{enju: re{ili su da ga ignori{u. D`ona Zerzana i Boba Bleka. Naime. danas vladaju}e religije. Neki ljudi. tu i brojne. (5) Razlog za to je verovatno i njegov ambivalentan. danas i ta zavera nemo}nih do`ivljava slom. (Za{to bi i bio? Samo zato da bi nama bilo lak{e?) Ali. * Na osnovu svega re~enog. Zato se u ime cele redakcije izvinjavam svim dobronamernim ~itaocima ako su stekli utisak da potcenjujemo njihovu sposobnost da sami procene zna~aj i aktuelnost ovih tekstova. jasno su pokazali da razlike izme|u Kamata i situacionista ne spre~avaju ve} podsti~u novu. Objavljivanje Kamatovih tekstova u izdanju Autonomedie okupilo je pravi “anarhoprimitivisti~ki” tim snova: Lorejn Perlman. (4) Tu je samo niz eseja napisanih od sredine 1960-tih do po~etka 1980-tih. od kojih sti`u i neke vrlo maligne poruke. 38) Mi se ne bismo oslanjali ni toliko. ali krajnje je imbecilno nazivati sebe marksistom. ako svemu pri|ete malo opu{tenije. koji su bili otvoreni za poruke iz oba pravca. Aleksa Troter. ali ni drugi ne}e biti zapostavljeni.9 mo`da sporedan. Ova asocijacija je utoliko ja~a {to i sam Kamat. makar i s pucnjavom. Kamat nije omiljen ni me|u preostalim prosituacionisti~kim sekta{ima. koji se nemilice koristi za diskvalifikaciju svake antikapitalisti~ke kritike. ali. ali ovde }e glavna re~ ipak biti prepu{tena Kamatu. marksisti i anarhisti iz njegove generacije – i ve}ina dana{njih – jednostavno nisu znali {ta da rade s njim. Novalis ili Margareta Poret slu`ili jezikom zvani~ne hri{}anske dogme. podsticaj je tu i ne treba ga propustiti. D`on Zerzan. poput Fredija Perlmana. s malo vi{e poverenja u sopstvenu intuiciju. D`ejson MekKvin. Taj jezik danas lako razdvajamo od Inkvizicije i Konkviste. Ako ostavimo po strani intelektualnu mu{i~avost. Sve redom imena koja anarhisti odani “klasi~noj tradiciji” jednostavno ne mogu da smisle (dobar znak!). naro~ito u tekstovima iz dela Umesto zaklju~ka. (3) * @ak Kamat nije napisao nijedno sinteti~ko delo.” (str. Ali.

Na taj na~in poku{ali smo da bolje pokrijemo glavne teme. samo bi zagu{ilo pri~u o kapitalu koji se oteo svojim gospodarima. Objavljivanje svih dostupnih tekstova u celini. procenili smo. koji nisu dostupni preko Interneta (O organizaciji. psiholo{kim istra`ivanjima. Poglavlja 1-3 eseja Protiv priptomljavanja poslu`ila su kao uvod. a ne li~nosti. tuma~enja i kasnija sudbina tih razmatranja ne{to drugo. Po{to u redakciji imamo i druge tekstove @aka Kamata.” (Stari hipik. Ovo va`i uprkos ~injenici da je u slu~aju marksizma na neke ishode presudno uticalo “prokletstvo Faraona”: koncepti i naglasci prisutni jo{ u izvornom u~enju. Ovde su objavljeni upravo ti noviji uvidi i naglasci. o~igledno. Kamatovog prvog prevodioca na engleski jezik. i 8.Iz neobjavljenog materijala redakcije. (na osnovu teksta O poreklu i funkciji partijskog oblika organizovanja iz 1962) bavi se pitanjem politi~kog reketa{tva. a poglavlja 4. umesto zaklju~ka. tako da izostavljanje tog eseja ne treba smatrati za nedostatak zbirke. . uz jo{ dva odlomaka iz drugih eseja. kada temeljno istra`ujete odre|ena pitanja. @ak Kamat danas `ivi u jednom selu u ju`noj Francuskoj. U predgovoru za esej Lutanje ^ove~anstva Kamatovi prijatelji iz {tamparsko-izdava~ke kooperative Blak & Red (Detroit) ukratko su opisali njegovu putanju. Opadanje i O revoluciji objavljeni su u celini. Izostavljen je i ~uveni esej O organizaciji. ~uli smo ono {to smo na pola puta i sami shvatili: da nema razloga da se “reda radi” optere}ujemo takvim sitnicima. 45-6). Naime. prevazi{ao ili apsorbovao sve prepreke. po kojem je prva zbirka njegovih eseja u izdanju Autonomedie dobila naziv). sa svim napomenama. u{ao u ljude i izobli~io ih u pasivne stanice svoje neprestane oplodnje. umesto da po svaku cenu predstavimo jednog autora i njegov kompletan opus ili barem onaj deo kojim raspola`emo. u jednom tomu. zaklju~ci. * Nema nikakvih biografskih podataka. 2. Nakon kratkog zadr`avanja na tom pitanju. Prednost uvek imaju pitanja. U poku{aju da od Lorejn Perlman. ~emu se Kamat ~esto vra}ao. okrenuo nekim “ezoteri~nim. napisan jo{ 1969.10 * Izuzetna tematska doslednost Kamatovih eseja predstavljala je malu te{ko}u u sastavljanju ove zbirke. Taj esej. Razmatranja su jedno. 6. svi zainteresovani mogu da nam se jave na poznatu kontakt adresu. gde se. saznamo ne{to vi{e. Eseji Lutanje ~ove~anstva. ^ak ni Autonomedia nije na{la za shodno da prilo`i makar osnovnu biografsku crticu. uz slobodu koju vam dopu{ta forma eseja koji treba da se pojavi u va{em ~asopisu (Invariance). To je nebitno. Tu je i nekoliko na{ih napomena (str.) Ako vas ipak zanima {ta se danas kuva u toj ludoj glavi – ili u obnovljenom ~asopisu Invariance – tu je slede}a kontakt adresa: Jacques Camatte Spiralhête – le Segala 46140 Belaye FRANCE Napomene 1. kako re~e Lorejn. ovaj izbor i raspored tekstova nametnuli su se sami od sebe. ~esto dolazi do zna~ajnih tematskih preklapanja. udovice Fredija Perlmana. Odjeci pro{losti i Moramo napustiti ovaj svet.

5. sociolo{ki. Bil Braun i njegov projekat Not Bored. Ima i takvih. Najzad. kao “Nepripitomljenom ~oveku” (?!). Ipak. o~igledno. Tu publiku bismo verovatno lak{e animirali da smo odmah uradili ono {to Kamatov ameri~ki izdava~ planira za ovu deceniju: objavili tri knjige njegovih eseja. Iskustvo govori da potro{a~i intelektualnih sadr`aja bolje reaguju na “kapitalna”. gde je glavna meta zapravo Kamat. jer smatramo da su videli dalje i bolje od svih savremenih vidovnjaka. ~ak vrlo lucidnih (“feti{izam robe”). a. To }e vam potvrditi svaki japi i njegov psihijatar. Ali. politi~ko kibicerstvo i postmodernisti~ke stilske ve`be (bez stila). do takvih nesporazuma nam je jedino i stalo. G.11 3. Ali. Do nesporazuma dolazi tek kada te pojmove pove`ete u neku kriti~ki usmerenu re~enicu. sinteti~ka dela nego na tekstove razvu~ene po stranicama nekih opskurnih ~asopisa. Odr`iv rast? Ne. itd. To je danas.. psiholo{ki. a zatim sabrane u “zbirke eseja”. kapital. . {to vam onda olaka{ava da neko delo u intelektualnoj ~ar{iji predstavite kao “kapitalno” i “nezaobilazno”. Ovde u bloku zaista nismo toliko ludi za Marksom. Mander & E. Braun je imao i svetlije trenutke. uglavnom jeretici i druga odbegla deca. na ~ijim uvidima insistiramo. Sre}om. Tu su i drugi hendikepi tog pristupa: metodolo{ki. od njega mo`ete da poru~ite i lo{e VHS kopije nekih Deborovih filmova: www. 4. 1995) A. antropolo{ki. u vreme brutalnog su`avanja kriti~kog diskursa na `urnalisti~ko. sigurno nisu specifi~no marksisti~ki. one koji ba{ ne mogu da pre|u preko nekih stvari. Tu su zatim i ~itave generacije koje su govorile tim jezikom. Goldsmith: The Case Against the Global Economy. cirkulacija.notbored. Neko obimnije i lucidnije istra`ivanje fenomena kapitala u uslovima XIX veka jednostavno ne postoji. ali ovi su deo op{te tr`i{ne kulture. tekst o Denisu Rodmanu. pokazalo se da ne vredi be`ati: ko ima strpljenja sigurno }e imati {ta da nau~i od starog Marksa. Bolesno. kosmi~ki. nismo imali love za izvo|enje tog malog marketin{kog trika. za va{u informaciju. Sierra Club Books. vrednost. ali odjednom.org * Analogija sa “nemogu}im jedna~inama” je preuzeta iz teksta Dejvida Morisa. hvala. roba. treba podsetiti da pojmovi kao {to su rad. ~ak i najblistaviji primeri alhemi~arske transmutacije tog jezika u jezik oslobo|enja ne mogu da nas oslobode asocijacije na sve zlo~ine po~injene pod tom zastavom. (J. Naprotiv.

kao {to je to slu~aj sa pomodnim interesovanjem za misticizam. To obja{njava za{to neki ljudi tra`e izlaz u pro{losti. koje su posledica poslednjih mutacija kapitala. preokrenu u katastrofu samog kapitala? Uzrok le`i u pripitomljavanju ljudi. zen.) Moglo bi se o~ekivati da }e nasilje i teror. Ti poku{aji bekstva ~esto se kombinuju sa upotrebom droga. Revolucija koju najavljuju stalno im izmi~e. A tu su i druge posledice: prenaseljenost. S druge strane. ljudi su pretvoreni u kapitalisti~ka bi}a. kojeg vi{e ne mogu da kontroli{u. Na globalnom planu. koje poja~avaju iluziju o mogu}nosti skorog dolaska sveta potpuno druga~ijeg od ovog u`asa u kojem `ivimo. Drugi se radije okre}u starim mitovima. Op{te pripitomljavanje ljudi i izmicanje kapitala su koncepti koji mogu da objasne mentalno stanje i pona{anje onih koji sebe vide kao revolucionare i koji veruju da imaju mo} da ubrzaju po~etak revolucije. Svi klasi~ni simptomi krize postali su deo permanentnog stanja stvari. Ali. a krajnji rezultat je pojava kapitala u ljudskom obli~ju. pa im zato svaka druga pobuna izgleda strano. ~ini se da su svi uslovi zadovoljeni: revolucija samo {to nije buknula. umesto toga vidimo kako oni nastavljaju da bujaju i to u svetskim razmerma. to se ne doga|a. koja su zatim ponovo oblikovana po slici kapitala. [ta vi{e. kapital ih je potpuno izmanevrisao. [ta je uzrok tom oklevanju? [ta spre~ava ljude da sve ove krize i katastrofe. Ali. ne bi li makar naknadno bili priznati kao “revolucionari”. mobilisati ljude na oru`ani otpor. koji su danas endemski. iako bez ve}ih posledica po proizvodnju. zato uvek moraju da kaskaju za njom. dok svaka dru{tvena institucija uspeva da se odr`i kroz neprestano apsorbovanje opozicionih pokreta. jogu i tantrizam. to “izmicanje” kapitala najjasnije se ogleda u aktuelnoj monetarnoj krizi. Ekonomski procesi danas su potpuno van kontrole. Proces je zapo~eo fragmentacijom i destrukcijom ljudskih bi}a. Pripitomljavanje ljudi je tesno povezano s jo{ jednim procesom koji dodatno poja~ava njihovu pasivnost: kapital je zapravo “izmakao”. koja vi{e ni sama ne zna kroz koliko je “modernizacija” pro{la. ali. koje je po~elo od trenutka kada se kapital nametnuo kao jedini mogu}i oblik ljudske zajednice. Dru{tveni odnosi i tradicionalna svest raspadaju se svuda oko nas. tako da ~ak i oni koji na njih imaju uticaj priznaju da su nemo}ni pred tim trendom. situacija je takva da “varvarstvo” nacista u pore|enju s dana{njim oblicima nasilja izgleda vrlo neprofesionalno. koji odbacuju totalnu i sveprisutnu tiraniju nauke i tehnologije. S jedne strane. Ima i onih koji . osim u pojedinim zemljama i to u ograni~enom obimu. op{te zaga|enje i iscrpljivanje prirodnih resursa. (O~igledan primer je i katoli~ka crkva. zapravo arhai~no. posebno u SAD. oni samo igraju jednu od uloga koju im je dodelio stari svet.12 Protiv pripitomljavanja Vreme u kojem `ivimo bez sumnje predstavlja najkriti~niji period kroz koji je kapitalisti~ko dru{tvo ikada prolazilo. Tokom jednog du`eg perioda ljudi su bili bukvalno prega`eni kretanjem kapitala. tu su oni koji tvrde da samo nauka i tehnologija mogu da pru`e pravi odgovor – {to obja{njava kako je mogu}e da neke feministkinje vide svoje oslobo|enje u parentogenezi ili u proizvodnji beba u inkubatorima.

koje brane kapital tako {to insistiraju na istim nau~nim formama i racionalnim strukturama koje kapital koristi u cilju svog odr`anja. kod svih zaljubljenika u politi~ku pro{lost. dok je Nova levica danas osu|uje (na primer. Oni su ~ak primorani da se delimi~no pridru`e onima koji o budu}nosti govore jezikom apokalipse. Ali. Tako dolazimo i do onih koji ose}aju da “treba ne{to preduzeti”: umesto da se suo~e s ~injenicom da je njihovo vi|enje situacije potpuno neadekvatno i nedovoljno. zato {to svako takvo re{enje elimini{e ljudski faktor i otvara perspektivu jednog potpuno kontrolisanog dru{tva. Va`no je naglasiti da se o ovim dvema grupama – aktivistima i tihoj ve}ini – ne mo`e govoriti u okvirima levice i desnice. Osim toga. potpuno su nesposobni za stvaranje novih me|uljudskih odnosa (jo{ jedna zajedni~ka crta sa sledbenicima kulta nauke). Strmoglavi tok njegovog razvoja. Podela na levicu i desnicu ipak opstaje. to uvek biva protiv ne~ega. Apsorbuju}i svoju dru{tvenu bazu kapital je postao autonoman i tako stvorio sve uslove za svoj “beg”. To je ono {to ih ~ini su{tinski pasivnim. oni je ignori{u. Terminolo{ka konfuzija koja se tu javlja donekle se mo`e prevazi}i ako pogledamo kakav stav pripadnici ovih tabora imaju prema nauci: nekada su levi~ari bili ti koji su insistirali na nauci. Po njemu. na ovaj ili onaj na~in. me|u tradicionalnim partijama levice i desnice. {to samo jo{ vi{e otkriva svu njihovu nemo}. da ne mo`e izma}i ograni~enjima koja mu name}e njegova dru{tveno-ekonomska baza: zakonu vrednosti. koju ~ine svi ostali i koji pred sobom ne vide nikakvu perspektivu. uop{te. kada je kapital tek bio na putu da ovlada ~itavim procesom proizvodnje i preraste u stvarnu dru{tvenu silu. Najaktivnije me|u njima su razli~ite komunisti~ke partije. Dokaz za to je i ~injenica da ~ak i kada se mobili{u. {to bi kona~no ukinulo otu|enje. u smislu da dalji razvoj proizvodnih snaga nije mogu} bez uni{tenja kapitalisti~kog na~ina proizvodnje. jednako brane kapital. ova analiza je polazila od pretpostavke da kapital nije u stanju da postane istinski autonoman. jer na ljudsko bi}e gledaju samo kao na predmet pogodan za manipulaciju.13 smatraju da se protiv nasilja treba boriti sredstvima koja blokiraju agresivnost. op{tijem procesu koji vodi ka kona~nom uni{tenju ljudske vrste. “Tiha ve}ina”. Njihovo }utanje nije znak prostog pristanka ve} nesposobnosti da interveni{u na bilo koji na~in. Tako su se i neki ljudi poput Karlila na{li u opoziciji spram apologeta kapitala. u SAD). Sve partije i pokreti levice i desnice funkcionalno su isti utoliko {to zajedno u~estvuju u {irem. a nikada za ne{to. ali tek je Marks oti{ao korak dalje: on je nagla{avao nu`nost razvijanja proizvodnih snaga (pa tako i nauke i tehnologije). naro~ito u poslednje vreme. otkrio je niz ogromnih opasnosti po ljudsku vrstu i ~itavu prirodu. Apokalipsa je ponovo u modi. Oni ne vide da je svako nau~no re{enje kapitalisti~ko re{enje. Ali. potpuno su ophrvani ose}anjem da je svaki napor uzaludan. Ali. levica i desnica pojavljuju se kao dve suprotne politi~ke opcije po~etkom XIX veka. ali najvi{e u glavama starih aktivista. Svi ti ljudi zapravo govore jedno isto: da svaki problem ima svoje adekvatno nau~notehnolo{ko re{enje. sve te suprotnosti danas se otkrivaju kao la`ne: svi oni. Istorijski posmatrano. razmeni kapitala i radne snage i strogom op{tem ekvivalentu (zlatu). ^ak i najfanati~niji eksperti i najve}i akademski gnjavatori ne mogu vi{e da ignori{u opasnosti s kojima se danas suo~avamo. Stare politi~ke podele vi{e nisu operativne. tim snagama bi trebalo da upravljaju sami ljudi. rezultat je isti. on je mislio da }e to logi~no voditi ka zao{travanju osnovne kontradikcije sistema. Bez obzira da li ljudi ostaju pri nekim prevazi|enim strategijama ili se oslanjaju na mehanizam tehnologije. Njihova specifi~na pasivnost je zato izrazito negativna. jer danas zaista . u isto vreme razotkrivaju}i negativne posledice tog razvoja po ljude i njihovu neposrednu situaciju.

sle|enu masu prikovanu u mestu. slu{amo o smrti ~oveka. Sam ~in rezonovanja u okvirima “klasne analize” izra`ava uverenje da svaka pojedina~na klasa podle`e toj metodologiji. kao u vreme prvobitne akumulacije. Zato se i Bog i ~ovek. Pretvoreni smo u bezdu{nu. nakon smrti Boga. za potpunim osloba|anjem kreativnosti i ma{te. naukom ili ~ak dru{tvenim naukama (posebno prezrenim). pre svega. uprkos svim svojim slabostima i degradaciji. oni su naprosto primorani da odbace ovaj sistem. odbijaju da se prepuste tom pokolju prilago|avanja i pripitomljavanja.14 prisustvujemo kraju jednog sveta u kojem su ljudska bi}a. U nastojanju da elimini{u klasne sukobe. Tako su u nastojanju da obnove i nametnu volksgemeinschaft ~ak i nacisti ispoljavali ovu `udnju za zajednicom (tu je i njihova ideologija o Urmensh. a misli stereotipne. nauci. sitni bur`uj. “prvobitnom ~oveku”). ostaje nejasno kako }e ta klasa izvesti samoukidanje. kada je ~itav klasni pristup li{en svake solidne osnove. jedina referentna ta~ka. pokreti poput Francuske akcije i Nove francuske akcije nude viziju zajednice ~iji garant. za ponovnim otkri}em ljudske komunikacije. Osim toga. Ali danas. Najva`nija novost bila je nova namera. po njima. itd. Ova te`nja poprima razli~ite oblike. nacisti su u Nema~koj samo o`iveli staru temu kojom su se ranije bavili . niti neki novi vid akcije. Ali. a sa njim i op{te kretanje ka komunizmu. To je posebno zna~ajno kada se ima u vidu da je radni~koj klasi dodeljena misija ukidanja svih klasa. Nije bila stvorena nijedna nova teorija. Tako su pripitomljavanje i represivna svest fosilizirale na{ duh skoro do ta~ke senilnosti. koja veruje da stalno grabi napred. Osim toga. maja-juna 1968. konkretna i vitalna potreba uperena protiv ovog dru{tva i nezavisna od njega: potreba za okon~anjem pasivnosti nametnute kapitalom. ali ima veoma stabilnu osnovu i iznena|uju}e uniformni karakter u najrazli~itijim populacijama. u op{tem kretanju ka ljudskom ostvarenju. ispade i manipulacije kapitalisti~kog individualizma. Napomena o klasi i opoziciji kapitalu “Tako su se i neki ljudi poput Karlila na{li u opoziciji spram apologeta kapitala…” Borba ljudi protiv kapitala do sada je bila posmatrana isklju~ivo u uskim okvirima pojma “klase”. Proces pripitomljavanja se ponekad sprovodi nasilno. Danas. Sve govori da samo oni koji su najmanje uni{teni kao ljudska bi}a. ideologijama. jer ~ak i oni koji sebe smatraju revolucionarima nastavljaju da misle na pretpostavkama ugra|enim u logiku kapitala i razvoj proizvodnih snaga. s nadom u spasenje. uvek bila norma. po{to nas klasni pristup spre~ava da izvu~emo lekciju iz tragi~ne sudbine onih mislilaca koji su bili u opoziji prema kapitalu. sada okre}u nauci. ina~e ostajete samo romanti~ar. a da im nikada nije uspelo da prepoznaju ili identifikuju svog neprijatelja (na primer Bergson). Smatramo da je fenomen nacizma ostao u velikoj meri neshva}en: mnogi su u njemu videli samo demonski izraz totalitarizma. Desnica je pokret koji se kapitalu suprotstavlja tako {to ostaje ~vrsto ukorenjen u pro{lost. Bila je to. na{e delanje je postalo kruto. koja je uvek bila boginja i slu`avka kapitala: u dana{njem svetu nauka je postala istra`ivanje mogu}ih mehanizama i oblika adaptacije pomo}u kojih bi sva ljudska bi}a i priroda bili integrisani u proizvodnu strukturu kapitala. Jedini na~in da se predstavite kao stvarni protivnik kapitala bio je da se aktivno doka`ete kao proleter. svi oni se klanjaju istom bo`anstvu. mnogo ~e{}e na podmukliji na~in. Izgleda da svaka grupa koja se danas suprotstavlja kapitalu mora da se fokusira na ljudski faktor kao univerzalnu osnovu. ta borba nije imala ni{ta sa politikom. mo`e da bude samo monarhija. Ali. godine `ivot je ponovo buknuo. pre svega mladi ljudi. mo`da je uputno obratiti pa`nju na pokrete desnice i njenu misao.

3. oni su ozbiljni i zahtevaju hitno re{avanje.15 sociolozi poput Tonija i Maksa Vebera. najvi{e kod Adorna. Nisu ti problemi ono {to odlu~uje da li je ne{to revolucionarno ili kontrarevolucionarno. subjekat ostaje pasivan. svako ko zaluta u neku od tih teritorija automatski biva obele`en kao pripadnik bande koja nad tim delom teritorije ima kontrolu. Odatle postvarenje: predmet je ono {to odre|uje. tj. Problemi s kojima se suo~avamo ti~u se svih. Ono {to im je promaklo je sjajan Marksov uvid o nu`nosti ponovnog uspostavljanja zajednice i da ta obnova mora da uklju~i ~itavo ~ove~anstvo. Tim problemima ljudi prilaze iz razli~itih politi~kih uglova. no. 1973) . Tako kod predstavnika Frankfurtske {kole. Invariance (Année VI. nailazimo na odgovor koji gravitira oko praznog i sterilnog koncepta “demokratije”. ve} re{enja koja se nude. Prvi deo eseja Contre la Domestication. da li su ona zaista delotvorna ili ne. Razlog je njihova nesposobnost da ispravno shvate fenomen nacizma. Mentalitet politi~kih reketa{a ovde dolazi do punog izra`aja: svaka banda s levice i desnice `udi za sopstvenim intelektualnim prostorom. Série II.

priklju~ili su se seljaci i zanatlije (budu}i proletarijat). ~esto aktivno posve}eni odbrani i odr`avanju njegovih predstava (1). tek sa njima do{lo je do odlu~uju}eg prekida. unutra{njim kolapsom sistema i padom monarhije. to mo`e da bude samo karikatura revolucije. stare pokrete. u ~uvenoj plemi}koj pobuni koja se dogodila nekoliko godina pre 1789. U slu~aju komunisti~ke revolucije taj momenat }e mo`da biti jo{ nagla{eniji. na{a tada{nja argumentacija nastavaljala se u okvirima klasne analize: tako smo izjavili da }e majski pokret podsta}i proletarijat da obnovi svoju klasnu bazu. tako {to ih je navela da na svoju ulogu gledaju na stari na~in. Potla~eni su se priklju~ili kasnije. a sada prosto ~ove~anstvo (naime. u tim doga|ajima videli smo potvrdu na{eg uverenja da }e se revolucija odvijatu du` smernica koje je postavio Marks. na kojoj smo u po~etku i sami insistirali. Klasna analiza. oni koji objektivno imaju najvi{e razloga za pobunu – i koji po nekima ~ine jedinu pravu revolucionarnu klasu – stupaju u borbu tek kada se na bedemima dru{tva pojave prve pukotine i kada je dr`ava ve} zna~ajno oslabljena. i koja je podstakla i oja~ala pobunu bur`oazije (koja je tada utirala put prosve}enom despotizmu). revolucija bi. a koji su se zatim pobunili protiv njega. I u Rusiji se sve odvijalo po sli~nom obrascu. nalaze se dru{tveni slojevi veoma bliski kapitalu (na primer. Oni sebe vide kao posebnu dru{tvenu klasu. ali koji se bune protiv sistema. koji su. makar samo kroz svest da vi{e ni{ta ne}e biti kao pre i da treba tra`iti nova re{enja. kiti starim znamenjima i pravi iste. ve} ~itavog ~ove~anstva koje ustaje protiv kapitala. jer to ne}e biti aktivnost samo jedne klase. posle ~ega vi{e nije bilo povratka na staro. s neuspehom reformi. ~injenica je da su prve klase koje su pokrenule pobunu bili dru{tveni slojevi najbli`i establi{mentu. ~inili neku vrstu inteligencije. nova srednja klasa i studenti). U sredi{tu pokreta koji smo nekada zvali “univerzalna klasa”. njihovu pobunu je bilo lako . Ista slabost je obele`ila i u~esnike pobune iz maja 1968. U previranjima koja slede po~inje da se otvara nova perspektiva. koja se. mo`e samo da tuma~i doga|aje.16 Mitologija proletarijata Prema na{im ranijim analizama. u meri u kojoj je zna~ila promenu oblika proizvodnje. Sve upu}uje na zaklju~ak da najpotla~eniji. sada smo svi robovi kapitala). Ali. Tako je u slu~aju francuske revolucije plemstvo intervenisalo u najranijoj fazi. primereno trenutku. bio je jasan dokaz pozitivnog izbijanja revolucije i po~etak novog revolucionarnog ciklusa. Postajalo je sve o~iglednije da su mnogi aktivni u~esnici pobune bili mu{karci i `ene najintimnije uklju~eni u `ivot i funkcionisanje kapitala. maj-jun 1968. Tek nakon njih. trajala mnogo du`e. ljudi ~iji su objektivni interesi bili najte{nje vezani za interese dr`ave. do te mere da tvrde kako su u stanju da izvr{e detonaciju i pokrenu proletarijat – ali. po re~ima Kauckog. Ovaj proces daje svakoj revoluciji karater koji nije strogo klasni. upravo oni su radikalno razre{ili kontradikcije koje su drugi dru{tveni slojevi hteli samo da reformi{u. Ali. Treba imati u vidu da su na Marksovu misao u ovom pogledu najvi{e uticale engleska i francuska revolucija. Ali. [ta vi{e. Bez njih. Zatim su se priklju~ili slojevi bur`oazije manje vezani za dr`avu.

