Dr Vojislav [e{eq

VATIKAN GLAVNO SATANINO GNEZDO

Srpska radikalna stranka Beograd 2006.

Dr Vojislav [e{eq

VATIKAN GLAVNO SATANINO GNEZDO
Recenzenti Tomislav Nikoli} Aleksandar Vu~i} Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Redakcija Ivana Borac, Qubinka Bo`ovi}, Qubica Davidovi}, Vesna Zobenica, Zorica Ili}, Vesna Mari}, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Mi~i}, Severin Popovi}, Zlata Radovanovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa [tamparija DOO “Dragi}”, Zrewanin Za {tampariju Mom~ilo Dragi} Tira` 3000 primeraka

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 327 .83/ (456.31:497.11) [E[EQ, Vojislav Vatikansko glavno satanino gnezdo / Vojislav [e{eq . - Zemun : Srpska radikalna stranka, 2006 Zrewanin : Dragi}). 1000 - str. ; 23. cm (Sabrana dela Vojislav [e{eq ; 74) Na nasl. str. naziv mesta izdawa : Beograd. - Tira` 3.000. - Str. 3-4: ISBN 86-7886-002-2 a) Srpsko pitawe - Me|unarodna zajednica b) Vatikan COBISS.SR-ID 132377356

Predgovor
Kwiga “Vatikan glavno Satanino gnezdo” nastala je kao tre}a u nizu, od ukupno ~etiri, {to ~ini celinu zasnovanu na konceptu moje odbrane pred Ha{kim tribunalom. Dakle, ovo je materijalizovawe moje namere da doka`em da je za sve zlo~ine u proteklom ratu na prostoru biv{e Jugoslavije glavni krivac rimokatoli~ki papa, kako Jovan Pavle Drugi, tako i wegov naslednik Benedikt [esnaesti, u to vreme poznatiji kao inkvizitor Racinger. Upravo u tom pravcu, da doka`em naslednost papske politike genocida, tempirana je i dopuna elaborata o ulozi Vatikana i pape Jovana Pavla Drugog u zlo~inima izvr{enim na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine sa osvrtom na sau~esni~ki doprinos kardinala Racingera (podnesak broj 152), koja je objavqena u kwizi “Antihristov namesnik zlikova~ki rimski papa Benedikt [esnaesti”. U istoj kwizi nalazi se i elaborat o neokorteksnim dejstvima protiv optu`enih u Me|unarodnom krivi~nom sudu za biv{u Jugoslaviju (podnesak broj 150, koji sam predao Pretresnom ve}u 7. aprila 2006. godine), a koji su priredili Sla|an Mijaqevi} i Nikola Anti}. Tako|e, tu se nalazi elaborat kojim osporavam “govor mr`we” kao poseban oblik po~iwewa (podnesak broj 136, koji sam Pretresnom ve}u predao 17. februara 2006. godine), autora mr Dejana Mirovi}a. O zlo~inu kao pravom kohezivnom faktoru katoli~kog klera dokazi su mnogobrojni, pa je moj stru~ni tim za odbranu ulo`io velike napore u prikupqawe, izbor i obradu ovih nepobitnih istorijskih ~iwenica. Zato je vredno napomenuti da je Elena Bo`i} Talijan, kao ~lan tima za odbranu, zaslu`na za kqu~ne delove ove kwige. Wen dugotrajan, ali zato pedantan i precizan rad, ovde se nalazi u formi podneska, onako kako je i predat Tribunalu. Ta~nije, ovde je prvi deo wenog obimnog elaborata koji u potpunosti razgoli}uje ratne zlo~ine papstva nad srpskim narodom u celini. Drugi deo nalazi se u slede}oj kwizi, zna~i ~etvrtoj po redu sa istom tematikom, koja je iza{la pod naslovom “Rimska kurija ve~ito `edna srpske krvi”. Naslovi koje sam odabrao za sve ~etiri kwige doslovno prate wihov sadr`aj, dakle sve ono {to je istorija registrovala kao potvr|ene ~iwenice. Prema tome, nije ovo ubadawe prsta u oko globalistima, jer me wihovo mi{qewe nikada nije ni zanimalo, ve} samo suvo konstatovawe stawa. I zaista, posle vekovnog iskustva sa crnom internacionalom, mi, Srbi, sigurni smo da se u Vatikanu ugnezdio li~no Satana, ba{ kao {to nas ni{ta ne mo`e razuveriti da se Rimska kurija napokon zasitila na{e krvi. U ovo su sigurni i Srbi vernici i Srbi ateisti, tu odavno ne postoji nikakva dilema.
3

Kada ovaj veliki rad sumiramo, po{to prve dve kwige obuhvataju elaborat Zorana Krasi}a (podnesak broj 147, predat 26. aprila 2006. godine), na istu temu i istovetnog imena kao ovaj Elene Bo`i} Talijan koji se nalazi u tre}oj i ~etvrtoj kwizi, dobijemo zbir od blizu tri hiqade stranica {to je, siguran sam, najkompletniji dokazni materijal protiv institucije papstva koji je civilizacija ikada ugledala. Naravno, bilo je i bi}e razli~itih autora i raznovrsnih radova koji imaju za temu rimokatoli~ke poglavare i wihova zlodela, ali sumwam da je mogu}e porediti ih sa materijalom koji sam predao Pretresnom ve}u Ha{kog tribunala. Ne samo po kvantitetu, nego i kvalitetu, a posebnu vrednost vidim u jednoj potpuno prakti~noj nameni ovih izdawa, nameni koja mi je i namera. Ovo je najkompletniji priru~nik za poznavawe ideologije, organizacije, ciqeva i sprovo|ewa zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata kojeg je predvodio Jovan Pavle Drugi, a sada ga dovr{ava wegov naslednik Benedikt [esnaesti. Hiqade ovih stranica namewene su pre svega skepticima, zna~i onim Srbima koji su imali tu sre}u da generacijama `ive izvan dometa papskih spletki i genocida nare|ivanog direktno iz Vatikana. Jasno da je to samo sistematski stvaran privid, jer Srbija kao matica srpskog naroda ostaje glavni ciq rimske kurije. Danas, kada je teritorija Republike Srpske Krajine okupirana i etni~ki o~i{}ena, a Republika Srpska pod pretwom fakti~kog ukidawa, iza ~ega se krije namera da se pokrene jo{ jedan veliki talas izbeglica, te tako dodatno etni~ki o~isti, Srbija ostaje posledwi prostor naseqen srpskom ve}inom. Kao najzapadnija dr`ava pravoslavnog stanovni{tva, danas je ugro`ena vi{e nego ikad. Prvi put u istoriji na na{oj granici se nalazi jedna me|unarodno priznata hrvatska dr`ava. Ova Tu|manova NDH malo se razlikuje od Paveli}eve, samo u Zagrebu je, od 1991. godine, pokatoli~eno oko trideset hiqada Srba, po podacima Srpske pravoslavne crkve. Zato ove stranice treba shvatiti kao prevenciju, shvatiti da papstvo zaista ima nameru da istrebi sve one koje ne mo`e da kontroli{e. Srbe, pre svih. Prof. dr Vojislav [e{eq

4

Nau~ni skup “Govor mr`we u optu`nici Ha{kog tribunala protiv prof. dr Vojislava [e{eqa”
Beograd, Sava centar, 27. maj 2006.
Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo, dragi prijateqi, hvala vam {to ste do{li na nau~ni skup. Tema je: “Govor mr`we u optu`nici Ha{kog tribunala protiv prof. dr Vojislava [e{eqa”. Predsednik Srpske radikalne stranke nedavno je ~etvrti Vaskrs proveo u ha{kom kazamatu. Okosnicu wegove optu`nice ~ini verbalni delikt, odnosno govor mr`we ili zapaqivi govori, kako bi oni rekli u svojoj optu`nici. Ni to im nije bilo dovoqno da ga odvoje od wegove dece, supruge, porodice, wegove otaybine i wegove Srpske radikalne stranke, da poku{aju da ga oteraju iz otaybine {to je mogu}e daqe od politi~kih doga|aja, ve} sada po nalogu Tu`ila{tva, odnosno, po zahtevu Tu`ila{tva poku{avaju da mu uskrate pravo da se brani sam, ono {to je svima na kugli zemaqskoj dozvoqeno, zato {to misle da je najboqe [e{eqa nemati za protivnika, jer Vojislav [e{eq nije ni oti{ao da se brani, nego da napada. Ali su|ewa u kojem }e oni imati tobo`weg nekakvog branioca, zvao se on Van der Spul, Van der bilo kako, ne}e biti, jer Vojislav [e{eq to nikada ne}e prihvatiti i nikada na to ne}e pristati. On nije od onih koji ki~mu savijaju. Koristim priliku da vam se zahvalim svima {to ste do{li na ovaj nau~ni skup, posebno se zahvaqujem supruzi na{eg predsednika Vojislava [e{eqa, Jadranki [e{eq, koja je sa nama, svim uva`enim akademicima, profesorima, na{im dragim gostima koji }e se danas obratiti ovom velikom skupu i pozivam {efa Tima za odbranu predsednika srpskih radikala i zamenika predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislava Nikoli}a, da pozdravi skup. Tomislav Nikoli}: Dame i gospodo, dragi prijateqi, uva`eni akademici i profesori, u~esnici nau~nog skupa, hvala vam {to ste jo{ jedanput pokazali da su vam hrabrost, istina i qubav prema svom narodu i prema svojoj otaybini, va`ni jednako, mo`da i va`niji od svih titula i nau~nog zvawa, va`niji od svakog li~nog interesa. Ja sam danas saznao da su i neki asistenti i pripravnici podneli svoje referate za ovaj nau~ni skup i iskreno im ~estitam na hrabrosti. Asistent pripravnik, koji ima referat za ovaj skup, bi}e sigurno jedan od najboqih redovnih profesora Beogradskog univerziteta.
5

@elim da vam se u ime Tima za odbranu zahvalim {to ste prisustvom na ovom nau~nom skupu pokazali da istinu i otaybinu volite vi{e od svega i da u najte`im vremenima pru`ate podr{ku onima koje progone, hapse i zatvaraju samo zato {to imaju hrabrosti da se suprotstave zapadwa~kim mo}nicima i poku{avaju da za{tite i odbrane interese svoje zemqe i naroda. Jedan od takvih qudi je na{ predsednik dr Vojislav [e{eq. Tu`ila{tvo Tribunala u Hagu bezuspe{no poku{ava da poka`e srpskom i svetskom mwewu da je Vojislav [e{eq kriv zbog svojih zapaqivih govora i onoga {to nazivaju govorom mr`we. Svodi se optu`ba protiv Vojislava [e{eqa na govor mr`we, pa }e sad govor mr`we postati jedan od uzroka za ratne zlo~ine. Ne mogu da prona|u zlo~in za koji bi direktnu odgovornost i krivicu pripisali na{em predsedniku, ve} preko instituta gotovo zaboravqenog govora mr`we, verbalnog delikta, poku{avaju da mu pripi{u posrednu odgovornost za zlo~ine koji su se odigrali u sukobima koje su oni izazvali, generisali i u najve}oj meri kontrolisali. Kakve je to re~i izgovarao Vojislav [e{eq, kakve su re~i izgovarali wegovi tu`ioci i progoniteqi, ili su mo`da wihova dela govorila vi{e od bilo kakvih re~i. Uostalom, kakva li je to mr`wa bila potrebna i kakav je to nemu{ti govor kada ubijete malu Milicu Raki}, pa izjavite da je ona kolateralna {teta. Kakav li je to prefiweni govor kada bombardujete zgradu Televizije ili voz u pokretu i ubijete vi{e od 50 qudi. Naravno, ni za jedan od wihovih brojnih prefiwenih zlo~ina oni nisu odgovarali. Nisu, jer nisu dr`ali zapaqive govore. Zlo~ine su izvr{avali uglavnom pod okriqem no}i, da {to vi{e qudi pobiju, a da {to mawi deo sveta sazna za razmere wihovog zlo~ina. Ubijawe na{e dece, srpskih civila, na{ih vojnika, bio je govor qubavi, za na{e medije i za na{e pravosu|e tako je i ostalo, samo smo mi Srbi krivi. Vaqda zbog toga {to dobar deo nas nije spreman da ka`e kako nije odu{evqen wihovim govorom qubavi. Na kraju i posle svega ti isti su nastavili da nam razaraju zemqu, otimaju teritorije, a mi i daqe moramo da se pravimo da nam wihove, naravno ironi~no }u izgovoriti, “poruke qubavi” beskrajno prijaju i kao narodu odgovaraju. Ne}emo to da trpimo. Ne}e to ni Srbija vi{e da trpi. Malo jezgro onih koji se nisu slo`ili sa onim {to nam je u~iweno 2000. preraslo je u ve}inu u Srbiji i sad samo jo{ jedni izbori i obe}avam da mi vi{e to ne}emo da trpimo. Hvala vam {to ste do{li, hvala vam {to volite Srbiju vi{e od svega, hvala vam {to poma`ete odbranu i pravo na odbranu predsednika srpskih radikala dr Vojislava [e{eqa. Gaj je u drugom veku pre nove ere rekao da je sloboda od svih stvari najpre~a. Mi to i danas tvrdimo. To su ubacili u mnoge poveqe i konvencije, mnoge ustave i zakone. Na primeru Vojislava [e{eqa pokazuje se da je sloboda od svih stvari najpre~a, ali ponavqam vam ono {to sam rekao i na pro{lom skupu, nema trenutno na kugli zemaqskoj ~oveka slobodnijeg od Vojislava [e{eqa, ~oveka koji iz Haga stigne u svaku srpsku ku}u i u svaku srpsku du{u. ^oveka o kome sad razmi{qaju kad vuku mnoge poteze, uglavnom izdajni~ke, kako li }e da reaguje Vojislav [e{eq. Hvala vam i zato {to vam je sloboda na{eg naroda va`nija od svega, a za wu }emo morati, siguran sam da }emo i uspeti, zajedni~kim snagama da se izborimo.
6

Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo, pozivam vas da burnim aplauzom pozdravimo akademika prof. dr Kostu ^avo{kog. Akademik Kosta ^avo{ki: Uva`eni gospodine predsedavaju}i, dragi prijateqi, dame i gospodo, ovo je prilika da se solidari{emo sa nedu`nom `rtvom zloglasnog Ha{kog tribunala, nama svima dragim dr Vojislavom [e{eqem, koji ve} ~etvrtu godinu tamnuje u Hagu i da izrazimo najiskrenije saose}awe sa wegovom mu~eni~kom porodicom. Ovo je tako|e prilika da se solidari{emo i sa drugima koje Ha{ki tribunal hapsi, optu`uje, osu|uje i ubija. I da dozovemo u se}awe sve one koje je ovo ruglo od prava li{ilo `ivota. Mada smo se danas okupili da raspravqamo o navodnom govoru mr`we u optu`nici protiv dr Vojislava [e{eqa, vaqa odmah re}i da je on na mnogo ve}im isku{ewima i da mu je sam `ivot ugro`en. Naime, sudsko ubistvo Slobodana Milo{evi}a, od 11. marta 2006. godine u ha{koj tamnici, jo{ jednom je utvrdilo da je ovaj sud pokretna traka smrti koja je odnela ve} 11 `ivota. Prva ha{ka `rtva bio je general \or|e \uki}, koga su 30. januara 1996. godine muslimanske vlasti kidnapovale, potom pogubno zlostavqale i na posletku izru~ile Ha{kom tribunalu. Tamo je te{ko oboleo da bi ve} 18. maja 1996. godine ispustio svoju mu~eni~ku du{u. Druga `rtva bio je Simo Drqa~a, koga su prilikom hap{ewa 10. jula 1997. godine britanski komandosi ubili u “samoodbrani”. Tre}a ha{ka `rtva bio je Milan Kova~evi} koji je, 1. avgusta 1997. godine, umro u ha{koj }eliji li{en spasonosne nege i prave lekarske pomo}i. ^etvrta `rtva bio je Slavko Dokmanovi} koji je, 28. juna 1998. godine, ba{ na Vidovdan, na|en obe{en u svojoj }eliji. Peta ha{ka `rtva bio je Dragan Gagovi}, koga su francuski vojnici ubili za volanom pored petoro dece oko ~ijih glava su svirali meci, dok su {esta i sedma `rtva bili Novica Jawi} koji je sam sebi oduzeo `ivot kada je optu`en i wegov ucveqeni otac koji se ubio kada je ostao bez sina jedinca. A Luiz Arbur, tada{wi ha{ki tu`ilac i ne znaju}i da je Nikica Jawi} mrtav povukla je optu`nicu protiv wega zbog preoptere}enosti suda. Osma ha{ka `rtva bio je Vlajko Stojiqkovi} koji je ritualno izvr{io samoubistvo na stepeni{tu Savezne skup{tine kada je saznao da je usvojen zakon po kome je trebalo da bude izru~en Hagu. Deveta `rtva ha{ka bio je general Momir Tali}, koji je na prevaru uhap{en u Be~u, da bi u ha{kom zatvoru te{ko oboleo i ubrzo potom umro. Deseta ha{ka `rtva bio je Milan Babi} ~ija savest, posle o~igledno iznu|enog svedo~ewa protiv Slobodana Milo{evi}a i Milana Marti}a nije izdr`ala, pa je navodno sam sebi oduzeo `ivot. Na posletku je Slobodan Milo{evi} bio 11. `rtva sudskog ubistva u toj ha{koj nakazi od suda. Taman smo pomislili da je 11 `rtava uta`ilo krvo`ednost ha{kog minotaura kada nas je nedavno opet iznenadila stra{na vest da je ha{ki su`aw Milan Marti} oboleo od embolije plu}a. Raspitao sam se kod onih koji to znaju i re~eno mi je da se odgovaraju}om kombinacijom medikamenata embolija mo`e izazvati. Kao {to vidite, dragi prijateqi, dr Vojislavu [e{equ ne ugro`ava `ivot samo navodni govor mr`we nego i mogu}nost sudskog ubistva. [e{eqeva navodna krivica je plod providne i krhke konstrukcije. Po sredi je takozvana formularna optu`nica kojom se po naho|ewu Karle del
7

Ponte i wenih pomo}nika mo`e optu`iti bar 10.000 na{ih sunarodnika u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Prvi deo te puke konstrukcije je nekakav zajedni~ki kriminalni poduhvat kome se pripisuju mnogobrojni ratni zlo~ini po~iweni na tlu Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a potom se dr Vojislav [e{eq, iako li~no nije izvr{io nijedno krivi~no delo, ~ini posredno odgovornim za 14 ratnih zlo~ina koji su navodno izvr{eni tim zajedni~kim kriminalnim poduhvatom. Pa u ~emu je po Karli del Ponte [e{eqeva “krivica”? Da bismo razumeli o~iglednu neutemeqenost ovih optu`bi uporedo }emo navoditi ono {to Karla del Ponte ili tu`ilac Stalnog me|unarodnog krivi~nog suda ne inkrimini{u i time ~ine dopu{tenim. [e{eq se optu`uje {to je propagirao politiku ujediwewa svih srpskih zemaqa u homogenu srpsku dr`avu. Kada, me|utim, ~elnici Albanije propagiraju prisajediwewe delova susednih dr`ava u homogenu albansku dr`avu to je po ha{kim merilima ne samo dozvoqeno nego i po`eqno. [e{equ se stavqa na teret {to je u~estvovao u regrutovawu, finansirawu, snabdevawu i upu}ivawu srpskih dobrovoqaca. Kada, me|utim, Alija Izetbegovi}, Ejup Gani} i drugi bo{waci regrutuju ne svoje zemqake, nego muyahedine iz dalekog Bin Ladenovog okru`ewa, to je po ha{kim tu`iocima maltene bezazleno i dopu{teno. [e{eqa optu`uju {to je iznosio i ohrabrivao stvarawe homogene Velike Srbije. Kada, me|utim, vo|e Albanije ne samo ohrabruju, nego i oru`jem i teroristi~kim akcijama podsti~u stvarawe velike Albanije to je po sudu wihovih mentora u Hagu, Va{ingtonu i Briselu legitimna te`wa ka nacionalnom ujediwewu. [e{equ se stavqa na teret {to je dr`ao javne govore u kojima je pozivao na izbacivawe hrvatskih civila i time podsticao svoje sledbenike i lokalne vlasti da to ~ine. Kada, me|utim, Frawo Tu|man uz pre}utnu podr{ku Va{ingtona i Brisela i aktivnu podr{ku penzionisanih ameri~kih generala protera sa vekovnih ogwi{ta 300.000 Srba, a {iptarski teroristi proteraju 250.000 Srba, Roma i drugih nearbanasa sa Kosova i Metohije, u tome po ha{kom tu`iocu nema ni trunke zlo~ina, a kamoli genocida. [e{eq se kona~no optu`uje da je regrutovao srpske dobrovoqce i indoktrinirao ih ekstremnom retorikom. Kada, me|utim, Alija Izetbegovi} regrutuje muyahedine koji su ve} zadojeni yihadom, svetim ratom protiv nevernika, i oni po~ine stra{ne ratne zlo~ine, to po ha{kom tu`iocu treba jednostavno zanemariti. Jedino ~iwewe koje se [e{equ stavqa na teret jeste regrutovawe dobrovoqaca i wihovo upu}ivawe na front gde su se borili u sastavu regularnih vojnih jedinica pod komandom profesionalnih stare{ina, a potom su poneki od wih izvr{ili i poneki navodni zlo~in koji se [e{equ, o~igledno shodno na~elu objektivne odgovornosti, stavqa na teret. Ukoliko bi se tako prevaqivala krivi~na odgovornost ha{ki tu`ilac bi pored ostalih trebalo da optu`i i sve slu`benike u op{tinskih, vojnim odsecima koji su regrute i druge vojne obveznike upu}ivali u regularne vojne jedinice. Pa {ta preostaje od optu`nice Karle del Ponte? To su “zapaqivi govori”, odnosno “jezik mr`we”, kako bi to rekli dobro pla}eni zvani~nici ameri~kih i nema~kih nevladinih organizacija u na{oj zemqi. A da bismo saznali “merila” kojima se ha{ki tu`ilac rukovodi ka8

da inkrimini{e [e{eqeve zapaqive govore, vaqa razmotriti slede}u ispovest pesnika, izdava~a i novinara Zilhada Kqu~anina objavqenu u “Qiqanu” broj 36, od 22. septembra 1993. godine, pod naslovom: “Da, ja prezirem Srbe”. “Da mi se nije ukazala Alahova milost, ubio bih nekoliko du{mana i skon~ao kao ~ovjek. Moj du{man zove se Srbin. Du{man moga dida zvao se Srbin. Du{man moga oca zvao se Srbin. Du{man moga brata zvao se Srbin. Du{man moga djeteta zva}e se posigurno Srbin. Halal im ne mogu dati. Srbima }u halaliti kada wih nestane 200.000. Kad u smrti budemo jednaki, a zaboraviti im ne}u nikada i prezirati }u ih zauvek. Prezir je sasma prirodan odnos prema Srbima, prezir mora postati osnov muslimanske ~ovje~nosti. Onaj musliman koji ne}e da prezire Srbina zaslu`uje svaki prezir”, kraj citata. Ha{ki tu`ilac je optu`io [e{eqa zbog wegovih navodno zapaqivih govora iako oni u pore|ewu sa Kqu~aninovom provalom iskonske mr`we iz tamnog vilajeta deluju jadno i bedno. A kako tu`ilac nije ni ukorio, a kamoli optu`io Zilhada Kqu~anina, nije iskqu~eno da je u wegovim re~ima otkrio jezik istinske qubavi i muslimanskog humanizma. Eto tako, dragi prijateqi Ha{ki tribunal blagosiqa Zilhada Kqu~anina, a optu`uje i satire na{eg Vojislava [e{eqa. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se prof. ^avo{kom, a zamolio bih sve prisutne, ako to ne predstavqa veliki problem, da iskqu~e mobilne telefone, po{to to u`asno dekoncentri{e govornike. Molio bih prof. dr Slavenka Terzi}a, kome je ovo {to se u Crnoj Gori zbivalo te{ko palo da iza|e i da vam se obrati. Prof. dr Slavenko Terzi}: Dame i gospodo, dragi prijateqi, do{ao sam, pre svega, da izrazim svoju solidarnost sa dr Vojislavom [e{eqem. Jedno od poglavqa pete glave izvanredne, nedavno kod nas prevedene kwige Dajane Yonston, “Suludi krsta{i, Jugoslavija, NATO i obmane Zapada”, glasi “Trijumf mr`we”. Da stvari u istoriji mogu nekada biti dovedene do golog apsurda i da osvedo~eni teroristi i trgovci narkoticima mogu biti progla{eni za borce za qudska prava svedo~e re~i ameri~kog senatora Yo Libermana objavqenog u “Va{ington postu”, 20. aprila 1990. godine, a one glase: “Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i OVK zastupaju iste qudske vrednosti i principe. Bitka za OVK jeste bitka za qudska prava i ameri~ke vrednosti”, zavr{en citat. Ovo je ogoqena i surova su{tina ameri~ke politike na Balkanu. Ve} tokom osamdesetih godina pro{log veka, tokom ubrzanih priprema za razbijawe srpske dr`ave, izronilo je i niz stranih predrasuda o Srbima i uop{te prema slovenskom pravoslavnom svetu, naro~ito Rusima. Stare teorije bavarskog istori~ara Jakoba Falmerajera o nepomirqivosti vizantijskog nasle|a sa evropskom civilizacijom i o potrebi, kako ka`e Falmerajer, da se Nemci i ceo evropski svet spremaju za, citiram, “kona~ni obra~un sa naslednicima Vizantije”, kao docnije sli~ne teorije Bewamina Kalaja i Iva Pilara i wihovih sledbenika na na{im prostorima kao {to su Savi} Markovi} [tedimlija, Sekula Drqevi} dobili su svoje savremene pristalice u li~nostima poput Alojzija Moka, Vilija Klasa, Frawe Tu|mana, Ri~arda Holbruka, Milana Ku~ana i mnogih drugih nama
9

poznatih. Iz takvog idejnog nasle|a proistekla je teorija o reci Drini kao tisu}qetwoj granici Istoka i Zapada, o Srbima kao stranom telu na organizmu Evrope i o potrebi da Zapad svim sredstvima ne dozvoli varvarskim Srbima da pre|u reku Drinu. Na toj teoriji nastala je nacisti~ka Nezavisna Dr`ava Hrvatska koja je odnela skoro milion nevinih Srba u Drugom svetskom ratu. Podse}am na intelektualni rat francuskih filozofa Alena Virken Krauta, Andreja Gliksmana i Bernar Andrej Levija koji su ube|ivali ~itav svet da se Zapad mora braniti od Srba. Wihova parola bila je, isti~e austrijski istori~ar Hans Hofbauer – Evropa po~iwe u Sarajevu. Gliksman je, pi{e Hofbauer, pateti~no pevao bojni pokli~ u nedeqniku “Ekspres”, citiram: “Mo`emo da pobedimo, s toga moramo da pobedimo, u pitawu je da ili ne za evropsku civilizaciju”, zavr{en citat. Trebalo bi na jednom mestu, ja vas pozivam, sakupiti sve te brojne izlive mr`we i netrpeqivosti prema Srbima tokom osamdesetih i devedesetih godina koje su zna~ile ponavqawe mnogo toga {to se ve} ~ulo i napisalo u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Crnogorski “Kwi`evni list” bi zauzeo dobar deo te kwige. Su{tina svih ovih dela se krila zapravo u nala`ewu tobo`weg vi{eg civilizacijskog i politi~kog interesa, kao opravdawa za agresiju prema Srbima i wihovim teritorijama. Austrougarska je okupirala Bosnu i Hercegovinu 1878. pravdaju}i to tobo`wom civilizacijskom misijom u ime zapadnog duha i zapadne civilizacije. Sopstveno zaposedawe Bosne i Hercegovine i neskrivene daqe agresivne pretenzije prema staroj vla{oj i staroj Srbiji, Kosovu i Metohiji Austrougarska je pravdala potrebom suzbijawa Velike Srbije i navodne velikosrpske opasnosti. U pomenutoj kwizi Dajana Yonston je vrlo argumentovano i uverqivo osvetlila fenomen o ~emu je prof. ^avo{ki govorio – inkriminisawe takozvanih ratnih huqa. Jedno od sredstava te inkriminacije jeste i osnivawe Ha{kog tribunala. Podizawe optu`nice u politi~ke svrhe pokazalo se kao sna`no oru`je. Da se neki ~ovek stigmatizuje, a time i udaqi sa doma}e i me|unarodne politi~ke scene dovoqno je samo re}i, citiram “optu`en za ratne zlo~ine”. Zahvaquju}i jugoslovenskoj krizi devedesetih godina ponovo ujediwena Nema~ka pojavila se iznenada na me|unarodnoj evropskoj sceni kao velika sila. Nema~ka satanizacija Srba i Srbije bila je eho nacisti~ke propagande iz 1941. godine, koja je sa svoje strane bila eho i 1914. godine, kada su Nema~ka i Austrougarska zapo~ele Prvi svetski rat okupacijom Srbije. U oba slu~aja ta mala balkanska zemqa stigmatizovana je kao remetila~ki faktor koji mora da se elimini{e. Ovaj stav je sa`et u poznatoj paroli iz 1914. Serbien mus {terbien – Srbija mora da umre. Hans Hofbauer u svojoj kwizi “Balkanski rat, razarawe Jugoslavije 1991-1999.” navodi tvrdwe iz kwige generala Veqka Kadijevi}a “Moje vi|ewe raspada”, da je jo{ osamdesetih godina pro{loga veka, dakle 20. veka nema~ki vojni izaslanik u Beogradu prosto pucao od mr`we, ka`e Hofbauer, prema Srbima, koriste}i izraze “srpske sviwe” i “samo mrtav Srbin je dobar Srbin”. Po~etkom jula 1991. godine, “[pigl” je objavio udarni tekst pod naslovom “Tamnica naroda Jugoslavije i teror Srba”, ~ime je bio markiran glav10

ni pravac nema~ko-austrijske spoqne politike prema jugoslovenskoj krizi i gra|anskom ratu. Jedan od izgovora koji je slu`io NATO-u i vo|ama zapadnih sila za upotrebu svih sredstava protiv Srba bio je i mit o Memorandumu SANU koji je celom svetu predstavqen kao program stvarawa Republike Srbije putem etni~kog ~i{}ewa, neka vrsta navodnog nacrta agresivnog osvajawa sli~nog Hitlerovom Majn kampfu. Ta manipulacija se pojavila u jednom francuskom uybeniku za vi{e razrede sredwih {kola 1993, u kome stoji slede}i tekst. Citiram: “Etni~ko ~i{}ewe, teorija koju su razvili ~lanovi SANU u Beogradu, koja zagovara etni~ku homogenizaciju delova Jugoslavije naseqenih Srbima da se primenom terora proteraju druge populacije kako bi se omogu}ilo definitivno pripajawe tih teritorija Srbiji”, zavr{en citat. Ameri~ki predsednik Klinton je na Dan se}awa uporedio Milo{evi}evu vladu sa vladom nacisti~ke Nema~ke. Harvardski profesor Goldhagen se zalagao za osvajawe i okupaciju Srbije upore|uju}i bekstvo kosovskih civila sa genocidom nad Jevrejima, Milo{evi}a sa Hitlerom, a srpski narod sa Hitlerovim dobrovoqnim egzekutorima. Kwiga pod ovim naslovom donela mu je katedru na Harvardu za predmet Genocid nad Jevrejima. Porede}i navodno proterivawe albanskog stanovni{tva sa genocidom nad Jevrejima Goldhagen je zakqu~io: “Zbog toga jedini lek jeste isti onaj koji je va`io za nacisti~ku Nema~ku, Zapad mora da zauzme Srbiju da je denacifikuje i prevaspita. Oti{ao je jo{ i daqe”, dakle, srpski narod je oti{ao jo{ daqe, “daju}i podr{ku Milo{evi}evoj politici etni~kog ~i{}ewa”, isti~e Goldhagen, “srpski narod postao je pravno i moralno nekompetentan da vodi svoje sopstvene poslove”, zavr{en citat. Zbog toga wihova zemqa mora da se stavi pod tutorstvo NATO, mora da preuzme vlast, citiram: “A srpski narod mora da se natera da shvati svoje gre{ke i da se rehabilituje”. Sve ostalo, dame i gospodo, vi znate i vidite. Jasno je ko je okupator, a ko je borac za slobodu. Hvala vam. Aleksandar Vu~i}: Obave{tewe za sve qude u sali, za sve qude u publici, po okon~awu nau~nog skupa svi }ete dobiti kwigu, ~asopis “Srpsku slobodarsku misao” u kojoj }ete mo}i da pro~itate mnogo dokumenata, mnogo podnesaka predsednika srpskih radikala Vojislava [e{eqa Ha{kom tribunalu, ali i sve ono {to je govoreno na raznim nau~nim skupovima. Jedan od qudi koji je uvek sa nama, koji je uvek sa onima koji su progoweni, koji je uvek sa dr Vojislavom [e{eqem, koji je uvek na strani pravde i istine je prof. dr Oliver Anti}. Prof. dr Oliver Anti}: Po{tovano predsedni{tvo, uva`ena gospo|o [e{eq, dame i gospodo, moj referat za ovaj nau~ni skup nosi naslov “Govor mr`we ili mr`wa govora” i podeqen je u tri dela, ali nemojte se unapred pla{iti, ne{to }u i skratiti. Naravno, o ovome se mo`e govoriti, ako bi mi dopustili mogao bih da govorim i dva, tri sata, ali bi}e previ{e. Me|utim, da po~nem sa ovim prvim delom. Moj referat nosi naziv “Govor mr`we ili mr`wa govora”.
11

I [ta bi se dogodilo kada bi, na primer neki dr`avnici, politi~ari, novinari i uop{te javne li~nosti dali slede}e izjave. Recimo Klaus Kinkel, nema~ki ministar spoqnih poslova: “Jevreje treba naterati da kle~e”! Ili, Margaret Ta~er biv{i premijer Velike Britanije: “Zaustaviti Jevreje. Odmah. Zauvek”. Ili, Tomislav Mer~ep, hrvatski politi~ar: “...da se zauvjek rije{imo Jevreja i napravimo ekolo{ki ~istu dr`avu”, pa doda i slede}e: “Na nesre}u, nisam pobio sve Jevreje”. Ili, Piter Justinov, glumac, kwi`evnik, re`iser i ambasador UNICEF-a(!): “Jevreji su dvodimenzionalni narod sa `udwom za prostotom i ideologijom tako bazi~nom da se mo`e razumeti bez napora... @ivotiwe koriste svoje resurse znatno sre}nije nego ovi naopaki stvorovi, ~ija je pripadnost qudskoj rasi u velikom zaka{wewu”. Ili, Goran Ivani{evi}, hrvatski teniski as: “Dali su mi da pucam iz automata...Bio je te`ak za kontrolu, ali, oh, bio je to lep osje}aj, kada svi meci izlaze napoqe. Mislio sam kako bi bilo lepo imati nekoliko Jevreja koji stoje naspram mene”. Ili kada bi nema~ki kancelar Helmut Kol izjavio: “Neka se Jevreji podave u sopstvenom smradu”. Ili, Yozef Bajden, senator (demokrata) iz Delavera: “Jevreji su nepismeni i degenerici”, a zatim doda: “Jevreji su nepismeni, degenerici, silovateqi, ubice beba, kasapi i agresori”. Ili, Dejvid Obij, ameri~ki kongresmen: “Jevreji su sviwe”. Ili, da ameri~ki dr`avni sekretar Yejms Bejker izjavi: “Vodi}emo protiv Jevreja rat – diplomatski, ekonomski, politi~ki, propagandni i psiholo{ki”. Ili, Ri~ard Holbruk, pomo}nik ameri~kog dr`avnog sekretara da u vreme mirovnih pregovora izme|u Jevreja i Arapa ka`e: Jevreji “nisu ideolozi, ve} zlo~ina~ki dupeglavci”. Ili, kada bi Holbrukov zamenik, Robert Frajcer, rekao: “Pitam se sve vreme da li bi na{a zemqa u postvijetnamskom raspolo`ewu, imala dovoqno hrabrosti i snage da zaustavi te pse i tvorove iz balkanskog |ubri{ta”. Ili, kada bi rimski papa Jovan Pavle Drugi uputio apel predsedniku SAD: “Trebalo bi da bombardujete Jevreje”. Ili, kada bi predsednik Narodne skup{tine Francuske rekao. “Jevreji su |ubre!”. Ili, kada bi predsednik Francuske @ak [irak prekinuo usred govora i to kao doma}in, premijera Gr~ke i izrekao: “Jevreji su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojnika i terorista”. Ili, kada bi britanski general Majkl Rouz izjavio: “NATO je spreman da Jevreje bombardovawem vrati u kameno doba”. Ili kada bi turski predsednik u poseti Egiptu rekao: “Turski ciq je okru`ewe Izraela s juga, odozdo, dok }e posao... sa drugih strana...zavr{iti ostali, posle ovoga vide}emo {ta }e Jevreji mo}i da urade.” Ili, kada bi Toni Bler, britanski premijer rekao: “Rat protiv Jevreja nije vi{e vojni sukob. To je bitka izme|u Dobra i Zla; izme|u civilizacije i varvarstva”. Ili, kada bi ameri~ki forenzi~ari-antropolozi Erik Stover i Gils Perves izjavili: “Jevreji su prqave, pijane, smrdqive i ubila~ke `ivotiwe”. Ili, kada bi Madlen Olbrajt, kao {ef ameri~ke diplomatije, pred pregovore, na pitawe ko }e biti u delegaciji Izraela, izjavila: “Mi ne znamo ko }e, ili {ta }e, tamo da se pojavi”, sve uz grohotni smeh prisutnih! Ili kada bi Bernard Ku{ner, {ef civilne misije UN izrekao: “Pro{le nedeqe imali smo devetoro ubijenih Jevreja, ove nedeqe – osmoro.
12

To je jasni napredak”. Ili, kada bi Yejmi [ej, portparol NATO-a izjavio: “Jevreje treba spokojno bombardovati, jer }e sve brzo zaboraviti”. Posle ovakvih izjava, koje ja ne bih mogao da kvalifikujem kao govor mr`we, jer to nije pravni pojam, niti pravna ustanova, ve} sasvim konkretno kao podstrekavawe na genocid, svako razuman bi o~ekivao krivi~ni progon onih koji su ovakve izjave dali. Verovatno bi tako i bilo. Najmawa posledica bila bi da bi visoki politi~ari morali zauvek da budu ukloweni sa politi~ke scene. Isto bi se dogodilo i da se u navedene izjave umesto Jevreji stave Arapi, Cigani, Englezi, Nemci, ili pak muslimani, pravoslavci, katolici i sl. Tu, me|utim, ima jedan problem. Naime, sve ove izjave su zaista date, to su citati originala, ali umesto re~i Jevreji ili Izrael, re~eno je Srbi i Srbija! I niko ne odgovara, niko se ne poziva na odgovornost, niko ne pomiwe makar jezik mr`we. Svi ovi citati, kao i mnogi drugi, sa konkretnim podacima kada i kojom prilikom su izre~eni, objavqeni su u kwizi “Izbrisati srpski virus” drugo izdawe, Beograd, 2002, autora Zorana Petrovi}a. Srbi i Jevreji imaju sli~nu zlehudu istoriju, zato su, vaqda, muyahedini, ka`u i hrvatski borci, ve} 1992. godine, u Bosni na srpskim ku}ama ispisivali: “Zabraweno za Srbe i Jevreje”.1) Meni se ~ini da “govor mr`we” treba prou~iti i ovako: Govor mr`we mora se sastojati iz re~enica mr`we, ove, pak, od re~i mr`we, a re~i mr`we od slova mr`we, odnosno }irili~nih slova, koja oni mrze. Uostalom, }irilica i pravoslavqe nisu u modi, {to je razumqivo, jer ni samo hri{}anstvo nije u trendu. Otuda, ni{ta }irili~no, ni pravoslavno, ni hri{}ansko nije im sveto: wihov “Milosrdni an|eo” radosno je sejao rakete i kasetne bombe, ~ak i na }irili~ni, odnosno pravoslavni hri{}anski Uskrs, kao nekad, kada su na{i o~evi i majke, krajem Drugog svetskog rata, dodu{e uz obi~ne bombe, slavili najve}i hri{}anski praznik.2) Wihova mr`wa u wihovom govoru je velika, jer, kako je napisao akademik Ditur, “mrze se samo nacije ili qudi koji imaju du{u ili karakter”.3) “Oni koji su se nametnuli kao sudije Srbiji bili su dalekovidiji; wima nije promaklo da su, osu|uju}i ovaj narod, ovu naciju koja je poku{avala da pre`ivi i to je radila kako je mogla, indirektno nanosili udarce Francuskoj; nadali su se da kod nas ne}e nai}i na dovoqno vrline da bismo se solidarisali sa na{im starim drugovima i wihova ra~unica je, na`alost, bila ta~na. Ovde uvek postoji neki uticaj iz inostranstva ili, ako tako vi{e volite, opredeqewe za odricawem, koje je ponekad najja~e, i, kada je to slu~aj odvla~i nas u delovawe ili pona{awe zbog kojih kasnije za`alimo po{to se vrlina vrati u na{a srca.”4) Zato, ~ekaju}i upravo taj povratak vrline, i dr Vojislav [e{eq, kako bi to rekao Andri},5) sedi u prokletoj avliji, “...prevaren i li{en slobode, usamqen i odvojen od svojih i od prijateqa, doveden u tragi~an procep, a celom svetu na vidiku kao na sramnom stubu, ali sa gordom re{eno{}u u sebi da u tom polo`aju istraje i da ostane ono {to je, da ne izgubi svoj ciq ispred o~iju i da ne popusti ni bratu krvniku ni nevernicima koji ga podmuklo varaju, ucewuju, prodaju i preprodaju.”
13

Veliki Gete nekada se divio srpskoj epskoj poeziji i upore|ivao je sa Ilijadom i Odisejom. Danas, wegov zemqak, nekakav profesor Kluge, svakako bezna~ajan u odnosu na Getea, ali sa zna~ajnog Univerziteta u Tibingenu, sugeri{e da srpskoj deci treba zabraniti u~ewe srpske nacionalne epske poezije! To nije palo na um saveznicima po kapitulaciji nacisti~ke Nema~ke! Zato je danas mogu}e sve. Vojislav [e{eq robija u Hagu, zbog u su{tini verbalnog delikta, a Dinko [aki}, upravnik koncentracionog logora Jasenovac II, sa slobode poru~uje: “@ao mi je {to nismo u~inili sve {to nam se pripisuje, jer da smo to tada u~inili, danas Hrvatska ne bi imala problema, ne bi imao tko pisati izmi{qotine.” U takvoj atmosferi mogu}e je i da jedan novinar (Fransis Vijn) prekoreva biv{eg ministra spoqnih poslova Velike Britanije Daglasa Herda koji je obja{wavao da je u Bosni gra|anski rat, re~ima da bi on (Herd) morao da zna da je to bila invazija na suverenu dr`avu koju je osmislio i vodio ekspanzionisti~ki i genocidni sused!6) I da ponovo prozovemo Andri}a, jer se predla`e da se i on zabrani, jer, vaqda, kao nekad Sokrat Gr~ku, kvari srpsku omladinu: “U mutnom vremenu kad vlast prestane da razaznaje pravog od krivog”, tada je mogu}e sve. Kao nekad u vreme inkvizicije, pariskih i moskovskih procesa. Sada, kako bi rekao veliki francuski akademik @an Ditur, kada se ne{to neodre|eno pojavi u re~niku, kao {to ja tu prepoznajem govor mr`we, “to zna~i da moral kapitulira”. A dezinformacijama se “daje zvani~ni izgled tako {to se osniva me|unarodni sud koji se sme{ta u jedan mali, uqudan i pomalo dosadan grad severne Evrope. Naime, ne mo`e se zamisliti da preki sud ovakvog tipa zaseda u mestima sa toplom klimom, u Re|o di Kalabriji, u Delfima, Monte Karlu, Pamploni. Danas, moral dolazi iz hladnih krajeva. Ni{ta ne vredi kao magle severa, flamanski kanali, vlaga i vetrewa~e Holandije, da bi izgledalo ozbiqno.”7) Napisao je ovo veliki Francuz, koji nije hteo da peva u horu konformista, jer je zaista intelektualac. On jednostavno nije mogao da }uti pred ha{kim procesima i upravo zato ih je uporedio sa Pariskim iz 1793. godine i Moskovskim procesima.8) U ha{kim procesima, treba ponoviti ako treba i bezbroj puta,9) najgrubqe su povre|ene osnovne garancije qudskih prava, a to su ujedno i pravni principi koje po{tuju sve civilizovane dr`ave: 1) nullum crimen, nulla poena sine lege; 2) nulla poena sine proccessu; 3) na~in i postupak osnivawa me|unarodnog suda; 4) pravo okrivqenog da mu sudi nadle`ni, nezavisni i nepristrasni sud koji je zakonom ustanovqen; 5) odgovornost u krivi~nim stvarima, za razliku od gra|anskog prava, mo`e biti samo subjektivna, nikako objektivna; 6) povratno dejstvo propisa (retroaktivnost) ni u kom slu~aju ne mo`e pogor{ati polo`aj okrivqenog; 7) svaki pritvorenik ima pravo da mu se sudi u “razumnom roku”; 8) po{tovawe prezumpcije nevinosti; 9) jednakost polo`aja tu`ila~ke strane, s jedne, i okrivqenog, odnosno odbrane, s druge strane, u odnosu na nepristrasni sud; 10) pravo okrivqenog da odbranu iznese li~no. II Po{to se ha{ki procesi, ipak, sprovode u Evropi, pogledajmo {ta o ovom problemu i implikacijama koje on izaziva govori Evropska konvencija o qudskim pravima i osnovnim slobodama (u daqem tekstu Konvencija).10)
14

Prema ~lanu 3 Konvencije “Niko ne sme da bude podvrgnut torturi ili ne~ove~nom postupawu ili poni`avaju}em tretmanu ili kazni”. Ovde se, u stvari, {titi fizi~ki i psihi~ki integritet fizi~kog lica. To se, pored ostalog, ogleda u du`ini trajawa pre svega krivi~nog postupka prema odre|enom licu, posebno imaju}i u vidu inkriminaciju koja mu se stavqa na teret. Dr`ati nekog jednu godinu, da ne govorimo o dve, tri ili vi{e godina, da mu se stavqa na teret neka nedovoqno odre|ena inkriminacija, a da ne po~iwe su|ewe, uveren sam da je protivno ~l. 3 Konvencije. To je nehuman i poni`avaju}i, dakle ne~ove~an11) tretman, a prema okolnostima slu~aja, s obzirom da je okrivqeni dobrovoqno oti{ao u Hag, diskriminatorski, ~ak na granici torture, ili preko te granice. Pri tome treba imati u vidu da Rezolucija Saveta Evrope, iz 1965. godine, preporu~uje da se iz zakonodavstva izbaci obavezni pritvor i da se zadr`i samo kada je apsolutno neophodan. A da li je apsolutno neophodan u slu~aju dr Vojislava [e{eqa? Odgovor zaista ne zahteva vrhunsko poznavawe prava. Pored toga, du`ina trajawa pritvora ne sme biti arbitrarna.12) Vreme pritvora koje se meri godinama ne mo`e se smatrati razumnim i primerenim rokom pritvora koji podrazumeva Konvencija. Prema praksi suda u Strazburu smatra}e se da je du`ina pritvora neprimerena i neposredno protivna ~lanu 5, stav 3 Konvencije u slede}im slu~ajevima: 1) kada istra`ni organi slu~aj vode sporo, odnosno odugovla~e sa postupkom; 2) kada je odugovla~ewe posledica slabe organizovanosti pravosu|a; 3) kada je odugovla~ewe posledica negativnog sukoba nadle`nosti izme|u organa.13) U ~lanu 6 Konvencije govori se o potrebi brzog postupka i dono{ewa presude u razumnom roku. Krivi~ni postupak prema pravilima Evropskog suda za qudska prava po~iwe trenutkom podizawa optu`nice, a okon~ava dono{ewem odluke u posledwoj instanci (po redovnim ili vanrednim pravnim lekovima). Karla del Ponte je podigla optu`nicu protiv dr Vojislava [e{eqa 15. januara 2003. godine! Jedno od pravnih pravila glasi – o~igledne stvari se ne dokazuju, u stvari ovo je tzv. prima faciae evidens. ^lan 6, stav 2 Konvencije ure|uje pitawe pretpostavke nevinosti. To jednostavno zna~i da okrivqeni nije du`an da dokazuje svoju nevinost, ve} upravo obrnuto, ta obaveza le`i na tu`iocu. Koliko li smo samo puta ~uli od najvi{ih funkcionera ove na{e nesre}ne dr`ave izjavu: “Ako je nevin, neka ide u Hag i to doka`e”! Ina~e, pretpostavka nevinosti je bezizuzetno pravilo koje va`i u pravima svih civilizovanih naroda. Iz toga se lako mo`e izvu}i zakqu~ak o potpunoj necivilizovanosti davalaca navedenih izjava. [tavi{e, ta pretpostavka treba da za{titi okrivqenog od predrasuda ne samo suda, ve} i javnosti i ona va`i za sve (za izjave policije, tu`ila{tva, suda, medija i dr.) i sve do pravnosna`nog okon~awa postupka. Da li je ova pretpostavka po{tovana u ha{kim procesima i da li je po{tovana u na{oj javnosti (suprotne izjave politi~ara, dr`avnih funkcionera, novinara)? Iz pretpostavke nevinosti proizlazi i pravo okrivqenog da se brani i }utawem. S druge strane, tu`ila{tvo je du`no da okrivqenom predo~i sve dokaze na kojima zasniva optu`nicu, kako bi optu`eni mogao da pripremi odbranu, odnosno da se izjasni o svim elementima optu`nice.
15

U ~lanu 7 Konvencije se ure|uje pravilo nullum crimen, nulla poena sine lege. Niko se ne mo`e smatrati krivim za delo koje nije bilo predvi|eno kao krivi~no delo prema unutra{wem ili me|unarodnom pravu. U stavu 2 ovog ~lana se predvi|a izuzetak, a to je slu~aj kada je u pitawu delo koje se smatralo krivi~nim delom prema op{tim pravnim na~elima koja priznaju civilizovani narodi. U svakom slu~aju, ovo podrazumeva zabranu retroaktivnosti, a stav 2, budu}i da je izuzetak, podrazumeva restriktivno, naju`e tuma~ewe, {to bi zna~ilo da bi neko delo moralo biti nesporno takvo da ga osu|uju imperativni propisi civilizovanog sveta. Da li jedna optu`nica “prema op{tim pravnim pravilima koja priznaju civilizovani narodi” mo`e da sadr`i formulacije kao {to su “ili pribli`no od tog datuma”, “u dogovoru sa poznatim ili nepoznatim u~esnicima udru`enog zlo~ina~kog poduhvata”, “zagovarao je politiku ujediwewa svih srpskih zemaqa u homogenu srpsku dr`avu”. Na kraju, ima ne~eg u optu`nici {to se okrivqenom mo`da i mo`e “staviti na teret”, a to je {to je “14. marta 1990. u{ao u koaliciju sa Vukom Dra{kovi}em, tako|e srpskim nacionalistom, i osnovao Srpski pokret obnove...”. Citati su doslovno prepisani iz optu`nice, koju je potpisala, naravno, Karla del Ponte. Da li ona spada u pravo civilizovanih naroda? Posebno je zna~ajan ~lan 10 Konvencije, koji glasi: 1. Svako ima pravo na slobodu izra`avawa. Ovo pravo ukqu~uje slobodu posedovawa sopstvenog mi{qewa, primawe i saop{tavawe informacija i ideja bez me{awa javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj ~lan ne spre~ava dr`ave da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduze}a. 2. Po{to kori{}ewe ovih sloboda povla~i za sobom du`nosti i odgovornosti, ono se mo`e podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograni~ewima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom dru{tvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi spre~avawa nereda ili kriminala, za{tite zdravqa ili morala, za{tite ugleda ili prava drugih, spre~avawa otkrivawa obave{tewa dobijenih u poverewu, ili radi o~uvawa autoriteta i nepristrasnosti suda. [ta mo`e da ka`e jedan patriota kada je upravo napadnut teritorijalni integritet wegove dr`ave14) i napadnut wegov narod od strane onih koji su ve} dva puta u istoriji izvr{ili genocid nad wegovim narodom? Da poziva na nejedinstvo? Da poziva na dezerterstvo? Da poziva na predaju? Ili ga je, pak, pravo civilizovanih naroda tada obavezivalo da }uti? Da li to neko smatra da srpski narod ne}e odgovarati samo ako je `rtva zlo~ina, ukqu~uju}i i genocid? U stvari, iskustvo nas je pou~ilo da tada niko nije odgovarao! Ante Paveli} nije umro kao osu|eni ratni zlo~inac, ali Dra`a Mihailovi} jeste! U Ha{kim procesima optu`eni su samo Slobodan Milo{evi}, Radovan Karayi}, Milan Marti}, ~elnici srpskih dr`ava, ali ne i Frawo Tu|man, Alija Izetbegovi}, ali ni slovena~ki ~elnici koji su prvi otpo~eli sa oru`anom secesijom! Istorija se ponavqa, zar ne? Da ne govorim o mnogim drugim sli~nim slu~ajevima. Da li je to pravo i pravda?
16

Zar srpski patriota nema pravo da u vremenima najve}e ugro`enosti wegovog naroda, u ratnim vremenima koja nisu prouzrokovali Srbi, poziva na jedinstvo, na borbu protiv neprijateqa? Prof. dr Lazar Markovi} tako|e je osu|en od strane Brozovog re`ima, jer je izrekao istinu o hrvatskim zlo~inima nad Srbima u Drugom svetskom ratu, a to ga je na kraju ko{talo `ivota. Sloboda govora i izra`avawa je osnovno demokratsko pravo, u stvari to je uslov svake demokratije i pretpostavka qudskih prava. Za{to je ba{ ovo pravo zagarantovano Amandmanom br. 1 ameri~kog ustava? I sama qudska sloboda je nezamisliva bez slobode govora. Ona podrazumeva i pravo svakog odgovornog ~oveka da u kriznim vremenima pozove na nacionalno jedinstvo i borbu protiv neprijateqa, tim pre kada postoji istorijsko iskustvo o okrutnosti i spremnosti na svaku vrstu zlo~ina prema wegovom narodu. Ciq je, dakle, svih izjava za koje se tereti dr Vojislav [e{eq bio spas sopstvenog naroda, naroda koji je ve} dva puta bio `rtva genocida na tim istim prostorima. Otuda se mo`e, sa visokim stepenom sigurnosti, tvrditi da su i wegove izjave bile proporcionalne tom ciqu. A ako je izjava proporcionalna ciqu, onda u demokratskom dru{tvu i pravednom pravu, ne mo`e biti govora o krivi~no-pravnoj i bilo kojoj drugoj odgovornosti. Ovo tim pre {to je re~ o politi~aru, koji nije imao nikakvu vojnu ili drugu zapovednu, odnosno subordiniraju}u vlast. Uostalom, da li ima nekog u ovoj sali ko bi u takvoj situaciji postupio druga~ije? III U jednom radu sam dokazao flagrantno kr{ewe osnovnog na~ela me|unarodnog prava u slu~aju jugoslovenske dr`ave, srpskih dr`ava, srpskog naroda, kao i pojedinaca, Srba, koji su bili na politi~kim i vojnim polo`ajima, a koje je u~iweno u ha{kim procesima.15) A to osnovno na~elo, koje je ujedno i pretpostavka drugim na~elima jeste princip zabrane svake vrste diskriminacije. Ipak, na ovom mestu podsetio bih na slede}e: U Preambuli Poveqe UN stoji: “Mi, narodi Ujediwenih nacija, re{eni da spasemo budu}a pokolewa u`asa rata, koji je dvaput u toku jednog qudskog veka naneo ~ove~anstvu neopisive patwe, i da vaspostavimo veru u osnovna prava ~oveka, u dostojanstvo i vrednost qudske li~nosti, u ravnopravnost qudi i `ena i nacija velikih i malih” ....16) U Glavi 1 Poveqe (Ciqevi i na~ela), u ~lanu 1, pored ostalog, stoji da su ciqevi Ujediwenih nacija: “3. Da ostvaruju me|unarodnu saradwu re{avawem me|unarodnih problema privredne, dru{tvene, kulturne ili humanitarne prirode, kao i podr`avawem i razvijawem po{tovawa qudskih prava i osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu, pol jezik ili veru... U ~lanu 2 Poveqe navedeno je: “1. Organizacija po~iva na na~elu suverene jednakosti svih wenih ~lanova.” U Glavi 9 – Me|unarodna privredna i socijalna saradwa u ~lanu 55 isti~e se: “U ciqu stvarawa uslova stabilnosti i blagostawa, koji su nu`ni za odr`avawe mirnih i prijateqskih odnosa me|u nacijama, zasnovanih na po{tovawu na~ela ravnopravnosti i samoopredeqewa naroda, Ujediwene nacije }e pomagati: ... c) sveop{te po{tovawe i uva`avawe17), odnosno sveop{te i
17

stvarno po{tovawe18) prava ~oveka kao i osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru. U Deklaraciji o principima me|unarodnog prava o prijateqskim odnosima i saradwi dr`ava19) navodi se da suverena jednakost obuhvata slede}e elemente: 1. sve dr`ave su pravno jednake; 2. svaka dr`ava u`iva neotu|iva prava svojstvena punom suverenitetu; 3. svaka dr`ava je du`na da po{tuje li~nost ostalih dr`ava; 4. teritorijalni integritet i politi~ka nezavisnost svake dr`ave su nepovredivi; 5. svaka dr`ava ima pravo da slobodno bira i razvija svoj politi~ki, socijalni, ekonomski i kulturni poredak; 6. svaka dr`ava je du`na da ispuwava savesno svoje me|unarodne obaveze i `ivi u miru sa ostalim dr`avama. Na~elo nediskriminacije i wegova primena u domenu qudskih prava – vidqiva je i iz niza drugih propisa.20) Evropska konvencija o qudskim pravima u ~l. 14 utvr|uje: U`ivawe prava i sloboda predvi|enih u ovoj konvenciji obezbe|uje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao {to su pol, rasa, boja ko`e, jezik, veroispovest, politi~ko ili drugo mi{qewe, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom drugom nacionalnom mawinom, imovno stawe, ro|ewe ili drugi status. S druge strane, Protokol XII iz Konvencije u ~lanu 1 navodi: 1. Svako pravo koje zakon predvi|a ostvariva}e se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, na primer, polu, rasi, boji ko`e, jeziku, veroispovesti, politi~kom i drugom uverewu, nacionalnom ili dru{tvenom poreklu, povezanosti sa nacionalnom mawinom, imovini, ro|ewu ili drugom statusu. 2. Javne vlasti ne}e ni prema kome vr{iti diskriminaciju po osnovima kao {to su pomenuti u stavu 1. Ina~e, Evropski sud za qudska prava u Strazburu permanentno pro{iruje primenu ovog ~lana, i to u meri da poprima obele`ja autonomnog prava.21) I pored svih ovih propisa i garancija, diskriminacija se i daqe sprovodi, posebno u ha{kim procesima, prema okrivqenim Srbima. Posebno te`ak slu~aj diskriminacije je postupak, pa i sama optu`nica, koji je potpisala Karla del Ponte, protiv dr Vojislava [e{eqa. U woj se nalaze slede}e “inkriminacije”: “Na gotovo svakodnevnim mitinzima i tokom predizborne kampawe, pozivao je na jedinstvo Srba i na rat protiv istorijskih neprijateqa”; “u~estvovao je u regrutovawu, formirawu, finansirawu, snabdevawu, pru`awu podr{ke i rukovo|ewa srpskim dobrovoqcima”; “dr`ao hu{ka~ke govore u medijima, na javnim nastupima i prilikom svojih poseta dobrovoqa~kim jedinicama i drugim srpskim snagama”; “zagovarao i podsticao stvarawe Velike Srbije”; “od 1. avgusta ili pribli`no tog datuma..., deluju}i pojedina~no ili u dogovoru sa poznatim ili nepoznatim u~esnicima udru`enog zlo~ina~kog poduhvata...” Ali, za svaki slu~aj, ukoliko ove optu`be, o~igledno ~iweni~no i pravno neutemeqene, ne pro|u, onda, postoji i alternativna22) optu`ba: “zlo~ini navedeni pod ta~kama...optu`nice bili su prirodne i predvidive posledice ostvarewa ciqa ovog udru`enog zlo~ina~kog poduhvata, a Vojislav [e{eq je bio svestan da su takvi zlo~ini mogu}i ishod ostvarewa udru`enog zlo~ina~kog poduhvata”!
18

Dovoqno bi bilo re}i da je optu`nica potpuno neodre|ena i da se iz navedenog ne mogu dokazati tvrdwe, a ~ak i da su nesporne, ne mogu se podvesti ni pod jednu konkretnu krivi~nopravnu normu. To je razlog da se konstrui{e “alternativna” optu`ba, kod koje, pak, tu`ilac pretpostavqa da je okrivqeni “bio svestan mogu}eg ishoda”! Tu zaista ima subjektivne odgovornosti, ali tu`ioca i to za zloupotrebu slu`benog polo`aja, odnosno Malicious prosecution. U stvari, okrivqenom se stavqa na teret neka vrsta verbalnog delikta, ukinutog u svim civilizovanim dr`avama, a u na{oj zemqi ukinutog u vreme kada je predsednik bio Slobodan Milo{evi}. Jedino za~u|uje {to protiv verbalnog delikta ne protestvuju inostrane vlade i wihove nevladine organizacije, kao {to su to ~inile dok je taj delikt postojao u na{em pravu. ^udi i to da dr Vojislava [e{eqa optu`uju za verbalni delikt, a slovena~ki dr`avnici, koji su prvi direktno organizovali oru`ane napade na nenaoru`anu regularnu vojsku, nisu ni pomenuti u Hagu. Nije pomenut ni Tu|man koji je prvi javno, usred Zagreba, pozivao na rat, da bi se dobila nezavisnost Hrvatske. Optu`uju [e{eqa {to je organizovao i pru`ao podr{ku srpskim dobrovoqcima, onima koji su branili srpske porodice i ogwi{ta, a ne pomiwu one koji su “u~estvovovali u regrutovawu, formirawu, finansirawu, snabdevawu, pru`awu podr{ke i rukovo|ewa” inostranim pla}enicima23) koji su do{li u stranu zemqu da, uz platu, pqa~ku i zlo~ine, ostvaruju ne~ije politi~ke ciqeve! Nije sporno da su na strani Hrvata, ali i muslimana u gra|anskim ratovima na teritoriji biv{e SFRJ u~estvovali strani pla}enici, a neki od wih, dr`avqani nekih zapadnih ali i azijskih dr`ava, su se ~ak hvalili da su neposredno vr{ili zlo~ine nad Srbima (postoje i fotografije i video snimci koje su sami sa~inili), a da pri tome niko od wih nije optu`en pred Tribunalom, niti su ih doma}e dr`ave krivi~no gonile. To je tako|e dokaz diskriminatornosti ha{kih procesa i licemernosti mnogih dr`ava koje vr{e konstantan pritisak na srpski narod, bilo da je re~ o Srbiji, Republici Srpskoj ili {ire, a da pri tome same ne preduzimaju ni{ta protiv “svojih” zlo~inaca, koji sami pru`aju dokaze svojih zlo~ina. Uostalom, izjave dr Vojislava [e{eqa se svakako mogu kvalifikovati kao govor qubavi u odnosu na govor visokih svetskih politi~ara (zasigurno uticajnijih, {to bi trebalo da zna~i i odgovornijih od V. [e{eqa), generala, novinara, pa i verskih ~elnika. ^ak i da je u pitawu krivi~no delo koje postoji u na{em zakonodavstvu, a to je izazivawe nacionalne, rasne i verske mr`we i netrpeqivosti, onda je potreban umi{qaj da bi postojala odgovornost okrivqenog. Me|utim, nesumwivo je da iza svake izjave dr Vojislava [e{eqa ne stoji umi{qajna mr`wa prema drugima, ve} umi{qajna qubav prema svom narodu, ma koje vere bio, i qubav prema svakom rodoqubu ma koje on nacije bio. U ovoj sveop{toj inverziji prava, etike i pravde ha{ki procesi mogu dovesti i do novog precedenta: krivi~na odgovornost za qubav, a neodgovornost za terorizam, genocid, ubijawe, ru{ewe bo`ijih i qudskih domova, za pravu mr`wu, ali pod uslovom da su `rtve Srbi.
19

Zakqu~ak U stvari, [e{eq je optu`en za politi~ki delikt mi{qewa, koji je podveden pod formu govora mr`we, jer su tu`ioci hteli da ka`u da je to hu{kawe naroda jednih protiv drugih (kako bi to rekli nema~ki propisi), odnosno izazivawe rasne, verske i sli~ne mr`we i netrpeqivosti, kao {to to odre|uju propisi nekih dr`ava, izme|u kojih i na{e. Tzv. govor mr`we, pre svega zbog svoje neodre|enosti, nije pravni, ve} politi~ki pojam,24) zato je takva i optu`nica. Jer, neodre|ena optu`nica uvek je zloupotreba prava u politi~ke svrhe i to pravilo, u~i istorija, nema izuzetaka. Tzv. govor mr`we, kao inkriminacija, na pojedina~nom planu vodi u: 1. diskriminaciju; 2. delikt mi{qewa; 3. ne~ove~no postupawe; 4. poni`avaju}i tretman. Dakle, na pojedina~nom planu vodi u konkretnu nepravednost. Na op{tem planu govor mr`we proizvodi slede}e pravne antinomije: 1. nedovoqna odre|enost sadr`ine pojma; 2. cenzura ili neocenzura; 3. diskreciona vlast tu`ila{tva, {to vodi u voluntarizam i pravnu nesigurnost; 4. predvorje za zlo~in mi{qewa; 5. bri{e granicu izme|u izra`avawa misli i delawa (~iwewa ili ne~iwewa), jer krivi~no delo se i zove delo, a ne krivi~no mi{qewe ili krivi~ni govor, otuda je “govor mr`we”, u smislu krivi~nog dela, contradictio in ajecto; 6. zabraniti govor, zna~i onemogu}iti borbu mi{qewa demokratskim sredstvima, zna~i zabraniti su~eqavawe argumenata, a to zna~i da }e se takav govor povu}i u ilegalu i time postati jo{ opasniji; 7. zbog voluntarizma u primeni, usled objektivne neodre|enosti pojma, posta}e instrument politi~ke borbe, {to u krajwoj liniji zna~i da onaj ko dr`i izvr{nu vlast dobija jedno opasno sredstvo za borbu protiv politi~kih protivnika, a to ne ide u prilog izgrawi demokratije, naprotiv. Na op{tem planu, dakle, ovaj pojam vodi u pravnu nesigurnost i totalitarizam.25) Upravo u toj proizvoqnosti tuma~ewa ~iweni~nog stawa i proizvoqnosti podvo|ewa pod pravne norme le`i ugro`avawe prava do stepena negirawa i najve}a je opasnost po pravdu, koja se ovde u stvari pretvara u svoju suprotnost, to je summa iwuria. Sankcionisawe odre|enih izjava mo`e se prihvatiti, ali mora biti precizno normirano, kao {to je to slu~aj kod uvrede, klevete ili pozivawa na pobunu. Istorija se, naravno ponavqa, i zato je jo{ Hesiod, prvi svetski eti~ar, pre skoro 3000 godina, blagovremeno upozorio: “Pravdu }e zameniti pesnica. Gradovi }e padati pod grabe`om. I ne}e pobe|ivati ni onaj koji ~uva zakletvu, ni pravi~ni, ni dobri. Uskoro drzniku i zlotvoru po~ast }e se odavati. Gde je sila, tamo }e biti i pravo.”26)
20

9) Isto. Z. 22. Izuzetak je ovaj ~asni skup odgovornih. 58. Vojislava [e{eqa. Peers. suprotno svim konvencijama i deklaracijama. “Sramota vrline”. RJD. ~estitog i hrabrog ~oveka. 2001. str. ECHR. neka sa svojom mr`wom }utawa za}uti zauvek. 21 . 9. Zbornik radova sa Me|unarodnog nau~nog skupa “Primena me|unarodnog krivi~nog prava u nacionalnim zakonodavstvima. dopuwavana vi{e puta tzv. osim ne{to gr~kih i ruskih. Ser. niti u svetu. 3) Ditur. 224.. navedeno delo. vi{e nije pravilo. 19) Francuski tekst. 6) Petrovi}. Zabrana diskriminacije i zlonamernog optu`ewa i ha{ki procesi. @. str. br. 4) Isto. Beograd. g.. Greek case.. navedeno delo. 8) Ditur. Ranine. Napomene: 1) U navedenoj kwizi Z.” Commission. po okolnostima slu~aja. 74. ECHR. 6 Konvencije. 3 i ~l. Application 47095/99. novembra 1950.Zato svako ima du`nost da se suprotstavi nepravdi. koja. YB 12. A. str. Beograd. Ako ne progovori sada. ~estitih i hrabrih. Ser. a stupila na snagu 3. i presudu ECHR.. a posebna odgovornost le`i na pravnicima koji treba da budu sve{tenici u slu`bi pravde.. 5) Indikativno je da se i nobelovac Ivo Andri} na{ao na ni{anu raznih rasrbqiva~a. Report. robija u Hagu ve} vi{e od tri godine. O. danski karikaturista vre|ao Vesnika vere Muhameda digao se ~itav muslimanski svet. str. br. br. septembra 1953. 12. ko ne digne svoj glas protiv mr`we govora. 95. 685-696 11) Potpisana u Rimu 4. 2001-III. toegmueller. koji i pored svih navedenih pravnih garancija. A. str. 20) Usvojenoj od Generalne skup{tine UN 1971. bilo fizi~ka ili mentalna.).. br. To. odn. 81. @. 14) Vid. 76 i 77. 16) Anti}. presude: ECHR. ni kod nas. Z. ~ak i na Uskrs. str. a time i konkretno u odbranu onoga odgovornog. presude: ECHR. 1997-VIII. 7) Petrovi}. 130. 18) Engleski tekst. 2005. str. Petrovi}a. Toth. br. Protokolima (posledwa dopuna stupila na snagu 1. Kada su Evroamerikanci. s. 2) Kada je 2006. navedeno delo. godine. ameri~ki profesor religije iz Haverforda. br. 151-162. nege i sl. 15) Pri ~emu ga Ustav obavezuje na odbranu teritorijalnog integriteta. Vid. kada je vre|an Sveti Sava mawina je u Srbiji osudila blasfemiju. RJD. jula 2003. g.. odnosno qudskih prava. Vid. Pravo na pravdu i pravo nepravde. 13) Tu je merodavan i ~l. Ameroevropqani razarali Srbiju. 23. 5. Pravni `ivot. no. Nehuman tretman sastoji se i u uskra}ivawu lekarske pomo}i. O. 314. Kalashnikov. 10) Anti}. 18-19. nisu se podigli hri{}ani u protest.. tom IV. 21. 12) “Ne~ove~an tretman obuhvata takav tretman kojim se jednom licu namerno nanosi te{ka patwa. sau~esnik je u te{kim povredama qudskih prava. str.. mo`e da se smatra neopravdanom. Tara. 17) Sva podvla~ewa u tekstu je izvr{io autor. a da su|ewe ne otpo~iwe! Ko o ovome }uti. Majkl Sels. koji su ustali u odbranu principa. 5 i ~l. na`alost. 1999. 1962. no.

~lan 53 (29 Konvencije o pravu mora) Uop{te. dovoqno je re}i u totalitarizam.” ^lan 1 Dunavske konvencije od 1948. Pravo ne{kodqivog prolaza kroz teritorije va`i za brodove svih dr`ava – ~lan 17 Konvencije o pravu mora (1982) – Svi brodovi i vazduhoplovi u`ivaju pravo prolaska arhipela{kim plovnim i vazdu{nim putevima. ve} odavde iz radnog predsedni{tva. bez ikakve diskriminacije na pribre`ne i nepribre`ne zemqe. 23) Sam pojam alternativne optu`be je nepoznat u krivi~nom pravu. “Hate speech” ne postoji kao pravni pojam u Blacks Law Dictionary. ali Obligacionom pravu. kada se uspostavi odre|eni re`im prolaza nekim delom mora on se mora primewivati na bazi nediskriminacije u pogledu dr`avne pripadnosti broda (zastave broda). zloupotrebu prava i u krajwoj liniji u tiranski re`im. 25) U stvari. kori{}ewa. a wihovo kori{}ewe kvalifikovano je kao zlo~in protiv mira i bezbednosti. Naime. najkompletnijem re~niku pravnih pojmova angloameri~kog prava. uz @enevske konvencije. 342. Ovo je tim besmislenije {to sud u krivi~nom postupku nije vezan pravnom kvalifikacijom tu`ioca i mo`e osuditi okrivqenog. Evropska konvencija o qudskim pravima.”. u pogledu trgovine. onda najboqe da ka`em – na{ Brana Crn~evi}. a. kojom su pla}enici stavqeni izvan zakona. Alternativne obaveze postoje u pravu. Huseinov-Irlic. Indikativno je da sam tu`ilac nije uveren u osnovanost sopstvene optu`nice. kao i u pogledu uslova trgova~ke plovidbe. “Dela i dani”. 46). proklamuje na~elo slobode plovidbe za dr`avqane. 26) Hesiod. poku{ava da usmeri Tribunal u “`eqenom” pravcu. Beograd 2006. a to su takve obligacije koje imaju dva ili vi{e predmeta koji se tako duguju da se isplatom jednog. Jak{i}. prema Protokolu I iz 1977. Optu`nica se. 22 .21) Npr. ali se optu`ni akt ne mo`e postaviti alternativno. http://www. izmeniti ili pro{iriti. 22) V. una est in solutione). A. com/palestinians. Plovidba me|unarodnim rekama (iz Zavr{nog akta Be~kog kongresa od 9 juna 1815) “Sloboda plovidbe odnosi se na ceo plovni tok reke i mora da bude primewena. usvojena je Konvencija protiv regrutovawa.whatreallyhappened. po{to je evidentno da je “osnovni” optu`ni akt neosnovan! Takve radwe tu`ioca bi se u na{em pravu kvalifikovale kao zloupotreba slu`benog polo`aja. Regrutovawe pla}enika je zabraweno i predstavqa zlo~in prema me|unarodnom pravu. o ~emu }e vi{e biti re~i kasnije. 24) Tzv. vid. cela obligacija gasi (duae res sunt in obligatione. a ne za ono za koje je optu`en.html. pod zakonom odre|enim uslovima. Komentar.: ~lan 15 Konvencije o diplomatskim odnosima – Nikakva razlika se ne mo`e praviti izme|u {efova misija na osnovu wihove klase sem u pogledu prvenstva i etikecije. ako to proiza|e iz ~iwenica i dokaza. str. na internetu postoji zbirka velikog broja primera govora mr`we – Examples of hate speech. s jedne strane. Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo. ali ima ga na internetu (WIKIPEDIA) i tu otpo~iwe re~ima da je to “sporan izraz”! Ina~e. a s druge strane. finansirawa i obu~avawa pla}enika. te zato poku{ava da. navedeno delo. razmi{qao sam kako da ga najavim. za neko drugo delo. sada }e vam se obratiti. komplikuje postupak uno{ewem “alternativne” optu`be. a 1989.. trgova~ke brodove i robu svih dr`ava “na bazi ravnopravnosti u pogledu lu~kih i plovidbenih taksa. u toku postupka mo`e. odre|eno je da pla}enici nemaju status borca (~l. jer on podrazumeva pravnu nesigurnost. 14. str. u angloameri~kom pravu re~ je o Malicious prosecution ili Action of malicious prosecution. dodu{e ne sa ove govornice. naime.

vidite da je Ha{ki tribunal ne{to bez ~ega se ne mo`e i gledate ove male zapadne instruktore koji dolaze redovno dobro obu~eni. da nekoga iznervira. bez obzira na odlazak Crne Gore. gospodo. Prisetite se davne 1941. posle smrti Slobodana Milo{evi}a. On je ~ovek koji ima verbalnu mo} da nekoga pomeri s mesta. Izviwavam se. Zbog ~ega? Zbog toga {to je to jedini na~in da se jedan narod koga ho}e da dresiraju privikne na sudbinu koja mu je odre|ena mnogo ranije. To {to je par puta bio u uniformi dr`ave u kojoj je bio jedan od politi~kih rukovodilaca i rodo23 . Budu}i da se pravno ne mo`e zavr{iti slu~aj bez onih koji su bili najve}i krivci. me|u wima i hrvatsku. redovno sa dobro vezanom debelom kravatom. pre tri dana ili tri ve~eri video sam Martina [pegeqa. dakle. niti da `ivi pod tim uslovima i zato je on tamo gde se sada nalazi. nije tako. da nekome ka`e neku od istina. jer je jedini tamo i oti{ao sa nekim razlozima. ali zar je to razlog za zatvarawe i razlog za progla{ewe za ratnog zlo~inca. dame. kao {to je Slobodan. uzeo sam ovu privilegiju. koji su razumeli da je Ha{ki tribunal poluga za vladavinu Srbijom i drugim narodima koji se ne}e pokoriti globalisti~kom poretku u svetu jednostavno to i danas dr`e na prvom mestu u svojoj spoqnopoliti~koj varijanti. ali ovde imate ve} poku{aj alternacije u sudu li~nosti kojih vi{e nema. pa i ovih godina bilo je obrnuto: Srbe su ubijali zato {to su Srbi. {to govorim sede}i. ali ne toliko da ne do|em na ovaj skup i ne toliko da se ne odu`im onome koji ovakav skup zaslu`uje vi{e od drugih qudi. zna~i. na petnaestoj obqetnici priprema za oslobo|ewe Hrvatske i ~uo svakojaka priznawa koja nigde nisu uvr{tena. a oni vam umiru. niti da prihvati. redovno sa nao~arima. Bez obzira na smrt Slobodana Milo{evi}a. me|utim. I pored onog famoznog snimka daleko je od optu`nice. da mu ono. gospodina Babi}a. ako ga nisu ubili zbog toga da se ne pokaje. jer je velika politi~ka pozori{na predstava prakti~no zavr{ena smr}u junaka te predstave oko koga je trebalo napraviti celu pri~u. kako ponavqaju uporno istu re~enicu. pomeri stra`wicu sa stolice. od sada ih hvatajte sami. Umesto da se obrate Ha{kom tribunalu i ka`u – gospodo. ili bez najva`nijeg svedoka koji se u pokajawu ubio. na primer ka`e da se ve} 1985. mi ih hvatamo. mislilo se da tu negde postoji kraj i da srpske muke. [pegeq. bez obzira na sve Ha{ki tribunal mora nastaviti svoju svetu delatnost. ministra Bojkovca. Ne znam da li vi gledate. beogradski poslu{nici. jer je dokazano da su u Hrvatskoj ubijani qudi samo zato {to su Hrvati. ~ak i muke srpske Vlade prestaju. On je jednostavno povodom te obqetnice izjavio da mu je krivo {to Hrvatska nije prva optu`ila Srbe za genocid. ja sam TV manijak. jer sam malo bolestan. Gospodin Anti} govori o alternativnoj krivici {to je ve} mnogo. zloglasnog nabavqa~a oru`ja za Republiku Hrvatsku. {to se ka`e. Mislio sam. da }e Ha{ki tribunal spustiti zavesu. ali ja bih vam se i da le`im obratio iz tog polo`aja. Voja [e{eq sigurno spada u qude koji takvu istoriju niti je mogao da primi. Slu{ate te izjave svaki dan. objaviti da je proma{io ciq. ja gledam svaku televiziju. A gospodin Mesi} je u svom bezobrazluku oti{ao najdaqe.Brana Crn~evi}: Gospo|o [e{eq. niti da predaje. znalo da }e Hrvatska u}i u rat za otcepqewe i da je on li~no nabavqao oru`je preko svojih zapadnih prijateqa.

Svi znamo istinu. Ali ono {to me ovde u ovom slu~aju kod Voje [e{eqa uznemirava. je li to dokaz da je zlo~inac i da je nekog ubio. I zbog toga je Vojislavu [e{equ preimenovana optu`nica iz onog famoznog za zlo~ina~ki udru`eni poduhvat. ne samo ovi u ovoj sali. ne bih smeo Srbima da govorim uop{te ko mi je otac. {to bi rekli razbra}a Hrvati. pa trebao bih da se pritajim. iako je Srbin iz Crne Gore. nego zaista {to `ivimo u dr`avi gde. Ja sam raspame}en {to su oti{li. u~e ih da budu nadnacionalni. pa su dovukli pone{to iz Amerike. pa ne znam {ta treba jo{ ponuditi da budemo zajedno i ne znam za{to su oti{li sem ako ih nisu namerno odveli. ja to ka`em na jednoj maloj televiziji. re}i }u i vama. Zna~i. Narod koji to prihvati nije zaslu`io da nosi ime naroda i ne mo`e biti srpski narod. pa su ne{to na{li i u onim krajevima u kojima se nalaze nacionalno zavisni qudi od Albanije i drugih dr`ava i pobedili. uhvatite tog Karayi}a. jer radio i televizija. to dokazuje Srpska radikalna stranka kojoj vredni poslanici i po{tovaoci globalnog poretka mo`da svakojakim smicalicama ne}e dati da pobede na slede}im izborima. jedino je pitawe imaju li snage. to je {to mi o Ha{kom tribunalu znamo sve. Wima se ~ini kada jedan od najslobodnijih qudi bude u zatvoru da se ne}e na}i qudi koji su govorili istinu i prevarili su se. dajte tog Mladi}a. trebao bih da }utim. bilo kad i bilo kako ja mislim da }e ova stranka.qub. smelosti i voqe da to priznaju sebi. iako svi znaju da je rat uvezen spoqa. srpski zvani~nici. uglavnom zahvaquju}i Voji [e{equ. novine. kao sin Crnogorca i Sremice. 30. svi govore o uslovu bez koga se ne mo`e i svi privikavaju na{u decu da jednoga dana bude prirodno da ve}ina ka`e kad tad – pa dobro. I prikupili su. nema gospodina Milo{evi}a koga ovde stalno opisuju kao osnovno zlo. zna~i neko dete koje je vezano za Crnu Goru moram da ka`em tu stra{nu re~enicu – qudi moji. znaju da govore koje{ta. 40 tisu}a takvih momaka. Ovaj skup to dokazuje. jer je i Hag sad sramota da utvr|uju zlo~ina~ki poduhvat u kome glavnog zlo~inca nema. jer se koje{tarije pla}aju. Devet godina su imali priliku da u~e mladi}e u Crnoj Gori koji danas glasaju. odvajaju se. nego svaki normalan ~ovek u Srbiji zna {ta nam se doga|a. jer ne vredi ni {to su nam dva posledwa predsednika Srbije i Jugoslavije Crnogorci. Zbog toga oni u~e Srbe da ne budu Srbi. moram to da ka`em. Oni i jesu tamo zbog toga da ne bi mogli o tome ovde govoriti. iako svi znaju da je sve {to je zlo uvezeno spoqa i da je nai{lo ovde na plodno tle me|u qudima koji sebi i svojima ne misle dobro. ali nemamo ni priliku ni mogu}nost da to doka`emo onoj takozvanoj srpskoj ve}ini. Dove{}u to u logi~nu vezu sa boravkom Voje [e{eqa u Hagu. iako nisam dr`avnik pa nemam obavezu da ~ekam odluku Republi~ke komisije u Crnoj Gori i ne obavezuje me da ne ka`em {ta mislim. kao ratnog po~initeqa i ratnog pokreta~a ratnih neprilika. ^ak i oni koji to kao papagaji govore na televiziji koja nam nije sklona. rugaju nam se u sopstvenoj dr`avi. koji danas imaju 18 godina da je Srbija osnovno zlo i da se treba od we odvojiti. I mi ne znamo {ta sada da radimo. ali uporno govore koje{ta. ne samo qudi kojima se sad obra}am. a iskrenost ka`wava. osudite tog [e{eqa da nas jednom ostave na miru. Pogledajte samo. ne zbog toga {to sam znao da }e oti}i i da je to normalno. ali postoje posle slede}ih izbora slede}i izbori. na B92 ili nekoj drugoj. ko24 .

Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo. Deluje magijski i medijski kao sinergija straha i amorala.Rekao mi je jedan od wih. Na ha{kim ~asovima o~igledne nastave sudije uspostavqaju precedente i paradigme pravne nauke i prakse za ceo budu}i vek. ali pozdravi}u vas samo onom najneverovatnijom re~enicom koju sam nedavno ~uo od ha{kih optu`enika. I Srbija je. U me|uvremenu zlokobna krilatica preletela je sa Istoka na Zapad i prometnula se u ratni pokli~ i politi~ko i pravno i moralno na~elo demokratskih imperija. vi{e vole ispirawe mozga i ritualno isterivawe iz glava vernika i odmetnika nao~igled celog sveta. avaj. Me|u `rtvama ve}ina su bili pisci i politi~ari. Ova qudo`derska poruka. Ako se neprijateq ne preda treba ga uni{titi. Nove stranice istorije pi{e i overava Ha{ki tribunal. zgodno mi je da sedim pa sam se raspri~ao. Za one nepopravqive kad o~i{}ewe ne uspeva. Obrati}e vam se jedan od na{ih najistaknutijih pesnika i ne}u preterati ako ka`em jedan od najistaknutijih srpskih rodoquba. ali ja }u po~eti sa jednom porukom mr`we. Wima je kriv i du`an ceo narod i oni uistinu hapse cele narode pretvaraju}i wihove dr`ave u posebne lagere koje podvrgavaju kaznenim sankcijama. samo ne lo`e vatru. jer tako preporu~uje Evropska zajednica. ha{ki vidari imaju lekove koji ne le~e kukutu za srce. Wegovi krsta{i u sudskim togama privode na loma~u one {to ne}e da se priklone novom svetskom poretku. nekako u posledwih 30. kako se danas naziva nedelo izra`avawa druk~ijeg nepo}udnog mi{qewa. silovateqi i vuko25 . Ono {to ne uspeva da sameqe kolonijalna ma{ina multikompanija uni{tavaju pametne bombe NATO pakta. Pri tom dosledno po{tuju obred spaqivawa jeretika. vi{e od deceniju takav karantin. Ovaj pravni surogat je najmoderniji institut za disciplinovawe neposlu{nih naroda. ucewuju saplemenike da budu bratoubice. vi imate moju qubav. I mi smo do ju~e neprijateqsku propagandu pla}ali stotinama godina robije. krilatica Maksima Gorkog slu`ila je sudijama na boq{evi~kim procesima kao alibi da proliju more krvi po ruskoj zemqi. optu`eni za neprijateqsku propagandu ili jezik mr`we. tajne i javne slu`be kao lovci na qudske glave ubijaju narodne vo|e i tribune ili ih trpaju u svoje tamnice. Gojko \ogo. a za jezik mr`we tek su po~eli pristizati ra~uni. nego u|e{ i gotovo. Srbi su prema ha{koj hronici Barbare sa Balkana negativni junaci de~ijih filmova. a miropomazuju misionari nevladinih organizacija. iza|e{ i gotovo.5 posto glasova vi{e. Gojko \ogo: Dame i gospodo. Tako ova sudska i satanska liturgija zadobija simboli~ni i prakti~ni mitolo{ki i pedago{ki smisao. te{ka su vremena za Srbiju. Oni gre{nike hapse i progla{avaju za krivce pre nego {to napi{u optu`nicu. Novi inkvizitorski oltar ispoveda imperijalnu pravdu i ozakowuje pravo sile. 50. vunena vremena.ji je napravio ovako ~vrstom i monolitnom i zbog toga {to se i danas tako pona{a. Kad ne mogu da ih uhvate. pogotovo gospo|a [e{eq. koji god vremenski period da odredite. kad tad dobiti onih presudnih 0. 100 godina. Odoh ja daleko od teme. a dokaza krivice nema. Vojne ekspedicije NATO pakta. nema kod wih kao u Srbiji – u|e{. pravo vuka na ovcu.

one {to razvaquju temeqe moderne Evrope i ru{e na{u ku}u. Ha{ke sudije i wihovi nalogodavci su pli{ani krsta{i demokratije. Oni znaju da su to dela politi~ke mudrosti. zalud no}u zakivamo kov~eg i `rtvujemo najboqe. Ha{ke i na{ke sudije po~ele da ~upaju ra~vaste jezike. jer dug jezik gotov je konopac. poni`avaju. Oni znaju da ih mrzimo i zato }e nas ka`wavati sve dok ne utule i posledwi plami~ak na{eg dostojanstva i samopo{tovawa. Zadirawe u slobodu savesti i slobodu mi{qewa zavr{a26 . izme|u tmu{e azijatske i plamena iznad Beograda i Bagdada. ka`u. truju. Meni je Bog dao jezik da ne }utim. Oni nas bombarduju. Tako se u ropstvu pre`ivqava. Wihova }utwa vi{e kazuje i daqe se ~uje nego dobo{i i talambasi wihovih apsanyija. I ovo je slovo moje olovo poruka mr`we i neprijateqska propaganda. boqe. Nema roba bez ropskog ose}awa. rasta~u dr`avu. A jezik mr`we ne dopu{ta wihovim misionarima da mirno ispiraju mozak narodu. a Srbi nikada nisu bili dobri podanici. Zalud usvajamo naloge |avoqe. negativna paradigma za nepokorni deo sveta. ne razumiju na{u mr`wu i nezahvalnost. Wima je sve malo. Mo`e{ mrzeti. na`alost. Zalud molimo da se samoubiju oni {to ne}e da se predaju. da jau~em i grdim one koje mrzim. Srbija je ogledni logor. Tako izneveravamo i pretke i potomke odgajamo kao rajetine i sluge sa ropskom sve{}u i podsve{}u. ako po~nemo mucati i lizati krvavu {apu. izme|u crvenih i plavih ubica. stoga ni mi nadu i veru u budu}nost ne smemo zasnivati na predaji i samoponi`ewu. sve poveqe o qudskim i gra|anskim pravima vrede samo za gospodare sveta. stvarne ili izmi{qene. Zalud isporu~ujemo junetinu i dajemo danak u krvi. Svet. vlastito mi{qewe nije uputno objavqivati. one {to mi uskra}uju pravo da govorim {to mislim. Moja je du`nost da prokazujem tirane i razbojnike. izme|u nenarodne naci i jenki demokratije. Zaludni su na{i dokazi poslu{nosti i priznawa greha. zlih i dobrih. a zaboravqamo zapovesti Bo`ije. ne opstaje na hri{}anskoj qubavi. Oni se ose}aju kao na{i pastiri i usre}iteqi. Ho}e da ih priznamo za spasiteqe i da im se u molbama i molitvama obra}amo jezikom qubavi. belih i crnih. nego na ravnote`i straha. I onog {to nam je darovao qubav qudi su razapeli. ogra|uju bodqikavom `icom kao crvenoko{ce i gubavce. Oni nas ka`wavaju kao {to gospodar kiwi slugu sa uverewem da na to ima prirodno pravo. I na{i pametari savetuju ako se na nasiqe ne mo`e uzvratiti silom mo`emo milom. u pe}inama i sojenicama. zato im nisu dovoqni nikakvi dokazi pokajawa i priznawa krivice. a ne izraz qubavi i ~in nemirne savesti. dokaze duhovne i mentalne predaje. ali svoj stav. Pozdravqam }utawe mojih ro|aka i prijateqa u okru`nom zatvoru. Oni celu qudsku zajednicu vide kao odnos gospodara i sluga.dlaci koji u hladnim posteqama i vru}ici sawaju @ene u crnom. ]utawe je. Sva prosvetiteqska i demokratska na~ela i ideali. demokratije kao ideologije i nove religije. bi}e ozakowena nasledna veza izme|u Lubjanke i [eveningena. pa nas potom u~e jeziku tolerancije. nu`de i nevoqe. Oni tra`e pro~i{}ewe du{e. Gospodari sveta to znaju. jer dostojan ~ovek mo`e ~itav `ivot provesti u tamnici a ne biti rob. Ako svi u}utimo. jer drugoga zanata i oru`ja nemam. to je pouka srpske istorije.

Vojislav [e{eq je kao na{ zato~nik oti{ao u Hag da im to ka`e u lice. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Gojku \ogu i koristim priliku da prenesem poruku sa velike udaqenosti. ali i ~ovek je Bo`ija tvorevina. On je. da su sve vreme imali pogre{nu predstavu o tome. koja je bila stub nosa~ cele optu`nice. a to zna~i da te tri i po godine su|ewa nemaju nikakvu pravnu vrednost. Bog je slobodu dao za ~oveka i niko mu je ne sme oduzimati. Rade}i na odbrani predsednika Milo{evi}a imao sam i tu privilegiju da tokom petnaestak celodnevnih susreta u {eveningenskom zatvoru zajedno sa predsednikom Milo{evi}em i gospodinom Vojislavom [e{eqem radim na pripremi briqantnog svedo~ewa gospodina [e{eqa. bio okon~an. jer je izbezumqeni tu`ilac povukao svoju kqu~nu optu`bu. a ni ha{ka ni vra{ka sila novih jaha~a apokalipse nije doveka. a Sudsko ve}e nakon tri i po godine navodnog su|ewa priznalo da im nije jasno za{ta se sudi. onu o Velikoj Srbiji. u Herceg Novom. Na{a mr`wa je posledica pobune dobra u nama. to je lekoviti odu{ak. pravno posmatrano. ja vam se danas obra}am kao neko ko je imao tu nesre}nu privilegiju. Molio bih jednog od qudi koji je najvi{e pomagao odbranu Slobodana Milo{evi}a. a pravno bezvredna ustanova taj Ha{ki tribunal. One {to ne}e da se predaju mogu}e je mu~iti i spaqivati. A rad na pripremi svedo~ewa Vojislava [e{eqa omogu}io mi je da shvatim o kakvom briqantnom ~oveku se radi i da steknem ~vrsto uverewe u za mene sada nesumwivu ~iwenicu da Ha{ki tribunal Vojislavu [e{equ ne mo`e ni{ta i da }e on sasvim sigurno iza}i iz ove borbe kao pobednik. Jezik mr`we je. u~estvuju}i u odbrani svog predsednika i svog naroda istovremeno branim istinu i pravdu od Ha{kog tribunala i wegovih gospodara. Zlo~inci ne zavre|uju qubav. dakle. Mi mislimo kao i on. nadam se ne tako daleko od Srbije. samo treba pomo}i dobru da pobedi. Prof. Kao hri{}anin ne verujem u trijumf zla. dr Branko Raki}: Dobar dan. prof. predati se nikada ne}emo. ali ogromnu ~ast da kao pravni savetnik predsednika Slobodana Milo{evi}a. gnev pravednika. dodu{e.va spaqivawem qudi. dr Branka Raki}a da vam se obrati. sre}om. potvr|uje da Gorki nije u pravu. Istorija. na`alost. jedino oru`je srpskog pokreta otpora. mi se zlu ne mo`emo odupreti silom. kako je moralno niska. a uni{titi nas ne mogu. ali ih nije mogu}e uni{titi. a tako|e i da shvatim kolika je privilegija pomagati predsedniku Milo{evi}u. svedo~ewa kojim je postupak protiv predsednika Milo{evi}a. Rajko Petrov Nogo {aqe pozdrave svim u~esnicima skupa i svima vama. Kada sam pozvan da govorim na ovom skupu o toj temi i kada sam po~eo da razmi{qam o tome {ta da ka`em brzo sam shvatio da to nije nimalo lak zadatak. Vojislavu [e{equ se u Hagu sudi zbog govora mr`we. a pri tome imati za saveznike istinu i pravdu. Raspeti je pobedio Pilata i Kajafu. jer ponekad je 27 . Muka i nepravda ne sme pomutiti na{u veru u pobedu dobra. ali mo`emo psovkom. bio Bo`iji sin. ~ovek je daleko od Beograda. Sve to iskustvo koje sam stekao pomoglo mi je da neposredno uvidim ono {to sam i ranije znao.

vu~en svojim progoniteqskim porivom prema srpskim rodoqubima pristao na ovo poistove}ivawe hrvatstva i usta{tva. pa ni prema pripadnicima drugih naroda. Ono {to sam ja mogao da vidim u Hagu i da ~ujem tamo upravo govori suprotno. rodoqubqe i `eqa i spremnost da se taj narod za{titi od fizi~ke ugro`enosti kojoj je posledwih decenija bio izlo`en. na tre}oj sudnica. Neki kod nas tvrde da }e su|ewa pred Tribunalom individualizovati krivicu za navodne zlo~ine i da }e kroz tu individualizaciju srpski narod biti oslobo|en rizika od kolektivne osude i kolektivne stigmatizacije. Rade}i na odbrani predsednika Milo{evi}a imao sam priliku da se uverim da je upravo Ha{ki tribunal. dakle. Vojislav [e{eq je obi{ao grad i javno izjavio da nijedan usta{a ne sme da `iv iza|e iz Vukovara podsti~u}i na taj na~in ubijawe Hrvata”. Ja }u za to kao indikativan da navedem samo jedan primer. Da je Ha{ki tribunal ustanova kojoj nije stalo do istine. veka zbog govora to je pojava koja bi trebalo da pripada davnoj i mra~noj pro{losti i tu pravno posmatrano nema mnogo {ta da se ka`e sem da se radi o te{kom anahronizmu i izrugivawu pravu. Tako je tu`ilac. a jedna slika bi trebalo da simbolizuje zlo~in i wegove `rtve koje bi vaqda Tribunal trebalo da {titi. kao na kolateralnu {tetu prema svojim saveznicima i navodnim {ti}enicima. ve} qubav prema svom narodu. simbolizuju tu ustanovu. ~itav hrvatski narod poistovetio sa usta{ama. to izvrgavawe prava ne treba da zamagli jo{ va`niju ~iwenicu – su|ewe Vojislavu [e{equ za govor mr`we je jo{ mnogo vi{e izrugivawe istini. a iz we se vidi da je tu`ilac. biti u situaciji da {titimo i same Hrvate od tu`io~eve tvrdwe da su svi oni usta{e. ukqu~uju}i i Tu`ila{tvo. u toku borbi koje su srpske snage vodile da bi zauzele Vukovar. a mi }emo. Na jednoj slici se nalazi sudijski kolegijum. je ~uvena slika ~oveka-skeleta iza bodqikave `ice iz navodnog srpskog koncentracionog logora za 28 . na drugoj zgrada Tribunala. jer ose}awe koje je uvek podsticalo Vojislava [e{eqa da govori i da dela i koje izbija iz wegovih re~i nije mr`wa ni prema kome. wegov sastavni deo. taj koji govori mr`wom i to neskrivenom mr`wom prema srpskom narodu. kraj navoda. Ovo je samo jedna od brojnih besmislica kakvih je prepuna optu`nica. Naime. koje je po principu kadija te tu`i. a ne `equ da za{titi svoj narod. kadija ti sudi. kada na internetu u|ete na zvani~an sajt Tribunala na engleskom jeziku. ve} upravo suprotno govori jedan detaq simboli~ne prirode. da bi Vojislavu [e{equ pripisao ubila~ku mr`wu prema Hrvatima. Ta slika koju su u Tribunalu izabrali kao simbol vlastite funkcije. Niti vreme. godine.najte`e govoriti o vi{e nego evidentnim stvarima. {tite}i Vojislava [e{eqa od optu`bi da je podsticao na ubijawe Hrvata. po samom Tribunalu. Suditi nekome na po~etku 21. onaj iz paragrafa 20 te optu`nice u kome izme|u ostalog pi{e: “U novembru 1991. na prvoj strani }ete videti nekoliko slika koje po autorima sajta. niti vrsta doga|aja ovde ne dozvoqavaju da u|emo u prikazivawe i raskrinkavawe brojnih neistina koje sadr`i optu`nica protiv Vojislava [e{eqa. Ali {ok koji kod nas stvara ~iwenica da se nekome danas sudi za govor.

Za one koji su izvr{ili brutalnu. Me|utim. nelegalna i nelegitimna agresija svakako nije akt qubavi. a da svoj izgled duguje bolesti iz svog detiwstva. Naime. godine obi{la svet kao svedo~anstvo o srpskim zverstvima uporedivim sa zlo~inima nacista. Po{teni nema~ki novinar i istra`iva~ Tomas Dajhman izvr{io je rekonstrukciju doga|aja i poku{ao o tome da obavesti obmanutu svetsku javnost. Ratka Markovi}a 24. Najs je rekao o Samaryi}u i wegovom tekstu. zapravo u otvorenom sabirnom centru za izbeglice. jer autor opisuje intervenciju NATO-a kao brutalnu. a brutalna.muslimane Trnopoqe. nelegalnu i nelegitimnu intervenciju snaga NATO-a protiv na{e zemqe. da se nalazi u dru{tvu svojih sunarodnika normalnog izgleda. A da ovaj besramni sud ne krije u ~iju korist i po ~ijim nalozima ratuje protiv istine i pravde. jer brzo je ustanovqeno da je ~ovek-skelet. a ako se gleda simbol koji je Tribunal izabrao za po~etnu stranu sajta mo`e se re}i da su saglasni oko toga za koga Tribunal la`e. maja 1999. godine. i gazda NATO i sluga Tribunal. iako je jasno da je u pitawu te{ka manipulacija. nelegalnu i nelegitimnu intervenciju protiv na{e zemqe. ta slika je la`. on je prof. sada{wi savetnik Vojislava Ko{tunice. citat: “Ovo svakako nije pisao neko ko je prijateq Tribunala ili bilo kakve zapadne zavere. januara 2005. To je strana 35. te da taj ~ovek i druge izbeglice nisu bili ogra|eni bodqikavom `icom. kraj citata. Zemqe NATO-a su dale sredstva da se oformi Tribunal. a sli~ne dokaze je iznela i odbrana prilikom su|ewa Du{ku Tadi}u. govore}i o Ustavu Srbije iz 1990. ovaj je odgovorio da }e Ha{ki sud goniti jugoslovenske dr`avqane obrazlo`iv{i to. ve} ih je ekipa britanske TV stanice ITN. Jasne i ubedqive dokaze o ovoj manipulaciji izneo je predsednik Milo{evi} u svom odgovoru na tu`ila~ku uvodnu re~ o Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. ve} suprotno. Prihvati}ete. da li i NATO i wegovi postupci potpadaju pod jurisdikciju Tribunala. i na slede}i na~in: “NATO je prijateq Tribunala. s toga. jedan novinar upitao Yejmija [eja. godine. NATO je pritvarao optu`ene zlo~ince u Bosni za Tribunal. Zbog toga ne ~udi {to je rad Tribunala ili wegovog 29 . Ipak. Tribunal je upravo sliku ~oveka-skeleta izabrao za po~etnu stranu svog sajta. izme|u ostalog. odnosno Tu`ila{tvo saglasni su u pogledu toga za koga radi Tribunal. Markovi}u predo~io kritiku koju je o Ustavu napisao Slobodan Samaryi}. Mi smo me|u najve}im finansijerima”. i da to ne kriju i wegovi jo{ besramniji tvorci i nalogodavci. Kada je na konferenciji za {tampu NATO-a od 17. godine. Na primedbu prof. Sre}om je jedna ekipa Radio televizije Srbije bila u isto vreme u Trnopoqu i snimila manipulatorski na~in na koji je postupala Peni Mar{al i novinari ITN-a. da se radi o Srbinu bez ikakve naklonosti prema silama i snagama koje su uspostavile ovaj Tribunal”. Slika koja je krajem 1992. Ali to je i prirodno i normalno – la`ni sud je la` uzeo za svoj simbol. najboqe potvr|uju slede}i doga|aji. Dakle. Yefri Najs je bio jo{ eksplicitniji prilikom unakrsnog ispitivawa prof.551 transkripta. monta`a koja je jo{ pre desetak godina raskrinkana. kraj citata. Markovi}a da Samaryi} kao politikolog nije kvalifikovan da daje pravne komentare. sa novinarkom manipulatorkom Peni Mar{al na ~elu snimala iz bodqikavom `icom ogra|enog prostora za ostavqawe alata.

Tako|e. deca. godine. kao o obliku manipulacije. iako je obnavqawe usta{tva kod Hrvata po prirodi stvari moralo da raskopa rane. ve} i da u nesre}noj uspomeni Srba na svoje najmilije zverski pobijene u NDH prepoznaje. i da probudi kod Srba pani~an strah od mogu}eg ponavqawa istorije. navodni stru~wak za genocid Tomz Van u unakrsnom ispitivawu je dao sebi za pravo ne samo da na {estinu svede broj usta{kih `rtava. Tokom unakrsnog ispitivawa svedoka odbrane akademika ^edomira Popova. zarad dobrih me|unacionalnih odnosa. taj isti vajni stru~wak za medije u Srbiji. A i kada priznaju da je bilo srpskih stradawa u Drugom svetskom ratu u Tribunalu odmah iskrivquju sliku o vezi tada{wih doga|aja sa doga|ajima iz devedesetih godina dvadesetog veka.Tu`ila{tva prepun upravo govora mr`we i to patolo{ke mr`we prema srpskom narodu. Tako. dakle. decembra 2004. budu sahraweni. srpski mu~enici nemaju pravo da dostojno. a kao primer je naveo da su u vreme pred izbijawe Drugog svetskog rata Srbi osetili da gube kontrolu nad Hrvatima i da je usled toga srpski nacionalizam poprimio nasilne oblike. to je na stranama 34. Yefri Najs je govorio. kako su tada verovali. avgusta 1991. koji ina~e ne zna srpski jezik. ha{ko Tu`ila{tvo je imalo dovoqno drskosti i nequdskosti da kroz usta navodnog eksperta Renoa Delabrosa.606-8 transkripta. Pa {ta je to nego govor mr`we. citira deo govora pisca Dobrice ]osi}a prikazan na televiziji 4. ne pokre}u pitawe vlastitog duga prema svojim najbli`ima. patolo{ke i la`ovske mr`we prema srpskom narodu. Drugom svetskom ratu. o navodnoj potrebi Srba za kontrolom i dominacijom nad drugima i o srpskom nasilnom reagovawu kada osete da gube kontrolu. Ovo je samo detaq u ukupnom mewawu slike ~ak i o stradawu Srba u Drugom svetskom ratu za koje smo mislili da niko ne}e imati dovoqno nemorala da ih ospori. Nave{}u samo nekoliko primera sa su|ewa predsedniku Milo{evi}u. I kao da najbli`i ro|aci. godine. odr`anog prilikom sahrawivawa usta{kih `rtava ba~enih u jamu Prebilovci i to navodi kao primer manipulisawa javno{}u. Kao da srpske `rtve. pa makar se to desilo i sa zaka{wewem od pola veka. nemaju pravo da taj dug izvr{e makar onda kada je prousta{ka Tu|manova i Mesi}eva vlast u Hrvatskoj krenula ponovo sa veli~awem i obnavqawem usta{tva i sa progonom i ubijawem Srba po tre}i put u istom veku. Po Najsu ispada da su Srbi zbog gubitka kontrole izazvali na ovim prostorima rat i izvr{ili nasiqe nad Hrvatima u tom. koje zbog prekratkog vremena jo{ nisu mogle potpuno da zarastu. duga da ih dostojno sahrane. zapravo da u svojoj iz30 . govori o komemorisawu srpskih `rtava kroz istoriju uz citat nekog sociologa Veronik Naungrap koja govori o verskim ceremonijama ponovnog sahrawivawa mrtvih kao staroj antropolo{koj temi. A jedan drugi navodni ekspert ha{kog Tu`ila{tva. 16. bra}a i sestre tih poklanih i u jame pobacanih Srba koji su imali dovoqno snage i prisebnosti da stegnu srce i da tokom 50 godina. iako je {iroko poznato da je nova hrvatska vlast dala puno osnova i povoda Srbima na prostoru Hrvatske i nekada{we NDH da se prisete stradawa svojih najbli`ih za vreme Drugog svetskog rata. samo za{to {to su Srbi. po svojim hri{}anskim obi~ajima.

~iji refren glasi. kakve bi osude do`iveli Srbi. otrovan i rasisti~ki govor uperen prema celom jednom narodu. ali slavne istorije francuskog naroda. sa 46 posto nepismenih. pustio snimak bez tona gde se vidi da ovaj ne{to govori pred spomenikom na Gazimestanu i ozbiqno zamerio {to je na tom snimku izra`avao radost zbog smrti cara Murata okvalifikovav{i to kao izraz ozbiqnog i violentnog nacionalizma. crna rupa Balkana”. niko od nas ne smatra da je Marseqeza zlo~ina~ka pesma. zavr{en citat. Za Yefrija Najsa je zlo~ina~ka pesma “Ko to ka`e. a Boga mi i ubila~ku jednu praksu. sem ako se ta istorija ne iskrivi. kakvim bi rasistima i krvolocima bili progla{eni kada bi kojim slu~ajem imali neku pesmu poput francuske himne Marseqeze. Pa da li se o nekome ovako la`e i daju se ovakve kvalifikacije iz qubavi ili iz mr`we. Budu}i da sam koristi govor mr`we. mar{irajmo. Dakle. Srbiji. patolo{ke mr`we prema Srbiji i Srbima. na istoriju i na istinu o toj istoriji nemaju pravo. upravo je Ha{ki tribunal taj koji koristi govor mr`we. Kao da je Kosta Bulatovi} u svojoj {ezdesetoj godini i 600 godina posle Kosovske bitke saznao da je Murat ubijen pa se obradovao. Zato ne ~udi {to su Srbi i po broju i po rangu zna~ajno dominiraju}a grupacija u ha{kom kazamatu. gotovo svaki drugi stanovnik. A 31 . ^ak i kada bi se uop{te moglo suditi za govor. Za tu`ila~kog svedoka Nika Perija velikosrpska i zlo~ina~ka je pesma “Od Vardara pa do Triglava”. posebno ne na one koje govore o otaybini i istoriji. Po{to je sve izgledalo ~udno i besmisleno. Naravno. za ha{ko Tu`ila{tvo na{a otaybina Srbija je crna rupa. jedine informacije koje pokrivaju celu teritoriju i dopiru do sela su informacije dr`avne televizije”. Dakle.vitoperenoj i mr`wom zamra~enoj imaginaciji konstrui{e nekakav fenomen kolektivnog se}awa. a polovina wenog stanovni{tva je nepismena. veka. ve} da je samo umetni~ki odraz jedne te{ke. Srbi. Govore}i o Srbiji. i neke Nikol Dirua naslovqen – “Srbija. patolo{ko la`qivi govor. koje predstavqa osnov za nekakav navodni srpski genocid sa kraja 20. prema Ha{kom tribunalu i Tu`ila{tvu nemaju pravo na pesme. neka prqava krv natopi na{a poqa”. formirajte va{e bataqone. izvitoperi i prika`e kao zlo~ina~ka. ko to la`e Srbija je mala” i tu ne poma`e ni ~iwenica da je u vreme kada je pesma nastala i o kome peva Srbija bila saveznik wegove Engleske. na`alost. bar {to se Tribunala i wegovih gospodara ti~e. u kome stoji: “U toj zemqi. onaj Reno Delabros citira nekakav izve{taj izvesne Benedikt [estelmou naslovqen – “Srbija. televizijska paranoja”. citiram: “Na oru`je gra|ani. Pitam se. A Najs je svedoku odbrane Kosti Bulatovi}u. predsednik Milo{evi} je tra`io da se pusti snimak sa tonom i ispostavilo se da na snimku Kosta Bulatovi} recituje neku pesmu o Boju na Kosovu. Srbi. O stavu prema Srbima i Srbiji navodnog sudskog eksperta za srpski nacionalizam Odri Badig ovde ne}u da govorim budu}i da se o tom stavu obratio ovde prisutni akademik Kosta ^avo{ki u nedavno objavqenoj kwizi “Badigova protiv Badigove”. u kome ona i iskqu~ivo ona ima stopu smrtnosti svojih relativno mladih pripadnika jednako onoj kakva postoji u najte`im ratnim vremenima. Ha{ki tribunal ne mo`e biti kvalifikovan i podoban da druge optu`uje i sudi im za govor mr`we.

Istina nije govor mr`we ma {ta se tom istinom iznosilo. kao {to su rodoqubi i ve}ina drugih Srba koji su utamni~eni ili koji su bili utamni~eni u {eveningenskom kazamatu. jako je te{ko govoriti posle Koste ^avo{kog. Iznositi da je neko u~inio neki zlo~in ako ga je stvarno u~inio. Vrhovni sud Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava je okvalifikovao na slede}i na~in. A govor rodoqubqa je govor qubavi prema svom narodu i govor spremnosti da se tom narodu u nevoqi pomogne. po{tovana gospo|o [e{eq. To je govor mr`we u iskrivqenom zna~ewu. a ono {to dana{wi protagonisti nevladinih organizacija nazivaju govorom mr`we. ali }u poku{ati ovde da uka`em na neke stvari koje su vezane za govor mr`we. Ono {to se nekada nazivalo verbalnim deliktom. Nata{a Kandi} i ostali. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se prof. Hvala. strahom od nepoznatog. redovno pomiwu govor mr`we. govor mr`we je ne{to sasvim drugo i wime se pozabavila i jedna ozbiqna me|una32 . govor mr`we onako kako ga koriste danas na na{oj politi~koj sceni. Ali ono {to oni koriste kao govor mr`we veoma podse}a ili je istovetno onome {to se naziva verbalni delikt. re~ ima mr Aleksandar Gaji}. sami se slu`e tim govorom. A znamo da je verbalni delikt upisan na tamnim stranicama istorije. a pre toga }u da pozdravim i samo odr`avawe ovoga skupa. Protagonisti raznih nevladinih organizacija. Da tobo`e oni nekoga mrze. Prvu stvar. Nije govor mr`we sve ono {to se ne~ijim u{ima ne svi|a.{to se Voje [e{eqa ti~e. wegov govor je govor rodoqubqa. Mr Aleksandar Gaji}: Po{tovano predsedni{tvo. Mo`da izvitoperenim ha{kim mrziteqima. I ta pobeda nije daleko. Sa svojim rodoqubqem Voja [e{eq i drugi na{i zato~enici drasti~no su superiorni u odnosu na na{e ha{ke yelate i kao superiorni osu|eni na pobedu. a sami opet sa svoje strane ne defini{u {ta taj govor uop{te zna~i. ne treba zameriti zbog toga {to govor rodoqubqa ne mogu da prepoznaju i pravilno kvalifikuju. ako je stvarno izdajnik. A wegov poraz i nestanak bi}e samo vra}awe stvari u normalu. kao ne{to {to je donelo mnogo zla. to nije govor mr`we. Olivera Anti}a i drugih u~esnika ovog skupa. Naime. prevashodno srbomrscima. Pri tome. jer Voja je pre i iznad svega rodoqub. Ona mo`da sada izgleda kao nedosti`no ~udo. koji nemaju drugih sredstava da se politi~ki suprotstave svojim politi~kim protivnicima i usled svoje nemo}i druge optu`uju za govor mr`we te`e}i time da izazovu emocije kod drugih. Raki}u. ali i ~udo je {to postoji takva monstruozna ustanova kakav je Ha{ki tribunal. Pa da vidimo {ta zna~i govor mr`we i pri tome moramo da razlikujemo dve stvari. Pa ne znamo da li istina mo`e da bude govor mr`we. Da li prave kvalifikacije i prave re~i mogu da budu govor mr`we. a ne govor mr`we prema drugima. upravo govorom mr`we. Reaguju na wega jednim od najja~ih qudskih strahova. asistent na katedri Me|unarodno javno pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu. a neka se pripremi Milovan Drecun. to je govor mr`we koji koriste oni koji ho}e da omalova`e svoje protivnike. Ose}awe qubavi im nije svojstveno pa nisu u stawu da ga prepoznaju ni kod drugih. govor mr`we je ne{to drugo. re}i da je neko izdajnik. dame i gospodo.

ako 33 . radi spre~avawa nereda i zlo~ina. Ovaj ~lan je op{teprihva}en i on predstavqa jedan korak napred u odnosu na zakonodavstvo vanevropskih dr`ava. Regulativa izvesna postoji. do{ao do neke ideje na osnovu objektivnih ~iwenica. Savet Evrope. Bi}u slobodan da pro~itam taj ~lan. nije ba{ podesno da se primewuju krivi~ne sankcije i da krivi~ne sankcije za govor mr`we ne treba da budu pravilo. ograni~ewa ili sankcija koji su predvi|eni zakonom i koji su neophodni u demokratskom dru{tvu i to radi za{tite ta~no odre|enih interesa. Evropski sud za qudska prava je rekao – vaqa razlikovati dve stvari. Komitet ministara Saveta Evrope je u nekoliko navrata definisao govor mr`we. ve} redak izuzetak. U dodatku preporuke kojom se defini{e govor mr`we ukazuje se na ~lan 10 Konvencije za za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda. Ako je neko zasnovao svoj vrednosni stav. teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti. pa ~ak ukoliko je sankcionisan. antisemitizam i sve oblike netolerancije. Pa se ~ak preporu~uje da za govor mr`we. ali sve treba nazvati svojim imenom. spre~avawa {irewa poverqivih informacija ili u interesu o~uvawa autoriteta i nepristrasnosti sudstva”. na primer bio je krivi~no gowen. Za{to upotrebqavati termin “govor mr`we” kao osnov neke inkriminacije. komitet ministara. Za to {to je neko govorio istinu. budu}i da ukqu~uje obaveze i odgovornosti. za{tite zdravqa i morala. ka`e – sloboda izra`avawa. mo`e da bude predmet takvih formalnosti uslova. ^iwenice mogu da budu predmet razmatrawa. i to radi interesa nacionalne bezbednosti. Taj ~lan reguli{e jedno od osnovnih prava i Evropski sud za qudska prava ka`e da je upravo to pravo osnov demokratije i da bez slobode. ako su zasnovani na istinitim ~iwenicama ne mogu da budu predmet ispitivawa. kulturnu povezanost i pluralizam. A za {ta se sudi pred Ha{kim tribunalom. A vrednosni stavovi. ne bilo kojih. gde sede i oni koji su bili osniva~i Ha{kog tribunala ka`e slede}e – pa ne}emo jo{ da donosimo sveobuhvatnu regulativu. izno{ewe ~iwenica i vrednosne stavove. Ostvarivawe ovih sloboda. Krivi~no delo je krivi~no delo. ksenofobiju. nije svaka uvreda govor mr`we. utvr|ivawa da li su istinite ili nisu istinite. On. ugleda ili prava drugih. ili je bio optu`en za uvredu ili za ne{to drugo. razmatraju}i pitawe govora mr`we je rekao i slede}e – nije jo{ sazrelo i nije dobro da se donesu me|unarodni ugovori koji bi obavezivali dr`ave na sankcionisawe odre|enih stvari koje su vezane za govor mr`we. budu}i da oni potkopavaju demokratsku bezbednost.rodna organizacija. Komitet ministara Saveta Evrope. ~ak i kada se neko delo objektivno mo`e smatrati govorom mr`we. podvode}i pod govor mr`we sve oblike izra`avawa koji raspiruju rasnu mr`wu. On glasi: “Svako ima pravo na slobodu izra`avawa. ovo pravo ukqu~uje slobodu mi{qewa i slobodu primawa i preno{ewa informacija i ideja i to bez me{awa javne vlasti i bez obzira na granice. Uvredu treba nazvati uvredom. dakle. Klevetu treba nazvati klevetom. on ne mo`e da bude optu`en za povredu ~lana 10 Evropske konvencije. Me|utim. naime. koja je regulisana tim ~lanom nema nikakvog napretka i nema nikakvog razvoja. Sloboda da se primaju informacije i da se prenose informacije.

Sa takvom Srbijom se ovde niko ne bi slo`io i niko ne sme da se slo`i sa tom Srbijom. A da vidimo. Zaprepa{}uju}e. Da li zagovarawe takve Velike Srbije mo`e da se podvede pod govor mr`we. pogledajte koliko ima prepreka. to bi bila jaka dr`ava na ovom Balkanu i oni ka`u da treba spre~iti formirawe jedne takve dr`ave. kao povredu prava na odbranu i kao povredu prava na slobodu izra`avawa. Republiku Srpsku. Ali kakvu Veliku Srbiju. Nedopustivo je optu`ivati nekoga ko govori istinu za govor mr`we. Optu`uju sve za govor mr`we. Aleksandar Vu~i}: Ja se zahvaqujem gospodinu Gaji}u. Pripremio sam se da vam pri~am nekih desetak minuta sa jednom naivnom namerom da polemi{em sa Ha{kim tribunalom. Me|utim. Ja }u na kraju navesti samo jedan slu~aj koji je bio iznet pred Evropski sud za qudska prava. Pripadnici svih rasa. pa je sve pisano po automatizmu. On se zala`e za Srbiju u kojoj }e `iveti svi. Kada bi kriterijume Ha{kog tribunala primenili na ha{ke istra`iteqe. a ne mo`emo da ka`emo da je govor mr`we pravna kategorija. vojno-politi~kog komentatora. Moram da priznam da su me radikali bacili na muke kada su mi poslali optu`nicu protiv Vojislava [e{eqa. a sami koriste govor mr`we. da vam se obrati. odnosno. pripadnici svih veroispovesti. novinara. dr Ivana ^ukalovi}a da se pripremi. Da vidimo za kakvu se to Veliku Srbiju zala`e Vojislav [e{eq. ^ak i da podvedemo. Svaki pravnik. odnosno. pripadnici svih nacija. Svako ko je odslu{ao bar jedan govor Vojislava [e{eqa zna da Vojislav [e{eq nije rasista. A da vidimo za {ta se optu`uje Vojislav [e{eq. ve} dela onih koji su spremni i sposobni da se brane. da napravimo malo pore|ewe. a molim prof. Pa da li iko mo`e da ka`e da je Vojislav [e{eq rasista. izra`avawa svog mi{qewa. Pa zato {to odgovaraju}a odredba u Statutu pomiwe rasizam.se obrati Evropskom sudu za qudska prava mo`e da dobije odgovaraju}u nadoknadu zato {to mu je povre|eno pravo izra`avawa. sa Tu`ila34 . nije onaj ko mrzi druge nacije. Naime. {irewa svojih ideja. da brani svoje tvrdwe da je {panska vlada u~estvovala u nekim ubistvima u Baskiji. publicistu. nije lako do}i do ove govornice. Ne za genocidnu Veliku Srbiju. molim Milovana Drecuna. Zabrawuje u nekim slu~ajevima govor o tome {ta su radili drugi i ne osu|uje dela drugih. Milovan Drecun: Dragi prijateqi. pa oni bi davno bili osu|eni za govor mr`we. {ta radi Ha{ki tribunal. na pojedine ha{ke sudije. pa i student prve godine prava zna da pravo mora da bude primeweno objektivno i na bazi nediskriminacije. jedan pojedinac u krivi~nom postupku pred wegovim nacionalnim sudom u [paniji bio je onemogu}en od strane sudije da iznosi odgovaraju}e podatke. Pa za{to se optu`uje za rasizam. Makedoniju. On se zala`e za Veliku Srbiju. Evropski sud za qudska prava je to kvalifikovao kao povredu Evropske konvencije. Kamo sre}e da je formirana jedna dr`ava koja bi obuhvatala danas ovda{wu Srbiju. kako li je tek Srbima koji su la`no optu`eni u Ha{kom tribunalu da do|u do pravde. u ta~ki 1 ga optu`uju ~ak i za rasizam. Tako ne{to je nedopustivo. na ~lanove pojedinih nevladinih organizacija.

odnosno danas. Me|utim. Samo mogu}a nezavisnost Kosmeta i onda pripajawe tog Kosmeta Albaniji nije projekat Velike Albanije. jer sam sino} tra`io. ideji da srpski 35 . da sa la`nim li~nim kartama zadaju udarac u samo srce srpskog naroda. Oni jesu navodno dobili referendum. Velika Srbija po Ha{kom tribunalu. ne to~ak. I Ha{ki tribunal tvrdi da je 600 godina unazad bio po~etak projekta stvarawa Velike Srbije. koji ga finansiraju. po onima koji finansiraju Ha{ki tribunal traje tek nekih {est vekova. ^ovek koji se. da porazi Ha{ki tribunal i da ono {to je su{tina svih odbrana Srba u Hagu. sa juga centralne Srbije. On je u stvari osnova delovawa onih koji stoje iza Ha{kog tribunala. intenzivno zala`e za nezavisnost Kosmeta. ali nisu ubili ideju. Da. koji brani svoje teritorije od osvaja~a. Ono {to je su{tina svih politi~kih optu`nica protiv Srba u Ha{kom tribunalu jeste su|ewe ideji Velike Srbije. zvani~no ne odustajawe od onih “povjesnih granica” nije velikohrvatski projekat. A zakon postoji radi pravde. sa jednom mo`da mesijanskom namerom da ovaj moj kratak govor bude mo`da predskazawe da }e odbrana Vojislava [e{eqa biti tako kratka. nisu porazili ideju da Srbi treba da `ive zajedno. da dokazujem da to {to oni pi{u nije istina. o govoru mr`we. te{ko. da nastavi da `ivi kao slobodan Srbin. Mi ve~eras `elimo da razgovaramo. Od vidovdanskog boja na{eg Cara Lazara i wegovih Obili}a pa evo do udru`enog zlo~ina~kog poduhvata u rasturawu zajedni~ke dr`ave u kome je u~estvovalo i dvadesetak hiqada onih koji su do{li iz Albanije. Stavi}u nao~are. koja je. tako da ne vidim sad dobro. Dakle. ubili su dr`avnu zajednicu. evo vidimo na izdisaju. zakon. poku{avao da na|em zrno istine u onoj optu`nici protiv [e{eqa pa mi se malo vid pokvario. a {ta su la`i. govor mr`we postoji. ali sa one druge strane. Ali govor mr`we nije najprisutniji u Ha{kom tribunalu. i tada{we Savezne Republike Jugoslavije. je li tako. iz Makedonije. Zato }u vam samo re}i nekoliko svojih razmi{qawa na ovu temu. koji `eli da bude jedinstven. Republike Srpske. Izgleda da je i Kosmet u sastavu Srbije Velika Srbija. jer je fabrika la`i upravo u Ha{kom tribunalu. Zar nije govor mr`we kad oklevetate jedan narod koji `eli da `ivi slobodno. sa Kosmeta. odustao sam od toga. onih koji su ga oformili. briqantna i da }e za kratko vreme uspeti da doka`e istinu. Da li je mogu}e u Ha{kom tribunalu da Srbi koji su iz politi~kih razloga optu`eni doka`u istinu i da dobiju pravdu? Imaju}i u vidu dosada{we iskustvo. jedan od vode}ih finansijera je dobro nam poznati Soro{. Slu{ao sam pre neki dan na Si-En-En komentar wihovog novinara o onom zlo~ina~kom udru`enom projektu ili poduhvatu rasturawa zajedni~ke dr`ave srpskog naroda koji `ivi u Srbiji i u Crnoj Gori.{tvom. Svakako je najve}e dostignu}e ~ove~anstva zakon. veoma dobro oni znaju {ta je istina. po Si-En-Enu. a danas u Srbiji slobode ima veoma malo. a to srce se zove Srbija i Crna Gora. osmislili. da je to zalagawe za nekakav velikosrpski projekat. Samo neodustajawe Hrvatske. E upravo zbog te ideje sudi se i Vojislavu [e{equ i kompletnom rukovodstvu Republike Srpske Krajine. Rekao je da je to kona~no kraj projekta Velike Srbije. Naravno. odnosno. {to je savremena tendencija u globalizmu.

On se samo branio kada je bio napadnut i borio se za opstanak. Na`alost. Ciq tih optu`nica je da branioce svoje dr`ave i svog naroda proglase zlo~incima. dr Ivana ^ukalovi}a da uzme re~. “Mo`da su let kompanije TVA 800 razorili srpski teroristi”. i na{i prijateqi Francuzi nisu mnogo zaostajali. teroriste i agresore nevinim `rtvama kojima je potrebna za{tita me|unarodnog prava. Evo nekih primera. `eli da do|e u Srbiju. A Toni Bler ka`e: “Rat protiv Srba nije samo vojni~ki sukob. Na primer. pozivawe na rat protiv jednog naroda. moram da priznam. Ali ono {to posebno `elim da ka`em to je da Tribunal ha{ki treba da sakrije i oslobodi svake odgovornosti one koji su gurnuli narode biv{e Jugoslavije u gra|anski rat. Slu{ajte {ta je tada{wi papa poru~io Klintonu: “Trebalo bi da bombardujete Srbe”. jer }e se sve brzo zaboraviti”. je li tako. Ja u tome. Ili: “Eksperimenti nad qudima ponovo se vr{e kao u vreme Tre}eg rajha pod Mengeleom. Ha{ke optu`nice sve izokre}u naopako. Aleksandar Vu~i}: Molim prof. kao i pisawe pojedinih medija unapred su stvorili sliku o krivici Srba. Nigde u biv{oj Jugoslaviji srpski narod nije zapo~eo rat. Istina se ne mo`e ubiti. veku. ako se ne varam. kako tvrde na{i pouzdani izvori u CIA”. Jo{ jedanput obave{tavam sve u sali 36 . u tim zapadnim medijima moglo se pro~itati: “Srpski Crveni krst u~estvovao je u ratnim zlo~inima ukqu~uju}i ubistva. to je sve pisalo u tim zapadnim novinama. A ha{ke optu`nice. Naprotiv. to je bitka izme|u dobra i zla. Srpski narod se optu`uje za etni~ko ~i{}ewe iako je on najve}a `rtva etni~kog ~i{}ewa i to po tre}i put samo u 20. “U`asi koje su Hrvati po~inili nad muslimanima su kvalitativno druga~iji od onih koje su po~inili Srbi”. ukqu~uju}i optu`nicu protiv Vojislava [e{eqa ga progla{avaju krivim za izazivawe rata.narod treba da bude jedinstven. Srpski doktori inplantirali su pse}e embrione u bosanske `ene”. neka se pripremi dr Sta{ko Stojkovi}. bar wihovi politi~ki lideri. dobro nam poznat. I to treba da bude predmet Ha{kog tribunala. Politi~ki karakter Tribunala vidi se i u tome {to nije podignuta nijedna optu`nica protiv pla}enika iz zapadnih zemaqa od kojih su se neki javno hvalili u medijima da su vr{ili zlo~ine nad Srbima. jezik koji su ti lideri i mediji upotrebqavali i koji daleko prevazilazi jezik mr`we. ona nikada ne umire. Zar to nije jezik mr`we. godine svetski trgova~ki centar. izme|u civilizacije i varvarstva”. na uni{tavawe jednog naroda? A Yejmi [ej ka`e ovako: “Srbe treba spokojno bombardovati. istina je ono cve}e koje }e na grobqu la`i izni}i za daleka neka pokoqewa. kad tad pobe|uje. ili protiv dobrovoqaca islamskih zemaqa. Da. To je narod razbojnika i terorista”. masovna silovawa i iznu|ivawa”. To je istina. Papa. @ak [irak je svojevremeno rekao: “Srbi su narod bez zakona i bez vere. Izjave uticajnih svetskih lidera koji su zainteresovani da su|ewe ima odre|eni tok. Dragi prijateqi. ovaj sada{wi. rekao Bil Klinton. a secesioniste. E sad ono {to je posebno interesantno. za agresiju i genocid. Ili: “Srbi su bombardovali 1993. mislim da je to ideja koja oplemewuje srpski narod i oplemewuje svaki narod i toj ideji se ne mo`e suditi. ne vidim ni{ta lo{e. Zato smo mi tu da se ne zaboravi.

gospodine ^ukalovi}u. Dokument Ujediwenih nacija. napraviti plimu mr`we prema Srbima. Ja sam se u radu zadr`ao na analizi zvani~nih dokumenata. ima jo{ mnogo izve{taja prema kojima su srpski vojnici namerno ubijali bespomo}ne muslimane. Po instrukcijama kolege Vu~i}a govori}u o delu optu`nice za rat u Bosni i Hercegovini. a posle toga svet }e lak{e prihvatiti i bombardovawe i osiroma{eni uranijum i klaster bombe. gde nema nikakvih zna~ajnih vojnih ciqeva dnevno se bombarduje”. video je doktora koji koqe zdrave mlade osobe. Prof. pa kada su Srbi opkolili Biha} i krenuli da ga zauzmu 37 . ~ista la`. Koliko je mr`we ispoqio general NATO pakta @ofra kada je izjavio: “Vazdu{ne snage NATO-a dobile su nare|ewe da uni{te `ivot u Srbiji”. dopunski izve{taj o ratnim zlo~inima u biv{oj Jugoslaviji koji je podnelo ameri~ko dr`avno ministarstvo 2. Organi za transplantaciju moraju da se uzmu u maksimalno sterilnoj atmosferi i onog momenta kada se zamrznu oni gube funkciju. godine. a vi }ete. samo je trebalo dodati dovoqnu koli~inu la`i. gospodo. moraju da se stave odmah u fiziolo{ki rastvor. po okon~awu nau~nog skupa. tako }e u Bosnu dolaziti da bi izu~avali mr`wu. avgust 1992. ali je ovo bila udarna vest u svim zapadnim medijima. Ovo je u stvari bila i namera da se skrene pa`wa na Biha}. godine. a sami znate da je u Biha}u od vojnih ciqeva najve}i vojni aerodrom i da je tu bila komanda zloglasnog petog korpusa Qatifa Dudakovi}a. ^iwenica je da je do tog rata do{lo manipulacijom i la`ima zapadnih zemaqa. Ali bilo koji lekar op{te prakse mo`e da vidi da je ovo la`. Izvolite. Bosna je bila pogodno tle. To je neposredna optu`ba da su Srbi trgovali organima. Hvala jo{ jednom. Mo`da je najboqe u analizi mr`we po}i od re~i Ive Andri}a. kwigu. novembra 1992. Danas smo ovde da bi obradili delove optu`nice protiv kolege [e{eqa. ono o govoru mr`we i la`ima na koje se oslawa Tu`ila{tvo. Ciq je bio da se iskrivi slika o Srbima i da se na mala vrata uvede neizreciv talas mr`we prema nama. koga su zarobile srpske snage ispri~ao je slede}e o svom zato~eni{tvu. a onda ih stavqa u hladwa~e. pakuje ih u plasti~ne vre}e. dr Ivan ^ukalovi}: Ve} skoro ~etiri godine okupqamo se na ovom mestu da bi pokazali kolika je nepravda svetske pravde. ~asopis pa vredno je i to da sa~ekate. Dakle. a onda preduzeti sve {to je potrebno. Bosna je zemqa mr`we i kao {to }e u neke druge krajeve nau~nici dolaziti da izu~avaju lepru. koliko je dvojnih standarda i la`i iskori{}eno u doga|ajima u biv{oj Jugoslaviji da bi se satanizovao srpski narod i wegove vo|e. On je video da je najmawe 30 qudi odvedeno u kanalizaciju gde su zaklani. ovde sada biti sudije i odlu~iti da li su to la`i ili istine. 24. ili Madlen Olbrajt kada je izjavila: “Uni{tili smo 80 posto struje u Srbiji. ciq nam je da je celu zavijemo u mrak”. Analizira}emo sada zvani~ne dokumente koji su proizveli mr`wu prema Srbima. Jedan svedok. strana 82. Dakle. Pre svega. tom broj tri. svi dobiti na poklon “Srpsku slobodarsku misao”. Prvo. Na primer: “Grad Biha}. iseca organe. Komisije za qudska prava. Za ovaj govor mr`we niko nije odgovarao iako je o~igledno da se radi o pravom genocidu.da }ete.

jun 1992. Izve{taji sa terena su tako frizirani da se ostavi utisak da je to u stvari bio sam ciq i tehnika i metod rata. oni su svoje re38 . Izve{taj o ratnim strahotama pod nazivom: “Spasite ~ove~anstvo”. dvadeset trogodi{wa Mirsada. imamo nare|ewe da silujemo devojke. a objavio ga je Rot Gutman. 3.22/48. Sarajevo. svi vi koje moj kolega Oliver Anti} s pravom zove – moralna elita srpskog naroda. godine. ^ukalovi}u. stidim se {to sam Srbin. One su silovane jer je to bilo ciq rata i sad na kraju na osnovu ginekolo{kog pregleda stekla sam utisak da je neko izdavao nare|ewa da se devojke siluju”. to je veliki zlo~in protiv civilizacije. dvadeset trogodi{wa Hafiza. tako|e asistentu na Pravnom fakultetu u Beogradu na katedri Krivi~no pravo. Sa wim su svi srpski radikali. asistentu na Pravnom fakultetu u Beogradu i Ivanu \oki}u. Druga `rtva. ali nije sam. Citiram “Wujork wuz dej”. Sada ne{to o silovawima u Bosni i Hercegovini. avgusta. moram to da uradim”. Slu{ajte: “U maju 1992. sve ovo {to se de{ava je ratni zlo~in. Iz opisa samog akta silovawa vide}ete da li je u pitawu istina ili la`. biv{i gradona~elnik Beograda. rekla je da je poku{ala da odvrati svog otmi~ara. Sve ove la`i ne bi bile dovoqne da proizvedu efekat da nije samih Srba i kao {to Murat na samrti daje uputstva Bajazitu – ako ho}e{ da porobi{ Srbe oslawaj se samo na wih. a iz Biha}a je zadat udarac u bok Vojsci Republike Srpske Krajine. Izgleda da se ovi incidenti uklapaju u {emu vo|ewa rata. Kolega [e{eq je prozreo tu nameru arhitekata la`i. 23. Silovawe je deo plana zlostavqawa”. izjavila je reporteru da joj je srpski vojnik rekao – gospo|o. komentarisao je Bogdan Bogdanovi}. Jedna od `rtava. “Lepi gradovi muslimanski su potpuno uni{teni. to je neverovatno sa stanovi{ta istorije i arhitekture”. godine uhap{eno je 40 muslimanskih `ena koje su pripadnici srpskih snaga silovali u Brezovom Poqu. oni }e to boqe uraditi od nas. iako su one po nas bile zastra{uju}e pa je svaka kazna prema Srbima prihvatana kao pravedna. zato zbog optu`nice bez osnova ~ami u }elijama Haga i ~eka trenutak da nastavi istinu. juna~e! Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se prof.do{ao je Yimi Karter i izdejstvovao da srpske trupe ne zauzmu Biha}. 2. Zbog ovih la`i niko nije odgovarao. Citiram: “U posledwe vreme imamo informacije da Srbi u logorima uzimaju krv od zarobqenika i prodaju ih na svetskoj berzi”. septembar 1992. Objavio je “Tajm” ovaj zvani~ni dokumenat upu}en Savetu bezbednosti pod brojem 8. pre nego {to ka`em ko je slede}i govornik. Ovo su re~i gradona~elnika Beograda Bogdana Bogdanovi}a: “Ovo je stra{no. sramota za moj narod i za armiju koja to ~ini”. A odavde mu svi {aqemo srpski pozdrav: Sre}no ti tamni~ewe. Vrhunac la`i izre~en je u “Wujork wuz deju”. zahvalio bih se Vladimiru Vuleti}u. Evo vidite {ta pi{e “Amnesti interne{nal” : “Silovawe i seksualno zlostavqawe muslimana u Bosni i Hercegovini vr{i se na organizovan i sistematski na~in. godine. ali je on kroz pla~ rekao – moram. koja je pregledala 25 od 40 `ena iz Brezovog Poqa zakqu~ila je da je ciq silovawa bio poni`avawe i vre|awe muslimanskih `ena. Citiram: “Dr Milika Krejt Majer. rukovodilac tima ginekologa.

komunikacijom. predstavqaju svojoj javnosti. a zatim je. optu`ili su za vr{ewe zlo~ina genocida i etni~kog ~i{}ewa nesrpskog stanovni{tva na prostoru dana{we Bosne. a koji se zove selektivna istina. ako bi svi prisutni u ovoj sali znali da je ~ovek koji je na filmu ubijen prethodno silovao desetogodi{wu devoj~icu. a zatim je zaklao no`em. Upravo je to razlog {to se Ha{ki tribunal. tako iskrivqenu. da je onaj ko puca iz pi{toqa ubica i zlo~inac. koji su li~no odgovorni za planirawe. za sve ovde prisutne bio bi monstruozni zlo~inac koji dobija zaslu`enu kaznu. Tu`iteqi Ha{kog tribunala. kako ka`u ha{ki tu`iteqi. i o ulozi SAD i EU u wima. Onaj ko je na pomenutom filmu ubijen. Ovaj misaoni primer pokazuje da doga|aj izvu~en iz konteksta mo`e da proizvede potpuno pogre{ne zakqu~ke. te iz vremena kada je izjava data i situacije u kojoj je data. na{ao se na udaru ha{ke pravde. te OVK. Slede}i staro pravilo da je napad najboqa odbrana. svi prisutni bili bi zgro`eni tim ~inom i smatrali bi. izlagawima. kao osnovnim mehanizmom za obmawivawe javnosti o doga|ajima na Balkanu u posledwoj deceniji pro{loga veka. kao jedna od institucija skrivenih vladara SAD i EU za kreirawe javnog mwewa. A sada molim dr Sta{ka Stojkovi}a.” Tako je i dr Vojislav [e{eq postao `rtva najboqeg mehanizma za obmawivawe javnosti. na ~elu sa pokojnim predsednikom Slobodanom Milo{evi}em. te da je selektivna istina najve}a la`. a ~iji su neposredni izvr{ioci bili hrvatska i bosanska dr`ava. Hrvatske i Kosova. I gospodin dr Vojislav [e{eq. organizovawe. {to su optu`ili celokupno najvi{e rukovodstvo Republike Srbije. skriveni vladari SAD i EU. pod optu`bom. Hrvatske i Kosova. kao vo|a. sada. finansirawe i sprovo|ewe etni~kog ~i{}ewa Srba na prostorima sada{we Hrvatske. Ali. preko svoje tvorevine koja se zove “Ha{ki sud”. koga sa uspehom primewuje Ha{ki sud. odnos prema akterima filma kod svih prisutnih bi bio sasvim druga~iji. srpski narod. za ~iwewe zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata genocida i etni~kog ~i{}ewa nesrpskog stanovni{tva na teritoriji sada{we Bosne. a onaj koji je ubijen nevina `rtva. ali i najboqe sredstvo za manipulaciju i kreirawe javnog mi{qewa. po{tovani prijateqi. To su u~inili tako. iako u vreme balkanskih ratova nije bio na rukovode}im mestima u Republici Srbiji. izvla~e}i izjave Vojislava [e{eqa iz konteksta. “svojim govorima. da je. delima ili propustima doprineo pri odlu~ivawu po~inilaca da po~ine zlo~ine genocida i etni~kog ~i{}ewa nesrpskog stanovni{tva. 39 . ve} sprovoditeq pravde. eksperta za globalizam da vam se obrati. ovde u sali “Sava centra” pustio film u kome jedan ~ovek hladnokrvno pi{toqem ubija drugog ~oveka. `rtvu genocida i etni~kog ~i{}ewa. zaokru`uju la`nu sliku o Srbima i srpskoj dr`avi. slu`i selektivnom istinom. a ubica iz filma vi{e ne bi bio ubica. Dr Sta{ko Stojkovi}: Po{tovano predsedni{tvo. kada bi neko. a radi realizacije politi~kog plana stvarawa Velike Srbije.ferate dostavili u pisanoj formi. u to vreme opozicione SRS. Bosne i Kosova u posledwoj deceniji pro{log veka.

kada je pozivao pojedine hrvatske porodice iz tog sela da se isele u Hrvatsku. u vreme kada je hrvatska dr`ava uveliko vr{ila etni~ko ~i{}ewe Srba u Vukovaru i drugim mestima. dok je uloga [e{eqa u sprovo|ewu tog plana bila. ali [e{eq je ovu re~enicu izgovorio pred svojim pristalicama u trenutku kada u Sarajevu vladaju islamski ekstremisti. data u Malom Zvorniku “da }e ~etnici o~istiti Bosnu od pagana i pokazati im put za istok gde i pripadaju”. bila bi zaista govor mr`we da je data pre po~etka ratne i politi~ke krize u Bosni 1991. a u sklopu plana stvarawa Velike Srbije. isele iz Srbije i usele u ku}e onih Srba koje su wihovi ro|aci proterali iz Hrvatske uz pomo} hrvatske dr`ave. [e{eq je u pomenutom govoru pozivao da se ona hrvatska doma}instva u Hrtkovcima. koji je sprovodila Republika Srbija i weno rukovodstvo na ~elu sa Slobodanom Milo{evi}em. ~iji su ~lanovi u~estvovali na strani hrvatske vojske u proterivawu srpskog stanovni{tva sa wihovih ogwi{ta u tada{woj Republici Hrvatskoj. maja 1992. ha{ki tu`iteqi navode [e{eqeve govore u vojvo|anskom selu Hrtkovci i u Malom Zvorniku. jer su se Hrtkovci i tada nalazili. a i sada se nalaze na teritoriji Republike Srbije. da zapaqivim govorima mr`we podsti~e i ohrabri srpske ratnike. Ali. {erijatski ure|ene. za vr{ewe etni~kog ~i{}ewa srpskog stanovni{tva u Bosni i stvarawe islamske. koji se otvoreno zala`u i pripremaju za nastavak istrebqivawa Srba u Bosni. obu~avaju}i svoje pristalice me|u bo{wa~kim fundamentalistima. a da se proterani Srbi nasele u wihove ku}e. Izjava Vojislava [e{eqa. 40 . Ovaj govor. i kada u Bosnu pristi`u muyahedini. Politi~ki projekat Velike Srbije je predstavqen kao genocidan politi~ki plan stvarawa etni~ki ~iste srpske dr`ave uz pomo} etni~kog ~i{}ewa nesrpskog stanovni{tva sa prostora Bosne. i taj govor bi se mogao definisati kao “govor mr`we” da je [e{eq ovako govorio pre 1990.La` je potpuna i zaokru`ena. kada je politi~ka situacija u Jugoslaviji bila mirna i normalna. a pogotovu ne govorom. i kada je na stotine srpskih prognanika svakoga dana prelazilo Dunav na ~amcima tra`e}i u Srbiji spas od usta{kog no`a. da ovaj genocidni plan sprovedu. etni~ki ~iste Bosne. odr`an u takvoj politi~koj situaciji pre bi se mogao nazvati “govorom pravde” nego “govorom mr`we”. godine. U stereotip o “Velikoj Srbiji” kao genocidnom politi~kom projektu zaista bi mogao zgodno da se uklopi [e{eqev govor u Hrtkovcima. Hrvatske i Kosova. zapo~etog za vreme Drugog svetskog rata pod pokroviteqstvom Hitlerove Nema~ke. godine. onda se pomenuti [e{eqev govor ni u kom slu~aju ne mo`e tretirati kao govor mr`we. i da se odnosila na nesrpsko civilno stanovni{tvo koje mirno `ivi na svojim imawima u Bosni. kada se zna da je pomenuti govor u Hrtkovcima [e{eq odr`ao 6. godine. Kao dokaz za svoje optu`be da je Vojislav [e{eq podstrekavao svojim govorima mr`we srpske vojnike da ~ine etni~ko ~i{}ewe nesrpskog civilnog stanovni{tva. veterani yihada iz Azije i arapskog sveta. koji je planski odr`an da bi podsticao srpsku vojsku na vr{ewe etni~kog ~i{}ewa nesrpskog stanovni{tva radi uve}awa srpske dr`avne teritorije.

” Ovo je najbesmislenija optu`ba koju jedan sud mo`e izre}i. Za{to bi svim narodima u Evropi bilo dozvoqeno da formiraju svoje nacionalne dr`ave ujediwavawem teritorija na kojima pomenute nacije predstavqaju ve}insko stanovni{tvo. da se srpski narod ohrabri u odbrani najelementarnijeg qudskog prava. uzima stav da je politi~ki projekat Velike Srbije genocidni politi~ki projekat za ~iju realizaciju je neophodno izvr{iti etni~ko ~i{}ewe nesrpskog stanovni{tva na teritoriji Balkana. Mehanizam manipulacije kojim se koristi Ha{ki sud.[e{eqeva izjava da }e o~istiti Bosnu od pagana i pokazati im put na istok. a svi koji se zala`u za wegovo ostvarewe. po definiciji. nepobitna istina. da li bi. Da se u Francuskoj usele muyahedini iz Azije i organizuju od francuskih muslimana oru`ane formacije. ne dozvoqavaju}i nikakvu raspravu o tome da li je to ta~no ili ne. bila tretirana kao govor mr`we koji podsti~e Francuze neislamske veroispovesti da po~ine genocid nad francuskim dr`avqanima islamske veroispovesti koji mirno `ive u Francuskoj. gde i pripadaju upravo se odnosila na ove muyahedine i wihove bo{wa~ke pristalice. Ha{ki sud je ve} unapred doneo svoju presudu da je projekat Velike Srbije genocidni plan. Zar je zlo~in ukoliko se jedan politi~ar zala`e za ujediwewe teritorija sa ve}inskim stanovni{tvom jedne nacije u jednu nacionalnu dr`avu. a ne na civilno stanovni{tvo islamske veroispovesti koje `ivi u Bosni. i za{to bi jedino projekat stvarawa homogene srpske dr`ave ujediwewem teritorija na kojima srpski narod ~ini ve}inu bio tretiran kao genocidni politi~ki projekat. u kome se jasno ka`e. ratni zlo~inci. a to pravo bilo uskra}eno jedino Srbima. a u sklopu prethodno napravqenog dr`avnog plana stvarawa etni~ki ~iste Francuske? Naravno da ne bi! Zato i [e{eqevi zapaqivi govori nisu bili rasisti~ki govori mr`we upereni prema drugim narodima. Pa sve evropske dr`ave su upravo tako nastale. {to je. izjava opozicionog lidera u Francuskoj. dr`ani samo sa jednim jedinim ciqem. O ovakvom nakaznom stavu jednog suda. islamske fundamentaliste. naravno. pravo na postojawe. dok istovetni politi~ki projekti svih drugih nacija u Evropi to ne bi bili? To je apsurdno. To je aksiom. 41 . mo`da se najboqe ogleda u ~iwenici da ovaj sud. kao po~etnu premisu u izvo|ewu svih zakqu~aka. koji `eli da se predstavi nepristrasnim deliocem pravde. da Francusku treba o~istiti od ovih muyahedina i proterati ih na istok gde i pripadaju. citiram: “On je (misli se na [e{eqa) propagirao politiku ujediwewa svih srpskih zemaqa u homogenu srpsku dr`avu. u takvoj situaciji. a to je pravo na `ivot. sa ciqem da izvr{e etni~ko ~i{}ewe svih stanovnika Francuske neislamske veroispovesti. ve} govori pravde. Ako je to zlo~in. ujediwewem teritorija sa ve}inskim stanovni{tvom jedne nacije u jednu nacionalnu dr`avu. i o tome ne mo`e da se vodi rasprava. potpuna besmislica. govori i najbesmisleniji deo optu`nice protiv [e{eqa. onda su sve dr`ave u Evropi nastale na zlo~inu.