[ta proletarijat `eli? [ta zaista `ele oni koji govore u njegovo ime i uzdi`u ga u nebesa? Ako su to puna zaposlenost i samoupravljanje. {to je mnoga su{tinska pitanja ostavilo po strani. ideje stare Komunisti~ke radni~ke partije Nema~ke (KAPD). Nekima je uspelo da pre|u zaista duga~ak put: od lenjinizma do situacionizma. Ovo pozivanje na pro{lost je bilo znak da ljudi nisu direktno sagledali stvarnu situaciju. a da sama situacija nije mogla da stvori nove oblike borbe i teorijske pristupe. jer te snage i postoje zbog kapitala. neko manje. ve} im je dao novi. Proletarijat. pa tako i do situacije u kojoj bi ~ove~anstvo napravilo prvi korak ka odbacivanju sudbine koja ga je isterala iz njegovog ljudskog konteksta i osudila ga na ulogu ve~itog roba proizvodnje. jer je entuzijazam koji je pratio pobunu imao sopstvenu dinamiku. To mo`da nije dovoljno sugestivna slika. ta racionalnost nije ni{ta drugo do kapital. neslu}eni zamah. a ne proletarijat. Taj }orsokak nije odmah bio vidljiv. jer je izra`avao odbijanje tiranije ne~ega {to se prosto “dogodilo”. u kojem proizvodne snage osloba|a kapital. Samim tim. a ne zbog ljudi. ^itava levica veruje u proizvodnju kao oli~enje delotvorne racionalnosti i da je samo treba usmeriti ka ljudskim ciljevima. itd. te klase koja je uvek bila smatrana za potencijalno revolucionarnu. majski {ok je doneo i o`ivljavanje ideja starog radni~kog pokreta koje su zvani~ne partije odavno napustile ili zaboravile: koncept radni~kih saveta u svim mogu}im varijantama. taj intelektualni povratak na odavno pre|ene staze tako|e je bio oblik pobune. za koju se mislilo da }e kona~no probuditi proletarijat i naterati ga obavi svoju misiju. na koji se nekada gledalo s uva`avanjem. Mitologija proletarijata je u~inila da “populizam” iz maja 1968. Nema drugog na~ina da se objasni }orsokak u kojem se tada na{ao opozicioni pokret. zid koji je sam proletarijat i predstava o njemu. neko vi{e. ali ipak ukazuje na su{tinu problema. utoliko pre {to se kretala izlokanim stazama klasne borbe. poprimi “proleterski” karakter. da podstaknemo njihov borbeni duh i samopo`rtvovanje. Ovaj obrt. proletarijat je postao suvi{an. (2) Militanti su i{li od grupe do druge. to je moglo da dovede do otkri}a ta~ke u kojoj je po~elo lutanje ~ove~anstva. Taj zid se pokazao kao efikasna prepreka protiv svih mogu}ih teorijskih i .17 amortizovati. bio je mogu} zahvaljuju}i razvoju nauke koji je tekao uporedo s pripitomljavanjem ljudi. Ovde zalazimo u o~igledan }orsokak. Govorili smo o }orsokaku. kao proizvo|a~ vi{ka vrednosti. kapital ne samo da nije sputavao proizvodne snage. jer je on sada humanizovan. Njihovo pripitomljavanje ispoljava se kao pristanak na razvoj kapitala kao glavnog nosioca razvoja proizvodnih snaga. to }e samo obezbediti kontinuitet kapitalisti~kog oblika proizvodnje. da bi zatim otkrili neobolj{evizam i kona~no se skrasili u radni~kim savetima. To je zid koji se di`e pred svim grupama iz tog {irokog dru{tvenog pokreta. vuku}i za sobom uvek isti tovar isklju~ivosti i sekta{tva. potisnut ~ak i sa te funkcije zahvaljuju}i generalizaciji najamnog rada i ukidanju svake jasne razlike izme|u proizvodnog i neproizvodnog rada. [ta vi{e. postao je glavni oslonac kapitalisti~kog oblika proizvodnje.” Maj 1968. Ipak. Svi su udarili u taj zid i bili odba~eni nazad. Ljudi su prezirali sebe i jedni druge zato {to nisu proleteri. dok su svi zajedno bili zbunjeni pitanjem proletarijata. {to je bilo predmet Marksove analize. ideje pojedinaca poput Luka~a i Kor{a. Ali. je bio i period velikog samoprezira i konfuzije. da proteramo gazde i da onda samo sledimo proletere na putu revolucije. svaki ~as “menjaju}i” svoje ideologije. Svi su tada govorili: “Moramo da idemo me|u proletere. Uloga proletarijata je bila da uni{ti kapitalisti~ki oblik proizvodnje i tako oslobodi proizvodne snage okovane njime: komunizam je mogao da po~ne tek nakon obavljanja tog zadatka. Ali. Tokom tog razvoja proletarijat je. Ali.

pokazao da vrednost mora da bude predstavljena cenom. itd. mnogo toga je bilo ispravno shva}eno. Braun (Brown) u delu Eros i Tanatos. Treba re}i da u nekim od tih grupa. Napomene 1. situacioniste i ideju spektakla. 2. (4) To je samo jedna od posledica pripitomljavanja ljudi. ali to razumevanje je bilo izobli~eno sva{tarskim mentalitetom i kolektivisti~kim iluzijama. jer ostavljaju po strani pitanje dru{tvenog predstavljanja) izra`ene u delima Kardana na temu dru{tvene imaginacije. U toj ta~ki predstavljanje se name}e kao posrednik. ~ime }e se jednog dana neko mo`da i pozabaviti. Pitanje predstavljanja je veoma va`no. kao {to su marksisti~ka teorija proletarijata. u akademskoj sferi. s tako mo}nim eti~kim i prakti~nim implikacijama da predstavlja faktor koji najvi{e blokira svest revolucionara. O predstavljanju i posredovanju: Ljudska bi}a nisu stalno uronjena u prirodu. Videti poglavlje Razvoj proizvodnih snaga: Pripitomljavanje ljudi iz eseja Lutanje ~ove~anstva. Ipak. ili. trockistekor{iste. III. kao {to su ~lanovi Rimskog kluba. Predstavljanje je jedan od na~ina na koji ljudi prihvataju stvarnost i na{e sredstvo komunikacije. proletarijat je postao feti{. kao ni bi}e i svest. Zato ho}emo da pojasnimo svoje vi|enje ovog pitanja: pojam “predstavljanja” koristimo na isti na~in kao i Marks (vorstellung) koji je. Kada se vreme jednom opazi kao ireverzibilno. subjekat iz pro{losti se opa`a kao druga~iji u odnosu na subjekat iz sada{njosti. na primer. egzistencija i esencija nisu uvek jedno. i dalje opstaje neizre~ena pretpostavka da svaki pojedinac mora da bude ~lan neke grupe i da se identifikuje s njom da bi stekao snagu i sigurnost potrebne za borbu s neprijateljem. itd.18 prakti~nih ukr{tanja (u Nema~koj imate ~ak i antiautoritarne trockiste. represivna svest. pa u tom smislu nikada ne mo`e da bude ukinuto: ljudska bi}a ne mogu da postoje nerazlu~ivo povezana sa prirodom. itd). U ~lanku Lutanje ~ove~anstva (3) jasno smo pokazali da nije mogu}e objasniti predstavu proletarijata ako se prethodno ne dovedu u pitanje marksisti~ki koncepti razvoja proizvodnih snaga. kada se taj feti{ jednom dovede u pitanje. Stvar je u tome {to ne smemo da dopustimo da predstavljanje postane autonomno. 4. Ovaj tekst sadr`i detaljniju analizu nekih tema koje su otvorene u ovom ~lanku. Fukoa i njegovu analizu predstavljanja u XVI veku. To je razlog za{to ljudi danas moraju da predstavu kapitala upiju u svoje bi}e. zakon vrednosti. poseban oblik otu|enja. itd. politi~are i ekonomiste. U tekstu A propos du capital (Ivariance ser. intelektualce. nije sve bilo negativno. Mansholt. postoji i strah od individualnosti. Iz tog ugla bi trebalo preispitati ~itavu filozofiju i nauku. ~itava teorijskoideolo{ka konstrukcija po~inje da se uru{ava. Laborit. Postoji strah od toga da se bude sam – koji ide uporedo s nespornim saznanjem da je nu`no udru`iti snage da bi se uni{tio kapitalizam – ali. Mo`da }e neko u ovome prepoznati sli~ne ideje (koje su zapravo prili~no druga~ije. i na koji na~in ta predstava nastavlja da postoji i biva prepoznata od svih kao stvarna. 3. no 1) ukratko smo opisali na~in na koji kapital postaje predstava i sti~e autonomiju. Ovo odvajanje stvara potrebu za predstavljanjem. Ali. Ovde mislimo na tehnokrate. Od trenutka kada priroda i ~ovek vi{e ne ~ine neposredno jedinstvo (iako je pitanje da li je “neposredno jedinstvo” ikada bilo mogu}e) predstavljanje postaje nu`nost. {to se}anju daje odlu~uju}u ulogu. A opet. znak njihove te{ke patnje od bolesti zavisnosti. kao i u slu~aju nekih pojedinaca. Strah od individualnosti ne mo`e sam po sebi da objasni fenomen ukalupljivanja . itd. Dumont. nesposobnost da se na autonoman na~in suo~imo sa su{tinskim pitanjima na{eg vremena. Strah od individualnosti: O ovome je govorio Norman O.

1973) . njihov pristanak na obavezu poistove}ivanja sa odre|enim tipom bi}a i podre|ivanje sebe grupi. S kapitalisti~kim oblikom proizvodnje sve postaje mogu}e. To zna~i da se pojedinac svodi na oblik bi}a koji je ili normalan ili nenormalan. ostaju}i uvek izobli~ena i van ljudskog dometa. Drugi deo eseja Contre la Domestication. mogu}e je samo ono {to je dopu{teno. sve mo`e da bude kapitalizovano. ali. Invariance (Année VI. Ljudi se pla{e sebe. 3. Strah od individualnosti jasno je izra`en i u mnogim utopijama koje opisuju trijumf despotske ili egalitarne racionalnosti. Izgleda da su svi oblici organizovanja unutar dru{tva suvi{e osetljivi da bi omogu}ili slobodan razvoj proizvodnih snaga. Série II. no. jer ne poznaju sebe.19 ljudskih bi}a. Odatle potreba za normom koja }e spre~iti sve “ispade” koji mogu da ugroze dru{tveni poredak i miran san pojedinca. celina postoji samo kroz diskurs kapitala.

Kvalifikovani radnici nisu nikakva pretnja za kapitalisti~ki sistem. Pariz. progla{avaju}i ih za nezrele. socijalisti i njihovi sindikati (1) jurili su za gimanzijalcima i uveravali ih da su svi oni nekako na istoj strani. ni trunke razumevanja me|u sukobljenim stranama (“Otvoreni smo za argumente. prole}e. Oni su bili ube|eni da mladi `ele da razgovaraju s njima i predo~e im svoje . Ona se`e do samih korena postvarenja. u obliku partija. Na osnovu prethodno re~enog. {to se dogodilo vi{e puta. koji su pet godina nakon 1968.20 Pobuna gimnazijalaca. nije bilo nikakve komunikacije. ali ja zaista ne razumem {ta oni ho}e”. kapitalisti~ki oblik proizvodnje je odavno prihvatio rast nadnica. {to ih sigurno nije ~inilo manje sme{nim. Ali. ^ak je i ukidanje pokretnih traka uveliko priznata opcija me|u nekim gazdama. 1973. Oni koji su se udostojili (iako nevoljno) da se spuste na nivo “na{e dr~ne mlade`i” ispali su sme{ni. tvrde}i da je nastupio kriti~ni revolucionarni trenutak u kojem bi trebalo organizovati {trajk kvalifikovanih radnika – naravno. ignori{u}i ga ili mu se podsmevaju}i. bilo samo nazna~eno: kritiku represivne svesti. Svaki od tih oblika organizuje represiju protiv onih koji nisu organizovani ili koji to nisu u skladu sa odre|enim na~elima. kao {to je to bilo 1968. lak{e je shvatiti pravi zna~aj pokreta gimnazijalaca (Pariz. S druge strane. Mladi su se pona{ali kao da ovi ne postoje. zato su politi~ari svih fela po~eli da im se preporu~uju ne bi li i oni bili “uklju~eni”: komunisti. 1973). Ta legalisti~ka i represivna svest operi{e tako {to procenjuje sve popularne ustanke. Represivna svest se razvijala zajedno sa marksizmom sve dok je ovaj pretendovao na ulogu konkretne fomule za budu}nost ljudske vrste: smatralo se da }e proleterska revolucija izbiti ~im razvoj proizvodnih snaga to omogu}i. Pobuna gimanzijalaca je izvrgla ruglu dru{tvene institucije i sve njihove branioce. sindikata i sli~nih grupacija. Ta pobuna je stavila u jasnu perspketivu ono {to je maja 1968. itd. delo neodgovornih elemenata. {to se radnih uslova ti~e. do{lo je do promene u pona{anju vlasti: iza{li su me|u u~enike s poznatom pri~om o predstavnicima i parlamentu koje treba iskoristiti za re{avanje svih otvorenih pitanja. otkrili politi~ki zna~aj mladih i sada mar{irali tra`e}i odlaganje vojne slu`be za sve. samo zato {to niko od njih nije mogao da zamisli revoluciju koja ne bi bila obu~ena u radni~ke kombinezone. jer ona mo`e da postoji samo kao organizovana svest. sitnobur`oaske. Ipak. to je odjednom razotkrilo opscenu maskaradu politi~ara koji su prodavali svoju robu: stare politi~ke pla}enike i okorele zavodnice iz komunisti~kih partija i sindikata. izjavio je ministar obrazovanja Fontan). {ta da se radi: rekuperacija ima svoju cenu. dok su u~enici stajali sa strane i smejali se. ali. U ovom slu~aju. nastavili su da o njemu govore s prezirom. kapital raspola`e svim sredstvima da ih pobolj{a. Kada su u~enici istupili iz zajedni~kih demonstracija. Kao i maja 1968. kritika represivne svesti nije direktno napala mit o proletarijatu i u{la u raspravu o tome ve} indirektno. Izgledalo je kao da su mladi ostali bez duha i prepustili mesto svojim starateljima! Na jo{ ve}i podsmeh nai{li su svi oni politi~ari koji su za vreme tih doga|aja jo{ jednom nagla{avali primat proletarijata. Mladi ljudi nisu upali u zamku tra`enja neke na radni{tvo usmerene organizacije u cilju stvaranja jedinstvenog fronta. oni koji su neuspe{no poku{ali da pokret preotmu iznutra. Razlika izme|u tih organizacija meri se samo koli~inom represije koju su spremne da upotrebe.

potraga za druga~ijim na~inom `ivljenja. to je onda verovatno znak da je pokret po~eo da se koleba. oslobo|enje {kole je mogu}e samo kao oslobo|enje od prinude. Znanje i teorija su poput svih drugih nepremostivih prepreka koje nas spre~avaju da prepoznamo jedni druge i koje dijalog ~ine nemogu}im. ali to nas ovde ne zanima jer ne govori ni{ta o pravoj prirodi borbe na{e vrste protiv kapitala. i protiv {kole. aprila 1973. Ljudsko bi}e je mrtvo i svedeno na ritual kapitala. kapitalisti~ko dru{tvo je smrt organizovana pod maskom `ivota. struktuiraju}i podeljenost koja ve} utisnuta kroz svetovni moral i njegov nauk o “mojoj naciji” i “drugim ljudima”. u o~ima onih komotnih. Ljudi se obu~avaju i obrazuju kako da opravdaju ono za {ta nema opravdanja – ubijanje mu{karaca i `ena. uprkos zna~ajnoj opoziciji me|u u~enicima. Oni ho}e da `ive. nauke i filozofije svaki pojedinac se usmerava kroz koridor pasivnosti u svet okru`en zidovima. koji su prethodno objavili op{irnu deklaraciju podr{ke {trajku gimnazijalaca. Svesni smo da je agitacija pokreta pre Uskrsa bila velikim delom reformisti~ka. uspostave kontakt sa sindikatima. oni jo{ uvek mogu da se bune protiv pripitomljavanja. bez mogu}nosti odlaganja za mla|e od 21 godine. Ona organizuje ljude u op{tu volju za ubijanjem drugih.000 u~esnika). Ali. restruktuiranom obliku despotizma kapitala. od samog po~etka svog razvoja u granicama kapitalisti~kog dru{tva. ili.000 u~enika demonstriralo protiv Debreovog zakona koji je predvi|ao obavezni vojni rok od 15 meseci (prethodno dve godine) za sve osamnaestogodi{njake. U ime istorije. Mladi ljudi jo{ uvek imaju snage da se odupru toj smrti. fabrika pripitomljavanja. barem po pisanju Timesa od 10. U prvoj polovini aprila bilo je vi{e velikih demonstracija (na jednima je. u najboljem slu~aju. Ako se dijalog ipak vidi kao mogu}nost. bilo 100. i ovaj pokret je bio povr{an (iako je samo mnogo radikalnija agitacija odozdo mogla da ga uop{te izbaci na povr{inu) i sigurno }e otvoriti vrata unapre|enom. Nema dijaloga izme|u dru{tvenog poretka i onih koji `ele da ga zbace. marta kada je 30. Gimnazijalci nisu demonstrirali samo protiv vojne slu`be i vojske ve}. Razgovor mo`e da se odvija samo kroz odre|ene kanale. taj zahtev. koji su svi potencijalni neprijatelji. poma`u}i mu da bolje shvati nu`nost svoje “modernizacije”. u istoj meri. Nije re~ o smrti kao prestanku `ivota ve} o smrti-za-`ivota. To je dovelo do “zajedni~kih” . Tim aktivistima je uspelo da. ne samo u Parizu ve} i u Strazburu i drugim gradovima. a zatim i generalno ve}e. Napomene 1. ta strasna potreba je samo ne{to iracionalno. Dijalog bi trebalo da se vodi samo oko planova i ideja koji vode ostvarenju te `udnje. Komiteti su najve}im delom bili pod kontrolom politi~kih aktivista. Pobuna gimnazijalaca je po~ela 22. univerziteta i porodice. Mladi ostaju ozbiljan problem za kapital jer je re~ o delu dru{tva koji jo{ nije pripitomljen. o smrti sa svom supstancom i snagom `ivota. {to va`i ~ak i kada se primenjuju aktivne i liberterske metode. samozadovoljnih ljudi koji `ive od praznih snova i fantazija. Taj reformisti~ki aspekt je omogu}io rekuperaciju pokreta. do`iveo je samo osiroma{enje. [kola funkcioni{e kao organizacija pasivnosti duha. Iza svega toga je stajala jedna izuzetno va`na ~injenica: sav ljudski `ivot. uglavnom mladih trockista iz Lige revolucionarnih komunista i Marksisti~ke alijanse. slika raja. Na kraju te linije stoji vojska. koji je po definiciji nedosti`an. i to je sve. U gimnazijama su bili osnovani {trajka~ki komiteti.21 argumente. To je bila revolucija samog `ivota (2). Kao i Maj ‘68. [ta vi{e.

” — Socialisme ou Barbarie. Kardan je uvideo zna~aj pobuna mladih.22 demonstracija od 9. 3. Tre}i deo eseja Contre la Domestication. engleskog izdanja Dejvida Louneregana. Série II. kada su lideri komunisti~kog sindikata CGT mar{irali na ~elu kolone. aprila. otkrivaju}i mladima druge oblike borbe protiv sveta koji sada odbijaju. Invariance (Année VI.) 2. p. Ako uspe da otkrije novi i autenti~an jezik za kojim dana{nja omladina traga. ali je na njih gledao kao na spoljni ~inilac koji mora biti iskori{}en. (nap. 35. To je po~ast koju svaka ideologija odaje staroj ideji o svesti nametnutoj spolja: “Revolucionarni pokret }e biti u stanju da masovne pobune mladih usmeri u pozitivnom pravcu. 1973) . 35. prev. mo}i }e da pretvori njihovu pobunu u ferment dru{tvene promene. Godine 1964. no. No.

prev. Naziv ~asopisa je prvobitno trebalo da aludira na “postojanost teorije proletarijata”. Tvrdio je. ve} samo kroz novo stvaranje. pre svega stav o vode}oj ulozi partije.” (iz poslednjeg broja prve serije Invariance. 1995). Kamat je zajedno s prijateljima iz redakcije Invariance zapo~eo kriti~ko preispitivanje aktivnosti italijanske komunisti~ke levice.” Njihova teorijska razmatranja dovela su ih do potpunog odbacivanja teorije revolucionarnih organizacija i partija. Prvi vo|a Komunisti~ke partije Italije i njen prvi zna~ajni disident.) Oba eseja je s francuskog preveo Fredi Perlman. No. (nap. nadovezao se s tvrdnjom da su uslovi za obra~un s kapitalizmom postojali od kada i kapitalizam. 3. Conscience repressive. Communisme i Declin du mode de production capitaliste ou declin de l’humanité? Autor je `ak Kamat (Jacques Camatte) koji je sara|ivao sa Amadeom Bordigom (1) i grupom marksisti~kih teoreti~ara poznatih kao “italijanska komunisti~ka levica”. “Maj 1968. prev. Kroz svoju analizu ova grupa je do{la do zaklju~ka da je ono “postojano te`nja ka ponovnom otkri}u izgubljene ljudske zajednice i da se ona ne}e ostvariti o`ivljavanjem pro{losti. Ovaj uvod Black & Red odnosi se na ~etiri eseja pod zajedni~kim naslovom Lutanje ~ove~anstva i esej Opadanje kapitalisti~kog oblika proizvodnje ili opadanje ~ove~anstva? koji su kasnije objavljeni u zbirci Kamatovih eseja This World We Must Leave and Other Essays (Autonomedia. teorije revolucionarne svesti i teorije progresivnog razvoja proizvodnih snaga. uklju~uju}i i kriti~ku analizu dela Bordige i Marksa. (2) Napomene 1. Razvio doslednu kritiku staljinizma i birokratskog socijalizma. `ak Kamat. Amadeo Bordiga (1890-1970): Komunisti~ki teoreti~ar i aktivista.) 2. Bordiga je zadr`ao neke lenjinisti~ke stavove. kada je ~asopis prestao da izlazi. 1973. za~ete jo{ u vreme Lige komunista i Prve internacionale. da uslovi za revoluciju postoje jo{ od 1848. uz pomo} @aka Kamata. a kasnije kriti~ar. Do 1973. a ne samo novi oblik proizvodnje. nasuprot dogmi. Njegov u~enik. u Francuskoj bio je dokaz da nam treba novi oblik `ivota. Série II No. uz iskustva iz 1968. Uz sav kriti~ki odnos prema lenjinizmu. bio jedan od glavnih razloga za Kamatovo udaljavanje od njegovih pozicija. Nakon pobune maja 1968. kriti~ari su za ovu grupu govorili da “ni{ta ne varira vi{e od Invariance”. 1973) pod naslovima Errance de l’humanité. {to je. dve godine nakon njenog prelaska na kurs “bolj{evizacije”.) . i da to nema nikakve veze sa daljim razvojem proizvodnih snaga. godine. Isklju~en iz partije jo{ 1930. (nap. 3.23 Lutanje ~ove~anstva Uvod ameri~kog izdava~a Black & Red Ova dva eseja su prvi put objavljena u ~asopisu Invariance (Année 6.

Kapital postaje autonoman tek kada po~ne da pripitomljuje ljudska bi}a. izraz “eskploatacija ~oveka od strane ~oveka” otkriva se kao potpuno deplasiran. odnosno. Ova dinamika podrazumeva integraciju ljudskih bi}a u proces kapitala i integraciju kapitala u duh ljudskih bi}a. istovremeno odr`ava i ospoljuje kapital” (2) mo`emo da korigujemo utoliko {to }emo re}i: ~itava ljudska aktivnost “ospoljuje” kapital. Ovo va`i sve dok se kapital razvija na osnovu zakona vrednosti. Kapital postaje predstava tokom slede}eg istorijskog procesa: razmena vrednosti postaje anonimna. Kapitalu je potrebna idealna predstava. postaje despot. On kapitalizuje sve. ljudska akvisnost se svodi na rad. Kapital koji je prvobitno zavisio od najamnog odnosa. U to stanje dospeva zahvaljuju}i svojoj antropomorfizaciji. kapital ga rekonstrui{e kao funkciju. Svoje bi}e – taj masivni metabolizam koji apsorbuje sve drevne mehanizme razmene ili ih svodi na razmenu biolo{kog tipa – on revitalizuje tako {to obezvre|uje ljudska bi}a u svim njihovim aktivnostima. Kapital u tome uspeva na dva na~ina: 1) obim rada potrebnog za proizvodnju kapitala naglo se smanjuje (devalorizacija) i 2) odnosi razmene ubrzano nestaju. sve dok i taj oblik zavisnosti od vrednosti i njenog zakona ne po~ne da i{~ezava. Kapital kao predstava nadilazi staru kontradikciju izme|u monopola i konkurencije. Iako nije potpuno izgubilo vrednost kao moneta. integralni deo svog procesa. Novi standard postaje kapitalizovana ljudska aktivnost. Najve}i paradoks je u tome {to upravo kapital ponovo afirmi{e subjektivitet. Izme|u razli~itih ~estica kapitala vlada konkurencija. prevazilaze}i vrednost i zakon vrednosti. Nakon analize. Kapital kao proces je kapital u stalnom kretanju. Ovo silovanje tela od strane duha omogu}ava preobra`aj duha u kompjuter koji mo`e da se programira po zakonima kapitala. . U svom usavr{enom izdanju kapital postaje predstava. zlata. Postav{i autonoman. Upravo zbog svog mentalnog kapaciteta ljudska bi}a nisu sasvim porobljena.24 1. Vi{e nego ikada. a svaka te`i da postane totalitet. Marksovu tvrdnju da “rad. prvo iz najamnog rada. ljudska bi}a postaju vlasni{tvo. ali samo kao ne{to “prevazi|eno”. zatim iz svih drugih ekonomskih transakcija. a rad na apstraktni rad. Eksploatisano je ~itavo ~ove~anstvo. dodaju}i novu vrednost staroj. asimiluje sve i od svega pravi svoju supstancu. kapitalizaciji ljudskih bi}a (1) i zahvaljuju}i prevazila`enju starog op{teg ekvivalenta. Kapital je proces. Despotizam kapitala Kada kapital ostvari stvarnu dominaciju nad dru{tvom on postaje materijalna zajednica. u fazi kada je opozicija izme|u valorizacije i devalorizacije jo{ imala zna~enje. jer predstava ispunjena bilo kakvom supstancom blokira njegov proces. ma koliko fragmentarnim (to je razlog za{to kapital primorava ljude da se upu{taju u najrazli~itije aktivnosti). koji i dalje opstaju. on je samo “postvarenje” u kretanju. razgradnje i fragmentacije ljudskog bi}a. Kapital eksploati{e ~itavu ljudsku aktivnost. kada kapital jo{ nije bio sasvim prevazi{ao zakon vrednosti. zlato vi{e ne mo`e da igra ulogu standarda. Taj kvalitet je stekao s razvojem fiktivnog kapitala. koji je u vreme uspona razmenske vrednosti bio potisnut. Gde god se ostvaruje neka vrednost ona se pripisuje kapitalu. ve} pretvorena u dobrovoljne robove kapitala. Kapital je postao neopipljiv.

kapital je doveo i do nestanka klasa. Jedan od osnovnih zadataka u razvijanju te perspektive je da se ljudima ponudi odobrenje i opravdanje za u`ivanje u takvom pona{anju. kao elementa prelazne faze. nakon {to je ostvario dominaciju posredstvom rada. Reklama je diskurs kapitala (4): sve je mogu}e. ono {to sada imamo je despotizam kapitala. Osim toga. Rajha i na temeljima feministi~kog pokreta s po~etka ovog veka) nije znak istovremene pojave revolucionarne svesti. kao osoba. Vi{e ni{ta ne mo`e da bude besplatno. Cena vi{e nema ulogu koju je imala u vreme formalne dominacije kapitala. Kapital je ostvario potpunu dominaciju mistifikuju}i zahteve klasi~nog proletarijata i uspostavljaju}i kontrolu nad proleterom kao proizvodnim radnikom. potro{nja postaje delotvorna upotreba ne samo materijalnih proizvoda ve}. tro{i. na strogim standardima koji su odre|ivali sve nivoe ljudske egzistencije. To je stvarni kraj demokratije. pa tako ni o nekoj partiji ili grupi koja bi imala taj kvalitet. Reklamna industrija ubedljivo izra`ava ~injenicu da je kapital predstava. ve} moralna. treba da bude jedna od glavnih tema ~itave reklamne industrije i svakog projekta koji za cilj ima pove}anje prodaje.” (5) Dezintegracija svesti koja se manifestuje u pojavama kao {to su pokreti za oslobo|enje `ena i homoseksualaca ili antipsihijatrija (nastali nakon Frojda. dr`ava postaje preduze}e ili posrednik izme|u razli~itih bandi kapitala. Ali. ve} samo znak kraja bru`oaskog dru{tva zasnovanog na vrednosti. Dezintergracija je po~ela u trenutku kada se op{ti ekvivalent sukobio s .25 Proizvodnja i cirkulacija su ujedinjeni. Reklama organizuje subverziju sada{njice u ime prividno druga~ije budu}nosti. onoga {to se naziva univerzalnom klasom: pukim zbirom proletarizovanih mu{akaraca i `ena. ta koli~ina bi mogla da zahteva odre|enu aktivnost koja se name}e inidividui. drevna opozicija izme|u upotrebne i razmenske vrednosti gubi smisao postojanja. u tom procesu eliminisan. taj dokaz da ima pravo da se okru`i proizvodima koji oboga}uju njegovu egzistenciju i koji mu pru`aju zadovoljstvo. U isto vreme. fagociti kapitala ih potpuno pro`diru. da im se poka`e da `ivotna zadovoljstva nisu nemoralna. Vladavina predstave ima za posledicu da sve organizacije koje se suprotstavljaju kapitalu bivaju asimilovane. jer je kapitalista. Klasni sukobi su zamenjeni ratovima izme|u gangsterskih organizacija koje su samo varijeteti bi}a kapitala. Bur`oasko dru{tvo je uni{teno. To dopu{tenje dato potro{a~u da slobodno u`iva u `ivotu. robova kapitala. najve}im delom. kada je predstavljala vrednost. predstava koja sve vi{e oblikuje ljudska bi}a kao bi}a kapitala i revitalizuje kapital kao op{tu predstavu. (3) Dr`ava postaje dru{tvo kada najamni odnos biva preobra`en u odnos prisile. Vi{e ne mo`e da se govori o klasi koja predstavlja budu}e ~ove~anstvo. Tokom svog razvoja kapital je uvek te`io negaciji klasa. U tome je kona~no uspeo putem univerzalizacije najamnog rada i formiranjem. da pre`ivljava zahvaljuju}i tome {to je postao predstava u duhu svakog ljudskog bi}a (spolja{nje koje postaje integralni deo unutra{njeg). Takav despotizam bi mogao da bude jo{ mo}niji od sada{njeg. cene postaju samo indikatori ili znaci predstava kapitala. kupuje druga ili tre}a kola. u etatisti~ki odnos. vi{e niko ne mo`e da igra ulogu predstavnika vlasti. Ljudi bi mogli da po`ele da ponovo imaju novac koji bi im “omogu}io” slobodan pristup najrazli~itijim robama. “Danas se suo~avamo s problemom kako da prose~nom Amerikancu omogu}imo da se ose}a moralno ~istim dok flertuje. Kapital bi mogao da dodeli odre|enu koli~inu svojih proizvoda svakoj isprogramiranoj individui (i bez posredovanja novca). sve norme su nestale.

kapital danas rekonstrui{e ~oveka. Po{to je kapital bezgrani~an. . Ova integracija ga ispra`njava. Ljudski `ivot prestaje da bude proces i postaje linearan. zajedni~ko bi}e se pojavljuje samo u obliku kolektivnog radnika. kroz postupke i sredstva “protiv zaga|enja”). kapital je uklonio sve zabrane i stroge obrasce. ^ovek postaje ~ulni i pasivni posmatra~. Ameri~ke feministikinje su je individualizovale: “Mu{karac voli smrt. Frojd skoro institucionalizovao (“instinkt smrti”). U`ivanje je dopu{teno.” (6) Autonomija forme uti~e na sve aspekte `ivota pod vla{}u kapitala. on omogu}ava ljudskom bi}u pristup stanju koje je s one strane ograni~enog: pristup neprestanom ostvarenju putem prisvajanja koje se nikada ne realizuje. on poku{ava da se prilagodi (na primer. Jo{ op{tije. Smrt za `ivota: Hegel ju je naslutio. zaga|enjem. iako i dalje u ulozi izvr{ilaca. {to vodi ka uni{tavanju prirode. on je pobegao. U ovom trenutku. daju}i mu oblik i sadr`aj. Ni~e opisao. kapital kao proces obezbe|uje svoju dominaciju tako {to svaki drugi proces pretvara u linearan. stalno obnavljaju}i iluziju o neprekidnom procvatu. uni{tavanjem prirode. makar pasivno. Znanje je vredno samo ako je formalizovano. On tako prekida prirodne procese. ona ga seksualno uzbu|uje. ograni~eno ljudsko bi}e. koji je svemu davao usmerenje. moralna ili nemoralna. Progutav{i op{ti ekvivalent i postav{i sopstvena predstava. to je mrtva forma koja dominira nad ~itavim znanjem. a kapital ~ulno i nad~ulno bi}e. strogo definisanim oblicima bi}a. sada je izgubljen. ovu hipotezu ne treba ignorisati): – potpuna autonomija kapitala: mehanicisti~ka utopija u kojoj ljudska bi}a postaju prosta oru|a automatizovanog sistema. gde je potpuno neva`no da li su ljudska bi}a normalna ili nenormalna. (Ljudska bi}a u obliku proletera mogu. da igraju ulogu barijere. stvaraju}i vakuum koji mora neprestano da se ispunjava predstavama (kapitalom). epistemologija njeno preobilje. Ljudsko bi}e u obliku kapitala vi{e ne mo`e da bilo koji doga|aj opazi kao ograni~en ve} samo kao sekvencu jednog neprekidnog procesa. po{to je ve} mrtav iznutra.26 cirkulacijom. * Smrtno. Ne`ivot postaje autonoman – i trijumfuje. nestaje. dadaisti izra`avali u svojim urnebesnim lakrdijama. Neki proizvodni procesi su se tokom vremena sudarili s prirodnim ograni~enjima: s naglim rastom ljudske populacije. te barijere ne mogu da se smatraju za ne{to {to kapital ne mo`e da prevazi|e. ali ne i mogu}e. individualac bur`oaskog dru{tva. pred kapitalisti~kim oblikom proizvodnje nalaze se tri mogu}a pravca ili opcije (uz mogu}nost uni{tenja ~ove~anstva. Apsolutno znanje je tautologija koja se ostvarila. Ljudi `ude za oslobo|enjem svog bi}a koje je u isto vreme dru{tveno bi}e i ~ove~anstvo. ako ta destrukcija ugrozi i njegov proces. Ali. Nekada{nji op{ti ekvivalent. U eri svoje stvarne dominacije kapital se odmetnuo (kao {to su to rekli neki kiberneti~ari). a fa{isti uzdizali (pokli~ “`ivela smrt!”).) On vi{e ne priznaje nikakva prirodna ograni~enja. a individualac u obliku potro{a~a kapitala. Ali. Nauka je njena sistematizacija. on `eli da umre. ako je ispra`njeno od sadr`aja. U Kantovom kategori~kom imperativu taj moralni standard je do`iveo vrhunac. na teorijskom planu. Ali. Od te ta~ke ljudska bi}a su vezana za njegovo kretanje. Dr`ava mora silom da primorava podanike na po{tovanje normalnosti definisane u skladu sa standardom na kojem po~ivaju sve dru{tvene vrednosti. Integrisan u proces kapitala. Zakon vrednosti je dr`ao ljude u tamnici. primoravaju}i ih da se prilago|avaju stereotipovima. ~ovek vi{e ne mo`e da bude “svoj”. Rilke pevao o njoj. (7) Ljudska bi}a nemaju vi{e nikakvu kontrolu nad njim.

Zato slobodno mo`emo da ka`emo da je komunizam nastojao da se afirmi{e kao opozicija bur`oaskom dru{tvu. Navedene mogu}nosti su apstraktno radvojene. u stvarnosti one deluju istovremeno i na kontradiktoran na~in. Kapitalisti~ki oblik proizvodnje nije u fazi opadanja. 365 3. on mora da deluje munjevito. pp. kapital mora da apeluje na aktivnost ljudskih bi}a. ali ne i prepoznao u celini. ed. New Deala. u nastojanju da poka`emo da je Marks ovaj problem otvorio. Le discourse du capitalisme. Da bi osigurao svoju vladavinu. bur`oasko dru{tvo je dezintegrisano. Automatizaciju kapitala smo analizirali u tekstu Le VIe chapitre inédit du Capital et l’ouvre économique de Marx (1966. ed. ali. dok se u stvarnosti kapital nametnuo kao jedina materijalna zajednica.). li{enih svih osobina vrste Homo Sapiens. 218-219 6. {to }e nu`no ukinuti privatno vlasni{tvo. 2. p. citirano u Bodrijar. On probija sve vremenske i prostorne barijere koje su do skora spre~avale opadanje prirodnih resursa (od kojih mnogi ne mogu biti zamenjeni ve{ta~kim sredstvima) i sumanut rast ljudske populacije ({to za posledicu ima nestanak brojnih oblika `ivota). 7. nacista. u kojem klase nikada ne mogu da postanu autonomne. posebno u napomenama dodatim 1972. u jednom slu~aju pre nego u drugom. Verres. Istina. L’Herne. u kapitalisti~kom obliku proizvodnje klase bivaju apsorbovane. ta~nije promena karakteristika vrste: proizvodnja savr{eno programiranih bi}a. taj beg se dogodio tek u vreme uspona fa{ista. Da bi njegovo kretanje bilo neprestano. New York: Olympia Press. Grundrisse (Nacrt za kritiku politi~ke ekonomije). Smatralo se da }e komunizam nastati podru{tvljavanjem ljudske aktivnosti. kapital ostvaruje sve {to bi ljudska bi}a mogla da po`ele (sve normalno ili abnormalno). 1973. kao i da analiziramo moderni kapitalisti~ki oblik proizvodnje. ali to o~igledno nije vodilo u komunizam. Ljudska bi}a su uklju~ena u “beg” kapitala i omogu}avaju da se on nastavi. (8) Krajnji rezultat je uvek isti: razvoj ljudskog bi}a je zamrznut. Ova opcija ne zahteva automatizovan sistem. To }e nas odvesti ka definiciji rada i njegove uloge u . Karl Marx. Valerie Solans. a zadovoljenje se neprestano pomera u budu}nost. U jednom od narednih ~lanaka ovu temu }emo istra`iti jo{ temeljnije. Zanimljiv materijal mo`e da se na|e i kod Bodrijara (Baudrillard): Le systéme des objets i Pour une critique de l’économie politque du signe. u stvari. niti mo`e da opada. ^ak se i pokret za neograni~enu slobodu `elje pokazuje kompatibilnim s neograni~enim kretanjem kapitala. 1970. Gallimard. jer bi ovakva bi}a radila sve {to je potrebno. Le systéme des objets. a ne kao opozicija kapitalu. unutar okvira njegovog razvoja. Ovo ne isklju~uje suprotnu dinamiku: kapital primorava ljudska bi}a da budu ljudska. Napomene 1. The SCUM Manifesto (The Society for Cutting Up Men). Dichter. – generalizovano ludilo: umesto samih ljudi. Ovde uo~avamo izvesno naginjanje “azijatskom obliku proizvodnje”. Narodnog fronta. da uzdi`e njihovu kreativnost. itd. Videti kod D.27 – mutacija ljudskih bi}a. i na osnovu njihovih sada{njih ograni~enja. 4. “Beg” kapitala nije bio prime}en. Postaje jasno da razvijanje zastave rada ili njegovog ukidanja ostaje na terenu kapitala. London: Pelican. 5. – pokreta koji su ozna~ili prelaz iz formalne u stvarnu dominaciju kapitala. ljudi ne nalaze sebe.

meditacija. prost i ~ist. Ova mogu}nost je opisana i prenagla{ena u Alvin Toffler: Future Shock. U delima Trockog. Brulé je ve} zapo~eo ovu analizu u svom ~lanku objavljenom u Invariance No. da navedemo samo taj primer. s ciljem da se postigne {to ve}a produktivnost. Ali. sanjarenje. Terorizam i komunizam) 8. zahtev za njegovim ukidanjem je zahtev za uni{tenjem te preostale aktivnosti. Ovo stanovi{te nije sasvim nestalo iz kasnijih Marksovih radova. le travail productive et les mythes de la classe ouvriére et de la classe moyenne/ Rad. U periodu dominacije kapitala ljudsko bi}e vi{e nije u kontaktu s prirodom – posebno tokom rada. 2. jezik kapitala: “^itava istorija ~ove~anstva je istorija organizovanja i edukacije ~ovekovog dru{tvenog bi}a za rad. nema ni traga od Marksove slo`ene analize. Uop{teno govore}i.” (Trocki. tim radovima vlada jezik pripitomljavanja. Marksisti su kasnije pojednostavili ovaj problem: uzdizali su rad. Ljubav. Marks je definisao rad kao aktivnost koja menja prirodu materije iz bilo kog razloga.28 razvoju ~ove~anstva. igra i druge manifestacije ljudskog bi}a ostaju izvan sfere `ivota ako upadnemo u zamku koncepta rada. u svojim takozvanim “filozofskim” radovima. Projekat komunizma pripada kontekstu ljudskog `ivota. koncept rada je reduktivan: on obuhvata samo jedan deo ljudske aktivnosti. ali taj koncept prirode vi{e ne va`i. koja ostaje utopijska ambicija kapitala. aktivnost je samo jedan oblik ispoljavanja tog `ivota. Marks je jasno govorio o ljudskoj aktivnosti kao celini i naglasio da komunizam ne mo`e da se svede samo na oslobo|enje rada. Serié II: Le tarvail. produktivni rad i mitovi o radni~koj i srednjoj klasi. Kapital je postao priroda. G. Izme|u prirode i pojedinca stoji kapital. uspev{i da se odr`i uporedo s konceptom “revolucionarnog reformizma” izra`enim u Kapitalu. S druge strane. .

Komunisti~ka revolucija – kraj kapitalisti~kog oblika proizvodnje – trebalo je da nastupi kada taj oblik proizvodnje vi{e ne bude “dovoljno prostran” za proizvodne snage. mora da bude u totalnom sukobu sa svim ostalim klasama. Po Marksu. zlato je zadr`alo ulogu barijere kapitalu. Ono {to je Marks predstavio kao projekat komunizma. bio destruktivan.) “Iz tog sukoba nastaje klasa koja mora da nosi sav teret ovog dru{tva ne u`ivaju}i u njegovim blagodetima i koja. do sada smo imali samo vekove opadanja ljudskih bi}a koje je kapital uspeo da pripitomi. Tu klasu ~ini najve}i deo stanovni{ta i u njoj se ra|a . Mislio je da je ljudsko bi}e prepreka koju kapital ne mo`e da prevazi|e. {to u postoje}im uslovima izaziva samo {tetu. Marks je upao u klopku jedne dvosmislenosti. treba spomenuti one koji tvrde da kapital danas razvija samo destruktivne snage. ~ime je. budu}i izgnana iz dru{tva. Vidimo da je po Marksu kapital jo{ 1847. iako je obezbedio sve elemente neophodne za razumevanje stvarne dominacije kapitala nad dru{tvom. Razvoj proizvodnih snaga se nastavlja. Ali. a izrabljivanje i otu|enje proletera je ostalo prepreka za dalji razvoj kapitala. {to je samo jo{ jedan razlog za{to kapital mora da nestane) ili kao trenutak u kojem kapital zaista biva uni{ten. Tako je do{ao do teze o samonegaciji kapitala. Ta samonegacija se ispoljava u obliku kriza. ali to su snage kapitala. u kojima je Marks video znak pregrupisavanja ili regeneracije kapitala (kroz uni{tavanje proizvoda koji blokiraju njegov proces. ostvario je kapital. To pripitomljavanje je razlog za{to proletarijat kao klasa ne mo`e da oslobodi ~ove~anstvo. Razvoj proizvodnih snaga Pripitomljavanje ljudi Kapitalisti~ki oblik proizvodnje mo`e da u|e u fazu opadanja samo sa izbijanjem revolucije protiv kapitala. produktivne snage postaju destruktivne (mehanizacija i novac)…” (Pre nego {to nastavimo sa ovim citatom. pa tako i da shvate komunizam i komunisti~ku revoluciju. ali i da kapital mo`e da ga skr{i poput okova koji ometaju njegov dalji razvoj. da je kapitalisti~ki oblik proizvodnje po~eo da se raspada. nije primetio beg kapitala. sugerisao da kapital mo`e da prevazi|e ljudsku barijeru. Smatrao je da oslobo|enje ljudi zahteva najpotpuniji razvoj tih snaga. Ali. Marks je razvio dijalektiku razvoja proizvodnih snaga (10). Paradoksalno. kontradikcija izme|u valorizacije i devalorizacije je ostala na snazi. Drugim re~ima. u isto vreme. Marks nije razvio koncept. Takve tvrdnje otkrivaju nesposobnost mnogih teoreti~ara da sagledaju beg kapitala.29 2. “Kapitalisti~ka proizvodnja razvija tehnike i kombinacije dru{tvenih proizvodnih procesa tako {to istovremeno koristi dva izvora sveg bogatstva: zemlju i radnika.” (9) Besmisleno je trvditi da su proizvodne snage ~ove~anstva prestale da se razvijaju. “U razvoju proizvodnih snaga nastupa faza kada proizvodne snage i sredstva trgovine dolaze u koliziju. Marks je analizirao razgradnju bur`oaskog dru{tva i uslove za razvoj kapitalisti~kog oblika proizvodnje s ciljem da sagleda dru{tvo ~ije bi proizvodne snage mogle da se razvijaju slobodno.

Marks nije prikazao pravi diskontinuitet izme|u kapitalizma i komunizma. ali i za nu`no prevazila`enje teorije proletarijata. To je bila klasa ~ija }e borba za slobodu osloboditi ~itavo ~ove~anstvo. Klasa o kojoj je ovde re~ je radni~ka klasa. Razvoj proizvodnih snaga se nastavlja. Posle Marksa proletarijat je i dalje bio smatran za klasu neophodnu za to uni{tenje. to ne mo`e tako. vodi direktno ka komunizmu.” (11) Proletarijat je bio velika nada Marksa i revolucionara njegove epohe. koja se. To je razlog za{to su teorija vrednosti i teorija proletarijata povezane. podrazumevalo se da }e proletarijat prosto biti prisiljen da to uradi. mo`e javiti i u drugim klasama na osnovu sagledavanja polo`aja ove klase. konkretno. koji se. jer su oni jedini stvarni proizvo|a~i. Ali. kao i u Kritici Gotskog programa. U Grundrisse Marks slavi kapitalisti~ki oblik proizvodnje kao revolucionaran. naravno. jer se radi samo o primeni etike na ekonomiju. (15) U tre}em tomu. Kako }e kapitalisti~ki oblik proizvodnje biti uni{ten i u ~emu treba da se sastoji to “uni{tavanje”? (Vidimo da je Engels jo{ 1884. to nema direktne veze sa ekonomijom. od tada njegov rad ni u ~emu nije doprineo boljem sagledavanju sada{nje situacije. Bern{tajn je uo~io taj aspekt Marksove teorije i stavio sebi u zadatak da doka`e da ne postoji kontradikcija koja neminovno vodi ka ukidanju kapitalizma. ~esto je napominjao Bordiga.) To nigde nije jasno re~eno. komunisti~ka svest. Na kraju prvog toma Marks je objasnio dinamiku koja vodi ka “eksproprijaciji posednika”. s formalnog ekonomskog stanovi{ta to je neta~no. iako ne direktno: “Prethodno izlo`ena primena Rikardove teorije.30 svest o nu`nosti istinske revolucije. Marks zatim tvrdi da }e beda nu`no podsta}i proletere na pobunu koja }e uni{titi kapitalisti~ki oblik proizvodnje i tako osloboditi sve ono {to je u tom obliku proizvodnje progresivno. Zato svoje komunisti~ke zahteve Marks nikada nije zasnivao na tome. Proletarijat se u Kapitalu vi{e ne tretira kao klasa koja }e uni{titi bur`oasko dru{tvo. posebno posle 1913. (13) Ali. za skra}ivanje radnog dana. manje-vi{e integrisana u dru{tvo i posve}ena revolucionarnom reformizmu: borbi za ve}e nadnice. Diskontinuitet je samo u izokrenutim ciljevima proizvodnje (posle revolucije dolazi samo do privremenog prekida). Cilj vi{e nije bogatstvo ve} ljudska . svakodnevno odvija pred na{im o~ima…” (12) Marks nije razvio filozofiju eksploatacije. ka uve}avanju bede (14) {to }e prisiliti proletarijat da se pobuni protiv kapitala. Ono {to tu nije izri~ito re~eno je da je proletarijat revolucionaran samo u meri u kojoj u sebi nosi unutra{nje zakone kapitalizma. na taj na~in mi samo ka`emo da je ta ekonomska ~injenica u suprotnosti s na{im moralnim ose}anjem. najve}i deo proizvoda ne pripada radnicima koji su ga proizveli. kao {to je Marks pokazao u gore navedenim odlomcima. Marks je za sobom ostavio dovoljno materijala za prevazila`enje teorije vrednosti. Proletarijat je prisutan u analizi. I ako mi sada ka`emo: to je nepravedno. Marksovo delo je u isto vreme analiza kapitalisti~kog oblika proizvodnje i uloge proletarijata u tom procesu. Te dve teorije su povezane i dokazuju jedna drugu. to ga je samo navelo da postane apologeta starog bur`oaskog dru{tva koje je kapital pretio da uni{ti. kao negacija na delu. te`nju ka daljem razvoju proizvodnih snaga. ve} na neminovnom kolapsu kapitalisti~kog oblika proizvodnje. sve jasnije. da ~itav dru{tveni proizvod pripada radnicima kao njihov proizvod. protiv te{kog rada za `ene i decu. dao argumente onima koji danas govore o opadanju kapitalizma. Prema zakonima bur`oaske ekonomije. za kona~no ukidanje kapitalizma.

Drugim re~ima. predstavlja se kao kreativno bi}e. Zato se mo`e re}i da Marksovo delo u velikoj meri predstavlja autenti~nu svest kapitalisti~kog oblika proizvodnje. partije ili razvijanja tehnika za razvoj “klasne svesti”. diktatura proletarijata. proizvod aktivnosti radnika. drugi opet ka`u da je njihov razvoj zaustavljen. ako je putem antropomorfizacije kapitala ta mistifikovana stvarnost postala jedina stvarnost. {to je od velikog zna~aj za na~in na koji danas defini{emo komunizam. Bur`oazija i kapitalisti mogli su da uz pomo} svojih razli~itih teorija razviju samo la`nu svest. razvoj se odvija u okvirima mistifikacije. kapitalisti~ki oblik proizvodnje je ostvario Marksov proleterski projekat. razvoj po definiciji pripada sferi neograni~enog ili la`no ograni~enog. La`na svest je ovladala proletarijatom. Nema~ki proletarijat. onda pitanje treba postaviti druga~ije: . Ali. op{ta mistifikacija je trijumf kapitala. [ta vi{e. onda ljudi moraju dobrovoljno da se promene: kako druga~ije postaviti nove ciljeve? U ovoj ta~ki Marksov revolucionarni reformizam dolazi do punog izra`aja. nije shvatio da su te akcije samo poku{aj da se preuzme uprava nad njim. Ona je prisutna ~ak i u borbi proletarijata protiv kapitala. Trenutak u kojem proizvodne snage dosti`u nivo razvoja potreban za preobra`aj oblika proizvodnje trebalo je da ozna~i po~etak krize kapitalizma. njegovu nesposobnost da podr`i proizvodne snage. Mnogima nije preostalo ni{ta drugo nego da nastave da pri~aju isto: tako jedni govore da proizvodne snage jo{ nisu dovoljno razvijene. Istorijski materijalizam je glorifikacija lutanja ~ove~anstva koje je trajalo vi{e od jednog veka: glorifikacija razvoja proizvodnih snaga kao osnovnog uslova oslobo|enja. Pobuna protiv kapitala tako opet postaje mogu}a. tu je bila re~ o dvostrukom i kontradiktornom procesu: razvoju proizvodnih snaga i uve}avanju bede proletarijata. U kontekstu lutanja ~ove~anstva. bila je re~ o suprotnosti izme|u dru{tvenog karaktera proizvodnje i privatnog prisvajanju plodova te proizvodnje. Ta kriza je trebalo da razotkrije ograni~enja ovog oblika proizvodnje. Iako na tome ne mo`emo da insistiramo. to mora da vodi ka revolucionarnom sukobu. Ostvariv{i punu dominaciju. Mistifikacija je za Marksa bila rezultat izokretanja odnosa: kapital. Prelazna faza.) Izgledalo je da proletarijat treba da preusmeri razvoj proizvodnih snaga od pola vrednosti ka polu ~ove~anstva.31 bi}a. ovde prime}ujemo vezu izme|u reformizma i diktature. ako izme|u kapitalizma i komunizma nema pravog prekida. jeste period reformi. Ali. ali – sledi momenat koji su mnogi marksisti te{ko zloupotrebljavali – krize kapitala su te koje }e uni{titi materijalne rezerve proletarijata i navesti ga da se vrati svojoj revolucionarnoj ulozi. Ostav{i na usko marksisti~kom terenu. Moglo se dogoditi da proletarijat bude integrisan u kapital. sama dinamika stvarnosti je ta koja mistifikuje ovaj odnos. kapital je potvrdio vrednost Marksove teorije u njenoj redukovanoj formi (kao istorijskog materijalizma). proletarijat i njegovi teoreti~ari su bili opkoljeni sledbenicima kapitala. kapital je izmakao. Obe strane svode problem na pitanje organizacije avangarde. Ali. Ko }e odretiti pravu meru razvoja proizvodnih snaga i proceniti da li je veliki dan do{ao? Za Marksa. Ta mistifikacija se zasniva na stvarnim procesima. da u~ini vidljivim antagonizam izme|u proizvodnih snaga i kapitalisti~kog oblika proizvodnje. od kojih su najva`nije skra}ivanje radnog dana i uvo|enje radnih priznanica. (U Grundrisse prelaznu fazu ~ini kapitalisti~ki oblik proizvodnje. Ali. koji je po~etkom ovog veka smatrao da }e njegove akcije uni{titi kapitalisti~ki oblik proizvodnje. on je apsorbovao krizu i uspeo da obezbedi materijalne rezerve proletarijata.