Radi se dakle o ~itavoj. predstavqa sau~esnika u zlo~inu nad Srbima i wegova uloga u ~iwewu zlo~ina je jo{ ne~asnija i jo{ monstruoznija od uloge onih koji su neposredno po~inili zlo~in genocida i etni~kog ~i{}ewa Srba. niti bilo kakav zlo~in. pored Ha{kog suda u~estvuju i druge institucije i pojedinci. stvorili i Ha{ki tribunal samo sa jednim ciqem. [e{eq je u Hagu utamni~en zato {to su isti oni koji su planirali. Montirane optu`be i presude Ha{kog suda protiv najvi{ih rukovodioca Republike Srbije iz vremena balkanskih ratova. Da bi ostvarili ovaj politi~ki plan. koriste. nezavisnih medija. Pa za{to je onda dr Vojislav [e{eq u Hagu? Koji su pravi razlozi wegovog pritvarawa? Odgovor je jednostavan. da bi preko pomenutih. politi~ki plan stvarawa nacionalne srpske dr`ave je sasvim legitiman politi~ki projekat srpskog naroda koji za svoje ispuwewe ne zahteva vr{ewe nikakvog zlo~ina nad nesrpskim stanovni{tvom. i predsednici brojnih nevladinih organizacija. koji su pla}eni od strane zlo~inaca za obavqawe ovog posla. Velika Srbija. U tom zlo~inu prikrivawa istine i progla{ewa `rtve zlo~ina po~iniocem zlo~ina. tzv. odnosno. na taj na~in. nezavisni intelektualci i analiti~ari. pomenuti predsednici nevladinih organizacija. Me|utim. i biolo{ki svedu u pomenute granice. nazivala u`om Srbijom. {to `rtve zlo~ina osu|uje i predstavqa kao po~inioce zlo~ina. kada za realizaciju ovog politi~kog projekta srpskog naroda nema potrebe ~initi nikakvo etni~ko ~i{}ewe. osim Ha{kog suda. nezavisni intelektualci. Kao neposredne izvr{ioce etni~kog ~i42 . Ha{ki tribunal. vladari SAD i EU doneli su odluku da Srbe. stvorili utisak u javnosti. jer Ha{ki tribunal svesno u~estvuje u prikrivawu pravih zlo~inaca. da uz pomo} wegovih presuda sakriju od sopstvene javnosti zlo~in koji su po~inili nad Srbima.Dakle. istina je sasvim druga~ija i ja }u je ponovo sasvim jasno saop{titi. sa ciqem ta se na takav na~in pro{iri srpska dr`avna teritorija i stvori tzv. dobro uigranoj ekipi za prikrivawe istine. dakle. Uticajni politi~ki faktori u svetu. uz pomo} svojih marioneta u liku administracije SAD i EU. da su srpski narod i srpska dr`ava u posledwoj deceniji pro{log veka po~inili zlo~in genocida i etni~kog ~i{}ewa nesrpskog stanovni{tva na Balkanu. nezavisne novine i televizije. smatraju da srpska dr`ava ne sme biti ve}a od one pre Prvog balkanskog rata. kao narod. Na~in wihovog delovawa je jednostavan i {ematizovan. Jo{ je besmislenije optu`iti nekoga da je zapaqivim govorima mr`we podsticao srpske vojnike na ~iwewe etni~kog ~i{}ewa nesrpskog stanovni{tva radi stvarawa Velike Srbije. pa je potpuno besmisleno tretirati kao krivi~no delo zalagawe bilo kog pojedinca za realizaciju ovog politi~kog projekta. koju ~ine. a prave zlo~ince kao `rtve zlo~ina ili dobre momke koji su `rtve spasili od zlo~inaca. i to tako {to }e sve Srbe van pomenutih granica etni~ki po~istiti ili metodama psiholo{ko propagandnog rata pretvoriti u nove nacije. organizovali i sproveli etni~ko ~i{}ewe Srba na Balkanu. od one koja se u vreme Tita. koji iz senke. tzv. vladaju ovim dr`avama.

koje }e zatim otcepqivati delove srpskog dr`avnog tkiva na kojima su nastawene. jer su oni svojim la`nim slikama i la`nim re~ima. ja~a sila.{}ewa nad Srbima. 2000. Pre dve hiqade godina u Judeji. koji danas. Zato. onda za to treba da odgovaraju predstavnici medijsko-propagandne ma{inerije SAD i EU. vladari SAD i EU upotrebili su pojedince iz srpskog naroda koji `ive na teritoriji Crne Gore i Makedonije. Iako je vekovima potiskuju i zabrawuju. koje su upravo oni formirali. gotovo isto toliko. jer je govorio istinu o izopa~enosti i amoralu mo}nih qudi onoga vremena. a najboqi na~in za to je bila medijska satanizacija srpskog naroda i dr`ave. da bi na taj na~in lak{e po~inili zlo~in etni~kog ~i{}ewa prema Srbima. svesno i namerno. Zato su `rtve tiranskih. pod optu`bom za “govor mr`we”. totalitarnog re`ima novog svetskog poretka. ~iji je ciq bio stvarawe ose}awa mr`we prema srpskom narodu kod sopstvenog stanovni{tva. ~iju su predstavu zabranili zbog toga {to govori istinu o Srbima. bogati i zli vladari novog svetskog poretka bi da zabrane istinu. sejali mr`wu prema Srbima u du{e svoga stanovni{tva. I dana{wi mo}ni. da se savremeno zlo. ali mo`da jo{ vi{e oni koji su se protiv we borili istinom. {irewe la`i i manipulaciju javnim mwewem. Da bi mogli da upotrebe vojnu silu za sprovo|ewe svog plana etni~kog ~i{}ewa Srba na Balkanu i biolo{kog svo|ewa Srba u granice tzv. globalnu. ako iko treba da odgovara za govor mr`we. pokazuje. godine nakon tih doga|aja isto zlo je utamni~ilo dr Vojislava [e{eqa iz istih razloga. 43 . kao u poznatoj pri~i o caru Trojanu i wegovim kozijim u{ima projavquje kroz sviralu koju danas ~ine i ovaj skup u “Sava centru”. i takvi intelektualci i humanisti. totalitarnih re`ima. i austrijski kwi`evnik Peter Handke. ona uvek na|e naj~udnije puteve da se pojavi jo{ ja~a i sna`nija nego {to je bila. vladari SAD i EU upotrebili su hrvatsku i bosansku dr`avu i OVK. koliko je i ulagawe u vojnu silu. a to su sila i la`. ekonomsku i vojnu podr{ku u ~iwewu etni~kog ~i{}ewa nad Srbima. Danas. Istina je ~udno duhovno seme. bili i oni koji su se silom borili protiv we. oslawa. kroz ~itavu istoriju. utamni~ilo je i zatim pogubilo Svetog Jovana Krstiteqa. zbog govora istine i pravde. tada{we zlo u liku mo}nika kraqa Iroda. Ulagawe ogromnih sredstava u instistucije i pojedince koji ~ine ma{ineriju za prikrivawe istine. i nobelovac. neka druga. a za rasrbqivawe Srba i stvarawe novih nacija na prostoru Balkana. ali i istina. ~ami u Ha{kom kazamatu. u liku globalnog. na dva stuba zla. To zna~i da je podjednaka opasnost po svaku tiraniju. naoru`ali i pru`ili im svu mogu}u politi~ku. kao {to je Noam ^omski ili Aleksandar Sol`ewicin i dr Vojislav [e{eq. pa i ovu sada{wu. u`e Srbije iz vremena Josipa Broza. i rediteq Emir Kusturica. ali ona se. jer je govorio istinu razotkrivaju}i nakazno lice vladara novog svetskog poretka. kao i svi totalitarni i tiranski re`imi u istoriji. administarcije SAD i EU morale su prethodno pripremiti sopstveno javno mwewe da podr`i vojnu i politi~ku akciju SAD i EU protiv Srba. kwi`evnik Harlod Pinter.

te bila i etni~ki i jezi~ki bliska. {to bi garantovalo odsustvo bilo kakvih unutra{wih sukoba u woj. a dobro. a u vezi je sa Ha{kim tribunalom. nafte i gasa. 44 . poru~ujemo sa ovog skupa. EU ne predstavqa nikakvu budu}nost za Srbiju. ukoliko ne budemo uhapsili Ratka Mladi}a. da je Srbija talac Ratka Mladi}a.Podatak je frapantan.5 miliona kvadratnih kilometara ili 13. zna~i samo da dobro jo{ uvek postoji. koja bi predstavqala nuklearnu supersilu. ali ja. kao i dr Vojislav [e{eq u Hagu. niti za srpski narod. ali i svih wenih konfederativnih ~lanica. Na kraju. `ivelo na teritoriji ~ija je povr{ina 18. i naravno da evroatlantske integracije imaju svoju alternativu. da smo jo{ `ivi. to jo{ uvek nije uspelo. Sa godinama sve vi{e verujem da se svet temeqi na ravnote`i suprotstavqenih sila. Sa svih strana kroz medije ~uju se parole predstavnika dana{we marionetske vlasti u Srbiji. i pored novca i silne mo}i koju poseduje. a da svaki ~ovek treba sam da odlu~i na koju starnu }e se opredeliti. i da ~ove~anstvo opstaje upravo na ravnote`i izme|u sila dobra i zla. zakqu~ujem. pa ~ak i `ivot. sa strane zla. nema alternativu. navodno. Pesimisti iz ove ~iwenice mogu izvu}i tragi~an zakqu~ak da je zlo nepobedivo. a onima sa druge strane. ali i ostale pravoslavne narode Evrope. jer. istina i pravda su opet utamni~eni. Jo{ uvek ima pravdoqubivih i istinoqubivih qudi spremnih da za ove vrednosti `rtvuju svoj komfor. da to {to je dobro nakon dve hiqade godina borbe protiv zla ponovo u tamnici. naro~ito energetskih resursa. la` i sila i daqe vladaju. ~ijih bi 250 miliona stanovnika ili 3 odsto ukupne svetske populacije. uz rizik da se ne{to udaqim od teme ovog skupa. garantovali bi potpunu bezbednost wenih gra|ana i puni suverenitet i teritorijalni integritet ~itave dr`ave. EU. mi kao narod nemamo budu}nosti. Krajwe je vreme da se razbije i ova iluzija kojom marionetska vlada u Srbiji hipnoti{e srpski narod. slobodu. Kao {to re~e na{ poznati pesnik Matija Be}kovi}: “]era}emo se jo{”. a to je integracija pravoslavno-slovenskih zemaqa u jedinstvenu konfederalnu dr`avu ~iji }e sto`er biti Rusija. a to je hap{ewe Ratka Mladi}a. jer je na toj strani lep{e. opredeqeni da budu na strani dobra. da jo{ postojimo. istinu i pravdu. {to svim stanovnicima ove dr`ave garantuje mogu}nost nesmetanog biolo{kog i privrednog razvoja. Nakon dve hiqade godina borbe dobra protiv zla.5 odsto ukupne teritorije zemqe i posedovalo izme|u 15 odsto i 20 odsto ukupnih prirodnih bogatstava zemqe. po wima. moram se osvrnuti na ono {to je danas najaktuelnije. To bi bila dr`ava. i jo{ orni za borbu. ni posle dve hiqade godina neprestane borbe da uni{ti dobro. a od toga nema ni{ta dok se Mladi} ne uhapsi i izru~i Tribunalu. da zlo. te da. ogromna ve}ina od 250 miliona stanovnika ove dr`ave gajila bi identi~ne kulturne i duhovne vrednosti. Na kraju. da nije pora`eno. na stranu dobra ili na stranu zla. Vojni potencijali ove dr`ave. Takva dr`ava je jedina nada i jedina budu}nost za srpski narod. kao ve~iti optimista. Verujem da su svi ovde prisutni. jedina budu}nost koju ovaj narod i dr`ava imaju je put u EU. zlo.

a tako|e i u procesu stvarawa crnogorske fantomske nacije i otcepqewu Crne Gore od Srbije. Takav demografski odnos me|u budu}im stanovnicima Evrope. a pre svega za wegovu mlade`.200 stranica u jednoj kwizi koja je objavqena u dva toma pre {est godina.Drugim re~ima. skupa sa SAD i Vatikanom je u~estvovala u etni~kom ~i{}ewu Srba na prostoru Balkana u posledwoj deceniji pro{loga veka. tako da samo politi~ar li{en zdravog razuma mo`e wenoj administraciji prepustiti brigu o za{titi srpskih nacionalnih interesa. 45 . EU je prenaseqena stanovni{tvom i weni prirodni resursi su u zna~ajnoj meri ve} iscrpqeni. govoru mr`we posvetio sam 1. Re~ ima Miroslav Tohoq. a koja se zove EU. ve} posledwa odbrana srpskog naroda od propasti u koju ga vodi marionetska vlast u Srbiji. kao po~etku novog politi~kog procesa u Evropi. Tome nas u~i primer i prve i druge Jugoslavije. Sa druge strane. Zakqu~ak je jasan. te je vrlo verovatno da }e u bliskoj budu}nosti da se susretne sa energetskom krizom. i uvoza jo{ 130 miliona stanovnika iz zemaqa tre}eg sveta u narednih 30 godina. nekada{wi ministar za informisawe u Vladi Republike Srpske. nakon Srbije. a zavr{ile su u krvavim gra|anskim ratovima izme|u razli~itih etni~kih i verskih grupa. brani srpski narod od propasti zvane EU. politi~ki i biolo{ki razvoj i sa~uvao svoj nacionalni identitet. u takvoj dr`avi bi srpski narod ostvario svoj puni ekonomski. godine. jeste u {to hitnijem konfederativnom prikqu~ewu Srbije Rusiji. redom ulazile Belorusija. nakon primawa Turske u weno okriqe. koje su stvorene kao multietni~ke i multikulturalne dr`ave. istaknuti srpski patriota i veliki prijateq i na{e Srpske radikalne stranke. Jedina budu}nost za srpski narod. tako da je ona potpuno energetski zavisna od ruskog i azijskog gasa i nafte. stvarawu velike pravoslavne dr`ave sa Rusijom na ~elu. sa wenih 70 miliona stanovnika. jedan od najistaknutijih i najbli`ih saradnika Radovana Karayi}a. neminovno }e dovesti do velikog gra|anskog rata izme|u etni~kih grupa sa razli~itim duhovnim vrednostima. Miroslav Tohoq: Dame i gospodo. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se dr Sta{ku Stojkovi}u. Na kraju EU. dok prikqu~ewe evroatlantskim integracijama predstavqa katastrofu za na{u zemqu. Zato sloboda generala Mladi}a nije prepreka srpskom narodu na wegovom putu u sre}nu budu}nost. prakti~no neiscrpna tema pa sam i za ovaj nau~ni skup pripremio jedno pedesetak stranica. dragi prijateqi. radi dominacije jednog ili drugog kulturnog modela u EU. jer brane}i svoju slobodu. Rumunija. imala bi oko 50 odsto stanovnika sa usvojenim islamskim kulturnim modelom i 50 odsto stanovnika sa ateisti~ko-satanisti~kom duhovno{}u koja je danas prisutna u Zapadnoj Evropi. a ne wenu budu}nost. dragi radikali. u koju bi. koliko ekonomski stru~waci smatraju da je neophodno uvesti radi popune radne snage do 2035. Govor mr`we je beskona~na. Pozivam generala Mladi}a da se ne predaje. Ukrajina. Bugarska i Gr~ka. EU.

vi kao i ja verujete. neka. koju je jedan moj prethodnik ve} pomenuo. kulturnu povezanost i pluralizam. ume}e zbog Voje. jer }u ih na drugi na~in proslediti u javnost i dr Vojislavu [e{equ. jer. Ne}u ~itati zato {to ne volim ~itati. imam molbu Srpskoj radikalnoj stranci da bude kao i dosad pametna. u o~i. Dr Dejan \ur|evi}: Zahvaqujem (ru{i ~a{u i fla{u) Prof. znate da }e dr Vojislav [e{eq zadati onaj smrtni udarac ve} izdi{u}em Ha{kom tribunalu. ona ne insistira na tome da govor mr`we bude krivi~no pravno inkriminisan. toj svetskoj zveri kao {to je sveti ratnik. dr Oliver Anti}: Zahvaqujemo gospodinu Tohoqu. Re~ sada ima dr Dejan \ur|evi} docent Pravnog fakulteta u Beogradu. Vama hvala svima i `iveli. Zatim. Iako ova preporuka te`i ka tome da se govor mr`we ograni~i i suzbije. rekao sam. Po{to nije pravni ve} politi~ki pojam on ne mo`e poslu`iti kao osnov za krivi~no gowewe. Dr Dejan \ur|evi}: Po{tovani prijateqi. dr Oliver Anti}: Ja se nadam da ovim nagove{tava sudbinu Tribunala. Sveti \or|e zadao smrtni udarac onoj a`daji. disciplinovana. Prof. ja }u podsetiti kako je definisan govor mr`we – to je svaki oblik izra`avawa koji raspiruje rasnu mr`wu. otmena i svakako srpska i da bude uspe{na sa Srbima kada uskoro do|e na vlast. onom vi{wem. glave ku}e. Prva molba je porodici dr Vojislava [e{eqa i gospo|i [e{eq da izdr`e bez svoje glave porodice. ali oni }e umeti da to u~ine. U prilog tome mo`emo navesti jednu preporuku komiteta ministara Saveta Evrope od 30. Dr Dejan \ur|evi}: Govor mr`we nije pravni ve} politi~ki pojam i {tavi{e. Ovaj akt nosi naziv – Preporuka Komiteta ministara dr`avama ~lanicama o govoru mr`we. volim da dok govorim gledam qude. onom tvorcu Gospodu Bogu da Voji [e{equ u Hagu podr`i i odr`i zdravqe i zdravu pamet.. Naravno. Ja samo imam tri molbe i ovaj trenutak iskoristi}u da ih javno ovde pred vama iznesem. mudra.ali vam ih ne}u ~itati. to je politi~ki pojam koji nema jasno i odre|eno zna~ewe. godine. Tvorci ove preporuke su bili svesni ~iwenice da uvo|ewe krivi~nih sankcija predstavqa opasan atak i ograni~ewe slobode. dr Oliver Anti}: Neka ga. to je pravo na slobodu izra`avawa. ksenofobiju. uva`ene koleginice i kolege. tom monstrumu. I tre}a moja molba je molba onom najvi{em. 46 . i jednog drugog prava koje je zajem~eno Evropskom konvencijom o qudskim pravima. dame i gospodo. Preporuka ne te`i ka tome da govor mr`we bude progla{en zasebnim krivi~nim delom.. pogotovo vas Srbe. on }e zadati onaj smrtni udarac. antisemitizam i druge oblike netolerancije budu}i da to potkopava demokratsku bezbednost. To je svakako te{ko. oktobra 1997. Prof. U toj preporuci. Tvorci ove preporuke svesni su ~iwenice da se govor mr`we nalazi u jednom poqu nacionalne napetosti izme|u krivi~nog sankcionisawa.

Zagovaraju}i lustraciju. simpatizeri i ~lanovi neke politi~ke stranke se bez ikakvog povoda. jer kada se protiv nekog podigne optu`nica zbog govora mr`we. Govor mr`we je kategorija koju su u na{u javnost doneli predstavnici nevladinih organizacija sa veoma jasnim politi~kim ciqevima. `igo{u kao gra|ani drugog reda i nazivaju se najpogrdnijim imenima. ~ak i kada ~ine ve}inu u jednom dru{tvu. kao raspirivawe netolerancije izme|u onih koji dele razli~ita politi~ka mi{qewa i opredeqewa. Kada predstavnici nevladinih organizacija ~uju neki politi~ki stav ili stav svojih politi~kih neistomi{qenika. koji poseduje neku politi~ku mo}. S druge strane. bez ikakvog kredibiliteta svakodnevno nas uveravaju kako je rast rejtinga neke politi~ke stranke jednak nacionalnoj katastrofi. Naime. iako ona nije zasnovana na podr{ci bira~kog tela. predstavnici nevladinih organizacija }e ~esto posezati za izjavama koje se prema preporuci Komiteta ministara Saveta Evrope iz 1997.Ja bih jo{ jedanput podsetio na taj ~lan 10 Evropske konvencije o qudskim pravima koji ka`e da svako ima pravo na slobodu izra`avawa i da ovo pravo ukqu~uje slobodu sopstvenog mi{qewa. Neki samozvani eksperti. sa kojim se ne sla`u. verskih mr`wi. oni }e taj stav apriorno identifikovati kao govor mr`we. godine nedvosmisleno mogu podvesti pod govor mr`we. Sve su to flagrantni primeri govora mr`we. apriorno se diskrimini{e jedna politi~ka opcija. Na prvi pogled kategorija govora mr`we bi se mogla smatrati kao podesno sredstvo za spre~avawe netolerancije i za izazivawe i raspaqivawe mr`we izme|u pripadnika razli~itih socijalnih kategorija. 47 . Na{a politi~ka scena je najboqi dokaz za to. primawa i saop{tavawa informacija i ideja bez me{awa javnih vlasti i bez obzira na granice. samo zato {to su ~lanovi ili simpatizeri neke politi~ke opcije. U pravnoj sferi operisawe kategorijom govora mr`we posebno je opasno. Vrlo ~esto su predstavnici Srpske radikalne stranke kritikovali argumentovano politiku svojih politi~kih protivnika. razdora i netrpeqivosti. treba podsetiti na to da krivi~no pravo poznaje jedno krivi~no delo koje upravo ima isti pravnopoliti~ki ciq kojim se spre~ava izazivawe mr`we i raspaqivawe netolerancije izme|u razli~itih naroda. Predstavnici. Unapred se osu|uje svaka koalicija ili poku{aj saradwe sa odre|enom politi~kom opcijom. U pitawu je jedna suvi{na kategorija koja ne mo`e da ima svoje pravno opravdawe. vrlo ~esto su predstavnici Srpske radikalne stranke podnosili krivi~ne prijave koje su bile utemeqene debelim papirima. to zloupotrebqava da bi nametnuo svoju politi~ku opciju i diskreditovao politi~ku opciju svog protivnika. govor mr`we se koristi kao jedna sintagma da bi se diskreditovali i omalova`ili politi~ki protivnici. vera i drugih socijalnih kategorija. Me|utim. Re~ je o krivi~nom delu izazivawa rasnih. Kada ve} postoji ovakvo krivi~no delo u krivi~nom zakonodavstvu postavqa se pitawe ~emu onda govor mr`we. Sve je to kvalifikovano kao govor mr`we. U politi~koj praksi govor mr`we predstavqa jedan podesan pojam da se onaj koji poseduje monopol nad medijima. to onda nije ni{ta drugo nego su|ewe za verbalni delikt.

Re~ po~initi u ovoj optu`nici ukqu~uje u~estvovawe Vojislava [e{eqa u udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu. Da li je on kao neki pravnik profesionalac `eleo da ishoduje legalnu osudu. po~inio ili ~ije je planirawe. tu`ilac nema nameru da sugeri{e da je optu`eni fizi~ki po~inio sve zlo~ine za koje se tereti kao li~no odgovoran. koja je zabrawena i u na{em Ustavu i u ustavu mnogih dr`ava bez su|ewa. ono {to se u svim demokratskim dr`avama smatra slobodom izra`avawa. ha{ki tu`iteqi poku{avaju da ga utamni~e tako {to pribegavaju vanpravnim i neodre|enim kategorijama kao {to je kategorija udru`enog zlo~ina~kog poduhvata ili kategorija govora mr`we. Ha{ki tu`iteqi poku{avaju da govore dr Vojislava [e{eqa koji su. a onda ka`u da }e se u optu`nici govor mr`we smatrati kao podstrekivawe na izvr{ewe nekog krivi~nog dela. Da li je ciq ove farse od optu`nice bio da na{eg Vojislava [e{eqa dr`e u pritvoru i da ga osude na najstro`u kaznu. U samoj optu`nici oni ne}e na izri~it na~in pomenuti da ga optu`uju zbog govora mr`we. koji }u sada citirati. Sada tu`iteqi poku{avaju da uvedu fikciju krivi~nog prava u optu`nici. kao {to su ve} uspeli da osude neke wegove saborce 48 . izme|u ostalog. Ha{ki tu`iteqi ka`u ovako: “Vojislav [e{eq snosi individualnu krivi~nu odgovornost za zlo~ine koji se navode u ~lanu 3 i 5 Statuta Me|unarodnog suda i koji su opisani u ovoj optu`nici koje je on naredio.Ha{ki tu`iteqi su ustalili praksu da podi`u optu`nice koje nemaju ni zrno vaqanog pravnog osnova. u optu`nici protiv dr Vojislava [e{eqa kvalifikuje kao govor mr`we. Ne postoji u optu`nici nijedan dokaz koji bi ukazivao koliko su govori dr Vojislava [e{eqa doprineli da neki neposredan izvr{ilac krivi~nog dela zaista to krivi~no delo i izvr{i. Kada u ovoj optu`nici koristi re~ podsticao. radwama doprineo da se kod izvr{ilaca stvori odluka da po~ine navedena krivi~na dela. optu`ba tereti Vojislava [e{eqa da je svojim izjavama. podsticao. dr`ani i sa skup{tinskih govornica. Iako sami priznaju da nije fizi~ki po~inio nijedan zlo~in za koji ga terete. govorima. I na kraju ovog izlagawa ostaje mi da se zapitam. To sigurno nije `eleo. kao pravnik. kvalifikuju kao podstrekivawe na izvr{ewe krivi~nog dela. pripremu ili izvr{ewe na drugi na~in pomagao ili podr`avao”. odmah u o~i upada da je cela konstrukcija zasnovana na neodre|enim i na vanpravnim kategorijama. oni sada pribegavaju uvo|ewu nekih fikcija. tu`iteqi poku{avaju dr Vojislava [e{eqa da pove`u sa tim zlo~inima stavqaju}i mu na teret da je javno iznosio svoje politi~ke stavove koji su kod neposrednih izvr{ilaca doprineli da donesu odluku o izvr{ewu krivi~nih dela. Iako u krivi~nopravnom smislu to ne mo`e biti podstrekivawe. {ta je to `eleo ha{ki tu`ilac kada je potpisao ovakvu farsu od optu`nice. Ovo posebno dolazi do izra`aja u paragrafu 5 optu`nice. ali kada se optu`nica pro~ita prvi put. Kojim se on ciqevima vodio. Te govore kvalifikuju kao govor mr`we. Tu`ila{tvo zlonamerno iskrivquje ~iwenice. Tu`iteq ka`e ovako – Kada u ovoj re~enici koristi re~ po~initi. Nemo}ni da protiv na{eg predsednika dr Vojislava [e{eqa napi{u iole osnovanu optu`nicu. jer ne postoji ni uzro~na veza niti postoji umi{qaj.

i sapatnike o kojima je govorio i prof. posle svega {to nam se izde{avalo u 20. ostvarivali svoje ciqeve. Zahvaqujem. po svim tribinama Republike Srpske. naravno. koriste}i tu na{u raspame}enost. sve do po~etka devedesetih godina. da nismo zaista du{evan narod. nedefinisana u nacionalnom smislu kao {to su to definisali drugi evropski narodi. Ali ja se nadam. U toku Drugog svjetskog rata. znali ko smo i {ta smo. Mi. Nedavno sam na jednom skupu Pokreta za zajedni~ku dr`avu. ne dozvolite da ponovo budete zate~eni na spavawu i poklani kao {to se to de{avalo tokom Prvog svjetskog rata. Ovo {to nam se danas de{ava davno je isplanirano i pri tome se polazilo od istorijske ~iwenice da smo mi jedna istorijska maglina koja luta ovim prostorima ve} skoro dva vijeka. Nestajali smo u okviru jugoslovenstva izme|u dva svjetska rata bez nacionalne ideje vodiqe dok su drugi na na{ ra~un. ja sam tra`io da se zove wego{evska. tokom Drugog svjetskog rata. Svuda sam govorio i ~inio sam zlo~in time {to sam pozivao – bra}o i sestre. pod jednom zastavom smo do`iveli satirawe nacionalnom zastavom. Srbi. vijeku imali smo svoje pra49 . Sve na{e vo|e iz tog perioda su. Kosta ^avo{ki. da bi imeniteq bio srpski. da se taj plan ne}e ostvariti. dr Oliver Anti}: Zahvaqujem docentu \ur|evi}u. Hayi}em i drugima. pa su se neki obratili preko Soro{eve “Slobodne Evrope”. a pod drugom zastavom uz upotrebu Rusije ostvarili smo velikohrvatske planove. i svi ovi neki besporeci o poretku nekojem sleduju. jer ako ho}emo da se vratimo Srpstvu mi prije svega moramo da napustimo ideolo{ku dresuru i da se vratimo na pozicije istorijske svijesti koja prethodi ovim na{im sumracima dvadesetog vijeka i da stvorimo ne jedan novi dr`avni provizorijum nego jednu organski jedinstvenu srpsku dr`avu. rekao – svi ste vi. pod dvije zastave vodili smo borbu za slobodu. kada nam je Bog pru`io jo{ jednu {ansu. to je pokazateq na{eg ideologizatorskog. A u kom smislu. na`alost. dresirane. ne bismo do`iveli ovo {to nam se danas de{ava. Marti}em. Prof. Iako. vijeka bez nacionalne ideje vodiqe. molim i verujem. kao i svi vi. Nigde on nije pozivao na osvetu. gospodo u sali. devedesetih godina. To je radio i va{ i moj prijateq Vojislav [e{eq. na`alost. Govorio sam skoro po svim kraji{kim tribinama. zajedno sa Karayi}em. Ja bih sada zamolio da re~ uzme akademik Veselin \ureti}. ostalih srpskih zemaqa. mogao bih nazvati taj period istorijom srpskog nestajawa. posle toga smo upali u period ideolo{kog lomatawa i sve ono {to se izde{avalo posle Drugog svjetskog rata. Pla{im se. zajedno sa Kraji{nikom. Jovom Ra{kovi}em. sa neke od srpskih razvalina. da je ovo drugo prava namera ha{kih tu`ilaca. (a sala je bila velika kao ova). godine. neistorijskog pona{awa. zapamtite. kao istori~ar koji poku{ava da rezonuje na nivou procesa dugog trajawa danas. a prvi smo izvr{ili najautenti~niju narodnu revoluciju jo{ 1804. ^ak se oglasio i crnogorski parlament. sa Babi}em. Nestajali smo u kompromisima sredine i druge polovine 19. Ja sam sau~esnik u ovom takozvanom zlo~inu Vojislava [e{eqa. na Titovom putu. Od tada do danas traje prazni hod na{eg istorijskog lomatawa pa tako. A onda je usledila kampawa protiv mene. Akademik Veselin \ureti}: Dame i gospodo. dame i gospodo. Da smo mi.

Zaustavili su nam planove od 1914. bra}o i sestre. 50 . onaj Mira{ tra`i crkve za sebe. i 1918. na`alost. razmi{qaju}i u ovom okviru. koji su zajedno sa Srbima odstupili na ove prostore. jedan narod koji je osu|en da ponavqa svoju istoriju. Ja sam. ju~e u Kotoru dobija prvu crkvu. nego u smislu ostvarewa svojih ciqeva. ali sam zakqu~ivao – jedini izlaz iz sumraka. kada je ubijeno ne mawe od milion i po Srba. biti neki sveta~ki simboli okrenuti protiv svojih korijena i protiv nas. sto godina vladavine tu|inaca Rusijom. i to od po~etka osamdesetih godina. vidio da svi koji su se od nas odvojili su pametniji od nas. je okvir velike manipulacije. Vidite ovo u Crnoj Gori. Taj projekat zna~i uni{titi ovu nepokornu balkansku grupaciju koja se zove Srbi. nije pro{lo ni dva. jedini izlaz iz }orsokaka jeste nastavak tra`ewa konfederacije sa Rusijom. zaustavili su nam velike planove devedesetih godina. Mi smo. u stvari. Oni tako rade preko simbola. posle 100 godina Rusija do`ivqava katarzu. talasaju}i po Rusiji u funkciji promocije moje kwige. Na{im simbolima su suprotstavqeni izmi{qeni simboli Majke Tereze. dame i gospodo. na`alost. osnovni zakqu~ak: zlo~in se isplati. a wihov verski poglavar bio je donedavno biskup barski primas srpski. ali ih Putin malo po malo likvidira. ne u smislu pameti. prekosutra Rugova. Danas nas razara i na Kosovu i Metohiji. vijeka. godine. odnosno Batri}. majko Rusijo. zaustavili su nas 1941. rimski papa i zapadne sile. bili su sra~unati na to da se onemogu}i srpska osveta zbog genocida koji je po~iwen tokom Drugog svjetskog rata. nevjesta Jadrana veliki svesrpski zaliv. Znate. Od sjutra }e. Jer poslije sto godina ruske raspame}enosti. kada je Rusija bila u rukama idiota. Ukrajinom i srpskim zemqama. Mi branimo Voju [e{eqa. vi{e od pola Srba pokatoli~io i odnarodio. po porijeklu Srbin. nego govorim o Malisorima. ne okvir onog integralnog zajedni{tva kojemu mi svi te`imo nego okvir gdje Vatikan namerava da zavr{i ono {to nije zavr{io u toku duge svoje prozelitske politike kada je. pa sve do smrti Josipa Broza. ko su Hrvati iz Hrtkovaca. Belorusijom. pa u doba Jeqcina. Vi{e ne govorim samo o Hrvatima. Ja sam nedavno. Srbi katolici iz Malesije koji su zajedno sa Srbima podigli ustanak. U toku je velika svjetska igra. tri dana. o Hrtkovcima. govore}i na desetinama radio stanica govorio o Rusiji – ti si kriva. a ja tu materiju dobro poznajem i poznajem je na bazi hiqada dokumenata iz razli~itih svjetskih arhiva. ovo {to nam se danas de{ava sastavni je deo zavereni~ke strategije u kojoj danas u~estvuju. Ne smijemo dozvoliti da je ponovo upotrebe protiv nas kao {to su je upotrebqavati od 1917. znate li kako se zove u tajnim vatikanskim arhivima – Zaqev hrvatskih svetaca. posmatraju}i ovaj sumrak koji smo do`iveli. do po~etka 21. pa potom u doba Gorba~ova. zbog svega {to nam se danas de{ava. Svi projekti koji su pravqeni u Drugom svjetskom ratu. a mi smo. Zlo~in protiv srpskog naroda se isplatio. Evropska unija. Boka Kotorska. a oni su izvukli zakqu~ak. [iptarima.vo i na osvetu. koji se jo{ provla~e. Ko mu je daje? Kotor. nedovoqno produbqeni da sagledamo tu igru simbola koja nas razara.

kao {to sam to do sada nekoliko puta u~inio. Prof. Jer ako sad ne poka`emo da smo `ivi. gotovi smo. Mo`da bi moje primedbe bile nekada leksi~ke prirode. Izgleda da ovo ~ime se bavim i ~ime sam se bavio apsolutno druge ne interesuje ili mo`da o tome sve znaju pa nemaju potrebe da ~uju jo{ neke. Ipak. da vam se posebno zahvalim na po{tovawu koje mi ovim putem iskazujete za razliku od bilo koje druge stranke. Mo`da }u vas odmah i razo~arati. nije li to nekakav pleonazam. ja sam u Ni{u nedavno izjavio. nad kojima bi se i najprimitivniji ~ovek zgrozio. uz osmeh. a dosta toga je i meni poznato. Ve} iz ovih prethodnih izlagawa se vidi da je govor mr`we neka veoma relativna kategorija. Izgleda da je to poruka koju nam {aqu da bi navodno svi trebalo da prihvate takav metod. ja nisam ~lan nijedne stranke i potpuno sam okrenut svojoj struci i svojoj profesiji. Oni ubijaju veoma qubazno. na ovim skupovima radikala (stalno govorim da ovo nije vi{e partija ovo je pokret. po{tovane dame i gospodo. vidim svaka sala prepuna prepuna) – izvucimo zakqu~ke iz istorije. moram priznati da i teza o govoru mr`we na ovoj drugoj strani zaista ima veoma te{ke argumente i mislim da su danas mnogi govornici bili veoma ubedqivi daju}i bezbrojne primere i agrumente. onima za koje bi i `ivot dali. ~esto se ~ak i izvine nakon tog ~ina. Snaga Srpske radikalne stranke. advokat. Svakako sa porukama nevi|ene mr`we. ali mo`da je autor ove sintagme ipak imao u vidu neku vrstu kolektivne eutanazije za koju ja jo{ nikad i nigde nisam ~uo. nestajemo kao narod. podsetimo se samo par~i}a bombi koje su pogodile civile na kojima stoje natpisi. dr Oliver Anti}: Zahvaqujem akademiku \ureti}u. kakav bi an|eo ina~e mogao da bude sem milosrdni. Naime. ~ovek koji ima iskustvo u ha{kim procesima i ~ovek koji je objavio nekoliko vrlo zapa`enih nau~nih radova na ovu temu. ponekad re51 . Mr Slobodan Stojanovi}: Ja izgleda nemam pravo na prigovor. zaista mi je ~ast i zadovoqstvo da jo{ jednom u~estvujem na ovakvom skupu. zaista. Kad ve} pomiwem akciju Milosrdni an|eo. Da i to naglasim. tako ne{to jo{ ni u teoriji nigde nije zacrtano. Poseban primer za takav stav vidimo u akciji zvanoj Milosrdni an|eo. te toliko sa ve}om zahvalno{}u prihvatam va{e pozive smatraju}i da upravo u ovakvom va{em pristupu le`i va{a snaga i veli~ina. @iveli. iz duge istorije i povodom su|ewa [e{equ na trgovima svih gradova pratimo sudski proces sa govorima gde treba da se pojave qudi koji }e komentarisati one wihove la`i i [e{eqev odgovor. Naime. od svih stranaka vi ste jedini koji me zovete kada je u pitawu Ha{ki tribunal. mo`da }u na neki na~in biti danas neka vrsta i opozicije. tu nikakav govor mr`we. Te{ko da }u se uklopiti s obzirom na stil mog izlagawa. jer }emo time pokazati da smo `ivi. Ovog puta ne}u propustiti.Bra}o i sestre. Ne vidim. Re~ ima mr pravnih nauka Slobodan Stojanovi}. a uva`enom predsedni{tvu zahvaqujem i molim da ipak ne{to kasnije dobijem re~ nakon ovako impresivnog izlagawa mog prethodnika. Dakle. ja mislim da kod onih protiv kojih je uperena ova dana{wa rasprava nema ba{ toliko govora mr`we. Da li ste i svojim najbli`ima.

Gde je tu granica. Jedna. S druge strane. Na primer. a nere{enih pitawa postoji. Pa dobro. U ovom trenutku mogu da pomognem sa jednim zaista neznatnim doprinosom. Koji su to kriterijumi koji defini{u mr`wu. Tu dolazimo na jedan ogroman i neistra`en teren. Iz svega toga se vidi koliko je govor mr`we jedna neodre|ena i veoma slo`ena kategorija. pa i bez ikakvog govora. na o~aj. koji je uprkos takvim re~ima ipak sasvim prijateqski govor. hajde da ne vre|amo. Ipak. mnogo ja~i i bitniji motivi i posledice. koji je domet te mr`we u tom slu~aju. Ako nekoga psujete uz osmeh pri tom ga qube}i. Zatim. gde je jedan. ~ak i kada to zvu~i uvredqivo nije samo po sebi mr`wa. korisna digresija je u podse}awu da motiv me|u koje spada i mr`wa po pravilu ne predstavqa bitan element bilo kog krivi~nog dela. To je zaista motiv koji pokre}e mnoge zlo~ine i zaslu`uje posebnu pa`wu. Ja sam li~no veliki protivnik mr`we. u na{oj. obra}ati sa nekakvim me{anim emocijama. sasvim uobi~ajen sastavni deo profesije. kada je izlo`en nekom neosnovanom. stvari nazvati pravim imenom. rekli neku veoma ru`nu re~ i sli~no. pa i mnogo toga drugog. to je krucijalno pitawe i pred Tribunalom.kli – ubi}u te. Mr`wom motivisani zlo~ini se izvr{avaju ~esto bez govora mr`we. ovde moram upitati psihologe. Ja odgovorno tvrdim da u dosada{woj sudskoj praksi takvih kriterijuma nema. Iz ovoga je potpuno 52 . govor mr`we po pravilu ne rezultira zlo~inom. odsustvo mr`we znatno olak{ava komunikaciju me|u qudima. ne donosi ni{ta dobro. Dakle. recimo od Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava gde je ne tako davno iza{ao i zakon koji govori o krivi~nim delima koja su motivisana mr`wom. naro~ito pravnoj nauci skoro da nema ni{ta o govoru mr`we za razliku. kako }emo. kod nas naro~ito ali i u inostranstvu. u odnosu na rezigniranost. a taj moj doprinos }e se sastojati u tome {to }u ukazati koliko tu ozbiqnih. a i tamo gde se mo`e primetiti neka veza najboqi je slu~aj da uz mr`wu postoje i neki drugi. a nikako ne predstavqa nikakvu mr`wu. opsovali ih. da ih nazovem recimo nekakvim ma~o grupama. govor ustima sam po sebi nikako se izolovano ne mo`e posmatrati od mimike. govora tela i naro~ito od celokupnog konteksta u kojem je ne{to izgovoreno. recimo. po pravilu. pomozite mi da napravim razliku izme|u qutwe i mr`we. odmah da primetimo – treba praviti razliku izme|u mr`wom motivisanih zlo~ina i govora mr`we. Da li vi zaista `elite sve najgore svom detetu. Ali kako prepoznati mr`wu. Kao {to rekoh. podmuklom i izuzetno opasnom napadu. A posebno {ta to zna~i ako ste to rekli uz osmeh. recimo tvr|i govor. Mislim da nam mogu biti od velike koristi: nije li mr`wa deo prirodnog odbrambenog mehanizma svakog ~oveka pod odre|enim okolnostima. se. da li je to govor mr`we. ~ak uz qubazan govor. Obrnuto. Ja tu ne vidim granicu koja bi me zbog toga odvela u kazamat i proglasila zlo~incem. Pre svega. Nekakvoj takvoj grupi bi mogli prikqu~iti vojsku i policiju. da li je i poruka straha pod odre|enim okolnostima poruka mr`we. u stvari rezultat tih motiva. Me|utim. neka ste prilikom izgovarawa takvih re~i svom detetu to propratili i mimikom nesumwive mr`we. to je ose}awe koje. Takav govor je uobi~ajen i u nekim grupacijama. mislim. Zatim.

Ne mo`e se o~ekivati da su te definicije u ratnim uslovima precizne i tu treba biti 53 . Pravnike stavqam na prvo mesto samo zato {to su uslovi odgovornosti pravno odre|eni i {to se u ovom slu~aju tra`i definisawe pravno relevantne mr`we. Bojim se da }e kod ovog Tribunala za biv{u Jugoslaviju postojati tendencija da se prenese praksa Tribunala za Ruandu. taj fenomen ima i vremensku dimenziju. ne svake mr`we nego pravno relevantne mr`we. Ogromna je razlika u tretmanu ovih pojmova pre i nakon po~etka oru`anih sukoba. za koji moramo priznati da ni do danas nije ni pribli`no jasno odre|en. Preostaje da se defini{e ko je neprijateq i tu nastaju problemi. Zna~i. postoji fenomen koji treba troslojno posmatrati. legitiman. sociologe. a nakon toga je pozitivno. Sva ograni~ewa o kojima smo ovde govorili i koja se pomiwu. nego prvenstveno posmatraju}i sa stanovi{ta pojedinca koji ga upu}uje da bi se zadovoqili neki osnovni pravni elementi u pogledu postojawa subjektivnog elementa dela. a vode pravednu borbu mr`wa prema neprijatequ je osnovno oru`je. onog koji slu{a i onog protiv koga je govor uperen. naro~ito u gra|anskom ratu. Borbeni moral je u osnovi mr`wa prema neprijatequ i to je ne{to {to sve armije sveta prihvataju. ina~e bi u odre|ivawu i prou~avawu ovog fenomena prednost svakako dao psiholozima i sociolozima. kod Tribunala nazvanog mens rea. ka`em kao minimum. ve} se u okviru wega javqa bezbroj povika i poklika sa ve}om ili mawom dozom mr`we. i jezi~ke stru~wake. Sigurno da jeste. naro~ito kod onih koji su vojno slabi. Posle ovih op{tih izlagawa o mr`wi i govoru mr`we ostaje i poseban deo koji se odnosi na te pojmove. ~ak i u nekim me|unarodnim aktima odnose se na mirnodopske uslove i apsolutno su neprimerena oru`anim sukobima. Druga~ijeg povika nikad i nigde nije ni bilo i to se mora prihvatiti u oru`anom sukobu. ali nikada niste ~uli da je to qubav prema neprijatequ. To u sudskom procesu zna~i da povodom ovog pitawa mora biti vi{e ve{ta~ewa. Stvari se ovde iz temeqa mewaju. a {to je mo`da najbitnije domet i ciq mr`we i to ne samo sa jednog objektivnog stanovi{ta. a radi se o potpuno razli~ito motivisanim doga|ajima. mora se priznati. Daqe. pa u odre|enim slu~ajevima ~ak i leksici. obuhvata bar ~etiri kategorije eksperata:pravnike. razlika je samo u formi. koju opet treba sagledavati u kontekstu realnih doga|aja. a o~igledno se ne odnose na jednu takvu situaciju. U uslovima oru`anih sukoba prvo i osnovno o ~emu ovde treba voditi ra~una je da li je ne{to u~iweno pre ili nakon po~etka oru`anog sukoba. kao minimum. psihologe.jasno da je u posmatrawu ovog fenomena neophodan jedan multidisciplinarni pristup koji. Naj~e{}e do po~etka oru`anog sukoba. ali mislim najbitniji. to je ne{to negativno. Da li ste ikada ~uli za borbeni moral. Uni{timo neprijateqa – takav povik lidera jedne strane u oru`anom sukobu je. Govor mr`we je odnos tri strane: onog koji govori. {to nije bio slu~aj pred Tribunalom za Ruandu gde su se sudije same upu{tale u razmatrawe terena za koji nemaju dovoqno saznawa. a to nije svakako jedini povik. Nisam ~uo da je u bilo kom oru`anom sukobu jedna strana o drugoj govorila samo pozitivno i bez ne~ega {to je blisko mr`wi.

Ja sam napisao jedan podnesak i rekao da zaista ne vidim neku pozadinu i do danas nisam uspeo da na|em neke etimolo{ke korene te re~i. mr`wu prema delima koja qudi ~ine. pogotovo temu koja se ti~e kqu~nog nacionalnog interesa. na`alost. zato je tu gospodin [e{eq da nastavi tamo gde je on stao. Posle we gospodin Dejan Mirovi}. to su va{e jalove polemike. a i nama kao braniocima. a pojavili su se na politi~koj sceni mawe . a dela svakako mo`emo nazivati svojim imenom i dati im odgovaraju}e kvalifikacije. ~ak i kada bi se to prihvatilo kao govor mr`we. pre svega. dr Vojislav [e{eq bio moralan. ja ne vidim apsolutno ba{ nikakav problem u tome. pripisivano da su optu`eni upu}ivali govor mr`we muslimanskom stanovni{tvu u uslovima oru`anog sukoba re~ju. Ako su. Zahvaqujem. naravno. izvinite na izrazu. i to ~ista opozicija. odnosno svi oni koji su opozicija. kad mi ka`emo da imamo nau~ni skup. vi nemate {ta da ka`ete na bilo koju va`nu temu. do posledweg wegovog daha. dr`ave. da zakqu~im. na{i borci od 1941. srpski intelektualac. “balije”. I zamolio sam sudije da prestanu da vre|aju optu`enog i da to {to upotrebqavaju takav nadimak predstavqa mnogo te`u re~ nego ono {to nama stavqaju na teret.vi{e u isto vreme. Dakle. naprotiv. te dvije li~nosti na{e imaju mnogo toga zajedni~kog. nego je po lokalnom prijedorskom dijalektu neki. i danas podr`avam taj povik. ali sam primetio i zamolio sudije da je mnogo vi{e pogrdno i mnogo vi{e mr`we ima u wihovom nazivawu jednog od optu`enih. Mislim da bih mogao jedan primer iz prakse pred Tribunalom da pove`em sa ovom dana{wom temom. Mla|e Radi}a – Krkan. Nakon toga su prestali da pomiwu i balije i Krkana. Krkan. Te{ko je predstaviti gospo|u Are`inu u nekoliko re~i. re~ ima Milica Are`ina. To su dva gorostasa koje je izrodio srpski narod. vikali – uni{timo Nemce. mo`emo na kraju realizovati. pa sve do fizi~kog odlaska. seqa~ina. negde krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina. prava opozicija na{im vladaju}im nazovi elitama. ovde. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Stojanovi}u. koja ne mo`emo prihvatiti i mr`wu prema ~oveku. vrlo ~esto je optu`enima. pa do 1945. da budem iskrena kao i svi dana{wi u~esnici. Vawa Bajovi} i prof. Slobdana Milo{evi}a. prof. iako su u 54 . Moram da priznam da mnogi iz vladaju}e strukture. pogotovo ne{to pogrdno. bilo Beogradski forum. mo`da i najve}a moralna podr{ka mom predsedniku Slobodanu Milo{evi}u i va{em predsedniku. onako bezobrazno i ironi~no ka`u – vi ste primitivci. na primer. U svakom slu~aju. Ali. Milica Are`ina: Po{tovani prijateqi. sve u svemu jedan istaknuti beogradski. sigurno iz ~iste solidarnosti sa gospodinom [e{eqem i zbog toga {to je gospodin [e{eq. I to mu pi{e u optu`nici i tokom celog su|ewa svi Krkan. bilo Srpska radikalna stranka. Milan Petovi}.veoma oprezan. i mislim da je to jedna od dobrih postavki. ja sam prvi put na jednom ovakvom nau~nom skupu. seqak. Zna~i. Krkan je ne samo neki ~ovek koji mnogo `dere. {ta li. Ali ja sam. moja poruka je – {to mawe mr`we prema qudima. U slu~aju Omarska. ona je i prosvetni radnik i novinar.

jeste qubav prema svom narodu. ovi danas. ono {to je imanentno i jednom i drugom i svima nama koji smo danas ovde i koji se prepoznajemo od te druge Srbije. orator se postaje a poeta se ra|a. To samo mo`e budala. kad moram da ga pomiwem. veka. uslovno uzev{i. neka i daqe pi{e draga pisma dragom Bu{u i tako daqe i tako daqe. ne samo oni koji su do{li ovde. a imate ih koliko ho}ete na svim mogu}im televizijama. u javnom mwewu seju mr`wu. a ima veze sa gospodinom [e{eqem. kako su oni koji su proizveli to pravi seja~i mr`we. moj biv{i slu`benik. da se ne{to ne desi. Onda ovi sateliti oko wega. molim vas. ta individua mrtva hladna ka`e. Er se zove. svih gra|ana Srbije – postoje dvije Srbije. [ta oni nama govore? Taj isti Boris Tadi}. dru{tvo idealne prose~nosti. te razne nevladine organizacije i te barja~kiwe koje idu od televizije do televizije. {to bi rekao Kolakovski. I ~ovek koji se pla{i. Zna~i. Pa za{to bismo to radili. prirode. obojica su ro|eni lideri. Mi nismo tu da govorimo o govoru mr`we kao o wihovoj nekakvoj sintagmi. Drugo. u~e da budu lideri.mnogim stvarima i razli~iti. ne}u da elaboriram sve to. Ja se ne}u baviti time u ovom momentu. radni naslov je – “Ha{ke. ono {to se nije uradilo ratom. koliko mudrosti ~ovek mora da ima da bi sad mogao lepim u~enim re~ima da neke stvari objasni. koji ka`e – postoje grani~ne situacije kada duhovna egzistencija nestaje a ostaje pravi fizi~ki bol. I Ha{ki tribunal i postoje}a vlast. ti takozvani intelektualci za jednokratnu upotrebu. agresijom 1999. na tu sintagmu – dvije Srbije. To je jasno kao dan. zna~i {to se nije uspelo oru`jem. odnosno prezime mu je Er. godine i svim ovim stvarima koje su se de{avale kao prethodnica raspadu SFRJ. Ima jedan engleski filozof iz 20. najbla`e re~eno. I ja sam za to da se oni po imenice nabroje i onda smo ne{to uradili. i ova individua koju sam malopre spomenula. a to je da su ro|eni kao lideri. kao {to ka`u Rimqani. da se jednostavno napravi dru{tvo. ~iwenica je da se danas na na{oj sceni. dosovske neistine u oblikovawu na{eg bi}a”. Neka ra{~ivija. na wegovom oblikovawu u sasvim druga~ijem pravcu. da ka`em. [e{eq ima. {ta je izdaja. a vidimo da na`alost i nije pametan. ako je uop{te toliko pametan. svi su oni u pani~nom strahu od gospodina [e{eqa. Zna~i. ali na`alost. tu mr`wu seju non-stop. strah. odnosno. Svi drugi posle wih. Radi se na uni{tewu na{eg mladog nara{taja. {ta je qutwa. to je ono {to je imanentno srpskom bi}u. naravno. natovske. On je izraziti individualista i ne55 . da apstrahujemo {irinu na{ega bola i na{e tragedije. qubav prema iskri i qubav prema slobodi. mr`wu koju mi trpimo. to je tako|e poznata ~iwenica. i pretpostavqam da ste i zamoreni. malo kasnije }u se vratiti na tu drugu Srbiju. Zna~i. nego i oni koje su oni doveli na NATO bajonetima. da ka`emo – Boris Tadi} neka se bavi mr`wom kao psiholog. Zna~i. A koji je to ~ovek koji mo`e da deli ro|enu dr`avu Srbiju na dvije. nemamo ni vremena. zna~i. Ja. Nema velikih mitova bez velikih li~nosti. Ja sam danas za ovaj skup imala jedan rad koji je vi{e prosvetarske. kao predsednik dr`ave. neznalica ili ostra{}eni i kupqen ~ovek. danas se vrlo brzo ostvaruje. Ali. zna~i neka ra{~ivija {ta je mr`wa. to su dvojica tih na{ih gorostasa imali i imaju. a Slobodan Milo{evi} je oti{ao u mit.

ha{ko Tu`ila{tvo je po~inilo brojne falsifikate u optu`nici protiv dr Vojislava [e{eqa. wegov anga`man sam po sebi je veliki prilog razumevawu op{te istorije be{~a{}a i odnosa velikih prema nama. Po{tovani gospodine [e{eq. javno je govorio da Hrvatskoj trebaju zlo~ina~ki nacisti koji mogu da ubijaju za Hrvatsku. Prema preporuci Saveta Evrope R9720. neka va{a borba bude posledwa borba za srpski narod i za vas. To je prva u nizu prevara ha{kog Tu`ila{tva i samo dve godine pre toga. preporuka se bavi izve{tavawem medija. U zahtevu za izmenu optu`nice zbog navodnog govora mr`we Tu`ila{tvo se poziva na presudu Me|unarodnog krivi~nog suda za Ruandu iz 2003. nije ni egzibicionista koji prosipa malo poznate ~iwenice. pisac. U preporuci Saveta Evrope se isti~e da nacionalni organi moraju posebno da razmotre slobodu izra`avawa optu`enog. u Jugoslaviji nije bilo ovakvih direktnih poziva na genocid i ubijawe”. Tu|manov ministar pravde Bosiqko Mi{eti}. zna~i sklon bizarnim podacima. on je nadasve autenti~an lider. On nije samo enciklopedista. govore}i o Ruandi. koji ure|uje slobodu izra`avawa. to sam pametno napisala. oslowen na svoje `ivotno iskustvo i iskustvo svog naroda. Ha{ko tu`ila{tvo otvoreno falsifikuje i sam me|unarodni pojam protivzakonitog govora mr`we. Mr Dejan Mirovi}: Dame i gospodo. a Ri~ard Holbruk opravdava dolazak me|unarodnih terorista u Bosnu slede}im re~ima: “Po mom mi{qewu. sjajnih izjava. Praksa iz slu~ajeva Brind. I na kraju imam jedan li~ni apel za dr Vojislava [e{eqa. li~no. citiram: “Prema dokumentima koje mi imamo. i da vas do~ekamo ovde. a ne javnim govorom politi~ara. Tako|e. godine. Kada ova merila primenimo na Sloveniju. protivzakoniti govor mr`we treba da ure|uje gra|ansko. naravno. 56 . napadi na legalne vojne formacije ili podstrekivawe terorizma. apokrifnom tekstu. iz 1997. Izetbegovi} dr`i govor pred internacionalnim teroristima iz sedme brigade. protivqewe Sjediwenih Dr`ava ovoj pomo}i bilo bi nepo{teno”. Korumpirana dru`ina Karle del Ponte ne pomiwe ni ~lan 10 Evropske konvencije o za{titi qudskih prava i osnovnih sloboda. Zna~i.{to {to je stvarno posebno na na{im prostorima. Za tada{weg ameri~kog ambasadora Cimermana ovaj zlo~in je bio slovena~ki trijumf. Ha{ki sud zanemaruje vi{edecenijsku praksu Evropskog suda za qudska prava i evropske komisije za qudska prava u vezi ~lana 10. kako bi istakao neznawe drugih. ^esto smo bili svedoci wegovih blistavih. Hrvatsku ili Bosnu uvide}emo da se tamo neprekidno koristio govor mr`we. portparol Tu`ila{tva Artman navela je. Slovena~ki premijer Janez Jan{a je. nekad smo se sa wim slagali a nekad nismo ali ono {to on stvarno jeste. U Bosni. svojom naredbom da se izvr{i. 1994. a ne krivi~no pravo. godine. bra}o i sestre. Na primer. Remer ili Engel pokazuje da nije dozvoqeno veli~awe nacizma. a i nas malih prema tim velikim. neka se pripremi Vawa Bajovi}. to mu ne mo`e niko osporiti. citiram: “Napad na qudstvo i objekte okupatora” otvoreno pozivao na masakr regruta legalne i vi{enacionalne JNA. Aleksandar Vu~i}: Re~ ima mr Dejan Mirovi}.

pod maskom prava. Vawa Bajovi}: Dame i gospodo. Zato je u pravu nobelovac Harold Pinter kada ka`e da je Ha{ki sud nezakonit. Uvek krvi nekome”. izjave dr Vojislava [e{eqa ne predstavqaju zloupotrebu slobode izra`avawa. U vremenu u kome se na{iroko insistira na po{tovawu qudskih prava i osnovnih sloboda. Krivi {to govorimo. Jedan od kandidata za predsednika SAD-a. Donald Ramsfeld je opisao mu~ewe u Gvantanamu slede}im re~ima: “To ne}e biti letovawe. a dr Vojislav [e{eq }e je i dokazati pred celim svetom. uskoro ne}emo znati ni ko smo. Ha{ki sud i wegovi mentori ponovo uvode verbalni delikt zarad skrivawa svojih zlo~ina i disciplinovawa neposlu{nih {irom planete. I izjave dr Vojislava [e{eqa. verbalni delikt se koristi da podseti da je nekima dozvoqeno da misle i govore malo vi{e 57 . dobi}e ono {to zaslu`uje. Re~ ima Vawa Bajovi}.Sa druge strane. Drugi nas mame kad smo potrebni. Mi istinu znamo. Sli~an stav je sud izneo i 2000. mi se vekovima tra`imo i prepoznajemo. gubimo svoje lice. On je podr`avao jedinu legalnu vojnu formaciju u to vreme JNA. Na primer. @ivimo na razme|u svetova. strani svakome i onima ~iji smo rod i onima koji nas u rod ne primaju. na granici naroda. I danas smo krivi. govorio je Selimovi} pre vi{e od jednog veka. Posebno je licemerno {to Amerika i weni saveznici skoro neprestano koriste govor mr`we. a tu|e ne mo`emo da primimo. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se mr Dejanu Mirovi}u. koje govore da su wegovi mentori bili ti koji su rasturili SFRJ. Otkinuti. Na nama se lome talasi istorije. “Mi smo najtu`niji vilajet na svetu. pozvao je na ubistvo predsednika Venecuele. Problem nastaje onda kada se sloboda ograni~ava pravnim sredstvima. Ravnodu{an sam prema wihovom tretmanu”. jer je Evropski sud za qudska prava zakqu~io da je sloboda izra`avawa naro~ito va`na za izabranog predstavnika naroda. opozicioni politi~ar je istakao postojawe jednog naroda i wegov govor se svodio na zahtev za priznavawe toga naroda. Ha{ki tribunal poku{ava da skrene pa`wu sa istorijskih i pravnih ~iwenica. Dakle. najnesre}niji qudi na svetu. mislimo i postojimo. a neprihva}eni. zaboravqamo ve} da ne{to i ho}emo. slobodnoj re~i su se uvek na razli~ite na~ine i razli~itim sredstvima postavqale granice. nisu bile govor mr`we. primenom naopakih standarda. [aron je izjavio za palestinskog predsednika – ukloni}u ga. SRJ i SCG. godine u slu~aju udru`ewa za za{titu baskijske kulture. Izvolite. la`no i licemerno optu`uju dr Vojislava [e{eqa za navodni protivzakoniti govor mr`we. To su oni isti koji. To su oni isti koji su ubili Arafata i Milo{evi}a i koji danas vr{e genocid u Iraku. Jer uprkos svim formalnim dru{tveno i univerzalno prihvatqivim proklamacijama. Citiram: “Ako on misli da mi poku{avamo da ga likvidiramo mislim da to zaista treba da u~inimo”. osu|ivao je povampirewe usta{kog nacizma i dolazak internacionalnih terorista u Bosnu. Svakome na udaru. asistent pripravnik na katedri za krivi~no procesno pravo Pravnog fakulteta u Beogradu. Po mi{qewu suda. u kojima je on razmatrao polo`aj srpskog naroda u Bosni i Hrvatskoj. pristrasan i bez me|unarodnog utemeqewa. Robinson. a odbacuju kad odslu`imo. protivno me|unarodnom pravu.

podignute optu`nice kao i ovaj Tribunal sam po sebi. Poslu{nima i buntovnima. kada je Statut Tribunala donet 1993. Mogu li se sa pravnog stanovni{ta analizirati potezi suda koji unapred zna presudu.od drugih i da se ~ak i osnovne slobode selektivno raspore|uju mo}nima i mawe mo}nima. Zna~i li to da se danas mo`e govoriti o globalnom totalitarizmu koji se koristi svim raspolo`ivim sredstvima za nametawe globalnog jednoumqa. Ne iznena|uje ni sakrivawe velikih zlo~ina i nepravdi iza velikih parola slobode. godine. ne iznena|uje. je draga gospodo. Kako se mo`e govoriti o predvi|enosti kazne zakonom kada ~lan 20 Statuta jedino predvi|a mogu}nost izricawa kazne zatvora. Mogu li se sa pravnog stanovi{ta analizirati potezi suda koji stvara takozvano instant pravo. Kako se mo`e govoriti o po{tovawu pretpostavke nevinosti i na~elnoj jednakosti stranaka u postupku kada pravilo 99 omogu}ava da optu`eni ostane u pritvoru i ako mu je izre~ena osloba|aju}a presuda. Ne iznena|uje ni pu{tawe iz pritvora onih koji su mu~ki ubijali i proterivali jedan narod sa wegove vekovne teritorije. ^ini se da je dozvoqeno misliti i govoriti slobodno. Ali. Mo`e li se uop{te govoriti o sudu i pravu pred sudom pred kojim je svesno prekr{ena ve}ina modernih krivi~noprocesnih na~ela. treba postaviti pitawe. a predvi|a gowewe za krivi~na dela u~iwena od 1991. gospodo draga. Kako se mo`e govoriti o po{tovawu na~ela ne retroaktivnosti pravila nulum krimen. pitawe je. jednakosti i me|unarodne pravde. ali ne i druga~ije od popularne i prihva}ene me|unarodne dogme. masovno i globalno zatvarawe o~iju pred nepravom i nepravdom. a onda ~isto forme radi zapo~iwe su|ewe. mo`e li se uop{te govoriti o pravnim slabostima optu`nice pred sudom koji koristi i zloupotrebqava pravo kao sredstvo za ostvarivawe svojih politi~kih interesa i opravdavawe svojih politi~kih poteza. postupak pred Ha{kim tribunalom. svaka pri~a o pravu. sa pravnog aspekta. s obzirom da je politika oduvek odnosila prevagu u bici sa pravom. Dovoqno je samo to da tu`ilac obavesti Raspravno ve}e da namerava da podnese obave{tewe o `albi. nula poena sine lege. godine. ali ne navodi najmawu i najve}u granicu zatvorske kazne. No. a vi{egodi{we dr`awe u pritvoru onih koji su svojim re~ima branili svoj narod. Stoga. Ne iznena|uje ni selektivno i nejednako deqewe i priznavawe univerzalnih prava i sloboda mo}nima i mawe mo}nima. za potrebe svakog pojedina~nog slu~aja i mewa ga u zavisnosti od konkretnih pojedina~nih potreba. pravnim aspektima i pravnim propustima pred Ha{kim tribunalom samo degradirawe i omalova`avawe prava i pravde samih po sebi. Najpre. u nedostatku drugih pravnih sredstava. mogu li se uop{te sa pravnog stanovi{ta analizirati potezi suda koji prvo podi`e optu`nicu. Verbalni delikt se svojevremeno koristio kao pravna alatka u totalitarnim re`imima za obra~un sa politi~kim protivnicima i neistomi{qenicima. Ne iznena|uje ni optu`ivawe za verbalni delikt uprkos univerzalno proklamovanoj slobodi govora. Ili je pak u pitawu pravna slabost optu`nice koja. Imaju}i sve to u vidu te{ko je analizirati. a onda zapo~iwe istragu. 58 . koristi ovu {iroku i prili~no neodre|enu inkrimnaciju.

nema~ke kolonizacije slovenskog prostora isto~no od Labe (ili Elbe). i 2005. najpre. Narodi koje je ta kolonizacija zbrisala sa lica zemqe obi~no se nazivaju Slovenima ili Vendima. A znameniti nema~ki teolog Albert Hauk. besmislenost upotrebe “govora mr`we” kao posebnog oblika po~iwewa u optu`nici protiv prof. u kojoj posebna zasluga pripada Reqi Novakovi}u i Ivi Vuk~evi}u. Tako je. dokazala je da se tu. u odre|enim vremenskim razmacima. Hvala vam. pi{e o mark-grofu Geru: “Hrabrijega prvoborca od wega Nema~ka nije imala u onim isto~nim krajevima. ~ija istorija po~iwe u 8. Hitler. naredio da se pokoqu. ~ija je petotomna “Crkvena istorija Nema~ke” izlazila izme|u 1887. jo{ se ranije zgra`ao da su Sloveni “najodvratniji i najgori soj qudi” (foedessimum et deterrimum genus hominum). mark-grof Gero pozvao na gozbu tridesetoricu slovenskih velika{a.. pa sledstveno tome u svojim misionarskim pismima nigde nije spomenuo da i wima treba propovedati Jevan|eqe. i 9. veku. Valram od Naumburga. nego “Vojtila – papa Jovan Pavle II”. i 1920. Hecil od Havelberga i Hartberg od Brandenburga) pi{u: “Nekr{teni Sloveni su najgori qudi. ali. rimokatoli~ki svetac Bonifacije. veku rimokatoli~ki fratar Notker iz Sv. Galena bele`i da su nekr{teni Sloveni (Srbi) “crvi koje treba kositi kao travu na livadi”.. izvolite. po{to su pospali. po{tovano predsedni{tvo. Prof. i danas taj genocid ocewuje kao ne{to pozitivno. Stav prominentnih predstavnika Rimske crkve da Sloveni nisu qudi sprovodile su u delo nema~ke vojskovo|e na najrazli~itije na~ine. Hvala. novija istoriografija. wihova ze59 . koji je poplo~an mr`wom i wenim manifestacijama. veku i traje sve do 19. dr Milan Petrovi}. nema~ki rimokatoli~ki sve{tenik Helmold iz Bozaua. 950. priznavawe i bespogovorno pristajawe na sve to. Nema~ki biskup Titmar nazvao je tog podmuklog ubicu “za{titnikom na{e zemqe”. godine. dr Milan Petrovi}: Po{tovane dame i gospodo. Pa ipak u ratu nije ogrubeo(!)”. kojima se pre toga bio zakleo da }e po{tovati “sveto pravo gostoprimstva”. Hervig od Majsena. koji imate strpqewa. dr Vojislava [e{eqa pred takozvanim “Ha{kim tribunalom” utoliko postaje vidqivija {to se dubqe spu{tamo u bunar zapadnoevropske istorije. u stvari. godine. ve} je zakonomernost koja se. izme|u 1978. Nema~ka istoriografija. ka`e o slovenskim krajevima da u wima “|avo ima prebivali{te i borave svi ne~isti duhovi”. A ta zakonomernost se. A apostol Nemaca. pi{u}i o caru Lotaru. gospodine Petrovi}u. radilo o plemenima srpskog naroda. nije zvala “Hitler”. veka. Me|utim. Aleksandar Vu~i}: Re~ ima prof. U 12. a zatim je. Godine 1108. jo{ nekoliko govornika }e biti i jo{ jedanput bih vas podsetio da po okon~awu mo`ete da dobijete kwigu ~asopis “Srpska slobodarska misao”. bezmalo u celini. jo{ nekoliko u~esnika imamo. Srbiju i Rusiju nije istorijska slu~ajnost. U me|uvremenu bih se zahvalio svima vama koji ste u sali. prema tome. stalno ponavqa. Tako u 9.Ono {to iznena|uje. to je prihvatawe. godine. Dotaknimo se. sa svojim genocidnim pohodima na Poqsku. nema~ki nadbiskup Adelgoto i pet biskupa wegove mitropolije (Albvin od Merseburga. gospodo draga.

tad radi za sebe. pro{irili sliku sveta i otvorili kulturne i ekonomske veze sa Istokom. Srbi su. Odmah potom podizani su novi gradovi i sela za nema~ke koloniste. Primewivali su istu taktiku kao i Hitler u 2. upali u srpske oblasti isto~no od Labe. tada radi za Hrista. koji je tako|e bio i ~elnik propagande za 2. govori o wima: “Krsta{ki ratovi najpre su podigli ugled papstva. Slovenski gradovi i sela bivali su sravwivani sa zemqom. Kada umire. nema~ki krsta{i su. Duhovni za~etnik krsta{kog rata protiv polapskih Srba bio je Bernar od Klervoa (1091-1153). {to je pogre{no. naravno s mno{tvom rimokatoli~kih crkava i manastira. da je veliki manastir koji je Bernar podigao u Klervou. Bernar. zabele`eno oko 1170.. da “wegovi qudi sve Slovene koje sretnu na sporednim putevima i na zaba~enim mestima. pa ako se bude svrsishodno obra|ivala.mqa je veoma bogata u mesu. godine. Predvo|eni papskim legatom i dvojicom nadbiskupa (Bremena i Magdeburga). kada ubija. ne samo rimokatoli~ki svetac. Napoleon 1808. krsta{ki rat protiv muslimana. unapredili su duhovno obrazovawe. 1147. nijedna druga ne}e mo}i da se s wom uporedi. tako|e i na{a.” Ironija je sudbine. poku{avali da se vrate i povrate oteto. ~ak i kriminalcima koji bi oti{li u “sveti rat”. Bernar je tako|e bio i pokroviteq i glavni ideolog vitezova-templara. Smrt pagana slu`i mu na slavu. Istoriografija. 60 . prepu{taju se. Zna~ajno je tako|e da i novija zapadna istoriografija ima pozitivan odnos prema krsta{kim ratovima. smesta uhvate i obese”. Belorusiji i Ukrajini – taktiku “spaqene zemqe”. godine pretvorio u centralni francuski zatvor. krsta{ki ratovi unutar pojedinih evropskih zemaqa. zlo~ina~ki i krvavi od prvih. svetskom ratu u Rusiji. oplodili poeziju. a wihovo stanovni{tvo ubijano i porobqavano. Tripolija. “Sveti” Bernar je daqe u~io: “Hristov borac mo`e mirne savesti da ubija i umre u miru. Ovde nije na odmet setiti se misli slavnog prosvetiteqa Helvecija: “Kada ~ovek ~ita wihove sveta~ke legende. u wima prona|e imena hiqade kanonizovanih zlikovaca”. “nacionalnim istorijama”. propovedao je da je ubijawe i istrebqivawe nevernika “najotmeniji zadatak onih koji nose oru`je”. medu. godine. bra{nu i pticama.. me|utim. francuski opat. jer samo wih smatra zna~ajnim za svetsku istoriju. mada ne mawe agresivni. godine. nego i “u~iteq crkve” – najvi{e zvawe koje ta crkva mo`e da dodeli nekom svom svecu.” Zato nije nikakvo ~udo {to je u tom istom veku Rimska crkva proglasila krsta{ki rat protiv polapskih Srba. prevashodno se zanima za krsta{ke ratove protiv muslimana “za oslobo|ewe Hristovog groba” i protiv Vizantije. S tim u vezi. naprotiv. koji su do svoga ogromnog bogatstva najve}ma dolazili pqa~kawem karavana muslimanskih trgovaca i hodo~asnika koji su se kretali put Kaira. jer smrt pagana je slava Hristova. Damaska. bili bi opro{teni i kazna i gresi. Meke. znakovito treba ista}i jedno nare|ewe nema~kog burg-grofa Guncelina. Postojala je jo{ tada neka vrsta na{e hajdu~ije i gerile. Tako poznati nema~ki katoli~ki leksikon “Herder”. dakle u “denacifikovanoj” i “demokratizovanoj” Nema~koj. koji je iza{ao 1949.

veka. Boden{teta: “Tvoja mr`wa jeste i bi}e tvoja kazna. arapski {iqasti luk. Kad god smo ih zvali. ni li~ni ni poslovni. O ~emu se onda radi. dr Vojislava [e{eqa odnosno {irewa ratne propagande i raspirivawe mr`we prema nesrpskom stanovni{tvu? Naravno da nema. pa bih sada zamolio najpre gospodina Toma{evi}a da uzme re~.” O dva miliona `rtava tih ratova samo na Istoku nema ni re~i! Ne prekida se dakle kontinuitet zapadne istorije mr`we i masovnih zlo~ina. doveli do procvata trgovine na Sredozemnom moru (\enova i Venecija) i skr{ili prete}u silu islama. odnosno izjave kako to oni navode “da se kod izvr{ilaca stvori odluka da po~ine navedena krivi~na dela”. a misli se na zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se prof. dr Vojislava [e{eqa i ostalih stradalnih Srba pred tom nakazom u okriqu OUN-a i gospodara svetskog poretka. po{tovani prijateqi. Bi}u vrlo kratak. Da li to {to se stavqa na teret ima obele`je krivi~nog dela? Jednostavno re~eno nema.umetnost i nauku (vite{ki ep. danas mi je ponovo ~ast da budem pred vama. oplemenili vite{tvo i stvorili duhovne vite{ke redove. 61 . Organizator ovog skupa. onih koji bi trebalo da govore u zemqi i naravno napoqu. Petrovi}u. Zato opomiwu}e zvu~e re~i nema~kog pesnika i velikog slaviste iz 19. a sada }u nekako se posebno zahvaliti onima koji. da pomognu i Srbiji i ja evo u ime organizatora u ime Tima za odbranu dr Vojislava [e{eqa izra`avam ogromnu zahvalnost advokatima Dragoqubu Toma{evi}u i Goranu Petronijevi}u. Politi~ki kriterijum je osnov takozvanog Ha{kog tribunala za progon prof. ~ini mi se uvek izgleda kao da ~ekaju. arapska filosofija. prirodna nauka i medicina). }utawe onih koji bi trebalo da govore. Srpska radikalna stranka sa svojim u~esnicima. Dragoqub Toma{evi}: Po{tovana gospo|o [e{eq. navodna nacionalisti~ka politika. pred vama da prekinemo }utawe. Pored op{teg kvalifikativa “zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat”. na nau~nom i ~iweni~nom utemeqewu osporila je vi{e puta do sada sve elemente na kojima ovaj la`ni i politi~ki sud temeqi svoju nadle`nost i delovawe. “govor mr`we”.” Hvala vam lepo. kako bi u~estvovali u prisilnom proterivawu nesrpskog stanovni{tva sa ciqnih podru~ja putem ~iwewa zlo~ina iz ove optu`nice na naro~ito nasilan i brutalan na~in. kako god smo ih zvali uvek i odmah su pristajali i nikada nikakav problem nije postojao za wih. po{tovano predsedni{tvo. lajtmotiv iskonstruisane optu`nice protiv prof. Ima li govora mr`we u govorima prof. kada optu`iteqi prepoznaju u delovawu Vojislava [e{eqa aktivnost da je srpske dobrovoqce povezane sa SRS indoktrinisao svojom ekstremnom nacionalisti~kom retorikom. a uvek su tu i da pomognu nama. dr Vojislava [e{eqa je wegova.

Da bi navodni “govor mr`we” imao upori{te u tvrdwama tog politi~kog i la`nog suda. Postavqa se pitawe: kako se ta mr`wa ispoqavala i koje su posledice te takozvane mr`we? Da li je to nestanak Srba sa teritorije Hrvatske. Ovaj pojam u politi~koj teoriji se daje za obja{wewe odnosa. Vrhunac optu`be le`i u besmislenoj tvrdwi u istoj toj ta~ki: “Dana 23. ili pak nestanak Srba sa Kosova i Metohije. od kada je taj kvazi . klasa i velikih politi~kih grupacija). marta 1990. 1990. a potom i lidera i vo|u SRS prof. u oba slu~aja kroz masovno etni~ko ~i{}ewe ili boqe re~eno kroz genocid. da vo|ewem politike Hag odlu~uje o na{im politi~kim prilikama u zemqi i prvo je trebalo eliminisati iz politi~kog `ivota Srbije pokojnog predsednika Milo{evi}a. Postavqamo pitawe o kakvim vezama se tu radi. pre svega. Konstrukcijama Ha{kog tribunala ispletena je ~eli~na mre`a u kojoj je na|eno mesto za optu`bu protiv prof. dr Vojislav [e{eq “po~etkom osamdesetih godina sklopio bliske veze sa grupom srpskih nacionalista”. to nije sve. kolektivni fenomen. tako|e srpskim nacionalistom. a radi se naime o pojmu koji nema veze sa pravom a ponajmawe krivi~nim. kao politi~ki lider i profesor prava. dr Vojislava [e{eqa za takozvani “govor mr`we”. ili kako ga oni nazivaju humanitarnim. Mo`emo slobodno re}i da je to. dr Vojislava [e{eqa. u ta~ki 3 ha{ka inkvizicija tvrdi: “Kad je pu{ten na slobodu Vojislav [e{eq se nastanio u Beogradu i nastavio da se bavi nacionalisti~kom politikom”. godine Vojislav [e{eq je postao vo|a Srpskog slobodarskog pokreta.sud ovla{}en da goni za te{ke povrede humanitarnog prava. dr Vojislava [e{eqa u{la re~ “govor mr`we”. koje su to grupe. u doma}oj kuhiwi koja je nama dobro poznata. koji nema nikakvih dodirnih ta~aka za delovawe prof. godine. dr Vojislava [e{eqa deset godina pre 1991. Ta kovanica je smi{qena u Srbiji. godine u{ao je u koaliciju sa Vukom Dra{kovi}em. Naravno. wegovi tvorci su optu`nicu za~inili i tvrdwom u ta~ki 2 da je prof. znamo na kakav na~in. dr Vojislava [e{eqa koji. Tako je u tekst optu`be prof. i ona predstavqa i istorijsku i pravnu konstantu. Ta aktivnost je vidqiva kroz postupawe prof. i iz ~ijeg prqavog lonca ide u Hag. pre svega konflikata koji postoje izme|u velikih dru{tvenih grupa ( rasa. u tu prokletu avliju savremenog doba. dr Vojislava [e{eqa i u zemqi i u ha{kom kazamatu. Wegovo postupawe od po~etka do kraja bilo je u funkciji odvra}awa onih koji su prvi zapo~eli nasiqe. 62 . 1. nacija. a 14.Odgovor nalazimo u ~iwenici. i osnovao Srpski pokret obnove”. Uo~avamo dve stvari: Prvo: takozvano tu`ila{tvo optu`uje za nacionalizam prof. gde su Srbi bili konstitutivni narod. koji su to qudi u tim grupama i kakve to veze ima sa Hagom. zna o ~emu se radi.

Drugo: takozvano tu`ila{tvo konstatuje i tvrdi da je Vuk Dra{kovi} “tako|e srpski nacionalista”. On je pisao kwige i pisa}e kwige. On je javno govorio i govori}e. a nadam se i na{ narod u pravom smeru. Goran Petronijevi}: Dame i gospodo. Naprotiv. Sloboda za prof. Dakle. primera radi i istine radi to treba re}i jasno i glasno. ali. Toma{evi}. taj Tribunal i taj zatvor je napravqen za Srbe. Jedan nacionalista je zlo~inac. Zamolio me i prof. dr Vojislav [e{eq nije kriv. Oni su prvi po~eli krvavi pir. a on im zdu{no poma`e u odvo|ewu na{ih qudi u Hag i servirawu la`i protiv na{ih mu~enika u Hagu. ako ne mo`e da pomogne. bar mislim kolege Toma{evi}a i mene. Zakqu~ak nadam se nije potreban. dr Vojislava [e{eqa! Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se advokatu Toma{evi}u. Pa gospodin Anti} u toj re~enici ka`e – na kraju ima ne~eg u optu`nici {to se okrivqenom mo`da i mo`e staviti na teret. a drugi nacionalista je demokrata najve}eg ranga. a na{ narod se samo branio. da se ne vodimo onom starom da se. a mislim da }e biti sve vi{e obaveza i drugih qudi koji se bave ovom materijom u ovom te{kom vremenu za na{ narod. ali ga ne goni. Hrvati u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. prvo re~ima i ube|ivawem. O~igledno je da se kroz navodni “govor mr`we” zamewuju teze i da se amnestiraju oni koji su protivustavno i nasilno izazvali rat u biv{oj Jugoslaviji a to su: Slovenci u Sloveniji. on je la`no optu`en. da pomognemo koliko mo`emo. sa wim sara|uje kao ministrom spoqnih poslova. da ih ne uvredim. naime. Molim vas da pozdravimo gromoglasnim aplauzom gospodina Petronijevi}a. jer ti qudi su izdani od svojih naroda. a oni nesrbi koji su tamo zbog zlo~ina nad Srbima potpuno su. zahvaqujem na ovakvoj najavi koju ste dali. Vodio je i vodi}e svoju stranku. marta 1990. 63 . pa na kraju svojim `ivotima. Anti}. uva`eno predsedni{tvo. godine u{ao u koaliciju sa Vukom Dra{kovi}em i osnovao Srpski pokret obnove. i Branislavu Ristivojevi}u koji su radnom predsedni{tvu dostavili svoje referate. Koristim priliku da sa ovog mesta pozdravim gospodina Vojislava [e{eqa koji se nalazi tamo gde se nalazi. po{to je izostavio jednu kriti~ku opasku u svom izlagawu pa je zamolio da je pro~itam na osnovu ovoga o ~emu je govorio i prof. Naravno. 14. da mu poru~im da se dr`i. zahvaqujem se dr Uro{u [uvakovi}u. odmogne. Izvolite. Predragu Dragi}u Kijuku. u mir i napredak. da nastoji da o~uva svoje psihi~ko zdravqe koje }e mu biti veoma va`no u borbi do kraja. Re~ ima advokat Goran Petronijevi}. odnosno od svojih rukovodstava u ime pravqewa nekakve uravnilovke sa Srbima. mi }emo pomo}i onoliko koliko mi smatramo da je neophodno. da pozdravim sve na{e Srbe koji se nalaze u ha{kom kazamatu i dozvolite mi da pozdravim i sve ostale ha{ke optu`enike. odnosno sve qude sa ovih prostora koji se tamo nalaze. muslimani u Bosni i Hercegovini i [iptari na Kosovu i Metohiji. dragi prijateqi. Vojislav ga je br`e boqe izbacio i sklonio {to daqe od sebe. Uravnilovke nema. {to je. Prof. Ovo je na{a obaveza.

da bi se prvenstveno sudilo Srbima. Prema tome. prava tokom saslu{awa. pravo na su|ewe pred kompletnim nezavisnim. kada govorimo o govoru mr`we to je termin koji nam je poturen kao kukavi~je jaje. To je pravo na jednakost pred zakonom i sudovima. ~ini mi se. naprotiv. a me|unarodna obaveza je svih zemaqa. pravo na osporavawe zakonitosti pritvora. a ja }u samo sumarno pro~itati i nabrojati nekoliko wih. To je termin koji je poturen kao i mnogi drugi termini izmi{qen u ovom vremenu. gore nema Alije Izetbegovi}a. pravo na advokata pre su|ewa. pravo da osoba ne bude prinu|ena da svedo~i protiv sebe ili da prizna krivicu. ali i qudi koji nisu po meri i voqi svojih rukovodstava. Dame i gospodo. Molim vas. pa i takozvanog Me|unarodnog tribunala da ih po{tuju. nepristrasnim i zakonom ustanovqenim sudom. nema Frawe Tu|mana. pravo na javnu raspravu. a koja se ti~u prava u toku su|ewa. pa makar ona bi64 . Pravo na slobodu. Zamena teza je opet poturawe kukavi~ijeg jajeta i to namerno onog takozvanog Ha{kog tribunala i ha{kog Tu`ila{tva i ona se sastoji u tome da se poistove}uje govor kojim se poziva na odre|enu akciju. wemu pripadaju i ostala prava koja me|unarodna zajednica nala`e ovim aktima. pravo na izvo|ewe pred sudije ili drugi sudski organ u najkra}em mogu}em roku. zabrana upotrebe dokaza izvo|enih torturom ili prinudom. nema ovog kosovskog rukovodstva. Dokaz da sam u pravu je i ona ~ituqa koja je nakon smrti Slobodana Milo{evi}a iza{la sa svim wihovim imenima. pravo na adekvatno vreme i mogu}nost pripreme odbrane. rekao sam ako bi i{li negativnim sistemom eliminacije te{ko da bi mogli da utvrdimo koje od ovih prava je po{tovano. pravo pritvorenika na kontakt sa spoqnim svetom. a nisu. Pravo na pravi~nu raspravu. tako i u toku samog su|ewa. isto kao {to je i zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat. Kako druga~ije protuma~iti ako su svim me|unarodnim pravnim propisima.marginalne li~nosti za svoje narode. Povreda bilo kojeg od ovih prava predstavqa jednu flagrantnu povredu. Kada se govori o govoru mr`we dolazi do jedne. videli bismo da je u slu~aju dr Vojislava [e{eqa ve}ina ovih prava povre|ena. zamene teza. Pored ovih prava. Nema Ramu{a Haradinaja. a vi sami prosudite koja od tih prava kada su u pitawu Srbi. a posebno gospodin Vojislav [e{eq nisu povre|ena. a moji prethodnici su o tome govorili. Tamo su qudi koji su jednostavno prodani i izdani od svojih i ja ih tako|e odavde pozdravqam. Ja vas ne}u zamarati sa ovim pravima koja bi trebalo da su zagarantovana. predvi|ena prava svih onih koji se nalaze u situaciji da su li{eni slobode. kada bi se bavili analizom svakog od ovih pravila ponaosob koji su me|unarodnim aktima proklamovani. prava na humane uslove tokom pritvora i zabrana torture. gore nema onih koji su skrivili ratove na ovim prostorima. pravo pritvorenika na informaciju. Kako u odre|enim fazama pre su|ewa. a o wemu smo mnogo govorili upravo izmi{qen da bi se nepostoje}a krivica i nepostoje}i oblik odgovornosti mogao dovesti do tog stadijuma da niko ko je optu`en ne bi mogao biti oslobo|en. Zatim pretpostavka nevinosti. zabrana retroaktivne prinude i tako daqe i tako daqe. pravo na su|ewe u razumnom roku ili na pu{tawe iz pritvora. nije ih ni bilo.

I o tome sam hteo samo nekoliko re~i. jer takav rat Srbi nisu vodili. Prema tome. po~eli rat i agresiju protiv Savezne Republike Jugoslavije. a ne nikako niti u svrhu podsticawa po~etka agresivnog rata. tribunalizacija srpskog podru~ja ne zna~i ni{ta drugo nego u ovim te{kim vremenima od na{ih pravosudnih organa preuzimawe na~ina rada. To je neko od mojih prethodnika dobro primetio. Ja se nadam da mi to ne}emo uraditi. to je ona na{a stara srpska boqka. Jedinu opasnost koju vidim. a to su jedina tri oblika dozvoqenog ratnog. Niko ne mo`e odgovarati za ono {to govori u toku rata i u toku ratnih sukoba. kada Ha{ki tribunal ne bude imao mogu}nosti da osudi dr Vojislava [e{eqa da se kukavi~ije jaje podme}e. ve} su se branili na prostorima na kojima se nalaze. to je bilo u toku ratnih sukoba. Zna~i. na prostoru biv{e Jugoslavije dogodili. jedna od velikih opasnosti negativnih posledica rada i postojawa Ha{kog tribunala. vojna grupacija da izvr{i i po~ne agresivni rat protiv neke od suverenih dr`ava. koja bi mogla na kraju. ne daj Bo`e. ili Op{tem krivi~nom zakonu. sve ono {to je on izgovorio. da je pozivaju}i na odbranu srpskog naroda. ne}u vas puno zadr`avati. nare|ewa zlo~ina. Oni su. Ja nisam pismeno spremio temu. tako|e. To je. to je jedna vrsta propagande kojom se podsti~e odre|eni poredak. u toku hrabrewa naroda da se odbrani od onoga {to mu je pretilo na tom prostoru. U na{em OKZ. na~ina razmi{qawa. Dakle. na~ina su|ewa. to je ono {to su ~inili lideri NATO-a i wihovi sateliti pre po~etka bombardovawa tada{we SRJ bez odobrewa Saveta bezbednosti. pozivaju}i dobrovoqce da odlaze u krajeve u kojima su trebali da brane srpski narod rekao – vr{ite zlo~ine ili bilo {ta sli~no {to se mo`e povezati sa tim. a prethodno su javnost u svim zemqama koje su donele odluku da se ovo u~ini podsticali upravo na ovakvo vo|ewe rata. gospodin Vojislav [e{eq ne}e mo}i da bude osu|en u Ha{kom tribunalu ukoliko u tome na{im neprijateqima ne pomognemo sami. a to je srpska izdaja. bez 65 . bez mogu}nosti da taj rat koji su vodili nazovu odbrambenim ratom i bez mogu}nosti da taj rat nazovu oslobodila~kim ratom. da du{manima u Ha{kom tribunalu pomognu da gospodina [e{eqa oblate za bilo {ta {to bi moglo direktno da ga dovede u vezu sa nekim od zlo~ina koji su se.la i vojna akcija. a ja sam malo i stru~no deformisan pa zato to tako i gledam. niti pak svrhu izazivawa ili opravdawa ili pak. da se me|u vama radikalima ili me|u ostalim Srbima ne}e na}i oni koji su se do sada nalazili. o ~emu smo i ranije govorili. eventualno. odnosno operativnog vo|ewa rata. Dame i gospodo. a znamo kako je rat na ovim prostorima po~eo i {ta je usledilo nakon toga. kada do|e do svega onoga {to se zove mr`wa izme|u zara}enih strana i sukobqenih strana. Prema tome. odnosno dr`ava. i to je ogromna razlika. od govora koji se de{ava u vreme oru`anog sukoba. postojalo je doskora i krivi~no delo koje se zvalo – pozivawe na vo|ewe agresivnog rata. u toku `ara borbi. izvr{ili na ovoj teritoriji ratne zlo~ine. ali }u ovo svoje izlagawe nazvati jednim imenom a to je – tribunalizacija srpskog pravosu|a. a ja bar to nisam mogao da vidim u govorima gospodina Vojislava [e{eqa. Nigde ne}ete na}i. u toku podizawa borbenog morala.

To se ponavqa sa ovim dnevnopoliti~kim dono{ewem i promenama zakona. a to je “delpontizacija” Tu`ila{tva. koji su optu`eni za krivi~no delo pomo} u~iniocu nakon izvr{enog krivi~nog dela. a to je takozvani slu~aj Jatak. optu`eni su za pomo} u~iniocu nakon izvr{enog krivi~nog dela. kako je to lepo smi{qeno. za koje se tvrdi da su mu pomagali. a ne slu~aj jataka. A ovi qudi koji su. tu je onda istina apsolutna. sad bih najavio ~oveka koji je u~estvovao u pisawu mo`da najve}eg broja podnesaka. umesto da priznaju poraz i da ka`u – ovaj ~ovek nije kriv. oni promene pravila pa }e ga optu`iti za ne{to drugo. za na{u dr`avu zna~i apsolutnu istinu. a na to nemaju pravo jer druga~ija odluka nije doneta. a ja se nadam da }e se ovakve stvari jednog dana ispitati i preispitati. potpuno pot~iweno Hagu. Kao dokaz ovome {to sam tako|e rekao pomenuo bih jo{ jedan slu~aj koji je ovih dana aktuelan. Ja }u vam pro~itati jedan deo iz jedne optu`nice. a to je kako za jedan doga|aj na Kosovu na{e tu`ila{tvo oslovqava OVK teroristi~ku organizaciju koja je naoru`ana. Misle ovi na{i da se ne}e pravne norme primewivati na wih. pa makar i ne znao da je on izvr{io krivi~no delo. a to je ta alternativna krivica. svako onaj ko mu je pomogao. ne ulaze}i u to {ta se i kako dogodilo. a i danas nisu promenili nazivaju je teroristi~kom organizacijom.obzira na sve na{e pozitivne pravne propise koji trenutno postoje. kako da ka`em. ja mislim da o tome debelo moraju da razmi{qaju. Dakle. Tu`ila{tvo. Tu`ilac ih naziva. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Petronijevi}u. Nadam se da ga ne}e uhvatiti. ka`e. ili mo`da misle da su oni Bogom dani. nismo dokazali wegovu krivicu. ko66 . makar u to vreme se to doga|alo i to bilo krivi~no delo imao samo sedam ili osam godina. naoru`ane vojne formacije kosovskih Albanaca. svi dr`avni organi u ono vreme. koja je izvr{ila zlo~ine i tako daqe. tala~ki sistem i to je slu~aj talaca. ako je neko na optu`nicu stavqen kao neko za koga se sumwa da je izvr{io krivi~no delo. Naprotiv. I to je ono {to smo tako|e opomiwali. Molim vas. on je kriv. ve} je zovu simpati~nim borcima za slobodu. studenata i tako daqe. Neki je tako ne nazivaju. kao {to Amerika misli da ne treba da odgovara pred me|unarodnim sudom i da ne sme da odgovara pred me|unarodnim sudom. Zna~i. Ha{ki tribunal je poznat po tome da mewa pravila i mewa procesna pravila u trenutku kada ih odbrana satera u }o{ak. To je. optu`nica Ha{kog tribunala za na{e zakonodavstvo. promenama zakona od ~oveka do ~oveka. a niko do tih koji su sada u vlasti. To su ovi qudi koji se nalaze u pritvoru. pogotovo Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine ili specijalno Tu`ila{tvo. dece. nema prezumpcije nevinosti. Pazite. To se sada ponavqa u Srbiji. da je optu`en da je izvr{io krivi~no delo. od slu~aja do slu~aja. slu~aj Jatak. a sem te. a vidimo da tu ima `ena. kako sam je nazvao tribunalizacije srpskog pravosu|a tako|e bih i jednu kovanicu upotrebio. li~e kao klon klonu. a vidim i niti me|unarodne zajednice da uhvate generala Mladi}a. a povodom nemogu}nosti niti ove dr`ave. dame i gospodo. ne razmi{qa da }e ti zakoni sutra va`iti za wih. Hvala vam. ne `elim da pomiwem imena ni doga|aje. Samo {to im jo{ nije dao orden za to {to su uradili. Pazite.

{to bi rekao gospodin Anti}. u jednom delu izmewene optu`nice i to stoji kao oblik izvr{ewa krivi~nog dela. godine. ima onaj ~uveni primer iz Danske i tako daqe i tako daqe. To zna~i da bude kompletno opisana radwa izvr{ewa tog krivi~nog dela. citirali ovu preporuku komiteta ministara Saveta Evrope iz 1997. prvo {to su poku{ali to su izmislili da je u~e{}e u udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu oblik izvr{ewa zlo~ina. oni su dali jednu preporuku koja otprilike ovako glasi – nije dobro da re~ bude krivi~no delo. da krenemo redom. Pre Karle del Ponte bila su dva tu`ioca. U tom smislu Evropski sud za qudska prava je u vi{e od 100 slu~ajeva pru`io prava gra|anima i konstatovao da je u nekim krivi~nim postupcima do{lo do povrede ~lana 10 Evropske poveqe o za{titi qudskih prava. Bez namere da ponavqam. Ne `ele}i da se me{aju u suverenitet dr`ave i weno pravo da propi{e {ta je krivi~no delo i tako daqe i tako daqe. potpuno suluda konstrukcija. ili ne~im {to je suludo. ima tu jo{ puno primera koji se odnose na Kurde. a vide}ete zbog ~ega. I hteli su na neki na~in da naprave ne{to {to bi bio standard. Ludost do ludosti. Karla del Ponte. Vidite. ~inio. Po{to su sve optu`nice tanke oni su hteli da ih poja~aju ne~im {to nije definisano.ji radi u Timu za odbranu prof. gospodina Zorana Krasi}a. Ali moram zbog javnosti. Problem se sastoji u tome {to se ~lan 10 Evropske konvencije o za{titi qudskih prava razli~ito primewuje u Zapadnoj Evropi. Drago mi je {to su ovi mladi qudi. na Turke. bio je onaj iz Ju`ne Afrike i Luiz Arbur. O ~emu se radi. a kasnije sa Evropskom unijom. Nema. niti bilo kog od onih elemenata koji su neophodni za taj oblik sau~esni{tva u u`em smislu re~i. Po{to je Savet Evrope zami{qen kao jedno telo koje treba da brine o qudskim pravima u Evropi i koje ba{ ni u po~etku nema neku veliku vezu sa Evropskom zajednicom. Neznawa koje se grani~i sa ludo{}u. ~uli ste primer Francuske vezan za Baskijce. tu`ila{tva i drugi organi preko67 . ali neki nisu primetili. zna~i. niti bilo koja re~ koja bi asocirala na govor mr`we. Zoran Krasi}: Dame i gospodo. koji su sa univerziteta. Neka se pripremi Momir Lazi}. jer su sudovi. istaknutog pravnika. oni su septembra 1993. a ako mislite da treba da bude krivi~no delo onda se maksimalno potencira princip legaliteta. da bi se videla protivpravnost i oni ostali elementi kao za sva ostala krivi~na dela. pre svega ove stru~ne da objasnim za{to je do{lo do te preporuke i stavim u kontekst zakonitosti. U wihovim optu`nicama nigde nije postojao udru`eni zlo~ina~ki poduhvat. ~lana Srpske radikalne stranke i narodnog poslanika. a posle retroaktivnosti. Po{to ne mogu da na|u vezu izme|u bilo kog konkretnog zlo~ina i ne~ega {ta je uradio. Kada je pao udru`eni zlo~ina~ki podhuvat kao pravno nemogu}a tvorevina u Hagu. ne ~inio ili disao Vojislav [e{eq oni su se dosetili da stave govor mr`we pod navodnike kao oblik podsticawa. dr Vojislava [e{eqa. Sve se promenilo posle NATO bombardovawa. nikakve konstatacije o organizovawu zlo~ina~kog udru`ewa. godine primetili da imaju jedan mali problem. onda su se dosetili ne~ega drugog i ono ~ega su se dosetili je krunski dokaz neznawa.

A Hagu je potrebna vlast u Srbiji koja }e da amnestira one najve}e zlo~ince na kugli zemaqskoj. Me|utim. govor mr`we se odnosi na sve one koji bi mogli da zloupotrebe slobodu informisawa. pojam govora mr`we nije ni postojao u teoriji. i polovinu 1993. Drugi momenat koji je bitan. retko kad politi~ar i onaj ko je dao izjavu a koja je preneta. Zna~i. Postoje drasti~ni primeri da je pru`ena za{tita tim qudima. pod nazivom govor mr`we i eventualno odgovornost zbog zloupotrebe ili kr{ewa zabrane govora mr`we. imamo i krivu Evropu. I sada moram da se malo dohvatim ovih mojih miqenika ih DOS-a. @arko Kora}. da zloupotrebe slobodu kojom ~ovek raspola`e da izla`e svoje mi{qewe radi nekih nedozvoqenih ciqeva. I oni su dali veliki broj na~ela na kojima se zasniva govor mr`we u smislu zakona o javnom informisawu. Vidite. Zna~i. Ta advokatska kancelarija je dala neke preporuke kako bi trebalo da izgleda taj zakon o javnom informisawu. Vojislav [e{eq. Namerno potenciram ove godine. kriva Evropa se nalazi u personalnom sastavu qudi koji vo68 . do 1997. to je mo`da jo{ boqa kvalifikacija. one koji su izvr{ili zlo~in protiv mira. onda su oni po~eli da kritikuju taj koncept. Zna~i. a kada su ovi satrapi doneli to. Ali gde je tu Vojislav [e{eq. godine. od 1993. Oni ni{ta ne znaju. ovi nas ni{ta nisu shvatili. Nema ga nigde. re{io da donese novi Zakon o javnom informisawu oni su koristili usluge jedne advokatske kancelarije iz Wujorka. u nemogu}nosti da na jedan na~in to reguli{u u Evropi. a po{to slede izbori za predsednika Srbije verovatno bi pobedio na izborima. bio najpopularniji politi~ar. Zna~i. ve} 2002. mogao bi tokom postupka ~ak i da }uti. Zna~i. Ni u jednom standardu o govoru mr`we nema mesta za Vojislava [e{eqa. na{ Voja ne}e da }uti nego }e da im odr`i lekciju da se vi{e nikada ne sete da dignu ruku na Srbina. govor mr`we se odnosi na glavne i odgovorne urednike. Kada je onaj {to tera kosu malo na razdeqak. novinari i mediji. i oni tvrde govor mr`we je materija gra|anskog prava. Apsolutno nigde nema Vojislava [e{eqa. izvorno odgovornost snose glavni i odgovorni urednici. Govor mr`we se pre svega odnosi na medije. jer ka`u. Mogao bi da }uti zbog prave Evrope. Evo da vidite koliko oni ne znaju. ^ak i da }uti. godine. to je vrlo zna~ajan momenat koji pokazuje da oni i Karla del Ponte ni{ta ne znaju pod milim Bogom i da je to ~ist politi~ki sud. Prava Evropa verovatno se nalazi ovde u ovim me|unarodnim dokumentima o qudskim pravima. jer ono {to se Vojislavu stavqa u optu`nici obuhvata polovinu 1991. kada je u pitawu govor mr`we. kada je Vojislav [e{eq izvr{io govor mr`we. ni oni ne poznaju govor mr`we kao ne{to ~emu bi bilo mesto u krivi~nom zakonu. oni su pribegli ovoj preporuci.ra~ili ovla{}ewe koje imaju i preduzeli su mere koje nisu u ciqu o~uvawa demokratskog poretka ve} pre svega za ciq imaju sputavawe slobode izra`avawa mi{qewa pojedinaca. Zlo~inci protiv mira su najve}i zlo~inci svih vremena. DOS je. u bilo kom sastavu i sa bilo ~ijom podr{kom u funkciji NATO i skrivawa svih onih zlo~ina i onih zlodela nad Srbima. ha{ko Tu`ila{tvo jo{ jednom priznaje da je Vojislava [e{eqa proizvoqno optu`ilo da ~ami u Hagu jer je u Srbiji. Naravno.

Evropski sud za qudska prava i prava Evropa. ne verujem da je preurawena. koji su sabirali najve}e sme}e. Kad ka`em sva{ta. Kao nelegitimna institucija. ja je gledam svaki dan no}ima. pogledajte taj osmijeh u kome stasa qudska qubav. Re~ ima kwi`evnik Momir Lazi}. sva ta ubistva sru~ila su se na nedu`ni srpski narod i to {to nisu mogli silom to su 5. bo`jom promi{qu nau~io mnogo i saznao sva{ta. godine. sve {to donese. oktobra 1993. najve}e ubice Drugog svetskog rata ponovo su iza{li na videlo dana. Pogledajte taj pogled. Sva ta strava. oktobra uredili sa doma}im du{manima. mora da podigne glas u ovom predmetu protiv Vojislava [e{eqa. Rezolucija komiteta ministara o medijima broj 97/20. Aleksandar Vu~i}: Bog vam pomogao. Deklaracija {efova dr`ava i vlada dr`ava ~lanica Saveta Evrope usvojena u Be~u 9. svi znamo da je Ha{ki tribunal nelegitimna institucija. dr Vojislav [e{eq. a to je da bude ~ovjek i brani istinu. godine povodom rada sredstava javnog informisawa. S obzirom da se u Hagu kr{e osnovne slobode svakog qudskog bi}a. Imamo sme{nu Evropu. Izvolite. Vatikan je dao saglasnost i da se bombarduje na{a zemqa i dao saglasnost da se formira Ha{ki tribunal. Momir Lazi}: Pogledajte dobro ovu fotografiju. To je ~ovek koji je jo{ davno. Ovaj put u drugom. Pogledajte tog Dinarca koji je spreman samo na jedno. to je pravno ni{tavno. godine. dobro je pogledajte. U Evropi postoje i Deklaracija o slobodi izra`avawa i informisawa od 29. pun snage i energije. mislim da je pravi trenutak i pravo vreme da se o tome razmi{qa i da se napravi neki nau~ni skup i da se to nau~no obradi. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se Zoranu Krasi}u. i koji je svojim odnosom uvek.de Evropu. dajem jednu ideju. Tamo negde davnih osamdesetih godina. gospodine Vu~i}u. To je prof. Momir Lazi}: Po{tovana gospo|o [e{eq. dame i gospodo. poma`e Bog. Deklaracija o medijima u demokratskom dru{tvu. 68/30 i naro~ito nekoliko hiqada odluka Evropskog suda za qudska prava. Tema tog razgovora bila je bombardovawe Jugoslavije i pripremawe stvarawa Ha{kog tribunala. Hvala vam. jo{ u`asnijem obliku. rekao bih. odva`an. sa doma}im izdajnicima koji i dan danas poku{avaju da lice ovog Dinarca na svaki mogu}i na~in oklevetaju. Ali ne ide im i ne mo`e tako. a dugujem posebnu zahvalnost kwi`evniku Momiru Lazi}u koji je u~estvovao u pripremi ovog skupa. u ameri~koj bazi Kenedi sastali su se tada{wi papa Pavle Jovan Drugi. britak. ostavqao nas i u Srpskoj radikalnoj stranci i u timu za odbranu dr Vojislava [e{eqa du`nim. Ti pacovski kanali. Ja bih zamolio qude koji se bave naukom. Radi se o tome. danima i satima. po{tovani gospodine Nikoli}u. sme{na Evropa je ova koja je na vlasti u Srbiji od kada su zapalili Narodnu skup{tinu. koja se pridr`ava onoga {to je napisano. usvojena decembra 1994. Konvencija Ujediwenih nacija o ukidawu svih oblika rasne diskriminacije. Bog da mu du{u nikada ne oprosti i Bil Klinton. Evropska konvencija o qudskim pravima. mi69 . razmislite malo da li Evropski sud za qudska prava {tite}i qudska prava Evropqana mo`e da proglasi pravno ni{tavnim sve odluke Ha{kog tribunala. koji je u~estvovao u pripremi mnogih nau~nih skupova posve}enih optu`nici protiv dr Vojislava [e{eqa. aprila 1982.

da }utimo. dok god ima 70 . govor mr`we. jer mi ne volimo [iptare. Republiku Srpsku. oni su mu popu{ili. a svaka Albanka mo`e da se porodi i u Vrawu i u Beogradu i u Novom Sadu. Na}i }emo se mi. Da li je to bio govor mr`we. onda je to ka`u. upali}emo televizije. jer ga poznajem deceniju i po i imam na to pravo kao neku svoju privilegiju. jer kako re~e na{ Toma Nikoli}. Ako je govor mr`we braniti ono {to vam pripada onda je licemjerno taj govor nazivati onim {to ~asno pripada svom narodu i svom ~ovjeku. Znate. ovaj koji se sutra sprema da ode u takozvanu slobodnu Crnu Goru i ~estita dr`avnost Milu \ukanovi}u. On je u Hagu zapalio cigaru. ali nisu uspeli engleski Sasovci da ga odvedu na prepad kao pokojnog Slobodana Milo{evi}a. Vidite. pisali su \in|i}i. Pokojni Milo{evi} ga je sahranio. ne mogu iz Lapqeg sela oti}i i do}i u Pri{tinu. onih po{tenih gra|ana koji nisu nikada pod milim Bogom uvredili niti bilo ~im ovaj na{ srpski narod onakav kakav jeste ponizili. ~ast Srbije. I za takve }emo se uvek boriti. Ne znam da li su i to zaslu`ili. I da znaju ovi doma}i gologuzani da im ne}e pro}i ova politika ni sa Crnom Gorom ni sa Kosovom. a {to je Vojislav [e{eq govorio brane}i svoj obraz. zavezivala jajnike majkama koje vi{e nikada nisu mogle da rode. bra}o. a pravo pu{ewe tek po~iwe.000 godina. [ta je. jer ne daj Bo`e. vaqda su prije toga poku{ali da ga kidnapuju. kada ka`ete danas da je neshvatqivo da se Srpkiwe ne mogu normalno poroditi u Gora`devcu. Republiku Srpsku Krajinu. obraz svoje dr`ave. ako je to govor mr`we. okrenu}emo velike slike. brane}i svoju i na{u Veliku Srbiju. To je onaj za koga sam ja rekao da }emo mu kad do|emo na vlast dati radno mesto da bude upravnik bolnice “Laza Lazarevi}”. Takvi nama ne trebaju. pisao je ovaj doma}i {qam. kako ga ja od miqa zovem. a onda je Pani} pusti na slobodu kao {to Ko{tunica pu{ta ove ubice koje su odmah nakon wegovog dolaska na vlast oti{li i pro{etali se do Pri{tine. po~etkom oktobra na svim mogu}im trgovima. znawem i ogromnim brojem qudi koji rade za wega uspeti da odbrani istinu. [ta bi trebao [e{eq i mi ovde. a da mu prvi pacijent bude Vuk Dra{kovi}. te iste koji su glasali za Mila \ukanovi}a i koji su mu napravili dr`avu. Kako to mo`e biti govor mr`we. naoru`an pame}u. u onoj bolnici u Vukovaru. Ja sam siguran da }e moj [eki. imamo mi Ma|ara koji su predsednici op{tina. [ta je sa dr Bosanac koja je u Hrvatskoj. Vide}emo. ako je to istina koju mi {irimo onda je treba i daqe ~initi. a optu`be protiv wega pisali su Svilanovi}i. a on }e izvr{iti opelo. Ha{im Ta~i nedavno u Vojvodinu prebacuje tovare oru`ja. kada je Vojislav [e{eq oti{ao u Hag dobrovoqno. gleda}emo [e{eqa i gleda}emo kako ovaj bard srpske istorije vr{i opelo nad Ha{kim tribunalom. na Kosovu }emo proglasiti okupaciju za narednih 5. ako to ka`emo bi}e to govor mr`we. jer znamo {ta nam pripremaju i znamo {ta nas od takvih ~eka. Kosovo i Metohiju. danas govor mr`we. kako re~e moj prijateq Veso \ureti}.slim na to mnogo i to sva{ta. Imamo mi svojih Sulejmana Spaha. On je oti{ao u Hag. Vrijeme koje dolazi bi}e te{ko. u Pri{tini. da li je to bilo strava i u`as. Govor mr`we je sve ono {to je govor istine.

Sa `eqom da sa politi~ke scene Srbije zbri{emo DOS i po{aqemo na smetli{te istorije. [ta je mr`wa. hvala jo{ jednom gospodinu Lazi}u. Dakle. netrpeqivost. A gospodin Ko{tunica po~eo da hapsi p~ele i muzikante. dr Marko Atlagi}. nevladine organizacije su podvele pod pravnu terminologiju. me|utim on u pravnoj terminologiji ne postoji. @iveo Radovan Karayi}. Govor mr`we. oduran. ja sam se dao truda da u zadwih deset godina analiziram sve aktere politi~ke scene. Ja nisam pravnik. o govoru mr`we i o optu`nici protiv Vojislava [e{eqa. po~eo harmonika{e. Analiziraju}i govor mr`we. Dozvolite ipak da ka`em nekoliko re~enica. Jedan od qudi koji je pomagao opstanku Srpske Krajine. Po{tovane dame i gospodo. jer je srpska i treba sa~ekati Voju kao predsednika ove dr`ave. kao dru{tveni pojam. kao pojam ne pripada u svom izvorniku pravnoj terminologiji. @iveo general Ratko Mladi}. On nam je to zavjetovao i na to imamo pravo. @ivela Velika Srbija. kao pedeseti svedok Slobodana Milo{evi}a u Me|unarodnom sudu u Hagu dozvolite da vam izru~im li~ne pozdrave prof. Kada govorimo o mr`wi u tom smislu onda je povezujemo sa odre|enim radwama: raspirivawe. dr Vojislav [e{eq. S obzirom da je odmaklo vreme ja }u re}i samo zakqu~ke. odvratan. bar u re~nicima enciklopedijskim stoji da ja mr`wa ose}aj jake odbojnosti prema nekome ili ne~emu. Ako mo`e. Moji su prethodnici ve} govorili o pravnom pa ~ak i o psihologijskom smislu.ijednog Srbina to }emo isto raditi sa srpskom zemqom tamo u Crnoj Gori. zagovarawe i tako daqe. neprijatan. uhvati}e ga u {umici iznad jajca i jednog i drugog. @iveo prof. profesor istorijske geografije i istori~ar. samo bih jednu tehni~ku ispravku. a oko wih su sve muzikanti i to propali. nisu muzikanti. Kada je namjera govora mr`we u pitawu onda je namjera upu}ena pojedincu ili odre|enoj grupi. drugo kakve posledice mo`e da izazove mr`wa. dr Marko Atlagi}: Po{tovane dame i gospodo. ali i svakom gra|aninu koji je ~uo za govor mr`we. [ta je govor. podsticawe. a onda }u re}i neke konkretne stva71 . Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Lazi}u. Govor mr`we. ali dozvoli}ete da ipak ka`em da je govor iskazivawe misli i ose}awa. koji se i danas bori za weno postojawe. uveo telefon u Srbiji da se cinkare qudi gde je Ratko Mladi} i gdje je Radovan Karayi}. ali kao istori~ar poku{avam nekoliko pitawa sebi postaviti. a i pravnicima. Mr`wom izra`avamo pojave destruktivne prirode: odbojnost. Da li mi imamo na to pravo odgovorite sami. agresivnost prema nekome. ja nisam jezi~ar. Postavqa se pitawe da li se mo`e za iskazivawe misli i ose}aja krivi~no odgovarati. Onaj ko mrzi kakav je on. Prvo sa kakvom se namjerom izgovara mr`wa. dr Vojislava [e{eqa i Milana Marti}a. taj pojam pripada psihologijskoj terminologiji. Prof. Evo ja }u vam re}i i ponoviti rije~i mog prijateqa Mome Kapora. Re~ ima prof. Dozvolite da sad ka`em nekoliko re~i o temi. {ta je sa slobodom iskazivawa misli i slobodom iskazivawa ose}aja. ono je najozbiqniji muzi~ar u Srbiji. TV nastupe i podneske i tako daqe i do{ao sam do dva zakqu~ka. u prethodnoj Jugoslaviji i wihove govore. dolazimo do zakqu~ka da se na umu moraju imati dve stvari.

Bar ja nisam nai{ao. da Slobodan Milo{evi}. Prvo. ministar i tako daqe. Evo dozvolite da citiram. godine. nije bio diplomata. jasno je da i u Hrvatskoj ne}e biti bo{waci hrvatske vere. kada sam ve} kod ovog zlikovca Frawe Tu|mana.) Da li mo`da Ha{ki tribunal za ovo zna. vijeka da ka`em {ta Tu|man ka`e za genocid. Edo Murti}. uzeto iz “Nacionalisti se kuvaju u sopstvenom sosu”. po{to sam ve} rekao da u srpskim zemqama nema zaista nijedne re~enice izgovorene tako da bi mogli da negiraju bilo koji drugi navod. zavr{en citat. “Nacionalno ime bo{waci olak{a}e psihi~ko opredeqewe muslimana u Hrvatskoj. jer ako su u Bosni bo{waci muslimanske vere. jedino sam ~uo jednog predstavnika nevladine organizacije. zavr{en citat. Po{to sam analizirao aktere politi~ke scene i u Sloveniji i u Hrvatskoj i u Makedoniji. “Na{a borba” 4. ka`e Edo Murti} i dodaje “za 250. a to je prof. i 21. i drugi ~elnici srpskih zemaqa nisu ni u jednom svom nastupnom govoru izrekli govor mr`we prema narodima prethodne Jugoslavije. hrvatski slikar. citiram. Ovo su prezentovali.000 Srba rekao mi je Tu|man da }e spakovati kofere i odseliti. januar 1997. drugih 250. Zato sam do{ao do zakqu~ka da su hrvatski i slovena~ki zvani~nici od 1990. i 5. kako bi rekli DOS-ovci transparentno. Na ~etvrtom kongresu Hrvatske demokratske zajednice ka`e za bo{wake. godine javno i otvoreno. a i na{i doma}i izdajnici znaju za ove stvari? Dozvolite daqe. dr Vojin Dimitrijevi}. Dragoqub Ojdani}. Verovali ili ne. kada on bude predsednik Hrvatske”. godine i uvjeravao da mu je ciq napraviti ono {to nisu napravili usta{e i Paveli} 1941.000 ostati ili nestati”. godine utvrdio. kada sam kod najve}eg zlikovca 20. Koliko je on rasista toliko ~ak ni Hitler nije bio. strana jedan. a ~ak i {ire i u Evropi. preko sredstava javne komunikacije ili u vladama i parlamentima svojih zemaqa izrekli takav govor mr`we prema Srbima kakav ne biqe`i civilizovani svijet. ^ak ni Hitler nije tako mrzeo Srbe. A pitam vas da li je ovo govor mr`we ili je ne{to tre}e. jednog velikog neprijateqa srpskog naroda. To u jednoj svojoj kwi`ici govori kao o govoru mr`we. Citiram. Naravno da zna. on ka`e citiram: “Tlo u Krajini posta}e crveno od srpske krvi”. ali ovo su wegove rije~i. ko ga je pozvao. nema vi{estrana~kog sistema. dao je intervju rije~kom “Novom listu” januara 2000. ka`e: “Genocid je prirodna stvar. nego mogu samo biti Hrvati muslimanske vere”. Dozvolite daqe. osvrnu}u se samo na ove u Hrvatskoj. Beograd 1997. da li na{i predstavnici nevladinih organizacija ovo znaju. dakle. pa ako ho}ete od anti~kih vremena do danas izrekao ovakve stvari za bilo koji narod u prethodnoj Jugoslaviji. zavr{en citat (Jasmina Boji}. ako se radi u korist prave vjere kao 72 . Da li Ha{ki tribunal i nevladine organizacije. Citiram: “Istakao je Tu|man pred izbore 1990. gospodin Milan Marti}. godine”. (@erar Botson “Evropa”. dr Vojislav [e{eq. koji je rekao da mu je neko rekao. strana 33) Postavqam pitawe da li je ijedan srpski predsednik vlade.ri. Dozvolite da citiram: “Frawo Tu|man jo{ je na konferenciji diplomatskog kora u Nema~koj 1989. neki deseti da je ~uo da je [e{eq ne{to izjavio.

jad i bijeda. 13. |ubrad. 5. 1999. 3. Srbadija prqavih {apa. Na predizbornom skupu 2. “Kavez-Krajina u dogovorima u ratu’’. Zar treba ovome komentar. citiram: “Srbi su nequdi kojima nisu pomogli ni svetiteqi. kao najve}i rezultat svoje politike naveo je. o stawu dr`ave i nacije. kada idete na politi~ke duele sa nevladinim organizacijama. krezubi monstrumi. 1966. 1996.” Zatim i dodaje: “Zna~i. mi smo podastrli to 73 . 7. sa Sowom Biserko. umjetnici. 1990. pred 15. gube. rasizma i fa{izma u Hrvatskoj bio je niko drugi nego Stipe Mesi}. godine). Toj Sowi Biserko. rekla je. Dovoqno je Ha{kom tribunalu samo ovo. Gospodo politi~ari. 1991. ~etni~ka gamad. samo da smo mi odustali od na{ih ciqeva.{to je katoli~ka i u ime izabrane nacije kakva je Hrvatska”. to jest od samostalnosti Hrvatske”. Nemam komentara. “Hiqadugodi{wi genocid Vatikana nad pravoslavnim narodima”. Dozvolite da jo{ nekoliko citata ka`em. a iza tih pregovora smo formirali svoje oru`ane jedinice. 8. Podgorica. 22. gospodin Ko{tunica i wegovi trabanti. ovo {to je u {tampi bilo nije istina. oni su trgovci sviwama. Vjerovali ili ne. citiram: “Nestanak Srba iz Hrvatske i wihovo svo|ewe na minornu skupinu koja nikada vi{e u Hrvatskoj ne}e mo}i biti politi~ki subjekt’’. sotonski dobo{ari. za{to je vodio i ko treba da se na|e u Ha{kom tribunalu. (Drago Kova~evi}. niko drugi nego k}erka Ante Paveli}a Mirjana P{eni~nik za “Novi list”. civilizacija ra`wa i rakijetine. godine. pro~etni~ki vampiri. rat je bilo mogu}e izbje}i. Rekao je ko je vodio rat.000 Hrvata pod ki{obranom u Gospi}u je rekao. ali je `iva istina. “Novosti”. Beograd. Niko drugi nego urednik hrvatske televizije Jerko Tomi}. bolest. zavr{en citat. (Novica Vojnovi}. Drugi akter govora mr`we. godine. juna 1992. citiram: “Uostalom. Ovo ne}ete vjerovati da je qudski um izrekao. Niko drugi nego vladaju}a stranka. i dodaje: “Ali mi smo procijenili da samo ratom mo`emo izboriti samostalnost Hrvatske. Pitam vas da li je iko ovo izrekao. zavr{en citat. neslavni. 20. strana 10) Tu|man je na Trgu Bana Jela~i}a 24. u NDH nije vladalo takvo antisrpstvo kao danas”. zavr{en citat. Citiram: “Rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije `eqela’’. godine podnosio izve{taj Saboru. a ovo su prave wegove re~i. 1992. vi ste mo`da gledali na TV. bijesne razularene ~etni~ke zvijeri i tepih nacizma” (“Povampireni ekran”. godine. godine poginuo u teroristi~koj grupi kod Benkovca zajedno sa zloglasnim Bari{i}em koji je ubio Rolovi}a 1971. Kada je Frawo Tu|man 1997. ~iji je brat 31. ja sam ga tada slu{ao direktno. ne bismo do{li do ciqa. qudsko zlo. 2003. 1991. kwi`evnici. Zato i govorim ko joj dopu{ta svako ve~e da je na TV. Zbog toga smo mi vodili politi~ke pregovore. ^ak ni zloglasni Ante Star~evi} ovako nije govorio. 8. Citiram: “Sretan sam {to moja supruga nije ni Srpkiwa ni @idovka”. prqave {ubare. na nizu predizbornih skupova. sa Nata{om Kandi}. poka`ite joj ove stvari. zavr{en citat. strana 437) Dozvolite da citiram i druge konkretne primjere. gori od stoke. horde. rekao. zavr{en citat. Isti Tu|man fa{ista ovako ka`e. citiram. ne samo od Srba nego u istoriji ~ove~anstva. Da to nismo tako uradili. citiram: “Kada mi Hrvati stvorimo svoju dr`avu svi Srbi sta}e pod jedan ki{obran”. stvorovi. da ima pravi~nosti i pravde.

dame i gospodo. pitam vas da li je itko ovakve re~i od 1941. ho}e li pod stablom. Da li je ikada ijedan politi~ar. zavr{en citat. citiram. a sudije nisu suci nego trabanti. boq{evici. savjetnik potpredsjednika Republike Hrvatske Slobodan Karanovi} pri~a. ka`e ovako. da ukrste kopqa. ali dozvoli}ete mi jo{ tri-~etiri citata. 10. do 1945. u Saboru izgovarao je” “i 2 bestijalci i apatridi” niko drugi. potpredsednik Sabora. Dan obra~una je blizu”. zavr{en citat. Ili univerzitetski profesor. olo{. izi|ite da vas koqemo”. citiram: “Mladen Milovanovi}. {ta je taj zloglasni Sabor i Vlada. stvorio je formulu 4+2. sa mnom direktno. zavr{en citat. jer smo i potpisali da ne govorimo. svih organizacija. vi ne znate {ta gospodina Atlagi}a pitam”. Kada je 28. ovo ne}ete vjerovati. u parlamentu. wega sam citirao. Andrija Ka~i}. Vladimir [eks. 4.Tribunalu. Srbin. ka`e Srbima: “Gospodo Srbi. nego pravoslavnih Hrvata’’. Po{tovane dame i gospodo. U Saboru. treba stvoriti zakon i za{tititi se od tih elemenata”. a sjedi u Me|unarodnom sudu pravde u Hagu. doma}e. ina~e moj kolega. kao {to je Irak izolirao Kurde i napraviti blokadu’’. ~esto smo vodili duele u Saboru. ali je i objavqeno: “Lica koja su naselila Hrvatsku iza 1918. funkcioner u Saboru. Ivan Milas. U Saboru 1990. To hitlerovci nisu radili. ovo }e biti na{a ku}a. bizantinci i barbari’’. ho}e li na ulici. ka`e 1990. ja sam tada slu{ao. mo`da ne bih smeo ovo da ka`em kao svjedok. Ja nisam bio pravnik. citiram: “U Hrvatskoj nema Srba. godine. zavr{en citat. Ako vam je dosadno. nego dr [ime \odan. na va{e pravo odgovori}emo o{trim ma~em. zavr{en citat. evo. od anti~kih vremena do danas ne{to tako izrekao? Pozivam sve istori~are svijeta. istaknuti aktivista HDZ-a rekao mi je da Hrvati ubudu}e ne}e imati nikakvih problema sa stanovima. ovo nigdje u istoriji ne postoji. ali po{to to nije sud. ka`e potpredsednik Sabora Stjepan Sulimanac. U jednom momentu. 4 b: balkanci. gde je grupa mladih Hrvata ispred zgrade Eparhije urlala i uzvikivala. direktor Geotehne. koji je bio i zastupnik. ja znam da je vreme odmaklo. kolega moj. godine: “Tu }e ostati Hrvati ili Srbi” i dodaje “Srbi }e biti pod zemqom ili izvan hrvatske zemqe”. olo{ belosvjetski sedi tamo. 25 hiqada radnika. zavr{en citat. 1990. 1990. ho}e li na TV. “Treba vas postrojiti pa metak u potiqak. Dozvolite da jo{ nekolike re~enice ka`em. ali }u ipak da ka`em: To je najve}i olo{ u me|unarodnom pravu koji postoji. nego u svim srpskim zemqama. ja }u odustati. jer jednostavno treba najuriti Srbe iz Zagreba”. dobro zapamtite. 11. zavr{en citat. i stekla neki imetak. citiram: “Gdje ste Srbi. ali na zatvorenom djelu sjednice sam se razmi{qao da ih s pravne ta~ke totalno dotu~em. vi niste normalan ~ovek. Ja sam istori~ar. partija. godine izbio eksces prilikom sahrane episkopa gorwokarlova~kog Simeona Zlokovi}a. ina~e je bio predsednik Odbora za vawsku politiku: “4+2 za Srbe. An|elko Klari} ovako ka`e: “Treba sve Srbe izolirati. Novembar 1990. recite. strane. kada je gospodinu Najs gospodin Kej rekao: “Gospodine. ima ovde istori~ara. gde god ho}e. ne samo u parlamentu Srbije. nego nakaza od suda. samo da vas pokoqemo’’. go74 . suprotno kodeksu pona{awa univerzitetskog profesora.

iako ne bi trebalo. Dozvolite da zavr{im rije~ima. 1991. Kao {to re~e }erka Ante Paveli}a. dobrih i tako daqe. Izvinite. Citiram: “Srbi sitnoga i krupnoga zuba’’. gleda me malo. izre}i toliku hrpu uvreda. kuge. citiram: “Srbi divqi Vlasi nepoznatog porijekla’’. negdje od desetog vijeka pa do dana{weg dana. [ime \odan. Zagreb. dr Vojislava 75 . Hrvati a to rade kontinuirano. Prvog avgusta 1991. zavr{en citat. ja vas uvjeravam. zlo~inac Najs spomenuo prof. godine rekao: “Srbi imaju mawu glavu od Hrvata pa prema tome i mawe pameti” imam stranicu odakle je uzeto i tako daqe. citiram: “Sada je moment da se zapi{u da su Hrvati pravoslavne vijere”. uzeto iz kwige “Tolerancija protiv mr`we’’. na otvarawu Siwske alke 1991. Po{tovane dame i gospodo. kao svjedok u procesu Milo{evi}a u zatvorenom dijelu. 1990. Jo{ u Tridesetogodi{wem ratu po~inili su takve zlo~ine genocida. zavr{en citat. Imamo izdajnika. la`i i obmana o Srbima. Srbi. najve}e pravno. Na HTV-u. nudi rje{ewe za Srbe. vi kwi`evnici vrlo dobro ga znate. ovako ka`e. ministara. godine. godinama. sigurno. Ivan Aralica. zastupnik u Saboru Hrvatske na sjednici upu}uje usta{ki poziv na mr`wu i osvjetu protiv Srpskog naroda.’’. Dr Jure [owe tvrdi da su. gladi. citiram: “Treba mrziti i srpsko dijete u kolijevci. Bo`e. 27. Da bi takozvano Tu`ila{tvo i Me|unarodni sud u Hagu bar malo spasili svoj sopstveni obraz. koje ne poznaje savremeni svijet. I kona~no. predstavnik Sabora. i zavr{i}u citirawe. Daqe. nisu bile ovako jake ni u vreme NDH. godine. citiram: “Za jednog Hrvata treba ubiti deset Srba. Isti taj zlikovac. Antun Ivek ka`e. mogu samo najokoreliji fa{isti.dine izgovarao. vi{e je nego smije{na. Isti taj ministar ka`e. moralno. zavr{en citat. taj je boqi Hrvat’’. Kako vjerovati hrvatskim vlastima kada ~lan Saborske komisije za rad na projektu politi~ke i teritorijalne autonomije Vesna Pihler. godine. zavr{en citat. Kad bi onaj zlikovac. rata i Hrvata. To i danas stoji. da }e se o tome pisati i ~itati vijekovima. da su ovako jake. isti taj ministar ka`e: “Srbi su barbari sa {iqastim glavama’’. niko drugi nego Srbin katoli~ke vjere. filozofsko. zavr{en citat. nikad u istoriji. Zato optu`nica protiv Vojislava [e{eqa. od anti~kih vremena. Meni bar nije poznato. ali ipak }u iznijeti. citiram: “Srbe treba goloruke staviti ispred naoru`ane Hrvatske garde”. Jedan wihov ministar u Vladi ovako ka`e. glasnogovornik HDZ-a je. qudsko i civilizacijsko poni`ewe.” Usred sjednice Sabora. 1997. 29. 3. kojega nemaju. Zavr{i}u citate jednim citatom wihova ministra i u dve re~enice zakqu~iti. dr Vojislava [e{eqa vrate ku}i. mi imamo onakvih ili ovakvih. citiram: “Tko vi{e mrzi Srbe. nepoznate u istoriji ~ovje~anstva. dame i gospodo. moram dvije rie~enice sa zatvorenog dijela. ka`e.’’ Zavr{en citat. nijedan srpski ministar nije izgovorio ovo {to }u vam sada re}i. 9. zavr{en citat. pa su zato Nijemci na jednoj katedrali zapisali “^uvaj nas. sa zatvorenog dijela. najboqe bi bilo da prof. da je {irio i podsticao govor mr`we. Ka`e ministar u Vladi Republike Hrvatske u vi{e navrata. je li. jer }e u protivnom sud i Tu`ila{tvo do`ivjeti u procesu su|ewa koji slijedi. Branko Raki} je tu. Zavr{en citat. Ali. Po{tovane dame i gospodo. imamo lo{ih.

i veoma sam blagodaran. rekao sam tada.[e{eqa. ali bih zato zamolio sve slede}e govornike da ne budu toliko iscrpni. kao svoj osnovni alat u radu i za rad imamo re~. ja ovo nisam pri~ao ~ak ni u stranci. U woj be{e `ivot. srpski narod u ovim prostorijama. qubav. pred vama. Kada me je pitao. Drugo. bez Boga u meri ~oveka.’’. Prof. onda da krenemo od re~i. Iz nepostojawa u postojawe. u Srbiji. onda morate imati na umu. da je to najboqi poznavalac me|unarodnog prava na svijetu.” Ka`e: “Da }ete imati ~ast da branite u ovom sudu svoj narod. imamo jo{ svega nekoliko govornika. re}i ma {ta novo posle svega onoga {to je danas ovde izgovoreno. Po{to mi. Bratislav Nikoli}: Bra}o i sestre. sve je kroz wu postalo i bez we ni{ta nije postalo {to je postalo. ona be{e u po~etku u Boga. Rekao sam “Gopodine Najs. govor imaju zna~ewa jedino ako su ispuweni 76 . jezik.. u bo`anskom Otkrovewu. izvor postojawa svega vidqivog i nevidqivog otkriva nam sami Tvorac sveta i ~oveka.” Posle toga gospodin Najs se nije usudio vi{e pitati za prof. i tre}e. prof. {to sam kao profesor univerziteta uzeo pu{ku i branio svoj. dr Vojislavu [e{equ. ja sam ovako prvi puta rekao: “Molim vas. u starozavetnoj Kwizi postawa ~itamo da je Tvorac osam puta izgovorio re~i: “Neka bude. Bio bih sretan kad bi mi ~etvrta privilegija bila da budem svjedok. Otuda re~. da }u imati ~ast da branim svoj. qudskih. i tre}e. na toj prilici. ponovite mi tre}u. ali wegove duhovne dimenzije. nosilac zna~ewa koje ishodi iz smisla. jezik. kwi`evnici. dr Vojislava [e{eqa. pojedincima jesam. i re~ be{e u Boga i Bog be{e re~. te{ko je. Re~. pretpostavqam. Da je re~ Bo`ja energija stvarawa.. a nadaqe jezik i govor. [e{eqa. dakle. o~ove~ene re~i bo`je. dvije privilegije u `ivotu. pitao me je onaj zlikovac na zatvorenom dijelu za te privilegije. dr Oliver Anti}: Zahvaqujem gospodinu Atlagi}u na iscrpnom izlagawu. nisam vrhu stranke. prvi put ho}u javno da to iznesem. kada govorite o tom ~ovijeku u ovim prostorijama. “U po~etku be{e re~. i ~oveka po meri Boga. Ja planiram da imam jo{ jednu. da je to ~ovjek naj{irih demokratskih. Drugo. ako bude potrebno. Pitao me Najs da li ostajem pri tim tvrdwama. da je to predsednik najja~e politi~ke stranke. civilizacijskih i vrednota na svijetu.” “Da. Srpske radikalne stranke. re~. srpski narod. bez ovaplo}ene. {to }u imati priliku da u Me|unarodnom sudu u Hagu branim svoj srpski narod. ne u sudu”. te qudske mere i koli~ine bo`anskih atributa ne mo`emo razumeti bez bo`anske istine vozglavqene u ~oveku. i da je nastalo. koje sam ovdje ponovio na jednom skupu: prvo. {to sam na rati{tu susreo prof. na jednom skupu ovde. ali naravno i na~in odno{ewa slovesnog prema slovesnom. i tama ga ne obuze”. Ja sam imao tri privilegije u `ivotu. gospodo. Moj rad nosi naziv: “Od proro~kog antisemitizma do Ha{kog tribunala” i u su{tini je osvrt na pojam i smisao ovoga o ~emu govorimo. i videlo se svetli u tami. Slobodna i ni~im uzrokovana qubav Oca nebeskoga. Sada ima re~ kwi`evnik Bratislav Nikoli}. dakle o govoru mr`we. iz nebi}a u bi}e privodi. Ja sam pre par nedeqa ~uo da }u nastupiti ovde. i `ivot be{e videlo qudima. bez bogo~oveka. govor jesu sredstvo. po{to se sa mnom bavio 35 minuta.

smislom. S obzirom da je la`a. Otuda savr{enstvo jeste u wenom {to prisnijem podse}awu na istinu. Re~e mu Pilat: “A zar na zemqi nema istine?” Odgovori Isus Pilatu: “Ne vidi{ li da onima koji istinu govore sude oni koji imaju vlast na zemqi?” Eto. po duhu i istina i la` nisu isto. a smisao im nije ni{ta drugo do duhovni sadr`aj. Tada sud stvoriteqa progla{ava za razoriteqa. Zar nije to smisao onoga {to su u~inile Isusove sudije? Ne raspe{e li istinu koja sa neba do|e oni koji u strahu ustrepta{e za svoju zemaqsku vlast i privilegije? Ne u~ini{e li. dakle. prvosve{tenik judejski zmijski mudro prepoznade i izrazi jednom jedinom re~enicom daju}i. dekrete. zadobijaju}i lik istine. kada istina i sila protivstanu jedna drugoj. zagrme Pilat na Isusa. Ove konstatacije nisu proizvod praznog teoretisawa ili dokone nazovi esejistike. tada brutalnost projavquje svu svoju nemo} i jadninu. pokre}e proces i izri~e presudu kojom pravednika progla{ava za zlo~inca. nastrojewe. ona je predmet svakodnevne komunikacije me|u qudima. dakle. i otac la`i kadar. Evo jednog kratkog dijaloga koji se zbio u Jerusalimu. Sud. Samo. ali i najo~iglednije i najtragi~nije posledice po `ivote qudi ostavqa u prostoru politi~ke alhemije smisla. kako nas u~i bogo~ovek Hristos. dakle svetlost. upla{enost i toga radi. ~ini mi se. Stoga. dok licemerje. bez obzira na zakone. wegovog jedinorodnog. To je sud koji svoje “Vjeruj!” nalazi u vlasti sile kao svekolike mogu}nosti i sili vlasti kao vrhovnoj dogmi i razlogu postojawa. svaki politi~ki stav predstavqa odraz duhovnog stawa. koji po svom karakteru i prema svojim ciqevima i nagonima iskazuje univerzalni i nepromenqivi doga|aj u svakom trenutku qudskog postojawa. u duhu tada va`e}eg civilizacijskog vrednosnog modela koji je svetu nametnut a koji Kajafa. a duh la`i je u buntu i odmetni{tvu od istine. No.” Mo`emo li. naredbe. a ne ve{tina pretvarawa i prevrtqivosti. ciq koji stoji u skladu sa jednim od dva mogu}a duha. Duh istine je li~nost Tvorca i Oca koji nam se otkriva i daje kroz Sina. duhom istine ili duhom la`i. Odgovori Isus: “Istina dolazi sa nebesa”. ugovore javne ili tajne. Na politi~ki stav zaista mo`emo gledati kao na svojevrsnu duhovnu dijagnozu. dogovore. po re~ima Jevan|eqa. citiram “savjet Judejima da je boqe da umre jedan ~ovjek nego da narod propadne. lukavost i prepredenost postaju weno jedino oru`je. Istina je duh istovetnosti i nepromenqivosti. zakon podi`e na zakonodavca i imperiju na mir. namera. wihova prakti~na strana pokazuje se u svakodnevnom `ivotu. kurjaka obla~i u runo ov~ije. niti }e to ikada biti. ako ho}emo da ga osujetimo. a istinoslovqe za govor mr`we. “[ta je istina?”. potom. koji je isti. pre par milenijuma. a yelata za `rtvu. koje je vidjelo qudima. odluke. ne preostaje nam ni{ta drugo. Naravno da mo77 . ispitujemo duhove jesu li duhovi od Boga. danas i u sve vekove i kroza svu ve~nost. ju~e. dakle. [to la` vi{e li~i na istinu. tragati za ovom re~enicom i u dana{wem totalitarno demokratskom vrednosnom miqeu. u nastrojewu i nastojawu da se bude umesto we. to je savr{enija. tako jerusalimski sudski proces nad istinom predstavqa prototip suda po meri sile. da se u angela svetla pretvori. gnev i jarost. a jagwe izvr}e u hijenu. do da.

pravdu i istinu nazvati govorom mr`we? Da ~ujemo i one koji su se ogre{ili o vlast i silu. a sve je to ve} vi|eno kroz istoriju roda qudskoga. klawa{e teletu od zlata salivenom. kad se sve jo{ vi{e odme}ete. Zemqa je va{a pusta. citiram. prorok i prete~a Spasov plati glavom svojom. Judeo-hri{}anskom civilizacijskom krugu. grobqe du{a koje su izvr{ile samoubistva i ubistva preziru}i Gospoda Isusa Hrista i odbaciv{i jedinog davaoca besmrtnog `ivota. kako neki ka`u. i sve srce iznemoglo. dovoqno vremena da svu istoriju ~ove~anstva sagledamo i kroz vizir kamere opskure. Posvetite ruke svoje danas Gospodu da bi vam danas dao blagoslov. caru. veli. uskoro }e se pretvoriti srpska zemqa u ogromno grobqe srpskih du{a. vaskrsni ih verom u Gospoda Hrista ina~e srpska zemqa pretvara se u ogromno grobqe.” [to bi na{ veliki Wego{ rekao: “Trijebimo gubu iz torine. jer i hiqadu godina pred Gospodom je kao samo jedan jedini dan. vaskrsni ih pokajawem. mrtvac do mrtvaca i avaj. promenilo u qudskoj svesti? Uistinu. odstupi{e natrag. gradovi va{i ogwem popaqeni. jedinog imaoca i davaoca ve~ite istine i pravde. le{ do le{a. Evo molitvenog vapaja Svetome Savi za decom koja se podigo{e za evropskom kulturom i evropskom modom. gde ~etrdeset dana govora{e sa Gospodom. On veli: “O. Evo glasa vapiju}eg u pustiwi qudskih srca. jer {ta se od onih u kojima je jo{ Bog po zemqi hodio i nekih drugih. ranijih vremena. na~in i infrastrukturu Ha{kog tribunala. Mojsije zate~e otpadiju naroda svoga koji se. pa okupiv{i narod izgovori: Pripa{ite. a oni se okrenu{e od mene. semena zlikova~kog. ni{ta. vaskrsni iz mrtvih du{e na{e. Sva je glava bolesna. Od pete do glave nema ni{ta zdravo nego uboji i modrice i rane gnojave. oprosti i pomozi nama duhovnim mrtvacima po zemqi srpskoj. ni isce|ene. Ipak. a Izraiq ne poznaje. pa uze tele i. glasa Svetoga i velikoga Jovana Krstiteqa: “Ne mo`e{ ti imati `ene brata svog. S obzirom da pripadamo. u lice onima koji svu vlast i silu na zemqi imaju da ne mogu imati tu|u zemqu 78 . ako ne vaskrsne ka Hristu.’’ Ovu opomenu koju zbog prequbo~instva i bezakowa uputi Irodu.`emo. ni zavijene ni uqem zabla`ene. Pa ho}emo li ukor Mojsijev i Isaijin zbog bogoodstupni{tva ili molitveni poziv bolne Justinove du{e na pokajawe i `ivot ve~ni. naroda ogrezlog u bezakowu. Recite. sveti o~e Savo.” Je li ovo govor mr`we? Ovako govori prorok Isaija: “Sinove odgojih i podigoh.” Ovaj vapaj proroka Isaije odjekuje antifonom prepodobnog Justina ]elijskog ~itavih 27 vekova kasnije. danas. sinova pokvarenih. `ive}e po svemu sude}i do posledweg dana vremena i istorije. Vrativ{i se sa gore Sinaja. wive va{e jedu tu|ini na va{e o~i i pusto{e kao {to opusto{avaju tu|ini. “Spali ga ogwem i satre ga u prah i prosu ga po vodi. mesto Bogu `ivome. ostavi{e Gospoda. prezre{e sveca Izraiqevog. Ni{ta. svaki svoj ma~ uz bedro svoje pa po|ite tamo i amo po logoru od vrata do vrata i pobijte svaki brata svog i prijateqa svog i bli`wega svog. pa {to biste jo{ bili bijeni. nazvao bih ga civilizacijski model. Vo poznaje gospodara svog i magarac jasle gospodara svoga. Sklon sam da u ovome prepoznam ideologiju. narod moj ne razume. hajde da potra`imo odgovor u kwizi koja predstavqa anatomiju qudskog postojawa. Ovaj. u Svetome pismu. Da gre{na naroda.

Recite im da ne pripada wima blago koje Bog dade drugima. tako i vi spoqa se pokazujete qudima pravedni. od Adama i Eve i od Kaina i Aveqa do dana{weg dana. {to ste kao okre~eni grobovi koji se spoqa vide lepi. demokratiju i toleranciju. A kako glasi govor istinske mr`we? Evo re~i prevare izgovorenih u rajskom vrtu. mladi}u koji pun vere i sile ~iwa{e znake i ~udesa velika me|u qudima. I kako se zavr{i sud taj? Evo kako. na Balkanu i kojekuda po globu zemaqskome. “Porodi aspidini. to su mu tragovi krvaviji. Platio je `ivotom. porodi aspidini. {to ~istite ~a{u spoqa. mo`da vi{e i revnosnije nego u neko drugo doba istorije. a`daja stara koja se zove |avo i Satana uvu~e rod qudski u adske dubine pogibeqi. veli on. i zdelu. Novi svetski poredak kao poredak globalnog ujedna~avawa i wegov prokrustometrijski karakter ra|a se. ne}ete vi umreti. licemeri. vo|e slepe. inkvizicija i konvenata. i za koje sveti prorok David u psalmima svojim peva da “nema istine u wihovim ustima. “Ne}ete vi umreti nego hajde da napravimo raj ovde na zemqi”. Ne}ete. a u srcima prevara. za{titni{tvo i milosr|e. budale slepe koji oce|ujete komarca a kamilu pro`direte. pa }ete postati kao bogovi i znati {ta je dobro {ta li zlo. u Avganistanu. grlo im je otvoren grob. kwi`evnici i fariseji. nego zna Bog da }e vam se u onaj dan kad okusite. {to bi u prevodu na dana{wi smisao zna~ilo optu`i{e ga za govor mr`we. I {ta prepozna{e u re~ima wegovim oni koji samo za mr`wu znado{e. I ne samo on. a iznutra su pune grabe`i i nepravde. Bi}e to za wih govor mr`we koji vam nikada ne}e oprostiti.i sve {to je na woj. Haga. iz revolta prema istini i svega onoga {to svoj lik tra`i i pronalazi u woj. Taj revolt dobija svo79 . Izvedo{e ga iz grada i stado{e zasipati kamewem. ako ne govor mr`we? A {ta takvi u~ini{e Stefanu Arhi|akonu i prvomu~eniku. od Sinedriona i ve}a i saveta i sabora. a iznutra ste puni licemerja i bezakowa. Brisela. duh koji upravqa ovim mehanizmom jeste duh prepredenosti i la`i. kleveta i tu`ba na drugoga nije ni{ta drugo do razboj na kome je tkana kulisa za dramu ~ove~anstva koje se na pozornici ove doline smrti odigrava. duh koji mr`wu predstavqa kao brigu. Zmije. kada ste zli? Te{ko vama. a iznutra puni kostiju i svake ne~istote. kako mo`ete dobro govoriti. Optu`i{e ga da huli na Mojsija i Boga. to licemerno i bezo~no konvertovawe sopstvenog u tu|e zlo. pobuni{e narod i uhvati{e ga. te dovedo{e la`ne svedoke i sa~ini{e sud nad wim pod optu`bom da govori hule na svetom mestu i zakon. srce im je gre{no. Tim govorom on i danas govori. do Va{ingtona. dakle. Pogledajmo samo {ta za sobom ostavi briga za qudsku slobodu. i {to mu je govor umilniji i tolerantniji. pun je sinaksar imena svetih mu~enika koji krv svoju proli{e samo zato {to wihova qubav prema putu istine od onih koji su imali silu i vlast progla{ena bi za govor mr`we. komiteta i komisija. kojima velika zmija. u Iraku. otvoriti o~i. {to jedete ku}u udovi~ku i la`no se Bogu molite dugo. pod wom i na woj. a osobito za svet bez terorizma. kojima ime Bo`je na ustima be{e. Podsetimo se samo kako je to 78 dana ~inio “milosrdni an|eo”. jezicima svojim varahu”. dakle. Ovaj mehanizam prepoznavawa u drugome onoga {to se u sebi ima. kako }ete pobe}i od presude u ogaw pakleni?” Ovako govora{e Isus u lice ba{ onima {to na zemqi vlast imahu.

dakle pojmovno odrediti. ono mora biti podobno za precizna pojmovna odre|ewa. videli ste svi. Po toj logici. qubav od mr`we. i isticawe podela poput progresivnih i nazadnih politi~kih delatnika.je zvani~no i kategorijalno ure|ewe i valutu kojom zapo~iwe svoj globalni komercijalni `ivot u floskuli koja glasi: govor mr`we. utisak je da je govor mr`we jedna propagandna floskula koja je uperena protiv slobode izra`avawa misli. nego ma~’’. niti ovi tamo. Maksima zagovornika govora mr`we u Srbiji mo`e se ovako odrediti: bitno je kako veruje{. to je sad. Kad je ve} takva situacija. re~e Isus. Svedoci smo da se u nas posledwih godina posebno apostrofira potreba spre~avawa govora mr`we. a kriterijumi tih podela su i logi~ki i politikolo{ki neodr`ivi. Nisu li onda. Imaju}i u vidu da je u prethodnim izlagawima potpuno i argumentovano ukazano na pravni zna~aj optu`bi protiv Voje [e{eqa. prisustvom i mogu}no{}u da vam se obratim ja se zaista smatram po~astvovanim. govor mr`we je relevantan u svetlu poku{aja da se poslenici javne re~i i misli etiketiraju i da se wihov status utemeqi kao nazadan i mra~wa~ki. Demon je pobedio i on }e. dobro od zla. Svaki poku{aj pojmovnog odre|ivawa govora mr`we u logi~kom smislu zapravo je put u diskriminaciju. izglasala svoj novi lik. obave{tavam vas da su dr Branko Nadoveza i Amyad Migati predali svoje referate radnom predsedni{tvu. zakqu~ak je jasan. Kakva re~. Ona je zapravo uperena protiv slobode govora i politi~kog mi{qewa. No. ponor preko koga niti oni mogu ovamo. na javnoj sceni. nisam do{ao a donesem mir. bra}o i sestre. onda neka za nijansu ispod Vladike Nikolaja bude i Vojo [e{eq. I da svedemo pri~u. Ako pitawe upodobimo pravnom stanovi{tu. kako stvari stoje. Nije ni ~udo. ostalo nam je jo{ samo troje govornika. shvatawa. “Ne mislite da sam ja do{ao da donesem mir na zemqu. ma~ koji pravi provaliju me|u wima. Boga od \avola. Posledwih godina u Srbiji prime}ujemo nametawe odre|enih blokovskih podela. jedan taze utisak da se tako izrazim. ako ne makar isto. najpre upu}ujem re~i zahvalnosti na pozivu za u~e{}e na dana{wem skupu. Da bi pravo postojalo. jer istina je zaista neizdr`iv izazov. biti novi kraq. kako obe}a{e finski rokeri. i po svemu sude}i wemu }e saobra`avati i svoju budu}nost. svetlost od tame. re~ ima gospodin Milo{ Prica. ovako. svaka misao i re~ koji dolaze od tih qudi `eli se predstaviti jednako statusu koji se name}e tim qudima. Govor mr`we je nemogu}e potpuno i precizno. re~ koja raseca istinu od la`i. A da li }emo zato Hrista proglasiti za ratnog hu{ka~a? Na kraju. pomenu}u nedavno otpevanu pesmu Evrovizije. uze}u slobodu da se vrlo kratko u svom izlagawu osvrnem na neke crte govora mr`we u kontekstu doga|aja u Srbiji posledwih godina. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Nikoli}u. A {ta je taj ma~ {to ga Bogo~ovek donese na zemqu? Ni{ta drugo do re~. te demokratskih i nedemokratskih. Istu konstataciju i kvalifikaciju upotrebi}u i za politi~ke delatnike. Molim vas za samo jo{ malo strpqewa. ~ak i u logi~kom smislu. uverewa. a ne u {ta ve80 . Milo{ Prica: Uva`ene dame i gospodo. Evropa je. Hrista od Velijara. Ako ne vi{e. pri~e svetog Vladike Nikolaja o Evropi kao beloj Demoniji ipak bile samo govor mr`we.

U tom smislu optu`nica i svi aspekti zapravo slu~aja Vojislava [e{eqa u toj meri su indikativni da zapravo u potpunosti oslikavaju rad Ha{kog tribunala. uz do tada nevi|enu blokadu svetskih mas-medija za bilo {ta {to bi i{lo u prilog srpskom narodu. stavova i uverewa. koje je ~ovek davno izumeo. Izvolite. Organizovana satanizacija celog srpskog naroda po~ela je davno. Nema sumwe da }e jednoga dana.ruje{. Odnelo je daleko najvi81 . Ha{ki sud slu`iti u svetskim okvirima kao primer civilizacijske sramote i nepravde. u Brozovo vreme. Time se apsolutno zanemaruje sadr`aj misli. kraj svih ose}awa. gospo|o Paunovi}. kada ta istina u svetskim okvirima ispliva na povr{inu. pre prvih sukoba u Sloveniji i Hrvatskoj besomu~nom i sinhronizovano antisrpskom kampawom. u~initi da se otrgne svaki poku{aj stvarawa ose}awa ravnodu{nosti. sklon mr`wi i ne mrzi nijedan narod”. tema mog dana{weg izlagawa je “Govor mr`we. Mora se shvatiti da je govor o Ha{kom tribunalu po svojim karakteristikama iznad dnevnopoliti~kog nivoa. molio bih dr Gordanu Paunovi} da iza|e za govornicu. neistinitim optu`bama. vratiti se na period verbalnog delikta. Danas to ista}i sasvim je umesno. po{to znamo da je i gospodin Vojislav [e{eq svojevremeno zbog verbalnog delikta robijao u Brozovom zatvoru. Jovan Du~i} je jednom prilikom rekao: “Srbin je najmawe od svih naroda na Istoku. Za te svrhe koriste se i medicinski ~asopisi koji se distribuiraju po celom svetu. jer ta ravnodu{nost zapravo je ravnodu{nost spram nacionalnog pitawa. Hvala. verskoj i politi~koj osnovi je najopasnije oru`je. ravnodu{nost je. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Prici. Satanizacija (one~ove~ewe) po nacionalnoj. bra}o i sestre. i ta ta~ka vezivawa je antisrpstvo. Gordana Paunovi}: Uva`eni skupe. Mr`wa je emocija koja se odnosi na druge qude. Vi{e godina unazad. misijom istine. po{tovano predsedni{tvo i predsedavaju}i. dakle qudi druga~ijeg gledi{ta. Ta re~ je. U daqem radu prikaza}emo neke od tekstova iz ovog ~asopisa. odgovor je: postoji. a kwi`evnika Neboj{u Debeqakovi}a da se pripremi i time bismo zavr{ili dana{wi skup. srpski radikali. izvrtawem istorijskih ~iwenica. Uva`ene dame i gospodo. a qudi koji govore jezikom mr`we su kukavice a nikad heroji. Mislim da bismo svakako morali u tragawu za su{tinskom crtom govora mr`we u Srbiji vratiti se i neku deceniju unazad. Argumente u prilog navedenih tvrdwi pru`a pre svih Hrvatski medicinski ~asopis. Imaju}i u vidu da mr`wa nikada nije bila svojstvena srpskom narodu mi moramo govorom istine. A sa druge strane uvek je govor mr`we na strani politi~kih javnih neistomi{qenika. zloupotreba psihijatrije u satanizaciji srpskog naroda”. a ne mr`wa. Takvo pitawe je i pitawe Ha{kog tribunala. Ako postavimo pitawe da li postoji ta~ka vezivawa izme|u titoisti~kih zagovornika verbalnog delikta nekada i ovih danas u Srbiji. a ako se uzme u obzir i “tobo`we trovawe albanske dece” sprovodi se satanizacija srpskog naroda zloupotrebom medicine a posebno psihijatrije u {irewu mr`we prema srpskom narodu.

33:313. Opisuju}i Srbe kao narod. dr Vojislav [e{eq je po~eo da di`e poquqano samopouzdawe srpskog naroda. obmana i la`i. Nave{}emo samo neke od wih: 1. On daqe navodi: “Srbi su skloni da regresiraju na shizoidno – paranoidnu poziciju i da ispoqavaju agresiju arhai~nog tipa”. Klajn: “Jugoslavija kao grupa”. Lider Srpske radikalne stranke. godine. 1991. dr Vojislav [e{eq. dr Vojislav [e{eq koji je ostao veran sebi. zato {to su svesni da su na ni`em civilizacijskom nivou”. u svom obra}awu ~itaocima glavni urednik dr Matko Maru{i} govori o “do sada nevi|enoj agresiji na demokratsku Hrvatsku sa masovnim zlo~inima nad civilnim stanovni{tvom uz masakre i ru{ewa. – da se izbegne ose}awe krivice kod onih koji genocid sprovode. {to ugro`ava i sam opstanak hrvatskog naroda”. Pri tome se krivica za rat i za sva nedela pripisuje srpskom narodu. na {ta smo ponosni. I slede}i rad je napisan jezikom mr`we. U svojoj “analizi i obja{wewima” dr Klajn je zloupotrebom ovog medicinskog ~asopisa psihijatrije. osim mo`da u nekim primitivnim plemenima i narodima ni`e rase”. 1 Hrvatskog medicinskog ~asopisa. a oni kojima je smetao potrudili su se da ga pozovu u Hag gde se vi{e od tri godine nalazi a da mu su|ewe nije ni zapo~elo. Opasnost od ovog novog oru`ja se znatno uve}ava. oktobra 2000. svojim idejama i srpskom narodu. Srpski narod je verovao u svoju naivnost mo`da i zbog toga {to se nikada nije slu`io satanizacijom drugih. Satanizacija se i danas ni po svojoj su{tini ni po krajwem ciqu – biolo{kom uni{tewu naroda – to jest genocidu satanizovanih ne razlikuje od onih iz bli`e ili daqe pro{losti. psihijatri u daqim tekstovima”: E. 2. Obla~i se samo u druge odore da bi se prikrila i podr`ava je ~ak i “nauka” da bi se ubedili neuki ili u}utkali sumwi~avi. posle takozvanih “demokratskih promena” u Srbiji. U zakqu~ku svog rada on navodi “Pona{awe Srba i osobine koje manifestuju nisu vi|ene u istoriji. godine. lekari. Ve{to re`irana ona dobija i podr{ku javnog mwewa. Godinama unazad. 82 . Hrvatski medicinski ~asopis 1. U ratnom dodatku br. uz izno{ewe neistina. Ciq satanizacije je dvostruk: – da se intenzivira patolo{ka mr`wa do strasti. satanizacija. Odmah posle 5. argumentovano i intelektualno brani srpski narod i srpsku istinu u Hagu. dr Klajn izme|u ostalog pi{e: “Srbi su optere}eni kompleksom inferiornosti u odnosu na narode zapadnog dela Jugoslavije. ovo veliko zlo je opet na delu i opet se satanizuje srpski narod i prof.{e `ivota u qudskoj istoriji uz sve ve}i uticaj govora mr`we preko masmedija i u sprezi sa wima. naneo brojne te{ke uvrede satanizuju}i srpski narod. Na`alost. Po{tovawe svetskih eti~kih pravila medicinske profesije i psihijatrije naru{io je na najgrubqi mogu}i na~in dr Maru{i} u svom obra}awu ~itaocima kao i “slede}i nau~nici. satanizacija srpskog naroda je zahvaquju}i razvijenijim metodama komunikacije i nau~ne manipulacije suptilnija. masovnija i opasnija. ~asopisa medicinskih {kola Hrvatske od oktobra 1991.