Marksovo delo je zna~ajno za razumevanje nu`nosti tog raskida. kako se ona ispoljava. Me|utim. 13. mistifikacija se ukazuje kao jedina stvarnost. ~injenicom od drugorazrednog zna~aja. Napomene 9. revolucionarni proces je vodio ka njenom uni{tenju. Ovo zahteva detaljno istra`ivanje koje treba da obuhvati i analizu rada. Kada bi mistifikacija i dalje bila operativna. Marksisti~ka dijalektika bi}e potpuno prevazi|ena. koje nose vekovima ve} i kao biolo{ka bi}a. Kapital. Nekada je razotkrivanje mistifikacije bilo dovoljno da pokrene revoluciju. Kraj kretanja vrednosti i kapitala je kraj jednog oblika predstavljanja i njegove autonomije. Demistifikacija vi{e nije dovoljna. Taj problem se nalazi izvan starog pristupa radni~kog pokreta i njegove nekada{nje prakse. Kapital. tom I. u njemu su izlo`eni na{i prvi zaklju~ci. 75ff. kao i izvan kritike koja je taj pokret smatrala za puku ideologiju. pp. predgovor za Marksovu Bedu filozofije. Ali. Pobuna ljudskih bi}a neposredno ugro`enih u svojim svakodnevnim `ivotima zahteva da se ide dalje od demistifikacije. mistifakcija je bila operativna sve dok nije postala jedina stvarnost. Ali. 14. 12. Mistifikaciju je mogu}e razotkriti samo kroz raskidanje sa svim predstavama kapitala i ako se odbace sve iluzije o ograni~enjima tog raskida. S tim u vezi. To se odnosi na raniji. a ljudska bi}a kao ideolo{ki talog. jer nije primetio ~injenicu da je kapital “izmakao”. to ne zna~i da treba umanjiti zna~aj razumevanja i istra`ivanja tog procesa da bi se ispravno sagledali svi stvarni ~inioci koji su tokom prethodnih epoha vodili ka sada{njoj fazi kapitalisti~kog oblika proizvodnje. tom I. videti (engleska izdanja) The Movement of Income in Modern Society i Crisis and Possibilities of Adaptation. ve} okon~an istorijski period. to bi zna~ilo da su u uslovima neprestane mistifikacije ljudi sposobni da uspostavljaju stvarne odnose. ljudi su danas sputani ne samo okovima klasnog odre|enja. . 2) Po{to je kapital izmakao. 10. Nema~ka ideologija. Marks. I sada{nja mistifikuju}a-mistifikovana i ranija mistifikovana stvarnost moraju biti uni{tene. ukazali smo i na direktnu spregu izme|u kretanja vrednosti i dijalektike proizvodnih snaga. Ono {to sada imamo je despotizam kapitala. sve u Presuppositions of Socialism and the Tasks of Social Democracy. ona je sada apsorbovana u ovaj “beg” kapitala. 11. itd. To istra`ivanje smo zapo~eli u narednom ~lanku (Opadanje kapitalisti~kog na~ina proizvodnje ili opadanje ~ove~anstva?). Ono {to danas treba uni{titi je Totalitet. Marks-Engels. Engels. ali.32 1) Po{to je mistifikacija stabilna i realna. {to je ~ini neoperativnom. U stvarnosti. ono sadr`i zna~ajnu gre{ku: Marks nije uspeo da objasni ~itav opseg mistifikacije. Ono {to treba stvoriti je druga~iji `ivot. 15. Bern{tajn. Posebno smo hteli da analiziramo stanje ove dekadencije ~ove~anstva. onda nema smisla ~ekati na demistifikaciju koja }e samo razotkriti istinu o prethodnom stanju stvari. Rowohlt Verlag. Marks. Bordiga je ~esto podse}ao da ovde treba biti oprezan i ne svoditi tu dinamiku na ~isto ekonomski koncept.

ona mora da negira i prezire sve {to poku{ava da se ispolji. Proletarijat je postao mit. aktivnost svih partija i grupa je organizovana oko tog mita: sve po~inje pojavom klase koja je definisana kao jedina revolucionarna klasa u istoriji ili makar kao najrevolucionarnija. Represivna svest Mistifikacija ne uti~e samo na kapitalisti~ko dru{tvo ve} i na teoriju kapitalizma. Ali. kao klase koja }e osloboditi ~itavo ~ove~anstvo i tako razre{iti sve dru{tveno-ekonomske kontradikcije. nedostatkom zrelosti. ne u smislu postojanja. na primer tako {to }e svoju kaznu odslu`iti rade}i u fabrici. Drugim re~ima. Ta suprotnost je stvarna. ve} u smislu njegove revolucionarne uloge. mora da se organizuje: odatle mistika partije. proletarijat je postojao u svim zemljama pod formalnom vla{}u kapitala. utopijskih intelektualaca ili mladih buntovnika. Ali. Upravo zbog svoje nesposobnosti da bude. Ona mo`e da pre`ivi samo kao zamrznuta. saveta i drugih oblika koagulacije despotske svesti. Marksisti~ka teorija uzdignuta na nivo proleterske svesti predstavlja novi oblik svesti: represivnu svest.33 3. Svoj revolucionarni karakter neka grupa mo`e da potvrdi samo ako kao dokaz izlo`i nekoliko “autenti~nih” proletera. u tim zemljama veliki broj mu{akaraca i `ena i dalje `ivi u uslovima proletarijata iz XIX veka. Ovde }emo opisati neke njene karakteristike. Svaki oblik direktne akcije koji ne prepoznaje tu svest (kao i svaka politi~ka organizacija koja za sebe tvrdi da poseduje ispravnu svest). Osude su uvek pra}ene izgovorima: nestrpljenjem onih koji se bune. da postoji. ona razvija suptilne razlike izme|u mininalnog ili neposrednog programa i maksimalnog. U stvarnosti. Zato ta svest mo`e da postoji samo kao stalna polemika sa stvarno{}u. kako se put ka njenom ostvarenju produ`ava. tako {to postaje sve totalitarnija. ona uporno odbija sve aktuelne doga|aje. Teorija se izokrenula u represivnu svest. Borba nije prava ako nije podstakla klasnu svest. mora da se nekako iskupi za greh svog neproleterskog porekla. ostavljaju}i po strani pitanje da li je taj oblik svesti tokom istorije uvek bio represivan. Ta svest te`i da ~itavu stvarnost satera u svoje okvire. ta svest od same sebe pravi cilj i postvaruje se u obliku organizacije koja otelovljuje taj cilj. ta svest nu`no postaje teolo{ka. ali da bi bila stvarna potrebni su joj odre|eni doga|aji. neki idu dotle da pri`eljkuju rat koji bi kona~no stvorio tu svest. Mit odre|uje i pona{anje: svako ko je proleter je spa{en. Ona odbija sve. provokacijama vladaju}e klase. nosi njeno prokletstvo. gde i danas ~ini ve}inu stanovni{tva. a svi raniji doga|aji su od drugorazrednog zna~aja u pore|enju sa odnosima i praksom koje stvara proletarijat. Po{to izme|u tog cilja i neposredne stvarnosti postoji jaz. To je izvor svih sofizama o suprotnosti izme|u objektivnih i subjektivnih elemenata. prisustvo makar jednog ~oveka sa `uljevitim rukama je garancija njene . Sav prethodni istorijski razvoj je vodio ka pojavi te klase. ali ne sme da postoji. budu}eg ili posrednog programa. ta svest postoji. Da bi bila delotvorna. onaj ko nije. Sliku kompletira beskrajna litanija sitnobur`oaskih elemenata: ve~itih anarhista. Kao proizvod pro{losti. Predmet represivne svesti jeste cilj za koji smatra da nad njim ima punu kontrolu.

njena teorija. Proletarijat koji je bio izvan dru{tva. bio je integrisan tako {to je bio primoran da se bori za opstanak. Proces postajanja subjektom podrazumeva u~e{}e neke spoljne svesti. Slobodni su da izgovore svaki idiotizam. {to se vi{e organizovao. do perioda 1917-1923. Bern{tajn i Lenjin nisu samo prihvatili stvarnost radni~kog pokreta kada su utvrdili da je njegovo povezivanje sa socijalisti~kim pokretom nu`no: “Radni~ki pokret i socijalizam ni u kom slu~aju nisu identi~ni”? Zar Lenjinova diskredituju}a izjava da proletarijat. To naizgled protivre~i Marskovoj tvrdnji iz njegovog teksta Kriti~ki osvrt jednog Prusa na ~lanak ‘Kralj Prusije i dru{tvene reforme’: “U ovom trenutku proleterski pokret se zaista ispoljava kao klasa bez rezervi. (17) Zar Kaucki. za ja~anje svog pokreta. Mnogi zagovornici radni~kih saveta su razvili pravi kult antiintelektualizma koji im je slu`io kao zamena za teoriju i opravdanje za sve postupke. naime. postajao je sve vi{e integrisan u dru{tvo. koje je na kraju ipak bilo apsorbovano u dru{tvo kapitala. oni su proleteri. kada je zahtevao punu zaposlenost i samoupravljanje radni~kih sindikata. borbeni proletarijat nikada nije su{tinski iskora~io iz kapitalisti~kog sistema. odnosno komunizma. izme|u klase kao predmeta kapitala i klase kao subjekta. ali. Do{li smo do kraja istorijskog ciklusa tokom kojeg se ~ove~anstvo (posebno ono na Zapadu) kretalo u granicama klasno podeljenog dru{tva. prepu{ten sam sebi. to je vi{e postajao reformisti~ki. proletarijat nad`iveo sebe: kroz svoj mit. proletarijat kao negacija je postao pro{lost. Od 1848. Svaka akcija u ime proletarijata je opravdana. oni idu u raj. ~ak i akcije. kada je tra`io pravo na rad. a onda i zato {to na globalnom planu vi{e ne igra odlu~uju}u ulogu. zbog mr`nje prema kapitalu ve} zato da bi se obnovila klasna osnova proletarijata. Sam Marks je jasno izlo`io njen reformisti~ki karakter. a da pri tom ne `eli da postane proleter. mo`e samo da razvije sindikalisti~ku svest. sve zavisi od prisustva ili odsustva “proletera”.” (16) Marks je bio u pravu. Kontrarevolucija se zavr{ava na mitskoj granici koja razdvaja proletarijat od ostatka dru{tvenog tela. Bez revolucionarnog ustanka proletarijat ne mo`e da postane subjekat. da bi pre`iveo. Kao {to se smatralo da onaj ko napusti partiju vi{e nije revolucionar. tako se smatralo kako nije mogu}e da neko bude revolucionar. Pre svega zato {to su njegovi ciljevi ostvareni. stvar nije u tome da se ova debata nastavi i da se vratimo Marksu ve} da shvatimo da je ciklus proletarijata kao klase zavr{en. Ta eksterna svest je najpostvareniji i najotu|eniji mogu}i oblik represivne svesti! Samim tim. kapitalisti~ki oblik proizvodnje je. bio primoran da poni{ti tu subverzivnu negaciju. kao totalna negacija. naro~ito nakon 1945. prestaju da budu va`ni. Tako ovaj mit odr`ava i o`ivljava antagonizam izme|u intelektualnog i manuelnog. ne ukazuje na istinu o klasi vezanoj za kapital? To stanovi{te mo`e da se kritikuje samo sa stanovi{ta razlike koju je Marks naglasio u Bedi filozofije. Misao i akcija gube svaku neposrednost. svesti koja dolazi izvan klase. Sam program grupe. kao {to su to Marks i Engels konstatovali u Nema~koj ideologiji. jer mu je uspelo da zadr`i sve konflikte i kolizije koje prate postojanje . Kapital je ostvario negaciju klasa i to putem mistifikacije. On je primoran da izvr{i dubok prodor koji }e omogu}iti da se shvati pravo zna~enje komunisti~ke revolucije. U akciju se ne kre}e iz potrebe za akcijom. a koja u datom trenutku mo`e da se inkarnira u proletarijatu. To je na~in na koji je. Istorijski osvrt na revolucionarni proleterski pokret ukazuje na ograni~eni karakter ove klase.34 revolucionarne autenti~nosti. U slu~aju nema~ke Socijalisti~ke partije uspelo mu je da formira ~itavo kontradru{tvo. da stekne sve vrline tog statusa.

(Verlagskooperative Heidelberg-Frankfurt-Hanover-Berlin. koji je za sebe govorio da je u parlamentu “desni~ar”.” (19) Ali. Ono sa ~ime danas moramo da se suo~imo je kapital. Bordiga je kasnije smatrao da klasu treba definisati u odnosu na oblik proizvodnje koji razvija. kao {to je to ~inila ve}ina socijalista. partija. Ova knjiga dobro prikazuje podeljenost ljudi poput Bebela. Napomene 16. vidimo da su mu{karci i `ene u stanju i da se sami kre}u u pravcu komunizma. 19. bilo je sve te`e definisati proletersku klasu. Za Bordigu. a posebno Luka~a u Istoriji i klasnoj svesti. na skupu u Milanu. Ova knjiga je zanimljiva i zato {to iznosi stanovi{te koje }e kasnije usvojiti Komunisti~ka radni~ka partija Nema~ke (KAPD). a ne pro{lost. jer samo ona mo`e da ostvari program: “I dalje nam je potreban jedan predmet. koja }e mo}i da sagleda komunisti~ko dru{tvo. Sve u svemu. samim tim. a da se u isto vreme ostane na su{tinski “aklasnoj” tezi o nu`nosti samonegacije proletarijata. umesto licemerno. klasa postoji samo ako postoji partija. Videti knjigu H. ~ije su revolucinarne parole bile samo paravan iza kojeg su pravili kompromise. Skoro sve socijaldemokrate bile su svesne ovog razlaza izme|u stvarnog. Ovo dokazuje da je bilo nemogu}e istrajati na “klasnom” diskursu i pona{anju. jasno je da taj “predmet”. (18) U isto vreme. reformisti~kog karaktera radni~ke klase i socijalisti~kog cilja. Ruska revolucija je ovaj problem u~inila jo{ hitnijim: odatle poku{aji Karla Kor{a. u slu~aju Lenjina i Trockog indirektno – kroz partiju – itd. nije potreban. 1960. samo u meri u kojoj prepoznaje svoj program (a koji treba da opi{e taj oblik proizvodnje). 17. 18. Grundrisse. koji je jednoj publici govorio da nas od ostvarenja socijalisti~kih prinicpa deli jo{ mnogo vremena. za zagovornike partija i radni~kih saveta. a na radni~kim skupovima “levi~ar”. . partija. problem akcije uvek }e se svoditi na tra`enje direktnih i indirektnih na~ina za spajanje proletarijata sa sopstvenom sve{}u. Bern{tajn je zahtevao da se jednom za svagda pristupi prilago|avanju. Stvarnost u kojoj `ivimo je despotizam kapitala. Bordiga. bez uvijanja. kao u slu~aju dana{nje omladine. Tako klasa mo`e da postane klasa za sebe samo kroz akciju koja stremi tom cilju. Marks. jer svi oni smatraju da proletarijat postoji za sebe samo kroz tu svest. u slu~aju Roze Luksemburg i Panekoka.35 klasa. dok je drugima govorio da je socijalizam odmah iza }o{ka. 1892/ 1969. Mueller Der Klassenkampf in der Deutschen Sozialdemokratie. Taj problem je postao toliko akutan da je po~etkom ovog veka ve}ina revolucionara nastojala da proletarijat defini{e u terminima svesti: direktno.

iz svih podneblja i uslova. razvoj proizvodnih snaga je izgleda bio nu`an da bi razorio stare obrasce. Drugim re~ima. kapital. koje mogu da sagledaju samo kontemplativno. Zna~aj i ozbiljnost ove borbe najbolje se vide kada se suo~imo sa alternativom: komunizam ili uni{tenje ljudske vrste. taj proces nije prost. Od sredine XIX veka. Gubitak supstance je gubitak njihovog nekada{njeg bi}a. Ali. koji su jasno `eleli da izbegnu kapitalisti~ki put. jer je poprimio ljudsko obli~je. morati da pro|u. ljudska bi}a po~inju da se bune protiv kapitala. niti da naslute takvu budu}nost. kroz koju }e sva ljudska bi}a. Na taj na~in ljudska bi}a su potpuno opusto{ena i svedena na ~isto biolo{ku dimenziju. Ugro`ena u svojoj ~isto biolo{koj dimenziji. ali tek nakon {to krenemo drugim putem. Proces obuhvata sve. Da bismo u tome uspeli. oblike mi{ljenja i arhai~ne predstave koje su ograni~avale ljudska bi}a (ovu destrukciju danas istra`uju filozofi poput Fukoa). da odbacimo iluziju da je dovoljno samo ukinuti razmensku vrednost i stvoriti uslove za trijumf upotrebne . da se regenri{e i osna`uje plja~kaju}i njihovu ma{tu.36 4. (20) Na{ cilj mora da bude kraj lutanja i uni{tenje represivne svesti koja blokira pojavu komunizma. ipak mo`emo da se u ne~emu slo`imo s njim. koji bi opet mogli da do|u do izra`aja. Kapital prodire u misao i svest. U stvari. do samih korena. da bi probili put koji vodi ka druga~ijoj zajednici. uni{tavaju}i judska bi}a kakva je tokom prethodnih vekova proizvodilo klasno dru{tvo. godine komunizam postao mogu} upravo zato {to je prodor kapitalisti~kog oblika proizvodnje uni{tio sve dru{tvene i prirodne barijere i tako stvorio uslove za slobodan razvoj proizvodnih snaga. Ali. posle napada na pro{lost ~ove~anstva. Ali. koje je kapital ispumpao iz njih. To je proces koji uvek iznova zapo~inje. Bio je to kraj jedne iluzije: iluzije o tome da se razvoj proizvodnih snaga mo`e usmeriti u pravcu druga~ijem od onog koji je imao u stvarnosti. Upravo u toj ta~ki sve mo`e biti ponovo osvojeno kroz op{ti kreativni pokret. ^ak su i Marks i Engels smatrali kapitalizam za nu`nu fazu. Ako vi{e ne mo`emo da prihvatimo Marksovu analizu uloge proizvodnih snaga. Bili su suvi{e vezani za milenaristi~ko kretanje vrednosti ili suvi{e ruinirani ograni~enjima perverznih ostataka svojih drevnih zajednica. moramo da prestanemo da komunizam shvatamo kao nastavak kapitalisti~kog oblika proizvodnje. Komunizam Revolucionarni reformizam – projekat izgradnje socijalizma na osnovama kapitalizma i u kontinuitetu s kapitalisti~kim oblikom proizvodnje – raspao se izme|u 1913. pravolinijski. to priznanje je bilo nedovoljno. ~itavo ~ove~anstvo je bilo osu|eno na lutanje: na neprekidni razvoj proizvodnih snaga. Ljudima dominira njihovo nekada{nje bi}e. s Marksovom teorijom kao opravdanjem (teorijom proletarijata). godine. Kapital jo{ mo`e da profitira na osnovu ljudske kreativnosti. sada kre}e u napad na njegovu budu}nost: on sada mora da pokori ma{tu. Kapital porobljuje ~ove~anstvo u ime ~ove~anstva. To je znak da se nalazimo u carstvu smrti. mo`emo da se slo`imo s Marksovom ocenom da je posle 1848. navela Marksa da uo~i svoju gre{ku. i 1945. Tek je pobuna ruskih “narodnjaka”. mentalitet i predstave ljudi bili su takvi da nisu mogli ni da shvate. Po{to je taj proces skoro zavr{en. Ne treba gubiti iz vida da su se tokom ovog lutanja pojavljivali i bili blokirani razli~iti revolucionarni pokreti i mogu}nosti.

onaj drugi vi{e ne}e biti posmatran u okvirima korisnosti. a ne autonomna stvar u slu`bi tla~iteljskog bi}a. vi{e nego igde. Ljudska bi}a vi{e ne}e gledati na prirodu kao na sredstvo razvoja. Prelazak na komunizam done}e i preobra`aj tehnologije. (22) Dru{tva se razvijaju tako {to jedne etni~ke grupe pokoravaju druge ili na osnovu podele ljudi na klase. To nije dominacija nad prirodom ve} izmirenje s njom. Na zapadu. Samo komunalni (komunitarni) oblik `ivota mo`e da omogu}i ljudima da kontroli{u svoju reprodukciju. Mu{karci i `ene }e razviti novi oblik `ivota s one strane nomadizma i sedala{tva. U odnosima izme|u pojedinaca. Dominacija jedne grupe nad drugom. ali. `ivota. kao {to je to rekao Hegel. gotovo je sa odnosima koji po~ivaju na korisnosti. Ono {to sledi je uni{tenje urbanizma i stvaranje mno{tva zajednica rasejanih po ~itavoj zemlji. to je afirmacija nove zajednice. poti~e od sedala~kog na~ina `ivota. koji }e pre svega zna~ajno opasti. (21) To je pitanje bi}a. Jasno je da odgovor ne mo`e da bude povratak nomadizu na na~in na{ih drevnih predaka koji su bili sakuplja~i. kraj podele rada (kao osnove za stvaranje vrenosti. upotrebna vrednost je integralni deo privatnog vlasni{tva.37 vrednosti. korisnici. makar samo zato {to se suo~avamo s pitanjem su{tinskog izme{tanja: od nametnute aktivnosti ka `ivom bi}u koje je izvodi. oni sada ne te`e tome da zagospodare proizvodnjom ve} da izme|u sebe stvore nove odnose koji }e otvoriti prostor za potpuno druga~ije aktivnosti. Komunizam zna~i kraj podele na kaste i klase. odvratne metode (kao {to je uni{tavanje ljudskih bi}a). koja je uzrok skoro svih somatskih i psiholo{kih bolesti dana{njih ljudi. komunizam }e biti zemaljski raj kojim }e ljudi raspolagati s takvom neposredno{}u da se ne}e razlikovati od prirode (~ovek }e. korisnu stvar ve} kao na subjekt (i to ne u filozofskom smislu). To podrazumeva odbacivanje monokulture. (23) Ljudska bi}a u komunizmu ne}e biti samo korisnici. oni je vi{e ne}e do`ivljavati kao ne{to odvojeno od njih. Naturalizacija ~oveka i humanizacija prirode (Marks) je ostvarena. jer je priroda u njima. razli~iti oblici proizvodnje razdvajaju ~oveka od tehnologije koja je prvobitno bila samo oblik ljudskog bi}a. . u ovom kontekstu biti `ivotinja). ^ovek u dru{tvu je ~ovek porobljen dru{tvom. nove oblike podele rada i potpuni preobra`aj transporta. Aktivan i nefiksirani `ivot izle~i}e sve te bolesti bez pomo}i medicine i psihijatrije. Mi i dalje `ivimo u mitu koji nas fiksira za neko odre|eno mesto u majcizemlji. ona je odre|ena oblikom proizvodnje. da ograni~e (sada sumanut) rast populacije bez oslanjanja na sada{nje. u mitu o domovini i strancu. koja je tu podelu intenzivirala i uzdizala). Ljudska bi}a su stvaraoci. koji izopa~uje. Zahtev za prelazak na konvivijalne/ komunalne tehnologije jeste zahtev za tehnologijom koja }e opet biti deo ljudskog bi}a. Polovi }e se izmiriti zadr`avaju}i sve svoje razlike. proizvo|a~i. Upotrebna vrednost je vezana za koncept vrednosti ~ak i kada se okre}e oko principa korisnosti umesto oko principa produktivnosti. Sedala~ki na~in `ivota podrazumeva nedovoljnu telesnu aktivnost. Komunizam je prva od svih zajednica. Tehnologija nije ne{to neutralno. ^itav proces se obnavlja na vi{em nivou i za svakog pojedinca. Ta dihotomija vi{e ne zna~i ni{ta. koji ograni~ava viziju sveta. dijalektika subjekta i objekta se time zavr{ava. Dru{tvo je mre`a odnosa koji brzo postaju despotski posrednici. Sve do sada mu{karci i `ene su bili otu|eni od svoje proizvodne delatnosti. sve krute razlike i sukobi podsticani milenijumima po~e}e da popu{taju. klasno podeljeno dru{tvo. Komunizam nije novi oblik proizvodnje. Komunizam nije ni novo dru{tvo. povezana sa direktnom dominacijom nad ljudskim bi}ima.

Po{to komunizam ozna~ava kraj jednoli~nosti i monotonog ponavljanja. Teorija treba da afirmi{e izmirenje ~ulnog i intelektualnog. To su znaci pusto{enja ljudskog bi}a. Svi mi smo robovi kapitala. U slu~aju pojedinca koji paradira kao revolucionar. ta dva pristupa treba da budu povezana. koji je otkrivaju u njenom pravom svetlu. samo po~etak oslobo|enja pred kojim stoje svi mogu}i rizici. filozofija. posledica nesposobnosti pojedinca da obuhvati op{te. Taj cilj ne mo`e da se ostvari ni kultivacijom sopstvenog bi}a. U stvarnosti. celinu ljudskih odnosa u celini vremena. Razli~ite religije. posebno u njenoj vremenskoj dimenziji. na{ cilj nije da postanemo gospodari. nepodeljeno bi}e. Na primer. makar i bez robova. ve} da ukinemo ~itavu dijalektiku gospodara i roba. to odbijanje zaista podrazumeva da je teorijski ~in nedovoljan. ukupnost njegovih manifestacija. svako ~ekanje pada posebno te{ko onima koji ne `ele da priznaju da drugi mogu da do|u do teorijskog uvida i bez nas. kao na proletere. To zna~i da od sada odbacujemo despotizam svake religije. odvajanje od stvarnosti ~esto ima za posledicu nespobnost da se opaze nove pojave koje oblikuju tu stvarnost. @udnja za zajednicom je apsolutno nu`na. Do`iveti sebe kao ljudsko bi}e nesputano bilo kakvim atributima samo po sebi odbacuje pse}i povodac koji name}e klasno dru{tvo. jasno je da je svaka teorija jo{ uvek izraz te dominacije. koji se tako|e nalaze na putu oslobo|enja. To je. Nakon vi{e od dva milenijuma dominacije duha nad telom. ~ak ni kao prvi element pobune: ljudsko bi}e je u isto vreme individua i ~ove~anstvo (Gemeinwesen). Taj cilj ne mo`e biti ostvaren osnivanjem izolovanih zajednica koje ne predstavaljaju nikakvu prepreku za kapital i koje mogu lako da se na|u u njegovom obru~u. Odbijanje da se deluje u po~etku mo`e da bude opravdano. U ovoj ta~ki teorija. teorije. Tako prestajemo i da na druge ljude. kapitaliste. postaje ~inilac razdvajanja. U toj ta~ki ljudi po~inju da prepoznaju jedni druge. naravno. ali krajnje je imbecilno nazivati sebe marksistom. Kao represivna svest. S druge strane. Ali. Odbijanje da se upadne u zamku teorije ne zna~i i odbacivanje svih teorijskih razmatranja. mo`e da postane samo alibi za neaktivnost. Odbijanje da se te opasnosti imaju u vidu potcenuje snagu kapitala. koja bi trebalo trebalo da nas spoji s na{im pravim. Ipak. Osim toga. Ono {to treba obuhvatiti je `ivot u celini. ljudskim bi}em. Svi razli~iti proizvodi pro{losti – umetnost. filozofije. kao represivna svest. to nije dovoljno. celokupno. Redukcija ljudskog bi}a na sada{nje bezizra`ajno stanje je posledica potiskivanja ~ove~anstva. svaki pojedinac bi}e afirmacija ~ove~anstva.38 Ovih nekoliko improvizacija trebalo bi da dovoljno jasno poka`u kako treba gledati na uspon ka ljudskoj zajednici. jeste odbijanje pripitomljavanja. Reafirmacija individualnosti. itd. drugim re~ima. umesto da podsti~e kontakt sa stvarno{}u. Treba shvatiti slede}u dinamiku: mi smo robovi. filozofije i teorije su samo zamena za tu su{tinsku komponentu ljudskog bi}a. mo`da }emo na svom putu morati da se i dalje oslanjamo na neke Marksove uvide. Oslobo|enje po~inje sa odbijanjem da na sebe gledamo u okvirima kapitala. teorija. ljudska bi}a }e se pojaviti u svoj njihovoj razli~itosti. teorija zahteva takav stepen opredme}enja da ~ak i onaj pojedinac koji odbija sve politi~ke reketa{e mo`e da uzdigne teoriju na nivo politi~kog reketa. teorija je despotizam. takvi izolovani poku{aji su samo devijacije u odnosu na vladaju}u normu. ali ipak ostaje u granicama te podeljenosti. pripadnike nove srednje klase. odstranjivanja. Naprotiv. gledamo u tim kategorijama. nauka – jesu fragmenti. bez posredovanja na{e partije ili grupe. Ono {to treba afirmisati je celina `ivota. izbacivanja iz sveta. ali i poku{aji . na planu akcije. drugim re~ima. Ovo bi trebalo da je o~igledno. Ali.