On daqe navodi: “Duboka regresija Srba. Ovaj ~lanak je maliciozan i u slu`bi satanizacije srpskog naroda. Hrvatski medicinski ~asopis 2. V. [ta Srbi dobijaju na ovaj na~in. a posebno psihijatrije.33:1-2. jer ~ovek mrzi samo onog koga se boji a mr`wa je ~esto i aktivno nezadovoqstvo. Dr Gruden i dr Lang mrze Srbe. Gruden: “Psiholo{ki izvori agresije protiv Hrvatske. jer oni u wima izazivaju ose}aj mawe vrednosti. nenau~nim izvo|ewem na osnovu “psihoanalize”. tako da Lang zloupotrebom medicine.S. medicine i nauke. srpski narod satanizuje. dr Lang pita: “Za{to me|unarodna zajednica ne shvata o ~emu se radi?” i sam odgovara: “da Srbi ho}e destrukciju svih drugih nacija i ekspanziju svoje”. 1991. On tako|e navodi: “neopravdana i neobja{wiva agresija protiv svega {to nije srpsko” obja{wava se primitivnim mehanizmima odbrane i pove}anom suicidalno{}u srpskog naroda. Uvodni ~lanak. svaka mr`wa je strah i zavist. politi~ke i religiozne svrhe. Vrlo ta~no. grubo vre|a dostojanstvo i trasira opasan put za daqu zloupotrebu psihijatrije u nacionalne. Gruden fascinira svojom nenau~no{}u i predstavqa vrhunac neznawa psihijatrije. Sada{we projekcije srpskih negativnih emocija na Hrvate imaju paranoidni karakter i predstavqaju ekspresiju kolektivne paranoje”. Mr`wa potpuno iskrivquje qudski sud. Daqe. budi reakcije tipi~no za shizoidno-paranoidnu poziciju. Otuda obiqe la`i u wegovom stavu i komunikaciji.33:6-9. koja je akumulirala ogromnu agresivnu energiju a koja je opet izvor frustracija”. Lang: “Lekar i rat”. Gruden poku{ava da prona|e “uzrok srpske frustracije u srpskoj naciji. Daqe navodi “da je kod ve}ine Srba li~nost osiroma{ena sa stvarawem kulta li~nosti vo|e”. 83 .” Hrvatski medicinski ~asopis 2. I kakva kontradikcija in adjekto u odnosu na osudu i demonizaciju samo srpskog naroda. Lang na kraju citira slede}e: “jer mir nije samo odsustvo rata”. On daqe navodi da kod Srba postoji: “okeanska omnipotencija. bezbo`ni{tvo i sumanute ideje veli~ine koje se vide jo{ u delu Vuka Karayi}a “Srbi svi i svuda” u kojem je detaqno obra|ena ideja Velike Srbije”. Ove la`i izre~ene protiv srpskog naroda imaju za ciq da se obmane zapadni svet i da se uni{ti srpski narod. Gruden tako u svom ~lanku daje re~i iz psihoanalize i izme|u ovih re~i i Srba stavqen je znak jednakosti. ali i dopadqivo za Zapad jer je napisano humanisti~ki. Po wemu: “Srbi i wihove fa{isti~ke grupe `ele da u Tre}em Balkanskom ratu likvidiraju ~ak i ostatke prava drugih nacija i stvore Veliku Srbiju”.1 991. Ovde je govor mr`we kulminirao. Maksim Gorki je rekao da su la`i tako plodne i da je dovoqna samo jedna a ve} ih je na hiqade. zavist. Autor “srpsku agresiju” tuma~i kao “predominantno regresivno pona{awe u odnosu na druge nacije”. Mr`wa je naj~e{}e strah. pita se autor i odgovara: “osloba|awe od straha”. On bez ikakve argumentacije izjedna~uje Srbi = paranoja ili Srbi = shizoidno paranoidna pozicija. krivica. Po wemu su Srbi u za~aranom krugu frustracije – agresije.

za progawawe i pritiske razli~itih vrsta. Vojvodinu. Zakqu~ci svih pomenutih psihijatara su tipi~an primer govora mr`we. divqi varvari. ni klonuo ve} poku{ava da zapadnim “mo}nicima” ka`e istinu o srpskom narodu. koji je dao Slavoqubu Ka~arevi}u i Draganu Vlahovi}u. Dr [e{eq je politi~ar koga mnogi poistove}uju sa srpskim narodom. nepravedno optu`en nije u mogu}nosti da se brani. umetnika. dr Vojislav [e{eq navodi: – Srbi izme|u odbrane i pokornosti: “Ja sam za varijantu da izdr`imo. Jakovqevi}. Diskvalifikacijom ~itavog srpskog naroda uz stavqawe psihijatrijskih dijagnoza i pripisivawe odre|enih i biolo{kih osobina wihovim potomcima. Sanyak i druge srpske teritorije. Hrvatski medicinski ~asopis 2. Istina dr Vojislava [e{eqa je krenula i ni{ta je vi{e ne mo`e zaustaviti. najve}i le{inari u istoriji. da sa~uvamo Kosovo i Metohiju. megalomanijom. Paranoi~nom politi~kom percepcijom i sumanutom obradom stvarnih problema. M. Jakovqevi}: “Psihijatrijsko vi|ewe rata protiv Hrvatske”. Prema pomenutim autorima Srbi su uro|eni kriminalci i oni predstavqaju pretwu za {irewe agresije u ostale susedne zemqe. novembra. hegemonisti~kim tendencijama i patolo{kom posesivno{}u brane od inferiornosti”. formirana je kolektivna paranoi~na svest sa ukqu~ivawem mnogih intelektualaca. 1991. nacija smrti i nekrofila.33:10-17. jer su prepuni generalizacije. nesre}na (tragi~na) je nacija koja ima Srbe za susede (bra}u)”. a Srpska radikalna stranka se nada da }e istina dr Vojislava [e{eqa u Hagu pobediti. Srbi su daqe “militantni i primitivni. Srbi se u pomenutim ~lancima smatraju zlo~incima koji sprovode neovarvarsku invaziju zapadne civilizacije. Da li se na ovaj na~in po{tuju sveti principi medicinske i psihijatrijske profesije? Savremena psihijatrijska nauka upozorava da su generalizacija i upotreba govora mr`we u tuma~ewu naroda nedopustivi i nenau~ni. 84 . U intervjuu 27. Nisam za to da nas svedu na Adu Ciganliju gde bi svi lepo `iveli”. Da bi bio “nau~an” autor prila`e tabele sa kojih se “vidi” da se Srbi “svojom kolektivnom paranojom. koji na po~etku tvrdi da }e dati nau~nu analizu nije dao nijedan argumentovan dokaz i politi~ke termine naziva psihoanaliti~kim jezikom. Ceo narod se progla{ava malignim agresorom a me|unarodna zajednica se poziva na daqe reagovawe. Uz {irewe poqa rada daleko su ve}e opasnosti od zloupotrebe psihijatrije. potomci turske kopiladi. ekspanzivno{}u. javnih li~nosti. subjektivnosti i crno-bele logike. 1992 . Dr Vojislav [e{eq je hrabar patriota koji u najte`im `ivotnim okolnostima. zloupotrebe psihijatrije u satanizaciji srpskog naroda. zloupotrebqava se psihijatrija i {iri mr`wa prema srpskom narodu i otvara mogu}nost za ka`wavawe srpskih pripadnika. crkve u govoru mr`we prema srpskom narodu. nauke. nije ni stao. Ka`e se da istina uvek pobe|uje. godine.Niko na svetu nije ja~i od ~oveka koji zna.

mogu definitivno da ka`em stop ha{koj tiraniji. dragi prijateqi. postala je lozinka u ~ove~anstvu. Srbija ga je `eqna i treba ga jer nama svakim danom oduzimaju deo po deo na{e otaybine. nauka je mo}. I zato ovom prilikom zahtevamo da se satanizacija koja je posledica govora mr`we uvede u listu nasiqa nad zdravqem. svaki je ~ovek smrtan. u wemu stoje samo ove tri re~i: smrt je neophodnost. Uspavquje savest ~ove~anstva i stvara otpor satanizovanih pripremaju}i ih tako za lak{e uni{tewe. te u tra`ewu ishodi{nih mogu}ih uzroka. to je finale svakog qudskog bi}a. Posredno ili neposredno. zati{ja i podvizi. izvolite. pre svega otkada. po{tovana gospo|o [e{eq. Neminovno i neizbe`no smrtan. potom istorijskih tokova i kao sagledavawe sada{we zbiqe na prete{kom zadatku koji nam je poveren moramo ista}i da }emo zbog prirode ovog skupa i vremenskog ograni~ewa izlo`iti samo osnovne naznake i odgovore. dr Vojislava [e{eqa. Produ`iti bilo koji problem do kraja. draga bra}o. svi problemi u krajwoj liniji svode se na problem smrti. Celokupna istorija roda qudskog nije drugo do zaglu{na afirmacija smrti. on }e se neminovno izviti u problem smrti. Neboj{a Debeqakovi}: Po{tovano predsedni{tvo. Sve wene dobre bure i oluje. po{tovani gospodine Tomislave Nikoli}u. jer wemu je mesto me|u svojim narodom. drage sestre. svi weni tvorci i borci svedo~e jedno i samo jedno: Smrt je neophodnost. ja li~no ose}am se veoma sre}nim zato {to ste mi pru`ili {ansu da danas. za{to i ko govori govorom mr`we. Ova tema je nesumwivo sa kulturolo{kog aspekta vi{eslojna. i nema progre85 . zar je sila koja je bezsilna pred smr}u u samoj stvari sila? Zar je mo} koja je nemo}na pred smr}u u samoj stvari mo}? Nema pobede mimo one koja pobe|uje smrt. po{to je on stao na branik srpskog naroda i svoje otaybine zajedno sa vama. Tako|e smatramo da je zloupotreba medicine ili psihijatrije u ove svrhe najte`i vid dehumanizacije.Satanizacija kao oru`je je najopasnija zato {to deluje kao najja~i bojni nervni gas. posledwi govornik danas je kwi`evnik Neboj{a Debeqakovi}. to je testament koji za sobom ostavqa svaki `iteq ove na{e planete. Re{ewem problema smrti u samoj stvari re{ava se centralni problem qudskog bi}a. ali recite sami. pa iz tih razloga. zajedno sa vama. Taj testament su ostavili svakom od nas preci na{i. on je nama ovde neophodan. jer se zdravqe srpskog naroda i prof. ovde u Srbiji. radikalima. stop ha{kom sudu i grobnici srpskih patriota i da zajedno sa vama zahtevamo apsolutnu slobodu za na{eg prof. Silom svoje svuda prisutne realnosti kobna dogma: “Smrt je neophodnost”. otuda od re{ewa problema smrti zavisi pravilno re{ewe svih ostalih problema. Mnogi govore: nauka je sila. dr Vojislava [e{eqa ovim postupcima najte`e ugro`ava. Ja }u vrlo kratko da vam ka`em u odnosu na ovu temu. Zavr{imo op{tepoznatim sloganima: Stop govoru mr`we! Stop satanizaciji srpskoga naroda! Stop satanizaciji dr Vojislava [e{eqa! Stop ha{koj tiraniji! Sloboda za [e{eqa! Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospo|i Paunovi}. razgranata. U ovom izuzetno va`nom trenutku ove nove srpske istorije i istorije srpskog naroda.

i nasiqe koje izazvalo sva druga nasiqa jeste suluda i bolesna misao da je Bog mrtav i da treba umrlim Bogom ustoli~iti nat~oveka. U prvom delu vladala je deviza smrt je neophodnost. Najve}e nasiqe. “smrt je neophodnost”. sude bez qubavi i snisho|ewa. ona je podelila istoriju na dva dela. dobro je neophodnost. sve vi{e `ivi mr`wom. koji le`i u wegovoj voqi i `eqi. ve} pobeda nad smr}u. jedino bogo~ovekom. sve vi{e govori govorom mr`we. vaskrsewa Hristovog. tj. Prakti~no ube|ewe i filosofska dogma. u drugom delu po~iwe da vlada: vaskrsewe je neophodnost. Kao {to je sve mawe ~iwewa plemenitih dela i qudskih postupaka u qudskom rodu. ~ovek otu|en od Boga. ubija wegov duh. Hristov ~ovek savla|uje time smrt. wegov moral i zakon. postala bezdu{na wegova aktivnost. istinski progres je bio nemogu}an. i sjediwuje se sa jedino besmrtnim ~ovekom – Hristom. Nat~ovek je postao nasilnik koji prebija ~ovekove kosti. Po{tovawa. Da znawe Boga jeste ono {to uistinu inspiri{e i i ispuwava ~oveka da bude dobar. vrhunac je i punoletstvo pesimizma. zato se naboralo borama ~ovekovo ~elo. jer nije utemeqio svoju aktivnost na Bo`joj voqi. a ne govorom razuma. savladavaju}i u sebi greh i zlo. ~ovek je pravi ~ovek jedino besmrtno{}u. jedino u tom faktu vaskrsewa Hristovog mogu} je pravi i istinski progres. ^ovek otu|en od Boga ne uvi|a da su duhovna dobra pre~a od potreba i nasu{na hrana za ~ovekov duh nego materijalna dobra. Nat~ovek je postao najve}i nasilnik. Iz tog fakta. kakvo je to ~ovekoqubqe kad ono ostavqa ~oveka u smrti. Vaskrsewe Hristovo je prevrat. ve} besmrtnost. Evo wih: bezgre{nost je neophodnost. uva`avawa bogolike ~ovekove li~nosti kao neponovqivog `ivog bi}a. revolucija u istoriji ~ove~anstva. i dogodilo se. ne pobeda smrti. zakon. unikatne osobenosti i neprikosnovene li~nosti koja je bogolika i sveta za ~oveka. opakostilo wegovo srce. U tom. se~e wegovo telo. Ka`u: nauka je ~ovekoqubiva. ~ovek je po~eo da vr{i nasiqe nad prirodom i ~ovekom onog momenta kada se otu|io od Boga kada je izvr{io nasiqe pred svojom bogolikom du{om. ali i filosofija vaskrsewa ima svoje postulate. koja nepobitno pokazuje i dokazuje da je neophodnost ne smrt. Ta dogma ima svoje postulate u principima: greh je neophodnost. kad je po~eo da prezire svoga Tvorca i Tvorca sveta. di{e mr`wom. U stvari. pravi radikalni prevrat. kada je nemo}na da ga odbrani od smrti? ^ovekoqubqe je pobeda smrti. pobediti smrt. ili drugim re~ima. Prema humanisti~kom ~oveku i wegovom progresu stoji Hristov ~ovek sa svojim bogo~ove~anskim progresom. nego na svojoj ogrehovqenoj voqi. Ono {to je najgore jeste to da oni koji govore govor mr`we. besmrtnost je neophodnost. me|usobnog razumevawa. Osnovno pravilo bogo~ove~anskog progresa je da je ~ovek pravi ~ovek jedino Bogom. Do wega. kome moraju da se povinuju i pokoravaju svi qudi sveta. zlo je neophodnost. le`e i ustaje sa mr`wom. sve je mawe. savladavawem svega smrtnog i svake smrtnosti. 86 . i nema drugog. rodila se filosofija vaskrsavawa. on je mogu}an.sa mimo takve pobede. govore govor mr`we o mr`wi. Bogo~ove~anski progres. Dakle. Vaskrsewe Hristovo je vododelnica qudske istorije. pobedom nad smr}u. od wega. No. i smrtnost u svome saznawu i ose}awu.

iziskuju}i stalnu borbenu gotovost i vanredne moralne. {to potencijalno ili stvarno povezuje Severno i Crno more. Na popri{tu tog rata srpski narod zauzima upravo sredi{wi polo`aj. isti glasnogovornik snaga mondijalizma izjavio je u Lisabonu kako u Isto~noj Evropi treba pospe{iti stvarawe novih. sada SAD protiv Evrope. i Sibira. te podqudske i protivhri{}anske mr`we. 24. Kartagina protiv Rima. 1991. a uglavnom neobjavqenom ratu koji Levijatan vodi protiv Evrope. Kroz srpski prostor prolaze glavne ili nu`ne re~ne ili kopnene saobra}ajnice. Ta krupna geopoliti~ka ~iwenica je bitno odre|ivala. Mi danas `ivimo pod udarima jedne protivnarodne i protivevropske izdajni~ke politike. Taj neprijateq nimalo ne krije svoje namere i strate{ke ciqeve. Sredwu Evropu i evropski Jugoistok. uslovqavaju}i porast nasiqa. i tako ubrzavaju entropiju sveta. koriste}i sva sredstva. 87 . na{e dr`ave. navodno “nezavisnih” dr`ava. ne samo Rusija. ve} i na{e zemqe. po~ev{i od Krimskog. nego i Urala. Yejms Bejker izjavio je na stranicama “Wujork tajmsa” od 18. stvaraju}i zaga|enost me|uqudskih odnosa. dodaju}i da }e se protiv we preduzeti mere po modelu ratne koalicije u Zalivskom ratu. Oni time i takvim postupcima uvla~e celo ~ove~anstvo u sve ve}u kolote~inu nasiqa. Re~ je o jednom samo povremenom objavqenom ratu.~ine ve}u mr`wu od one koju osu|uju. maja prethodne godine. u slu`bi vekovnih neprijateqa te iste Evrope s kojom navodno te`e ka evroatlantskoj integraciji” koji ciqaju prema tome da nas li{e ne samo stvarawa duhovnog i materijalnog bogatstva. nadasve Rusije. vladavinu mafije i ubrzanu entropiju sveta. nekada Velika Britanija. Francuski admiral i vojni istori~ar Raul Kasteks uo~io je da se u tom vekovnom i moralnom ratu borbe za prevlast ili opstanak kopnene ili pomorske sile. sve vi{e umno`avaju}i i odmrsuju}i klup~e dru{tvene mr`we. jer uzavrelom mr`wom oni osu|uju ~esto i pravi~nu osudu zla u svetu. odre|uje i odre|iva}e sudbinu na{eg naroda. suvereniteta i celovitosti na{e dr`ave. intelektualne i materijalne snage za odbranu slobode. na{e budu}nosti. godine dr`avni sekretar SAD. od politike do vojnih intervencija Atlantskog saveza. Evropu i Centralnu Aziju. kako bi neprijateq lak{e osvojio ciqni predmet svoje nezaja`qive i pqa~ka{ke pohlepe. i Sankt-Peterburg. te Bliski istok. Atina protiv Sparte. i Dalekog istoka”. ve} 1992. ve} i u Rusiji. aprila da Jugoslaviju treba svesti u razmere Srbije pre Balkanskih ratova. ~ime od pravde i pravi~nosti sve vi{e stvaraju mena`eriju u dru{tvenim odnosima. Nije potrebno raspolagati velikom pame}u pa prozreti za{to je neprijateqima hri{}anske Srbije i drugih dr`ava Evrope toliko stalo da je vide usitwenu u niz sve slabijih i podatnijih dr`ava. i ne samo Moskva. odnosno wenu kavkasko-kaspijsku zonu. Taj rat traje ve} skoro 50 godina. Mi `ivimo u uslovima velikog svetskog materijalnog i duhovnog rata u kome se odlu~uje da li }e ~ovek postati ne{to vi{e od ~oveka ili mawe od mrava. Citiram: “Ono {to `elimo da postignemo su nezavisne dr`ave. Primerice.

O~ito je da se taj neprijateq. Putem Solane. “mra~ni sredwi vek” netolerancije i nemogu}nosti. ili ve} jeste. koju ne `ele sebi da priznaju. Crkva }e dobiti mesto koje joj “pripada”. Zavr{en citat. virus koji treba uni{titi”. navodno. me|unarodnom zajednicom. Sad. Mo`da nam ostave pi{toqe. od crkve. koji su se drznuli da u agresiji NATO snaga brane Srbiju i srpski narod. Iz Vojske se otpu{taju i otpu{ta}e se svi neposlu{ni oficiri. “fanatici” poput mene tvrde. nekakav kompromis interesa. A. prosperiteta i slobode SAD’’. Citiram: “Da tim zemqama donese demokratiju o kojima one malo znaju i da predvodi iskori{}avawe bogatih qudskih i materijalnih resursa tih zemaqa. Zamolio bih takve i upu}ujem ih da najpre preispitaju svoju iskrenost. sva ta “elita” vrelog svetskog novog poretka. [tajnera. decembra 1991. a denacifikacija uz pomo} raznih Ga{a }e biti sprovedena sistematski i bez pardona. Po{to nije mogu}e da se Srbi sami. kad se svedu sve gadosti po~iwene nad 88 . pod jedan – istini se mora pogledati u o~i. E{dauna. jo{ 16. a iskrenih je tako malo. Jer nekima teku i la`ne suze. a u}i }e. jer ne}e dozvoliti da sukobi dosmanlija. duboko se i kobno vara svako ko misli da se sa takvim neprijateqem mo`e napraviti nekakva nagodba. poput Solane i Blera. “korisni bezumnici” u Crnoj Gori i Vojvodini. I Srbija }e biti. da li uop{te i kakve suze za otaybinu prolivaju. udru`en sa svojom bratijom u Evropi. Ono u ~emu `ivimo ili }emo `iveti ako.Takvim pqa~ka{kim namerama dr`avni sekretar SAD nas je tada otvoreno obavestio o zvani~nom pogledu na Isto~nu Evropu. kad se svede bilans svih na{ih stradawa. slu`e}i se raznoraznim separatizmima koje hu{ka i hrani. “daqe destabilizuju region”. zavisi od toga koliko nacionalne svesti imaju. jer {ta }e nam oru`je kada idemo hitro u pacifi~ku Evropu kojom vladaju {ezdesetosma{ka “deca cve}a” poput Solane i Jo{ke Fi{era. oslobode. Vokera. radi neizmernog oja~awa bezbednosti. ne}e zaustaviti u nastojawu da daqe komada na{u zemqu. to je zape}ak. u|e u Srbiju. do ma|arskog i onog koji predvode wegovi srpski ili pseudo srpski. Iz {kola }e leteti Wego{. najsvetije srpske zemqe. “su`ivota”. od albanskog i muslimanskog. do dr`avnih ustanova. A oru`ane snage }e biti na ivici nema{tine. preko vojske. i to razli~ita. Jedna stvar je izvesna. bi}e sve pod wihovom kontrolom. Jednostavno. Marko Kraqevi} i sli~na “bratija” koja nas vra}a u. godine. kako re~e Dejvid Gompert: “To su. Zar stalne sva|e i kriza dosmanlija to ne pokazuju? I wihova saradwa sa tzv. “bez zakona”. kad je krvavi dvadeseti vek zavr{en. pod budnim okom te zajednice. odnosno pojavi}e se samo kada treba da u~estvuje u ekumenskim hepeninzima. “me|unarodna zajednica”. vitalan interes tog najve}eg parazita u istoriji ~ove~anstva je da uzme sve. ili je nad wima ve} zavr{ena asimilacija. (eufemizam za izbaciva~e osiroma{enog uranijuma na prostore zemaqa). Ova izjava }e kod mnogih izazvati reagovawa. a istina je da mnogi na{i Srbi `ive u otu|enim srpskim. da stvara slobode umesto totalitarizma. varvari. onesposobqene da odbrane otima~inu Kosova i Metohije. sada neprijateqskim zemqama i drugim dr`avama. Petersena. Me|unarodna zajednica }e im u svemu tome pomo}i.

naravno. pripremaju}i se da samo nekoliko godina kasnije tu veliku qubav za~ini NATO kasetnim bombama i bombama sa osiroma{enim uranijumom razaraju}i mu pri tom gradove. odbrani osnovno Bo`ije pravo i svoje qudsko pravo na opstanak u sopstvenoj dr`avi. {kolama. veka. smrt. kojom prilikom je Zapad pripremao i podr`avao secesionisti~ke republike u razbijawu biv{e SFRJ. Sagledajmo umnije na{e probleme i vide}emo da smo vekovne `rtve Zapada. Pod tri. na vlastitom ku}nom pragu. Pod dva. Madlen Olbrajt. Ovaj zlo~in proiza{ao je kao posledica stvarawa novog svetskog poretka. Iako je dobrovoqno oti{ao u Hag da odbrani Srbiju i srpske nacionalne interese. Ba{ zbog tog principa. Onda bi najozlogla{enijeg krvoloka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. onda bi omogu}io Slobodanu Milo{evi}u da se le~i. bolnicama. sela. i daqe bavi politikom na Kosovu i Metohiji. i da se koristi nama samima u postizawu svojih ciqeva. da je Ha{ki tribunal grobnica srpskog naroda. a ne da ga mu~ki likvidira. ekonomska. u ime ~ovekovog dostojanstva i u ime najstvarnije slobode budu}ih pokolewa. {to u praksi zna~i: glad. te da je to inkvizicija protiv srpskih junaka. dr Vojislavu [e{equ omogu}ili da bude na slobodi do po~etka su|ewa. obdani{tima i naseqima {irom Savezne Republike Jugoslavije. na kraju 20. da smo uvek iznova razli~itim strategijama dovo|eni u situaciju da radimo protiv sebe. koje su se zalagale za weno o~uvawe i zajedni~ki `ivot. Ha{ki tribunal je asocijacija la`i i obmana. smrzavawe i umirawe. a ne bi ga pustili i dozvolili da se. koji su branili srpski narod i srpsku otaybinu. u inat srpskom narodu. ne~astive sile i wihov monstrum nacisti~ko teroristi~ka organizacija novog svetskog poretka. fabrike i wive i ubijaju}i decu. izru~ila je tovare bombi sa osiroma{enim uranijumom na na{ nevin narod. jer da je to sud prava i pravi~nosti. a ne da ga dr`e u kazamatu 4 godine bez ikakvih dokaza i procesa. zbog ~ovje~anske qubavi i slobode srpskog naroda. obja{wavaju}i i izra`avaju}i veliku qubav srpskom narodu. {to je ve} do sada u~inio svedo~ewem protiv Slobodana Milo{evi}a. Onda bi velikom srpskom junaku. poput Havijera Solane. Tih dana. da su SAD i Velika Britanija. i to na srpskom jeziku. nadasve najhrabrijem na{em rodoqubu. i po~etkom 21. kojom prilikom su realizovali najmonstruozniji zlo~in u istoriji ~ove~anstva. sa neizmernim licemerjem i pokvareno{}u dodvoravala se srpskom narodu. `ene i druge gra|ane u stambenim objektima. procesuirali i osudili za genocid nad Srbima. ne mo`e a da i prose~na pamet ne spozna odakle je zlo dolazilo i dolazi. Ramu{a Haradinaja. bez imalo srama. uvedena je totalna politi~ka. a prema srpskom narodu i svim gra|anima Savezne Republike Jugoslavije. nao~igled celokupne svetske javnosti. Vesli Klarka i drugih. i to sve samo zato {to se srpski narod drznuo da. predvodili najozlogla{eniji belosvetski {qam.na{im narodom i otaybinom. Da to nije i ne mo`e biti sud prava i pravi~nosti. a Srbiji i Crnoj Gori. i ko nam ga name{ta. Zna~i. drugim re~ima sprovo|ewe genocida nad srpskim narodom. NATO. 89 . kulturna i sportska blokada.

citiram: “Kada bih se ja pitao. u “Nacionalu” sre}emo izjavu poznatog kolumniste listova doma}e “gra|anske opcije” gospodina Petra Lukovi}a. Na vrat nam opet stavqaju kame. narkodilere. proglasi}e za retrogradne tipove. o brazde.Zna~i. da srpski nacionalisti nisu narodomrsci. 15. i{~eznu}e iz javnog `ivota. ne mo`e mi niko biti dra`i Srbija je moja zbiqa. Biqanama Kova~evi} Vu~o. o oranice. a pro{lo vreme govora mr`we. Bo`e. ja bih sada `eleo da uputim pozdrav na{em. Kako bi na kraju bio u potpunosti jasan govor mr`we. jo{ uvek traje zlo~ina~ki dave`. Oni ne}e goniti qude da se to primeti i to samo zato {to druga~ije misle. Draga moja bra}o i sestre. zato }e mediji pripremiti teren. o Kosovo. nazva}e ih pquva~ima mr`we. budu}em predsedniku Republike Srbije. to jest {ovinisti. to majci mi `eli razderati lice. Ova pesma je napisana 1990. zavr{en citat. kada je na{e sudstvo na predlog Evrope ukinulo smrtnu kaznu. oprosti im. evo jednog primera iz arsenala “savremene demokratije”. to bi imalo suprotan efekat. trgovce oru`jem. koje }e to sve za~initi svojim biserima. ve}ina pomenutih zavr{ila bi u zatvoru ili na ve{alima ili bi bili streqani”. kona~no. Ali posledwi goniteqi crkve i hri{}ana nisu naivni. kad “fanatici” poput mene. Oni su platili {kolu sa na{im dragim dr Vojislavom [e{eqem. ve} Velika Srbija onoliko koliko joj istorijski i pravno pripada teritorije na ovoj zemaqskoj kugli. godine posle {est meseci dolaska Tu|mana na vlast u Zagrebu i objavqena u ~asopisu “Zbiqa” glavnog i odgovornog urednika Momira Lazi}a. Qude koji se ne sla`u da budu podvi`nici novog svetskog poretka. bi}e uklowena zbog govora mr`we od strane onih koji su nas bombardovali govorom qubavi u vidu osiroma{enog uranijuma. Daqe slede imena i prezimena wegovih kolega novinara koji su izve{tavali o stradawima srpskog naroda na rati{tima SFRJ. koja stremi Evropi i progla{ava da je do{lo vreme tolerancije. dosta su nas progutale jame. Ako je ~ovek pravoslavni Srbin i srpski nacionalista. to prema wemu mo`e izazvati simpatije nedenacifikovanog varvarskog stanovni{tva Srbije. godine. koji tvrde da srpski narod nije genocidan. U tome }e im svesrdnu pomo} pru`iti wihovi veliki saveznici. Srbija }e braniti ~oveka. U vrtlogu podlosti i la`i otpeh se~u korewa i biqa. slede}im stihovima. nadam se i verujem duboko u to. a same pla}ene dolarima raznih Soro{a i inih predstavnika takozvanog humanitarnog progresa. u petak. mojim stihovima. Odasvud ~ujem zloglasni lave`. i koji smatraju da na{ pravoslavni ciq nije ni mala ni su`ena. jer ne znaju {ta rade. hu{ka~e. 90 . nevladine organizacije predvo|ene raznim Sowama Biserko. Nata{ama Kandi}. krajem sumornog dvadesetog veka. marta 2002. dr Vojislavu [e{equ. pedofile i pse rata. Usred novog doba Srbije.

Ivan \oki} [ta je govor mr`we Uop{teno posmatrano. To je na~in izra`avawa kod kojeg su emocionalna i voqna komponenta dovedene do usijawa i odraz je dru{tvene situacije. u su{tini. to je zaista jedan impozantan skup. rasnu i bilo koju drugu netrpeqivost. govor mr`we predstavqa pozivawe na etni~ku. nasiqe i sl. Gra~anice. fundamentalnog gra|anskog i politi~kog prava i neizostavnog elementa demokratskog politi~kog sistema. Zahvaqujem se svima vama koji ste u~estvovali na ovom nau~nom skupu. To je pojam {irokog obima ali uskog sadr`aja te se konkretizacijom on mo`e ispuniti razli~itim sadr`ajem koji. Iako spre~eni da direktno u~estvuju u radu nau~nog skupa. A ~ovek u meni samo qubav tra`i i `ivotne sokove iz korewa i biqa. koristim ovu priliku da vas zamolim da jo{ jednim aplauzom pozdravimo i zamolimo na{eg predsednika Vojislava [e{eqa da izdr`i u Ha{kom tribunalu. 91 . sociologiji i ostalim dru{tvenim naukama.Ka`u nam da ne `elimo u Evropu i da nas u woj blagostawe ~eka. dr Uro{ [uvakovi}. Dostavqene referate objavqujemo u celosti. svoje radove na temu “govora mr`we” prilo`ili su Ivan \oki}. rekao bih skup najzna~ajnijih imena danas u srpskoj. te{ko je potpuno precizno pojmovno odrediti govor mr`we. tj. filozofiji. etni~ko ~i{}ewe. pozivawem na netrpeqivost. dok Evropa novim dahom di{e. na{e su pesme i na{e zakletve Lazarice. pre svega pravnoj nauci. ve} i one koji su dostavili svoje referate radnom predsedni{tvu. Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Debeqakovi}u na izlagawu. na weno proterivawe iste sa odre|ene teritorije tj. Kada pogledamo ne samo one koji su danas govorili pred vama. I sve vi{e {to pquju u lice. versku. pa Kosovska je bitka bila bitka za Evropu i za ~oveka. Vladimir Vuleti} i Amyad Migati.1) Naravno. ali i istoriji. ne mo`e mi niko biti dra`i Srbija je moja zbiqa. Jasno je da figura govora mr`we predstavqa specifi~an instrument ograni~avawa slobode govora. Istovremeno. jer sloboda govora nije apsolutan pojam neome|enog obima. pozivawe na genocid i sli~no predstavqaju primere zloupotrebe slobode misli i govora i jasan primer govora mr`we. Studenice. Ipak. a vas molim da uzmete “Srpsku slobodarsku misao”. nadam se da }emo se uskoro videti. konstelacije me|udr`avnih i me|uetni~kih odnosa. ne mo`e se osporiti da pozivawe na diskriminaciju odre|ene grupe. @iveli. nema ama ba{ ni{ta sa govorom mr`we. tj.

Sloboda je, u stvari, samo relativna, svaki iskorak iz domena dopu{tenog zna~i zloupotrebu slobode. Va`no je sagledati mogu}nost ispoqavawa govora mr`we kao ka`wivog pona{awa, odnosno, da li postoji poseban delikt pod koji se mo`e podvesti ovakav na~in izra`avawa. (Zakon o javnom informisawu sadr`i odredbu kojom je zabrawen govor mr`we. Po slovu zakona zabraweno je objavqivawe ideja, informacija i mi{qewa kojima se podsti~e diskriminacija, mr`wa ili nasiqe protiv lica ili grupe lica zbog wihovog pripadawa ili nepripadawa nekoj rasi, veri, naciji, etni~koj grupi, polu ili wihove seksualne opredeqenosti, bez obzira na to da li je objavqivawem u~iweno krivi~no delo (~lan 38). S tim {to ne}e postojati povreda zabrane govora mr`we ako je informacija deo nau~nog ili novinarskog teksta, a objavqena je: 1) bez namere da se podsti~e diskriminacija, mr`wa ili nasiqe protiv lica ili grupe lica iz ~lana 38, posebno ako je takva informacija deo objektivnog novinarskog izve{taja; 2) s namerom da se kriti~ki uka`e na diskriminaciju, mr`wu ili nasiqe protiv lica ili grupe lica iz ~lana 38, ili na pojave koje predstavqaju ili mogu da predstavqaju podsticawe na takvo pona{awe (~lan 40). Na{e krivi~no zakonodavstvo ve} pola veka poznaje krivi~no delo – izazivawe nacionalne, rasne i verske mr`we i netrpeqivosti. Osnov za ovu inkriminaciju bile su i odredbe ranijih ustava, me|utim, pitawe wene kriminalno-politi~ke opravdanosti nije sasvim nesporno iako na prvi pogled izgleda opravdano da postoji kao zaseban delikt. Naime, uporednopravni pregled stranog zakonodavstva pokazuje da su neke zemqe uspele da osiguraju takve me|unacionalne, verske i rasne odnose da im je krivi~no pravo u toj oblasti malo potrebno, odnosno da su potpuno odustale od toga da probleme te vrste re{avaju krivi~nim pravom (na primer, krivi~no zakonodavstvo [vajcarske ne sadr`i ovu ili sli~nu inkriminaciju), a da opet druge, gde spada i na{e krivi~no pravo, dosta {iroko postavqaju ovu inkriminaciju.2) Ovo krivi~no delo regulisano je ~lanom 317 Krivi~nog zakonika. Osnovni oblik dela predvi|en stavom 1, Radwa izvr{ewa postavqena je alternativno kao izazivawe ili raspirivawe nacionalne, rasne ili verske mr`we ili netrpeqivosti. To zna~i da krivi~no delo postoji kako u situacijama kada ne postoji nacionalna, rasna, verska mr`wa ili netrpeqivost me|u narodima ili etni~kim zajednicama, pa se ona na razli~ite na~ine izaziva (tj. stvara, prouzrokuje), tako i onda kada ona postoji kao latentno stawe ili kao stawe maweg intenziteta, pa se ona daqe raspiruje.3) Mr`wa se manifestuje spremno{}u da se nanese neko zlo pripadnicima odre|enog naroda ili etni~ke zajednice. Ina~e, mr`wa sama po sebi, kao jako negativno ose}awe predstavqa motiv mnogih delikata. U posledwe vreme zakonodavci nekih zemaqa, pre svega u SAD i Velikoj Britaniji, uveli su u krivi~no pravo kategoriju zlo~ina mr`we, odnosno zlo~ina motivisanih mr`wom. Terminolo{ki radi se o neologizmu koji ima niz zajedni~kih crta sa onim {to se u kriminolo{koj kwi`evnosti naziva “etni~ko nasiqe”,
92

“rasno motivisani zlo~ini”, “nasiqe protiv stranaca” ili “heteroseksisti~ko nasiqe”. Zlo~ini mr`we predstavqaju ina~e u krivi~nom zakonodavstvu ka`wiva dela kojima posebnu te`inu daje ~iwenica da su izvr{ena zbog mr`we, odnosno predrasuda prestupnika u odnosu na odre|ene dru{tvene grupe.4) Netrpeqivost je negativno ose}awe slabijeg intenziteta od mr`we ali i ona mo`e podsta}i dela kojima se ostvaruju elementi bi}a nekog krivi~nog dela. Izazivawe mr`we i netrpeqivosti ne mora da obuhvati sve pripadnike jednog naroda ili etni~ke zajednice ali nije dovoqno da se ova ose}awa izazovu ili poja~aju kod pojedinca. To ne zna~i da se radwa ovog dela ne mo`e izvr{iti i samo prema jednom licu, ali je potrebno da ta radwa mo`e izazvati odnosno raspiriti mr`wu ili netrpeqivost prema grupi lica. Za postojawe dovr{enog krivi~nog dela nije potrebno da je radwa izazivawa stvorila mr`wu ili netrpeqivost, odnosno da je radwa raspirivawa poja~ala intenzitet ve} postoje}e mr`we ili netrpeqivosti. Radwa izvr{ewa mo`e se sastojati od vi{e delatnosti koje svaka za sebe, predstavqaju izazivawe odnosno raspirivawe. Me|utim, vi{e takvih delatnosti ~ine jedno krivi~no delo a ne sticaj vi{e dela. Ovo krivi~no delo }e postojati samo ako je radwa izvr{ewa upravqena na izazivawe ili raspirivawe mr`we ili netrpeqivosti me|u narodima ili etni~kim zajednicama koje `ive u Srbiji. Ako se radi o narodima ili etni~kim zajednicama koje ne `ive u Srbiji, ovo krivi~no delo ne}e postojati i pored toga {to je preduzeta radwa izvr{ewa. Ovo krivi~no delo ne mo`e biti u~iweno nehatno, ve} u pogledu krivice mora postojati umi{qaj, bilo direktni bilo eventualni umi{qaj. Osnovni oblik zapre}en je kaznom zatvora od {est meseci do pet godina. U stavu 2 predvi|en je te`i oblik s obzirom na sredstvo i na~in izvr{ewa.5) Ovaj oblik postoji ako je delo u~iweno prinudom, zlostavqawem, ugro`avawem sigurnosti, izlagawem poruzi nacionalnih, etni~kih ili verskih simbola, o{te}ewem tu|ih stvari, skrnavqewem spomenika, spomen obele`ja ili grobova. Kvalifikatorne okolnosti predstavqaju zapravo neka druga krivi~na dela koja, ako se u~ine zajedno sa osnovnim oblikom, ne}e postojati sticaj. Propisana kazna je zatvor od jedne do osam godina. Najte`i oblik ovog dela predvi|en je stavom 3. ^ini ga onaj ko delo vr{i zloupotrebom polo`aja ili ovla{}ewa ili ako je do{lo do te{kih posledica (neredi, nasiqe ili druge te{ke posledice za zajedni~ki `ivot naroda, nacionalnih mawina ili etni~kih grupa koje `ive u Srbiji). Ako je delo u~iweno u vezi sa stavom 1, kazna je zatvor od jedne do osam godina, a u vezi sa stavom 2, zatvor od dve do deset godina. Jedna stvar je veoma karakteristi~na za ovaj fenomen, a to je zakonitost wegovog javqawa u kriznim dru{tvenim situacijama, u ratovima i prevratima. To je period kada je osnovni ~inilac pojedin~eve identifikacije wegova nacionalna, odnosno verska pripadnost. Govor mr`we se tada javqa po nekoj neumitnoj sili i postaje deo svakodnevnog vokabulara. Nekad se mo`e samo naslutiti i postojati skriven u etni~kim stereotipima i predrasudama, ali vrlo brzo mo`e da plane i zahvati celo dru{tveno bi}e i napreduje brzinom kojom se uve}ava animozitet izme|u etni~kih grupa. Ovo
93

naro~ito u vi{enacionalnim, vi{ekulturnim dru{tvima, kakvo je i na{e. U vreme gra|anskog rata i raspada SFRJ, vezanost Srba za svoju naciju popela se do izuzetno visokog nivoa i pospe{ila je stvarawe predrasuda i stereotipa i to najvi{e o Hrvatima, muslimanima i Albancima. Tako|e, narasla je i etni~ka distanca prema wima, a zahtevi za re{avawe srpskog nacionalnog pitawa u~inili su da srpski politi~ki vokabular u doba gra|anskog rata bude natopqen u velikoj meri opravdanim militarizmom i ksenofobijom. Taj militaristi~ki re~nik, na~in izra`avawa i politi~ka gestikulacija, koji su u stvari bili odraz straha i odbrane srpske strane, okarakterisani su u svetskoj i delu doma}e javnosti kao govor mr`we. Taj takozvani govor mr`we, za koji se optu`uje jedan deo srpske politi~ke elite, najboqe se mo`e sagledati kroz prizmu srpskog nacionalizma u drugoj Jugoslaviji. Nacionalno pitawe Srba i drugih naroda smatralo se da je re{eno u smislu poznate krilatice bratstvo-jedinstvo. Kako je srpski narod osim u Srbiji `iveo i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji, svaka briga i interes Srba iz Srbije za sunarodnike u drugim federalnim jedinicama, ali i na Kosovu kao autonomnoj pokrajini, bila je okarakterisana kao velikosrpski hegemonizam i nacionalizam najgoreg tipa. Srpsko nacionalno pitawe je, dakle, ostalo otvoreno i nere{eno i to je jedan od glavnih izvora dana{weg srpskog nacionalizma. Sna`ni nacionalisti~ki pokreti i pritisci u Hrvatskoj, Sloveniji i Kosovu uticali su da se Srbi probude i stanu u odbranu svojih prava. Me|utim, srpski nacionalizam nije te`io agresiji ve} za{titi svojih sunarodnika naseqenih u drugim federalnim jedinicama. Optu`ba za govor mr`we je poku{aj me|unarodne zajednice da krivicu za gra|anski rat prebaci na jednu stranu. U stvari, me|unarodna zajednica po potrebi, shodno dvostrukim standardima i selektivnoj primeni pravde, preparira apstraktni pojam govora mr`we raznovrsnim sadr`ajima. Napomene:
1) Ve} je Deklaracija prava ~oveka i gra|anina iz 1789. godine, sadr`ala odredbu o slobodi misli. “Slobodno saop{tavawe misli i ube|ewa jedno je od najdragocenijih prava ~oveka; prema tome, svaki gra|anin mo`e slobodno govoriti, pisati, objavqivati, s tim {to odgovara za zloupotrebu ove slobode u slu~ajevima predvi|enim zakonom” (~lan 11). 2) Stojanovi}, Krivi~no pravo – posebni deo, Beograd, 2006, str. 304. 3) Isto. 4) \. Igwatovi}, “Zlo~ini mr`we”, u: Pravni `ivot 9/2005, str. 3-7. 5) 3. Stojanovi}, navedeno delo, str. 305.

Dr Uro{ [uvakovi}

Pojam i komponente jezika mr`we sa osvrtom na wegovu upotrebu u optu`nici tzv. Ha{kog tribunala protiv prof. dr Vojislava [e{eqa
Moram, na po~etku ovog rada, da primetim da je ~itav ovaj nau~ni skup u svom naslovu odre|en jednim prili~no nejasnim pojmom i terminom, a to je jezik mr`we. Ali, bez obzira na wegovu nejasno}u i nejasnu odre|enost, taj se pojam ~esto koristi i jo{ ~e{}e zloupotrebqava.
94

Termin jezik mr`we je nov u na{em politi~kom i politikolo{kom vokabularu. Masovno se po~iwe upotrebqavati po~etkom posledwe decenije pro{log veka, a u upotrebu ga na na{im prostorima uvode one dru{tvene i politi~ke snage koje sebe smatraju mondijalistima, gra|anima sveta, a koje bih ja odredio pre kao nosioce anacionalne, pa i antinacionalne (u zna~ewu: antisrpske) ideje. Jer, zaista, da bi neko voleo ~itavo ~ove~anstvo, prirodno je da prvo voli oca i majku, sopstvenu decu, kom{iluk i ro|ake, zatim svoj zavi~aj, svoju zemqu, narod kome pripada, pa tek potom Balkansko poluostrvo, ju`nu i jugoisto~nu Evropu, ~itavu Evropu i na kraju ~itav svet. Nije mogu}e voleti ~itav svet, a ne voleti sopstveni narod, ili jo{ drasti~nije – mrzeti sopstveni narod, ako ni iz jednog drugog razloga, a ono makar zbog toga {to je i taj sopstveni narod deo tog sveta. Mrzeti ili se ~ak odre}i sopstvenog oca, zemqe i naroda u korist apstrakcije koju tradicionalno nazivamo ~ove~anstvom, a koju mondijalisti uglavnom krste terminom me|unarodna zajednica, ne{to je {to je suprotno humanoj prirodi. Dakle, u vezi sa tim i takvim mondijalistima koji promovi{u pojam “jezika mr`we” kojim se mi danas bavimo u jednom konkretnom primewenom slu~aju tzv. ha{ke optu`nice protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, imam utisak da nije uop{te re~ o nekim qubiteqima ~ove~anstva, kakvima se oni te`e predstaviti, ve} da se radi o mrziteqima sopstvenog naroda. Uzroci te wihove negativne emocije prema sopstvenoj naciji su razli~iti – od li~nih frustracija, preko ideolo{ke ostra{}enosti do utilitarizma zasnovanog na na~elu ubi bene, ibi patria (gde je boqe, tamo je otaybina). Imaju}i ovo u vidu, veoma je te{ko odrediti pojam jezika mr`we. Naravno, to je te{ko u~initi stru~no, metodolo{ki i logi~ki ispravno, ali ukoliko se zanemare pravila ispravnog mi{qewa – {to po pravilu promoteri nazovi: borbe protiv jezika mr`we ~ine – onda je stvar veoma pojednostavqena: umesto da se politi~kom protivniku na srpskom jeziku opsuje neko i ne{to, {to bi ina~e predstavqalo tradicionalni element na{eg politi~kog folklora, wemu se ka`e da je promoter jezika mr`we, {to kada se ka`e deluje zastra{uju}e, a opet nekako vaspitano. Nezgoda je, me|utim, u tome {to se na upu}enu psovku mo`e odgovoriti istom ili sli~nom merom, a kada vas neko optu`i za govor mr`we, to je vrlo nejasno {ta ta~no zna~i, {ta taj zaista misli da ka`e i da li je on zaista razumeo vas kada vam je prilepio jednu takvu etiketu. Dakle, ja prosto imam utisak da se sam pojam jezik mr`we kod nas i u svetu u odnosu na nas vi{e koristi kao element ne~ega {to smo u ranijoj politi~koj praksi nazivali etiketirawem – a {to je predstavqalo zapravo verbalno optu`ivawe nekog ~oveka, krajwe povr{no, za razne izme (na primer revizionizam, oportunizam, karijerizam, itd.), nego {to se zapravo radi o pojmu koji ima precizno zna~ewe. Kada bih, pak, morao da utvrdim odre|eno zna~ewe ovog pojma – a to je za potrebe ovog rada neophodno da se u~ini – onda bih utvrdio da je jezik mr`we takav re~nik koji se koristi u svrhu pozivawa na nasiqe ili na nano{ewe zla motivisanog negativnim vrednosnim odno{ewem i sna`nim negativnim emocionalnim nabojem prema odre|enoj nacionalnoj, verskoj ili politi~koj grupi ili prema pojedincu zbog wegove nacionalne, verske ili
95

politi~ke pripadnosti. U tom smislu jezik mr`we ~esto predstavqa sredstvo politi~ke propagande koje, sa stanovi{ta politi~ke korektnosti, nije dopu{teno. Ukoliko na ovaj na~in odredimo pojam jezika mr`we, onda postaje jasno da on ima bar ~etiri svoje komponente: a) vrednosnu komponentu, koja se sastoji iz negativnog vrednosnog suda prema grupi ili pojedincu koji je zasnovan na odre|enim shvatawima, ocenama i stavovima b) razumsku, koja se sastoji u svesti i potrebi da se prema nekome vr{i nasiqe ili da mu se nanese neko zlo, v) emocionalnu, koja se sastoji iz negativnog emocionalnog odnosa prema pojedincu i grupi koji je u slu~aju jezika mr`we uzrokovan wegovom nacionalnom, verskom ili politi~kom pripadno{}u, a koja je povezana sa negativnim vrednosnim sudom o objektu jezika mr`we i, g) akcionu, s obzirom na to da jezik mr`we podsti~e i poziva na akciju, na ~iwewe nekog zla ili nasiqa. Ako bismo se, dakle, dr`ali ove definicije jezika mr`we i elemenata iz kojih se ona sastoji, onda bismo mogli vrlo jasno da razgrani~imo ono {ta jeste govor mr`we od onoga {ta predstavqa neki visoko-emotivno nadahnuti govor, koji ipak nije govor mr`we. Smeo bih se kladiti sa vama da, kada bi neki od funkcionera radikala izgovorio re~i: “Dubrovnik, taj divni srpski gradi}”, da bi on odmah od mondijalisti~ki nastrojenih du{ebri`nika bio optu`en da koristi jezik mr`we u odnosu na Hrvate. Nevoqa je u tome {to je, na primer, tu re~enicu u obliku stiha izustio Jovan Du~i}, i {to to, jasno, nije predstavqalo nikakav bojni pokli~, niti izraz teritorijalnih pretenzija u svrhu realizacije tzv. projekta Velike Srbije, ve} izraz divqewa pesnika prema Dubrovniku, koji, to treba podsetiti, nikada u svojoj istoriji, sve do savremenog doba, nije bio u sastavu Hrvatske. Nevoqe sa upotrebom pojma jezik mr`we nastaju ovde {to se ta etiketa prakti~no lepi svakome ko se usudi da se javno deklari{e kao Srbin. S druge strane, pak, ba{ ti koji optu`uju pre svega patriotski orijentisane politi~are, ali i novinare, javne i dru{tvene radnike da koriste jezik mr`we, upravo sami koriste jezik mr`we. Takvih primera je bezbroj, gotovo svakodnevno. Ukoliko je neka izjava izrazito antisrpska, onda ona predstavqa, prema mi{qewu mondijalista, “korektan politi~ki stav”, a ukoliko bi se dala neka emotivno nabijena izjava u odnosu na druge nekada jugoslovenske narode i wihove novonastale dr`ave – ~ak i kada ona ne sadr`i onu vrednosnu niti razumsku, niti onu akcionu komponentu koje smo naglasili da su bitan element tog jezika – to bi se odmah progla{avalo jezikom mr`we. Iz toga, naravno, proizlazi da jezik mr`we u odnosu na Srbe ne postoji, ve} da jedino Srbi koriste jezik mr`we prema drugima. Takav zakqu~ak koji izvodimo iz mondijalisti~ke interpretacije ovog pojma je, naravno, neta~an, ali na`alost uobi~ajen. Ove sam napomene u~inio da bih se osvrnuo na optu`nicu tzv. Ha{kog tribunala protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Na prethodnim skupovima ove vrste koje je organizovala Srpska radikalna stranka, konstatovali smo da je dr [e{eq u Hagu optu`en za ono {to se u vremenu titoizma u Jugosla96

viji nazivalo verbalnim deliktom. U optu`nici se on optu`uje da je “rekao”, “govorio”, “pozivao”, okrivquje se da se “neprekidno obra}ao javnosti”, itd. Dakle, optu`nica protiv dr Vojislava [e{eqa poku{ava: 1) da optu`i dr Vojislava [e{eqa da se slu`io jezikom mr`we, 2) da samo kori{}ewe tog jezika kvalifikuje kao krivi~no delo u~e{}a u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu ~iji je ciq, to je u optu`nici razli~ito navedeno, “ono {to je postajalo Jugoslavija pod srpskom dominacijom”, odnosno “ujediwewe svih srpskih zemaqa”, odnosno “stvarawe homogene Velike Srbije”. Nema, me|utim, tog govora dr [e{eqa koji je usmeren na nano{ewe zla ili nasiqa prema Hrvatima, muslimanima, Slovencima itd, niti se mo`e prona}i wegov izrazito vrednosno negativan odnos prema drugim narodima u celini, ali ima mno{tvo wegovih govora u kojima on hrabri one Srbe koji su spremni da se kao dobrovoqci stave pod komandu JNA i brane svoju zemqu – SFRJ od secesionizma. Dakle, wegovo veoma uspe{no oratorstvo, usmereno na podsticawe jednog plemenitog i politi~ki potpuno legitimnog i legalnog ciqa – odbrane zemqe, poku{ava se predstaviti kao govor mr`we. Interesantno je, me|utim, analizirati ba{ jezik kojim je pisana ta tzv. optu`nica. U tu svrhu uze}emo u razmatrawe samo jedan pojam koji se u woj koristi – pojam “{e{eqevci”. [ta zna~i biti “{e{eqevac”? Po mome sudu, to zna~i isto {to i biti, na primer u Francuskoj, degolista. Zna~i sledbenik jedne politi~ke li~nosti – u prvom slu~aju dr Vojislava [e{eqa, u drugom slu~aju generala [arla de Gola – koja je svojim vizionarstvom i politikom koju je sprovodila dala li~ni pe~at i izdvojila odre|enu politi~ku opciju koja se prema odre|enim odlikama koje je karakteri{u, a koje se vezuju za tu politi~ku li~nost, mo`e nazvati po wenom imenu. U tom zna~ewu, “{e{eqevac” je svaki radikal, svaki ~lan SRS-a, pa ~ak i svaki simpatizer i glasa~ [e{eqeve partije. Tako, me|utim, ovaj pojam ne shvata ha{ko tu`ila{tvo. Primenom nau~ne metode kvantitativne i kvalitativne analize sadr`aja dokumenta – optu`nice, vide}emo da je ba{ pojam “{e{eqevac” iskori{}en kao vezivni pojam u svrhu la`nog optu`ivawa dr Vojislava [e{eqa. Na 54 stranice optu`nice, pojam “{e{eqevac” se koristi ravno 20 puta. Svaki put u negativnom kontekstu, kao termin koji ozna~ava pripadnike nekih paravojnih formacija koji su, navodno, ~inili zlo~ine. Kakve su veze imale te paravojne formacije sa dr Vojislavom [e{eqem? Nikakve, pitawe da li je ~ak za wih i znao da postoje. On im nije komandovao, on ih nije obu~avao, ti qudi nisu svi bili ~lanovi [e{eqevih radikala. Nisu se ~ak ni zvali u stvarnosti “{e{eqevci”. Zvali su se svakojako, a naziv {e{eqevci im daje ha{ko tu`ila{tvo. U koju svrhu? U svrhu la`nog povezivawa dr [e{eqa sa zlo~inima koje su neki od tih pripadnika paravojnih formacija po~inili u gra|anskom ratu u nekada{woj Hrvatskoj i BiH. Kako nastaje pojam {e{eqevac? Pa nastaje iz potrebe da se dr [e{eq la`no optu`i, a po{to to nije jednostavno u~initi, jer ne postoji nijedan
97

materijalni dokaz protiv wega, onda se upravo koristi ono {to smo definisali kao jezik mr`we. Izmi{qa se pojam {e{eqevac, iskqu~ivo se upotrebqava u negativnoj konotaciji, u kontekstu paravojnih, iregularnih formacija i qudi koji ~ine zlo~ine na nacionalnoj i verskoj osnovi. [to su mo`da tim pojmom obuhva}eni ~ak i ~lanovi i aktivisti politi~kih partija koje su politi~ki protivnici dr [e{eqa u Srbiji – recimo Srpska garda, koja je bila paravojna formacija koju je osnovao Vuk Dra{kovi} i Srpski pokret obnove – to nije va`no. Va`no je da je izmi{qen pojam koji slu`i svrsi – ha{koj optu`nici protiv dr [e{eqa. Dakle, na ovom primeru vidimo kako funkcioni{e jezik mr`we. Izmi{qa se pojam, na identi~an na~in, u vrednosno negativnoj konotaciji se upotrebqava mnogo puta, ~ime dobija sasvim specifi~no zna~ewe, ~esto suprotno od onoga koje bi u uobi~ajenom, standardnom jeziku imalo, a upotrebqava se radi pozivawa na nano{ewe zla ili vr{ewe nasiqa. U slu~aju pojma {e{eqevac, taj je termin izmi{qen u svrhu daqe satanizacije srpskog naroda, la`nog optu`ivawa dr [e{eqa i nano{ewa zla kako wemu li~no, tako i wegovom narodu. Pri svemu tome, sadr`ane su sve ~etiri komponente za koje smo utvrdili da ~ine jezik mr`we: a) racionalna komponenta je nano{ewe zla dr [e{equ u smislu la`nog optu`ivawa i satanizacije wega li~no i srpskog naroda, b) pojam se vrednosno negativno kvalifikuje stavqawem u kontekst vr{ewa zlo~ina, v) emocionalni naboj se usmerava prema jednoj li~nosti, dr [e{equ, nezavisno {to ona nema nikakve direktne veze sa pojavom – paravojnim formacijama koje su ~inile zlo~ine u ratu, g) akciona komponenta, poziv na osudu. Da zakqu~imo: jezik mr`we je sredstvo propagande koje se primewuje sa sasvim jasnim ciqevima. Ono se mo`e primeniti u odnosu na bilo koga, a nije ekskluzivno rezervisano za primenu od strane jednog naroda iskqu~ivo prema nekim drugim, odre|enim narodima ili religijama ili politi~kim opcijama. Bez prisutnosti sve ~etiri komponente koje ga kumulativno karakteri{u, ne mo`e se govoriti o govoru mr`we. Primenom nau~ne metode kvantitavne i kvalitativne analize sadr`aja, dolazi se do toga da je u slu~aju pisawa ha{ke optu`nice protiv dr Vojislava [e{eqa kori{}en upravo jezik mr`we, {to svakako dodatno delegitimizuje ovu la`nu optu`nicu. Vladimir Vuleti}

Problemi inkriminacije govora mr`we
Nije lako definisati pojam “govor mr`we”. Problem sa definisawem u najve}oj meri dolazi od ambivalentnosti i nepreciznosti samog pojma, odnosno problema sa wegovim tuma~ewem. Vaqa, stoga, prvo poku{ati odrediti definiciju pojma izgovorene re~i. Osnovnu funkciju u sposobnosti ~ovekove akumulacije i transmisije informacija, ima govor.1) Prema uobi~ajenom shvatawu, upotreba jezika kao ve{tine ube|ivawa koja se zasniva na organizovanom znawu, ima koren u gr~koj re~i retor.2) Rimqani prihvataju ovaj gr~ki termin, ali koriste i svoj – orator.3)
98

Za rane gr~ke i rimske besednike, koji su se bavili uglavnom sudskim besedni{tvom, govorni{tvo je ve{tina sporewa, vo|ewa rasprave.4) Aristotel navodi da je retorika pronala`ewe svih sredstava koja slu`e ube|ivawu, dok je i Kvintilijanova definicija veoma sli~na – ars persuadendi (umetnost ube|ivawa).5) Prema Ciceronu, tri su zadatka pred ve{tim govornikom: da doka`e svoje teze, da priredi slu{aocima u`ivawe i da deluje na wihovu voqu.6) Pri tom, i stari Grci i Rimqani odri~u bilo kakva ograni~ewa u tehnici kojom se govornik mo`e slu`iti da bi osvojio pa`wu, srce i um auditorijuma: ars bene dicendi, ars persuaendi.7) Ove ideje su u praksi veoma dobro ovaplotili sofisti, koji su argument iz verovatnog, retorsko pitawe i cenzure doveli do savr{enstva. Wihova ve{tina pretvarawa ne u da8) prete~a je dana{wih pravila retorike i uop{te argumentovane i pravilima ure|ene rasprave. Tako su se razvili u modernom smislu re~i epideikti~ki, forenzi~ki i politi~ki govor. Uz wih, kao u posledwe vreme sve u~estaliji pratilac, javqa se “govor mr`we” koji, ~ini se, nije ba{ najjasniji ni wegovim tvorcima ni onima koji se na wega u velikom broju prilika pozivaju. Osnovno pitawe je distinkcija ovog pojma od slobode govora, javnog izra`avawa misli, slobode savesti i udru`ivawa, kao fundamentalnih qudskih prava, koje jam~e sve moderne demokratije. Mo`e li se i u kojoj meri govor mr`we inkriminisati i da li se na osnovu tako postavqene inkriminacije mo`e govoriti o subjektivnoj odgovornosti po~inioca? Op{te prihva}eni sistem legaliteta nullum crimen, nulla poena sine lege svedo~i da u pravu ne mo`e biti ni govora o krivi~nom delu koje nije predvi|eno u zakonu, a samim tim ne mo`e se zahtevati ni odgovornost po~inioca takvog dela. Naj{ire posmatrano, tuma~e}i ovu odredbu da je dozvoqeno sve {to nije (izri~ito) zabraweno, nagove{tava nam te{ko}e sa kojima se suo~ava poredak koji govor mr`we te`i da inkrimini{e kao krivi~no delo. Sloboda govora }uti u diktaturi. U takvom sistemu organizovanog jednoumqa i jednogovora, uz monopol jedne ideologije ili jedne li~nosti, svako druga~ije mi{qewe i svaki dijalog unapred su osu|eni kao neprijateqski i antidr`avni. Diktature ne podnose razliku a kamoli kritiku, pa je, zakqu~uje ^avo{ki, }utawe najre~itiji na~in da se iska`e svoje neslagawe sa onim {to drugi prihvataju.9) Me|utim, sloboda govora i mi{qewa je so demokratije.10) Upravo u ovakvim postavkama javqa se opasnost od pogre{nog ili ~ak malicioznog tuma~ewa novonastale kovanice “govor mr`we”. Poznata wujor{ka advokatska ku}a Covington & Burlind ukazuje da ono {to se zove sloboda izra`avawa misli, shvatawa, razli~itih ideja pa i pravo na izno{ewe li~nih stavova koji mogu biti i ekstremni, ne mo`e se uvek podvoditi pod govor mr`we, pa ~ak i onda kada se kao posrednik u preno{ewu takvih stavova pojavquje politi~ki subjekt, dr`avnik ili nacionalna televizija.11) Inkriminisawe slobode misli, stanovi{ta su ovih pravnika, zna~i povredu zagarantovanih qudskih prava, pre svega slobode izra`avawa garantovane ~lanom 10 Evropske poveqe o qudskim pravima.
99

Podr`avaju}i ovakvo stanovi{te, Evropski sud za qudska prava smatra da vlada ne mo`e zabraniti raspravu ~ak ni o kontroverznim uvredqivim rasnim i nacionalisti~kim pitawima. Godine 1995. u procesu Jersild vs. Denmark Evropski sud je razmatrao slu~aj TV stanice koja je emitovala intervjue nekoliko rasista. Sud je ocenio da je dr`ava prekr{ila ~lan 10 kada je poku{ala da spre~i novinske organizacije da u sklopu novinskih izve{taja emituju rasisti~ke poglede, pri tom oceniv{i da radiodifuzni mediji imaju obavezu da saop{tavaju informacije i ideje od javnog interesa. Komitet ministara Saveta Evrope, na svom sastanku od 30. oktobra 1997. godine, usvojio je preporuku br. 20 o govoru mr`we. Poqe primene ove preporuke podrazumeva sve oblike izra`avawa koji {ire, raspiruju, podsti~u ili pravdaju rasnu mr`wu, ksenofobiju, antisemitizam ili druge oblike mr`we, zasnovane na netoleranciji u formi agresivnog etnocentrizma, diskriminacije i neprijateqstva prema mawinama, migrantima i qudima imigrantskog porekla.12) Dosledno primewuju}i ove odredbe do{li bismo do nekoliko zapawuju}ih, paradoksalnih zakqu~aka. Pod inkriminaciju, primenom ove preporuke, sigurno bi potpao Memorandum SANU iz 1986. godine,13) kao i izjava kwi`evnika i biv{eg predsednika SR Jugoslavije Dobrice ]osi}a od 29. decembra 1999.14) Takva primena ra|a nove kontroverze i postavqa pitawe gde je granica “govora mr`we” i kako je odrediti a da se time ne povredi qudsko pravo slobode izra`avawa. Me|unarodni krivi~ni tribunal za zlo~ine na prostoru prethodne Jugoslavije u Hagu, primer je potpuno pogre{nog primewivawa Preporuke Saveta Evrope. Ovaj Tribunal je sastavio optu`nicu na osnovu sopstvenog i u velikoj meri potpuno nepravnog tuma~ewa termina “govor mr`we”. Ovaj nezabele`eni slu~aj, koji vi{e od tri godine ne po~iwe da dobija svoj sudski epilog ({to govori, izme|u ostalog, i o kvalitetu i argumentovanosti same optu`nice) bazira se na verbalnom deliktu, kojeg ni evropsko, a od pre deceniju, ni na{e zakonodavstvo ne poznaje, pa ~ak navodi kao krivi~no delo i u~e{}e u tzv. zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu, koje ne poznaje ni Statut tribunala. Nesvakida{we je i, pravni~ki gledano, uvredqivo u optu`nici inkriminisati izjavu iz marta 1992. godine: Draga bra}o ~etnici, naro~ito vi sa druge strane reke Drine, vi ste najve}i junaci. Ambivalentnost zlosre}no skovane sintagme “govor mr`we” u velikoj meri ostavqa mogu}nost za zloupotrebe i maliciozna tuma~ewa. ^iwenica je da u ovome predwa~e brojne nevladine organizacije koje se, zaklawaju}i se iza brige o spre~avawu “govora mr`we”, i same hvataju u istu zamku i zahtevima za denacifikacijom i lustracijom predwa~e u onome {to te`e da inkrimini{u. ^ini se da Dragoslav Mihailovi} precizno ocewuje su{tinu ovih delatnosti: Plava internacionala ne besposli~i pozivawem na srpski narod, koga se neskriveno gadi, upiru}i `eqne o~i ka novom svetskom poretku, koji joj, za sad, pru`a sve {to joj je nekad pru`ala wena mati~na partija. Jedanput u ime jednih, drugi put u ime drugih a tre}i put u ime tre}ih motiva, wen prezir prema Srbima, naro~ito prema wihovoj in100

teligenciji, uvek je iskren i svestran. Plava internacionala u Srbiji, toliko je izgubila glavu da ponekad izgleda kao da `udi za nekom novom okupacijom, pa da se u woj poigra moderne demokratske podru~ne vlasti, koja bi pokazala kao, tobo`e, sa svima ume.15) Me|utim, jedno je nesporno. Princip legaliteta zabrawuje inkriminaciju bilo kog dela koje nije predvi|eno u zakonu. Sloboda mi{qena ne mo`e biti osnov r|avog tuma~ewa kovanice govor mr`we, za koju, utvrdili smo, nema prave definicije i ~ije je poqe primene pre{iroko, te takva kau~uk-odredba unosi pravnu nesigurnost. Svaki sudski proces zasnovan na takvim temeqima unapred je osu|en na propast. Standard primene bi, mo`da, mogao biti onaj predlo`en u nema~kom krivi~nom zakoniku – verovatno}a koja je zapravo izvesnost (mit an Sicherheit grenzender Wahrscheinlichkeit). Ve{tina ube|ivawa i izno{ewe slobodnih stavova su tekovine civilizacije. Ograni~iti wih, zna~ilo bi ograni~iti slobodan um. Ograni~ewem slobode uma u ve~nom mraku bi ostavili qudsko bi}e. Tada na kraju vi{e ne bi bilo po~etka u kom be{e re~, i re~ be{e u Boga i Bog be{e re~. Napomene:
1) Tuci} N. “Evolucija, ~ovek i dru{tvo”, Beograd, 1999. str. 9 2) Onaj ko podnosi neki zahtev, obi~no sudu i ima veze sa imenicom rhema – re~ 3) Orro, orrare – moliti nekog, govoriti, obra}ati se nekom, dok je u tesnoj vezi sa ovom re~i i imenica eloquentia od glagola loquor, loqui – govoriti, a ima i {ire zna~ewe – re~itost. 4) Stanojevi} O. – Avramovi} S. Ars rhetorica, Beograd, 2003. str. 16 5) Kvintilijan, Institutio oratoria, 1.5. 1a 6) Ciceron, Orator, str. 69 7) Kvintilijan, nav. delo, 1.6. 8) Fisher, R. Uru, W. Getting to zes, New York, 1983. str. 57 9) ^avo{ki, K. “Mogu}nost slobode u demokratiji”, Beograd, 1981, str. 254 10) Demokratija je osetqiva biqka koja umire ako nisu ispuweni neophodni uslovi: sloboda govora, politi~kog organizovawa i delovawa, savesti i prava na druga~ije mi{qewe – Stanojevi}, O. Avramovi}. S. nav. delo, str. 31 11) Cmiel, K. Democratic eloquency, New York, 1990. str. 20 12) Aneks Preporuke KMSA br. (97-20) 13) ...Odnosi izme|u Srbije i pokrajina ne mogu se svesti jedino, a ne prete`no, na formalno pravna tuma~ewa dva ustava. Re~ je prvenstveno o srpskom narodu i wegovoj dr`avi. Nacija, koja je posle duge i krvave borbe ponovo do{la do svoje dr`ave, i koja je u posledwa dva rata izgubila 2.5 miliona sunarodnika, do`ivela je da joj jedna aparatski sastavqena partijska komisija utvrdi da posle ~etiri decenije u novoj Jugoslaviji jedino ona nema svoju dr`avu. Gori istorijski poraz u miru ne da se zamisliti. – Memorandum SANU. 14) U oba svetska rata borili smo se na strani zapadnih demokratija a oni su ~itavu srpsku naciju stavili u logor i sudnicu sveta. Osu|eni smo da smo agresori a branili smo ~etvrtinu svog obespravqenog, od hrvatskog usta{tva i bosanskog islamstva, ugro`enog naroda. Osu|eni smo za etni~ko ~i{}ewe a izvr{eno je etni~ko ~i{}ewe Srba. Progla{eni smo narodom ratnih zlo~inaca a u ovom veku pretrpeli smo u Evropi prvi i posledwi genocid. – “Ve~erwe novosti”, 29. 12. 1999. 15) Govor na dodeli nagrade “Svetozar ]orovi}”, Bile}a, 1998. 101

Amyad Migati

Govor mr`we izme|u re~i i dela
Govor mr`we u optu`nici Ha{kog tribunala protiv prof. dr Vojislava [e{eqa jo{ jedna je potvrda da je Tribunal instrument u rukama gospodara takozvanog novog svetskog poretka. Kategorija “govor mr`we” u Ha{kom tribunalu izmi{qena je da bi se premostila optu`nica protiv prof. dr Vojislava [e{eqa u nekom pravnom okviru. Iako je to pravno i politi~ki nemogu}e, Tribunal insistira na tome u nadi da bi jedino takva konstrukcija mogla dati smisao wegovoj optu`nici. Cela ova situacija je tragikomi~na, jer bilo kakve diskusije, u pravnom smislu, tzv. govor mr`we ne bi mogle da potvrde pred sudom i u stru~nom javnom mwewu. Ali, kako Tribunal iz dana u dan svog delovawa potvr|uje da je nakaza u istoriji pravnih nauka, tako mo`e sebi priu{titi ovakve pravne izmi{qotine. Kategorija govor mr`we nije definisana u pravnom smislu sem u radu ta sredstava javnog informisawa ukoliko propagiraju govor mr`we zasnovan na rasizmu, odvajawu qudi, ohrabrivawu ru{ewa dr`ava i sli~no, {to bi kao direktnu posledicu imalo nasiqe protiv nedu`nih qudi ili dr`ava. Na primer, biv{a Jugoslavija bila je glavni predmet kampawe la`i i obmana zapadnih medija koji su imali za ciq: ru{ewe jedne dr`ave, rasturawe jednog naroda (tj. srpskog naroda) i pripreme za najagresivniji nastup protiv tog naroda i wegove dr`ave la`nom optu`bama, i izmi{qawem zlo~ina. Takav govor mr`we ima svoje posledice koje bi svaki normalni sud ka`wavao, jer je takav govor zlo~in protiv mira, protiv ~itavog naroda, i vodi selektivnoj primeni me|unarodnih prava i me|unarodnih normi u qudskim pravima i jednakostima, prava nepovredivosti granica, nezavisnosti i integriteta dr`ava i prava jednog naroda da nastavi da `ivi u jednoj dr`avi po principu samoopredeqewa. Govor prof. dr Vojislava [e{eqa bio je usmeren prema tim me|unarodnim pravnim normama, skupqawu nacionalnog korpusa i ostalih zainteresovanih za o~uvawe postoje}e dr`ave, da se odbrane od jednostranih secesija, da se odbrane od direktne i indirektne agresije, bilo unutra{we u vidu u paravojnih formacija, koje su secesionisti~ke snage formirale ili spoqne agresije zemaqa koje su ohrabrile formirawe takvih paravojnih formacija, koje su pomagale materijalno i moralno, vr{ile pritisak i ucene u korist secesionisti~kih snaga da bi, na kraju, izvr{ile i direktnu agresiju. Govor mr`we i priprema terena za takav zlo~in, uglavnom poti~e od sredstava javnog informisawa i razli~itih agencija za kontakte sa javno{}u, normalno na zahtev wihovih klijenata i gazdi. A da to ne bi bila samo prazna pri~a, podse}amo na izjavu norve{kog diplomate Kaj Eidea (za koga se ne mo`e re}i da je bio prosrpski orijentisan), pomo}nika biv{eg me|unarodnog izaslanika Stoltenberga koji je, 6. 8. 1996. godine, na tribini odr`anoj u norve{kom gradu Bergenu rekao: “Tokom posmatrawa sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije, zapadna sredstva javnog informisawa su
102

mo`da po~inila najve}i mogu}i greh jer su optu`ili samo Srbe za nasiqe koje su ina~e ~inile sve tri strane.” Mo`da je Torvald Stoltenberg bio jasniji u obele`avawu krivca za stradawe naroda u Bosni i Hercegovini kada je u svojoj kwizi “Hiqadu dana” izjavio da bi sukob je BiH mogao biti zavr{en krajem 1993. da su to SAD podr`ale, dodaju}i da je najve}a razlika izme|u Dejtonskog sporazuma (1995) i sporazuma iz 1993, u grobqima i izbegli~kim kampovima”. U ovoj kwizi on tvrdi da sporazum izme|u Srba, muslimana i Hrvata iz 1993. godine, nije uspeo zato {to ga SAD nisu podr`ale. Pojedini ameri~ki diplomati tra`ili su od muslimana da odbiju sporazum obe}avaju}i im dodatnu pomo} u naoru`avawu. Sa druge strane, nema~ki novinar Dehman, na konferenciji za {tampu koja je odr`ana 1997, ukazuje na monta`u koju je napravio ameri~ki novinar Gotman o tzv. logoru Omarska, gde je ve{to namestio poznatu sliku muslimanskih zarobqenika. Dehman je izjavio da snimci britanske tv mre`e ITN, na~iweni avgusta 1992. u Trnopoqu, na kojima je u prvom planu izgladneli musliman iza `i~ane ograde, predstavqaju jednu od najve}ih medijskih obmana koje su okrenule svet protiv Srba u Bosni. Nakon toga i ~lan ove tv ekipe Teni Mar{al priznao je “da je slika iza bodqikave `ice izgladnelih qudi bila alarmno zvono u celoj Evropi… Da izve{taj nije imao tu sliku ne bi bio tako sna`an.” Mo`da o tom scenariju najboqe svedo~e re~i direktora ameri~ke agencije za odnose sa javno{}u Yemsa Harfa koji je o radu agencije izjavio slede}e: “Sa prekidima smo 80 meseci radili za Hrvatsku, BIH, parlamentarnu opoziciju na Kosovu. Pobedili smo tako {to smo ciqali jevrejsko nacionalno mwewe. I {tampa je odmah promenila jezik pa po~ela da koristi pojmove sa sna`nim emotivnim nabojima kao {to su: etni~ko ~i{}ewe, koncetracioni logori koji su podse}ali na nacisti~ku Nema~ku i gasnu komoru u Au{vicu. Emotivni naboj je bio tako sna`an da mu se niko nije mogao suprotstaviti. Na{ posao nije da proveravamo informacije ve} da ubrzamo protok onih koje su povoqne za nas i da ih usmerimo na pa`qivo odabranu metu.” Ovakav rad na stvarawu mr`we, koja se pretvorila u agresiju, primorala je ~ak i “Wujork Tajms” da kritikuje svoju administraciju, pa tako, 2. 6. 1997 . godine ~itamo u wemu: “Za vreme rata u BIH trebala je Hrvatska kao `ila kucavica preko koje je muslimanima u Bosnu dopremano tajno iransko oru`je i municija.” U tekstu se daqe navodi da je dluka predsednika Klintona da sklopi savezni{tvo sa Hrvatskom dovela do toga da je Va{ington uporno zatvarao o~i pred politikom etni~kog ~i{}ewa koju su sprovele hrvatske vlasti proterivawem 500-600 hiqada Srba iz Hrvatske. To je potvrdio i biv{i ameri~ki ambasador u Zagrebu Galbard koji je, u “Globusu”, od 4. 6. 1997, izjavio da su upravo SAD insistirale na sankcijama protiv Srbije, da su oni poveli vojne akcije NATO-a protiv bosanskih Srba, koje su doprinele vojnoj neravnote`i na tom podru~ju, omogu}ili Hrvatskoj da vrati Krajinu i u~inile sve da se osigura reintegracija Isto~ne Slavonije i u Hrvatskoj, ukazuju}i i na ~iwenicu da bi “u krajwoj liniji bez SAD Vukovar danas bio srpski grad.”
103

Biv{i hrvatski predsednik Frawo Tu|man, koji je imao podr{ku SAD i drugih, kao {to je izjavio i sam Gelbard otvoreno je priznao svoju ulogu u zlo~inu protiv mira prilikom ru{ewa biv{e Jugoslavije. Tako je u svom govoru na proslavi sedmogodi{wice osnivawa mlade`i HDZ, na pitawe za{to je svet od samog po~etka bilo protiv wegove partije i nezavisne Hrvatske rekao: “Zato {to smo prouzrokovali raspad Jugoslavije, kao ideala multietni~ke tvorevine i samoupravnog socijalizma,” dodaju}i, “zato {to smo svojim dr`avnim osamostaqewem bili negativan primer drugim nesamostalnim narodima Evrope.” Veliku ulogu u svemu tome imali su mediji kojima upravqa gospodar, tzv. novi svetski poredak, SAD, koje su pripremile terena za najve}a zlodela na teritoriji biv{e Jugoslavije, a najve}a `rtva bili su Srbi i Srbija. Srbija je i danas u istoj situaciji jer se, i nakon okon~awa raspada Jugoslavije, sprema weno daqe raspar~avawe od strane istih onih snaga koje su u~estvovale u raspadu biv{e Jugoslavije. Te snage nemaju jezik mr`we ve} ideologiju mr`we. Ideologija vladara tzv. novog svetskog poretka je ideologija wukonzervatizma, koja se zasniva na hri{}ansom judizmu. To nije nova ideologija ve} nastavak protestantizma koji je stvorio Martin Luter King. Rezultat toga su mnogobrojnih sekte koje i danas postoje naro~ito u SAD. Oni danas propagiraju teoriju o sukobu civilizacija, o neophodnosti nuklearnog rata koji bi uni{tio svet da bi pravo gospoda Isusa Hrista vratio na na{u planetu i postavio 1000 godina ve~ne vladavine. U ime tog ciqa sve je dozvoqeno,ubijawe srpske dece, uni{tavawe pravoslavqa, ideolo{kog neprijateqa onih koji su priznali la`nog Isusa za bo`jeg sina. Zbog toga je opravdan rat protiv Rusije, koja se smatra neprijateqem sa istoka, i treba izazvati svetski rat da bi se ubrzao dolazak sudweg dana. Tako|e je dozvoqeno ubijawe ira~ke dece, okupacija Iraka, uni{tewe palestinskog naroda i okupqawe jevreja iz celog sveta u znak br`eg dolaska spasovdana. To sve ne bi bilo stra{no kao misao, ideologija ili verska fantazija, da to nije zvani~na politika ve}ine lidera ameri~ke administracije sa Bu{em na ~elu. Oni sebe smatraju za bo`je izaslanike, daju sebi pravo da sprovode” bo`ja prava” na zemqi, a kao izabrana grupa }e predvoditi ostatak ~ove~anstva koje }e biti spaseno od svetskog rata koji }e uni{titi najve}e zemqe sveta i weno stanovni{tvo. Sve ove ideje, koje su pune mr`we, terora i nasiqa, ne bi bile vredne posebne pa`we, jer bi to normalni qudi smatrali besmislicom, ali to su ideje koje usmeravaju politiku novih konzervativaca koji vladaju Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Oni fakti~ki upravqaju Tribunalom i zato jezik qubavi prema svom narodu i dela koja glorifikuju specifi~nosti svog naroda i svog nacionalnog korpusa, progla{avaju jezikom mr`we, a prihvataju tzv. dobrovoqnu okupaciju, brisawe nacionalnih obele`ja, specifi~nosti u nauci i kulturi u okviru wihovog globalizma. Za jezik qubavi oni ne znaju. Prof. dr Vojislav [e{eq u wegovom delovawu, kao i wegovoj pisanoj re~i, propagirao je jezik qubavi prema svom narodu i otadzbini kao i prema svim narodima koji su po{tovali wegov narod i sara|ivali sa wima na ravnopravnoj osnovi, uzajamnom po{tovawu i uva`avawu. Vojislav [e{eq
104

ne zna da mrzi, nego zna da voli. On je voleo palestinski narod koji se bori za svoju slobodu i nezavisnost i zbog toga ga zovu, ideolozi novog svetskog poretka, terorista. On voli ira~ki narod koji se i danas suprotstavqa SAD i wihovoj `eqi da vladaju svetom. On voli kubanski narod koji je dugo izd`ao sve pritiske i ucene. On voli kineski narod koji je o~uvao svoje specifi~nosti, tradiciju i odgovaraju}e mesto u me|unarodnoj zajednici. On voli i pola`e nade u ruski narod koji }e, zajedno sa ostalim narodima i dr`avama, obustaviti neravnote`u u svetu. Ukratko, on voli sve narode koji se bore za slobodu i ravnopravnost, koji ~uvaju svoje i ne tra`e tu|e. On prema svima ima bratska ose}awa kao {to je vi{e puta i izjavio.

Sudska dokumenta
Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju
T u`ilac

protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa Predmet br. IT-03-67-PT

ODGOVOR TU@ILA[TVA NA “ZAHTEV OPTU@ENOG DA PRETRESNO VE]E II IZDA NALOG DA SU\EWE PO^NE DO 24. FEBRUARA 2006. GODINE ILI NALOG DA SE UKIDA PRITVOR, ODBACUJE OPTU@NICA I OSLOBA\A PROF. DR VOJISLAV [E[EQ”
(Podnesak broj 116) I. Uvod 1. Na osnovu pravila 126bis Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik), Tu`ila{tvo dostavqa odgovor na “Zahtev optu`enog da pretresno ve}e II izda nalog da su|ewe po~ne do 24. februara 2006. godine ili nalog da se ukida pritvor, odbacuje optu`nica i osloba|a prof. dr Vojislav [e{eq”1) (u daqem tekstu: Zahtev odbrane). 2. Tu`ila{tvo se protivi Zahtevu odbrane. Zahtev odbrane ne ispuwava uslove iz Uputstva o du`ini podnesaka i zahteva2) (u daqem tekstu: Uputstvo). Pored toga, Vojislavu [e{equ (u daqem tekstu: optu`eni) ni u kom slu~aju nije uskra}eno pravo da mu se sudi bez nepotrebnog odlagawa ili da u pritvoru ne ostane nerazumno dugo. Tvrdimo da Pretresno ve}e treba da odbaci zahtev odbrane.
105

II. Du`ina Zahteva odbrane 3. Sada{we Uputstvo stupilo je na snagu 16. septembra 2005. godine. Zahtev odbrane od 7. novembra 2005. godine, koji je u Sekretarijatu zaveden 16. novembra 2005. godine, podle`e odredbama tog Uputstva. 4. Zahtev odbrane nije ni “`alba na kona~nu presudu”3) ni “interlokutorna `alba”4) ni “pretpretresni podnesak”5) ni “zavr{ni podnesak”.6) On pre spada u kategoriju “drugi zahtevi, odgovori i replike”.7) Propisana du`ina za tu kategoriju podnesaka, ukqu~uju}i Zahtev odbrane o kojem je re~, jeste 3.000 re~i.8) Strana u postupku koja tra`i odstupawe od ograni~ewa broja re~i mora unapred da dobije odobrewe od Pretresnog ve}a i mora da pru`i obrazlo`ewe o izuzetnim okolnostima koje nala`u prekora~ewe du`ine podneska.9) 5. Verzija Zahteva odbrane na srpskom jeziku ima najmawe 3.800 re~i (ne ra~unaju}i naslovnu stranu); wegov prevod na engleski ima najmawe 4.800 re~i (ne ra~unaju}i naslovnu stranu). U oba slu~aja, Zahtev odbrane jasno prekora~uje dozvoqeni broj re~i. Optu`eni nije pru`io obrazlo`ewe o izuzetnim okolnostima koje nala`u prekora~ewe du`ine podneska. 6. Tu`ila{tvo tvrdi da je prekora~ena du`ina Zahteva odbrane, bez prethodno navedenog obrazlo`ewa i dobijenog odobrewa, dovoqan razlog da se Zahtev odbije.10) III. Argumenti optu`enog 7. [to se ti~e sadr`ine Zahteva odbrane, Tu`ila{tvo shvata da optu`eni navodi slede}e: (a) da mu je uskra}eno pravo da mu se sudi bez nepotrebnog odlagawa; i (b) da mu je tako|e uskra}eno pravo da u pritvoru ne ostane nerazumno dugo. IV. Pretpretresni postupak 8. Optu`eni tvrdi da je Tu`ila{tvo podiglo protiv wega optu`nicu, izmenilo je i tra`ilo da se spoji s predmetima protiv drugih kako bi ga uklonili sa politi~ke scene u Srbiji.11) Tu`ila{tvo pobija te navode kao potpuno neosnovane i neistinite. Tu`ila{tvo tako|e kategori~ki odbacuje svaku insinuaciju da odugovla~i s po~etkom su|ewa optu`enom iz li~nih i materijalnih interesa pojedinaca u Me|unarodnom sudu.12) 9. Tu`ila{tvo je 7. jula 2004. godine navelo da bi “moglo da bude spremno za po~etak su|ewa krajem 2004.”13) U na~elu, Tu`ila{tvo ostaje pri toj tvrdwi. Na osnovu optu`nice kako je ona tada glasila, Tu`ila{tvo je zaista moglo da bude spremno za po~etak su|ewa krajem 2004. ili, u svakom slu~aju, vrlo brzo posle toga. U me|uvremenu, u oktobru 1004. godine, Tu`ila{tvo je zatra`ilo dozvolu da izmeni optu`nicu.14) Pored toga, posle odluke Pretresnog ve}a od 16. decembra 2004. godine o za{titnim merama, Tu`ila{tvo je po~elo da priprema dodatni zahtev za daqe za{titne mere.15) U svetlu statusne konferencije odr`ane 31. januara 2005. godine,16) Tu`ila{tvo je 16, odnosno 17. februara 2005. godine podnelo privremene spiskove svojih svedoka i dokaznih predmeta.17)
106

10. U vezi s dokaznim predmetima, Tu`ila{tvo napomiwe da je optu`eni 26. oktobra 2004. godine tra`io da Pretresno ve}e nalo`i Tu`ila{tvu da mu obelodani sav materijal na osnovu pravila 66, 67 i 68 Pravilnika na srpskom jeziku i u pisanom, a ne elektronskom obliku.18) Do dono{ewa odluke Pretresnog ve}a po tom zahtevu, Tu`ila{tvo je u ciqu u{tede resursa odlo`ilo dostavqawe izjava svedoka i dokaznih predmeta navedenih na privremenim spiskovima svedoka i dokaznih predmeta, kao i drugog materijala.19) 11. Kada je Tu`ila{tvo zatra`ilo dozvolu da izmeni optu`nicu i nalog da je spoji s jo{ dve optu`nice, ono je to u~inilo u dobroj veri. Tu`ila{tvo je u relevantnim zahtevima podrobno objasnilo razloge.20) Uprkos tome {to optu`eni tvrdi suprotno,21) ti zahtevi ni na koji na~in nisu imali za ciq da se odugovla~i sa pretpretresnim postupkom niti da se on zadr`i u pritvoru. Tu`ila{tvo ne prihvata ni navod da su ti zahtevi i/ili vreme potrebno da Pretresno ve}e odlu~i po wima doveli do toga da se postupak nepotrebno odugovla~i. 12. Tu`ila{tvo je tvrdilo – a Pretresno ve}e se s tim saglasilo – da je slo`enost navedenog predmeta relevantan faktor pri odre|ivawu razumnog trajawa pretpretresnog postupka.22) Tu`ila{tvo ponavqa svoj stav da je ovaj predmet izuzetno slo`en.23) Zna~ajno je da optu`eni ne osporava to per se (umesto toga, on odstupa od tog pitawa tvrde}i da je navodno postupawe Tu`ila{tva odgovorno za odugovla~ewe).24) 13. Optu`eni negira da je wegovo pona{awe doprinelo tom odlagawu.25) To je o~igledno neta~no. Jo{ u julu 2004. Tu`ila{tvo je navelo da je optu`eni u vi{e navrata podneo podneske koji su bili obesni, uvredqivi, neblagovremeni i/ili preobimni, kao i wegovo uvredqivo i opstruktivno pona{awe prilikom pojavqivawa u sudnici.26) Optu`eni od tada poku{ava da ponovo otvori pitawa koja su ve} re{ena, a prevashodno pitawa legitimnosti i nadle`nosti Me|unarodnog suda.27) On tako|e postavqa potpuno nerazumne i neumesne zahteve u vezi s pristupom informacijama i sudske spise koristi kao pravu publicisti~ku platformu na kojoj propagira sopstvene politi~ke ciqeve i/ili kleveta svoje politi~ke protivnike, umesto da ih koristi u primerene svrhe vezane za su|ewe.28) Pored toga, optu`eni kleveta i ugro`ava sigurnost i bezbednost potencijalnih svedoka.29) 14. Tu`ila{tvo tvrdi da nije prekr{eno pravo optu`enog da mu su|ewe po~ne bez nepotrebnog odlagawa. V. Du`ina pritvora 15. Tu`ila{tvo tvrdi u svom ranijem podnesku da je, po primewivim standardima me|unarodnog humanitarnog prava, pritvor pre su|ewa u trajawu od tri do pet godina primeren, u zavisnosti od okolnosti datog predmeta.30) U ovom predmetu, relevantne okolnosti su priroda i napredovawe pretpretresnog postupka. Kao {to je razmotreno gore, po mi{qewu Tu`ila{tva, pretpretresni postupak se nepotrebno ne odla`e. Stoga tvrdimo da je dosada{we trajawe pritvora za optu`enog bilo primereno.
107

16. U meri u kojoj se za Zahtev odbrane mo`e re}i da sadr`i implicitan zahtev za privremeno pu{tawe na slobodu,31) Tu`ila{tvo iznosi slede}e argumente. U julu 2004. Pretresno ve}e je odbilo zahtev optu`enog za privremeno pu{tawe na slobodu.32) Ono je to u~inilo uz obrazlo`ewe da nisu zadovoqeni uslovi iz pravila 65 i da, u svakom slu~aju, ne postoje okolnosti koje bi opravdale primenu diskrecionog prava radi nalagawa wego33) U Zahtevu odbrane ni~im nije povog privremenog pu{tawa na slobodu.3 kazano da je do{lo do eventualne promene okolnosti u odnosu na jul 2004, na osnovu kojih je Pretresno ve}e odbilo zahtev optu`enog. 17. Tu`ila{tvo tvrdi da nije uskra}eno pravo optu`enom i da mu trajawe pretpretresnog pritvora ne traje nerazumno dugo. VI. Zakqu~ci i tra`eno pravno sredstvo 18. S obzirom na gorenavedeno, Tu`ila{tvo tvrdi slede}e: (a) da Zahtev odbrane nije podnet u skladu s Uputstvom; i (b) u svakom slu~aju, (i) da se nepotrebno ne odla`e po~etak su|ewa optu`enom; i (ii) da trajawe wegovog pretpretresnog pritvora nije nerazumno dugo. Pored toga, u meri u kojoj se Zahtev odbrane u su{tini mo`e protuma~iti kao zahtev da se nalo`i privremeno pu{tawe na slobodu, nije pokazano da su zadovoqeni uslovi iz pravila 65 niti da Pretresno ve}e treba da upotrebi svoje diskreciono pravo i donese odluku o privremenom pu{tawu optu`enog na slobodu. 19. Shodno tome, Tu`ila{tvo tra`i da Pretresno ve}e odbije Zahtev odbrane. Broj re~i u originalu: 2.592 Dana 30. novembra 2005. godine (potpis na originalu) U Hagu, Holandija Hildegard Uertz-Retzlaff, vi{i zastupnik Tu`ila{tva
Napomene: 1) Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, “Zahtev optu`enog da Pretresno ve}e II izda nalog da su|ewe po~ne do 24. februara 2006. godine ili nalog da se ukida pritvor, odbacuje optu`nica i osloba|a prof. dr Vojislav [e{eq”, 7. novembar 2005. Ovaj dokument je zaveden u Sekretarijatu 16. novembra 2005. 2) Uputstvo br. IT/184/Rev. 2. 3) Odeqak (C)(1), Uputstvo. 4) Odeqak (C)(2), Uputstvo. 5) Odeqak (C)(3), Uputstvo. 6) Odeqak (C)(4), Uputstvo. 7) Odeqak (C)(5), Uputstvo. 8) Odeqak (C)(5), Uputstvo. 9) Odeqak (C)(7), Uputstvo. 10) Vidi, na primer, Tu`ilac protiv Tihomira Bla{ki}a, predmet br. IT-95-14A, “Odluka po prigovoru `alioca na ponovni dodatni podnesak optu`be od 8. decembra 2003”, 16. decembar 2003. 11) Zahtev odbrane, str. 2, 8. 12) Zahtev odbrane, str. 3 108

13) Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, “Odgovor Tu`ila{tva na ’Zahtev optu`enog za izdavawe naloga o pu{tawu na slobodu’”, 7. jul 2004. (zaveden u Sekretarijatu 20. jula 2004), par. 30. 14) Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, “Zahtev Tu`ila{tva za dopu{tewe da izmeni optu`nicu uz poverqivi i ex parte propratni materijal”, 22. oktobar 2004. (zaveden u Sekretarijatu 1. novembra 2004). 15) Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, poverqiva i delimi~no ex parte “Odluka po zahtevu Tu`ila{tva za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze”, 16. decembar 2004. (zaveden u Sekretarijatu 21. decembra 2004); Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, “Podnesak br. 70” (kojim se tra`i dozvola za ulagawe `albe, izme|u ostalog, na odluku od 21. decembra 2004), 29. decembar 2004. (zaveden u Sekretarijatu 5. januara 2005); Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, “Odgovor Tu`ila{tva na podnesak br. 70 optu`enog”, 17. januar 2005. (zaveden u Sekretarijatu 18. januara 2005); Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, poverqivi i delimi~no ex parte “Tre}i zahtev Tu`ila{tva za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze”, 11. februar 2005. (zaveden u Sekretarijatu 15. februara 2005); Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, “Odluka po zahtevu za izdavawe potvrde za `albu (podnesak br. 70)”, 24. februar 2005. (zavedena u Sekretarijatu 28. februara 2005). 16) Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, statusna konferencija, 31. januar 2005, T. na str. 324-326. 17) Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, delimi~no poverqiv “Podnesak Tu`ila{tva s privremenim spiskom svedoka”, 16. februar 2005. (zaveden u Sekretarijatu 7. marta 2005); Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, delimi~no poverqiv “Podnesak Tu`ila{tva s privremenim spiskom dokaznih predmeta”, 17. februar 2005. (zaveden u Sekretarijatu 14. juna 2005). Ti dokumenti su bili “privremeni”, izme|u ostalog, zbog zahteva sub judice za izmenu optu`nice i za razne za{titne mere koje su tada odre|ene ili po kojima se re{avalo. 18) Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, “Zahtev optu`enog da se obelodawivawe materijala Tu`ila{tva vr{i u pisanom obliku i na srpskom jeziku”, 26. oktobar 2004. (zaveden u Sekretarijatu 9. novembra 2004); Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, “Odgovor Tu`ila{tva na ’Zahtev optu`enog da se obelodawivawe materijala Tu`ila{tva vr{i u pisanom obliku i na srpskom jeziku’”, 23. novembar 2004. (zaveden u Sekretarijatu 29. novembra 2004). 19) Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, delimi~no poverqiv “Podnesak Tu`ila{tva s privremenim spiskom dokaznih predmeta”, 17. februar 2005. (zaveden u Sekretarijatu 14. juna 2005), par. 5. 20) Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, “Zahtev Tu`ila{tva za dopu{tewe da izmeni optu`nicu uz poverqivi i ex parte propratni materijal”, 22. oktobar 2004. (zaveden u Sekretarijatu 1. novembra 2004); Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, delimi~no poverqiv “Zahtev Tu`ila{tva za spajawe postupaka”, 1. jun 2005. (zaveden u Sekretarijatu 19. jula 2005). 21) Zahtev odbrane, str. 4, 8. 22) Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, “Odgovor Tu`ila{tva na ’Zahtev optu`enog za izdavawe naloga o pu{tawu na slobodu’”, 7. jul 2004. (zaveden u Sekretarijatu 20. jula 2004), par. 31; Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, “Odluka po zahtevu optu`enog za privremeno pu{tawe na slobodu”, 23. jul 2004, par. 11. 109

23) Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, “Odgovor Tu`ila{tva na ’Zahtev optu`enog za izdavawe naloga o pu{tawu na slobodu’”, 7. jul 2004. (zaveden u Sekretarijatu 20. jula 2004), par. 31. 24) Zahtev odbrane, str. 6, 8. 25) Zahtev odbrane, str. 4, 8-9. 26) Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, “Odgovor Tu`ila{tva na ’Zahtev optu`enog za izdavawe naloga o pu{tawu na slobodu’”, 7. jul 2004. (zaveden u Sekretarijatu 20. jula 2004), par. 35. 27) Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, “Zahtev optu`enog da se zatra`i savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti ustanovqewa Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju”, 26. oktobar 2004. (zaveden u Sekretarijatu 9. novembra 2004); Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, “Zahtev optu`enog da Pretresno ve}e II preko Saveta bezbednosti ili Generalne skup{tine zatra`i savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti osnivawa Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju na osnovu rezolucija Saveta bezbednosti UN br. 827 i 808”, 8. novembar 2004. (zaveden u Sekretarijatu 19. novembra 2004); Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, “Zahtev optu`enog da Pretresno ve}e II zatra`i od Me|unarodnog suda pravde da se izjasni da li Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju mo`e da sudi dr`avqanima Savezne Republike Jugoslavije za navodne ratne zlo~ine izvr{ene u vreme kada Savezna Republika Jugoslavija nije bila ~lanica Ujediwenih nacija”, 11. februar 2005. (podnesak br. 75) (zaveden u Sekretarijatu 21. februara 2005); Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, “Zahtev optu`enog da se Pretresno ve}e II izjasni o stru~nim argumentima koji osporavaju legitimnost Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju”, 10. mart 2005. (podnesak br. 87) (zaveden u Sekretarijatu 5. aprila 2005). 28) Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, “Zahtev optu`enog da Pretresno ve}e II izda obavezuju}i nalog pod pretwom kazne (subpoene) na osnovu pravila 54 Pravilnika o postupku i dokazima”, 3. mart 2005. (podnesak br. 77) (zaveden u Sekretarijatu 22. marta 2005); Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, “Zahtev optu`enog da Pretresno ve}e II izda obavezuju}i nalog pod pretwom kazne (subpoene) na osnovu pravila 54 Pravilnika o postupku i dokazima”, 3. mart 2005. (podnesak br. 78), (zaveden u Sekretarijatu 22. marta 2005); Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT03-67-PT, “Zahtev optu`enog da Pretresno ve}e II izda obavezuju}i nalog pod pretwom kazne (subpoene) tu`iocu na osnovu pravila 54 Pravilnika o postupku i dokazima”, 3. mart 2005. (podnesak br. 79), (zaveden u Sekretarijatu 22. marta 2005). 29) To je bio predmet odre|enog broja poverqivih zahteva Tu`ila{tva. 30) Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, “Odgovor Tu`ila{tva na ’Zahtev optu`enog za izdavawe naloga o privremenom pu{tawu na slobodu’”, 7. jul 2004. (zaveden u Sekretarijatu 20. jula 2004), par. 32, posebno fusnota 70. 31) Zahtev odbrane, str. 6. 32) Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, “Odluka po zahtevu optu`enog za privremeno pu{tawe na slobodu”, 23. jul 2004. (zavedena u Sekretarijatu 28. jula 2004). 33) Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, “Odluka po zahtevu optu`enog za privremeno pu{tawe na slobodu”, 23. jul 2004. (zavedena u Sekretarijatu 28. jula 2004), par. 12.

28. novembar 2005. godine
110

Vojislav [e{eq,

U veoma bliskoj budu}nosti glavno odeqewe Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija bi}e zatvoreno i pritvorenici }e biti preseqeni u istu zgradu u kojoj se sada nalaze ostali pritvorenici Tribunala (zgrada “96 }elija”). Osim toga, do}i }e do preme{tawa pritvorenika unutar zgrade “96 }elija”. U vezi sa preseqewem vo|e stra`arskih timova (supervizori) podeli}e kutije potrebne za preseqavawe. Svi pritvorenici se mole da po~nu pakovati stvari koje ne koriste svakodnevno pre nego budu prinu|eni spakovati ostatak neposredno pred seqewe. Izvestan broj gra|evinskih radova je u toku u novoj zgradi sa ciqem da se zgrada prilagodi na{im potrebama i iako bi to trebalo biti zavr{eno do preseqewa, postoji mogu}nost nastanka mawih problema. Ne}e biti prekida transporta pritvorenika na sud. Sve posete koje su ve} potvr|ene obavi}e se u novoj zgradi sa ne{to izmewenim sobama. U toku samog preseqewa, a u toku dva do tri dana, ne}e biti mogu}e rezervisati nove posete. Smawi}e se mogu}nost telefonirawa dok se ne urade potrebne promene na telefonskoj mre`i. U~ini}emo sve {to je u na{im mogu}nostima da obezbedimo alternativna re{ewa u ciqu obezbe|ivawa komunikacija pritvorenika sa porodicama i advokatima. Pritvorenici se mole da smawe zalihe kvarqive hrane u ciqu izbegavawa kvarewa hrane u toku transporta i u ciqu smawewa kvantiteta koji treba da se seli. Nadaqe, pritvorenicima se savetuje da izbegavaju naru~ivawe/kupovinu velikih koli~ina kvarqive hrane preko “kantine” ili kod mesara do vremena zavr{etka preseqewa. Uprava `eli da iskoristi priliku da se unapred zahvali pritvorenicima na saradwi u ovom slu~aju, {to }e nesumwivo pomo}i da se preseqewe pritvorenika i personala obavi uspe{no i bez velikog stresa. S po{tovawem, Tim McFadden, upravnik Pritvorske jedinice UN-a

Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine
Predmet br. IT-03-67-PT Datum: 8. decembar 2005. Original: engleski

PRED PRETRESNIM VE]EM II
U sastavu: sudija Carmel Agius, predsedavaju}i, sudija Kevin Parker, sudija Jean Claude Antonetti Sekretar: g. Hans Holthuis Nalog od: 8. decembra 2005. godine
111

koji vaqa posmatrati u kontekstu stava koji je Pretresno ve}e zauzelo o tom zahtevu. iii) u vezi s pitawem fotokopirawa dokumenata u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija tra`i da mu se dostave zapa`awa upravnika Pritvorske jedinice u vezi s tim pitawem. Daniel Saxon Optu`eni: Vojislav [e{eq Branilac u pripravnosti: g. oktobra 2005. Tjarda Eduard van der Spoel Pretresno ve}e II (u daqem tekstu: Ve}e) Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. Imaju}i u vidu da je optu`eni na statusnoj konferenciji 26. g. Uzimaju}i u obzir. septembra. da je optu`eni 29. oktobra 2005. oktobra dostavilo dokumente za koje tvrdi da nemaju nikakve veze sa wegovim predmetom i tra`i da Tu`ila{tvo po{tuje svoju obavezu obelodawivawa osloba|aju}eg materijala na osnovu pravila 68 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik). u vezi s tre}im pitawem. Imaju}i u vidu “Podnesak Sekretarijata na osnovu pravila 33 Pravilnika o postupku i dokazima u vezi s pristupom Vojislava [e{eqa ure|ajima za fotokopirawe u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija” od 30. te da je sudija Agius pozvao Sekretarijat da iznese svoj komentar po tom pitawu. ii) on se protivi Zahtevu Tu`ila{tva za za{titne mere. septembra tako|e dostavio prigovor na “Zahtev Tu`ila{tva za neobelodawivawe neredigovanih izjava svedoka koji su osetqivi izvor informacija sa poverqivim i ex parte dodacima A i B”. dostavio Vojislav [e{eq (u daqem tekstu: optu`eni) u kojem optu`eni pokre}e slede}a tri pitawa: i) on navodi da mu je Tu`ila{tvo 13. nakon konsultacija sa Sekretarijatom. Uzimaju}i u obzir da je. ne zna~i da Tu`ila{tvo nije ispunilo svoju obavezu na osnovu pravila 68 Pravilnika. kojim se odgovara na zahtev sudije Agiusa (u daqem tekstu: Podnesak Sekretarijata).T u`ilac protiv Prof. da osobqe PJUN-a nije du`no da optu`enom fotokopira dokumente po{to se on opredelio za to da 112 . o ~emu }e biti re~i u posebnoj odluci. da ~iwenica da je Tu`ila{tvo dostavilo optu`enom predmetni materijal. godine (u daqem tekstu: Me|unarodni sud). Re{avaju}i po “Podnesku broj 114” (u daqem tekstu: Podnesak). dr Vojislava [e{eqa ODLUKA PO PODNESKU BROJ 114 Tu`ila{tvo: g. koji je 21. u vezi s drugim pitawem. zaveden na poverqivoj i delimi~no ex parte osnovi. Ulrich Mussemeyer. koji on ne smatra relevantnim. Uzimaju}i u obzir. te. godine. zaveden 5. u vezi s prvim pitawem. Hildegard Uertz-Retzlaff. pokrenuo pitawe mogu}nosti fotokopirawa dokumenata u PJUN-u. utvr|eno da trenutno ne postoje nikakvi razlozi koji bi opravdavali zavo|ewe tog dela Podneska Sekretarijata na ex parte osnovi. g. septembra 2005. Imaju}i u vidu. oktobra 2005. koji je 6.

Nakon pregovora koji su trajali odre|eno vreme. Nedavno je gospodin [e{eq ponovo tra`io da mu se kopira ~etiri stotine stranica. septembar 2005. Dana 8. godine (potpis na originalu) U Hagu. ako `eli da fotokopira dokumente. po{to u pravilima nigde ne stoji da mi u Pritvorskoj jedinici treba da pru`amo administrativnu pomo} optu`enim osobama u pripremi wihove odbrane. dodajem da je pre {est godina holandskim vlastima iznet argument da je potrebno omogu}iti uno{ewe laptop ra~unara kako bi se pritvorenicima omogu}ilo da u~estvuju u pripremi svoje odbrane. `eleo bih da iznesem slede}e. predsedavaju}i (pe~at Me|unarodnog suda) 27. bilo tako {to }e nabaviti sopstveni kopir-aparat koji }e koristiti u PJUN-u. pod nadzorom. Gospodin [e{eq je pre vi{e od godinu dana podneo zahtev za fotokopirawe dve stotine stranica rukom napisanog materijala. Ukoliko su gospodinu [e{equ potrebne takve usluge. tako da. Za va{u informaciju. u vreme koje odgovara nama u Pritvorskoj jedinici. na {ta ja nisam odgovorio. mogu da dodam da mi nemamo ni raspolo`ivo osobqe. ja bih predlo`io slede}e. Trebalo bi mu tako|e ukazati na potrebu da sam obezbedi papir za takve situacije. a ne postoje uslovi da se iste pogodnosti obezbede svim drugim pritvorenicima. Kao odgovor na pitawa koja je gospodin [e{eq pokrenuo na statusnoj konferenciji u vezi s fotokopirawem velikih koli~ina materijala. po{to sam mu pro{li put jasno izneo stav u vezi s tim. Iz gorenavedenih razloga odobrava zahtev optu`enog da mu se dostavi ex parte deo Podneska Sekretarijata. Podvla~im da }u razmotriti re{ewe za ovaj nepotrebni problem u vreme dana{we savremene tehnologije. Odbija sve druge zahteve iznete u Zahtevu. Sastavqeno na engleskom i francuskom jeziku. Razlog zbog koga to ka`em je taj {to sam i te kako svestan problema koji se javqaju u pritvorskim ustanovama u kojima se u odnosu na pojedine osobe prave izuzeci. [tavi{e. Holandija sudija Carmel Agius. Upu}uje Sekretarijat da ukine ex parte status Podneska Sekretarijata i da predmetni deo dostavi stranama u postupku ~im to bude izvodqivo. godine Po{tovani sudijo Agius. Razmisli}u o proceduri po kojoj bi mogao da je koristi pod kontrolisanim uslovima. decembra 2005. bilo tako {to }e za fotokopirawe dokumenata zatra`iti pomo} izvan PJUN-a. optu`eni sam snosi odgovornost da se za to pobrine. Tada sam ga obavestio da se radi o “jednokratnom” izuzetku i da }e biti potrebno da obezbedi alternativne aran`mane. ni opremu za takav posao. pri ~emu je engleska verzija merodavna. Trebalo bi da kupi mawi ure|aj za fotokopirawe i podnese zahtev za wegovo uno{ewe u PJUN.se sam brani. Holan|ani su se saglasi113 . ~ime je na sebe preuzeo obavezu pripremawa odbrane. Tom prilikom sam napravio izuzetak i organizovao sam da mu se taj materijal isfotokopira.

zamenik sekretara Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine Predmet br. (potpis na originalu) Timothy McFadden. S po{tovawem. upravnik Pritvorske jedinice Dostavqeno: John Hocking. decembar 2005. Ulrich Mussemeyer. Hans Holthuis Odluka od: 12. Original: engleski PRED PRETRESNIM VE]EM II U sastavu: sudija Carmel Agius. IT-03-67-PT Datum: 12. decembra 2005. GODINE ILI NALOG DA SE UKIDA PRITVOR. g. sudija Jean Claude Antonetti Sekretar: g. 114 . godine (u daqem tekstu: Me|unarodni sud). FEBRUARA 2006.li s tim. Nadam se da sam ovim odgovorio na pitawa koja su pokrenuta na statusnoj konferenciji i da je sada svima jasniji na{ stav. Vojislav [e{eq Branilac u pripravnosti: g. g. sudija Kevin Parker. DR VOJISLAV [E[EQ (Podnesak broj 116) Tu`ila{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff. Alex Whiting. molim da se ne ustru~avate da ga zatra`ite. kada se radi o pritvorenicima MKSJ. predsedavaju}i. ODBACUJE OPTU@NICA I OSLOBA\A PROF. Ovaj aran`man izgleda da zadovoqava potrebe svih drugih pritvorenika i za~u|uju}e je da taj aran`man ne zadovoqava potrebe gospodina [e{eqa. godine T u`ilac protiv Prof. Ukoliko je potrebno dodatno razja{wewe. Daniel Saxon Optu`eni: g. dr Vojislava [e{eqa ODLUKA PO ZAHTEVU OPTU@ENOG DA PRETRESNO VE]E II IZDA NALOG DA SU\EWE PO^NE DO 24. Tjarda Eduard van der Spoel Pretresno ve}e II (u daqem tekstu: Pretresno ve}e) Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991.

kao pravno sredstvo trebalo izdati nalog kojim se ukida pritvor. Uzimaju}i daqe u obzir da optu`eni nije pokazao da su se okolnosti promenile i da }e se “pojaviti na su|ewu i da. Vojislava [e{eqa (u daqem tekstu: optu`eni). pri ~emu je merodavna verzija na engleskom. (u daqem tekstu: Odgovor). godine”. Imaju}i u vidu “Odgovor Tu`ila{tva na Zahtev optu`enog da Pretresno ve}e II izda nalog da su|ewe po~ne do 24. februara 2006. Uzimaju}i u obzir da Pretresno ve}e ne mo`e da zaka`e po~etak su|ewa za 24. Dana 12. godine ili nalog da se ukida pritvor. IT-03-67-PT Datum: 8. u kojem Tu`ila{tvo tvrdi slede}e: i) da Podnesak ne ispuwava uslove iz Uputstva i da ga ne treba uzimati u razmatrawe. februara 2003. dr Vojislav [e{eq”. Original: engleski 115 . u slu~aju pu{tawa na slobodu. ali da pretpretresna faza ovog predmeta jo{ nije okon~ana. Uzimaju}i u obzir da je Tu`ila{tvo podnelo pretpretresni podnesak. Uzimaju}i u obzir da nema pravne logike u argumentu optu`enog da bi. zavedenom 16. kao i spisak svedoka i dokaznih predmeta. februara 2006. odbacuje optu`nica i osloba|a prof. i iii) da “optu`enom nije uskra}eno pravo da u pritvoru ne ostane nerazumno dugo”. godine Predmet br. godine. odbacuje optu`nica i osloba|a prof. ne}e predstavqati opasnost ni za jednu `rtvu. dr Vojislav [e{eq (Podnesak broj 116)”.Re{avaju}i po “Podnesku broj 116” (u daqem tekstu: Podnesak). zaveden 6. Sastavqeno na engleskom i francuskom jeziku. decembra 2005. {to su uslovi vezani za privremeno pu{tawe na slobodu predvi|eni pravilom 65 Pravilnika o postupku i dokazima. Imaju}i u vidu da se optu`eni nalazi u pritvoru u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija od 24. februar 2006. Holandija sudija Carmel Agius. predsedavaju}i (pe~at Me|unarodnog suda) Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. odbacuje optu`nica i osloba|a optu`eni. te da prava optu`enog nisu ugro`ena. Uzimaju}i u obzir da je zakazivawe datuma po~etka su|ewa administrativn pitawe. februara 2006. decembar 2005. godine (potpis na originalu) U Hagu. godine. ii) da “optu`enom nije uskra}eno pravo da mu se sudi bez nepotrebnog odlagawa”. novembra 2005. kao {to to tra`i optu`eni. ili ii) nalog da se ukida pritvor. u kojem on tra`i slede}e: i) “nalog da su|ewe po~ne najkasnije do 24. svedoka ni bilo koju drugu osobu”. u slu~aju da su|ewe ne po~ne 24. Iz gorenavedenih razloga ovim odbija Podnesak. decembra 2005.

odr`ano 3. oktobra 2005. novembra 2005. Imaju}i u vidu da Tu`ila{tvo u Zahtevu tra`i da se. dostavqene kao deo propratnog materijala uz zahtev Tu`ila{tva za izmenu optu`nice:2) Imaju}i u vidu da je zahtev za izmenu optu`nice odobren 2. kad ispuni svoju obavezu iz pravila 66(A)(i). i 3.5) (2) da se odlo`i obelodawivawe identiteta tog dvadeset i jednog (21) svedoka optu`enom i braniocu u pripravnosti tako {to }e im se te redigo116 . ukqu~uju}i gorenavedene izjave svedoka. u vezi s izjavama gorenavedenih svedoka odrede slede}e za{titne mere: (1) da se dodele pseudonimi dvadeset i jednom (21) svedoku navedenom u poverqivim i ex parte dodacima A i B Zahteva (u daqem tekstu: Prvi zahtev). Daniel Saxon Optu`eni: g. Tu`ila{tvo obavezno da optu`enom dostavi kopije propratnog materijala koji je bio prilo`en uz zahtev za izmenu optu`nice. juna 2005. Hans Holthuis Odluka od: 12. na osnovu pravila 50(B) Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik). predsedavaju}i. godine1) kao poverqiv i ex parte. g. Alex Whiting. Vojislav [e{eq Branilac u pripravnosti: g.PRED PRETRESNIM VE]EM II U sastavu: sudija Carmel Agius. Re{avaju}i po “Zahtevu Tu`ila{tva za neobelodawivawe neredigovanih verzija izjava svedoka koji su osetqiv izvor informacija s poverqivim i ex parte dodacima A i B” (u daqem tekstu: Zahtev). Ulrich Mussemeyer. godine (u daqem tekstu: Me|unarodni sud). shodno pravilu 66(A)(i). novo stupawe pred sud optu`enog Vojislava [e{eqa (u daqem tekstu: optu`eni). dr Vojislava [e{eqa ODLUKA PO [ESTOM ZAHTEVU TU@ILA[TVA ZA ZA[TITNE MERE ZA SVEDOKE Tu`ila{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff. godine T u`ilac protiv Prof. godine. godine3) i da je. sudija Jean Claude Antonetti Sekretar: g. Tjarda Eduard van der Spoel Pretresno ve}e II (u daqem tekstu: Pretresno ve}e) Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. te u kojem tra`i za{titne mere za izjave dvadeset i jednog (21) svedoka od ukupno trideset i ~etiri (34). sudija Kevin Parker. decembra 2005. oktobra 2005. g.4) Imaju}i u vidu da je. koji je Tu`ila{tvo (u daqem tekstu: Tu`ila{tvo) podnelo 5. u roku od trideset (30) dana od novog stupawa optu`enog pred sud.

te prava optu`enog na pravi~no su|ewe. (.) (C) Identitet `rtve ili svedoka mora se obelodaniti dovoqno rano pre po~etka su|ewa da bi se ostavilo dovoqno vremena za pripremu odbrane. Imaju}i u vidu ranije odluke Pretresnog ve}a o za{titnim merama za svedoke. s druge strane. s jedne strane. tu`ilac mo`e od sudije ili Pretresnog ve}a zatra`iti da nalo`e da se ne obelodawuje identitet `rtve ili svedoka koji mo`e biti u opasnosti ili izlo`en riziku sve dok se ta osoba ne stavi pod za{titu me|unarodnog suda..) nalogom odrediti odgovaraju}e mere za o~uvawe privatnosti i za{titu `rtava i svedoka.. Uzimaju}i u obzir da je Pretresno ve}e du`no da uspostavi pravi~an odnos izme|u za{tite `rtava i svedoka..8) Uzimaju}i u obzir pravilo 69 Pravilnika.vane izjave svedoka obelodaniti u roku od trideset (30) dana od novog stupawa optu`enog pred sud. koje predvi|a slede}e: “(A) Sudija ili pretresno ve}e mogu (. i prava javnosti na pristup informacijama.9) Zakqu~iv{i.7) Imaju}i u vidu da se optu`eni u svom podnesku broj 114 usprotivio za{titnim merama koje je tra`ilo Tu`ila{tvo. 117 .6) (3) da se izda nalog da optu`eni i branilac u pripravnosti neredigovane izjave mogu obelodaniti tre}im stranama iskqu~ivo u meri u kojoj je takvo obelodawivawe direktno i konkretno neophodno za pripremu i izvo|ewe dokaza odbrane (u daqem tekstu: Tre}i zahtev (a)) i da takvo obelodawivawe tre}im stranama podle`e uslovu da optu`eni i branilac u pripravnosti najpre od tre}e strane zatra`e da potpi{e sporazum o neobelodawivawu (u daqem tekstu: Tre}i zahtev (b)). te da smatra da je odre|ivawe pseudonima opravdano u ciqu za{tite privatnosti i bezbednosti tih svedoka i wihove rodbine. po pitawu Prvog zahteva. Uzimaju}i u obzir pravilo 75 Pravilnika.. pod uslovom da one nisu u suprotnosti s pravima optu`enog”. Uzimaju}i u obzir da Drugim zahtevom Tu`ila{tvo tra`i da se informacije koje ukazuju na identitet dvadeset i jednog (21) od ukupno trideset i ~etiri (34) svedoka ne objave optu`enom sve do najkasnije trideset (30) dana pre o~ekivanog datuma wihovog svedo~ewa. Uzimaju}i u obzir da svako ograni~avawe prava optu`enog na pravi~no su|ewe mora biti opravdano istinskim strahom za bezbednost svedoka ili ~lanova wegove porodice. da se neredigovane izjave tih svedoka zape~ate i da im se neredigovane izjave obelodane najmawe trideset (30) dana pre o~ekivanog datuma svedo~ewa svakog od tih svedoka (u daqem tekstu: Drugi zahtev). koje predvi|a slede}e: “(A) U izuzetnim okolnostima. pri ~emu ovo potowe naro~ito podrazumeva pravo optu`enog na adekvatno vreme za pripremu odbrane i na unakrsno ispitivawe svedoka koji svedo~e protiv wega. da se Pretresno ve}e uverilo da su bojazni svedoka za li~nu bezbednost i bezbednost wihove rodbine legitimne i opravdane. pri ~emu se moraju uzeti u obzir odredbe pravila 75”.

te da je opravdano odobriti odlo`eno obelodawivawe optu`enom podataka koji otkrivaju identitet tih svedoka. VS-1051. da sazna identitet nekog konkretnog svedoka.15) Imaju}i u vidu. VS-1064 i VS-1095. na temequ podataka koje je Tu`ila{tvo navelo u poverqivim i ex parte dodacima A i B Zahtevu. kao u trenutku kada bude moralo da obelodani optu`enom podatke koji otkrivaju identitet tih svedoka i daqe bude uvereno da je opravdano daqe odlagawe tog obelodawivawa. VS-1022. da se Pretresno ve}e. zadovoqeni strogi kriterijumi pravila 69(A) Pravilnika.10) Uzimaju}i u obzir da je obaveza tra`ioca da potkrepi postojawe navedene opasnosti tim ve}a {to se ve}a za{tita tra`i. kako je daqe konkretno navedeno u tim dodacima. VS-1035. izme|u ostalog. VS-1057. VS-1026. VS-1025. Zakqu~iv{i da je za{titne mere predlo`ene Tre}im zahtevom (a) ovo Pretresno ve}e regulisalo Odlukom u predmetu [e{eq iz marta 2003. dok primenom za{titne mere neobleodawivawa identiteta svedoka optu`enom (i javnosti) taj podatak ostaje nedostupan do izvesnog roka pre svedo~ewa. nije primewivo na ovaj predmet. {to zna~i da odlo`eno obelodawivawe pru`a vi{i stepen za{tite. mo`e da podnese zahtev za izmenu tih za{titnih mera i Pretresnom ve}u dostavi novu procenu rizika. kako predla`e Tu`ila{tvo.11) Imaju}i u vidu praksu Me|unarodnog suda koja navodi koje elemente treba uzeti u obzir pri re{avawu zahteva podnetih na osnovu pravila 69(A) Pravilnika.17) 118 . VS-1068. uverilo da su po pitawu svedoka VS030 i VS-1024. VS-1110. u svetlu ranije prakse ovog Pretresnog ve}a u ovom predmetu. VS-1069. a ne trideset (30) dana “pre o~ekivanog datuma svedo~ewa svakog od tih svedoka”. nalo`ilo optu`enom da “javnosti”1 ne obelodawuje nikakav materijal koji mu je obelodawen na osnovu pravila 66(A)(i) i (ii) i pravila 68 Pravilnika. na koje se Tu`ila{tvo poziva u svrhe Drugog zahteva. okolnosti slede}ih svedoka ne opravdavaju odlo`eno obelodawivawe optu`enom i braniocu u pripravnosti podataka koji otkrivaju wihov identitet: VS-1028. VS-1023. za koji je Tu`ila{tvo navelo da nije dostupan javnosti. VS-1067. u vezi s datumom odlo`enog obelodawivawa. VS-1019. na osnovu pravila 16) 53(A) Pravilnika. razmotriv{i okolnosti svakog od potencijalnih svedoka navedenih u poverqivim i ex parte dodacima A i B Zahteva.14) da optu`eni i branilac u pripravnosti imaju pravo da vide podatke koji otkrivaju identitet tih svedoka barem trideset (30) dana pre po~etka su|ewa. i Odlukom u predmetu [e{eq iz februara 2004. VS-1060.12) Uzimaju}i u obzir da pravilo 66(C) Pravilnika. daqe. ali ne i optu`eni. kojima je. Zakqu~iv{i da. VS-1111. po pitawu Drugog zahteva. VS-1096. da Tu`ila{tvo. Uzimaju}i u obzir da se primenom za{titne mere dodele pseudonima onemogu}ava javnost. Zakqu~iv{i.13) Zakqu~iv{i.Uzimaju}i u obzir da optu`enom treba dati adekvatno vreme za pripremu odbrane. VS-1109.

VS-1022. pri ~emu se merodavnim smatra tekst na engleskom. VS-1060. VS1096. 69 i 75 Pravilnika. u svetlu op{te obaveze obeju strana u postupku da ne obelodawuju materijal koji je Pretresno ve}e ozna~ilo kao poverqiv. VS-1069. VS-1064. Odluke u predmetu [e{eq iz marta 2003. VS-1024. kao {to se predla`e Tre}im zahtevom (b). va`e i za optu`enog i za branioca u pripravnosti. Dana 8. Sastavqeno na engleskom i francuskom jeziku. daqe. 3. VS-1064 i VS-1095. VS-1051. VS-1057. VS-1019. 54. VS-1023. osim ako Pretresno ve}e ne nalo`i druga~ije. decembra 2005. VS-030. VS1035. Holandija sudija Carmel Agius. U skladu s pravilom 75(F)(i) i (ii) Pravilnika. i Odluke u predmetu [e{eq iz februara 2004. VS-1023. VS-1109. VS-1022. i Odluci Pretresnog ve}a u predmetu [e{eq iz februara 2004.Zakqu~iv{i. VS-1067. VS-1026. pseudonimi odre|eni svedocima u ranijim postupcima pred Me|unarodnim sudom (VS-1111. VS1060 i VS-1019. nepotrebno ili neprimereno tra`iti da optu`eni i branilac u pripravnosti najpre od tre}e strane zatra`e da potpi{e sporazum o neobelodawivawu. Slede}im svedocima navedenim u poverqivim i ex parte dodacima A i B Zahtevu dodequju se pseudonimi koji }e se koristiti prilikom javnog pomiwawa tih za{ti}enih svedoka. 2. Uzimaju}i u obzir da Tu`ila{tvo u svojim ranijim zahtevima za za{titne mere nije tra`ilo sporazume o neobelodawivawu. kao i drugih va`e}ih naloga o za{titnim merama. 4. sve dok ne budu pozvani da svedo~e. i Odluci u predmetu [e{eq iz februara 2004.18) Iz gorenavedenih razloga. godine (potpis na originalu) U Hagu. moraju da po{tuju i optu`eni i branilac u pripravnosti i da one obuhvataju i svedoke navedene u ovoj Odluci. ukqu~uju}i takve naloge iz ove Odluke. Odobrava se odlo`eno obelodawivawe izjava slede}ih svedoka: VS030 i VS-1024. Pseudonimi tih svedoka mogu se izmeniti u skladu s onima koje je Tu`ila{tvo dodelilo svedocima u ovom predmetu. VS-1109. VS-1067. VS-1095) ostaju i daqe na snazi. VS-1025. da za{titne mere navedene u Odluci u predmetu [e{eq iz marta 2003. u vezi s Tre}im zahtevom (b). VS-1110. VS1068. VS-1110. Ovim odobrava delimi~no Zahtev i nala`e kako sledi: 1. Tu`ila{tvo }e optu`enom i braniocu u pripravnosti obelodaniti neredigovane izjave tih svedoka najkasnije trideset (30) dana pre po~etka su|ewa. VS-1051. VS-1068. Obaveze navedene u Odluci Pretresnog ve}a u predmetu [e{eq iz marta 2003. VS-1035. predsedavaju}i (pe~at Me|unarodnog suda) 119 . na osnovu ~lanova 21 i 22 Statuta Me|unarodnog suda i pravila 53(A). ne podle`u rokovima i ostaju na snazi tokom celog postupka ili do daqeg naloga. VS-1111. VS-1057. VS-1026. pri ~emu }e do daqeg naloga za slede}e za{ti}ene svedoke va`iti za{titne mere navedene u ovoj Odluci: VS-1028. Uzimaju}i u obzir da je. Odbija se odlo`eno obelodawivawe izjava slede}ih svedoka: VS1028. VS-1069. 5. VS-1096. VS-1025.

5. decembar 2004. Tu`ilac protiv Slobodana Milo{evi}a. 7) Ibid. (od 16. novembra 2005. jun 2005. 6. 12) Tu`ilac protiv Slobodana Milo{evi}a. delimi~no poverqiva i ex parte “Odluka po zahtevu Tu`ila{tva za izricawe privremenih za{titnih mera u skladu sa pravilom 69”. 13. “Odluka po zahtevu tu`ioca za izricawe za{titnih mera za svedoke za su|ewe (Bosna)”. decembra 2004) (u daqem tekstu: odluka u predmetu [e{eq iz decembra 2004). par. Ex parte – poverqiva – pod pe~atom “Odluka po zahtevu Tu`ila{tva da se konkretan materijal izuzme od obaveze neposrednog obelodawivawa”. maja 2005) (u daqem tekstu: odluka u predmetu [e{eq iz juna 2005). predmet br. 2. predmet br. oktobar 2004. 1. 463-466. 25-26. 31. 30. (od 27. predmet br. (od 22. Tu`ilac protiv Mrk{i}a. 13-14. “Odluka po poverqivim zahtevima Tu`ila{tva za za{titne mere”. 4 i 5. oktobra 2004). par. predmet br. jul 2005. mart 2005. par. Radi}a i [qivan~anina. 10) Odluka u predmetu [e{eq iz juna 2005. 3. novo stupawe optu`enog pred sud 3. 3) “Odluka po zahtevu Tu`ila{tva za dopu{tewe da izmeni optu`nicu”. Tu`ilac protiv Jovice Stani{i}a i Franka Simatovi}a. na str. (od 27. 120 . mart 2003. 4) Novo stupawe optu`enog pred sud 3. 8) “Odluka po zahtevu optu`be za izdavawe naloga o neobelodawivawu”. T. Odluka u predmetu [e{eq iz juna 2005. 16. 3-4.Napomene: 1) Od 29. 6. “Odluka po zahtevu tu`ioca kojim se tra`e za{titne mere za svedoka R”. str. str. 421-462. par. (u daqem tekstu: odluka u predmetu [e{eq iz jula 2005). “Odluka po tre}em i ~etvrtom zahtevu Tu`ila{tva za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze s poverqivim i ex parte Dodatkom”. 16. 1. 26. februar 2004. oktobra 2005. prilo`enom uz Zahtev. 4. 19. “Odluka po petom zahtevu Tu`ila{tva za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne i pretresne faze postupka”. predmet br. 6. IT-03-69-PT. maj 2002. par. “Odluka po zahtevu optu`be za neobelodawivawe materijala dostavqenog na osnovu pravila 66(a)(ii) i 68 i za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze”. septembra 2005. 13. februar 2002. Odluka u predmetu [e{eq iz decembra 2004. poverqiva i ex parte “Odluka po zahtevu Tu`ila{tva za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze”. 9. str. 18. jul 1996. (u daqem tekstu: odluka u predmetu [e{eq iz marta 2003). 6) Zahtev. 13) Tu`ilac protiv Radoslava Br|anina. 21. Odluka u predmetu [e{eq iz jula 2005. jul 2002. predmet br. 11) Tu`ilac protiv Slobodana Milo{evi}a. “Prva odluka po zahtevu Tu`ila{tva za za{titne mere za svedoke koji su osetqivi izvor informacija”. 2) “Zahtev Tu`ila{tva za dopu{tewe da izmeni optu`nicu uz poverqivi i ex parte propratni materijal”. IT-02-54-T. predmet br. februara 2004) (u daqem tekstu: odluka u predmetu [e{eq iz februara 2004). novembar 2004. IT-02-54-T. par. Odluka u predmetu [e{eq iz decembra 2004. jun 2003. par. maja 2005). IT-94-1-T. “Odluka po poverqivim zahtevima Tu`ila{tva za za{titne mere i neobelodawivawe i poverqivi Dodatak A”. 9. 5) Tra`eno u opisu svakog svedoka u “Ex parte i poverqivom Dodatku A Zahteva Tu`ila{tva za za{titne mere za svedoke koji su osetqivi izvor informacija”. (od 11. jun 2005. 4 i fusnota 5. na str. IT-02-54-T. 14) Odluka u predmetu [e{eq iz decembra 2004. (u daqem tekstu: Odluka u predmetu Stani{i}). T. 9) Tu`ilac protiv Tadi}a. IT-95-13/1-PT. IT-99-36-T. par.

Tu`ilac protiv Slobodana Milo{evi}a. str.15) Vidi i slede}e nedavne odluke kojima je odobreno odlo`eno obelodawivawe barem trideset dana pre o~ekivanog po~etka su|ewa. uprkos zahtevima Tu`ila{tva da se obelodawivawe odlo`i na trideset dana pre o~ekivanog datuma svedo~ewa doti~nih svedoka: Tu`ilac protiv Ramu{a Haradinaja. 17) To ukqu~uje: (a) identitet i podatke o boravi{tu svedoka. str. sve pismene izjave nekog svedoka ili potencijalnog svedoka ili sadr`aj. i Tu`ilac protiv Mom~ila Peri{i}a. str. IT-04-81-PT. predmet br. mart 2002. 16) U Odluci u predmetu [e{eq iz marta 2003. 12. izjava ili prethodnog svedo~ewa koji su optu`enom obelodaweni na osnovu pravila 66(A)(ii) i pravila 68 Pravilnika. Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju T u`ilac protiv Prof. Odluka u predmetu Haradinaj. klijenti. predmet br. U tim odlukama se daqe navodi da “(p)ojam ’javnost’. dr Vojislava [e{eqa Predmet br. slu`benika Sekretarijata (koji rade bilo za ve}a bilo za Sekretarijat) i gore definisanog tu`ioca i odbrane (ukqu~uju}i optu`enog i branioca u pripravnosti). ukqu~uje porodicu. organizacije. IT-04-82-PT. (u daqem tekstu: Odluka u predmetu Haradinaj). Tu`ilac protiv Qube Bo{koskog i Jovana Tar~ulovskog. predmet br. 5-6. konkretno i bez ograni~ewa. predmet br. delimi~no poverqiva i ex parte “Odluka po zahtevu Tu`ila{tva za izricawe za{titnih mera za `rtve i svedoke”. par. IT-02-54-T. predmet br. definisano je da se pod pojmom “javnost” podrazumevaju “sve osobe. 20. mart 2002. januar 2004. 22. pravna lica. optu`ene iz drugih predmeta ili postupaka pred ovim Me|unarodnim sudom. str. “Odluka po zahtjevu Tu`ila{tva za izdavawe naloga o neobjelodawivawu”. (b) sav dokazni materijal (ukqu~uju}i dokumentarne. str. (str. “Odluka po zahtevu Tu`ila{tva za za{titne mere za svedoke”. IT-04-84-PT. IT-03-67-PT Poverqivo ZAHTEV TU@ILA[TVA ZA ODOBREWE ZA ULAGAWE @ALBE NA OSNOVU PRAVILA 73(B) 121 . u celini ili delimi~no. 4. 3. svih nejavnih dokaza. Idriza Balaja. Tu`ilac protiv Slobodana Milo{evi}a. Odluka u predmetu Stani{i}. 27. 20. jun 2005. Lahija Brahimaja. 3. 19. str. materijalne i druge dokaze). IT-01-48-PT. prijateqe i saradnike optu`enog. “Odluka po zahtevu Tu`ila{tva za za{titne mere za `rtve i svedoke”. sredstva javnog informisawa i novinare”. maj 2005. 4). (Odluka u predmetu [e{eq iz marta 2003. vlade. 18) Vidi i Tu`ilac protiv Sefera Halilovi}a. 21. udru`ewa i grupe. 4). (str. u onoj meri u kojoj su obelodaweni optu`enom. s izuzetkom sudija ovog Me|unarodnog suda. predmet br. 3-4. IT-02-54-T. Odluka u predmetu [e{eq iz februara 2004. “Odluka po zahtevu Tu`ila{tva da podnese poverqive spiskove svedoka i dokaznih predmeta u skladu sa pravilom 65ter i izjave svedoka u skladu sa pravilom 66(A)(ii)”. “Odluka po molbi Tu`ila{tva za pretpretresne za{titne mere za svedoke”. maj 2005. branioce iz drugih predmeta ili postupaka pred ovim Me|unarodnim sudom. 3) i Odluci u predmetu [e{eq iz februara 2004.

I. Dana 5. odobrilo dodelu pseudonima za svih dvadeset i jednog (21) svedoka. ne postoji izuzetna opasnost po nekog konkretnog svedoka. Tu`ila{tvo podnosi zahtev za odobrewe za ulagawe interlokutorne `albe u skladu s pravilom 73(B) Pravilnika. U svetlu posledica ove Odluke kako na ovaj sudski postupak. oktobra 2005. izme|u ostalog. a za dva svedoka (VS-030 i VS-1024) odlo`ilo obelodawivawe na trideset (30) dana pre po~etka su|ewa. ili treba da uzme u obzir i “izuzetne okolnosti” koje se temeqe na postupawu optu`enog. a da neredigovane verzije izjava i relevantni dokazni predmeti dvadeset jednog svedoka optu`enom i braniocu u pripravnosti budu obelodaweni najmawe trideset (30) dana pre o~ekivanog datuma svedo~ewa svakog od tih svedoka. ~ime je primoralo Tu`ila{tvo da ispuni obavezu iz pravila 66(A)(i) Pravilnika i smesta obelodani neredigovane izjave svedoka. godine Pretresno ve}e je donelo “Odluku po {estom zahtevu Tu`ila{tva za za{titne mere za svedoke” (u daqem tekstu: Odluka). (c) {ta sve Pretresno ve}e treba da uzme u obzir pri odlu~ivawu o tome koje mere vaqa primeniti u ciqu za{tite `rtava i svedoka shodno pravilu 75 Pravilnika. Za preostalih devetnaest (19) svedoka odbijeno je odlo`eno obelodawivawe izjava. po mi{qewu ve}a. predstavqaju osnovni uzrok opasnosti po bezbednost tih svedoka. 4. godine Tu`ila{tvo je podnelo poverqivi i delimi~no ex parte “Zahtev za neobelodawivawe neredigovanih verzija izjava svedoka koji su osetqiv izvor informacija” (u daqem tekstu: Zahtev). tako i na praksu Me|unarodnog suda kad je re~ o pravilima 69 i 75 Pravilnika uop{te. a naro~ito wegovo postupawe prema svedocima koji sara|uju s Me|unarodnim sudom. postavqa se pitawe da li Pretresno ve}e treba da se usredsredi na individualne okolnosti svedoka i odbije odlo`eno obelodawivawe ukoliko.2) U toj odluci Pretresno ve}e je. 122 . izme|u ostalog. tra`ilo odobrewe da svoju obavezu iz pravila 66(A)(i) Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik) ispuni tako {to }e obelodaniti samo redigovane verzije dvadeset i jedne (21) izjave svedoka. Uvod 1. Tu`ila{tvo tvrdi da je Pretresno ve}e pogre{ilo jer je odbilo odlo`eno obelodawivawe izjava ostalih devetnaest (19) svedoka.1) Tu`ila{tvo je u Zahtevu. 5. U Odluci su izneta va`na pitawa vezana za pravila 69 i 75 Pravilnika i wihovu ispravnu primenu. decembra 2005. U Odluci su izneta pitawa koja su od zna~aja i za ovo i za druga su|ewa: (a) u vezi s odlu~ivawem o pojmu “izuzetne okolnosti” shodno pravilu 69 Pravilnika. Dana 8. (b) u vezi s uspostavqawem pravi~ne ravnote`e izme|u za{tite `rtava i svedoka i prava optu`enog na odgovaraju}e vreme za pripremu odbrane postavqa se pitawe da li bi Pretresno ve}e trebalo da prida ve}i zna~aj ~iwenici da neprijateqski stav optu`enog prema Me|unarodnom sudu uop{te. u vezi s obelodawivawem izjava svedoka koji su osetqiv izvor informacija kao dela propratnog materijala uz izmeweni deo Optu`nice. 2.

kao i wegovi argumenti za to. on je tog svedoka u jednom podnesku javno oklevetao nepotkrepqenim izjavama.9) Zajedno s jednim saradnikom on je ve} poku{ao da uti~e na jednog potencijalnog svedoka. Tu`ila{tvo upu}uje na svoj “[esti zahtev za neobelodawivawe neredigovanih izjava svedoka koji su osetqiv izvor informacija”. koje obuhvata i odgovaraju}e vreme za pripremu odbrane. od 16. Pretresno ve}e je ispravno rezimiralo uslove pravila 69 i 75 i potrebu da se uspostavi pravi~na ravnote`a izme|u za{tite `rtava i svedoka i prava optu`enog na pravi~no su|ewe.II.4) 8. Tu`ila{tvo tvrdi da je optu`eni svojim pona{awem stvorio “izuzetne okolnosti” koje opravdavaju primenu odlo`enog obelodawivawa za sve svedoke pomenute u Zahtevu. U tom smislu. U paragrafu 14(a) kao kriterijum se pomiwe “postojawe verovatno}e da }e na svedoka biti vr{en pritisak ili da }e biti zastra{ivan nakon {to wegov identitet bude obelodawen optu`enom i wegovim braniocima.7) 9. Pretresno ve}e se nije podrobno pozabavilo nijednim predo~enim dokazom. U ovoj i ranije donetim odlukama o za{titnim merama za svedoke. Tu`ila{tvo smatra da su u vezi s li~nim okolnostima svakog od dvadeset jednog svedoka postojale “izuzetne okolnosti” u prilog odlo`enom obelodawivawu. Uz to. tako i u drugim predmetima pred ovim Me|unarodnim sudom.5) u kojem su navedeni primeri stalnog nepo{tovawa i kr{ewa Pravilnika od strane ovog optu`enog. Tu`ila{tvo upu}uje na svoje ranije podneske u kojima je ve} opisano takvo opstruktivno pona{awe.10) Kad je saznao da aktuelni ministar odbrane Srbije dr Zoran Stankovi} namerava da svedo~i u datom predmetu. 11. Pretresno ve}e se pri preispitivawu svoje odluke prvenstveno usredsredilo na okolnosti pojedina~nih svedoka.3) 7. decembra 2004. a da nije uzelo u obzir to da je optu`eni samim svojim pona{awem doveo svedoke u veoma slo`enu bezbednosnu situaciju. informacijom o okolnostima svedoka ili o postupcima optu`enog. Diskusija 6. Optu`eni je u javnosti ~esto propagirao svoju nameru da podrije kredibilitet i reputaciju ovog Me|unarodnog suda i da omete sudski postupak. Po svemu sude}i. Zato Tu`ila{tvo `eli da ponovo iznese svoje argumente o neprijateqskom pona{awu optu`enog prema Me|unarodnom sudu i svedocima kako u wegovom predmetu. ali ne i javnosti”. Pretresno ve}e je razmotrilo praksu Me|unarodnog suda vezanu za za{titne mere.11) Stoga najefikasnija mogu}a za{tita svedoka koji su osetqiv izvor informacija predstavqa uslov za wihovu bezbednost i spremnost da svedo~e i time pomognu Pretresnom ve}u da svoju odluku utemeqi na verodostojnim ~iwenicama.8) Uz pomo} svojih saradnika iz stranke SRS on je u nekoliko navrata agitovao protiv potencijalnih svedoka. Iz formulacije Odluke Tu`ila{tvu nije jasno u ~emu je razlika izme|u okolnosti dva svedoka kojima je Pretresno ve}e odobrilo odlo`e123 .6) Da bi se izbeglo ponavqawe. Utvr|uju}i “izuzetne okolnosti” shodno pravilu 69 Pravilnika. 10. U paragrafima 13 i 14 odluke. godine.

prava optu`enog i prava javnosti na pristup informacijama. Tu`ila{tvo tvrdi da Pretresno ve}e. godine. VS-1051 i VS-1095. 13. treba da uzme u obzir opstruktivno pona{awe optu`enog u wegovim odnosima s Me|unarodnim sudom i ~iwenicu da optu`eni svojim pona{awem namerno izla`e svedoke opasnosti. Kriterijum koji predvi|a pravilo 73(B) Pravilnika iziskuje da strana koja tra`i odobrewe za ulagawe interlokutorne `albe mora da poka`e (1) da bi to pitawe u zna~ajnoj meri uticalo na pravi~no i ekspeditiv124 .no obelodawivawe i drugih devetnaest svedoka. te ako bi. on to uvek mo`e da zatra`i od Pretresnog ve}a. To {to su izjave redigovane samo onemogu}ava optu`enog da otkrije identitet svedoka. tra`i da mu Pretresno ve}e u skladu s pravilom 73(B) odobri ulagawe interlokutorne `albe na Odluku. po mi{qewu Pretresnog ve}a. 14. III. 15. Ukoliko optu`enom za neke konkretne svedoke koji su osetqiv izvor informacija bude potrebno vi{e vremena za pripremu.12) Tako }e optu`eni. Time je garantovana primerena ravnote`a izme|u za{tite svedoka koji su osetqiv izvor informacija. 12. promptno re{ewe @albenog ve}a moglo su{tinski da pospe{i postupak. Tu`ila{tvo. dosta vremena pre nego {to neki svedok koji je osetqiv izvor informacije do|e da svedo~i. U paragrafu 15 Odluke. pri ~emu }e navesti konkretne razloge. od 16. decembra 2004. pri uspostavqawu ravnote`e izme|u za{tite `rtava i svedoka i davawa optu`enom odgovaraju}eg vremena za pripremu odbrane. Stoga optu`eni raspola`e odgovaraju}im vremenom da se unapred upozna s ~iwenicama o kojima }e dati svedok da svedo~i. koje takvo odobrewe mo`e dati ako se odluka ti~e pitawa koje bi u zna~ajnoj meri uticalo na pravi~no i ekspeditivno vo|ewe postupka ili ishod su|ewa. 17. koji su posebno osetqivi. Imaju}i u vidu posledice ove Odluke kako na dato su|ewe. ve} posedovati izjave tih svedoka. dodu{e u redigovanoj verziji. Ako bi u ovom trenutku bile obelodawene redigovane izjave u kojima identitet svedoka koji su osetqiv izvor informacija ne bi bio otkriven optu`enom. Pravilo 73(B) Pravilnika predvi|a slede}e: Na odluke o svim podnescima interlokutorna `alba mo`e se ulo`iti samo uz odobrewe Pretresnog ve}a. tako i na praksu ovog Me|unarodnog suda vezanu za pravila 69 i 75 Pravilnika uop{te. U tom kontekstu Tu`ila{tvo konstatuje da trenutno nije zakazan nijedan pretres. to ne bi zadiralo u wegovo pravo na pravi~no su|ewe i pravo na odgovaraju}e vreme za pripremu odbrane i unakrsno ispitivawe svedoka. Pretresno ve}e je konstatovalo da “verovatno}a da }e na svedoka biti izvr{en pritisak raste {to je du`i vremenski razmak izme|u obelodawivawa wegovog identiteta i vremena kada treba da svedo~i”. s obzirom na prirodu zlo~ina koji su nad wima po~iweni. Rok od trideset (30) dana pre o~ekivanog dana svedo~ewa nekog svedoka za dobijawe podataka o wegovom identitetu je dovoqno da se optu`eni efikasno pripremi za odbranu i unakrsno ispitivawe. To se naro~io odnosi na svedoke ozna~ene kao VS-1022. Uslov za davawe odobrewa u skladu s pravilom 73(B) Pravilnika 16. uz du`no po{tovawe.

{to je jo{ {tetnije za izvo|ewe dokaza Tu`ila{tva. jo{ gore. ili. {to bi svakako moglo da uti~e na ravnote`u izme|u za{tite svedoka i odgovaraju}eg vremena za pripremu odbrane. U `albenoj fazi svedoci bi ve} bili svedo~ili bez za{titnih mera ili mo`da. te stoga i wegovu strategiju. Pretresno ve}e nije podrobno ispitalo situaciju konkretnih svedoka i nije se pozabavilo vaqano{}u dokaza ili informacija koje je iznelo Tu`ila{tvo. (i) Odluka se ti~e pitawa koje bi zna~ajno uticalo na pravi~no i ekspeditivno vo|ewe postupka ili ishod su|ewa13) 18. Po{to Tu`ila{tvu nije jasno u ~emu je razlika izme|u okolnosti dva svedoka kojima je Pretresno ve}e odobrilo odlo`eno obelodawivawe i drugih devetnaest svedoka. Pitawe za{titnih mera mora da se re{i u pretpretresnoj fazi postupka. 69 i 75 Pravilnika Me|unarodnog suda. Uz to. to }e zna~ajno uticati na wegovu mogu}nost da izvede svoje dokaze. Pri dono{ewu odluke da za devetnaest (19) svedoka Tu`ila{tva koji su osetqiv izvor informacija odbije odlo`eno obelodawivawe u skladu s ~lanovima 21 i 22 Statuta i pravilima 53(A). Naposletku. Svedoci Tu`ila{tva bi}e voqni i u mogu}nosti da svedo~e pred ovim Me|unarodnim sudom i time pomognu Pretresnom ve}u da do|e do istine samo ako budu u`ivali neophodni stepen za{tite.15) odbili da svedo~e zbog toga {to su za{titne mere odbijene ili zbog uplitawa optu`enog ili wegovih saradnika nakon ranog obelodawivawa identiteta tih svedoka. Tu`ila{tvo }e u budu}im podnescima mo`da ponoviti argumentaciju ne znaju}i da li Pretresno ve}e odbacuje takve argumente. (ii) Promptno re{ewe @albenog ve}a moglo bi su{tinski da pospe{i postupak 20. Pri utvr|ivawu postojawa “izuzetnih okolnosti” shodno pravilu 69 Pravilnika. te stoga i na wegovo pravo na pravi~no su|ewe. Uz to. te se mora re{iti pre nego {to ono po~ne. 19. 21. Pretresno ve}e nije adekvatno razmotrilo dokazanu nameru optu`enog da zastra{i. Tu`ila{tvo s du`nim po{tovawem tvrdi da bi promptno re{ewe pitawa za{titnih mera su{tinski pospe{ilo postupak.14) po{to @albeno ve}e ne mo`e u `albenom postupku da ispravi neku osporenu odluku Pretresnog ve}a o za{titnim merama. Odlukom je ugro`ena ekspeditivnost postupka. Kao {to je gore opisano. pitawe za{titnih mera od zna~ajnog je uticaja na su|ewe. Pretresno ve}e nije uzelo u obzir da jo{ nije zakazan po~etak su|ewa.no vo|ewe postupka ili ishod su|ewa i (2) da bi promptno re{ewe tog pitawa moglo su{tinski da pospe{i postupak. da “onesposobi” potencijalne svedoke i ometa sudski postupak. Kqu~ni preduslov za izvo|ewe dokaza i dokazivawe teze Tu`ila{tva jeste efikasna za{tita wegovih svedoka. To pitawe ne mo`e se vaqano re{avati u `albenom postupku nakon izricawa presude. budu}i da }e usled we mo`da biti neophodno na}i zamenu za svedoke koji zbog nere{enog pitawa bezbednosti ne}e hteti ili mo}i da pristupe sudu. Promptno re{ewe iznetih pitawa su{tinski bi pospe125 . 54. Ako se Tu`ila{tvu odbije odgovaraju}a za{tita svedoka. ono nije uzelo u obzir ni to da je optu`eni svojim pona{awem ugrozio bezbednost svedoka.

Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. za{tita svedoka je veoma zna~ajna i obuhvata va`na pravna pitawa. predmet br. predmet br. Pretresno ve}e treba da bude oprezno kad odbija zahteve za odobrewe ukoliko se problem ti~e nekog va`nog pravnog pitawa. Tu`ila{tvo je pokazalo da su u doti~nom slu~aju zadovoqena oba kriterijuma iz pravila 73(B) Pravilnika za izdavawe odobrewa za ulagawe interlokutorne `albe. Ukoliko Pretresno ve}e odobri izdavawe odobrewa. 126 . Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. maj 2005. decembar 2004. Odluka po petom zahtevu Tu`ila{tva za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze postupka. 27. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. 8. Ne postoji “zna~ajan kontrarazlog za primjenu diskrecionog prava Pretresnog vije}a da odbije zahtjev”. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. tra`i da Pretresno ve}e odobri wegov zahtev za odobrewe. 4. Pretresno ve}e zadr`ava diskreciono pravo da odobri ili odbije zahtev ~ak ako su zadovoqena pomenuta dva kriterijuma. oktobar 2005.17) Po mi{qewu Tu`ila{tva. 5. predmet br.16) Kao {to je istakao sudija Bonomy u svom mi{qewu u predmetu Halilovi}. 23. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. 5. Tu`ila{tvo tvrdi da }e najboqe biti da @albeno ve}e defini{e smernice za primenu pravila 69 i 75 Pravilnika i pitawe vrati na re{avawe Pretresnom ve}u. IT-03-67-PT. 16. 15. iz gorenavedenih razloga. Broj re~i u originalu: 2. 16. 5) Zahtev Tu`ila{tva za neobelodawivawe neredigovanih verzija izjava svedoka koji su osetqiv izvor informacija s poverqivim i ex parte dodacima A i B. Odluka po tre}em i ~etvrtom zahtevu Tu`ila{tva za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze poverqivim i ex parte dodatkom. 4) Odluka po zahtevu Tu`ila{tva za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze. str. decembra 2005. Tu`ila{tvo. vi{i zastupnik Tu`ila{tva Napomene: 1) Zahtev Tu`ila{tva za neobelodawivawe neredigovanih verzija izjava svedoka koji su osetqiv izvor informacija s poverqivim i ex parte dodacima A i B. IT-03-67-PT. predmet br. str. IT-03-67-PT. 3) Odluka po zahtevu Tu`ila{tva za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze. par. Holandija Hildegard Uertz-Retzlaff. predmet br. predmet br. uz du`no po{tovawe.331 Dana 20. decembar 2004. 9. predmet br. 2) Odluka po {estom zahtevu Tu`ila{tva za za{titne mere za svedoke. decembar 2005. godine (potpis na originalu) U Hagu.{ilo postupak i predupredilo mogu}nost da Tu`ila{tvo ubudu}e podnese pogre{ne ili necelovite podneske. IT-03-67-PT. IT-03-67-PT. odbijawe interlokutorne `albe na odluku o za{titnim merama bi k tome zna~ilo da se odluka Pretresnog ve}a uop{te ne mo`e adekvatno osporiti.18) Naposletku. 22. 3. Stoga. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. IT-03-67-PT. oktobar 2005. IT-03-67-PT. IV – Tra`eno pravno sredstvo 24. par.

novembra 2004. predmet br. koje su bile svedoci Tu`ila{tva u predmetu protiv Milo{evi}a i za koje optu`eni pretpostavqa da su potencijalni svedoci Tu`ila{tva u wegovom predmetu. do}i u Hag i “uni{titi Ha{ki tribunal tako da ni holandska kraqica ne}e ostati ~itava” (prevod s engleskog). Obe osobe su nakon svedo~ewa u predmetu Milo{evi}. juna 2005. IT-03-67-PT. Taj saradnik je obe}ao da }e ga (tog potencijalnog svedoka) “onesposobiti” kako god mo`e etiketiraju}i ga kao dr`avnog neprijateqa. 9. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. 116). Decision on Prosecutor’s Application for Leave to Appeal in Part Pre-Trial Chamber II’s Decision on the Prosecutor’s Application for Warrants of Arrest under Article 58 (Odluka po molbi tu`ioca za dozvolu za ulagawe `albe na deo odluke Pretpretresnog ve}a II po molbi tu`ioca za izdavawe naloga o hap{ewu shodno ~lanu 58). IT-03-67-PT. str. D 8192-D 8160. pomenuo ime potencijalnog svedoka. optu`eni je izjavio da }e. 127 . par. ve} bile izlo`ene pretwama i zastra{ivawu. 4. 7. IT-01-48-T. Aleksandar Vu~i}. 5. 7) Odgovor Tu`ila{tva na Zahtev optu`enog za izdavawe naloga o pu{tawu na slobodu. (u Sekretarijatu zaveden 20. 8) [esti zahtev Tu`ila{tva za za{titne mere za svedoke. 21. Odluka po zahtevu Tu`ila{tva da se odobri ulagawe interlokutorne `albe na ’Odluku po zahtevu za izuzimawe izjave optu`enog’. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. kada su ga na konferenciji za {tampu upitali da li }e se predati MKSJ iz ideolo{kih razloga. oktobar 2005. 25. IT-03-67-PT. na {ta mu je wegov saradnik “Igor” obe}ao da }e “onesposobiti” tog svedoka. 9-11. 811 i 812. par. par. godine ili nalog da se ukida pritvor. U TV emisiji na kanalu YU Info News. str. odbacuje optu`nica i osloba|a prof. 11. optu`eni je odgovorio: “Da. 15) Vidi predmet Tu`ilac protiv Halilovi}a. IT-03-67-PT. 13) Vidi i ICC-02/04-01/05 od 19. avgusta 2005. predmet br. 11) Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. 12) Odluka po zahtevu Tu`ila{tva za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze. predmet br. 9) Dana 14. 12-14. 10) Dana 18. u ime optu`enog je u Beogradu odr`ao konferenciju za novinare na kojoj je na ra~un dve osobe. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. u pra}enom telefonskom razgovoru 18. predmet br. 13. par. IT-03-67-PT. decembar 2004. juna 2005. jun 2005. februara 2001. jul 2004.6) Najozbiqniji primer je slu~aj kada je optu`eni. 8. Dana 9. Iz ideolo{kih razloga jer smatram da je Ha{ki tribunal sad izvanredan poligon gde ja mogu da branim. jula 2004). Odluka po zahtevu za odobrewe. optu`eni je u Pritvorskoj jedinici s jednim od svojih saradnika vodio prislu{kivani telefonski razgovor tokom kojeg je pomenuo ime jednog potencijalnog svedoka Tu`ila{tva i nazvao ga neprijateqem. ukoliko protiv wega bude podignuta optu`nica. Podnesak prof. str. septembar 2005. februara 2003. Odgovor Tu`ila{tva na Zahtev optu`enog da Pretresno ve}e II izda nalog da su|ewe po~ne do 24. predmet br. 30. {to je objavqeno u kwizi Kontrarevolucionar u buldo`er-revoluciji. {titim srpske nacionalne interese i za srpsku nacionalnu ideju spreman sam i svoj `ivot u svakom trenutku da `rtvujem”. 14) Vidi predmet Tu`ilac protiv Halilovi}a. jul 2005. generalni sekretar Srpske radikalne stranke (SRS) i ~lan takozvanog “stru~nog tima koji poma`e odbranu” optu`enog. 6. 16. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. dr Vojislav [e{eq (Podnesak br. dr Vojislava [e{eqa kojim obave{tava Tu`ila{tvo u skladu s pravilom 67 Pravilnika o postupku i dokazima o nameri da iznese posebnu odbranu. 2. 16. predmet br. decembar 2005. predmet br. par. februara 2006. IT-01-48-T. par. izneo neosnovane optu`be.

18) Ibid. 14. visokim funkcionerom Srpske radikalne stranke i tada ~la128 . 7. Suprotstavqam se tom zahtevu jer je smi{qeno podne{en kako bi se dodatno usporio krivi~ni postupak koji se protiv mene vodi. 17) Ibid. januar 2005. niti sam ga ijednom svojom radwom dosad ometao. ako tu`ilac nikada nijednom nije pomenuo imena tih qudi u svojim dokumentima. Kakva je to uop{te kategorija “potencijalnih svedoka”? 4. ali tu mr`wu ni po koju cenu ne smeju pokazati u procesu koji se protiv mene vodi.16) Vidi predmet Tu`ilac protiv Halilovi}a. godine. IT-01-48-PT. januar 2005. godine PRETRESNOM VE]U II U skladu s pravilom 126 bis Pravilnika o postupku i dokazima. 3. (sudija Bonomy). juna vodio sam telefonski razgovor sa Igorom Mirovi}em. predmet br. podnosim odgovor na Zahtev Tu`ila{tva za odobrewe ulagawa `albe na osnovu pravila 73(B). Nikada nisam poku{ao da uti~em na bilo kog “potencijalnog svedoka u mom predmetu. Od moje namere da podrijem kredibilitet i reputaciju ovog nelegalnog me|unarodnog suda ja ne}u nikada odustati. Posebno osporavam slede}e navode iz tu`io~evog podneska: 1. Vidi i predmet Tu`ilac protiv Halilovi}a. 2. [ta zna~i tu`io~eva tvrdwa da sam javno agitovao protiv potencijalnih svedoka optu`be. januara 2005. vi{i zastupnik Tu`ila{tva Hildegard Uerc-Reclaf ponovo manipuli{e izmi{qotinama i notornim la`ima. kako bi se odugovla~ilo sa zakazivawem su|ewa. IT-01-48-PT. par. ali nikada nisam najavio da }u ometati krivi~ni postupak koji se protiv mene vodi. U ovom zahtevu za odobrewe ulagawa `albe. s obzirom da ne raspola`e nikakvim validnim dokazima koje bi upotrebila protiv mene. januar 2006. od 20. U tom smislu je Tu`ila{tvo. Dana 18. po zahtevu Tu`ila{tva za potvrdu radi ulagawa interlokutorne `albe na “Odluku po zahtevu tu`ioca da se odobri izmena optu`nice”. predmet br. To {to ja beskrajno mrzim sve ha{ke sudije i tu`ioce mo`e wih dodatno motivisati da i oni mene mrze. Izdvojeno mi{qewe sudije O-Gon Kwona uz odluku Pretresnog vije}a od 12. Moraju biti tako pravedni da bi ~ovek pomislio kako ih ja zapravo mnogo volim. podnosilo ~ak {est zahteva za odre|ivawe za{titnih mera za svedoke. a odavno su ve} istekli svi razumni rokovi za po~etak su|ewa. par. Moj neprijateqski stav prema Me|unarodnom sudu uop{te ne mo`e biti relevantan razlog za uskra}ivawe bilo kog mog procesnog prava. iako za to nije imalo nikakvih objektivnih razloga. par. Dr Vojislav [e{eq Podnesak broj 121. decembra 2005. 14. Izdvojeno i saglasno mi{qewe sudije Iaina Bonomyja uz odluku po zahtevu Tu`ila{tva za potvrdu radi ulagawa interlokutorne `albe na “Odluku po zahtevu tu`ioca da se odobri izmena optu`nice”. kome se suprotstavqam. 3. pored zahteva za neobelodawivawe neredigovanih verzija izjava svedoka. koji su navodno osetqiv izvor informacija. 3. potkrepquju}i tvrdwe iz optu`nice.. 2.

ali se wegovo ime u mom predmetu nikad dosad nije pomiwalo. {to se ~esto de{ava. makar i la`no. o ~emu svedo~i i ~iwenica da sam do sada podneo ravno 120 podnesaka. kao direktoru najva`nijeg novosadskog javnog preduze}a. onda tu tvrdwu treba da obrazlo`i i ubedqivo doka`e. Nikada nikome nisam pretio zbog namere da svedo~i pred va{im sudom. Ne znam ~ak ni u kojim konkretnim procesima. Nikada nisam poku{ao da uti~em ni na jednog svedoka. Tu`ila{tvo me je obavestilo da }e Stankovi} svedo~iti bez ikakvih za{titnih mera. Wegovo ime }ete i na}i na spisku ~lanova tog tima do leta ove godine na svim mojim podnescima koje je Stru~ni tim za moje potrebe pripremao. manipuli{u}i nepotkrepqenim tvrdwama i klevetama. Dosada{we iskustvo Ha{kog tribunala. za koga sam ina~e na~uo da je bio tajni i la`ni svedok u nekim ha{kim procesima. o Zoranu Stankovi}u sam iznosio samo istinu. nikada nisam obelodawivao imena za{ti}enih svedoka. Vojislav [e{eq 129 . pokazuje da su za{ti}eni svedoci mahom bili la`ni svedoci. znaju}i da bi u tom slu~aju do`ivelo te`ak neuspeh. a ni podnesak s mojim obave{tewem o posebnoj odbrani nije bio poverqivog karaktera. da prekine sve poslove sa jednim kriminalcem i ratnim profiterom iz Zvornika. Za{to bi se onda ~lanovi Stru~nog tima za pomagawe moje odbrane ustru~avali da o wegovoj sadr`ini obaveste javnost? Tu`ila{tvo bezo~no obmawuje Pretresno ve}e II tvrde}i da je u to vreme Zoran Stankovi} bio ministar odbrane. 7. u nedostatku vaqanih argumenata. Nakon tog telefonskog razgovora protivpravno mi je dva meseca uskra}ena bilo kakva komunikacija i prijem poseta. Ali nesposobnom tu`iocu odgovara da se. niti sam objavqivao tu`ila~ke ili sudske dokumente na kojima je stajala klauzula poverqivosti. Saznav{i da }e Zoran Stankovi} biti svedok optu`be u mom predmetu. a nikad ga nisam klevetao niti sam u `ivotu pristao da se sretnem s takvom moralnom nakazom. Zar bih se ja ina~e usudio da javno napadnem tako mo}nog ministra? Uostalom. 5. a nikada nisam pokazivao ni nameru da nekog svedoka zastra{im. bio on za{ti}en ili ne bio. 6. pa ta ~iwenica ne predstavqa tajnu. Sve su to razlozi zbog kojih zahtevam da tu`iocu ne izdate odobrewe za ulagawe interlokutorne `albe.nom Stru~nog tima za pomagawe moje odbrane. kao i sve ~iwenice koje negiraju wegov kredibilitet. odnosno oznaka da nisu dostupni javnosti. 8. a da protiv mene nije vo|en disciplinski postupak. Moje pona{awe pred Me|unarodnim sudom nikada nije bilo opstruktivno. Tu`ila{tvu sam. u drugim predmetima koji su pred wim vo|eni. ali je Tu`ila{tvo to kategori~ki odbilo. Ako Tu`ila{tvo tvrdi da sam bilo kojim svojim postupkom doveo svedoke u veoma slo`enu bezbednosnu situaciju. Za ministra je on mnogo kasnije izabran. Insistirao sam da se vodi postupak zbog nepo{tovawa suda. Veoma se pa`qivo i anga`ovano odnosim u pripremawu sopstvene odbrane. shodno pravilu 67(A)(1)(b) dostavio obave{tewa o svojoj nameri da iznesem neku posebnu odbranu kako bih diskreditovao svedoka Stankovi}a. Sekretarijat i Tu`ila{tvo vr{e opstrukciju sistematskim smicalicama jer nemaju ~ime relevantnim da potkrepe navode optu`nice. neprekidno poziva na taj slu~aj. Rekao sam Igoru Mirovi}u.

342. godinu. a kako ne raspola`em sredstvima koja bih mogao upotrebiti u svrhu pripreme odbrane. Tadi} i Zari} sa izmewenim optu`nicama 9. godinu – Prou~avawe i stru~na analiza predmeta Simi}.000. zbog ~ega su me ~lanovi stru~nog tima obavestili da su se stekli svi uslovi za uskra}ivawe pomo}i u pripremi odbrane. godine Sekretaru Me|unarodnog suda Zahtevam da mi Me|unarodni krivi~ni sud stavi na raspolagawe iznos od 1. Pored toga. dr Vojislava [e{eqa Prof.339. godinu u ukupnom iznosu od 1. stavqeno mi je do znawa uskra}ivawe pomo}i od strane stru~nog tima koji mi poma`e u pripremi odbrane ukoliko hitno ne isplatim dug i time bih doveo sebe u jo{ nepovoqniji polo`aj u odnosu na tu`ioca kao stranu u postupku koji se protiv mene vodi.000 USD za 2005. {to je u skladu sa ~lanom 21 Statuta koji mi pru`a minimalnu garanciju i pravo na odgovaraju}a sredstva za pripremu odbrane. dr Vojislavu [e{equ Tro{kovnik sa specifikacijom aktivnosti za 2005.400 USD. Stru~ni tim koji mi poma`e u odbrani dostavio mi je tro{kovnik sa specifikacijom aktivnosti za 2005. sa prevodom na srpski jezik 7. obave{tavam vas da je potrebno hitno postupiti po mojim zahtevima da mi se na raspolagawe stave sredstva potrebna za pripremu odbrane koje sam podneo za 2003. januar 2006.000 USD – Obezbe|ivawe Kodeksa profesionalne etike za advokate Holandije. Obave{tewe stru~nog tima o nameri da mi se uskrati pomo} u pripremi odbrane.000 USD 130 .Dr Vojislav [e{eq Podnesak broj 122. godinu. Naime.000 USD.000 USD – Stru~na izrada ekspertske platforme na kojoj }e se bazirati interlokutorna `alba protiv odluke Pretresnog ve}a II kojom su odbijeni zahtevi optu`enog prof. USD – Odgovor na pismenu odbranu Van der Spula upu}enog predsedniku Advokatske komore Roterdam sa tro{kovima prevoda 9. zahtevam da {to hitnije odlu~ite o mom zahtevu i stavite mi na raspolagawe tra`ena sredstva koja bi mi pomogla da svoje obaveze prema stru~nom timu blagovremeno izvr{avam i time poboq{am kvalitet u pripremi odbrane. i 2004. Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji poma`e u pripremi odbrane Prof. jer moj dug prema stru~nom timu za pripremu odbrane do sada iznosi 2. Prilog: Tro{kovnik stru~nog tima koji poma`e u pripremi odbrane sa specifikacijom aktivnosti. 3. dr Vojislava [e{eqa za savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde 34.342.

Radi}a. [qivan~anina. Vukovi}. Simi}a. Simatovi}a 11. Marti}a. Lanyo.000 USD – Analiza primene pravila Me|unarodnog ratnog prava u oru`anim snagama SFRJ 9. Stani{i}a. pra}ewe i analiza svedo~ewa prof. godine od strane vi{e TV ku}a i pribavqawe arhivske gra|e 14.000 USD – Uporedna analiza krivi~nih dela ratnih zlo~ina i zlo~ina protiv ~ove~nosti sa krivi~nim zakonodavstvom razli~itih pravnih sistema 12.000 USD – Stru~na priprema interlokutorne `albe upu}ene @albenom ve}u protiv odluke Pretresnog ve}a II kojim su odbijeni zahtevi optu`enog prof. Kova~.000 USD – Pra}ewe video prenosa sa statusnih konferencija dr Vojislava [e{eqa putem internet sajta MKSJ 24.000 USD – Prou~avawe optu`nice i pra}ewe video snimawa sa su|ewa u predmetu Milo{evi} 34.000 USD – Stru~na priprema zahteva optu`enog da Pretresno ve}e II izda nalog kojim se Sekretarijatu zabrawuje da prof. Krnojelac.– Izrada teksta – saop{tewa za javnost i upu}ivawe Advokatskoj komori Holandije i svetskoj javnosti o kr{ewu profesionalne etike advokata Van der Spula 7. Osnovnog krivi~nog zakona krivi~nih zakona zemaqa razli~itih dr`avnih ure|ewa i pravila MKSJ 13.000 USD – Potvrda i insistirawe da se Disciplinskom ve}u prosledi prijava protiv Van der Spula sa tro{kovima prevoda 9. Muci}. dr Vojislava [e{eqa za savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde 24. Kunarac.000 USD – Priprema dokumentacije.000 USD – Pregled i analiza video materijala snimqenog u toku perioda 19911995. Kvo~ka i Krsti} 17. Zari}a.000 USD – Izrada i dostavqawe potvrde da se `alba stru~nog tima protiv odluke predsednika Disciplinskog ve}a razmatra na javnom zasedawu Disciplinskog ve}a 9. Jelisi}.000 USD – Prou~avawe optu`nice u predmetu protiv Mrk{i}a. dr Vojislavu [e{equ onemogu}ava ili ote`ava pripremu odbrane 19.000 USD – Uporedna analiza krivi~nog zakonodavstva SRJ.000 USD – @alba protiv odluke predsednika Disciplinskog ve}a podru~ja Hag u predmetu koji se vodi protiv Van der Spula 9.000 USD – Stru~na priprema zahteva optu`enog da Pretresno ve}e II zatra`i od Me|unarodnog suda pravde da se izjasni da li Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju mo`e da sudi dr`avqanima SRJ za navodne ratne zlo~ine izvr{ene u vreme kada Savezna Republika Jugoslavija nije bila ~lanica Ujediwenih nacija 19. prigovora protiv optu`nice i odluka suda u predmetu Kupre{ki}. Delali}.000 USD – Stru~na priprema zahteva optu`enog da Pretresno ve}e II izda obavezuju}i nalog pod pretwom kazne (supene) na osnovu pravila 54 Pravilni131 . dr Vojislava [e{eqa kao svedoka odbrane u predmetu Milo{evi} 54.000 USD – Prou~avawe optu`nice.

Austriji. dr Vojislava [e{eqa.000 USD – Stru~na priprema zahteva optu`enog da Pretresno ve}e II izda obavezuju}i nalog pod pretwom kazne (supene) tu`iocu na osnovu pravila 54 Pravilnika o postupku i dokazima – radi se o nalogu za dostavqawe svih dokumenata o formirawu i u~e{}u paravojnih formacija Vuka Dra{kovi}a “Srpska garda” i Zorana \in|i}a “Panteri” u ratnim zlo~inima na teritoriji biv{e Jugoslavije 19. dokumenta. dr Vojislavu [e{equ na period od najmawe 60 dana zabrawuje komunikacija sa svim osobama kao i primawe poseta 19.000 USD – Stru~na priprema zahteva optu`enog da Pretresno ve}e II izda obavezuju}i nalog pod pretwom kazne (supene) na osnovu pravila 54 Pravilnika o postupku i dokazima – odnosi se o upadu NATO trupa u prostorije Vatikana radi zaplene i spre~avawa uni{tewa dokumentacije iza Jovana Pavla Drugog 19. Francuskoj.000 USD – Stru~na priprema i slawe teksta Komitetu za prava ~oveka Ujediwenih nacija. Hrvatskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine da u roku od 30 dana dostave Pretresnom ve}u II MKSJ. Italiji. radi stvarawa minimalnih uslova za fer i pravi~no su|ewe u predmetu Tu`ilac protiv prof. dr Vojislavu [e{equ da bi ih upotrebio kao dokaze ili na osnovu wih prikupio dokaze u sklopu osnovne koncepcije odbrane koju priprema. a koja osporava la`ne optu`be po svim ta~kama optu`nice 19. dr Vojislava [e{eqa sva dokumenta i informacije u pogledu lica.000 USD – Priprema podneska Pretresnom ve}u III kojim prof.000 USD – Priprema podneska za Pretresno ve}e III kojim se prof. dr Vojislav [e{eq obave{tava Tu`ila{tvo u skladu sa pravilom 67 Pravilnika o postupku i dokazima o nameri da iznese posebnu odbranu – Milan Babi} 19.ka o postupku i dokazima – odnosi se na nalog Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.000 USD – Stru~na priprema zahteva optu`enog da Pretresno ve}e II izda obavezuju}i sudski nalog pod pretwom kazne (supene) na osnovu pravila 54 Pravilnika o postupku i dokazima – radi se o nalogu Vatikanu da u roku od 30 dana dostavi MKSJ za potrebe pripreme odbrane prof. sadr`ine i vremenskog perioda po~ev od izbora Jovana Pavla Drugog za poglavara Rimokatoli~ke crkve do danas 19. Evropskom sudu za qudska prava i sli~nim me|unarodnim organizacijama. kojim se zahteva obezbe|ewe uslova za pripremu odbrane sa posebnim osvrtom na du`inu trajawa pritvora 9. Nema~koj.000 USD – Priprema podneska kojim prof. dr Vojislav [e{eq zahteva da predsednik suda poni{ti odluku zamenika sekretara kojom se prof. Ujediwenom Kraqevstvu Velike Britanije i Severne Irske.000 USD 132 . Ma|arskoj. informacije i podatke koji su potrebni prof. dr Vojislav [e{eq protivi zahtevu Tu`ila{tva za spajawe postupka (Stani{i} i Simatovi}) 19.

86 19.000 USD 133 .– Priprema podneska za Pretresno ve}e III kojim prof. dr Vojislav [e{eq na osnovu pravila 72 Pravilnika o postupku i dokazima osporava modifikovanu izmewenu optu`nicu 44.000 USD – Priprema podneska broj 92 – Zahtev optu`enog da Pretresno ve}e II ukine odluku o dodeli advokata u pripravnosti 19. 80 19.000 USD – Stru~na priprema zahteva optu`enog da se preispita odluka Pretresnog ve}a II da se optu`enom dodeli branilac u pripravnosti – Podnesak br.000 USD – Priprema podneska za Pretresno ve}e III kojim prof. 84 19.000 USD – Stru~na priprema zahteva optu`enog za promenu sedi{ta Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju 19.000 USD – Prou~avawe i analiza pro{irene optu`nice protiv prof.000 USD – Stru~na priprema Preliminarnog podneska za Pretresno ve}e III kojim prof. dr Vojislav [e{eq obave{tava Tu`ila{tvo u skladu sa pravilom 67 Pravilnika o postupku i dokazima o nameri da iznese posebnu odbranu – Nata{a Kandi} i Sowa Biserko 19.000 USD – Priprema zahteva optu`enog da Pretresno ve}e II odlukom uredi prava optu`enog u pritvoru i izda nalog kojim se zabrawuje onemogu}avawe ili ote`avawe pripremawa odbrane prof. dr Vojislav [e{eq obave{tava Tu`ila{tvo u skladu sa pravilom 67 Pravilnika o postup-ku i dokazima o nameri da iznese posebnu odbranu – Zoran Stankovi} 19.000 USD – Priprema podneska broj 91 – Zahtev optu`enog da se preispita odluka Pretresnog ve}a da se optu`enom dodeli branilac u pripravnosti 19.000 USD – Stru~na priprema zahteva optu`enog da se preispita odluka Pretresnog ve}a da se optu`enom dodeli branilac u pripravnosti – Podnesak br.000 USD – Stru~na priprema zahteva optu`enog da se preispita odluka Pretresnog ve}a da se optu`enom dodeli branilac u pripravnosti – Podnesak br. dr Vojislav [e{eq obave{tava Tu`ila{tvo u skladu sa pravilom 67 Pravilnika o postup-ku i dokazima o nameri da iznese posebnu odbranu – Vesna Kqaji} 26.000 USD – Pripremawe podneska za Pretresno ve}e III kojim prof.000 USD – Stru~na priprema zahteva optu`enog da se preispita odluka Pretresnog ve}a da se optu`enom dodeli branilac u pripravnosti – Podnesak br.000 USD – Priprema zahteva optu`enog da se Pretresno ve}e II izjasni o stru~nim argumentima koji osporavaju legitimnost Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju 24.000 USD – Stru~na priprema zahteva optu`enog da se ukine odluka Pretresnog ve}a II kojom se optu`enom dodequje advokat u pripravnosti – Podnesak br.000 USD – Stru~na priprema zahteva optu`enog da Pretresno ve}e II ukine odluku o dodeli advokata u pripravnosti – Podnesak br. 82 19. 83 19. dr Vojislava [e{eqa 19. 81 19. dr Vojislava [e{eqa 24.

000 USD – Stru~na priprema zahteva optu`enog da Pretresno ve}e II izda nalog da su|ewe po~ne do 24.000 USD – Pra}ewe. odbacuje optu`nica i osloba|a prof.000 USD – Analiza @enevskih konvencija o za{titi `rtava rata sa dopunskim protokolima i prilozima 9. Radi}a i [qivan~anina 9.000 USD – Pregled i selekcija dokumenata i materijala prikupqenog od strane tima odbrane u prethodnoj fazi 24. dr Vojislav [e{eq 19. kao i naloga kojim se ranija presuda poni{tava i zamewuje novom presudom. 94 19. Zari} i Tadi}. godine ili nalog da se ukida pritvor. Radi}a i [qivan~anina 9. kao i analiza izdvojenog mi{qewa i delimi~nog protivqewa sudije Per-Johana Lindholm 9.000 USD – Stru~na priprema preliminarnog podneska prof. Radeta ^akmaka. po optu`nici zamenika op{tinskog javnog tu`ioca u Rumi Kt-413/92 protiv Ostoje Sibin~i}a.000 USD – Prou~avawe i analiza tre}e objediwene izmewene optu`nice protiv Mrk{i}a.000 USD – Stru~na priprema interlokutorne `albe upu}ene @albenom ve}u protiv odluke Pretresnog ve}a II kojom je odbijen zahtev optu`enog prof. pribavqawe dokumentacije i analiza krivi~nog predmeta koji se vodi pred Specijalnim sudom u Beogradu pod nazivom “Ov~ara” 66.000 USD – Prou~avawe i stru~na analiza krivi~nog spisa K-270/92. dr Vojislava [e{eqa za preispitivawe odluke o dodeli branioca u pripravnosti 24. Radi}a i [qivan~anina 9.000 USD – Stru~na priprema interlokutorne `albe upu}ene @albenom ve}u protiv odluke Pretresnog ve}a II od 12. dr Vojislava [e{eqa o predmetu “[ama~ka grupa” 54. februara 2006.000 USD – Prou~avawe i stru~na analiza presuda o kazni u predmetu Simi}.000 USD – Prou~avawe i analiza druge modifikovane objediwene izmewene optu`nice protiv Mrk{i}a. dr Vojislava [e{eqa za normalizaciju uslova za pripremu odbrane 24.– Stru~na priprema zahteva optu`enog da se preispita odluka Pretresnog ve}a da se optu`enom dodeli branilac u pripravnosti – Podnesak br. dr Vojislava [e{eqa upu}enog Pretresnom ve}u III na osnovu pravila 72 Pravilnika o postupku i dokazima kojim se osporava modifikovana izmewena optu`nica 34. decembra 2005.000 USD – Prou~avawe i analiza izmewene optu`nice protiv Milana Marti}a 9.000 USD – Prou~avawe i analiza izmewene optu`nice protiv Mrk{i}a.000 USD – Stru~na priprema elaborata optu`enog prof.000 USD – Stru~na priprema interlokutorne `albe upu}ene @albenom ve}u protiv odluke Pretresnog ve}a II kojom je odbijen zahtev optu`enog prof. Mirka Paunovi}a i Daneta Mileti}a 24. Milivoja ^akmaka.000 USD – Podnesak kojim se zahteva ponovno preispitivawe odluke o dodeli branioca u pripravnosti 19. godine 24.000 USD 134 .

3. U Beogradu. 20.000 USD (milion tristotine ~etrdeset dve hiqade ameri~kih dolara) Beograd.000 USD Ukupno 1.000 USD.339. decembar 2005. godine Za stru~ni tim koji poma`e u pripremi odbrane Tomislav Nikoli} Dr Vojislav [e{eq Podnesak br.342. godinu 1. dr Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji poma`e u pripremi odbrane skre}e vam pa`wu da su va{a dugovawa za 2003. godinu 797. Svaki od ~lanova Stru~nog tima podrobno je upoznat sa svim svojim obavezama koje proisti~u iz odredbi op135 . godine Stru~ni tim koji poma`e u pripremi odbrane: Tomislav Nikoli} Jadranko Vukovi} Slavko Jerkovi} Qiqana Mihajlovi} Gordana Pop-Lazi} Branko Nadoveza Aleksandar Vu~i} Marina Toman Dragan Todorovi} Nemawa [arovi} Zoran Krasi} Brankica Terzi} Vjerica Radeta Amyad Migati Zlata Radovanovi} Mirko Blagojevi} Elena Bo`i}-Talijan Petar Joji} Ogwen Mihajlovi} Vesna Zobenica Marina Ragu{ Filip Stojanovi} Vesna Mari} Novak Savi} Momir Markovi} Prof. 123. januar 2006.000 USD. Potrebno je da hitno obezbedite sredstva radi izmirewa duga prema ~lanovima stru~nog tima ili }e u protivnom stru~ni tim biti prinu|en da Vam uskrati pomo} u pripremi odbrane.342. decembra 2005. {to ukupno iznosi 2. za 2004. godine Sekretarijatu Me|unarodnog suda Dostavqam vam Sporazum o neobelodawivawu informacija i podataka poverqive prirode koji sam sklopio sa svim ~lanovima Stru~nog tima koji mi poma`e u pripremawu odbrane. Podse}amo Vas da su se svi ~lanovi stru~nog tima maksimalno anga`ovali u pripremi odbrane.400 USD i za 2005. dana 26.000 USD – Uporedna analiza svih dokaza u predmetu Tu`ilac protiv prof. godinu 200. u svemu postupali po Va{em nalogu i da su imali znatnih tro{kova kako bi odbranu u~inili {to kvalitetnijom.– Analiza dokumenata i materijala prikupqenog od strane tima odbrane u proteklom periodu 34.400 USD. dr Vojislava [e{eqa 60.

Momir Markovi}. na kojima je nazna~eno da nisu dostupni javnosti. Gordana Pop-Lazi}. b) telefon mog pravnog savetnika Slavka Jerkovi}a broj 0038111199291. Marina Toman. Podse}am vas da mi jo{ niste odgovorili na nekoliko zahteva koje sam vam uputio u posledwa dva meseca. Vojislav [e{eq ^lanovi Stru~nog tima koji prof. dr Vojislav [e{eq zakqu~uju sporazum o neobelodawivawu informacija i podataka. i to na dva telefona: a) telefon sedi{ta Stru~nog tima u Beogradu 00381113166970. koji koristi Stru~ni tim za pomagawe moje odbrane. dr Vojislava [e{eqa. informacijama i dokumentaciji za koje va`i za136 . dr Vojislava [e{eqa vodi pred MKSJ i to za sve vreme dok va`i odluka Pretresnog ve}a MKSJ o zabrani obelodawivawa javnosti podataka o licima. Jadranko Vukovi}. Povodom toga zahtevam da mi omogu}ite: 1. Vesna Mari}. Zlata Radovanovi}. 3. Elena Bo`i}-Talijan. Brankica Terzi}.{tih pravnih akata Me|unarodnog suda i svesni su ka`wivosti wihovog eventualnog kr{ewa. dr Vojislavu [e{equ poma`u u pripremi odbrane pred MKSJ: Tomislav Nikoli}. Da u odre|enim terminima primam u radnu posetu ~lanove Stru~nog tima i s wima obavqam razgovore koji se ne}e prislu{kivati. koje zatvorski slu`benici ne}e smeti da ~itaju. Da sa ~lanovima Stru~nog tima obavqam poverqive telefonske razgovore. a koji se odnose na predmet postupka koji se protiv prof. odnosno sudski ~inovnici nadzirati. u okviru propisane privilegovane komunikacije optu`enih i branilaca. osim ispisanih ili {tampanih papira. 2. dokumentima i drugom materijalu. Da Stru~nom timu dostavqam blagovremeno sve dokumente Tu`ila{tva i suda. 2. a eventualno }e mo}i iskqu~ivo u mom prisustvu da kontroli{u da li se u kovertama nalazi i ne{to drugo. Nemawa [arovi}. Dragan Todorovi}. Ogwen Mihajlovi}. Petar Joji}. Profesor dr Vojislav [e{eq preuzima obavezu da prilikom dostavqawa podataka. Slavko Jerkovi}. niti }e ih zatvorski slu`benici. Marina Ragu{. Da mi povremeno omogu}avate prijem dokumenata putem faksa. Qiqana Mihajlovi}. Mirko Blagojevi}. pa }u morati da se povodom toga obratim Pretresnom ve}u II sa `albom da sistematski ometate pripremawe moje odbrane. 5. Zoran Krasi}. Aleksandar Vu~i}. Branko Nadoveza. Vjerica Radeta. Amyad Migati. Da od ~lanova Stru~nog tima dobijam poverqive dokumente. podatke i dokumente koje bude dobio od prof. Ovim sporazumom svaki ~lan Stru~nog tima pojedina~no i li~no preuzima obavezu prema prof. dr Vojislavu [e{equ da tokom rada na stru~noj pomo}i u vezi pripreme odbrane ne}e obelodawivati tre}im licima ili javnosti informacije. kao i slawe dokumenata s moje strane na faks 00381113164800 u Beogradu. 1. informacija i dokumentacije MKSJ uvek posebno nazna~i da li se radi o podacima. 4. Vesna Zobenica. Filip Stojanovi} i Novak Savi} (u daqem tekstu: ~lanovi Stru~nog tima) i prof.

godine Stru~ni tim: Tomislav Nikoli} Slavko Jerkovi} Gordana Pop-Lazi} Aleksandar Vu~i} Dragan Todorovi} Zoran Krasi} Vjerica Radeta Zlata Radovanovi} Elena Bo`i}-Talijan Ogwen Mihajlovi} Marina Ragu{ Vesna Mari} Momir Markovi} Predmet br. IT-03-67-PT Prof.brana obelodawivawa javnosti. kako bi svi ~lanovi Stru~nog tima bili blagovremeno i konkretno obave{teni o nastupawu situacije za po{tovawe svoje obaveze iz ta~ke 1. sudija Kevin Parker Sekretar: g. predsedavaju}i. sudija Jean-Claude Antonetti. decembra 2005. ^lanovi Stru~nog tima se obavezuju prema prof. ovog sporazuma snosi li~nu odgovornost. – da }e svim pravnim sredstvima progawati advokata Van der Spula pred organima Advokatske komore Holandije i pred me|unarodnim advokatskim asocijacijama zbog brutalnog kr{ewa moralnog kodeksa. dr Vojislav [e{eq Jadranko Vukovi} Qiqana Mihajlovi} Branko Nadoveza Marina Toman Nemawa [arovi} Brankica Terzi} Amyad Migati Mirko Blagojevi} Petar Joji} Vesna Zobenica Filip Stojanovi} Novak Savi} Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju PRETRESNOM VE]U II Sudije: sudija Carmel A. 3. dana 19. Agius. 4. dr Vojislava [e{eqa ZAHTEV PROF. Hans Holthuis Datum: 3. Ovaj sporazum se zakqu~uje u tri (3) primerka. T u`ilac protiv Prof. januar 2006. Onaj ~lan Stru~nog tima koji se oglu{i od obaveze iz ta~ke 1. DR VOJISLAVA [E[EQA ZA IZDAVAWE NALOGA ZA ODOBRAVAWE PLA]AWA TRO[KOVA PRIPREME ODBRANE 137 . godine Podnesak broj 124. dr Vojislavu [e{equ: – da nikada ne}e imati bilo kakav kontakt sa nametnutim braniocem u pripravnosti Van der Spulom. ovog sporazuma. 5. U Beogradu.

Neprekidno je u pritvoru 35 meseci. Uvod Istog dana kada je Tu`ila{tvo obavestilo javnost da je podiglo optu`nicu prof. ^lanove Stru~nog tima je odredio li~no. godine. dr Vojislav [e{eq je stalno zahtevao da mu su|ewe po~ne odmah ili {to pre. a i danas. Prilikom prvog pojavqivawa pred sudijom Pretresnog ve}a II (u daqem tekstu: Pretresno ve}e) 26. dr Vojislav [e{eq je izjavio da }e dobrovoqno da do|e u Hag i pristupi pred Me|unarodni krivi~ni sud za bi{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: MKSJ). na dan podno{ewa ovog podneska. odredilo mu posebnu ulogu u postupku protiv prof. dr Vojislava [e{eqa i propisalo posebne uslove koje mora da ispuwava lice koje }e da vr{i funkciju branioca u pripravnosti. godine prof. a radi se o licima u koje prof. Od prvog dana pojavqivawa pred MKSJ (26. Ulrich Mussemayer. dr Vojislav [e{eq ima poverewe da }e mu oni pomagati izvr{avawem naloga koje bude on izdavao. godine) i svaki put kada se za to ukazala prilika. Od 24. godine donelo odluku o dodeli branioca u pripravnosti. dr Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji poma`e u pripremi odbrane: Tomislav Nikoli} Vesna Zobenica Slavko Jerkovi} Mirko Blagojevi} Gordana Pop-Lazi} Amyad Migati Aleksandar Vu~i} Novak Savi} Dragan Todorovi} Filip Stojanovi} Zoran Krasi} Vesna Mari} Vjerica Radeta Petar Joji} Zlata Radovanovi} Brankica Terzi} Momir Markovi} Qiqana Mihajlovi} Jadranko Vukovi} Elena Bo`i}-Talijan Ogwen Mihajlovi} Marina Toman Marina Ragu{ Branko Nadoveza Nemawa [arovi} I. godine prof. februara 2003. februara 2006. maja 2003. su|ewe ne}e po~eti do 24. te je sigurno da }e pritvor trajati du`e od tri godine. Poznato je da prof. godine. bilo pisanim putem (podneskom) ili neposredno (li~no) na statusnim konferencijama. dr Vojislav [e{eq se nalazi u pritvoru u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija. Postupak protiv prof. dr Vojislav [e{eq ne prihvata silom nametnutog branioca u pripravnosti i da stalno osporava odluku Pretresnog ve}a ko138 .Tu`ila{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff. ali i da }e koristiti samo pomo} Stru~nog tima koji je obrazovan da mu poma`e u pripremi odbrane. Daniel Saxon Optu`eni: Prof. februara 2003. decembra 2005. dr Vojislava [e{eqa nalazi se jo{ uvek u pretpretresnoj fazi. Sude}i prema odluci Pretresnog ve}a od 12. Na zahtev Tu`ila{tva Pretresno ve}e je 9. prof. dr Vojislav [e{eq se izjasnio po pitawu odbrane i obavestio MKSJ da }e sam da se brani u postupku. februara 2003.

Ove zabrane su se odnosile kako na ~lanove porodice. Op{tepoznato je da je prof. Radi se o licu koje je li~ni prijateq sekretara MKSJ i koje pristaje na ulogu da glumi branioca u pripravnosti. pa po tom osnovu je sigurno najboqi i najkvalifikovaniji branilac u svojoj stvari pred MKSJ. Sekretar i wegov zamenik su vi{e puta uvodili zabranu komunikacija. prof. su|ewe bez nepotrebnog odugovla~ewa i obezbe|ewe drugih elementarnih uslova za upoznavawe sa optu`bama i pripremu odbrane. dr Vojislava [e{eqa. niti da pozove telefonom. a koje svakodnevno vr{i sekretar ili po wegovom nalogu druga ovla{}ena lica Sekretarijata i Pritvorske jedinice. Ovome treba dodati i ~iwenicu da je prof. godine. dr Vojislav [e{eq morao da ula`e za protekle tri godine. Za sve vreme pritvora koji traje skoro pune tri godine. Dakle. suprotno voqi optu`enog prof. Optu`eni Vojislav [e{eq je univerzitetski profesor prava i najosposobqeniji da bude branilac u postupcima pred MKSJ. upoznavawe sa materijalom na materwem jeziku. dr Vojislav [e{eq je sistematski izlo`en ograni~ewima kojima se bitno naru{ava wegovo pravo na pravi~no su|ewe. Profesor dr Vojislav [e{eq je i u pritvoru izlo`en takvim uslovima koji onemogu}avaju kvalitetnu pripremu odbrane. dr Vojislav [e{eq vodi postupke protiv tog nametnutog branioca u pripravnosti i pred organima Advokatske komore Holandije zato {to je prihvatawem makar samo i da se pojavquje u ovom postupku pred MKSJ. maja 2003. prijateqe i ~lanove Stru~nog tima koji mu poma`u u pripremi odbrane. niti da ~uje. odnosno onemogu}ava bilo kakva priprema odbrane. dr Vojislav [e{eq ne pristaje ni da vidi. Pored postupaka koje je protiv branioca u pripravnosti Van der Spula pokrenuo pred ve}ima MKSJ. pravo na ekspeditivno su|ewe.jom mu je nametnut takav branilac. 139 . niti da na bilo koji na~in komunicira sa nametnutim braniocem u pripravnosti. kao {to su pravo na pravi~no su|ewe. dr Vojislava [e{eqa. dr Vojislav [e{eq nije mogao nikoga da prima u posetu. a u stvari on kao takav su{tinski predstavqa jo{ jednog pravnog zastupnika Tu`ila{tva i sekretara. Osim toga. dr Vojislavu [e{equ bila zabrawena ~ak i obi~na telefonska komunikacija sa licima izvan Pritvorske jedinice. prof. Ta sistematska kr{ewa prava prof. te mesecima prof. u delu prava na pripremu odbrane. prof. Na taj na~in se gotovo zabrawuje. nesporno je da ispuwava sve uslove za branioca pred MKSJ propisane aktima MKSJ. a za ovaj podnesak zna~ajno. tako i na druge ro|ake. Tu ulogu sada obavqa holandski advokat Van der Spul koji ~ak i ne ispuwava uslove iz odluke Pretresnog ve}a od 9. `igosana su brojnim podnescima koje je prof. priznao da kr{i sve profesionalne i moralne kodekse advokata. dr Vojislav [e{eq prigovarao i stalno ukazivao organima MKSJ na sistematsko kr{ewe wegovih prava kao optu`enog u pritvoru. Tome treba dodati i ~este improvizacije Tu`ila{tva koje se ogledaju u poku{ajima da se stalno mewaju polazne osnove optu`bi i optu`eni prosto zatrpava materijalima. a samim tim je najkvalifikovaniji da pru`a stru~nu odbranu i da pravno zastupa u svim predmetima.

da kontaktira i dogovora kako da mu se pripreme podnesci i ostali materijali koji su neophodni ili koje namerava da upotrebi u postupku. dr Vojislavu [e{equ omogu}ava kori{}ewe i u`ivawe minimuma garantovanih prava koja se odnose na uslove za kvalitetnu pripremu odbrane. dr Vojislav [e{eq ostvaruje su pod budnom pa`wom osobqa Pritvorske jedinice. Za ovaj podnesak je zna~ajno da je prof.Sve telefonske komunikacije koje prof. Vaqda je poznato da prof. jer izme|u ostalog Tu`ila{tvo svojom aktivno{}u profili{e tok postupka. na na~in kako to on zahteva i onog kvaliteta koji je potreban po wegovoj proceni. dr Vojislav [e{eq je i pored zabrana i drugih ograni~ewa morao i pod najte`im mogu}im uslovima da ostvari komunikaciju. godine prof. dr Vojislav [e{eq vodi prislu{kuju se po slu`benoj du`nosti. Te tro{kove prof. Profesor dr Vojislav [e{eq je odredio lica koja mogu biti ~lanovi wegovog Stru~nog tima koji mu poma`u u pripremi odbrane. bez prihoda i mogu}nosti da li~no zaradi sredstva koja su nu`na za naknadu tro{kova. II. dr Vojislav [e{eq ima puno poverewe da }e obaviti poslove po wegovom nalogu. S pravom se postavqa pitawe da li se prof. dr Vojislav [e{eq ne mo`e da uti~e. Trogodi{wi pritvor bez minimalnih uslova za pripremu odbrane 140 . Sve ove aktivnosti su skop~ane sa odre|enim tro{kovima koji predstavqaju tro{kove pripreme odbrane. Radi se o licima u koje prof. Za pripremu ovih podnesaka prof. dr Vojislav [e{eq kao optu`eno lice u pritvoru nikako ne mo`e da bude razlog tro{kova postupka. februara 2003. dr Vojislav [e{eq je podneo MKSJ vi{e od 116 podnesaka. dr Vojislav [e{eq vi{e puta tra`io da se Sekretarijat obave`e da evidentira ~lanove Stru~nog tima kao lica sa kojima mo`e da odr`ava zvani~ne kontakte koji su u funkciji priprema odbrane. ili insistira da bude u pritvoru u jo{ uvek neograni~enom vremenskom trajawu. dr Vojislav [e{eq ne progawa sebe tako {to se samooptu`uje. te ne postoji mogu}nost da se slobodno dogovara o pripremi odbrane sa ~lanovima svog Stru~nog tima. Na visinu tro{kova prof. pod tako te{kim uslovima Stru~ni tim koji poma`e prof. jer normalan i aktima MKSJ propisani postupak kori{}ewa prava optu`enog za pripremawe odbrane nije bio mogu}. a pogotovo ne uzrok za velike tro{kove priprema odbrane. te samim tim i uti~e na aktivnosti nu`ne za pripremu odbrane. Verovatno bi tro{kovi pripreme odbrane bili mawi da prof. samopritvara u Pritvorsku jedinicu Ujediwenih nacija. dr Vojislav [e{eq ne mo`e da snosi jer je u pritvoru. dr Vojislav [e{eq nije u pritvoru i da je u mogu}nosti da li~no na terenu prikupqa dokaze i drugi materijal neophodan za odbranu. dr Vojislavu [e{equ u pripremi odbrane morao je da deluje. ^iweni~ni i pravni kontekst Od 24. pojedine odluke Pretresnog ve}a i stavovi Tu`ila{tva asociraju da se oni pona{aju ba{ tako u ovom predmetu i da takav do`ivqaj imaju u pogledu pritvora prof. Jasno je vaqda da prof. Dakle. Dodu{e. Svi telefonski razgovori koje prof. dr Vojislava [e{eqa. Sve to su pratili ogromni tro{kovi.

kada se navr{ava tri godine pritvora.400 USD. Po{to je nemogu}e zamisliti pripremu odbrane bez aktivnosti koje nisu skop~ane sa nekim tro{kovima. dr Vojislava [e{eqa na sve pakosti. Ukupan iznos tro{kova je 2. dr Vojislav [e{eq nije u pritvoru. a do danas nisu odobreni tro{kovi niti je izvr{ena isplata. jer nedostatak sredstava i dugovawa MKSJ za dosada{we tro{kove blokiraju i onemogu}avaju rad Stru~nog tima. februara 2006.400 USD i do danas MKSJ nije izvr{io isplatu. Ako je predmet slo`en i tu`ilac za dokazivawe optu`bi treba da koristi veliki broj dokaza i materijala. odnosno nije nadoknadio ove tro{kove. koji se sam brani. ograni~ewa i zloupotrebe kojima je izlo`en u pritvoru. dr Vojislav [e{eq ne mo`e li~no da naknadi. te mogu}nosti za finansirawe priprema odbrane ne postoje. Ako Stru~ni tim nije u mogu}nosti da radi.000 USD. Za 2004. Za 2003. godine.342. da se sam brani uz pomo} lica koja mu poma`u u pripremi odbrane. niti u ukupnom iznosu. Do danas MKSJ nije nadoknadio ove tro{kove za 2003. {to dovodi u pitawe da li uop{te mo`e da se pripremi i postoji odbrana. onda prakti~no prof. godinu ukupni tro{kovi su iznosili 200. Svi tro{kovnici sadr`e analiti~ki prikaz aktivnosti sa pojedina~nim iznosima prema metodologiji koja se primewuje u MKSJ. Naravno da zdrav razum ne dozvoqava takav zakqu~ak. godinu ukupni tro{kovi su iznosili 797. Ovaj Stru~ni tim ima velike tro{kove koje prof. Sasvim je izvesno da su|ewe ne}e po~eti do 24. dr Vojislava [e{eqa. niti delimi~no. ali i budu}ih. Zahtev za pla}awe. On nema mogu}nosti ni da na drugi na~in obezbedi sredstva za namirewe ovih tro{kova. odnosno naknadu tro{kova uredno je podnet MKSJ. onda najmawe u istoj srazmeri je i aktivnost odbrane. godinu ukupni tro{kovi iznose 1. Vaqda nije te{ko da se zakqu~i – ako prof. ili pristajawe prof. isto se odnosi i na pripremu odbrane prof. dr Vojislav [e{eq je svake godine dostavqao svoj tro{kovnik sa specifikacijom aktivnosti na na~in i prema kriterijumima koji se primewuju pred MKSJ. dr Vojislav [e{eq nalazi: da je u pritvoru i ne zna se koliko }e jo{ pritvor da traje. sekretar i Pretresno ve}e. Na uslove pritvora i mogu}nosti pripreme odbrane za sve vreme trajawa pritvora odlu~uju}i i iskqu~ivi uticaj su imali Tu`ila{tvo. odnosno naknadu ovih tro{kova je uredno podnet MKSJ. U skladu sa pravilima koja se primewuju u MKSJ prof. bez obzira da li je pru`a anga`ovani advokat kao branilac ili optu`eni. da dosada{wi tro{kovi koje 141 . onda tro{kovi pripreme odbrane moraju biti mawi. Zahtev za pla}awe. dr Vojislav [e{eq ne mo`e da priprema odbranu. Pretresnom ve}u je dobro poznato da Stru~ni tim koji poma`e prof. Tro{kovnici sadr`e prakti~no samo izdatke koji se odnose na aktivnosti i rad Stru~nog tima koji mu poma`e u pripremi odbrane. dr Vojislavu [e{equ u pripremi odbrane ima 25 ~lanova.oni tretiraju kao dobrovoqnu diskriminaciju optu`enog. Za 2005. O pripremi kvalitetne odbrane te{ko da mo`e da se govori.000 USD. Zbog ove situacije u kojoj se prof. godinu.339.

jer lica koja mu poma`u u pripremi odbrane vi{e nisu u mogu}nosti da se anga`uju. odnosno priprema odbrane i oni se ni~im ne mogu uskratiti. koristi sredstva MKSJ. jasno je da prof. Oni su podigli optu`nicu. Jasno je da im je taktika da se neosnovanim. je potpuno ravnopravna stranka sa Tu`ila{tvom u procesnom smislu. dr Vojislav [e{eq u nastavku postupka ostane potpuno sam i bez mogu}nosti pripremawa bilo kakve odbrane.je imao u pripremi odbrane nisu nadokna|eni. odredili pritvor. dr Vojislav [e{eq ima pravo na nu`ne i razumne tro{kove svog zastupawa. onda nenadokna|ivawe nu`nih tro{kova pripreme odbrane predstavqa samo jo{ jedno sredstvo u bogatom spektru sredstava onemogu}avawa pravde. On ne raspola`e sredstvima niti imovinom iz koje bi podmirio tro{kove koji se odnose na rad Stru~nog tima. Za ovaj podnesak u ovom trenutku nije od odlu~uju}eg zna~aja precizno navo|ewe svih pozicija i stavki tro{kova. Va`an je principijelni stav da su u praksi MKSJ tro{kovi pripreme odbrane bili priznati svim licima protiv kojih su vo|eni postupci u MKSJ. ili ne{to vi{e od onoga {to je izneto u tro{kovnicima koji su podneti MKSJ. nesporno je da i on ima pravo da za finansirawe tro{kova priprema odbrane. prof. Dakle. postoji realna opasnost da prof. Ako se pitawe naknade tro{kova pripreme odbrane razmatra samo na nivou principijelnog sagledavawa pravila koje primewuje MKSJ i dosada{we prakse. Pogotovo kada se zna materijalni polo`aj prof. Na potrebu i nu`nost postojawa i aktivnosti Stru~nog tima iskqu~ivo su uticali Tu`ila{tvo i Pretresno ve}e. dr Vojislavu [e{equ uskrati i bitno ote`a mogu}nost priprema odbrane. dr Vojislav [e{eq suo~en sa opasno{}u uskra}ivawa svake vrste pomo}i. dr Vojislava [e{eqa. Zato je prof. u ovoj fazi postupka. Ako se uzme u obzir stalna aktivnost sekretara i Tu`ila{tva da se prof. koji se sam brani. onemogu}avaju kontakte i ne dozvoqavaju pu{tawe na slobodu do po~etka su|ewa. Osim toga. i apsolutno je irelevantno da li je optu`eni imao advokata branioca ili se sam branio. uz zabrane i ote`avawe komunikacija prouzrokuju ogromni tro{kovi na strani odbrane. prime}uje se da je prof. dr Vojislavu [e{equ i da na taj na~in `ele da ostvare ciq da se ne ~uje istina i da izdejstvuju `eqenu osudu prof. dr Vojislav [e{eq nije anga`ovao ~lanove Stru~nog tima iz nekog li~nog hira ili luksuza. Tu`ila{tvo svoje aktivnosti finansira sredstvima buyeta MKSJ. dugim i vremenski neograni~enim trajawem pritvora. kako bi lica koja su anga`ovana na pripremi odbrane odustala od aktivnosti i pomo}i koju pru`aju prof. dr Vojislav [e{eq i po ovom pitawu jedini optu`eni kome se ne priznaju prava. Osim toga. Po{to prof. 142 . Jedini razlog se nalazi u ~iwenici da MKSJ nije nadoknadio tro{kove priprema odbrane i to u delu tro{kova za sredstva rada i anga`ovawe ~lanova Stru~nog tima. dr Vojislava [e{eqa. po{to u komunikacijama sa ~lanovima Stru~nog tima koji mu poma`u u pripremi odbrane ~esto ~uje primedbe i nagove{taje da }e ~lanovi Stru~nog tima uskratiti pomo} i rad po{to su im uslovi za rad postali krajwe nepodno{qivi. Optu`eni prof. dr Vojislav [e{eq ne raspola`e sredstvima za pripremu odbrane koju sam daje. dr Vojislav [e{eq.

Mnogo podnesaka je prof. Verovatno se dokazi za doga|aje u Bosanskom [amcu tra`e u tom mestu i ~lan Stru~nog tima ima tro{ak makar autobuskog prevoza u oba pravca. dr Vojislava [e{eqa tokom trogodi{we pripreme odbrane zna~ajni. MKSJ ne prime}uje. pa i pretresna ve}a su uvek isticala svoj nediskriminatorski pristup primeni pravila koja va`e u MKSJ. Sli~no je i sa po{tanskim uslugama. Verovatno da nije potrebno dokazivati potrebu da se ne{to fotokopira i da to iziskuje sredstva i predstavqa tro{ak. dr Vojislav [e{eq jedini optu`eni koji se nalazi u pritvoru skoro pune tri godine bez mogu}nosti komunikacija i prijema poseta koje bi bile u funkciji pripreme odbrane. ~asopisa i drugog materijala koji je neophodan za pripremu odbrane iziskuje sredstva. Oni su u predmetu protiv prof. koja je navedena kao primer da bi se lako zakqu~ilo da je tro{ak realan i nu`an. sekretar.Svima je jasno da je pitawe materijalnog polo`aja prof. Jedini je kome MKSJ nije nadoknadio nijedan tro{ak. dr Vojislava [e{eqa vi{e puta proveravano i da je utvr|eno da on nije u mogu}nosti da sopstvenim sredstvima plati tro{kove pripreme odbrane. svima se priznaju. Crnoj Gori. ali i da ne mo`e da uti~e na wihovu neophodnost i visinu. dr Vojislava [e{eqa ne `ele videti ni elementarni tro{kovi. Pravilnika i drugih me|unarodnih akata o qudskim pravima. dr Vojislavu [e{equ. pa i sa ostalim postupcima koji se vode pred MKSJ da bi dokazao osmi{qeni sistem koji se primewuje samo prema wemu. odnosno nenadokna|ivawe elementarnih tro{kova pripreme odbrane. Obezbe|ewe kwiga. Verovatno izaziva zaprepa{}ewe ~iwenica da je prof. op{ti kancelarijski tro{kovi. odnosno oni koji su nu`ni i razumni. Da li treba napomenuti hitne po{tanske usluge koje su izuzetno skupe. koje se aktuelizuje ovim podneskom. Tako na primer. dr Vojislav [e{eq podneo u kojima je `igosao kr{ewa qudskih prava koja se sprovode nad wim u MKSJ. dr Vojislavu [e{equ i koliko je materijala on dostavio Stru~nom timu. i to samo prema prof. dr Vojislavu [e{equ hitno dostavi materijal. Tu`ila{tvo. Da bi se ove primedbe. Identi~na situacija ne bi mogla da se prona|e u istoriji krivi~nih postupaka civilizovanih naroda i dr`ava. Tu elementarnu stvar. a MKSJ je dobro poznato koja je koli~ina raznog materijala koji je neophodan za pripremu odbrane dostavqena prof. 143 . Jedini je za ~iju odbranu nikada nije ispla}en ni 1 USD. Me|utim. {to deluje prosto neverovatno. bez obzira u kojoj formi. ^esto je pravio i uporedne analize sa sudskom praksom razvijenih i civilizovanih dr`ava u sli~nim situacijama. pitawe dosada{weg nadokna|ivawa tro{kova pripreme odbrane. ali ne i prof. s obzirom da su nestandardizovane i skop~ane sa potrebom da se prof. jer 25 lica radi na pripremi odbrane. dr Vojislava [e{eqa ne va`e odredbe Statuta. Vaqda lica koja kao ~lanovi Stru~nog tima koji mu poma`u u pripremi odbrane moraju da komuniciraju me|usobno i sa drugim licima u Srbiji. jasno pokazuje da samo za prof. Deluje prosto neverovatno da se samo u predmetu protiv prof. Svima se priznaju tro{kovi telefona. dr Vojislavu [e{equ. prigovori i `albe osporile. ali najboqe pokazuje kakav je odnos MKSJ. Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

^iwenicom da prof. ili poru~uje – dokazi ti nisu ni potrebni? ^iwenice treba da se utvrde i to iziskuje vreme. a morao je da isplati drugim licima ili kupi ili obezbedi ili jednostavno da se plati nekom tre}em licu zato {to je nu`no i u razumnoj visini. Neko mora da odgovori u ~emu se ogleda ta fundamentalna razlika? Braniocima se priznaju svi navedeni tro{kovi. Da to mo`da nije poruka da mu se zabrawuje da u odbrani koristi dokaze. a prof. dr Vojislavu [e{equ. jer su rezultat nespornog rada i aktivnosti na pripremi odbrane. potrebna su sredstva. Nije jasno za{to se prof. Situacija da tu`ilac bez bilo kakvih finansijskih ograni~ewa mo`e da pravi tro{kove za koje smatra da su mu neophodni da bi dokazao optu`be i da u tom smislu finansira obezbe|ewe la`nih dokaza. odnosno kori{}ewe obi~nih parola. ve} za MKSJ kao i da ne postoje preliminarni podnesci i kao da ih prof. koji se sam brani i koji nema dovoqno sredstava za pripremu odbrane. a optu`eni koji se nalazi u pritvoru i nad kojim se primewuju razli~ite mere zabrana ima po logici stvari samo jo{ ve}e tro{kove za isti posao i aktivnosti kao {to to ima advokat branilac. vreme i anga`ovawe odgovaraju}ih stru~waka. i to oni koji su nesporno tro{kovi anga`ovawa i rada lica koja su ~lanovi Stru~nog tima koji mu poma`u u pripremi odbrane. To je `eqa Tu`ila{tva koju ispuwava Pretresno ve}e. analizu. a svi su svesni da su Pretresno ve}e i @albeno ve}e odlu~ivali. pravne konsultacije i kvalitetnu pravnu asistenciju. kao tro{ak priprema odbrane? Zar je mogu}e da je prof. odnosno rada na predmetu povodom postupka koji se protiv wega vodi u MKSJ. Kako je krenulo verovatno }e se u jednom trenutku konstatovati da postupka nije ni bilo. dr Vojislavu [e{equ fakti~ki ne priznaje tro{ak obezbe|ewa dokaza. ne odobrava ni 1 USD na ime tro144 . dr Vojislav [e{eq nikada nije ni podneo. onda tro{kovi pripreme optu`bi moraju biti u istoj srazmeri sa tro{kovima pripreme odbrane. dr Vojislavu [e{equ ni{ta nije priznato kao tro{ak priprema odbrane. prakti~no se zabrawuje pru`awe odbrane. Tako se priprema teren da formalno dozvoqena odbrana postane neargumentovana. To sve ima svoju cenu. Ovi tro{kovi se priznaju svim braniocima lica koja su optu`ena pred MKSJ. Odbrana se ograni~ava samo na verbalne mogu}nosti pritvorenog lica i wegovo se}awe. Za ovaj podnesak je bitno da MKSJ ne priznaje to kao tro{ak. bez obzira da li su nagrada za wihovo anga`ovawe ili tro{ak koji je branilac imao pri pripremawu odbrane. Optu`eni koji se sam brani tako|e ima te tro{kove. a da se optu`enom. odnosno na predmetu. ali bez mogu}nosti da za svoje ~iwenice ponudi bilo koji dokaz. dr Vojislav [e{eq je nekoliko obimnih studija predao u formi preliminarnih podnesaka kojima se najavquje posebna odbrana. pribavqawe dokaza.Da bi se izradila studija. Za{to se ~ak ni ovo ne priznaje prof. dr Vojislav [e{eq jedini optu`eni kome se ne priznaju tro{kovi. Ako se ima u vidu da su tu`ilac i optu`eni koji se sam brani ravnopravne procesne strane. Iz takvog odnosa sledi zakqu~ak kao da pretresna ve}a nisu ni donosila odluke povodom podnesaka. i to ne samo u pogledu iznosa.

Pretresno ve}e je du`no da ovo pitawe re{i. Osim toga. godine odobri prof. to bi bio krunski dokaz da se ovaj predmet zloupotrebqava za pqa~ku Ujediwenih nacija od strane organizovane grupe pojedinaca koji zloupotrebqavaju slu`beni status. Van der Spulu. godine do 31. dr Vojislav [e{eq nema branioca ili da se tro{kovi priznaju samo braniocima. Tra`eno pravno sredstvo Optu`eni prof. Osim cinizma.{kova je neprihvatqiva. a svima je jasno da on sa Tu`ila{tvom radi sve da onemogu}i odbranu. Ako se kao razlog za nepriznavawe tro{kova priprema odbrane uzme da prof. III. dr Vojislavu [e{equ. februara 2003. dr Vojislav [e{eq zahteva da Pretresno ve}e u skladu sa pravilom 54 Pravilnika o postupku i dokazima izda nalog sekretaru da na ime naknade tro{kova pripreme odbrane od 24. Najve}i cinizam bi bilo kada bi se eventualne isplate braniocu u pripravnosti. dr Vojislava [e{eqa za onaj deo tro{kova koji su bili nu`ni i u razumnoj visini ne mo`e re{iti sa sekretarom. da postoji sukob interesa. prijatequ sekretara. tim pre {to optu`eni nije izazvao tro{kove. Ako se kao razlog za nepriznavawe tro{kova priprema odbrane uzme da optu`eni nije unapred prijavio aktivnosti koje }e imati na pripremi odbrane i nije dobio mo`da odobrewe sekretara. a odbrana je odre|ena kao branilac ili optu`eni koji se sam brani. jer su stranke u postupku tu`ilac i odbrana. Vaqda je svima jasno da je i funkcija izmi{qenog branioca u pripravnosti nezakoniti pristup sredstvima Ujediwenih nacija.339. i naro~ito da je pitawe naknade dosada{wih tro{kova pripreme odbrane u odnosu na aktivnosti i rad Stru~nog tima koji poma`e u pripremi odbrane kqu~no pitawe da li }e biti odbrane. jer je nastala potreba da se izda nalog u smislu pravila 54 Pravilnika o postupku i dokazima kako bi se o~uvalo fer i pravi~no su|ewe. a samim tim i omogu}avawa kori{}ewa prava optu`enog na pravi~no su|ewe. Poznato je da je prof. ve} je prinu|en da stvara tro{kove da bi se odbranio kao lice za koje jo{ uvek va`i prezumpcija nevinosti. Ako Tu`ila{tvo svoje tro{kove pravda izme|u ostalog i podnescima i materijalom koji koristi u ovoj fazi postupka. decembra 2005. tretirale kao tro{ak priprema odbrane. dr Vojislava [e{eqa. onda i optu`enom moraju da se priznaju tro{kovi prema istim kriterijumima. dr Vojislav [e{eq prijavio sekretara za zloupotrebe sredstava Ujediwenih nacija.400 USD. onda se zaboravqa da je branilac procesna kategorija i da taj uslov ispuwava optu`eni koji se sam brani. Prof. zbog ~ega ga je sekretar vi{e puta u besu ka`wavao zabranama komunikacija. pa je iluzorno o~ekivati da sekretar uspostavi normalan i nepristrasan odnos prema prof. dr Vojislav [e{eq svaki svoj potez najavqivao sekretaru. Po{to je sasvim jasno i op{tepoznato da se pitawe naknade tro{kova pripreme odbrane prof. dr Vojislavu [e{equ isplatu 2. dr Vojislav [e{eq (Uradio ~lan Stru~nog tima Zoran Krasi}) 145 . onda mora da se ima u vidu sukob interesa koji postoji izme|u sekretara i prof. kakva bi to bila priprema odbrane kada bi prof.

godine. Uvod Nesporno je da je optu`eni prof. Agius. februara 2003. da bi dana 25. februara 2003. godine. T u`ilac protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa ZAHTEV PROF.Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br. dr Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji poma`e u pripremi odbrane: Tomislav Nikoli} Vesna Zobenica Slavko Jerkovi} Mirko Blagojevi} Gordana Pop-Lazi} Amyad Migati Aleksandar Vu~i} Novak Savi} Dragan Todorovi} Filip Stojanovi} Zoran Krasi} Vesna Mari} Vjerica Radeta Petar Joji} Zlata Radovanovi} Brankica Terzi} Momir Markovi} Qiqana Mihajlovi} Jadranko Vukovi} Elena Bo`i}-Talijan Ogwen Mihajlovi} Marina Toman Marina Ragu{ Branko Nadoveza Nemawa [arovi} A. godine Podnesak broj 125. DR VOJISLAVA [E[EQA ZA PONI[TAVAWE ODLUKE O DODELI BRANIOCA U PRIPRAVNOSTI Tu`ila{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff. {to je potvrdio i 26. januar 2006. februara 2003. sudija Kevin Parker Sekretar: g. dr Vojislav [e{eq dobrovoqno pristupio Me|unarodnom krivi~nom sudu za biv{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: MKSJ) 24. u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik). predsedavaju}i. sudija Jean-Claude Antonetti. Hans Holthuis Datum: 3. IT-03-67-PT PRETRESNOM VE]U II Sudije: sudija Carmel A. u~iniv{i nespornim da je wegova odluka da se sam brani kona~na. godine. Ulrich Mussemayer. 146 . prilikom svog prvog stupawa pred sudiju Pretresnog ve}a II (u daqem tekstu: Pretresno ve}e). Daniel Saxon Optu`eni: Prof. pismom obavestio sekretara o svojoj odluci da se sam brani.

apsolutno nema nameru da kontaktira ni na koji na~in. Identi~an stav optu`eni je i do danas zadr`ao. februara 2003. godine. koja u ovom konkretnom slu~aju ne postoji. godine. za potrebe ovog postupka definisana je paragrafom 30 odluke.Na zahtev Tu`ila{tva. kada je istakao da je wegova odluka da se sam brani kona~na i precizirao da je mogu}e da }e anga`ovati pomo}nika i pravnog savetnika koji se nikada u wegovo ime ne}e pojavqivati u sudnici. {to je potvrdio i prilikom svog prvog stupawa pred MKSJ 26. na osnovu pravila 54 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik). koji sekretar vodi na osnovu pravila 45. 11 i 14 Uputstva za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti. uz uslov da dodeqeni branilac mora te~no govoriti B/H/S i jedan od zvani~nih jezika MKSJ. naro~ito u vezi sa pitawima dokaza i postupka. godine. od 9. dr Vojislav [e{eq. a vi{e puta je jasno istakao ponavqaju}i svoj stav da sa braniocem nametnutim mimo wegove voqe od strane Pretresnog ve}a. kao i da je nesporno dokazano da je neopravdana i necelishodna. dana 25. Zato mora da se ima u vidu i posebno istakne da je upravo saradwa optu`enog sa dodeqenim braniocem u pripravnosti. kako bi uvek bio spreman da tokom su|ewa preuzme odbranu od optu`enog. maja 2003. izme|u ostalog. februara 2003. Uloga branioca u pripravnosti. godine. da poma`e optu`enom u pripremi i vo|ewu wegove odbrane na su|ewu kad god to optu`eni zatra`i. ^iweni~ni i pravni kontekst Nezadovoqan navedenom odlukom. ve} da ekskluzivitet pojavqivawa u sudnici sa strane optu`enog zadr`ava za sebe. Da }e se sam braniti i da se u tom stavu do kraja postupka ni{ta ne}e promeniti optu`eni je konstatovao i na statusnoj konferenciji odr`anoj 25. godine. ~lanovima 7. Pretresno ve}e je 9. a na osnovu pravila 45(g) Pravilnika. U odluci je posebno navedeno da branilac u pripravnosti mora te~no govoriti B/H/S i jedan od zvani~nih jezika Me|unarodnog suda. u kome je. da se obra}a sudu kad god to zahtevaju optu`eni ili ve}e. Navedena odluka Pretresnog ve}a nepravilna je iz vi{e razloga. niti }e postojati. 147 . marta 2003. ~lanom 14 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima. i to onakve kakva je propisana od strane Pretresnog ve}a u paragrafu 30 odluke. dr Vojislav [e{eq ovim zahtevom tra`i da Pretresno ve}e preispita i poni{ti ovu odluku jer smatra da je ona u suprotnosti sa ~lanovima 20 i 21 Statuta MKSJ (u daqem tekstu: Statut). ~lanom 6 Evropske konvencije o qudskim pravima. optu`enom prof. B. da se savetuje ili daje predloge optu`enom prema svom naho|ewu. dr Vojislavu [e{equ dodeli jednog branioca u pripravnosti. Najpre. donelo odluku da Sekretarijat sa spiska branilaca. u skladu sa svojim pravom da se sam brani koje mu je garantovano kao minimum prava ~lanom 21 Statuta. pismom obavestio sekretara o svojoj odluci da se sam brani. da se aktivno anga`uje na temeqnoj pripremi odbrane i uzme u~e{}a u postupku. zato {to je prof. pravilima 44 i 45 Pravilnika. prvi i apsolutno neophodan uslov (condicio sine qua non) za ispuwewe uloge branioca u pripravnosti. maja 2003. navedeno da je funkcija branioca u pripravnosti da poma`e optu`enom u pripremi odbrane u pretpretresnoj fazi kad god to optu`eni zatra`i. prof.

Van der Spul ni na koji na~in ne u~estvuje u pripremi odbrane prof. ^iwenica koja nikako ne mo`e da se ospori je da Van der Spul ne zna nijednu re~ srpskog jezika. pa ~ak i optu`eni koji je potpuno nepismen. jer Van der Spul nije ispuwavao nijedan od dva uslova propisana odlukom od 9. niti u profesionalnom niti u intelektualnom. jer je ovaj uslov i postavqen kako ne bi unapred bila iskqu~ena sva148 . koji nikada nije i{ao u {kolu. Jasno je da optu`eni i kao stru~wak i kao li~no zainteresovano lice. kako Spul u svojstvu branioca u pripravnosti u izlivu mr`we prema prof. maja 2003. Fakti~ki. kako Pretresno ve}e pogre{no naziva materwi jezik optu`enog. Sada je svima sigurno jasno da su bili istiniti svi stavovi prof. koji ima veliki broj objavqenih kwiga i nau~nih radova. Gluma je potrebna da bi se koristila sredstva za pla}awe navodnih tro{kova nametnutog branioca za wegovo navodno anga`ovawe na pru`awu pomo}i i za{titi prava optu`enog. dr Vojislava [e{eqa za preispitivawe odluke o nametawu branioca u pripravnosti. To je dovoqan razlog za hitno poni{tavawe odluke Pretresnog ve}a o imenovawu branioca u pripravnosti. godine za imenovawe branioca u pripravnosti. Kona~no. kao i da mu nametnuti branilac u pripravnosti ni u kom pogledu. godine doktor pravnih nauka.Pravo na branioca po svom slobodnom izboru podrazumeva. dr Vojislavu [e{equ pe`orativno naziva srpski jezik. svakako sebi predstavqa najboqu mogu}u li~nu. niti poku{ava da ostvari sa prof. apsolutno zainteresovanu i stru~nu odbranu pred MKSJ. on apsolutno nikakav kontakt ne ostvaruje. dr Vojislavu [e{equ svima je jasno da on ne mo`e da ispuwava ulogu koja mu je propisana paragrafom 30 odluke Pretresnog ve}a i da umesto da Spul u~estvuje “aktivno” i “temeqno” u pripremawu odbrane. dr Vojislavu [e{equ mora biti poni{tena zato {to je wegovim imenovawem Sekretarijat prekr{io odluku Pretresnog ve}a o dodeli branioca u pripravnosti. dr Vojislavom [e{eqom. dr Vojislava [e{eqa. protekom dvadesetjednog meseca od nametawa Van der Spula za branioca prof. i pravo okrivqenog da za branioca izabere bilo koga drugog. Odluka o imenovawu Van der Spula za branioca u pripravnosti prof. koji je jo{ od 1979. dr Vojislavu [e{equ. Pravo da se sam brani ima i optu`eni bez ikakvog obrazovawa. te da je jedina korist koja je iz ovakvog imenovawa branioca u pripravnosti proistekla li~na korist koju je Van der Spul ostvario napla}ivawem naknada koje se ispla}uju dodeqenom braniocu. Pravo na samozastupawe MKSJ na zahtev Tu`ila{tva negira samo prof. ne mo`e parirati. niti biti od koristi. pored osnovnog prava okrivqenog da odlu~i da se sam brani. prigovori i osporavawa izneta u prvom zahtevu prof. ni “[e{eqevog srpskog jezika”. na delu je poku{aj da se obi~nom glumom formalno stvori situacija da neko navodno ispuwava ulogu nametnutog branioca. niti }e biti u situaciji da bilo {ta radi u ovom predmetu. a posebno ne kao lice koje su izabrali Tu`ila{tvo i sekretar. koji ima vi{egodi{we iskustvo univerzitetskog profesora i koji nesporno ispuwava sve propisane uslove MKSJ da bude branilac i bilo kom drugom optu`enom pred MKSJ. dr Vojislava [e{eqa. Prvi uslov koji nije ispuwen je da branilac u pripravnosti mora te~no govoriti B/H/S.

Da Spul nije bio na listi mogu}ih branilaca. umesto interesu pravde i pravima optu`enog garantovanim Statutom. Umesto da Pretresno ve}e sankcioni{e prekr{ioca pravne norme. nijednim drugim jezikom ne slu`i u meri dovoqnoj da se wime koristi prilikom vo|ewa svoje odbrane. Poznato je da se prof. dr Vojislava [e{eqa napravilo novi iskorak u nepravo. dr Vojislavu [e{equ. koji izme|u ostalog propisuje da za branioca po slu`benoj du`nosti mo`e biti imenovana svaka osoba za koju se sekretar uveri da je uvr{}ena u popis branilaca predvi|en pravilom 45 Pravilnika. Istovremeno. da bi se smatrao kvalifikovanim za zastupawe osumwi~enog ili optu`enog.ka mogu}nost komunikacije izme|u optu`enog i branioca u pripravnosti. jer wegovog imena u trenutku imenovawa na popisu branilaca jednostavno nije ni bilo. o imenovawu Van der Spula za branioca u pripravnosti prof. a tek nakon toga unet u listu branilaca jasno je re~eno i u samoj odluci zamenika sekretara. ovakvim postupkom Pretresno ve}e je pre}utno. odnosno da je najpre imenovan za branioca optu`enom. Ovo pravilo izri~ito predvi|a uslov da branilac. Tako|e. od 16. februara 2004. jer je nemogu}e zamisliti da neko ko ne poznaje ni re~ materweg jezika optu`enog druga~ije nego mimikom ili pantomimom poma`e okrivqenom u pripremi odbrane u pretpretresnoj fazi ili na su|ewu. dr Vojislava [e{eqa. Naime. koji je imenovawem lica koje ne ispuwava nijedan od postavqenih uslova prekr{io odluku o dodeli branioca u pripravnosti i natera Sekretarijat da po{tuje odluku. godine. Na ovaj na~in Pretresno ve}e se podredilo i priklonilo interesima Tu`ila{tva. u {ta se u slu~aju imenovawa Van der Spula niko nije mogao uveriti. Drugi uslov iz odluke Pretresnog ve}a prekr{en je odlukom zamenika sekretara suda Davida Tolberta. mada nije bio upisan na listu branilaca pred MKSJ. dr Vojislav [e{eq osim svojim materwim. branilac u pripravnosti mora biti izabran sa liste branilaca koju vodi sekretar u skladu sa pravilom 45 Pravilnika. odustalo i od ostalih du`nosti branioca u pripravnosti propisanih paragrafom 30. Ovi propisi ne ostavqaju bilo kakvu mogu}nost imenovawa za branioca lica koje se u tom trenutku ne nalazi na listi branilaca koju vodi sekretar. prekr{en je i ~lan 14 Uputstva da dodelu branioca po slu`benoj du`nosti. ga`ewem svoje prvobitne odluke tako {to pravnu normu prilago|ava prekr{iocu i odre|uje da branilac u pripravnosti ne mora znati srpski jezik. Pretresno ve}e je tako pristalo na iskqu~ewe svake mogu}nosti normalne komunikacije izme|u optu`enog i onoga ko bi mu trebao biti branilac u pripravnosti. Pretresno ve}e je nakon podno{ewa prigovora prof. {to tako|e izri~ito predvi|a i ~lan 11 Uputstva za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti. i kao jedinu du`nost Van der Spula odredio zadr`avawe statusa branioca u pripravnosti radi stvarawa i odr`avawa privida fer su|ewa i ravnopravnosti strana u postupku u predmetu protiv prof. ali nedvosmisleno. sekretara i Van der Spula. moramo dodati i da je prekr{ena odredba pravila 44 Pravilnika. Na ve} i onako preduga~ku listu brutalno prekr{enih pravila odlukom kojom je Van der Spul imenovan za branioca u pripravnosti optu`enom. mo149 . Pravilnikom i svim relevantnim me|unarodnim aktima.

u trenutku imenovawa. godine. dr Vojislava [e{eqa. pored toga {to je tokom svoje istorije u~estvovala u kreirawu politike aparthejda i na najgori na~in ugwetavala pripadnike drugih rasa i nacionalnosti. Odluka o imenovawu Van der Spula za branioca u pripravnosti prof. kojim su propisana osnovna na~ela na kojima se Kodeks zasniva. ve} i svakom drugom osumwi~enom ili optu`enom pred MKSJ. i vr{ewu genocida nad srpskim narodom. koja je. a samim tim i najva`nije. Ovakvim postupkom. Spul je zarad svojih li~nih materijalnih interesa. zbog ~ega je Holandija jedna od zemaqa pripadnica NATO-a tu`enih od strane SR Jugoslavije pred Me|unarodnim sudom pravde. Spul je pogazio i odredbe ~lana 7 Kodeksa i obavezu branioca da po{tuje odluke klijenta u vezi sa ciqevima zastupawa. brige za klijenta.ra biti ~lan udru`ewa advokata koji deluju pred MKSJ. moralno i eti~ko na~elo ustanovqeno pravo klijenata da imaju pravo na pravnu pomo} po sopstvenom izboru. dr Vojislava [e{eqa neodr`iva je i iz razloga {to je on dr`avqanin Holandije. te da vi{e nijednog trenutka ne sme opstati u pravnom prometu. Nesporno je da Spul. da tra`i i prihvati samo uputstva koja poti~u od klijenta i koja nisu posledica uticaja neke osobe. ne samo prof. na najgrubqi mogu}i na~in prekr{io najsvetije pravilo Kodeksa da klijenti imaju neotu|ivo pravo na pravnu pomo} po sopstvenom izboru. izaziva opravdanu sumwu da imenovawe Holan|anina za branioca ima za ciq da se {to vi{e Srba proglasi krivim pred MKSJ. u~estvovala i u bombardovawu SR Jugoslavije 1999. Idealan na~in za ostvarewe tog ciqa je i dovo|ewe optu150 . Prekr{ena je i obaveza branioca da deluje sa osnova stru~nosti. dr Vojislava [e{eqa kosi sa osnovnim principima i interesima pravde. propisana ~lanom 10 Kodeksa. kao dr`ave. organizacije ili dr`ave. kako bi te presude Holandija koristila radi izbegavawa odgovornosti pred Me|unarodnim sudom pravde u sporu SR Jugoslavija – NATO. profesionalno. Na osnovu svega navedenog. jasno je da se odluka o imenovawu Van der Spula za branioca u pripravnosti prof. kao i da mora ~uvati vlastiti integritet i integritet cele pravni~ke profesije. i to onog udru`ewa priznatog od strane sekretara. iskrenosti i lojalnosti. Nametawe Van der Spula za branioca u pripravnosti prof. dr Vojislavu [e{equ ne sme ostati na snazi i zbog ~iwenice da je prihvatawem da optu`enog zastupa u svojstvu branioca u pripravnosti. Navedeni argumenti jasno pokazuju da Van der Spul kao Holan|anin ne mo`e u`ivati poverewe dovoqno da mu se dodeli uloga branioca prof. jer dosada{we pona{awe Holandije. dr Vojislavu [e{equ. Spul prekr{io ~lan 5 Profesionalnog kodeksa branilaca koji se pojavquju pred MKSJ (u daqem tekstu: Kodeks). i gde je kao prvo. iskustva. nije bio ~lan pomenutog udru`ewa advokata. Pristajawem da umesto advokata Aleksandra Lazarevi}a bude nametnut za branioca u pripravnosti. iako je unapred bio upoznat sa ~iwenicom da }e se optu`eni na svaki pravno dozvoqen na~in boriti da za{titi svoje pravo na li~nu odbranu. {to je ve} u startu moralo diskvalifikovati svaku mogu}nost wegovog imenovawa za branioca. dok su pripadnici oru`anih snaga Holandije po~inili brojne zlo~ine nad srpskim narodom.

a branilac je tu samo da pomogne okrivqenom da lak{e zadovoqi pravne zahteve odbrane. Beograd 1998. i mo`e biti iskori{}eno samo ukoliko to optu`eni `eli. Kako to u praksi izgleda. iako on unapred nikako nije mogao znati da }e od strane Sekretarijata biti anga`ovan ba{ prof. februara 2004. samo po sebi. odnosno takozvano siroma{ko pravo. da okrivqeni ima pravo na odbranu kao jedno od temeqnih qudskih prava. tako i u kontinentalnom pravu. dakle. te da je samim tim nametawe branioca optu`enom koji `eli da se sam brani dozvoqeno. jer bi svako nametawe “pomo}i” optu`enom. po svojoj su{tini predstavqa pro{irewe prava na odbranu optu`enog. Ona u stvari pripadaju okrivqenom. ali ne sme i ne mo`e da odmogne. 16. obja{wava slede}im re~ima: “Prava koja branilac okrivqenog ima u postupku nisu izvorna. jasno je kada se zna da je 13. koji nala`e da advokat treba da pristane da ga MKSJ imenuje za branioca po slu`benoj du`nosti bilo kom osumwi~enom ili optu`enom slabog imovnog stawa. Da je do imenovawa upravo Van der Spula do{lo mahinacijama sekretara. ograni~eno je voqom optu`enog.`enih u situaciju da ne mogu adekvatno da pripreme i iznesu svoju odbranu. redovni profesor pravnog fakulteta u Beogradu u uybeniku “Krivi~no procesno pravo”. da optu`enom zbog imenovawa branioca u samom procesu ne mo`e biti oduzeto nijedno procesno pravo. dr Vojislavu [e{equ. Tu`ila{tvo namerno prenebregava ~iwenicu da je i u sistemima kontinentalnog prava u kojima se mo`e imenovati branilac po slu`benoj du`nosti. dr Vojislava [e{eqa kao branilac u pripravnosti. niti mo`e ulo`iti pravni lek na 151 . koji bi mu trebao biti branilac. dr Vojislava [e{eqa i Van der Spula. suprotno ~lanu 14 Uputstva za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti. Neprihvatqiv je stav Tu`ila{tva da u me|unarodnom obi~ajnom pravu ne postoji pravna norma kojom se zabrawuje nametawe branioca optu`enom koji `eli da se sam brani. ve} da oni paralelno primaju sve sudske dokumente. februara 2004. pa je jasno da u konkretnom slu~aju i po ovom osnovu postoji nepomirqiv sukob interesa izme|u prof. ali ovo op{te pravo brnaioca. dok pravo optu`enog da mu se dodeli branilac u slu~aju da on nema dovoqno sredstava za anga`ovawe branioca. te da se nijedan sudski dokument ne mo`e uru~iti braniocu umesto optu`enom. jer nepostojawe takve norme u me|unarodnom obi~ajnom pravu upravo predstavqa izraz op{teprihva}enog na~ela. a da je za branioca i zvani~no imenovan samo tri dana kasnije. Branilac tu. godine. mo`e da pomogne. predstavqalo represivnu meru uperenu ka optu`enom i potpunu negaciju davno osvojenog prava na samostalnu odbranu. dr Vojislava [e{eqa. Van der Spul je Sekretarijat obavestio da pristaje da bude branilac u pripravnosti upravo optu`enog prof. kako u anglosaksonskom. Op{tom normom branilac je ovla{}en da u korist okrivqenog preduzima sve radwe koje mo`e preduzeti okrivqeni. kao osnovnog i univerzalno priznatog qudskog prava. To je te{ka povreda prava na odbranu i dokaz ometawa suda i ometawa sprovo|ewa pravde. branilac du`an da sledi koncepciju odbrane optu`enog. pa tako branilac ne mo`e uprkos voqi okrivqenog niti podneti prigovor protiv optu`nice. po zakonu. godine Spul obavestio Sekretarijat da pristaje da zastupa upravo prof.

~ak i u slu~aju da raspola`u najvi{im stru~nim i intelektualnim kvalitetima. wegov se izbor mora po{tovati iz onog po{tovawa {to se ukazuje pojedincu {to je `ivotna krv prava. upoznali barem pribli`no onoliko dobro koliko ih poznaje prof. video. to nikako ne zna~i da sam optu`eni gubi bilo koje pravo vezano za svoju odbranu. Zbog toga optu`eni mora biti taj ko ima li~nu slobodu da odlu~i da li }e u wegovom konkretnom slu~aju pravni zastupnik predstavqati prednost. napisao ili izgovorio optu`eni. Li~ne slobode nisu ukorewene u zakonu proseka. pravo da se u bilo kom trenutku i sam ukqu~i ili u potpunosti preuzme vo|ewe odbrane. poput drugih odbrambenih sredstava garantovanih amandmanom. potencijalna prednost stru~nosti i iskustva advokata se ne mo`e realizovati. pravne. snositi li~no posledice osude. Nesporno je da bi se u ve}ini krivi~nih gowewa tu`ena strana mogla boqe braniti uz smernice dobijene od pravnog zastupnika nego {to bi to sama mogla neve{to u~initi. Pored toga. I mada on mo`e voditi odbranu tako da to na kraju bude na wegovu {tetu.presudu prvostepenog suda. advokatu ili profesoru univerziteta. ali ukoliko optu`eni odlu~i da izabere branioca. tamo gde optu`eni ne `eli dobrovoqno da prihvati da ga brani pravni zastupnik. osim ako je izjavqena `alba zbog izre~ene smrtne kazne. Pravo na odbranu ne zna~i da }e uvek i u svakom konkretnom slu~aju optu`eni izabrati da se sam brani. kao jednog od najva`nijih wegovih prava”. bile neophodne decenije. California. a ne wegov advokat ili dr`ava. ukoliko oceni da je to u wegovom interesu. ve} naprotiv. Pravo na odbranu je li~no. kao i pravo da. Dosledno po{tovawe voqe optu`enog ogleda se i u tome {to on mo`e odustati od `albe koju je izjavio wegov branilac ili drugo ovla{}eno lice. istorijske. a u pogledu druge postoji izuzetak kada branilac i druga ovla{}ena lica mogu i protiv voqe okrivqenog ulo`iti `albu protiv presude kojom mu je izre~ena smrtna kazna. Zajedni~ki racio legis oba instituta je da se sa~uva autenti~nost voqe optu`enog u krivi~nom postupku. U pogledu prve zabrane nema izuzetaka. Dakle. a ako uop{te barem delimi~no mo`e. re~ je o “asistenciji” 152 . pri tom misle}i na sve wegove ~iweni~ne. dr Vojislava [e{eqa. ~uje i vidi makar deo onoga {to je pro~itao. izabranog branioca zameni drugim. Me|utim. ~uo. svakako ne na savr{en na~in. dr Vojislav [e{eq. Priroda i su{tina prava na advokata na izuzetan na~in iskazana je i u tuma~ewu [estog amandmana od strane Vrhovnog suda SAD u predmetu Faretta v. sigurno je da u odre|enim slu~ajevima optu`eni mo`e svoj slu~aj predstaviti efektnije tako {to }e sam sebe braniti. u kome bi bilo kojoj osobi. posebno u izuzetno kompleksnim slu~ajevima kakav je sigurno slu~aj prof. kako bi se sa celokupnim slu~ajem. pravo da izabranom braniocu daje instrukcije koje ovaj mora po{tovati. kulturne i druge aspekte. u kome se ka`e da su jezik i duh [estog amandmana u tome da }e branilac. da pro~ita. pomagati braweniku koji se sa tim sla`e. ve} on svoje pravo na odbranu mo`e koristiti i tako {to }e izabrati branioca koji }e ga po wegovom mi{qewu na najboqi na~in odbraniti od optu`bi. Optu`eni }e. optu`eni i daqe u potpunosti zadr`ava pravo da odre|uje i na~in i tok svoje odbrane.

da “svaki optu`eni. on ne tra`i da pod svim okolnostima pravni zastupnik bude nametnut optu`enom”. a bez obzira i na to koliko povr{na mo`e biti motivacija optu`enog”. kao i Ameri~koj konvenciji o qudskim pravima. tako|e kao minimalnu garanciju najpre garantuje “pravo optu`enog da se brani li~no ili uz pomo} kvalifikovanog branioca koga sam odabere. ovo je pravo konzistentno sa bezbedno{}u. ma koliko da je ekspert. ipak je samo asistent. sud je jo{ jezgrovitije potvrdio ovo neotu|ivo pravo: “Ni istorijska koncepcija propisanog procesa ni vitalnost koju on izvla~i iz progresivnih standarda pravde ne oduzima nekom licu pravo da samo sebe brani ili da prizna krivicu. Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima u ~lanu 14. tj. ako nema mogu}nosti da ga nagradi”. kako bi prilikom su|ewa politi~kim protivnicima. pravnog zastupnika. kontrolisali strategiju odbrane optu`enog i imali 153 . a nema novca da ga plati. Pod odgovaraju}im okolnostima Ustav zahteva da pravni zastupnik bude ponu|en. pored ostalog. ako nema branioca. slobodu da brani svoj slu~aj”. Nametawu branioca pribegavali su nekada diktatorski re`imi i vojne hunte. strane mo`da ne}e biti u stawu da to ~ine. bez obzira koliko izgleda da su|ewe mo`e biti slo`eno. a prema odredbama doma}eg zakona. {to je u slu~aju prof. mo`e insistirati da sam sebe brani. Nametawe advokata okrivqenom protiv wegove voqe. Nikada se nije desilo da se imenovawe pravnog zastupnika desilo nasuprot protivqewu optu`enog. preko nametnutog branioca. advokat nije pomo}nik. dr Vojislava [e{eqa nesporno. godine. pisao Tomas Pejn. u svakom krivi~nom postupku. ~iji ~lan 8. Re~ je jednostavno o prirodnom pravu svakog ~oveka. da bude obave{teno o pravu da ga ima i. da mu se dodeli branilac po slu`benoj du`nosti besplatno. a zatim i “neotu|ivo pravo na branioca koga obezbe|uje dr`ava. godine regulisao “da wegove odredbe kojima se zabrawuje neovla{}eno bavqewe pravom nemaju za ciq da oduzmu bilo kom ~oveku tu privilegiju koja je svojstvena svakom slobodnom ~oveku. me|utim. a asistent. ukoliko se optu`eni ne brani li~no. 1974. U predmetu Karter protiv Ilinoisa. pored ostalog. o ~emu je. zbog toga je gra|ansko pravo na odbranu preko opunomo}enika. godine. zbog toga je zadr`ano. svaki put kad to zahtevaju interesi pravde. Ustav Yoryije je jo{ 1777. 1777. Sli~na formulacija stoji i u Evropskoj konvenciji za za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda. ve} gospodar. U tom slu~aju. pla}enog ili nepla}enog. kr{i ~itavu logiku [estog amandmana. ali ~ak i tada kada branioca pla}a sud pravo okrivqenog na slobodan izbor branioca ostaje neokrweno i neotu|ivo. dodatak prirodnom pravu na sopstveno zastupawe”. podr`avaju}i Deklaraciju o pravima Pensilvanije: “I jedna i druga strana ima prirodno pravo da brani sopstveni slu~aj. U predmetu Yems protiv Strenya sud je smatrao. kao i da slobodno i nasamo bude u vezi sa svojim braniocem”. ili ako nije anga`ovao svog branioca u roku odre|enom u zakonu”. propisuje da svako lice koje je optu`eno za krivi~no delo ima garantovano pravo “da prisustvuje raspravi i da se samo brani ili da ima branioca koga je izabralo.advokata. Jasno je da se branilac dodequje samo onda kad optu`eni to `eli.

u interesu pravde. dr Vojislavu [e{equ u interesu pravde. te da pravo na pravi~no su|ewe nije samo osnovno pravo optu`enog. Prof. Selected Decisions.uvid u budu}e zahvate. a ne sud. str. dr Vojislav [e{eq (Uradio ~lan Stru~nog tima Nemawa [arovi}) 154 . a ~esto su preko branioca usmeravali odbranu u pogre{nom pravcu. Komitet za qudska prava je u svojim izve{tajima u vi{e navrata ukazao da su urugvajske vlasti na najgrubqi na~in povredili sve odredbe relevantnih me|unarodnih konvencija o pravima optu`enog na odbranu. Mada ne `eli ni da ga vidi. maja 2003. od 9. savestan i stru~an advokat ni za kakve pare na kugli zemaqskoj ne bi prihvatio da glumi branioca nekom licu koje se protivi tom postavqewu. iz podnesaka koje je u svoju odbranu uputio Advokatskoj komori Holandije u disciplinskom postupku koji je protiv wega pokrenuo Stru~ni tim koji poma`e u pripremi odbrane prof. ne mo`e se braniti ne samo zato {to u obrazlo`ewu odluke nije mogao navesti nijedan vaqan razlog kojim bi potkrepio tvrdwu da je nametawe branioca prof. dr Vojislava [e{eqa postoji jaka me|usobna li~na netrpeqivost koju prof. Vi{e od deset podnesaka je prof. opravdano smatraju}i da moralan. Ali. dr Vojislavu [e{equ ne dozvoqava se da se sam brani. 93). V. bez prekida. Stav Pretresnog ve}a da ~lan 21 Statuta i sudska praksa tog i Me|unarodnog suda za Ruandu ostavqaju mogu}nost da se optu`enom. ve} optu`eni. ali optu`enom. jasno je da se Spul prema svom braweniku odnosi sa ogromnim prezirom i odbojno{}u. poku{ao da animozitet prema onome koga bi trebao da brani prikrije. dr Vojislav [e{eq nije ni krio od prvog trenutka. ve} i pravo da se su|ewe odvija na vreme. a ne sudu. na taj na~in {to su pred urugvajskim vojnim sudovima optu`ene mogli da brane samo zvani~no odre|eni oficiri (Estrela protiv Urugvaja 1983. Tra`eni pravni lek Od Pretresnog ve}a II tra`i se da na osnovu pravila 54 Pravilnika preispita i poni{ti odluku Pretresnog ve}a. dr Vojislav [e{eq. dr Vojislav [e{eq podneo tra`e}i da se van der Spul ukloni iz postupka. Danas je jedini pritvorenik i jedini profesor prava na planeti Zemqi koji ima advokata u pripravnosti. jer se sud ne nalazi u pritvoru. {to wegovo u~e{}e u postupku koji se pred MKSJ vodi protiv dr Vojislava [e{eqa ~ini nemogu}im. dr Vojislavu [e{equ dodeqen branilac u pripravnosti. odga|awa ili reme}ewa mo`e imati samo optu`eni. osim eventualno na strani Tu`ila{tva. ve} i osnovni interes vezan za legitimitet samog MKSJ. Nezamislivo je da mo`e postojati ve}i sukob interesa koji bi diskvalifikovao Van der Spula. prof. ~estit. dok je Spul zarad finansijskih interesa koji su ga i opredelili da preuzme na sebe sramnu ulogu branioca u pripravnosti. ve} pre svega zbog ~iwenice da ne samo legitimni interes. i ono jeste garantovano brojnim konvencijama i Statutom. mo`e dodeliti branilac. niti da ~uje za branioca u pripravnosti prof. dr Vojislava [e{eqa. II. godine. u zavisnosti od predmeta. kojom je optu`enom prof. Izme|u Van der Spula i prof.

produ`ite rok za podno{ewe zahteva Pretresnom ve}u II radi izdavawa odobrewa za ulagawe `albe na va{u odluku po mom podnesku broj 116. na osnovu pravila 73. Pretresno ve}e II iznosi neistinitu tvrdwu da je u postupku koji se protiv mene vodi Tu`ila{tvo podnelo pretpretresni podnesak. Pored toga. IT-03-67-PT @ALBENOM VE]U Sekretar: g. godine PRETRESNOM VE]U II Na osnovu pravila 127 Pravilnika o postupku i dokazima. januar 2006. kako bi ga Sekretarijat odmah mogao uzeti u proceduru. U ovom slu~aju po~etak su|ewa nikako ne mo`e biti samo administrativno pitawe. godine Podnesak broj 127. dobio tek posledwih dana decembra. decembra 2005. decembra 2006. ukoliko mi produ`ite rokove po pravilu 127 i izdate odobrewe po pravilu 73. s obzirom da se osporavana odluka ti~e pitawa koja bi u zna~ajnoj meri uticala na pravi~no i ekspeditivno vo|ewe postupka ili na ishod su|ewa. u svojoj odluci od 12. Hans Holthuis Datum: 3. Uz ovaj zahtev kao vaqane razloge navodim ~iwenicu da sam u proteklih mesec dana imao ozbiqnih problema u komunikaciji i saradwi sa ~lanovima Stru~nog tima koji poma`e pripremu moje odbrane. godine.Dr Vojislav [e{eq Podnesak broj 126. Sasvim je neizvesno kada }e to da uradi. Tako sam pripremqen tekst `albe. dr Vojislava [e{eqa 155 . ~ije sedi{te je u Beogradu. Tu`ila{tvo je te dokumente podnosilo povodom prvobitne optu`nice. Vojislav [e{eq Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br. januar 2006. 3. januara 2006. ovim podneskom ujedno zahtevam. da mi izdate odobrewe za ulagawe `albe. Moju interlokutornu `albu sam obele`io kao podnesak broj 127. Odbijaju}i moj zahtev iz podneska broj 116. ali povodom pro{irene modifikovane optu`nice jo{ ni{ta u tom pogledu nije uradilo. T u`ilac protiv Prof. Ukoliko mi odobrite produ`ewe rokova. U prilogu ova dva zahteva dostavqam vam tekst moje eventualne `albe @albenom ve}u. spisak svedoka i spisak dokaznih predmeta. zahtevam da mi se do dana{weg dana produ`i i rok za ulagawe odnosne `albe Apelacionom ve}u. koju nameravam ulo`iti. zahtevam da mi do danas. Shodno tome. koju ste doneli 12. 3. godine Pretresno ve}e II se uop{te nije izjasnilo o mom su{tinskom argumentu da su ve} odavno pro{li svi razumni rokovi za po~etak su|ewa.

Daniel Saxon Optu`eni: Prof. dr Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji poma`e u pripremi odbrane: Tomislav Nikoli} Vesna Zobenica Slavko Jerkovi} Mirko Blagojevi} Gordana Pop-Lazi} Amyad Migati Aleksandar Vu~i} Novak Savi} Dragan Todorovi} Filip Stojanovi} Zoran Krasi} Vesna Mari} Vjerica Radeta Petar Joji} Zlata Radovanovi} Brankica Terzi} Momir Markovi} Qiqana Mihajlovi} Jadranko Vukovi} Elena Bo`i}-Talijan Ogwen Mihajlovi} Marina Toman Marina Ragu{ Branko Nadoveza Nemawa [arovi} I. dr Vojislava [e{eqa Tu`ila{tvo je 6. decembra 2005. decembra 2005. interlokutorna `alba se izjavquje protiv odluke Pretresnog ve}a II (u daqem tekstu: Pretresno ve}e) od 12. ODBACI OPTU@NICA I OPTU@ENI OSLOBODI Tu`ila{tvo: Hildegaard Uertz-Retzlaff. Ulrich Mussemayer. godine kojom je odbijen podnesak. Povodom ovog zahteva prof. decembra 2005. dr Vojislav [e{eq. Uvod 1.INTERLOKUTORNA @ALBA PROTIV ODLUKE PRETRESNOG VE]A II KOJOM SU ODBIJENI ZAHTEVI OPTU@ENOG PROF. – da optu`enom nije uskra}eno pravo da mu se sudi bez nepotrebnog odugovla~ewa. U skladu sa pravilima 54 i 73 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik) prof. dr Vojislav [e{eq podneo je zahtev kojim je od Pretresnog ve}a zahtevao da izda: – nalog da su|ewe po~ne najkasnije do 24. Ovaj zahtev je kod Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: MKSJ) zaveden 16. ili – nalog da se ukida pritvor. FEBRUARA 2006. te da prava optu`enog nisu ugro`ena. godine. godine dostavilo odgovor u kojem tvrdi: – da Podnesak ne ispuwava uslove iz Uputstva i da ga ne treba uzimati u razmatrawe. odbacuje optu`nica i osloba|a prof. februara 2006. GODINE ILI NALOGA DA SE UKINE PRITVOR. Uz potvrdu Pretresnog ve}a od godine. godine kao “Podnesak broj 116” (u daqem tekstu: Podnesak). 156 (Podnesak broj 116) . DR VOJISLAVA [E[EQA ZA IZDAVAWE NALOGA DA SU\EWE PO^NE DO 24.

Pretresno ve}e je u~inilo te{ke povrede odredbi Statuta. pretresna ve}a {iroko obrazla`u svoje stavove uz obavezno pozivawe na praksu pretresnih i @albenog ve}a MKSJ. decembra 2005. novembra 2005. godine. Pretresno ve}e zakqu~uje “da je zakazivawe po~etka su|ewa administrativno pitawe”. onda su gotovo sva obrazlo`ewa odluka Pretresnog ve}a obimna. dr Vojislava [e{eqa. Ovaj zakqu~ak mo`e samo uslovno da se prihvati kao ispravan. Dono{ewem navedene odluke. februara 2006.– da optu`enom nije uskra}eno pravo da u pritvoru ne ostane nerazumno dugo. Pretresno ve}e nije uzelo u obzir nijedan od razloga koje je Tu`ila{tvo navelo u svom odgovoru od 6. februara 2006. dr Vojislavu [e{equ da po~ne u ~etvrtak 23. dr Vojislava [e{eqa odbija i u ~emu se ogleda nedostatak razloga koji su potencirani zahtevom. mora da se konstatuje da je ova odluka Pretresnog ve}a jedna od retkih u kojoj gotovo da nema obrazlo`ewa za{to se zahtev prof. dr Vojislava [e{eqa od 16. i vodi ra~una da se istog dana i u istom terminu ne zaka`u dva su|ewa u istoj sudnici. godine. deset dana odredi jedan dan. Kada se optu`eni pred MKSJ precizno pozove na relevantne odredbe Statuta. ali samo ako je dilema da li }e su|ewe prof. a precizirawe datuma je administrativna stvar. godine. decembra 2005. II. jer se odnose na potpuno pogre{nu temu koja se ~ak i ne aktuelizuje zahtevom prof. decembra 2005. decembra 2005. uvek sadr`e veliki broj poziva na praksu i dokaze u fusnotama i precizno izja{wewe za{to se ne prihvata ili na druga~iji na~in tuma~i relevantno pravo. godine. Sli~no je ako Pretresno ve}e bira neki datum. godine. recimo. godine ili u utorak 28. a datum se bira u nekom ta~no odre|enom i poznatom vremenskom periodu. niko ne spori ovla{}ewe Pretresnog ve}a da u vremenskom periodu od. stavove sudske prakse Evropskog suda za qudska prava i sudsku praksu najvi{ih sudova zemaqa gde se primewuje anglosaksonsko pravo. decembra 2005. recimo u januaru 2006. Pravilnika i svih relevantnih me|unarodnih dokumenata kojima se garantuje po{tovawe qudskih prava i sloboda. Razlozi `albe Sasvim je o~igledno da prilikom dono{ewa odluke od 12. Pravilnika. Me|utim. To bi moglo da zna~i da je ne samo izvesno. Mora da se primeti da toga nema u odluci Pretresnog ve}a od 12. Pretresno ve}e je 12. godine donelo odluku da odbije podnesak. godine. dr Vojislava [e{eqa. nego sigurno da po~iwe su|ewe. Dakle. U tom kontekstu mo157 . od 12. Odluka su{tinski ne sadr`i razloge povodom pitawa koja su se aktuelizovala zahtevom prof. kao datum kada }e da po~ne su|ewe i onda stvarno odre|ivawe datuma predstavqa ~isto administrativno pitawe po{to je generalno doneta odluka o po~etku su|ewa. Ta odluka (na jednoj stranici papira) sadr`i samo nekoliko konstatacija i pogre{no pozivawe na pravo u formalnom i materijalnom smislu. kao {to je to slu~aj sa zahtevom prof. godine. Verovatno je oceweno da su irelevantni. Obi~no kada su u pitawu podnesci lica koja su optu`ena pred MKSJ.

Uostalom. dr Vojislavom [e{eqem. ta~no odre|enog datuma. a osim toga. recimo. ve} o utvr|ivawu datuma po~etka su|ewa. dr Vojislav [e{eq u pritvoru u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija od 24. Dakle. ~etvrtak 23. stav 3 Statuta MKSJ. Problem je {to se u ovom predmetu ~ak i ne naslu}uje kada }e neko da se smiluje i zapo~ne su|ewe utvr|ivawem datuma su|ewa. novembra 2005. Mada u svojoj odluci od 12. dr Vojislav [e{eq zahtevom od 16. Ovo su krupni razlozi koji ne dozvoqavaju da Pretresno ve}e utvr|ivawe datuma po~etka su|ewa tuma~i kao samo svoje i iskqu~ivo ovla{}ewe. ono ne bi bilo ure|eno ~lanom 20. kao {to je slu~aj sa prof. a nije. Ako bi sa gledi{ta prava garantovanih svim me|unarodnim aktima o qudskim pravima. svojim zahtevom od 16. Svojevrsni problem i zna~ajno pravno pitawe je da su|ewe nije zakazano ni po jednom aspektu procesa zakazivawa.ra da se primeti da prof. godine. dr Vojislav [e{eq je to i tra`io: “utvr|ivawe datuma po~etka su|ewa”. decembra 2005. februara 2003. i to slede}im re~ima: “Pretresno ve}e }e zatim utvrditi datum po~etka su|ewa”. godine Pretresno ve}e konstatuje da je prof. a taj svojevrsni proces zakazivawa uvek po~iwe nalogom Pretresnog ve}a kojim utvr|uje datum po~etka su|ewa. februar 2006. a pogotovo onog optu`enog koji se nalazi u pritvoru i sam brani. bilo puko administrativno pitawe. pravo optu`enog koji se nalazi u pritvoru da mu {to pre po~ne su|ewe. novembra 2005. prof. Da je kojim slu~ajem zakazivawe po~etka su|ewa ili preciznije utvr|ivawe datuma po~etka su|ewa ~isto administrativno pitawe. Administrativna pitawa se nikada ne di`u na nivo garantovanih sloboda i prava ~oveka i gra|anina. onda nikome nisu potrebne me|unarodne konvencije o qudskim pravima. godine nije izrazio nezadovoqstvo zato {to je odre|en utorak 28. ve} surova realnost da je skoro pune tri godine prof. niti da bira datum po~etka su|ewa unutar odre|enog i poznatog vremenskog perioda koji je odre|en za po~etak su|ewa. dr Vojislav [e{eq nije u mogu}nosti da uti~e. ta ~iwenica nije obi~na administrativna konstatacija. Zna~i da je utvr|ivawe datuma po~etka su|ewa kao obaveze Pretresnog ve}a u funkciji po{tovawa i ostvarivawa garancije pravi~nog i ekspeditivnog su|ewa i naro~ito zabrane bespotrebnog i neopravdanog odugovla~ewa po~etka su|ewa. februar 2006. Utvr|ivawe datuma po~etka su|ewa mora da se stavi u kontekst garantovanog pravi~nog i ekspeditivnog su|ewa i u kontekst po~etka su|ewa bez nepotrebnog odugovla~ewa. Shvata158 . godine. Dakle. godine prof. pravo optu`enog na efikasno su|ewe. ne predstavqa puko administrativno pitawe. dr Vojislav [e{eq u pritvoru i ~eka da se neko smiluje i odredi kada }e da po~ne su|ewe. ve} pre svega kao obavezu koju mora da ispuni kako se ne bi naru{ila prava optu`enog. Verovatno nigde na kugli zemaqskoj. nema govora o zakazivawu su|ewa kao administrativnom poslu. godine kao datum po~etka su|ewa. a naro~ito onog koji je u dugogodi{wem pritvoru. retko se za administrativna pitawa u iskqu~ivoj nadle`nosti suda dozvoqava kori{}ewe nekog pravnog sredstva.

novembra 2005. ali i sumwa da li su pretresna ve}a sposobna da vode sudski postupak. dr Vojislav [e{eq nije tra`io da Pretresno ve}e donese nalog za privremeno pu{tawe na slobodu. ako to ne odlu~i. i pored najboqe voqe da se shvati u kom kontekstu se ovo navodi. onda nisu potrebni Statut. dr Vojislav [e{eq u svom zahtevu od 16. efikasno i ekspeditivno su|ewe Pretresno ve}e odlu~i da utvrdi kao datum po~etka su|ewa neki datum do 24. novembra 2005. dr Vojislav [e{eq je potpuno i precizno ozna~io pozivom na odgovaraju}e odredbe: 1. Ameri~ke konvencije o qudskim pravima (1969). ali je kao pravni osnov za zahtevom tra`enu odluku Pretresnog ve}a naveo pravila 54 i 73 Pravilnika. Tra`io je da zbog povrede prava optu`enog u pritvoru na pravi~no su|ewe. decembra 2005. On se nalazio u pravilu 54 Pravilnika ili nekom od pravila 47 do 73 Pravilnika. Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima (1966). a pre svega povrede prava prof. Dakle. Afri~ke poveqe o pravima ~oveka i naroda (1981). dr Vojislav [e{eq nije od Pretresnog ve}a tra`io da donese odluku o wegovom pu{tawu na slobodu do po~etka su|ewa. zaprepa{}ewe. niti mogu}nosti da se Pretresno ve}e poziva ili makar navodi pravilo 65 Pravilnika. {to podrazumeva potpunu restituciju. dr Vojislav [e{eq to nije tra`io. od 16. Podsetimo se da je u dosada{woj praksi pretresnih ve}a MKSJ uvek u odlukama bio iznet. godine ili. odnosno usposta159 . Me|utim.we da je pravo na efikasno i pravi~no su|ewe puko administrativno pitawe je priznawe da ni teorijski ne bi mogla da postoji ve}a devalvacija i negirawe same su{tine qudskih prava. prof. Nijednom re~ju iz svog zahteva prof. 4. decembra 2005. Univerzalne deklaracije o pravima ~oveka (1948). godine i tu se nalazi odgovor za{to ta odluka nema ni formalni poziv na bilo koji pravni osnov iz Statuta ili Pravilnika. 2. Pravilnik. na prvoj (uvod) i sedmoj (~iweni~no pravni kontekst) stranici svog zahteva. dr Vojislava [e{eqa na brzo. U odluci Pretresnog ve}a od 12. 6. godine. odgovaraju}i pravni osnov povodom preliminarnih podnesaka optu`enih i Tu`ila{tva. 3. 5. Konvencije za za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda (1950). dr Vojislav [e{eq je samo naveo pravilo 65 Pravilnika da bi predstavio ~iweni~ni istorijat i kontekst predmeta. Sigurno je to su{tina na kojoj se zasniva odluka Pretresnog ve}a od 12. ostaje zbuwenost. a mnogo bi bilo iskrenije da se javno ozvani~i da MKSJ ne mora da po{tuje i primewuje nijedan me|unarodni dokument o qudskim pravima. godine nije pozvao na pravilo 65 Pravilnika kao pravni osnov za ono {to je zahtevom tra`io da odlu~i Pretresno ve}e. Nijednom re~ju se prof. Ako se u MKSJ qudska prava priznata optu`enima u pritvoru smatraju pukim administrativnim pitawima. februara 2006. onda nema mesta primeni. donese odluku o osloba|awu. Po{to prof. prof. Materijalno-pravni osnov svog zahteva prof. Preciznije. pa i citiran. Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (1993). godine jedino se kao pravni osnov navodi pravilo 65 Pravilnika. kao pravila koja u formalno-pravnom smislu ovla{}uju Pretresno ve}e da odlu~i.

niti da povodom wih iznosi bilo kakvo obrazlo`ewe. jer treba da se zadovoqe politi~ki interesi. godine. dr Vojislava [e{eqa i u ~emu se sastoji krivica. koje se pla{i i ne `eli da po~ne su|ewe. decembra 2005. Za ovaj zahtev prof. prilikom prvog pojavqivawa pred Pretresnim ve}em. a naro~ito za{to nije okon~ana ova faza posle tri godine od dana pritvarawa prof. kako bi pritvor postao neograni~en. ali da pretpretresna faza ovog predmeta jo{ nije okon~ana”. Ako pretpretresna faza nije jo{ okon~ana. Akuzatorski krivi~ni postupak posebno iziskuje aktivnost onog koji optu`uje. Zato su svi sporedni zahtevi Tu`ila{tva nakon podizawa optu`nice. dr Vojislava [e{eqa. dr Vojislava [e{eqa ne zasniva ni na jednom krivi~no-pravnom razlogu. Pretresno ve}e u odluci od 12. godine navodi samo konstataciju da pretpretresna faza jo{ nije okon~ana. po{to se cela optu`nica protiv prof. prof. i 26. dr Vojislav [e{eq je dao i previ{e argumentovanih razloga sa pozivom na sudsku praksu svih pravnih sistema. Pretresno ve}e je zakqu~ilo da je najjednostavnije da sve razloge ignori{e i zahtev protuma~i na na~in kako bi se sasvim o~igledno zloupotrebila sudijska du`nost. Pretresnom ve}u nije zasmetalo da potvrdi i prizna da se sistematski i svesno kr{e prava optu`enih u pritvoru u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija. dr Vojislav [e{eq u svom zahtevu od 16. To pona{awe i odluka Pretresnog ve}a bi u svim pravnim sistemima bili sankcionisani od strane drugostepenog suda.vqawe zakonitog i pravnog stawa sloboda i prava kao {to je imao i u`ivao pre podizawa optu`nice. Zato odluka Pretresnog ve}a sadr`i konstataciju “da je Tu`ila{tvo podnelo pretpretresni podnesak kao i spisak svedoka i dokaznih predmeta. Deluje kao da i Pretresno ve}e pri`eqkuje da Tu`ila{tvo jo{ ne{to izmisli kako bi se na{lo jo{ jedno navodno opravdawe za kontinuirano kr{ewe prava pritvorenog na ekspeditivno su|ewe. Svima je odavno jasno kakav je ovo postupak koji se vodi protiv prof. pred sudom u ve}ini pravnih sistema bio i pokrenut odgovaraju}i postupak protiv sudija jer svesno kr{e zakon. novembra 2005. godine precizno naveo odgovaraju}u sudsku praksu zemaqa iz anglosaksonskog i kontinentalnog pravnog sistema i praksu Evropskog suda za qudska prava. Uostalom. Zato {to nema nijednog opravdanog razloga za Tu`ila{tvo. a pre svega da zloupotrebi sve i sva{ta. sa stavovima da se ne toleri{e neaktivnost Tu`ila{tva i suda. februara 2003. a verovatno bi. onda je Pretresno ve}e moralo da navede {ta je jo{ potrebno. a sa kojima je Tu`ila{tvo poku{alo “da kupi vreme” bili tragikomi~ni. i na ~ijoj strani. dr Vojislava [e{eqa. Te razloge Pretresno ve}e nije `elelo ni da razmatra. Mada je prof. dr Vojislav [e{eq je precizno najavio scenario Tu`ila{tva da }e sve da u~ini. a odsustvo 160 . za neprimereno i neopravdano dugo trajawe pretpretresne faze postupka? Toliko je o~igledno da Tu`ila{tvo nema sa ~im da po~ne su|ewe protiv prof. s obzirom na stepen o~iglednosti ignorisawa zahteva i uskra}ivawa za{tite qudskih prava.

godine izvla~i i slede}i zakqu~ak: “da nema pravne logike u argumentima optu`enog da bi u slu~aju da su|ewe ne po~ne 24. Za{to bi optu`eni u pritvoru zbog pasivnosti ili eventualno nekih problema sudskih ve}a morao da trpi {ikanirawe pravosudnih organa. ne radi se o obi~noj igri re~i i pozitivnom ili negativnom definisawu jednog prava. odbacuje op161 . U tom maniru Pretresno ve}e u svojoj odluci od 12. Nije pravo optu`enog da ne ostane u pritvoru. jer smatra da je to sasvim dovoqno da se navede. decembra 2005. Logi~ki sledi da ako ne{to mo`e biti nerazumno dugo. Sve konvencije. Za{to Pretresno ve}e ne mo`e da zaka`e? [ta je to razlog koji spre~ava Pretresno ve}e? [ta to treba jo{ da se desi da bi Pretresno ve}e odredilo datum po~etka su|ewa? Na ova logi~na pitawa ne mo`e da se prona|e odgovor u odluci Pretresnog ve}a. ve} je za re{avawe zahteva prof. ve} naprotiv. godine nalazi se i konstatacija “da Pretresno ve}e ne mo`e da zaka`e po~etak su|ewa za 24. Uvrtawe koje ~ine Tu`ila{tvo i Pretresno ve}e sli~no je onom da se smatra da ne postoji prezumpcija nevinosti. da mu se garantuje za{tita. kao {to to tra`i optu`eni”. decembra 2005. kao pravno sredstvo trebalo izdati nalog kojim se ukida pritvor. Ako se trajawe pritvora ni~im ne mo`e opravdati. To isto Tu`ila{tvo i Pretresno ve}e poku{avaju da primene i kada je u pitawu pravo na pravi~no i ekspeditivno su|ewe i pravo na su|ewe bez nepotrebnog odugovla~ewa. godine da optu`enom nije uskra}eno pravo da u pritvoru ne ostane nerazumno dugo. februara 2006. onda se kao alternativa javqa nerazumno kratko. paktovi i drugi me|unarodni akti o qudskim pravima pojedinca {tite upravo od samovoqe vlasti. Dakle. godine. Nijedna sloboda ili pravo ne po~iwe i ne zasniva se na pravu lica na ograni~ewe wegovih prava i sloboda. a pogotovo onog koji je u dugogodi{wem pritvoru. nego da postoji obaveza optu`enog da doka`e svoju nevinost. Ne mo`e iz nesposobnosti Tu`ila{tva da se toleri{e {teta i kr{ewe qudskih prava optu`enog. na garantovanom pravu da i ako mu se neko pravo ili sloboda ugrozi. dr Vojislava [e{eqa zna~ajno wegovo pravo na pravi~no i ekspeditivno su|ewe i pravo na su|ewe bez nepotrebnog odugovla~ewa. nije potrebno komentarisati sve nebulozne stavove koji su u suprotnosti sa mentalnim zdravqem i prirodnim zakonima. U odluci Pretresnog ve}a od 12. Mo`da ovu su{tinu najslikovitije prikazuje stav Tu`ila{tva iz odgovora od 6. Me|utim. Ova prava su konstituisana u korist optu`enog da bi ga {titila od samovoqe gonilaca. decembra 2005. februar 2006. onda se nepotrebno odugovla~i sa po~etkom su|ewa. da optu`eni ima pravo da ostane u pritvoru u nekom vremenskom periodu razumnog trajawa pritvora.wegove aktivnosti ili izmi{qawe nekih procesnih radwi koje su samo proforma sadr`ine nala`e osloba|awe optu`enog. Da se taj stav ne bi primenio Tu`ila{tvo name}e. a Pretresno ve}e pre}utno prihvata. pa i sudske vlasti. ve} demonstraciji sile da se svakom nebulozom poku{ava opravdati ono {to zdravi razum ne mo`e da prihvati. a ne radi promovisawa ovla{}ewa progoniteqa da neograni~eno i nezakonito progawaju. godine. makar i najmawe.

^ime to Pretresno ve}e mo`e da doka`e da je odugovla~ewe po~etka su|ewa potrebno i opravdano. pu{ta na slobodu i dovodi u stawe sloboda i prava. novembra 2005. Obi~nim ~itawem zahteva prof. godine. ne po~ne sa su|ewem. mo`e samo da se protuma~i da je Pretresno ve}e sigurno da u normama me|unarodnih akata koje garantuju za{titu qudskih prava. gde li{en slobode ~eka na po~etak su|ewa. datum po~etka su|ewa se i ne najavquje. Ako se do datuma navr{ewa punih tri godine trajawa pritvora. godine najavilo da je spremno i da su|ewe mo`e da po~ne krajem 2004. februara 2006. a u tim i takvim situacijama jedina satisfakcija za optu`enog u pritvoru je osloba|awe. dr Vojislav [e{eq i ne pomi{qa da tra`i neko pravo iz pravila 65 Pravilnika. jer 162 . dr Vojislav [e{eq je insistirao da su|ewe po~ne {to pre pozivaju}i se na svoje pravo na pravi~no i ekspeditivno su|ewe i su|ewe bez nepotrebnog odugovla~ewa. godine. Od dana te najave proteklo je 18 meseci i su|ewe ne samo da nije po~elo. februara 2006. dr Vojislav [e{eq izneo u svom zahtevu od 16. To je dobro poznato sudijama MKSJ koji javno }ute. jasno je da on nije tra`io da su|ewe po~ne 24. te zna~i da ukoliko su|ewe ne po~ne do 24. februara 2006. Pri svakom pojavqivawu na statusnim konferencijama prof. dr Vojislav [e{eq odmah nakon formalnog podizawa optu`nice javno tra`io da su|ewe po~ne {to pre. godine. godine. nego nije odre|en ni datum po~etka su|ewa. za pona{awe i radwe onih koji ga gone (Tu`ila{tvo) i onog pred kim ga gone (Pretresno ve}e) da i pri kraju tre}e godine pritvora jo{ uvek ne znaju kada bi moglo da po~ne su|ewe. Taj stav prihvataju. Svemu ovome treba dodati i da je prof. kao datum kada se navr{ava tri godine pritvora. decembra 2005. Poznato je da je Tu`ila{tvo u julu 2004. Pravilo je da se u takvim situacijama kada se ova prava optu`enog povrede od strane Tu`ila{tva i suda optu`eni osloba|a. Stav Pretresnog ve}a “da nema pravne logike”. godine sigurno je da su|ewe ne}e po~eti ni u narednih 60 dana. Uostalom. zastupaju i brane kompetentni i respektabilni me|unarodni sudovi. godine. zar to samo po sebi ne zna~i da je prekr{eno pravo optu`enog na pravi~no i ekspeditivno su|ewe i su|ewe bez nepotrebnog odugovla~ewa. dr Vojislava [e{eqa. ve} da se kao datum po~etka su|ewa odredi dan do 24. odnosno pravi~no i ekspeditivno su|ewe i su|ewe bez nepotrebnog odugovla~ewa nema pravne logike. mo`e da bude osloba|awe optu`enog. odnosno do 24. februara 2006. a ne zna ni kada bi moglo da po~ne su|ewe. Pri takvom ~iweni~nom stawu i stawu predmeta prof. koja je to pravna logika da optu`eni tri godine u pritvoru ~eka. Osim toga. novembra 2005. godine onda MKSJ svesno i namerno nepotrebno odugovla~i. a li~no dele mi{qewe i podr`avaju argumentaciju koju je prof. od 16. Jedina alternativa i puna za{tita prava optu`enog koji je u pritvoru. kao {to je imao i u`ivao pre podizawa o~igledno neosnovane optu`nice. na`alost. godine. Tu`ila{tvo je formalno-pravno spremno za po~etak. a posle odluke Pretresnog ve}a od 12.tu`nica i osloba|a optu`eni”.

tako {to }e da se usvoje zahtevi prof. Jasno je da se ni~im ne mo`e opravdati stawe da i pri kraju tre}e godine pritvora prof. “Pretresna ve}a moraju osigurati da su|ewe bude pravi~no i ekspeditivno (ekspeditivno zna~i: hitno. novembra 2005. februara 2003. novembra 2005.. stav 4. Prof. dr Vojislavu [e{equ ne po~iwe su|ewe. godine. ovom `albom se od @albenog ve}a tra`i da donese odluku kojom }e da preina~i odluku Pretresnog ve}a II od 15. Tra`eni pravni lek U skladu sa ~lanom 73 Pravilnika o postupku i dokazima. godine i izda nalog da pred Pretresnim ve}em II po~ne su|ewe prof. – stav 3. februara 2003. godine. godine. a ono se jo{ uvek ne zakazuje i ne zna datum po~etka su|ewa koji je morao biti poznat jo{ 26. a ako do tog datuma ne po~ne su|ewe stupa na snagu nalog da se prof. dr Vojislav [e{eq (Uradio ~lan Stru~nog tima Zoran Krasi}) 163 . dr Vojislav [e{eq osloba|a. uveriti se da se po{tuju prava optu`enog. Pretresno ve}e }e zatim utvrditi datum po~etka su|ewa”. godine. ali i da su javno svi (optu`eni. godine nije nijednom re~enicom osvrnulo na te stavove. ~lan 20. pod c) “da mu se sudi bez nepotrebnog odugovla~ewa”. decembra 2005. – stav 1. potvrditi da optu`eni razume optu`nicu i uputiti optu`enog da se izjasni o krivici.su ispuweni svi uslovi i nastupili su svi razlozi da mu se pru`i za{tita. jasno je da je Pretresno ve}e moralo jo{ 26. Tu`ila{tvo i Pretresno ve}e) navodno spremni za po~etak su|ewa. III.. a to nije u~inilo do dana{weg dana. “Pretresno ve}e }e pro~itati optu`nicu. Bez namere da se ponavqa argumentacija iz zahteva od 16. godine da utvrdi datum po~etka su|ewa. dovoqno govori o pravno logi~koj i materijalnopravnoj utemeqenosti zahteva prof. te da se postupak vodi u skladu s pravilima o postupku i dokazima uz puno po{tovawe prava optu`enog . godine. dr Vojislava [e{eqa od 16. brzo). ^iwenicom da jo{ uvek nije po~elo su|ewe i da nije odre|en datum po~etka su|ewa grubo je prekr{en Statut MKSJ: 1. a koji obavezuju sve sudije Pretresnog ve}a. novembra 2005. te se kao jedina zakonita mo`e doneti odluka o osloba|awu prof.”. 2. Po~etak i vo|ewe sudskog postupka. odnosno realizuje garancija sloboda i prava u smislu ~lana 20 i 21 Statuta MKSJ. dr Vojislavu [e{equ najkasnije do 24. Dakle. februara 2006. ~lan 21. dr Vojislava [e{eqa. a koji su obavezuju}i za sudove u velikom broju zemaqa. Sama ~iwenica da se Pretresno ve}e u svojoj odluci od 12. decembra 2005. Svi kriterijumi na osnovu kojih se utvr|uje da je izvr{ena povreda prava i naru{avawe sloboda optu`enog u pritvoru su ispuweni. iznena|uje da je Pretresno ve}e pre{lo preko citiranih stavova sudske prakse u zahtevu. kada sude u svojim mati~nim dr`avama. Prava optu`enog. dr Vojislava [e{eqa od 16.

Holadnija Carmel Agius. dr Vojislava [e{eqa NALOG O RASPOREDU Tu`ila{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff.00 ~asova. g. IT-03-67-PT Datum: 13. Ovim zakazujem statusnu konferenciju za utorak. Sastavqeno na engleskom i francuskom jeziku. januar 2006. godine Original: engleski PRED PRETRESNIM VE]EM II Re{ava: sudija Carmel Agius. januara 2006. Carmel Agius. s po~etkom u 12. januara 2006. za pretpretresnog sudiju u ovom predmetu. godine. Obra}am Vam se u vezi s va{im podneskom od 3. 24. januara 2006.Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. Ulrich Mussemayer. godine (potpis na originalu) U Hagu. januar 2006. Daniel Saxon Optu`eni: Vojislav [e{eq Branilac u pripravnosti: g. 123”. g. godine Predmet br. pri ~emu je merodavna verzija na engleskom. Dana 13. Tjarda Eduard van der Spoel Ja. pretpretresni sudija Sekretar: g. Hans Holthuis Nalog od: 13. godine T u`ilac protiv Prof. nazvanim “Podnesak br. godine (u daqem tekstu: Me|unarodni sud). Imenovan 7. oktobra 2003. Imaju}i u vidu pravilo 65bis(A) Pravilnika o postupku i dokazima prema kojem se statusna konferencija mora sazvati u roku od sto dvadeset dana od posledwe statusne konferencije. septembra 2005. januar 2006. godine Po{tovani gospodine [e{eq. pretpretresni sudija (pe~at Me|unarodnog suda) 20. U tom podnesku Vi tra`ite da se Va{em stru~nom timu omogu}i slede}e: 164 . Imaju}i u vidu da je posledwa statusna konferencija u ovom predmetu odr`ana 26. sudija Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991.

Pravni saradnici u`iva}e privilegovanu komunikaciju s vama. odnosno nije zatajila relevantne podatke. reklo bi se. zvani~nog dokaza da nije progla{ena krivom u nekom krivi~nom postupku i detaqne biografije. 4. da Vam se odobri da ~lanovima svog stru~nog tima {aqete za{ti}ene dokumente. gde daju saglasnost da postupaju kao pravni saradnici i prihvataju obavezu da se pridr`avaju odredaba Statuta Me|unarodnog suda. prima}e podneske na koje imate pravo i ima}e pristup sudskoj bazi podataka i sistemu za elektronsko obelodawivawe. Vi sastavili. Ostale osobe predlo`ene za pravne saradnike mora}e da uvere Sekretarijat da dobro vladaju jednim od radnih jezika Me|unarodnog suda. 3. godine. U svetlu tih uslova. zahtev neke osobe da bude prihva}ena kao pravnik saradnik Sekretarijat }e razmotriti nakon prijema zvani~ne potvrde da ta osoba ima dozvolu za advokatsku praksu ili da je profesor prava na univerzitetu. koje nanosi {tetu sprovo|ewu pravde ili mo`e naru{iti poverewe javnosti u Me|unarodni sud ili u sprovo|ewe pravde ili koje na drugi na~in naru{ava ugled Me|unarodnog suda. O va`e}im uslovima vezanim za pravne saradnike obave{teni ste u dopisu zamenika sekretara suda od 20. To nije dovoqno da bi Sekretarijat ~lanovima va{eg stru~nog tima odobrio tra`eni pristup. 123” sadr`i i Sporazum o neobelodawivawu informacija i podataka (u daqem tekstu: Sporazum) koji ste. Podse}awa radi. od pravnih saradnika }e se tra`iti da potpi{u obavezu koju je sastavio Sekretarijat. da se ~lanovima Va{eg stru~nog tima odobri da se s Vama konsultuju u privilegovanim uslovima. Profesionalnog kodeksa branilaca koji postupaju pred Me|unarodnim sudom. Sekretarijat je spreman da odustane od uslova vladawa jezikom po pitawu jednog od pravnih saradnika koje ste predlo`ili. Uz to. da Vam se omogu}i privilegovana komunikacija s ~lanovima Va{eg stru~nog tima. i 5. – da u vezi sa svojim kvalifikacijama nije dala la`ne podatke ili podatke koji daju neta~nu sliku. Pravilnika o pritvoru i svih drugih pravila i propisa 165 . da dokumenti koje Vam ~lanovi Va{eg stru~nog tima {aqu u Pritvorsku jedinicu Ujediwenih nacija imaju status privilegovanih dokumenata.1. da Vam se odobri da s ~lanovima svog stru~nog tima razmewujete dokumente putem telefaksa. – da se nije u obavqawu svog posla ili na drugi na~in odala pona{awu koje je ne~asno ili mo`e na drugi na~in diskreditovati branioca. Pravilnika. – da nema interes da obelodawuje poverqive informacije. predlo`ena osoba mora da ispuwava slede}e uslove: – da ima dozvolu za advokatsku praksu u nekoj dr`avi ili je profesor prava na univerzitetu. Sporazum su potpisali ~lanovi va{eg stru~nog tima. 2. “Podnesak br. Sekretarijat je ve} odredio da za pravne saradnike mo`ete da imenujete najvi{e tri osobe. – da pismeno i usmeno dobro vlada jednim od dva radna jezika Me|unarodnog suda. oktobra 2005. – da nije progla{ena krivom u relevantnom krivi~nom postupku.

nekada samo jedan dan. Hermanu von Hebelu. s obzirom da je i takav termin prisutan u praksi Me|unarodnog suda. godine s po~etkom u 12. Ja uop{te ne osporavam pravnu zasnovanost takvog naloga na odredbama Pravilnika o postupku i dokazima. 18. januar 2006. postoje moji privatni razlozi zbog kojih zahtevam da se po~etak statusne konferencije pomeri za 9. 24. januar 2006. Pored toga. Ukoliko mi po~etak statusne konferencije pomerite na jutarwe ~asove. bar u mom slu~aju. odnosno reda vo`we srpske avio-agencije. januara i naredna tri dana. Ukoliko su Vam potrebne daqe informacije u vezi s ovim ili nekim drugim pitawem vezanim za branioce. pru`ati tehni~ku pomo} u vezi s obelodawenim materijalom Tu`ila{tva. sudskom savetniku Pretresnog ve}a II. te svih merodavnih sudskih naloga. upravniku Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija Dr Vojislav [e{eq Podnesak broj 128. Me|utim. Imaju}i to u vidu.00 ili ~ak 8. godine PRETRESNOM VE]U II Pretpretresnom sudiji Karmelu Agiusu – hitno Dana 17. vi{em sudskom savetniku Pretresnog ve}a II. da se konferencija zakazuje nekoliko dana pre krajweg roka. Timu McFaddenu.Me|unarodnog suda. jo{ jednom bih `eleo da istaknem da je Sekretarijat voqan da jednog svog slu`benika odredi za pomo}nika koji }e vam. Vojislav [e{eq 166 . zamenik {efa Slu`be za pravnu pomo} i pitawa pritvora Prima: gospodin Vojislav [e{eq Kopiju dostaviti: sudiji Carmelu Agiusu. Zakazana statusna konferencija mi prakti~no taj dan onemogu}ava posetu ili je svodi na veoma kratko vreme. januara dobio sam nalog o rasporedu kojim je redovna statusna konferencija u procesu koji se protiv mene vodi zakazana za utorak. Da bi taj proces bio jednostavniji. Suzanne Malmstrom. predsedavaju}em sudiji Pretresnog ve}a II. qubazno vas molim da kao svoje pravne saradnike imenujete najvi{e tri osobe i Sekretarijatu dostavite gorepomenute informacije. moj }e problem biti u potpunosti re{en. a nekada i desetak dana pre. mo`ete se obratiti Slu`bi za pravnu pomo} i pitawa pritvora. Pravilnik o postupku i dokazima propisuje da se statusne konferencije moraju zakazivati u najdu`em vremenskom razmaku od 120 dana. (potpis na originalu) Sebastian van de Vliet. pod nadzorom Sekretarijata. ja sam jo{ u decembru mesecu zakazao posetu moje supruge Jadranke [e{eq za utorak 24. S po{tovawem. Praksa je pretpretresnog sudije bila u ove tri godine.00 ~asova ujutro. s obzirom da su ti dani u nedeqi najpovoqniji s aspekta raspolo`ivih linija.00 ~asova.

Zahtev odbrane podle`e odredbama tog Uputstva. dr Vojislava [e{eqa Predmet br.100 re~i (ne ra~unaju}i naslovnu stranu). Zahtev odbrane jasno prekora~uje dozvoqeni broj re~i. Verzija Zahteva odbrane na srpskom jeziku ima najmawe 4. bez prethodno navedenog obrazlo`ewa i dobijenog odobrewa. jeste 3. Zahtev odbrane nema merituma. kojom mu se dodequje branilac u pripravnosti. Pored toga. wegov prevod na engleski ima najmawe 4. 6.Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju T u`ilac protiv Prof. 2. ukqu~uju}i Zahtev odbrane o kojem je re~. Vojislav [e{eq (u daqem tekstu: optu`eni) tra`i da Pretresno ve}e preispita i poni{ti svoju odluku od 9. Tu`ila{tvo dostavqa svoj odgovor na “Zahtev prof.000 re~i. dovoqan razlog da se Zahtev odbaci. tra`i da Pretresno ve}e odbije Zahtev odbrane. II. godine.3) ni “interlokutorna `alba”. U tom Zahtevu. uz du`no po{tovawe. Uvod 1.7) Propisana du`ina za tu kategoriju podnesaka.8) Strana u postupku koja tra`i odstupawe od ograni~ewa broja re~i mora unapred da dobije odobrewe od Pretresnog ve}a i mora da pru`i obrazlo`ewe o izuzetnim okolnostima koje nala`u prekora~ewe du`ine podneska. Optu`eni nije pru`io obrazlo`ewe o izuzetnim okolnostima koje nala`u prekora~ewe du`ine podneska. 125) I. IT-03-67-PT ODGOVOR TU@ILA[TVA NA “ZAHTEV PROF. koji je u Sekretarijatu zaveden 16.10) 167 . januara 2006. septembra 2005. DR VOJISLAVA [E[EQA ZA PONI[TAVAWE ODLUKE O DODELI BRANIOCA U PRIPRAVNOSTI” (Podnesak br.900 re~i (ne ra~unaju}i naslovnu stranu). Postoje}e Uputstvo stupilo je na snagu 16. godine. U oba slu~aja. godine1) (u daqem tekstu: Zahtev odbrane). Zahtev odbrane ne ispuwava uslove predvi|ene Uputstvom o du`ini podnesaka i zahteva2) (u daqem tekstu: Uputstvo). od 3. 4. Zahtev odbrane nije ni “`alba na kona~nu presudu”. dr Vojislava [e{eqa za poni{tavawe odluke o dodeli branioca u pripravnosti”.6) On pre spada u kategoriju “drugi zahtevi. Tu`ila{tvo se protivi Zahtevu odbrane. odgovori i replike”.januara 2006. Zahtev odbrane prekora~uje dozvoqenu du`inu 3. maja 2003. godine.5) ni “zavr{ni podnesak”. Tu`ila{tvo. Tu`ila{tvo tvrdi da je prekora~ena du`ina Zahteva odbrane.9) 5.4) ni “pretpretresni podnesak”.

15) 10. App. ve} i da nema merituma. ni dva advokata izme|u kojih je `alilac trebalo da izabere svog branioca20) ne mogu se porediti sa neutralnijim i daleko {irim spiskom branilaca predlo`enih od strane Me|unarodnog suda. Van der Spula niti bilo kog drugog branioca u pripravnosti...14) On. pritom prikladno preska~e jednu va`nu ogradu u predmetu Faretta v.19) Pored toga. Naravno. Vidi predmet United States v. O imenovawu branioca u pripravnosti raspravqalo se na statusnim konferencijama.16) 11. Vrhovni sud je u na~elu podr`ao ustavno pravo optu`enog na samozastupawe.III. Pravo na samozastupawe ne zna~i dozvolu da se zloupotrebqava dignitet sudnice. U toj odluci. Tu`ila{tvo odbacuje kao potpuno neta~nu i duboko uvredqivu insinuaciju optu`enog da g. . me|utim. 14. U predmetu Estrela protiv Urugvaja. 473 F. posledwem u kojem je doneta jedna od tri navedene odluke. optu`eni samo ponavqa svoje ranije argumente na koje je Tu`ila{tvo odgovorilo i po kojima je Pretresno ve}e ve} definitivno re{ilo. 154 U. 13.S. pretresni sudija optu`enom koji se namerno neprimereno pona{a i opstruira rad mo`e uskratiti pravo na samozastupawe. ali je konstatovao slede}e: . nije imalo apsolutno nikakvu ulogu u imenovawu g.11) kao i u brojnim podnescima12) i odlukama. 337. Prvo. me|u kojima je optu`eni mogao slobodno da bira (ali je to odbio). ali ne i najmawe va`no. Tu`ila{tvo je tvrdilo – i Pretresno ve}e se s tim saglasilo – da se optu`eni namerno neprimereno pona{a i opstruira rad. Posledwe. kao strana u postupku u predmetu protiv optu`enog. 87-89. 9. u predmetu Estrela protiv Urugvaja nije se radilo o pravu optu`enog na samozastupawe. Pored toga.C. Van der Spul koristi svoj polo`aj samo kao zgodnu priliku za svoju li~nu korist.S. Dougherty (Sjediwene Dr`ave protiv Doughertyja).22) 168 .21) Tu`ila{tvo. Optu`eni se poziva na tri odluke Vrhovnog suda Sjediwenih Dr`ava. Vidi predmet Illinois v. niti zna~i dozvolu da se ne po{tuju relevantna pravila procesnog i materijalnog prava. Optu`eni tako|e navodi odluku Komiteta za qudska prava u predmetu Estrella v.13) U Zahtevu odbrane.17) Me|utim. Uprkos tome {to optu`eni tvrdi suprotno. 2d 1113. 76. 397 U. Zahtev odbrane nema merituma 7. on prenebregava ~iwenicu da se relevantne okolnosti `alioca i dvojice “slu`beno dodeqenih advokata” u predmetu Estrela protiv Urugvaja18) potpuno razlikuju od okolnosti optu`enog i branioca u pripravnosti u ovom predmetu. 12. California (Fareta protiv Kalifornije). oru`ane snage su direktno u~estvovale u imenovawu dvojice advokata. Allen (Sjediwene Dr`ave protiv Alena). Uruguay (Estrela protiv Urugvaja). Tu`ila{tvo tvrdi da je Zahtev odbrane ne samo preduga~ak. 8.. Tu se radilo o odluci urugvajskog vojnog re`ima da `aliocu ograni~i izbor branioca na dvojicu slu`beno dodeqenih advokata. D.. 1124-1126. dr`ava mo`e – ~ak ako se optu`eni i protivi tome – da imenuje “branioca u pripravnosti” kako bi pomogao optu`enom i bio na raspolagawu da ga zastupa u slu~aju da je neophodno prekinuti samozastupawe.

predmet br. T. novembra 2003). dr Vojislava [e{eqa za poni{tavawe odluke o dodeli branioca u pripravnosti” od 3. (zaveden u Sekretarijatu 9. novembra 2004. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. na primer. 10) Vidi. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. Uputstvo. IT-03-67-PT. T. “Odgovor Tu`ila{tva na zahtev optu`enog da se preispita odluka o dodeli branioca u pripravnosti” od 23. 5) Stavka (C)(3). Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. “Zahtev optu`enog da se preispita odluka Pretresnog ve}a da se optu`enom dodeli branilac u pripravnosti” od 4. decembra 2004. 124. novembra 2003. IT-03-67-PT. IT-03-67-PT. IT-03-67-PT. novembra 2004. Uputstvo. “Zahtev prof. jula 2003. marta 2005. 6) Stavka (C)(4). januara 2006. predmet br. Zahtev odbrane nije podnet u skladu s Uputstvom. IT/184/Rev. Tu`ilac protiv Tihomira Bla{ki}a. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. februara 2003. decembar 2003. Holandija Napomene: 1) Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. (zaveden u Sekretarijatu 22. “Nalog po podnesku br. decembra 2003”. Uputstvo. predmet br. marta 2003. 12) Vidi. aprila 2003). statusnu konferenciju od 29. “Podnesak br. vi{eg zastupnika Tu`ila{tva . juna 2004. 57” od 25. 8) Stavka (C)(5). Uputstvo.736 Dana 24. Zakqu~ak i tra`eno pravno sredstvo 15. oktobra 2004. januara 2006. 11) Vidi statusnu konferenciju od 3. (zaveden u Sekretarijatu 28. “Zahtev optu`enog da se preispita odluka o dodeli branioca u pripravnosti” od 26. (zaveden u Sekretarijatu 8. decembra 2004). Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. (zaveden u Sekretarijatu 1. IT-03-67-PT. novembra 2004). Zahtev odbrane nema merituma. Broj re~i: 1. “Odluka po prigovoru `alioca na ponovni dodatni podnesak optu`be od 8. IT-95-14A. Tu`ila{tvo tra`i da Pretresno ve}e odbije Zahtev odbrane. 16. 4) Stavka (C)(2). godine U Hagu. oktobra 2003. februara 2003). Kao {to se mo`e videti iz gorenavedenog. (zaveden u Sekretarijatu 30. predmet br. 2. IT-03-67-PT. Uputstvo. januara 2006). predmet br. 58” od 10. IT-03-67-PT. predmet br. T. “Zahtev optu169 (potpis na originalu) za Hildegard Uertz-Retzlaff. Uputstvo. novembra 2004). Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. (zaveden u Sekretarijatu 13. 7) Stavka (C)(5). (zaveden u Sekretarijatu 14. predmet br. “Odgovor Tu`ila{tva na ’Podnesak broj 23’ optu`enog” od 10. na primer. 3) Stavka (C)(1). (zaveden u Sekretarijatu 16. “Zahtev optu`be za izdavawe naloga za imenovawe branioca radi pru`awa pomo}i Vojislavu [e{equ u vo|ewu odbrane” od 28. predmet br. predmet br. 119-122. marta 2005). IT-03-67-PT. 2) Uputstvo br.87. predmet br. IT-03-67-PT. statusnu konferenciju od 14. Uputstvo. decembra 2004). Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. predmet br. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. Pored toga. 241. 9) Stavka (C)(7). IT-03-67PT.IV. “Odgovor na zahtev Tu`ila{tva da mi se nametne branilac protiv moje voqe” od 20.

Vidi International Law reports (Me|unarodni pravni izve{taji). predmet br. “Odluka po zahtevu optu`enog da se preispita odluka o dodeli branioca u pripravnosti”. maja 2003). (zaveden u Sekretarijatu 6. (zavedena u Sekretarijatu 4. “Zahtev optu`enog da Pretresno ve}e II ukine odluku o dodeli advokata u pripravnosti” od 7. Vidi. par.6. fusnota 46 citirana. februara 2006. (zaveden u sekretarijatu 28. 6. Vidi International law Reports (Me|unarodni pravni izve{taji). par.8. na primer. IT-03-67-PT. odbacuje optu`nica i osloba|a prof. Za tog drugog. Vidi zahtev odbrane. IT-03-67-PT. 82 i 84)”. mart 2005. Predmet Faretta v. marta 2005. 172. (zaveden u Sekretarijatu 13. par. str. str.13) 14) 15) 16) 17) 19) 20) 21) 170 `enog da Pretresno ve}e II ukine odluku o dodeli advokata u pripravnosti” od 5. “Odluka po zahtevu optu`be za izdavawe naloga o imenovawu branioca radi pru`awa pomo}i Vojislavu [e{equ pri vo|ewu odbrane”. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. IT-03-67-PT. 26. novembar 2004. (zavedena u Sekretarijatu 9. 13. . tom 78. IT-03-67-PT. 2: “Ve}e (se) ne}e ponovo baviti ovim pitawem”. godine ili nalog da se ukida pritvor. na primer. 28. 15. par. predmet br. aprila 2005). par. 1. 8. 9-13. 216. 22-23. maj 2003. par. 51. 9. predmet br. 67 S. 9. 91 L. maj 2003. 8. California (Fareta protiv Kalifornije). “Zahtev optu`be za izdavawe naloga za imenovawe branioca radi pru`awa pomo}i Vojislavu [e{equ u vo|ewu odbrane”. februar 2003. re~eno je da se od po~etka pona{ao kao tu`ilac i osporavao wegovu nevinost. novembra 2003). maj 2005. 23. 422 U. Ed. aprila 2005). (zavedena u Sekretarijatu 9. novembar 2005. “Odluka po zahtevu optu`be za izdavawe naloga o imenovawu branioca radi pru`awa pomo}i Vojislavu [e{equ pri vo|ewu odbrane”. predmet br. Vidi Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. predmet br. 806. “Odluka po zahtevu optu`enog da se ukine odluka Pretresnog ve}a o dodeli branioca u pripravnosti (Podnesci broj 81. februara 2003). maja 2005). IT-03-67-PT. aprila 2005). (zavedenoj u Sekretarijatu 9. str. 45. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. decembra 2005). (zavedena u Sekretarijatu 9. 9. LEXIS 1657. u “Odluci po zahtevu optu`be za izdavawe naloga o imenovawu branioca radi pru`awa pomo}i Vojislavu [e{equ pri vo|ewu odbrane”. “Odgovor Tu`ila{tva na zahtev optu`enog da se preispita odluka o dodeli branioca u pripravnosti”. jedan od dva advokata bio je oficir oru`anih snaga. “Odgovor Tu`ila{tva na ’Zahtev optu`enog da Pretresno ve}e II izda nalog da su|ewe po~ne do 24. tom 78. IT-03-67PT. (zaveden u Sekretarijatu 6. dr Vojislav [e{eq’ (Podnesak broj 116)”. str. “Odgovor Tu`ila{tva na zahteve optu`enog za ukidawe odluke Pretresnog ve}a o dodeli branioca u pripravnosti” od 11. 3. (zaveden u Sekretarijatu 30. predmet br. predmet br. maja 2003).S. posebno str. marta 2005. Po mi{qewu `alioca. 9. marta 2005). 3. IT-03-67-PT. predmet br. Vidi zahtev odbrane. maj 2003. IT-03-67-PT. Vidi Zahtev odbrane. maja 2003). Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. (zaveden u Sekretarijatu 6. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. 1. a drugi civilno lice na slu`bi u oru`anim snagama.S. aprila 2005. Ct. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. kojeg je `alilac izabrao. 1946 U. str. 30. par. Vidi i Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa.

IT-03-67-PT @ALBENOM VE]U Sekretar: g.Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju T u`ilac protiv Prof. Tokom te statusne konferencije. podnet kao poverqiv i delimi~no ex parte. Navod Tu`ila{tva na statusnoj konferenciji odr`anoj 24. neta~an je. Dana 31. vi{i zastupnik Tu`ila{tva Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br. pre wihovog obelodawivawa optu`enom na osnovu pravila 66(B). januara 2006. AVGUSTA 2004. godine Podnesak broj 129. Hans Holthuis Datum: 26. jula 2004. IT-03-67-PT OBAVE[TEWE TU@ILA[TVA O RAZJA[WEWU 1. Tim Zahtevom tra`ena je dozvola Pretresnog ve}a da se u nizu izjava svedoka. T u`ilac protiv Prof. Tu`ila{tvo je pogre{no navelo da Pretresno ve}e dosad nije donelo odluku u vezi sa “Zahtevom Tu`ila{tva za neobelodawivawe imena i drugih informacija koje otkrivaju identitet svedoka” (u daqem tekstu: Zahtev). januara 2006. Pretresno ve}e je odr`alo statusnu konferenciju u ovom predmetu 24. Holandija (potpis na originalu) Hildegard Uertz-Retzlaff. rediguju podaci koji otkrivaju identitet svedoka. maja 2005. dr Vojislava [e{eqa ZAHTEV PROF. godine U Hagu. Broj re~i: 256 Dana 25. Tom Odlukom odobrena je molba Tu`ila{tva za redigovawe izjava svedoka navedenih u dodacima Zahtevu. GODINE 171 . januar 2006. dr Vojislava [e{eqa Predmet br. DR VOJISLAVA [E[EQA DA @ALBENO VE]E PREISPITA SVOJU “ODLUKU PO INTERLOKUTORNOJ @ALBI PO PITAWU NADLE@NOSTI” OD 31. Pretresno ve}e je donelo “Odluku po Zahtevu Tu`ila{tva za neobelodawivawe imena i drugih informacija koje otkrivaju identitet svedoka” (u daqem tekstu: Odluka). januara 2006. koji je 21.

obrazlo`io i vi{e puta javno istakao. godine prof. Pretresno ve}e II (u daqem tesktu: Pretresno ve}e) je 26. Tako se u posledwe tri re~enice paragrafa 3. Dana 24. izjavio je da }e sam da se brani u postupku pred MKSJ.Tu`ila{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff. godine. Ulrich Massemayer. decembra 2003. odluke Pretresnog ve}a od 172 . dr Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji poma`e u pripremi odbrane: Tomislav Nikoli} Vesna Zobenica Slavko Jerkovi} Mirko Blagojevi} Gordana Pop-Lazi} Amyad Migati Aleksandar Vu~i} Novak Savi} Dragan Todorovi} Filip Stojanovi} Zoran Krasi} Vesna Mari} Vjerica Radeta Petar Joji} Zlata Radovanovi} Brankica Terzi} Momir Markovi} Qiqana Mihajlovi} Jadranko Vukovi} Elena Bo`i}-Talijan Ogwen Mihajlovi} Marina Toman Marina Ragu{ Branko Nadoveza Nemawa [arovi} I. dr Vojislav [e{eq je podneo “Prigovor na optu`nicu” kojim je osporavao nadle`nost MKSJ i naveo formalne nedostatke optu`nice. februara 2003. dr Vojislav [e{eq je ponovio. odnosno uvek – na statusnim konferencijama i u svim podnescima koje je uputio MKSJ. avgusta 2004. a prilikom prvog pojavqivawa pred MKSJ. godine sadr`i niz nejasno}a. godine citiraju dve posledwe re~enice iz paragrafa 40. Odluka @albenog ve}a od 31. avgusta 2004. Dana 24. godine donelo “Odluku po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice. Daniel Saxon Optu`eni: Prof. da se sam brani uz stru~nu pomo} lica koja je li~no odredio da mu poma`u u pripremi odbrane prof. Tu odluku. jula 2004. dr Vojislava [e{eqa je pregledana i potvr|ena 14. Uvod Optu`nica protiv prof. 26.” Tu`ila{tvo je 18. juna 2004. a 31. godine.” Odlu~eno je da je `alba Tu`ila{tva vaqana.” Predsednik MKSJ je 14. a to @albeno ve}e je 29. jula 2004. godine izjavilo “@albu na odluku po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice. godine @albeno ve}e je donelo “Odluku po interlokutornoj `albi po pitawu nadle`nosti. godine prof. dr Vojislav [e{eq je dobrovoqno pristupio pred Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: MKSJ). maja 2004. avgusta 2004. godine doneo “Nalog za imenovawe sudija u predmetu pred @albenim ve}em”. februara 2003. februara 2003. te proizlazi da se ne zna {ta je poni{teno. odluke @albenog ve}a od 31. godine donelo “Odluku o vaqanosti `albe na osporavawe nadle`nosti i forme optu`nice od strane Vojislava [e{eqa.” Odlukom (paragraf 15) je usvojena `alba Tu`ila{tva i poni{tena odluka Pretresnog ve}a.

godine u predmetu Tu`ilac protiv Zdravka Muci}a. ako je to potrebno kako bi se spre~ila nepravda. godine: “Na Tu`ila{tvu je da se opredeli da li }e u op173 . @albeno ve}e je poni{tilo odluku Pretresnog ve}a od 3. maja 2004. Posledice gre{aka i nu`nost preispitivawa odluke Vaqa imati u vidu da je odluka @albenog ve}a od 31. dakle. juna 2004. bez obzira {to to nije konkretizovano nekom odredbom Statuta. avgusta 2004. Ovaj stav je iznet u presudi po `albi na kaznu @albenog ve}a od 8. godine. radi se o o~iglednoj gre{ci. a sude}i po fusnoti 4) odluke @albenog ve}a od 31. godine kao “osporavana odluka” navodi se “Odluka po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice od 3. godine doneta povodom `albe Tu`ila{tva i da je tom odlukom poni{tena odluka Pretresnog ve}a od 3. godine. a da takva odluka sa tim datumom ne postoji. dr Vojislav [e{eq ima pravo da tra`i od @albenog ve}a da ono ponovo preispita svoju prethodnu odluku. prof. @albeno ve}e je u ranijim odlukama ve} zakqu~ilo da svako ve}e mo`e ponovno razmotriti svoju odluku. Takav zahtev je dozvoqen i proizlazi iz prava na `albu kojim se spre~ava sprovo|ewe nepravde. ^iwenica je da je Me|unarodni sud osnovan da bi sprovodio pravdu. paragraf 62 “(1) Tu`ila{tvu se nala`e da ukloni nejasno}e iz paragrafa 12. II. Dakle. juna 2004. ono }e morati da navede i poka`e postoje}i ili novi materijal u prilog tom navodu. aprila 2003.26. i to ne samo u slu~ajevima kad su se okolnosti promenile. Ukoliko se Tu`ila{tvo opredeli za navod da je u Vojvodini u Srbiji postojao oru`ani sukob. Taj stav glasi: “@albeno ve}e ima izvorno ovla{}ewe da ponovno razmotri svaku odluku. godine i daqe egzistira. ako. avgusta 2004. ve} i ako je uvereno da je wegova prethodna odluka pogre{na i da je wome naneta {teta. on mora posedovati ovla{}ewe preispitivawa.” Pravni stav Pretresnog ve}a preciznije je iznet u paragrafu 40. avgusta 2004. Dakle. koliko god ono nu`no bilo ograni~eno”. pre po~etka pretresa. optu`nice. odnosno svoju odluku od 31. te da pojasni navode i optu`be ili delove optu`bi koji su na wima zasnovani. juna 2004. ukqu~uju}i i presudu. Hazima Deli}a i Esada Lanye. a ovo pravo preispitivawa naro~ito dolazi do izra`aja kada su u pitawu pravna pitawa postupka. III. jer odluka Pretresnog ve}a od 26. Po{to su `alba i revizija Statutom MKSJ ograni~enog dometa. zakqu~i da je wegovim postupcima uzrokovana takva nepravda koja se ne mo`e ispraviti u redovnom `albenom postupku ili postupku revizije. godine i daqe postoji i proizvodi dejstvo – dispozitiv. u vezi s Vojvodinom u Srbiji i pitawem oru`anog sukoba. godine. maja 2004. maja 2004. Pravo preispitivawa odluka Shodno pravnim stavovima koje je @albeno ve}e zauzelo u nekoliko slu~ajeva zahtev stranke u postupku za preispitivawe ranijih odluka je mogu} i dozvoqen. iako Statut MKSJ u tom smislu nema izri~itu odredbu. obaveza sprovo|ewa pravde nala`e pravo preispitivawa. To zna~i da odluka Pretresnog ve}a od 26. odluke od 26. a takva odluka jednostavno ne postoji.” Dakle. godine. godine. maja 2004.

kako je naveden u optu`nici. Ukoliko odlu~i da povu~e navod o postojawu oru`anog sukoba u Vojvodini. niti neprijateqstva koje bi moglo da se tretira sukobom u smislu relevantnih me|unarodnih konvencija. dr Vojislava [e{eqa) vezane za Vojvodinu u Srbiji. Ovu o~iglednu gre{ku @albeno ve}e mo`e tretirati i kao {tamparsku gre{ku u fusnoti 4) svoje odluke od 31. godine. juna 2004. ili da se novom odlukom @albenog ve}a izvr{i odgovaraju}a ispravka. Po{to to ne sadr`i navedena odluka @albenog ve}a. sve optu`be vezane za Vojvodinu mora}e da se izbri{u iz optu`nice. bez mogu}nosti kvalitetne komunikacije i prijema u posetu ~lanova Stru~nog tima koji mu poma`u u pripremi odbrane. On se sam brani.tu`nici zadr`ati optu`be protiv optu`enog (prof. godine – dispozitiv. a radi dogovora o na~inu rada i prikupqawa dokaza. godine – dispozitiv. nejasno}a u pogledu navoda iz optu`nice “da li je u Vojvodini u Srbiji postojao oru`ani sukob” koja je morala da se otkloni po odluci Pretresnog ve}a od 26. nalazi se u pritvoru skoro tri godine. jer je navedena odluka pogre{na i wome je naneta {teta. Ukoliko Tu`ila{tvo bude insistiralo na tim optu`bama. godine omogu}ila je Tu`ila{tvu da 22. ona svakog razumnog posmatra~a zbuwuje: nije jasno za{to se omogu}ava nepravda. na {ta ga je obavezalo Pretresno ve}e u odluci od 26. avgusta 2004. Profesor dr Vojislav [e{eq smatra da je neophodno da @albeno ve}e preispita svoju odluku od 31.” Ova o~igledna gre{ka @albenog ve}a nastala poni{tavawem nepostoje}e odluke Pretresnog ve}a od 3. Interes sprovo|ewa pravde. mora}e u optu`nici da navede da je u vreme po~iwewa navedenih zlo~ina postojao oru`ani sukob. Dodu{e. Osim toga. dr Vojislava [e{eqa ~iji su resursi krajwe ograni~eni. dr Vojislava [e{eqa u delu koje se odnose na Vojvodinu u Srbiji. avgusta 2004. godine. paragraf 62(2) “Tu`ila{tvu se nala`e da ukloni nejasno}e iz paragrafa 11 optu`nice po pitawu zna~ewa pojma “po~initi”. i daqe ostaje otvoreno pravno pitawe ispuwenosti uslova za nadle`nost MKSJ u smislu ~lana 5 Statuta. maja 2004. 174 . mo`e i da se ignori{e kao nebitna. a u pogledu optu`bi protiv prof. avgusta 2004. zbuwuje svakog razumnog posmatra~a kome je jasno da na teritoriji Vojvodine u Srbiji u relevantnom periodu. avgusta 2004. paragraf 62(1) ostala je i u izmewenoj optu`nici.” Me|utim. nije bilo neposrednog oru`anog sukoba. oktobra 2004. da je za optu`be u smislu ~lana 5 Statuta potrebno da je u Vojvodini bio oru`ani sukob u relevantno vreme obuhva}eno optu`nicom. Statuta uz pre{iroko zami{qen uslov “po~iwen u oru`anom sukobu”. godine makar u onom delu koji je o~igledno jasan svakom razumnom posmatra~u. maja 2004. avgusta 2004. godine izmewenom optu`nicom navodno otkloni nejasno}e. kada o~igledno pogre{no zakqu~uje o dometu ~lana 5 Statuta u odluci od 31. opstajawe optu`bi za doga|aje u Vojvodini po osnovu ~lana 5. Me|utim. Optu`ewe mimo postavqenih uslova iz ~lana 5 Statuta neminovno zahteva i tro{ewe resursa MKSJ i naro~ito resursa prof. zahvaquju}i odluci @albenog ve}a od 31. pravi~nost sudskog postupka i ekspeditivnost postupka nala`u preispitivawe odluke @albenog ve}a od 31. godine da bi se na vreme spre~ila nepravda. godine.