Drugo. re~i. {ta je potraga za mogu}im. pa tako i kosmi~ku dimenziju. u kojem }e svi biolo{ki potencijali vrste do`iveti procvat. na isti na~in kao {to i perspektiva komunizma – shva}enog kao ukidanje klasa. isto je {to i poku{aj da joj se odredi visina. standard. Ljudsko bi}e nikada nije samo bi}e koje postoji ovde i sada. strast.39 da se to bi}e obnovi. Sve revolucije na{e vrste su revolucije koje idu dalje od sada{njeg trenutka. ovladavanje bi}a sposobno{}u da koristi centre koji upravljaju imaginacijom. Kada je izme{ten. koje kapital danas apsorbuje (posebno u zemljama Azije i Afrike). Ljudska bi}a }e morati da pro|u kroz duboku revoluciju da bi postala sposobna da se suprotstave kapitalu. ona je kosmi~ka i u smislu o kojem su govorili drevni filozofi i mistici. Ovo protezanje s one strane mogu}eg omogu}ava kontinuitet izme|u ljudskih generacija. Na{ predlog ne mo`e da bude ni{ta manje od druga~ijeg `ivota. jalovo je insitirati na na{em sada{njem bi}u kao prebivali{tu istine. u kojoj su s pravom videli zlo. ako ne `elja za stvaranjem? To je ono do ~ega dolazi u uslovima potpune dominacije kapitalisti~kog oblika proizvodnje: ~ovek biva potpuno ispra`njen. Ali. normu – pa tako i Dr`avu. Strukturalno i biolo{ki ~ovek je prevazila`enje jer je obdaren izuzetnim mo}ima. stvar vi{e nije u tome da se umetnost ili filozofija “ostvari”. Drugim re~ima. tako je pokazao svu la` nastojanja da se ~ovek sagleda u okvirima pukih istorijsko-materijalnih ~injenica date epohe. Celokupno ~ove~anstvo obuhva}eno vremenom je neprijatelj kapitala. drugim re~ima. taj proces zahteva proizvodnju revolucionara. Jasno je da taj svet mo`e biti osvojen samo uni{tenjem kapitalisti~kog oblika proizvodnje. To zna~i da revolucija nije strast samo na{e epohe ve} strast miliona ljudskih bi}a koja su – jo{ od na{ih drevnih predaka. Poku{aj da se revolucija ograni~i. Stvar je u tome da osvojimo i stvorimo druga~iji svet. gde }e se ~ula i mozak kona~no spojiti. Revolucija ima biolo{ku. ma{ta i ose}anja ljudi vi{e ne}e biti okovani. Samo takva zajednica mo`e da spre~i sve luda~ke fiksacije. ~ovek odmah gubi polet. Na{a revolucija. ono mo`e da postoji samo kao stalno prevazila`enje i nikada nije samo ono {to treba da se prevazi|e (Ni~e). on je istra`iva~ mogu}eg i ne mo`e da se ograni~i samo ono {to je neposredno ostvarljivo. name}e se kao nu`nost od trenutka uni{tenja drevnih zajednica. Svo|enje komunisti~ke revolucije na ustanak koji bi trebalo da razre{i protivre~nosti kapitalisti~kog oblika proizvodnje bilo je pogubno. do Marksa i Bordige u njihovoj proro~koj dimenziji – pokazivala istu `udnju za novom. Istorijska inflacija tog koncepta odvijala se uporedo sa uni{tavanjem ljudskih bi}a. kao i vrednost. `udnju za stvaranjem – jer. posebno ako mu se to samo name}e. u kojem gestovi. kapital je to ve} obavio na svoj na~in. Istina. Sen `ist je rekao da revolucija ne mo`e da se zavr{i sve dok ne donese sre}u. otu|en i odse~en od ~ove~anstva. dalje od onoga {to dopu{ta razvoj proizvodnih snaga (Bordiga). Revolucija u svim aspektima `ivota navela je neke ljude da prenaglase zna~aj mesta u kojima su primetili njeno izbijanje. pre svega. U tom {irokom pokretu. zahteva meru. Revolucija ne izbija iz ovog ili onog dela na{eg bi}a – iz tela. jer na{ univerzum vidi kao ograni~en (u pore|enju sa solarnim). Revolucija mora da razre{i sve stare protivre~nosti klasnog dru{tva apsorbovanog od strane kapitala i sve protivre~nosti izme|u relativno primitivnih zajednica i kretanja razmenske vrednosti (novca). i samim tim izobli~en i sveden na puku individuu. kao projekat obnavljanja zajednice. razmene i vrednosti – . uzdizanje ka misli. op{ti ekvivalent. ljudskom zajednicom. revolucionarni pokret je mnogo vi{e od toga: to je revolucija prirode. koji su se bunili protiv pojave razmenske vrednosti. prostora ili vremena. Me|utim. istina je uvek jedna.

Koncept proizvodnje u Marksovom delu ima mno{tvo atributa. Teorije o vi{ku vrednosti). Biolo{ka. 21. kao i ranije oblike ~ove~anstva. ali ne i neizbe`na. Istorija nije Moloh koji pro`dire mogu}nosti. Tada su postojali i drugi “ljudski” putevi razvoja. Komunisti~ka revolucija je totalna revolucija. Odvajanje . Do tog razumevanja. prave}i tako od nje najgoreg od svih despota. Ljudsko bi}e mo`e da bude istovremeno i ~ove~anstvo samo ako `ivi u zajednici. putem mistifikacije i magije. poku{aja da se spasi ono {to su ljudska bi}a stvorila u prethodnim epohama. kao {to koncept “klase” va`i samo u bur`oaskom dru{tvu. Hegelova filozofija je dijalektika prevazila`enja (Aufhebung) kretanja koje u isto vreme ukida i odr`ava. sada i ostvarljiva. Mnogi bi hteli da istoriju svedu upravo na to. Nasuprot tome. (24) Borba protiv ograni~avanja raspona revolucije jeste sama po sebi revolucionarna borba. moramo da shvatimo {ta zna~e despotizam kapitala i pobuna protiv njega. misti~nim. itd. do}i }emo samo ako odbacimo svoje sada{nje lutanje i sve oblike represivne svesti. On osiroma{uje kada krenemo od Rukopisa iz 1844.40 uspostavlja kontinuitet izme|u razli~itih revolucionarnih tendencija. dru{tvena i ekonomska revolucija samo su njeni pojedina~ni aspekti. u koje je ugra|eno i na{e pro{lo bi}e. nagla{avanje bilo kojeg od njih izopa~uje revoluciju. Napomene 20. itd. Na Zapadu je to jedinstvo ostvarivano putem posredovanja i prinude: Dr`ava odre|uje pojedinca. Drugim re~ima. jasno se vidi {ta je jedina alternativa komunisti~koj revoluciji: potpuna negacija ljudskih bi}a. Ranije je bila mogu}a. to je ono {to je Marks nazivao “istorijskom partijom”. znanje je sredstvo za hijerarhijsku stratifikaciju dru{tva i sredstvo za opravdavanje uspostavljenog poretka. Mogu}nosti koje su se pojavile pre nekoliko hiljada ili nekoliko stotina godina nisu zauvek napu{tene. posebno u smislu primene ljudskih mo}i na spoljnu stvarnost. Apsolutna irevezirbilnost nije istorijska ~injenica. predstavljaju}i sebe kao vrhunac razvoja. Tako mo`emo da shvatimo da je revolucija. kao “postvareni oblik”. strast i volja za zajednicom. Zar je va`no u kom su se obliku tokom vekova ispoljavali `udnja. istorija bi bila samo opravdanje za ono {to se dogodilo. te`nja ka obnavljanju ~ove~anstva. bacaju}i na ljudsku budu}nost prokletstvo neizbe`nog i nepovratnog li{avanja. za~arani krug teorije i prakse se zatvara. ka Nema~koj ideologiji i Kapitalu. kapital ukida se}anje na ranije epohe. ova “datost” se otkriva u mnogo slo`enijem obliku kada je sagledamo u kontekstu prvobitnih komunisti~kih zajednica i njihove razgradnje. kada je kapital izmestio i opusto{io skoro sve. ali i svih drugih oblika `ivota. Kada bi zaista bilo tako. On je tesno povezan s konceptom prirode. raznoliko{}u fenomena i mogu}nosti. koje treba da bude ne samo intelektualno ve} i ~ulno (pobuna je u velikoj meri pobuna tela). javlja se potreba za obnavljanjem jedinstva. Komunisti~ka revolucija mo`e da se shvati samo kroz uvid u istoriju i paleontologiju ljudskih bi}a. Zato moramo da shvatimo svet u kojem `ivimo. (Marks. kao i sa odre|enim konceptom ljudskog bi}a. Hegel je bio opsednut problemom gubitka stvarnosti. seksualna. Koncept “oblik proizvodnje” u stvarnosti va`i samo za kapitalisti~ki oblik proizvodnje. ^im do|e do fragmentacije. koja mo`e da postoji samo kao celina. ^italac ne treba da bude zgranut time {to u nastojanju da ilustrujemo {irinu tog raspona navodimo i autore koji se uobi~ajeno smatraju religoznim. Danas. koja je ve} dugo nu`na. To ga je vodilo ka shvatanju ogromnog zna~aja pam}enja (videti poglavlje Apsolutno znanje iz Fenomenologije duha).

1. Proces prisvajanja ljudskih bi}a je stvaran. Da bismo oti{li dalje od Marksa. nakon epohe vrednosti. psihologija kapitalizovanog ljudskog bi}a koje se kre}e u granicama kapitala svoje principe pozajmljuje upravo od ove discipline.) Kada ljudi prestanu da zaziru od tehnologije. mo`emo da shvatimo ~ove~anstvo. Od filozofa Renesanse. kada su filozofi definisali ~oveka kao bi}e koje stvara samo sebe (Videti u Cassier. tako ~ovek biva podvrgnut jednoj prisilnoj proceduri. P. koji postaje predmet spoznaje. objaljeno u Invariance No. Oni koji to ne razumeju. (Videti u J. ne razumeju {ta je zapravo kapital. koju je Frojd smatrao za nepromenljivu osobinu ljudskih bi}a iako je bila re~ o posledici njihove degradacije. Ve}ina onih koji insistiraju na ovakvoj kritici nisu razumeli na~in na koji je Marks pri{ao pitanju zajednice.41 ljudskih bi}a od zajednice je plja~ka. serija I. U tom smislu. izgubio je svoju ~ulnost. Ljudska bi}a su po~ela da naglo gube sposobnost stvaranja. Mythe et pensée chez les grecs. a sada postoji samo kao deo diskursa kapitala. ljudsko bi}e ostaje li{eno svog potisnutog ~ulnog `ivota. nesvesno je sitno iseckano i izlo`eno na tr`i{tu znanja. Tehnologija je po~ela da sti~e autonomiju u ranom Zapadnom dru{tvu. . a njegova akvitnost je svedena na kvantifikovani rad. ali i zato da bismo videli kako danas. Ljudsko bi}e kao radnik gubi ~itave slojeve osobina koje su oblikovale celokupnog ~oveka kao ~lana zajednice. razvoj tehnologije nije vodio ~oveka u susret prirodi. Individual and Cosmos in Renaissance philosophy). preko Dekarta i Hegela do Marksa. Na ovo }emo se jo{ vratiti. nauke. potrebno je da preispitamo radove filozofa i ekonomista. tako da su u njegovom delu videli samo prost istorijski materijalizam. ljudsko bi}e je bilo definisano u odnosu na tehnologiju (Franklin. Camatte. 1961. prime}ujemo i da je sve neumesnije govoriti o kapitalisti~kom dru{tvu. Maspéro. Jednom pripitomljeno. ta~nije o panseksualizaciji. ^ovek se pretvorio u apstraktno bi}e koje `udi za muzikom natopljenom preda~kom senzualno{}u (d`ez. koja je bila prili~no prezrena na kraju epohe robovlasni~kog dru{tva. ^ovek je sveden na bezizra`ajno bi}e. potrebno je da istra`imo “ljudski fenomen” od uni{tenja primitivnih zajednica do danas. [ta je podsvesno ako ne afektivno-senzualni `ivot ljudskog bi}a potisnut kapitalom? Ljudsko bi}e mora da bude pripitomljeno. oblikovano po zahtevima racionalnosti kapitalisti~kog oblika proizvodnje. koji su njegovo delo pro`eli predrasudama tipi~nim za bur`oasko dru{tvo. “~ovek je bi}e koje pravi oru|a”) i proizvodnju. pa tako i komunizam. Tako|e je neumesno govoriti o primitivnom dru{tvu. Tehnologija prisiljava ~oveka da imitira prirodu. 24. od Aristotela do Marksa. Ta~no je da Marks nije na odgovaraju}i na~in tretirao postojanje. Ono {to u Marksovom delu nedostaje je detaljna analiza na~ina na koji se “ekonomija” pojavljuje u primitivnim zajednicama i izaziva njihovo uni{tenje. razvoj je vodio ka prisvajanju ~oveka i uni{tenju prirode. razvoj i razgradnju primitivnih zajednica. latino). Vernant. ljudsko bi}e sve vi{e podse}a na elementarne ~estice koje istra`uju nuklearni fizi~ari. Na kraju. Nesvesno nije postojalo oduvek. on kao da gubi sposobnost slobodnog stvaranja. Ovo se ponovilo i u vreme Renesanse. 22. Svedeno ljudsko bi}e sada ima samo jedan element koji ga vezuje za spoljni svet: seksulanost koja ispunjava ispra`njenu sferu ~ulnosti. oni se istovremeno izmiruju sa umetno{}u. to je jo{ jedan znak ljudskog izopa~enja. ed. Origine et fonction de la forme parti. da bismo shvatili kako su ljudi videli sebe u vreme dominacije vrednosti i kapitala. koju mora da prihvati kao deo sebe. 23. Kao predmet trgovine. strahovanja drevnih ljudi bila su opravdana. U primitivnim zajednicama ljudi kontroli{u tehnologiju. To obja{njava ideju o panseksualnosti. Ali. imperativu kako uraditi ovo-ili-ono. {to je izazivalo podozrenje drevnih ljudi. ~ovekova senzualnost sada mo`e da se kapitalizuje. iako kasnije on mo`e da izna|e postupke koji ne postoje u prirodi. naprotiv. Potrebna je nova analiza primitivnih zajednica. Svedeno na savr{enu bezizra`ajnost. ali ne i da je gre{io u svemu zbog svog eurocentrizma ili duha prosvetiteljstva.

Zadr`a}emo se na jednom odlomku iz Marksovih Grundrisse. ali {to ga u isto vreme odre|uje kao prelaznu fazu. ~ije nere{ive kontradikcije ~ine takav ishod neminovnim. koji pru`a dobar osnov za razumevanje fenomena autonomizacije kapitala. osim toga. stalno udaljavanje od polazne ta~ke je jedini preduslov tog razvoja. krenu}emo od ne~ega {to je Marks napisao malo pre tog odlomka: “Vreme cirkulacije se tako postavlja kao barijera produktivnosti rada = ({to za posledicu ima) pove}anje potrebnog radnog vremena = opadanje vi{ka radnog vremena = opadanje vi{ka vrednosti = prepreku procesu samoostvarenja kapitala.” (3) Zbog ove protivre~nosti kapital ide u susret svom ukidanju. nesputani. protivre~i i tako stremi svom ukidanju – jeste ono po ~emu se kapital razlikuje od svh ranijih oblika proizvodnje. Na `alost. to }e biti zadatak novog. jer nas to . ali kojoj. zasnovanog ne samo na razvoju proizvodnih snaga u cilju reprodukcije ili pro{irenja datog stanja ve} i na mogu}nosti za slobodan. koja ga jasno izdvaja od svih prethodnih stadijuma proizvodnje i ~ini pretpostavkom novog oblika proizvodnje. ali koji jasno otkriva neke kontradikcije Marksove misli i njenu nesposobnost da razre{i to pitanje. pozitivni aspekt (nagla{en na mnogim mestima u Grundrisse i u Kapitalu): te`nja ka op{tem razvoju proizvodnih snaga.” (1) Marks zatim pravi jednu izuzetno zna~ajnu digresiju: “Ovde se otkriva op{ta tendencija kapitala. ali je zato nagla{en njegov revolucionarni. Re~ je o odlomku iz poglavlja o procesu cirkulacije. Velika je {teta {to Marks nije rekao {ta podrazumeva pod “ograni~enim oblikom proizvodnje”. {to je bio predmet analize Roze Luksemburg i ~itavog levog krila nema~kog radni~kog pokreta. potrebna je analiza fenomena autonomizacije kapitala. Nas ovde zanima tvrdnja da kapital ne mo`e da ostvari taj cilj. pa tako i njegove reprodukcije. potrebno je da krenemo od ~injenice pripitomljavanja ljudskih bi}a koje se sprovodi u svim klasno podeljenim dru{tvima. progresivni i op{ti razvoj proizvodnih snaga koji je sam po sebi pretpostavka dru{tva. na uni{tenje ljudske vrste. {to svakim danom postaje sve o~iglednije. kona~no. superiornog oblika proizvodnje.” (2) Ovde nije jasno re~eno {ta je prepreka kapitalu. Da bismo razumeli neuspeh ove budu}nosti koja je dugo bila smatrana za neminovnost. kumulativnog kretanja. Radi boljeg uvida. Nije nam namera da tu istorijsku devijaciju detaljno istra`imo na svega nekoliko strana. a zatim Adorna i Frankfurtske {kole. kao ograni~en oblik proizvodnje. “Ova te`nja – koju kapital poseduje. a najve}im delom od strane kapitala. na stagnaciju u kojoj }e kapitalisti~ki oblik proizvodnje uspevati da pre`ivi kroz stalno prilago|avanje degenerisanom ~ove~anstvu koje nema snage da ga uni{ti. mnogi doga|aji iz ovog stole}a ukazali su i na druga~ije mogu}nosti: na povratak “varvarstvu”. Na taj na~in budu}e dru{tvo poprima oblik neprestanog.42 Opadanje kapitalisti~kog oblika proizvodnje ili opadanje ^ove~anstva? ^esto se govorilo kako }e komunizam procvetati nakon uni{tenja kapitalisti~kog oblika proizvodnje.

trgovine i moderne poljoprivrede (~emu su doprinela i individualna otkri}a. odnosno bogatstva. ali ono uni{tava dru{tvo. mo`emo da shvatimo slede}e: kapitalisti~ki oblik proizvodnje nije ve~an (Marksov osnovni argument u polemici sa bur`oaskim ideolozima). superironiji dru{tveni oblik u kojem ljudska bi}a vi{e ne}e niti robovi nu`nosti (sfere proizvodnje materijalnog `ivota) i u kojem }e otu|enje biti ukinuto. itd. podstakav{i razvoj proizvodnih snaga. jer on afirmi{e proizvodne snage. [ta je prelaz. omogu}io osloba|aju}u autonomizaciju pojedinca. proizvodne snage i za koga one postoje. zajedno sa politi~kim odnosima razli~itih elemenata zajednice koji su se razvijali u tim uslovima: religijom. odgovara ograni~enom stepenu razvoja proizvodnih snaga.” (5) Za Marksa. u isto vreme. izgledom pojedinaca. za pojedinca. To uti~e na razumevanje tvrdnje da je kapitalisti~ki oblik proizvodnje prelazni oblik proizvodnje. kao proizvodna snaga (tako|e i bogatstvo. proizvodne snage su ljudske (jer dolaze od ljudskog bi}a) i za ljudsko bi}e. to nije predmet ove analize. drugi deo ove tvrdnje se ukazuje kao detalj od su{tinskog zna~aja: izme|u ova dva perioda postoji kontinuitet. Ali. {to je isto. pa tako i bogatstva. Ali. U stvarnosti. Posmatrano idealno. To je po njemu bio najva`niji revolucionarni aspekt ovog oblika proizvodnje. To zna~i da dru{tvo mora da se opire sopstvenom razvoju. Ovde se otkriva kontradikcija koja. poput baruta i {tampe). kako u pogledu svojih proizvoda. nestanak zate~enog oblika svesti je dovoljan da ubije ~itavu epohu. nije bila re~ samo o razvoju na starim osnovama. odlikuje ~itavu ljudsku istoriju: bogatstvo je nu`no i samim tim po`eljno. Marks je smatrao da je kapitalisti~ki oblik proizvodnje. feudalni sistem se raspadao pred razvojem urbane industrije.” (4) Bogatstvo le`i u proizvodnim snagama i u plodovima njihovog delovanja. uz pove}anu razmenu izme|u individualaca – ekonomski uslovi na kojima je po~ivala zajednica bili su uni{teni. Istina. po Marksu. iz toga sledi jo{ jedan argument: kapitalisti~ki oblik proizvodnje je revolucionaran i stvara uslove za prelaz na druga~iji. To nije slu~aj u kapitalisti~kom obliku proizvodnje (koji uni{tava sve druge dru{tvene formacije). nakon procvata marksizma kao teorije razvoja. kao {to je ve} prikazano u Rukopisima iz 1844. Danas. Nauka. kao barijera. ali – i to je pitanje – za koga? “Drevni mislioci koji su toga bili svesni osu|ivali su bogatstvo kao pretnju zajednici. razvoj nauke – tog idealnog i. “Svi raniji dru{tveni oblici – ili.43 spre~ava da jasno vidimo {ta je po njemu. prakti~nog bogatstva – samo je jedan aspekt. S razvojem bogatstva – pa tako i novih snaga. to je trenutak kada u okviru razvoja vladaju}e klase pojedinac mo`e da prona|e model punijeg `ivota. po Marksu iz Grundrisse. ako ne suprotnost prekidu? Ovaj kontinuitet ~ini razvoj proizvodnih snaga. jedan oblik razvoja proizvodnih snaga. Sa svoje strane. . karakterom. procvat ljudskog bi}a postaje mogu}. u ovom konkretnom slu~aju. Na{ cilj je da utvrdimo {ta su. To je glavna poruka ove tvrdnje. kontradikcija. Odatle sledi sramna. oblici dru{tvene proizvodnje – zasnivali su se na stvaranju bogatstva. Samo je razvoj nauke – najsolidnijeg oblika bogatstva. ali realna veza: Marks – Lenjin – Staljin! Ali. ve} i o razvoju same te osnove. Ali. kao idealnim prikazom tih uslova. ^ak i ako ovaj razvoj ima dvosmislene posledice. ova zate~ena svest. je odre|ena razvojem tih snaga i odgovara pojavi velikog broja novih tehnika i mogu}nosti za ovladavanje prirodom. tako i u pogledu proizvo|a~a – bio dovoljan da uni{ti ove zajednice. i u Nema~koj ideologiji). ~ak i bez obja{njenja ove kontradikcije.

sada dolazi do neke vrste simbioze izme|u njih..” (9) Ovaj odlomak ima zna~ajne. uprkos slu~ajevima pojedina~nog opadanja? Marks ka`e: “…dalji razvoj se opa`a kao pad…” Da li proizvodne snage stagniraju? Da li kapitalisti~ki oblik proizvodnje opada? Marksova digresija u nastavku potvr|uje da se opadanje odnosi na ljudska bi}a. ikada pratio razvoj individue? Da li je kapitalisti~ki oblik proizvodnje ikada bio revolucionaran i za sebe i za ljudska bi}a? Da li razvoj proizvodnih snaga stalno napreduje. svaki poseban oblik potro{nje ili trgovine kao apsolutni preduslov. stadijuma istorijskog razvoja proizvodnih snaga. niti mo`e da poslu`i kao argument za tvrdnju da opadanje razvoja individue istovremeno zna~i i opadanje kapitala. na jo{ brutalniji na~in: “(Kapital) je destruktivan. on ru{i sve prepreke na putu daljeg. kao `ivih nosilaca tih uslova. Vrednost odbacuje svaku konkretnu upotrebnu vrednost. Nekada je razvoj ljudskih bi}a i njihovih zajednica bio u suprotnosti s razvojem bogatstva. “Vidimo da je ranije vlasni{tvo u kontekstu proizvodnje bilo definisano u skladu sa ograni~enim. Marks je isto rekao i ranije. zapo~inje novi ciklus razvoja. to je drugi aspekt njegovog revolucionarnog karaktera. znanja. jeste reprodukcija konkretnih uslova i pojedinaca. odatle i pojedinac. Ovaj preduslov dru{tvenog `ivota bio je opet posledica odre|enog. Individua cveta kada joj proizvodne snage dopu{taju da se razvija. Prave}i pore|enje sa prekapitalisti~kim periodom. u razli~itim dru{tvima. tu su samo kapital i njegova revolucionarna uloga u ukidanju postoje}ih uslova.” (6) Opadanje je neizbe`no jer je razvoj pojedinca blokiran. Ova tvrdnja ne mo`e da poslu`i kao osnov za teoriju o opadanju kapitalisti~kog oblika proizvodnje (7) jer bi to zna~ilo da je pad po~eo ne po~etkom ovog. tj. neposredne posledice. Svrha zajednice i pojedinca. pa tako i najpotpunijeg razvoja pojedinca. njegovo delovanje je uvek revolucionarno. na novim osnovama. Ali. ve} barem sredinom pro{log veka. tako i u njihovim dru{tvenim grupisanjima i odnosima. kada njihov razvoj ide uporedo. trgovine. itd. za kapital predstavlja prepreku koju on na svaki na~in poku{ava da prevazi|e. bila je potrebna odre|ena mutacija: kapital je morao da uni{ti ograni~eni karakter pojedinca. jer je to u potpunoj suprotnosti sa stvarno{}u. sa svojim ograni~enim karakteristikama i ograni~enim razvojem svojih proizvodnih snaga. stalno odbacivanje postoje}ih pretpostavki tog razvoja kao pretpostavki (ograni~enja) njegove reprodukcije. kona~nim oblikom zajednice (Gemeinwesen). razvoja bogatstva i oblika njegove proizvodnje. dalji razvoj se opa`a kao pad. Sam Marks je stalno ponavljao da je razvoj kapitala pra}en uni{tavanjem ljudskih bi}a i prirode. eksploatacije i razmene prirodnih i mentalnih snaga.” (10) Zato moramo da zauzmemo novi pristup u sagledavanju uloge koju je Marks dodelio proletarijatu u uslovima konstante pobune kapitalisti~kog oblika proizvodnje. ekspanzije potreba. Kapital sam uspostavlja proizvodnju bogatstva. svestranog razvoja proizvodnih snaga. odatle univerzalni razvoj proizvodnih snaga. Tako preuzima i razvoj proizvodnih snaga. Da bi to bilo mogu}e. Da li je razvoj proizvodnih snaga. posmatranih kako pojedina~no.44 “Najvi{i stepen razvoja ove osnove (…) u isto vreme je i najvi{i stepen razvoja proizvodnih snaga. kao i proizvodnih uslova. Marks je pokazao da kapital nije u suprotnosti sa bogatstvom ve} da preuzima njegovu proizvodnju. Nigde se ne spominje proletarijat. . koji je takvu zajednicu stvarao. samim tim svaki stepen razvoja dru{tvenih proizvodnih snaga. ~im se ta ta~ka dosegne.

mogu}a je i revolucija koja ne}e biti za ljudska bi}a (na primer. itd. ve} kapitalu. kapital sam stvara barijeru tako {to radnu jedinku gura u bedu. Ali. Marks je izneo slede}e. mi moramo da ih otvorimo ako `elimo da iza|emo iz }orsokaka u kojem smo se na{li slede}i teoriju po kojoj proizvodni odnosi nu`no dolaze u sukob s razvojem proizvodnih snaga (onih snaga za koje se pretpostavljalo da postoje za ljudska bi}a. ljudi ne bi imali razloga da se bune). odvija se tako {to radna jedinka stalno otu|uje sebe. To zna~i da je kapital izmakao. a ne kao neka uzvi{ena pretpostavka koja lebdi nad proizvodnjom”. Tu le`i problem: kapital je revolucionaran zato {to razvija proizvodne snage (“kapital sam razvija proizvodnju bogatstva”). proletarijat ne mo`e da bude revolucionaran ako nakon revolucije kapital nastavi da razvija proizvodne snage ili tom razvoju nastavi da odre|uje oblik. nametnut tu|im bogatstvom i sopstvenom bedom. To zna~i slede}e: proizvodne snage vi{e ne pripadaju ljudima. Marks je uvek odbijao da svoju teoriju kriza zasnuje na ovoj ta~ki. jer da nije tako. sledi da kapital kontroli{e ljudska bi}a. njen rad joj se ukazuje kao tu|. Treba da imamo u vidu da je Marks tada polemisao sa apologetama kapitala. osim ako Marks nije mislio na barijeru u smislu neke slabosti. iako ga to nije spre~avalo da govori o maloj potro{a~koj mo}i radnika. i ako one dolaze u sukob sa proizvodnim odnosima. A opet je u svojoj analizi ukazao na mogu}nost da kapital u jednom trenutku mo`e da izmakne ljudskoj kontroli. {to je te{ko dokazivo imaju}i u vidu ogroman razvoj proizvodnih snaga koji on stalno pokre}e. to onda zna~i da ti odnosi nisu dovoljni za kapitalisti~ki oblik proizvodnje. Marks nikada nije postavio ova pitanja jer je bio apsolutno siguran da }e se proletarijat pobuniti protiv kapitala. (11) Kapital kontroli{e vrednost. Kako utvrditi jasnu razliku izme|u revolucionarnih uloga ova dva faktora? ~ime mo`emo da doka`emo opravdanost uni{tenja kapitalisti~kog oblika proizvodnje od strane proletarijata? Sa usko ekonomskog stanovi{ta to je nemogu}e. razvoj proizvodnih snaga. Vidimo da nisu proizvodne snage te koje sti~u autonomiju ve} kapital. mo`da i onu kona~nu. a da je proletarijat definisan kao revolucionarna snaga samo u odnosu na kapital. izuzetno va`no zapa`anje o kapitalu: “Njegova glavna pretpostavka – vrednost – postavljena je kao proizvod. Ako proizvodne snage ne postoje za ljudska bi}a ve} za kapital. znanja. op{teg bogatstva. one postoje za kapital. U odlomku kojim se bavimo. “Glavna prepreka kapitalu je ~injenica da se njegov razvoj odvija na kontradiktoran na~in.45 Ono {to odmah pada u o~i jeste da je kapitalisti~ki oblik proizvodnje revolucionaran zato {to uni{tava stare dru{tvene odnose. Po njemu. Otu|enje radne jedinke ne mo`e da bude barijera kapitalu. u uslovima koje sama stvara svojim radom. U ~itavom Marksovom delu postoji dvosmislenost u pogledu toga na koje proizvodne snage on misli: da li su one za ljude ili za kapital? Na ovoj dvosmislenosti po~ivaju dva opre~na tuma~enja . fa{izam). samim tim. u nastojanju da doka`e da kapitalisti~ki oblik proizvodnje nije ve~an i da ne mo`e da donese oslobo|enje. Takva slabost bi kapital u~inila inferiornim u odnosu na druge oblike proizvodnje. Po{to je rad taj koji vrednost ispunjava supstancom.” (12) Da li je to otu|enje za kapital zaista prepreka? Moglo bi se pretpostaviti da mala potro{a~ka mo} radnika mo`e da vodi u krizu. To je jedna mogu}nost. jer u odre|enom trenutku proizvodne snage postaju “barijera koju kapital te`i da prevazi|e”. koja je u nekim periodima zaista dolazila do izra`aja. Marks je samo posredno ukazao na pretpostavku koja je tako|e proizvod: najamni rad koji omogu}ava valorizaciju.