Postojawe oru`anog sukoba nije ograni~eno samo na delove teritorije na kojima se konkretno odvijaju borbe. ve} postoji na ~itavoj teritoriji pod kontrolom zara}enih strana”. To je nepravda koju navodno brigom i sprovo|ewem pravde omogu}ava odluka @albenog ve}a od 31. usmereni prema civilnom stanovni{tvu. mada je o~igledno svakom razumnom prosuditequ i posmatra~u i jasno da u Vojvodini u Srbiji nije bilo oru`anih sukoba. Razlozi pogre{ne odluke i pogre{nog zakqu~ivawa Razlozi koji su omogu}ili dono{ewe pogre{ne odluke @albenog ve}a su: a) Tu`ila{tvo je u svojoj `albi od 18. godine. ili navodno na teritoriji Vojvodine u Srbiji. godine. Za to vreme prof. a da pri tom nije jasno navelo koji se stavovi odnose na uslove iz ~lana 3.Ta odluka @albenog ve}a omogu}ava Tu`ila{tvu da nezavisno od uslova iz ~lana 5 Statuta insistira na optu`bama za Vojvodinu bez bilo kakve odgovornosti Tu`ila{tva za posledice koje mogu nastupiti u pretresnoj fazi postupka i eventualnoj presudi. zahteva preispitivawe odluke @albenog ve}a kako bi se blagovremeno otklonile nepravilnosti i pogre{na zakqu~ivawa koja i sada obavezuju i usmeravaju put pretresnog postupka do merituma. Sistem je prepoznatqiv i zasniva se na logici: ako je za ~lan 3 Statuta dovoqno. a koji na uslove iz ~lana 5 Statuta. a ne u toj zbrci i na ~lan 3. Tadi}.” b) Do autenti~ne voqe donosioca Statuta MKSJ u pogledu ~lana 5 Statuta Tu`ila{tvo u svojoj `albi od 18. pod uslovom da su ispuweni i drugi uslovi. pa bez obzira na rastojawe od mesta gde se neposredno izvode oru`ani sukobi.. onda mo`e i za ~lan 5 Statuta. po ~lanu 5 Statuta. Ovi primeri. godine tvrdi da je do{lo 175 . Moraju svi kriterijumi da se uzmu u razmatrawe. a on se ogleda ne samo na presude. ne bi mogli da budu adekvatni za doga|aje u Vojvodini i Srbiji. dr Vojislava [e{eqa. dr Vojislav [e{eq mora da usmerava svoje resurse i na pitawe Vojvodine. pa samim tim i ne postoji nadle`nost MKSJ. onda tokom oru`anog sukoba zlo~ini protiv ~ove~nosti. ve} i na sve odluke MKSJ u pretpretresnoj fazi postupka kojima se re{avaju pitawa vo|ewa postupka i pravna pitawa koja uti~u na tok postupka. juna 2004. zadovoqavaju uslov po~iwen u oru`anom sukobu. Interes pravde. Tako u paragrafu 34 `albe Tu`ila{tvo navodi primer Kunarac: “@albeno ve}e je istaklo da Tu`ila{tvo nije du`no: . avgusta 2004.. a ne samo jedan na kome insistira Tu`ila{tvo “bitno je da se desilo tamo negde na nekoj teritoriji koja je obuhva}ena pojmom teritorija biv{e Jugoslavije od 1991. Tadi} i Staki} odnose na teritoriju biv{e Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine. Koja je to zara}ena strana imala kontrolu nad Vojvodinom? Ako se zna da se predmeti Kunarac. pa i kada bi se odnosili samo na ~lan 5 Statuta. da postojawe oru`anog sukoba dokazuje za svaki kvadratni centimetar tog podru~ja. juna 2004. Staki}). godine uspelo da @albeno ve}e dovede u zabludu pozivom na ranije stavove pretresnih ve}a i @albenog ve}a tako {to je citiralo izvode iz odluka povodom pojedinih predmeta pred MKSJ (Kunarac. IV. gde nije bilo oru`anih sukoba. Nije sasvim svejedno da li je delo u~iweno na teritoriji Bosne i Hercegovine. gde nije bilo oru`anih sukoba u relevantnom periodu koji je obuhva}en optu`nicom protiv prof.

ne dozvoqava se pu{tawe na slobodu do po~etka su|ewa. gde nije bilo oru`anih sukoba u relevantnom periodu koji je obuhva}en optu`nicom. vreme. materijali se dostavqaju na stranom jeziku i u elektronskoj formi. (2) da @albeno ve}e usvoji ovu `albu i donese odluku da je Pretresno ve}e pogre{ilo zakqu~iv{i da se ~lan 5 mo`e primeniti na zlo~ine navodno po~iwene u Vojvodini samo ako je. strane u sukobu. dr Vojislavu [e{equ sa drugim licima. jedini je optu`en za doga|aje u Vojvodini i uop{te u Srbiji. interes Tu`ila{tva je da prof. od 18. Tako se desilo da je odluka @albenog ve}a od 31. izve{taj generalnog sekretara UN i odredbu ~lana 7 Rimskog statuta. a do danas nije po~elo. godine. dr Vojislav [e{eq {to du`e bude u pritvoru i da su|ewe {to kasnije po~ne. juna 2004. Svakako nisu za potcewivawe ni drugi razlozi. pa i gotovo ne priznaju uslovi za pripremu odbrane (zabrana komunikacije i primawe poseta. u tom smislu je prof. To tuma~ewe je preterano {iroko pa se s pravom isti~e da ono omogu}ava sprovo|ewe nepravde. godine u optu`nici protiv prof. godine pogre{na. u relevantnom periodu. dr Vojislava [e{eqa pred MKSJ je pre svega i iskqu~ivo motivisan politi~kim razlozima. u Vojvodini postojao oru`ani sukob (u smislu stvarnih neprijateqstava).{irokim tuma~ewem uslova. Op{tepoznati razlozi su: progon prof. g) Vrhunac predstavqa `albom Tu`ila{tva. prof. dr Vojislava [e176 . dr Vojislavu [e{equ i pored wegovog izri~itog protivqewa nametnut branilac u pripravnosti sa kojim je u otvorenom sukobu interesa. v) Gotovo identi~na situacija je i sa ostalim pozivima u `albi Tu`ila{tva na stavove dva autora. slu`beno se prislu{kuju telefonski razgovori). godine. avgusta 2004. godine. koji ~ak i ne mora da bude napad. jasno je svakom razumnom prosuditequ da su odlukom @albenog ve}a od 31. ali je bitno da je obuhva}en definicijom teritorija biv{e Jugoslavije i da je izvr{en od 1991. Tu`ila{tvo namerno pro{iruje optu`nicu nebuloznim optu`bama i novim lokalitetima kako bi prikrilo svoju nesposobnost za po~etak su|ewa. koji su o~igledno prisutni i koji prosto primoravaju Tu`ila{tvo da u tuma~ewima odredbi Statuta prevazilazi sve dosad poznate i mogu}e na~ine pre{irokog tuma~ewa jedne norme. i dr. sli~no je i sa zahtevom za spajawe su|ewa prof. jer ne priznaje ustaqenu definiciju oru`anog sukoba u pogledu svih uslova (teritorija. pa ~ak i besomu~nim citirawem gotovo istih izjava pojedinih ~lanova Saveta bezbednosti iz kojih se nikako ne mo`e do}i do zakqu~ka koji je Tu`ila{tvo nametnulo. dr Vojislavu [e{equ se ote`avaju.” Na ovaj na~in Tu`ila{tvo je usmerilo @albeno ve}e da uslov “po~iweni u oru`anom sukobu” defini{e i tra`i suprotno ustaqenoj definiciji oru`anog sukoba. jedini je optu`en zbog navodno govora mr`we. avgusta 2004. u tom smislu Tu`ila{tvo je obe}alo po~etak su|ewa krajem 2004. jer uslov oru`ani sukob svodi na svaki doga|aj. Dakle.). jer je kao politi~ar u Srbiji smetao miqenicima Zapada. mada on izri~ito zahteva na srpskom jeziku i u pisanoj formi. tra`eno pravno sredstvo: “(1) da @albeno ve}e objasni koje je ta~no tuma~ewe uslova iz formulacije “po~iweni u oru`anom sukobu” iz ~lana 5 Statuta.

Naravno. nego i razloge i ciq zbog kojih je i donet takav Statut MKSJ. uspostavi i odr`i mir. sve se vrti oko oru`anog sukoba. a kao minimum mora da se u~ini verovatnim sve ono {to predstavqa uslov krivi~ne odgovornosti. godine iluzorno je tro{iti re~i i upore|ivati doga|aje sa tzv. svako nasiqe nije povreda me|unarodnog humanitarnog prava. Na to ne treba tro{iti re~i. a samim tim i izvedenog pojma koji se tuma~i kao “po~iweni u oru`anom sukobu” ima ograni~eno dejstvo i ne mo`e se pre{iroko tuma~iti. a ne tzv. sredstvo i mera prisile da se zaustave oru`ani sukobi i uspostavi mir. ili nasiqe koje ne dovodi u pitawe mir. dr Vojislav [e{eq naveo u svojoj replici. odnosno oru`anih sukoba (pet oru`anih sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. a nikako kao tamo negde neki deo teritorije biv{e Jugoslavije. jula 2004. ali sudskog karaktera. od 1. Tu svoju obavezu Tu`ila{tvo shvata krajwe proizvoqno i le`erno se odnosi prema svojim obavezama. Zbog pogre{ne odluke @abenog ve}a od 31. dr Vojislava [e{eqa. 38. toliko je proizvoqan da ne samo da negira definiciju oru`anog sukoba. U pitawu je Poglavqe VII Poveqe Ujediwenih nacija. avgusta 2004. Takvom odlukom @albenog ve}a Tu`ila{tvo i bez nekih napora i tro{ewa sopstvenih resursa je uzrok tro{ewa krajwe ograni~enih i skromnih resursa prof. sa osnovnim ciqem da se zaustave oru`ani sukobi. U pitawu su samo oru`ani sukobi. zavedenoj kao podnesak br. ili “da su ti zlo~ini po~iweni negde na teritoriji neke strane u sukobu u biv{oj Jugoslaviji u vreme dok je taj sukob bio u toku”. jer su{tinski ne podle`e nikakvoj odgovornosti zbog namerno pogre{nog progona. ~ime je Tu`ila{tvo osna`eno u sprovo|ewu nepravde. avgusta 2004. a @albeno ve}e prihvatilo i pogre{no odlu~ilo 31. za{to je i na osnovu kog pravnog osnova osnovan MKSJ i donet Statut. MKSJ je osnovan kao ad hok supsidijarni organ u smislu ~lana 29 Poveqe (a ne onog drugog ~lana Poveqe na koji se pozivalo Pretresno ve}e). Dakle. godine. Pri odre|ivawu {ta bi moglo da predstavqa “po~iweni u oru`anom sukobu” u smislu ~lana 5 Statuta mora se imati u vidu kako je. Sigurno se pred MKSJ sprovodi i omogu}ava nepravda ako formalnopravno ravnopravne stranke u postupku nemaju ni pribli`no jednake mogu}nosti za u~e{}e u postupku. Da se radi o posebnom ciqu svedo~i i ~iwenica da se zna~ajno razlikuju ~lan 5 Statuta i ~lan 7 Rimskog sta177 . Uostalom. godine. Uslov teritorija u okviru pojma i definicije oru`anog sukoba. Kad se tra`i uspostavqawe mira i odr`avawe mira onda se to ~ini prema teritoriji gde su oru`ani sukobi i nemiri. sve optu`be moraju da budu konkretne. Stav da “po~iweno u oru`anom sukobu” mo`e da zna~i: “da je do wih do{lo u vreme trajawa neprijateqstava na teritoriji biv{e Jugoslavije”. pa ~ak ni na delu teritorije. Osim toga. odnosno prekinu. MKSJ i nije nadle`an za sve zlo~ine iz Statuta. a pogotovo ne u pogledu stvarne nadle`nosti MKSJ koja je na neki na~in obja{wena pravilom 11 bis Pravilnika. izolovanim i sporadi~nim slu~ajevima.{eqa ostale optu`be koje se odnose na teritoriju Vojvodine u Srbiji. godine) koje je prof. a ne prema teritoriji gde nema oru`anih sukoba. napadi. Pravilno i jedino mogu}e tuma~ewe ~lana 5 Statuta ne dozvoqava improvizacije koje je Tu`ila{tvo nametnulo.

a milion Srba ~iji su domovi bili na teritorijama biv{ih republika Hrvatske i Bosne i Hercegovine i Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija ne smeju ni da pomisle na povratak. i 1992. a koji se ti~e pravila i uslova za optu`ewe: “Pitawe postojawa stawa oru`anog sukoba na bilo kojoj od teritorija navedenih u optu`nici ili u Vojvodini u Srbiji (ako taj navod ostane) jeste pitawe dokazivawa. jer su spaqena. iz mesta u Hrvatskoj koja nisu neposredno zahva}ena oru`anim sukobom u toku 1991. godini. Op{tepoznata ~iwenica je da jedino Srbi. s obzirom na vreme proteklo od doga|aja. Savet bezbednosti je imao poseban interes i ciq i zato je u odnosu na Rimski statut poo{trio uslove za postojawe zlo~ina protiv ~ove~nosti. pod pretpostavkom da je oru`ani sukob postojao. Svima je jasno da se neprijateqstva nisu izvodila na celoj teritoriji biv{e Jugoslavije. ali samo u nameri da se otvore i razjasne pravna pitawa. svaki razumni presuditeq bi bio u stra{noj dilemi da li mu je u redu mentalno stawe. u Zagrebu. bez namere da se ulazi u ~iweni~ni kontekst pitawa koje se ovim zahtevom aktuelizuje mora se imati u vidu stav Pretresnog ve}a iz odluke od 26. godine iznet u paragrafu 41.000 Srba.tuta. Dakle. Podsetimo se da pred MKSJ nije pokrenut nijedan postupak povodom tih doga|aja. na teritoriji Hrvatske su se i izvodili oru`ani sukobi. ne mogu da se vrate na ku}na ogwi{ta u Hrvatskoj. bilo `rtva oru`anog sukoba jeste pitawe dokazivawa. nije nijedan na teritoriji Srbije. Ako prof. Za ovaj zahtev bilo je potrebno da se samo delimi~no potenciraju odre|ene ~iwenice. maja 2004. nema te pravne bravure koja iole normalnog ~oveka i razumnog posmatra~a mo`e da ubedi da je u~iwen ijedan zlo~in protiv ~ove~nosti na teritoriji Vojvodine u relevantnom periodu obuhva}enom optu`nicom. Pitawe da li su napadi na civilno stanovni{tvo bili sistematske ili kolektivne prirode tako|e je pitawe dokazi178 . ve} odvojeno i svako zbog razli~itih razloga. poru{ena ili ne postoje. recimo. nad krivi~nim progonom. Rijeci i drugim mestima u Hrvatskoj gde nije bilo oru`anih sukoba. Morao je to da uradi imaju}i u vidu Poglavqe VII Poveqe Ujediwenih nacija i nameru da pretwom osnivawa i samim osnivawem MKSJ uti~e na aktere i obezbedi prekid oru`anih sukoba. Primat je bio prekid oru`anih sukoba i mir. Identi~na situacija je i sa pogre{nim stavom u pogledu definisawa uslova “po~iweni u oru`anom sukobu” u kontekstu rasprostrawenog ili sistematskog napada na civilno stanovni{tvo. godine proterano oko 150. a stradalo je civilno stanovni{tvo srpske nacionalnosti. Vaqda je sada to jasno. dr Vojislav [e{eq mora da sledi odluku @albenog ve}a. onda bi morao radi odbrane da obezbe|uje dokaze o tome kako je u Hrvatskoj. Osim toga.000 Srba za samo nekoliko dana u 1995. dok je Stjepan Mesi} bio predsednik Vlade. Ako bi se kojim slu~ajem ovaj standard primenio. Pitawe da li je civilno stanovni{tvo. Dakle. dr Vojislava [e{eqa za doga|aje u Vojvodini. Dakle. ni statisti~ki ne mo`e da se prona|e jedan gra|anin da je proteran iz Srbije. mada je tema ista – zlo~ini protiv ~ove~nosti. ni posle 10 godina. ali u relevantnom periodu obuhva}enom optu`nicom protiv prof. ili oko 500. Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji.

pitawe neksusa izme|u takvih napada i oru`anog sukoba jeste pitawe dokazivawa”. Isto tako. definisawe strana u sukobu kao prepoznatqivih grupa (a ne preko pojedinaca). koje se iskqu~ivo odnose na stawe oru`anog sukoba. sve navedeno je predmet dokazivawa u pretresnoj fazi. Pogre{no se {iri opseg primene ~lana 5 Statuta i uslov “po~iweni u oru`anom sukobu” svodi eventualno na rasprostraweni ili sistematski napad na civilno stanovni{tvo. pa ~ak mo`e i {ire teritorije na kojoj je izvr{en zlo~in iz ~la179 . svoje odluke od 31. iz koga je proistekla pogre{na odluka o pravnom pitawu nadle`nosti u skladu sa ~lanom 5 Statuta. @albeno ve}e u paragrafu 14. sadr`i slede}i stav: “Ima situacija kada se u jednoj dr`avi odvija oru`ani sukob. ~ije se preispitivawe zahteva u paragrafu 14. a `ive u drugoj dr`avi. 31 i 33 optu`nice protiv prof. avgusta 2004. uslov nadle`nosti da zlo~ini iz ~lana 5 budu po~iweni u oru`anom sukobu iziskuje od Tu`ila{tva da poka`e da je tokom oru`anih sukoba u Hrvatskoj i/ili Bosni i Hercegovini vr{en rasprostrawen ili sistematski napad na civilno stanovni{tvo. a to je stawe sukoba. Iako u dosada{woj praksi MKSJ nije bilo potrebe da Tu`ila{tvo poka`e materijalni neksus izme|u dela optu`enog i oru`anog sukoba. da bi se ispunio uslov iz ~lana 5 Statuta. odre|ivawe vremena trajawa oru`anog sukoba. prevashodno je imao u vidu obavezu pru`awa za{tite u smislu @enevskih i Ha{kih konvencija. ili koja je obuhva}ena oru`anim sukobom gde je izvr{en zlo~in. Shodno ciqu Stratuta MKSJ. godine navodi: “^lan 5 Statuta iziskuje od Tu`ila{tva da poka`e samo da je oru`ani sukob u dovoqnoj meri povezan sa zlo~inom iz ~lana 5 za koji se optu`eni tereti. postaju `rtve rasprostrawenog i sistematskog napada koji je rezultat tog oru`anog sukoba. ali uslov da bi se do{lo do dokazivawa je “oru`ani sukob” i to ne neki na jednom kvadratnom centimetru. i to oru`anog sukoba. dr Vojislava [e{eqa.vawa. ve} ba{ onaj koji ispuwava sve uslove iz definicije oru`anog sukoba na teritoriji na kojoj se izvodi oru`ani sukob. Pitawe da li Tu`ila{tvo u ovom predmetu mo`e da utvrdi takvu vezu u vezi sa zlo~inima protiv ~ove~nosti ~iwenim u Vojvodini treba re{avati na su|ewu. Za napad se ~ak i ne zahteva da je u okviru sukoba. Dakle. Savet bezbednosti kada je donosio Statut MKSJ. Tako ne{to ne sadr`e ni paragrafi 12. Odluka @albenog ve}a od 31.” Ovo je tako|e pogre{an stav @albenog ve}a. godine. Dakle. pa se ~ak i izostavqa da je zlo~in deo tog napada. avgusta 2004. mesta. pa civili koji pripadaju jednoj od zara}enih strana. na nekom delu teritorije biv{e Jugoslavije. dr Vojislavu [e{equ (od maja do avgusta 1992. a Statut MKSJ je donet da bi se zaustavio oru`ani sukob i uspostavio mir. Tu`ila{tvo mora da poka`e vezu izme|u samog zlo~ina iz ~lana 5 i oru`anog sukoba. Uspostavqawe mira je mogu}e ako se prekine stawe koje mu je prethodilo. Pogre{no zakqu~ivawe se temeqi i na ~iwenici da ~ak ni Tu`ila{tvo nije tvrdilo da je u Vojvodini u Srbiji bilo rasprostrawenog i sistematskog napada na civilno stanovni{tvo u periodu koji se optu`nicom stavqa na teret prof.” Ovaj primer je @albeno ve}e verovatno nespretno uzelo kao izgovor prihvatawa `albe Tu`ila{tva. godine).

Hans Holthuis Datum: 26. godine i da tu Odluku po interlokutornoj `albi po pitawu nadle`nosti poni{ti.na 5 Statuta. januar 2006. ko su strane. DR VOJISLAVA [E[EQA ZA PONI[TAVAWE ODLUKE O DODELI BRANIOCA U PRIPRAVNOSTI Tu`ila{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff. odbije `albu Tu`ila{tva od 18. avgusta 2004. prakti~no stvorilo uslove za pogre{nu primenu ~lana 5 Statuta. godine. ali da se ne dovede u kontradikciju sa prethodno nabrojanim uslovima koji defini{u gde se i izme|u koga odvija oru`ani sukob. sa jasno odre|enim stranama u sukobu. Ulrich Mussemayer. maja 2004. me|unarodni ili unutra{wi. predsedavaju}i. Prof. dr Vojislav [e{eq tra`i da @albeno ve}e odlu~i da preispita svoju odluku od 31. navo|ewem ko je komandovao stranama u sukobu. bez izri~itog zahteva da Tu`ila{tvo navede da je na teritoriji Vojvodine bilo oru`anih sukoba. sudija Jean-Claude Antonetti. sudija Kevin Parker Sekretar: g. dr Vojislava [e{eqa ZAHTEV PROF. godine i potvrdi odluku Pretresnog ve}a od 26. bez obzira da li se zlo~in protiv ~ove~nosti pojavquje kao ciq ili posledica oru`anog sukoba koji traje. Za ispuwavawe uslova iz ~lana 5 Statuta u pogledu optu`nice protiv prof. godine bio oru`ani sukob. T u`ilac protiv Prof. Tra`eno pravno sredstvo Prof. IT-03-67-PT PRETRESNOM VE]U II Sudije: sudija Carmel Agius. V. pokazuje da je @albeno ve}e pogre{no odlu~ilo kada je 31. dr Vojislav [e{eq (Uradio ~lan Stru~nog tima Zoran Krasi}) Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br. godine. avgusta 2004. dr Vojislav [e{eq 180 . Daniel Saxon Optu`eni: Prof. da je na teritoriji Vojvodine u Srbiji u periodu od maja do avgusta 1992. a ko `rtve i na kojoj teritoriji `rtve mogu da postoje. juna 2004. dr Vojislava [e{eqa neophodno je da se uslov “po~iweni u oru`anom sukobu” tuma~i da Tu`ila{tvo tvrdi i za to priprema dokaze. godine Podnesak broj 130. da je bio na delu kao sastavni deo rasprostrawen ili sistematski napad na civilno stanovni{tvo na toj teritoriji u Vojvodini u Srbiji.

godine sudija Klod Antoneti izdvojio je svoje mi{qewe povodom postojawa branioca u pripravnosti koji je nametnut protivno voqi prof. godine donelo odluku “da se optu`enom u ovom predmetu dodeli branilac u pripravnosti. odredilo da branilac u pripravnosti mora te~no govoriti i B/H/S i jedan od zvani~nih jezika Me|unarodnog suda. na osnovu pravila 54 Pravilnika o postupku i dokazima 9..” Protiv te odluke prof. februara 2003. s pozivom na odgovaraju}i ~lan Statuta MKSR i Pravilnika o postupku i dokazima MKSR o “dodeli branioca u interesu pravde”. maja 2003. stvarni interesi pravde nala`u da Pretresno ve}e II. od prvog dana. da se sam brani. i nalo`ilo Sekretarijatu da sa spiska branilaca koji vodi sekretar na osnovu pravila 45(B) dodeli jednog branioca u pripravnosti. a svakom razumnom posmatra~u je jasno da sa elementarnih pozicija prof. u skladu sa praksom preispitivawa svojih odluka. godine.. Dana 1. Odluka se zasniva na pogre{nom zakqu~ivawu da ono {to nije izri~ito zabraweno ~lanom 21 Statuta MKSJ zna~i da je dopu{teno. “branilac u pripravnosti” postao “interes pravde”. preispita svoju odluku o dodeli branioca u pripravnosti od 9. maja 2003. po shvatawu Pretresnog ve}a II. sekretara i Pretresnog ve}a. godine prof. Kako prof. Wegova neopoziva odluka je. maja 2003. godine. Pretresno ve}e II je na zahtev Tu`ila{tva (suprotna strana koja progawa prof. Tu`ila{tva. Tako je. koje nema prava niti du`nosti da se stara o interesima optu`enog kako }e da se brani. Uvod Od 24. marta 2005. 181 . dr Vojislava [e{eqa). dr Vojislava [e{eqa to predstavqa dokaz sprovo|ewa nepravde od strane Tu`ila{tva. na zahtev suprotne strane optu`enog. dr Vojislav [e{eq ne pristaje na postojawe branioca u pripravnosti. kao prava na `albu. kako je definisano u paragrafu 30 te odluke. Pretresno ve}e II nije uspelo da prona|e pravni osnov za svoju odluku od 9. dr Vojislava [e{eqa. dr Vojislav [e{eq podneo je nekoliko podnesaka. dr Vojislav [e{eq se nalazi u pritvoru MKSJ i ~eka po~etak su|ewa.Stru~ni tim koji poma`e u pripremi odbrane: Tomislav Nikoli} Vesna Zobenica Slavko Jerkovi} Mirko Blagojevi} Gordana Pop-Lazi} Amyad Migati Aleksandar Vu~i} Novak Savi} Dragan Todorovi} Filip Stojanovi} Zoran Krasi} Vesna Mari} Vjerica Radeta Petar Joji} Zlata Radovanovi} Brankica Terzi} Momir Markovi} Qiqana Mihajlovi} Jadranko Vukovi} Elena Bo`i}-Talijan Ogwen Mihajlovi} Marina Toman Marina Ragu{ Branko Nadoveza Nemawa [arovi} I.

a koli~ina uvreda i napada garantuje da }e Van der Spul i samo svojim prisustvom u ovom predmetu da napakosti prof. po~ev od retardirane lopu`e. godine. a naro~ito posle nekoliko postupaka koje je prof. Hansom Holcijusom”. Pravilnik).II. dr Vojislava [e{eqa postoji o~igledni sukob interesa. pred Advokatskom komorom Holandije (koji su jo{ u toku). a naro~ito Van der Spul. ~ime se sprovodi nepravda. Da bi se izborio za svoje pravo da se sam brani bez bilo kakvog branioca u pripravnosti. godine. krvo`edne Karle del Ponte. po{to bi se namirila celokupna razbojni~ko-lopovska dru`ina predvo|ena kriminalcem najve}eg kalibra. Beograd. objavqeni su svi wegovi podnesci koje je podneo MKSJ sa zahtevom da se iz predmeta koji se vodi protiv prof. 80. – Morao je da se zadovoqi mrvicama.2. Na stranama 87 i 88 slede}i tekst: “Osnovni uslovi koje je kandidat morao da ispuwava bili su: – Morao je da bude najgora mizerija u qudskom obliku i qudsko govno. nego i u praksi oba pravna sistema. godine do danas nije ni stupio u kontakt sa tom osobom i da za wu ne `eli da ~uje. Dokazi za to su da prof. Dokazi za to su: A) U kwizi prof. ina~e sekretarom suda. sekretara suda Hansa Holcijusa. Na strani 88 slede}i tekst: “A da ove lopu`e nisu spremne da tako lako ispuste iz ~equsti novac koji su Ujediwene nacije izdvojile za odbranu optu`enih i da dozvole da bude i utro{en u tu svrhu. ne samo u aktima MKSJ (Statut. ako bi to ovi kriminalci iz Sekretarijata i Tu`ila{tva tra`ili. dokaz je ponovna odluka da mi dodatno zagor~ate `i182 . Posle tolike koli~ine uvreda i izjava. – Morao je da bude veliko |ubre. proda i ro|enu majku. 2005. maja 2003. preko intelektualne. godine ne mo`e da se prona|e pravni osnov. 1. Razlozi Interes pravde je ugro`en ~iwenicom da za odluku od 9. dr Vojislava [e{eqa ukloni svaki branilac u pripravnosti. nego i da se ostvari bilo kakav kontakt ili saradwa. Za ovaj podnesak je va`no da se wime dokazuje postojawe sukoba interesa izme|u prof. moralne i profesionalne nakaze. – Morao je da bude spreman da. dr Vojislav [e{eq od 9. U okviru podneska pod br. 1. svima je jasno da izme|u Van der Spula i prof.1. zakqu~no sa onom {pijun~inom Teodorom Meronom. te je nemogu}e ne samo da se ispune uslovi iz paragrafa 30 odluke od 9. U tom smislu treba imati u vidu slede}e tekstove. prof. u izdawu Srpske radikalne stranke. dr Vojislava [e{eqa i nametnutog branioca u pripravnosti Van der Spula. dr Vojislava [e{eqa pod naslovom “Ha{ko bajramsko prase”. dr Vojislavu [e{equ. maja 2003. dr Vojislav [e{eq je na ra~un Van der Spula u podnescima i svojim kwigama izneo najgore mogu}e tvrdwe negiraju}i qudsko dostojanstvo Van der Spula. koji se citiraju: 1. alavo na pare i spremno da za novac qubi guzicu svima u Tribunalu. maja 2003. dr Vojislav [e{eq pokrenuo protiv Van der Spula.

advokata u pripravnosti u liku one spodobe ili qudske karikature u liku qigavca i kvazi-advokat~i}a Tjarda Edvarda van der Spula”. 82. da kroz proces koji se protiv mene vodi u Tribunalu. ne samo da }e biti prekr{en Profesionalni kodeks. Dakle. U okviru podneska pod br. jer ga drma sudski mo`dano-nov~ani udar”. 183 . crne boje. pa ne}e mo}i ovaj kreten~i}. jelovnik im je isti”. kad ja po~nem sa izno{ewem argumenata i pobijawem ta~aka optu`nice. a da su jasne wihove namere da me u svakom pogledu spre~e da se pripremim za odbranu. Insistirawem da podla i prqava sviwa Tjarda van der Spul ostane moj branilac. Taj insekt se zove skarabej ili balegar. opqa~kaju novac Ujediwenih nacija namewen odbrani ha{kih pritvorenika”. recimo. kome je Bog dao par mo`danih vijuga vi{e od koko{ke. kad bi ovom qigavku skinuli onu crnu odoru u kojoj se pojavquje i u kojoj li~i na gavrana. 3. Hansa Holcijusa i Tjarda Edvarda van der Spula. nije interes pravda i utvr|ivawe istine. Obojica predstavqaju najve}i {qam i olo{.3. ve} nov~ana nadoknada za wegove prqave poslove koje mu je omogu}io beskrupulozni licemer i kriminalac Hans Holcijus. 1. a ono govno Van der Spul me iz }o{ka sudnice posmatra svojim tele}im pogledom i maksimalno dekoncentri{e? Ako je to wegova uloga i zadatak. vidi se i kroz nepo{tovawe “Profesionalnog kodeksa branioca koji postupaju pred Me|unarodnim sudom”.4. koji je prava moralna nakaza. ba{ kao i ovaj va{ Van der Spul. Razlika izme|u tog insekta i ovog koga ste mi nametnuli za branioca je samo u veli~ini. Ono {to bi svakome bilo ispod ~asti i morala. tek toliko da stekne svest da nije lepo srati po dvori{tu”. 83: 3. jer mene ne mogu dekoncentrisati ni daleko ve}i umovi. 1. po{to je apsolutno jasno da ne `elim da sara|ujem ni na koji na~in sa nametnutim braniocem. onda vas moram obavestiti da ste se debelo zajebali. Osnovna uloga tog insekta je da od balege pravi loptice i da wima hrani i sebe i mnogobrojne pripadnike svoje porodice. na stranici 107. moja odbrana.1. Wemu. naime. ta bedna gwida prihvata i time `eli da ote`a moju odbranu ili da je u potpunosti onemogu}i. slede}i tekst: “Advokat Van der Spul potvr|uje da je bezvredna pravna olupina.vot tako {to ste mi odredili tzv. koju taj beskrupulozni licemer o~igledno ne poznaje. on bi ostao to {to jeste. slede}i tekst: “Imenovawe qigavca i barabe Tjarda van der Spula za mog branioca kosi se sa osnovnim elementima advokatske etike. “Postoji. Na stranicama 111 i 112. pa mu obukli zlatnu uniformu. Na strani 93 slede}i tekst: “Na {ta }e li~iti. Van der Spul. Na strani 91 slede}i tekst: “O~igledan je dogovor one dve lopu`e i govnara. Van der Spula. “Za ovu bitangu. 2. govno u qudskom obliku”. U okviru podneska pod br. On sam sebe ne spoznaje. jedan insekt. ~ija je svrha da utvrdi “standarde pona{awa branilaca u interesu pravednog i ure|enog sprovo|ewa pravde”. tako|e postoji jedna re~ koja potpuno oslikava wegovu li~nost i glasi: Govno ostaje govno i kad ga uvije{ u zlatnu foliju.

Na stranici 112 slede}i tekst: “Ta manijakalno poreme}ena `ivotiwa u qudskom obliku ne}e mo}i da sazna koji su moji ciqevi u odbrani i na~in na koji te ciqeve treba posti}i. a kamoli da bude advokat koji brine o qudskoj sudbini i interesu pravde”. neprofesionalnosti. 184 . jasno je da je Van der Spul sklon prevarama najgore vrste. imenovan za mog “branioca u pripravnosti”. zato {to je truli narkoman navu~en na najte`e droge”. 3. bitanga i baraba. pokazao najvi{i stepen nesposobnosti. 4.1.” 4. taj monstrum je zainteresovan samo za svoju nov~anu naknadu koju planira uz pomo} prevaranta Hansa Holcijusa. prqava sviwa Tjarda van der Spul. iskren i lojalan. 3. Na stranicama 114 i 115 slede}i tekst: “Naravno da ne mo`e. jer moj izri~iti stav je da mu nikada ne}u dopustiti da se anga`uje u pripremi moje odbrane. odvratno kopile. a tek zatim ga stavio na listu. On nije u stawu da vidi da je moje pravo da zahtevam da on bude opozvan i da `elim sam da vodim svoju odbranu. U podnesku pod br. pa samim tim on nije sposoban da ispuni nijedan zahtev koji proisti~e iz gore navedenog ~lana. a naro~ito ne meni.ve} bi u skladu sa wim morao biti pokrenut disciplinski postupak protiv tog gada u kome bi mu bila izre~ena zabrana bavqewa zastupawa pred sudom”. Insistiram da Pretresno ve}e II preispita i ukine odluku Pretresnog ve}a kojom je gad i smrad. Pravilnik. niti }u se saglasiti sa bilo kakvim wegovim u~e{}em u postupku”. Na stranici 113 slede}i tekst: “Osim toga. 3. “Qudski ispquvak Tjarda van der Spul ne samo da nije stru~an. jer je poznato da je imenovani debil Tjarda van der Spul li~ni prijateq sekretara suda. nije u mogu}nosti da ispuni nijedan zahtev koji proisti~e iz wegove du`nosti da komunicira sa mnom. da kr{i Statut.3. “Dodeqeni branilac.2. jer je prvo imenovao kravqi izmet Tjarda van der Spula za branioca. jer sa tim gadom nikada ne}u da stupim u kontakt”. Tjarda van der Spul. ve} je kroz zastupawe biv{eg premijera Ruande Kambande. gada Hansa Holcijusa. Na stranici 123 slede}i tekst: “Tjarda Edvard van der Spul sa takvim pona{awem dokazuje da nije dosledan statusa ~oveka. {to baraba Van der Spul i nema za ciq. po{to sekretar suda u skladu sa Pravilnikom 45(E) “u dogovoru sa stalnim sudijama utvr|uje kriterijume za pla}awe usluga”.4. 84: 4. koji je izvr{io navedeno imenovawe apsolutno iz li~nih razloga i jakih finansijskih motiva. {to je suprotno pravilu 45(B) i potvr|uje motive imenovawa poludelog pacova Van der Spula. Kodeks i sve {to normalnom ~oveku ne bi palo na pamet taj psihopata i manijak je spreman da uradi”. Kriminalac Holcijus je zloupotrebio ovla{}ewe. On je potpuno poreme}en i kao takav nije u stawu nikome da daje savete. Na stranici 122 slede}i tekst: “Prihvatawem takve uloge u takvim okolnostima Tjarda van der Spul sebe predstavqa kao qudski ispquvak koji po prirodi stvari nije vredan da bude predmet ozbiqne diskusije”.2.

me|utim. i to Van del Spulu ne predstavqa nikakvu ni qudsku. Da li je to preporuka za advokate sa spiska Hansa Holcijusa?” 6. kada se govori o odnosu advokata prema stranci stoji slede}e: “Advokat mo`e odbiti zahtev stranke za pru`awe javne pomo}i samo zbog va`nih razloga objektivne i subjektivne naravi. slabi izgledi na uspeh. svojstvo stranke kao notorno saznawe. Sada.3. u predmetu Kambanda. On mo`e samo negativno da se kvalifikuje. wegova preoptere}enost. ne ispuwava uslove propisane pravilima 44 i 45 Pravilnika o postupku i dokazima. brani.1. Na stranici 130 slede}i tekst: “Ni{ta od ovoga ne pristaje uz ime tog pacova Van der Spula. Na stranici 162 slede}i tekst: “Van der Spul je prekr{io sve moralne norme. Van der Spul pristaje da bude zastupnik ~oveku koji ni po cenu `ivota ne prihvata da ga bilo ko. Na stranici 128 slede}i tekst: “Razlog zbog kojeg Odluka o imenovawu nametnutog branioca mora biti ukinuta jeste i ~iwenica da ta lopu`a. prati pretpretresni postupak dr [e{eqa i slu{a kako on izjavquje da }e pre umreti nego {to }e dozvoliti da ga neko brani. Taj ha{ki pla}enik sedi mirno u sudnici.” 5. Na stranici 132 slede}i tekst: “Do{ao je Van der Spul da strpa lovu u yepove i da ispuni zadatak onih koji imaju mo} da odre|uju ko }e da se na|e na platnom spisku. koji se rukovodi principima profesije. godine kritikovao Sudsko ve}e. a nikako kao stru~an advokat od integriteta. perfektni lopov. I u tom kontekstu je to. osim wega samog. ~asti i morala. da li ga on uop{te ima i kakav je to ~ovek uop{te. februara 2000. Naime. niti profesionalnu smetwu da uradi svoj zadatak – da pokupi novac. vrlo zna~ajan predmet u wegovoj karijeri. vrhunski kriminalac bez trunke savesti. sigurno. jer je jedini princip kojeg se on dr`i – princip novca i `eqa da {to vi{e nafatira svoje “debelo dupe”. kao {to su npr. hipokrizije i nemorala pokazao i zauzimawem razli~itog profesionalnog stava u potpuno istoj stvari. U eti~kom kodeksu prihva}enom na osnovu Statuta Me|unarodnog saveza advokata. Ali pitawe je kakav je moral van der Spula. 10 i 14 Profesionalnog kodeksa branioca”. ne~asni posao Van der Spul je obavio perfektno.2. 5. uzeo je novac i ispunio zadatak – Kambandi je potvr|ena presuda. On je rekao da je Kambanda onemogu}en da ima advokata po sopstvenom izboru i naglasio je da Sudsko ve}e mora da uzme u obzir Kambandino pravo da ga brani advokat po wegovom izboru. Zaista. Van der Spul ne ispuwava nijedan od uslova propisanih ~lanom 10. I taj lopovski. godine. nesposobnost stranke daplati gotove izdatke i sli~no”. protivsocijalni motivi wegovih tra`ewa. prihva}enog u Oslu 25. Van der Spul je. Van der Spul je svoj vrhunac be{~a{}a. 185 . jer se on rukovodi iskqu~ivo li~nim interesom. Van der Spul. pomawkawe specijalnog iskustva u doti~noj grani prava. 86: 5.5. U podnesku pod br. 91: 6.1. jula 1956. izigravaju}i ozbiqnog branioca. kao i da je pogazio ~lanove 9. 9. U podnesku pod br.

U me|unarodnom kodeksu profesionalne etike advokata usvojenom u Oslu 1956. 6. Van der Spul je prekr{io sve ta~ke kodeksa. iznala`ewu i upotrebi svih dozvoqenih pravnih sredstava za analizu slu~aja u postupku odbrane i zastupawa klijenta. Odnos prema klijentu je specifi~an. odnos prema kolegama – advokatima.3. Advokat mo`e pre}utati ~iwenice koje su mu poznate ako ugro`avaju klijenta. Na stranici 163 slede}i tekst: “Advokat ima svoj odnos prema radu. a kasnije pro{irivanom aneksima. u ovom slu~aju ~ini kompromise bilo sa kim. pogotovo tamo gde o~ekuje dogovorenu nagradu od klijenta. ve} pre svega moralnu odgovornost. a on je iz dr`ave ~lanice 186 . Ako se klijent sa ovim ne slo`i. Van der Spul je pao na toj moralnoj osnovi. koji se zavr{io povoqno po klijenta.Stoga odre|ivawe Van der Spula za stend baj advokata Vojislavu [e{equ predstavqa primer mizernosti i bedni{tva Van der Spula ne samo kao advokata. ali odnos prema klijentu podrazumeva ne samo zakonsku. Na stranici 164 slede}i tekst: “Bednost i mizernost wegove li~nosti vidi se i iz toga {to prihvata spor u kome je jedna strana ~ovek iz male zemqe. odnos prema sudu. Advokat ne sme be`ati sa procesa.2. Su{tinu ovog odnosa ~ini poverewe stranke prema advokatu. Odanost prema klijentu manifestuje se u privr`enosti slu~aju. Odanost prema klijentu podrazumeva prvenstveno savesno prila`ewe predmetu. odnos prema stranci. Nezamislivo je da advokat po bilo koju cenu. {to ga stavqa u situaciju da radi na ustanovqewu materijalne istine putem pribavqenih dokaza kojima }e se istina utvrditi na sudu kao povoqna za klijenta. advokat. ukoliko se uop{te mo`e govoriti o wegovom moralu ili koje je vrste wegov moral”? 6. jer je klijenta pribavio protiv wegove voqe i zato }e tra`iti pozama{na finansijska sredstva”. Odanost klijentu advokat ne sme pretpostaviti svojoj drugoj moralnoj du`nosti. otkazuje ugovor o zastupawu klijenta. Druga va`na komponenta u ovom odnosu jeste odanost advokata prema svom klijentu. koji uvek mora biti uz svog pacijenta. sli~no kao lekar. Pogotovo ne sme napustiti klijenta ukoliko mu nedostaju finansijska sredstva. odnos prema advokatskoj organizaciji. odanosti istini. Sa klijentom advokat treba da ima jasne i precizne odnose. odnosno slu~aju od strane advokata. Pravno poimawe je iskqu~ivo stvar advokata. naro~ito u slo`enim predmetima. Radi se o vrlo specifi~nim odnosima. ve} i kao ~oveka. ali ne sme iznositi la`ne ~iwenice. Odanost prema istini utvr|uje se negirawem neistine. Odanost klijentu ne podrazumeva du`nost advokata da sprovodi uputstva i `eqe svog klijenta ako su ova suprotna wegovom pravnom mi{qewu o predmetu i o na~inu vo|ewa predmeta. ako se interes zasniva na zakonu. Po povoqnom ishodu procesa advokat mora uva`iti mi{qewe klijenta o wegovom doprinosu u toku procesa. po op{teprihva}enim principima advokatske etike. Ovo proizlazi iz ube|ewa stranke da je advokat stru~an za datu vrstu posla i da }e mu biti odan. zatim. bez obzira ako nastupi nepredvi|eni obrt doga|aja u stawu procesa ili u toku ukupnog postupka. Advokat je du`an da brani okrivqenog bez obzira na svoje uverewe o mogu}oj krivici okrivqenog. uva`avawu su{tine interesa klijenta. odnosno klijentu.

Van der Spul misli da je to sudski proces koji je unapred zavr{en. na stranicama 172 i 173. U kodeksu se smatra da advokat treba izbegavati svaki kontakt sa protivni~kom strankom. a to mogu biti samo gramzivci kao {to je Van der Spul”. Taj tekst glasi: “Ko je. nakaznih osobina i luda~kog pona{awa. istorija ~ove~anstva nije zabele`ila nikad takav rat i nikad takvo herojstvo jednog naroda. aktivno u~estvovala i vojno se anga`ovala protiv Srbije i srpskog naroda. Kao istaknuti olo{. 6. kukavi~luk. gde on igra vi{estruku ulogu. pa unapred ne mo`e biti merodavan. ni{tarija”. da bi on opet imao materijalnu i finansijsku korist. slede}i tekst: “Kako mu jednostavno re}i – majmune. majka prostitutka na obli`woj autobuskoj stanici. ali ako mu se oduzme anga`man u Ha{kom tribunalu u vezi sa procesom Vojislavu [e{equ. bavio se sitnim kriminalom. 7. Problemati~nog je i kriminalnog porekla. vekovne genetske naslage u vijugama mozga Van der Spula su u~inile da kod wega izostane svaki ose}aj pravdoqubivosti i po{tewa. tj. u kom{iluku poznat kao psihopata i lokalni secikesa. jo{ od najranijeg detiwstva. U podnesku pod br. Raditi u korist sopstvene {tete zbog novca predstavqa ne{to najni`e {to degradira profesiju i qudsko stvorewe. gubitak tog novca uni{ti}e u wemu mnoge nervne }elije i on se od toga ne}e nikada oporaviti”. otimawem klikera deci i stavqawem `enskih ~arapa na glavu ~i187 . koje pristaju na takav oblik niskosti. za drugo i nisi? Koji izraz ~ovek treba da upotrebi da bi Tjard shvatio da je vi{ak i da se ne uklapa u koncepciju odbrane prof. nazivali u zapadnoj civilizaciji najpogrdnijim mogu}im izrazom: huqa”! “Uzalud je Van der Spula nazivati najpogrdnijim re~nikom. Tjarda van der Spul? Van der Spul je jedan od najve}ih i najistaknutijih bitangi. {to im je stvaralo velike probleme. wemu }e biti najte`e. jedi govna. koja je 1999. Novac je u wemu uni{tio svaki ose}aj moralnosti i qudskosti. To ne dopire do wegovog obraza. Nekada su takve osobe. Jer wegova civilizacija je 78 dana bombardovala bespomo}ni srpski narod. obu~en u skupocena odela. kopile Tjarda van der Spul. Na stranici 165 slede}i tekst: “Ali uzalud. godine podstrekivala. u stvari. 92. B) Na sajtu prof. dr Vojislava [e{eqa dugo se nalazi internet prezentacija wegove izjave koja se odnosi na Van der Spula. mora biti pristrasan. Kakva mizerija. nametnutog branioca u pripravnosti. Otac. kriminalaca i bandita. “Samo qudska spla~ina i olo{ mo`e da prihvati takvu igru.4. a Van der Spul }e direktno i otvoreno raditi za protivni~ku stranku. jer su cene usluga prostitutki bile neuporedivo ve}e na `elezni~koj nego na autobuskoj stanici. ne}e da ugro`ava sebi zdravqe jer mu se vazduh ionako ve{ta~ki namerno zaga|uje”.NATO. svesno }e raditi protiv svog klijenta. dr Vojislava [e{eqa? Zar Spul do sada nije shvatio da prof. dr Vojislav [e{eq wegov smrad ne}e da trpi. yeparewem kom{ija. ne `eli ga u blizini. jer je `elezni~ka stanica bila prili~no udaqena od wihove ku}e.

ku~kin sin. maja 2003. glumi}e ga psihopata Tjarda van der Spul samo zato {to su mu pare jedino va`ne u `ivotu i zato {to bednik wegovog kova i kalibra i nema za {ta drugo da `ivi”. te da nikada ne}e mo}i na takav na~in da stekne bogatstvo za kojim je toliko `udeo. osvetoqubivost. Wegovi prijateqi i danas govore da se odu{evqavao filmovima u kojima se veli~aju lopovi i kriminalci. po~eo je da pokazuje prve sklonosti za mafija{ko delovawe. koristoqubivost i `equ za sticawem tu|e imovine koja se grani~ila sa patolo{kim potrebama. suprotno voqi optu`enog. kao ni oni koji sa wim u~estvuju u zajedni~kom lopovskom poduhvatu. dr Vojislav [e{eq (Uradio ~lan Stru~nog tima Zoran Krasi}) 188 . a redovno je projekcije tih filmova napu{tao pre kraja. Tada Tjarda van der Spul pronalazi spasonosno re{ewe. prijavqivao je u~enike osmog razreda svojim nastavnicima samo zbog toga {to su gledali u svoje vr{wake ili vr{wakiwe suprotnog pola. Tjarda van der Spul je pokazivao bezgrani~no pokvarewa{tvo. i to na zahtev Tu`ila{tva. Garantovano pravo akuzatorskog postupka da se optu`eni sam brani ugro`eno je dodelom branioca u pripravnosti. U skladu sa ovla{}ewem koje ima Pretresno ve}e da preispituje svoje prethodne odluke u interesu sprovo|ewa pravde. Gde je tu interes pravde? Zar interes pravde mo`e biti ono {to svako razuman jedino mo`e da protuma~i kao nepravdu prema optu`enom? Na ovaj stav nikakav uticaj nema definisano ovla{}ewe branioca u pripravnosti propisano paragrafom 30 Odluke od 9. Tra`eno pravno sredstvo Pretresno ve}e je pogre{no odlu~ilo kada je donelo odluku 9. prof. Svaki razuman posmatra~ se zgra`ava nad ~iwenicom da se. Stru~na javnost. III. Baraba i bitanga Hans Holcijus nema nikakvih moralnih skrupula. otklawawa {tetnih posledica i ispravqawa pogre{nih odluka. maja 2003. ciqem i principom koji se nezakonito name}e odlukom od 9. Van der Spul je ra~unao da je jedino normalno da gleda one koji su istog pola i nastranih seksualnih sklonosti. Studiraju}i pravo.je su vlasnice bile starije dame u bli`em susedstvu. Uvezuje se u mafija{ko kolo sa Hansom Holcijusom sa jedinim ciqem – da opqa~ka novac Ujediwenih nacija. glumi}e branioca i kad mu optu`eni ka`e da ga ne `eli. Glumi}e branioca i kad nikoga ne brani. Sti~u}i osnovno obrazovawe. Tjarda van der Spul. jer nije mogao da istrpi kako kakva-takva pravda pobe|uje. dr Vojislava [e{eqa. Kao advokat shvatio je da nema velikih sposobnosti. Bio je cinkaro{ i najgora tu`ibaba od svih |aka. dr Vojislav [e{eq tra`i da Pretresno ve}e II preispita svoju odluku i poni{ti Odluku od 9. wemu dodequje neprijateq za navodno branioca u pripravnosti. godine. godine. dr Vojislavu [e{equ. ne sla`u se sa namerom. maja 2003. maja 2003. godine o dodeli branioca u pripravnosti u predmetu protiv prof. Na taj na~in sprovodi se nepravda prema prof. a i pojedine sudije MKSJ. Prof. godine o dodeli branioca u pripravnosti.

Dokument datum. 0293-1747-0293-1750 BCST. 0042-1773-0042-1790. – 17(k). 0356-2393-0356-2399. novembar 1998. 0042-1791-0042-1800. 10-11. 22. [aqemo materijal samo na B/H/S jeziku. Dokument oznaka. 0087-3336-0087-3340. – 17(a). 31. Hildegard Uertz-Retzlaff Vi{i zastupnik optu`be Me|unarodni sud za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. (g). januar 2001. Paragraf. 29(i). 0356-1677-0356-1687. 0305-30090305-3018. (g) i 27. Redigovana izjava svedoka VS-1110. 15-16. 0110-87300110-8737. Redigovana izjava svedoka VS-1096. – 17(a) i 25. 0300-8069-0300-8081. (j) i 25. – 22. 3. 12. – 22. BCS 0356-1677-0356-1687. novembar 1999.BCST. Izjava svedoka Almira Seferovi}a sa prilo`enim crte`ima koje je svedok napravio za vreme razgovora. 0065-5848-0065-5860. januar 2006. (b). Srda~an pozdrav. Redigovana izjava svedoka VS-1064. 00657551-0065-7564. (b). te ih po{aqete na adresu na{eg ureda. jun 1997. 22-23. avgust 1996. 0099-8415-0099-8428. BCS ERN. – 17(a). maj 1993. 0305-53170305-5334. 0293-1747-0293-1750. ENG ERN. 29. 25-26 maj 2000. 27-28. Najlep{e Vas molimo da potvrdite primitak ovih materijala i potpi{ete kopije lista. – 17(a) i 24. Redigovana izjava svedoka VS-1022. 0307-2650-0307-2654. Redigovana izjava svedoka VS-1022. 0307-3861-0307-3861. 0356-2393-0356-2399.Slu~aj broj IT-03-67-PT 26. ET 0216-8774-0216-8777. 0042-1791-0042-1801. Redigovana izjava svedoka VS-1035. i (b) i 26. i 27. jun 1995. Redigovana izjava svedoka VS-1064. Redigovana izjava svedoka VS-1095. april 2004. godine IZJAVA SVJEDOKA Podaci o svjedoku: Ime: hhhhhhhh VS-1022 Nadimak/pseudonim: Adresa: hhhhhhhh Telefon: hhhhhhhh 189 . 19. – 17(g). 0109-9200-0109-9214. Izjava svedoka Perice Koblara. april 2004. 0050-6462-0050-6469. 02168774-0216-8777. – 17(a). POTVRDA 19 Preostali propratni materijal za izmewenu optu`nicu/ Modifikovanu izmewenu optu`nicu Po{tovani gospodine [e{eq: [aqemo Vam materijale s prilo`ene liste.

Podru~je je bilo dobro razvijeno i imalo je veliku industriju. SDS i HDZ. Otac mi se zove hhhhhhhh. Tu sam zavr{ila {kolu i udala se za svog mu`a hhhhhhh. Svako je mogao dobro da `ivi. godine a sinu smo dali ime hhhhhh i on je ro|en hhhhhhh. bogatih i siroma{nih qudi kao i u svakom normalnom gradu. [kolovala sam se i stekla diplomu pravnika na fakultetu u Mostaru. 190 . Ne znam ta~ne cifre. SDA. U hhhhhhhh sam `ivjela cijeli `ivot. Zvala se “\uro Salaj”. bilo je mje{ovitih brakova i djeca su se igrala zajedno u {kolama i na igrali{tima. “[ipad” i “Nekom”. Bila je tako|e i velika fabrika duhana. i 26. Moja porodica je ubijena u toku rata. godine Razgovor(e) vodili: Brigitte St Germain Prevodilac: Alma Omeragi} Jezici kori{teni u toku razgovora: BHS i engleski Imena ostalih osoba prisutnih tokom razgovora: Brigitte St Germain i Alma Omeragi} IZJAVA SVJEDOKA Ro|ena sam u Pridvorcima u hhhhhhhh. Nisam nigdje radila i posao mi nije ni trebao. Postojao je i veliki poqoprivredni kombinat “Hepok” i ostale fabrike kao {to su “Soko”. Bilo je i mawih preduze}a a puno qudi je tako|e `ivjelo i od turizma. Postojale su ~etiri glavne stranke koje su u~estvovale na izborima. ro|enu hhhhhh. U Vrap~i}ima je bila velika fabrika tekstila.Ro|ena: hhhhhhhh Pol: `enski Nacionalnost: bo{wakiwa Vjeroispovijest: muslimanka Zanimawe: hhhhhhhh Trenutno: hhhhhhhh Prethodno: hhhhhhhhh Jezik/jezici koje govori: BHS /bosanski/hrvatski/srpski Jezik/jezici koje pi{e: BHS Datum(i) razgovora: 25. Moj mu` je imao jako dobar posao i ja sam u`ivala da budem kod ku}e sa svoje dvoje male djece. Imali smo k}erku hhhhhhh. Bilo je sredwe klase. Ve}ina obi~nih radnika je zara|ivala vi{e nego ve}ina intelektualaca u gradu. Bila je tako|e i velika fabrika aluminijuma. Nije mi poznato kakva je bila politi~ka situacija prije rata. On je bio hhhhhhh i imali smo zajedno dvoje djece. Imala sam puno prijateqa Srba i Hrvata. Imala sam jako lijep `ivot i bila sam sretna kod ku}e. Podru~je Mostara se dijelilo nacionalno na tri etni~ke grupe: Srbe. Imali smo svoju ku}u i `ivjeli smo u srpskom nasequ. Hrvate i muslimane. Bila sam kod ku}e sa djecom a ni moj mu` nije bio politi~ar. maja 2000. Ne sje}am se ko su bile politi~ke vo|e. To su bile SDP. Sve je bilo krasno i svi smo `ivjeli lijepim `ivotom. Svi smo se dobro slagali. Mo`da zato {to nisam radila nisam bila izlo`ena raznim tenzijama koje su rasle krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina. Ako je neko `elio da radi mogao je da radi i da ima prili~no lijep na~in `ivota. Bilo je oko 33% od svake.

Jedna se zvala Sjeverni i druga Ju`ni logor. bar dok nije po~eo rat. Bili su u punoj ratnoj opremi i vozili su se unaokolo zastra{uju}i. godine. Na~elnik policije je bio Hrvat u to vrijeme. Puno muslimana i Hrvata je bilo na polo`ajima u preduze}ima i u industriji ili ukoliko se to smatralo izjedna~enim (nejasan original). Izgledalo je da su Hrvati i muslimani jo{ uvijek zajedno i da su zdru`enih snaga protiv Srba. koliko ja znam. Znam da su prije izbora Srbi bili na ve}ini kqu~nih pozicija. Muslimani i Hrvati su se prikqu~ivali ili HVO-u ili nisu bili ni u kakvoj vojnoj organizaciji. stariji qudi su po~eli da se ukqu~uju i pripremaju za rat. Na po~etku su nam govorili da idu samo na nekoliko dana ali je u narednim danima postalo o~igledno da se oni sele zauvijek. posebno vojna lica koja su bila u biv{oj JNA. U Mostaru su bile dvije glavne kasarne. dosta wih se povuklo u svoja naseqa i ~inilo se kao da su se svi povukli u sebe. i po~etkom 1992. Ve}ina muslimana nije obra}ala pa`wu na takve detaqe. Kasnije ga je zamijenio Safet Oru~evi}. Mo`da su je kasnije i osnovali. Moj brat je bio pozivan na slu`ewe obaveznog vojnog roka ali se umjesto toga prikqu~io HVO-u. ve}ina stanovni{tva je po~ela da ih se pla{i i znali su da to nije vi{e “narodna armija”. Hrvati su tada bili mirni. Ne znam ni za kakve posebne naredbe za mobilizaciju. Predsjednik SDA je bio Ismet Hayiosmanovi}. Rekao mi je imena nekih koji su bili na politi~kim polo`ajima u ovom podru~ju: Sre}ko Gagro. HDZ. Moj mu` i ja smo glasali za SDP po{to je to bila jedina nenacionalna stranka u okolini. On je bio hhhhhhh. Svi su se selili u Nevesiwe. Intelektualci su bili prvi koji su oti{li i oni su ubijedili ostalo srpsko stanovni{tvo. ^im su pro{li izbori. U to vrijeme ve}ina qudi nije vjerovala JNA i ~inilo se da su Hrvati i muslimani jedina sila koja }e nas za{tititi od Srba. ja nisam sigurna. Nije bilo Teritorijalne odbrane jer bi se moj mu` prikqu~io. Moje prve kom{ije su dolazile kod mene i tra`ile kofere i putne torbe.Vrijeme izbora je bilo jako haoti~no. Svi politi~ki igra~i iz Nevesiwa su bili u SDS-u. Bilo je dobro poznato da su Srbi ve} tada kontrolisali Gacko i Nevesiwe a sukobi su izbijali u svim drugim dijelovima Bosne i Hercegovine. Sve stranke su se obra}ale odre|enoj etni~koj grupi govore}i joj da glasaju za nacionalne stranke i da se dr`e jedni drugih. Neka od imena sam provjerila sa svojim bratom hhhhhhh. Iako se biv{a JNA trudila da “izgleda” normalno. Srbi su po~eli da se sele. Do aprila 1992. HDZ je na kraju pobijedio na izborima. Kori{tene su samo za op{tu vojnu obuku. Nije bilo ni{ta posebno u vezi s wima. Svi Srbi su bili za i glasali su za SDS. Grad je bio u politi~kom haosu. Srpski vojni rezervisti su po~eli da sti`u u grad jo{ krajem 1991. svi Srbi civili su oti{li a u ovim dvjema kasarnama nije bilo aktivnih ni Hrvata ni muslimana ni na kakvim du`nostima. Televizija i mediji su vukli etni~ke grupe u svim nacionalisti~kim pravcima. Sukob u Hrvatskoj je ve} bio po~eo. Tamo je {ef MUP-a bio Krsto Savi}. Ja samo znam da su jedino Srbi i{li u JNA. Wih 191 .

Razgovarali smo o tome {ta da radimo. aprila 1992. Dana 4. Moj mu` i ja smo oti{li prije nego {to je izveden glavni napad na Mostar. Grad Mostar je bio u strahu. To nas je uvjerilo da je ta~no sve {to je rekla moja svekrva. Koliko ja znam. Situacija je po~ela da se mijewa u junu 1992. godine. hap{ewa i pri~a o nasiqima je bilo svuda. mla|e od pet godina. Moj brat se prikqu~io HVO-u na par mjeseci a nakon toga Armiji BiH. Bilo nas je desetoro u ku}i. A da smo samo znali da je to sve la` i da planiraju da nas sve pobiju kasnije. U vrijeme sukoba policiju su ~inili ve}inom Srbi. I{li smo preko Zimqe. Moja k}erka je imala devet mjeseci u to vrijeme a sinu je bilo ~etiri i po godine. Ve}ina qudi se krila u svojim ku}ama i nisu se vi{e usu|ivali iza}i napoqe. U podru~ju nije bilo Armije BiH. Sve je to bila fasada. Crne Gore. Pri~ali smo o tome da na{a djeca i ja odemo u Hrvatsku. kada je osnovana u podru~ju. Umjesto toga odlu~ili smo da odemo kod wegove majke u selo hhhhhhh u hhhhhhh. qudi su odvo|eni iz svojih ku}a. Ona nam je rekla da se Srbi ophode dostojanstveno prema muslimanima i da je stawe sigurno. Znam da sam oti{la u Hrvatsku da bi moja djeca sada bila `iva. U kolima smo bili moj mu` i na{e dvoje djece i mu`ev brat sa svojom porodicom. Preselili smo se tamo sa mu`evom bra}om i wihovim porodicama. Bili su jako u~tivi i dali su nam ta~ne upute kako da do|emo u selo moje svekrve. Ciq je bio da se uni{ti {to je mogu}e vi{e. Bezbjedno smo stigli u selo Presjeka.su potpuno okupirali Srbi iz Srbije. nije bio osnovan ni Krizni {tab u gradu. Imali su pristup naoru`awu i kad su se odvojili od muslimana i Hrvata jednostavno su pre{li u srpsku vojsku. Kako se ispostavilo. Granatirali su sa Vele`a i okolnih brda. koju su ~inili wegova supruga i troje male djece. godine ~uli smo u`asne pri~e da se qudi hapse i ubijaju u Nevesiwu. Zaustavqeni smo na punktu koji je dr`ala srpska policija iz Nevesiwa. Moj mu` i ja smo mislili da bi bilo najboqe da pre|emo u ku}u wegove hhhhhhhh. U gra192 . Srbi su htjeli prvo da se obra~unaju sa Hrvatima a nas su ~uvali za kasnije. i ~ak i Srbi iz Hrvatske. po{umqenog podru~ja ispod Vele`a. Ve}ina djece vi{e nije i{la u {kolu. Rekla nam je da je situacija tamo jo{ uvek prili~no mirna. U junu 1992. Odlazak tamo je bila najve}a gre{ka u na{em `ivotu. Bilo je pojedina~nih ubistava. I{li smo stazama i neasvaltiranim putevima kako bi do{li do sela moje svekrve. Tamo smo ostali 20 dana. To je bilo u selu hhhhhhhhh. Nakon toga Srbi su granatirali grad. Gorio je cijeli grad. godine u Sjevernom logoru je eksplodirala cisterna i razorila dio baze. Ponestajalo nam je hrane. Srbi nas uop{te nisu uznemiravali niti su nam prijetili. Po~eli su prvo da odvajaju intelektualce i botatije qude. Sve je bilo sre|eno i u zadwem trenutku sam se predomislila i odlu~ila da ostanem sa svojim mu`em jer sam osje}ala da ga vi{e nikada ne}u vidjeti ako odem. Nas devetoro je napustilo Mostar kolima. Selo je bilo potpuno muslimansko. lokalni rezervisti.

Sve {to su tra`ili bilo je da im se ostavi malo hrane i da ostali nastave daqe na sigurnije mjesto. Ne znam ko su bili ti qudi. Skupili smo ne{to odje}e i nekih zaliha i oti{li u pravcu Kqune. Zbog ovog incidenta grupa se razdvojila na dva dijela. U skloni{tima smo ostajali preko no}i a u ku}e smo i{li u toku dana. Ostavqali smo odje}u iza sebe po{to smo bivali sve vi{e i vi{e umorni. mojom djecom i wegovom bra}om. Svi qudi iz sela odlu~ili su i}i preko Vele`a. Ostatak grupe je oti{ao u pravcu Vele`a. Trebali smo se vratiti u smjeru Mostara. Problem je bio u tome {to qudi.du je tako|e bilo i pucwave i razarawa. Ja sam nosila k}erku a mu` je nosio sina. Mala sela oko nas su tako|e napadnuta. Dana 22. Bilo nas je oko 150 do 200 qudi koji su se sklonili u podno`ju planine. jer nisam bila odatle. Kretali smo se veoma sporo. Po~eli smo da gradimo skloni{ta i kopamo rovove radi obezbe|ewa. Granatirawe je bilo `estoko i svuda su gorjele ku}e. Moj mu` i ja smo imali ne{to vi{e odje}e. godine. Po~elo je oko 4. Srbi su koristili dalekometnu artiqeriju. juna 1992. Po{to smo bili jako visoko na planini. Jedan dan smo se krili u rovovima. Sve je bilo prili~no uni{teno. @ivjeli smo oko dvadesetak kilometara od Nevesiwa. Svi smo poku{avali da smislimo kako na najboqi na~in da pobjegnemo na sigurno. 193 . Ovi civili su masakrirani. Situacija je bila izuzetno tu`na. koji su rekli da znaju put. sestrom moje svekrve i bratom mog svekra. Tamo je bilo na stotine qudi. Ve}ina qudi bila je sa podru~ja Presjeke i Kqune.00 sata. Ja sam bila u grupi sa mu`em. uspjeli smo prona}i malo snijega i otopiti ga za pi}e. Na{ problem je bio u tome {to smo u na{oj grupi imali ve}i broj staraca koji su jedva mogli da hodaju ili da se dr`e u grupi. Zbog toga je 16 starijih qudi ostavqeno nadomak Kqune. Govorili su im da spa{avaju wihove unuke i svoje `ivote. ustvari nisu znali. Kasnije sam saznala da je Srbin Mi{o Radi} ubio ovih 16 qudi. Odlu~ili smo da se svi povu~emo pod planinu Crvaw u svoja skloni{ta. Ostavio je tijela da trunu na tlu. I{li smo u nepoznatom pravcu tri do ~etiri dana. Bili smo potpuno izgubqeni. nikom nisam znala ime. Komisija je ekshumirala wihova tijela. Grupa se uspani~ila. Sve je gorjelo do temeqa. granatirano je malo selo Presjeka. Jedan dan je pala granata jako blizu nas. Vratili smo se nave~e i vidjeli kako je selo spaqeno. U mojoj grupi je bilo 78 civila. Mi muslimani po mawim selima smo po~eli da pani~imo. wihovim `enama i djecom. Nismo vi{e mogli napustiti to podru~je po{to ga je potpuno okupirala srpska vojska. Roditeqi su bili svjesni opasnosti i govorili su djeci da ih ostave. Kad smo stigli u Kqunu sreli smo ostale qude. Uvijek smo zadwi shvatali {ta se oko nas de{ava. Nismo imali ni hrane ni vode. niti se ikog zapravo sje}am. Mje{tani su rekli da znaju staze i puteve kojima preko planine mo`emo do}i na sigurno.

Bili smo kao stoka koja se vodi na livadu. u malo selo Dnopoqe. Bili smo u dnu doline gledaju}i u pravcu Mostara kada su nas uhvatili srbo-~etnici. govore}i da je situacija lo{a i da nam se ne pi{e dobro. Bio je jedan mu{karac. bataqona. Srbi su bili jako u~tivi prema nama. Skupili su nas kao stoku. @ene i djeca su pore|ani sa jedne strane ceste a mu{karci sa druge.Moja svekrva se slu~ajno zadesila u drugoj grupi. Vidio me je u grupi i pogledao me je. ^ak su i srpska djeca pokazivala tri prsta i govorila kako }e nas poklati. Ustvari. Vidjela sam kad je stigao Zdravko Kandi}. Nismo smjeli gledati u Srbe oko sebe. mu{karci su odvojeni od `ena i djece. jedini koji sam ja u~inila. Zijemqe je pripadalo op{tini Mostar. Sedam dobro naoru`anih Srba nam je reklo da se predamo. Usput nas nisu vrije|ali ni maltretirali. Va{ jedini grijeh. U na{oj grupi je bilo 29 mu{karaca i dvadesetoro djece. Uspjela sam da smognem hrabrosti na trenutak i da postavim pitawe srpskom vojniku koji je stajao pored mene. Bilo je u`asno. I oni su nas vrije|ali. 194 . Mojoj k}erki je bilo devet i po mjeseci a moj sin je imao ~etiri godine i 10 mjeseci. ^ula sam jednog da ka`e da }e sa~ekati dok komandant Zdravko Kandi} ne do|e i da }e on odlu~iti {ta }e biti sa nama. Obra}ali su mu se kao srpskom vojnom komandantu. Prije rata je bio pravi transvestit. To je za nas bila jedina opcija. Nakon dva-tri sata. Wegove dvije sestre su bile u mojoj grupi. Odgovorio mi je: “Zave`i balinko. Govorili su kako }e poklati i nas i na{u djecu. Odvedeni smo kao pravi ratni zlo~inci. je {to si muslimanka (kao u originalu)”. O~i su im bile pune mr`we. Ostali srpski vojnici su po~eli da nas vrije|aju i da nam prijete silovawem. Wihova grupa je stigla na sigurno. Odvedeni smo pred {kolu u Dnopoqu. On je bio kapetan 1. E. Sa moje strane sam vidjela da su odveli mog mu`a hhhhhhh sa jo{ jednim ~ovjekom koji se zvao Habib [ipkovi}. Ve}ina djece je bila pred{kolskog uzrasta. Ostali Srbi civili su se skupili oko nas da nas gledaju. pretukli bi nas i oderali nam ko`u. Bili smo kod TV predajnika na Jasenovdolu. Bila je ~ak i jedna beba od sedam dana. Odvedeni smo u dolinu Zijemqe. tu je po~eo u`as. Bili smo jako upla{eni i iscrpqeni. Kasnije sam ~ula da je Kandi} bio komandant 5. Nisam mogla ~uti {ta pri~aju. Odveo ih je jedan Srbin u uniformi. Da im je srpska vojska dozvolila da nam pri|u blizu. razgovarali smo sasvim normalno i vjerovali smo da }emo biti bezbjedni ako se predamo bez ikakvog otpora. klase i bio je unapre|en u majora po strukturi ~inova JNA. Od momenta kad smo stali. Na{a grupa je pre{la planinu i vratila se u Mostar. vidjela sam da su vratili mog mu`a i ovog drugog ~ovjeka. Bili smo stra{no upla{eni i rekli su nam da gledamo ispred sebe. Neki od na{ih mu{karaca su imali pi{toqe i bacili su ih na zemqu. ^ula sam srpske vojnike koji su pitali jedni druge {ta treba da urade sa grupom mu{karaca. koji je uspio da ostane u na{oj grupi ali je bio obu~en kao `ena. Vrtio je glavom i imao je tu`an izraz na licu. Pitala sam ga {ta smo mu uradili.

Tjerala sam sina da vr{i malu nu`du u posudu a onda sam joj to davala da pije da ne bi dehidrirala i da pre`ivi. Djeca su najvi{e patila. Bilo je {e{eqevaca. Petar Divjakovi} Divjak je odveo Fadilu. Odveli su nas u drvene kolibe na pla`i i obali jezera. Tada sam zadwi put vidjela mu`a i ove mu{karce. Rekao je da nas vode na ispitivawe. Pitao me je za li~ne podatke i pitao me o qudima o kojima nisam znala ni{ta. Otprilike u 23.Odmah nakon {to je zavr{en razgovor i on napustio podru~je. Svijetlili su nam u lice baterijama. Mirsadu i mene u motel na jezeru. Ona je to pila i ve}ina majki je radila to isto. Izveli su nas pet i molila sam ih da me ostave sa djecom ali su oni ignorisali moje molbe. iz Hrvatske. Poku{ali su da uzmu mladu `enu koja je imala bebu staru sedam dana. Molila sam ga da nam donese vode za djecu. Zvao se Petar Divjakovi} zvani Divjak. Objasnila sam mu da 195 . K}erku sam tada dojila ali nisam imala mlijeka. Dovezli su nas u Kilavce i smjestili u podrum male lo`ione. Tu smo ostali ~etiri dana i ~etiri no}i bez hrane i vode. Ostatak grupe je morao da stoji na putu pored {kole cijeli dan dok nije pao mrak. psovali nas. Na prozorima su bile re{etke. Zatim je stigao autobus i nas su ukrcali na autobuse i prebacili preko Lakta do Nevesiwa. hhhhhh i hhhhhh hhhhhhhhh. Srbina koji je sjedio pored mene su zvali Zmija. Rekao je da je iz Knina. kao da neko poku{ava da razvali vrata. Morali smo spavati na betonskom podu i nije bilo svjetla. @ene su se upla{ile i vri{tale su. Nije bilo WC-a pa smo morali da vr{imo nu`du u maloj prostoriji. Pitala sam ga kuda nas vode. Rekla sam mu da ne znam ni{ta i da ~ak nisam iz Nevesiwa. Neki su imali ~arape na glavama a neki su imali obojena lica. nazivali nas balijama i prijetili da }e poklati i nas i djecu. hhhhhh. Vratio se sa fla{om vode i prolio je na zemqu pred nama. Nije bilo ni{ta za djecu. Belih orlova. Srpska paravojska (ja ih zovem regularna vojska) je bila svuda unaokolo. Bio je tako|e i ~uveni Srbin koji je bio poznat po zlo~inima koje je po~inio u tom podru~ju. Rekao je da }u se “sjetiti podataka” kad budem na ispitivawu. Izabrali su tri mlade `ene. Preba~eni smo razli~itim vozilima do qetovali{ta na Bora~kom jezeru. vojnici su se pozabavili mu{karcima. Mene su smjestili u jednu vrlo malu sobu. U sobi su bile dvije male stolice. Jedan mali srpski dje~ak je do{ao do prozora. Imao je no` s o{tricom dugom 20 cm. Soba je bila u potpunom mraku. To su bile “Crvene beretke”. Zatim su do{li do mene i stavili mi no` pod grlo i odvojili me od moje djece. Jedan od Srba je rekao da je ostave po{to je ona nedavno rodila i da im nije od koristi. Rekao je da se vratio iz Australije da se bori i ubija balije i usta{e.00 sata ~uli smo jako lupawe na vratima. Galamili su. Komandant je bio Radoslav Soldo zvani Ra{o. Ispitivao me je jedan ~etnik. U prostoriju je u{lo ~etiri do pet ~etnika. Rekla sam mu da ho}u da me vrate kod moje djece. Ne znam {ta je bilo s drugim dvjema djevojkama. Mu{karce su ukrcali u dva zelena vojna vozila i odvezli ih u pravcu Breza–Zijemqe.

Molila sam ga da me odvede do Jasmine i Fatime. Stavila sam deku preko glave da ne bih morala da gledam kako ih mu~e i tuku. Pitao me je za{to stalno pla~em. Nastavio je da me ispituje o oru`ju i radio-stanicama koje su muslimani imali. Od te desetorice ve}ina su bili Hrvati iz podru~ja Dra~evice. Na{la sam tako|e Fadilu i Mirsadu. Nisam vi{e nikada vidjela Fadilu i Mirsadu i pretposavqam da su mrtve. Samo sam se nadala da }e me streqati a ne zaklati. Nije smio da vri{ti i jau~e dok su ga tukli i sjekli no`em. Pitala sam se {ta se sa wima de{ava. Odveo me u wihovu ku}icu i od tada se vi{e nismo razdvajale. Parao me je no`em svuda po tijelu. U tom trenutku sam zaista mislila da }e me ubiti. Bilo je gore. Nastavio je da me ispituje za{to sam se udala za muslimana i onda mi je pri{ao i po~eo da me tu~e. Mirsada je od straha bila na ivici nervnog sloma. Rekla sam mu za svog mu`a i svoju djecu i kako sam odvojena od wih i da mi je mu` nestao. Molio me je da vodim qubav s wim. Mislila sam da }e se smilovati i pustiti me da idem. Znala sam da. do{ao je jedan ~etnik i izveo me iz sobe. Nakon toga me silovao Arsen Grahovac. Tada me je i silovao.sam se gre{kom zadesila u Nevesiwu i da ne znam nikoga iz tog podru~ja. Jedan od tih qudi je bio Ismet Durakovi}. A onda me silovao Petar Divjakovi}. pored Mostara. Bile smo zakqu~ane po cijeli dan i nisam prestajala plakati zbog svoje dvoje djece {to sam ih morala ostaviti. Znam da zvu~i glupo. Nije `elio da me siluje mada je mogao da uradi {ta je htio. Sqede}i dan do{ao je jedan ~etnik. Radio je u odjelu za rentgentsko snimawe u Domu zdravqa. ali to mi je rekao. ali je rekao da ne mo`e. Nisam to mogla gledati. Oko ~etiri-pet sati ujutru. I on me je tukao. Za vrijeme ovog incidenta silovala su me ~etvorica. To ga je jo{ vi{e naqutilo. Molila sam ga da me vrati kod moje djece. Trudila sam se da je utje{im koliko je mogu}e. Ve} ranije sam nakit stavila u yep od farmerki. Nisam skidala pogled sa wega. Pitao me je gdje mi je zlato po{to je znao da muslimanke dobijaju dosta zlata kada se udaju. U{li su srpski vojnici i jako pretukli i sjekli ove mu{karce. ako skrenem pogled. Mislila sam da idem na strijeqawe. Kako mi je prilazio gledali smo jedno u drugo i on se okrenuo i sjeo. Imao je veliku bradu. on }e znati da la`em i da }e me zaklati. Zatim su me odveli u jednu ku}icu gdje je bilo deset starijih mu{karaca. Do196 . Od svega {to mi je mogao re}i on mi je rekao da se zaqubio u mene. (Svjedok danas ne `eli da govori o detaqima) Borila sam se s wim i tukao me je `estoko. Srbi u sobi su me polili vodom da bih se osvijestila. Pitao me je o mom braku i vrije|ao me je zbog toga {to sam se udala za muslimana. Pri{ao mi je i rekao da }e mi pregledati yepove i da ako i{ta na|e. Pala sam u nesvijest od silovawa i udaraca. ali nisam znala ni{ta o tome. Bili su muslimani i Hrvati. Rekla sam mu {ta se desilo i rekla sam mu za djecu. Nije me pretresao. da }e me preklati od uha do uha. Zatim je jo{ jedan Srbin u{ao u sobu i silovao me.

To je poznat bo{wa~ki kraj. Padao je mrak i bio nas je sve vi{e strah. Do{ao je jedan ~etnik po imenu Samir (muslimansko ime) i rekao da ga se ne pla{imo. On se jedini qudski pona{ao. navodno. Pitao nas je da li znamo i jednog Srbina koji }e nas primiti u Nevesiwu. dok sam ja bila zato~ena ta ~etiri dana. Pitao me je da li ga poznajem. zar ne zna{ da ih je Novica Gu{i} sve pobio. Radoslav Soldo. Bile smo toliko paranoi~ne da smo se udaqavale od svake staze. U toku ta ~etiri dana ponovo sam razgovarala sa Petrom Divjakovi}em i pitala ga za svoju djecu i da me pusti. Fatima je rekla da ima koleginicu koja }e nas primiti. Krenuli smo preko planine. saznala da je Novica Gu{i} bio komandant za cijelu isto~nu Hercegovinu. Imao je ~in generala. Rekao je da }e u~initi sve da nam pomogne. Bukvalno su nas prokrijum~arili iz tog podru~ja i doveli do podno`ja planine. Razmjena je. Rekla nam je da ju je silovao. komandant “Crvenih beretki” je do{ao i odveo Fatimu. Vratio ju je nakon nekoliko sati. Nismo imale gdje da odemo. Dali su nam ne{to hqeba i konzervi i rekli da se dr`imo podaqe od staza i puteva. Vratio se i rekao mi da ima dobre vijesti. Nisam vjerovala nijednu rije~ {to je rekao. U to vrijeme nisam mogla vjerovati da neko tek tako mo`e pobiti `ene i djecu. Rekao je da je dan prije bila razmjena. jula. Sve smo rekle da jesmo po{to smo htjele da pobjegnemo od Srba. Kasnije sam saznala da su pobili moju djecu i sve te `ene i drugu djecu. Rekao je da }e za na{u sudbinu pitati Krstu Savi}a Ki}u. Bio je iz sela Brata~ iz op{tine Nevesiwe. Fatima je prona{la koleginicu ali nas ona nije smjela primiti. On nas je htio sakriti od wega. na~elnika MUP-a. Bio je odsutan oko sat i po. razmijewena za ~etiri srpska le{a. Nismo mu vjerovale. Pla{ila se da }e joj Srbi zapaliti ku}u. Rekao nam je da mora na}i na~in da nas spasi jer je Petar rekao da `ene treba pobiti. ukqu~uju}i i moju. Uspjele smo pre}i planinu. Dana 4. Pogledao me sa ~udnim izrazom na licu i rekao: “Glupa balinko. obavqena u Busaku. Kasnije sam. Rekao je da }e pitati i za moju djecu i da je on jedini koji bi do sada trebao da zna {ta se desilo sa tom grupom. u sobu je u{ao Radoslav Soldo i bio je zbuwen i uznemiren. Rekao mi je tako|e da mi je i mu` razmijewen. 197 . nakon rata. On je na{ bog”.nio nam je kafu i cigarete i nije nam ni{ta uradio. Rekao je da je jedna grupa `ena i djece. Bilo nas je strah ali smo se dr`ale daleko od puteva. Stavio nas je u “ladu” i odvezao nas u Nevesiwe. Imala sam za~u|en izraz na licu jer nisam znala ko je Gu{i}. Do{le smo u podru~je koje se zove Podvele`je. Pitali su nas da li smo dovoqno hrabre da pre|emo preko Vele`a. Molila sam ga da me vrati mojoj djeci ali je on odbio. Rekli su nam da su glavne ceste pune [e{eqevih qudi i da nam nema spasa ako nas oni uhapse. Rekla sam da ga ne znam. Povjerovala sam u to {to je rekao i osjetila sam olak{awe i sre}u. Rekao mi je da je on komandant za cijelu isto~nu Hercegovinu.

Odjednom smo ~ule mu{ki glas. Potr~ale smo za wim i rekle mu odakle dolazimo. Moja svekrva je jako bogata. hhhhhhhh. Zovnula sam ga jer sam znala da je bo{wak. Odvezao je grupu i le{eve do [ehovine u nevesiwskoj op{tini. iz Prkovi}a. godine. Pitala me je gdje su mi djeca i hhhhhhh. neko se obra}ao kravi. Saznala sam da je Srbin koji je u~estvovao u ubistvima bio Boro Anteq. Dana 27. Vidjela sam oca i majku i svekrvu. Odveli su me u bolnicu i ostala sam tamo nekoliko sati.Vidjele smo samo ovce i stoku kako hoda okolo. Prema antropolo{kim nalazima. Prona|en je kamion Blagoja Brati}a a za voza~a je odre|en Zdravko @eraji}. Samo mi je prepoznala glas. Kada je saznao da neki muslimani znaju da je on u tome u~estvovao. Moja svekrva je izgubila sve ~lanove svoje porodice. Odveo nas je do kolibe u Kokorini. Nismo vidjele qude. Nismo mogle oti}i jer su tamo bili ~etnici. Htjela sam oti}i u [ehovinu. Novica Gu{i} se uspani~io i tra`io je kamion i voza~a da preveze `ene i djecu iz lo`ione. To je prirodna jama duboka preko 60 metara. Zvani~na istraga je na lokaciji otkrila kosti sedmoro djece i nekoliko odraslih. Od Srbina. preselio se u Novi Sad. Smatra se da su tijela iz podru~ja Nevesiwa. koji je bio voza~ u VRS (Vojsci Republike Srpske) saznala sam {ta se desilo sa mojom djecom. godine na toj lokaciji je izvr{ena zvani~na ekshumacija. Odveli su me na desnu obalu Mostara. i sigurno bi nas uhvatili da pro|emo kroz selo. Od raznih Srba sam ~ula za ovu veliku lokaciju jo{ 1992. Htio je da prebaci grupu i nekoliko le{eva. najmla|e dijete je imalo dvije i po godine a najstarije 14. Ostale smo tamo do ve~eri a onda smo stigle u Mostar. Imao je svega 17 ili 18 godina. jer sam stvarno mislila da su mi tamo mu` i djeca. Bilo je dokaza. ali sam prona{la lokaciju gdje su pobijeni. Do dana{weg dana nisam uspjela prona}i tijela moje dvoje djece. Obje smo plakale. ^ovjek koji je stajao pored we je rekao da niko nije razmijewen. Tamo ih je srpska vojska sve pobila i bacila u jamu. djevera i sestru i petoro unu~adi. Kru`ile su glasine da je na toj lokaciji bilo ukopano izme|u 150 i 200 le{eva. Pre`ivjela sam i `ivjela sam u Mostaru nekoliko mjeseci i prona{la sam snage da po~nem zvani~nu potragu za svojom porodicom. moj stari kom{iluk. Pobijeni su na smetqi{tu u Lipova~i. Rekao je da je to sudbina {to smo nai{le na wega jer su ~etnici u sqede}em selu Sviwarina. Rekla sam joj da su dan ranije stigli u Mostar. Odmah sam pala u nesvijest. oktobra 1999. Tamo je bilo jo{ bo{waka koji su ostali da se brinu o stoci i o ku}ama. Izgubila je svoja tri sina. Upla{io se od nas i po~eo da bje`i. Prona|ene su tako|e 198 . niti je do{ao ju~e. tijela su premje{tena. Bile smo sigurne da su ~etnici u okolini. Tijela su preba~ena na drugu lokaciju zajedno s ostalima iz grupe. iz Nevesiwa. Poku{avala je da plati za informaciju da sazna gdje su grobovi moje djece ali nismo imale uspjeha. Odvezeni su do smetqi{ta Lipova~a. Odveli su nas u studentski centar. Nakon Dejtonskog sporazuma. Sqede}i dan smo stigle u Dobr~ ali su Srbi granatirali sve oko Mostara. Okrenula se ali me nije prepoznala. Moja majka je razgovarala sa nekim ~ovjekom. Ostale djevojke su se upla{ile misle}i da je ~etnik.

Habiba Aliba{i}. koji je navodno bio voza~ kamiona. Qekari za qudska prava: Francine Drayer Hasana Kalmije 11 71000 Sarajevo 071 232 941 Jedina informacija koju sam uspjela saznati je da su sqede}i Srbi u~estvovali u masakru. koji je dovezao qude do Breze. maja 1999. Ranko Mari}. Bio je i sudija Momir Zubac zvani Zubo. Nakon {to je potpisan Dejtonski sporazum. tako da smo prona{le interesantne podatke kao na primjer ko bi mogao da zna ne{to o ovoj lokaciji. obdukcione izvje{taje i video zapise s obje lokacije. Jasminka Ploski} Republika Srpska: Dragan Uqarevi} Srpski sudija: Spomenka Te{anovi} Imena nekih policajaca su nepoznata. Kasim ^ori} Dr`avna komisija: Sawa Mula}. Srbin Jawi}. Komisija je na mjestu ubistva prona{la preko 130 ~ahura. ime nepoznato. Ekshumacija mu{karaca koji su pobijeni u Tele}oj Lastvi je obavqena 18. metalne eksere i telefonske `ice/kablove. Utvr|eno je da su na licu mjesta qudi mu~eni i zatim pobijeni. @rtve identifikovane na toj lokaciji su: Zejna ^opeq. Ferma Mahini} i Mejra Ploski}. To su Srbi koji bi trebali da znaju detaqe o ovoj drugoj lokaciji. godine. Ekshumirano je 27 mu{karaca ukqu~uju}i i mog supruga. zvani Diki. Bio je u SDS-u a sada je nastavnik. 199 . Jedna osoba srpske nacionalnosti napisala je anonimno pismo nekome koga sam ja poznavala. Srbi su odlu~ili da premjeste le{eve. Duboko je preko deset metara. dr Eva Klonowski Tehni~ari: Huso Mehremi}. Identifikovana je odje}a i li~ne stvari. je u~estvovao u ubijawu civila na ovoj lokaciji. Prisutni su bili sqede}i: Sudije BiH: Halil Maksumi}. To su bili: Milutin Damjanac. Munira Mahini}. Ima jedan Srbin po imenu Radoje Su{a. Doktor Eva Kolonowski je radila kao antropolog na lokaciji. Milan [upqeglav. Du{an (Mrki}). Sawa i ja smo vr{ile velik pritisak na bosansku vladu da ekshumira ovu lokaciju. Do sada nisam prona{la ni jednu drugu grobnicu niti mjesto gdje se nalaze moja djeca. koji mi je prenio te podatke. zvani Pupak. Slavko Sijeran. Mjesto ubistva je smetqi{te Dubravica.`enske i mu{ke kosti. dr Nermin Sarajli}. Marko Grahovac. Imamo kompletne zapisnike. Predsjednik op{tine Nevesiwe je bio Vukan Brati}. Ne{to dje~ije odje}e i odje}e odraslih je identifikovano da je pripadalo grupi u kojoj su bila i moja djeca. Reuf Zaimovi} Tu`ioci: Mirza Resulovi}. Bio je iz Bijelog Poqa a sada `ivi u Trebiwu. Qudi su pobijeni na drugoj lokaciji. Obro Buli} Qekari: dr Hamza @ujo. Omer Mahini}.

Tri Srbina za koje sam ~ula da su u~estvovali u egzekuciji su: Jawi}. po wenom znawu i sje}awu. 3) Gorenavedenu izjavu sam usmeno prevela s engleskog na bosanski jezik u prisustvu hhhhhh hhhhhhh koja je. POTVRDA SVJEDOKA Izjava mi je glasno pro~itana na bosanskom jeziku i sadr`i sve {to sam rekla po svom znawu i sje}awu. ime nepoznato. godine je ekshumirano preko 100 le{eva a 88 je identifikovano. Alma Omeragi}. {to je potvrdila svojeru~nim potpisom na predvi|enom mjestu. kao i da mogu biti pozvana da javno svjedo~im pred sudom. maj 2000. Prona|eni su qudski ostaci i odje}a na prvobitnoj lokaciji {to povezuje ova dva mjesta. Bili su iz Lakta. Potpis: (potpisano) 200 . Bili su protjerani iz svojih ku}a iz sjevernog dijela Mostara. onako kako sam ih prevela. Toka~a u Sarajevu bi trebao da ima informacije o ubistvima. Bilo je otprilike 100 civila ukqu~uju}i Hrvate i muslimane. koji se desio po~etkom juna 1992. ~iwenice i ostalo navedeno u ovoj izjavi istinite. Potpis: (potpisano) Datum: 26. Ubijena su 22 civila i samo hhhhhhhh. U avgustu 1992. hhhhhhh Tijela su tako|e premje{tena i do danas nisu prona|ena. po svemu sude}i. 4) hhhhhhh je potvrdila da su.Kasnije su uz pomo} jednog Srbina otkriveni na drugoj lokaciji po imenu Tele}a Lastva. potvr|ujem sqede}e: 1) Odgovaraju}e sam kvalifikovana i ovla{tena od strane Sekretarijata Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. Izjavu sam dala dobrovoqno i svjesna sam da se mo`e upotrijebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. Znam za jo{ jedan masakr. Datum: 26. tako da ne znam ni za kakve izvje{taje. godine se desio jo{ jedan masakr na jezeru gdje sam bila zato~ena u odmarali{tu na Bora~kom jezeru. maj 2000. Bila je dobro maskirana po{to je to kamenito podru~je a oni su na grobnicu stavili stijenu te{ku preko 200 kila. godine u Uborku. da prevodim sa bosanskog jezika na engleski jezik. U junu 1992. ~ula i razumjela prijevod ove izjave. zvani Diki iz Vrap~i}a. prevodilac. kao i s engleskog na bosanski jezik. POTVRDA PREVODIOCA Ja. Zvani~na komisija BiH nije postojala u to vrijeme. Tijela 27 qudi su ukopana u dubokoj grobnici veli~ine metar sa pet. Rajko Pejak zvani [e} i Bo`o Sijeran. 2) hhhhhhh mi je dala do znawa da govori i razumije bosanski jezik. pokupqeni kao stoka i pobijeni. Srbi su se puno namu~ili da bi sakrili drugu masovnu grobnicu. Potrudili su se zato {to su svi le{evi pripadali mu{karcima civilima.

Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. 4. 4. to bi za mene moglo biti rizi~no. 5. 2004. tokom svog eventualnog svjedo~ewa tra`im da mi se odobre za{titne mjere po{to `ivim u Mostaru. ukoliko se to od mene zatra`i. maja 2000. Tako|e sam dala izjavu Sigurnosno izvje{tajnoj slu`bi (SIS) u Mostaru. u Nizozemskoj. Me|utim. te da razja201 . Shvatila sam da se od mene tra`i da opi{em stvari koje znam. U vezi s tim. Ako se moj identitet obijelodani javnosti. 5. Predstavnici Tu`ila{tva Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju koji sa mnom obavqaju ovaj razgovor rekli su mi da }e moja izjava mo`da biti upotrijebqena u krivi~nom postupku. i 26. Srbi koji su po~inili zlo~ine jo{ uvijek tamo `ive i slobodno se kre}u. Od mene se tra`i da dam istinitu izjavu o onome {to sam li~no do`ivjela s tim u vezi. Dobrovoqno dajem ovu izjavu i opisa}u sve {to znam prema svom najboqem znawu i sje}awu. a izjava je svjedoku pro~itana 24. 4. na samo 36 km od Nevesiwa. 3. 2. jula 1995. u Hercegovini. Istra`iteq Tu`ila{tva Me|unarodnog suda koji ovog puta sa mnom obavqa razgovor od mene tra`i da dopunim date informacije. godine te Kantonalnom tu`ila{tvu 1999. godine. `elim re}i da sam spremna svjedo~iti u Hagu. 2004. u vezi s onim {to sam do`ivjela tokom sukoba u biv{oj Jugoslaviji. Dala sam potpisanu izjavu istra`itequ Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (MKSJ) 25. Razgovor(e) vodili: Rita Pradhan Prevodilac: Darko Bartula Imena svih osoba prisutnih tokom razgovora: IZJAVA SVJEDOKA 1. zato {to sam ih vidjela i jasno }u u izjavi nazna~iti ono {to sam saznala od drugih. godine IZJAVA SVJEDOKA Podaci o svjedoku: Prezime: hhhhhhh Ime: hhhhhh VS-1022 Nadimak/pseudonim: hhhhh Spol: `enski Datum ro|ewa: hhhhhhh Mjesto ro|ewa: Pridvorci hhhhhhh Nacionalnost: bo{wakiwa Vjeroispovijest: islam Jezici koje govori: bosanski Jezici koje pi{e: bosanski Jezici kori{teni u toku razgovora: engleski i bosanski Trenutno zanimawe: hhhhhhhh Prija{we: hhhhhh Datum(i) razgovora: 19.

17. U pasusu (37). gdje je bila komanda divizije. zvanog Divjak. U pasusu (50). ERN 0099-84150099-8431 (ERN prijevoda 0300-8069-0300-8081). Zdravko Kandi} je bio komandant 5. Predsjednik SDP-a bio je Nijaz Durakovi}. Uhap{eni smo 26. juna 1992. 14. 12. Neki od wih su imali dugu bradu i dugu kosu i nosili su prqave uniforme. U pasusu (16). no uskoro ga je zamijenio Mate Boban. a predsjednik HDZ-a bio je Stjepan Kquji}. gdje je. Svi su smrdili na rakiju i na ~e{wak. 8. Mo`da je to rekao da bi me jo{ vi{e upla{io. To su definitivno bili {e{eqevci i “Crvene beretke”. Izgledali su mi veoma opasni. `ivjelo mnogo Srba”. Prije sukoba. htjela bih ispraviti prvu re~enicu. U pasusu (12). `elim dodati da je Teritorijalna odbrana formirana 12. Htjela bih ispraviti “Jasinovdo” u “Jasenov Do”. zvani Ra{o bio tamo. 15. Ne znam kojoj su paravojnoj jedinici pripadali. 9. Znam ko su bili vo|e SDP-a. pri ~emu sam mislila na qude Zdravka Kandi}a. htjela bih ispraviti da se “moj brat zove hhhhhhhhh”. 11. U sobu je u{ao ~ovjek s nadimkom Zmija i predstavio se kao pripadnik “Crvenih beretki”. osniva~i SDS-a bili su Radovan Karayi}. htjela bih dodati da je bilo vi{e vojnih objekata od dvije kasarne (Sjeverni i Ju`ni logor) u Mostaru. kasarna u Gubavici i mjesto zvano “Konak”. 7. U pasusu (2). htjela bih prvu re~enicu zamijeniti slijede}om: “Imali smo svoju ku}u u mostarskom nasequ hhhhhhh. ^ak je i komandant “Crvenih beretki”. a na kapama su imali kokarde. htjela bih pojasniti drvene kolibe koje sam pomenula. Nikola Koqevi}. U pasusu (38).00 i 10. aprila 1992. Jednom sam pitala Petra Divjakovi}a. 13. bataqona. U pasusu (43). Htjela bih izbrisati (nejasan original) drugu re~enicu u 13. Motel “Bora~ko jezero” (?) je zapravo bio glavni {tab “Crvenih beretki” i {e{eqevaca. htjela bih ispraviti posqedwu re~enicu. kao {to je vojni aerodrom Ortije{.snim neka pitawa o kojima je rije~ u mojoj prethodnoj izjavi. a Petar Divjakovi} je to shvatio. htjela bih izbrisati “i natrag prema Mostaru”. u policiji su bili uglavnom Srbi. rekla sam da u gradu nije bilo Kriznog {taba. Rekao mi je da su to {e{eqevci i dodao da je i on jedan od wih. U pasusu (9). U pasusu (1). Mom~ilo Kraji{nik i Biqana Plav{i}. Bile su to veoma male qetne ku}ice (bungalovi). htjela bih pojasniti jo{ neke detaqe. me|u ostalima. predsjednik SDA bio je Alija Izetbegovi}. o paravojnicima koji su bili s druge strane ograde i od kojih smo bili odvojeni. 202 .00 sati. Radoslav Soldo. Kasnije sam doznala da je Zmijino pravo ime Mile Peji}. 6. rekla sam “drugi srpski vojnici”. U pasusu (13). rekla sam: “U prostoriju je u{lo ~etiri do pet ~etnika”. U pasusu (15). izme|u 9. 18. htjela bih ispraviti slijede}e: “Otac mi se zove hhhhhhh”. 10. SDS-a i HDZ-a. U pasusu (5). U pasusu (54). @eqela bih to ispraviti: postojao je Krizni {tab na ~ijem ~elu je bio predsjednik op}ine Gagro. pasusu. Sedam dobro naoru`anih Srba koji su nam rekli da se predamo bili su ~etnici u maskirnim uniformama. 16. SDA.

Izjavu sam dala dobrovoqno i svjesna sam da se ona mo`e upotrijebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na podru~ju biv{e Jugoslavije od 1991. htjela bih dodati da smo prona{li samo dijelove tijela ili odje}e. gdje su od 20. Otuda su nas odveli u podrum motela gdje su nas ispitivali. 203 . brat Misade Mahini} prepoznao Mirsadov yemper. Htjela bih tako|e dodati da je tokom ekshumacije jame Borisavac. U pasusu (93). ro|ene 1991. 23. niti o Radoju Su{i. prepoznala odje}u svoje sestre (tetka mog supruga). 28. U pasusu (88). neurednu bradu. na primjer. do 25. me|utim wezino tijelo nije prona|eno. avgusta 2001. Moja je svekrva. po{to sam se bojala gledati u wega. {to dokazuje da su ubijeni. {to sam ve} ispravila. kao i da mogu biti pozvana da javno svjedo~im pred sudom. Mirsada je bila majka dvoje djece. me|utim ove `rtve nisu slu`beno identificirane. U pasusu (63). 24. u Zijemqi. htjela bih dodati da su pomenuti qudi iz Zijemqe. Ona je ro|ena 1962. a ne smetli{te. htjela bih dodati da su nas prvo odveli u toplanu motela koja je li~ila na gara`u. a tijela koja su tamo na|ena bila su u veoma lo{em stawu tako da su identificirana pomo}u analize DNK. i Ajle Mahini}. U pasusu (55). htjela bih pojasniti da je Lipova~a jama. U pasusu (61).19. Nisam mogla previ{e gledati u oznaku na wegovom rukavu. htjela bih pojasniti da su me odveli u toplanu motela. a za pojas mu je bio zaka~en no`. Taj ~etnik je bio pripadnik “Crvenih beretki”. Deklaracija POTVRDA SVJEDOKA Izjava mi je glasno pro~itana na bosanskom jeziku i sadr`i sve {to sam rekla po svom znawu i sje}awu. Jama Borisavac bila je duboka oko 75 metara. 26. Lejle Mahini}. mostarska op}ina prije rata. rekla sam da je jedan ~etnik do{ao izme|u 4. Dubravica se nalazi na podru~ju Breze. Me|u {esnaestoricom (16) qudi ekshumiranih kad i on bilo je i nekoliko Hrvata koji su bili s wim u grupi. a kasnije su mi Mirsada i Fadila rekle da ih je i Petar Divjakovi} silovao. U pasusu (94).00 i 5. a sestra Fadile Mahini} prepoznala je Fadilinu trenerku. U pasusu (92). U pasusu (60). U pasusu (83). 20. 21.00 sati ujutro i izveo me iz sobe. 25. Rekla sam: “Ispitivao me je jedan ~etnik”. 27. htjela bih dodati da je Federalna komisija za tra`ewe nestalih osoba ekshumirala tijelo Ismeta Durakovi}a iz jame Borisavac. ne znam ni{ta o Jawi}u. zvanom Diki. Nosio je crvenu beretku. a ne smetli{te. obavqane ekshumacije. ro|ene 1985. U “Bora~ko jezero” nas je odveo Petar Divjakovi} zvani Divjak. 22. Uglavnom smo bili zakqu~ani u toj prostoriji tako da vam ne bih mogla re}i ko je posje}ivao logor. U to vrijeme je Fadila Mahini} imala 27 godina i bila je neudata. Posqedwi put sam ih vidjela u toplani motela “Bora~ko jezero”. izgledao je kao {e{eqevac. htjela bih pojasniti da je Dubravica jama. me|utim. Nikada nas nisu izveli zajedno. Nosio je maskirnu uniformu i imao je dugu.

u op{tini hhhhhh. po svemu sude}i. 3. {to je potvrdila svojeru~nim potpisom na za to predvi|enom mjestu. Jawa Paveli}. kao i s engleskog na bosanski jezik. Odgovaraju}e sam kvalifikovan i ovla{ten od strane Sekretarijata Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na podru~ju biv{e Jugoslavije od 1991. Gorenavedenu izjavu usmeno sam preveo s engleskog na bosanski jezik u prisustvu hhhhhh. godine IZJAVA SVJEDOKA Podaci o svjedoku: Prezime: hhhhhhh VS-1035 Ime: hhhhhhh Ime oca: hhhhhh Nadimak/pseudonim: hhhhhhh Pol: mu{ki Daum ro|ewa: hhhhhhh Mjesto ro|ewa: hhhhhhh Nacionalnost: bo{wak Vjeroispovijest: muslimanska Jezik/jezici koje govori: bosanski. Datum: 20. juna 1997.Potpis: (potpisano) Datum: 20. koja je. april 2004. onako kako sam ih preveo. 4. april 2004. a dijelom u hhhhhhh. Ro|en sam u selu hhhhhh. Osnovnu {kolu sam zavr{io dijelom u hhhhhh. hhhhhhh mi je dala do znawa da govori i razumije bosanski jezik. potvr|ujem sqede}e: 1. POTVRDA PREVODITEQA Ja. Kasnije sam poha|ao sredwu hhhhhhh {kolu u hhhhhh i maturirao hhhhhhh 204 . Darko Bartula. da prevodim s bosanskog na engleski jezik. 2. hhhhhhh hhhhh je potvrdila da su. ~ula i razumjela prevod ove izjave. (izbrisano) IZJAVA SVJEDOKA Ja sam hhhhhhh s gorenavedene adrese. wema~ki Jezik/jezici koje pi{e (ako se razlikuje od navedenih): Jezici kori{teni u toku razgovora: bosanski i engleski Trenutno zanimawe: hhhhhh Prethodno: hhhhhhh Adresa: hhhhhhhhhhhhhh Datum(i) razgovora: 3. po wenom znawu i sje}awu. ~iwenice i ostalo navedeno u ovoj izjavi istinite. Razgovor(e) vodili: Kevin Curtis Prevodilac: Jawa Paveli} Imena svih osoba prisutnih tokom razgovora: Kevin Curtis. Potpis: (potpisano) Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991.

kako }e muslimane i Hrvate u Bosni zadesiti ista sudbina. U hhhhhhh sam imao dvije adrese.godine. Bilo je i glasina da je tamo jedan vojnik JNA navodno nesretnim slu~ajem pucao i usmrtio jednog muslimana iz mog sela. i ~esto bi razgovor prerastao u sva|u u kojoj bi Srbi psovali Hrvate i obrnuto. Drugom sam prilikom ~uo razgovor izme|u dvojice kolega Srba koji su nehotice ostavili otvoren kanal na svojim radio stanicama i razgovarali o ratu u Hrvatskoj i zakqu~ili. godine. Situacija se toliko pogor{ala da je postalo o~igledno da je sukob neminovan. Sje}am se da su odmah nakon toga na Plitvicama izbili sukobi izme|u vojnika JNA i hrvatske policije. mada to nisu direktno rekli. {to su ranije uvijek radili. kad ne bismo bili zauzeti. bio sam na odmoru na Plitvi~kim jezerima u Hrvatskoj i prolaze}i tim podru~jem. Nakon {estomjese~ne obuke za policajca. otpo~eo sam {estomjese~nu praksu koju sam morao obaviti prije zavr{nog ispita. koji je na Plitvicama slu`io obavezni vojni rok. i ~esto smo. koje je kasnije postalo poznato kao Srpska Krajina. Mada ne znam kad je to ta~no bilo. pa smo zauzeli polo`aje na sredini ceste izme|u Srba na jednoj i muslimana na drugoj strani. do 1985. i po~ele da kupuju samo beogradske nacionalisti~ke novine. gdje sam provodio ve}inu vremena bila je hhhhhhh. ina~e susjednih mjesta nedaleko od Bratunca. Srbi iz Krajine postavili barikade i da su zapo~eli prvi sukobi. Svojom suprugom hhhhhh o`enio sam se hhhhh godine. a druga. Osoba koja je radila kao kontrolor na 205 . Tom prilikom je do{lo do pucwave na jedan automobil u kojem je ubijen jedan mladi} musliman. ^esto bismo ~uli kako pripadnici MUP–Srbi i Hrvati me|usobno razgovaraju putem radija. U policiji smo za komunicirawe s kolegama koristili razli~ite radio frekvencije za razli~ita podru~ja. Upu}en sam na rad u hhhhhh. zvani~na je bila hhhhhh. Osim mene. Nekoliko kolega i ja poslati smo tamo da sprije~imo {irewe sukoba. kako bismo ih dr`ali razdvojene. Na osnovu tih rasprava mogli smo zakqu~iti da }e u MUP-u ubrzo izbiti sukob izme|u Hrvata i Srba. situacija se bitno pogor{ala nakon {to je do{lo do incidenta izme|u jednog muslimanskog i jednog srpskog sela. i mnoge druge kolege morale su tako|e ~uti isti taj razgovor zato {to su kanali bili tako organizovani da je svako ko je bio na du`nosti mogao slu{ati sve razgovore koji su vo|eni preko radio talasa. Napetost se o~igledno osje}ala i u Bosni. U julu ili avgustu 1991. primijetio sam da srpsko stanovni{tvo na tom podru~ju odr`ava nacionalisti~ke skupove. Nisam nikad ~uo da se ijedan pripadnik MUP-a musliman ukqu~io u te prepirke – samo su komentarisali kako su ti qudi glupi. pa smo se supruga i ja tamo preselili. Primijetio sam da su moje kolege Srbi u bosanskom SUP-u prestale da kupuju hrvatske i bosanske novine. mijewali kanal na radiju da ~ujemo {ta se doga|a na podru~ju koje je kontrolisao hrvatski MUP. Obavezni vojni rok slu`io sam u Sloveniji od 1984. Iako se nije radilo o zvani~noj podjeli. u SUP-u je do{lo do dijeqewa po nacionalnoj osnovi. Poznato mi je i da su dan ili dva nakon {to sam oti{ao iz tog podru~ja za Bosnu. godine. jer su na grani~nim prijelazima u Bosnu postavqeni kontrolni punktovi na kojima su bili rezervisti JNA i bosanska policija.

Sli~no tome. Bijeqina je okru`ena opkopom ispuwenim vodom i kad smo tamo stigli. Po{to je pitawe kontrolnog punkta na mostu bilo tako osjetqivo a da se situacija ne bi pogor{ala. a drugi Srbin. Jedan od dvojice kolega sa mnom bio je Hrvat. vjerovatno policijske kape s petokrakama). Stigli smo sqede}eg jutra u 9. u znak provokacije.00 sati.radio centrali mogla je ta~no ustanoviti ~iji je radio bio otvoren ali po{to je na{ komandir Brano Vidakovi} bio Srbin. Iako na tom podru~ju nisam ina~e radio. Na{ komandir u Bijeqini pozvao je nas trojicu da se {to prije vratimo. Imao sam osje}aj da sve ovo rade kako bi zapla{ili hrvatsko stanovni{tvo. a zatim. Rezervisti su kontaktirali policijsku stanicu i ovi su nam poslali 206 . {to je iziskivalo dosta vremena. pozvali mog kolegu Srbina da iza|e iz automobila i pitali ga za{to me vozi. Ciq na{eg odlaska tamo bio je da de`uramo na mostu na granici. Izme|u Br~kog i Bijeqine pro{li smo kroz 17 barikada. vidio sam na televiziji da su u Bijeqini po~ela pu{karawa. a on je odgovorio da smo od komandira na{e policijske stanice dobili nare|ewe da se smjesta vratimo u Bijeqinu. otvoreno bi mi rekli kako im ne mogu ni{ta zato {to sam musliman. a u na{im je ugovorima pisalo da u izvanrednim okolnostima mo`emo biti pozvani da pru`imo pomo} drugim podru~jima. Bilo je o~igledno da svako srpsko selo na tom podru~ju ima svoju stra`u sa~iwenu od naoru`anih civila. a oni Srbi. kao i na kontrolnim punktovima u odre|enim okolnim selima. ali moje su kolege Srbi. Krajem februara ili po~etkom marta 1992. Izgledalo je. vidjeli smo da su rezervisti JNA s kompletnim naoru`awem JNA opkolili ~itav grad. avioni JNA su nadlijetali u blizini granice s Hrvatskom a zatim skretali i odlazili u suprotnom pravcu. odlu~eno je da ne}emo nositi policijske kape s pet krakova (kao u originalu. Dobili smo uputstvo da svaki put kad JNA `eli prije}i most i u}i u Hrvatsku. na granicu izme|u Bosne i Hrvatske. Na osnovu televizijske reporta`e nismo ba{ mogli shvatiti {ta se doga|a i krenuli smo natrag policijskim automobilom. godine jo{ uvijek bio u Bosanskom [amcu. godine po~eo sam nailaziti na probleme prilikom obavqawa svog posla – kada bih pri{ao nekom Srbinu ili rezervnom oficiru JNA da im dam kaznu za neki saobra}ajni prekr{aj koji su napravili. do{lo do potpunog razdvajawa Srba od od muslimana i Hrvata. Bio sam veoma qut zato {to me nikad u takvim situacijama nijedan moj kolega Srbin nije podr`ao. bili smo pod upravom sarajevske policije. Zaustavili su nas. odvezli bi se u suprotnom pravcu. Policajcima muslimanima nije bilo dopu{teno da odlaze u srpska sela. Po~etkom 1992. Znao sam da }e tamo biti te{ko i kad sam stigao vidio sam da je. kao {to ni Srbima nije bilo dopu{teno da idu u muslimanska sela. ~im bismo sve zatvorili. cijela stvar je zata{kana i nije bilo istrage. mada neslu`beno. Dok sam krajem marta 1992. da su rezervne snage JNA odlu~ile da se s nama poigravaju i provociraju nas tako {to bi se pribli`ili mostu kao da }e ga prije}i. insistirali na tome da nose svoje kape. zatvorimo most za sav drugi saobra}aj. godine poslat sam u Bosanski [amac. me|utim.

crne ko`ne rukavice bez prstiju. komandir rekao da na haubu automobila stavimo srpsku zastavu. uz veoma mali otpor. pa sam prilikom prvog odlaska u pratwu sakupqawu tijela sa sobom ponio svoj fotografski aparat. te u sqepoo~nicu ili zatiqak. a da su u~estvovali u bilo kakvoj borbi. Koliko je meni poznato. parka i gradskog stadiona. Paravojska nam je rekla da je ratno stawe. Na osnovu pri~awa mojih kolega znao sam da su Arkan i wegovi qudi zauzeli grad tokom prvih dana okupacije. Nosili su specifi~ne kape – crne vunene kape zavrnute do vrha glave (vrsta kapa koja kad se povu~e doqe. Iako im se ne mogu sjetiti imena. Ve}ina tijela na ulicama bilo je na brisanom prostoru. te da su u gradu ostavili svega nekoliko wegovih (Arkanovih) qudi. maskirne uniforme s oznakama na kojima su bili 207 . Na{ je komandir Brano Vidakovi} bio ~ovjek SDS-a i oni su ga postavili na tu poziciju. Ve}ina qudi koje smo sakupili bila je ustrijeqena u grudni ko{. ali nam je jasno stavio do znawa da se policija ne}e uplitati u sukob. Tijela je sakupqalo samo to jedno vozilo koje smo pratili. razoru`avali nas a zatim nam vra}ali oru`je. ali mi smo znali da u Bijeqini nije bilo nikakvog rata. aprila. prilikom prvog odlaska u pratwu. Tokom policijske obuke pro{ao sam obuku iz kriminalisti~kog uvi|aja. Nisam siguran da li smo u policijsku stanicu stigli 1. Kola su pripadala Komunalnom preduze}u ~iji je direktor bio musliman. ve} da umjesto toga nosimo beretke sa srpskom zastavom. ili 2. da su prije odlaska ubijali i pqa~kali. ali je na kraju dogovoreno da to ne radimo. ali re~eno nam je da ostanemo u policijskoj stanici dok ne dobijemo daqwa nare|ewa. za kog smo kasnije shvatili da komandiru prenosi sve {to smo mi muslimani pri~ali. Ulice JNA i jo{ jedne glavne ulice pored stadiona. okupirali. Zamjenik komandira bio je musliman. {to je bio dokaz da su u gradu oni imali vi{e vlasti od nas. ali neke od wih pokupili su prijateqi i rodbina koji su im organizovali sahrane. iako je ustvari bilo mnogo vi{e poginulih. postaje maska s otvorima za o~i i usta). Mislim da su pripadnici paravojske koji su nas stalno zaustavqali bili Arkanovci. Sje}am se da je mojim kolegama i meni.jedan policijski auto kao pratwu. Mi smo trebali da pru`imo za{titu toj dvojici qudi koji su sakupqali tijela. u usta. o~ekivao bih da budu u nekoj vrsti zaklona. ali na prvoj mi ga je lokaciji oduzeo jedan od pripadnika paravojske i vi{e mi ga nikad nije vratio. [eval Begi}. A `ene i djeca sigurno nisu u~estvovali u bilo kakvoj vrsti odbrane. U dva dana s ulica Bijeqine sakupili smo 48 tijela. od kojih su sedmorica ili desetorica bili muslimani. U saobra}ajnom odjeqewu bilo je 25 ili 26 policajaca. Jusuf Gruhowi}. Pokupqeni su iz centra grada. Jednostavno su nas. U policijskoj stanici ostao sam dva dana a tre}eg dana dobio sam nare|ewe da s jednim kolegom Srbinom policijskim kolima pratim mrtva~ka kola koja sakupqaju le{eve. niko od `rtava nije sudjelovao u odbrani grada i niko definitivno nije nosio nikakvu uniformu. znam da su bili redovni radnici Komunalnog preduze}a. [eval je do{ao u policijsku stanicu i odveo nas do dvojice qudi koji su i{li da pokupe tijela. ali su nas stalno zaustavqali pripadnici paravojnih jedinica.

ustrijeqenih na plo~niku ispred svoje ku}e koja se nalazila 300 metara iza bolnice u ulici JNA. Prvog dana sakupqawa le{eva pri{li smo Reyepovoj ku}i i vidjeli smo kako na cesti odmah do wegove ku}e le`e ~etiri tijela. a tijela su im le`ala u lokvi krvi. Najve}i broj tijela pokupili smo oko Reyepove ku}e. Le`ali su tu potrbu{ke dva dana i vidio sam da nisu pomjerani. Prvi put sam vidio Arkana kad sam sakupqao tijela i primio poziv da odem u zgradu Sekretarijata narodne odbrane i iz wihovog dvori{ta poku208 . Preko grudi su nosili zapete automatske pu{ke marke “zastava”. Kasnije istog dana ili sqede}eg dana. Kada smo sakupili tijela odnijeli smo ih u bolni~ki krug i jednostavno polo`ili na zemqu pred bolni~ku mrtva~nicu. Obojica su ustrijeqeni u grudni ko{ i pali potrbu{ke. po imenu ]oso Nargali}. Sje}am se dva slu~aja u kojima su `ene ustrijeqene kroz prozor s ulice. a pokupili smo ih na cesti koja od parka vodi do stadiona. Jedan je le`ao odmah do desnog predweg to~ka automobila. na osnovu ~ega sam zakqu~io da je na wih pucano na zemqi. U tom podru~ju zbog rasporeda ulica nema zgrada sa kojih su na wih mogli pucati snajperisti. Preko puta wih le`alo je tijelo Reyepovog djeteta. Stoga smo se vratili u tu ku}u i oti{li u podrum u kom sam vidio jo{ ~etiri le{a. a ~esto su nosili i sun~ane nao~ale. koja se nalazila preko puta yamije u centru grada. To su bili sam Reyep. a drugi pored lijevog zadweg to~ka. a na zidovima nisam uspio prona}i tragove metaka. Sje}am se tako|e jednog oca i dvojice sinova. bila je ili Hrvatica ili Srpkiwa i zvala se Milena. To su qudi koji su na fotografiji K u fotografskom albumu SWK 02. Reyepov zet nas je pozvao da se vratimo u tu ku}u i rekao nam da misli da smo neka tijela propustili zato {to tamo jo{ uvijek jako zaudara. Zakqu~io sam da nisu ubijeni u podrumu zato {to su tri tijela imala ulazne i izlazne rane.bijeli orlovi i natpisi “Srpska garda”. Tom prilikom nisam oti{ao u podrum Reyepove ku}e zato {to sam se pla{io da je miniran. Dok smo sakupqali tijela nikom drugom nije bilo dopu{teno da se kre}e uokolo. Jedan je bio ~ovjek kojeg sam poznavao. a s wim su bila jo{ tri mu{karca. Oti{ao sam zatim u dvori{te Reyepove ku}e i odmah iza kapije prona{ao tijela dvojice mladi}a. wegova supruga i jo{ jedna `ena koju nisam poznavao. ali neslu`benim putem sam saznao da su neke porodice same sakupqale svoju rodbinu i same organizovale sahrane. Zakqu~io sam to zbog koli~ine krvi i polo`aja tijela. i na kraju drugog dana potpuno smo o~istili ulicu od le{eva. Vidio sam da su to troje qudi ustrijeqeni u grudni ko{ i da im se izlazne rane nalaze na le|ima na istoj visini. Svako od wih je imao rane od metaka. pa nisam bio siguran da li je umro od batinawa ili ne~eg drugog. da su na tom mjestu i ubijeni. Za ]osu nisam bio siguran zato {to mu je glava bila nate~ena i deformisana od udaraca. Jedna od wih `ivjela je pored parka. Jedan sin ustrijeqen je u sqepoo~nicu iz neposredne blizine uslijed ~ega mu je raznijet dio lobawe. Nisam siguran {ta se dogodilo s tim tijelima nakon {to sam ih tamo ostavio. Od svih tijela koja smo sakupili samo su jedan mu{karac. jedna `ena i jedno dijete bili Srbi. pa smo odnijeli samo ta tijela koja smo sakupili. a u gara`i sam pored automobila prona{ao tijela dvojice bra}e Albanaca koji su radili u piceriji.

Koliko je meni poznato. a onda sam se vratio u Bijeqinu. Stalno sam od kolega tra`io da mi poka`u taj spisak. maja imao sam slobodan dan i telefonom mi je javqeno da sqede}eg dana treba da idem u Br~ko kao obezbje|ewe i da zaustavim pqa~ku na tom podru~ju. a mene pratili gdje god sam i{ao. Prije okupacije Arkan se sa svojim qudima smjestio u selu Dvorovi.pim dva tijela. profesora i vlasnika kafane. Stajao sam pored svog policijskog automobila i ~uo kako mi se s le|a pribli`ava neki automobil i kako me neko pozdravqa i govori: “Zdravo. a vozilo je bio yip boje uobi~ajene za JNA. Arkana sam drugi put vidio kad su Biqana Plav{i} i Fikret Abdi} posjetili Bijeqinu pod izgovorom da }e sa strankama SDA i SDS voditi razgovore o budu}em mirnom `ivotu u gradu. veoma blizu zgrade op{tine. Stvari su se ovako odvijale otprilike pet dana. doznao sam da Srbi u policijskoj stanici posjeduju zvani~ni spisak muslimana koje tra`e zbog izvjesnih krivi~nih dijela koja su navodno po~inili tokom prvih dana okupacije. Nakon okupacije prebacili su se u centar grada u prostorije zgrade SDS-a. kroz Srbiju i Sloveniju. U Br~kom sam ostao skoro sedmicu dana. moju su ku}u nadzirali. do}i do Wema~ke. srpskom selu {est kilometara od Bijeqine. Ali i do tada smo moj kolega musliman i ja ostajali u policijskoj stanici od straha {ta bi se moglo desiti ako odemo u patrolu s nekim od tih arkanovaca. Zato smo se bavili samo saobra}ajnim prekr{ajima. Pored wega na mjestu voza~a sjedio je Arkan. hhhhhhh kako si”? Okrenuo sam se i ugledao svog dobrog prijateqa hhhhhhhh. Ovo se dogodilo pet dana nakon zauzimawa Bijeqine. vidio sam da je ve}ina mjesta ve} opqa~kana i da je u grad doveden velik broj rezervista. Stigao sam tamo i ~ekao sam da mi neko poka`e gdje su tijela. zatim je to prestalo. Poznavao sam Arkana s televizije. Kontrolisao sam prolazak vozila. {to sam i ~inio 209 . kada je rije~ o mojim odlascima na posao. godine. hhhhhh je Arkan vodio u pritvor. muslimana. Vidio sam da su se policijske snage posve razdvojile. Kad sam se tamo vratio. Kad sam se vratio u Bijeqinu. Dana 1. situacija je bila prili~no normalna. Vrijeme je odmicalo i meni je stalno ukazivano nepovjerewe. Ispred zgrade op{tine organizovana je proslava u ~ast wihovog dolaska i Arkan je bio jedan od onih koji su im izrazili dobrodo{licu. ali su mi jasno dali do znawa da nisu spremni da to u~ine. kontaktirala me tuzlanska policija i ponudila mi da tamo radim. nakon {to je prvi put zauzeta. a znao sam i to da ga tra`e zbog krivi~nih djela koja je po~inio prije po~etka rata. Osim toga. Zbog toga sam podnio ostavku i na kraju uspio. jedan od arkanovaca je morao da ide u pratwi dvojice policajaca. morao sam potpisati izjavu da pristupam novoorganizovanim snagama srpske policije i kad smo odlazili u redovne patrole. a ja sam se nalazio ispred muzeja i to posmatrao s udaqenosti od oko 50 metara. U avgustu 1992. Kad sam tamo stigao. na cesti za Beograd. Onda sam preba~en na kontrolni punkt na cesti koja vodi za bolnicu i kojom su transportovani rawenici iz Br~kog i Zvornika.

Fotografija F: Ovo mi je poznato lice iz Bijeqine. Datum: 4. po svom znawu i sje}awu. glasno mi je pro~itana na bosanskom jeziku i sadr`i sve {to sam rekao. juna 1997. po wegovom znawu i sje}awu. Fotografija D: Vojnika u predwem planu vidio sam u Bijeqini. Istra`iteq Kevin Curtis mi je pokazao album s fotografijama SWK 2 i `elim da dam sqede}e komentare: Fotografija: B. godine Podaci o svjedoku: Prezime: hhhhhh VS-1064 210 . Potpis: Jawa Paveti} Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. 3) Gorenavedenu izjavu sam usmeno prevela sa engleskog na bosanski jezik u prisustvu hhhhhhhh koji je. Fotografija J: ^ovjeka u predwem planu ne poznajem. potvr|ujem sqede}e: 1) Odgovaraju}e sam kvalifikovana i ovla{tena od strane Sekretarijata Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. juna 1997. ali ovo su sve arkanovci. po svemu sude}i. Fotografija C: Ovo mi je poznato lice iz Bijeqine.tokom dvije godine. onako kako sam ih prevela. Fotografija H: Ovo mi je poznato lice iz Bijeqine. Jawa Paveti}. kao i sa engleskog na bosanski jezik. 2) hhhhhhhhh mi je dao do znawa da govori i razumije bosanski jezik. Fotografija I: Ovo u sredini je Arkan okru`en svojim qudima. godine. POTVRDA SVJEDOKA Ova se izjava sastoji od 8 stranica. POTVRDA PREVODIOCA Ja. prevodilac. prije nego {to sam se vratio u Wema~ku i pridru`io svojoj porodici 1994. Fotografiju K pomenuo sam u izjavi. {to je potvrdio svojeru~nim potpisom na predvi|enom mjestu. 4) hhhhhhhh je potvrdio da su. da prevodim sa bosanskog jezika na engleski jezik. ~uo i razumio prijevod ove izjave. ~iwenice i ostalo navedeno u ovoj izjavi istinite. kao i da mogu biti pozvan da javno svjedo~im pred sudom. Potpis: (potpisano) Datum: 4. Mislim da je ovo Arkan. Izjavu sam dao dobrovoqno i svjestan sam da se mo`e upotrijebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. Fotografija G: Ovo mi je poznato lice iz Bijeqine.

Moja tri brata: hhhhhhhh ubijeni su u Domu kulture. Od mene se tra`i da dam istinitu izjavu o onome {ta sam li~no do`ivio s tim u vezi. Otac mi se zove hhhhhh. S tim u vezi `elim izjaviti da sam voqan svjedo~iti u Hagu i Nizozemskoj. U hhhh sam bio hhhh. sestre: hhhhhhhhhh. Razgovor(e) vodili: Rita Pradhan Prevodilac: @ewa Ba{agi} Imena svih osoba prisutnih tokom razgovora: hhhhhhhh IZJAVA SVJEDOKA Ovu izjavu dajem dobrovoqno i opisat }u sve {to znam najboqe {to mogu. Imam jednog brata hhhhhh. Nakon 1990. Jasno mi je da se od mene tra`i da opi{em {ta sam vidio i u svojoj }u izjavi jasno nazna~iti ~iwenice koje sam doznao od drugih. Srbi su po~eli da stavqaju Milo{evi}eve i Karayi}eve fotografije na svoja vozila. Imam dvije k}erke.Ime: hhhhhhh Ime oca: hhhhhhh Nadimak: Pol: mu{ki Datum ro|ewa: hhhhhhh Mjesto ro|ewa: hhhhhhhh Nacionalnost: bo{wak Vjeroispovijest: muslimanska Jezik/jezici koje govori: bosanski i ne{to francuskog Jezik/jezici koje pi{e (ako se razlikuje od navedenih): bosanski Jezici kori{teni u toku razgovora: bosanski i engleski Trenutno zanimawe: izbjeglica Prethodno: hhhhhh Datum(i) razgovora: 15. Srbi su po~eli da organizuju seoske stra`e da bi se za{titili od muslimana. Mi muslimani ponudili smo im da se organizuju zajedni~ke stra`e. a majka hhhhhh. Predstavnica Kancelarije tu`ila{tva Me|unarodnog suda za biv{u Jugoslaviju koja uzima izjavu od mene. na vjerskim i politi~kim sve~anostima po~eli su da obla~e ~etni~ke uniforme bez ikakvih oznaka. Rekli su da Srbi i muslimani vi{e nemaju ni{ta zajedni~ko jer smo mi muslimani glasali za suverenu i nezavi211 . ali su oni to odbili. `ena mi se zove hhhhh. objasnila mi je da se izjava koju dajem mo`e koristiti u svrhe krivi~nog gowewa. Ro|en sam hhhhhh u selu hhhhhhh. Prvi slobodni izbori odr`ani su 1991. Godine 1991. po~eli su da stavqaju oznake poput kokarde. Qudi nisu imali povjerewa jedni u druge jer su se bojali da bi nacionalne stranke koje su zastupale interese drugih nacionalnosti mogle pobijediti na izborima i preuzeti vlast nau{trb wihove. Krajem 1991. hhhhhhhh. i 16. ukoliko se to od mene zatra`i. Primijetili smo da qudi po~iwu da raskidaju prijateqstva i da pjevaju nacionalisti~ke pjesme na svadbama koje su bile uvredqive za drugu stranu. O`ewen sam. hhhhhh i hhhhh. Niko se u mojoj porodici nije bavio politikom. 1. 2001.

Ono malo qudi koji su branili grad povuklo se u Kula Grad. Neki su po~eli pakovati stvari i napu{tati domove. pod srpsku vlast. Do tog datuma smo mi muslimani iz Kostijareva i Driwa~e stra`arili oko na{ih sela. Ujutro bi se vratili ku}i. Predaja oru`ja izvr{ena je 29. Primijetio sam da se Srbi ~esto okupqaju u ku}i mog kom{ije Milanka @ivanovi}a koja se nalazila dvjestotiwak metara od moje. uspjeli su ga zauzeti budu}i da Bo{waci nisu imali oru`ja za odbranu.snu Bosnu. niko vi{e nije odlazio na posao. Oduzeli su sve lova~ke pu{ke bo{wacima. aprila 1992. Nije bilo nekih posebnih incidenata. ali sam to kasnije ~uo od drugih. srpski policajci Qubi{a Petrovi} i Qubisav Petkovi} do{li su u selo i prenijeli mje{tanima poruku da bi se trebali pripremiti za predaju oru`ja. To je dodatno pogor{alo situaciju i izazvalo dodatno nepovjerewe prema Srbima. aprila 1992. dane i no}i uglavnom smo provodili u {umi. Svi 212 . oboje sa sjedi{tem u Karakaju. Ja nisam bio prisutan. Uop{te nismo mogli spavati. predvo|eni majorom Pavlovi}em. Mi muslimani shvatili smo da bi se trebali pripremiti za rat. Budu}i da su muslimani bili ve}insko stanovni{tvo. aprila 1992. Kad je Kula pala 26. Plan je bio da ~uvamo svoje domove. Oni su uzeli polovicu oru`ja. To je potrajalo do marta 1992. Mi muslimani smo tad odlu~ili da se naoru`amo i za{titimo. Srbi su osnovali vlastitu policijsku stanicu te Srpsku op{tinu Zvornik. Svako ko bi poku{ao krenuti na posao bio bi pretu~en i vra}en. Predsjednik Kriznog {taba Mehmed Hoyi} oformio je stra`e u selima Kostijarevo i Driwa~a. a ostali nisu bili naoru`ani. Srbi su htjeli ostati u Jugoslaviji. Pru`ali su otpor do 26. u Driwa~u je do{la jedna paravojna formacija i pripadnici biv{e JNA. aprila 1992. aprila 1992. Qudi su se brinuli. Znalo se da biv{a JNA stoji iza wih (Srba) i wihova namjera bila je da zauzmu grad. Nismo imali novca a trgovine su ionako bile u srpskim rukama. Kostijarevo i Driwa~a pali su tako 29. Major Pavlovi} nam je obe}ao potpunu sigurnost i normalan `ivot. ostali su u Zvorniku. U roku od tri dana sva su se sela predala bez otpora. Mi muslimani smo to i uradili. nahranili stoku. municije i opreme iz policijske stanice u Zvorniku. ne{to pojeli i vratili se no}u u {umu. Srbi su bili vlasnici svih trgovina. Dana 29. Nakon kra}eg vremena. nismo mogli spavati u svojim ku}ama. aprila 1992. Do 28. Sredinom marta 1992. Kula Grad je pao u srpske ruke 26. Mnogi od onih koji su ostali u selu i gradu li~no su vidjeli da se Zvornik napada iz Karakaja. Nakon 29. Sve vrijeme Srbi nisu imali nikakvog kontakta s nama. Neki su od nas imali lova~ko oru`je. aprila 1992. te odlaziti u Tuzlu. ^uo sam to od drugih koji su tome prisustvovali. Srbi su javili putem radija da bi se sva okolna sela trebala predati jer nemaju nikakve {anse u borbi protiv wih. osim {to su Srbi pucali no}u da bi prestra{ili muslimane. Mi muslimani smo predali svoje oru`je. Zato smo sve mawe boravili u svojim domovima. Spavali smo u {umi sa `enama i djecom u veoma lo{im vremenskim uslovima. aprila 1992.

Imao je crnu kosu. Ve}ina nas se zbog ki{e vratila u selo.00 sati. Naredili su nam da ruke stavimo na glavu i da odemo ispred Zaidove ku}e. Sopotnika. Osim ta dva kamiona bila su tu i dva topa. Tamo je bio i wihov komandant. Nije imao bradu ni brkove.su na{i kom{ije Srbi tamo odr`avali nekakve sastanke. zavladala je panika. Po~eli su nas tu}i. Ja sam bio me|u wima. Oko 16. Tamo su bili Ostoja \uri}. \evawa i Driwa~e. Ispred Zaidove ku}e su nas zadr`ali do podneva. iza i pokraj kamiona. a i ne vole vas. Oko 10. maja 1992. Rekli bi nam: “Neka vam sad pomognu suverena Bosna i Izetbegovi} ako mogu. On je odgovorio: “Jesmo”. U Domu i ispred wega ~uvalo nas je izme|u 30 i 40 stra`ara. To je trajalo do 30. Shvatili smo da se situacija pogor{ala i da smo opkoqeni. Ne `ele vas u Evropi”. Nisam primijetio nikakve oznake. U Domu sam vidio svoje naoru`ane kom{ije u uniformama JNA. Vidjeli smo da u selo dolaze dva vojna kamiona krcata vojnicima. Ja sam stajao pokraj svoje ku}e i sve to promatrao. Qudi iz Sopotnika bili su vezani. uspjeli smo pohapsiti ve}inu mje{tana. Uskoro zatim. Bilo nas je ukupno 150.00 sati za~uli smo pucwavu iz sela. 213 . padala je jaka ki{a. vrije|ati. maja 1992. Na{e je selo bilo okru`eno srpskim selima. Sreten Luki} i Predrag Obradovi}. Opkolili su nas i uperili pu{ke u nas. Komandant je dr`ao voki-toki. Pripadnici paravojske i vojnici biv{e JNA udarali su nas i naredili nam da odemo ispred ku}e Zaida Ali}a koja se nalazila u centru sela. Mi smo u{li u Dom i sjeli na stolice. Od Zaidove ku}e do Driwa~e udaqenost je bila otprilike kilometar i po. @ene i djeca su po~eli plakati. psovati i rugati nam se. Odgovoreno mu je da nas vodi u Dom kulture u Driwa~i. Primijetio sam da su qudi zabrinuti i da poku{avaju pobje}i. Dobro sam vidio sve pokrete vojske iz svih smjerova. Radovan Mla|enovi}. pucali su u zrak i prema selu. To se doga|alo tritostiwak metara od mene. Nosio je maskirnu uniformu. Bilo ih je mnogo. doveli su jo{ qudi iz Kostijareva. i bili su dobro naoru`ani. Nismo znali {ta nas ~eka i bili smo odsje~eni od ostalih bo{wa~kih sela. Zaprijetili su nam da se ne mi~emo sa stolica. Po~eli su hapsiti qude. Nama mu{karcima dali su da nosimo djecu i poveli nas u Driwa~u. Radenko @ivanovi}. Zatim je upitao {ta da radi s nama. Vojnici koji su hodali ispred. Ne mogu vam pomo}i ni NATO ni Ujediwene nacije. Nakon pola sata stigli smo u Dom kulture. ^uvalo nas je tridesetak vojnika koji su nam zaprijetili da }e nas ubiti na licu mjesta poku{amo li bje`ati. Nakon {to smo to ~uli. Imali su na sebi i maskirne i sivomaslinaste uniforme biv{e JNA. Dana 30. Oni su zapucali u zrak i svi su se smirili. Jovo Mla|enovi}. Naredili su nam da oformimo kolonu. Bilo ih je dvadesetak. ^uli smo kako ga neko na voki-toki pita jesu li izvr{ili zadatak. Imao je oko 28 godina i bio visok oko 180 cm. zajedno sa `enama i djecom.

“Ne bojte se. Tako|er je rekao da }emo se preseliti u srpske. poru~nik zvorni~kog garnizona u Karakaju. ^im je u{ao u Dom.Dom je bio krcat. Vojnici bi ih tad odvukli natrag na wihovo mjesto. Nosili su crne kape i rukavice bez prstiju. da nismo ni{ta u~inili i da }e nas u Zenici razmijeniti za Srbe. U Dom su u{la otprilike {estorica vojnika naoru`anih do zuba u maskirnim uniformama. Oficir nam se obratio i rekao neka se ne bojimo. Tukli su qude dok vi{e nisu mogli stajati na nogama. Znao je da smo muslimani. Premla}eno je vi{e od 30 qudi. Znali smo da su ti uniformisani vojnici arkanovci jer smo znali kako izgledaju wihove uniforme. a Srbi u na{e ku}e. Niko se nije pojavio. dva reda ispred mene. Predsjednik mjesne zajednice Valid Husenovi} dobio je najvi{e batina. Naredio je `enama i djeci da odu iz Doma. Vojnici su ga `estoko tukli. crne nao~ale i maskirnu kapu. Na sebi je imao oficirsku uniformu biv{e JNA i u to vrijeme imao je ~etrdesetak godina. pokazao je ~ovjeka ubijenog iz vatrenog oru`ja koji je le`ao u kadi punoj vode. Obratio se Srbima rekav{i: “Pogledajte {ta su nam muslimani uradili”. Poslije pet minuta netko je zalupao na vrata. Tukli su ga oko pola sata. Kad su ga intervjuirali za televiziju u zvorni~koj bolnici. Uveo ih je neki nizak mu{karac. Svi smo ga znali jer je dugo ostao u Domu u Driwa~i. Poslije tri dana kad sam pu{ten. U{ao je oficir. dobili bi od wega batine. rekao nam je da }e do}i stru~waci i postaviti nam nekoliko vojnih pitawa. dok su ostale mawe maltretirali. odmah se izderao na nas i naredio nam da ustanemo. Imali su pi{toqe tipa {korpion. ali nam je naredio da se molimo kao kr{}ani. Mislim da im je on bio komandant te grupe. sara|ujte s wima i bit }ete razmijeweni”. A onda je komandant naredio jednom od zato~enika da zavije Muju [abanovi}a. Nama su izgledali kao arkanovci. ali je jo{ bio `iv. Odvukli su ga na wegovo mjesto. vojnici bi donijeli vode. 214 . Svojim sam o~ima vidio kako mu krv curi na tri mjesta na le|ima. Bio je visok 165 cm. Na odlasku iz Doma. Branko Studen bio je visok i imao kovr~avu sme|u kosu. a komandant ga je triput ubo no`em. Drhtao je. vidio sam ga na televiziji i doznao da se zove Branko Studen. U Domu su ostali samo mu{karci. bombe i kame. Mujo je jo{ bio `iv i donijeli su ga natrag na wegovo mjesto. imao dugu bradu i brkove. podvrnute rukave na ko{uqi i no`. zaurlao kao zvijer i polizao krv s no`a. Zatim je izvukao no` iz Mujina tijela. Bilo nas je 91. Oni koji to nisu znali. Onda je ori{ao iz dvorane. Naredio nam je da otpjevamo jednu ~etni~ku pjesmu i morali smo mnogo puta ponoviti da je ovo srpska zemqa. polili ih i nastavili tu}i. Kad bi neko pao u nesvijest. Vojnici su mu se smijali. Nije nam rekao o kakvim je stru~wacima rije~ ili odakle su. Oni su oti{li u op{toj panici. Taj intervju nije dugo trajao i ja sam ga prepoznao. Valid ih je molio da ga ubiju umjesto da ga mu~e. Odvukli bi nas na pozornicu i tamo nas tukli `eqeznom {ipkom ili {tapom. Zatim su nas svi vojnici koji su bili u Domu po~eli tu}i. Muju [abanovi}a su odveli na pozornicu. Prebrojili su nas.

Svi su bili u dobi izme|u 20 i 30 godina. za~ulo se nare|ewe da se puca. Ponavqali su isti postupak dok napokon nisu izveli i moju grupu. a ona je ostala. Poslije toga sam ponovno krenuo prema svom selu. No qudi su ~ekali mirno i spokojno. Nakon nekoliko minuta onaj se ~etnik vratio i na isti na~in odveo jo{ desetoricu. Rekla mi je da su pali u zasjedu u selu i da je Besim Dautovi} poginuo. Metak me je pogodio u lijevi kuk. Rekao je ostalima da je ovaj jo{ `iv. Poslije 20-30 minuta. Za~uo sam nekoliko rafala negdje u Driwa~i.00 sati. Zatim sam potr~ao prema svom selu. Odveli su ih ulijevo od Doma. Niko se nije javio pa je on rekao da }e sami odabrati. ali malo. Osvrnuo sam se i vidio da su odveli ve} pola qudi. Zatim su oti{li iz Doma. Na desnom rukavu nosili su oznaku Belih orlova a na kapama velike kokarde. Petnaest minuta je vladao muk. Shvatili smo da je po~elo ubijawe. Stigao sam u svoje selo oko 5. Nastavio sam put u srpsko selo zvano Mijatovo Brdo. Kad smo stigli do predvi|enog mjesta. kamion je oti{ao i vratio se do trgovine koja se nalazila odmah do Doma. Jedan ~etnik me je udario nogom. Pretr~ao sam petstotiwak metara do svog sela. Jedan od wih je ponovio da im treba deset qudi. ^uo sam kako nogama udaraju qude da provjere jesu li jo{ `ivi. Naredili su nam da sagnemo glave. Ugledao sam dvadesetak le{eva u {kolskom dvori{tu koje se nalazilo odmah iza Doma. Mislim da je taj ~etnik poku{avao od wega doznati neke informacije o oru`ju. Wih petorica su otvorili vatru na nas. Iznad ku}e hhhhhhh zatekao sam hhhhhhh koja je bila sa svojim mu`em i jednim mu{karcem iz Kostijareva. Nisam ispustio ni glasa. poku{ao sam ustati.Zatim je jedan vojnik odveo Muriza Abidovi}a u prostoriju lijevo od dvorane u kojoj smo se mi nalazili.00 sati. Kad sam ostao sam. ^uo sam kako neko bolno zapoma`e. To je trajalo do 21. Nitko se nije javio. stigla je neka druga vojna jedinica.00 sat i niko nije bio po{te|en. Ispalio je rafal u mene i jedan me metak pogodio u desno rame. Oni su mu rekli neka ga ubije. Wezin mu` i taj drugi ~ovjek pobjegli su. ^uo sam kako otvaraju bo~na vrata kamiona. Naredili su nam da pognemo glave. Bio sam uvjeren da su ~etnici pobili sve muslimane u Domu. Poslije pet minuta vratio je Muriza u te{kom stawu. Mislim da su pobijeni prije moje grupe. Kad je do{ao red na mene.00 sati ujutro. Stao sam u {umi jer nisam vi{e imao snage. Zapjevali su i zapucali u zrak i vratili se u Dom. Rekli su da im treba deset qudi. Tamo sam stigao u 10. ~etnici su nas udarali nogama i kundacima. Sjeo sam i odmarao se neko vrijeme. Zatekao sam tamo 215 . Oko sebe sam vidio mrtve qude. Bilo ih je tridesetak i imali su na sebi ~etni~ke uniforme. Prebrojili su i odabrali desetoricu. ali nisam znao ko. Pao sam. po~eli ih udarati rukama i nogama. Vojnik je u ruci dr`ao elektri~ni kabel. Zatim sam ~uo kako se pokraj strati{ta zaustavio kamion. I mene su istukli. ^uli smo wihove korake a uskoro i rafal. Nakon petnaestak minuta. psovati im usta{ku i tursku majku. Po~eli smo padati na zemqu. Ostao sam u ku}i hhhhhhh do 8. ali se ja nisam pomaknuo. Zatim su ih izveli iz Doma. ^etnik je Muriza pridr`avao ispod pazuha.

Husejin Dautovi}. Tamo sam se sastao s porodicom. 7. sva su tijela dopremqena u Tuzlu i ja sam identifikovao svog oca i svoja tri brata. Dali su mi ne{to da pojedem. 23. 11. Esad Dautovi}. Oni su se {okirali kad su ~uli da su oni qudi pobijeni. hhhhhhhhhhhhhhhhh Kad je izvr{ena ekshumacija “Raminog groba” u Glumini. jula 1992. Previli su mi ranu i ostao sam tamo do 15. Bio je naoru`an i rekao mi je da hodam ispred wega. 17. iako je Radovan Mla|enovi} te ve~eri bio u Domu. Mislim da je pretpostavio da sam negdje u {umi. 5. 16. Stigli smo u selo Nezuk i tog dana smo preba~eni u Tuzlu. Beriz Dautovi}. Mirzet Dautovi}. Svi su me poznavali jer su `ivjeli blizu mog sela. Nakon pet minuta stigao sam u Paqevi}e. 20. Kad smo bili na kilometar od Paqevi}a. Nisam se usudio okrenuti jer sam bio na smrt prestra{en. Sje}am se imena nekih qudi koji su pogubqeni u Domu: 1. `ena i djece. Uskoro su se oni svi okupili i o ne~emu diskutovali i ~esto pogledavali prema meni.dvadesetak Srba iz Kostijareva i Mijatovog Brda. Ostao sam u Paqevi}ima tri dana a zatim su me prebacili u ratnu bolnicu u selu Pobu|e. Tamo sam `ivio do novembra 1998. 10. Nezir Dautovi}. Sjeo sam i odmorio jer sam se osje}ao sigurno. Ostao sam u Pobu|u. Mirsad Dautovi}. Hasan Ali}. U Tuzli su me lije~ili do 30. Zna{ {ta se dogodilo u Driwa~i. decembra 1998. On je pucao s druge strane {ume. 15. Mujo Ali}. Murat [abanovi} i Alija Ahmetovi} ubijeni su u selu Kostijarevo. Mustafa Beganovi}. 8. Nisu znali jesam li `iv. Suad Baru~i}. 2. 6. Vehid Baru~i}. 14. Yemal Beganovi}. Meho Osmanovi}. Pobjegao sam mu pedesetak metara. Zahid Ali}. Nakon sat vremena nai{ao sam na muslimane u Paqevi}ima.00 sati. On je pucao. Prihvatili su me i ukazali mi pomo}. sjeo pokraj mene i rekao da se ne bojim i da }e me odvesti u Paqevi}e. Selmo Dautovi}. Omer Dautovi}. Imao je pu{ku koju je morao repetirati svaki put i to me spasilo. septembra 1992. Ja sam se jako prestra{io i po~eo sam da bje`im. Milo{ Mla|enovi} mi je rekao: “Ne}e{ lako iz ovog sela. hhhhhhh hhhhhhh Mirsad Dautovi}. Besim Dautovi}. septembra 1992. oti{ao sam u hhhhhhh s porodicom. Tr~ao sam dok nisam stigao do {ume. 4. Mirsad Baru~i}. Idriz Dautovi}. 12. pre{ao sam preko okupirane teritorije kroz {umu i stigao na slobodnu teritoriju. Milan Igawatovi} zvani Mi}o mi je pri{ao. ali me nije pogodio. Tr~ao sam nizvodno i pre{ao preko rijeke. Smajo Beganovi}. Esad Beganovi}. on je repetirao pu{ku iza mojih le|a. 19. 21. Odselili smo u \ur|evik 30. Aqo Ali}. 9. Huso Dautovi}. Svi su bili u uniformama biv{e JNA i bili su dobro naoru`ani. Dana 15. 22. 13. Krenuli smo prema Paqevi}ima. a Muriz Zahirovi} u Sopotniku. 18. Vidjeli su da sam rawen i ispri~ao sam im {ta mi se dogodilo. U Domu je pobijeno 88 qudi. Ibrahim Ali}. Bojimo se da }e{ svojima ispri~ati {ta se dogodilo”. 3. Dana 1. Cerskoj i Kowevi} Poqu do hhhhhhhhh. 216 . zajedno s velikom grupom rawenika.

~iwenice i ostalo navedeno u ovoj izjavi istinite. Beriz Abitovi}. 44. 34. {to je potvrdio svojeru~nim potpisom na predvi|enom mjestu. @ewa Ba{agi}. Reyo Osmanovi}. Velid Husejnovi}. po svemu sude}i. 3) Gorenavedenu izjavu sam usmeno prevela s engleskog na bosanski jezik u prisustvu hhhhhhh koji je. Hariz Abitovi}. 48. 36. Muriz Husejnovi}. Meho Osmanovi}. POTVRDA SVJEDOKA Izjava mi je glasno pro~itana na bosanskom jeziku i sadr`i sve {to sam rekao po svom znawu i sje}awu. 43. Muhamed Osmanovi}. Muriz Abitovi}. Ramo Memi{evi}. da prevodim sa bosanskog jezika na engleski jezik. 2001. 37. 47. 2000. 28. 38. 50. Sefer Osmanovi}. Zahim Memi{evi}. 39. Ramiz Memi{evi}. Mehmed Osmanovi} (o~evo ime Meho). 25. 2) hhhhhh mi je dao do znawa da govori i razumije bosanski jezik. po wegovom znawu i sje}awu. Mehmed Beganovi}. 4) hhhhhhhhh je potvrdio da su. [abanija Osmanovi} (kao u originalu). 30. 42. 1. 52. ~uo i razumio prijevod ove izjave. Haso Memi{evi}. Sinan Ba{i}. Potpis: (potpisano) Datum: 16. 45. Mevludin Fejzi}. 46. Bajro Osmanovi}. kao i da mogu biti pozvan da javno svjedo~im pred sudom. Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. 11. Mehmed Osmanovi} (o~evo ime [aban). [aban Osmanovi}. 49. 41. potvr|ujem sqede}e: 1) Odgovaraju}e sam kvalifikovana i ovla{tena od strane Sekretarijata Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. 33. 29. onako kako sam ih prevela. 51. Senaid Memi{evi}. Nuko Fejzi}. Mehmedalija Ali}. [abanija Osmanovi}. 35. Ramo Abitovi}. Osman Be~i}. 27. 31.24. 32. Nezir Beganovi}. kao i s engleskog na bosanski jezik. godine IZJAVA SVJEDOKA Podaci o svjedoku: Prezime: hhhhhhh Ime: hhhhhhh Ime oca: hhhhhhh Nadimak: hhhhhh 217 . prevodilac. 40. Juso Osmanovi}. Potpis: (potpisano) Datum: 16. Izjavu sam dao dobrovoqno i svjestan sam da se mo`e upotrijebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. POTVRDA PREVODIOCA Ja. 26.

ku}a Zahida Ali}a”.” Na strani ERN 0305-3015 – 0305-3015. u paragrafu br.. Na strani ERN 0305-3015 – 0305-3015. Na strani ERN 0305-3012 – 0305-3012. `elim da ispravim sqede}e: “Ja sam boravio u {tali (umjesto: u ku}i) Stanimira Mla|enovi}a.. u paragrafu br. Prepoznajem svoj potpis i paraf na svakoj strani te izjave. `elim da istaknem sqede}e. i 16. Razgovor vodili: Rita Pradhan i Karim Agha-Khan Prevodilac: Alma Imamovi} Imena svih osoba prisutnih tokom razgovora: gorenavedeni IZJAVA SVJEDOKA Danas sam pro~itao prijevod na bosanski izjave koja je izuzeta na engleskom jeziku i koju sam dao 15.. 57. u paragrafu br. Na strani ERN 0305-3013 – 0305-3013. maj 2003. Na strani ERN 0305-3013 – 0305-3013. 28. `elim da ispravim slede}e: “Imali su poluautomatske pi{toqe marke [korpion. Radenko @ivanovi} i Jovo Mla|enovi} bili su blizu mjesne zajednice (napoqu) kao obezbje|ewe”.”. `elim da ispravim sqede}e: ”Ostoja \uri}. `elim da izbri{em sqede}e: “Oni nisu znali da sam `iv”. 34.Pol: mu{ki Datum ro|ewa: hhhhhhh Mjesto ro|ewa: hhhhhhh Adresa: Telefon: Nacionalnost: bo{wak Vjeroispovijest: muslimanska Jezik/jezici koje govori: bosanski i francuski Jezici kori{teni u toku razgovora bili su engleski i bosanski Trenutno zanimawe: hhhhhhh Prethodno: hhhhhhh Datum razgovora: 22. Na strani ERN 0305-3015 – 0305-3015. 39. metalne i drvene palice.. POTVRDA SVJEDOKA Izjava mi je glasno pro~itana na engleskom (kao u originalu) jeziku i sadr`i sve {to sam rekao po svom znawu i sje}awu.. `elim da ispravim sqede}e: “Velid (umjesto Valid) ga je molio da ga ubije. kao i policijske pendreke”. ku}a Zaida Ali}a” treba da stoji: “. Prijevod na bosanski jezik ozna~en je sqede}im brojevima: 0305-3009 – 0305-3018.. u paragrafu broj 58. u paragrafu br. 52. `elim da dodam sqede}e: “Stigli smo u selo Nezuk i istog dana bili prevezeni u Tuzlu. Izjavu sam dao dobrovoq218 . Moja izjava na engleskom jeziku ozna~ena je sqede}im brojevima: 0190-9200 – 0109-2914. Po{to sam imao priliku da pro~itam svoju izjavu. januara 2001.. u paragrafu br. ru~ne bombe i no`eve ’Rambo’. a moja porodica nije znala da sam pre`ivio”. 22 `elim da ispravim ime: umjesto “. Na strani ERN 0305-3012 – 0305-3012. u paragrafu br..

engleski.00 sati ujutru. Radila sam na porodiqskom odjeqewu u bolnici. Razgovor(e) vodili: Paul Basham Prevodilac: Alma Imamovi} (slu`beno nije bila neophodna) Jezici kori{teni u toku razgovora: 95% engleski i 5% bosanski Imena ostalih osoba prisutnih tokom razgovora: Jodie Johnson (10/11/98). a zavr{avala u 19. Tu sam `ivjela sa porodicom svog mu`a.no i svjestan sam da se mo`e upotrijebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. jer bila je normalna praksa da se pacijenti otpu{taju ku}i za majske praznike. ruski Jezik/jezici koje pi{e (ako se razlikuje od navedenih): Datum(i) razgovora: 10. Melinda Wells (11/11/98) Prije rata `ivjela sam u ulici hhhhhh u Mujki}ima. Potpis: (potpisano) Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. Prije rata radila sam hhhhhhhhhh. Ono {to je bilo neobi~no je to {to se mnoge medicinske sestre nisu tog jutra pojavile na poslu. bila sam civil i mislila sam da nemam nikakvih posebnih razloga za zabrinutost. Oti{la sam na posao i odradila sam svoju smjenu kao i obi~no. to jest sa wegovom bra}om i sestrama. i 11.00 sati uve~e. novembar 1998. Smjena mi je po~iwala u 7. Primijetila sam da doktori otpu{taju brojne pacijente. kao i da mogu biti pozvan da javno svjedo~im pred sudom. Nisam imala nikakvih politi~kih veza. 219 . predgra|u Br~kog. Onog jutra kad su mostovi dignuti u zrak ba{ sam i{la na posao kad sam za~ula eksplozije. Tokom dana govorilo se o eksplozijama na mostu i o qudima koji su poginuli prelaze}i most kad je eksplodirao. Mu` mi se zove hhhhhh. To nije bilo neobi~no. godine IZJAVA SVJEDOKA Podaci o svjedoku: Ime: hhhhhh VS-1095 Nadimak/pseudonim: Adresa: hhhhhh Telefon: Ro|en: hhhhhhh Pol: `enski Nacionalnost: Bosanka Vjeroispovijest: muslimanka Zanimawe: trenutno: nezaposlena Prethodno: hhhhhh Jezik/jezici koje govori: bosanski.

Ja sam pomagala u dijelu podruma koji je bio odre|en za pacijente kojima je bila potrebna intenzivna wega. Bilo je napeto. Bio je u komi dan. prodavac u prodavnici namje{taja. Ni sqede}eg jutra u 7. Bili su sa ~ovjekom koji se zove Du{ko Tadi} i koji je u bolnici radio kao medicinski tehni~ar. Bolesnici su i daqe dolazili u bolnicu tra`e}i pomo}. da zauzimaju razne teritorije i da kradu. Na glavama su imali vunene potkape. Nisam mogla da ostavim mlade majke i wihove bebe same. Bili smo veoma zabrinuti zbog toga {to se doga|a. Po~eli su da izmje{taju te{ko naoru`awe na krov 220 . Negdje tokom popodneva. itd. Borbe su se sve vi{e pribli`avale bolnici. Neki pacijenti koji su do{li u bolnicu pri~ali su nam o onome {to su vidjeli da se doga|a u gradu. a narednog dana. Rekli su da Srbi zauzimaju grad i sami centar grada. Na uniformama su imali oznake. Mislim da su svi nosili iste ili sli~ne vojne uniforme. Na posao je do{lo samo otprilike pola osobqa koje je trebalo da pruzme smjenu. 3. Kada su u{li u bolnicu. Po dolasku srpskih rawenih vojnika znali smo da su ve} okupirali podru~je oko bolnice koje se smatralo muslimanskim dijelom grada. a lica su im bila namazana bojom.00 sati niko se nije pojavio da nas smijeni. godine. ali tada na wih nisam obra}ala pa`wu. Medicinsko osobqe u bolnici poku{alo je da se sna|e sa raspolo`ivom opremom i osobqem. ^ekali smo da se zavr{i smjena pa da mo`emo oti}i ku}i. Do bolnice su ih dozvolili civili u svojim autima. u bolnicu je stigla grupa od 6 ili 7 srpskih vojnika. dva. Ostala sam u bolnici i nastavila da radim na odjeqewu. Bilo nas je samo nekoliko na odjeqewu. Rawenici su po~eli da sti`u u bolnicu. U zraku se osje}ala nesigurnost. nije do{ao niko da me zamijeni. radila sam u hodniku na prvom spratu. Koristili su toki-vokije i vidjela sam da se vo|a zove Bo`o i da ima srpski naglasak. Sqede}eg su dana po~eli da sti`u raweni srpski vojnici. Pogo|en je ispred svoje ku}e. To je bilo dana 2. Nakratko su me pogledali. maja 1992. Drugi ~ovjek koji se zvao Lutvo. Sje}am se jednog mladi}a koji se zvao Damir i koji je pogo|en u nogu. ~uli smo zvuke pucwave i eksplozije i ti su zvukovi postajali sve glasniji. Ostali smo u podrumu cijelu no}. U me|uvremenu su i civili koji su stanovali oko bolnice po~eli da dolaze i da silaze u podrum. Nakon {to su se uvjerili da kontroli{u zgradu. maja 1992. a zatim se razi{li po bolnici napreduju}i prema krovu. izgledalo je da sti`e sve vi{e i vi{e vojnika. bio je pogo|en u ki~mu. jer sam morala da ih hranim i da se brinem o wima. Ve}ina povreda nanesena je vatrenim oru`jem. Mislim da je tada bilo kasno popodne 4. Osoba koja je trebala da preuzme smjenu nije se pojavila na poslu. ^inilo se da su ga koristili da im pomogne oko pretra`ivawa bolnice i zaposjedawa polo`aja u bolnici. Osje}ali smo se nekako neugodno i nervozno. a brinuli smo se i oko toga {to bi se moglo dogoditi nama. maja 1992. Qekari su odlu~ili da trebamo da se sklonimo u podrum glavne zgrade. Mnogi su se qudi sklonili u podrum. No} je protekla bez zna~ajnih doga|aja. a zatim je umro. godine.Kada sam zavr{ila smjenu. godine. pqa~kaju.

Zatim nam je naredio da tu~emo jedni druge. Bio je to u`as. Zvuk je bio zaglu{uju}i. a neki su nosili i nakit. Te ve~eri jedan vojnik prozvao me je po imenu. Nisam ~ula wihova imena. jer je bio izuzetno bijesan i uznemiren. po~eo je da pada mrak. Govorio je da }e nas sve pobiti. Odveli su nas u Luku. Nisam primijetila da li mu je uniforma bila ista kao i kod ostalih vojnika. Sje}am se da je bilo u`asno dok smo se vozili kroz centar grada. On je komandovao svim vojnicima. Pretukao je nekoliko qekara. Ne sje}am se da li je spomenuto ime tog generala. Razumno je postupao s nama i ponudio nam pi}e. Tresla sam se. Rekao je da nam niko ne mo`e pomo}i i da smo u wegovim rukama. Re~eno nam je da }e nas ispitivati jedan ~ovjek koji je nosio uniformu srpske policije. Imao je sme|u kosu sredwe du`ine i sme|e o~i. slikaru Ra{ku i Mustafi koji je bio zadu`en za snabdijevawe bolnice nare|eno je da idu sa mnom. Rekao je da nam je on i bog i sudija. Nare|eno mi je da iza|em u bolni~ki hodnik. Onaj prvi policajac je poku{avao da ga smiri. Odveli su nas u uredski prostor preko puta hangara. Rekao je da moramo da im se povinujemo ili }e nas strijeqati. Nosio je nekakvu automatsku pu{ku. Mislim da su nosili crne uniforme. Po pam}ewu bih ga opisala kao ~vrstog. Vri{tao je i vikao. Kada je zavr{io s Mufti}em. Mislim da ga prije toga nisam nikad vidjela. I Ranko ^e{i} je nosio plavu uniformu. Tada nisam znala kako se zove. Nije bio nizak. a zatim oti{ao do vrata kancelarije i pucao u zrak. Ostali smo sami sa Rankom ^e{i}em. Neki od wih imali su kratku kosu sa strane. u kancelariju je u{ao ~ovjek za kojeg sam kasnije saznala da se zove Ranko ^e{i}. Udarao ih je kundakom pu{ke po glavi. Prestao je da ih tu~e samo zbog toga {to se ~inilo da se umorio. Gurnuo ga je na pod i po~eo kundakom pu{ke da ga udara u zatiqak. Unaokolo se kretalo nekoliko qudi u plavim uniformama srpske policije. Tako smo morali da o~istimo ~itavu bolnicu. Mauzer nam je rekao da u bolnicu dolazi jedan va`an general i da bolnica mora da bude spremna. Nare|eno nam je da o~istimo bolnicu od podruma do krova. Nosio je vojnu uniformu sa mno{tvom zna~aka. Nisu ni{ta govorili dok smo se vozili od bolnice. Psovao nas je. Ne sje}am se da li je nosio kapu.zgrade. 221 . Usput ga je {utirao nogama i gazio dok je Mufti} ozlije|en le`ao na podu. bilo je to grozno vidjeti. a zatim smo mogli da ~ujemo i osjetimo kako se to oru`je ispaquje sa krova. Svi su nosili sijaset oru`ja. Naredio je jednom vojniku da nas okupi i dovede u kantinu gdje nam se obratio. ali ni visok. Do{ao je i jedan vojnik zvani Mauzer. Po~eo je gadno da udara doktora Mufti}a. Kad smo stigli. a dugu na tjemenu. Qekaru Hazimu Mufti}u. Stepen razarawa bio je ogroman. Ranko ^e{i} nas je sve maltretirao. Ne sje}am se da li su imali nekakve posebne zna~ke ili oznake. skoro kao da su imali “Irokez” fizuru. Ono ~ega se najboqe sje}am je da se ~inilo da je lud. Dok smo ~ekali da se pojavi jo{ jedan policajac. mo`da i mi{i}avog. po~eo je da tu~e Ra{ka i Mustafu. Izveli su nas van i ukrcali u nekakav kombi. Pozadi u kombiju s nama su bila ~etvorica vojnika. Ranko ^e{i} ga je zgrabio i izbacio iz kancelarije.

Tada nisam vidjela Ranka ^e{i}a. ~ovjek je bezuspje{no molio ^e{i}a da prestane. bila je vi{e no} nego dan. Nare|eno nam je da hodamo pravo i na{la sam se ispred ulaznih vrata hangara. Osjetila sam miris barutnog dima ili baruta. Nakon {to se odmorio. I druga su dvojica morala da me udaraju. a jedan vojnik je viknuo na mene da se sklonim s puta. Bila sam prva u koloni kad su nam naredili da pre|emo preko puta.Naredio je Mustafi da me udari {akom. U jednom je momentu Ranko ^e{i} iza{ao van i doveo jo{ jednog ~ovjeka u kancelariju. ^inilo se da to traje preko sat vremena. a odmah nakon toga za~ula se vrlo glasna pucwava iza mene. ^uvala ih je grupa vojnika. Vidjela sam. Vrijeme je vrlo sporo prolazilo. ~ula sam kako neko vi~e: “Pali”. Nisam mogla da se okrenem i pogledam {ta se de{ava s drugima. Lice tog ~ovjeka bilo je krvavo i veoma izubijano. Krvi je bilo svuda. i ja sam pala preko stola. Dok sam hodala preko kruga. grupu od oko 50 zatvorenika pore|anih du` vawskog zida hangara. proma{uju}i me za dlaku. do ulaza u hangar. ta~no preko puta kancelarije i kojoj nas je tukao. U tom sam se trenutku okrenula prema grupi qudi koji su bili pore|ani du` zida. Maltretirao me je. Ranko ^e{i} bi ga stra{no pretukao ili ubio. ali. Licem su bili okrenuti ka zidu. Pucao je mnogo puta i osjetila sam kako meci zvi`de oko moje glave. Bila sam veoma umorna. ~ini mi se. Bilo ih je mnogo. 222 . neprestano ga udaraju}i. Bila sam u {oku i nisam obra}ala punu pa`wu na qude koji su bili oko mene u hangaru. Nisam mogla da se okrenem i vidim {ta se de{ava zbog toga {to je taj vojnik bio iza mene. Da me Mustafa nije udario. s obzirom na okolnosti. Po~eo je da puca iz pu{ke prema meni. ali je ^e{i} bio tako bijesan da mu je pjena udarila na usta. pa me je Mustafa ponovo udario. Ranko ^e{i} je ponovo po~eo da udara mu{karce {akama i kundakom pu{ke. Ranko ^e{i} mu je naredio da me ponovo udari. ^ula se vika i dreka. Nakon odre|enog vremena naredio nam je svima da iza|emo van. ^ula sam jednog vojnika kako glasno uzvikuje: “Pripremi municiju”. Vrata hangara bila su zatvorena. ili ne{to u tom smislu. Ranko ^e{i} je vri{tao i vikao na tog jadnika. Naredio mi je da sjednem na stolicu u kancelariji. Vani se ve} bilo smra~ilo. I ostali qudi iz moje grupe su nestali i ne znam {ta se s wima dogodilo. a ruke su im bile podignute u vis. Drugi mi je vojnik pri{ao i odveo me nazad u kancelariju iz koje sam i krenula. Ne znam gdje je oti{ao Ranko ^e{i}. Mustafa me je udario {akom i pala sam preko stola koji je bio u sobi. Vidjela sam vojnike okupqene u krugu izme|u kancelarije i hangara. Jedan je vojnik stajao iza mene. Iza sebe sam ~ula glas Ranka ^e{i}a. Donio je jo{ jednu stolicu i sjeo naspram mene. I mu{karcima je naredio da udaraju jedan drugog. vjerujem da su qudi pore|ani uza zid bili pogubqeni. Odvedena sam nazad u kancelariju u kojoj su me tukli.

samo je psima naredio da ja~e laju. Rekao mi je da se ne mrdam. Po~eli su da se sva|aju i ~ula sam tog ~ovjeka kako ispituje Ranka u vezi sa napu{tawem logora bez dozvole. ili da prvo `eli da mi testira `ivce. jer je odmah nastavio da vozi. Ranko ^e{i} mi se nije obra}ao. Ne mogu da opi{em kako sam se osje}ala. Cijelo vrijeme tokom silovawa. Pod tim mislim da je prodro svojim penisom u moju vaginu. Napravili smo puni krug i ponovo do{li do vrata. bez svjetla i jedino se bqeskala voda u rijeci. Do tada nisam ni znala ko je on. Nakratko smo morali da stanemo na kontrolnom punktu. Izvukao je veliki no` iz futrole na nozi i prislonio mi nazubqenu o{tricu na vrat. Uvezao je vozilo u hangar i provezao krug po hangaru. ^inilo mi se da to jako dugo traje. Bilo je mra~no. Na kraju me je izveo van i ubacio u vozilo. Odjednom se pojavilo svjetlo drugoga auta koji nam je prilazio. suvoza~evo sjedi{te. Dr`e}i jednom rukom no` prislowen uz moj vrat. da me povede u razgledawe. I taj drugi ~ovjek 223 . Zaustavio je auto. Vidjela sam mnogo qudi kako stoje licem uza zid. Imao je sa mnom puni seksualni odnos. Silovawe nije trajalo dugo. Psi su jo{ uvijek bili iza mene. pa se onda pobrinuti za mene. To je bilo prvi put da ~ujem kako se neko Ranku ^e{i}u obra}a po imenu. Za~uo se glas nekog ~ovjeka iza na{eg auta. Iza{li smo iz hangara i odvezli se pravo iz logora. Tresla sam se i rukama gr~evito dr`ala za sjedi{te. rekao mi je da je prvi dio zavr{en i da je na redu drugi dio. niti sam se micala.Poku{avao je da mi poka`e kako on upravqa situacijom. Ni{ta nisam rekla. ali ~inilo se da ga stra`ari poznaju. Ranko je iza{ao iz auta i razgovarao s ~ovjekom koji ga je pozvao po imenu. Nakon {to je zavr{io i navukao hla~e. bilo je u`asno. drugom mi je rukom svukao sukwu. a onda }e da odlu~i {ta sa mnom. Silovao me je. Bila sam iscrpqena. Nije vozio brzo. zaklati i baciti u rijeku. Pozvao je Ranka ^e{i}a po imenu i rekao mu da iza|e iz auta jer ho}e da razgovara s wim. sje}am se samo civila. mo`da petnaestak minuta. Rekao je da }e se prvo poigrati sa mnom. Ne sje}am se da li je u hangaru bilo vojnika. Doveo je auto do vrata hangara. ali vjerovatno su svi bili mu{karci. Bila sam u {oku. Ubacio me je na predwe. Naredio je dvojici vojnika da otvore vrata hangara. Ne znam da li su tu grupu qudi sa~iwavali samo mu{karci ili je bilo i `ena i djece. Iza mene bila su dva velika psa koje je natjerao da mi se pribli`e i di{u mi za vrat. Rekao je da ho}e da mi poka`e okolinu. Rekao je da }e me odvesti do ruba mosta. Bila sam odjevena u sukwu i bluzu. Za~uo se i glas drugog ~ovjeka iz auta koji nam je pri{ao. dr`ao je no` na mom vratu. Stajali su iza auta u kojem sam sjedila. s podignutim rukama. Po~eo je da me vu~e za noge. Nisam mogla nikako da se odbranim ni od no`a ni od pasa i mislila sam da bi me ubio da sam poku{ala da se borim s wim. Dok me je silovao govorio je kako je zadovoqstvo imati jo{ jednu balijku. Ejakulirao je u mene. to mi je bila radna uniforma. Odvezao me je na most kod Luke koji je bio djelimi~no uni{ten eksplozijom.

Vidjela sam da je bolni~ki krug pun te{kog oru`ja i tenkova. U sobi su bila ~etiri vojnika. Bila sam tako umorna. Nisam ga prepoznala. Dragan me je uveo u jednu sobu i ponudio me pi}em. ~inilo mi se. a ja sam im rekla da me ustrijele jer ne mogu da pri~am o ne~emu {to ne znam. Moj je mu` prije rata bio u policiji i postavqali su mi pitawa u vezi s tim. Odveli su nas u istu sobu u kojoj sam bila prethodne no}i. Osje}ala sam kao da mi je cijelo tijelo u {oku. Vratili smo se prema centru grada i zaustavili se ispred policijske stanice. Jedan uniformisani ~ovjek bez brade i s kratkom kosom pitao me je znam li ko je on. dugo vremena. Obojica su nosili vojni~ke uniforme i ne mogu da se sjetim nikakvih detaqa u vezi s tim uniformama. Ve} je bila kasna no}. Dok sam se pribli`avala hodniku. Tog sam dana nastavila da radim u bolnici i da se brinem o pacijentima. oko 4. Kasnije sam saznala da je taj ~ovjek ustvari bio Veseli} koji je promijenio izgled. Osje}ala sam se kao oduzeta nakon svega {to se desilo. Wih dvojica su nastavili da se prepiru s Rankom. Ti su me qudi ispitivali. Nakon {to su zavr{ili s ispitivawem. Nisam ga vidjela kad sam u{la u sobu. Izveli su nas napoqe gdje nas je ~ekao auto. Zanimali su ih mu{ki ~lanovi moje porodice. Pitali su me gdje su neki od tih qudi.iza{ao je iz auta i po~eo da se obra}a Ranku ^e{i}u. ne bude mogao da me ispita. Nikome u bolnici nisam rekla {ta mi se dogodilo prethodnog dana i no}i u Luci i pored mosta. Nas su ~etvoro odvezli nazad u Luku. Ne{to kasnije tog popodneva policajac Dragan @ivkovi} pozvao me je doqe prema podrumu. Kada sam u{la u bolnicu razgovarala sam sa jednom medicinskom sestrom koja mi je dala neke lijekove i poku{ala sam da zaspim. Postavqali su mi pitawa o mojim politi~kim ubje|ewima. predstavio se kao Dragan i qubazno mi ponudio da sjednem u wegov auto.00 sata i skoro da je svanulo. pitali su me {ta `elim i ja sam im rekla da ho}u da idem nazad na posao. Veseli}a sam dobro poznavala prije rata. Otpratili su me nazad u bolnicu. Pitali su me za prijateqe i druge qude koje sam poznavala. SUP-a. iscrpqena. Pre{la sam u stra`wi dio tog drugog auta. Smatrala sam ga porodi~nim prijateqem. Nisam mogla da odgovorim na sva wihova pitawa. Ranko ^e{i} je nastavio da se prepire i odgurnuo je drugog vojnika dok me je Dragan odvozio autom. Tada je ve} bilo rano jutro. ^ovjek koji je prvi pozvao Ranka po imenu pri{ao mi je. prijetili su da }e me ustrijeliti. Pitali su me o mojoj i mu`evqevoj porodici. Oko SUP-a je bilo mnogo policajaca i vojnika. Nakon izvjesnog vremena Dragan me je otpratio na tre}i sprat gdje su me uveli u sobu za sastanke i ponudili stolicu da sjednem. vidjela sam jo{ dvije sestre i doktora Mufti}a kako tamo stoje. Re~eno mi je da moram da sa~ekam dok Dragan Veseli} koji je bio nadle`an. Tu su bila ~etvorica ili petorica qudi u plavim 224 . osim da to nisu bile policijske uniforme kao ona koju je tada nosio Ranko ^e{i}. Nisam mogla normalno da mislim i nisam mogla da zaspim. optu`uju}i ga da me je odveo bez dozvole.

Prisiqeni smo da gledamo kako Goran nare|uje mu{karcima da tuku zatvorenika. Udarala sam ih nogama i vri{tala {to sam ja~e mogla. poznat kao srpski Adolf. Tre}i je upravo poku{ao da me siluje kada su ga ostali pozvali. Po~eo je da me maltretira i da spomiwe balijke. Sat ili dva kasnije. Silovali su je. Rekao nam je da je on glavni u logoru i da se sve {to vojnici urade radi zato {to je on tako naredio. Nakon {to su prestali da ga tuku. Tada mi to nije bilo poznato. Zatim su tog ~ovjeka prebili isto kao i prvog. Me|utim. Oni su poku{ali da mi priklije{te ruke na pod i da me sprije~e da se mrdam. Ta je osoba ve} bila pretu~ena. Rekao nam je da ne ra~unamo na pomo} Crvenog krsta ili UN-a. Napali su zatvorenika i udarali ga {akama i oru`jem. Ime joj je bilo Sena i mu` joj je bio advokat. Nama je nare|eno da ne gledamo u lice osobe koja je nedugo zatim dovedena u kancelariju. Obojica su ejakulirala u mene. Odveli su me nazad u sobu gde sam se pridru`ila ostalima. Goran Jelisi} je rekao: “Ovo je za primjer {ta mogu da vam uradim”. vidjela sam kako trojica ili ~etvorica vojnika nasr}u na Senu. poku{ala sam da se branim. Odvedena sam nazad u uredski prostor gdje su me ~ekali Goran Jelisi} i drugi vojnici. ^ovjek koji me je prvi silovao zvao se Makivija Stojanovi}. Goran Jelisi} mi je rekao da }e isto uraditi mom mu`u ako ga uhvate. Na mene je nasrnula druga grupa vojnika i gurnuli su me na pod iza stola. Rekao nam je da su na{e sudbine u wegovim rukama i da za nas nema nade. Naredio je drugim policajcima da dovedu nekoga iz hangara. Ona je vri{tala. Nisam mogla da mu vidim lice i ne znam kako se zvao. mada sam mogla da ~ujem {ta su radili. U sobi je sjedila i jedna mlada djevojka. ali sam to kasnije doznala kada sam ga ponovo vidjela u 225 . Naredio je vojnicima da u kancelariju dovedu jo{ jednog zatvorenika iz hangara. Rekao nam je da ho}e da nam poka`e do koje smo mjere u wegovoj vlasti. I tog su zatvorenika prebili tako te{ko da nije mogao da hoda i morali su ga odvu}i iz kancelarije. izvukli su ga van. U tom sam trenutku izgubila Senu iz vida i nisam mogla da vidim {ta se doga|a. Dvojica su me silovala. Bilo je to grozno. Kad su vojnici nasrnuli na mene. Poznavala sam majku te djevojke i znala sam da se djevojka zove Monika. Zatim su nas otpratili u drugu kancelariju gdje su nas zakqu~ali u sobi. Pod tim mislim da su sa mnom imali nasilan seksualni odnos. tako|er zatvoren u Luci. do{ao je jedan vojnik i naredio mi da po|em s wim. a kad je pao na pod {utirali su ga nogama i udarali po glavi i tijelu. jer je imao odrije{ene ruke da s nama radi {ta ho}e. Rekao je da su balije po~ele previ{e da se razmno`avaju i da on mora o~istiti svijet od wih. ponovo mi je nare|eno da iza|em iz sobe i jedan me je vojnik odveo u drugi dio upravne zgrade. Nadja~ali su me i nisam mogla da se branim. Nakon nekoliko sati. to jest da su dvojica wih prodrli svojim penisima u moju vaginu. uvukli su me u drugu sobu. Obratio nam se i rekao da se zove Goran Jelisi}. Mislila sam da me vode da gledam kako tuku jo{ jednog zatvorenika. Dok sam ulazila u sobu. Rekao je da su sve balijke prqave i da on nikad ne bi mogao da dodirine muslimanku. Jedan je ~ovjek sjedio za stolom na jednoj strani sobe.uniformama srpske policije. Vidjela sam da se jedna `ena ve} nalazi u uglu te sobe.

~ula sam vrisku drugih dvaju `ena koje su ranije bile sa mnom u sobi.logoru. znao je {ta nam se desilo i govorio je koliko mu je `ao {to nije mogao ni{ta da u~ini da nam pomogne. Govorio je bosanskim naglaskom. Ako bilo ko od wih nije pjevao dovoqno glasno. Na vrhu prve 226 . mislim da nije imao ni bradu ni brkove. Kasnije te no}i. ili ako nisu pravilno izgovarali srpski. Tjerao ih je da pjevaju srpske pjesme. Nakon {to su oti{li qudi koji su izvr{ili napad. Rukama smo morali da ~istimo zahode. To je bilo mirno doba kada su Jelisi} i wegovi qudi ~esto spavali do podne u jednoj od prostorija. Po cijelu no} bi jeli i pili. Jednog dana dok sam ~istila jednu od kancelarija. I on je govorio bosanskim naglaskom. on bi vikao na wih i vri{tao. Dok mi se to de{avalo. Mufti} nam je rekao da je prvi put kad smo dovedeni u Luku vidio Ranka ^e{i}a kako ubija Ra{ka (slikara) i jo{ jednog ~ovjeka. Nosio je svijetlo-plavu policijsku ko{uqu i tamnije plave hla~e koje je uvukao u crne vojni~ke ~izme. ja sam se vratila u prostoriju u kojoj se nalazio dr Mufti}. U gorwoj vilici nije imao predwih zuba. Nakon {to bi zavr{ili sa ~i{}ewem morali smo da pripremamo hranu za vojnike i policajce koji su dolazili u logor. dugu do ramena. ali smo tako|e mogli da vidimo preko kruga prema zidovima hangara kroz veliki prozor na jednoj strani prostorije u kojoj smo bili zatvoreni. Imao je izme|u 20 i 30 godina i kosa mu je bila `uta/plava i kratka. ali mislim da mu je to bio samo nadimak. Ostale `ene su bile tamo i plakale su. Bio je prosje~ne visine i te`ine. Stojanovi} je imao izme|u 30 i 40 godina. Imao je kovryavu sme|u ili tamnu kosu. Mogli smo to da ~ujemo. bio je prosje~ne gra|e i visine. Bilo je opasno direktno kroz prozor gledati ono {to se de{avalo. Tada bi vidjeli Jelisi}a kako vri{ti na zatvorenike i maltretira ih. Pucao bi iz svog oru`ja u vazduh ili op}enito u wihovom pravcu. Ovako ne{to se de{avalo gotovo svake no}i. Drugi se zvao @u}o. Imao je pjegavo lice. Iako nije bio obrijan. na stolu u toj prostoriji vidjela sam ~etiri papira. Ujutru bi bila smjena ili ne{to sli~no. Morali smo da ~istimo ostatke krvi na zidovima i podovima i raznim prostorijama u kancelarijskom ili administrativnom dijelu. Ovo bi trajalo satima. ^ula sam taj nadimak kada su ga ostali pozvali jer su morali brzo da idu da se bore. Nosio je uniformu JNA maslinaste boje. Pogledala sam papire i na sva ~etiri sam vidjela spisak imena. Spisak je bio rukom ispisan i ~itak. Mufti} je plakao kao dijete. Vri{tale su kao Sena i ja. Nas su slali iz prostorije da ~istimo kancelarije i logor. jer je blizu na{eg prozora bio stra`ar. ^ini se da su vojnici u to vrijeme napustili logor jer je sigurno u toku bila neka akcija. ali smo ipak mogli da bacimo pogled kroz prozor kada bi ~uli vri{tawe ili pucwavu. @u}o je bio mla|i. Te no}i smo ~uli Jelisi}a kako izvodi zatvorenike iz hangara. Do jutra su nas ostavili u toj prostoriji. sve do ranog jutra. S vremena na vrijeme mogli smo da ~ujemo Jelisi}ev glas dok je vikao na qude ili zatvorenike.

pripremali hranu vojnicima. Ne znam odakle su bili. iako sam izgubila puno na te`ini (tri dana nisam ni{ta jela) i osje}ala sam se jako slabo. nisam vi|ala Gorana Jelisi}a. Postao bi qut i razdra`en. Morale smo da gledamo dok je on nare|ivao svojim qudima da tuku nekog zatvorenika kojeg su izveli iz hangara. Izvukli bi zatvorenika vani. Kad bi se smra~ilo po~ela bi no}na isku{ewa. Gubila sam svijest i bila u bunilu. Nije mi bilo dozvoqeno da gledam direktno u lica zatvorenika. Dok je Jelisi} spavao. Mislim da je na spisku bilo barem 50 imena. ^istili bi prostorije i zahode. Kada bi ~istili ku}e u gradu. Govorio je da mrzi muslimane. Nisam poznavala te vojnike. od kojih su mnogi bili na polo`ajima u gradu. a nakon toga su nas odvodili iz logora da ~istimo ku}e u podru~jima koja su nakon borbi zauzeli Srbi. a onda bih ~ula pucwe. Sada ne mogu da se prisjetim nijednog imena. ali se sje}am da su to bila imena muslimana. Obi~no su tukli zatvorenike dok ne bi izgubili svijest. Premla}ivawe je uvijek bilo isto. ali sam se toliko bojala da }e me ubiti ako me otkriju da sam samo letimi~no pogledala imena. Govorio je koliko trebaju da tuku i govorio im kad mogu prestati. Ja sam se jako razboqela. Bilo je grozno promatrati to svake no}i. stra`ari su i daqe ~uvali hangar. Stra`ari su udarali zatvorenike {akama i kundacima dok ovi ne bi pali na zemqu. Jelisi} bi ~esto naredio drugim vojnicima da izvedu zatvorenika i “dokraj~e ga”. Nakon {to bi cijeli dan ~istili ku}e. da `eli da pobije muslimanski narod i da ukoliko bilo koji musliman 227 . Goran Jelisi} bi poslao po mene ili po neku drugu `enu. Ve}ina su bili mu{karci. Na prvoj strani nisam vidjela nijedno `ensko ime. Nakon {to sam se oporavila.strane su bile rije~i “Qudi koje treba ubiti”. a na vrhu druge strane bio je broj 13 i tako daqe. Prepoznala sam neka imena. mogli smo vidjeti Savu i vidjela bih le{eve na obali rijeke. na dnu prve strane bio je broj 12. Na{ dnevni posao je uvijek bio skoro isti. Dva vojnika su nas pratila kad bi odlazili iz Luke da radimo. Dok smo se vozili u logor. dobila sam temperaturu i bila jako bolesna oko dva-tri dana. Pored svakog imena je bio broj i ti brojevi su se nastavqali na sqede}e 3 strane. I Mufti}a su tako|e tjerali da gleda ova premla}ivawa. Ovakve stvari bi se uvijek de{avale no}u kada je okolo bilo mawe qudi. a nekad drugi vojnici. Ne mogu da identifikujem nijednog od zatvorenika. Poku{avao je da upla{i i poka`e svoju mo}. ponovo sam morala da radim. Jelisi} je nare|ivao svojim qudima kako da tuku zatvorenike. Zatim su ih {utali po glavi i tijelu i udarali kundacima. Govorio je da je srpski Adolf. Nekad su bili isti. gotovo preko no}i sam osjedila. Jedna od bolni~arki je uspjela da dobije neke lijekove od jednog mladi}a Srbina pa mi je to davala. U toku ovih premla}ivawa Jelisi} je psovao i vikao na zatvorenike. Na primjer. Nakon nekog vremena bilo mi je malo boqe. Nisam obra}ala pa`wu na zna~ke i znamewe na wihovim uniformama. Vojnici i policajci su se i daqe motali po logoru. Bila sam pod nevjerovatnim stresom. Svi su izgledali kao mladi qudi i svi su nosili civilnu odje}u. vra}ali su nas nazad u Luku i u prostoriju.

Do{li su kako bi mogli jesti i spavati. Iz wegove pojave se moglo ocijeniti da je djelovao kao profesionalni vojnik. Koliko sam mogla da primijetim. On je bio osoba koja je odlu~ivala {to }e se dogoditi zatvorenicima. On me je ~uvao. Pitao nas je za imena tih vojnika i rekao je da 228 . Jedna od `ena koja je bila sa mnom pozvala je ovog ~ovjeka i on je do{ao u na{u prostoriju i razgovarao je sa nama. pra}ene jaucima zatvorenika. Tra`ile smo fer pona{awe. Drugi vojnici su spavali u prostoriji dok sam ja bila napastvovana. ali je on imao pu{ku i rekao je da }e me ubiti. kako u hangaru. odvedena sam iz prostorije i ponovo silovana od strane dvojice ili trojice zatvorenika. Nosili su uniforme biv{e JNA. Govorio bi ovakve stvari svako ve~e kada su mu zatvorenici dovo|eni na premla}ivawe. No}i bi provodili u na{oj sobi slu{aju}i kako Jelisi} vi~e na zatvorenike i zvuke hitaca iz pi{toqa. Ne znam mu ime. Ne mogu vam re}i wihova imena. ja i druge dvije medicinske sestre razgovarali smo sa wim o tome {to se doga|a u logoru. Razli~iti vojnici su me na ovaj na~in silovali skoro svaku no}. Silovao me je. Nakon pono}i. Pod ovim podrazumijevam da je sa mnom imao seksualni odnos. to }e jedino biti kao rob srpskom narodu. u logor je do{ao oficir sa visokim ~inom. Tjerao bi ih u vrstu i da pjevaju srpske pjesme. silovawa i moje prisilno prisustvo neprestanoj surovosti Gorana Jelisi}a nastavilo se u naredne dvije nedjeqe. Izgledalo je kao da ostali po{tuju wegova nare|ewa i da rade ono {to on ho}e. tako i izvan wega. Jedne no}i. Jelisi} bi ~esto izvodio grupu zatvorenika iz hangara. Sa wim je bio Dragan Veseli}. Negdje oko 19. ponekad bi se to doga|alo poslije toga. Stajao je kao vojnik. Goran Jelisi} je imao punu vlast u logoru. Mada je na{a soba imala prozor koji je gledao na hangar. To nisu bili redovni vojnici iz logora. Poku{ala sam se braniti. Drugi vojnici bi ulazili u hangar i mogla sam ~uti jaukawe zatvorenika. Mufti}. nakon {to sam se oporavila od bolesti.pre`ivi. Imao je brkove. Imao je dosta autoriteta. jedino smo bili u stawu da ponekad bacimo pogled jer je to bilo opasno dok su stra`ari bili tako blizu prozora. a govorio je sa bosanskim naglaskom. Ve}i dio no}i bi bio ispuwen derawem Jelisi}a i wegovih qudi kako vi~u na zatvorenike. maja 1992. Govorili su srbijanskim naglaskom. Taj ~ovjek je nosio nao~are za sunce. on me je napao s le|a. nisam ih ~ula. Ponekad bi se to doga|alo prije nego {to bi me vodili da gledam kako Jelisi} tu~e zatvorenike. Rekli smo mu da ne mo`emo vi{e da izdr`imo. Bio je visok. Jednom prilikom me je ponovo silovao Makivija Stojanovi}. ali su me vojnici savladali a imali su i oru`je. Ovo bi se doga|alo no}u kada padne mrak. Mislim da su Jelisi} i wegovi qudi ubili mnoge zatvorenike tokom ovog perioda. Vikao bi na wih i mogla sam ~uti ispaqene hice iz pi{toqa. U to vrijeme Goran Jelisi} nije bio prisutan. Poku{ala sam se braniti. Rekle smo mu da nas siluju svake ve~eri. To je bio dio wegovog straha i vlasti. Imao je oko 50 godina. Rad. Govorile smo mu o maltretirawu. To se dogodilo kada sam i{la da pokupim neku odje}u iz jednog od magacina. Djelovalo je kao da traje cijelu no}. Dok sam sakupqala odje}u. Imao je mo} nad `ivotom i smrti i volio je da oni toga budu svesni.

Mo`da mu je ~ak zabraweno da ulazi u logor. POTVRDA SVJEDOKA Izjava mi je glasno pro~itana na bosanskom jeziku i sadr`i sve {to sam rekla.}e vojnici koji su nas silovali dobiti metak. Silovawa i batine su prestale. Bojale smo se da iza|emo iz logora. S vremenom sam uspjela da uspostavim kontakt sa Crvenim krstom. Bilo nam je te{ko da `ivimo. Toga dana nisam vidjela toga ~ovjeka sa Jelisi}em. Jo{ uvijek su nas maltretirali vojnici i policajci kada bi izlazili iz ku}e po hqeb. Rekao je da }e nas zaklati ako nas ikada sretne. Jelisi} se tukao sa wima. Goran Jelisi} je sprije~en da se pona{a kako je to ~inio prethodnih nedjeqa. Od nas se i daqe o~ekivalo da kuvamo i ~istimo po logoru. Nakon posjete tog ~ovjeka. poku{avaju}i da ostane. septembra. Psovao nas je. kao i da mogu biti pozvana da javno svjedo~im pred sudom. Znale smo da jo{ uvijek ima ludih vojnika u gradu i pla{ile smo se {to }e nam se dogoditi. Odvedena sam u ku}u koja se nalazila pored SUP-a u Br~kom zajedno sa starijom `enom sa kojom sam bila zatvorena. Izjavu sam dala dobrovoqno i svjesna sam da se mo`e upotrijebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na podru~ju biv{e Jugoslavije od 1991. Krajem maja Kosta nam je rekao da }emo biti pu{tene. Drugi qudi u zgradi kupovali su hranu za nas. Stra`ari koji su nas ~uvali do{li su i izvukli ga iz prostorije. Ovo ka`em jer se sje}am da se u dvije prilike nakon posjete ovog ~ovjeka mogao ~uti Jelisi} kako vi~e ispred kapije da ho}e da ubije dvije zmije ili kurve. Mislim da je Kosta zamijenio Gorana Jelisi}a kao osoba zadu`ena za logor. Kosta nam je dao propusnice koje su nam omogu}avale da se kre}emo po gradu. Potpis: (potpisano) Datum: 11/11/1998. Saznali smo da }e mu{karci biti preba~eni u Batkovi}. godine IZJAVA SVJEDOKA Podaci o svjedoku: Ime: hhhhhh VS-1094 Nadimak/alias: 229 . Ve}ina vojnika koji su radili u logoru su ostali. Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. Jelisi} je do{ao do prozora i usko~io u na{u prostoriju. po svom znawu i sje}awu. ali je bilo jasno da im je data instrukcija da ne maltretiraju zatvorenike. situacija se gotovo odmah promijenila. Razmijewena sam 15. Atmosfera u Luci se promijenila na boqe zato {to su batine i ubistva prestali. U jednoj od te dvije prilike mora da ga je stra`ar na kapiji pustio u Luku. rekao je da ho}e da nas ubije. Obe}ao je da nas niko vi{e ne}e dirnuti.

hhhhhhh odakle sam se u hhhh vra}ao za vikende. Odr`ao je govor okupqenima koji je trajao 10-15 minuta. nalazio sam se na rukovode}em polo`aju u svom preduze}u u Beogradu. Arkan je u grad stigao 4. Razgovor vodio: Grange Morrow Prevodilac: Samir Muhamedovi} Jezik(ci) kori{teni u toku razgovora: bosanski i engleski Imena svih osoba prisutnih tokom razgovora: Samir Muhamedovi}.9% bo{wa~ka. Tomislav jo{ ima ku}u u tom selu.Adresa: hhhhhhh Datum ro|ewa: hhhhhhh Pol: mu{ki Nacionalnost: bosanski musliman Vjeroispovijest: musliman Trenutno zanimawe: hhhhh Prethodno zanimawe: hhhhhhh Jezik/jezici koje govori: bosanski Jezik/jezici koje pi{e: (ako su razli~iti od onog na kojem govori) Datum razgovora: 12. ali je pripadala op{tini Bijeqina u kojoj je bilo 60% Srba i 40% Bo{waka. Radnici koji su putovali u Bijeqinu na posao rekli su nam da se Jawa nalazi u potpunom okru`ewu i blokadi od strane biv{e JNA. Grange Morrow. Jedan Srbin koji se zvao Tomislav Erdevi~ki. novembar 1999. Tenkovi su ostali na polo`ajima par dana blokiraju}i grad. rekao mi je da je wegovo rodno mjesto Badovinci zborno mjesto Arkanovih snaga. kojom prilikom je rekao da je postoje}a vlast legitimna te da od tog trenutka policija prelazi pod novu vlast i dobija nove oznake. Nisam pripadao nijednoj politi~koj organizaciji. tenkovi su se pomjerili na polo`aje izme|u Bijeqine i Jawe. Jawa je bila 99. U periodu koji je prethodio sukobu u martu 1992. Morali ste pokazati li~nu kartu da bi vam izdali jedan do230 . Nisam mislio da }e se u Jawi i{ta dogoditi. Nakon toga. Da bi se mogli kretati. aprila 1992. Bijeqina je napadnuta tokom vikenda tako da sam tada bio u svojoj ku}i u Jawi. gdje sam `ivio sa suprugom hhhhh i na{e troje djece. gra|ani bo{wa~ke nacionalnosti morali su pribaviti jedan dokument. Radio sam sa qudima drugih nacionalnosti koji su `ivjeli na podru~ju oko Jawe. Dio mje{tana okupio se u samom centru Jawe a Arkan je tra`io da svi predaju oru`je. O dolasku JNA nije bilo nikakve najave. Prema nekim informacijama oni su imali preko pedeset tenkova. hhhhhh IZJAVA SVJEDOKA Ro|en sam u hhhh. Iz medija sam saznao da je Arkan kavgayija i da se okru`io grupom huligana. koji je bio zaposlen u preduze}u. Ove oznake identi~ne su onima koje sada ima policija Republike Srpske. ili 5. Do{ao je Arkan i preko radija pozvao narod da ne pru`a otpor i da iska`e lojalnost novim srpskim vlastima pa ne}e biti problema. U wegovoj pratwi bila su ~etvorica ili petorica mu{karaca odjevenih u civilnu odje}u koji su bili naoru`ani “{korpionima” i automatskim pu{kama.

Svi smo bili pod psihi~kim pritiskom i u bezizlaznoj situaciji i nismo imali nikakvih prava. Zatim je saop{tio meni i mojoj porodici da sva na{a imovina wemu pripada i da mi na wu vi{e nemamo nikakvih prava. dr Hajrudin Kadri} iz Bijeqine. Po{to okolne zgrade nisu bile o{te}ene.kument na kojem je stajalo kojim putem }ete se kretati. U Jawi je bila pravoslavna crkva sa grobqem koja se na tom mjestu nalazila vi{e od stotinu godina. nakon ~ega je taj papir pri~vrstio na prozor. S vremena na vrijeme. Vidio sam da katoli~ka crkva u Bijeqini nije sru{ena. Kazao je da mu je wegov komandir rekao da mo`e za sebe uzeti tu ku}u. Isto se dogodilo i drugim qudima u mom selu. Ovi objekti nisu sru{eni. Znalo se da bo{waci ne smiju da se okupqaju u grupe u kojima bi bilo vi{e od troje qudi. od tog trenutka to je za mene postalo inostranstvo. Moja `ena i djeca ostali su u ku}i. tri godine je morao raditi kao ~ista~ ulica. U ku}i smo se zadr`ali jo{ oko 15 dana ali smo bili pod strogim nadzorom wegovog sina koji je tako|e bio policajac. Nisam mogao tamo putovati pa sam nakon dva mjeseca otpu{ten s posla u hhhhh. hhhhhhhh. borave}i po gara`ama i tavanima. Ja sam se skrivao i mijewao mjesta boravka. sve yamije u Bijeqini bile su neo{te}ene. Smatrali su da imaju pravo da oduzmu sve {to `ele od gra|ana Jawe. Danas bi imao oko {ezdeset godina. 231 . Izbjegavao sam hap{ewe sve dok nas 1994. Qudi drugih nacionalnosti bili su otpu{teni s posla. Po mom mi{qewu. Dozvolu je izdavala ovla{tena osoba i na woj je bio pe~at “privremenih srpskih vlasti”. Na komadu papira napisao je da zauzima ku}u. godine nisu protjerali. U to vrijeme. od ~uvara do direktora. od vozila do ku}a. Mu` moje sestre hhhhh odveden je tokom radne smjene na liniju fronta gdje je rawen. Nakon toga je zapo~elo organizovano premje{tawe gra|ana Jawe. bili su otpu{teni s posla. Rekao bih da je vlast bila sto posto srpska. Srbin koji sada `ivi u mojoj ku}i. u obje yamije u Jawi namjerno je podmetnut po`ar. srpski vojnici koji su nosili oznake Vojske Republike Srpske dolazili bi u Jawu. Ugledni qudi poput qekara slani su na radnu obavezu u okviru koje su morali da rade kao ~ista~i ulica. Policija nije ~inila ni{ta da bi ih zaustavila jer su policajci ustvari i sami isto ~inili. Jedan moj prijateq. Do{ao je kod mene u septembru 1994. za to su imali podr{ku lokalnih vlasti. Svi Bo{waci koji su radili u preduze}ima ili uslu`nim djelatnostima. Gra|anima Jawe nije bilo dozvoqeno da putuju daqe od Bijeqine. a oko 15 dana kasnije dignute su u vazduh. ja sam koristio jednu od tih dozvola da bih posjetio Bijeqinu. Nisam vidio kako gore ali sam ~uo kada su ih digli u vazduh. Ne znam gdje je on sada. radi kao policajac u hhhhh. U martu 1993. mogu zakqu~iti da su ove zgrade sru{ili profesionalci. Za izlazak iz grada bila je potrebna dozvola. i rekao mi je da mu se svi|a moja ku}a. Oko tri mjeseca nakon izbijawa rata. Jawa je poqoprivredno mjesto pa sam uz pomo} prijateqa uspio da pre`ivim. Na po~etku se radi pribavqawa dozvole i{lo u seosku {kolu u Glogovcu koja se nalazi na glavnom putu izme|u Bijeqine i Jawe. Budu}i da sam ja radio u Beogradu.

Stigli smo na mjesto na kojem je uz stjenovitu padinu pored puta bilo stajali{te i gdje sam vidio Vojkana i jo{ trojicu. Bio je to na~in da se u qude usadi strah. Kru`ile su glasine da je to organizovao jedan ~ovjek po imenu Vojkan. U konvoju je bio {est kamiona sa prikolicama punim qudi. Putovali smo od Jawe do Tuzle. Prije ovog masovnog egzodusa gra|ana Jawe. Vojkan nije veoma visok. Oduzeta mi je sva moderna oprema koju sam imao za hhhhhhh. mnogi nisu bili dovoqno hrabri da imalo novca zadr`e za sebe. Ja sam li~no u torbu stavio 4. Kamioni su nas dovezli na Ban brdo na planini Majevici. ^uo sam da su u po~etku pravqene liste qudi koji su trebali oti}i konvojem. Preselili smo u Tuzlu. Za posqedwe konvoje nisu postojale liste. Tako su grupe vojnika dolazile po no}i i odvodile qude stavqaju}i ih na kamione i odvoze}i ih daqe. Ukupna vrijednost gubitaka koje sam pretrpio je oko 120. Na srpskoj televiziji emitovali su programe u kojima nam je indirektno prije}eno. U tom trenutku jedino je bilo va`no da se qudi izvedu iz sela. a ne bih mogao re}i koje mu je boje kosa. septembra 1994.000 DM. po{to je nosio kabanicu. Vojkan je imao pi{toq kojim je mahao okolo prijete}i nam.Iz Jawe sam protjeran 17. Velidu Hamzi}u i Smailu Smaji}u. Kada smo dali novac. nastojala prakti~no usko~iti na kamion da bi napustila Jawu. vladalo osje}awe bezizlaznosti. star je oko 35 godina. ~im je to bilo mogu}e. Padala je ki{a i oni su svi nosili kabanice. dopustili su nam da nastavimo daqe putem. Srpske vlasti dovezle su transportna vozila. a u svakom od wih bilo je pet ili vi{e kamiona. Svi ti konvoji oti{li su u periodu izme|u 1. Od drugih sam ~uo da je Vojkan organizovao konvoj ali ja ga li~no nisam vidio. a za bo{wake je to bilo poni`avaju}e. 232 .500 DM. Nikada nam nije bila ponu|ena druga mogu}nost. Po{to su se pla{ili Vojkana. Ja sam dobio posao u lokalnoj dobrotvornoj organizaciji. Mislim da je. Zatim smo morali i}i pje{ice glavnim putem oko tri kilometra. Svi su morali da stave svoj novac i zlato u jednu torbu koju je dr`ao jedan od tih qudi. Gra|ani su bili pod totalnim psihi~kim pritiskom i osim odlaska nisu vidjeli nikakvu drugu mogu}nost. kada sam ja odlazio iz Jawe. Bo{waci su prikazivani kao nepostoje}a nacija. Nikada ni na koji na~in nisam dobio nadoknadu za novac. Rekao je da }e ubiti svakoga ko na drugu stranu ponese ijednu jedinu wema~ku marku. ima bucmasto lice. septembra 1994. oni su smatrali da je potrebno da jo{ vi{e zastra{e qude. Organizovano je nekoliko takvih konvoja. imovinu i vozila koja sam posjedovao. Mene nisu uhapsili pa sam zajedno sa porodicom oti{ao u najve}oj grupi koja se prethodno okupila na jednom punktu u ulici Bra}e Lazi}. Oko jedan kilometar daqe niz put nai{li smo na polo`aje bosanske Armije. Tada je svaka porodica. i 17. Svi qudi u konvoju kojim sam ja oti{ao bili su muslimani. To se dogodilo Feridu Hamzi}u. Imao sam kamione i traktor. Galamio je i vikao nam kako }emo zapamtiti Vojkana.

onako kako sam ih preveo. Datum: 12. Potpis: (potpisano) Republika Bosna i Hercegovina Ministarstvo unutra{wih poslova Centar slu`bi bezbjednosti Mostar Broj: 06-300 VS-1110 Datum. 2) hhhhhhh mi je dao do znawa da govori i razumije bosanski jezik. odvedu u glavnu komandu. gdje sam poznao Bovan Du{ana u ~etni~koj uniformi. Datum: (potpisano) POTVRDA PREVODIOCA Ja. gdje je i stalno nastawen. otac dvoje djece. hhhhhhh. o`ewen. u blizinu harema. 1995. kao i da mogu biti pozvan da javno svjedo~im pred sudom. po svom znawu i sje}awu. godine u Liv~u. Izjavu sam dao dobrovoqno i svjestan sam da se mo`e upotrijebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine u moju ku}u u selu hhhhhh dolaze Lozo Qubo. 29. ~uo i razumio prijevod ove izjave. Potpis: 12. i da me. Samir Muhamedovi}. op{tina Mostar. Putem od ku}e Lozo me je prepadao da }e me ubiti iz automatske pu{ke. 6. Lozo Mile je ro|en 1937. da prevodim sa bosanskog jezika na engleski jezik. IZJAVA Ve} 21. kao i s engleskog na bosanski jezik. kako su mi rekli. 1992. koji je rekao da me sprovedu u komandu ~etni~kog {taba. 5. ~iwenice i ostalo navedeno u ovoj izjavi istinite. da mi pretresu ku}u. o`e233 . dr`avqanin R BiH. prije rata radio u PI. Qubo Pejdo i jo{ nekoliko nepoznatih ~etnika. prevodilac. 3) Gorenavedenu izjavu sam usmeno preveo s engleskog na bosanski jezik u prisustvu hhhhhhh koji je. Nakon toga doveli su me u selo Liva~. 11. {to je potvrdio svojeru~nim potpisom na predvi|enom mjestu. godine ZAPISNIK hhhhhhhh sin hhhhhhh. po svemu sude}i. po wegovom znawu i sje}awu. 1999. ro|en hhhhhhh god. u selu hhhhhhhh. Odveli su me Lozo Mili. 11. 4) hhhhhhh je potvrdio da su. hhhhhhh. 1999. potvr|ujem sqede}e: 1) Odgovaraju}e sam kvalifikovan i ovla{ten od strane Sekretarijata Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991.POTVRDA SVJEDOKA Izjava mi je glasno pro~itana na bosanskom jeziku i sadr`i sve {to sam rekao. u~iteq u selu Liva~. po nacionalnosti bo{wak – musliman. l.k.

`ena djevoja~ki Mitri} sa Ravni. `ena Milka. i to su bili posqedwi civili koji su dovedeni u zatvor na stadion FK “Vrap~i}i”. star oko 45 godina. godine. godine. godine oko 13 sati i 30 minuta. 1992. ali wihova ispitivawa su prekinuli Do{lo Milan. doveo grupu od oko 40 civila sa podru~ja Zalika. i na ulazu u zatvor gumenom palicom svakog civila pojedina~no udara po glavi i le|ima. jer sam za dvadeset dana boravka u zatvoru fizi~ki totalno oslabio. Hranu nam je donosio Bo`o [awevi} iz Vrap~i}a. profesor po zanimawu i Do{lo Nikola i naredili im da me odvedu u zatvor na stadionu FK “Vrap~i}i”. 1992. Dana 6. godine. oko pono}i ~uli smo da se pred prostorije zatvora parkira vozilo. k}i Svjetlana. 1992. ~iju boju nismo vidjeli. Ramo Omanovi}. ~ije likove nisam mogao jasno 234 . bra}a iz Vrap~i}a. 6. U ~etni~ke prostorije koje su bile u sklopu stadiona FK “Vrap~i}i” ~esto je dolazio Janko Gatalo iz Potoka. Dobro se sje}am i toga da smo kroz prozor zatvora mogli jasno vidjeti kako se ukradena roba iz privatnog preduze}a “Andora” kamionima dovozi u ku}u Lozo Maksima zvanog Ma{ek. tako da nas je ukupno bilo oko 90. 7. i kojim se nakon toga gubi svaki trag. Na vratima prostorije u kojoj smo bili. sin Davor. Tomo i Qubo. U zatvor me sproveo izvjesni Su{a iz Vrap~i}a. zvani [e{. otac jednog djeteta. 1992. Od ostalih zatvorenika ~uo sam da su vidjeli da je u blizinu svla~ionice dolazio Rajko Jawi} zvani Diki. iz zatvora su odvedeni yipom SMB boje. otac dvoje djece. mr{av. sje}am se da je Momo ^an~ar. o`ewen. pojavila su se dvojica ~etnika. u ranim jutarwim satima dovedena je grupa civila iz Vrap~i}a. ali ja ga li~no nisam vidio. koji su ve} bili dva dana zatvoreni. a uhapsio ih je Momo ^an~ar. biv{i radnik MUP-a BiH. Huso Bubalo. 6. a vozilo je bilo marke kombi. 6. koji se nalazio u svla~ionici FK “Vrap~i}i” zatekao sam oko 40 Hrvata iz Bijelog Poqa i Vrap~i}a. a koji su nakon 2-3 dana moga boravka u zatvoru odvedeni u Bile}u navodno radi razmjene. Stra`ar u zatvoru je bio izvjesni Lozo. prije rata radio u “Autoprevozu” kao kondukter. Dana 15. Hrana u skloni{tu je bila izuzetno lo{a i u minimalnim koli~inama. radnik PI “\uro Salaj”. Dana. Dana 13. star oko 35 godina. o`ewen iz Nevesiwa. U zatvoru. fizi~ki radnik u PI “\uro Salaj” o`ewen. 6. porijeklom sa Zijemaqa. prije rata radio u “Elektrohercegovini” u Mostaru kao fizi~ki radnik. `ivio u privatnoj ku}i u selu Li{ani. jer je dan prije iskqu~ena elektri~na energija. godine. radio u PI “\uro Salaj”. o`ewen. radio kao fizi~ki radnik u “Tkaonici”. prije rata radnik “Parkova” Mostar. Dana 14. star oko 45 godina. o`ewen. Mikuli} Zvonko. kao i Rajko Pejak. crn. Smajo ]ori} mi je li~no pri~ao da ga je ^an~ar prilikom hap{ewa pretukao. 6. star oko 55 godina. 1922. Poslije me odvode u prostorije PI “\uro Salaj” gdje su me ispitivali dvojica nepoznatih vojnika. u poslijepodnevnim satima u skloni{te su dovedeni Smajo ]ori}. voza~ “smetqare”. Alija Omanovi}. Japalak Salko i Turki} Ibrahim.wen. Hrvatica. tako da nisam mogao skoro ni hodati.

gdje na podu zati~em bra}u ]ori} kako u lokvi krvi le`e i umiru. Odmah su naredili da iza|e slijede}a grupa civila. Kada smo do{li pred ku}u. a Borislav Miskin u stranu odvodi bra}u ]ori} i sa wima razgovara. jer ako me ponovo uhvate.vidjeti. ~uli smo i vidjeli isto vozilo–kombija. i to dva puta. a naredili su grupi qudi da iza|u i ukrcali su ih u vozilo. sve do kasnih no}nih sati. kojim je upravqao Miskin Borislav i govore mi da u|em u vozilo i odvode me ku}i. kada u prostoriju dolaze Rajko Pejak i Borislav Miskin. Primjetio sam da su izuzetno prepla{eni jer su me stalno pitali da li }e iko pucati na vozilo. ali ovaj put ~etnik nije stajao na vratima zatvora. jedan od wih se zvao Hayihajri} Senad. iz vozila je sa mnom iza{ao Pejak i u{ao u ku}u. Nakon pola sata ponovo dolazi Miskin i Pejak. Sa mnom su u zatvoru ostala dvojica mladi}a. koji odmah odvodi Franciku Rai~ u nepoznatom pravcu. a Miskin ostaje u zatvoru. rodom iz Nevesiwa. koji su mi rekli da su se prikqu~ili ~etni~kim jedinicama nakon {to ih je u Sutini ispitivao i tukao Momo ^an~ar. kojeg poznajem ve} od ranije. Izjavu dao Zapisni~ar Izjavu uzeo (potpisano) \uli} Esma Tojaga Nermen 235 . a sa wim je bio jo{ jedan meni nepoznat vojnik. ponovo smo ~uli ista vozila. @elim jo{ da istaknem da je u prostorije zatvora ~esto dolazio i Milanovi} Mom~ilo. a ponovo su se pojavila dva ~etnika i odveli jo{ jednu grupu u kojoj je bilo. Nakon toga je odveo tu grupu civila i mi{qewa sam da su isti qudi odveli i prethodne dvije grupe. i jedna `ena po imenu Francika Rai~. Pejak me ponovo izvodi vani. i to uglavnom kad bi se dijelila hrana. Dobro se sje}am da mi je tom prilikom rekao da me on pu{ta ali da se dobro ~uvam. Ja sam molio Rajka Pejaka da ubiju i mene. odakle se za nekoliko trenutaka ~uju dva duga rafala. glavni organizator i najekstremniji me|u svim ~etnicima bio je ^an~ar Momo. Po mom mi{qewu. jer sva tri puta koliko su dolazili. Kada sam prolazio pokraj Pejaka. u SMB uniformama. Nakon toga Miskin izlazi i govori da s wim u|em u zatvor. ubit }e me. Sve {to sam izjavio ukoliko zatreba spreman sam na sudu posvjedo~iti. kojima Miskin Borislav ubija preostalu trojicu zatvorenika. i jedan stariji ~ovjek rodom iz Hrvatske – Zagorac. a po tom izlazi i odlazi u no}. i Pejak me odmah izvodi ispred zatvora. Nedugo iza toga u zatvor dovode bra}u Hajru i Himzu ]ori}. Za otprilike sat vremena ponovo smo ~uli isti zvuk kombija. kao i u prvoj grupi. u prostoriji se ~ula pucwava. Dok sam vani razgovarao sa Pejakom. Slijede}i dan niko nije ulazio u zatvor. a on mi je uporno govorio da }e me odvesti ku}i. u kojoj sam bio i ja. rukom mi je pokazao da ostanem u zatvoru. Odmah zatim pred prostorije zatvora dolazi vozilo (crveni “fi}o”). oko 30 qudi. Nakon otprilike 45 min. ve} je u{ao u prostoriju i odmah sam prepoznao Rajka Pejaka zvanog [e{u. Sve {to sam izjavio ta~no je i istinito uneseno u zapisnik. {to potvr|ujem svojim potpisom.

aprila 2004. 2. motorizovane brigade ABiH-a (Armija Bosne i Hercegovine). Mesto ro|ewa: Ivangrad. avgust 1959. Imam dva (2) brata i jednu (1) sestru. Razgovor vodio: Yves Roy Prevodilac: Enida Mrn|i} Imena svih osoba koje su bile prisutne tokom razgovora: iste IZJAVA SVEDOKA Ovde sam svojom voqom da bih opisao sve {to znam po svom znawu i sje}awu. Crna Gora Po poreklu: Slovenac Vera: katoli~ka Jezik/jezici koje govori: bosanski. Razveden sam i ime moje biv{e `ene je Gordana. godine u Ivangradu. donekle zna ruski. Zavr{io sam osnovnu {kolu 236 . 1. devoja~ko prezime Karaka{. ukoliko to bude od mene tra`eno. Predstavnici Kancelarije tu`ioca Me|unarodnog suda za biv{u Jugoslaviju koji me intervjui{u su me obavestili da }e se izjava koju dajem mo`da koristiti u krivi~nom postupku. godine IZJAVA SVEDOKA Podaci o svedoku: Prezime: Koblar Ime: Perica VS-1018 O~evo ime: Ciril Nadimak: Pol: mu{ki Datum ro|ewa: 6. februara 1994. devoja~ko prezime Bo`ovi}. Ime mog oca je Ciril a majke Gordana. godine. BHS (treba da stoji ERN {to je skra}eno za evidencioni broj) te izjave je 00653158-0065-3191. 19. Ve} sam dao izjavu Slu`bi vojne bezbednosti 101. U vezi toga izjavqujem da sam voqan da svedo~im u Hagu u Holandiji. i 23. Razumeo sam da se od mene tra`i da opi{em stvari koje znam jer sam ih video i jasno }u nazna~iti u mojoj izjavi one ~iwenice koje sam doznao od nekog drugog. Ro|en sam 6.Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. engleski i makedonski Jezik/jezici kojim se slu`i u pisanom obliku (ukoliko se razlikuju od onih koje govori): isto Jezik/jezici kori{}eni tokom razgovora: engleski i bosanski Trenutno zanimawe: diplomirani politikolog Biv{e zanimawe: ugostiteqstvo Razgovor obavqen dana: 22. Crna Gora. avgusta 1959. Od mene se tra`i da dam istinitu izjavu o tome {ta sam ja li~no iskusio u vezi toga. Zovem se Perica Koblar.

odlu~io sam da se pridru`im jedinici teritorijalne odbrane koja se zvala “Obala 27. Od tog dana pa sve do 16. Studirao sam u Sarajevu od 1996. jula 1993. Zbog ovih povreda nisam bio sposoban za vojne akcije. jer nam je re~eno da }e nas tamo sa~ekati naoru`awe. Kada smo stigli na Golo brdo. nas dvadeset i trojica (23) smo preuzeli oru`je od vojnika koje 237 . Rat je u Sarajevu po~eo krajem marta. aprila 1992. odveo je grupu od 30 vojnika da pomognu braniocima Trnova. Mensud Yananovi}. Moja specijalnost je bila radio operater u komandnom sistemu. Ostao sam kod ku}e i uspeo sam da se izle~im. Odsek za politikologiju. gelerom od granate. Zadobio sam ozbiqne povrede u noge. Negde oko 10. `iveo sam u Sarajevu. Dok sam pretr~avao preko piste ponovo sam rawen. a sredwu u Sarajevu i Kiseqaku. po~elo granatirawe Novog Sarajeva. gde su nas do~ekali predstavnici ABiH-a (Armije Bosne i Hercegovine). Oti{li smo do Golog brda bez ikakvog naoru`awa. koja se nalazila na vatrenoj liniji srpskih snaga. do 2001. Moja brojna oznaka je bila 11314. koja je bila deo Op{tinskog {taba Teritorijalne odbrane Novo Sarajevo. Od 1981. bio sam na Bjela{nici. Tako|e se se}am da su na{i vojnici prodavali svoje oru`je da bi kupili cigarete. kao vojnik u vojnom centru slu`be za informisawe. Sarajevo je bilo pod potpunom opsadom i sukobi su po~eli po celom gradu. Tu. morao sam da prestanem sa le~ewem jer su srpske snage (VRS – Vojska Republike Srpske) po~ele da granatiraju taj prostor. Drugog maja 1992. jula 1993. Istog dana stigli smo do Igmana. Vojsku sam slu`io u JNA (Jugoslovenska narodna armija) od avgusta 1981. da }emo preuzeti oru`je i polo`aje boraca koji su se ve} nalazili na polo`aju na Golom brdu. juli”. i noga je po~ela ponovo da me boli i da krvari. Se}am se da je 15. Makedonija. dva (2) moja prijateqa su me prenela i morali smo da ostanemo zbog mojih povreda. Toga dana oti{ao sam u kasarnu “Viktor Bubaw”. a odatle smo oti{li na Bjela{nicu. u Strumici. godine. 4. Drugog marta 1992. Sedmog decembra 1992. morali smo da pretr~imo preko piste Sarajevskog aerodroma. ali da bismo stigli tamo. Jedan od mojih nadre|enih. 3. nisam oti{ao u bolnicu. Neposredno pred rat. Yananovi} se tada vratio na Bjela{nicu i rekao nam da sa~inimo listu od 25 qudi da idu da zamene vojnike na polo`ajima na Golom brdu. po~elo granatirawe Babinog Dola. sam predsednik Bosanske stranke prava.u Sarajevu. koja se nalazi u Sarajevu i istog dana kamionom sam preba~en u Dobriwu. Kasnije sam se ponovo pridru`io svojoj jedinici. do jula 1982. Iako su ove povrede bile ozbiqne. Posle pada. godine na Fakultetu za politi~ke nauke. 26. Nisam bio ozbiqno rawen. u Igmanskoj bolnici le~ili su mi obe noge. sam veoma te{ko rawen za vreme granatirawa Novog Sarajeva. Trnovo je tada okupirano i svi su po~eli da se povla~e. delove tela i glavu. jula 1993. Oti{ao sam posle u bolnicu na terapiju da bih se oporavio. po~etkom aprila 1992. Se}am se da je 25. Tada je nai{ao UNPROFOR i prebacio nas u Butmir. ali dok sam padao povredio sam onu istu nogu koja je ve} ranije bila povre|ena. 5. Pogodio me metak (povr{inska ogrebotina) u desnu nogu. marta 1992. aprila 1993. gde smo bili sme{teni po hotelima i bungalovima. i tada sam odlu~io da po{aqem `enu u Hrvatsku kod wenog ro|aka (ili rodice).

jer je bunker bio delimi~no poru{en. granate su udarale po bunkerima. dok sam obla~io jaknu. Bunkeri do kojih smo oti{li bili su srpski bunkeri koji su gledali na Iliyu. 7. Te{ko je opisati taj ose}aj. ali ose}ali smo da }emo uskoro biti napadnuti. @eleo bih da napomenem da sam. U tom bunkeru sam ostao jedno desetak minuta. Ve}i deo oru`ja bio je u veoma lo{em stawu. Izgledalo je kao da se zemqa otvorila. bili ili iz Hrvatske ili iz Srbije i Crne Gore. Bili su stvarno dobro naoru`ani i svi su imali velike no`eve (veoma duga~ke no`eve). municije skoro da nije bilo. bilo je nemogu}e videti da otpo~iwe napad. Glas je dolazio izvan bunkera. iz kojeg se nije moglo ga|ati. Ali tada nisam znao da su oni iz Brnetove jedinice. ^im sam iza{ao primetio sam da ova trojica (3) vojnika imaju razli~itu ode}u na sebi. ^ak i kada je no} bila mirna mogli smo da vidimo kamione VRS-a kako idu iz Iliye prema Bla`uju. 6. Kada sam iza{ao sa rukama dignutim u vis. imao amblem dvoglavog orla na rukavima. jula 1993. Nisam `eleo da na|u ovu iskaznicu kod mene kad me uhvate.smo zamenili. na BiH stranu. Slede}a stvar koje se se}am je da. jedan od wih je imao mitraqez. oko podne. uzeo svoju vojnu iskaznicu i bacio je u pe} koja nije radila jer je bilo leto. a bunkeri u koje smo morali da idemo nisu bili pogodni za polo`aje ABiH-a. U jednom momentu sedmorica (7) nas je morala da napusti bunker. 17. Za ~itavo vreme dok smo bili u bunkerima zati{je je bilo samo jedan dan i jednu no}. da su svi vojnici u jedinici Branislava Gavrilovi}a zvanog Brne. jedan od wih je imao kapu sa kokardom (dvoglavi orao sa ~etiri “s”). Primetio sam da je jedan od wih imao ~etiri (4) granate prika~ene za kai{. Kao {to sam rekao. a kad je granatirawe prestalo trojica (3) su se vratila u jedan drugi bunker. [to se ti~e ode}e. a kasnije sam primetio. slu{aju}i ih i razgovaraju}i sa wima. Jedni su imali samo maskirne pantalone dok su drugi imali samo maskirne jakne. Tako|e sam primetio da je jedan od wih. pre nego {to sam iza{ao iz bunkera. ~uo sam glas iza mene: “Izlazi sa rukama u vis”. Moja pu{ka je bila pored mene i tog momenta sam mogao da ~ujem eksplozije koje nisu bile iz artiqerijskog oru`ja kao ranije. a ja sam se vratio u svoj bunker u kome sam prvobitno bio. Bilo je ukupno devet (9) bunkera. ve} od ru~nih bombi ili od ru~nih baca~a. Dvojica na{ih vojnika su dobili oru`je koje nije bilo ispravno. za koga sam kasnije saznao da se zove Bora Pajkovi}. Granatirawe je trajalo oko dva (2) sata i niko nije bio povre|en jer su bunkeri bili jako dobro sagra|eni. Ni na jednoj uniformi nije bio amblem VRS. otpo~elo je granatirawe. takozvani “seja~ smrti”. Niko od wih nije govorio sa bosanskim akcentom. Tako|e sam video jedno pedesetak vojnika iza ove trojice (3). a druga dvojica (2) su imali automatske pu{ke. a jo{ mawe odbraniti se. Moram da pojasnim da u to vreme nisam nosio uniformu. dovoqno dugo da zakop~am ko{uqu i obu~em ko`nu jaknu. Ali sva trojica (3) su bili potpuno naoru`ani. Sa tih pozicija bilo je nemogu}e videti da li srpske snage dolaze da nas napadnu. koji su svi bili u maskirnim uniformama i svi su imali VRS ambleme. Imao sam crne farmerke. Jedino {to sam mo238 . crnu ko{uqu i ko`nu jaknu. na na{u stranu. video sam trojicu (3) vojnika kako stoje blizu bunkera. Narednog dana. onaj koji je bio delimi~no poru{en.

Isto sam video jo{ jednog tipa koji je imao kratko pot{i{anu bradu i kome su se obra}ali sa ]opo (on je imao na sebi uniformu i civilnu ode}u). u ovom slu~aju da provere ostale bunkere. Tada sam shvatio da su svi oni ~etnici. i ja sam pao izme|u Roberta i Rusmira. To sam ~uo od Pajkovi}a li~no kada je do{ao da me poseti u mojoj }eliji u Bla`uju. 8. razli~ito odevenih. Kasnije sam shvatio da je glavni zadatak Brnetovih qudi u toku te operacije bio da razbiju liniju fronta. a i ]opo je to potvrdio. Onda me je gazio pritiskaju}i mi ki~mu i po~eo je da me vu~e za kosu. licem okrenutim prema zemqi. Kad su me doveli do kasarne u Bla`uju. Onda sam video pu{ku kako se spu{ta dole sa moje glave i onda odjednom sam ~uo kako je ispaqen metak iz pu{ke. Jedina stvar koja im je bila zajedni~ka je da su svi nosili kokarde i da su imali brade. koje naoru`awe imate i tako daqe. Kad sam le`ao na zemqi bio 239 . Onda me podigao na noge vuku}i me za kosu i odmah me odveo do bunkera gde su bila trojica (3) mojih prijateqa. Primetio sam oko tridesetak parova ~izama ispred mene. ^uo sam da mu se ostali obra}aju sa “Majore”. Kasnije sam saznao da je wegov na~in delovawa da ubija zatvorenike no`em. neki od wih su po~eli brzo da nam postavqaju pitawa kao {to su: koliko vas je jo{ naokolo. kao {to su “11 plavih”. Nisam bio ~vrsto vezan nego malo labavo. ]opo i Pajkovi} su mi rekli da je ovo wihov na~in delovawa u svakoj vojnoj operaciji u kojoj su u~estvovali – i{li bi prvi a VRS bi ih sledio. Pajkovi} mi je rekao da mu dam svoj sat i prstewe. Onda mi je Pajkovi} pertlama za cipele vezao ruke iza le|a. 9. {to se ti~e amblema. Major je bio ~etni~ki vojnik. da je to bio Pajkovi}ev modus operandi. je da su to bile trobojke isto kao na srpskoj zastavi. Pajkovi} me je bacio na zemqu. Dok sam skidao prstewe video sam ~oveka sa plavim o~ima i plavom kosom koji je imao motorolu prika~enu za pojas. shvatio sam {ta su Brnetovi qudi radili. da izvedu prvu ofanzivu. Ahatovi}i i druge vojne ofanzive. U tom momentu ~etnik Boro Pajkovi} me je udario kundakom svoje pu{ke otpozadi u glavu i ja sam istog momenta pao. Mo`da su bili u bunkerima ili su ve} bili izvu~eni iz bunkera i odvedeni nekud. @elim da napomenem da nikada ne}u zaboraviti prezime Pajkovi} jer je u Drugom svetskom ratu ~etnik sa istim prezimenom uhapsio moju majku u Ivangradu u Crnoj Gori i poslao je u koncentracioni logor gde je bila sve do kraja rata. a onda su vojnici VRS do{li da im pomognu da obave posao. i Pajkovi} mi je onda rekao: “Niko te ne}e skinuti sa mog no`a”. Kada mi je lice bilo okrenuto prema zemqi. Ta trojica (3) su bili: @ivko Kraji{nik. Iznenada. mogao sam da gledam samo do visine od oko 15 cm.gao da vidim. Svi su imali uperene pu{ke u mene i u druge bunkere. Onda mi je stavio no` ispod grla i pitao me da li je dovoqno o{tar. Tog momenta nisam znao gde su mi prijateqi jer nisam nijednog video. U jednom trenutku Boro Pajkovi} mi je naredio da im okrenem le|a i ispred sebe sam mogao da vidim izme|u 50 i 60 vojnika. Wih trojica (3) su le`ali svezanih ruku iza le|a. Tako|e su mi rekli da su oni bili prvi u razli~itim borbama oko Sarajeva. Kad smo oti{li do mojih prijateqa. Robert Kahrimanovi} i Rusmir Hamaluki}. Otes.

To je restoran blizu stadiona na Grbavici i borba u kojoj je mogao biti ubijen bila je novembra 1992. Kad nam je nare|eno da sednemo. Bio je u crnom. gde nas je Brne ~ekao. Dok smo se spu{tali niz Igman. svi ostali su imali. Mislim da samo 30 wih nije imalo bradu. Samo nas trojica (3) sa ~etnicima smo se spu{tali niz Igman. Svi koji su imali kape imali su kokarde. Video sam kako Robert ste`e pesnice i kako ih je opustio kad je izdahnuo. a ovi zarobqenici su Brnetovi”. gde je radio kao izbaciva~. ]opo i Major. zvani Brne. Posle pucawa su nas trojicu (3) podigli na noge. ali preko pedeset ih je bilo. Tada sam ga poznao i setio sam se da sam ga vi|ao u baru koji se zvao “Hamam bar”. nemamo gubitaka i dovodimo ih dole”. ]opo je probao malo da me za{titi od udaraca rekav{i Pajkovi}u: “Prestani da ga udara{. i nosio je tako|e motorolu prika~enu za kai{. Pajkovi} je bio nama najbli`i. 11. a odmah iza wega bili su Brne. Ovo je bio prvi put toga dana da sam ~uo nadimak Brne.sam okrenut prema Robertu. Dotle mora da smo i{li najmawe pola sata. u Hrvatskoj. a tek sam kasnije saznao da se zove Branislav Gavrilovi}. ako ne i vi{e. godine. ima ih dosta tamo. Kad je Brne zavr{io sa pregledom dokumenata do{ao je do nas i onda nam je Major rekao da je taj ~ovek “~etni~ki vojvoda Branislav Gavrilovi} zvani Brne. 240 . ]opo desno od mene. Ko{uqa mu je bila raskop~ana i nosio je bele patike. Dok smo se spu{tali stali smo kod jednog poqa i onda su nam naredili da sednemo. imao je ne{to kao vojnu uniformu za pilote. a nisu svi imali kokarde (kao u originalu) jer je bio veoma vru} dan. Taj vojnik je nosio maskirnu uniformu sa dva orla na rukavima i bio je potpuno naoru`an. Odmah iza ubistva ~uo sam vojnike kako se sva|aju i neki od wih su govorili: “Nisi smeo da puca{ u tog ~oveka. stalno me udaraju}i kundakom pu{ke. a Pajkovi} iza mene. Tako|e sam ~uo ]opu kako ka`e vojnicima VRS-a: “Idite dole i uhvatite balije. Na putu dole pri{ao mi je ~ovek koji je slu`io vojsku zajedno sa mojim bratom Goranom u Koprivnici. Onda je Brne o{tro pogledao Majora i on je za}utao. Brne mora da je u~estvovao u toj borbi. Major nam je verovatno to ispri~ao jer je na{a Armija BiH pobedila u toj borbi kod “11 plavih” i prema Majoru. Onda su nas trojicu (3) odveli niz Igman do Brnetovog vo}waka ili poqa. To me nagnalo da pomislim kako je Roberta Kahrimanovi}a ubio vojnik VRS-a. ]opo i Major su pokazivali Brnetu sve {to su nam oduzeli. i rekao mi da se ne pla{im i da ispri~am sve {to znam. 10. Mislim da je Robert imao samo 17 godina. kada je ispaqen metak mogao sam videti da je Robert pogo|en u le|a direktno po sredini ki~me. za koga ste mislili da ste ga ubili u restoranu ’11 plavih’”. po jedan na svakom boku. oni su svi Brnetovi zatvorenici”. Tada su ostali vojnici sa~inili krug oko nas trojice (3). zna{ da nam je {ef rekao da ih `ibe dovedemo”. Ne znam koliko ih je bilo ta~no. @ivko Kraji{nik je bio sa moje leve strane a Rusmir Hamaluki} sa @ivkove leve strane. U tom momentu bilo je tamo izme|u 150 i 200 vojnika. izgledao je sve`e. i imao je dva (2) pi{toqa. lepo pod{i{an. Bilo je glasina da je taj vo}wak bio mesto gde je Brne ubijao zarobqenike. Najednom sve je utihnulo i tada sam video Brneta po prvi put. i tog momenta ~uo sam Majora kako nekome govori preko radio veze: “Sve je u redu {efe. dobro obrijan. Major je i{ao ispred mene. Dok smo mi sedali.

a onda se Brne okrenuo prema meni i po~eo da mi postavqa neka pitawa: “[ta ti radi{ sa ovim balijama i od kada si u vojsci?”. Dok je on to radio. Bio sam tamo jer me je Amor Ma{ovi} zamolio da mu pomognem u identifikaciji nekih le{eva koji su doneseni u mrtva~nicu. zar ne vidi{ da te ~ovek moli da ga ubije{. Identifikovao sam Rusmirov le{ jula 1994. Onda je Brne po~eo da nas ispituje jednog po jednog. a onda je Brne pitao: “Je li misli{ ti da }e te Momo sada spasiti?”. Zaboravio sam da napomenem da ga je Brne {utnuo dva puta u lice (krvario je jako) dok smo sedali. Nijedan od wih me nije tada udario.” @ivko je po~eo da pla~e i spustio je pi{toq. Major i ]opo odmakli na nekih 5 metara ispred nas. Pajkovi} je ispitivao Rusmira. Rekao sam mu da sam u vojsci od novembra 1992. Mislio sam u sebi.” Onda je Kraji{nik uzeo pi{toq i uperio ga je nadole. a onda si slobodan i mo`e{ ili da nam se pridru`i{ ili da ide{ gde god `eli{. Mislim da nije znao {ta se de{ava zbog bolova koje je imao.” Onda je neko iz gomile rekao: “Daj ga usta{i. ho}e{ li da povu~e{ oroz. To sam rekao jer je u ostalim dokumentima koje sam imao sa sobom stajalo da sam rawen decembra 1992. Onda se Brne vratio i ponudio svakom od nas po cigaretu. @ivko je rekao da jeste. samo je Pajkovi} ponavqao: “Ti si moj. “Radije }u da poginem od metka nego od Pajkovi}evog no`a. Onda u jednom momentu je @ivko okrenuo glavu prema meni i ja sam ga pogledao i klimnuo mu glavom i o~ima mu dao do znawa da ubije mene. Dok je Rusmir skidao uniformu.” Onda je Brne uzeo pi{toq od @ivka i rekao mu: “Ne znam {ta }u sa tobom. Ja sam rekao “ne”.” Ja sam ustao. ili baliju”. uzeo pi{toq sa obe ruke i uperio ga prema Kraji{niku. [e{eq i ja smo glavni”. Onda su se Brne. ni Mladi} te sada ne mogu spasiti i zajebi Kraji{nika. a ja sam uzeo dve iako nisam bio pu{a~. Brne je onda rekao Rusmiru i @ivku da skinu uniforme (imali su nove ABiH uniforme). Tako|e me pitao da li se mi poznajemo od pre. oni nisu niko i ni{ta u Bosni. Najednom. “ili usta{u”. primetio sam da nosi crveni dowi ve{ i to mi je pomoglo da identifikujem wegov le{ kasnije. ja sam ga uzeo i onda mi je rekao: “Hajde da vidimo momka iz Sarajeva. ni Karayi}. @ivko je imao bolove od {utirawa i boleo ga je slomqeni nos. Posle toga me je Pajkovi} odveo nekih 7 do 8 metara odatle i po~eo me ispitivati. Zbog wegovog crvenog doweg ve{a uspeo sam da ga identifikujem. Pajkovi}. i Mladi}a. jebo ti balijsku majku. misle}i na Rusmira.” Svu trojicu (3) su nas ispitivali Gavrilovi} zvani Brne i Pajkovi}. Brne me je zgrabio za ruku i oduzeo mi pi{toq i onda ga je prislonio na mo241 . “Ubij koga ho}e{.12. Po~eo je sa Kraji{nikom. ni Kraji{nik. izaberi koga }e{ ubiti. i mogao sam da vidim da Brne radi ne{to sa pi{toqem. iako sam ga znao iz bara “Hamam”. u mrtva~nici bolnice na Ko{evu. Sebi sam rekao da }e to biti posledwa stvar koju }u uraditi pre nego {to umrem. moj si. Onda je Brne rekao Kraji{niku: “Evo ti pi{toq. misle}i na mene.” Brne je onda stavio pi{toq ispred mene. Nisu bili potpuno nagi jer su imali drugu ode}u ispod uniforme. a onda ga je zgrabio za nos i lome}i mu nosne kosti psovao je @ivka govoriv{i: “Kopile srpsko. Rusmir Hamaluki} i @ivko Kraji{nik nisu uzeli nijednu iako su bili pu{a~i. Karayi}a. pitao ga je da li mu je Mom~ilo Kraji{nik ro|ak. Onda je Brne po~eo da ga psuje i rekao mu je: “Srpsko kopile.

Na putu dole stali smo da se odmorimo jer je to naredio Brne. Brne je naru~io dve (2) kafe. O~igledno. Brne i ]opo odveli su me do jednog kamiona i tu ostavili teret koji sam nosio. onda se okrenuo ka drugima i rekao: “Da su ovakvih deset sa mnom. misliv{i na @ivka Kraji{nika. Mene su stavili u tu istu improvizovanu }eliju. jednu za sebe a jednu za mene i ponudio me cigaretom. Onda je Pajkovi} zgrabio Rusmira i odvukao ga sa strane do `buwa. a sa desne velika spavaonica u kojoj je bilo oko ~etrdesetak vojnih policajaca VRS-a. Kada smo stigli u Bla`uj zastali smo na jednom mestu.” 13. Svo vreme su pevali ~etni~ke pesme. gde je bilo sedam ili osam vojnih kamiona i nekoliko automobila. Tu je bilo pet do {est mu{karaca u vojnim uniformama sa amblemima VRS. U jednom momentu Lalo me pitao: “[ta si ti radio sa balijama?” Ja sam }utao a Brne ga je popreko pogledao i Lalo je napustio kancelariju. Tu sam video vojne policajce VRS. Posle ubistava neko iz grupe mi je doneo pancirni prsluk (Ni{ka pancirka) da ga nosim. mogao sam da vidim stra`arnicu. Narednog dana ~uo sam da je Pajkovi} zaklao Rusmira. Pajkovi} mi je rekao da sam ja prvi koji je uspeo da izbegne wegov no`. i onda se okrenuo prema spavaonici tako da vojnici mogu da ~uju i rekao: 242 . Brne me odveo u jednu od kancelarija u jednoj od te dve zgrade. ne obra}aju}i se nikome ponaosob: “Ubijte |ubre”. Tako|e su mi dali da nosim dva (2) ranca sa municijom i mitraqez. Sa leve strane }elije bio je WC. pi{toq je bio prazan.ju slepoo~nicu i povukao je prekida~. Mogao sam da vidim da su ga se vojnici VRS pla{ili i po{tovali. Brne je seo u taj auto na mesto voza~a.” Brne je rekao da ho}e da ide da vidi gde su ta trojica (3) zarobqenika i tako|e da ho}e da vidi gde }e mene da smesti. ne{to kao parkirali{te. Tu je bio parkiran i beli “golf” sa sarajevskim tablicama. Onda smo po~eli da silazimo sa Igmana prema Bla`uju. Nisam video tada {ta se dogodilo sa Rusmirom ali sam video wegovo telo u `buwu kad smo odlazili. U krugu su bile dve zgrade i spremi{te. onda mi je ~estitao i rekao: “Dobro si uradio”. to je veoma duga~ak prsluk. Onda je ispri~ao ostalima {ta se dogodilo na Golom brdu i rekao im je da sam ja pre`iveo i da ne sme dlaka da mi fali sa glave. sa stihovima kao {to je “Spremte se ~etnici”. 14. Pukovnik i ja iza{li smo iz kancelarije i oti{li do improvizovane }elije koja je bila deo hodnika. Onda je vojnik koga su zvali Pukovnik rekao: “Zarobili smo trojicu (3) za vreme ofanzive. ne bih gledao Sarajevo sa Trebevi}a. razumem za{to su ova dvojica bila u balijskoj vojsci ali si ti otpad srpskog naroda”. pro{li smo pored blokade i u{li u krug kasarne. Tu sam video Dragana Despotovi}a. do ispod kolena i veoma te`ak. Brne. On je bio glavni. Iz te grupe vojnika prepoznao sam jednog ~iji je nadimak Lalo. Poznavao sam ga sa Iliye. pregra|ena pregradom. Hasiba Kr{laka i Hilmiju Numi}a. Tada je ]opo pri{ao Kraji{niku i ispraznio {ar`er pu{ke u wega. Odvezli smo se do kasarne. ]opo pored wega a ja sam seo pozadi sa Majorom. Brne je psovao Dragana Despotovi}a: “Srpsko |ubre jedno. Pajkovi} li~no mi je to rekao u Bla`uju. bio je {ef jedne samoposluge tamo. Za vreme iste posete Bla`uju. Onda je Brne rekao. to je u~iweno u isto vreme dok je ]opo pucao u Kraji{nika. zajedno sa wima.

Pitali su me da li me je neko na bilo koji na~in povredio. kada u mojoj vojnoj ispravi pi{e druga~ije. 18. govorio sam da me niko nije dirao. Dao sam izjavu generalu Smitu o polo`aju te{ke artiqerije oko Sarajeva. ^uvar kod [picaste stijene zvani Vaso ~uo je od ]ope i Pajkovi}a da mi je Brne spasio `ivot na dan kada sam uhva}en.” Onda se Brne rukovao sa mnom i rekao mi: “Znam da }e{ ti pre`iveti ovo i znam ~ak da }e{ pobe}i. a ja sam mu rekao da sam pao u kupatilu. 15. bio sam u pri243 . Dok smo bili u zatvoru u “Kuli” lagali smo o tome gde smo uhva}eni. Tek za vreme “prinudnog rada” shvatio sam koliko je Brnetova jedinica va`na i koliko je Brne mo}an.“Ne dao Bog da se ne{to desi Koblaru. preko minskog poqa i predao sam se UNPROFOR-u. Pajkovi} i jedan koji se zvao Goran. Na moj zahtev ponovo sam se vratio u 101. I meni je isto ponu|eno ali sam odbio. koju sam video dok sam bio na “prinudnom radu”. Ne znam ko su oni bili. psovao me. a ne na rati{tu. u minskim poqima i tako daqe. Osmog avgusta 1993. ~ije prezime ne znam. godine. kopao sam rovove. Mislim da sam samo 15 do 20 dana bio u okviru kruga. ]opo me pitao ko me je udario. video se strah u o~ima vojnika VRS. jedan od Brnetovih vojnika je bio u blizini linije fronta i rekao je ~uvarima da sam ja uhva}en u borbi. Nas ~etvorica (4) ostali smo u Bla`uju 7 dana i 6 no}i. ali ne znam iz koje su jedinice bili. Ko god je `eleo qude za “prinudni rad” do{ao bi u zatvor i zatra`io nas. prezime mu ne znam. svi su imali ambleme VRS. To je bio posledwi put da sam video Branislava Gavrilovi}a zvanog Brne. Upravnik bi nas onda rasporedio na razli~ite zadatke. Posle Bla`uja preba~eni smo u zatvor u “Kuli”. Jednom dok smo bili na “prinudnom radu” avgusta 1993. Kada je taj vojnik oti{ao sa linije fronta. registrovan sam od strane ICRC (Me|unarodni komitet Crvenog krsta) u zatvoru u “Kuli”. ]opo je jednom primetio da mi je zglob {ake slomqen i da su mi nate~eni obrazi. Kad god bi wegovo ime bilo pomenuto. februara 1994. vre|ao me i jednom kada ostala trojica (3) nisu bila tamo. [a}ira ^edi}a. kod [picaste stijene u Sarajevu. Ostao sam u “Kuli” sedam meseci. Znam da se Dragan Despotovi} kasnije pridru`io vojsci VRS. pose}ivali su me i donosili mi cigarete od Brneta. Rekao sam mu da sam pao. Ostalo vreme bio sam na “prinudnom radu”. Pobegao sam iz zatvora u “Kuli” 17. 16. Te ozlede sam dobio od udaraca vojnika VRS. 17. a on me pitao gde sam pao. Major. Za vreme pritvora vojnici VRS-a su dolazili kad god su hteli i tukli nas i mu~ili nas onako kako su `eleli. motorizovanu brigadu ABiH-a. ]opo mi je rekao da su na{li moju vojnu ispravu. ]opo. Za vreme jedne posete ]opo. i naravno. Major i Pajkovi} su me pitali za{to sam lagao da sam u Armiji BiH od novembra 1992. Po naredbi oficira za bezbednost. Goran. To smo ~inili da bi izbegli batinawa. sa sre}om i neka te Bog ~uva”. Tukli su me palicom. Govorili smo da smo uhva}eni na aerodromu. bio je po meni lud i psiholo{ki me mu~io. stavio mi je ru~nu bombu u pantalone i pretio da }e da izvu~e upaqa~. radio izme|u linija fronta. po~eli su da me tuku i posle toga gde god bih oti{ao oni su me mu~ili jer sam slagao o okolnostima mog hvatawa i nosio sam `ig da sam ja taj vojnik Armije BiH.

potvr|ujem slede}e: 1. Imam odgovaraju}e kvalifikacije i odobrewe od Sekretarijata Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. 19. 1). Prilog br.tvoru u kasarni “Viktor Bubaw”. (potpisano: ne~itak potpis) POTVRDA SVEDOKA Izjava mi je glasno pro~itana na bosanskom jeziku i sadr`i sve {to sam rekao. Potpisao sam fotokopiju na kojoj se nalazi amblem (Prilog br. Izjavu sam dao dobrovoqno i svestan sam da se mo`e upotrebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na podru~ju biv{e Jugoslavije od 1991. 7: Potvrda Dr`avne komisije da sam pobegao iz zatvora u “Kuli”. jula ili avgusta 1994. a sve ostalo je isto. prilikom wegovog unapre|ewa u vojvodu. Razlog mog pritvarawa je bio taj {to sam odbio da potpi{em izjavu u kojoj je stajalo da smo mi odgovorni za pad Golog brda. Prilog br. Istraga protiv mene zavr{ila se jula 1994. POTVRDA PREVODIOCA Ja. Vojislav [e{eq je bio prisutan. Enida Mrn|i}. Tako|e je prilo`eno: Prilog br. 31-25-24-13-03-1-83/99. kao i sa engleskog jezika na bosanski jezik. 2. To je amblem koji su nosili Brnetovi vojnici kada sam uhva}en na Igmanu. gde sam ostao do 1. Prilog br. kao i da mogu biti pozvan da javno svedo~im pred sudom. 2: Kopija moje kartice Crvenog krsta broj: 311342. Pokazana mi je fotokopija amblema koji sam prepoznao. Prilog br. 6: Potvrda o povredama br. aprila 1994. da prevodim sa bosanskog jezika na engleski jezik. Prilog br. U toku 1994. prevodilac. 5: Obrazac izjave o wegovom napu{tawu BiH. Pristajem na to da se moja izjava da na uvid navedenim organima. 244 . 2004. broj: 06/5-16-0/98. Prilog br. Drugom prilikom video sam Brneta odmah pored [e{eqa za vreme [e{eqeve posete Palama. 4. Perica Koblar mi je rekao da on govori i razume bosanski jezik. po svom znawu i se}awu. Deklaracija Upozoren sam na to da bi moja izjava mogla biti data na uvid organima unutra{wih poslova i/ili drugim pravosudnim organima. 3: Potvrda Crvenog krsta broj: BAZ-311342. Potpis: (potpisano: Perica Koblar) Datum: 23. video sam Brneta na televiziji. 4: TO (Teritorijalna odbrana) legitimacija br 000087. a na onima koje su oni nosili nije bilo napisa. prema naho|ewu Tu`ila{tva Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju. U emisiji je bila prikazana neka proslava. Razlika izme|u ovog amblema i onih koje su oni nosili je u tome {to na ovome stoji neki napis. 8: ^lanak iz novina o mom bekstvu iz zatvora u “Kuli”.

gdje sam ro|en. Samari i Hoyi}i. istinito po wegovom znawu i se}awu. Kadri}i. april 2004. godine Mjesto ro|ewa: Jo{anica. Perica Koblar je potvrdio da je sve navedeno u ovoj izjavi onako kako sam je ja prevela. podru~je ozna~eno brojem 2 je selo Jo{anica. Na desnoj strani ceste se nalazi kamenolom Jo{anica. Moja ku}a je bila udaqena 1. u selu Jo{anica. Ro|en sam 5. Lipqe Nacionalnost: musliman Vjeroispovijest: musliman Jezik/jezici koje govori: bosanski Jezici kori{teni u toku razgovora: engleski i bosanski Trenutno zanimawe: sudski slu`benik Prethodno: tehni~ar datum(i) razgovora: 26-27. ku}u sam ozna~io brojevima 1 i 2. Na crte`u H. To selo se nalazi sedam kilometara od Zvornika na cesti prema Vlasenici. Salihovi}i se nalaze ~etiri kilometra od mog sela. 1956. 8.100-1. 245 . Mjesto gdje sam `ivio prije rata ozna~eno je brojem 1. podru~je ozna~eno brojem 4 je rijeka Jo{anica. godine IZJAVA SVEDOKA Podaci o svjedoku: Prezime: Seferovi} VS-1104 Ime: Almir Ime oca: Reif Nadimak: Sefer Pol: mu{ki Datum ro|ewa: 5. podru~je ozna~eno brojem 3 je kamenolom. a podru~je ozna~eno brojem 5 je cesta koja vodi iz Zvornika prema Lipqu. Nadimak Sefer dobio sam tokom rata 1992. 1996. 4. pored ceste. Potpis: (potpisano: Enida Mrn|i}) Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. Usmeno sam prevela gorenavedenu izjavu sa engleskog jezika na bosanski jezik u prisustvu Perice Koblara.200 metara od kamenoloma. koji je pokazao da je ~uo i razumeo moj prevod ove izjave. te je shodno tome izjavu potpisao na odgovaraju}em mestu. 1956. Zaseoci u selu Lipqe su zaokru`eni crnom bojom. 10. Drugi zaseoci u Lipqu su Sultanovi}i.1) Jo{anica je dio ve}eg sela koje se zove Lipqe. Razgovor(e) vodili: Mazhar Inayat Prevodilac: Andrea ^a~i} Imena svih osoba prisutnih tokom razgovora: niko IZJAVA SVJEDOKA Zovem se Almir Seferovi}. Datum: 23. i 31. 10. To podru~je je prikazano na crte`u A. Salihovi}i.3.

postao sam ~lan Komunisti~ke partije. a naredna ~etiri u Kamenici. Sredwu {kolu sam zavr{io u Karakaju kod Zvornika. 6. Jo{anica je bila ~isto muslimansko selo. 1978. Prvi kontakt s politikom sam imao 1972. Bio sam izabran za predsjednika omladinske organizacije u Lipqu. Esad Hoyi}. ali se sje}am da je glavni aktivist bio Tihomir Jasikovac. spojenim pri korijenu nosa. Od tog broja. godine. Kasnije sam obu~en za artiqerca. Razlikujem ve}inu oru`ja. visine oko 175 cm. ^esto sam s wim sara|ivao na rje{avawu lokalnih pitawa.Moj otac se zove Reif. jedan od wegovih kom{ija muslimana. 7. Brat Asim je poginuo u saobra}ajnoj nesre}i 1983. bez brade i brkova. Selo Jo{anica je imalo oko 130 ku}a i 550 stanovnika. Jasikovac i Jeremi}e. O`enio sam se 14. 1992. U Lipqu nije bilo Srba. {to je podrazumijevalo komunikaciju i saradwu i s muslimanima i sa Srbima. koja je udana za Ramu Avdi}a. 5. ro|ena je 11. do 31. Godine 1974. Moja `ena se zove Jasminka. imao je oko 78 kg. Ostalo su bili Srbi. 1982. Pucao sam iz skoro svih vrsta oru`ja koja su se koristila u vojsci i mornarici.500 radnika. SKJ zna~i Savez komunista Jugoslavije. izabran sam za sekretara SKJ u Lipqu. 4. i Majdu. 246 . 4. Srbi su imali svoj ogranak SKJ u Srpskom Snagovu. godine. ro|enu 24. Poku{a}u opisati kako je Tihomir Jasikovac izgledao u vrijeme rata. Odmah nakon toga. Lipqe je sa srpskim selom Srpskim Snagovom grani~ilo kod Hoyi}a. vodeno staklo i kemikalije za proizvodwu deteryenata. Ne sje}am se ko je bio wihov sekretar. 1. Prva ~etiri razreda osnovne {kole sam zavr{io u Lipqu. U tvornici sam radio do 8. Tvornica se jo{ zvala Glinica. U tvornici “Bira~” sam se zaposlio 1979.110. sjede kose. Imao je oko 60 godina. 1977. Srpsko Snagovo je pokrivalo mawa sela: Gligore. Mislim da je imao sme|e o~i. 8. Vojsku sam slu`io u mornarici. pro}elav. Zavr{io sam prve dvije godine Pravnog fakulteta u Sarajevu. Tvornica se nalazila u industrijskoj zoni Karakaj. muslimana je bilo 1. On bi mo`da mogao detaqnije opisati wegovo dr`awe i pona{awe. `ivjelo je oko 3. nakon zavr{etka osnovne {kole. do po~etka rata.500 muslimana. Lice mu je bilo dosta izborano od starosti. 1980. Sje}am se da je hodao krupnim koracima i da je bio malo pogrbqen. Hasiju. Po nacionalnosti sam bosanski musliman. Studij nisam nastavio jer sam se po~eo baviti politikom i sportom. s prosijedim obrvama. ro|ena 1933. U vojsci sam pro{ao obaveznu obuku u Puli i [ibeniku. 1959. ro|en je 1934. Nakon izbora za sekretara SKJ u Lipqu. ali je s vremena na vrijeme pu{tao brkove. Gruji}e. 1978. U cijelom Lipqu. na hrvatskoj obali. JNA sam slu`io od 29. Obrenovi}e. Zapo{qavala je 2. Sje}am se da su bile neuredne i da su str{ale. ukqu~uju}i i zaseoke. 1988. Mirnesa. Ja sam bio prvi sekretar SKJ u Lipqu. Imam jednu sestru. 12. po~eo sam se intenzivno baviti lokalnim pitawima. Kao vojnik pro{ao sam op{tu obuku u kori{tewu raznog oru`ja. Imamo troje djece: Mirelu. ro|enog 7. tj. ro|enu 14. Proizvodila je kerami~ka vlakna. krajem 1974. Majka se zove Naza. dobro je poznavao Tihomira i jo{ neke Srbe.

koje sam predstavqao u kriznom {tabu op{tine Zvornik. koja nije bila dovr{ena. sje}am se da je on bio najutjecajnija osoba u Srpskom Snagovu. [ahvaz Sinanovi} iz Jo{anice. ali sam nakon dvije godine ponovno izabran ja. formirani su krizni {tabovi za Lipqe i Zvornik. izabran sam i za sekretara mjesne zajednice Lipqe. Mehmedalija Husejnovi} iz Kadri}a. prekinute su sve veze izme|u Hoyi}a i Srpskog Snagova. To su napravili pod izgovorom da muslimani ne daju svoj doprinos za igradwu ceste. Kad se sada toga sjetim. Imao sam previ{e posla. Srbi ukinuli autobusnu liniju izme|u Zvornika i Srpskog Snagova. Sekretar mjesne zajednice Lipqe sam bio sve do po~etka rata. Jedan od mojih rezultata je izgradwa ceste kroz Lipqe. Tad sam na du`nosti ostao samo godinu dana jer sam dao ostavku. U februaru 1992. Prvi nagovje{taj problema je bio kad su u decembru 1991. Malobrojne muslimane koji bi se usudili putovati tim autobusom Srbi su provocirali pjevaju}i ~etni~ke pjesme. Rahmo Salihovi} iz Salihovi}a. Imenovan sam predsjednikom kriznog {taba za Lipqe i Novo Selo. Predsjednik tog {taba je bio Sakib Halilovi}. a wegov zamjenik Asim Hayi}. {tab od 50 ~lanova pregledao je moje preporuke. 247 . Srbi vi{e nisu dozvoqavali autobusima da ulaze u Hoyi}e. koja je povezivala Hoyi}e i Srpsko Snagovo. bio sekretar mjesne zajednice i trener nogometnog tima. Radio sam u tvornici “Bira~”. Srbi su formirali svoj krizni {tab za Srpsko Snagovo. da dovoze ili odvoze muslimane. Muslimani i Srbi su sara|ivali i dru`ili se. U novembru 1991. Drago Obrenovi}. vidim da je stvarni razlog bio taj da su se Srbi pripremali za rat i da nisu htjeli da to muslimani saznaju. Milan Gruji} i wegova bra}a Marko i Mirko.Godine 1979. Edin Hoyi} iz Hoyi}a. Drugi utjecajni Srbi u Srpskom Snagovu su bili Dragi{a Dragi}. Me|utim. Jednom me je zamijenio Srbin Milenko Petrovi}. na mjestu sekretara SKJ nisam bio cijelo to vrijeme. Linija je ukinuta jer Srbi nisu htjeli da muslimani prolaze kroz Srpsko Snagovo. Pred sam po~etak rata. Zbog prirode svog posla postao sam glavni aktivist u Lipqu. Ne sje}am se da je izme|u 1979. Prije imenovawa. Op{ta zamjerka radu kriznih {tabova je bila da nisu bili posebno uspje{ni. Mir nije bio prioritet na wihovom politi~kom planu. U dijelove Jo{anice i Samara doveo sam struju. Zbog toga nisam mogao efikasno obavqati sve du`nosti. Me|utim. Moje imenovawe su op{tini Zvornik predlo`ili mje{tani Lipqa. uglavnom jer su Srbi ve} bili odlu~ili {ta ho}e. Ne znam da li je Tihomir Jasikovac bio predsjednik tog {taba. U kriznom {tabu za Lipqe su jo{ bili: Abdulah Rami} iz Samara. Muslimane koji su kolima i{li u Srpsko Snagovo su zaustavqali i provjeravali im isprave. na poslovima izgradwe infrastrukture. bilo ikakvih nesuglasica izme|u muslimana i Srba. i decembra 1991. Haso Selmovi} iz Bajri}a i Asim Rami} iz Novog Sela. u~iteq. muslimani iz Hoyi}a su mi rekli da Srbi odr`avaju tajne sastanke i da izgleda da se pripremaju za nekakvu vrstu vanredne situacije.

a zavr{io oko 15. pro~itao sam jedan ~lanak u lokalnim novinama u kome je pisalo da su ta ~etvorica. op{tina Tuzla). a nastavila se 6. koje su stanovnici Zvornika uhapsili 8. muslimani su primijetili kako ve}ina Srba napu{ta Zvornik i odlazi u Mali Zvornik. Godine 1995. Branko Gruji} je imao oko 44 godine. koju je vodio Alija Izetbegovi}. ima}ete rat”.000 qudi. Oni su nagla{avali da ne `ele podjelu grada ve} `ele ostati zajedno. Doma}i Srbi nisu dobili takvu obavijest. aprila bilo je skoro 10. Oni su mi rekli da su primijetili da Srbi. pa nadaqe muslimani vi{e nisu mogli biti u rezervnim snagama i morali su vratiti svoje uniforme. Stigli su iz smjera Karakaja. uglavnom muslimana.00 sati. To tada nisam znao. izme|u ostalih. sa liste SDA (muslimanska politi~ka stranka. Sakib Halilovi} (`ivi u Berlinu). Asim Hayi}. Kopiju snimke predao sam predstavnicima Me|unarodnog suda. i 7. ne `elite da podijelimo grad i institucije. mogli smo donositi zakone po na{oj voqi. Sje}am se da je na predzadwoj sjednici Skup{tine. Okupqenima se obratilo oko 20-ak govornika. u Srbiji. arkanovci su u{li u Zvornik. {iroka ramena i bio je malo pogrbqen. Muslimani su bili u ve}ini u Skup{tini (64 prema 36%) i da smo htjeli.Od decembra 1991. Ve}ina qudi na mitingu su bili muslimani. a drugi kod robne ku}e. Sje}am se da me op{tinski ured Narodne odbrane (mjesni ured JNA) obavijestio da svoju uniformu vratim u tvornicu gdje sam radio. u centru Zvornika su odr`ana dva velika mitinga. te`io je oko 80 kg. kopaju rovove i da izgleda kao da se pripremaju za rat. To sam i uradio po~etkom decembra 1991. Svaki govornik je osudio one koji su {irili mr`wu i trovali politi~ku situaciju u tom podru~ju. Ne sje}am se kako su se zvali stra`ari koji su ih uhapsili. Jedan je odr`an kod banke. gospodo. ve}ina muslimana je bila za mir izme|u dvije zajednice. u zoru su uhapsili muslimani i predali zvorni~koj policiji. koji su krenuli u izvi|awe. Na mitingu koji je odr`an 7. visok je preko 180 cm. i Safet Muratovi} (`ivi u Austriji). sqede}i muslimanski delegati: Asim Hayi} (danas `ivi u @ivinicama. Imao je prosijede brkove i visoko ~elo. Dana 8. aprila 1991. aprila 248 . U Skup{tini su bili. Kemal Dedi} (`ivi u Sarajevu). predsjednik BiH). Tu snimku ima predsjednik zvorni~ke op{tine u izbjegli{tvu. op{tina Tuzla). Muhamed Osmanbegovi} (danas u Tuzli). Safet Mehmedovi} (`ivi u Grabovici. Ti mu{karci su nosili zelene beretke i rekli su muslimanima da su im do{li pomo}i. obu~eni u maslinastozelene uniforme s kokardama. Dan nakon mitinga. Me|utim. koja je po~ela 4. Za predstavnika Lipqa u Skup{tini Zvornika sam izabran 1990. Sje}am se da je jedan od arkanovaca imao nadimak Repi}. Dana 6. koji se nalazi preko rijeke Drine. Na mitingu je napravqena 90-minutna snimka tog doga|aja. predsjednik SDS-a Branko Gruji} ustao i rekao: “Ako vi. Prvu ~etvoricu. aprila 1992. Zajedno s drugim muslimanskim delegatima u zvorni~koj Skup{tini sam pokrenuo to pitawe. imao je svijetlosme|u kosu.00 sati. Fadil Bawanovi} (u Tuzli). godine. aprila 1992. Miting je po~eo oko 11. U Skup{tini sam imao priliku razgovarati s muslimanskim delegatima iz drugih podru~ja.

U novinama je bila i slika tog ~ovjeka i pisalo je da mu je nadimak Repi}. @icu. Rekao sa mu: “\ubre jedno. Fadil mi je odgovorio da {ef policije. U to vrijeme je mogao imati 25-26 godina. koji su lisicama bili vezani jedan za drugog. Nije rekao gdje je s tim drugim Srbima bio u karanteni. Rekao je da je zajedno s mnogim drugima proveo mjesec i po dana u karanteni. Pucalo se i na mene dok sam bio na putu izme249 . sjedio je na stolici. Kad sam prvi put vidio Repi}a. Na prvom spratu zgrade policijske stanice sam vidio tri mu{karca.00 sati. ali sam uzeo wihova kola i odvezao se u Zvornik da vidim {ta se de{ava. @icu sam vidio na stolu u hodniku ispred sobe gdje su bila zatvorena ta trojica. puno lice i nije imao bradu ni brkove. gdje su im stalno govorili da muslimani u Zvorniku koqu i peku Srbe. Vratio sam se u sobu u kojoj su bila ona trojica. Uz sebe su imali automatsku pu{ku. da ih deru i sole im rane. koji je bio mr{av. aprila 1992. Jedan je nosio maskirnu uniformu. Kad sam stigao. oti{ao sam odmah u policijsku stanicu. Osman Mustafi} (koji danas `ivi u Wema~koj). Sjeo sam pored jednog. Policajci su bili iz Vlasenice i i{li su prema Zvorniku. Imao je crveno. oko 8. Nisam ih poznavao. Wihovog ~etvrtog kolegu. zvanog Repi}. Oni su mi radio vezom odgovorili da policajce pustim. Imao je svjetlosme|u kosu i kad se okrenuo prema meni. Sje}am se da se do tada po Zvorniku ve} intenzivno pucalo. i nekoliko {prica. a druga dvojica su bila u civilnoj odje}i. Kasnije sam krenuo nazad u svoje selo. sam vidio u uredu Fadila Muji}a. Na tom smo mjestu uhapsili ~etvoricu srpskih policajaca i oduzeli im kola. mje{tani Divi}a su nam dojavili da su ih napali Srbi iz Srbije i Zvornika. Odmah nakon {to smo ih uhapsili. mislim da je prema gra|i mogao biti visok oko 180 cm. upitao Fadila za{to su mi rekli da pustim policajce iz Vlasenice. nazvao sam policiju u Zvorniku da ih obavijestim. le|ima okrenutim prema meni. Dana 8. dva pi{toqa i tri kilograma plasti~nog eksploziva. {irok i jak vrat. i kosu svezanu u repi}. one koja se koristi za davqewe. nakon pu{tawa na slobodu ubili {estoro qudi u selu Tabaci pored Divi}a. Repi} se okrenuo prema meni dok sam. Rekli su nam da svima koji kre}u za Zvornik ka`emo da odustanu od putovawa jer se puca. poznaje tu ~etvoricu i da mi je zato rekao da ih pustim.1992. Muji} je bio {ef kriminalisti~kog odjela zvorni~ke policije (danas radi u MUP-u u Tuzli). Ja i jo{ petnaestorica qudi smo postavili kontrolnu ta~ku blizu kamenoloma da bi one koji prolaze mogli obavijestiti o tome. ulaze}i u Fadilovu sobu. Pustio sam ih. ko te poslao i {ta radi{ ovdje?” On se predstavio (ne sje}am se kako se zvao) i rekao da je iz Pan~eva i da su mediji krivi {to je tu. vidio sam da ima visoke zaliske. Vidio sam hrpicu komadi}a `ice. Iako je sjedio. Na Divi} se pucalo s hidroelektrane i granatiralo s druge strane Drine. injekcije i jo{ neko oru`je je kod te ~etvorice na{la policija za vrijeme ispitivawa. Imao je {iroka ramena. Tog ~ovjeka i trojicu wegovih kolega sam vidio u policijskoj stanici u Zvorniku. Dowi dio vrata mu je bio izbrijan.

Sead Salihovi} za {estu i Mirsad Veli} zvani Mi}o za sedmu ~etu. oti{ao sam u Kulu Grad da se na|em s Asimom Hayi}em. b) Uspostavio sam kurirsku vezu sa komandirima ~eta (me|u kuririma su bili Azir [abi}. pobjegla u Kula Grad. Rekli su im da }e se situacija normalizirati ako poslu{aju naredbu. Ve}ina onih koji su uhap{eni i zatvoreni u \uzinu ku}u su bili qudi iz tih zaselaka. Imali smo ne{to eksploziva koji smo uzeli iz kamenoloma. aprila 1992. koji su znali da se sprema rat. koji je bio zadu`en za organizirawe muslimanske vojske. Znam da je ve}ina muslimana iz zvorni~kog podru~ja 8. Ve}ina qudi iz Jo{anice. aprila 1992. Ne znam za{to su pu{teni. Neki mje{tani. a neki su imali ru~no izra|ene pi{toqe. Me|utim. vratio sam se u Lipqe. Sultanovi}i.|u Zvornika i svog sela. Samira su zvali Kapetan Almir. Dob mu{karaca u mojoj jedinici je bila izme|u 15 i 65 godina. Ostali su ve}inom imali lova~ke pu{ke. predsjednikom SDA u Zvorniku. Nakon {to je Zvornik napadnut. Srbi su naredili svim muslimanima u tom podru~ju da predaju oru`je. Kadri}a. Asim je pobjegao u Kula Grad. Jo{anica. raketne baca~e ili protupje{adijske i protutenkovske mine. Wih dvojica su me zadu`ili da organiziram odbranu u Lipqu. a u svakoj je bilo oko 120 vojnika. koji mi nisu 250 . Odmah nakon toga. Samara. On je danas u Zenici i radi u {koli za oficire. Mevludin Salihovi} za drugu. poku{ao sam uvjeriti qude u Lipqu da nas Srbi `ele prevariti kad ka`u da nam se ni{ta ne}e desiti. To su bili: Mehmed Belki} za prvu ~etu. Na{ najve}i hendikep je bio nedostatak oru`ja i nedovoqna vojna pripremqenost. Bajri}i i Novo Selo – su bili zadu`eni da formiraju ~ete. Znam da su Repi} i wegovi qudi pu{teni nave~e istog dana. Jedinica kojom sam komandovao nije imala nikakvo sofisticirano oru`je. Stariji mu{karci su formirali radnu jedinicu. a mla|i su se pripremali za stra`e i borbu. Dana 9. c) Formirao sam interventne vodove koji su odbijali prve napade ~etnika i d) Formirao sam jedinicu za logistiku ~ije je glavno zadu`ewe bilo da dostavqa hranu borcima i pripremi plan evakuacije civila. U Kula Grad sam ~esto odlazio sve do pada tog grada da bih Asima i Samira obavje{tavao kako napreduje organizirawe odbrane. Nakon pada Kule Grada. Poduzeo sam sqede}e korake: a) Imenovao sam komandire ~eta. Kula Grad je pao 26. On je bio i komandant muslimanskih obrambenih snaga. mje{tani Salihovi}a. Smatrao sam da oru`je ne smijemo predati i da trebamo pobje}i u {umu. [efik Mehidi} za tre}u. Na kraju smo formirali sedam ~eta. Refik [abi} i Fedahija Ibrahimovi}). Nakon {to sam s wima raspravio strate{ka pitawa. Ja sam bio glavni komandant tih snaga. Hoyi}a i dijela Kadri}a su povjerovali Srbima i ostali su u svojim ku}ama. Mevludin Mujanovi} za petu. U Kula Gradu sam sreo i Samira Ni{tovi}a. Samari. Bajri}a i Novog Sela su mi povjerovali i pobjegli smo u {umu. aprila 1992. koji je bio pod na{om kontrolom. kad su srpske snage po~ele op{ti napad na grad. bombe. Mujo Husejnovi} za ~etvrtu. kupili su oru`je. Svi zaseoci u Lipqu – Salihovi}i.

00 sati. Te no}i. Iz Kadri}a se dvogledom moglo vidjeti ~etnike oko tog logora. kad sam nai{ao na Hasretu. Hasreta Salihovi} je pobjegla iz \uzine ku}e (nisam siguran je li to bilo 31. jedan transporter i nekoliko kamiona punih vojnika kako sti`u u Lipqe iz Srpskog Snagova. zar ne zna{ {ta nam rade. u Wema~koj). To su mi rekli kuriri. vojnici iz Glumine. Srbi su im oduzeli li~ne isprave i nisu im dali nikakve propusnice. @ene su bile potpuno gole. u moje skrovi{te je do{ao kurir i rekao da je cesta prema Kalesiji otvorena. koji su sjedili na gajbama. `ena i djece. ali je i taj plan propao. Sa mnom je na Veqevu glavu pobjeglo oko 1. pored ~etnika. Dana 25. s kojima sam htio da napadnem \uzinu ku}u.500 mu{karaca. juna). rekao: “Boga ti. ali nisam primijetio da se ne{to bitno desilo. kad je vidio koliko je qudi do{lo pred {kolu. nisam ih mogao prepoznati. Glumina se nalazi blizu Karakaja. Sje}am se da sam 1. Svi qudi u logoru pri~aju o tebi i nadaju se da }e{ ne{to preduzeti”. godine. koliko vas ima. Broj 1 je \uzina ku}a. a broj 3 je ku}a Sulejmana Salihovi}a. maja do 2. iz svog skrovi{ta na Veqevoj Glavi sam vidio dva tenka. i{ao sam u izvi|awe u zaselak Mu{anovi}i. Srbi su po~eli odvoditi mje{tane u \uzinu ku}u. sjedila je pored ceste. koju su pridr`avale neke djevojke. juna 1992. Dana 1. Skoro 750 mje{tana je do{lo pred {kolu u nadi da }e dobiti propusnice da odu za Zvornik. maja. kako na glavnoj cesti ispred \uzine ku}e hodaju me|u ~etnicima. Kad me vidjela. mogli ste nas pobijediti”. ^im su to ~uli. Ja sam pobjegao na planinu Veqeva glava. Jedna `ena. Hasreta isprva nije htjela govoriti pred drugim qudima o svom bijegu. oti{li su. Srbi su patrolirali po selu. Iako sam kroz dvogled mogao vidjeti stra`are. koja se o~igledno odbila skinuti. Nisam mogao prepoznati nijednu `enu. Kasnije sam doznao od nekih zarobqenika da je u logoru bilo zatvoreno 483 qudi. juna 1992. Zarobqenike smo zatim planirali osloboditi 29. Na slici iz zraka broj 18-29 dobro se vidi selo Salihovi}i. Udaqenost izme|u mog osmatra~kog mjesta i \uzine ku}e je bila malo vi{e od 400 metara zra~ne linije. ili 23. Logor je bio otvoren od 25. broj 2 je Hasretina ku}a (Hasreta je djevojka koja je uspjela pobje}i iz \uzine ku}e i prona}i me). Hasretu sam poznavao. a komandir tih 40 vojnika je bio Salih Arnaut (danas `ivi u Minhenu. Sje}am se da mi je neko rekao da su 22. maja 1992. Na crte`u B se vidi selo Salihovi}i. Naoru`ani Srbi su i prije dolazili u selo. Srbi naredili svima koji su ostali u selu da do|u pred {kolu i predaju svoje li~ne isprave. Bilo je oko 10. Moj prvobitni plan je bio da \uzinu ku}u napadnemo 27. jer nam se prije toga pridru`ilo 40 naoru`anih muslimana iz Glumine. Otprilike sredinom maja 1992. potr~ala je prema meni i rekla: “Brate Almire. Moje selo se nalazilo na obronicima Veqeve Glave i do vrha smo pje{a~ili 3-4 kilometra. maja 1992. Odveo sam je na stranu i tad mi je rekla da `ene u \uzinoj ku}i siluju i mu251 . Osoba od koje sam to ~uo tako|e mi je rekla da je jedan Srbin. dvogledom vidio 56 golih `ena. maja 1992.vjerovali. bilo je popodne. Da ste se borili. ali ih ja nisam vidio. juna 1992. maja ili 1.

Radi se o slici iz zraka. le|ima nasloweno na zid. u selu je bilo vi{e od 60 ~etnika. Vrat joj je bio u modricama i izgreban. Crvene zvijezde ozna~avaju polo`aj mojih qudi prije napada. mjesta ozna~ena crnim krsti}ima su ~etni~ki polo`aji u Lipqu. Duge crne strelice ozna~avaju pravac na{eg kretawa prema polo`ajima koje sam htio da moji vojnici zauzmu (prije samog napada). koja je tako|e ubijena ispred \uzine ku}e.~e. i 2. Rasema je sahrawena 5-6 metara sjeveroisto~no od drugih osam grobova. u sjede}em polo`aju. ali nisu imali oru`je. Dao joj je vode da se opere i oti{ao u drugu sobu da se svu~e. 4. Dimije su joj bile razvezane. Da biste potpuno razumjeli plan operacije. Na crte`u. Ti su vojnici bili naoru`ani. Vojnicima bez oru`ja sam rekao da. broj 2 je \uzina ku}a. Nije rekla ko je silovan niti sam je ja pitao o tome. Hasreta je tada odlu~ila pobje}i. crte` C se mora staviti iznad crte`a D. Operacija je i{la po planu. broj 11 je ku}a Sulejmana Salihovi}a. broj 6 ozna~ava mjesto gdje smo prona{li tijela Huseina Mujanovi}a i Vejiza Mujanovi}a. ako im ne ostavim pravac za povla~ewe. sazvao sam sastanak svojih vojnika u ku}i Hasiba Osmanovi}a u Jo{anici. Svi poginuli su pokopani u zasebne grobove na grobqu u Salihovi}ima. broj 9 je mjesto gdje smo pokopali to ~etvoro qudi i ~etvoro drugih koji su poginuli pred \uzinom ku}om. broj 7 je mjesto gdje smo na{li tijela Fatije Husejnovi} i Mevludina Husejnovi}a. Crne zvijezde ozna~avaju polo`aj vojnika koji su bili pored vojnika ozna~enih crvenim zvijezdama. a mjesto ozna~eno brojem 51 je lokacija gdje je pokopano deset qudi koje sam spomenuo gore. U no}i izme|u 1. ako neko od vojnika s oru`jem bude ubijen. Znao sam da }e Srbi. Nisam primijetio nikakve krvave tragove na tijelu. Jo{ 45 ih je stajalo pred ku}om. iza{ao sam iz sobe. u pravcu Srpskog Snagova. juna 1992.00 sati. 5 i 8 su ku}e iz kojih su ~etnici odbijali na{ napad. rekla je da ne mo`e jer nema dovoqno vode da se opere. brojevi 3. Rekao sam im za odluku da napadnemo \uzinu ku}u rano ujutro 2. Li~no sam vidio sve te qude. Ta~no u 5. jer unutra nije bilo mjesta za sve. Rekla mi je da je pobjegla kad ju je jedan ~etnik poveo u jednu od ku}a da je siluje. pomogao da se wihova tijela stave u vre}e i bio na wihovoj sahrani. preuzmu wegovo oru`je i nastave se boriti (u no}i napada napravio sam sli~an plan operacije spa{avawa zatvorenika). broj 10 je mjesto gdje smo sahranili Rasemu Fehri}. U ku}i je bilo oko 15 vojnika. Zbog toga na neke polo`aje. poubijati taoce. broj 1 ozna~ava moj polo`aj.30 smo otvorili vatru. Rekla je da je namjerno prolila vodu i kad je ~etnik po~eo vikati za{to ne dolazi. gdje smo nakon osloba|awa zatvorenika prona{li tijelo Nazire Mine Fehri}. Tijelo je bilo na kau~u. a borba je trajala naredna dva i po sata. Plan operacije se nalazi na crte`ima C i D. znali smo da rade u dvije smjene podijeqeni u grupe od 30 vojnika. U vrijeme napada. Hasreta je bila u jadnom stawu. Vidio sam fotokopiju u boji ozna~enu kao “fotokopija”. nisam postavio vojnike. Ja i moji qudi smo bili na polo`ajima u 5. 252 . juna 1992. Odje}a joj je bila poderana i bila je bosa. ^im sam vidio da je mrtva. On joj je tada naredio da iza|e i donese jo{ vode.

ali sam primijetio da su sli~ni. Broj 2 ozna~ava moj polo`aj na lijevom }o{ku ku}e Sulejmana Salihovi}a. Kad sam pri{ao \uzinoj ku}i. Na crte`u E. koju je uzeo moj vojnik Mirzet Be~i}. bez brade. stajao ispod verande jedne ku}e. Dragan Petrovi} je imao oko 25-26 godina.Negdje pred \uzinom ku}om vidio sam Dragana Petrovi}a. Brzi je stajao ispred kapije. a broj 4 moj polo`aj pored grma uz ku}u. bio je visok oko 170 cm. Na verandi sam prvo spazio dimije koje su visjele sa stepenica. bio je jake gra|e. ja i moji vojnici smo otvorili vatru na Dragana i ubili ga. i zapucao je prema wemu. “srpkiwu”. tzv. Kad sam pri{ao wegovom tijelu da provjerim je li mrtav. naprijed malo du`u. Na fotografiji 12-12 se vidi divqe rastiwe ispred \uzine ku}e. je imao oko 50 godina. iza{ao sam iza grma i vidio Dragana kako puca na Senada. Dragan Petrovi} je na sebi imao uniformu JNA. Nakon {to smo oslobodili \uzinu ku}u. pored wega je bila poluautomatska pu{ka “papovka”. Jo{ bih htio da dodam da Brzog (tj. Imao je `ute brkove. dok se ovaj prikradao ku}i da ubaci eksploziv. Trebao bih jo{ re}i da je Dragan Petrovi}. na mjestu koje sam na crte`u E ozna~io brojem 3. ako je to bio on) nisam dobro vidio. ali sam ispred \uzine ku}e bio vidio ~ovjeka kako daje naredbe ostalim vojnicima i pomislio sam da je on glavni. u~iteqa iz Lipqa. Sulejmanova ku}a je bila na ni`em terenu od \uzine pa me Brzi nije mogao vidjeti. Brzi. Nosio je cipele broj 39. a onda sam iza wih ugledao Dragana. Ve}inu vremena sam bio pod paqbom i glavni ciq mi je bio ostati van linije vatre i omogu}iti ~etnicima da se povuku. Dragan je spazio jednog od mojih qudi. koje nije bilo tamo u vrijeme napada. broj 1 na crte`u E ozna~ava mjesto gdje je Brzi stajao. Amira Mujanovi}. Nosio je “kana|anke” koje je skinuo jedan od mojih vojnika. Amira danas `ivi u Spitalu. kratko je vrijeme `ivjela s Draganom. u Austriji. vidio sam da ima ranu na glavi. zatvorenici su nam rekli da je Brzi bio komandir ~etnika. koja je udana za mog ro|aka Besima Husejnovi}a. Na fotografiji 1212 se vidi predwa strana \uzine ku}e. u trenutku kad sam ga spazio. Nosio je maskirnu uniformu i imao automatsku pu{ku. Ne znam da li je Dragan bio brat Milenka Petrovi}a. Srbija. ispred glavnog ulaza sam ugledao Brzog. imao je svijetlosme|u. 253 . visine oko 175 cm. neurednu kosu. Nisu mi ga opisali. Spa{avaju}i Senada. Izvadio sam wegove isprave i vidio da se zove Dragan Petrovi} ili Mitrovi}. imao je oko 70 kg i bio je zgodan. Taj je bio jedan od zadwih koji se povukao. Ona vjerovatno zna kako se on preziva. ili ~ovjek za koga mislim da je on. Na fotografiji 12-02 se vidi predwa strana ku}e Sulejmana Salihovi}a. Kad sam ~uo pucweve. Prepoznala ga je kad sam joj pokazao sliku. Zbog toga pretpostavqam da je to bio Brzi. koja se proizvodila u tvornici “Zastava” u Kragujevcu. Imao je kratku sme|u kosu. broj 3 ozna~ava wegov polo`aj. Senada Brki}a. Nije imao bradu ni brkove i sje}am se da je bio vrlo zgodan mu{karac. Kasnije su mi zarobqenici rekli da je Dragan obukao dimije da se zamaskira i pobjegne.

Zatim je u mom pravcu ispalio rafal od 15-ak metaka. Vojnici su me obavijestili da su prona|ena dva mrtva ~etnika. ~uo sam Brzog kako govori qudima u \uzinoj ku}i da ponesu bijele plahte i da krenu za wim. Sje}am se da sam vidio kako joj krv lipti iz rana.Kad sam se pribli`io Sulejmanovoj ku}i. ali su mi rekli da je ~etvrti prona|en u rijeci Jo{anici. Te{ko su raweni Kasim Bijeqinac (on je dva dana kasnije umro u improviziranoj bolnici u Jo{anici i sahrawen je na grobqu Brdo). na desnu stranu od \uzine ku}e. jo{ jedna `ena iz Fehri}a je rawena i ostala je le`ati na zemqi. padali su jedan preko drugog. Rekao je: “Banda }e nas ubiti. Iz ku}e su odmah nagrnuli qudi. wegova k}erka. potr~ao je 5-6 metara prema Sadetinoj ku}i. Ukupno sam vidio tri ubijena ~etnika. Vjerovatno su je no} prije napada silovali u ku}i Ibrahima Salihovi}a. ali je ostao invalid). ali se ne sje}am gdje je rawena ni kako se zove. Qudi. ^etnik koji nije izgorio je imao dugo lice. To tijelo nisam vidio. gdje je Pemba le`ala. Nakon {to je pucwava oko \uzine ku}e prestala. pro{ao sam pored mjesta ozna~enog brojem 5. ~etnici su ve} bili pobjegli u pravcu Snagova i Kule Grada. imao je ravnu tamnosme|u kosu. Nosio je sivomaslinastu uniformu JNA. dok je tre}i izgorio i nije ga bilo mogu}e identifikovati. odmah sam krenuo prema {koli da vidim kakva je tamo situacija. usta su mu bila poluotvorena. Velik broj zarobqenika tada je rawen dok su bje`e}i u mom smjeru tra`ili zaklon. ali je umrla nakon dva dana i pokopana je pored svog oca). Kad me Brzi ~uo. Wen 4 ili pet godina star sin je vukao za ko{uqu i zvao: “Mama. Ne znam ko ih je ubio. Rasema Fehri} i Hasija ^ormehi}. vjerovatno od vatre. mozak joj je ispadao van dok sam ga poku{avao vratiti u lubawu. Kasnije sam doznao da je i sin rawen u ruku. Nisam pretra`ivao yepove te dvojice ~et254 . U~inilo mi se da govori srbijanskim naglaskom. uzmite bele plahte i krenite za mnom”. Prije nego sam do{ao do polo`aja na crte`u E. ustani”. koja je izgledala mokra. ozna~enog brojem 2. mogu opisati jo{ samo jednog ~etnika. Kad sam ja vidio tijela. Osim Dragana Petrovi}a. Nije imao bradu ni brkove. Fajko Smajti} (pogo|en u desnu natkoqenicu. pored wih nije bilo oru`ja. ne znam kako se zove (ona je te{ko rawena u glavu. kad ih je otkrio vuku}i je za ko{uqu. Na mjestu su poginuli: Adem Fehri}. visine oko 180 cm. Zarobqenica Pemba Mustafi} tako|e je te{ko rawena i umrla je nekoliko dana kasnije. mogao je imati 27-28 godina. Ta dvojica ~etnika su poginuli dok su poku{avali iza}i iz {kole koja se zapalila. Nije ubijena ispred \uzine ku}e. Sje}am se da smo ispred {kole prona{li “zoqu”. pogo|ena dva puta u le|a (vidio sam rane kad sam je kasnije posjetio u bolnici). Sulejman Saki} zvani Bijeli. te`ine oko 85 kg. Me|utim. pre`ivio je. Znam da su ga uzeli moji vojnici. pa sam vidio da mu nedostaje jedan predwi zub s lijeve strane. Izvirio sam i povikao da krenu prema nama. kad sam stigao. Od mojih vojnika poginuo je samo Be{ir Dautovi} iz Driwa~e. za koju se Brzi sakrio. Znam da je osmero qudi palo na zemqu pogo|eno. Izme|u wene i \uzine ku}e se nalazi kuruzana. Odvezena je u bolnicu.

nika. Ta cesta je vrlo strma i vijugava. Tamnoplava strelica na cesti ozna~ava smjer prema Jo{anici. Lijevo od vrata te sobe nalazila se prostorija povr{ine jednog kvadratnog metra. brojem 4 ozna~ena je jo{ani~ka yamija. godine. Vlasnik ku}e je bio Habib Ahmetovi}. dolazi se do jo{ jednog raskr{}a. Sje}am se da sam ih stavio u plasti~nu kesu i zakopao na dubinu od oko 20 cm. Sedmi drinski bataqon. Dana 31. na mjestu ozna~enom brojem 1. Iza toga. januara 1993. u ku}i Ramiza Ahmetovi}a sam zakopao neke dokumente. koji je bio pod mojom komandom. nalazila se ku}a Ramiza Ahmetovi}a. zvorni~kom bataqonu i danas `ivi u Tuzli i vjerovatno zna detaqe. Ku}a je imala dva sprata i nije bila dovr{ena. 120 metara daqe. Mjesto gdje se stoka odmarala i napajala ozna~eno je brojem 3. Malo daqe niz cestu brojem 5 ozna~eno je raskr{}e. To u to vrijeme nisam znao. do{la je Zenaida Bajramovi} iz Zvornika. prvo se ulazi u prostoriju ozna~enu kao soba 1. ali ga se vi{e ne sje}am. Daqe uz cestu. juna 1992. Me|utim. Na krajwem desnom dijelu crte`a F vidi se rijeka Drina. Sad znam (pro~itao sam to u novinama) da je bio negdje s novosadskog podru~ja. Me|u dokumentima koje sam sakrio u Ramizovoj ku}i bila su i ~etiri pisma koja sam primio od majora Pavlovi}a. Nakon {to se u|e u ku}u. crte` F se mora postaviti s desne strane crte`a G. ali sam kasnije saznao iz novina. Siguran sam da mu je to bilo la`no ime. Brojem 6 ozna~en je most preko rijeke Jo{anice. Skretawem na lijevu stranu ide se do Ramizove ku}e. Safet je bio ~inovnik u 7. nisam znao odakle je. Predala mi je plavu kovertu u kojoj je bilo pi255 . Majora Pavlovi}a ne mogu opisati jer ga nikad nisam upoznao. koja je trebala biti klozet. Popis s rasporedom smjena je vjerovatno me|u tim papirima. Neke dodatne dokumente sam 1993. U vrijeme kad sam kontaktirao s wim. ili 2. u Srbiji. da “o~isti” muslimane s bosanske strane Drine. dao Safetu Mehmedovi}u (od oca Muhameda) iz Kamenice. odnosno s rasporedom smjena ~etnika. Dana 1. zvorni~ki bataqon. koje je ozna~eno brojem 2. spojio se sa 6. godine. Ku}u sam odabrao jer sam tokom rata spavao u ku}i ozna~enoj brojem 0 na crte`u G. Me|utim. prije nego sam napustio svoje selo i oti{ao u Tuzlu. U novinama je pisalo pravo ime tog ~ovjeka. U prizemqu su bile ~etiri sobe koje se vide na crte`u H. i da ga je vlada u Beogradu poslala u Zvornik. pod la`nim imenom. Postoji mogu}nost da sam mu s tim dokumentima dao i popis s imenima 62 ~etnika. U toj sam prostoriji zakopao dokumente. nose}i bijelu zastavu. Da biste razumjeli sqede}e. Ramizov brat. u jednoj od u~ionica koje nisu izgorjele u po`aru na{li smo popis s imenima 62 qudi. bilo mi je sumwivo da se na poruke potpisuje bez zadr{ke. kameni~kim bataqonom u 6. Pod ku}e u to vrijeme jo{ nije bio postavqen. a oni bi me obavijestili da su ne{to na{li. Mogu}e je da su ih pretra`ili moji vojnici. Skretawem na desnu stranu ide se prema Ramizovoj ku}i. pa sam iskopao rupu u zemqi i zakopao dokumente. koja je uni{tena u ratu. koja je od ku}e Ramiza Ahmetovi}a bila udaqena oko 50 metara.

Oni su odgovorili da ja pustim Zenaidu. Pismo je zavr{avalo prijetwom da }e Srbi sami do}i po tijela. Razmjena je izvr{ena kod kamenoloma. Tijela nisu bila zakopana. juni 1992. doviknuo sam Srbima da puste Zenaidinu djecu. Dva dana nakon razmjene. Prva dva poku{aja su propala jer su Srbi poku{ali da nas prevare i ne predaju civile. Kako im nisam dao da se vrate u Zvornik. jedan iz Divi}a. zvao se Mehmed Boji} i bio je iz Divi}a. Zenaidi nisam dao da se vrati. koji je radio sa mnom u tvornici “Bira~” (Glinica). a `enama i djeci u Tuzlu. na liniji razgrani~ewa kod Uzamni~kog mosta u Novom Selu. Sje}am se imena samo jednog od wih. Dana 9. Rama Rami}. Tih 12 civila su sa srpske strane dovezli kamionom i sje}am se da su na glavama imali plasti~ne kese. a ostali iz Vlasenice. Zamotali smo ih odvojeno u tanku plasti~nu foliju. Major Pavlovi} mi je poru~io da mu po{aqem popis svih onih koji `ele oti}i da bi mogao dogovoriti prevoz. stariji ~ovjek iz Novog Sela. Nakon {to sam pro~itao pismo. a rok za odgovor je bio nedjeqa u podne. koji se parkirao blizu kamenoloma. Trebao bih spomenuti da je razmjena uspjela iz tre}eg poku{aja. Idu}i dan Zenaida se vratila s odgovorom majora Pavlovi}a. ili 2. Nudio nam je prevoz. vjerovatno zato {to nije znao o kome se radi. Kamion je dopratio vojni yip. Wegova majka Zora je bila u~iteqica muzi~kog odgoja u jednoj osnovnoj {koli u Zvorniku. Zenaidin mu` Ahmo Bajramovi} i sestra Adnana su mi prije we prenijeli usmene poruke od majora Pavlovi}a. Major Pavlovi} je tvrdio da ni{ta ne zna o zatvorenicima u dvije zgrade. Pismo je bilo potpisano s “major Pavlovi}”. Ukratko. Tijela su bila ve} djelimi~no u raspadawu i zaudarala su. ukoliko ih ne predamo. a zatim u ceradu. prije nego {to su poslali Zenaidu. Kako moj polo`aj (blizu kamenoloma) nije bio daleko od srpske kontrolne ta~ke. odmah sam napisao odgovor. u pismu je bila naredba da svi mje{tani napuste podru~je. Pismo sam dobio u petak. Tra`io je da predam tijela Srba ubijenih u akciji. Srbi su nam doviknuli da imaju pismo za mene. Dvoje civila su bili iz Zvornika. 256 . S wima je u kamionu bilo nekoliko naoru`anih ~etnika. zadr`ali su weno dvoje djece kako bi je prisilili da se vrati. juna 1992. i da }e se osvetiti. Mu{karcima je bilo ponu|eno da ih se preveze u Suboticu. Odgovaraju}i na popis s imenima qudi koji sam poslao. Tijela ~etnika smo do kamenoloma gurali na drvenim kolicima. koja nas je molila da je pustimo zbog djece.smo majora Pavlovi}a. tra`e}i popis svih qudi koji su zatvoreni u zgradi “Novog izvora” u Zvorniku i u tvornici “Vezionica” u Karakaju. donio mi je tre}e pismo od majora Pavlovi}a. Pismo je bilo naslovqeno na komandanta Lipqa. Pismo je bilo datirano 1. Uz pismo sam prilo`io popis sa 40 imena qudi za koje sam znao da su zarobqeni u te dvije zgrade. Pismo sam poslao preko Zenaide. razmijenili smo tijela tri ~etnika za 12 civila. Ne sje}am se kakve je boje bila koverta. rekao je da on nema nikakav popis zatvorenika i da ne mo`e ni potvrditi ni opovrgnuti da zatvorenika ima. Srpski vojnik s kojim sam se dovikivao je bio Zoran. U pismu mi se nije obra}ao direktno. Ispod potpisa je stajalo “na~elnik {taba Teritorijalne odbrane Zvornika”.

ve} ~asni Srbi koji se bore za svoje `ivote”. Sa vojnicima sam se povukao na Veqevu Glavu. U pismu je rekao: “Mi nismo ~etnici (u svom pismu sam ga oslovio s “veliki ~etni~ki vojvodo”). Poginulo je ukupno 186 srpskih i 12 muslimanskih vojnika. Znam da su Srbi zauzeli Novo Selo. blizu Cerske. ali s obzirom na to da smo ubili 99 Srba. mi257 . ili 12. oko 11. morali smo se povu}i jo{ daqe. jer je isto ve~e do{ao na Uzamni~ki most da me upozna. jer sam znao da }e nas napasti bez obzira na na{ odgovor. Tra`io sam tako|e da nam daju 50 autobusa i da nas prati Me|unarodni komitet Crvenog krsta. Izme|u 18. U toj bici. U pismu sam rekao da odbijam ponudu i doslovno ga vrije|ao. U bitci sam komandovao jedinicom u kojoj je bilo 50 vojnika. Novo Selo i Kamenicu. Povod za pismo je bio dolazak poja~awa od 30 qudi iz Kamenice i Cerske. Srpski mediji su kasnije tvrdili da su muslimani masakrirali 186 Srba. Kako su Srbi nastavili i}i za nama. Mislim da major Pavlovi} nije komandovao tom akcijom. Kako se nisam pojavqivao. u jednom velikom okr{aju. Major Pavlovi} je o~ito bio zadovoqan mojim odgovorom. U tom je periodu bilo mawih sukoba izme|u dvije strane. Razim Smailovi} i Mehmed Bosanki}. decembra 1992. Novo Selo i Kamenicu. vodila se velika bitka za @lijebac. @estoko su nas granatirali i u napadu je ubijeno 5-6 civila i jedan od mojih vojnika. Nakon {to smo porazili Srbe. Srbi su krenuli u napad. gdje su `ivjeli muslimani. jer su Srbi obi~no sa sobom kupili mrtve. muslimani su za jedan dan. sa vojnicima sam se vratio u selo.Poslao sam odgovor. Ja sam li~no ~uo jednog Srbina kako to ka`e na “motorolu”. To mi je diglo moral i ohrabrilo me. Pismo je bilo kratko i ironi~no. Ono {to mi je u pismu bilo ironi~no je to {to su napadnuti i ubijeni muslimani u Lipqu. Istog dana kad sam primio ~etvrto pismo. i 22. Ne znam koliko srpskih vojnika je u~estvovalo u bici. oktobra 1992. krenuli smo u protunapad i vratili Novo Selo. Dana 21. Tre}eg dana po po~etku napada. Ja sam komandovao jedinicom koja je napala srpske polo`aje na potezu prema {koli u Kamenici. Nisam se usudio pri}i kontrolnom punktu. Major Pavlovi} je odgovorio ~etvrtim pismom. Ni{ta va`no se nije de{avalo sve do prve sedmice u oktobru 1992. Idriz Mustafi}. na planinu Udr~. jula 1992. Isto ve~e sam mu napisao uvredqivo pismo i poslao ga po Rami Rami}u. poginulo je 99 srpskih vojnika. i spalili ga do temeqa. uspjeli povratiti Lipqe. U prvoj polovini oktobra 1992. U borbama su poginula i dva moja vojnika. Znao sam da je do{ao s poja~awem i da bi lako mogli pregaziti na{e podru~je ako me ubiju tu na kontrolnom punktu. tra`e}i vi{e vremena za sastavqawe popisa. major Pavlovi} je oti{ao. Napad je trajao tri dana.30 sati. a major Pavlovi} je imao obraza tvrditi da su muslimani agresori. Na na{oj strani akciju je vodilo nekoliko komandira. a Srbi `rtve. 11. prema Radio Zvorniku. Ne znam da li je bilo `rtava s wihove strane. Srbi su opet napali i zauzeli Lipqe. gdje smo ostali do 2. februara 1993. @elio sam dobiti na vremenu. ali sam siguran da ju je nadgledao iz Zvornika.

bio sam na jednom od wegovih predizbornih mitinga u Malom Zvorniku. Svi su bili na sjednici Skup{tine onog dana kad je Branko Gruji} izrekao svoju prijetwu. sigurno bi mu se suprotstavili kad je izrekao prijetwu. Ta ~etvorica navedenih su bili ~lanovi srpskog kriznog {taba u Zvorniku i otvoreno su podr`avali Branka Gruji}a. Kad je major Pavlovi} do{ao na Uzamni~ki most da me upozna (kad se nisam pojavio). 2. Po po~etku rata u aprilu 1992. Prekrajao je karte Zvornika i industrijske zone Karakaj. Me|e|a je bila na slobodnoj teritoriji. U isto vrijeme u Malom Zvorniku se odr`avao jo{ jedan miting. Siguran sam da je Branko Gruji} znao i za logor u \uzinoj ku}i. sa zadwom grupom od 4. 1992. Ja sam 1. Ne znam ko je bio komandant srpskih snaga.slim da ih je bilo mnogo vi{e nego nas. pripajaju}i ih srpskom teritoriju.00 sati 2. Stevo Radi} (sekretar Skup{tine u Zvorniku). Da se nisu slagali s wim. Cijelu no} smo pje{a~ili preko planina i sje}am se da je bilo vrlo hladno. U jednom je navratu za Srebrenicu oti{lo 400-500 qudi. u Me|e|u smo stigli oko 6.00 sati. `ivi u Zvorniku). Vaso Eri} (predsjednik Op{tinskog suda u Zvorniku). Bio je to protestni miting nekoliko hiqada muslimana. Jovo Mijatovi} (~lan Skup{tine Bosne i Hercegovine. Jovo Ivanovi} (predsjednik Izvr{nog vije}a zvorni~ke Skup{tine). Branko je organizovao etni~ko ~i{}ewe muslimana. 258 . i velikog broja Srba. koji je po~inio (zajedno s drugim paravojnim snagama) najgore zlo~ine u Zvorniku i okolici. U martu 1992. posebno vi s druge strane Drine. Jovo Mijatovi} je radio sa mnom u istoj tvornici. Miting je osiguravala doma}a policija iz Malog Zvornika i policija iz Loznice u Srbiji. vi ste najhrabriji. Okupili smo se ispred {kole u Lipqu i krenuli u 18. i da je od toga umrlo 100 qudi. 2. @lijebac je ostao pod na{om kontrolom sve dok se nismo povukli iz podru~ja. gde i pripadaju”. oti{ao u Tuzlu. [e{eq je bio vo|a Srpske radikalne stranke i prije rata 1992. i Dragan Spasojevi} (zamjenik na~elnika Slu`be javne bezbjednosti u Zvorniku) su podjednako odgovorni za ratne zlo~ine i etni~ko ~i{}ewe muslimana u zvorni~koj op{tini. Po~etkom 1993. s wim je bio i Branko Gruji}. po~eo je polagan ali stalan egzodus muslimana. Mislim da je [e{eq jedan od najgorih ratnih hu{ka~a. To zna~i da je Branko Gruji} znao za sve prijetwe i ucjene koje mi je upu}ivao major Pavlovi}. Smatram da su sqede}i qudi odgovorni za ratne zlo~ine nad nenaoru`anim mje{tanima Lipqa i svoje tvrdwe }u poduprijeti dokazima.000 qudi. U svom govoru [e{eq je rekao: “Draga bra}o ~etnici. O~isti}emo Bosnu od bezbo`nika i pokazati im cestu prema istoku. Li~no sam vidio kako pravi nacrte i karte op{tina u Bosni izmijewene u skladu s novim etni~kim sastavom. godine formirao je vlastite paravojne snage. 1992. Na po~etku izjave sam rekao da je Branko Gruji} muslimanima zaprijetio da }e biti rata ako ne pristanu na podjelu grada i institucija. Sje}am se da sam ih vidio jer mi ih je Mijatovi} pokazao. koji su bili protiv [e{eqeve stranke. 38 kilometara od Tuzle. Branko Gruji} je bio predsjednik SDS-a u Zvorniku.

posebno kad bi obilazio zaseoke u Lipqu. Moji qudi su me redovno obavje{tavali o wegovom kretawu. pa su se raspitivali kod svakog koga god su sreli. Milenko je pred po~etak rata postao vrlo neugodan prema muslimanskoj djeci. odgovoran je za nestanak pet uglednih muslimana iz Lipqa. muslimana) i Aliju Kapiyi}a (na~elnika {taba Teritorijalne odbrane u Zvorniku). Nisu rekli da ih je Arkan o{amario. ali je to kasnije postalo javna tajna. Za ostalih pet je rekla da su vjerovatno negdje u selu. Iako ta petorica. (nakon {to su Srbi po~eli odvoditi qude u \uzinu ku}u) ~etnici do{li pred moju ku}u da me uhapse. To su Hakija Hasanovi}. bio je jake gra|e i imao tamno sme|u kosu i {iroko grubo lice. Aliju i Abdulaha su odveli u Mali Zvornik na sastanak s Arkanom. To sam saznao kad su 25. postao je glavni strateg jer je a) bio rezervni oficir s vi{im ~inom i b) dobro poznavao podru~je. Vikali su na kom{inicu da je lagala jer je Milenko Petrovi} rekao da su svi ti qudi u selu. koji su kasnije nestali. Kom{inica mi je kasnije rekla da im je slagala da sam oti{ao u Tuzlu. On je bio rezervni kapetan prve klase. Godine 1992. Meho Hamzi} i [abanija Salilovi}. 259 . Wih dvojica su se stidjeli to priznati.I Zoran Jovanovi} je radio sa mnom u istoj tvornici. ^etnici su oti{li prema Zvorniku i vratili se za pola sata. Ne sje}am se ta~no da li je wih dvojicu na taj sastanak odveo Zoran ili neko drugi. Boja je bio najozlogla{eniji srpski policajac u Zvorniku. Sje}am se da je i prije rata znao tu}i qude. po zanimawu gra|evinski in`ewer. obojicu je o{amario. mislim. Sje}am se da sam 1986. aprila 1992. bili su na popisu qudi koje su ~etnici do{li uhapsiti. Arkan im je rekao da pristanu na podjelu Zvornika. maja 1992. (Zoran se mo`e vidjeti na snimci mitinga koji je odr`an 7. Boja je imao dva brata. Abdulah Pa{i} i Alija Kapiyi} su nam rekli za sastanak s Arkanom. bio je visok oko 170 cm. radio u Glinici. Zoran je tra`io Abdulaha Pa{i}a (predsjednika op{tine. ili 26. sudjelovao u vojnoj vje`bi JNA. Mislim da je Bojino pravo ime Slobodan. U to vrijeme je imao oko 35 godina. Ve} se bilo po~elo pucati. Haris Okanovi}. Odgovoran je za oduzimawe oru`ja muslimanima na tom podru~ju. On je bio jedan od komandanata vje`be jer je dobro poznavao to podru~je. Na ~asovima likovnog odgoja bi im rekao da nacrtaju oru`je koje wihovi o~evi imaju kod ku}e. nisu `ivjeli u mom selu. Milenko Petrovi} je bio u~iteq u {koli u Lipqu. a kad su rekli da ne}e. ali su rekli da ih je maltretirao i da je {amarao svoje qude. Dana 8. Alija Hasi}. Prema mojim saznawima. aprila 1992). (prije pada Zvornika). Pitali su je i zna li gdje je pet gore spomenutih qudi (naveli su ih po imenima). Na jednom od sastanaka kriznog {taba u kojem sam u~estvovao. Saznao sam da je Boja najvi{e odgovoran za premla}ivawe qudi koji su bili zarobqeni u zgradi Novog Izvora i Vezionice u Zvorniku i Karakaju. Nisam bio kod ku}e pa su pitali kom{inicu Hajretu Kostjerevac gdje sam. Razlog {to su ba{ moju kom{inicu pitali za wih petoricu je taj {to nisu imali prave adrese. jedan je bio {ofer a drugi je. Arkanovo pravo ime je @eqko Ra`natovi} (kao u originalu) i za vrijeme rata je bio komandant ~etni~kih paravojnih snaga.

visok je oko 168 cm. u kojem su hronolo{ki opisani doga|aji vezani za agresiju na Zvornik. 260 . dok je na pole|ini crte` planine @lijebac. @elio bih kao dio dokaza uru~iti sqede}e: a) dokument na tri stranice (na bosanskom jeziku). na ~ijoj se predwoj strani nalaze vojne {ifre (na bosanskom jeziku). Izjavu sam dao dobrovoqno i svjestan sam da se mo`e upotrijebiti u sudskom postupku pred Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. svjedok je napravio nekoliko crte`a da bih mogao potpuno shvatiti {to misli. po svemu sude}i. kao i s engleskog na bosanski jezik. imao je oko 68 kg. Ne sje}am se ta~nog dana kad sam taj dokument prona{ao. b) dokument na jednoj stranici. Moji kuriri su mi rekli da je Milenko poginuo u Baqkovici. prevodilac. kao i da mogu biti pozvan da javno svjedo~im pred sudom. 3) Gorenavedenu izjavu sam usmeno prevela s engleskog na bosanski jezik u prisustvu Almira Seferovi}a koji je. Spreman sam odgovoriti na sva dodatna pitawa i razjasniti ono {to sam izjavio u svom iskazu pred istra`iteqima Me|unarodnog krivi~nog suda. odr`anog 7. i c) 90-minutnu videosnimku mitinga u Zvorniku. POTVRDA SVJEDOKA Izjava mi je glasno pro~itana na bosanskom jeziku i sadr`i sve {to sam rekao po svom znawu i sje}awu. Dokument sam izvadio iz yepa majora Miladinovi}a (bio je ve} mrtav) i umrqan je krvqu. bio je prili~no mr{av. ~uo i razumio prijevod ove izjave. sme|okos kao i ja. da prevodim sa bosanskog jezika na engleski jezik. Andrea ^a~i}. potvr|ujem sqede}e: 1) Odgovaraju}e sam kvalifikovana i ovla{tena od strane Sekretarijata Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. 8. 1996. bez brade i brkova. blizu kamenoloma. Rado }u svjedo~iti pred Me|unarodnim krivi~nim sudom u Hagu i detaqnije govoriti o onome {to sam rekao u svom iskazu. POTVRDA PREVODIOCA Ja. Obavijest o tome je bila na Radio Zvorniku i oni koji su to ~uli su mi prenijeli. 2) Almir Seferovi} mi je dao do znawa da govori i razumije bosanski jezik. Ovom iskazu prila`em i izjavu vezanu za ove dokaze. Jo{ dok sam bio u Lipqu ~uo sam da je Milenko poginuo. aprila 1992. Majora smo pokopali na grobqu Sefi}i na planini Mla|evac.Milenko Petrovi} je imao oko 42 godine. ali mislim da je to bilo sredinom avgusta 1992. Potpis svjedoka: (potpisano) Datum: 31. svijetlosme|ih o~iju. Napomene: 1) Za vrijeme razgovora.

g. ~iwenice i ostalo navedeno u ovoj izjavi istinite. 1996. ili su iz nekog drugog razloga pritvorene po ovla{}ewu ovog suda (u daqem teksu: Pravilnik o pritvoru) konkretno daje sekretaru suda diskreciono pravo da ne dozvoli posetu neke osobe “ako (sekretar suda) ima razloga da smatra da je svrha posete pribavqawe informacije koja bi kasnije mogla biti objavqena u medijima”. U dopisu od 20. nakon {to Vas je posetio 5. januar 2006. avgusta 2004. svjedok Mazhar Inayat. obelodanio ime jednog potencijalnog svedoka. Pravilo 61(B) Pravilnika o pritvoru osoba koje ~ekaju na su|ewe ili `albeni postupak pred Me|unarodnim sudom. c) devedesetminutna video snimka snimqena 7. Almir Seferovi} je potvrdio da su. Vrijeme: 17. septembra 2004. avgusta 1996. 8. dajem Mazharu Inayatu. onako kako sam ih prevela. Po{tovani g. Obra}am Vam se u vezi s Va{im zahevom da Vas 10. istra`itequ Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine u Hagu sqede}a dva komada dokumentacije i jednu video traku kao dio dokaznog materijala: a) dokument od tri stranice s mojim potpisom na sve tri stranice. branilaca i konzularnih predstavnika. Todorovi}a za dva ~lana SRS kojima treba dozvoliti da Vas pose}uju u PJUN. Mazhar Inayat. Nikoli}a odbijene do daqeg. avgusta 2004. u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: PJUN) posete gospoda Tomislav Nikoli} i Dragan Todorovi}. U trenutku kada sam uzeo dokument major Miladinovi} je le`ao mrtav. pored redovnih poseta ~lanova porodice. na skupu odr`anom u Zvorniku u Bosni. Datum: 31. Tim dopisom ste tako|e obave{teni da je g. februara 2006. Dana 6. prekr{io uslove Obaveze posetilaca u PJUN (u daqem tekstu: Obaveza). Shodno tome. koju je potpisao 30. Potpis prevodioca: (potpisano) IZJAVA Ja. na kojem su s jedne strane navedene vojne {ifre na bosanskom jeziku. prijateqa. {to je potvrdio svojeru~nim potpisom na predvi|enom mjestu.4. avgusta 2004. Taj sam dokument izvukao iz yepa majora Miladinovi}a. [e{eq. istra`iteq Datum: 31. Zbog toga su posete g. jula 2004. Sekretarijat odobrava Va{ zahtev da Vas poseti g. a s druge se nalazi crte` brda @lijebac. Nikoli} je u dnevnom listu “Ve~erwe novosti” od 7. Konkretno. (potpisano) (potpisano) Seferovi} Almir. Nikoli} u ovom trenutku nema pravo posete PJUN. Vi ste izabrali g|u Gordanu Pop-Lazi} i g. g. To261 . Nikoli}. Prema tome. sekretar suda Vas je obavestio da }e. dvojici ~lanova Srpske radikalne stranke (u daqem tekstu SRS) bili dozvoqeno da Vas pose}uju u PJUN. Seferovi} Almir. Ja. aprila 1992.00 sati 30. po wegovom znawu i sje}awu. sam preuzeo tri gorenavedena dokazna predmeta od Almira Seferovi}a kao dio teku}e istrage o navodnim ratnim zlo~inima. b) dokument od jedne stranice umrqan krvqu.

262 . Vojislav [e{eq. Daniel Saxon Optu`eni: g. pre nego {to se sastane s Vama. sudija Jean-Claude Antonetti Sekretar: g.dorovi}. g. Obave{tavamo Vas da }e od g. IT-03-67-PT Datum: 31. Original: engleski PRED PRETRESNIM VE]EM II U sastavu: sudija Carmel Agius. dr Vojislava [e{eqa PODNESAK SEKRETARIJATA NA OSNOVU PRAVILA 33 PRAVILNIKA O POSTUPKU I DOKAZIMA U VEZI SA ZAHTEVOM VOJISLAVA [E[EQA ZA IZDAVAWE NALOGA SEKRETARIJATU DA PLATI TRO[KOVE WEGOVE ODBRANE Tu`ila{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff. T u`ilac protiv Prof. biti zatra`eno da potpi{e Obavezu. {ef Slu`be za pravnu pomo} i pitawa pritvora Primalac: g. PJUN Kopija: Tomislav Nikoli}. Ukoliko imate dodatnih pitawa. sudija Kevin Parker. Todorovi}a. predsedavaju}i. molim Vas da se obratite mojoj slu`bi. Ulrich Mussemeyer. januar 2006. Srpska radikalna stranka Kopija: Dragan Todorovi}. g. S po{tovawem. Hans Holthuis Datum: 31. Tjarda van der Spoel Uvod 1. Vojislav [e{eq Branilac u pripravnosti: g. (potpis na originalu) Sebastian van de Vliet. Kopiju Obaveze prila`em uz ovaj dopis. godine Predmet br. Ovaj podnesak dostavqa se po{to je sudija Carmel Agius na statusnoj konferenciji u predmetu Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa odr`anoj 24. januar 2006. Srpska radikalna stranka Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991.

Sekretarijat je nadle`an za realizaciju sistema pravne pomo}i Me|unarodnog suda. Kao takav. kad god to zahtevaju interesi pravde. u skladu sa smernicama navedenim u Uputstvu. To sledi iz ~lana 21(d) Statuta. Postupak dodele branioca po slu`benoj du`nosti 4. U skladu s pravilom 45 Pravilnika o postupku i dokazima. ^lan 8(A) Uputstva predvi|a da “osumwi~eni. Sredstva za pravnu pomo} ispla}uju se samo u slu~aju kada sekretar suda dodeli branioca 3.januara 2006. postupak tra`ewa pravne pomo}i iziskuje da optu`eni uradi slede}e: (1) podnese zahtev za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti. Optu`eni nije tra`io da mu se dodeli branilac po slu`benoj du`nosti 6. odnosno optu`enog snosi Me|unarodni sud. 263 . januara 2006. Uputstvo ne predvi|a da sredstva za pravnu pomo} budu ispla}ena u drugim okolnostima. Naime. U Uputstvu za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti (u daqem tekstu: Uputstvo). Vojislav [e{eq (u daqem tekstu: optu`eni) podneo 3. Zakqu~ak 7. koji je g. Prema tome. ^lan 22(A) Uputstva predvi|a slede}e: “U slu~aju dodele branioca po slu`benoj du`nosti. ^lan 7(B) Uputstva predvi|a da “osumwi~eni odnosno optu`eni koji podnosi zahtev za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti mora dati izjavu o svom imovnom stawu na obrascu koji je sa~inio Sekretarijat suda”. (2) podnese izjavu o svom imovnom stawu i (3) predo~i dokaze da nije u mogu}nosti da pla}a branioca. 2. 5. optu`eni ne ispuwava uslove za dobijawe pravne pomo}i. na osnovu ~lanova 7(A) i 8(A) Uputstva. dr Vojislava [e{eqa za izdavawe naloga za odobravawe pla}awa tro{kova pripreme odbrane” (u daqem tekstu: Zahtev).. ^lan 7(A) Uputstva predvi|a da “optu`eni koji `eli da mu se dodeli branilac po slu`benoj du`nosti podnosi zahtev sekretaru Me|unarodnog suda na obrascu koji je sa~inio Sekretarijat suda”. usmeno pozvao Sekretarijat da dostavi primedbe u vezi sa “Zahtevom prof. nu`ne i razumne tro{kove vezane za pravno zastupawe osumwi~enog. Postupak dodele branioca po slu`benoj du`nosti naveden je u ~lanovima od 7 do 10 Uputstva.. koji predvi|a da optu`eni ima pravo “da mu se. ustanovqeni su postupak i uslovi za dodelu sredstava za pravnu pomo}. Optu`eni dosad nije tra`io da mu se na osnovu ~lana 7(A) Uputstva dodeli branilac po slu`benoj du`nosti. kada je Sekretarijat ponudio da mu dodeli branioca. odnosno optu`eni koji podnosi zahtjev za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti mora predo~iti dokaze da nije u mogu}nosti da pla}a branioca”. osim kada je optu`enom licu dodeqen branilac po slu`benoj du`nosti. on je to odbio. dodeli pravni zastupnik. a da pritom ne snosi tro{kove odbrane ako za to nema dovoqno sredstava”. Iz gorenavedenih razloga. uz du`no po{tovawe tra`imo da Pretresno ve}e odbije zahtev optu`enog. U Zahtevu optu`enog pokre}e se pitawe da li Sekretarijat mo`e da dodeli sredstva za pravnu pomo} optu`enom koji se sâm brani radi pla}awa tro{kova pripreme odbrane tog optu`enog.

nu`no je da Pretresno ve}e II protuma~i {ta to obuhvata pojam “sredstva za pripremu odbrane”. da bih skrenuo pa`wu postupaju}em sudskom ve}u da se Sekretarijat ve} tri godine drskom zamenom teza na ignorantski na~in ophodi prema mom statutarnom pravu. Neophodno je da va{e slu`be procene koliki su zaista tro{kovi moje odbrane. evropskim i ameri~kim konvencijama o qudskim pravima. u kome stoji da mi je jedna od minimalnih garancija pravo “na sredstva za pripremu odbrane”. januara 2006. ja sam Sekretarijat informisao o kompletnoj imovini kojom raspola`em. Original: engleski 264 . Vojislav [e{eq Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. kao i realne tro{kove koje je Tu`ila{tvo imalo u mom predmetu. na moj zahtev za izdavawe naloga za odobravawe tro{kova pripreme odbrane. koje je snosio Me|unarodni sud. pa ~ak i po jedinom uslovnom presedanu za uspostavqawe va{e institucije. godine. ^ak i pod uslovom da celom imovinom finansiram sopstvenu odbranu. Ja nikada nisam tra`io da mi se dodeli branilac po slu`benoj du`nosti. Posebno insistiram na tome da Sekretarijat samovoqno i protivpravno progla{ava tajnim podatke o tro{kovima odbrane u drugim predmetima. Da bih vam to olak{ao. U svakom slu~aju to.1 Datum: 3. februar 2006. datiran 31. koliko sam u wima mogu da u~estvujem. Statutu Me|unarodnog vojnog suda koji je zasedao u Nirnbergu. Moje pravo da se sam branim je neprikosnoveno po Statutu Me|unarodnog suda. U Hagu. po logici stvari. tro{kove Me|unarodnog suda u finansirawu odbrane u svim drugim slu~ajevima. Holandija Dr Vojislav [e{eq Podnesak broj 131. zamenik sekretara (pe~at Sekretarijata Me|unarodnog suda) PRETRESNOM VE]U II Danas mi je uru~en odgovor Sekretarijata Me|unarodnog suda. godine Predmet br. februar 2006. U predmetnom zahtevu ja se iskqu~ivo pozivam na moje pravo iz ~lana 21. Mada postupawe u ovakvim slu~ajevima nije precizno regulisano Pravilnikom o postupku i dokazima. IT-03-67-AR72. 2. godine (potpis na originalu) John Hocking. a koliko je Me|unarodni sud du`an da snosi.S po{tovawem. Dana 31. ja ula`em repliku na taj odgovor. S obzirom da je moj slu~aj u tom smislu prvi u dosada{woj praksi. to je zanemarqiv iznos u odnosu na realne tro{kove. Naredno pitawe je – kolika sredstva. stav 4. januara 2006. Pri tome treba imati u vidu slo`enost krivi~nog predmeta. mora obuhvatiti i finansijska sredstva. alineja b Statuta.

Holandija sudija Fausto Pocar. Dana 3. predmet br. Uzimaju}i u obzir da sam. sudija Mehmet Guney. Podse}aju}i na “Odluku po interlokutornoj `albi po pitawu nadle`nosti” koju je @albeno ve}e u ovom predmetu donelo 31. g. Ovim donosim nalog da }e @albeno ve}e u predmetu Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. godine (u daqem tekstu: Osporavana odluka). sudija Mohamed Shahabuddeen. u skladu s ~lanom 14(2) Statuta Me|unarodnog suda. predsednik Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. u kojoj je Vojislav [e{eq tra`io da @albeno ve}e preispita i poni{ti osporavanu odluku. novembra 2005. predsedavaju}i. predsednik Sekretar: g. IT-03-67-AR72. Hans Holthuis Nalog od: 3. Uzimaju}i u obzir ~lanove 12(3) i 14(3) Statuta Me|unarodnog suda i pravilo 72(B)(i) Pravilnika o postupku i dokazima. Imaju}i u vidu “Interlokutornu `albu prof. ja predsedavaju}i sudija u svim `albenim postupcima u kojima postupam. Ulrich Mussemayer. Daniel Saxon Ja. avgusta 2004. (potpis na originalu) U Hagu. T u`ilac protiv Prof. Sastavqeno na engleskom i francuskom. godine (u daqem tekstu: Me|unarodni sud). dr Vojislava [e{eqa na odluku @albenog ve}a po inerlokutornoj `albi po pitawu nadle`nosti od 31. Fausto Pocar. sudija Liu Daqun. Vojislav [e{eq Branilac u pripravnosti: g. godine. dr Vojislava [e{eqa NALOG O IMENOVAWU SUDIJA U PREDMETU PRED @ALBENIM VE]EM Optu`eni: g. pri ~emu je merodavna verzija na engleskom.1 postupati u slede}em sastavu: sudija Fausto Pocar. februara 2006. Tjarda Eduard van der Spoel Tu`ila{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff. februara 2006. g. Uzimaju}i u obzir trenutni sastav @albenog ve}a Me|unarodnog suda propisan dokumentom IT/242 od 17.PREDSEDNIK ME\UNARODNOG SUDA Re{ava: sudija Fausto Pocar. sudija Theodor Meron. avgusta 2004”. predsednik (pe~at Me|unarodnog suda) 265 .

avgusta 2004. izme|u ostalog. To je o~igledno iz pravnog sredstva koje se zahtevom odbrane tra`i. (Podnesak broj 129) I. Iako je ozna~en kao “interlokutorna `alba”. U interlokutornoj `albi dr Vojislava [e{eqa na ’Odluku @albenog ve}a po interlokutornoj `albi po pitawu nadle`nosti’ od 31. septembra 2005. o~ito zavisi od toga da li je u periodu na koji se odnosi Optu`nica u Vojvodini postojao oru`ani sukob.2) Tu`ila{tvo je podnelo “@albu na ’Odluku po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice’”3) (u daqem tekstu: `alba Tu`ila{tva). po~iweni u Vojvodini. zahtev odbrane nema merituma. Zahtev odbrane podle`e odredbama tog Uputstva. slede}i stav: Nadle`nost za zlo~ine iz ~lana 5 koji su. AVGUSTA 2004. U ovoj “Odluci po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice”. Tu`ila{tvo tra`i da @albeno ve}e odbije zahtev odbrane. 3. To je o~igledno i iz ~iwe266 . Pored toga.Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju T u`ilac protiv Prof. zahtev odbrane je zapravo zahtev da @albeno ve}e preispita osporavanu odluku. II. Uvod 1. dr Vojislava [e{eqa Predmet br. IT-03-67-AR72.1) Pretresno ve}e u predmetu [e{eq zauzelo je. Postoje}e Uputstvo stupilo je na snagu 16. U wemu se ne navodi nijedan razlog zbog kojeg bi @albeno ve}e trebalo da preispita osporavanu odluku. prema navodima Tu`ila{tva. Vojislav [e{eq (u daqem tekstu: optu`eni) odgovorio je na `albu Tu`ila{tva svojim “Podneskom br. @albeno ve}e je usvojilo `albu Tu`ila{tva. 5. optu`eni tra`i da @albeno ve}e preispita osporavanu odluku. 38”4) (u daqem tekstu: Odgovor odbrane). 2. U svojoj “Odluci po interlokutornoj `albi po pitawu nadle`nosti”5) (u daqem tekstu: osporavana odluka).6) (u daqem tekstu: Zahtev odbrane). Zahtev odbrane ne ispuwava uslove predvi|ene uputstvom o du`ini podneska i zahteva7) (u daqem tekstu: Uputstvo). Tu`ila{tvo se protivi zahtevu odbrane. Zahtev odbrane prekora~uje dozvoqenu du`inu 4.1 ODGOVOR TU@ILA[TVA NA INTERLOKUTORNU @ALBU DR VOJISLAVA [E[EQA NA “ODLUKU @ALBENOG VE]A PO INTERLOKUTORNOJ @ALBI PO PITAWU NADLE@NOSTI” OD 31.

16) 9.9) ni “pretpretresni podnesak”. 13. treba da bude dovoqan razlog da se zahtev odbaci. optu`eni se usprotivio `albi Tu`ila{tva uz obrazlo`ewe da u vreme na koje se odnosi optu`nica u Vojvodi267 . zahtev odbrane ~ak i bio ta~no ozna~en i podnet u skladu s Uputstvom. odgovori i replike”. Diskreciona je odluka ve}a. U oba slu~aja. Ako bi.21) i/ili (iv) da strana koja tra`i preispitivawe treba da iznese argumente i {ire od onih na koje ima pravo u vezi s prvobitnom odlukom.17) III. da iskoristi svoje inherentno ovla{}ewe i preispita sopstvene odluke ili presude.18) U vezi s odlukama.20) (iii) da je prvobitna odluka bila pogre{na i da je dovela do nepravde.8) On nije ni “`alba na kona~nu presudu”. zahtev odbrane nije “interlokutorna `alba” u zna~ewu predvi|enom Uputstvom. zahtev odbrane jasno prekora~uje dozvoqeni broj re~i. Prekora~ena du`ina zahteva odbrane. izme|u ostalog.12) 6. Pored toga. u zahtevu odbrane ponavqaju se argumenti ve} navedeni u odgovoru odbrane. bez prethodno navedenog obrazlo`ewa i dobijenog odobrewa. Prvo.15) U interesu pravi~nosti postupka.13) Strana u postupku koja tra`i odstupawe od ograni~ewa broja re~i mora unapred da dobije odobrewe od relevantnog Pretresnog ve}a i mora da pru`i obrazlo`ewe o izuzetnim okolnostima koje nala`u prekora~ewe du`ine podneska. Kao takav.000 re~i. 8. odgovori i replike”. wegov prevod na engleski ima najmawe 4.100 re~i (ne ra~unaju}i naslovnu stranu). ve}e mo`e iskoristiti svoje diskreciono pravo kada se uverilo. ukqu~uju}i @albeno ve}e. 11. Optu`eni nije pru`io obrazlo`ewe o izuzetnim okolnostima koje nala`u prekora~ewe du`ine podneska.19) (ii) da je postao dostupan materijal kojim se ranije nije raspolagalo. Tu`ila{tvo sa zabrinuto{}u konstatuje da podnesci optu`enog redovno prekora~uju dozvoqeni broj re~i.nice da u Pravilniku o postupku i dokazima Me|unarodnog suda nema nijednog pravila koje predvi|a ulagawe interlokutorne `albe na odluku po interlokutornoj `albi.22) 12. optu`enom ne bi trebalo dozvoliti da se i daqe oglu{uje o uslove propisane Uputstvom s kojima je dobro upoznat. arguendo. on i daqe nema merituma i treba ga odbaciti. u slede}e: (i) da su se promenile relevantne okolnosti.700 re~i (ne ra~unaju}i naslovnu stranu). Zahtev odbrane pre spada u kategoriju “drugi zahtevi. jeste 3. 7. Propisana du`ina za kategoriju “drugi zahtevi. ukqu~uju}i zahtev odbrane o kojem je re~. Verzija zahteva odbrane na srpskom jeziku ima najmawe 4.14) Neta~no ozna~en podnesak – bilo da je to namerno ili iz drugih razloga – ne bi trebalo da dozvoli strani u postupku koja taj podnesak dostavqa da izbegne svoje obaveze propisane Uputstvom. nije navedeno nijedno drugo obrazlo`ewe na osnovu kojeg bi @albeno ve}e trebalo da preispita osporavanu odluku. U odgovoru odbrane. U zahtevu odbrane nije pokazano da je u ovom predmetu ispuwen ijedan od gorenavedenih uslova.10) ni “zavr{ni podnesak”11). Zahtev odbrane nema merituma 10.

za to je jednostavno kasno. mogao je to da u~ini u odgovoru odbrane – naposletku. stalo se na slede}e stanovi{te: Argumenti koje je [e{eq izneo u svom odgovoru jesu ~iweni~na pitawa o kojima }e Pretresno ve}e presuditi kao instanca koja presu|uje o ~iwenicama. me|utim.27) 16. Tu`ila{tvo je podrobno navelo svoja mi{qewa o tome kako treba tuma~iti izraz “po~iweni u oru`anom sukobu” u kontekstu ~lana 5 Statuta Me|unarodnog suda. 15. ^ini se da se optu`eni tek sada bavi `albom Tu`ila{tva.ni nije bilo oru`anog sukoba niti rasprostrawenog ili sistematskog napada na civilno stanovni{tvo. osnovna svrha odgovora jeste da respondent razmotri argumente koje je izneo podnosilac zahteva.23) 14. Zakqu~ak i tra`eno pravno sredstvo 19. kao i da ne postoji nikakav neksus izme|u krivi~nih dela po~iwenih u Vojvodini i oru`anih sukoba na drugim mestima na teritoriji biv{e Jugoslavije. 17. Tu`ila{tvo tra`i da Pretresno ve}e odbije zahtev odbrane. kao {to je ve} konstatovano. 268 . zahtev odbrane nema merituma. U osporavanoj odluci.30) 18. zahtev odbrane treba odbaciti jer nema merituma. Pored toga.28) Proceduralno. Tu`ila{tvo tvrdi da zahtev odbrane nije podnet u skladu s Uputstvom. Pretresno ve}e treba da presudi prilikom utvr|ivawa ~iwenica. Kao posledica toga. Zahtevi za preispitivawe nisu sredstvo za ispravqawe takti~kih gre{aka koje je podnosilac zahteva mo`da napravio ranije u postupku. me|utim. Optu`eni ni na jednom mestu u zahtevu odbrane ne navodi da li je @albeno ve}e pogre{ilo i. nema razloga da @albeno ve}e po tom osnovu preispituje osporavanu odluku. Me|utim. U wemu se ne navodi nijedan razlog zbog kojeg bi @albeno ve}e trebalo da preispita Osporavanu odluku. Umesto toga. za{to je pogre{ilo kada je argumente iz odgovora odbrane okarakterisalo kao ~iweni~ne i ostavilo da o wima presudi na su|ewu. IV. optu`eni je odbio da iskoristi tu mogu}nost. To je pravno pitawe koje logi~no prethodi ~iweni~nom pitawu da li Tu`ila{tvo mo`e ~iweni~no da zadovoqi dati uslov nadle`nosti. U zahtevu odbrane samo se ponavqa teza da u relevantno vreme nije bilo ni oru`anog sukoba24) ni rasprostrawenog ili sistematskog napada na civilno stanovni{tvo25) u Vojvodini. @albeno ve}e ne treba da preispituje osporavanu odluku po tom osnovu. Svi ostali argumenti u zahtevu odbrane neozbiqni29) su ili spekulativni. nakon {to se pravni opseg tog uslova vaqano odredi. ako jeste. Pored toga.26) Ako je optu`eni `eleo da ospori ta mi{qewa. U toj `albi. Optu`eni ne pokazuje nijedan opravdan razlog {to nije vaqano odmerio odgovor odbrane. Jedino pitawe koje se ti~e @albenog ve}a jeste to da li je Pretresno ve}e pogre{no protuma~ilo uslov nadle`nosti iz ~lana 5. deo zahteva odbrane je zapravo odgovor na `albu Tu`ila{tva. opredelio se da ceo Odgovor odbrane posveti raspravi o ~iweni~nim pitawima o kojima. S obzirom na gorenavedeno.

predmet br. februara 2006. (zaveden u Sekretarijatu 8. 1.1. IT-03-67-PT. Uputstvo. odbacuje optu`nica i osloba|a prof. Uputstvo. 3) Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. “Zahtev prof. 129). IT-03-67-AR72. Holandija (potpis na originalu) za Hildegard Uertz-Retzlaff. predmet br. (zaveden u Sekretarijatu 16. (zavedena u Sekretarijatu 2. godine ili nalog da se ukida pritvor. (zaveden u Sekretarijatu 6. 2. avgusta 2004. 38”. dr Vojislava [e{eqa da @albeno ve}e preispita svoju ’Odluku po inerlokutornoj `albi po pitawu nadle`nosti’ od 31. avgust 2004. juna 2004). godine ili nalog da se ukida pritvor. predmet br. 14) Stavka (C)(7). (zavedeno u Sekretarijatu 12. godine” (Podnesak br. predmet br. “Odgovor Tu`ila{tva na ’Zahtev prof. Praksa Sekretarijata u predmetu [e{eq jeste da se dokumenti slu`beno ne podnose dok se ne prevedu na jezik Vojislava [e{eqa. februara 2006. 8) Stavka (C)(2). predmet br. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. IT-03-67-PT. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. Uputstvo. dr Vojislava [e{eqa za poni{tavawe odluke o dodeli branioca u 269 . IT-03-67-AR72. IT-03-67PT. novembar 2005. 2) Fusnota izostavqena. 13) Stavka (C)(5).Broj re~i: 2. (zaveden u Sekretarijatu 2. Uputstvo. predmet br. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. juna 2004. decembra 2005). avgust 2004. novembra 2005). na primer. (zaveden u Sekretarijatu 16. par. avgust 2004. par. juna 2004). februara 2006). vi{eg zastupnika Tu`ila{tva fusnote: 1) Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. odbacuje optu`nica i osloba|a prof. 116).1. novembar 2005. “Odluka po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice”. 11. predmet br.1. 11. jula 2004). predmet br. avgusta 2004). (zavedena u Sekretarijatu 28. Vidi Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. dr Vojislava [e{eqa za poni{tavawe odluke o dodeli branioca u pripravnosti”. 11) Stavka (C)(4). predmet br. “Odluka po interlokutornoj `albi po pitawu nadle`nosti”. U Hagu.395 Dana 13. 3.1. 9) Stavka (C)(1).1. januar 2006. Uputstvo. “Odluka po interlokutornoj `albi po pitawu nadle`nosti”. 12) Stavka (C)(5). “Zahtev prof. 7) Uputstvo br. “Odgovor Tu`ila{tva na ’Zahtev optu`enog da Pretresno ve}e II izda nalog da su|ewe po~ne do 24. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. dr Vojislav [e{eq’” (podnesak br. 26. IT-03-67-AR72. (zavedena u Sekretarijatu 2. 5) Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. IT-03-67-AR72. 7. “Zahtev optu`enog da Pretresno ve}e II izda nalog da su|ewe po~ne do 24. 31. 30. IT-03-67-AR72. 31. septembra 2004).. jul 2004. januar 2006. “Podnesak br. predmet br.1. “Obrazlo`ewe vaqanog razloga i zahtev za razmatrawe”. “@alba Tu`ila{tva na ’Odluku po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice’”. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. Uputstvo. dr Vojislav [e{eq”. predmet br. 15) Vidi. 10) Stavka (C)(3). IT/184/Rev. maj 2004. Uputstvo. februara 2006. (zavedena u Sekretarijatu 3. IT-03-67-PT. 6) Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. septembra 2004). 3-6. januara 2006). 4) Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. IT-0367-PT. 18. 26. IT-03-67-AR72.

Vidi i Tu`ilac protiv Zdravka Muci}a i drugih. “Nalog @albenog vije}a po hitnom zahtjevu Hazima Deli}a da se prerazmotri odbijawe zahtjeva za privremeno pu{tawe na slobodu”. mart 2003. oktobra 2005). januar 2006. IT-96-21-Abis. Tu`ilac protiv Slobodana Milo{evi}a. 12-15. Tu`ilac protiv Zdravka Muci}a i drugih. na primer. Tu`ilac protiv Slobodana Milo{evi}a. par. Podnesak br. (zaveden u Sekretarijatu 26. ICTR-98-41-A. 11. par. 1. “Razlozi odbijawa da se optu`bi dozvoli da podnese `albu na odluku o odgodi”. IT-0367-PT. Prosecutor (Theoneste Bagosora i drugi protiv tu`ioca). predmet br. 16. IT-02-54-AR73. kojom se odbija zahtev za preispitivawe odluke od 29. “Razlozi odbijawa da se optu`bi dozvoli da podnese `albu na odluku o odgodi”. 8. oktobra 2005). predmet br. maj 2002. Prosecutor /Laurent Semanza protiv tu`ioca/. Tu`ila{tvo protiv Vojislava [e{eqa. 16. 60. IT-99-36PT. na primer. par. predmet br. 13. str. “Nalog po podnesku br. 8. 11. 49. predmet br. Tu`ilac protiv Zejnila Delali}a i drugih. decembar 2001. 17. 4. predmet br. 111’”. (zaveden u Sekretarijatu 10. 3. predmet br. oktobar 2005. predmet br. 17. predmet br. (zaveden u Sekretarijatu 20. “Presuda po `albi na kaznu”. 4. par. Tu`ilac protiv Tihomira Bla{ki}a. decembra 2004. januara 2002. jun 1999. par. “Odluka po molbi optu`be za dozvolu za ulagawe `albe”. decembar 2001. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. predmet br. IT-9621-Abis. Decision Interlocutory Appeal from Refusal to Reconsider Decisions Relating to Protective Measures and Application for a Declaration of ’Lack of Jurisdiction’/“Odluka po interlokutornoj `albi zbog odbijawa da se preispitaju odluke koje se odnose na za{titne mere i molbe da se proglasi ’nepostojawe nadle`nosti’”/. IT-98-29-AR73. predmet br. jun 1999. 8. predmet br. par. 1. predmet br. Vidi. 6. maj 2002. koja se odnosi na pojavqivawe francuskog ve{taka Dominique Lecomtea i prihvatawe wegovog izve{taja”. “Odgovor Tu`ila{tva na ’Podnesak br. decembra 2003”. april 2004. IT-95-14A. april 2004. 3-6. ICTR-97-20-A. na primer. decembra 2004). IT-98-29-AR73. 10. Tu`ilac protiv Stanislava Gali}a. 1. predmet br. “Odluka po prigovoru `alioca na ponovni dodatni podnesak optu`be od 8. v. IT-03-67-PT. “Nalog @albenog ve}a po hitnom zahtjevu Hazima Deli}a da se prerazmotri odbijawe zahtjeva za privremeno pu{tawe na slobodu”. IT-03-67-PT. IT-96-21-A. Vidi i Tu`ilac protiv Zdravka Muci}a i drugih. par. Tu`ilac protiv Miroslava Kvo~ke i drugih. Tu`ilac protiv Zdravka Muci}a i drugih. 14. 125). maja 2002. str. “Odluka po molbi optu`be za dozvolu za ulagawe `albe”. april 2002. april 2004. 24.16) 17) 18) 19) 20) 21) pripravnosti’” (Podnesak br. 13. “Odluka po daqwem zahtjevu Zorana @igi}a za preispitivawe”. Theoneste Bagosora et al. str. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. oktobar 2005. par. str. 4. IT-96-21-Abis. “Odluka po molbi optu`be za dozvolu za ulagawe `albe”. Vidi. 111. 16. predmet br. IT-96-21-Abis. Tu`ilac protiv Stanislava Gali}a. 2. IT-98-29-AR-73. decembar 2003. par. “Presuda po `albi na kaznu”. 13. IT-02-54-AR73. Decision on the Appeal against the Oral Decision of 7 February 2002 Dismissing the Motion for Review of the Decision of 29 January 2002 Relating to the Acceptance of His Report /“Odluka po `albi na usmenu odluku od 7. par. 2. Laurent Semanza v. 14. Vidi Tu`ilac protiv Stanislava Gali}a. 18. januar 2001. 48-53. str. septembra 2000”. par. predmet br. IT-96-21-A. decembar 2001. Vidi i Tu`ilac protiv Radoslava Br|anina i Momira Tali}a. 58” od 10. “Nalog po zahtjevu tu`ioca kojim se tra`i preispitivawe naloga predsjednika suda od 11. predmet br. par. 16. (zaveden u Sekretarijatu 13. predmet br. predmet br. “Presuda po `albi na kaznu”. predmet br. januara 2006). februara 2002. 14. Vidi. Tu`ilac protiv Zejnila Deli}a i drugih. 270 . IT-98-30/1A.

16. Vidi. Osporavana odluka. Vidi `albu Tu`ila{tva. Sekretarijat je odbio da ga zavede. na primer. Vidi. januara 2006. Datum: 17. Me|utim. januar 2001. 60. sudija Kevin Parker 271 . april 2004. dr Vojislava [e{eqa Predmet br. par. zahtev odbrane. zahtev odbrane. Laurent Semanza v. IT-03-67-PT PRETRESNOM VE]U II Sudije: sudija Carmel A. budu}i da je neprikladan. predmet br. U vezi s wim Ve}e je zakqu~ilo da je jezik koji ste koristili uvredqiv i da se. Osporavana odluka. T u`ilac protiv Prof. mart 2003. 3. par. uz mogu}nost da ga ponovo podnesete nakon {to izbacite uvredqiv jezik. str. par. str. Decision on the Appeal against the Oral Decision of 7 February 2002 Dismissing the Motion for Review of the Decision of 29 January 2002 Relating to the Acceptance of His Report. str. 8. S. 2-4 (u vezi s dva datuma obele`ena na osporavanoj odluci). “Odluka po daqwem zahtjevu Zorana @igi}a za preispitivawe”. Agius.22) 23) 24) 25) 26) 27) 28) 29) 30) “Presuda po `albi na kaznu”. par. april 2002. Obra}am Vam se povodom Va{eg podneska od 26. predmet br. septembra 2000”. predmet br. S po{tovawem. 2. Sekretar u sudskom postupku. 11. ICTR-97-20-A. ne mo`e zavesti u spis ovog me|unarodnog suda. Vidi zahtjev odbrane str. “Nalog po zahtjevu tu`ioca kojim se tra`i preispitivawe naloga predsjednika suda od 11. Tu`ilac protiv Radoslava Br|anina i Momira Tali}a. 6-7. naslovqenog Zahtev prof. par. imajte na umu da }e svaki slede}i podnesak koji bude smatran uvredqivim tako|e biti vra}en. 10. 9. Tu`ilac protiv Miroslava Kvo~ke i drugih. februar 2006. 5. R. 6 (u vezi s navodnim politi~kim motivima za dodavawe novih optu`bi protiv optu`enog i du`inu wegovog pretpretresnog pritvora). na primer. dr Vojislava [e{eqa za poni{tavawe odluke o dodeli branioca u pripravnosti. IT-98-30/1-A. Hag Predmet: Podnesak broj 130. str. 6. zahtev odbrane. str. Shodno tome. 4. 14-39. IT-99-36PT. 14. 5. 7-8. na primer. Vidi zahtjev odbrane. sudija Jean-Claude Antonetti. predsedavaju}i. IT-03-67-PT Prima gospodin Vojislav [e{eq PJUN. Haider Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br. str. Prosecutor. 11. 10. Vidi. 7.

prof. Nekada je to zbog wegovog. Nekada je to zbog ponovqenih zahteva da mu se normalizuju uslovi za pripremu odbrane. na zahtev Tu`ila{tva.Sekretar: g. dr Vojislava [e{eqa ZAHTEV PROF. Jedan od razloga svakako je i wegova neopoziva odluka da se od prvog dana boravka u Hagu pa do kona~nog dono{ewa osloba|aju}e presude sam brani. “prkosnog stava”. godine. DR VOJISLAVA [E[EQA ZA PONI[TAVAWE ODLUKE O DODELI BRANIOCA U PRIPRAVNOSTI Tu`ila{tvo: Hildegaard Uertz-Retzlaff. Hans Holthuis Datum: 17. donelo Odluku “da se optu`enom u ovom predmetu dodeli branilac u pripravnosti. kako se oni ne libe da ka`u. februar 2006. jer je tri godine u pritvoru. iako nijedan pravni dokument koji se primewuje u MKSJ ne propisuje obavezu poniznog pona{awa okrivqenima koji se nalaze u pritvoru. dr Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji poma`e u pripremi odbrane: Tomislav Nikoli} Vesna Zobenica Slavko Jerkovi} Mirko Blagojevi} Gordana Pop-Lazi} Amyad Migati Aleksandar Vu~i} Novak Savi} Dragan Todorovi} Filip Stojanovi} Zoran Krasi} Vesna Mari} Vjerica Radeta Petar Joji} Zlata Radovanovi} Brankica Terzi} Momir Markovi} Qiqana Mihajlovi} Jadranko Vukovi} Elena Bo`i}-Talijan Ogwen Mihajlovi} Marina Toman Marina Ragu{ Branko Nadoveza Nemawa [arovi} I Uvod Po~ev{i od 24. maja 2003. Paragrafom 30. februara 2003. dr Vojislav [e{eq neprekidno se nalazi na udaru Tu`ila{tva i Sekretarijata. godine Podnesak broj 132. navedene odluke definisano je da branilac u pripravnosti 272 . godine. Pogre{no tuma~e}i pravilo 54. nekada zbog wegovog insistirawa da mu su|ewe {to pre po~ne. T u`ilac protiv Prof. Pravilnika o postupku i dokazima Pretresno ve}e II je 9. Ulrich Mussemayer. Daniel Saxon Optu`eni: Prof. kada je dobrovoqno pristupio MKSJ.

godine. ovaj princip mo`e tuma~iti iskqu~ivo u ciqu o~uvawa prava okrivqenog kome se odlukom Pretresnog ve}a odre|ena osnovna qudska prava i slobode ograni~avaju. prof. danas pravo na odbranu. Dakle. dr Vojislav [e{eq sa~uvao je pravo da anga`uje pravne savetnike koje sam odabere. kada se radi o pravima okrivqenog. ve} da }e se do kraja postupka iskqu~ivo sam braniti. Poku{avaju}i da prona|e pravni osnov za svoju odluku od 9. dr Vojislavu [e{equ.” Prof.. pa i da suprotno slovu Statuta i Pravilnika optu`enom nametne branioca mimo wegove voqe. Zadr`av{i ekskluzivitet pojavqivawa u sudnici za sebe. maja 2003. 273 . Argumentaciju iznetu od strane optu`enog u potpunosti potvr|uju i argumenti prezentovani od strane sudije Kloda Antonetija koji je izdvojio svoje mi{qewe povodom odluke o imenovawu branioca u pripravnosti prof. dr Vojislav [e{eq izuzetno principijelan ~ovek. za{to ne. ve} i opravdanu bojazan da dono{ewe ovakve odluke u ovoj fazi postupka predstavqa uskra}ivawe minimalnih prava zagarantovanih okrivqenom najzna~ajnijim me|unarodnim pravnim instrumentima u oblasti qudskih prava poput Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima. sudija Antoneti izra`ava ne samo duboko neslagawe sa mi{qewem ve}ine sudija Pretresnog ve}a. Pretresno ve}e dovelo je u pitawe osnovne pravne postulate. Odluka se temeqi na pogre{nom zakqu~ku da je ono {to nije izri~ito zabraweno Statutom MKSJ dopu{teno. sveta je du`nost svakog ~asnog sudije da se na svaki na~in suprotstavi ograni~avawu prava okrivqenog.mora te~no govoriti i B/H/S i jedan od zvani~nih jezika MKSJ. jer se. U dokumentu od 1. zadr`ati svoj beskompromisni stav da ne `eli da svoju sudbinu prepusti u ruke bilo kome. ukoliko Pravilnikom nije decidno i izri~ito propisano da se okrivqenom neko pravo (pogotovo esencijalno.. Ovakav stav nekih ~lanova Pretresnog ve}a zapravo je izvrtawe op{teg pravnog principa da je dozvoqeno sve {to zakonom ili drugim aktom nije zabraweno. marta 2005. dr Vojislav [e{eq podneo je vi{e podnesaka u kojima veoma temeqno iznosi pravnu argumentaciju u korist poni{tavawa te odluke. Evropske konvencije o za{titi qudskih prava i osnovnih sloboda i Ameri~ke konvencije o qudskim pravima. godine. jasno je da se ve} danas sa sigurno{}u mo`e re}i da }e on. bez obzira na opstrukciju i maltretirawe koje bi protiv wega i u budu}nosti mogli preduzeti predstavnici Tu`ila{tva i Sekretarijata u `eqi da prikriju neodr`ivost optu`nice protiv wega i sopstvenu nesposobnost. S obzirom na nespornu ~iwenicu da je prof. ~ak i pravo na `ivot. te da sud s pozivom na “interese pravde” prakti~no mo`e sve. koji nikada pod prinudom nije promenio nijedan svoj stav. Radi se o zameni teza. i nalo`ilo Sekretarijatu da sa spiska branilaca koji vodi sekretar na osnovu pravila 45(B) dodeli jednog branioca u pripravnosti. sutra pravo na ishranu i kona~no. Prihvatawe druga~ijeg stava zna~ilo bi da se “u interesu pravde” okrivqenom mo`e uskratiti i bilo koje drugo pravo. poput prava na li~nu odbranu) pod odre|enim uslovima mo`e ograni~iti. ~ime se istovremeno {titi i princip ravnopravnosti strana u postupku.

dr Vojislavu [e{equ. ili bilo gde drugo na planeti. bilo je jasno od samog imenovawa. Tako|e. nesporno je da izme|u Van der Spula i prof. ali i zbog toga {to. nije uskra}eno. u kom periodu izme|u wih nije do{lo do bilo kakvog kontakta. {to je dodatno doprinelo produbqivawu ionako predubokog jaza izme|u optu`enog i onoga ko bi mu trebao biti branilac u pripravnosti. maja 2003. i ovaj podnesak na kristalno jasan i svakom razumnom razumqiv na~in dokazuje postojawe sukoba interesa izme|u prof. nesumwivo predstavqa ozbiqno ugro`avawe interesa pravde. ukoliko to bude mogao. ako je ikada i imao. postoji o~igledan sukob interesa. ve} i izvitoperenost karaktera i moralnih na~ela kakva se veoma retko mo`e ste}i u jednoj osobi. dr Vojislava [e{eqa. osim kr{ewa same norme. ve} da je wegov daqi ostanak na mestu branioca u pripravnosti motivisan ekonomskim razlozima i ogromnom `eqom da u toku su|ewa. dr Vojislava [e{eqa i Van der Spula ne}e do}i. maja 2003. dr Vojislav [e{eq veoma detaqno analizira karakterne. analiza je pokazala ne samo potpuno odsustvo qudskog dostojanstva kod Van der Spula. Odr`avawem na snazi odluke od 9. nakon velikog broja iznetih uvreda sa obe strane i pokrenutih postupaka pred Advokatskom komorom Holandije koji su jo{ u toku. godine. nanese {to je mogu}e ve}u {tetu prof. prof. godine. dr Vojislavu [e{equ. Da do bilo kakvog kontakta izme|u prof. dr Vojislava [e{eqa daqe obesmi{qava i pre otpo~iwawa su|ewa. pre svega prava na li~nu odbranu prof. dve godine nakon imenovawa Van der Spula za branioca u pripravnosti prof. Nesporno je i da Van der Spul. vi{e ne mo`e imati ni profesionalnih ni li~nih razloga da bilo kako pomogne u odbrani prof. Danas. dr Vojislava [e{eqa. niti je institut branioca u pripravnosti uop{te pravno utemeqen na na~in koji bi obavezivao sudije MKSJ. dr Vojislava [e{eqa i nametnutog mu branioca u pripravnosti Van der Spula. Kao i prethodni. Najpre zbog ~iwenice da imenovawe Spula od strane Sekretarijata uprkos tome {to on ne govori ni re~ B/H/S-a predstavaqa kr{ewe Odluke Pretresnog ve}a od 9. 274 . stvorena situacija predstavqa i kr{ewe najelementarnijeg prava optu`enog da u`iva delotvornu pomo} branioca. dr Vojislav [e{eq pokrenuo je protiv Van der Spula niz postupaka pred Advokatskom komorom Holandije. U `eqi da za sebe obezbedi pravo na li~nu odbranu koje nijednom drugom pritvoreniku u nadle`nosti MKSJ. moralne i sve ostale osobine ili boqe re}i anomalije branioca u pripravnosti odre|enog od strane Sekretarijata. najbla`e re~eno. u ciqu za{tite svojih prava. U vi{e podnesaka podnetih MKSJ prof. Na `alost. dr Vojislav [e{eq nije se libio da bez dlake na jeziku iznese u javnost i u svojim kwigama objavi kakvo je wegovo mi{qewe o Van der Spulu. dovode}i samu tu ideju do apsurda. nepravda naneta okrivqenom i daqe se sprovodi i ceo postupak protiv prof.II Razlozi Imenovawe branioca u pripravnosti iako takva mogu}nost nije propisana nijednom odredbom Pravilnika ili Statuta MKSJ.

ovim se iznova postavqa pitawe morala gospodina Van der Spula i ne samo morala. koji dr`i do svoje li~nosti i profesije.” 1. nije dostojno ~ak ni da u~estvuje u procesu u kome se sude holandski ribari oko toga ko je kome pocepao mre`u ili seqaci kad jedan drugom ukrade koko{ku i sli~no. {to bi bilo nepojmqivo svakom ~asnom ~oveku. {to su bili osnovni kriterijumi za wegovo imenovawe za branioca. Kad ga vidim u onom }o{ku.1 Na strani 89 slede}i tekst: “Ovo buqavo stvorewe. jer je prikrio istinu o poznavawu srpskog jezika i da nije bio na listi branilaca koju vodi sekretar suda u skladu sa pravilom 45. a ova spodoba i woj sli~ne kreature mogu kod mene izazvati mr`wu. vrlo sumwivih stru~nih i moralnih vrednosti.” 1. Zar postoji neko normalan ko mo`e sebi dozvoliti da ga zastupa ovakva pravna neznalica. qigavac. obu~ena u crnu odoru i ose}am potrebu da povratim. 2005. ga|ewe i prezir. name}ete mi ovu intelektualnu i moralnu nakazu. godine. flagrantno kr{e to moje pravo i name}u mi. a pogotovo Sekretarijat suda. kao uostalom i svakome koga mi budete nametnuli.” 1. ve} analiza wegovog karaktera). daleko iza svojih egoisti~nih interesa.2 Na strani 97 slede}i tekst: “Tako|e. dr Vojislava [e{eqa pod naslovom “Ha{ko bajramsko prase” u izdawu Srpske radikalne stranke. protiv moje voqe. dakle i qudske i profesionalne. koji se citiraju: A) U kwizi prof. mogu samo da poru~im da jedu govna i da mi ne oduzimaju vreme. Tu`ila{tvo. Spreman sam da mi su|ewe odmah po~ne. Beograd.Pored ve} iznetih.” 275 . objavqeni u kwizi prof. u pitawu je li~na korist branioca koju }e ostvariti isplatom enormne naplate za. onu qudsku mizeriju i govno u qudskom obliku (ovo naravno nije uvreda. u konkretnom slu~aju.3 Na stranama 91 i 92 slede}i tekst: “Sud. a naro~ito Van der Spul.4 Na strani 93 slede}i tekst: “A da biste me onemogu}ili. Radi pravilnog sagledavawa nastale situacije i dono{ewa odluke u skladu sa interesima pravde i pravi~nosti neophodno je imati u vidu slede}e tekstove. imam ose}aj da tamo sedi sviwa. U okviru podneska ozna~enog brojem 81: 2. dr Vojislava [e{eqa podneti MKSJ sa zahtevom da se iz predmeta koji se protiv wega vodi ukloni svaki branilac u pripravnosti.2 Na strani 90 slede}i tekst: “Jedino {to mogu dozvoliti ovom nametnutom advokati}u. ve} i neke druge vrste odgovornosti. dr Vojislava [e{eqa pod naslovom “Ha{ko bajramsko prase”: 1. jeste da mo`e da mi asistira kad ~e{em jaja. a {to ima veze sa asistencijom. o~igledni dokazi postojawa sukoba interesa su i svi podnesci prof.1 Na strani 96 slede}i tekst: “Nesumwivo. Koliko takav ~ovek dr`i do eti~kih principa svoje struke on najboqe govori stavqaju}i sve te principe. I wemu.” 2. Tjarda Edvarda van der Spula. pokvarewak i qudska nula. U okviru podneska ozna~enog brojem 80: 1.” 2. nepostoje}u odbranu.

Tjarda van der Spul.” “Bitanga i gwida Van der Spul nije se nalazio na pomenutoj listi.” 3. jo{ mawe Kodeks i potrebe klijenta. na `alost. prenebregavaju}i sve ono {to mu stoji na putu uz spremnost i na sukob sa pravom. koja je u~estvovala u bombardovawu SR Jugoslavije 1999. a kao dr`avqanin Holandije. godine. gospodin Van der Spul pokazuje da ga ne interesuju ni pravo ni pravi~nost. ali ~ini se da on to ~ini sa velikim ume}em i. da je to u~iweno u skladu sa pravilom 45 je bez ikakvog pravnog osnova. a kamoli da me zastupa pred sudom. Svojim pona{awem.” 3. pored toga {to je tokom svoje istorije u~estvovala u kreirawu politike aparthejda i na najgori na~in ugwetavala pripadnike drugih rasa i nacionalnosti.2 Na strani 112 slede}i tekst: “Taj prqavi bednik i nakaza.3 Na strani 114 slede}i tekst: “Tako izneta odbrana od strane hoh{taplera Van der Spula.” 2.” “Argumenti koje sam naveo jasno ukazuju da gospodin Van der Spul kao Holan|anin ne mo`e u`ivati moje poverewe da mi bude branilac.1 Na strani 109 slede}i tekst: “Moje pravo da se sam branim je potpuno ugro`eno i budite sigurni da }u se do kraja suprotstavqati va{im podmuklim namerama da mi protiv moje voqe nametnete fukaru Eduarda Tjarda van der Spula za branioca.4 Na strani 99 slede}i tekst: “Odluka o imenovawu gospodina Van der Spula za mog branioca u pripravnosti nije razlo`na ni zbog toga {to je ovaj gospodin dr`avqanin Holandije.” 3. s obzirom na to da sa wim ne `elim nikakav kontakt. Tjarda van der Spul. ve} konstrukcije i spletke manijaka i budale Tjarde van der Spula. nije dostojan ni da mi pere ve{ i ~isti cipele. {to bi on morao znati. koju nikako ne}u da dopustim.” 276 . koja je. i vr{ewu genocida nad srpskim narodom.” “Ha{ki sluga i ulizica. pristaje da se stavi u ulogu mog branioca iako je jasno da je i kao Holan|anin i kao podli karakterni patuqak za mene neprihvatqiv. ma koliko bio pohlepan na novac i neosetqiv na opravdan prezir. neminovno ne bi predstavqala moju stvarnu odbranu. bez posledica. U okviru podneska ozna~enog brojem 83: 3.3 Na strani 98 slede}i tekst: “Kao {to sam ve} vi{e puta rekao. {to sve ukazuje na hitnu potrebu da se odluka o wegovom imenovawu za mog branioca u pripravnosti ukine i uporedo sa tim pokrene disciplinski postupak protiv wega u kome }e biti izre~ena sankcija zabrane obavqawa zastupawa pred sudom.” “Obrazlo`ewe da ste mi Van der Spula imenovali za branioca iako znate da mi je gadna i odvratna svaka pomisao da sa tom bitangom kontaktiram. radi se o ~oveku kome su li~ni interesi vodiqa u `ivotu. godine i vr{ewu genocida nad srpskim narodom.2. u konkretnom slu~aju. u~estvovala i u bombardovawu Savezne Republike Jugoslavije 1999. zarad svojih li~nih materijalnih interesa koje ostvaruje uz pomo} Hansa Holcijusa.

navodno.1 Na stranama 217 i 218 slede}i tekst: “Op{te je poznata ~iwenica da je Van der Spul poslenik crne internacionale. Ne treba i}i daqe. koji je prihvatio tu ulogu Sekretarijata od 16. da nema obraza i ~asti i da mu je novac jedini princip u `ivotu. izra`ena u nakaznoj li~nosti Van der Spula. ~ulni svet }e mu se predo~iti. to je genetska deformacija. nego puki izvr{ilac pap277 .3 Na strani 165 slede}i tekst: “U tom procesu Tjarda van der Spul }e spoznati sebe.” 6. da nije sposoban da prosu|uje i deluje nezavisno i profesionalno. u su{tini on je olo{. koji }e vrlo brzo do}i pod udar globalizma i nesta}e wegov tradicionalni na~in `ivota.” 6. a ve} je biolo{ki dosta uni{ten. i ne predstavqa tradicionalnu Evropu i sve wene vrednosti.” 6. a najte`e }e mu biti kad spozna samoga sebe i svoj besmisleni i bezli~ni `ivot. nije on nikakav advokat. Ne. iskrenosti i lojalnosti” nema ni{ta. svoj licemerni.1 Na strani 165 slede}i tekst: “Svojstveno civilizaciji kojoj pripada. jadni i bedni `ivot. U okviru podneska ozna~enog brojem 91: 6. ve} beskrupulozni olo{ i mizeriju koja je spremna na sve ukoliko mu se dopusti. Ali pitawe je da li }e takva qudska spodoba kao {to je Tjarda van der Spul i tada shvatiti u ~emu je veli~ina `ivqewa. I`ivqavati se nad nemo}nim.1 Na strani 119 slede}i tekst: “Holandski advokat Tjarda Edvard van der Spul. februara 2004. reagovao bi odmah nakon izjave prof. prihva}en od strane Sekretarijata. verovatno i zlo~ine. pogazio vlastiti i integritet celokupne pravni~ke profesije.2 Na strani 165 slede}i tekst: “Van der Spul je protagonista i izvr{ilac takvih odnosa. Van der Spul je spreman zbog novca na najgore bezakowe. a da ga ne napu{ta misao da je za demokratiju.4. pokazao je da je mnogo gori od pomenutog Lazarevi}a i wegova spremnost da gazi sve moralno-pravne norme. koja u perspektivi radi i protiv svog sopstvenog naroda. prevare. ukqu~uju}i advokatski kodeks Holandije. Novac je wegov ciq i zarad toga je spreman na sve. godine.” 7. koja svoju moralnu bedu krije iza monolita crne inkvizitorske odore. dr Vojislavu [e{equ da je taj ha{ki pla}enik kompromitovao sva pravila i etiku svoje profesije. ali one ha{ke. qudska nakaza. jer je pod apsolutnim uticajem novca. U okviru podneska ozna~enog brojem 86: 5.” “[ta ima tu da tra`i qudska mizerija Tjarda van der Spul. U okviru podneska ozna~enog brojem 84: 4. koji u `ivotu nikada nije digao ni{ta te`e od ka{ike. Jednostavno. dr Vojislava [e{eqa da ga ne prihvata za svog advokata. na osnovu kojeg je postao advokat u Holandiji i tako. U okviru podneska ozna~enog brojem 94: 7. to je svojstveno li~nosti Van der Spula i civilizaciji kojoj pripada. jer da ima i malo u sebi ~ove~nosti i profesionalizma. dovoqno je jasno na primeru Van der Spulovog odnosa prema optu`enom prof.” 5.1 Na strani 131 slede}i tekst: “O~igledno je da od “brige za klijenta.

jo{ slabijeg obrazovawa. Dijalog (osoba A): “Jebo svoju mater `utu. Ovako. (Napomena: za Srbe su i Holan|ani `uti. znao si – ima da te spale. ona sredwevekovna inkvizicija bila po{tenija: kad te prebiju. prihvatio bi voqu prof.” 7. Nemaju oni pojma ko im je u{ao u sudnicu. zato {to sve ukazuje da je Van der Spul u su{tini ~ovek niskih pobuda. u okviru nauke koja skoro da je sinonim civilizacijskog napretka celog qudskog roda. ostavqa se varqiva nada da zaista u~estvuju u fer i korektnom su|ewu u kojem su optu`eni.” 7. treba napomenuti da je gotovo nedodirqivi vrh nepopularnosti Karle del Ponte ({iroko poznate kao Kurve del Ponte) poprili~no nagrizla rastu}a nepopularnost Tjarda van der Spula. Biti advokat. polome. pojedincima slabe pameti. za`ali}e {to ga sude”.” 278 .” 7. izmu~e na sve na~ine i tek potom privedu pred taj nazovi sud. moralno bedan i nedostojan. samo stepenicu ni`e od imena biblijske kurve Del Ponte. ~ini se. Tjarda van der Spul je nevi|eno drzak. a tek po izricawu presude. neka se Tjarda van der Spul ne ~udi {to wegovo ime stoji pored Hitlerovog. {efa crne internacionale koji sa svog rimskog prestola komanduje pokoqima nad nekatoli~kim stanovnicima ove planete. eventualno. ~ije se ime spomiwe na slede}i na~in: “Onaj Spul mo`e da popu{i [e{equ. 5 Na strani 221 slede}i tekst: “Istine radi.” 7. To je ono {to Van der Spul nema. podrazumeva i ne{to {to se zove moral. uskoro }e i jedan Van der Spul postati internacionalna sistemska jedinica za volumen smrada koji se pru`a celom du`inom demokratije. {to }e re}i {vabe) Osoba B: “Slu{aj.” 7.2 Na strani 218 slede}i tekst: “Uz to. 3 Na strani 219 slede}i tekst: “Ipak je. dr Vojislava [e{eqa i odstupio sa mesta koje mu je dodelila ha{ka inkvizicija.ske voqe.” 7. neka izvoli. zaslu`iti svojim znawem i radom ovu ~asnu titulu.” Osoba A: “Taman Voja skinuo s kurca onog Lazarevi}a. kada bude sveden na brakorazvodne parnice izme|u homoseksualnih partnera. Osoba B: “Ma to ti je lete}i Holan|anin. izgledno je da }e ovi redovi u kojima se ni`u razlozi za odstupawe nametnutog branioca biti suvi{ni. 7 Na stranama 222 i 223 slede}i tekst: “Ipak. ako im se doka`e krivica i osu|eni. sad mu nasadili nekog Holan|anina”. i wega }e brzo da skine. zahvaquju}i lutkama tipa Van der Spula. 6 Na strani 222 slede}i tekst: “Ako mu je stalo da ostane zapam}en po istom principu po kojem svet pamti Hitlera. a sa onim Spulom }e da obri{e kurac. samo ako mu dozvoli”. Ali sutra. jeba}e im [e{eq i mater i kraqicu. on }e da brani vojvodu”. kada vi{e ne bude Ha{kog tribunala. a da je moralan. jebem li mu majku. arogantan i neotesan. neka ostane uporan u svom stavu.4 Na strani 220 slede}i tekst: “Kako stvari stoje.

DR VOJISLAVA [E[EQA PROTIV ODLUKE SEKRETARIJATA OD 20. februar 2006. III. pravnog koordinatora u slu`bi za organizaciju i podr{ku rada sudnica Sekretarijata. shodno praksi preispitivawa svojih odluka u interesu sprovo|ewa pravde. godine. IT-03-67-PT PREDSEDNIKU MKSJ Sekretar: g. i podnesak broj 92. Hans Holthuis Datum: 17. godine. Na ovaj na~in Sekretarijat nedvosmisleno staje na stanovi{te da su ~iwenice koje prof. marta 2005. Da je tako i bilo. godine. podnesen 17. iz kog razloga Sekretarijat odbija da ih razmotri. dr Vojislava [e{eqa. podnesen 16. na koga su se podnesci direktno odnosili oni morali izazvati neuporedivo sna`niju reakciju pa ~ak i mr`wu. Prof. godine. GODINE 279 . Tompsona. kojima se od Pretresnog ve}a zahteva da preina~i odluku o imenovawu branioca u pripravnosti. sam po sebi name}e se zakqu~ak da stvarni interesi pravde nala`u da Pretresno ve}e II. T u`ilac protiv Prof. svedo~i mr`wa koja izbija iz podnesaka koje je Spul uputio Advokatskoj komori Holandije u postupku koji je protiv wega pokrenuo prof. U tim podnescima Van der Spul nije mogao sakriti mr`wu prema optu`enom direktno. a koje se odnosi na podnesak broj 91. upu}eno prof. JANUARA 2006. dr Vojislav [e{eq jedan od najboqih izdanaka. maja 2003. dr Vojislav [e{eq iznosi toliko uvredqive da ne `eli ~ak ni da ih razmatra. godine Podnesak broj 133. Ovo pismo zaslu`uje posebnu pa`wu jer je wime iznet stav Sekretarijata da se ti podnesci smatraju uvredqivim. preispita i poni{ti svoju Odluku o dodeli branioca u pripravnosti prof. dr Vojislav [e{eq. dr Vojislavu [e{equ 13. aprila 2005. marta 2005. Tra`eno pravno sredstvo Imaju}i u vidu prethodno izneto. dr Vojislav [e{eq (Uradio ~lan stru~nog tima Nemawa [arovi}) Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br. dr Vojislavu [e{equ. ali ni ogromnu netrpeqivost prema srpskom jeziku i celokupnom srpskom narodu ~iji je prof. pa je jasno da su kod Van der Spula. Sekretarijat tako prakti~no otvoreno priznaje postojawe sukoba interesa izme|u Van der Spula i prof. dr Vojislava [e{eqa @ALBA PROF.Jo{ jedan neosporan dokaz postojawa sukoba interesa svakako predstavqa i pismo Kristala K. od 9.

dr Vojislav [e{eq ima poverewe da }e to kvalitetno da urade i koja }e postupiti u skladu sa wegovim nalozima. ili se uop{te i ne odnose na wega. dr Vojislava [e{eqa. februara 2003. jer je dobro poznato da takvi dokazi i ne postoje. dr Vojislav [e{eq od 24. Treba imati u vidu da je Tu`ila{tvo sasvim o~igledno. dr Vojislav [e{eq odredio lica koja mu kao ~lanovi Stru~nog tima poma`u u pripremi odbrane. onda proveru i deo poslova priprema odbrane treba da urade lica koja nisu pritvorena. usled nedostatka pravih dokaza protiv prof. dr Vojislav [e{eq ni fizi~ki nije u mogu}nosti da izvr{i najobi~niju proveru podataka i informacija koji se nalaze u gomili dokumenata kojima ga prosto zatrpava Tu`ila{tvo. S obzirom da je u pritvoru. dr Vojislav [e{eq izvr{i proveru. dr Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji poma`e u pripremi odbrane: Tomislav Nikoli} Vesna Zobenica Slavko Jerkovi} Mirko Blagojevi} Gordana Pop-Lazi} Amyad Migati Aleksandar Vu~i} Novak Savi} Dragan Todorovi} Filip Stojanovi} Zoran Krasi} Vesna Mari} Vjerica Radeta Petar Joji} Zlata Radovanovi} Brankica Terzi} Momir Markovi} Qiqana Mihajlovi} Jadranko Vukovi} Elena Bo`i}-Talijan Ogwen Mihajlovi} Marina Toman Marina Ragu{ Branko Nadoveza Nemawa [arovi} I.Tu`ila{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff. Prof. godine nalazi u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija u [eveningenu i da tri godine ~eka na po~etak su|ewa. Uvod Op{tepoznato je da se prof. Uostalom. Ulrich Mussemayer. Zato je potrebno da prof. Op{tepoznato je da je prof. dr Vojislav [e{eq je vi{e puta tra`io da se pri Sekretarijatu registruju. kako bi protuma~io koje to ~iweni~no stawe Tu`ila{tvo poku{ava da nametne u ovom predmetu. dr Vojislav [e{eq sam brani i da ne prihvata nametnutog branioca u pripravnosti. Tako|e je poznato da se prof. i na neki drugi odgovaraju}i na~in evidentiraju ~lanovi wegovog Stru~nog tima kako bi MKSJ bio obave{ten i ta~no znao sa kojim licima }e da komunicira po pitawima za koja mu je fakti~ki potrebna pomo} radi pripreme odbrane. dr Vojislav [e{eq sam brani za MKSJ zna280 . Sekretarijat je vi{e puta raznim obave{tewima i dopisima jasno stavio do znawa da to {to se prof. prona{lo sistem da svoje neosnovane optu`be “oja~a” velikom koli~inom dokumenata sa podacima koji mu i ne mogu biti poznati. to i isti~e u svim podnescima i prilikom svakog pojavqivawa na statusnim konferencijama. S obzirom da se sam brani i nalazi u pritvoru prof. Daniel Saxon Optu`eni: Prof. a naro~ito ona u koja prof.

” Sekretarijat umesto da primi k znawu ovu odluku prof. dr Vojislava [e{eqa koje je opravdano “interesima pravde” koja se sprovodi i garantuje u MKSJ. Oni }e me u tom svojstvu pose}ivati i povremeno ovde u Hagu pomagati moje spremawe i izvo|ewe odbrane. Te{ko da bi neko razuman sve ovo mogao da prihvati i opravda kao o~igledno mu~ewe prof. oktobra 2005. a naro~ito ekspeditivan i pravedan postupak protiv prof. odnosno kada bi se i prema Tu`ila{tvu postupalo isto onako kako se postupa sa prof. dr Vojislava [e{eqa i o toj odluci zvani~no obavesti MKSJ. Vu~i}a i Jerkovi}a kao moje pravne savetnike kako bih mogao da s wima ostvarujem privilegovanu telefonsku komunikaciju i od wih primam poverqiva dokumenta. Iz wihovih biografija je o~igledno da sva trojica ispuwavaju stru~ne uslove da budu pravni savetnici. Oni ne ispuwavaju uslove za branioce. septembra 2005. Zahtevam da hitno registrujete Krasi}a. kao jedna od garancija pravi~nosti su|ewa. Ovo izuzetno dobro. jer se sam branim. Sve to je dobro poznato Tu`ila{tvu i Sekretarijatu. jer oni u otvorenoj koaliciji sa nametnutim braniocem u pripravnosti Van der Spulom (prijateq sekretara Holcijusa) treba da glume kako se u MKSJ vode fer i pravi~ni postupci. kao i da mu je oko 9 meseci bio zabrawen svaki kontakt sa licima izvan Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija. koji mimo svakog razumnog roka i uz neopravdano odugovla~ewe po~etka su|ewa ~eka u pritvoru da se neko smiluje i po~ne sa su|ewem. Sekretarijat }e tra`iti od Pretresnog ve}a da izda nalog u skladu s pravilom 33 Pravilnika kojim }e Va{e “pravne saradnike ovlastiti da Vam poma`u u pripremi odbrane”. Sekretarijat }e to pitawe re{avati samo u skladu s nalogom Pretresnog ve}a. pa ~ak i “autorizovano shvatawe” Sekretarijata o zakonitim uslovima pripreme za su|ewe ne bi bilo sporno kada bi po principu ravnopravnosti strana u susednoj }eliji bili zatvoreni svi koji rade u Tu`ila{tvu. Da bi prevazi{ao ovu situaciju i koliko-toliko obezbedio normalne uslove za kvalitetnu pripremu odbrane. ukoliko se uveri da pravni savetnici koje ste predlo`ili ispuwavaju dolenavedene uslove. ali meni branioci nisu ni potrebni. Treba imati u vidu da je Pretresno ve}e odbilo zahtev prof. Stoga. Aleksandra Vu~i}a i Slavka Jerkovi}a. dana 20. bez mogu}nosti komunikacije sa spoqnim svetom. Prisetimo se da je ravnopravnost strana garantovana Statutom MKSJ. godine je odgovorio: “Pravilnik o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik) ne ovla{}uje Sekretarijat da formalno prihvata pravne saradnike. dr Vojislava [e{eqa kojim je tra`io da se pusti na slobodu do po~etka su|ewa.~i da su i optu`eni i wegova odbrana u pritvoru. dr Vojislava [e{eqa. Pravni saradnici u`iva}e 281 . godine podneo Sekretarijatu podnesak broj 107 kojim je tra`io: “Iz sastava Stru~nog tima za moje zvani~ne pravne savetnike imenujem Zorana Krasi}a. dr Vojislavom [e{eqom. i da su u okviru pritvorske }elije obezbe|eni zakonom propisani uslovi da mo`e zakonito da se priprema odbrana. dr Vojislav [e{eq je 12. prof.

zvani~nog dokaza da nije progla{ena krivom u nekom krivi~nom postupku i detaqne biografije. Ostale osobe predlo`ene za pravne saradnike mora}e da uvere Sekretarijat da te~no govore jedan od radnih jezika Me|unarodnog suda”. onda nema ni zakonitog pravnog dejstva. Pravna okosnica koja defini{e potrebne kvalifikacije i daqe se temeqi na pravilu 44 Pravilnika. – u vezi sa svojim kvalifikacijama nije dala la`ne podatke ili podatke koji daju neta~nu sliku. – pismeno i usmeno dobro vlada jednim od dva radna jezika Me|unarodnog suda. – nije se.privilegovanu komunikaciju s Vama. kao {to je ve} re~eno. u obavqawu svog posla ili na drugi na~in. – nije progla{ena krivom u relevantnom krivi~nom postupku. koje nanosi {tetu sprovo|ewu pravde ili mo`e naru{iti poverewe javnosti u Me|unarodni sud ili u sprovo|ewe pravde ili koje na drugi na~in naru{ava ugled Me|unarodnog suda. odnosno nije zatajila relevantne podatke. Uz to. Prema izmewenom re`imu kvalifikacija. U svetlu tih uslova. Kako to mo`e da se desi da Pretresno ve}e ovlasti nekoga koga je optu`eni koji se sam brani odredio da mu bude pravni savetnik? Na osnovu kog pravila Pretresno ve}e ima to ovla{}ewe? Da li Pretresno ve}e ovla{}uje ili se obave{tava i prima k znawu odluku optu`enog koji se sam brani? Kako je mogu}e da neko lice podnese zahtev da bude prihva}eno kao pravni savetnik kada nije strana u postupku? Vaqda op282 . “zahtev neke osobe da bude prihva}ena kao pravni saradnik” Sekretarijat }e razmotriti nakon prijema zvani~ne potvrde da ta osoba ima dozvolu za advokatsku praksu ili da je profesor prava na univerzitetu. prima}e podneske na koje imate pravo i ima}e pristup sudskoj bazi podataka i sistemu za elektronsko obelodawivawe. Po{to je u pitawu obave{tewe u kome su izneti stavovi koji nemaju pravni osnov u op{tim pravnim aktima MKSJ. odala pona{awu koje je ne~asno ili mo`e na drugi na~in diskreditovati branioca. Sekretarijat se ponovo bavio pitawem kvalifikacija potrebnih za pravne saradnike. Profesionalnog kodeksa branilaca koji postupaju pred Me|unarodnim sudom. Pravilnika. Kako je to neko zamislio u Sekretarijatu da ne prihvati ono {to je iskqu~ivo pravo odlu~ivawa optu`enog koji se sam brani? Dokaz za to se nalazi u slede}im stavovima Sekretarijata koji se nalaze u obave{tewu: “Pretresno ve}e }e pravne saradnike ovlastiti da Vam poma`u u pripremi odbrane” i da }e razmotriti “zahtev neke osobe da bude prihva}ena kao pravni savetnik”. Od pravnih saradnika }e se tra`iti da potpi{u obavezu u kojoj daju saglasnost da postupaju kao pravni saradnici i prihvataju obavezu da se pridr`avaju odredaba Statuta Me|unarodnog suda. Sekretarijat je spreman da odustane od uslova vladawa jezikom po pitawu jednog od pravnih saradnika koje ste predlo`ili. Pravilnika o pritvoru i svih drugih pravila i propisa Me|unarodnog suda. neka osoba mo`e da postupa kao pravni saradnik ukoliko: – ima dozvolu za advokatsku praksu u nekoj dr`avi ili je profesor prava na univerzitetu. te svih merodavnih sudskih naloga. – nema interes da obelodawuje poverqive informacije.

godine (podnesak broj 107) i od 3. Kada se izigrava ili zloupotrebqava pravo onda je situacija tragikomi~na za svakog razumnog posmatra~a. a ne da se neko zainteresovano lice prijavquje da bi htelo da bude pravni savetnik? Po toj logici. Svaki od ~lanova Stru~nog tima podrobno je upoznat sa svim svojim obavezama koje proisti~u iz odredaba op{tih pravnih akata Me|unarodnog suda i svestan su ka`wivosti wihovog eventualnog kr{ewa. januara 2006. po{to je to pitawe prof. Obave{tewe – odluka od 20. godine (podnesak broj 123) nisu ne samo identi~ni. na kojima je nazna~eno da nisu dostupni javnosti. Podse}am vas da mi jo{ niste odgovorili na nekoliko zahteva koje sam vam uputio u posledwa dva meseca. a eventualno }e mo}i iskqu~ivo u mom prisustvu da kontroli{u da li se u kovertama nalazi i ne{to drugo. koji koristi Stru~ni tim za pomagawe moje odbrane. Mada zahtevi prof. kao i slawe dokumenata s moje strane na faks 00381113164800 u Beogradu. oktobra 2005. odnosno sudski ~inovnici nadzirati. godine kao novinu u odnosu na obave{tewe – odluku od 20. godine sadr`i: “Da bi taj 283 . Da mi povremeno omogu}avate prijem dokumenata putem faksa. januara 2006. Da od ~lanova Stru~nog tima dobijam poverqive dokumente. a ne na pravne savetnike. dr Vojislavu [e{equ. dr Vojislav [e{eq je Sekretarijatu dostavio podnesak broj 123. dr Vojislav [e{eq regulisao ~inom obave{tavawa Sekretarijata. u okviru propisane privilegovane komunikacije optu`enih i branilaca. 4. godine dostavio obave{tewe – odluku u kojoj je prepisao ono {to sadr`i obave{tewe – odluka Sekretarijata od 20. Da u odre|enim terminima primam u radnu posetu ~lanove Stru~nog tima i s wima obavqam razgovore koji se ne}e prislu{kivati niti }e ih zatvorski slu`benici. Dana 3.tu`eni obave{tava.” Dakle. godine prof. januara 2006. b) telefon mog pravnog savetnika Slavka Jerkovi}a 0038111199291. koje zatvorski slu`benici ne}e smeti da ~itaju. zahtev se odnosi na komunikaciju. Da Stru~nom timu dostavqam blagovremeno sve dokumente Tu`ila{tva i suda. januara 2006. i to na dva telefona: a) telefon Stru~nog tima u Beogradu 00381113166970. kao optu`enom koji se sam brani. osim ispisanih ili {tampanih papira. januara 2006. Sekretarijat bi prosto raspisao konkurs da se jave zainteresovana lica koja bi htela da budu pravni savetnici prof. pa }u morati da se povodom toga obratim Pretresnom ve}u sa `albom da sistematski ometate pripremawe moje odbrane. dr Vojislava [e{eqa od 12. oktobra 2005. Povodom ovog zahteva Sekretarijat je 20. septembra 2005. godine prakti~no nije ni odlu~ivao o zahtevu. 3. Povodom toga zahtevam da mi omogu}ite: 1. koji glasi: “Dostavqam vam Sporazum o neobelodawivawu informacija i podataka poverqive prirode koji sam sklopio sa svim ~lanovima Stru~nog tima koji mi poma`e u pripremawu odbrane. Da sa ~lanovima Stru~nog tima obavqam poverqive telefonske razgovore. 2. 5. godine. Sekretarijat 20. nego se i ne odnose na isto pravo koje mora da mu se prizna.

Mene je `ivotno iskustvo nau~ilo da u takve ne mogu imati poverewa.proces bio jednostavniji. a Sekretarijat tra`i da moji pravni savetnici ispuwavaju uslove koji su propisani za advokate. Zatim. II. progona. I nema potrebe da znaju engleski i francuski jezik. Ja imam poverewa samo u one qude koji su kao antikomunisti~ki disidenti zajedno sa mnom stradali pod ti re`imom. moraju da se upitaju o sopstvenoj moralnosti. na Statusnoj konferenciji 24. koji je `iveo pod komunisti~kim re`imom a koji nije krivi~no odgovarao bar jednom u `ivotu. argument da moraju biti qudi koji nisu progla{eni krivim u nekom krivi~nom postupku apsolutno otpada. ja uop{te nemam poverewa u Srbina koji dobro zna engleski ili francuski jezik. {ikanirawa bilo koje vrste. Postavqaju mi uslov da moji pravni savetnici nisu progla{eni krivim u relevantnom krivi~nom postupku. I sve dok sam ja zadovoqan na~inom na koji oni obavqaju taj posao. pravnik ili bilo koje druge struke. Ja neprekidno prijavqujem qude koji su kvalifikovani da budu moji pravni savetnici. qubazno Vas molim da kao svoje pravne saradnike imenujete najvi{e tri osobe i Sekretarijatu dostavite gorepomenute informacije. koji su se dokazali kao moji pravni savetnici pripremaju}i mi veliki broj sudskih podnesaka i elaborata. Oni koji su tada pro{li bez krivi~nih osuda. Pa ja dolazim iz zemqe koja je pola veka bila pod komunisti~kim re`imom. dr Vojislav [e{eq je prvi put kada mu se ukazala prilika. va`no je da dobro znaju srpski jezik i da se sa mnom sporazumevaju i da izvr{avaju naloge koje im postavqam u smislu adekvatne pripreme moje odbrane. ka`e se da moji pravni savetnici moraju biti qudi koji nisu naru{avali poverewe javnosti u me|unarodni sud ili na drugi na~in naru{avali ugled me|unarodnog suda. ja ga ne prihvatam. ja ih ne mislim mewati niti mislim uzimati nekoga koga bi mi nametnuo Sekretarijat Me|unarodnog suda po{to je svoju pristrasnost Sekretarijat u vi{e navrata ve} dokazao i u mom predmetu i u mnogim drugim predmetima. Pa moji pravni savetnici mogu biti samo qudi koji zajedno sa mnom osporavaju ugled ovog me|unarodnog suda kao nele284 . januara 2006. prof. dr Vojislav [e{eq podnosi ovu `albu. Da vam iskreno ka`em. prof. godine. ^iweni~ni i pravni kontekst Povodom ovog obave{tewa – odluke.” Kako predsednik MKSJ vr{i nadzor nad radom Sekretarijata i u okviru toga je nadle`an da odlu~uje o svim `albama protiv odluka sekretara. Dakle. od mene Sekretarijat tra`i da moji pravni savetnici vladaju engleskim ili francuskim jezikom. Nisu se nikada ni potrudili da se suprotstave tom re`imu. istakao slede}e: “I tre}e veoma va`no pitawe: meni se jo{ onemogu}ava normalna saradwa sa mojim pravnim savetnicima i ~lanovima Stru~nog tima za pripremawe moje odbrane. Moji pravni savetnici nikada ne}e biti branioci u ovom predmetu i kao branioci oni meni nisu potrebni. Nema ~asnog ~oveka koji je istaknuti intelektualac. Zatim. Oni su meni potrebni ba{ onakvi kakvi jesu – diplomirani pravnici spremni da obavqaju jedan te`ak posao po mojim nalozima.

Dakle. odnosno on je optu`eni koji je MKSJ odavno obavestio da }e sam da se brani. dr Vojislav [e{eq ne `eli branioca. skoro ravno tri godine i te tri godine su ispuwene poku{ajima Sekretarijata da se onemogu}i moja odbrana”. I to je sasvim dovoqno. pa i da brani druge optu`ene pred MKSJ. dr Vojislav [e{eq je svoj branilac. dr Vojislava [e{eqa takav branilac koji bi ispuwavao uslove iz pravila 44 Pravilnika ne postoji i sigurno je da ne}e biti potreban. Dakle. Oni su svesni pravilni~kih odredbi o za{titi za{ti}enih svedoka. Tri godine traje ovaj pretpretresni postupak. {to dozvoqava Statut MKSJ. jer je tako odlu~io optu`eni. jer do kraja ovoga procesa jedna stavka moje odbrane }e biti neprekidno osporavawe legalnosti. on istovremeno ili naknadno obave{tava koga je odredio za branioca. o za{titi odre|enih dokumenata i {ta drugo mo`e jo{ od wih da se tra`i. Ali Sekretarijat bi zapravo da mene natera da uzmem qude na koje }e Sekretarijat vr{iti uticaj i tako ometati moju odbranu. Zar se za one koji }ute i koji ne u~estvuju u postupku zahteva da budu kvalifikovani }utolozi. ako ga za to ovlaste. Dakle. da se sam brani. te samim tim nema druge osobe koja bi bila prisutna u sudnici i koja bi mogla da u~estvuje u postupku na strani odbrane. To je wegova odluka koja mora da se po{tuje. Kada optu`eni obavesti MKSJ da }e u postupku imati branioca. koji }uti i posmatra. Nelogi~nost i nezakonitost obave{tewa – odluke Sekretarijata od 20. pa jo{ da bi }utali moraju da ispuwavaju uslove u skladu sa pravilom 44 Pravilnika? Da li mo`da i to nala`e opravdani interes pravde? 285 . Moji pravni savetnici nikada nisu objavqivali poverqive informacije. s pravom se tra`i da branilac bude kvalifikovan za poslove pravnog zastupawa. jer to lice brani interese optu`enog koji tokom postupka “}uti i posmatra” kako ga brani to lice koje je odredio da mu bude branilac. dr Vojislava [e{eqa ni~im ne mo`e da se promeni bez wegove saglasnosti. Dakle. odnosno da pravna kvalifikacija garantuje da je sposoban da brani. Tada se s pravom tra`i da to lice ispuwava uslove iz pravila 44 Pravilnika. Ovo mora da se istakne zato {to je to uobi~ajeno i predstavqa odgovaraju}i standard. godine i 20. odnosno zastupa optu`enog. Prof. a dokaz za to je da je to lice advokat ili univerzitetski profesor prava.galnog suda. a kao univerzitetski profesor prava osposobqen je i da se sam brani. pravni savetnik nije branilac i on ne treba da ispuwava formalne uslove koji su op{tim aktima MKSJ propisani za branioce. prof. u ovom postupku protiv prof. a on tu saglasnost ne daje nikome. Me|utim. januara 2006. Tu`ila{tva ili Sekretarijata ne}e davati na uvid {iroj javnosti. svoje pravo da se brani optu`eni je preneo drugom licu i interesi pravde zahtevaju da to lice ima potrebnu i propisanu pravnu kvalifikaciju. oktobra 2005. I oni su potpisali sporazum sa mnom o neobelodawivawu kojim su se obavezali da nijednu poverqivu informaciju ili dokument koji dobiju od mene. onda im se priznaje neki kvazi status branilaca koji moraju da }ute. godine sastoji se u tome da ako se za pravne savetnike zahteva da oni ispuwavaju uslove iz pravila 44 Pravilnika. a koji ja prethodno dobijem od suda. Ja od toga ne}u odustati niti me neko mo`e naterati da odustanem. Ta odluka prof.

ne u~estvuju u postupku. Sekretarijat je pitawe komunikacije sa Stru~nim timom sveo na pitawe uslova koje treba da ispuwavaju pravni savetnici. niti sa Sekretarijatom ili upravnikom Pritvorske jedinice.Naravno. To zna~i da je Sekretarijat bio du`an da 12. pa je jo{ pokazao i velikodu{nost u pogledu poznavawa jednog od slu`benih jezika MKSJ za jednog pravnog savetnika. dr Vojislav [e{eq ujedno i svoj branilac. pomo}nici i administrativci advokata koji je u sudskom postupku branilac. Jasno je da je prof. sve u interesu pravde. odnosno sam se brani pred MKSJ. Re{avaju}i po zahtevu prof. pa onda na osnovu neke Sekretarijatu poznate analogije za pravnog savetnika tra`i da ispuwava uslove koji se tra`e za branioca iz pravila 44 Pravilnika. Pretresnim ve}em. ne mogu da se obrate sudu i oni nisu ni u kakvom odnosu sa Tu`ila{tvom. a taj posao nikada nije da pravni savetnik istupa pred sudom ili zamewuje advokata. odnosno ba{ to nala`u opravdani interesi pravde. {to bi rekli ovi iz Tu`ila{tva i Sekretarijata. Naime. Postavqa se pitawe u kom su odnosu i sa kim pravni savetnici. dr Vojislava [e{eqa od 3. onda su pravni savetnici u odnosu prema wemu (prof. Pravni savetnici ne zastupaju pred sudom. saradnici. odmah po prijemu podneska broj 107. a ne uslove koje bi tra`io neko drugi. dr Vojislav [e{eq. Po{to pravni savetnici ne mogu da istupaju pred MKSJ. godine. on je sam sebi i branilac. dr Vojislav [e{eq sam brani. septembra 2005. advokat tra`i pravne savetnike za koje procewuje da najboqe mogu da urade posao koji on od wih zahteva. ve} kao optu`eni koji se sam brani i koji je sam sebi branilac. januara 2006. Pravni savetnici nikada ne preduzimaju ni{ta samostalno. dr Vojislav [e{eq odredio pravne savetnike koji }e da mu poma`u u pripremi odbrane koju on priprema kao svaki drugi branilac pred MKSJ. Tako isto rade i advokati kada odre|uju lice koje }e da anga`uju da im bude pravni savetnik. dr Vojislava [e{eqa da obavesti Tu`ila{tvo i Pretresno ve}e pred kojim se vodi postupak. a to statusno treba sagledavati kao da su savetnici. dr Vojislavu [e{equ). iz toga {to Pravilnikom nije ni{ta propisano za pravne savetnike Sekretarijat izvla~i zakqu~ak da moraju biti ispuweni uslovi kao za branioca. jer se prof. te ne mogu da konstitui{u nijedno pravo ili obavezu licu ~iji su pravni savetnici. dr Vojislav [e{eq. onda uslove koje treba da ispuwavaju pravni savetnici odre|uje samo prof. Dakle. ali je problem {to to ne mo`e da shvati nijedan razumni posmatra~. godine. umesto da bez ikakvih uslova prihva286 . Kako je optu`eni prof. obavesti Tu`ila{tvo i Pretresno ve}e II da }e pravni savetnici biti lica koja je odredio prof. niti obavezuju}e. pravni savetnici se nalaze u odnosu sa optu`enim koji se sam brani. mada je dobro poznato da se nikakvi uslovi ne zahtevaju za pravne savetnike. jer pravni savetnik treba da ispuni zahteve koje tra`i advokat. On nije tra`io pravne savetnike kao optu`eni koji ima branioca. Zato svakom razumnom deluje krajwe nebulozno da Sekretarijat priznaje da ni~im nije propisano koje uslove treba da ispuni pravni savetnik. Dakle. a Sekretarijat o tome treba na osnovu obave{tewa prof.

ve} jedna u nizu nepravdi koje se sprovode nad prof. S obzirom da prof. komunikacija i primawe u posetu lica koja je odredio da mu poma`u u pripremi odbrane. dostavqawe dokumenata i dr. Ovome svakako treba dodati da postoje i odluke Evropskog suda za qudska prava kojima je konstatovana povreda prava optu`enog koji se sam brani zato {to su mu bili uskra}eni kontakti. Prof. godine. komunikacije i poseta koje su u funkciji priprema odbrane. jer gotovo nijedan razlog ne postoji da bi se opravdala zakonitost odluke Sekretarijata. odnosno optu`enog koji se sam brani. dr Vojislav [e{eq od predsednika MKSJ tra`i da usvoji ovu `albu. Iluzorno je daqe komentarisati stavove Sekretarijata. da se pravnim savetnicima i ~lanovima Stru~nog tima koji mu poma`u u pripremi odbrane omogu}i komunikacija sa prof. godine Podnesak broj 134. dr Vojislava [e{eqa koji se sam brani i o tome obavesti Tu`ila{tvo. Tra`eno pravno sredstvo Prof. dr Vojislava [e{eqa koji se sam brani: Zoran Krasi}. poni{ti obave{tewa – odluke Sekretarijata od 20. Slavko Jerkovi} i Aleksandar Vu~i}.ti odluku optu`enog prof. godine i nalo`i Sekretarijatu da obavesti Tu`ila{tvo. Pretresno ve}e i upravnika Pritvorske jedinice. 287 . IT-03-67-PT PREDSEDNIKU MKSJ Sekretar: g. dr Vojislav [e{eq ne}e da promeni svoju odluku da se sam brani. s pravom se postavqa pitawe ~ime bi MKSJ mogao da se pohvali da je obezbedio uslove optu`enom da bi se su|ewe smatralo za fer i pravi~no. Za{to bi to bio slu~aj u ovom postupku pred MKSJ. februar 2006. Pretresno ve}e II i upravnika Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija da su pravni savetnici optu`enog prof. da na sve mogu}e na~ine `eli da elimini{e branioca u pripravnosti i da nikome ne}e dozvoliti da mu odre|uje koja lica }e mu biti pravni savetnici radi kontakata. posete. Hans Holthuis Datum: 17. onda }e svaki razumni posmatra~ da zakqu~i da je u pitawu neki drugi interes. u ovom postupku to ne bi bila prva nepravda. Do sada nije bilo slu~aja da je sud odredio ko mo`e biti pravni savetnik branioca. saradwa. III. na na~in i pod uslovima propisanim op{tim aktima MKSJ. Dodu{e.) u svemu kako je to zahtevao u podnesku broj 123 od 3. dr Vojislavom [e{eqem (kontakti. ali zato bi za samo nabrajawe razloga protiv te odluke bilo malo i 10 podnesaka. januara 2006. ne interes pravde nego interes Tu`ila{tva da se sprovede nepravda. Ako se odluka Sekretarijata ne poni{ti. dr Vojislavom [e{eqem. dr Vojislav [e{eq (Uradio ~lan stru~nog tima Zoran Krasi}) Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br. januara 2006.

Konkretno. branilaca i konzularnih predstavnika. JANUARA 2006. Nikoli}a odbijene do daqeg. AVGUSTA 2004. Tim dopisom ste tako|e obave{teni da je g.T u`ilac protiv Prof. februara 2006. Nikoli} je u dnevnom listu “Ve~erwe novosti” od 7. dr Vojislav [e{eq dobio je obave{tewe – odluku Sekretarijata (potpisana od Sebastijana van der Vlieta. pored redovne posete ~lanova porodice. prijateqa. prekr{io uslove Obaveze posetioca u PJUN (u daqem tekstu: Obaveza). GODINE Tu`ila{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff. godine prof. Ulrich Mussemayer. g. obelodanio ime jednog potencijalnog svedoka. januara 2006. dr Vojislava [e{eqa @ALBA PROF. avgusta 2004. {efa Slu`be za pravnu pomo} i pitawa pritvora) slede}e sadr`ine: “Obra}am Vam se u vezi s Va{im zahtevom da Vas 10. sekretar suda Vas je obavestio da }e. avgusta 2004. Daniel Saxon Optu`eni: Prof. U dopisu od 20. Uvod Dana 31. jula 2004. Nikoli}. GODINE I 30. dvojici ~lanova Srpske radikalne stranke (u daqem tekstu: SRS) biti dozvoqeno da Vas pose}uju u PJUN. u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: PJUN) posete gospoda Tomislav Nikoli} i Dragan Todorovi}. DR VOJISLAVA [E[EQA PROTIV ODLUKE SEKRETARIJATA OD 20. avgusta 2004. Zbog toga su posete g. koju je potpisao 30. nakon {to Vas je posetio 5. Pravilo 61 (B) Pravilnika o pritvoru osoba koje ~ekaju na su|ewe ili `albeni postupak pred Me|unarodnim sudom ili su iz nekog drugog razloga pritvorene po ovla{}ewu ovog suda (u daqem tekstu: Pravilnik o pritvoru) konkretno daje sekretaru suda diskreciono pravo da ne dozvoli posetu neke osobe “ako (sekretar suda) ima razloga da smatra da je svrha po288 . dr Vojislav [e{eq Stru~ni tim koji poma`e u pripremi odbrane: Tomislav Nikoli} Vesna Zobenica Slavko Jerkovi} Mirko Blagojevi} Gordana Pop-Lazi} Amyad Migati Aleksandar Vu~i} Novak Savi} Dragan Todorovi} Filip Stojanovi} Zoran Krasi} Vesna Mari} Vjerica Radeta Petar Joji} Zlata Radovanovi} Brankica Terzi} Momir Markovi} Qiqana Mihajlovi} Jadranko Vukovi} Elena Bo`i}-Talijan Ogwen Mihajlovi} Marina Toman Marina Ragu{ Branko Nadoveza Nemawa [arovi} I.

tako {to je dana 7. Kopiju Obaveze prila`emo uz ovaj dopis. Sekretarijat odobrava Va{ zahtev da Vas poseti g. avgusta 2004. Todorovi}a za dva ~lana SRS kojima treba dozvoliti da Vas pose}uju u PJUN. biti zatra`eno da potpi{e Obavezu. godine obelodanio ime jednog potencijalnog svedoka. avgusta 2004. Dana 6. 64 bis (C). dr Vojislav [e{eq 6. molim Vas da se obratite mojoj slu`bi”. Todorovi}. Diskusija Iz obave{tewa – odluke Sekretarijata od 30. Obave{tavamo Vas da }e od g. dr Vojislavu [e{e289 . pa u skladu sa pravilima 61(B). odnosno nije ta~na. Da je sekretar suda dopisom od 20. II. Prema tome. za zakonitu primenu pravila 61 Pravilnika o pritvoru va`na je namera lica koje pose}uje: da ono dolazi u posetu da bi pribavilo informaciju koja kasnije mo`e biti objavqena u medijima. 3. – da je gospodin Nikoli} prekr{io Obavezu (potpisana 30. 2. godine mo`e da se utvrdi: 1. Ova ~iwenica je pogre{no utvr|ena. avgusta 2004. – da su gospodinu Nikoli}u odbijene posete do daqeg (od 20. avgusta 2004. pre nego {to se sastane s Vama. Da li je Mihajlo Markovi} potencijalni svedok ili za{ti}eni svedok. gospodinu Tomislavu Nikoli}u nije bilo poznato. jer to nije ni znao. da se u Hagu sreo sa svojim dugogodi{wim prijateqem akademikom Mihajlom Markovi}em. Iz toga sledi prosto neverovatan zakqu~ak Sekretarijata da je gospodin Tomislav Nikoli} namenski do{ao u posetu prof. Pravni osnov je prona|en u pravilu 61 Pravilnika o pritvoru: da sekretar mo`e nekom licu odbiti dozvolu da poseti pritvorenika ako ima razloga verovati da je svrha posete da se pribavi informacija koja kasnije mo`e biti objavqena u medijima. Osim toga. septembra 2004. Da je prof. dr Voijislav [e{eq nije zadovoqan ovom odlukom – obave{tewem.sete pribavqawe informacije koja bi kasnije mogla biti objavqena u medijima”. januara 2006. Shodno tome. jula 2004. avgusta 2004. septembra 2004. godine (nakon posete od 5. Todorovi}a. Ukoliko imate dodatnih pitawa. tako|e uobi~ajeni podatak. On nije taj podatak o susretu izneo u smislu tvrdwe da }e Mihajlo Markovi} biti svedok. g. Prof. godine). Gospodin Tomislav Nikoli} je odgovarao na pitawa novinara povodom posete i pored uobi~ajenih podataka izneo je jo{ jedan. godine) u dnevnom listu “Ve~erwe novosti” obelodanio ime jednog potencijalnog svedoka. godine). Sekretarijat je kao ~iwenicu utvrdio da je gospodin Tomislav Nikoli} 7. dr Vojislava [e{eqa: – da mu se dozvoqava da ga pose}uju dva ~lana Srpske radikalne stranke. Vi ste izabrali g|u Gordanu Pop-Lazi} i g. 80 do 84 Pravilnika o pritvoru podnosi ovu `albu predsedniku MKSJ. niti je u izjavi to ime pomenuo da bi otkrio neku navodno slu`benu tajnu. Nikoli} u ovom trenutku nema pravo posete PJUN. godine odredio g|u Gordanu Pop-Lazi} i gospodina Dragana Todorovi}a za dva ~lana Srpske radikalne stranke kojima treba da se dozvoli poseta. godine obavestio prof.

Pravilo 64 bis (C) primewuje se mutatis mutandis na odluke koje po ovom stavu donese sekretar. dr Vojislavu [e{equ da bi se tamo sreo sa svojim prijateqem. Takva ograni~ewa i nadzor moraju biti nu`ni za interese provo|ewa pravde ili odr`avawa bezbednosti i reda u zatvoru doma}inu i Pritvorskoj jedinici. ako predsednik utvrdi da zabrana kontakata predstavqa ugro`avawe prava optu`enog na pravi~no su|ewe. avgusta 2004. Pravilo 61 (B) Pravilnika o pritvoru ne mo`e da se tuma~i u smislu da je prekr{ena obaveza ako lice iznese i elementarnu informaciju da je bilo u poseti. Pravilo 61 Pravilnika o pritvoru glasi: “(A) Pritvorenici imaju pravo da primaju posete ~lanova porodice. prijateqa i drugih i to pravo podle`e samo odredbama 64 i 64 bis i onim ograni~ewima i nadzoru koje mo`e da uvede upravnik u konsultaciji sa sekretarom. godine u su{tini zasniva na slobodnoj proceni da je neko iz Sekretarijata zakqu~io da je poseta 5.qu kako bi pribavio informaciju o akademiku Mihajlu Markovi}u da bi je objavio u medijima. povodom posete gospodina Tomislava Nikoli}a i wegove izjave da je sreo prijateqa. godine bila u funkciji pribavqawa informacije radi objavqivawa u medijima. ili da Mihajlo Markovi} tajno boravi u Hagu. O~igledno je da se dopis Sekretarijata. kao da je to zabraweno. pa im nisu zabrawene posete u budu}nosti. niko nema osnova da sumwa i da veruje da }e i prilikom slede290 . (B) Sekretar mo`e da ne dozvoli nekoj osobi da poseti pritvorenika ako ima razloga da smatra da je svrha posete pribavqawe informacije koja bi kasnije mogla biti objavqena u medijima. Smisao. bez namere bli`eg odre|ivawa {ta on radi u Hagu. ili ne{to drugo {to predstavqa tajnu. od 20.” Pravilom 64 bis (C) Pravilnika o pritvoru propisano je: “Pritvorenik mo`e u svakom trenutku zatra`iti od predsednika da poni{ti zabranu kontakata koju po ovom pravilu uvede sekretar. Ovo je stvarno tragikomi~an zakqu~ak do koga je Sekretarijat do{ao na osnovu slu~ajnog susreta gospodina Tomislava Nikoli}a sa svojim dugogodi{wim prijateqem. Naravno. ili izno{ewe podataka koji se odnose na pitawe bezbednosti. da je ta informacija (sreo sam se sa prijateqem Mihajlom Markovi}em) po su{tini zabrawena informacija koja je objavqena i da }e gospodin Tomislav Nikoli} i ubudu}e uvek kada do|e u posetu da prikupqa informacije da bi ih objavqivao u medijima. Gotovo identi~ne izjave su davala i druga lica koja su pose}ivala neka druga lica pritvorena u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija u [eveningenu. Predsednik mo`e odlu~iti da preispita odluku sekretara ili. ali u kontekstu ostalih pravila istog Pravilnika za jasno kr{ewe zabrane obelodawivawa koje je propisalo Pretresno ve}e.” Zato se i podnosi ova `alba. svrha i namera je odlu~uju}a za primenu pravila 61 (B) Pravilnika o pritvoru. mo`e proslediti zahtev Pretresnom ve}u na re{avawe. koji ima snagu odluke. avgusta 2004. Prosto je neverovatno da iz izjave “sreo sam prijateqa u Hagu” neko izvla~i zakqu~ak da je gospodin Tomislav Nikoli} svesno tempirao posetu prof.

onda je problem u nezakonitom shvatawu diskrecionih ovla{}ewa. dr Vojislav [e{eq je jedini kome se optu`nicom stavqa na teret govor mr`we. a prava mu ugro`ava. dr Vojislav [e{eq se sam brani. dr Vojislav [e{eq je jedini optu`eni kome se ne dozvoqava kori{}ewe sredstava MKSJ za odbranu. dr Vojislav [e{eq ne priznaje. – prof. godine. dodu{e nekada li~no. ali i jedini kome se unapred najavquje da mu su|ewe ne}e po~eti pre 24. a ako se na woj istrajava. februara 2006. dr Vojislav [e{eq od po~etka pritvora izlo`en je sistematskom kr{ewu garantovanih prava i sloboda koja su priznata svakom optu`enom u pritvoru. dr Vojislavu [e{equ je vi{e puta bilo apsolutno zabraweno da u`iva pravo na komunikacije (poseta i telefonski pozivi) u trajawu oko 9 meseci. ali i preko svojih pot~iwenih u slu`bi. – gotovo na svakom koraku sekretar namerno uskra}uje prava pritvorenog prof. a to ~ini Sekretarijat ve} skoro dve godine.}e posete gospodin Tomislav Nikoli} da prikupqa informacije sa namerom da se objave u medijima. dr Vojislavu [e{equ se i daqe dokumentacija dostavqa na stranom jeziku i poku{ava dostava u elektronskoj formi. – prof. {to je dobro poznato MKSJ i javnosti. Zato postoji drugostepeni organ. – prof. 291 . na zahtev Tu`ila{tva. a u ovom slu~aju je to predsednik MKSJ. wemu je silom – odlukom Pretresnog ve}a. kada je dobrovoqno do{ao. – prof. mada je obe}ano za kraj 2004. ne mo`e da postoji. kada je u pitawu gospodin Tomislav Nikoli}. dr Vojislavu [e{equ se onemogu}ava i bitno ote`ava kontakt sa ~lanovima Stru~nog tima koji mu poma`u u pripremi odbrane. problem nije u objektivnom zna~aju i dometu izjave gospodina Tomislava Nikoli}a nego u shvatawu i mi{qewu Sekretarijata da navodno ima osnova za sumwu koja se prote`e u beskona~nost. – prof. Diskreciona ovla{}ewa nisu neograni~ena do te mere da se mo`e tolerisati i otvorena zloupotreba tog ovla{}ewa. nametnut branilac u pripravnosti koga prof. februara 2003. ne dozvoqava pu{tawe na slobodu do po~etka su|ewa. – advokat Van der Spul i sekretar MKSJ Hans Holcijus su u prijateqskim odnosima i ova koprodukcija (sekretar ga je postavio za branioca u pripravnosti) sra~unata je da se nezakonito tro{e sredstva Ujediwenih nacija. mada se tome izri~ito protivi. Takva sumwa. moraju se imatu u vidu slede}e ~iwenice: – prof. – i po drugim aspektima po{tovawa sloboda i qudskih prava je sigurno najobespravqeniji pritvorenik. – prof. godine. Da bi se shvatila zloupotreba koju ~ini Sekretarijat. dr Vojislava [e{eqa. kr{i i izri~e zabrane sekretar Holcijus. sa kojim ne `eli da ostvari kontakt i sa kojim se nalazi u o~iglednom sukobu interesa. dr Vojislav [e{eq odlu~no protivio. – mada se prof. Dakle. godine. – prof. dr Vojislav [e{eq se nalazi u pritvoru od 24.

jer sam ih prijavio Sekretarijatu kao stalne predstavnike Srpske radikalne stranke. mada. onda ne bi nikoga za~udilo da za posetu ~lanova Srpske radikalne stranke propi{e i jo{ neke dodatne uslove koje niko ne bi mogao da ispuni. a ne Sekretarijat. godine imao u vidu podnesak broj 107. januara 2006. kako bih neposredno odr`avao kontakte sa strankom”. Dakle. Verovatno je te{ko. ako se to prepusti sekretaru MKSJ. Ne mo`e vaqda Sekretarijat da odre|uje ko }e da bude posetilac kao ~lan Srpske radikalne stranke. dr Vojislav [e{eq obavestio Sekretarijat da je odredio druga lica.Na sve te ~iwenice dodaje se i diskrecija Sekretarijata da sumwa i na osnovu toga mo`e da zabrawuje gospodinu Tomislavu Nikoli}u da poseti prof. gospodin Tomislav Nikoli} je stalni predstavnik Srpske radikalne stranke koji treba da obilazi i pose}uje predsednika Srpske radikalne stranke prof. septembra 2004. dr Vojislav [e{eq odredio u skladu sa odlukom – dopisom Sekretarijata od 20. Prof. godine odredio dva ~lana Srpske radikalne stranke koji }e ga pose}ivati: Gordana Pop-Lazi} i Dragan Todorovi}. Navodi se da je prof. godine redukovao pravo prof. godine podnesak broj 107. a ne dva kako je to odre|eno 20. verovatno u toku redovne statusne konferencije. januara 2006. godine. avgusta 2004. januara 2006. a povodom moje neopozive odluke da se branim sam. Tim podneskom (podnesak 107) prof. Tako proizlazi da je Sekretarijat obave{tewem – odlukom od 30. dr Vojislav [e{eq tra`io da se gospodinu Tomislavu Nikoli}u odobri poseta kao ~lanu Srpske radikalne stranke koga je prof. a mo`da i nemogu}e da se u kompletnom ~lanstvu Srpske radikalne 292 . obave{tavam vas da je do{lo do nekih promena u sastavu stru~nog tima koji poma`e moju odbranu. u kome je naveo: “S obzirom da je u toku jula meseca (2005. Da je Sekretarijat prilikom dostavqawa obave{tewa – odluke od 30. lako bi do{ao do zakqu~ka da je prof. dr Vojislava [e{eqa dok je pritvoru. U tom svojstvu oni me ne}e pose}ivati u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija. godine) protiv mene podignuta pro{irena optu`nica i do kraja septembra o~ekujem da mi bude. dr Vojislav [e{eq je ovla{}en da odredi ko su ta dva ~lana Srpske radikalne stranke koji treba da ga pose}uju. dr Vojislavu [e{equ pa ga sada mo`e pose}ivati samo jedan ~lan Srpske radikalne stranke. [ef stru~nog tima je Tomislav Nikoli}. Onaj ko se poziva na svoje diskreciono ovla{}ewe ne bi smeo da zaobilazi va`ne ~iwenice. a wegov zamenik Dragan Todorovi}. godine. dr Vojislava [e{eqa. dr Vojislav [e{eq 6. koji }e mi dolaziti u odre|enim vremenskim intervalima. On je Sekretarijatu MKSJ dostavio jo{ 12. septembra 2005. zakazano izja{wavawe o krivici. avgusta 2004. ali se zaboravqa da je u me|uvremenu prof. godine. dr Vojislav [e{eq je blagovremeno obavestio Sekretarijat i o svim promenama koje je izvr{io u sastavu svog stru~nog tima koji mu poma`e u pripremi odbrane i izri~ito naveo da ga u svojstvu ~lana Srpske radikalne stranke mogu pose}ivati dva ~lana: Tomislav Nikoli} i Dragan Todorovi}. a to se upravo desilo u obave{tewu – odluci Sekretarijata od 30.

U tom kontekstu podatak da se sreo i sa prijateqem akademikom Mihajlom Markovi}em. ro|ewa. dr Vojislavom [e{eqem i u pogledu prava na posetu. Sve ~iwenice navedene u ovoj `albi dokazuju da je na delu {ikanirawe i i`ivqavawe sra~unato da se ote`a i onemogu}i odbrana prof. dr Vojislav [e{eq jedva ~eka da po~ne su|ewe. godine ne dozvoqava se gospodinu Tomislavu Nikoli}u. dok je Han Holcijus se293 . mada je jasno da sumwa i ne mo`e da postoji. kao da je to wegovo pravo. a obave{tewem – odlukom od 30. boje ko`e. a su{tinski ka`wava prof. nego i ne `eli da otkloni. jezika. Za ovu `albu je va`no da je Sekretarijat prakti~no izmenio svoj dopis – odluku od 20. {to predstavqa zabranu. Lako mo`e da se zakqu~i. vere. dr Vojislavu [e{equ. ne za svedoke ili `rtve. godine kojom je demonstrirano nepo{tovawe pravila 3 Pravilnika o pritvoru: “Ovaj Pravilnik o pritvoru primewuje se nepristrasno. januara 2006. a kao pokri}e koristi neku sumwu koju ne samo da ne mo`e. godine. pola. a nije te{ko ni svakom razumnom posmatra~u da shvati. dr Vojislav [e{eq. Pravo na posetu je pravo koje pripada optu`enom u pritvoru. nacionalnog.stranke prona|u lica koja bi odgovarala kriterijumima koje primewuje sekretar MKSJ pri kori{}ewu diskrecionog ovla{}ewa da procewuje da li postoje razlozi da on mo`e da posumwa da }e neko da pose}uje prof. nego se benigna izjava podi`e na nivo stra{ne opasnosti za MKSJ. Primer za to je i ovo obave{tewe – odluka od 30. Ne sme biti nikakve diskriminacije na osnovu rase. On je prokomentarisao uslove pritvora (da su solidni) i da prof. ili za sprovo|ewe pravde. godine dao gospodin Tomislav Nikoli}. jer ne dozvoqava i ne priznaje dva ~lana. a on je li~no dao sve potrebne izjave da ne}e komentarisati. mora se imati u vidu kompletna izjava koju je 7. dr Vojislava [e{eqa samo da bi prikupio informacije koje bi mo`da objavio u medijima. avgusta 2004. politi~kog ili drugog mi{qewa. ekonomskog ili drugog statusa. Sva prava koja su prof. Formalno-pravno se uskra}uje poseta gospodinu Tomislavu Nikoli}u.” Ovim obave{tewem – odlukom Sekretarijat upravo demonstrira silu i zloupotrebqava ovla{}ewe da mo`e neometano da sprovodi diskriminaciju nad prof. januara 2006. da Sekretarijat sistematski. svesno i tendenciozno kr{i i pogre{no primewuje odredbe op{tih akata koji se primewuju u MKSJ. pa je jo{ i potpisao Sporazum sa prof. da ne}e davati izjave za javnost. Da se radi o ~istoj zloupotrebi ovla{}ewa Sekretarijata. imovine. dr Vojislavu [e{equ garantovana kao minimum radi blagovremene pripreme odbrane. avgusta 2004. etni~kog ili dru{tvenog porekla. jasno dokazuje da se ne radi ni o kakvoj povredi Obaveze. jer iz kompletne informacije koja je objavqena ne mo`e da se zakqu~i namera obelodawivawa. Kao da skoro dve godine od posete gospodina Tomislava Nikoli}a ni{ta nisu uradile. pa jo{ se razlog ne pronalazi u neovla{}enom saop{tavawu podataka za koje postoji nalog Pretresnog ve}a ili neka zabrana. dr Vojislavom [e{eqom da ne}e obelodawivati nijednu informaciju ili podatak za koji postoji zabrana obelodawivawa. ve} samo jednog. nego obi~an izgovor predstavqa kao diskrecioni razlog za zabranu.

ne samo op{tim aktima MKSJ. odlu~ivawe prenose nekom drugom. bez bilo kakvog konteksta u odnosu na bilo koji predmet koji je pred MKSJ. pi{ite predsedniku MKSJ. dr Vojislavu [e{equ koje kasnije mogu biti objavqene u medijima. da }e gospodin Tomislav Nikoli} pribavqati neke informacije tokom posete prof. koji se odnosi na ono {to je video u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija. On nije ravnopravan ni sa jednim optu`enim koji je u pritvoru. dr Vojislav [e{eq je obave{tavao na statusnim konferencijama i u brojnim podnescima kojima je `igosao takav stil rada i sistematsko kr{ewe qudskih prava. svako razuman mo`e da zakqu~i da ne postoji nijedan razlog za sumwu da }e gospodin Tomislav Nikoli} tokom slede}e posete da prikupqa i ~eka pogodan trenutak da medijima saop{ti neku informaciju ili podatak. O~igledno je iz izjave gospodina Tomislava Nikoli}a da se u Hagu sreo sa prijateqem akademikom Mihajlom Markovi}em. mada su duboko svesni. pa ~esto kao izgovor da ne bi regulisali priznawe i u`ivawe nekog prava. sasvim je sigurno da samo kao rezultat zloupotrebe ovla{}ewa Sekretarijata postoji navodno verovatno}a da }e se pojaviti neka sumwa. dr Vojislava [e{eqa. U pitawu je podatak da je video i sreo prijateqa. nego {to }e mu se dozvoliti da efektivno koristi neko pravo u funkciji fer i pravi~nog su|ewa.kretar MKSJ koji ima nagon da se revan{ira i sveti. nije u pitawu podatak koji podle`e zabrani obelodawivawa. po sistemu – obratite se Sekretarijatu. ali i nije u pitawu podatak za koji je gospodin Tomislav Nikoli} morao da zna da predstavqa informaciju koju ne sme da saop{ti. dr Vojislava [e{eqa u Pritvorskoj jedi294 . jer ne bi ni moglo da im bude nepoznato. Izjava da se susreo sa prijateqem koga poznaje 15 godina je apsolutno li~ne prirode. Zato je potrebno da se gospodinu Tomislavu Nikoli}u odobri da pose}uje prof. O svemu tome prof. nego i svim me|unarodnim aktima o qudskim pravima. Povodom svih prava koja su priznata. Svrha izjave nije ni bila obelodawivawe imena potencijalnog svedoka. mada je ona gotovo ista kao ona koja postoji za svako drugo lice koje dolazi u posetu bilo kome ko se nalazi u pritvoru u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija. ve} izno{ewe podatka koga je sreo i video. je i ova da se ne `eli videti da je gospodin Tomislav Nikoli}. Povodom svakog pitawa Sekretarijat je manifestovao nagon da kr{i prava optu`enog. dr Vojislav [e{eq odredio da ga pose}uju dok je u pritvoru. Ne radi se o tajnom podatku. koji zbuwuju svakog razumnog posmatra~a. jedan od dvojice koju je prof. Dakle. Na osnovu svega iznetog. Jedna u nizu tih. da ona ne predstavqa i ne mo`e da zna~i da je tokom posete postojala namera kod Tomislava Nikoli}a da prikupqa informacije i da ih plasira u medije. da se najbrutalnije vr{i diskriminacija i svojevrsna tortura. prof. on ne}e mo}i efektivno da koristi nijedno pravo. prosto serijskih diskriminacija. dr Vojislav [e{eq }e pre da dobije zabranu ili uskra}ivawe. Svi prigovori su odbijani pod krajwe neshvatqivim razlozima. i to samo prava prof. dr Vojislava [e{eqa. Obi~no sudije Pretresnog ve}a ne `ele da vide ova kr{ewa prava optu`enog prof. kao ~lan Srpske radikalne stranke.

dr Vojislava [e{eqa i nalo`i Sekretarijatu da gospodinu Tomislavu Nikoli}u odobri posete. predsedavaju}i. T u`ilac protiv Prof. prof. Agius. dr Vojislav [e{eq (Uradio ~lan stru~nog tima Zoran Krasi}) Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br. dr Vojislav [e{eq da ga pose}uju dok je u pritvoru. avgusta 2004. sudija Jean-Claude Antonetti. radi odr`avawa kontakta sa strankom. 64 bis (C). Uostalom. dr Vojislava [e{eqa. godine i obave{tewem – odlukom od 30. dr Vojislav [e{eq 295 . DR VOJISLAVA [E[EQA DA PRETRESNO VE]E II IZDA NALOG TU@ILA[TVU KOJIM OBAVEZUJE TU@ILA[TVO DA OPTU@ENOM DOSTAVI SVA DOKUMENTA KOJA SE ODNOSE NA “SRPSKU GARDU” Tu`ila{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff. godine. IT-03-67-PT PRETRESNOM VE]U II Sudije: sudija Carmel A. februar 2006. Ulrich Mussemayer. u {ta sumwa samo Sekretarijat. Tra`eno pravno sredstvo U skladu sa pravilima 61 (B). Prof.nici Ujediwenih nacija u skladu sa uobi~ajenim obavezama. pogotovo {to je on jedan od dvojice ~lanova Srpske radikalne stranke koje je odredio prof. sudija Kevin Parker Sekretar: g. kome se na svakom koraku onemogu}ava (kvalitetna) priprema odbrane. godine Podnesak broj 135. dr Vojislava [e{eqa ZAHTEV PROF. ko bi razuman mogao da posumwa da bi gospodin Tomislav Nikoli} preduzeo ne{to. {to bi za posledicu imalo pogor{awe ionako te{kog i krajwe nepodno{qivog polo`aja prof. dr Vojislav [e{eq zahteva da predsednik MKSJ usvoji ovu `albu. poni{ti zabranu koju je uveo Sekretarijat MKSJ dopisom – odlukom od 20. Daniel Saxon Optu`eni: Prof. kojom ne dozvoqava gospodinu Tomislavu Nikoli}u kao ~lanu Srpske radikalne stranke da u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija pose}uje prof. januara 2006. III. Hans Holthuis Datum: 17. 80 do 84 Pravilnika o pritvoru.

a navodno su izvr{eni u Lipova~i kod Mostara. Dugi.Stru~ni tim koji poma`e u pripremi odbrane: Tomislav Nikoli} Vesna Zobenica Slavko Jerkovi} Mirko Blagojevi} Gordana Pop-Lazi} Amyad Migati Aleksandar Vu~i} Novak Savi} Dragan Todorovi} Filip Stojanovi} Zoran Krasi} Vesna Mari} Vjerica Radeta Petar Joji} Zlata Radovanovi} Brankica Terzi} Momir Markovi} Qiqana Mihajlovi} Jadranko Vukovi} Elena Bo`i}-Talijan Ogwen Mihajlovi} Marina Toman Marina Ragu{ Branko Nadoveza Nemawa [arovi} I. U skladu sa op{tim pravnim aktima MKSJ. {to je nasilno i u~iweno nakon nekoliko dana. 296 . a ne prof. Tu`ila{tvo je du`no da optu`enom dostavi svaki dokaz i materijal kojim se osloba|a krivi~ne odnogovornosti. Tu`ila{tvo je o~igledno od po~etka znalo da prof. nego na formaciju poznatu pod nazivom “Srpska garda”. dr Vojislav [e{eq nikako ne mo`e da se optu`i za zlo~in u Lipova~i. dr Vojislav [e{eq. Iz te dokumentacije prof. U dokumentaciji se pomiwu i konkretna imena pojedinih pripadnika “Srpske garde”: Boro Anteq. dr Vojislav [e{eq je prona{ao i nekoliko dokumenata koji se odnose na zlo~ine za koje se tereti. jer je posedovalo dokumentaciju i izjave svedoka koje precizno tvrde da su izvr{ioci zlo~ina neka lica (Anteq. dr Vojislav [e{eq je utvrdio da se izjave svedoka i druga dokumentacija ne odnose na wega. Osmajli}) sa kojima je u bliskoj vezi Vuk Dra{kovi}. odnosno dokumentacija koja ukazuje da on sa izvr{iocima zlo~ina u Lipova~i nema nikakve veze. Kada je Tu`ila{tvo dostavilo dokumentaciju. onda je Tu`ila{tvo zahtevalo od Pretresnog ve}a II (u daqem tekstu: Pretresno ve}e) da se ta dokumenta oduzmu. U tom smislu pravilom 68 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik) propisana je du`nost Tu`ila{tva da odbrani obelodani sve materijale koji po tu`io~evim stvarnim saznawima mogu upu}ivati na nevinost. dr Vojislava [e{eqa Tu`ila{tvo je u sklopu obelodawivawa svojih dokaza dostavilo izvestan broj pisanih dokumenata. Uvod Na osnovu izmewene optu`nice protiv prof. Kako je Tu`ila{tvo shvatilo da se sa tom dokumentacijom ne mo`e osuditi prof. odnosno ubla`iti krivicu optu`enog ili uticati na verodostojnost dokaza optu`be. Branislav Lainovi} Dugi i Zvonko Osmajli}. dr Vojislav [e{eq. dr Vojislava [e{eqa nasilno oduzmu dokazi. ono to nije u~inilo u skladu sa pravilom 68 Pravilnika i zato je naknadno insistiralo a se od prof. U toj obimnoj dokumentaciji prof. Dakle.

Prof. dr Vojislav [e{eq. dr Vojislava [e{eqa nije u interesu pravde. kompletna dokumentacija Tu`ila{tva je potrebna prof. a da mu nije poznato da li je bilo zlo~ina na tim mestima i ne mo`e da pretpostavi ko bi mogao da bude izvr{ilac. odnosno nasilnom nametawu branioca u pripravnosti i drugim odlukama i nalozima koji su imali za ciq sistematsko i uporno uskra}ivawe. Dakle. dr Vojislav [e{eq. godine. dr Vojislava [e{eqa. a nisu nameravali da je obelodane kao osloba|aju}i materijal. ograni~avawe. ne samo u odnosu na Lipova~u. godine. dr Vojislavu [e{equ da bi blagovremeno i kvalitetno pripremio odbranu. dr Vojislav [e{eq nastupio. pa i zabranu onih sloboda i prava koja su garantovana me|unarodnim aktima svakom optu`enom. onda je sasvim o~igledno da Tu`ila{tvo manipuli{e dokazima i tako spre~ava ostvarivawe istine i pravde. nego kao neugodnog politi~kog protivnika koji bi sasvim sigurno. i to ne kao navodno osumwi~enog za zlo~ine. a 297 . i izjavio da je to nelegitimni sud. ve} u interesu onih koji su bombardovali Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. ve} su je oduzeli da bi o~uvali optu`be i za Lipova~u. Branislavu Lainovi}u Dugom i Zvonku Osmajli}u. dakle. S obzirom da je prof. da je na slobodi. u ratnim zlo~inima na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. Time Tu`ila{tvo dokazuje da je instrument u tu|im rukama i da wegova aktivnost u predmetu protiv prof. jo{ pri prvom pojavqivawu pred MKSJ. a ne zakoniti organ nadle`an za gowewe izvr{ilaca ratnih zlo~ina.Po{to su zakqu~ili da su gre{kom dostavili dokumentaciju koja se ne odnosi na prof. Na osnovu ~iwenice da je Tu`ila{tvo tra`ilo da se nasilno oduzme dokumentacija koju je ono dostavilo prof. Tako se u stvari desilo da je Tu`ila{tvo priznalo osnovnu tezu sa kojom je prof. U tom kontekstu Tu`ila{tvo je najobi~niji instrument agresije i pravdawa zlo~ina NATO. godine i imaju potrebu da u postupcima protiv Srba pred MKSJ speru svoju odgovornost za ratne zlo~ine. a sasvim sigurno ima dokumentaciju sa podacima o Bori Antequ. proizlazi da Tu`ila{tvo raspola`e kompletnom dokumentacijom o formaciji “Srpska garda” i aktivnostima Vuka Dra{kovi}a. dr Vojislava [e{eqa i sa kojom ne mo`e da se optu`i prof. dr Vojislav [e{eq ima opravdani razlog da u skladu sa pravilom 54 Pravilnika zahteva od Pretresnog ve}a da izda nalog Tu`ila{tvu kojim }e Tu`ila{tvo obavezati da optu`enom dostavi sva dokumenta kojima raspola`e o formirawu i u~e{}u formacije pod nazivom “Srpska garda”. Sada je vaqda svima jasno za{to je Tu`ila{tvo insistiralo i na dodeli. dr Vojislavu [e{equ i da je dokumentacija oduzeta. pobedio na izborima u Srbiji. koja je bila pod komandom Vuka Dra{kovi}a. Dakle. ovim potezom Tu`ila{tvo dokazuje svoju nameru da po svaku cenu i bez ikakvih dokaza progawa prof. onda sasvim opravdano postoji potreba da se Tu`ila{tvo obave`e da dostavi dokumentaciju i o ostalim pripadnicima formacije “Srpska garda” koji su delovali na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. dr Vojislav [e{eq optu`en i za zlo~ine koji su navodno izvr{eni na nekim drugim lokacijama. a sasvim je o~igledno da Tu`ila{tvo raspola`e kompletnom dokumentacijom o “Srpskoj gardi”. jer je deo te dokumentacije pre nasilnog otimawa imao u rukama prof.

Razlozi Na osnovu dokumentacije (izjave svedoka i dr. Jedino pod navedenim uslovima mo`emo da pristanemo na konfederalnu Jugoslaviju kao ugovorni savez Srbije. dr Vojislav [e{eq i nema drugo sredstvo osim da u skladu sa pravilom 54 Pravilnika tra`i da Pretresno ve}e obave`e Tu`ila{tvo da optu`enom dostavi kompletnu dokumentaciju o “Srpskoj gardi”. Dubrovnik ima da stekne poseban status. Kako se ovi dokazi sasvim o~igledno nalaze kod Tu`ila{tva. Sve [iptare koji su se. u isto~noj Hercegovini i zapadnoj Bosni `ive prete`no pravoslavni. U slu~aju da se Hrvatska ipak otcepi od Jugoslavije. godine. II. kao ni krajevi u kojima su Srbi. a koja mu je nasilno oduzeta.imaju}i u vidu pre svega da je tri godine u pritvoru. izneto je slede}e: – pod 2. – pod 6: “osnovati fond koji bi finansirao naseqavawe Kosova i Metohije Srbima. da se sam brani. verovatno pred sudom u Srbiji. na dan stvarawa Jugoslavije. “od dana{we Jugoslavije ne mogu se otcepiti ili na {tetu srpskog naroda konfederalizovati teritorije koje su 1. dok centralnu Bosnu nastawuju uglavnom muslimani”. Neodustajni na{ ciq je da se vaspostavi broj~ani odnos Srba i [iptara kakav je bio posledweg dana slobode. godine. ma na koji na~in. da ne `eli ni da ~uje za branioca u pripravnosti koji mu je nametnut na zahtev Tu`ila{tva i da na drugi na~in nije u mogu}nosti da obezbedi dokaze odbrane. da mu je onemogu}en kontakt sa licima koja mu poma`u u pripremi odbrane. da nije pu{ten na slobodu do po~etka su|ewa. u zapadnoj Hercegovini i nekim susednim krajevima Bosne preovla|uju rimokatolici. Naravno. prakti~no prof. juna 1990. da nema privilegovanu komunikaciju. svako razuman mo`e da zakqu~i da su za optu`be zlo~ina u Lipova~i odgovorni oni ~ija se imena navode. ovim se ne dovodi u pitawe o~igledno nastojawe Tu`ila{tva da. Kao {to je poznato. da se na teritoriji dana{we Hrvatske osnuje autonomna pokrajina Srpske Krajine i autonomna Istra. godine do danas. protiv wega pokrene postupak za ratne zlo~ine. autonomna pokrajina Srpske Krajine bi u{la u sastav srpske dr`ave. po~ev do 6. vratiti kao strane dr`avqane u Albaniju. pre usta{kog genocida nad wima bili u ve}ini. samovlasno naselili na Kosovo i Metohiju ili ma gde u Srbiji. a koji su poznati kao pripadnici formacije “Srpska garda” pod komandom Vuka Dra{kovi}a. Hrvatske i Slovenije . a ono ih krije. Da se u dana{woj BiH uspostave ~etiri autonomne oblasti saobrazno na~elu ve}inske verske pripadnosti. aprila 1941. godine. bile u sastavu Kraqevine Srbije. decembra 1918.. upleli u okupatorski plan Tirane o Velikoj Al298 . 6.. Da bi se dokazala osnovanost ovog zahteva kojim se tra`i nalog da Tu`ila{tvo dostavi dokumentaciju o “Srpskoj gardi”. dr Vojislav [e{eq dobio od Tu`ila{tva.) koju je prof. mora se imati u vidu slede}e: U nacrtu programa Srpskog pokreta obnove objavqenog u “slobodnim novinama broj 1 ’Srpska re~’” od 1. Proterati u Albaniju ili van Srbije sve [iptare koji su se. utemqen na svojoj vi{evekovnoj tradiciji. kada Vuk Dra{kovi} zavr{i sa prqavim poslom koji obavqa. aprila 1941.

baniji do Skopja. Ovakva vojska nam ne treba! Odmah moramo formirati Srpsku gardu. kao deo dr`avnog organizma Srbije. u slu~aju konfederalizacije ili raspada Jugoslavije. Budu}im gardistima ve} se dele i gardijske kwi`ice. napisan nekoliko meseci pre nego {to je SAO Krajina i osnovana. otcepiti od Hrvatske i u}i u sastav srpske dr`ave. Nema razloga da tra`imo od Slovenaca i Hrvata da razoru`aju svoje vojske. na `alost za {iwele Titovih generala. Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji. Nik{i}a. Osnivawe Srpske garde SPO tra`i odavno. godine pod naslovom “Pre}utna istina” navodi: “Srbija je bila. kojoj }e Karlovac (ili Knin) biti zemaqska. U Hrvatskoj je pod oru`jem ili }e biti za dan-dva. od 8. Na javnoj kwi`evnoj tribini u Beogradu. Propagiraju}i svoju ideju oko za{tite srpskog nacionalnog bi}a. ~ak i kad bi htela. jeste i bi}e svugde tamo gde su srpske jame.000 vojnika. Ne mo`e! Spiskovi srpskih gardista uveliko se prave po svim mestima. srpska gubili{ta i srpski grobovi. a Jasenovac nebeska prestonica”. op{tinskim i okru`nim odborima SPO. U svakom slu~aju ukinuti albanski jezik kao slu`beni jezik bilo gde u Srbiji. hrani i {koluje vojnike neprijateqske dr`ave. u kome je posebno istakao: “Ku~an je otvorio o~i Srbima koji su polagali nade u JNA. Zastupam program Srpskog pokreta obnove. [to je jo{ `alosnije. godine dao intervju pod naslovom “Srpska garda”. zatra`io sam formirawe autonomne oblasti Srpske Krajine. Hrvatska vrhovna komanda je ve} davno razradila planove neophodne za aktuelnu situaciju. U slu~aju konfederalizacije Jugoslavije ili wenog raspada. ukinuti pravo [iptara na albansku zastavu u Srbiji. policijsku slu`bu. Vuk Dra{kovi} je u novinama “Srpska re~” broj 23. nema mobilizacijskih i drugih planova neophodnih za aktuelnu situaciju. ukinuti autonomni status Kosova i Metohije. Te ustanove i slu`ba moraju biti raspu{tene i osnovane na nov na~in. Srbija nema svoju vojsku. Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} u novinama “Srpska re~” broj 16. Otcepqewe SAO Krajine od Hrvatske apsolutno podr`avam u slu~aju da se Hrvatska otcepi od Jugoslavije. taj vrh produ`ava da se hvata i za rite {iwela pocepanih u Sloveniji. Krajwe nesposobna Vrhovna komanda Jugoslavije predvo|ena politi~kim Brozovim generalima. Ne postoji me|unarodni zakon ili konvencija koji bi obavezivali Srbiju da na svojoj teritoriji trpi. aprila 1991. jula 1991. ali jo{ je mawe razloga da Srbi ne dobiju svoju. u koju }e u}i sve na{e zemqe i krajine. Mogu}i krvavi rasplet jugoslovenske agonije obavezni smo do~ekati sa Srpskom gardom”. 299 . bolnice. nesposobna je da za{titi srpski narod u dana{woj Hrvatskoj. ukinuti postoje}e antisrpski ustrojene {kole. oko 500. Srpski pokret obnove izdao je proglas srpskom narodu koji glasi: “JNA je do`ivela katastrofalan poraz od male Slovenije. I [iptari su to davno u~inili. Tromese~no primirje koje nam je nametnula Evropa ne smemo da prespavamo. a ne Albanije”. Postoje}a JNA nam ne smeta. koja }e se. Srpska garda }e {tititi samo srpsku dr`avu. po{te i sudove. od 1. neka ona nastavi da se stara o petokraki i Jugoslaviji. Kopaonika i Morave. gde stoji da se na podru~ju dana{we Hrvatske mora osnovati autonomna oblast Srpska Krajina (ili Srpske Krajine). Komunisti~ki vrh u Srbiji dr`ao se.

avgusta 1991. \or|e Bo`ovi} Gi{ka je 4. Oni su bili na ~elu “Srpske garde”. Me|u istaknutijim vo|ama gangstera udru`enih sa paravojskom bili su Branislav Mati} Beli i \or|e Bo`ovi} Gi{ka. Srbi se moraju odre}i usluga i rukovo|ewa srpskih komunista. Da bi izbegli katastrofu koja mo`e biti ve}ih razmera nego {to je bila 1941. Danas.. O tome autor Tim Yuda u kwizi “Srbi. jula i sli~nih proslava. Gi{kino gledi{te o wegovoj novoj ulozi bilo je slede}e: “[irom sveta u oslobodila~kim pokretima i pokretima otpora patriotski kriminalci izbili su u prve redove i dali veliki doprinos kakav su u takvim uslovima samo oni mogli da daju”. Danas srpski mladi}i ginu u Sloveniji ili postaju taoci tzv. po formirawu “Srpske garde” dobio zadatak od lidera Srpskog pokreta obnove da preuzme ulogu komandanta “Srpske garde”. navodi slede}e: “Raspad Jugoslavije pretvorio je Srbiju i oblast {to su ih dr`ali Srbi u Hrvatskoj i Bosni u kola` mafija{kih feuda. U Gi{kinom dosijeu zapisani su ucewivawe i bekstva iz zatvora u [vajcarskoj i Italiji. nakon ubistva Branislava Mati}a Belog. ja bih bio najsre}niji da smo ovaj dana{wi tu`an dan do`iveli kada 300 . proslava 7. Po{to bi pokrali sve automobile i drugu robu iz gradova na liniji fronta. Neki su se prikqu~ili srpskim paravojnim organizacijama koje su se pod firmom patriotizma pretvorile u pohlepne ma{ine za pqa~ku. Beli. kada Srpski pokret obnove formira Srpsku gardu. godine u Nema~koj ubio Stjepana \urekovi}a. godine. pre{li bi na pozadinu.. godine. opozicionog politi~ara Vuka Dra{kovi}a. mit i razarawe Jugoslavije”. Ja sam bio ponosan na tebe. Nezapam}eni slom reda i zakona i fantasti~ne mogu}nosti za biznis stvorene kr{ewem sankcija omogu}ili su mnogim jugoslovenskim gangsterima koji su ranije operisali na bogatijim terenima Nema~ke i [vajcarske da se vrate ku}i i po`wu profite rata. godine. grupa beogradskih kriminalaca se u~lawuje u SPO 1990. Time je JNA ponizila srpskog vojnika. ~lan centralne uprave Srpskog pokreta obnove i jedan od osniva~a “Srpske garde”. Branislav Mati} Beli. Podstaknuta govorom osniva~a Srpskog pokreta obnove Vuka Dra{kovi}a. On je 1983. u ovakvoj dramati~noj situaciji za{tititi Srbe u svim srpskim krajevima. pod naslovom “Rat za boga}ewe” na strani 229. Pred postrojenom paravojnom formacijom Srpska garda 6. godine. avgusta 1991. Jan{ine vojske. Joca Ota{evi} i dr. Beograd 2003. Na taj na~in }e za{tititi srpski narod i granice srpske dr`ave”. \or|e Bo`ovi} Gi{ka odr`ao je govor u kojem je izme|u ostalog istakao: “Pri{ao si srpskoj demokratiji – Srpskom pokretu obnove.Srpski narod je zbog ideolo{ke zaslepqenosti srpskih komunista potpuno nespreman i neorganizovan za bilo kakvu efikasnu za{titu od o~ekivane akcije udru`enih neprijateqa srpskog naroda. Kao {to smo zajedno u `ivotu. uzeti sudbinu u svoje ruke i formirati svoju vojsku. JNA u saradwi sa srpskom vladom mobili{e srpske mladi}e i stavqa ih pod komandu nesposobne Vrhovne komande i na taj na~in onemogu}uje stvarawe srpske vojske koja jedina mo`e. istorija. biv{eg komercijalnog direktora hrvatske naftne kompanije INA. istog dana sa tom na{om bra}om pri{li Srpskom pokretu obnove. i to: \or|e Bo`ovi} Gi{ka.

kao na neku svadbu. a kasnije visoki funkcioner Srpskog pokreta obnove i wegov zamenik Milorad Pribi{i} Cvaj prilikom davawa intervjua u novinama “Srpska re~” broj 29. da bi se dodvorio Karli del Ponte i time izbegao podizawe optu`nice. a na mesto komandanta Srpske garde postavqen je Branko Lainovi} Dugi. Srbija }e imati svoju vojsku i najudarnija jedinica nosi}e tvoje ime. brate. te zato ~ini sve. te je kompletna dokumentacija o aktivnostima i delovawu potrebna kako bi se utvrdila istina ko je odgovoran za zlo~in u Lipova~i. godine \or|e Bo`ovi} Gi{ka. Pona{awe Vuka Dra{kovi}a prozreli su mnogi ~lanovi i borci formacije “Srpska garda”. Uz znawe i odobravawe Vuka Dra{kovi}a. proizlazi da imena koja je prof. komandant Srpskog komitskog pokreta. Prijatequ moj. septembra 1991. a posebno onih koji su izvr{avali nare|ewa brane}i svoju otaybinu od NATO-a 1999. ja bih te bez trunke gor~ine. nedvosmisleno dokazuju da se radi o pripadnicima “Srpske garde”. od koga je Vuk Dra{kovi} preko Zvonka Osmajli}a tra`io ujediwewe do kojeg nije do{lo. Podredio je spoqnu politiku Srbije i Crne Gore. koja se ogleda u bezuslovnoj predaji. od postojawa pa do danas. dr Vojislavu [e{equ. sa puno qubavi ispratio. od 30. O~igledno je da je Vuk Dra{kovi}. komandante. Dakle. U~e{}e Srpske garde na rati{tu u Gospi}u opisao je Zvonko Osmajli}. preba~eno je na rati{te u Gospi}. obu~enih i organizovanih. dr Vojislava [e{eqa. u kojoj se navode imena pojedinih pripadnika “Srpske garde”. dobrotvore. od Hrista na ovamo. Tu dokumentaciju poseduje Tu`ila{tvo. kojemu si pristupio kad si shvatio da oni koje si pomagao ne zaslu`uju da budu pomognuti i da vode Srbiju – ima tu sre}u ili nesre}u da najboqim glavama pla}a ideje demokratske. Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} je na komemorativnom skupu odr`anom za vreme sahrane Branislava Mati}a Belog izjavio: “Dragi moj Beli. obuka Srpske garde vr{ena je u beogradskom kampu “Ko{utwak”. a wihova se organizacija ogledala u malim ~etama pod razli~itim nazivima. a izme|u ostalih i vojvoda Novica Ran|elovi}. qube}i ovu zastavu Garde za koju si pao”. duhovne i svekolike obnove na{e nacije i na{e otaybine. godine. komandir Prvog odreda. hap{ewu i progonu svih Srba koji su na bilo koji na~in interesantni Karli del Ponte. predsednik SPO. Na gospi}kom rati{tu poginuo je 15. uskoro biti garda Srbije. a dokaz je dokumentacija oduzeta prof. pod ~ijom je komandom bila “Srpska garda”. kada smo i{li da poginemo za otaybinu. dr Vojislav [e{eq imao prilike da pro~ita u dokumentima Tu`ila{tva. SPO. a koji u otvorenom pi301 . Srpska garda za koju si dao `ivot }e uskoro. ali i na drugim lokacijama koje su pomenute u optu`nici protiv prof. sve velike ideje. od srpskih suza. sve {to je veliko moralo je da zavr{i na Golgoti. Dragi Beli. godine.smo i{li u Borovo selo da ~uvamo srpsku `etvu. opra{tam se od tebe. a najvi{e postupa bespogovorno po wenim nalozima. veruj mi. a znam da me ~uje{ i da mi veruje{. kao u novo ro|ewe”. svestan svoje odgovornosti za ratne zlo~ine na teritoriji biv{e Jugoslavije. Da si tada poginuo. septembra 1991. bivaju osu|ene da prvo budu razapete. pre nego {to su mu oduzeta. Oko devetsto srpskih gardista.

Govorio si da }e samo ime “Srpska garda” psiholo{ki naterati Hrvate na kapitulaciju. koriste}i tu|e novce. a posebno {to si bio ratni hu{ka~ – po merilima koje sada ti proklamuje{.. Dok je oru`je pevalo svoju pesmu smrti koju je tvoj {tab komponovao. Od naoru`awa posedujemo sve vrste pe{adijskog naoru`awa i ~etrdeset minobaca~a marke “stinyer”. kako ti to re~e: “vlasti koja se vaqa po ulici”.000 boraca. ka~i komandna odgovornost. a ti. a spremnih da svakog ~asa stupe u borbu ima oko 7.. Rojalisti~kog bloka i Demokratske stranke . citira}u privremenog komandanta \or|a Bo`ovi}a: “Vidite. zna~i koncepcija zajedni~ka za pokretawe gra|anskog rata i razbijawe dr`ave. sa svojom paravojskom zvanom “Srpska garda” zapo~eo 3. Da je “Srpska garda” partijska vojska. jer }e biti krvi do kolena. ti si bio profiter. ameri~ke renyere i jevrejski Mosad. kada si. Trenutno u inostranstvu ~eka jedna ve}a isporuka oru`ja. srpskih crkava preko Drine. godine gra|anski rat u Hrvatskoj.000. Zakqu~ujem. jula 1991. tvoja “Srpska garda” postala je paravojna formacija. uvozio si oru`je. Garda se stvara po uzoru na francuske legionare. se}am se 1991..smu pod naslovom “Vu~e. Vu~e. Ti qudi su pro{li najte`u obuku. decembra 2004. a sa druge strane. ta~nije na front kod Gospi}a. Tvoja paravojna formacija je finansirana iz ino302 .. ovom srpskom zemqom.. otaybinoqupci. u inostranstvu si imao lagere naoru`awa. Kada ti predlog nije pro{ao. koje je trebalo da stigne na prava mesta. osta}e i bez barjaka i bez ruke”. formirao si “Srpsku gardu” i slao je na front. Obuka se vr{i na nekoliko punktova. Zato i tebe kao vrhovnog komandanta “Srpske garde”. Ti si. koja }e u jednom dahu da porazi usta{e. razarawa i ratni zlo~ini. Ti si spremio gardu za preuzimawe vlasti. srpskih domova. stalno bio dvoli~an. krenuo da formira{ Srpsku gardu. godine da progura{ predlog o osnivawu “Srpske vojske”. dotle su ti svi bili dobri. Trenutno nas ima oko 60. da formira{ svoju partijsku vojsku “Srpsku gardu”. Oni su bili patriote. septembra 1991. Mladi Srbi – dobrovoqci gutali su svaku tvoju re~ koja im je grejala srce i palila krv da krenu u odbranu srpske neja~i. nare|ivao si komandantu Lainovi}u da dovla~i oru`je sa rati{ta u Srbiju. pripremao si se za gra|anski rat. prva u Srbiji. pa }emo se potruditi da i to stigne na pravo mesto”. ubistva. ’ajmo u Hag”. sa wihove strane bilo je u redu. i to dvostruki ratni profiter: materijalni i politi~ki. Vu~e Dra{kovi}u. U tom ciqu si hteo i na skup{tinskom zasedawu 2. Vu~e. bili su ti dobri. Za{to ti je trebalo to naoru`awe u Srbiji? Od koga ti je to naoru`awe na lagerima u inostranstvu? Ko je to finansirao? Zakqu~ujem. godine. godine iznosi: “Vu~e Dra{kovi}u. Ti si i daqe stajao i svojatao gardu kao partijsku vojsku i oko 1. a sa tim ide i krvoproli}e. a vode je najsposobniji instruktori. Govorio si da se mora prekinuti s ratom. Dok si se wihovom hrabro{}u kitio i na ra~un wihove krvi profitirao. ~iji sastav ponajvi{e ~ine ~lanovi SPO. objavqenom u listu “Ogledalo” broj 38 od 1. pod komandom Bo`ovi}a.. re{io si da to i unov~i{. septembra 1991. Ti si. Kada si svojim demago{kim govorima zapalio i probudio qubav srpske mlade`i prema naciji i otaybini. Srpska garda je vojna organizacija. To. godine je {aqe{ u Hrvatsku. Pretio si u Novom Pazaru: “Ko ponese turski barjak.

dr Vojislav [e{eq tra`i da Pretresno ve}e izda nalog kojim obavezuje Tu`ila{tvo da prof. Posledwi put se to desilo u ~etvrtak. Dakle.000 {ajcarskih franaka. kako bih se daqe mogao obra}ati sekretaru i predsedniku Me|unarodnog suda. me|utim. dr Vojislavu [e{equ odmah radi pripreme odbrane dostavi kompletnu dokumentaciju o formaciji “Srpska garda”. dr Vojislav [e{eq koji je u pritvoru to ne mo`e da obezbedi. od 30. godine Upravniku Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija Ve} u nekoliko navrata va{i slu`benici bez ikakvog razloga prave mi probleme u poku{aju da video-kasete i sudske dokumente. i u kolikoj meri. potrebno je da se Tu`ila{tvu nalo`i da optu`enom dostavi kompletnu dokumentaciju o “Srpskoj gardi”. februara 2006. februar 2006. u kojoj su navedena i imena pojedinih pripadnika. dr Vojislava [e{eqa. svojom privatnom partijskom vojskom”. dr Vojislava [e{eqa. Ti si tvrdio da to nije ta~no. po{aqem pravnim savetnicima i ~lanovima Stru~nog tima za pomagawe moje odbrane preko ~lanova moje porodice koji mi dolaze u redovne posete. Zatim druga. ti si Srbiju uvodio u rat. pa zatim oduzelo od prof.stranstva. a neophodno je radi pripreme odbrane od neosnovanih optu`bi. kada mi je zaplewena jedna video-kaseta snimka posledwe statusne konferencije i sedam video-kaseta snimaka svedo~ewa uprocesu Slobodanu Milo{evi}u.000 franaka u lekovima. postavqam ti otvoreno pitawe: da li su. sredstva stizala do boraca kojima su i bila namewena? Samo jedna pomo} iz [vajcarske. godine. sa oznakom da su dostupni javnosti. svesno ometaju}i pripremawe moje odbrane. 27. najve}a. a neophodno mi je da svom Stru~nom timu i pravnim savetnicima hitno dostavim oko 1000 strana sudskih dokumenata koji nisu 303 . 23. Tra`eno pravno sredstvo U skladu sa pravilom 54 Pravilnika prof. gde zavr{i ona? Ovda{wi re`im je tvrdio da Srbija nije u ratu. Prof. dr Vojislav [e{eq (Uradio ~lan stru~nog tima Slavko Jerkovi}) Dr Vojislav [e{eq Podnesak broj 137. U pravu si bio. Istovremeno vas obave{tavam da mi je u me|uvremenu Sekretarijat uru~io deset novih video-kaseta sa snimcima mog svedo~ewa u procesu Slobodanu Milo{evi}u. Imaju}i u vidu dokumentaciju koju je Tu`ila{tvo dostavilo. Zahtevam da mi pismeno odgovorite za{to va{i slu`benici tako postupaju. i to prva od 20. u javnosti je objavqeno dosta informacija koje ukazuju da je “Srpska garda” bila prisutna na razli~itim mestima na teritoriji biv{e Jugoslavije gde su bili oru`ani sukobi u periodu koji je obuhva}en optu`nicom protiv prof. A tre}a po vrednosti. jer prof. III.

Tu`ila{tvo podnosi odgovor na “Zahtev prof. Obaveze neobelodawivawa moji pravni savetnici su se dosledno dr`ali i ni u jednom slu~aju je nisu prekr{ili. u podnesku odbrane se ponavqa jedan raniji zahtev i on nije ni na koji na~in utemeqen na pravilu 54 na koje se poziva. Odbrana je obavezna da se pridr`ava odredaba tog Uputstva. 135) I. Podse}am vas da sam pre nepune dve godine mojim pravnim savetnicima sasvim legalno poslao oko 2000 strana dokumenata i tridesetak video-kaseta koji nisu dostupni javnosti. godine. Kao {to }e biti pokazano dole u tekstu. marta 2006. DR VOJISLAVA [E[EQA DA PRETRESNO VE]E II IZDA NALOG TU@ILA[TVU KOJIM OBAVEZUJE TU@ILA[TVO DA OPTU@ENOM DOSTAVI SVA DOKUMENTA KOJA SE ODNOSE NA ’SRPSKU GARDU’” (Podnesak br. septembra 2005. 304 . Planirao sam da to u Beograd po{aqem posredstvom moje supruge Jadranke [e{eq. U Podnesku odbrane prekora~en je dozvoqeni broj re~i 3. II. februara 2006.2)3) Uz to. Vojislav [e{eq2) tra`i da Pretresno ve}e izda nalog na osnovu pravila 54 i nalo`i Tu`ila{tvu da mu dostavi dokumente u vezi sa “Srpskom gardom”. Zato mi je va`no da me {to pre obavestite da li }ete mi i po tom pitawu praviti smetwe. Tu`ila{tvo se protivi podnesku odbrane. dr Vojislava [e{eqa da Pretresno ve}e II izda nalog Tu`ila{tvu da optu`enom dostavi dokumenta koja se odnose na ’Srpsku gardu’” od 17.dostupni javnosti i oko 300 strana sudskih dokumenata koji su dostupni javnosti. Uvod 1. do 31. podnesak ne ispuwava uslove Uputstva o du`ini podnesaka i zahteva (IT/184/Rev. Tu`ila{tvo tra`i da Pretresno ve}e odbije podnesak odbrane. IT-03-67-PT T u`ilac protiv Prof. dr Vojislava [e{eqa ODGOVOR TU@ILA[TVA NA “ZAHTEV PROF. Vojislav [e{eq Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju Predmet br.1) U tom podnesku. koja mi dolazi u ve} planiranu posetu od 28. koji je u Sekretarijatu zaveden 28. godine. Va`e}e Uputstvo stupilo je na snagu 16. Neki delovi materijala tra`enog u podnesku odbrane podle`u uobi~ajenim obavezama obelodawivawa Tu`ila{tva iz pravila 66(B). februara 2006. 2. Tu`ila{tvo }e takav materijal obelodaniti kad Pretresno ve}e odlu~i o tome koji je primeren vid obelodawivawa.

79). Kao prvo.11) Zbog interesa pravi~nosti postupka.10) 6. 7. marta 2005.4.16) Tu`ila{tvo je iznelo tvrdwu da je podnesak br. Podnesak odbrane ne predstavqa ni “interlokutornu `albu”. jeste 3.13) III. godine.12) 8. aprila 2005. godine. zavedenom u Sekretarijatu 9. koji je u Sekretarijatu zaveden 11. 10) Optu`eni je podneo “Zahtev optu`enog da Pretresno ve}e II izda obavezuju}i nalog pod pretwom kazne (subpoena) tu`ioca na osnovu pravila 54 Pravilnika o postupku i dokazima” od 3. jer ga optu`eni koristi samo da bi napadao svoje dugogodi{we politi~ke protivnike17) i jer zloupotrebqava mogu}nost da na Me|unarodnom sudu podnosi podneske vezane za svoj predmet koriste}i je u sopstvene politi~ke svrhe.500 re~i (bez naslovne stranice).200 re~i (bez naslovne stranice). ukqu~uju}i podnesak odbrane. ^ak da.6) ni “zavr{ni podnesak”.4) ni “`albu na presudu”.9) Strana u postupku koja tra`i odstupawe od propisanog broja stranica prvo mora unapred da dobije odobrewe relevantnog pretresnog ve}a i obrazlo`i izuzetne okolnosti koje nala`u prekora~ewe du`ine podneska. aprila 2005. Tu`ila{tvo je 5.15) 11. To {to je u podnesku odbrane prekora~en broj re~i bez prethodnog obrazlo`ewa i odobrewa trebalo bi da bude dovoqan razlog za wegovo odbijawe. izme|u ostalog.18) “Odlukom po zahtevu optu`enog da Pretresno ve}e II izda subpoene (podnesci br. 79.7) Podnesak odbrane zapravo spada u kategoriju “drugih zahteva. 12.19) Pretresno ve}e je odbilo podnesak br. Tu`ila{tvo sa zabrinuto{}u ukazuje na to da optu`eni redovno prekora~uje propisani broj re~i.000 re~i. 78 i 79)” od 30. Verzija podneska odbrane na srpskom jeziku ima najmawe 3. godine podnelo “Odgovor Tu`ila{tva na Zahtev optu`enog da Pretresno ve}e II izda obavezuju}i nalog pod pretwom kazne (subpoena) tu`iocu na osnovu pravila 54 Pravilnika o postupku i dokazima (Podnesak br.14) U tom zahtevu. 79. dostavi sve dokumente o formirawu i u~e{}u “Srpske garde” u ratnim zlo~inima po~iwenim u biv{oj Jugoslaviji. godine.20) Preostali deo podneska odbrane ti~e se dva pitawa. juna 2005. odgovora i replika”.5) ni “pretpretresni podnesak”. optu`eni je tra`io da Pretresno ve}e nalo`i Tu`ila{tvu da mu. Podnesak odbrane predstavqa ponavqawe 9. juna 2005. marta 2005. arguendo. on predstavqa puko ponavqawe jednog ranijeg podneska koji je Ve}e ve} odbilo. U ve}em delu podneska odbrane samo se ponavqa sadr`aj podneska br. u we305 . koji je u Sekretarijatu zaveden 22. U oba slu~aja u podnesku odbrane o~ito je prekora~eno ograni~ewe koje za wega va`i. prevod na engleski jezik ima najmawe 4.8) 5. odgovora i replika”. 77. 79. optu`enom ne bi trebalo dopustiti da se daqe oglu{uje o uslove iz Uputstva za koje dobro zna. Propisana du`ina “drugih zahteva. obestan i uvredqiv. Optu`eni nije pokazao da postoje ikakve izuzetne okolnosti koje bi nalagale prekora~ewe broja re~i. podnesak odbrane jeste podnet u skladu s Uputstvom.

vi{i zastupnik Tu`ila{tva Napomene: 1) U daqem tekstu: podnesak odbrane. Holandija Hildegard Uertz-Retzlaff. Tra`imo da Pretresno ve}e odbije podnesak odbrane. bilo bi preuraweno daqe razmatrati to pitawe. 79 i podnesku odbrane jasno se stavqa na znawe da optu`eni tra`i materijal u vezi sa “Srpskom gardom” kako bi pripremio svoju odbranu. U Odluci po podnesku br. 14. 3) U daqem tekstu: Uputstvo. Tra`eno pravno sredstvo 17. Broj re~i: 1. Tu`ila{tvo prihvata da se pravilo 66(B) odnosi na materijal vezan za aktivnosti pripadnika “Srpske garde” u op{tinama gde su po~iweni zlo~ini za koje se optu`eni tereti. Pravilo 54 nije merodavno 13. uz eventualno primewive za{titne mere.786 Dana 10. 16. Tu`ila{tvo }e se sada pozabaviti ovom drugom tvrdwom. IV. Tu`ila{tvo }e takav materijal obelodaniti nakon {to Pretresno ve}e odlu~i o tome koji je odgovaraju}i vid obelodawivawa. Pretresno ve}e je zakqu~ilo da pravilo 54 nije primerena odredba pomo}u koje bi od Tu`ila{tva bio dobijen materijal koji je relevantan za tezu optu`enog. Tu`ila{tvo tvrdi da podnesak odbrane nije podnet u skladu s Uputstvom. izgleda da on spada u okvire uobi~ajenih obaveza o obelodawivawu Tu`ila{tva na osnovu Pravilnika i dok se te obaveze ispuwavaju. Uz to. 306 . V. 4) Stavka (C)(2) Uputstva. Obelodawivawe u skladu s pravilom 66(B) 15.23) Shodno tome. Obelodawivawe dela tra`enog materijala zapravo spada u okvire uobi~ajenih obaveza obelodawivawa Tu`ila{tva iz pravila 66(B).mu se ponavqaju nepotkrepqene insinuacije optu`enog iz drugih podnesaka. 2) U daqem tekstu: optu`eni. Kao drugo. Tu`ila{tvo smatra da se u podnesku odbrane Tu`ila{tvo prakti~no podsti~e da izvr{i svoju obavezu iz pravila 66(B) i obelodani dokumente “koji su bitni za pripremu odbrane”. U podnesku br.24) VI.22) Iz toga sledi da doti~no pitawe spada u okvire uobi~ajenih obaveza obelodawivawa Tu`ila{tva. u wemu se tvrdi da je neophodno izdati nalog na osnovu pravila 54 po pitawu izvesnih dokumenata u posedu Tu`ila{tva. pravilo 54 na koje se podnesak odbrane poziva nije primerena odredba za doti~ni zahtev. 79.21) Drugim re~ima. {to ni na koji na~in nije potkrepqeno u zahtevu. Pretresno ve}e je zakqu~ilo slede}e: u meri u kojoj (podnesak br. marta 2006. (potpis na originalu) U Hagu. relevantni materijal bi}e obelodawen nakon {to Pretresno ve}e donese odluku o tome koji je primeren vid obelodawivawa. 79) mo`e da podrazumeva materijal relevantan za odbranu optu`enog po sada{wim navodima optu`nice.

par. na primer. predmet Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa.1. par. par. par. dr Vojislava [e{eqa na odluku @albenog ve}a po interlokutornoj `albi po pitawu nadle`nosti od 31. 24. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. 79. U daqem tekstu: odgovor Tu`ila{tva na podnesak br. (podnesak br. 2-7 (na engleskom jeziku). Zahtev optu`enog da Pretresno ve}e II izda nalog da su|ewe po~ne do 24. 125). 3. predmet br. februara 2006). oktobar 2005. str. predmet Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. podnesak br. Odgovor Tu`ila{tva na Zahtev optu`enog da Pretresno ve}e II izda nalog da su|ewe po~ne do 24. odnosno str. IT-95-14-A. Vidi. godine). 18. 30. (u Sekretarijatu zaveden 16. januar 2006. decembar 2004. str. novembra 2005). februara 2006. Zahtev prof. odbacuje optu`nica i osloba|a prof. 116). (u Sekretarijatu zavedena 2. 79. str. februar 2006. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. predmet Tu`ilac protiv Tihomira Bla{ki}a. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. IT-03-67-AR. dr Vojislava [e{eqa za poni{tavawe odluke o dodeli branioca u pripravnosti (podnesak br. U daqem tekstu: podnesak br. odnosno str. odgovor Tu`ila{tva na Interlokutornu `albu prof. dr Vojislava [e{eqa na odluku @albenog ve}a po interlokutornoj `albi po pitawu nadle`nosti do 31. 3 i 8. U daqem tekstu: Odluka po podnesku br. decembra 2005. avgusta 2004. Vidi odgovor Tu`ila{tva na podnesak br. Vidi stavku (C)(5) Uputstva. (u Sekretarijatu zaveden 10. 79. godine. 26. 4. dr Vojislav [e{eq (podnesak br. podnesak odbrane. Me|utim. 129). Vidi podnesak br. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. predmet br. februara 2006. godine ili nalog da se ukida pritvor. str. januara 2006). Stavka (C)(5) Uputstva. 3-9 (na srpskom). dr Vojislava [e{eqa za poni{tavawe odluke o dodeli branioca u pripravnosti. 8 i 9. Vidi Odluku po podnesku br. IT-03-67-PT. IT-03-67PT. avgusta 2004. 3. 1.5) 6) 7) 8) 9) 10) 11) 12) 13) 14) 15) 16) 17) 18) 19) 20) 21) 22) 23) Stavka (C)(1) Uputstva. 79. 10. Uporedi podnesak br. Stavka (C)(3) Uputstva. (u Sekretarijatu zaveden 17. 79. par. Odluku po prigovoru `alioca na ponovni dodatni podnesak optu`be od 8. po{to je delokrug pravila 307 . IT03-67-PT. (u Sekretarijatu zaveden 20. Vidi stavku (C)(7) Uputstva. oktobar 2005. na primer.72. Vidi. Odgovor Tu`ila{tva na zahtev prof. 79. odbacuje optu`nica i osloba|a prof. Nalog po podnesku br. predmet br. predmet br. decembra 2003.72. IT-03-67PT. 12-15. Vidi podnesak br. 79. Tu`ila{tvo prihvata da je deo tog materijala tako|e mogu}e obelodaniti optu`enom u skladu s pravilom 68. IT-03-67-PT. 58. 111. predmet br. 9. godine ili nalog da se ukida pritvor. 111. predmet br. 79. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. januar 2006. 3-6. str. decembra 2004). (u Sekretarijatu zaveden 13. februara 2006).1. IT03-67-PT. str. oktobra 2005). Tu`ila{tvo protiv Vojislava [e{eqa. IT-03-67-PT. predmet br. Vidi odgovor Tu`ila{tva na podnesak br. na primer. januara 20060. predmet br. 4-8 (na engleskom). 79. str. IT-03-67AR. 2 i 9. decembar 2003. 2. januar 2006. oktobra 2005). odgovor Tu`ila{tva na podnesak br. 7. novembar 2005. predmet br. Interlokutorna `alba prof. Stavka (C)(4) Uputstva. 16. 13. Vidi. predmet br. 1-8 (na srpskom jeziku) s podneskom odbrane. Uz to. 3-6. (u Sekretarijatu zaveden 26. 4-7. (u Sekretarijatu zaveden 6. novembar 2005. dr Vojislav [e{eq. (u Sekretarijau zaveden 16.

2) Obavezujem se da ne}u obelodaniti nijednu informaciju do koje do|em tokom posete Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: PJUN) u vezi sa slede}im: a) projektom. (u Sekretarijatu zaveden 6. Vojislav [e{eq. dr Vojislav [e{eq (podnesak br.66(B) ne{to {iri od pravila 68. 24) Vidi. april 2004. Uz ovaj dopis prilo`en je primerak te obaveze. Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. 30 optu`enog i zahtev da se optu`enom izda nalog da prihvati materijal za obelodawivawe u elektronskom formatu. predmet Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa. jula 2004. godine Po{tovani gospodine [e{eq. Tomislav Nikoli} i g. IT-03-67-PT. S po{tovawem. konfiguracijom i fizi~kim opisom PJUN-a. {ef Slu`be za pravnu pomo} i pitawa pritvora Prima: g. Srpska radikalna stranka.8). na primer. 30. aprila 2004. mart 2006. novembar 2005. b) zdravstvenim stawem optu`enog. ukqu~ju}i wegovo mentalno zdravqe i fizi~ki izgled. godine u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: PJUN). ukqu~uju}i lokaciju pritvorenika unutar we. 10. obratite se mojoj slu`bi. radi pravi~nosti prema optu`enom. IT03-67-PT. odgovor Tu`ila{tva na zahtev optu`enog da Pretresno ve}e II izda nalog da su|ewe po~ne od 24. 308 . Ukoliko budete imali daqih pitawa. 13. Sekretarijat Vas je prethodno obavestio da g. telefaksom Kopiju dostaviti: Draganu Todorovi}u. odgovor Tu`ila{tva na podnesak br. Dragan Todorovi} posete 1. godine ili nalog da se ukida pritvor. 13. februara 2006. Srpska radikalna stranka. februara 2006. odbacuje optu`nica i osloba|a prof. godine). Todorovi}a. par. (u Sekretarijatu zaveden 19. predmet br. Nikoli} ne mo`e da Vas poseti jer je prekr{io obavezu za posetioce koju je potpisao 30. @eleo bih da Vas obavestim da }e se od g. godine). decembra 2005. godine. Obra}am Vam se u vezi s Va{im zahtevom da Vas g. Tu`ila{tvo }e s podneskom odbrane postupati kao sa zahtevom na osnovu pravila 66(B). Sekretarijat }e odobriti Va{ zahtev za posetu g. predmet br. telefaksom Obaveza za posetioce koji nisu pravni saradnici 1) Svestan ~iwenice da posete optu`enima podle`u odredbama Prvilnika o pritvoru osoba koje ~ekaju na su|ewe ili `albeni postupak pred Me|unarodnim sudom ili su iz nekog drugog razloga pritvorene po ovla{}ewu ovog suda (IT/38/REV. 116). Todorovi}a tra`iti da potpi{e obavezu za posetioce pre nego {to se sastane s Vama. (potpis na originalu) Sebastian van de Vliet. a naro~ito pravilu 63 (koje je prilo`eno). PJUN Kopiju dostaviti: Tomislavu Nikoli}u.

i 5) Jasno mi je da svako kr{ewe gorenavedenih uslova ili svako drugo kr{ewe pravila i propisa ovog Me|unarodnog suda mo`e da izazove pokretawe disciplinskih mera. godine uru~en mi je “Zahtev Tu`ila{tva za prihvatawe transkripata i pismenih izjava na osnovu pravila 92 bis umesto svedo~ewa u`ivo”. ukqu~uju}i objavqivawe takvih informacija na internet stranicama. javnim skupovima ili u privatnim razgovorima. Potpis: Ime ({tampanim slovima): Mesto i datum: 1) Primio sam na znawe gorenavedene garancije i tra`im da se sa potpisanim sastanem pod navedenim uslovima. uop{te ne interesuje. Od svega toga sam zadr`ao oko ~etiri stotine stranica – sve ono {to je bilo na srpskom jeziku koji jedino razumem – ukupno oko 5odsto dobijenih dokumenata. To je moje apsolutno pravo koje mi nikada i ni pod kojim uslovima ne mo`ete ukinuti. Ve} tri godine ja uporno insistiram da mi se svi dokumenti dostavqaju iskqu~ivo na srpskom jeziku. 3) Obavezujem se da gorenavedene informacije ne}u obelodaniti ni u kom obliku. ukqu~uju}i postupak zbog nepo{tovawa suda.c) zdravstvenim stawem drugih pritvorenika osim optu`enog. a moje je apsolutno pravo da sve dokumente dobijem na papiru. kome je bilo prilo`eno 14 registratora raznih dokumenata i nekoliko kompakt diskova. mart 2006. Tako|e sam vratio sve kompakt diskove jer se ja uop{te ne slu`im kompjuterom. kao i prate}e fotografije jer su one kao dokazi neupotrebqive bez odgovaraju}eg opisa zbivawa na srpskom jeziku. godine PRETRESNOM VE]U II Dana 8. bezbednost ili dobrobit bilo kog optu`enog ili bilo kog slu`benika Me|unarodnog suda. i 2) Jasno mi je da MKSJ ove posetioce nije podvrgao proveri i da ne mo`e da garantuje za wihovo pona{awe. Ve} ova dva razloga su vi{e nego dovoqni formalni argumenti da vi kao sudsko ve}e odbacite tu`io~ev zahtev i nalo`ite mu da mi sve dokumen309 . Sve ostalo sam vratio Tu`ila{tvu jer je bilo na engleskom jeziku. 40 Li~no garantujem da ne}u u~initi ni{ta {to }e ugroziti zdravqe. marta 2006. Potpis: Ime ({tampanim slovima) Mesto i datum: Dr Vojislav [e{eq Podnesak broj 139. 13. jer je odvajkada u pravom smislu re~i dokument dokument samo ako je u papirnoj formi. kao najsavr{enije sredstvo manipulisawa. ukqu~uju}i wihovo mentalno zdravqe i fizi~ki izgled: d) sve druge informacije u vezi sa PJUN-om ili bilo kojim pritvorenikom koji nije optu`eni do kojih do|em tokom posete PJUN-u. ali me kompjuterska tehnika. Kao dokaze spreman sam da prihvatim fotografije i video-zapise na video-kasetama.

godine. godine. Vojislav [e{eq Dr Vojislav [e{eq Podnesak broj 140. Protivim se uno{ewu u dokazni spis dvadeset tri pismene izjave dok se sve one ne prevedu na srpski jezik i dok mi se ne omogu}i da sva ta lica unakrsno ispitam.te dostavi iskqu~ivo na srpskom jeziku i u papirnoj formi. sve u nameri da se obilato pla}eni “branioci” ne zamere tu`iocu. (str. jer je re~ o krajwe la`nim svedocima. 5. U podnesku broj 138. mogli su biti ispitani i Zoran Tot. a u slu~ajevima kad su ih saslu{avali advokati koje pla}a Sekretarijat. kao i da postoji “dominantan interes javnosti da su|ewe bude ekspeditivno” (str. marta 2004. jer sam se uvidom u kratke rezimee wihovih izjava pouzdano uverio da je re~ o la`nim svedocima. ako vas uop{te ti detaqi interesuju. navesti da u mom slu~aju “postoji izuzetan interes da su|ewe bude ekspeditivno”. 3. Ve} ste ostali i bez glavnog. kako to ~ini tu`ilac Hildegard Uerc-Reclaf u svom podnesku. i to u vremenu kojim raspola`e tu`ilac. I pored toga {to tu`io~ev zahtev ve} apriori mora biti odba~en zbog formalnih nedostataka. umro 9. Kratkim pregledom rezimea wihovog ranijeg svedo~ewa uverio sam se da su svi oni la`no svedo~ili. godine.). 7. pa se i Pretresno ve}e II mo`e s tim upoznati. Protivim se da se u dokazni spis unesu izjave dva umrla lica. jer se u me|uvremenu. Protivim se uvr{}ewu u dokazni spis trideset dva transkripta iz drugih predmeta. Zahtevam da mi se dostave kompletni transkripti saslu{awa tih svedoka i to iskqu~ivo na srpskom jeziku. Milan Babi} obesio u {eveningenskom zatvoru. koji sam Tu`ila{tvu uputio 9. godine 310 . a onda. mart 2006. unakrsna ispitivawa su redovno krajwe neozbiqno i nestru~no vo|ena. Ti svedoci uop{te nisu saslu{avani sa aspekta sadr`ine moje optu`nice. Ne mo`e se toliko godina oklevati sa po~etkom procesa. i [efkija Smajlovi}. odlu~io sam da ovde iznesem i neke najva`nije materijalne razloge zbog kojih se protivim wegovom prihvatawu: 1. pitam se koliko }e vam jo{ svedoka poumirati. januara 2005. Ja nisam kriv za wihovu smrt niti sam kriv {to moje su|ewe nije po~elo u razumnom roku. Kad tako uporno odugovla~ite po~etak procesa protiv mene. umro 31. detaqno sam precizirao koji sam primqeni materijal zadr`ao. Uop{te me ne interesuju tehni~ki i finansijski problemi koje }e takav va{ nalog prouzrokovati tu`ila~koj strani. godine na pet gusto pisanih strana teksta. a koji sam vratio i iz kog razloga. marta 2006. 21. 7.). Ni prihvatawe bilo kakvih wegovih izjava i transkripata ne dolazi u obzir bez unakrsnog ispitivawa. a potom da se meni omogu}i da ih unakrsno ispitam kad po~ne proces protiv mene. Ukoliko biste u ovim slu~ajevima bilo koji tu`io~ev zahtev prihvatili. marta 2006. vo|enih pred ovim Me|unarodnim sudom. U pravnom sistemu moje zemqe krajwi rok za po~etak su|ewa je {est meseci od dana hap{ewa. Da je pred ovim sudom u tom roku po~elo moje su|ewe. 2. direktno biste pogazili moja elementarna prava kao optu`enog.

Vojislav [e{eq Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. Po{to je re~ o izuzetno za mene va`nom pravnom pitawu. diplomirane pravnike Zorana Krasi}a i Aleksandra Vu~i}a. mart 2006.00 ~asova. godine T u`ilac protiv Prof. godine Predmet br. godine. kao i u utorak 4. zahtevam da mi omogu}ite da me Zoran Krasi} i Aleksandar Vu~i} posete u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija 3. pre i posle saslu{awa. Uo~i rasprave neophodno je da im dam sve potrebne instrukcije. Zvani~no sam pozvan da radi u~e{}a u toj javnoj raspravi po{aqem svoje pravne zastupnike. odredio sam moje pravne savetnike i ~lanove Stru~nog tima koji poma`u moju odbranu. slu`beno sam obave{ten da }e se javna rasprava odr`ati u ponedeqak. Hans Holthuis Datum: 17. 3. kad ste mi omogu}ili. aprila 2006. godine u holandskoj Advokatskoj komori u Hagu. Za pravne zastupnike. aprila. godine Original: engleski Re{ava: predsednik Fausto Pocar Sekretar: g.00 ~asova.00 do 14.00 do 17. konsultacije s mojim pravnim savetnicima. aprila od 9.Sekretarijatu Me|unarodnog suda – hitno Povodom mog zahteva da profesionalna holandska advokatska asocijacija preduzme disciplinske mere protiv advokata Tjarde Sebastijana Van der Spula zbog kr{ewa advokatskog kodeksa prihvatawem da protiv moje izri~ite voqe bude na protivpravan na~in instalisan za “branioca u pripravnosti”. u procesu koji se protiv mene vodi pred Me|unarodnim sudom. mart 2006. dakle pre javne rasprave. od 9. koji }e u~estvovati u moje ime i sa propisanim punomo}jem u toj javnoj raspravi. Podse}am vas da je za moj pravni polo`aj ova rasprava mnogo va`nija od saslu{awa pred beogradskim istra`nim sudijom i javnim tu`iocem 2003. dakle posle rasprave. IT-03-67-PT Datum: 17. a posle rasprave o~ekujem da mi podnesu detaqan izve{taj o wenom toku. dr Vojislava [e{eqa (delimi~no poverqivo) PODNESAK SEKRETARIJATA NA OSNOVU PRAVILA 33 PRAVILNIKA O POSTUPKU I DOKAZIMA U VEZI SA ZAHTEVOM VOJISLAVA [E[EQA DA SE PREINA^I ODLUKA SEKRETARIJATA KOJOM SE ODBIJA POSETA TOMISLAVA NIKOLI]A 311 .

bezbednosti i ku}nog reda PJUN. zatra`eno je da pre posete optu`enom potpi{e Obavezu. Gospodin Nikoli} je istaknuti ~lan Srpske radikalne stranke. godine” (u daqem tekstu: @alba). Dana 30. Pri utvr|ivawu da li optu`eni ima pravo na posetu odre|enog lica. godine. avgusta 2004. januara 2006. februara 2006. Naga|awa u medijima o pitawima vezanim za PJUN i za pritvorenike osuje}uje sposobnost Me|u312 . Sekretarijat mora da odmeri interes optu`enog da se sastane s tim licem u odnosu na obavezu Me|unarodnog suda da spre~i ometawe svedoka. Na osnovu pravila 33(B) Pravila o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik) Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: Me|unarodni sud) i usmenog poziva predsednika. Daniel Saxon Optu`eni: Vojislav [e{eq Branilac u pripravnosti: g. Tjarda Eduard van der Spoel Uvod 1. godine i 30. avgusta 2004. godine gospodin Nikoli} je potpisao Obavezu za posetioce Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: Obaveza) (Poverqivi dodatak A). Dana 5. od 7. Paragraf 2(e) Obaveze zabrawuje posetiocu da obelodani “bilo koju drugu informaciju u vezi sa PJUN-om ili bilo kojim pritvorenikom koji nije optu`eni do kojih (posetilac) do|e tokom (svoje) posete PJUN”. avgusta 2004. Odbijawe zahteva optu`enog da ga poseti g. jula 2004. U listu “Ve~erwe novosti”. Gospodin Nikoli} je time prekr{io Obavezu. dr Vojislava [e{eqa protiv odluka Sekretarijata od 20. S obzirom na wegov status javne li~nosti. kao i sprovo|ewe pravde.Tu`ila{tvo: g|a. godine Nikoli} je posetio optu`enog u PJUN. Ulrich Mussemayer. podnetoj 28. U @albi se iznosi prigovor na Odluku Sekretarijata kojom je odbijena poseta Tomislava Nikoli}a Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: PJUN). Mihajla Markovi}a i navev{i ga kao potencijalnog svedoka odbrane u predmetu Tu`ilac protiv Milo{evi}a. Hildegard Uertz-Retzlaff. obelodaniv{i ime g. gospodin Nikoli} je obelodanio ime potencijalnog svedoka odbrane u predmetu Tu`ilac protiv Milo{evi}a (Dodatak B). 2. 4.1) 5. Sekretarijat uz du`no po{tovawe iznosi svoje napomene o “@albi prof. godine. Pravilo 61(B) Pravilnika o pritvoru osoba koje ~ekaju na su|ewe ili `albeni postupak pred Me|unarodnim sudom ili su iz nekog drugog razloga pritvorene po ovla{}ewu ovog suda (u daqem tekstu: Pravilnik o pritvoru) predvi|a slede}e: Sekretar mo`e nekom licu odbiti dozvolu da poseti pritvorenika ako ima razloga da veruje da je svrha posete da se pribavi informacija koja kasnije mo`e biti objavqena u medijima. Nikoli} opravdano je 3. g. U Obavezi se navodi koju vrstu informacija posetilac PJUN ne sme da obelodani javnosti posle posete pritvoreniku. g. 6...

narodnog suda da ispuni tu svoju obavezu. GODINE 313 . mart 2006. Sekretarijat tvrdi da ima razumnog osnova da zakqu~i da je svrha wegove posete da pribavi informacije koje se kasnije mogu objaviti u medijima. godine U Hagu. bezbednost i ku}ni red u PJUN. Posete tih lica uslovqene su wihovim prihvatawem Obaveze. Holandija (potpis na originalu) John Hocking. marta 2006. Sekretarijat smatra da interes Me|unarodnog suda da osigura bezbednost svedoka. godine Original: engleski Re{ava: predsednik Fausto Pocar Sekretar: g. mart 2006. uz du`no po{tovawe. godine T u`ilac protiv Prof. Sekretarijat je dozvolio optu`enom da predlo`i dva ~lana Srpske radikalne stranke koji }e ga posetiti u PJUN. Sekretarijat uva`ava ~iwenicu da optu`eni ima legitimni interes da komunicira s ~lanovima Srpske radikalne stranke. U okolnostima ovog predmeta. Hans Holthuis Datum: 17. kao i sprovo|ewe pravde. [to se ti~e gospodina Nikoli}a. IT-03-67-PT Datum: 17. Nikoli}u) nije bilo poznato da li je Mihajlo Markovi} potencijalni svedok”. dr Vojislava [e{eqa PODNESAK SEKRETARIJATA U SKLADU S PRAVILOM 33 PRAVILNIKA O POSTUPKU I DOKAZIMA U VEZI SA ZAHTEVOM VOJISLAVA [E[EQA DA SE PONI[TI ODLUKA SEKRETARIJATA OD 20. Dana 17. U vezi s tim. U poseti mu je bio Mihajlo Markovi} koji }e mu biti svedok odbrane. godine Predmet br. Gospodin Nikoli} je izjavio slede}e: “Video sam i ja Milo{evi}a. optu`eni tvrdi da “(g. zamenik sekretara suda Napomena: 1) Na stranici ~etiri @albe. Zakqu~ak 8. tvrdimo da predsednik suda treba da odbije @albu. Iz gorenavedenih razloga. opravdava odluku da se wegova poseta PJUN odbije na osnovu pravila 61(B) Pravilnika o pritvoru. 7. s obzirom na status gospodina Nikoli}a kao javne li~nosti i wegovo kr{ewe Obaveze.” (naglasak dodat) Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. JANUARA 2006.

Takav branilac bi u`ivao privilegovani odnos sa klijentom i pritom imao sve obaveze branilaca koji rade na ovom Me|unarodnom sudu (naglasak dodat). U @albi se osporava slede}e: 1) ovla{}ewe Me|unarodnog suda da utvr|uje kvalifikacije lica koja postupaju kao pravni savetnici optu`enog u pripremi wegove odbrane (u daqem tekstu: pravni saradnici). maja 2003. i 2) uslovi koje je Sekretarijat nametnuo pojedina~nim licima koja je optu`eni predlo`io za svoje zastupnike (u daqem tekstu: predlo`eni pravni saradnici) usled kojih je ograni~eno pravo optu`enog da komunicira sa svojim pravnim saradnicima. Shodno Odluci po zahtevu za imenovawe branioca. januara 2006. Re`im kvalifikacija pravnih saradnika koji je uveo Sekretarijat jeste razuman 4. Ulrich Mussemayer. da dostavi punomo}je ukoliko `eli dodatnu pomo} branioca koji zadovoqava potrebne uslove iz tog pravila.1) Ovom konstatacijom Pretresnog ve}a 1) priznaje se pravo optu`enog na dodatnu pravnu pomo} branioca kojeg sam izabere. U skladu s pravilom 33 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik) i usmenim pozivom predsednika suda.) Optu`eni mo`e. februara 2006. Sekretarijat je taj re`im pri314 . Ovla{}ewe za utvr|ivawe kvalifikacija pravnih saradnika 3. i 2) predvi|a se da lica koja }e pru`ati takvu pomo} moraju da ispuwavaju nu`ne uslove iz pravila 44 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik).2) Stoga se ovom konstatacijom Ve}a potvr|uje da je Sekretarijat nadle`an da utvrdi kvalifikacije pravnih saradnika. 2. godine. Pretresno ve}e je konstatovalo slede}e: Pravo na samozastupawe i dodela branioca u pripravnosti ne iskqu~uju pravo optu`enog na pravnu pomo} branioca koga sam izabere. g... koju je optu`eni podneo 17. g. na osnovu pravila 44(A). Sekretarijat odgovara na “@albu prof. U @albi se tra`i da predsednik suda nalo`i Sekretarijatu da se tri navedena lica prihvate kao pravni saradnici i da se tim pravnim saradnicima i drugim licima odobri puno pravo na komunikaciju s optu`enim. Sekretar je prvenstveno odgovoran za utvr|ivawe da li je neko lice prikladno shodno pravilu 44 Pravilnika. (. Tjarda Eduard van der Spoel Uvod 1. re`im kvalifikacija kojim se reguli{e imenovawe pravnih saradnika utemeqen je na uslovima vezanim za branioce iz pravila 44.Tu`ila{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff. godine” (u daqem tekstu: @alba). U “Odluci po zahtevu optu`be za izdavawe naloga o imenovawu branioca radi pru`awa pomo}i Vojislavu [e{equ pri vo|ewu odbrane” (u daqem tekstu: Odluka po zahtevu za imenovawe branioca) od 9. dr Vojislava [e{eqa protiv odluke Sekretarijata od 20. Daniel Saxon Optu`eni: Vojislav [e{eq Branilac u pripravnosti: g.

ukqu~uju}i privilegovane kontakte s optu`enim. i op{te ograni~ewe na pravne saradnike koje je prihvatio Me|unarodni sud i ograni~ewe broja u skladu su s praksom Sekretarijata u situacijama kad je branilac dodeqen licima koja su (delimi~no) slabog imovnog stawa. Uslovi koje je Sekretarijat uveo za pojedina~ne predlo`ene pravne saradnike optu`enog su razumni 6. pomo}ni slu`benici nemaju pravo na privilegovanu komunikaciju s optu`enima. Razumno je ograni~iti privilegovanu komunikaciju na zvani~no prihva}ene pravne saradnike 5. Sekretarijat je tra`io od optu`enog da dostavi zva315 . 2) da nije progla{en krivim u relevantnom krivi~nom postupku. Zloupotreba tog prava mo`e da ugrozi bezbednost optu`enog i drugih pritvorenika u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: PJUN). ~im te osobe budu `elele da posete optu`enog ili na neki drugi na~in stupe s wim u kontakt. Dodeqeni branioci mogu i daqe da koriste usluge pomo}nih slu`benika kako bi lak{e pripremili tezu odbrane. [to se ti~e komunikacije s drugim licima koja poma`u optu`enom.lagodio kako bi odr`avao odgovornosti i prava pravnih saradnika optu`enog koji se sam brani. on ima pravo da po svom naho|ewu zadr`i druge savetnike koji }e mu pomagati u pripremi teze. B. privilegovani kontakt s optu`enim bi}e odobren samo pravnim savetnicima koje je prihvatio Me|unarodni sud. 5) da nema interes da obelodani poverqive informacije i 6) da pismeno i usmeno dobro vlada jednim od dva slu`bena jezika Me|unarodnog suda. Ti branioci na sli~an na~in moraju da zadovoqe uslove kvalifikacija i imaju pravo na privilegovanu komunikaciju sa svojim klijentom. ali u`iva druga prava branioca. Me|utim. U svetlu du`nosti Me|unarodnog suda da se postara za bezbednost i zdravqe pritvorenika u PJUN. odnosno da nije zatajio relevantne podatke. 3) da se uobavqawu svog poziva ili na drugi na~in nije odao pona{awu koje je ne~asno ili mo`e na drugi na~in da diskredituje branioca. 4) da u vezi sa svojim kvalifikacijama i podobno{}u za vr{ewe du`nosti branioca nije dao la`ne podatke ili podatke koji daju neta~nu sliku. pravni saradnik nema pravo da se pojavquje u sudnici. Takvo ograni~ewe ne predstavqa nerazumnu prepreku mogu}nosti optu`enog da dobije odgovaraju}u pravnu pomo}. bi}e primewena pravila i uputstva Me|unarodnog suda. Me|utim. predlo`eni pravni saradnik mora da uveri Sekretarijat u slede}e: 1) da ima dozvolu za advokatsku praksu ili da je profesor prava na univerzitetu. Sekretarijat optu`enom dodequje najvi{e dva branioca – glavnog branioca i kobranioca. koje nanosi {tetu sprovo|ewu pravde ili mo`e da naru{i poverewe javnosti u Me|unarodni sud ili u sprovo|ewe pravde ili koje na drugi na~in naru{ava ugled Me|unarodnog suda. U stvari. te bezbednost PJUN. Da bi proverio da li predlo`eni pravni saradnici zadovoqavaju ove uslove. Stoga je razumno regulisati imenovawe pravnih saradnika. A. Konkretno. Da bi postupao kao pravni saradnik. U kontekstu dodele branioca licima slabog imovnog stawa. jer se tako uspostavqa ravnote`a izme|u prava optu`enog na pravnu pomo} i obaveze Me|unarodnog suda da se postara za bezbednost svih pritvorenika u PJUN i sigurnost PJUN.

predsedavaju}i. g. Odluka po zahtevu optu`be za izdavawe naloga o imenovawu branioca radi pru`awa pomo}i Vojislavu [e{equ pri vo|ewu odbrane. IT-04-74-PT. sudija Kevin Parker Sekretar: g. 12. Ti uslovi omogu}avaju Sekretarijatu da utvrdi da li }e predlo`eno lice po{tovati pravo na privilegovani kontakt. Sekretarijat smatra neophodnim da bar dva pravna saradnika optu`enog dobro vladaju jednim radnim jezikom Me|unarodnog suda. jul 2004. maj 2003. godine T u`ilac protiv Prof. Dana 17. 7. marta 2006. uslov jezika uveden je iz prakti~nih razloga. Iz gorenavedenih razloga. Agius. godine. Naposletku. Zakqu~ak 8. Odluka po zahtjevima za imenovawe branilaca. Hans Holthuis Datum: 17. par. Daniel Saxon. zvani~ni dokaz da nisu progla{avani krivim u krivi~nim postupcima i detaqne biografije. IT-03-67-PT. 4). Holandija John Hocking. Da bi se taj kontakt olak{ao. 2) Tu`ilac protiv Prli}a i drugih. godine. dr Vojislava [e{eqa PODNO[EWE IZVE[TAJA VE[TAKA ANTHONYJA OBERSCHALLA OD STRANE TU@ILA[TVA (Prvi deo) Tu`ila{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff. januar 2006. 9. Kontakt izme|u dve osobe ne mo`e se okarakterisati kao privilegovan ukoliko takav odnos ne postoji. 3). Ulrich Mussemayer 316 . par. predmet br. Uslovi pod 2). Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju PRED PRETRESNIM VE]EM II U sastavu: sudija Carmel a.ni~nu potvrdu o tome da oni imaju dozvolu za advokatsku praksu ili da su profesori prava na univerzitetu. g. 5) i 6) ti~u se kredibiliteta i pouzdanosti. predmet br. Iskustvo pokazuje da priprema i izvo|ewe dokaza optu`enog koji se sam brani podrazumeva mnogo kontakata izme|u raznih slu`bi Sekretarijata i tima odbrane optu`enog koji se sam brani. sudija Jean Claude Antonetti. s du`nim po{tovawem tra`imo da predsednik odbije @albu. 29. zamenik sekretara suda Napomena: 1) Tu`ilac protiv [e{eqa. 30. godine (potpis na originalu) U Hagu. Uslov 1) je osnovni propis po pitawu odnosa izme|u branioca i klijenta.

Autor: dr Anthony Oberschall. po~asni profesor sociologije na Univerzitetu Severna Karolina. a curriculum vitae Biqane Belamari}-Wisley kao Dodatak C. Gospo|a Belamari}-Wilsey pomagala je dr Oberschallu prilikom izbora i prevo|ewa dokumenata za wegov Izve{taj. Na osnovu pravila 94bis Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik). godina Kako propaganda masovnih medija uti~e na prihvatawe kolektivnog nasiqa od strane obi~nih qudi i wihovo u~estvovawe u wemu i kako je [e{eqeva nacionalisti~ka propaganda zagovarala i opravdavala prisilu i nasiqe Srba protiv nesrba. Tu`ila{tvo obave{tava Pretresno ve}e da }e dr Oberschall biti na raspolagawu radi unakrsnog ispitivawa ukoliko to bude `eleo optu`eni. Obja{wavawe kolektivnog nasiqa 5 Ko vr{i kolektivno nasiqe? “Obi~an ~ovek” 5 Kada se obi~ni qudi ukqu~uju u kolektivno nasiqe i kada ga podr`avaju 6 2. 1990-1994. Izve{taj ve{taka prilo`en je ovom podnesku kao Dodatak A. 2.1 Curriculum vitae dr Oberschalla prilo`en je ovom podnesku kao Dodatak B. Chapel Hill. Od slu`be za jezi~ke i konferencijske usluge Me|unarodnog suda zatra`en je prevod Izve{taja ve{taka na srpski jezik i on }e biti obelodawen optu`enom ~im bude zavr{en. Izve{taj ve{taka pripremqen za Me|unarodni krivi~ni sud Ujediwenih nacija za biv{u Jugoslaviju. Nacionalisti~ka propaganda u srpskim masovnim medijima – deo A 14 317 . januara 2006. Tu`ila{tvo tra`i da se taj Izve{taj ve{taka uvede u spis bez li~nog svedo~ewa ve{taka. Radi lak{eg snala`ewa. Sadr`aj 1 Metodologija analize sadr`aja 2 Preliminarna napomena o terminologiji 4 1. Tu`ila{tvo podnosi Izve{taj ve{taka dr Anthonyja 1) Oberschalla. SAD. tehnika. vi{i zastupnik Tu`ila{tva DODATAK A Izve{taj ve{taka dr Anthonyja Oberschalla Nacionalisti~ka propaganda Vojislava [e{eqa: sadr`aj.1. Severna Karolina. Dana 17. U slu~aju da optu`eni prihvati Izve{taj ve{taka. 3. ciqevi i uticaji. spisak materijala kori{}enih prilikom pripreme izve{taja dr Oberschalla prilo`en je kao Dodatak D. Tehnika i efekti propagande putem masovnih medija 8 Postoji saglasnost o va`nosti propagande putem masovnih medija u raspadu Jugoslavije i ratovima koji su usledili 8 Propaganda i ube|ivawe od strane masovnih medija 10 Model ube|ivawa zasnovan na obradi informacija 11 3. godine (potpis na originalu) U Hagu. Holandija Hildegard Uertz-Retzlaff.

Citirana literatura 45 Dodatak 1. osveta i odmazda nad protivnicima 27 [e{eq i politi~ka ideologija nacionalizma 33 Liberalno demokratska filozofija i istorijska nauka 36 Rezime analize sadr`aja 38 5. upozorewa. ~lanaka i izve{taja navedenih kao “citirana literatura” – koje su napisali nau~nici iz oblasti dru{tvenih nauka. radio i televizijskih obra}awa iintervjua u dnevnim listovima i ~asopisima odabranim iz 44 toma tekstova koje je autorizovao [e{eq. Srpski masovni mediji – deo B 39 Javnost 39 Predrasude i pristrasnost masovnih medija u Srbiji 42 Ube|ivawe srpskih glasa~a putem masovnih medija 43 6. koje je smatrao protivnicima i neprijateqima. kao {to su video inserti iz dokumentarnih emisija i novinski izve{taji koji se odnose na [e{eqa ili u kojima se pojavquje [e{eq.MOI model primewen na “krizni” okvir tokom raspada Jugoslavije i ratova koji su usledili 14 Poruka: diskurs masovnih medija zasnovan na pretwama i strahu aktivira krizni okvir 15 4. propagandi i raspadu Jugoslavije – nekih 87 kwiga. opis i procena [e{eqevog diskursa u masovnim medijima od 1990. zagovarawe nasiqa. Zakqu~ak 44 7. Odeqak 4. nevladine organizacije i izvori iz Zapadne Evrope. agencije UN. [e{eq. zasniva se na analizi sadr`aja wegovih pisanih tekstova. dru{tvenoj i ekonomskoj poli318 . dokumenata na srpskohrvatskom i nekih dodatnih materijala koje je stavio na raspolagawe MKSJ. viktimizacija. nacionalizmu. unutra{woj srpskoj politici. kolektivnom nasiqu. proterivawe. Iz analize sadr`aja iskqu~en je [e{eqev materijal o wegovom li~nom `ivotu. 242 Izvodi iz [e{eqevih obra}awa kori{}eni prilikom analize sadr`aja 50 i daqe Metodologija analize sadr`aja Ovaj Izve{taj ve{taka zasnovan je na literaturi poznavalaca o etni~kim sukobima. SAD i post-jugoslovenskih dr`ava koji poseduju odgovaraju}a znawa. govora. glasnik srpskog nacionalizma: analiza sadr`aja 18 Pretwe. Obja{wewe kolektivnog nasiqa 51 Lin~ovawe 51 Javni neredi u Indiji 52 Genocid u Ruandi 53 Dodatak 2. masovnim komunikacijama. do 1994. godine u vezi s odnosima Srba i nesrba. odgovornost i opravdavawe kolektivnog nasiqa 18 Tehnike masovnog ube|ivawa 22 Neistina: etni~ko ~i{}ewe 23 Zloupotreba istorije i fabrikacija 25 Pretwe.

du`ine od jedne re~enice do dva pasusa. Zapravo. doktorski kandidat iz oblasti slovenskih jezika i sociolingvistike na Univerzitetu Severna Karolina u Chapell Hillu. izbor dodatnih tekstova na tu temu je prekidan. neistine i zloupotreba istorije. izabrala je i prevela Biqana Belamari}. kao i o nekim drugim pitawima koja se ne bave odnosima Srbi–nesrbi. Srpskoj radikalnoj stranci. upoznao sa [e{eqevim diskursom u vezi s odnosima Srbi–nesrbi iz tekstova koji su ve} dostupni na engleskom jeziku iz izvora MKSJ. rat u Hrvatskoj. kada bi izjave na odre|enu temu po~ele u ve}oj meri da se ponavqaju i da ih biva previ{e.3% svih izvoda.2) Prva selekcija izvoda pod brojevima od 1 do 182 obuhvatila je sva 44 toma. pretwe i upozorewa protivnicima koje je izrekao [e{eq. Imaju}i u vidu te ciqeve. izjave za {tampu i drugi izvori i lokacije) [e{eqevih izjava. Imaju}i u vidu [e{eqev diskurs o nacionalizmu i sukobu.tici. Severna Karolina. dnevni listovi. Srpski i hrvatski su materwi jezici g|e Belamari}. Gospo|a Belamari} je locirala izvode uz pomo} kompjuterskog programa za pretragu Zlab. poruka i “[e{eq i politi~ka ideologija nacionalizma”). Prvo bi se Anthony Oberschall. skup{tinski govori. konkretno pu319 . vremenskom periodu koji obuhvata predratnu jugoslovensku krizu. ukqu~uju}i konkretno proterivawe/razmenu stanovni{tva. odeqak 3. beskompromisan odnos prema protivnicima. glorifikacija Srba. 242 teksta. Oberschall je tako|e `eleo da ustnaovi da li su se [e{eqevi stavovi izmenili od 1990. kao i regulisawu sukoba izme|u Srba i wihovih protivnika i povezuju}i taj diskurs s literaturom o nacionalizmu1) i tehnikama ube|ivawa putem masovnih medija (opisano u ovom izve{taju u odeqcima “Model ube|ivawa zasnovan na obradi informacija”. SAD. autor ovog Izve{taja. ra|ena je ciqna pretraga kako bi se u tu bazu podataka dodali tekstovi. ukoliko bi neka baza podataka bila nedovoqna da se [e{eqev stav po odre|enoj temi okarakteri{e na pravi na~in u potpunosti. zagovarawe i prisile i nasiqa u odnosima Srbi–nesrbi. On je tako|e `eleo da obezbedi adekvatnu bazu podataka iz raznovrsnih izvora (TV. Tekstovi su numerisani brojevima od 1 do 259 i nazvani su “izvodi”. okrivqavawe drugih/nepreduzimawe odgovornosti za nasiqe. regrutovawu i organizaciji dobrovoqaca. ~asopisi. Broj odabranih tekstova nije bio unapred odre|en. Isto tako. Ona je [e{eqeve tekstove prevela sa svim leksi~kim konotacijama i denotacijama svojstvenim leksici i semantici bilo kojeg jezika. a bez novih informacija. kao i nenumerisane tomove koji se nalaze na disku MKSJ broj 1304040A i predstavqaju 70. opravdavawe prisile i nasiqa osvetom/odmazdom. bile potrebne informacije: viktimizacija Srba (ukqu~uju}i zlo~ine iz pro{losti). Izbor tekstova za analizu sadr`aja tekao je po slede}em postupku. [e{eqev uspon u srpskoj politici i wegov razlaz sa Milo{evi}evim re`imom. da bi se u potpunosti okarakterisala [e{eqeva gledawa i stavovi. Oberschall je identifikovao slede}e tematske celine za koje su. do 1994. stavqawe protivnika u okvire negativnih stereotipa i wihovo negativno karakterisawe (ukqu~uju}i dehumaniziraju}e etiketirawe nesrba). pretwe Srbima iz unutra{wih i iz stranih izvora. radio. intervjui. rat u Bosni. godine.

svaki izvod upu}uje na tom i broj stranice iz 44 toma. poznate informacije bi se ponavqale. govori ili izjave (u zakonodavnim telima. ona je odabrala one koji su sadr`ali informacije sa spiska tema koji je sa~inio Oberschall i oni su postali “izvodi”.7% od ukupnog broja. 12 odsto (ukqu~uju}i dve iz 1989). preno{ene u srpskim medijima) 39 odsto. velika i reprezentativna selekcija [e{eqevih tekstova za svaku od tema od interesa. 34-39 i 42. Na desnoj margini svakog izvoda naveden je spisak kategorija po kojem je obele`en sadr`aj teksta. Po{to gotovo da nije bilo promena tokom godina (uz jedan izuzetak koji je razmotren u izve{taju). a isto va`i i za druga pitawa na osnovu kojih je izvr{ena pretraga. analiza sadr`aja se bavi svim izvodima kao celinom. tj. Po{to nismo `eleli da dajemo ocenu [e{eqevih pogleda i stavova na osnovu samo nekoliko izjava koje mo`da ta~no i u potpunosti ne odra`avaju wegove poglede. {to predstavqa 29. 29 odsto. Svaki od izvoda preveden na engleski jezik unet je sekvencijalno u spisak u Dodatku 2. a po konkretnim temama za koje su bile potrebne dodatne informacije. izjave o Hrvatima markirane su odrednicom “hrvat”. 29. uz dodatak pitawa Srb* ili muslim*”. Zastupqenost izvoda po godinama je slede}a: iz 1990. na mitinzima i dr. Stoga smo se. Druga selekcija dala je izvode pod brojevima 182-259. obavili smo ciqanu pretragu da bi do{li do dodatnih informacija u vezi s nekim temama. 22. s minimumom nepotrebnih ponavqawa. Metodologijom koju smo koristili dobijena je nepristrasna. Navo|ewe potpunih rezultata nakon pretrage svih 44 tomova uz upotrebu datih pitawa dalo bi nekoliko hiqada tekstova od kojih bi velika ve}ina bila suvi{na. Slu~ajni uzorak tekstova dao bi neadekvatnu tekstualnu osnovu za vi{e tema. kori{}ewem gorenavedenog postupka. saop{tewa za {tampu. a kva~ica ukazuje na konkretne kategorije za svaki od tekstova. radio intervju dat odre|enoj stanici. Pored samog teksta. 20. a ni u pogledu izvora [e{eqevog diskursa kada su u pitawu date teme. iz 1991. Pretra`iva~ baze podataka je indiferentan prema sadr`aju: na primer. 17. Druga dopunska selekcija obavqena je iz tomova 14. 20 odsto. iz 1992. prilikom analize sadr`aja. Iz tih tekstova. iz 1993. odre|enog datuma). zajedno s datumom i mestom originalnog izvora (npr. godine) postavqaju}i pitawa: “hrvat* ili alban* ili shiptar* ili krv*. 17 odsto. televizija 17 odsto. 320 . drugi neidentifikovani izvori 3 odsto. radio 10 odsto. 18. bez obzira na to da li izra`avaju povoqna ili nepovoqna mi{qewa o Hrvatima. 23. Metod odabira je mehani~ki i nepristrasan i nije podlo`an qudskoj manipulaciji. maja 2004. Te kategorije se odnose na teme koje je u [e{eqevom diskursu identifikovao Oberschall. Zastupqenost izvoda prema masovnim medijima je bila slede}a: dnevni listovi i ~asopisi 31 odsto. zajedno sa informacijama o lokacijama iz rezimea MKSJ u ovim tomovima. kada je bilo potrebno dodatno precizirawe. 22 odsto i iz 1994.. konferencije za {tampu. trudili da svi tekstovi koje smo analizirali budu reprezentativan i nepristrasan uzorak [e{eqevih stavova i onoga za {ta se zalagao.tem modula ZyIMAGE i ZyFIND (izdawe 5. a ~esto i jesu. koje su tako|e mogle da budu.0 od 26. 28.

Kod 30 odsto wih najve}a nacija ~ini mawe od polovine stanovni{tva. “Nacionalna dr`ava” je termin koji se ~esto pogre{no ili neadekvatno koristi za dr`ave u kojima je dominantna jedna nacija. a vezani su (makar samo istorijski i sentimentalno) za konkretnu teritoriju. “Dr`ava” je nezavisan politi~ki entitet koji poseduje suverenu vlast na svojoj teritoriji i priznat je. “Nacija” je velika grupa qudi vezana za odre|enu teritoriju koja je dovoqno svesna svog jedinstva da te`i da ima ili ima sopstvenu vlast. prihvati kao sopstveni stav onoga koji upu}uje poruku.8) “Nacionalizam” je prvenstveno politi~ki princip po kome bi politi~ka jedinica (dr`ava) trebalo da se poklapa s nacionalnom jedinicom (narod). godine pokazuje da se samo 12 dr`ava (9 odsto) mogu opravdano opisati kao nacionalne dr`ave (tj. jezika.3) Jo{ jedna korisna definicija: “Propaganda je poku{aj {irewa ideja bez obzira na istinitost i ta~nost”. imaju isto istorijsko se}awe i elemente zajedni~ke kulture (kao {to su religija i jezik). “nacionalizam je prikladna ideologija u svrhu vladawa narodom bez stvarnog davawa narodu punih demokratskih prava (prevod s engleskog)”.10) Postoje dve varijante nacionalizma: gra|anska varijanta. kao {to je. i etni~ka varijanta.9) Prema Snyderu. Ve}ina dr`ava je multietni~ka (ili multinacionalna). zemqe.Preliminarna napomena u odnosu na terminologiju Vojislav [e{eq i drugi politi~ari u biv{oj Jugoslaviji koji su sledili nacionalni program pridaju terminima kao {to su dr`ava. u ovom odeqku se ukazuje na to kako se ti termini koriste u ovom Izve{taju.. jezi~ko i kulturno poreklo i koji ~ine konstitutivni element {ire grupe. Etni~ki nacionalizam. nacija.7) Nacije koje imaju dosta raznovrstan etni~ki sastav.. koja populisti~ka. od strane zajednice drugih dr`ava. Pregled 132 entiteta koji se smatraju dr`avama od 1971. ~esto ukqu~uju}i religi321 .5) “Nacionalnost”6) se odnosi na veliku grupu qudi koji imaju zajedni~ko i odre|uju}e rasno. ksenofobi~na i iskqu~uju}a. tradicije i kulture. prema Connoru Cruiseu O’Brienu. nacionalnost i nacionalizam zna~ewa koja se razlikuju od wihove upotrebe u savremenim dru{tvenim naukama. recimo. slogana i simbola koje deluju na na{e predrasude i emocije. a kod 23 odsto wih. Japan). ali i pored toga imaju ose}aj jedinstva i sopstvenu vlast obi~no se nazivaju “narodom”. s ciqem da osoba na koju se vr{i uticaj. koja je tolerantna i ukqu~uju}a. najve}a nacija ~ini izme|u polovine i tri ~etvrtine stanovni{tva. zajedno sa svojim granicama. na primer. predstavqa konglomerat emocija koje se grupi{u oko tla. smatraju da dele isto poreklo.. “Propaganda” je kori{}ewe mentalnih predstava.. ameri~ki narod.4) “Etni~ka grupa” ozna~ava veliki skup qudi koji imaju samodefini{u}e grupno ime. predaka. Kako bi se izbegla zabuna. izuzev kada se citiraju [e{eq i drugi politi~ari ili kada se govori o wima. sa veoma malim mawinama koje se razlikuju od dominantne nacije.

u stvari. To je uvek tako. masovnim ubistvima. terorizmu i genocidu pokazuju da se oni ne mogu pripisati krvo`ednim. Naprotiv. suverenost zajednice.. (prevod s engleskog) [to se ti~e onih koji 322 .13) Socijalni psiholog s Univerziteta u Stanfordu. stru~waci za ova pitawa imaju jedinstven stav da je u pitawu “obi~an ~ovek” i. Obja{wavawe kolektivnog nasiqa Ko vr{i kolektivno nasiqe? “Obi~an ~ovek” Istra`ivawa i literatura o kolektivnom nasiqu. neuspele bomba{esamoubice. veliki deo destruktivnog pona{awa poticao je uvek od obi~nih. identitet i zajednica. oni se odri~u svojih porodica koje zaista obo`avaju kako bi se `rtvovali. pristojnih qudi u ime pravednih ideologija. nacionalnosti ili vere – umawuje nas kao qude. samoubila~ki nastrojeni ludaci. vera. Albert Bandura se sla`e: “Tokom vekova. (prevod s engleskog). terorizmu i genocidu – idu u prilog tezi o “obi~nom ~oveku” i opisuju okolnosti koje obi~ne qude pretvaraju u ubice i podr`avaoce ubica tokom grupnog sukoba. (prevod s engleskog)15) Obimna istra`ivawa o kolektivnom nasiqu – javnim neredima. lica koje vr{e mu~ewe pri dr`avnim bezbednosnim agencijama i po~inioce ratnih zlo~ina. zverstvima.16) Nedavna istra`ivawa o po~iniocima ekstremnog nasiqa odnose se na qude koji su uhap{eni zbog teroristi~kih aktivnosti..ju. wima uglavnom rukovode osobe iz sredwe ili vi{e klase.. a ne monstruozni qudi”. ima smisla samo ako proizlazi iz jedne jedine prave suverenosti koja svoj izraz nalazi u gra|anskoj suverenosti”. slu|eni. zasnovan na tradicijama liberalne demokratije. Wima nikada ne rukovode otka~eni. nacija i dr`ava i ve}a suverenost.. mawkavi su ako ne po~ivaju na na~elima gra|anskog dru{tva. “Svako udru`ivawe.12) 1. psihopatskim po~iniocima. kao {to je rekao Ervin Staub: “U odre|enim okolnostima ve}ina qudi sposobna je za ekstremno nasiqe i uni{tewe qudskog `ivota” (prevod s engleskog). ukqu~uju}i i nacionalnost. Scott Atran sa Univerziteta u Mi~igenu i Nacionalnog centra za nau~na istra`ivawa (CNRS) u Parizu na slede}i na~in je sumirao nalaze za bomba{e-samoubice: “Ukoliko se posmatra istorijat ove vrste ekstremnih ~inova... niti nekoj mra~noj crti qudske prirode zbog koje su zverstva i zlo~ini protiv ~ove~nosti neizbe`ni u grupnim konfliktima. sadisti~kim. masovnim ubistvima.. Uspostavqawe dr`ava na temequ bilo kog drugog na~ela. Oni se odri~u dobro pla}enih poslova. verskih principa i nacionalnih imperativa. bomba{i (samoubice) spadaju u normalan svet i bili su ne{to iznad proseka u pogledu obrazovawa i prihoda. jer stvarno veruju da je to jedini na~in na koji }e da promene svet”.. o kome Vaclav Havel ka`e slede}e. da bi se u~inila grozna dela potrebne su dru{tvene okolnosti koje tome pogoduju. osim na~ela gra|anskog dru{tva – na temequ ideologije.11) Suprotan “etni~kom nacionalizmu” jeste “gra|anski nacionalizam”.. (prevod s engleskog)14) U jednoj nedavno objavqenoj kwizi o etni~kom ~i{}ewu iznosi se zakqu~ak da “obi~ne qude normalne dru{tvene strukture dovode u situaciju da sprovode smrtonosno etni~ko ~i{}ewe”.. odnosno na ravnopravnoj primeni osnovnih gra|anskih i qudskih prava.

do 1974. sredstvima. Do slu~ajeva sukoba u me|uetni~kim odnosima dolazi epizodno (na primer. sukobe izazvane rasnim. javni neredi u Indiji i genocid u Ruandi – omogu}avaju da se te okolnosti i uslovi eksplicitno formuli{u. ogromne razlike u okolnostima. vek i 20. bili su sasvim obi~ni gra|ani – {tavi{e. kandidati su gotovo uvek obu~eni”. priznavawu jezika i sli~no. dva veka (19. forenzi~ki psihijatar na Univerzitetu Pensilvanije koji je istra`ivao profil 130 pripadnika Al Qaede i s wom povezanih yihad-grupa. u daqem tekstu i “etni~ki”) postoji.17) (prevod s engleskog) Marc Sageman.. Vi{e od polovine wih slu`ilo je zatvorske kazne po izraelskim zatvorima. 2.vr{e mu~ewa pri dr`avnim bezbednosnim agencijama navodi se slede}e: “Grci koji su postali mu~iteqi za vreme vojne hunte u periodu od 1967. intenzitetu i du`ini trajawa nasiqa. diskriminatornom tretmanu. postoji osnovno su{tinsko obja{wewe za kolektivno nasiqe. U ovoj grupi nisam otkrio du{evne bolesti ili bilo kakvu zajedni~ku poli18) Iz istra`ivawa o palestinskim ti~ku predispoziciju prema terorizmu. verskim i klasnim podelama. Michael Mann rezimira svoje nalaze o etni~kom ~i{}ewu: postoje tri nivoa po~inilaca i pomaga~a: 1. 1. Te okolnosti i uslovi se ne javqaju slu~ajno. bez namere i plana. politi~ke vo|e i elite koji vode partije – dr`ave. mada ne ve}insku. bilo da se radi o konkurenciji za posao ili teritoriji. (tri) ~etvrtine je bilo o`eweno i ve}ina je imala decu. politi~koj vlasti. podr`e i da se upuste u destruktivne i nasilne radwe koje se u normalnim okolnostima smatraju nemoralnim i ka`wivim. kao {to se vidi iz nagla{enih re~i i izvora u Dodatku 1 i daqe u tekstu. ideologije i propagande koji to podsti~u i opravdavaju: oni organizuju {ire stanovni{tvo i mawi broj po~inilaca nasiqa da prihvate. oni (su) bili relativno dobro obrazovani. izbori i verske procesije u nekim indijskim gradovima). pokazuju}i im koliko su potrebni svojim dru{tvenim zajednicama i ubediv{i ih u to”. 3. kqu~ne grupacije koje obezbe|uju masovnu.20) Tri slu~aja kolektivnog nasiqa opisana u Dodatku 1 – lin~ovawe na jugu SAD. .. rasnih. “dve tre}ine wih poteklo je iz solidne vi{e ili sredwe klase. (prevod s engleskog)19) Kada se obi~ni qudi upu{taju u kolektivno nasiqe i kada ga podr`avaju? Okolnosti i dru{tveni uslovi koji pogoduju tome da se obi~ni qudi upuste u kolektivno nasiqe i da ga podr`e sastoje se od spoja politi~kog rukovodstva. Stvarni sukob izme|u verskih. Afriku. Severnu Ameriku). Najva`niji faktor ovde jeste organizacija: gotovo niko to ne radi kao pojedinac. narodnu podr{ku. bili su natprose~no inteligentni. nacionalnih grupa (radi konciznosti.. vek). kao i u pogledu spontanosti i prethodnog planirawa. kolektivnom identitetu i dignitetu. zakqu~io je slede}e.. kao grupa. su{tinsko obja{wewe primenqivo je na mnoge druge slu~ajeve kolektivnog nasiqa koji su mogli biti izabrani umesto ova tri. jezi~kih. 323 .1 teroristima vidi se da su bomba{i-samoubice uglavnom sredweg materijalnog stawa. bande militantnih osoba koje formiraju paravojne formacije. Ta tri slu~aja kolektivnog nasiqa pokrivaju tri kontinenta (Aziju. etni~kih. Pretvarali bi ih u mu~iteqe indoktrinirawem... I pored takve raznovrsnosti.

Druge vo|e manipuli{u s podelama i napetostima i spremni su da rizikuju da do|e do kolektivnog nasiqa kada to slu`i wihovoj svrsi. kao {to je to bio slu~aj u Isto~noj Evropi i Sovjetskom Savezu. nisu bile izmi{qotina nacionalisti~ki nastrojenih intelektualaca ili politi~kih elita. U Ruandi je do{lo do genocida. pridru`uju se kriminalne grupe i drugi koji `rtve uzimaju na metu radi li~ne dobiti i time poja~avaju kolektivno nasiqe.21) 1. Takve vo|e i institucije demonizuju i dehumanizuju svoje protivnike. U nekim indijskim gradovima sa me{ovitim indusko/muslimanskim stanovni{tvom nema javnih nereda. dok je u Ju`noj Africi ipak izbegnut rasni rat (koji je na{iroko prognoziran tokom osamdesetih godina) kada su se politi~ke vo|e pripadnika svih rasa i politi~kih frakcija dogovorile o sveobuhvatnom ustavnom re{ewu s podelom vlasti i institucijama za etni~ko pomirewe.. te preina~ewe ustavne strukture zapotrebe multinacionalne dr`ave koja bi obezbe|ivala qudska prava i u kojoj ne bi bilo diskriminacije nacionalnih mawina. strahovi i frustracije grupacija koje su sa~iwavale Jugoslaviju . Politi~ke vo|e. 2. Nema neizbe`ne veze izme|u etni~kih. Me|utim. nacionalizam Indusa. dok u drugima do wih ~esto dolazi. prilikom raspada Jugoslavije i tokom ratova koji su usledili. dale su dijagnozu problema kao nacionalnog sukoba koji se ne mo`e prevazi}i... na jugu SAD jeste. Beskompromisne politi~ke vo|e i elite me|u svojim pobornicima podsti~u i agresivnu politiku i delovawe protiv etni~kih protivnika putem me|usobno povezanih institucija koje rade na wihovom aktivirawu: intelektualnih grupa za podr{ku. nacionalnih i verskih podela i kolektivnog nasiqa. Oni sa umerenim stavovima se zastra{uju i u}utkuju. Kada po~inioci prolaze neka`weno. uz neke izuzetke.Me|utim. Sli~no tome. rasnih. Oru`ane bande i organizovani ekstremisti sprovode kolektivno nasiqe. U Brazilu i na Karibima nije bilo lin~ovawa nakon ukidawa ropstva. Aleksa \ilas je to opisao na slede}i na~in:22) “Nacionalisti~ke ambicije. Oni putem masovnih medija {ire “krizni” javni diskurs u odnosima izme|u grupa (nadmo}nost bele rase. oru`anih grupa i masovnih medija. 3. do gra|anskog rata u Jugoslaviji ne bi do{lo da elite . delovali su ti isti procesi. 2. {ire neistine. politi~ke vo|e prave izbore. ekstremisti~kih organizacija. postoji tako|e istorijat miroqubive koegzistencije i institucije za saradwu i zajedni{tvo. Poja~ale su nacionalisti~ki diskurs “krize” i degradirale miroqubive alternative. Rezultat toga je da posmatra~ka javnost na izborima glasa za ekstremisti~ke vo|e i aktivno podr`ava ideologiju i politiku etni~kog nasiqa. svojom 324 . mo} Hutua). Neki se prilikom re{avawa sukoba oslawaju na tradicije pomirqivosti i institucije saradwe. Institucije i popularna kultura ukqu~uju obe tradicije i obe realnosti. poja~avaju strahove i pru`aju moralno opravdawe za agresiju i nasiqe protiv etni~kih neprijateqa. Kada re{avaju etni~ke napetosti i krize.. uveli~avaju pretwe. Stvarni problemi sa kojima se suo~avala Jugoslavija bili su kraj komunizma i tranzicija u demokratiju i tr`i{nu ekonomiju.

propagandom i politikom nisu neodgovorno i namerno manipulisale s nacionalnim ose}awima. godine. koji tada i ponovno biraju vo|e i aktivno podr`avaju kolektivno nasiqe protiv drugih etni~kih grupa. demokratskih dr`ava (kao {to su [vajcarska.A). (prevod s engleskog) Razre{ewe sukoba se moglo utemeqiti na dugim periodima saradwe me|u narodima Jugoslavije i na op{te poznatim modelima multinacionalnih. ali ne i najmawe va`no. 3. federalnih. pevaju iste pesme. U Srbiji. pravila glasawa u skup{tinama. Vo|e izdvoje mladi}e u grupe i indoktriniraju ih propagandom koja opravdava nasiqe protiv protivnika. ve} etni~kim ~i{}ewem i silovawem. Pored toga. Indija. Pretwe preko masovnih medija i propaganda mr`we od strane politi~kih vo|a pru`ili su moralno opravdawe za agresivno i nasilno delovawe protiv etni~kih neprijateqa. izvikuju slogane. Veliki uzorak javnog mwewa. Nove granice nisu stvarane samo silom. Malezija i Tanzanija). i ubijawem civila”. kao i iz sedamdesetih godina pro{log veka u kini s Crvenom gardom Mao Cedunga. uz neke zna~ajne izuzetke kao {to je Ante Markovi}. dobijen ispitivawem sprovedenimu celoj Jugoslaviji maja/juna 1990. nacionalisti~ka propaganda je u~iwena tako ekstremnom. odnosa izme|u saveznih i republi~kih institucija. Belgija.23) I pored toga. Bez propagande pretwi i mr`we pu325 . pretwe Srbima izvan Srbije i na Kosovu su preuveli~avane i poja~avane neistinama tokom izbornih kampawa i u masovnim medijima. Mnogi obi~ni Srbi su takvom propagandom ube|eni da glasaju za politi~ke vo|e koje su podsticale nasiqe u me|unacionalnim odnosima. kao {to su izbor op{tejugoslovenskog izvr{nog organa. Upravo zato {to su do kasnih osamdesetih godina pro{log veka nacionalni odnosi me|u obi~nim Jugoslovenima bili kooperativni. disidenata i mawina. glavne politi~ke vo|e koje su odlu~ivale o postkomunisti~koj ustavnoj strukturi Jugoslavije podsticale su politi~ki diskurs i delovawe koji su rat i nasiqe u~inili vrlo verovatnim. javnost je pokazala istan~ano razumevawe i reakcije na razne predlo`ene ustavne promene. i podsti~u neprijateqsko i agresivno delovawe protiv autsajdera. koja je sprovodila u delo agresivne no}ne more iz Maove male “Crvene kwige”. Snaga nacionalisti~kih strasti koje su uzburkale ove oportunisti~ke vo|e ne samo da je sukob u~inila neizbe`nim. Posledwe. Wihovi pripadnici nose specifi~nu ode}u (uniforme) s puno oznaka i tetova`e. Slede}i korak je da se oni transformi{u u pripadnike paravojnih i drugih vojnih formacija koji izvr{avaju naloge vo|a. da navedemo samo dva dobro poznata i dokumentovana primera. raspodele poreskih prihoda. prava na samoopredeqewe i secesiju i druga pitawa. progonom. propaganda straha i mr`we obezbe|uje kqu~nu grupu gra|ana za nacionalisti~ke ciqeve. ve} je rat u~inila izuzetno brutalnim. Propaganda putem masovnih medija je naro~ito efikasna kada se {iri po grupama omladine i mladih qudi u organizaciji ideologa i politi~kih stranaka – fenomen dobro poznat iz nacisti~kog perioda u Nema~koj tridesetih godina pro{log veka sa Hitler Jugend i “mrkim ko{uqama” (slu`beni naziv ’Sturmbteilung’ ili S. pokazao je da je ve}ina anketiranih bila za demokratski vi{epartijski sistem s parlamentarnom vladom.

i primetio da je on poni{tio razliku izme|u mira i rata: “Mo`e se ~ak opravdano re}i da izuzetno o{tra kompetitivna priprema za rat (putem propagande) . ube|ivawe putem masovnih medija ne bi bilo nu`no da bi se qudi podstakli na etni~ko nasiqe. ube|ivawe putem masovnih medija bi imalo samo mali uzro~ni efekat (mo`da samo kao povod).. neke politi~ke vo|e koriste propagandu radi aktivirawa nacionalne mr`we: “Neprijateq mora biti predstavqen kao prete}i krvolo~ni agresor. kao {to su porodica i grupe vr{waka. oni prave izbore. kao {to su to gravitacija i promena godi{wih doba ube|ivawe i podsticawe putem masovnih medija ne bi bilo potrebno. nijedno od prethodnih obja{wewa kolektivnog nasiqa nije ta~no. prema ve}ini nau~nika u oblasti dru{tvenih nauka (vidi gore).. Obi~ni qudi su isto toliko sposobni da sara|uju u me|uetni~kim odnosima kao {to su sposobni za neprijateqstvo i sukob. Potrebno je samo da se ubedi dovoqno veliki deo posmatra~ke javnosti. Na ovaj ili onaj na~in. Tehnike i efekti propagande putem masovnih medija Postoji saglasnost o va`nosti propagande putem masovnih medija u raspadu Jugoslavije i ratovima koji su usledili Da su psihopate.. sprovoditi agresivnu nacionalisti~ku politiku i suzbijati po326 . godine) mo`e izabrati vladu koja }e kontrolisati medije. kao {to je to bio slu~aj s posledwim slobodnim izborima u Vajmarskoj Republici 1932. Nije nu`no da medijske poruke budu podjednako uverqive za sve one koji su im izlo`eni.tem masovnih medija nije mogu}e organizovati takvu trokraku strukturu nasiqa. Da je kolektivno nasiqe me|u nacionalnim grupama bilo istorijski i kulturno ukoreweno tako da se ne mo`e izbe}i.”24) (prevod s engleskog) Na taj na~in je nacionalisti~ka propaganda kori{}ena u biv{oj Jugoslaviji. |avoqi kr{ilac moralnih i konvencionalnih standarda. Me|utim. ukqu~uju}i i nasiqe. Naprotiv. filozof William James je razmatrao novi fenomen propagande u masovnim medijima. gde se od svakog odraslog mu{karca o~ekuje da osveti povredu ili smrt pripadnika klana putem nasiqa prema klanu koji je to po~inio. obi~ni qudi su ti koji ~ine i podr`avaju kolektivno nasiqe.”25) (prevod s engleskog) Stoga je prou~avawe ube|ivawa od strane masovnih medija tokom etni~kog sukoba od najve}e va`nosti za wegovo obja{wavawe. kao {to je slu~aj s plemenskim klanovima koji praktikuju krvnu osvetu. a upravo na te izbore deluje ube|ivawe od strane masovnih medija. mawe od pedeset posto bira~a (ponekad ~ak i tre}ina glasa~a. jer se li~nosti formiraju tokom detiwstva i rane mladosti u intimnim dru{tvenim miqeima. Prema poznatom politikologu Haroldu Laswellu. Ako postoji raskol na politi~koj sceni i pogodni izborni sistem.. policiju i vojsku. prepreka omiqenim ciqevima i idealima nacije. jeste stvarni rat. jer bi nedostajala ta kqu~na grupa gra|ana. a i regrutovawe militantnih lica bi bilo problemati~no. a bitke su samo neka vrsta javne potvrde ste~ene tokom ’mira’. Pre stotinu godina. permanentan i neprekidan. sadisti i iskrivqene li~nosti jedini po~inioci i pobornici kolektivnog nasiqa. koji je nazvao “moralnim ekvivalentom rata”. 2. Da je kolektivno nasiqe duboko ukoreweno u kulturi.

~ija je kampawa za autonomiju Srba u Kninskoj Krajini i Slavoniji 1990. od kojih je glasalo 65 odsto.liti~ku opoziciju. marta 1991. mada mr`wa nije uzrok rata. to su novine Velika Srbija”. wegova svrha je da se izazove nacionalna netrpeqivost do one ta~ke kada oru`ani sukob postaje neizbe`an”.. miroqubive ~lanove dru{tva... psihijatru koji je le~io `rtve silovawa i drugih zlo~ina nakon rata u Hrvatskoj. rekao je novinaru Jutela.. ovaj gra|anski rat vodi se informacijama. vo|a Srba u Hrvatskoj. ~ijem stvarawu poma`u masovni mediji. indoktrinirani.32) 327 . krivi~no goweno i ograni~avano. Po{to je bilo nemogu}e preko no}i poslati qude u ofanzivni rat. godine od strane 47 odsto gra|ana s pravom glasa. Politi~ke vo|e i profesionalni politi~ari u biv{oj Jugoslaviji sasvim su dobro znali koji udeo ima propaganda u pripremawu obi~nih qudi za rat i masovno ubijawe. bilo je potrebno izazvati mr`wu protiv Bosanaca i Hrvata. a wegova SPS je izabrana od strane 33 odsto gra|ana s pravom glasa. postavqeno je pitawe: “Kako je bilo mogu}e pretvoriti normalne. godine: “Ose}am se odgovornim za ovaj rat (u Hrvatskoj) jer sam se ja pripremao za ovaj rat. bez mr`we rat ne bi bio mogu}”.. [e{eq29) se hvalio svojim sledbenicima: “Imamo sada jedno mo}no oru`je u rukama.30) (prevod s engleskog) Dr Muradifu Kulenovi}u.. To za sada nije oru`ani sukob. [e{eq je podvukao zna~aj kontrole medija kada je rekao slede}e: “Onaj koji preuzme TV stanice. Prema pisawu “[terna”.5 odsto glasova. Bez podr{ke politi~kih vo|a i podr{ke javnosti..26) [to se ti~e stvarnih po~inilaca zlo~ina (obi~no se radi o mu{karcima izme|u 15 i 40 godina starosti). 1990. godine s nagla{avawem usta{kih zlo~ina protiv Srba tokom Drugog svetskog rata bila na{iroko pra}ena u srpskim medijima. Mira Markovi} je u jednom intervjuu 15. na radiju i televiziji pripremila je srpski narod na ’kona~no re{ewe’ diktirano srpskim nacionalnim aspiracijama. ba{ kao {to se to u ve}ini dru{tava ~ini s organizovanim kriminalom.?” Wegov odgovor je bio slede}i: “. obi~ni qudi mogu po~initi naizgled demonska dela” (prevod s engleskog).. januara 1992. Tu|man i HDZ su dobili 41. Moja stranka je bila fitiq za srpski nacionalizam..28) (prevod s engleskog) Jednom drugom prilikom.. Na pitawe: “Da li }e do}i do gra|anskog rata u Jugoslaviji?”. godine u Hrvatskoj. oni su regrutovani. ali na osnovu toga 58 odsto mesta u zakonodavnom telu.27) “kada se jednom na|u u organizaciji ~iji ciqevi ukqu~uju ubijawe. obu~eni. Milo{evi} je izabran za predsednika u decembru 1990. pri ~emu su dobili 78 odsto mesta u Narodnoj skup{tini... Da nisam stvorio ovaj emocionalni stres me|u srpskim narodom. kolektivno nasiqe u odnosima izme|u grupa bi bilo osu|eno.31) (prevod s engleskog) Dr Jovan Ra{kovi}. ve} i svuda u Bosni i Hercegovini”. ~ak i ako to nisu bile pripreme u vojnom smislu. Na prvim postkomunisti~kim izborima.. od kojih je 46 odsto stvarno glasalo. godine odgovorila: “U Jugoslaviji je ve} u toku gra|anski rat. u ma{ine za silovawe. U Srbiji. psiholo{ki zdrave osobe. preuzeo je politi~ku vlast”. organizovani i opremqeni za nasiqe od strane oru`anih snaga i ekstremisti~kih organizacija povezanih sa politi~kim i drugim uticajnim vo|ama.. Ratna hu{ka~ka propaganda u novinama. ni{ta se ne bi dogodilo. ne samo u Hrvatskoj.

da bi uticali na procenu istinitosti od strane javnosti. {ef misije Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta u Hrvatskoj 1991-92. a obiqe rezultata dali su eksperimenti iz psihologije.. tj. Prihvatawe nove istine postaje problemati~no i te{ko pri kori{}ewu nau~nog metoda. MarcoAltherr. princip ponavqawa eksperimentalnih rezultata i posmatrawa od strane drugih nezavisnih subjekata koji nemaju zadatog interesa za postizawe odre|enog rezultata. propaganda i ube|ivawe Analiza propagande od strane dru{tvenih nauka i. komunikacija s ciqem ube|ivawa zapo~eta je tokom Drugog svetskog rata. oni su apsolutno ube|eni da }e ih druga strana iskasapiti”.. na osnovu istih pravila i s podjednakom {ansom da ospore i pobiju dokaze i argumente druge strane pred neutralnom tre}om stranom (sudija ili porota) koja }e odlu~iti o istinitosti optu`bi. nema legitimnog.) video tako jaku i efikasnu propagandu s obe strane. politikolog iz Beograda stoji na stanovi{tu da je “zadatak ratne propagande bio da mobili{e i uzburka. socijalne psihologije.35) (prevod s engleskog) Jedan strani dopisnik iz Sarajeva je izjavio slede}e: “Svaka osoba ubijena u ovom ratu (u Bosni) prvo je ubijena na novinskom desku”.33) (prevod s engleskog) Predrag Simi}. {ire. ~iwenica i mi{qewa koji ulaze u politi~ki izbor i odluke. masovnih komunikacija i reklamirawa/istra`ivawa tr`i{ta. Pred “sudom javnog mwewa”. Pretpostavka je da se hipoteza ne}e prihvatiti kao istinita ukoliko se ne poka`e da su druge hipoteze koje se razmatraju pogre{ne. optu`eni to nije. veka razvile eksperimentalni metod i statisti~ko zakqu~ivawe zasnovano na matemati~koj teoriji verovatno}e radi ustanovqavawa istinitosti hipoteze. godine: “Ovaj rat (u Hrvatskoj) je izum medija”. metod koji ne zavisi od karaktera lica koja izvode eksperiment i posmatra~. a ne nevinost.36) (prevod s engleskog) A tada{wi italijanski ministar inostranih poslova Giovanni De Michelis rekao 37) (prevod je septembra 1991. Pretpostavka je da. Sli~no nau~nom metodu. a posebno bez televizije. u jurisdikcijama s common law-a (da li je optu`eni za neki zlo~in kriv ili nije kriv?) tokom vekova je institucionalizovan kontradiktorni postupak utvr|ivawa istine i neistine (uz neke varijacije).34) Strani posmatra~i se sla`u.3 s engleskog) Masovni mediji. Peji}. za pravdu je problemati~na krivica. rekao je da je “prilikom sukoba (u Bosni) prvi put (. protivnici koriste tehnike ube|ivawa koje se kre}u od umetnosti retorike do tehnike pro328 . Uodnosu na politi~ka pitawa.(prevod s engleskog) N. nepristrasnog i dokaznog metoda za utvr|ivawe istine ili neistine verovawa. Kada razgovarate s jednom stranom.38) Kako se utvr|uje istinitost (istina ili neistina) verovawa i mi{qewa? Prirodne nauke su od 16. ukoliko se ne doka`e da je kriv. rat u biv{oj Jugoslaviji je nezamisliv”. Kada se radi o pitawima pravde. da glorifikuje i demonizuje. TV producent iz Sarajeva rekao je slede}e: “Bez medija. I strana koja optu`uje (tu`ila{tvo) i optu`eni (odbrana) izvode dokaze {to najboqe mogu. i zbog toga su mediji u velikoj meri bili odgovorni za izbijawe i tragi~ni tok rata u biv{oj Jugoslaviji”. da opravda i optu`i. godine.

i drugde”. mnogi od onih koji ~ine javnost nisu neutralni ili bez predrasuda u odnosu na predmetno pitawe. Javna debata mo`e biti iskrivqena ili pristrasna zbog neobi~nih uslova.. Svrha politi~ke debate nije da ustanovi istinu ili neistinu. mediji mogu biti izuzetno sna`no oru`je u podsticawu nasiqa. ve} imaju odre|ene sklonosti i predrasude. ~ega smo bili svedoci u Ruandi. 1. bez obzira na wegovu istinitost. Ve}i deo dru{tva je isuvi{e daleko da bi bilo ko mnogo toga i uo~io.. odnos. Za razliku od nauke i pravde. kako bi se dru{tvo usmerilo prema sukobu i nedemokratskoj vladavini.. ~ak i u demokratijama. Za razliku od nauke i pravde..40) Model uticaja masovnih medija zasnovan na boqoj upu}enosti u ovu problematiku daju stru~waci za medije Mark Frohardt i Jonathan Temin41) kada ka`u da se “medijima mo`e manipulisati . jeste da se stvori konsenzus (ili sna`na podr{ka) za jednu ta~ku gledi{ta.. Za razliku od nauke i pravde. Javnost sebe mo`e selektivno izlo`iti strani koju favorizuje. biv{oj Republici Jugoslaviji.. primarni ciq javne debate.. nau~nici u oblasti dru{tvenih nauka su razvili metod obrade informacija42) koji je sasta329 .pagande putem masovnih medija. 2. Nema sumwe da slobodni i nezavisni novinski mediji. javnost nije podjednako izlo`ena argumentima “za” i “protiv” u odnosu na kontroverzu o kojoj se radi (ponekad nije nimalo izlo`ena argumentima jedne strane)... kao {to je to slu~aj s naukom i pravdom. (mediji) su retko neposredni povod sukoba . vrednost i htewe – proizlazi mnogo vi{e iz dru{tvene razmene nego iz li~nih opservacija . Politi~ki re`im mo`e gu{iti pristalice i medije koji mu se suprotstavqaju. koje koriste metod osmi{qen da bi se iz gomile ~esto opskurnih i kontradiktornih dokaza izvukla istina. sloboda govora i medija.. i prolaze neka`weno. Drugim re~ima. I pored toga.. pravedni izbori sa vi{e kandidata i druge institucije demokratske politike podrazumevaju da }e javna debata verovatno ukqu~iti aspekte procene istinitosti koji predstavqaju sr` metoda nauke i pravde. gotovo u potpunosti zavisite od drugih qudi. a tek onda da se utvrdi wena istinitost pred nepristrasnom javno{}u. politi~ke vo|e u javnoj debati ~esto {ire la`ne informacije i poku{avaju da prikriju i zbune. ve} da stvori konsenzus (ili ve}insku podr{ku) za odre|eni stav. Kao {to je to rekao Charles Lindblom:39) “Uzimam kao neoborivu ~iwenicu da ono {to qudi misle o dru{tvu – verovawe. pristrasni su i imaju predube|ewa o istini i neistini. I pored toga. patriotsko novinarstvo tokom rata.” (prevod s engleskog) Metodi masovnih medija za utvr|ivawe istine ili neistine ne dosti`u metod nauke i pravde po nekoliko osnova. Model ube|ivawa zasnovan na obradi informacija Dru{tvene nauke su odbacile pojednostavqeni model uticaja medija kojim se oni porede sa iglom za injekcije ili magi~nim metkom koji prodiru u javno mwewe i oblikuju ga prema bilo kojem stavu koji zagovara komunikator. novinare i druge qude koji do vas dopiru preko {tampe i radiodifuznih medija. (prevod s engleskog) Za razumevawe uticaja javne debate i masovnog ube|ivawa na mi{qewa.. 3. verovawa i radwe. ukqu~uju}i poznanike. na primer.

. krilatice i drugi kondenzovani simboli koji dato pitawe oblikuju na odre|eni na~in. Tako|e smo skloni da prihvatimo kao istinita mi{qewa i verovawa koja su op{teprihva}ena i koja izra`ava ve}ina gra|ana: toliko wih sigurno ne mo`e da pogre{i! Stoga. kao {to je glorifikacija prihva}ene grupe. izvori kojima se veruje i koji se sla`u sa stavom ve}ine verovatno }e biti ubedqivi i prihva}eni kao istiniti. ujediweni. Propaganda je45) “kori{}ewe slika. poruke koje prenose izvori s visokim statusom. Kognitivni okviri formiraju sklonosti i predrasude javnosti. U osnovnom priru~niku o masovnom ube|ivawu ka`e se slede}e:44) “Ve}i deo prikupqenih istra`ivawa (o prenosiocima poruka) pokazuje da je medijski model najefikasniji kada on ili ona imaju visok presti`. s ciqem da primalac poruke. Okvir je centralna ideja–organizator ili glavna radwa koja daje zna~ewe toku doga|aja koji se razvija.. verske vo|e. Okvir nagove{tava oko ~ega je spor. Prema Williamu Gamsonu i Andreu Modglianiju.” (prevod s engleskog) Debate i javni diskurs sme{taju pitawa u suprotstavqene kognitivne okvire – zvane ideologije ako ih zagovaraju politi~ke stranke i grupe – i na taj na~in ih ubedqivo obja{wavaju. Izvor poruke (prenosilac poruke) Ve}i deo onoga {to znamo ili `elimo da saznamo o odnosima s javno{}u nismo li~no iskusili (ili samo delimi~no jesmo). Kognitivni okviri su uskla|eni s javno{}u kada su ugra|eni u kulturno dostupne metafore. prihvati stav (prenosioca poruke) kao svoj”. izuzetaka nema.. izvora poruke. poruke i publike. uticajni i upu}eni qudi. a ne pojedinci. istoriju i politi~ke lojalnosti koje javnost uzima zdravo za gotovo. c) Potvr|ivawe – Bog i istorija su na na{oj strani..43) “svako politi~ko pitawe osporava se u politi~koj areni. su metafore. negativno.. (prevod s engleskog). 2. Poruka Sama poruka mora se u~initi uverqivom. (prevod s engleskog) Naj~e{}e propagandne tehnike su slede}e: a) Stvarawe stereotipa i etiketirawe – pozitivno. “autoriteti”. b) Generalizacija – svi oni koji su u prihva}enoj grupi su hrabri. lojalni.. kao {to je dehumanizacija protivnika. slogana i simbola koji deluju na na{e predrasude i emocije .. Kongnitivni okvir Javna debata se ne odvija u vakuumu nego u ve} postoje}em politi~kom diskursu ugra|enom u kulturu. stru~waci i autoriteti svi se stavqaju na na{u stranu i sla`u se s nama. odgovorni su za sve navodne grehe. stvaraju}i vezu me|u wima.. celokupne grupe.vqen od ~etiri komponente: kognitivnog okvira. 1. zaboravqene ili odba~ene na osnovu kredibiliteta (tj. Prihvatamo kao istinito ono za {ta nam potvrdu daju stru~waci kojima se veruje. pri~e i slike. 3. Propagandne tehnike su smi{qene zato da bi porukama dale uverqivost.. Poruke koje se ne uklapaju u neki okvir (ili se ne mogu smestiti u okvir) verovatno }e biti ignorisane.. opasni. Oru`je koje koriste pristalice . {ta je su{tina pitawa. nacionalni heroji. nedostatka istinitosti). svi oni u neprihva}enoj grupi su podmukli. 330 . vlast i status”.

ukoliko su ostali uslovi isti.P. nasilno proterivawe stanovni{tva pod prinudom (etni~ko ~i{}ewe) postaje “dobrovoqna razmena stanovni{tva”.47) U osnovnom uybeniku o masovnom ube|ivawu ka`e se slede}e:48) “Podaci dobijeni na osnovu eksperimenata ubedqivo sugeri{u da. “pothrawivawem.50) najuobi~ajeniji diskurs nacionalisti~kih vo|a je slede}i: “Ugro`eni ste. Mo`e da veruje razli~itim prenosiocima poruka. Obra}awa koja izazivaju strah su posebno ubedqiva i stvaraju potrebu u javnosti za olak{awem i merama za smawivawe pretwe. Treba im samo re}i da su napadnuti i optu`iti pacifiste za nedostatak patriotizma i izlagawe zemqe ve}oj opasnosti. Proverava poruke masovnih medija sa tvorcima mi{qewa u dru{tvenom okru`ewu i odbacuje one koje nisu podr`ane. to je ona sklonija pozitivnom preventivnom delovawu . ve}i deo javnosti }e pizitivno reagovati na ube|ivawe od strane masovnih medija. pridru`ite se ve}ini. {to neku osobu vi{e pla{i neko saop{tewe. Neosnovani strahovi mogu uvek biti izmi{qeni za bilo koju propagandnu svrhu”. Uzimaju}i u obzir snagu straha da motivi{e i usmerava na{e misli.46) I pored toga. samo izdajice i neprijateqi su protiv. svi su za na{ program. Publika Javnost je u razli~itoj meri prijem~iva na ube|ivawe po konkretnom pitawu. To deluje na isti na~in u svakoj zemqi”. svi nam se pridru`uju.. Derrienicu. stranke i ideologije”. postoji znatan potencijal zloupotrebe. namerno pogre{no citirawe. 4. stalno je ponavqaj. Svi ti inhibitori medijskog ube|ivawa su detaqno istra`eni od Drugog svetskog rata. tj. ujediweni smo. Daleko najja~i preduslov za podizawe nivoa prijem~ivosti na propagandu je podizawe nivoa uznemirenosti i straha u javnosti putem poruka pretwi. i tako daqe. uz suzbijawe dokaza koji govore suprotno. Ona poseduje raznovrsne kognitivne okvire i razli~ite predrasude i pretpostavke.51) (prevod s engleskog) Zakqu~ci u pogledu modela obrade informacija u svrhe efikasnog masovnog ube|ivawa su jasni: 331 . niko nam se ne mo`e odupreti. u odre|enim uslovima. e) Selektivne i neistinite informacije – ~iwenice izvu~ene iz konteksta. (prevod s engleskog) Nacisti~ki vo|a Hermann Goering izneo je svoje poglede o prete}oj propagandi u jednom razgovoru tokom su|ewa za ratne zlo~ine u Nirnbergu: “Qudi se uvek mogu dovesti u situaciju da izvr{e nalog vo|e. Sve se imenuje svojom suprotno{}u: “agresija” se naziva “samoodbranom”. “nemamo izbora” zna~i “ne `elimo da napravimo kompromis”. opsene opasnosti od spoqnih neprijateqa i doma}ih izdajnika i potpune zavisnosti od rukovodstva. falsifikovawe i fabrikovawe. vox Dei – ceo narod.. To je lako. imovina raseqenih lica i izbeglica koja ostaje za wima je “napu{tena”. Mo`e selektivno da se slo`i porukama.d) Vox populi. zato sam vam ja potreban kao vo|a”. zatvorenici i pritvorenici se ubijaju jer su “poku{ali da pobegnu”. f) Ponavqawe – nije bitno kolika je la`. (prevod s engleskog) Prema francuskom politikologu J. (prevod s engleskog? Kampawa straha u svojoj ekstremnoj formi se u The Encyclopedia of Propaganda (Enciklopedija propagande)49) naziva paranoidnom propagandom. ne mewaj pri~u.

nacionalisti koji su zbacili komunisti~ko rukovodstvo (ili. od 22 miliona stanovnika. Me|usobni brakovi su bili prihva}eni. nakon decenija mirovawa. (prevod s engleskog) ’Novogovor’ je ime koje je Orwell dao kognitivnom okviru vo|a i naroda Ingsoca. popularne kulture. Nacionalisti~ka propaganda u srpskim masovnim medijima – Deo A Model obrade informacija primewen na “krizni” okvir tokom raspada Jugoslavije i ratova koji su usledili Ja54) sam analizirao sadr`aj masovnih medija. nacionalni odnosi su bili kooperativni i dobrosusedski. ne prime}uju}i ~ak ni da su wima obuzeti”. c) Intenzivirajte svoju poruku propagandnim tehnikama koje su dokazale svoju vrednost u pro{losti i u istra`ivawima dru{tvenih nauka (uporedi od a) do f) gore). ve} i da onemogu}i sve druge vidove mi{qewa”. {kolski i timski drugovi redovno su se dru`ili bez obzira na nacionalnu pripadnost. komunisti koji su se preobratili u nacionaliste) intenzivno su radili na masovnoj propagandi u medijima. i predstavite svoj politi~ki program kao re{ewe te pretwe. Vi{e od tri miliona qudi. istorije i drugi kulturolo{ki materijal koji se odnosi na Jugoslaviju tokom posledwih godina wenog postojawa i prvih godina wenog raspada. oba kulturolo{ki dostupna: normalni okvir u mirnim vremenima.53) (prevod s engleskog) d) Usredsredite se na pretwu na koju }e javnost gledati sa zebwom i reagovati sa strahom. 3. Svi etni~ki protivnici u biv{oj Jugoslaviji ukqu~ili su se u ovakvu vrstu nacionalisti~ke propagande. b) Prenesite poruku vere i poverewa u odnosu na prenosioce poruka i pristalice va{eg stava i diskreditujte prenosioce poruka va{ih protivnika i kriti~ara. Ustanovio sam da su Jugosloveni do`ivqavali etni~ke i nacionalne odnose preko dva konkurentska okvira. Kao {to je to rekao George Orwell u svom klasi~nom delu 198452) “Svrha ’novogovora’ (Newspeak) nije bila samo da predstavqa medijum za izra`avawe pogleda na svet i mentalnog sklopa svojstvenog s po{tovaocima Ingsoca.a) Diskreditujte postoje}i(e) kognitivni(e) okvir(e) i razvijte rivalski okvir koji postaje vladaju}i javni diskurs i odre|uje javni program. anketa. godine. Politi~ki intelektualni establi{ment Jugoslavije. dru{tvenim kretawima i izborima kako bi diskreditovali normalni okvir i aktivirali i intenzivirali krizni okvir. preciznije. Kolege i radnici. tokom osamdesetih godina bili su 332 . okolini i dru{tvenim odnosima. budu}eg totalitarnog dru{tva. [ef nacisti~ke propagande Goebbels je napisao: “Tajna propagande je u ovome: oni koje je ubedila trebalo bi da u potpunosti budu obuzeti idejama te propagande. Sve strane u sukobu koristile su nacionalisti~ku propagandu u godinama koje su neposredno prethodile gra|anskim ratovima i intenzivirale je tokom izbornih kampawa 1990. koji je izra`avao kooperativne odnose na radnim mestima. i rivalski krizni okvir u vreme napetosti i sukoba. izbornih kampawa. U normalnom okviru koji je prevladavao za vreme Titove Jugoslavije.

a samo 16 odsto je odabralo “u potpunosti se sla`em”. “konfederacija” 21%. 62 odsto od 4. godine... odnosi su karakterisani kao dobri od strane 57 odsto ispitanika. Ima sela od po 100. zacrtali su {emu modernog 333 . bukvalno nijednog. “odvojene dr`ave” 7 odsto. 200 ku}a gde vi{e nema nijednog ~oveka.deca iz me{ovitih brakova ili su sami bili u braku s partnerom iz druge etni~ke grupe. Stru~wak za Balkan Misha Glenny uspostavio je vezu izme|u pro{losti i sada{wosti kada je napisao slede}e: “Razarawe. nema ni~ega osim le{eva. jedan vojnik je u vezi sa svojim nare|ewima tokom balkanskog rata 1912. Nisu se {tedeli ni stari qudi.55) Po pitawu ustavnog izbora. (prevod s engleskog) drugi je pisao ku}i: “Grozno je . ali on je tiwao u se}awima starijih qudi. Svi su se smatrali kolektivno odgovornim za svoju nacionalnu i versku pripadnost i postali su meta osvete i represalija. nekih intelektualaca i verskih vo|a. a drugi izbori ili “ne znam” 23 odsto. a samo 6 odsto je odabralo odgovor lo{i ili vrlo lo{i.”. godine izvestio slede}e: “Trebalo je da spalimo sela. etni~ko ~i{}ewe i politika spaqene zemqe bili su pravilo me|u etni~kim grupama koje su postale neprijateqi i protivnici.. Sakupqamo ih po 40 i 50 i probadamo ih bajonetima.. U tim ratovima nije pravqena razlika izme|u civila i boraca. da prodaju stvari koje su ukrali”. Svuda se pqa~ka.232 anketiranih na 292 lokaliteta odgovorilo je da im je “jugoslovenska” pripadnost veoma ili prili`no va`na. a kao zadovoqavaju}i od strane 28 odsto ispitanika. ili uslovna saglasnost ili nesaglasnost). godine i pred neizbe`nim nasilnim raspadom jugoslovenske dr`ave. Odmori su se provodili u republici jednog ili drugog supru`nika. izmasakriramo mlade i ne ostavimo u `ivotu nikoga osim starih qudi i dece.56) (Drugi odgovori su bili neopredeqeni. U velikoj anketi s ciqem ispitivawa dru{tvenog stawa sprovedenoj u Jugoslaviji sredinom devedesetih godina. `ene i sve{tenici. Prvog i Drugog svetskog rata. 150. dok ih je samo 12 odsto wih okarakterisalo kao lo{e ili vrlo lo{e. wihova o~ekivawa od budu}e Jugoslavije su bila slede}a: “sada{wa federacija” 24 odsto. mu~ewe.. na pitawe: “Da li se sla`ete da svaki jugoslovenski narod treba da ima svoju nacionalnu dr`avu”. [to se ti~e me|unacionalnih odnosa na radnom mestu. potiskivan u doba komunizma. 36 odsto ih je okarakterisalo kao dobre. Tito je hteo da iskoreni nacionalni krizni okvir..57) (prevod s engleskog) Zverstva. pra{ine i pepela.. Krizni okvir. U susedstvima. U politici i javnom `ivotu bilo je ukqu~ivawa i deqewa sredstava na bazi demografskih pokazateqa. Ti odgovori odra`avaju “normalni” okvir me|unacionalnih odnosa koji je u prvi plan stavqao saradwu koja je jo{ uvek prevladavala pred izbore 1990. Oficir je vojnicima rekao . opet pokazuje u kojoj meri je javno mwewe bilo za o~uvawe federalne dr`ave... “druga~ija federacija” 25 odsto. kao i drugih ratova i sukoba pre toga. ~lanova porodica `rtava. deca.. 61 odsto je odgovorilo “uop{te se ne sla`em”. U drugoj velikoj op{tejugoslovenskoj anketi sa preko deset hiqada ispitanika u leto 1990. bio je zasnovan u iskustvima i se}awima iz balkanskih ratova. masakri. tokom balkanskih ratova i grozni zlo~ini koje su po~inile sve strane. 28 odsto kao zadovoqavaju}e. Prema Karnegijevoj zadu`bini za me|unarodni mir.

60) eminentnom britanskom stru~waku za nacionalizam. Drugi koji prete demonizuju se i dehumanizuju. umesto 23 odsto srpskog stanovni{tva u 1971. U nacionalisti~koj propagandi. ritual i metafore nacionalisti~kog diskursa imaju kvazi-versku dimenziju. ksenofobije i dominacije karakteristi~ne za neke nacionalne kulture i preuveli~a ih van svake mere. a podrili i diskreditovali normalni okvir. ali kada 334 . odabrani narod superioran u odnosu na druge i odabran za velika dela. kako su nacionalisti aktivirali i intenzivirali krizni okvir? Emocija koja 61) Strah od istrebqewa truje etni~ke odnose je strah zbog pretwe grupi. strah od asimilacije. Zbog ve}e stope nataliteta Albanaca i ve}e migracije Srba sa Kosova u prosperitetniju Srbiju. simbolizam. strah za `ivot i imovinu. koji ima istorijsku sudbinu. Nacija je sveta zajednica koja zaslu`uje nepodeqenu lojalnost. Prema Anthonyju Smithu.62) Kao {to to Blagojevi}eva zakqu~uje u svojoj kwizi: “Kosovski problem je dugo u}utkivan u jugoslovenskom javnom mwewu. Kolektivno nasiqe je opravdano jer je “odbrambeno”. na Kosovu je do{lo do promene pa je. Tu|man.58) (prevod s engleskog) Susan Woodward se sla`e da je “politi~ki ciq stvarawa nacionalnih dr`ava pravio malu razliku izme|u vojnika i civila. opravdanu ranijim `rtvama. godine bilo 10% Srba.59) (prevod s engleskog) Milo{evi}. Ako je normalni/kooperativni okvir prevladavao krajem osamdesetih godina. Odnosi izme|u nacija i etni~kih grupa se sme{taju u okvir krize.6 grupe. Mada nema dokaza u vezi s razmerom antisrpskog zastra{ivawa i nasiqa. dehumanizuje protivnike i ~ini ih odgovornim za pro{le i sada{we nepravde. Pretwa i strah stvaraju potrebu za delovawem kako bi se eliminisala pretwa i uklonio strah. bilo kao meta”. Kada se spoji s preuveli~anom i/ili izmi{qenom pretwom naciji. Krizni okvir je spojio nacionalizam s propagandom pretwi. Krizni okvir su obnovili srpski intelektualci zbog nevoqa Srba s Kosova koji su strahovali od istrebqewa. strah od pretvarawa u `rtvu. Agresivno delovawe protiv drugih etni~kih grupa postaje moralno opravdano zbog zla nanetog u pro{losti. s pravom na veliku domovinu kako bi ispunio svoju istorijsku misiju. nacionalnog ponosa. glavne teme. Nakon straha nastupa mr`wa. bilo kao boraca. jedinstvenu misiju iznad svih drugih naroda i nacija. Srpski nacionalisti su tvrdili da Albanci na Kosovu prete Srbima da odu i da policija i sudstvo odbijaju da za{tite Srbe od albanskog nasiqa. nacionalizam postaje ksenofobi~an. glorifikacija “nas/na{eg naroda” koristi vrednosne karakteristike etnocentrizma. kao {to to pokazuju rezultati ankete na jugoslovenskom nivou. [e{eq i drugi politi~ari koji su delovali na osnovu nacionalisti~kog programa nisu izmislili krizni okvir: oni su ga aktivirali i intenzivirali. najiscrpnija i najobjektivnija istra`ivawa ne ostavqaju mesta sumwi da su problemi stvarno postojali i da su mnogi Srbi na Kosovu verovali da su pod opsadom i da su iz tih razloga odlu~ivali da odu s Kosova. Poruka: diskurs masovnih medija zasnovan na pretwama i strahu aktivira krizni okvir. Nacionalizam poo{trava granice razmi{qawa o nama/wima.nacionalisti~kog ratovawa na Balkanu”. 1989. strah od dominacije druge grupe.

Mira Markovi}. savezni~kog bombardovawa. ali je na ukupnom spisku `rtava sila Osovine 1966.65) profesor sociologije i va`an politi~ar. Me|utim. (prevod s engleskog) Optu`be za seksualne delikte i silovawe Srba od strane Albanaca nagla{avane su u srpskim medijima. {to nije ukqu~ivalo `rtve komunisti~kih snaga..000 `rtava. okupqali u odbranu sopstvene nacije.. (prevod s engleskog) Javnosti su servirana preterivawa koja su se uklapala u krizni okvir. nazvala je viktimizaciju Srba na Kosovu “feudalnim terorom”.000–100. a ne izvan nacionalne grupe. do{lo se do zakqu~ka da je procenat seksualnih delikata i poku{aja seksualnih delikata na Kosovu (0.200. (prevod s engleskog) Najdetaqnije demografske analize `rtava iz Drugog stvetskog rata koje se mogu pripisati ratnim borbama i genocidu u Jugoslaviji procewuju se na najmawe 896. muslimani.000 bili Srbi – ta cifra je ukqu~ivala smrt od zaraza. Ukqu~uju}i te `rtve. od kojih je otprilike 50% bilo Srba. napadaju}i i uni{tavaju}i sve {to je srpsko.69) Prema Anzulovi}u.96 na 100.000 i najvi{e 1. Vojislav Stojanovi}.70) “jugoslovenske vlasti su Me|unarodnoj komisiji za reparacije 1946. aprila 2005.000 `rtava.68) To je suprotno srpskim tvrdwama od milion i sedamsto hiqada `rtava samo u logoru Jasenovac. predsednik Udru`ewa univerzitetskih profesora i nau~nih radnika Srbije izjavio je63) da “. dok su ostali bili Jevreji. od ~ega Srba i Crnogoraca izme|u 460.000. koji je rezimirao sve nalaze. godine tvrdile da je bilo 1. (prevod s engleskog) Srbi su optu`ivali Hrvate da su ubili 700..43) i celoj Jugoslaviji (1. Prilikom {ezdesetogodi{wice oslobo|ewa tog logora smrti. kao i hrvatskim tvrdwama od milion `rtava.”. Pritisak u tom pravcu bio je ogroman”.000. od kojih su 487. a Hrvata izme|u 190.je postao javna kontroverza.000 i 270.66) Srpski i hrvatski nacionalisti vodili su rat brojki i poku{avali da doka`u viktimizaciju koja je polarizovala nacionalne odnose.7 miliona `rtava.000 Srba samo u logoru smrti Jasenovac. procewuje se da je bilo 869.. Bogdan Denitich67) navodi slede}e: “Svi su bili traumatizovani pri~ama o zverstvima iz Drugog svetskog rata. godine.63) i da su se silovawa obi~no doga|ala u okviru.. Cigani. Srpska akademija nauka i umetnosti je to nazvala “genocidom”.000. iskori{}en je u propagandne svrhe”.64) Malo wih je znalo za rezultate istra`ivawa dru{tvenih nauka i oni nisu objavqeni u javnosti. analizom statisti~kih podataka o kriminalu na Kosovu tokom osamdesetih godina. politi~kih pogubqewa”.. ~ak i oni koji su izgledali imuni na nacionalizam. 21. Stare li~ne veze i prijateqstva su se ru{ili dok su se mnogi intelektualci koje sam poznavao.000 i 590.000 `rtava. Kosovo i Metohija je ophrvano strahom od do zuba naoru`anih terorista.. dok demografi tamo{wi broj `rtava procewuju na 80. divqi albanski teroristi sada vr{qaju po Kosovu i Metohiji.000 odraslih mu{karaca) bio ni`i nego u centralnoj Srbiji (2. I pored tih podataka. godine navedeno 597. od ~ega trista hiqada samo u Blajburgu. Strah od istrebqewa {iren je uz primenu izuzetno uveli~anih podataka o etni~kim masakrima tokom Drugog svetskog rata. kao i porodice i prijateqi. Hrvati i ostali. rukovodioci Udru`ewa logora{a logora smrti Jasenovac izneli su da muzej u Jasenovcu pose335 . koju su sproveli nau~nici iz Srbije koji se bave dru{tvenim naukama..

dok Srbi {tite svoje domove. i svoja ogwi{ta. [e{eq. godine. Tadeusz Mazowiecki. zverstvima i konspiracijama. kriminalci. teroristi i ekstremisti.78) 4. i mada se ta~an broj mo`da nikada ne}e znati. do 1994. i jula 1993. odgovora onih koji su napadnuti i optu`eni za zlo~ine kao {to je izdaja.72) jedan student Univerziteta u Beogradu se}a se da je jedan srpski pisac 1990. Nekoliko sistemati~nih studija o masovnim medijima u Srbiji potvr|uje da je krizni okvir koji su razvijali pripadnici nacionalisti~ke politi~ke i intelektualne elite preplavio {tampu i elektronske medije. u vezi s masovnim medijima u Srbiji zakqu~uje73) da su “mediji slu`ili kao efikasno oru|e dominantne politi~ke snage prilikom formulisawa novog programa zasnovanog na srpskom nacionalizmu i podsticawa mr`we prema drugim nacionalnostima u biv{oj Jugoslaviji”. Jevreje. vezanog za odnos izme|u Srba i drugih grupa. Ona je zakqu~ila da su stereotipi i govor mr`we bili glavno sredstvo kojim je javnost pripremana da prihvati rat kao razre{ewe jugoslovenskih etni~kih problema. Svetlana Slap{ak je analizirala rubriku “Odjeci i reagovawa” u “Politici”77) prvih {est meseci 1990. (prevod s engleskog) Drugi istra`iva~ je analizirao sadr`aj tri ilustrovana ~asopisa – “Duge”. u klubu studenata tvrdio slede}e: “Srbija ima tri neprijateqa: transnacionalni kapital. Hrvati su bili izlo`eni istom negativnom diskursu. Takve izjave od strane pripadnika politi~ke i kulturne elite su bile uobi~ajene. tj. Rome. izme|u ostalog. specijalni izvestilac Komisije za qudska prava UN.71) Strah od ugwetavawa bio je podstican neprestanim pri~ama o silovawima. izve{tavano je samo o onome {to je bilo prihvatqivo za re`im. `ene i decu. Wihov ciq je da se stanovni{tvo Jugoslavije zameni muslimanima iz arapskih zemaqa”. to udru`ewe procewuje da je bilo izme|u osamdeset i sto hiqada `rtava. godine u vezi s temama koje su se odnosile na Kosovo i ustanovila da u wima nema i nije bilo suprotnih mi{qewa i debate. analizirala je sadr`aj glavnih dnevnih informativnih programa na RTB/RTS iz avgusta 1992. Hrvate i druge grupe. nije bilo priloga albanskih autora. bilo mnogo negativnih stereotipa. “TV novosti” i “Ilustrovane politike” i zakqu~io slede}e:75) “Najva`nija karakteristika ~asopisa 1990-91. glasnik srpskog nacionalizma: analiza sadr`aja Opis i procena [e{eqevog diskursa u masovnim medijima u periodu od 1990. islam i Vatikan. po~ivaju 336 . koqa~i. ~iwenica i ta~nih datuma navodnog pritiska Albanaca na druge grupe.188 `rtava. U razgovoru s autorom ovog Izve{taja. islamske usta{e.duje spisak od 59. Grupa istra`iva~a nau~nika iz oblasti dru{tvenih nauka i novinara iz Beograda. muyahedini. godine je povezivawe pro{losti (kada su Srbi bili `rtve) sa sada{wo{}u (kada treba da postanu svesni opasnosti kako bi im se oduprli) i budu}no{}u (kada }e Srbi biti pozvani da budu osvetnici. ono o ~emu su javqali mediji u drugim zemqama. godine i zakqu~ila slede}e:74) “O onome {ta se stvarno doga|alo nije izve{tavano. Tu se radi o radikalnom vidu tuma~ewa stvarnosti”. ukqu~uju}i Srbe. te da je. Narednih {est meseci. Grupa pisaca analizirala je diskurs RTB/RTS o ratu u Bosni:76) muslimani su ratnici yihada. heroji i pobednici)”.

svet. Viktimizacija. genocid). neprijateqi na Zapadu. Ukoliko bi se grupisali. muslimani. Hrvati. a ja sam mu uzvratio udarac” ili. ukqu~uju}i osam slu~ajeva izuzetne viktimizovanosti (na primer. komunisti nakon Drugog svetskog rata. Tito. dr`avama. Prvo. a to su Zapad. istorijska i moralna podloga [e{eqevog “kriznog” okvira. gra|anskim nacionalizmom. Drugo. da se opi{e [e{eqeva upotreba propagandnih tehnika za masovno ube|ivawe. Ante Paveli}. kao {to su negativni stereotipi. Suprotstavi}emo wegovu politi~ku ideologiju i koncepte s alternativnim stanovi{tem. koja su u multietni~kim dr`avama bila kooperativna. govora. Slovenci. gde svaki od u~esnika tvrdi: “Onaj drugi je zapo~eo. Vatikan. Pretwe. Evropska unija. Tu|man. viktimizacija. pretwe i nepreuzimawe odgovornosti u [e{eqevom diskursu kombinuju se u moralno opravdawe kolektivnog nasiqa i predstavqaju su{tinu “kriznog” okvira u etni~kim odnosima. 42 druge poruke s pretwom i 22 poruke tipa “Srbi nisu odgovorni”. Pretwa se odnosi na teku}e ili budu}e doga|aje: ukoliko se u vezi s wima ne preduzmu mere. pretwe Srbima. komunisti tokom Drugog svetskog rata. UNPROFOR i neki drugi. da se dokumentuju agresivne i nasilne radwe. 28 slu~ajeva “unutra{wih pretwi” (srpski izvori). viktimizacija Srba. Savet bezbednosti UN. neistine i drugo. U [e{eqevim tekstovima postoji izuzetan broj prete}ih poruka. Prvi odeqak ovog Izve{taja opisuje metodologiju analize sadr`aja. U 242 [e{eqeva teksta. radio i TV obra}awa i novinskih intervjua. teritoriji i granicama. katolici. Nema~ka. da se identifikuju [e{eqeve medijske poruke srpskoj javnosti u kojima je podsticao okvir “nacionalisti~ke krize” u etni~kim odnosima i moralno opravdawe za kolektivno nasiqe. odgovornost i opravdavawe kolektivnog nasiqa Model obrade informacija obja{wava kako poruke pretwi u odnosu na jednu grupu (prete}e poruke su najsna`niji medij za izazivawe straha i mentaliteta “krize” u javnosti koje se koriste da moralno opravdaju kolektivno nasiqe protiv neprijateqa koji su izvor pretwe i opasnosti). 29 slu~ajeva “spoqnih pretwi” (strani izvori). u borbi sa smrtnim ishodom “kada je on izvadio pi{toq i zapretio mi. Viktimizovanost se odnosi na nekada{we i teku}e nano{ewe zla Srbima.na analizi sadr`aja wegovih pisanih tekstova. a ne prisilna i nasilna. koji je postao filozofska i moralna osnova ustavnog re{ewa u Ju`noj Africi i re{ewa za ^e{ku i Slova~ku. Hr337 . ponovo }e se od Srba stvoriti `rtve. Tre}e. Diskurs pretwe i viktimizacije spaja se s porukama: “Srbi nisu odgovorni” – {to je ekvivalentno de~a~koj tu~i. 40 puta se pomiwe viktimizovanost. koje su ~esto kombinovane s porukama o “viktimizovanosti” Srba. morao sam da pucam na wega u samoodbrani”. kao i radwe prisile od strane Srba koje [e{eq zagovara u odnosu na druge grupe. suverenitetu. predsednik Ruzvelt. zapadne sile. Kominterna. neprijateqi na svim stranama. da se analizira wegova politi~ka ideologija – ksenofobi~ni nacionalizam – i weni koreni u nacionalisti~kim konceptima o narodima i nacionalnostima. ^etvrto. Prvo treba po~eti s viktimizatorima. Analiza sadr`aja ima ~etiri ciqa. Vinston ^er~il. Ti koncepti su filozofska.

. Zapad (u razli~itim formama) se pomiwe 15 puta. i ostali `rtve u gotovo svakom odnosu i kontaktu sa drugim etni~kim grupama i stranim dr`avama. Ukratko. proterivawe Srba iz Hrvatske. Tu|man. samo zlo dolazilo?” (izvod 173 – 17. a ostali se pomiwu jednom ili dva puta. ukqu~uju}i genocid. usta{e. napade na nenaoru`ane qude. optu`uju}i srpske snage da su civile ga|ali granatama sa okolnih brda. godine. (izvod 247 – 13. sada{wost i budu}nost. 3. Jedan tekst je primer takvog diskursa: “Mi uvek polazimo od toga da je upravo hrvatski narod obele`io granice srpske dr`ave. pretwa srpskom narodu? Jedan na~in da se grupi{u pretwe jeste prema stranom izvoru. a da je u Hrvatskoj najcrwi fa{izam kao {to je to danas slu~aj. klanice. 4. U jednoj retkoj prilici. Srbi su bili. obnovqeni genocid. [e{eq retko iznosi razloge animoziteta Zapada u odnosu na Srbe i pristrasnosti prema Hrvatima. Tito i komunisti su uspostavili “prinudn(u) uprav(u)” nad Srbima (izvod 4 – 31. zlo~ine gore od onih {to su ih po~inili nacisti. . da sawaju o uspostavi panislamske dr`ave koja bi se prostirala i na Balkanu”.. godine. kroz istoriju. 92). 10. unutra{wem izvoru i kategoriji ostalih (koja 338 . maja 1991. on to obja{wava na slede}i na~in: “Da mi u Srbiji imamo najdemokratskiji re`im na svetu. a mi smo pravoslavci”. (srpski ~etnici). prema [e{equ. koji su izvr{ili masakr civila kako bi taj masakr iskoristili u propagandne svrhe. 90). on je svojim sledbenicima rekao slede}e: “Mi. Obele`io ih je srpskim masovnim grobnicama”. Ima brojnih pomiwawa hrvatskih zverstava. Zato {to su oni katolici.80) On je muslimane optu`io da su ubijali svoje i onda za to optu`ivali Srbe: “Srpska radikalna stranka najo{trije osu|uje varvarski postupak islamskih fundamentalista u Sarajevu. Paveli}) su na vrhu sa 18 pomiwawa. Koncentri{u}i se na nedavnu pro{lost. koncentracioni logor Jasenovac. klawe srpske dece.79) a u televizijskom intervjuu. .vati (Hrvati. ono {to se de{avalo ranije u Bosni karakterisalo je nadirawe panislamizma i muslimanskog nacionalizma na svim prostorima. avgusta 1990. 10. [e{eq je uporno upozoravao Srbe na pretwe panislamizma i muslimanskog fundamentalizma. opet je rekao: “Srbi su se tamo uspravili. 91). [e{eq je konkretan: zapadne sile `ele da “Srbiju svedu na granice Beogradskog pa{aluka” (izvod 58 – 27. terorisawe srpskog stanovni{tva i drugo. To su uobi~ajene metode bosanskih panislamista”. 4. 92) i Zapad “vod(i) smi{qenu propagandu protiv Srbije i srpskog naroda’ (izvod 53 – 16.. posebno tokom Drugog svetskog rata i rata u Hrvatskoj... . {ta }emo mi u Evropskoj zajednici? [ta }emo mi u toj Evropi iz koje nam je uvek. 8. ne}emo ni po koju cenu dozvoliti da {irom srpskih zemaqa vr{qaju islamski fundamentalisti. Tito i komunisti osam puta.. usta{ke zlo~ine. 90). prema [e{equ. ko je.81) [ta su u~inili svi ti neprijateqi Srba i za{to su neprijateqi? Neki od tekstova su uop{teni: “I. 90) i stvorili unutra{we entitete (republike) i granice na {tetu Srba izvod 217 – 30. U govoru od 4. Zapad bi opet wih podr`avao i bio protiv nas. masovne grobnice. (izvod 112 – 4. a Srbi nikakvih snaga ni mogu}nosti za suprotstavqawe nisu imali”. `ene i decu. 91) U drugim. 91) i “[ta nam to Zapad mo`e uskratiti {to nam ve} nije uskratio? (izvod 174 – 17. 4. 4. 8.

ciq zapadnih sila je da “otmu zapadne Srpske zemqe i da ih pripoje Hrvatskoj. odnosno. “Srbi su u opasnosti” i podela u srpskom narodu (izvod 212 – 1. srpske komunisti~ke vo|e. islamskoj. Da su nam najve}i neprijateqi.” (izvod 177 – 6. a jednom se ili dva puta pomiwu Nema~ka. wihov ciq je da izazovu pobunu ’[iptara’ (Albanci s Kosova) i muslimana. 91). subjekti i pojedinci rade ili su u nekom trenutku radili protiv interesa srpskog naroda. i Srbija i Hrvatska (budu) nestabilne kao dr`ave i rastrzane unutarwim problemima i sukobima” kako bi se pribli`ila arapskim zemqama i Turskoj i `eli krizu kao izgovor da bi stacionirala vojne snage. ispuweni antisrpskom propagandom.. da nam je (Srbima) neuporedivo mnogo vi{e {tete napravio nego Tu|339 . koji nam izgledaju da su najboqi – da su najopasniji. Italija. tj. 93). Neki prividni prijateqi su prikriveni neprijateqi. Srpski mediji su “protiv patriotizma” (izvod 168 – 31. Po [e{eqevom mi{qewu. italijanska TV. Sve te grupe. velike sile. 11.. druge dr`ave i drugi neidentifikovani strani izvori.. Obi~no se pomiwu “neprijateqi srpskog naroda”. jer [e{eq mo`e pomenuti mnogo i nekoliko vrsta pretwi u istom tekstu).. Albanija. (izvod 125 – 23. politi~ke grupacije i vo|e iz vremena pre neposrednog raspada Jugoslavije.. dok Nema~ka `eli da “pod svoju kontrolu stavi(la) Hrvate i Slovence kao tradicionalne germanofilske narode”. Komunisti su izgradili Jugoslaviju “na antisrpskim osnovama” (izvod 217 – 30.. a u izvodu 103 (13. 90). Hrvati i Slovenci/Zagreb i Qubqana.. 90). 12. pokazalo se da “oni (Hrvati) koji glume da su najboqi. Da su najve}i zlo~inci. Amerika sa tri.. Ma|arska. (izvod 83 – 10. ministar spoqnih poslova Jovanovi}). mawine u Srbiji. Sanyak. kao i grupe i vo|e u Srbiji nakon raspada.. 91: “.82) izdajnici srpskog naroda. U izvodu 164 (27. U 28 pomiwawa unutra{wih pretwi ukqu~ene su etni~ke grupe. Vatikan tako|e sa tri. Konkretnije. Srpski pokret obmane. 93). bosanskoj yamahiriji”. “.. da joj se otmu Vojvodina. 11. 93). Hrvati u Srbiji.. 7. Turska. 3. 91). Naj~e{}a strana pretwa su Zapad i zapadne sile koje se pomiwu 11 puta. Englezi. 93).. Za{to ove strane dr`ave i sile prete Srbiji i {ta to ta~no rade {to je protiv srba? Prema [e{equ. 91). srpski mediji. Hrvati i Slovenci nastoje “da zaustave revitalizaciju Srpskog naroda” (izvod 4 – 31. Kosovo i Metohija. 93). 4. Popisiva~i su “prisiqavali vas (Crnogorce) da se izja{wavate kao pripadnici izmi{qene crnogorske nacije”. Ante Markovi}. Austrija. osim po nekim nesre}nim okolnostima da se mi Srbi opet me|usobno pokoqemo”).se donekle poklapa sa stranim i unutra{wim izvorima.. vlada Srbije. strane obave{tajne slu`be. Milan Pani}. 6. poput recimo. komunisti~ki re`im. godine . Ante Markovi}a. Mawine “bi rado da se otcepe od Srbije i pripoje mati~nim dr`avama” (izvod 101 – 14. Bugarska. prate ih Evropa i Evropska unija sa tri. 8. [e{eq tvrdi da Amerika `eli da “. Prema drugom tekstu (izvod 157 – 30. popisiva~i. 3. i da se Srbi na taj na~in jednostavno uni{te kao narod”. a nezavisni listovi “Borba” i “Vreme” su “. wihov (Zapad) je osnovni ciq da se Srbija svede na one granice koje je odredio Adolf Hitler 1941. nema~ka TV. slu`benici srpskih dr`avnih slu`bi i jedan broj konkretnih politi~kih vo|a i funkcionera (Slobodan Milo{evi}. 6. Albanci na Kosovu. 6..

Sanyaka).. spoqnih i unutra{wih pretwi. maltretirani. .. nasilne odmazde i wenog opravdavawa: “Mi }emo braniti sve srpske zemqe dok imamo daha. 91. 9. to su Hrvati. 93). prema izvodu 160 (9. tako|e izvod 144 – 15. Sad joj treba glavu smrskati da vi{e nikada nikoga ne ujede. 4.. Pored tih teritorijalnih pretwi Srbima i Srbiji.. To su naj~e}i razlozi navedeni u 24 poruke tipa “Srbi nisu odgovorni”. viktimizacije. 6. ustanovili smo i kategoriju ostalih pretwi protiv Srba. Ima. Tre}i put se ta otrovnica ustremila i tre}i put nas za srce ujela. Ako bude trebalo. 93) prema kojem }e svi. 6. jer je usmereno protiv oru`anog agresora. (osta}emo bez Vojvodine. 5. [e{eq ukazuje na demografsko i kulturno istrebqewe. koji podsti~e i wihova verska zajednica... napa{}emo i Kr{ko (nuklearna elektrana)”. kao {to se to navodi u izvodu 158 (30. Sve s krajwim ciqem da nestanu kao etni~ka grupa”... 6. {ikanirani. 91). 6. (izvod 65 – 1. Nisu ga `eleli (rat). plansko insistirawe na ogromnom natalitetu. Srbi u Hrvatskoj se silom asimiliraju i/ili se fizi~ki elimini{u: “U Hrvatskoj wima nema opstanka. Sudbinu su nam (Srbima) groznu namenili. Prema [e{equ. Tu|man.. . (izvod 33 – 1. 93) i “.. 5. 1. I svaki sli~an srpski postupak bio je samo odgovor na ono {to je Tu|man ve} uradio!” (izvod 27 – 1. 93) se ka`e da Zapad `eli “da se srpskom narodu oduzmu zapadne srpske zemqe i da se Srbi na taj na~in jednostavno uni{te kao narod”. mi }emo se svetiti u Zagrebu.... tamo gde mi ne mo`emo da interveni{emo sa svojim ~etnicima. tamo }e uvek biti .. Na Kosovu. 94. Kosova i Metohije. “. 6.” od “te otrovnic(e) zmij(e).. rekli smo.. vidi tako|e 240 – 31.. 94). o “dizawu u vazduh” Kr{kog). tako|e izvod 21 – 26. kod “[iptara je prisutno. 94). i “oni(h) (neverni sinovi) koji su spremni da se prodaju tu|inu za po~ast da ru~aju sa ameri~kim ambasadorom” (izvod 202 – 4.. 91. eventualno ubijani i sigurno opqa~kani. Izvod 120 (10/91) u [e{eqevom diskursu predstavqa primer vezivawa pretwi. Tipi~ni navodi su: “Ko je prvi zapo~eo etni~ko ~i{}ewe? Hrvati! Oni su prvi po~eli da pacifikuju srpske prostore ogwem i ma~em! . (izvod 192 – 8. wima nema opstanka u hrvatskoj dr`avi. koje podsti~u i strani politi~ki faktori. 92). pretwa istrebqewem daje Srbima opravdawe da pribegnu ekstremnim merama da bi se za{titili: “Ako se desi slu~ajno da Hrvati po~nu da provode genocid protiv Srba. (izvod 13 – 3. jer su ga druge grupe zapo~ele. “U principu. [e{eq nasiqe u odnosima Srba s drugim etni~kim grupama opravdava jer se radi o samoodbrani. osveta srpska ve} po~iwe”..man”. 94.. a u izvodu 83 (10.”. Osveta }e srpska do}i u najskorije vreme. Srbi imaju “neprijateqe” na sve strane:). koja opet stavqa akcenat na Hrvate (ukqu~ene su usta{e.. ali pod uslovom da vrlo brzo prestanu biti Srbi”. a ne nevinih.. po `eqi nedefinisanih neprijateqa “osta(ti) i bez ove su`ene Srbije. Pored viktimizovanosti.) i op{irne izvore (Srbi “svuda ugro`eni”. ume{ani u {iptarsku separatisti~ku pobunu”. (izvod 241 – 31. 91).. srpska “zemqa (}e) biti odbrawena i novine rekama krvi ako bude potrebno i niko nas Srbe ne}e spre~iti da opet stvorimo sopstvenu dr`avu”. 7. smi{qeno.. 6. Oni su hteli da spre~e samo novi genocid”. izme|u Srba i Hrvata u Bosni i Her340 . Srpska vlast. jer spre~ava daqu viktimizaciju Srba. 5.

5. on ka`e: “Hrvati su prvo bombardirali srpska mjesta Benkovac i Obrovac... po{to su na{e teritorije etni~ki jasno razgrani~ene. (izvod 171 – 31. on priznaje da su civilne `rtve neizbe`ne. U izvodu 156.. prema [e{equ. strani i unutra{wi neprijateqi. (izvodi 56 – 9.. `igosawe svakog u jednoj etni~koj kategoriji. Tehnike masovnog ube|ivawa Efikasna tehnika ube|ivawa je glorifikovawe prihva}ene grupe. zlostavqan i poni`avan kroz istoriju.. Ali Hrvati bi da prigrabe i ono {to nije wihovo. kao i wihova karakterizacija pomo}u negativnih stereotipa. tolika zverstva. oni se redovno nazivaju “[iptarima”. posebno Hrvati. Druga tehnika je generalizacija. 93. (izvod 141 – 31. je da Srbi nikada svoje lice nisu umazali krvqu nevinih `ena. mi }emo to da uradimo”. kao {to je to bio slu~aj u pro{losti. ali {ta se tu mo`e. 92. 91). {to predstavqa derogativni naziv. . 91): “Ako Hrvati udare na Srbe tamo gde mi Srbe ne mo`emo efikasno za{titi. ~ine “zverstva” i “niko sa wima (muslimanima) ne `eli da `ivi”. 85 – 5. Srpski narod se nikada nije svetio na taj na~in i srpski narod se i ne}e svetiti na taj na~in {to }e Hrvatima vra}ati ravnom mjerom za ono {to su oni wemu u~inili” (izvod 203 (h. To se jedanput pomiwe u izvodu 240 (31. 92). Muslimani se karakteri{u kao nagli. Nasiqe od strane Srba je samo uzvra}awe ili odbrana. detiwasti. 8.. 7. ko im je (Hrvatima) kriv? Hteli su rat.. bez obzira koliko ubijan. {to je na podru~ju srpskih op{tina. 7. udari}emo u Zagrebu.. Ti neprijateqi su stvorili krizu u kojoj je doveden u pitawe sam opstanak srpskog naroda i wegovih teritorija. analiza sadr`aja [e{eqevog diskursa srpskom narodu pokazuje da je on prepun poruka koje se odnose na viktimizaciju i sadr`e pretwu. Ukratko. Umesto prekida neprijateqstava. 5. 5. Nemamo drugog izbora. Razume se.cegovini ne bi trebalo da bude sporova. ali opravdane zbog ekstremne opasnosti po Srbe. i etiketirawe protivnika derogativnim i poni`avaju}im nazivima. 8. I pored toga. [e{eq negira da Srbi uzimaju za metu neborce: “Ono {to je osnovna vrednost na{eg naroda. 91). bez pravqewa bilo kakvih unutra{wih razlika. u ovom slu~aju Srba. Srpski narod opsedaju i napadaju. 93). u nijednog nenaoru`anog Hrvata nismo ga|ali” (izvod 215 – 1. tolika i`ivqavawa. “. 90).” (izvod 163 – 27. 6. imaju rat”. tako|e 239 – 18. Tu je u pitawu samo ~ista odmazda. [e{eq tvrdi da “mi ne `elimo daqe krvoproli}e. koje je. tj. 5. defanzivno. h. 4. za razliku od nasiqa protivnika. kao i drugi narodi u biv{oj Jugoslaviji. uzvratno i selektivno. oni (muslimani) ho}e rat po svaku cenu”. {to je u srpskim rukama. Albanci s Kosova su “najprimitivniji narodu Evropi” (izvod 2 – 15. 93) i “Pa. Ne}emo dozvoliti da srpski vratovi budu neza{ti}eni pred isukanom usta{kom83) kamom”. 341 . 91). 92. 89). djece i staraca. 4. neiskusni. Slovenci su po~inili “. I zbog toga je do{lo do `estokih sukoba”. Izuzetna opasnost za Srbe opravdava nasiqe od strane Srba. mi }emo udariti tamo gde su Hrvati najslabiji. (izvod 56 – 9. ali ako ne budemo imali drugog izbora. 77 – 22. Za rat u Bosni krivi su muslimani/Izetbegovi}. pa{}e i neke nevine `rtve. I “razume se ga|amo samo one Hrvate koji sa oru`jem u rukama juri{aju na srpska sela. U vezi s granatirawem gradova kao {to je Zadar od strane srpske artiqerije.

od kojih bi se ogroman broj vratio nazad u limenim sanducima”. 94) [e{eq tvrdi slede}e: “A da bi pobedili Srbe . 91). 1. dana{wi 342 . 6. Pa ne znam gde su ti”. ovi (Hrvati) koji glume da su dobri. oni su “genocidni” narod (izvod 230 – 25. 94). Ali. 1.. 6. ti su nas uvek najvi{e upropa{}avali. spremnost na `rtve i druge ratni~ke vrline Srba. 90): “I srpski narod je vi{e puta kroz svoju istoriju ratovao za Kosovo i Metohiju.. Hrvati) su ~esto etiketirani kao pripadnici “ve{ta~kih” nacija koji su ni`eg ranga u odnosu na “istorijske. jer su bili “lo{i vojnici”. (izvod 206 – 7. 91. Ova retorika uglavnom ima za ciq da dehumanizuje Hrvate. “kukavice” (izvod 197 – 4. 12. decu i stare qude (izvod 197 – 4. 6. Hrvati su najpokvareniji . A to {to Srbi u toj ratnoj opciji pobe|uju..” (izvod 139 – 8.. kao {to je to navedeno u izvodu 1 gde su Srbi “sna`an(i) i istorijski narod(i)”. dok Slovenci. Na jednom mestu [e{eq sarkasti~no ka`e da “negde ima i neki dobar (Hrvat). 91). `ene.. zverstva nad nenaoru`anima. Slovenci su sitni mu}karo{i i nadamo se da }e {to pre iza}i iz Jugoslavije i da ih jednostavno skinemo sa grba~e”. tako|e izvod 201 – 4. mu~ewa i proterivawa (izvod 27 – 1. 8. kao u slede}em izvodu 115 (4. vi{e primera stereotipizacije koji nisu zasebno zabele`eni – u 29 izvoda se glorifikuju Srbi. 4. Za razliku od 40 izvoda koji imaju negativne stereotipe i nazive za nesrpske grupe – a treba napomenuti da neki izvod mo`e. pa i Hrvate Austrijanci nikada nisu mobilisali u elitne jedinice. 91).kori{}ewem nehumane municije. “Hrvati su posledwe sme}e Evrope” (izvod 122 – 4. interesuju me kao Bantucrnci!” (izvod 225 – 10. Istorija i `rtvovawe se sre}u u nekim izjavama glorifikacije. 91). svi na{i protivnici morali bi da po{aqu najmawe milion vojnika. autenti~ne” nacije kao {to su Srbi i nemaju pravo na sopstvenu nezavisnu dr`avu. 92) on ka`e slede}e: “... “Hrvati nikada ni prema kome nisu bili iskreni” (prevod s engleskog) (izvod 206 – 7. {to predstavqa pripremu za moralno opravdavawe kolektivnog nasiqa nad protivnikom. Ve}ina ovih [e{eqevih tekstova glorifikuje hrabrost. na kopnu. 91). borbeni duh.. sprovodili su “zverstva” genocida.. tako|e izvod 1 – 31. U izvodu 56 (9. a ~esto i ima. 92). 6. Nijednom Hrvatu se ne mo`e verovati: “. 7. da su nam prijateqi. 5. oni su mu~ili nedu`ne civile. ali ja toga jo{ u svom `ivotu nisam upoznao. Makedonci. Hrvati. 1. 6. a u izvodu 80 (6. srpske tradicije. Tako|e je rekao slede}e: “Mene Hrvati kao narod uop{te ne interesuju! Odnosno.. U izvodu 10 (30. 92). Hrvati su ti koje [e{eq naj~e{}e vre|a i za koje koristi najnegativnije stereotipe... 105 – 13. Ti i drugi narodi u biv{oj Jugoslaviji (Crnogorci. 3. prolio reke krvi i more qudskih `ivota. 91. Op{ti duh [e{eqevog shvatawa nesrpskih etni~kih grupa u Jugoslaviji sadr`an je u wegovoj slede}oj izjavi: “Ako su [iptari najprimitivniji narod u Evropi. po~ev{i od Tita pa naovamo” (izvod 192 – 8. 91). 93). 4. to je vaqda stvar srpskog juna{tva. 6. 5. 91. (izvod 192 – 8. 93) “. srpska vojska je jednostavno nepobediva”. “otpad evropskih naroda” (izvod 249 – 14. koji se naj~e{}e nazivaju samo “usta{ama”. Albanci i Hrvati to nisu.. i mi. 90). oni su “otrovnica zmija” (izvod 120 – 10.. 5. h. Ti tekstovi ~esto sadr`e uvredqiva pore|ewa s nedostatkom takvih ratni~kih vrlina kod drugih naroda. masovnih ubistava. 91). 91).”. 3.

Bili su prisiqeni da potpi{u dokumenta kojima su se odricali vlasni~kog prava na svoje domove pre nego {to bi bili deportovani i proterani. Razne forme raseqavawa su ~esto pra}ene iznu|ivawem i kra|om. novembra 1993. zato~eni i proterani usred poja~anog nasiqa.86) Po{to je na hiqade `rtava i svedoka dalo izjave. Jedan skora{wi incident te vrste se dogodio 28. preuzeli bi kontrolu nad odre|enim podru~jem. pqa~ku i uni{tavawe domova. Civilno stanovni{tvo je stra{no patilo. godine. etni~ko ~i{}ewe od strane Srba odvijalo se po utvr|enom obrascu. al’ }e Kosovo i Metohija ostati srpska zemqa”! Kao {to citati pokazuju. nema misterije oko toga kako je do{lo do etni~kog ~i{}ewa.. kada su snage bosanskih Srba opqa~kale imovinu muslimana koji su napu{tali selo [iprage”.. specijalni izvestilac Komisije UN za qudska prava. UNHCR je izvestio o 2. i najmawe uobi~ajeno.2 miliona izbeglica i interno raseqenih lica samo u Bosni.. Ubistva i silovawa su bila uobi~ajena. a verski i kulturni spomenici su sistematski uni{tavani..85) “Hrvatsko-srpski rat je bio brutalan. na primer. udaqenog pet kilometara od 343 .Srbi. Obe strane su sprovodile ’etni~ko ~i{}ewe’ i bilo je preko pola miliona izbeglica. U Bosni. pritvoreni. Raseqavawe stanovni{tva sprovo|eno je na tri na~ina: nedobrovoqnom razmenom stanovni{tva izme|u op{tina pod kontrolom zara}enih strana.84) (prevod s engleskog) Prema Aleksi \ilasu. U paragrafu 11 iznosi se primer: “Muslimani. nesrbi bi bili sakupqeni. Pod novouspostavqenom srpskom vla{}u. Stoga su. Paragraf 41. stanovnici sela Vrbawa.. Nad onima koji su otali sprovo|en je teror. Neistina: etni~ko ~i{}ewe Etni~ko ~i{}ewe je “primena sile ili zastra{ivawa kako bi se s odre|enog podru~ja uklonili pripadnici odre|ene etni~ke ili verske grupe . Ti zlo~ini su tolerisani i mo`da ~ak stimulisani od strane vojnih vlasti kao deo op{te strategije zastra{ivawa i proterivawa” (prevod s engleskog). raseqena lica koja napu{taju teritoriju koju dr`e Srbi redovno svla~ena do gole ko`e radi pretresa na granici.87) Pripadnici srpskih paravojnih jedinica. Srpskim stanovnicima bi se unapred reklo da napuste dato podru~je pre nego {to bi zapo~elo nasiqe. mada je srpsko napredovawe bilo mnogo {ire. na slede}i na~in je rezimirao raseqavawe stanovni{tva:88) “Paragraf 40. prisilno i momentalno proterivawe stanovni{tva iz wegovog mesta boravka. uz pomo} JNA i lokalnih srpskih paravojnih snaga. a sve dragocenosti su im zaplewivane. [e{eqev diskurs “glorifikacije Srba” hvali i podsti~e agresiju i nasiqe u odnosima Srba s drugim etni~kim grupama i narodima. silovawa. i srpska i hrvatska ofanziva su bile brutalne. zna}emo da to cenimo i proli}emo nove reke krvi ako bude trebalo. to je bila kqu~na ~iwenica ratova prilikom razarawa Jugoslavije”. privatnim aran`manima za iseqavawe na teritoriju druge od zara}enih strana. Pripadnici paravojnih jedinica bi terorisali nesrpsko stanovni{tvo uz nasumi~na ubistva. Ratni zatvorenici su mu~eni i ubijani. (u Bosni). Tadeusz Mazowiecki.. Te forme raseqavawa povezane su s fenomenom ’etni~kog ~i{}ewa’.

. da je do we do{lo pod prisilom. 93). Crvene beretke. I na drugim mestima u svetu se to de{ava. 93).. on ga je predstavio u sli~nom pre~i{}enom maniru. U intervjuu datom Tanjugu (izvod 189 – 6.00 ~asova. tvrde}i da je on sporazuman. Policija je obave{tena o incidentu u 9.Bawa Luke. 7. Poricao je wegov nasilni karakter. pripadnike Arkanove paravojne jedinice. on je rekao: “Srpska radikalna stranka se zalagala za civilizovanu razmenu stanovni{tva sa Hrvatskom. Zvorniku. aprila 1992. kada je na mestu doga|aja provela samo deset minuta.. 8. Jedan skora{wi incident. pretwi i pqa~ki. decembra 1993. uprkos wegovoj tvrdwi da je “normalna koegzistencija nemogu}a”. 92). 93). 93).89) [e{eqev diskurs o etni~kom ~i{}ewu ne samo da je opovrgnut izjavama o~evidaca i dokumentima. govore}i o sredwoj Bosni. pogrebnu povorku su zadr`ali i napali mu{karci u vojnim uniformama”. Tu nikakvog nasiqa nije bilo”. [e{eq je razvio pre~i{}eni diskurs o etni~kom ~i{}ewu. 12.00 ~asova.. bio je vezan za ubistvo jednog bra~nog para i wihovog kom{ije i pqa~ku imovine. nasrtaja. 11. godine. ali nije do{la sve do 17. Za{to? Ako se izme|u dva naroda pojavi tolika mr`wa. U stvari. Tu je nekada `ivelo mnogo muslimana.30 ~asova. rekao je da je do{lo do “. ako onemogu}ava zajedni~ki `ivot (a to je u ovom slu~aju toliko o~igledno) onda se lepo razmeni stanovni{tvo”. rekao je: “Uostalom. recipro~an. decembra.. U intervjuu za zagreba~ki nedeqnik “Globus”. ve} mnogim izjavama koje je sam davao u brojnim prilikama kada je optu`ivao Milo{evi}ev re`im.. Na primer. specijalne jedinice Slu344 . Srebrenici i drugim gradovima. jedinice Ministarstva unutra{wih poslova. a ne “razmenom” i da 200 miliona muslimana `ivi zajedno sa 800 miliona Indusa i pripadnika drugih vera u Indiji. To je neistina. 5. ~ija je cena bila otprilike milion `ivota zbog javnih nereda. Srbi su se iz centralne Bosne naselili u ova mesta pored Drine. civilizovane razmene stanovni{tva. Tokom pogreba 30. (izvod 192 – 8. koji se odigrao 29. Dobijali su vrednije ku}e od onih svojih koje su ovde imali. do{lo je do razmene stanovni{tva i kod razgrani~ewa izme|u Indije i Pakistana. 11.”. u 9. Spontano je do{lo do razmjene stanovni{tva”. rekao je slede}e: “Sad je Zvornik prepun Srba. da ona onemogu}ava wihovu normalnu koegzistenciju. policiju u Srbiji.. maja 1993. govore}i o ume{anosti Srpske radikalne stranke u etni~ko ~i{}ewe u Vojvodini. bili su `rtve ~este pucwave. U intervjuu za Radio Oyake (izvod 187 – 24. u intervjuu Studiju B. ~ak koristan za `rtve. kada je poku{ao da moralno opravda etni~ko ~i{}ewe prave}i me|unarodna pore|ewa. koga je nazvao “civilizovana razmena stanovni{tva”. godine (izvod 191 – 7. 4. Bele mrave. rekao je: “Tu je do{lo do tipi~ne razmene stanovni{tva. a muslimani su se odatle povukli uglavnom prema Tuzli”. Ono {to [e{eq pogre{no predstavqa jeste da je ta “lepa” razmena stanovni{tva bila ogromna qudska tragedija. Govore}i o zapadnoj Slavoniji u intervjuu za Radio Stara Pazova (izvod 251 – 9. {to je istorijska neistina.

1% pravoslavaca i 0. Bez zala`ewa u dugu i bogatu istoriju Dubrovnika. prema jugoslovenskom popisu iz 1991. Paravojne i parapolicijske formacije pod wihovom kontrolom sistematski su pqa~kale na podru~jima Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. 91) on je skepti~nom novinaru. 93). pristrasne. vizantijsku. [e{eq koristi parcijalne. Sa Hrvatima nikakvog dodira nikad nisu imali”. Dakle. ali ne i etni~ku pripadnost. novembar 1993. 4. To je me{avina srpskog stanovni{tva i zate~enog romanskog. on ka`e slede}e: “Dubrovnik nikad nije bio hrvatski grad”.`be dr`avne bezbednosti i druge vezane sa re`imom za pqa~ku i otima~inu tokom etni~kog ~i{}ewa i nakon wega. nije poznata zastupqenost Srba/Hrvata za taj period.3% katolika. V42/260). u izvodu 203 (h. odvratio slede}e: “Jeste. Drugi primeri kada je [e{eq do sitnih detaqa opisivao pqa~ku i uzimawe ratnog plena od strane Srba bili su na Radio Rosavercu (kao u originalu) (16. neta~ne. 4 odsto muslimana i drugih. Wegov je `ivaq etni~ki srpski. 92). dobrovoqnoj razmeni stanovni{tva u jednom kontekstu i opisivati kako su ti qudi pqa~kani organizovano i u velikim razmerama u drugom kontekstu – tokom izborne kampawe u novembru-decembru 1993. godine. u dosluhu sa vlastima ili direktno organizovano od strane vlasti. godine. treba ista}i da je.. koja obuhvata rimsku. 5. Na Radio “Ponosu” iz Beograda (izvod 252 – 21. On u vi{e navrata tvrdi da je Dubrovnik deo Srbije zato {to je bio i jeste srpski. V41/122) i Radio Temerinu (11. i 1931. bilo je 98.90) Po{to popisi iz 1921. Radio Zrewaninu (27. koji je rekao da je Dubrovnik uvek imao svoju autonomiju. U intervjuu (izvod 254 – 24. Zloupotreba istorije i fabrikacija U naporima da ubedi srpsku javnost u osnovanost svojih teritorijalnih svojatawa i zahteva za Veliku Srbiju. Prema jednom stru~waku za stanovni{tvo 345 . . novembar 1993. godine nisu pravili razliku izme|u Srba i Hrvata. On je negirao da su wegovi “dobrovoqci” uzimali u~e{}a u pqa~ki: u najboqem slu~aju nosili bi nazad “ne{to {to mo`e da se stavi u yep ili eventualno nosi u jednoj ruci. Na Radio Vaqevu (izvod 253 – 21.4 odsto Hrvata. rekao je slede}e: “Ali. V41/73). Na primer. a ponekad i isfabrikovane informacije o istoriji. Bilo {ta bilo. novembar 1993. Na primer. Radio Rumi (20. ali i nikad nije bio hrvatski. {leperima opqa~kano izvla~ili i preprodavali na podru~ju Srbije”. 93).. venecijansku i austrijsku istoriju i preska~u}i Napoleona i druge kra}e epizode. sve {to je opqa~kano bilo je u dogovoru sa vlastima. ta pqa~ka je organizovana pod pokroviteqstvom socijalisti~kog re`ima iz Beograda. Ukratko }emo ovde razmotriti ~etiri slu~aja. Raniji popisi dubrova~kog stanovni{tva bele`ili su wihovu versku. novembar 1993. godine kada je bio protivnik Milo{evi}evog re`ima. h. Konvojima {lepera! . 6. svesna je neistina govoriti o sporazumnoj. glavni ratni plen je {leperima izvla~en. I {leper sa opqa~kanim stvarima.7 odsto Srba. preko tog kontrolnog punkta mo`e da preveze samo onaj ko ima dozvolu Ministarstva unutra{wih poslova ili General{taba”.8 odsto Jevreja. u dve ruke” (izvod 253 – 21. 1.. V42/94). to stanovni{tvo ~inilo 82. 1857. 11.. 89). on je rekao slede}e: “Koji su najve}i ratni zlo~ini sa srpske strane po~iweni? Bilo je ogromne pqa~ke. 11.

To je teritorija koja treba da bude u sastavu srpske dr`ave i po Londonskom paktu iz 1915. delovi Dalmacije i dalmatinska ostrva. 93). odnosno Ju`na Srbija. Prema Ivi Ledereru. Hrvata i Slovenaca uspostavqene su na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919-1920.Dubrovnika: “Ne mo`emo govoriti o etni~koj strukturi jer nam nije poznat broj~ani etni~ki sastav katolika”.94) 4. Istarsko poluostrvo.000. a drugi delovi Albanije bili su rezervisani na Srbiju. i zamenile su odredbe Londonskog pakta. 30 ili 40 procenata Srba je mawina? [ta nas briga {to su mawina. odnosno ~inili su napomenu od jednog paragrafa pridodatu ~lanu 5 u vezi sa nekim lukama i gradovima na delovima jadranske obale. Na primer. godine.. Crnu Goru i Gr~ku. (prevod s engleskog) 3. godine navodi se da je 260. 2.000 qudi u periodu od 1941-1945. ove brojke su ~ista fantazija. [e{eq se poziva na istorijske doga|aje i sporazume kako bi opravdao sada{wa teritorijalna i grani~na svojatawa i zahteve u ime Srba. 90). 12. a u peticiji Srba s Kosova iz 1985. Francuske. dodekadenski arhipelag. jedna strate{ka albanska luka. on ka`e: “Makedonija. alternativno. {to }e dodatno biti dokumentovano i razmotreno u daqem tekstu u odeqku koji se bavi proterivawem). a na ra~un nesrba. ju`ni Tirol. U izvodu 153 (18. Prema istori~aru Noelu Malcolmu92) “srpski nacionalisti ovaj porast (albanskog stanovni{tva sa 500. on tvrdi da “makedonska nacija ne postoji.. godine. Jedan takav doga|aj koji [e{eq ~esto navodi je Londonski pakt iz 1915. da bude podeqena izme|u Bugarske. da tamo `ive Srbi i da stoga ona treba da pripada Srbiji ili. bila je u sastavu Srbije pre 346 .000 qudi do{lo na Kosovo od 1941.000 1971. Rusije i Italije kojim su Italiji obe}ane velike teritorije ukoliko u|e u rat na wihovoj strani: Trentino. srpski i crnogorski posleratni zahtevi bili su mawi deo pakta. Verovarno je da se nekoliko hiqada qudi preselilo iz Albanije na Kosovo: neki od wih su bili slu`benici koje su doveli Italijani ili Nemci. i 1948). 11. godine (uglavnom izme|u 1941. 5. godine i nekim kasnijim sporazumima. Trst. kada je Kosovo potpalo pod albansku/italijansku vlast (koju [e{eq navodi kao opravdawe za proterivawe kosovskih Albanaca s Kosova. I to su komunisti ve{ta~ki stvorili”. Hrvatski. on iznosi slede}e (izvod 207 – 24. tvrdi se da se radi o 100.93) Londonski pakt je bio tajni sporazum izme|u Britanije. Nikakvi dokazi o tako velikoj masovnoj migraciji ne mogu se na}i ni u jednom od dokumenata okupacionih sila. godine” (vidi tako|e izvod 208 – 6. Osijek s tim nije imao veze. Srbije i Albanije.000 Albanaca ilegalno emigriralo na Kosovo iz Albanije nakon po~etka Drugog svetskog rata na Balkanu.91) (prevod s engleskog) Ovo je po{ten stav profesionalnih istori~ara. 12. Definitivne granice Kraqevine Srba. 90). [e{eq u vi{e navrata tvrdi da su Makedonci ve{ta~ki narod koji nema pravo na nezavisnu dr`avu. godine) pripisuju tome {to je ogroman broj Albanaca iz Albanije preplavio Kosovo tokom rata. 1948. Me|utim. {ta zna~i to Srbi – mawina. Druga dezinformacija je tvrdwa koju je [e{eq ~esto ponavqao da je 360. Gr~ke. na 9000. U izvodu 208 (6. 91) {to se ti~e Osijeka: “. a neki su bili stanovnici Kosova koji su se preselili u Albaniju u me|uratnim godinama”.

[e{eq se ~ak ne zadr`ava na re~ima u poku{aju da izmeni istoriju. Ve}e je odlu~ilo da se Republika Makedonija oformi u okviru budu}e Federativne Republike Jugoslavije. onom o tome da u Makedoniji `ive ve}inom Srbi. 21. 8. 94. 6. 93. U ideolo{kim i nacionalisti~kim bitkama oko istorije Balkana.95) Taj sastanak bio je najva`niji doga|aj 347 .. koje odbacuju istaknuti istori~ari. uostalom. Novinar ponavqa da [e{eq smatra da je to ve{ta~ki stvorena nacija. po{to 1. [e{eq odgovara: “Tamo `ive uglavnom Srbi. godine o nezavisnosti Makedonije na osnovu pitawa postavqenog glasa~ima (izvod 106 – 14. i 153 – 18. U izvodu 110 (4. sru{ili smo paganske plo~e koje su bile pri~vr{}ene za zidine hrama i svedo~ile o navodnom osnivawu prvog parlamenta te ve{ta~ke makedonske dr`ave i ve{ta~ke makedonske nacije”. To su sve izmi{qene nacije. Prilikom popisa 1991.. kao i crnogorska {to je ve{ta~ka. 66. 5. izvod 62 – 16. koje }emo mi ukinuti”. a koji slu`e za opravdavawe srpskih teritorijalnih zahteva (razmotrenih u daqem tekstu). 8. a kao zvani~ni jezik Narodne Republike Makedonije usvojilo je novi standardni jezik zasnovan na makedonskom narodnom govoru. On tako|e negira pravovaqanost referenduma od 8. Treba napomenuti da je ova demografska tvrdwa u direktnoj suprotnosti sa jednom ranijom (izvod 197 – 4. 91). 6. {to je ve{ta~ka. Makedonci.4 miliona Albanaca i Bugara predstavqaju 70 odsto od dva miliona qudi koji `ive u Makedoniji! Tvrdwu da su Makedonci “ve{ta~ka nacija” i da stoga nemaju pravo na nezavisnu dr`avu. 93. [e{eq je primewivao i na druge narode (kao {to je navedeno u prethodnim citatima). Tamo smo sru{ili ono {to je predstavqalo veliko svetogr|e. aprila 1993. godine makedonski parlament je proglasio ustav na osnovu koga se ta republika proglasila suverenom i nezavisnom dr`avom. avgusta 1944. 91).2 odsto Srba).stvarawa Jugoslavije i osta}e u sastavu Srbije i posle prestanka postojawa Jugoslavije” (tako|e izvod 116 – 4. 7. zasniva se na proizvoqnoj kategorizaciji i etiketirawu naroda. 90). A ima i Bugara . a [e{eq dodaje: “Da. i 169 – 31. 11. sudbina na hiqade `ivota zavisi od zloupotrebe istorije radi raspirivawa nacionalisti~kih strasti.. a u Ujediwene nacije primqena je 7. 93). 8. godine. 12. i 102 – 14. on tvrdi i ovo: “Na podru~ju Makedonije jo{ uvek `ivi ve}ina Srba. novembra 1991. Oni jo{ uvek ne mogu da se izja{wavaju kao pripadnici srpske nacije”.. godine. dru{tvene nauke. U izvodu 197 (4. septembra 1991. Takve nacije (Makedonci) nigde na svetu nema”. Bugarske i Albanije (izvod 106 – 14. 94). godine. me|unarodna zajednica i drugi odbacuju etiketu “ve{ta~kog”. 90. iako je ona “tradicionalno srpska zemqa . 7. Gr~ke. [ta god [e{eq tvrdio. jer nam nije u interesu da u na{im granicama `ivi jo{ 700 hiqada Albanaca i 700 hiqada Bugara” (izvod 62 – 16. U izvodu 110 (4.5 odsto stanovnika se izjasnilo kao Makedonci (u pore|ewu sa 2. 93). On se zala`e za podelu Makedonije izme|u Srbije. Kao i muslimanska. sadr`ana je slede}a diskusija sa novinarom koji [e{eqa pita {ta on misli da su Makedonci. 12. 90) on ka`e slede}e: “Delegacija Srpskog ~etni~kog pokreta od 46 qudi ju~e je bila u slavnom srpskom manastiru Prohoru P~iwskom. 93). 7. Ono {to su ~etnici “sru{ili” bile su spomen-plo~e posve}ene sastanku Antifa{isti~kog ve}a narodnog oslobo|ewa Makedonije odr`anom u ovom manastiru 2.

Slovenaca i drugih.... 12 je upu}eno Albancima s Kosova.. 21 izvod ~ija su tematika bili “osveta i odmazda” i 32 izjave koje izra`avaju “beskompromisni” stav u odnosima Srba i nesrba. Bosna i Hercegovina }e se “kupati u rekama krvi” ukoliko poku{a da postane nezavisna (izvod 96 – 20. Zagovarawe nasilnih radwi je sli~no pretwama nasiqem i ~esto ga je te{ko razlikovati od pretwi. {to je Vuk Dra{kovi} prolio srpsku krv u Beogradu. iskrivqena i wemu svojstvena zloupotreba istorije opravdava i legitimizuje agresivn