Ovo je i u kontradikciji s Marksovom analizom destrukcije ljudskih bi}a od strane kapitala. Ovo nikako ne zna~i da na ljudsko bi}e gledamo kao na nepromenljivo u svim njegovim svojstvima. morali smo da naglasimo do koje su mere sva dosada{nja razmatranja nedovoljna. . uz stalno prevazila`enje ograni~enja te osnove. “Ali i sam ovaj antiteti~ki oblik prozivodnje i{~ezava tako {to stvara uslove za sopstveno prevazila`enje. ali onda ne}emo shvatiti ni njegovo delo. ta dvosmislenost mo`e da se prevazi|e. pa tako i razvoj svetskog tr`i{ta kao osnove za op{ti razvoj individue i stvarni razvoj individualaca. univerzalni karakter trgovine. {to bi bio samo drugi oblik shvatanja o nepromenljivosti prirode. Ali. samim tim. op{ti. ograni~enja svoje prirode koja po~iva u razmeni kapitala-novca i radne snage. U ~lanku La KAPD (Komunisti~ka radni~ka partija Nema~ke) et le mouvement proletarien skrenuli smo pa`nju na ovaj odlomak. svestrani razvoj mo`e da omogu}i samo novi. superiornog na~ina proizvodnje. U tome le`i kontradikcija: kapital izmi~e kontroli ljudskih bi}a. Re~ je o tome da proces razvoja bude postavljen i shva}en kao pretpostavka. pre svega je nu`no da puni razvoj proizvodnih snaga postane uslov proizvodnje. insisitiraju}i na tome da kapitalisti~ki oblik proizvodnje mo`e da bude samo prelazni oblik. Tako smo do{li do zaklju~ka da revolucija mora da bude ljudska. u kojem }e proizvodne snage do`iveti procvat. Prema Marksu. superiorniji oblik proizvodnje. Sam kraj Marksove digresije poja{njava ovu kontradikciju. {to je dokaz nesposobnosti te teorije da napusti ideolo{ki diskurs. ali ipak mora da nestane. On mo`e da prividno prevazi|e svoju usku osnovu. Posledice su slede}e: uslovni i potencijalni op{ti razvoj proizvodnih snaga (bogatstva) kao osnove. Eti~ko tuma~enje (posebno u slu~aju Rubela) nagla{ava meru u kojoj je Marks osu|ivao kapital zbog uni{tenja ljudskih bi}a. Ali.” (14) Da bi ovaj proces imao posledice po ljude. Odatle mogu}nost da pojedinac shvati istoriju kao svoj proces i prepozna prirodu (u isto vreme prisutnu i kroz primenu sopstvenih mo}i na prirodu) kao svoje pravo telo. ali samo njihovo postojanje nije dovoljno da bi se komunizam definisao na adekvatan na~in. ne neka idealna ili zami{ljena univerzalnost pojedinca. to ukidanje sledi iz ~injenice da kapital ne mo`e da razvija proizvodne snage u korist ljudskih bi}a. jer ne mo`e da omogu}i razvoj njihovih proizvodnih snaga. nagla{avaju}i da je ljudsko bi}e mogu}nost.46 Marksovog dela. koja se opa`aju kao takva. a ne kao nedodirljive granice. niti sada{nju situaciju. Tuma~enje Altisera i njegove {kole polazi od toga da Marks nije uspeo da iz svojih ekonomskih analiza u potpunosti odstrani ljudski faktor. jer je razvoj proizvodnih snaga koji je Marks smatrao mogu}im samo u uslovima novog. Ako je kapital prevazi{ao ovu barijeru. ve} univerzalnost njegovih stvarnih i idealnih odnosa. na osnovu ~ega je Altiser postavio pitanje ta~nog utvr|ivanja epistemolo{kog prekida. Te snage su svakako va`ne. a proizvodne snage stavljene u slu`bu ljudi. isti onaj razvoj koji kapital ve} sprovodi. Za sve ovo. Marksovo najve}e ograni~enje jeste to {to je komunizam shvatao pre svega kao novi oblik proizvodnje. Kapital nu`no mora da do|e u sukob sa ovom pretpostavkom svog kretanja: zato je Marks govorio o opoziciji izme|u privatnog prisvajanja i dru{tvenog karaktera proizvodnje. kapital mora da bude uni{ten. kapital re{ava svoje kontradikcije tako {to ih apsorbuje ili tako {to mistifikuje stvarnost. ali tako da se nijedan poseban uslov proizvodnje ne postavi kao prepreka razvoju proizvodnih snaga. onda je uspeo da ostvari punu autonomiju. na Marksa mo`emo da gledamo kao na proroka opadanja kapitala. Kako uni{teno ljudsko bi}e mo`e da se buni? Ukoliko `elimo da zaobi|emo ovu kontradikciju. Zato je Marks zaklju~io da kapital mora da ukine samog sebe.

pa tako i najamni rad kao odnos. na{e ra|anje i pojavljivanje kroz tu borbu. Humanizam i scijentizam su dva izraza pripitomljavanja ljudi. ljudi su pripitomljeni: ovde je re~ o njihovoj dekadenciji. Sada{nje nau~ne analize kapitala otvoreno ignori{u ljudska bi}a. treba da nau~imo lekciju. “privatnog prisvajanja” ~ega? Vi{ka vrednosti. Ovo stanovi{te je utoliko sumanutije u slu~ajevima poput Altiserovog.47 Ali. Revolucionarno re{enje ne treba tra`iti unutar dijalektike proizvodnih snaga u kojoj individua igra ulogu kontradikcije. Svi oni koji gaje iluziju o dekadenciji kapitala evociraju drevne humanisti~ke koncepte ili utiru put novim nau~nim mitovima. da likvidira svoju “arheologiju”. Kapital je izmakao svim ljudskim i prirodnim barijerama. na taj na~in kapital hvata proletarijat u svoju mre`u. . To zna~i da je jezik nauke jezik kapitala. {to mu omogu}ava da zaobi|e sukob sa svojim pretpostavkama.” (16) Jedan od modaliteta uni{tavanja revolucionarne mo}i proletarijata bilo je usavr{avanje njegove uloge potro{a~a. koji stvara proletarijat. Proletarijat prestaje da bude klasa koja negira. kao posednik novca i kroz sam novac on postaje sredi{te cirkulacije – jedno od bezbrojnih sredi{ta – u kojem se njegova specifi~nost kao radnika gubi. To je ta~no. koja po nekima nisu ni{ta drugo do bedni ostatak bez ikakvog zna~aja. Oni ostaju neosetljivi na revoluciju koja ve} pro`ima na{ svet. Navedimo zato jo{ jedan izuzetan odlomak: “Ono {to precizno razlikuje kapital od odnosa gospodar-sluga je ~injenica da se radnik nalazi nasuprot kapitalu kao potro{a~ i posednik razmenske vrednosti. objasnio jedan fenomen (iako mo`da samo u okvirima naziva koji mu je dodeljen) koji je prime}en mnogo kasnije i to pogre{no. poput: {ta god da radimo. Pre svega. Sva prethodna razmatranja ne vode ka prihvatanju fatalisti~kog koncepta (ovog puta negativnog). Ali. Uni{teno ljudsko bi}e je pojedinac koga je stvorilo klasno dru{tvo. ~ijem je razumevanju Marks dao tako dragocen doprinos. i ovo je nedovoljno. Tu se sla`emo: ljudsko bi}e je mrtvo. po{to ostaje verno proletarijatu – proletarijatu za koji se pokazalo da je u ovom kontekstu puki predmet kapitala. radni~ka klasa se rastvara unutar dru{tvenog tela. Nakon formiranja. predstavljaju samo mogu}u osnovu komunizma. sam Marks je pokazao da je kapitalisti~ki oblik proizvodnje integrisao proletarijat. Ali. nema izlaza. Marks je anticipirao pesnike “potro{a~kog dru{tva”. kasno je za bilo {ta – ili ka nekom drugom obliku bezumnog defetizma koji generi{e bolesnu rascepkanost reformisti~kih poku{aja. odnosno da je takva nauka mogu}a samo nakon uni{tenja ljudskih bi}a. tako {to je. Da bi ta mogu}nost postala stvarnost potrebna je ljudska intervencija. proces kapitala stalno nastoji da uni{ti komunizam ili da makar blokira njegovu pojavu i ostvarenje. ~ini mistifikaciju delotvornom: kapital sti~e nezavisnost u odnosu na ljudska bi}a. oni ne vode u komunizam automatski. Moglo bi se re}i da uprkos tome sukob i dalje postoji kao posledica jednog totalnog procesa: socijalizacije. to je jezik patologije ljudskih bi}a. kao i u nekim drugim slu~ajevima. [ta vi{e. Ali. jer ono ne mo`e da raskine sa samim sobom. element ugra|en u njegovu strukturu. Da li uni{tenje ljudskih bi}a i prirode mogu da pro|u bez posledica po sposobnost ljudskih bi}a da pru`e otpor kapitalu i da ga zatim pobede? Neko }e mo`da pomisliti da Marksu pripisujemo stanovi{te koje je zapravo samo na{e. Ali. Jedina {ansa da se druga~ije ljudsko bi}e pojavi je na{a borba protiv pripitomljavanja. Zato je sumanuto polagati nadu u oslobo|enje u nauku. ~itav razvoj kapitala. dru{tveni karakter proizvodnje i ljudske aktivnosti (op{ti razvoj proizvodnih snaga i uni{tenje ograni~enog karaktera ljudskih bi}a).

pre}utno ili izri~ito. odraz kapitala. pp. Maj. ali nas navodi da to vi|enje pro{irimo i na klasu koja mu je nekada bila suprotstavljena. Promena nije osporavana. revolucionarni projekat mora da odbaci sve proizvode razvoja klasnog dru{tva. 410. 541. 12. 10. p. isto. 1973. p. Po{to je kapital apsorbovao sve stare kontradikcije. 7. p. su{tinski dobar. Videti kod Victora u Révolution Internationale No. série 1. a posle Marksa je ~esto ponavljano kako je istorija stalni preobra`aj ljudske prirode. isto . isto. dok su marksisti nagla{avali ulogu okru`enja uslovljenog razvojem proizvodnih snaga. ~lanak Volontarisme et confusion. p. proletarijat. s druge strane negativni pol. i opisivan kao apsolutno zlo u odnosu na oli~enje dobra. koji odra`ava ljudsku zajednicu poput ogledala. Ipak. 540-541 6. nema jasne razlike izme|u dobra i zla. jer na revolucionaran na~in menja `ivot ljudskih bi}a. Teorija ogledala mogla je da se pojavi tek kada je ljudsko bi}e postalo tautologija. Sve mo`e da bude osu|eno. bio je posmatran kao bi}e koje se u dru{tvenom kontekstu menja na bolje ili na gore. isto. protiv opadanja ljudske vrste. Re~ je o zajednici i ljudskim bi}ima preoblikovanim po zahtevima kapitala. Marks. 541 7. Ali. Na ovome su posebno insistirali materijalisti~ki filozofi XVIII veka. 1973. Kapital je u isto vreme bio afirmisan kao nu`an. p.48 Sve do sada rasprava se vodila oko toga da li su ljudska bi}a ostala nepromenjena u razli~itim klasnim dru{tvima i pod vla{}u kapitala. isto. Grundrisse. Marks. Pod despotizmom kapitala (a to je stvarnost sada{njeg dru{tva). Grundrisse. Invariance No. 540 3. 2. smatralo se da postoji jedan nesvodivi element koji ~ini mogu}im pobunu ljudi protiv kapitala. Fenomen s kojim se danas suo~avamo ni u ~emu nas ne navodi da ubla`imo negativno vrednovanje kapitala. ali i sada{njeg stanja ~ove~anstva. série 1). kapital. isto 4. Kapitalizam je bio opisivan na manihejski na~in: s jedne strane pozitivni pol proletarijata. 539 engleskog izdanja. To je razlog nagla{avanja dru{tvenog konteksta: ~ovek. Mnogi autori su govorili o stagnaciji i opadanju proizvodnje izme|u dva svetska rata. nose}i u sebi sve pozitivne elemente ljudskog razvoja. To je vrhunac njegove borbe protiv pripitomljavanja. Napomene 1. 9. p. 8. isto. Snage negacije mogu da se pojave samo izvan kapitala. To je su{tinski momenat u procesu formiranja revolucionara. 4. isto 5. 541. 11. Bordiga je uvek odbacivao teoriju o opadanju kapitalisti~kog oblika proizvodnje kao o~iglednu deformaciju Marksove teorije (videti Le renversement de la praxis dans la théorie marxiste. osloba|aju}e klase. apsolutno nu`nog uslova proizvodnje revolucije. London: Pelican.

. To je ono {to je Marks pokazao kroz analizu fiksnog kapitala u Ranim radovima. Marks. No. Grundrisse. Série II. pp. 14. pp. 16. Invariance. 15. Marks. 1. gde je analizirao transformaciju procesa rada u proces proizvodnje kapitala (videti Un chapitre inédit du Capital. 420-421. Grundrisse. 1971). 541-542. 10/18. a zatim i u prvom tomu Kapitala. Paris : Ed.49 13.

Da su to uradile. Po~etkom 1960-tih izgledalo je da je pasivnost proletarijata postala trajna. ali da je proletarijat ostao isti i da je zadr`ao svoju misiju. Iz tog ugla treba gledati i na Situacionisti~ku internacionalu koja se pojavila nekoliko godina kasnije. a da }e kriza izazvana eksplozivnim rastom ponovo koncentrisati proletarijat u starim metropoloma. Brojne krize i kontraudari antikolonijalnih revolucija nisu ni na koji na~in vodili ka obnavljanju revolucionarne agitacije u Evropi i SAD. Sli~no je bilo i s francuskim maoistima koji su. sa izuzetkom nekoliko manjih. grupe poput Potere Operaio i Lotta Continua predlagale su neolenjinizam.” (Il Marxismo dei cacagli. godine odbijale su da se suo~e sa smr}u starog radni~kog pokreta. morali bi da ubla`avaju i razvodnjavaju svoje stavove. Na tu zemlju se gledalo kao na centar budu}e revolucije. do{li do zaklju~ka o ispraznosti shvatanja o istorijskoj ulozi proletarijata i zatim krenuli da odbacuju Marksovu teoriju. (1). Nema govora o tome da u ime o~uvanja klasi~nih svetinja osu|ujemo proizvodnju manifesta. {to je naj~e{}e zna~ilo – krize revolucionarnog rukovodstva. Katastrofalna praksa . imali su za cilj da probude revolucionarnu snagu proletarijata putem akcija za primer. jer je na svaki na~in trebalo osporavati tvrdnju da je proletarijat integrisan i da vi{e nema posebnu misiju ({to je Trocki rekao jo{ 1939.50 O revoluciji Mnoge grupe koje su se pojavile posle 1945. Imali su sna`nu intuiciju o novom po~etku. pre svega u Nema~koj. izolovanih grupa. Oni su morali da nestanu s pojavom novog revolucionarnog talasa. u delu SSSR i rat). ali je zapravo bio samo dokaz vrednosti prethodne aktivnosti. Neki su ovu pojavu obja{njavali time da se kapitalizam promenio i postao dr`avni ili birokratski kapitalizam. paradoksalno. ~ak ni kopiju onog iz 1848. itd. proglasile bi sopstvenu negaciju. Nausprot ovima. Oni su tvrdili ({to je od tada hiljadu puta ponovljeno na najrazli~itije na~ine) da je proletarijat i{~ezao iz industrijski najrazvijenijih oblasti i da je sada na marginalnim grupama da obave stari proleterski zadatak ili da }e selja{tvo iz oblasti jo{ neporobljenih kapitalom o`iveti revolucionarnu dinamiku. u suprotnom. godine bio je predmet mnogih kritika. Bilo je i onih koji su shvatili zna~aj poraza proletarijata iz 1945. najbolje dokazali spontani karakter pokreta nastalih za vreme krize iz maja 1968. novoj epohi. Uzroci smrti su veoma retko bili tra`eni unutar same klase. Bordiga je tako|e u potpunosti shvatio zna~aj poraza proletarijata i orgijasti~kog razvoja kapitala posle 1945: “Mnogo puta smo rekli da je manifest izgovor za bur`oaziju i da nakon II svetskog rata i reapsorpcije ruske revolucije treba napisati novi. To je razlog za{to su sve te grupe morale da sagore u pobunjeni~kom talasu koji je kulminirao u Parizu i Meksiku 1968. Raspad SDS do kojeg je do{lo 1970. Neki me|u njima (posebno neki elementi unutar SDS) shvatali su zna~aj poraza i smatrali da je radni~ki pokret unaza|en za barem sto godina. To ih nije spre~ilo da evociraju. Teorija i praksa grupa poput nema~kog SDS (Socijalisti~ki studenti Nema~ke). tuma~e i teoretski razmatraju ovu ~injenicu kao znak krize radni~kog pokreta. ve} samo ukazujemo na vrlo ograni~en karakter tog pristupa. 1952) Bordiga je mislio da }e razvoj kapitala na globalnom planu omasoviti proletarijat. sli~nih grupa u SAD ili grupe Zengakuren u Japanu. odatle plagijat Komunisti~kog manifesta grupe Socialisme ou barberie.

me|u kojima su bili i oni kojima su se prvobitno suprotstavljali ili ih ignorisali – borbe protiv sindikata kao organizacija preko kojih kapitalizam sprovodi svoje ciljeve. Proletarijat je 1945. morali su da priznaju da revolucija nije samo politi~ko pitanje ve} da ona zna~i totalnu promenu oblika proizvodnje i na~ina `ivota. Da li su se. koji ne mo`e da bude prevazi|en kroz akcije koje ostaju na tragu starih zadataka proletarijata. itd. za seksualnu revoluciju. sledile su velike borbe u Italiji krajem 1960-tih. pre svega u zemljama Zapada. a zatim i na globalnom planu (gde se nametnuo kao apsolutno superiorni oblik). poput Komunisti~ke partije Francuske). U stvari. kojem su prethodila previranja u dve istorijski razli~ite oblasti. itd. Te grupe su organizovale pro{lost. @elja da se po svaku cenu “pribli`e masama” vodila je ka stalnoj promeni platforme (tako da su se stalno seljakali od jedne dru{tvene grupe do druge) i do podr`avanja najrazli~itijih zahteva. bilo samo repriza doga|aja iz perioda 1917-1923. za oslobo|enje `ena. Marksovo delo zaokru`uje tri velika perioda ~ove~anstva izme|u kojih postoji postepen diskontinuitet: prelaz sa feudalnog na kapitalisti~ki oblik proizvodnje. u `elji da probude proletarijat iz letargije. svaki put bi se pokazalo da je ideolo{ki sadr`aj mo}niji od ideolo{kog okvira. Odatle potreba za totalnim raskidom s ~itavom teorijom i praksom radni~kog pokreta pre 1945. u Kini i na Zapadu. ali i kasnije. To ne zna~i da treba da po~nemo sa stvaranjem novog radni~kog pokreta na ru{evinama starog. ovaj predlog mo`emo da korigujemo tako {to }emo re}i da je potreban prekid sa teorijom i praksom radni~kog pokreta do 1923. koje nemaju veze sa sada{njom situacijom. Povratak ne~emu je ~esto beg pred ne~im drugim. i 1945. te grupe upu{tale u demonstracije i pobune samo kao zarobljenici iluzija ili su stupale u borbu zato da bi revolucija kasnije imala slavniji pogreb? Sve {to su postigli je da pokopaju tu pro{lost. Ali. itd. Drugim re~ima. niti povratak Marksu kroz ponavljanje njegovih stavova ili da ga smatramo revolucionarnijim nego {to je bio. godine. Poraz iz 1945. {trajkovi u Kiruni. do nekoliko stotina hiljada radnika.. Posle majskog {oka. poput francuskih komunista i socijalista. kao i da spre~i uspostavljanje dominacije kapitala na dru{tvenom nivou. velika pobuna na Cejlonu 1971. {to neke me|u njima. novi program. Oni su ostali zaglibljeni u ideologiju kineske Kulturne revolucije koju su poku{ali da primene u uslovima {oka iz 1968. a da je osvajanje vlasti samo trenutak revolucije i da podre|ivanje svega tom trenutku onemogu}ava uvid u sve dimenzije ljudske pobune. potrebno nam je razmatranje neuspelih aspekata Maksovog dela – neuspelih upravo zato {to su se ostvarili. U tim pobunama proletarijat je obuhvatao i grupe koje su bile otpad starog radni~kog pokreta (grupe koje su brojale od nekoliko stotina. nije spre~ilo da svoje programe prilagode revolucionarnoj plimi ~iji su dolazak predose}ali. njihova politi~ka frazeologija se raspadala pri svakom sudaru s totalnim. {to je dovodilo do stalnih eksplozija. Ve} smo rekli da kapital sve ovo mo`e da postigne kroz uspostavljanje dominacije nad neposredim bi}em proletera – nad proizvodnim radom. da likvidaraju i poslednju iluziju jednog nestalog sveta. u sve dimenzije revolucije. Imaju}i u vidu da je ono {to se de{avalo izme|u 1923. prvi divlji {trajkovi u Nema~koj. . sveobuhvatnim zahtevima. je bio znak nemogu}nosti da proletarijat pobedi i zameni kapital u slovenskim i drugim zemljama. od aktuelne stvarnosti. godine do`iveo te`ak poraz. To ne zna~i ni da nam trebaju novi manifest. pobuna u Poljskoj krajem 1970. jer su jedino tako mogle da obuzdaju stvarnu borbu.51 maoisti~kih organizacija je najbolji primer onoga od ~ega moramo da se udaljimo.

poprimaju}i ljudski oblik. ^ovek je potpuno ispra`njen. zaboravljena ili jednostavno napu{tena jer nisu bila dobro shva}ena.52 razvoj ovog oblika proizvodnje i pojava komunizma. u smislu odre|ivanja prostorno-vremenskih ograni~enja. To delo se bavi i drugim momentima istorija ljudske vrste (prekapitalisti~kim formacijama). imao je dobre razloge da se ne upu{ta u opis trenutka nastajanja komunizma nakon {to kapitalisti~ki oblik proizvodnje ostvari punu dominaciju (ovim se nije bavio tako detaljno kao formalnom dominacijom kapitala). li{en kreativnosti i ~ak odba~en od starog procesa proizvodnje. Ali. ovaj proces je trijumfovao na Zapadu. koji je kontrolu nad procesom proizvodnje mogao da uspostavi samo razdvajanjem ljudi od sredstava za proizvodnju. itd. tako da postojana klasa ne zauzima tako veliki prostor kao postojana populacija ili proizvodnja (postojano se u uvodu iz 1857. Ipak. Na jo{ dubljem nivou. ali: 1. To odvajanje Marks je nazvao prvim konceptom kapitala. ve} o stalnom naporu da konkretno i izri~ito objasnimo {ta podrazumevamo pod komunizmom kao teorijom u kojoj Marksovo delo zauzima zna~ajno mesto. Kapital je tako postigao ono {to novac nikada nije mogao. Kapital je postao autonoman i . 2. po~inje od posebnog. Nije re~ o hermeneautici. Ova teorija obja{njava nastanak ~ove~antva u okviru prvobitnih komunisti~kih zajednica. {to zna~i da revolucionarna klasa i sama treba da se organizuje kao partija. nije uspeo da na osnovu svega toga napravi sintezu (nije slu~ajno {to je Kapital ostao nedovr{en). uporedo s drevnim oblikom proizvodnje. ali ono {to je Marks op{irno analizirao je period formalne dominacije kapitala. Ovaj proces je zavr{en nastankom fiktivnog kapitala. S druge strane. moramo da su{tinski promislimo Marksovu teoriju i otkrijemo sva ona va`na mesta koja su bila zapostavljena. {to je za posledicu imalo fiktivnu zajednicu u kojoj je ~ovek potpuno blokiran mehanizmom kapitala. To ga nije spre~ilo da izlo`i detaljan opis potpuno razvijenog komunizma (napomene o knjizi D`ona Mila i delovi iz Grundrisse) i da opi{e su{tinske elemente prelaza na formalnu dominaciju kapitala. zove verständige Abstraktion). a u mnogim slu~ajevima drevne zajednice su uspele da sa~uvaju dominantnu ulogu. ali tako {to je bio apsorbovan u feudalni oblik proizvodnje. Samo na marginama feudalnog dru{tva razmenska vrednost je mogla da o~uva vitalnost i utre put kapitalisti~kom obliku proizvodnje. {to je bila glavna karakteristika te epohe. Razvoj. treba istra`ivati nove odre|uju}e elemente. pa tako i partije. Gra|anskom ratu u Francuskoj. Mnogi ipak tvrde da to ne zna~i da Marks nije dao sve potrebne smernice. {to je bilo mogu}e tek na odre|enom stupnju razvoja proizvodnih snaga. njihovo nestajanje pred prodorom razmenske vrednosti i na~in na koji je taj oblik vrednosti stekao autonomiju. koji je razmatrao mogu}nosti dru{tva tog vremena. a ne od op{teg. Ovaj proces je uni{tio stare zajednice i istovremeno podstakao pojavu individua i klasa. On sve vi{e postaje marginalan. postajanje. jer ~ak i tokom stvarne dominacije kapitala postoje klase. ~etiri toma Kapitala i Kritici Gotskog programa izlo`en je Marksov revolucionarni reformizam. Njegov trijumf nije bio sudbina: on je mnogo puta dolazio u pitanje. ne{to {to zaga|uje kapital. da se nametne kao jedina materijalna zajednica li{avanjem ljudi njihove materijalnosti. tog opipljivo-neopipljivog bi}a. Treba ustanoviti domen postojanog. Ne sporimo da u ovoj dinamici ima postojanih elemenata. Prema tome. postvaruju}i i kapitalizuju}i ljudska bi}a. s obzirom na dobro analiziranu stvarnu dominaciju kapitala. U Manifestu.

imaju}i u vidu slabost svetskog revolucionarnog pokreta. {to zahteva da je ljudi uni{te ako jo{ uvek `ele da ostvare istinski ljudsku zajednicu. Osim toga. uveren u izuzetnu vitalnost tradicionalne op{tine. glavnog oblika te vrednosti. druga~ijim mu{ko`enskim odnosima. Sve ve}e tla~enje. koja ne}e mo}i da funkcioni{e na principima centralizma ve} samo na suprotnim. Oni su bili svesni vitalnosti i potencijala op{tine da odoli ovom razvoju. Op{tina nije zna~ajno u~estvovala u statistikama. To je vodilo ka pogre{nom odnosu prema seljacima kojima su bolj{evici poku{ali da na svaki na~in nametnu kapitalisti~ki oblik proizvodnje (ovde se otvara pitanje anarhisti~kog ustanka u Ukrajini i ambicije bolj{evika da ubrzaju istorijski proces). Neke klase i pojedinci poku{ali su da uspostave kapitalisti~ki oblik proizvodnje. . donekle prilago|ena novim uslovima. sva ljudska istorija jeste istorija gubitka zajednice. njihova partija mo`e da bude samo partija-~ove~anstvo. to je bila borba protiv novca. sklad izme|u univerzalnog i dru{tvenog bi}a. kao individualnog pola te celine. ali jo{ uvek nije bila potisnuta iz prakse ljudi. najvi{e zahvaljuju}i odlu~uju}oj pomo}i svetske kapitalisti~ke zajednice. kapital je dugo imao samo formalnu dominaciju nad dru{tvom. Marks je smatrao da kapitalisti~ki oblik proizvodnje ne mo`e da se razvije u Rusiji. koji je mogao biti ostvaren samo po cenu zastra{uju}eg terora nad radnicima i seljacima. Represija je postajala sve ve}a. U tom pokretu. Kretanje razmenske vrednosti u Aziji je nekoliko puta poku{alo da stekne autonomiju. pre svega ameri~kog kapitala. oni vi{e ne}e mo}i da se oslanjaju na pro{lost ili na preostale ljudske potencijale. ali on to i dalje ne mo`e da postigne bez ljudi. jer se te`nja ka komunizmu smatrala za ne{to nesporno. da }e stvoriti zajednice s potpuno druga~ijom praksom u pore|enju sa sada{njim dru{tvom. Stolipinove reforme i razvoj kapitalisti~kog oblika proizvodnje odvele su Lenjina i bolj{evike u veliku gre{ku. ali ve} smo zaklju~ili da je jedina mogu}nost borba protiv zajednice kapitala (te`nja ka povezivanju fragmentiranih aktivnosti.53 prevazilazi sva ograni~enja. itd). sama revolucionarna eksplozija dodeli}e proizvodnji nove. Mislio je da }e op{tina i njen partikularizam pru`iti osnov za razvoj komunizma nakon pobede revolucije na Zapadu. koje je direktna ili indirektna posledica uni{tavanja prirode. Nemogu}e je sagledati sve detalje. Po definiciji. druga~ijim oblicima proizvodnje i poljoprivrede. to zna~i da je kapital prinudna zajednica. Azija }e se mo`da smiriti ako staru osnovu i zajednice zameni zajednica kapitala. ne slede}i stare obrasce. jer je sve uni{teno. Ipak. tek danas smo svedoci izuzetno kriti~nog prelaza sa formalne na stvaru dominaciju kapitala. Trijumfalno napredovanje razmenske vrednosti stvorilo je mnoge dodatne te{ko}e u oblastima izvan Zapada. Carski despotizam je bio zamenjen despotizmom kapitala. smatrao je da kapitalisti~ki oblik proizvodnje ne}e tako lako pobediti u slovenskim zemljama. Uglavnom. {to isklju~uje mogu}nost neposrednog kretanja ka komunizmu. federalisti~kim principima. koja je u manjoj ili ve}oj meri bila integrisana u prirodu (odatle idolatrija prirode). to jest. vodi}e proletarijat kao univerzalnu klasu u pobunu protiv kapitala. Ljudi su jo{ uvek granica kapitala. Oni }e morati da stvore pokret sopstvenog oslobo|enja. ali to se dogodilo tek uz pomo} spoljne intervencije. manje ili vi{e razvijene oblike. bez nu`nog zaga|enja. pred napredovanjem razmenske vrednosti. Vrlo je mogu}e da }e pokret univerzalne klase stvoriti organizme kompatibilne s komunisti~kim potencijalom koji ve} postoji u dru{tvu.

54
To je komunizam, teorija proletarijata u njegovom klasi~nom obliku, kao i u smislu univerzalne klase, (2) koji je sam po sebi negacija klasnih okvira i mita o postojanom karakteru klase. Iz ovog ugla mo`emo lak{e da sagledamo nedostatke Marksove teorije, ali i elemente koji nam omogu}avaju da bolje shvatimo sada{nju fazu stvarne dominacije kapitala, odbacivanje svih drugih pretpostavki i njihovu zamenu propozicijama samog kapitala, koji u sprovo|enju svoje apsolutne dominacije svuda generi{e delinkvenciju i ludilo. Rad na ovoj sintezi je zna~ajan, ali }e ostati nedovoljan ako istovremeno ne poku{amo da vidimo kako se ta sinteza ve} odvija u razli~itim elementima, iako ponekad jo{ uvek u grupnom obliku. Maj 1968. je bio revolucija. Od tada, ona se odvija unutar same klase, koja je jo{ uvek klasa kapitala (kasta “robova” kapitala), kroz borbu koja }e radikalizovati klasu i uspostaviti je kao partiju-zajednicu, prvi oblik njene samonegacije. Ovaj kontradiktorni proces je proces su{tinskog odbacivanja pro{losti; ova klasa ne}e mo}i da predstavlja sebe sve dok ne odbaci stara odre|enja i predstave. O~igledno, to se ~esto de{ava na komi~an na~in, tako {to odba~ena pro{lost biva o~uvana kroz parodi~no spasenje, kao u slu~aju nema~ke ili ruske levice. Neposredne dru{tvene razlike koje je stvorio kapital sigurno su podstakle svest ameri~kih (Crni Panteri, Jipiji, itd.), nema~kih i francuskih revolucinara koja je do{la do izra`aja maja 1968. Suprotnost izme|u radni~ke i srednje klase, zasnovana na razlici izme|u produktivnog i neproduktivnog rada, proizvodnje i cirkulacije, i proizvodnje i potro{nje, Marks je uzeo za osnov svoje vizije socijalisti~ke revolucije i diktature proletarijata. Jedan element je otvarao perspektivu pred kojom su istovremeno stajali i kapitalizam i diktatura proletarijata: generalizacija stanja proizvodnog radnika. Ta perspektiva je sada ostvarena u korist kapitala, a revolucionarni potencijal iz 1848. kona~no je istro{en. Proizvodnja u korist kapitala danas je `ivotna ~injenica ~itave populacije. Ali, u svakoj posebnoj situaciji, procesu kapitala odgovara neka “klasna” vizija, koja suprotstavlja plave i bele kragne, manualno i intelektualno, crne i bele radnike, radnike i sitnu bur`oaziju, na isti na~in na koji u sukob dolaze razli~ite gangsterske bande kapitala. (3) Na pokret u Francuskoj i Nema~koj gledalo se kao na pokret srednje klase, kao na puki detonator pubune koja mo`e da bude samo pobuna radni~ke klase, a ne kao na pokret univerzalne klase. Ova svest nije uvi|ala identi~nost polo`aja svake od ovih grupa unutar kapitala i u odnosu na njegove zahteve. Ipak, pokret iz 1968. je bio dokaz nestanka srednje klase (one o kojoj je govorio Marks) i po~etak op{te, ljudske borbe protiv kapitala. Radni~ka klasa, kao kategorija kapitala, sve vi{e }e odbacivati stare partije ne zamenjuju}i ih novim organizacijama; ona }e pro}i kroz preobra`aj u kojem }e poprimiti i ostala obele`ja univerzalne klase. Samo oni koje mu~i nostalgija za pro{lo{}u i dalje }e govoriti da je maj 1968. bio samo proba; oni ne shvataju da je revolucija proces kojem su potrebne godine da bi se ostvario. Od maja 1968. do{lo je do uspostavljanja procesa proizvodnje revolucionara. Oni shvataju potrebu za revolucijom, da parazitske predstave kojima kapital napada mozgove svih ljudi moraju biti uni{tene. To nije zadatak neke “svesne” grupe koja }e u izmu~enim mozgovima ljudi stare predstave zameniti svojim, niti stvar dana D, izabranog sudbinom, koji }e sve re{iti jednim udarcem, ve} stvar prekida do kojeg }e do}i nakon dugog perioda borbe u svim dimenzijama `ivota kojima danas dominira

55
kapital. Stvarna, delotvorna borba vi{e ne sme da se odla`e iz razloga o kojima govore teoreti~ari obuzeti marksisti~kim/ psihoanaliti~kim/ strukturalisti~kim delirijumom, niti zato {to su objektivni uslovi navodno uvek povoljni, za razliku od subjektivnih; ili zato {to prvo treba formirati organizaciju, utvrditi njen najbolji mogu}i oblik i na~in delovanja, itd. Taj delirijum je san kapitala; san o revoluciji koja se nikada ne zavr{ava, jer nikada ne sazreva, koju uvek ko~i neki misti~ni faktor: nedostatak objektivnih uslova, neka jo{ neformulisana teorija, itd. Uzalud ~ekamo na revoluciju, jer je ona ve} po~ela. To nisu primetili samo oni koji jo{ uvek ~ekaju na neki poseban znak, na “krizu” koja }e pokrenuti {iroki pobunjeni~ki pokret, koji }e opet biti drugi su{tinski znak, na formiranje prave partije, itd. Previranje je po~elo ranije, a maja 1968. ono je samo do{lo do izra`aja na svim nivoima `ivota obuhva}enog procesom kapitala. Bilo je i neo~ekivanih ispada koji se nisu razvili u krizu u klasi~nom smislu, ali koji su tako|e svedo~ili o borbi proletarijata protiv pripitomljavanja. Sve ve}e odbijanje daljeg pot~injavanja kapitalu poma`e nam da se s pitanjem revolucije suo~imo na pravi na~in. Nije re~ o tome da se `ivot promeni, jer je sav `ivot ve} promenjen tako {to je porobljen, pripitomljen i falsifikovan, ve} o stvaranju novog, ljudskog `ivota.

Napomene 1. E. G. Prudhommeaux, cf. Invariance, Séries II, no. 1, pp. 33-4. 2. Univerzalnu klasu mo`e da formira i kapital: to je njegov na~in za negaciju klasa; ali on isto tako mo`e da, od trenutka jonizacije, migrira ka komunisti~kom polu dru{tva. 3. Rukovodstvo Komunisti~ke partije Francuske je najzainteresovanije da klasi~ni proletarijat zadr`i u njegovom dru{tvenom getu. Ono se prema njemu ophodi kao prema privatnom vlasni{tvu, stalno hvale}i njegove “karakteristike” i “vrline”. Sveli su ga na zabran koji ljubomorno ~uvaju. Treba samo gledati kako po~inju da laju kada drugi reketa{i za|u u njihovu teritoriju. Invariance, Séries 2 No. 2, april 1972.

56
Umesto zaklju~ka

Despotizam kapitala (2)

Kapital name}e svoj despotizam ljudskim bi}ima putem predmeta i stvari usa|enih u nove oblike bi}a koji odgovaraju njegovim novim zahtevima. To podrazumeva svet stvari koje se nalaze u brzom kretanju, u stalnoj transformaciji i diferencijaciji (proces koji o~igledno ima veze sa op{tim ose}anjem besmisla). Ova dinamika neizbe`no dolazi u sukob sa tradicionalnim dru{tvenim odnosima i ranijim na~inom `ivota, uklju~uju}i i ranije oblike mi{ljenja. Stvari su te koje igraju ulogu pravih subjekata. One name}u svoj ritam i ~ine sve {to je potrebno da ljudi ostanu podre|eni zahtevima njihovog kretanja. Po{to su predmeti i stvari uklju~eni u kretanje kapitala, uvek postoji mogu}nost da ova narastaju}a tenzija izazove pobunu protiv samog kapitala. Ali, kapital je u stanju da ~ak i pobunu iskoristi kao osnov za stvaranje profita i ja~anje svojih pozicija, kao {to se to pokazalo po~etkom ovog veka. Pobuna proletarijata, ograni~ena na krug fabrike i pitanje upravljanja proizvodnjom, zapravo je pomogla kapitalu da pre|e sa formalne na stvarnu dominaciju. Krajnji rezultat je bila eliminacija dru{tvenih slojeva koji vi{e nisu bili neophodni za napredovanje kapitala, trijumf pune zaposlenosti, napu{tanje laissez-faire liberalizma, itd. Ovim ne sugeri{emo da revolucija treba da izbije indirektno iz ovog konflikta, niti da }e njeni podstreka~i biti mu{karci i `ene koji su po pravilu vrlo konzervativni. Svar je u slede}em: kapital mora da dominira nad svim ljudskim bi}ima; da bi u tome uspeo, on ne mo`e da dozvoli da njegovo napredovanje zavisi od podr{ke starih dru{tvenih slojeva, koji tako dolaze pod udar. Franz Borkenau je vrlo precizno opisao ovaj trend: “U drasti~nom kontrastu s ranijim revolucijama stoji jedna nova ~injenica. Sve do skora kontrarevolucija je uglavnom zavisila od podr{ke reakcionarnih snaga koje su tehni~ki i intelektualno bile inferione u odnosu na snage revolucije. Ovo se promenilo s napredovanjem fa{izma. Danas svaka revolucija mora da ra~una na napad najmodernije, najefikasnije i najbrutalnije ma{inerije koja je ikada postojala. To zna~i da je epoha revolucija koje su mogle da se razvijaju slobodno, u skladu sa sopstvenim zakonima, zauvek pro{la.” Treba uvek da imamo u vidu da je kapital, kao stalno prevazila`enje tradicionalnih `ivotnih obrazaca, i sam revolucija. To bi trebalo da nas navede da preispitamo prirodu revolucije i da shvatimo da je kapital, kao sila koja mora stalno da prevazilazi ograni~enja postoje}eg poretka, u stanju da preuzme kontrolu nad snagama koje se bune protiv dru{tva nad kojim on ve} ima kontrolu. Ova vizija i svest nikada nisu bili od tako vitalnog zna~aja: svaka delimi~na pobuna je podstrek za dalje napredovanje kapitala. Ali, pripitomljavanje je li{ilo ljude sposobnosti da teoretski sagledaju svoj polo`aj i da stvarnost vide kao rezultat istorijskog procesa. Na sli~an na~in, teorijska misao nikada nije mogla da uhvati koren u materijalnom razvoju na{e planete, niti u nama kao vrsti, zbog rascepa izme|u tela i duha, zbog stare podele na fizi~ki i intelektualni rad (koju automatizovani sistemi danas prevazilaze u korist kapitala).

Amerikanci u Vijetnamu) i uz svakodnevno suo~avanje s brutalnim. 1973) . Revolucija }e pre biti povratak ne~emu (revolucija u matemati~kom zna~enju te re~i). ni{ta nije izvesno. onda je re~ o `udnji koja je prisutna sve vreme. 3. tokom svih ovih vekova. duboko ukorenjenim i nesputanim nasiljem koje hara svuda. drugim re~ima. A opet. a zatim i sa drugim talasom kolonijalizma (strahoviti masakri koje su po~inili Britanci u Keniji. jer je kapital to ve} ostvario. Revolucija }e zna~iti uni{tenje svega {to je “najmodernije” i “najprogresivnije” – jer. posebno nakon iskustava sa kolonijalizmom i nacizmom. treba dati sav legitimitet. U poku{aju da sagledamo {ta bi sve ovaj pokret trebalo da zna~i. Série II. ni{ta ne}e i}i samo od sebe. Francuzi u Al`iru. no. (Re~ je o istoj te`nji koja je ranije spre~avala izdvajanje vrednosti u autonomnu sferu. nauka je kapital. Naprotiv: toj sumnji u pogledu toga {ta je uop{te ljudsko. ne mo`emo da se oslanjamo na stare dualizme i manihejske kategorije. li{eno sumnji. da li je mogu}e da je ~ove~anstvo suvi{e izgubljeno i utopljeno u svoje lutanje kroz pakao da bi moglo da se spasi? Poglavlje IV eseja Contre la Domestication.57 Na revoluciju vi{e ne mo`emo da gledamo kao na uni{tenje svega {to je staro i konzervativno. Zaista. onda je potrebno da to stvaranje uop{te bude mogu}e.) Ako trijumf komunizma treba da dovede do stvaranja ~ove~anstva. U drugim svojim manifestacijama. povratak zajednici. iako ne i bilo kom ranijem obliku zajednice. Invariance (Année VI. revolucija }e obuhvatiti sve one aspekte i svojstva `ivota koji jo{ uvek uspevaju da afirmi{u ljudski faktor.

58 Popri{ta borbe Ni{ta od svega ovoga ne}e imati smisla. bi}e zaustavljena. jer sav .” Oni koji to tvrde. niti novi oblik proizvodnje. Ali. napadi na policiju – sve te aktivnosti su deo rituala u kojem policija uvek igra ulogu nepobedivog protivnika. Zato je i kontrarevolucija morala da se prilago|ava (ne gubimo iz vida da ona postoji samo u odnosu na revoluciju). ve} izvan njih: odatle potreba za komunisti~kim oblicima `ivota koji }e zaista biti suprotni kapitalu i predstavljati upori{ta revolucije. kapital je stalno morao da uva`ava ~injenicu da je revolucija uspela da se nametne kao vitalni imperativ. bez obzira na sve te poku{aje. napravi uzmak zbog kojeg }e biti potrebne godine oporavka. i pobuna gimnazijalaca iz 1973. Iracionalnost je njena su{tinska karakteristika. lepljenje plakata. mar{evi i uli~ni spektakli ne posti`u ni{ta. Cilj revolucije mora da bude ljudska zajednica. to mo`e da va`i samo do pojave komunizma. ali. deljenje letaka. Do sada smo bezbroj puta mogli da se uverimo da demonstracije. Pre svega treba odbaciti teren na kojem se do sada odvijala borba – radna mesta i ulicu. Mahanje zastavama. jer }e revolucija uspeti da se pojavi kao stvarna i samim tim – iracionalna. Zato treba analizirati metodologiju borbe. u gradovima. na primer – ~ija proizvodnja ionako mora da bude obustavljena? Stari pokli~ je bio: “Okupirajmo fabrike i sami upravljajmo njima!” Tako bi zato~enici sistema trebalo da preuzmu zatvore i da sami upravljaju svojim zato~eni{tvom. te metode su su{tinski nehumane i samim tim nisu za upotrebu. jer nije ni poku{ala da se za njihovo ostvarenje bori na svom terenu. Posle toga. ^ove~anstvo danas ne mo`e da krene u borbu protiv kapitala ni u gradovima. Zato je apsurdna tvrdnja da “treba prodreti u institucije sistema i onda ih iskoristiti za potrebe revolucije. Novi dru{tveni oblik ne mo`e da se temelji na ostacima starog. Tu mistifikaciju. Od izbijanja pobune 1968. koji nije ni novi oblik dru{tva. jasno su pokazali da zadr`avanje na starim oblicima borbe vodi u siguran poraz. ne}e do}i do bilo kakvog zna~ajnog pomaka. njene najstrasnije `udnje osta}e neostvarene. Metode koje nam nudi klasno dru{tvo samo nas udaljavaju od tog cilja. Kakva korist od okupiranja fabrika – poput fabrike automobila. sporedna i beskorisna. u sada{njoj situaciji. Napu{tanje starih centara borbe zahteva istovremeno stvaranje novih oblika `ivota. To je ono na {ta treba da se usredsredimo. Revolucionarni pokret mora i sam da odra`ava istu svrhu i nameru. Sve dok se revolucionarna borba ne odvija na svom terenu ve} na terenu kapitala. niti na selu. Bur`oazija je pobedila jer je stupila u borbu na svom terenu. Ali. ako uporedo ne budu odba~eni svi prevazi|eni oblici borbe. vrlo su retki primeri civilizacija koje su se nadogra|ivale jedna na drugu. Ako revolucija deluje na istom terenu kao i njeni protivnici. kao nu`nost. u jo{ ve}oj meri. to je pitanje s kojim moramo da se su~imo odmah. Sve {to je sa stanovi{ta postoje}eg poretka racionalno mo`e lako da bude apsorbovano i falsifikovano. kapital ne}e uspeti da zaustavi napredovanje svojih neprijatelja. koji je ujedno i kraj epohe kapitala. Maj 1968. jer u svom sada{njem obliku ona predstavlja prepreku za razvijanje novih oblika akcije. ukoliko ne `elimo da revolucija stagnira i uni{ti samu sebe. nema ustajanja. `rtve su mistifikacije po kojoj istorijski projekat neminovno ide ka svojoj istini i ka svome kraju. koja ljudska bi}a vidi kao nebitna. do kvalitativnog revolucionarnog skoka.

treba potpuno razoriti. pre revolucionarne eksplozije. Sve je jo{ uvek mogu}e. oni moraju da postanu sramni. Ali. za koju i dalje tvrde da }e dovesti do revolucije u ta~no odre|enom trenutku. . apsurdno je teoretisati i izvla~iti uop{tene zaklju~ke. Tu su i oni koji porede ili koji bi da zamene one koji su “pali za revoluciju” sa onima koji su umrli slu`e}i kapitalu. kao u slu~aju onih ljudi koji su napustili sve i krenuli niz cestu. na ovaj ili onaj na~in. U kapitalisti~kom sistemu ljudi su zaista postali suvi{ni. Drugih mogu}nosti nema. Komunisti~ka revolucija je trujumf `ivota i zato ne mo`e da na bilo koji na~in slavi smrt ili da poku{ava da je iskoristi. Svaki pojedinac mora da pro|e kroz krizu. dok }e neko drugi pronositi njegov le{ s namerom da privu~e revolucionarne muve. na primer. ali. uspelo da zadr`i svoj ljudski integritet. to }e biti mogu}e samo ako pojedinci. jo{ od najranijih po~etaka vrste. Ali. Levi~ari istrajavaju na dobro poznatoj taktici provokacija-represija-subverzija. Danas se suo~avamo s dve alternative: ili stvarna revolucija. izlaganje svih institucija krajnjem preziru i podsmehu. ili uni{tenje ljudske vrste. ali moramo da izmislimo i druge oblike akcije. to shvatanje revolucije je apsolutno neprihvatljivo jer podrazumeva `rtvovanje nekih ljudi zato da bi se mobilisali ostali. tako {to }e se u njima podsta}i bu|enje ljudske su{tine. Komunisti~koj revoluciji nisu potrebni mu~enici. u meri u kojoj je ~ove~anstvu. jer ona nikome ne ispostavlja svoje zahteve. sami }e mo}i da vode svoju pobunu. od stvaranja revolucionara do uni{tenja kapitalisti~kog oblika proizvodnje. Ova nu`nost se ponekad shvatala na ograni~en ili na negativan na~in. kakva korist od revolucije koja kao mamac koristi smrt? Tu }e se uvek na}i neko ko }e umreti u najpogodnijem trenutku. ta borba treba da nas i{~upa iz zamke iz koje smo o drugima sudili po njihovoj postvarenoj spolja{njosti. U stvari. koji }e ih izolovati i ostaviti da se bave samima sobom. Su{tina je u tome da shvatimo da se teren i metode borbe moraju promeniti. ^ak i u slu~aju pojedinaca koji su dostigli najvi{i stadijum postvarenja i koji su preobra`eni u organske automate kapitala.59 zna~aj pridaje institucijama. pokazuju}i tako `elju da iza|u iz za~aranog kruga borbi koje vodimo u svakodnevici ovog sveta. Mo`da bi bilo dobro da prihvatimo jedan Marksov savet: nije dovoljno da lanci postanu vidljivi. mo`e se re}i da ljudska bi}a jo{ uvek nisu uni{tena. U svakom slu~aju. Ali. o~uvana je mogu}nost kolapsa ~itave konstrukcije. Mu~enik je mamac koji privla~i sledbenike. jedno je sigurno: neki od tih pristupa ve} su se pokazali delotvornim. proces koji obuhvata sve. Izgledalo je da revolucija uvek zavisi isklju~ivo od ove ili one grupe koja zra~i istinskom sve{}u. {to je imalo ozbiljne posledice. Do toga nikada ne}e do}i ako nastavimo da se slu`imo starim metodama direktne konfrontacije. ali u oba slu~aja re~ je istom le{inarskom karnevalu. mu{karci i `ene. U sukobima s policijom cilj ne treba da bude samo uklanjanje jedne represivne sile koja se ispre~ila na na{em putu ka komunizmu ve} eliminicija sistema kojem ti pojedinci slu`e. po~nu da se pona{aju kao autonomna ljudska bi}a: po{to im ne trebaju nikakve vo|e. pre }e biti potrebna snaga da se izbegnu zloupotrebe i ispadi. Kada revolucija po~ne ne}e biti potrebe da se obja{njava ono {to se doga|a. Ali. sama borba o`ivljava ljudsku su{tinu koja je o~uvana u svakom pojedincu. to bi mogli da budu opet. potrebni su nam novi pristupi. Tako bi se samo vratila na teren klasnog dru{tva. sve dok ideja pobune `ivi ili dok je o~igledno da mladi ljudi jo{ nisu imobilisani pripitomljavanjem. Sve do sada o revoluciji se nije govorilo kao o nu`noj potrebi i prirodnom fenomenu.

Bi}e to i period u kojem }e stara praksa etiketiranja. a neki elementi mogu da poku{aju da na prikriveni na~in povrate svoje privilegije ili da insistiraju na re{enjima koja }e i}i samo njima u korist. Prema tom shvatanju. na fizi~ko istrebljenje jedne klase ili grupe ljudi od strane druge. {to je ta~ka u kojoj pitanje nasilja ponovo postaje relevantno. To je pritisak koji bi komunizam trebalo da stvori. ali jedini na~in da se ova te`nja najpotpunije ostvari je odbacivanje tog kanibalisti~kog pristupa koji revoluciju svodi na udaranje recki. Ako je komunizam zaista te`nja ljudi kao vrste. jer bi to zna~ilo restauraciju oblika svojstvenih klasnom dru{tvu. da reafirmi{e i oja~a ono {to se pojavilo tokom revolucije. Uni{tenje nadgradnje kapitalisti~kog sistema i zaustavljanje globalnog procesa proizvodnje ne}e odmah ukinuti pretpostavke kapitala. Neki }e opet tra`iti povratak na samoupravljanje. ali i na situaciju u kojoj im svi znaci prave revolucije. i tako u nedogled. bi}e deo postrevolucionarnog procesa. a njen opseg. Potreba za komunizmom je potreba svih ljudi. pribegavaju verbalnom nasilju (opet zamena). To ne zna~i da }e se ljudi preko no}i otarasiti starudije prethodnog dru{tva. Period posredovanih promena mo`e da bude prevazi|en samo kroz najrazli~itije oblike ispoljavanja oslobo|enih i raznolikih ljudskih bi}a. onda nema potrebe da se pose`e za takvim metodama. to zna~i da se stari odnosi i oblici pona{anja mogu ponovo javiti. {to zna~i da ovde govorimo o modalitetima te borbe. Oni nikako ne shvataju da }e revolucija biti ostvarena onog ~asa kada vi{e ne bude nikog ko je u stanju da brani stari poredak. ve} oblik bi}a. ~esto u formi o~ajni~kog i agresivnog prozelitizma. Da bi se oslobodili sumnje. Na postrevolucionarni proces ne treba gledati kao na trenutno izmirenje. morati da bude ukinuta jednom za svagda. po pravilu izmi~u. {to zna~i da nivo agitacije treba jo{ vi{e poja~ati. To su oni koji jo{ nisu shvatili da komunizam nije oblik proizvodnje. to se tuma~i kao dokaz da je nastupio pravi trenutak. donekle prilago|ene okolnostima. izgleda da svaki put kada se na|u pred novim mogu}nostima. Novo mo`e da se pojavi i pod starim ogrta~em. kada }e nekim ~udom svo nasilje pro{losti nestati samo od sebe. Komunisti~ka revolucija }e sigurno imati druga~iji tok. ljudi te`e da ih zaogrnu u stare oblike. Ve} smo rekli da novi oblik bi}a mo`e da se razvije samo kroz borbu. sa svim eventualnim ograni~enjima.60 O~igledno je da u sada{njim uslovima ljudi ne mogu da odu daleko u tom pravcu. ve}ina revolucionara sumnja da }e do revolucije ikada do}i. Upravo takvu afirmaciju `ivota je Marks imao na umu kada je pisao da “ako pretpostavimo da ~ovek treba da bude ~ovek. ve} da }e oni koji }e izvesti revoluciju do}i i s leva i s desna. Bila bi velika gre{ka kada bi se neke mogu}nosti odbacile samo zbog te povr{ne sli~nosti s pro{lo{}u. Pokret }e nastojati da razvije nove dimenzije ljudske zajednice. ali da bi sebe ubedili da ipak ho}e. revolucija je stvar agitacije koja treba da sa strane nametne odre|enu svest. Tokom revolucije to }e postati o~igledno na manje ili vi{e konfuzan na~in. To ih uglavnom osu|uje na ~ekanje. kada taj poredak ostane bez sledbenika. onda ljubav mo`e da se razmeni . naime. tako svojstvena svim politi~kim reketa{ima. a njevog odnos prema svetu ljudski odnos. pribegavaju razli~itim sredstvima. koji se ve} ispoljavaju. Uop{teno govore}i. U tom periodu najve}ih previranja i te{ko}a. Stvar je u tome {to }e nakon toga sve biti druga~ije. To samoube|ivanje se odvija na slede}i na~in: ~im uspeju da mobili{u nekoliko sledbenika. pritisak koji }e ogromnoj ve}ini ljudi omogu}iti da uklone sve prepreke na putu stvaranja ljudske zajednice. stare institucionalne forme mogu ponovo da se pojave. Svaki oblik sekta{kog i inkvizitorskog duha je koban po revoluciju – {to je samo jo{ jedan razlog za{to klasi~na diktatura ne dolazi u obzir.

{ta vi{e. Ljudi ~iji }e duh biti oslobo|en od logike i predstava kapitala kona~no }e mo}i da prepoznaju i prona|u sebe i jedni druge. itd. Ta potreba je danas utoliko nu`nija. Mu{karci i `ene }e morati da prepoznaju sebe kao odlu~uju}e ~inioce. koji nisu du`ni da se odreknu svojih mo}i u korist ma{ine. 1973) . umetnost. kroz ~itavu mre`u svojih institucija i organizacija. Stara navika duha koja je dopu{tala da ljudska inteligencija postane doma}in za parazitske predstave kapitala mora biti odba~ena. Zamka se zatvara. Kada se jednom do|e do te ta~ke.61 samo za ljubav. nauka. jer stara dijalektika gospodara i roba nestaje u procesu u kojem ~ak i rob – ljudsko bi}e – po~inje da biva suvi{an. Ako je prihvatimo. Invariance (Année VI. no. a odlu~uju}i faktor postaje jedna predstava kapitala – predstava po kojoj je kapital jedini racionalni. Poglavlje VI eseja Contre la Domestication. da neprestano otu|uju svoje bi}e u la`nom uverenju da je to jedini put ka sre}i. zajedno podupiru uverenje da je ljudsko bi}e nebitno i nemo}no da deluje. sve te predstave {ire iluziju da smo do ove ta~ke dru{tvene evolucije uspeli da do|emo samo zato {to smo prethodno prihvatili i razvili tehnologiju. * Oni koji i dalje smatraju da je diktatura neophodna. ostaje nam da samo ispravljamo neke njene nedostatke. Mentalitet i pona{anje sluge (~iji je gospodar kapital) moraju biti iskorenjeni. ne mo`emo da napredujemo. dok se ne shvati da lutaju}e ~ove~anstvo ide ka sopstvenom uni{tenju. Svi negativni aspekti obja{njavaju se uzrocima koji su izvan samog kapitala. ^itava konstrukcija kapitala uru{i}e se kao kula od karata. samo pokazuju do koje mere ne veruju da }e ljudsko dru{tvo ikada mo}i da se pokrene u pravcu komunizma. Tehnologija je okru`ena aurom fatalizma: ako je ne prihvatimo.. dru{tveni proces. Treba pro}i duga~ak. koja je samo dru{tvo. Ideologija. {to isklju~uje mogu}nost da se sistem do`ivi kao represivan. Série II. poverenje za poverenje…” Do nasilnih sukoba mo`e da do|e samo izuzetno. ali nikada ne mo`emo da izmaknemo delovanju ma{ine. ljudi postaju pasivni. bolan i te`ak put dok se ne odbace sve mistifikacije. a da je glavni razlog tome ~injenica da je svoju sudbinu prepustilo monstruoznom i odmetnutom sistemu kapitala. nema vi{e povratka na staro. sve je gotovo. 3. Stvaranje ljudske zajednice vi{e ne}e mo}i da bude zaustavljeno.

Da bi stvorili budu}nost.62 Revolucija i budu}nost U periodu op{te kontrarevolucije Bordiga je bio u stanju da sagleda sve njene pogubne posledice. Budu}nost je jo{ jedno polje za proizvodnju profita. Ako ta budu}nost izostane. ali. Kapital je osvojio budu}nost. On nije istra`ivao samo pro{lost. pro{lo{}u. a ne samo u skladu s predstavom koju je taj pokret gajio o sebi. (1) Tako usmeren. pro{lost je bila gurana u tamu. upravo tu potrebu. tako {to je pogled usmerio ka dolaze}oj revoluciji. koga je Marks jednom opisao kao “le{ vremena”. ve} se okrenuo budu}nosti. koje oblikuje po sopstvenoj slici u kvantitativno vreme. mogao je da sagleda revolucionarni pokret kakav je zaista bio. ali taj progres je zavisio od budu}nosti valorizovane kroz odnos sa sada{njo{}u i sa pro{lo{}u koja je morala biti ukinuta. vi{ak vrednosti stvoren u sada{njosti postaje stvaran samo u uslovima koji garantuju da }e radna snaga biti dostupna i u budu}nosti (koja i mo`e biti i hipoteti~na i ne nu`no bliska). Prema tome. povezanih tako da izgledaju kao . Kapital proizvodi vreme. s razvojem “industrije budu}nosti” i taj rad postaje otvoren za kapitalizaciju. sada{njo{}u i budu}no{}u. izra`ava futurologija. dok se budu}nost kupala u blistavoj svetlosti. on mo`e da postane kapital samo kroz razmenu s budu}im radom. Od tada je “industrija budu}nosti” uspostavila svoj domen i poprimila ogromne razmere. Kapital se ne pla{i utopija. da bi je o`iveli. {to je vodilo ka jo{ potpunijem prisvajanju i pripitomljavanju ljudi. onda sada{njost (pa tako i pro{lost) biva ukinuta: dolazi do devalorizacije kroz potpuni gubitak supstance. koja je u tom trenutku bila puki balast. mitema. Sada{nji vi{ak vrednosti je ostvaren i valorizovan kroz razmenu s budu}im radom. zajedno s dominacijom nad pro{lo{}u. on nastoji da ih proizvodi. proizvodnih snaga. (2) Gde }e od sada ljudi mo}i da smeste svoje utopije i ahronije? Dru{tva uspostavljena u ranijim epohama dominirala su sada{njo{}u i. ta~nije. ^ovek.) Tako kapital fakti~ki prisvaja vreme. dok je revolucionarni pokret polagao pravo na budu}nost. Stvoreni vi{ak vrednosti je samo potencijalno kapital. Bur`oaske i proleterske revolucije su morale da garantuju progres. sada. jasno je za{to kapital mora da uspostavi dominaciju nad budu}no{}u kako bi osigurao nastavak svog procesa proizvodnje. itd. tako {to se odmakao od razmatranja aktuelnih sukoba. i u stepenu koji je manje ili vi{e zavisio od revolucije o kojoj je bila re~. ljudi sada moraju da budu uslovljeni kao funkcije precizno osmi{ljenog procesa proizvodnje: u toj ta~ki pogramiranje dosti`e vrhunac. u pomodnom nau~nom maniru. niti se vezivao za sada{njost potpuno okupiranu vladaju}im poretkom. sada je isklju~en iz njega. Taj proces. (Ta dominacija se otvaruje putem kreditnog sistema. Ono {to kapital ~ini posebnim u odnosu na sve druge oblike proizvodnje je njegov monopol nad budu}no{}u. stvara uslove za strukturalno predstavljanje u kojem se sve svodi na kombinatoriku dru{tvenih odnosa. Ta kapitalizacija zahteva da vreme bude isprogramirano. Od samog po~etka. Drugim re~ima. naprotiv. U svakom od tih slu~ajeva. u manjoj meri. Kapital je zakora~io u to novo polje i po~eo da ga eksploati{e. odnos kapitala prema pro{losti i sada{njosti bio je manje va`an od njegovog odnosa prema budu}nosti. Jedini dotok krvi kapital ostvaruje kroz razmenu s radnom snagom..

Mera operi{e i u ravni upotrebne i razmenske vrednosti.63 celina. ta potreba najbolje izra`ava istinski revolucionarni karakter maja ’68. To budu}e bi}e ve} postoji kao totalno i strasno do`ivljena potreba. 6) 2. individualnosti i ~ove~anstva. “Na sve {to smo do sada rekli treba gledati u perspektivi. Tako dolazimo do saznanja da revolucija mora da stvori ne samo drugu koncepciju vremena ve} i da je uklju~i u novo poimanje prostora. ali to ne mo`e da potpuno objasni sada{nju situaciju. treba imati u vidu da se predvi|anja nikada ne iznose sa apsolutnom sigurno{}u. istorija je i dalje samo ono {to ljudi stvaraju. Ukupan proces na svaki na~in nastoji da odlo`i ono za {ta trvdimo da }e se dogoditi. Ve} smo rekli da je sve {to je fragmentirano samo hrana za kontrarevoluciju. Danas ovo predvi|anje izgleda pogre{no. Revolucionarna borba je borba protiv dominacije koja postoji u svim vremenima. Njen zadatak je u tom smislu beskona~an: ukidanje pripitomljavanja i stvaranje uslova za beskona~no ispoljavanje ljudskog bi}a budu}nosti. O vrednosti: Jedna od glavnih osobina kapitala nije toliko na~in na koji nagla{ava kvantitet i poni{tava kvalitet. U prvom slu~aju. to ne zna~i da potrebu za kvalitetom treba ostvariti potiskivanjem kvantiteta (na sli~an na~in kao {to se do upotrebne vrednosti ne mo`e do}i prostim odbacivanjem razmenske vrednosti). (3) Napomene 1. bilo mnogo o~iglednije. mnogo vi{e nego u nauci o sada{njosti ili pro{losti. 3. i pokreta gimnazijalaca iz prole}a 1973. iz kojeg se razvija despotizam razmenske vrednosti. Potreban je potpuni preobra`aj pre nego {to sama logika ovog oblika dominacije bude odba~ena. Na budu}nost treba da gledamo realisti~no: to zna~i. Mila optu`io utilitarizam kao filozofiju koja ~oveka vidi samo kroz prizmu njegove upotrebljivosti. Ono {to je ispravno je ~injenica da je 1978. to je reintegracija svega {to je bilo odvojeno. u okviru kretanja ka revoluciji i sa stanovi{ta da moramo napustiti ovaj svet. Upotrebna vrednost name}e sopstveni despotizam. o kojem smo ~esto govorili. a mesto nigde. elimini{e istoriju. spajanje budu}eg bi}a. A `elja je uvek u `urbi. Struktura. U poslednjih pet godina taj izazov se pojavio u svim podru~jima `ivota kapitala. Osim toga. . ona ne zna da ~eka. Ali. Bataglia Communista no. revolucija je ne{to vi{e od polaganja prava na celinu. S. u kojoj kvantitativno nastoji da potisne sve aspekte kvalitativnog. Obe dimenzije bi}e stvorene uporedo kroz novi odnos izme|u ljudskih bi}a i prirode: kroz izmirenje. koji se ne zasniva samo na optimizmu. Godine 1973. u svim ta~kama i u svim aspektima `ivota. Moramo da preispitamo svoje predvi|anje i ono {to iz njega proisti~e. Ali. ali je u isto vreme i mera nasilja koje nosi sa sobom. Na{ ose}aj. usavr{avaju}i samu sebe. To odbijanje je bilo bremenito porukama koje su od velikog zna~aja za uni{tenje kapitala. govori nam da }emo u narednih pet godina prisustvovati po~etku revolucije i uni{tenju kapitalisti~kog oblika proizvodnje. i kvalitet i kvantitet postoje u tesnoj vezi s merom.” (Explorateurs de l‘avenir. Marks je u svojim napomenama o delu D`. Ali. mnogo prisutnije nego {to je bilo prethodnih godina. ~iji je centar svuda. svako takvo predvi|anje je izraz duboke `elje odre|enog pojedinca. ona je u tesnoj vezi s jednim tipom dominacije: upotrebna vrednost meri dru{tveni status odre|ene osobe.” Godine 1952. Ali. koliko su{tinska protivre~nost izme|u ta dva aspekta. dok razmena te`i autonomizaciji u zasebnu sferu. gde vidimo da borba protiv kapitala kao takvog izostaje. Ali. odbijanje. sve po~inje da zvu~i kao ponavljanje. Revolucija sada mo`e da iza|e na pravo popri{te borbe. Bordiga je pisao: “Na{a snaga le`i u nauci o budu}nosti. Naime. pri ~emu su sva tri koncepta povezana s vredno{}u. a sada i kapitala. to nije dovoljno. Bordiga je jednom izjavio “da smo mi jedini koji svoje delovanje zasnivaju na budu}nosti.

3. Lako je imati stav o ne~emu {to je ve} postignuto ili okon~ano. Da bismo zaista bili pravi savremenici svoje epohe moramo imati jasnu ideju o potencijalnoj smrti kapitala. Série II. ali i raspr{eniji.” — iz “La separation necessaire et l’immense refus”.64 mogli smo da vidimo da su poku{aji da se kapital uni{ti bili indirektni: to nije bila borba mu{karaca i `ena u frontalnoj opoziciji spram kapitala. na osnovu njegovog prolaska kroz proces antropomorfizacije i kapitalizacije ljudskih bi}a. To {to sistem pati od nestabilnosti – ili od ‘kriza’. “Bitna novost je ~injenica da se posle 1978. Invariance (Année VI. Taj proces je sada intezivniji. Poglavlje VIII eseja Contre la Domestication. kada sam pisao taj tekst. Napomena autora iz marta 1980. februar 1980) poku{ao sam da preciznije opi{em kako bi moglo do}i do tog “uni{tenja” kapitala kao oblika zajednice. pretpostavke njegove katastrofe tek po~inju da se razvijaju (iako dinamika doga|aja mo`e naglo da se ubrza). U novijem ~lanku (“l’Echo du Temps”. To je poku{aj da se razmotri ono {to nazivam potencijalnom smr}u kapitala. samo tako mo}i }emo da se otvorimo ka novoj dinamici `ivota. Kada kapital otvoreno uspostavi svoju zajednicu on ostvaruje projekat ljudskih bi}a i tako u isto vreme iscrpljuje svoje mogu}nosti. 1973) . kako to ka`u ekonomisti – ne zna~i da je kapital ugro`en. 1979. mnogo je te`e s ne~im {to se jo{ uvek nalazi u procesu formiranja i razvoja. ubrzano pribli`avamo kraju ciklusa kapitala. {to nam samo olak{ava da napustimo kapital. To je ono {to sam mogao da sagledam u januaru 1979. no.

(1) U svom kretanju kapital mora da prevazi|e sve prepreke koje mu se na|u na putu. {to je prvo dovelo do podele na unutra{nje i spolja{nje. ni{ta ne}e mo}i da spre~i na{ razvoj u ljudsku zajednicu. ali koji je sada stekao potpunu autonomiju u odnosu na ljude. koje je smrt. ^itav `ivot se okretao oko toga: pro`imanja sa strancem. Kapital je proizvod ljudske aktivnosti. on poprima ljudsko obli~je. zamki. ali. On mo`e da pre`ivi samo kroz impuls koji je stekao tokom prethodnih nekoliko vekova. a zatim na sebstvo i drugog. Ali. Kapital je udario u svoju pravu granicu.65 Potencijalna smrt kapitala Ostvariv{i ljudski projekat i obezbediv{i svoju dominaciju. odbacuje materiju i proizvodi materijalnu stvarnost kombinacijom manje ili vi{e nestalnih elemenata. Sada `ivimo u nekoj vrsti bardoa (2). Ali. Kada razmenska vrednost. pro`imanja sa drugim u liku `ene koja je ljubav. Ljudi su tu dva bi}a i odnos izme|u njih provobitno opa`ali u terminima pomaganja i me|usobnog pro`imanja. svaka barijera ugro`ava njegovo postojanje i zato mora biti prevazi|ena. u isto vreme. on u isto vreme biva izlo`en napadima supstance koja ga ispunjava. njegova stvarna smrt mo`e da nastupi samo kroz proces odbacivanja: kroz odbacivanje ~itavog fenomena kapitala. Ali. kapital je postao predstava. i pro`imanja s drugim kao onostranim. Kasnije su ti odnosi sve vi{e bili vi|eni u terminima razmene. Odatle dana{nji trijumf apstrakcije. koji te`i autonomnom posredovanju i refleksiji li{enim svakog oslonca u stvarnosti. i nikad bli`i svojoj potencijalnoj smrti. Ali. prolazimo kroz prostor-vreme pun strahovitih opasnosti. o~igledno. {to je bilo osnova za pojavu vrednosti. granica kapitala je ljudsko bi}e. ostvaruju}i tako. su{tinski atribut na{e vrste: refleksiju. koja je sveto sa svim njegovim hijerofanijama. Tako kapital integri{e u sebe svoju potencijalnu smrt. s obzirom na ogromno pove}anje ljudske populacije. Ali. Od te ta~ke on mo`e da reintegri{e sve {to je prethodno prevazi{ao. od trenutka kada shvatimo potencijalnu smrt kapitala i smrt na{eg lutanja koje je trajalo milenijumima. ~esto smatrana za inicijaciju u drugi `ivot. na hipersvrhovit na~in. iluzija i fascinacija. uklju~uju}i sve njegove pretpostavke i sve {to je uspeo da integri{e u sebe. tek na po~etku. Odnos sa drugim je postao valorizacija. sa drugim kao neposredno do`ivljenim otkrovenjem nad~ulne stvarnosti. dok se ~ove~anstvo na{lo pred sopstvenom smr}u. a zatim i kapital postanu autonomni . kapital je postao potpuno antropomorfizovan. prevazilazi `enu i proizvodi bebe in vitro. Kapital li{ava supstance tako {to prevazilazi: on prevazilazi tle i proizvodi ve{ta~ku hranu. odbacuje ljudska bi}a i proizvodi himere. taj proces je u savr{enom skladu sa osnovnim usmerenjem kapitala. Od trenutka kada je postao autonoman i izmakao. koje mo`e da prevazi|e samo tako {to }e ga uklju~iti u sebe. ali. * Sve prethodno re~eno zna~ajno je i u odnosu na pitanje raskida ~ove~anstva sa zajednicom i prirodom. jasno je da je ovde re~ i o na{oj smrti. Isprazniv{i od supstance sve. S obzirom na proces antropomorfizacije. to nije smrt u smislu apsolutnog prestanka `ivota ve} u smislu inicijacije u novi `ivot. Taj proces je. u obliku spiritualizma i dematerijalizacije. to podrazumeva nivelaciju i degeneraciju ljudskih bi}a u razmerama koje potpuno li{avaju kapital njegove mo}i regeneracije.

prev. Taj proces je doveo u ogromnu opasnost ~itav `ivi svet. Autonomna kultura mora biti eliminisana da bi `ivot mogao da se spoji sa mi{lju ({to }e biti mogu}e tek kada ljudska vrsta okon~a svoje lutanje). februar 1980. {to za sebe mo`e da ve`e manje ili vi{e nesvodive potencijale koji bi se mogli udru`iti u iskru mogu}eg `ivota. Po{to su ljudska bi}a za kapital jedino “drugo”. posmatrano jo{ {ire. koja je funkcija na{e vrste. Odatle potencijalna smrt kapitala.) Drugi deo eseja l'Echo du Temps. ako se ne{to pojavi kao izazov kapitalu. to zna~i da nema vi{e ni~eg {to bi mogao da iskoristi kao “drugo”. Ali. on mora da prona|e drugi na~in za ostvarenje misli. ritma i ma{te sigurno }e po`eleti da sve to ponovo osvoje. neposredno postojanje na svim nivoima. alata. ali ne samo za nju ve} za ~itav `ivi svet. gube}i iz vida da je razvoj njegovih pretpostavki – kao {to su dvono`no uspravno dr`anje i manuelna sposobnost. potrebno je neometano postojanje svih oblika `ivota. a {to bismo sada radije nazvali biolo{kom dimenzijom na{eg razvoja u ljudsku zajednicu. slu`i samo tome da zakloni stvarnost s kojom tek treba da se suo~imo. Mu{karci i `ene li{eni kvaliteta akcije. demokratizacija se svodi na sastave bi}a li{enih supstance. Napomene 1. to odmah biva napadnuto i svedeno na jedan od operativnih elemenata sastava u okviru procesa kapitalizacije. Odatle izvesna podudarnost izme|u nau~ne i orijentalne misli. a po{to je kapital antropomorfizovan. kao i argumenti o prednosti ove druge kao su{tinskog odre|enja ljudske vrste. ljubav se svodi na seksualno sastavljanje. kroz delovanje ljudskog ~inioca dospeo u }orsokak proizveden hipersvrhovito{}u na{e misli koja je kapital (autonoman. smrt gubi svaku vezu s onostranim i postaje najobi~niji prestanak funkcije nekog elementa u okviru sastava (demokratizovana smrt). koji su podstakli razvoj mozga. Da bi blokirao tu tendenciju kapital mo`e da se osloni samo na jedan resurs: nasilje. opisano u Tibetanskoj knjizi mrtvih (nap. koji sve li{ava supstance). konceptuanog mi{ljenja i tako stvorili ~oveka – bio proces koji je trajao milionima godina. * Tokom kasnijih faza tog {irokog procesa koji smo ovde opisivali. Zato ovde nije re~ samo o problemu kulture ve} i prirode. oni po~inju da gu{e sve i da name}u druga~ije odnose: tako ljudska bi}a i kulture postaju homogenizovani.66 sistemi. Zato je kapital u su{tini profanacija svetog. kapital mora da preispita taj proces. Bardo: Stanje izme|u fizi~ke smrti i ulaska u novi `ivot. jezika. moglo bi se re}i da je `ivot. . sa svim svojim aspektima. Drugim re~ima. Ali. Ta debata se bavi samo si}u{nim ise~kom ljudskog fenomena. jezika. pojavilo se ono {to smo prvobitno nazvali biolo{kom dimenzijom revolucije. 2. Zato ~uvena debata oko opozicije prirode i kulture. apstrahuju}i. To zna~i da misao mo`e da postoji samo ako `iva bi}a nastave direktno.

(1) Naime. Napomene 1. Sre}om Bog se sa`alio na njega. mora se i}i dalje od Marksovog dela. Potrebno je sagledati novu dinamiku. Ali.67 Moramo napustiti ovaj svet Moramo napustiti ovaj svet u vlasti kapitala. koje su se pojavile u dalekoj pro{losti. da bismo se oslobodili njegovog stiska (trenutak uni{tenja primitivnih zajednica). To je manje ili vi{e izobli~eni odraz njihovog neposrednog bi}a. nikada ne postaju}i neko od njih. svi darovi raspodeljeni su me|u drugim `ivim bi}ima. koji je do{ao poslednji. On asimiluje i pro`dire sve kvalitete ljudi. podario mu je ne{to od kvaliteta svih bi}a i u~inio ga spektaklom sveta. Oni su odavno izgubili ose}aj za celinu. Spektakl u smislu o kojem je govorio Piko de Mirandola kada je rekao da je ~ovek spektakl. sve njihove aktivnosti. koje je kona~ni izraz dolaska totaliteta. ostao je bez i jednog. Avgust. jer kapitalisti~ki oblik proizvodnje ne}e nestati kroz frontalnu borbu ljudi protiv njegove dominacije ve} samo kroz veliko odbacivanje koje podrazumeva odustajanje od puta kojim se i{lo milenijumima. Zato u njemu i njegovim postupcima sva `iva bi}a mogu nekako da prepoznaju sebe. ~ovek nema nijedan poseban dar. kapital je postao spektakl. Osim toga postoji i jasna veza izme|u spektakla i ogledala. dovr{ene strukture vrednosti kao one krajnje mutacije kroz koju se kapital nametnuo kao materijalna zajednica. poprimiv{i ljudsko obli~je. . Kapitalisti~ki oblik proizvodnje ne}e po~eti da opada ve} mora biti odba~en. koji je postao spektakl bi}a i stvari. u kojem mogu da razaznaju samo deo. ljudi vide spektakl koji je osaka}eni odraz njih samih. ali i ogledalo sveta. Moramo odbaciti sve pretpostavke kapitala. jer svaka supstanca inhibira njegov `ivotni proces. a ~ovek. 1974. Spektakl bi trebalo da ljudima poka`e {ta zaista jesu ili {ta bi morali biti. U isto vreme. Prihvataju}i to predstavljanje kapitala.

org/dod/index. najvi{e u arhivi D`ona Greja.geocities.uk/index.html Esej O poreklu i funkciji partijskog oblika organizovanja objavljen je na vi{e mesta. a na ovoj adresi u najpristupa~nijem obliku: Origin And Function Of The Party Form.geocities.greenanarchist.org/index. ina~e posve}enoj marksisti~kim jereticima: www.com .org.eco-action.html Primitivism www.htm Do or Die www.insurgentdesire.org Green Anarchist www.com/cordobakaf/camatte_origins.html Insurgent Desire – The Online Green Anarchy Archive www. Jacques Camatte www.68 Ostali izvori Na Internetu je objavljeno jo{ nekoliko eseja @aka Kamata.primitivism.html Prila`emo i nekoliko adresa sa tekstovima grupa i autora na koje je Kamat izvr{io veliki uticaj: Black and Green/ Coalition Against Civilization blackandgreen.com/~johngray/index.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful