BOGOVI, MITOLOGIJA I RELIGIJA DREVNOG EGIPTA Autor : Ivan Prihoko 1

Uvod Poeci egipatske civilizacije Drevni Egipat kako ga ljudi obino zamiljaju kao zemlju faraona, gradova i pogrebnih nalazita, prelepe umetnosti i pisanja hijeroglifima poeo je da postoji sa formiranjem ujedinjenje i centralizovane drave 3100. p.n.e. Faktori koji su vodili do ovog razvoja su spekulativni, ali najznaajnije promene u egipatskoj istoriji desile su se oko 3000. p.n.e. Prvih nekoliko stotina hiljada godina ljudske okupacije, Egipat je u vreme kamenog doba ili paleolita bio stanite za zajednice lovaca, ribara i sakupljaa hrane koji su iveli du renih zaravnih u dolini Nila. Onda, od 5500. p.n.e, pojavljuju se najranije poljoprivredne zajednice. Tokom sledeih 2400 godina, dolo je do deljenja zemlje izmeu pojedinanih, samoupravnih zajednica, koje su se razvijale socijalno, ekonomski, politiki i kulturno razliitim brzinama. Ovaj rani razvoj se moe pratiti uglavnom ispitujui takozvane preddinastike grobnice, koje su iskopane na razliitim nalazitima irom Egipta. Materijalna kultura Kako su se lokalne kulture razvijale, njihovo zanatstvo se napredovalo u kvalitetu i prefinjenosti. Oslikavali su grnariju i oblikovali nakit; obrada kamena je postala razraenija, sa stvaranjem paleta, vrhova skiptara, noeva i vaza; obrada metala je poela sa proizvodnjom alata od bakra. Prepoznatljiv egipatski stil je ve poeo da se pojavljuje u predmetima koji su se proizvodili, i trita za takvu robu su oigledno postala ira i specijalizovanija. Resursi iz pustinje, kao to je zlato iz Istone pustinje, su bili eksploatisani i zna se da je ostvaren kontakt sa trgovcima izvan Egipta, budui da je lapis lazuli iz Badakhsana u severoistonom Avganistanu pronaen u preddinastikim grobovima. Prisustvo takvih rukotvorina pokazuje da su njihovi proizvoai bili osloboeni od obraivanja zemlje zbog opstanka i da je drutvo postajalo diferenciranije, sa pojavom elite koja je mogla sebi da priuti luksuznu robu i koji su po svojoj prilici kontrolisali trgovake puteve, lokalne irigacione sisteme i podrobnije graevinske projekte ( naroito grobnice). Razmena robe je neizbeno bila udruena sa razmenom ideja. Veza sa Mesopotamijom izgleda da je bila naroito vana za rani period egipatske civilizacije. Verovatno su strani trgovci bili privueni Egiptom zbog mogunosti kupovine zlata. Pojava centralizovane drave Do 3100. p.n.e, Egipat je bio veoma efikasna politika drava, sa administrativnom birokratijom, precizno odreenih granica i razraenih kraljevskih ceremonija koje su se odnosile na jednog vladara. Dakle zato se egipatska drava pojavila onda kada jeste? Postoji veliki broj teorija, koje odraavaju razliite tendencije razvoja miljenja. One se odnose na promene u fizikom okruenju i klimi, kao i na spoljanje stimulanse. Najverovatnije je da su razliiti faktori poklopili da bi se stvorile bitnije promene. Promene u okruenju su verovatno bile povezane sa porastom stanovnitva, poveanjem proizvodnje, i oslobaanja strunjaka od obrade zemlje zbog opstanka, koje su dovele do dominacije elite nad siromanim. Nagoveteno je da je porast stanovnitva izazvao potrebu za rastom tehnologije da udovolji rastuim zahtevima, koji su kao rezultat doveli do potrebe za centralnim ureenjem. Druge teorije ukljuuju porast populacije koji vodi do konflikta izmeu zajednica. Poveanje neplodne pustinje tokom milenijuma dovelo je do suavanja oblasti zemlje pogodne za naseljavanje, tako i gustine naseljenosti, i za Egipat se zna da je doiveo vlaniji period koji je bio praen suvijim periodom oko 3300. p.n.e. Migracije ljudi zbog promena u klimi (posebno prema severu u regionu Delte) mogue je da su izazvale ujedno i saveze i konflikte, koji su rezultirali u pojavi poglavarskih oblasti.

Teritorijalna nadmetanja i spajanje poglavarskih oblasti su bez sumnje vodile do poveanja moi u rukama nekolicine ljudi. 2

Spoljanji uticaji Kulturna razmena, posebno iz Mesopotamije i Elama, se esto smatra kao katalizator za stvaranje ujedinjene drave, i istovremene pojave visoko razvijenog sistema pisanja (hijeroglifa). Ali pravac i uticaj bilo kog kontakta se jo uvek osporava. Egipatska politika nadgradnja je bila vrlo verovatno dobro razvijena do vremena kada su se zapadni azijatski motivi poeli da se pojavljuju u egipatskoj umetnosti. Primeri pokazuju da su Egipani iskoristili strane ideje ne veoma egipatski nain i uskoro odluili da ih odbace. Dok je razvoj pisanja pomagao u uvrivanju ujedinjenje drave potpomaui efikasnost administracije i ubrzavajui procese centralizovanja moi ne postoji dokaza da su egipatski hijeroglifi imali svoje poreklo u stranim sistemima pisanja. Poeci egipatske civilizacije, koji se esto odnose na ujedinjenje Egipta, ostali su nejasni i spekulativni. 3

MITOLOGIJA KOSMOGONIJE Sve egipatske kosmogonije bavile su se u osnovi boanstvima prirode kao to su nebo, zemlja, vetar, sunce, mesec i zvezde. Drugi bogovi koji su pojavljivali u kosmogonijama moda prvobitno nisu bili povezani sa legendama stvaranja ve su zbog etikih ili poluetikih razloga bili pridodati na sastave. Kako su svetenstvo poistovetili sa sunanom kraljevskom asti, kosmogonije su imale svrhu da sunce i druge kosmike sile ukljue u popularne kultne sastave koji su se osnivali na lokalnim boanstvima i bogovima plodnosti. Mnogi lokalni bogovi postali su sunce, a svaki je pridonosio svoje vlastite elemente sunanoj mitologiji. U heliopoliskom sastavu bili su sjedinjeni svi oblici sto ih je sunce tako dobilo. Egipani su zamiljali da je nebo boginja. Slikovito su je prikazali kao kravu koja stoji na zemlji i koju podupiru druga bozanstva, sa sunevim camcem, koji plovi po njenom zvezdanom trbuhu koji je bio nebeski okean, ili kao vitku dugu enu koja se nadvija nad zemljom i koju podrzava u, bog vetra ili vazduha, ili lanac visoke planine koja obrubljuje zemlju. Ispod nje lezi kruni okean u cijem je sreditu je Geb, bog zemlje, koji potrbuke lei sa rastinjem koje nie iz njegovih lea. Jedan deo zemlje bio je crven, a na njemu su boravili pustinjski divljaci, a drugi deo je bio crn, a to su bile plodne zemlje nilske doline. Vode okeana ili Nila tekle su i u podzemni svet, prebivalite mrtvih, koji je bio ogledalo neba i po kojem je plovio sunev noni amac. Sunce, najvanije egipatsko bozanstvo, imalo je mnogo imena, a u tumaenju njegovih funkcija bila su izvanredno raznolika. Kao sunani disk zvalo se Aten; kao sunce koje se die ime mu je Khepri, veliki insekt skarabej to pred sobom valja sunanu kuglu ba kao to na zemlji skarabej pred sobom valja grudvu balege u koju je poloio svoja jaja pa e iz nje izbiti zivot; kao sunce koje se popelo do svoga zenita zvalo se Ra, vrhovni bog heliopolisa; a kad je zalazilo poput stara oveka, zvalo se Atum. Ono se zvalo i Horus, a kad se taj lik spojio sa Raovim likom kao RaHarakte, videli su ga kao mlado sunce na obzorju, kao krilati sunev disk. Govorilo se da se svakog jutra raa kao zlatno tele nebeske krave ili da ga svake noi proguta nebeska ena koja ga dnevno ponovo raa. Katkada se mislilo da trajno ne plovi po okeanu neba ili podzemnog sveta, ve da boravi na jednom otoku u nebeskom okeanu u ijim se vodama kupa svakog jutra ili da ivi na obzoru ili na poljima blaenih. Za njega se takoe govorilo da je jaje to ga svakog dana snese Velika gakua Geb, zemlja, u obliku vodene ptice ili soko pegama iaranih krila koji leti kroz prostor, ili sokolovo desno oko dok je levo oko mesec. I za mesec se govorilo da je brat sunca i sin Nut, neba. Katkada su ga poistoveivali sa Ozirisom a neki put sa bogom mudrosti Totom koga su prokazivali kao ibisa ili psoglavog babuna. Njegovi drugi likovi su bili Aah i Khonsu. Zvezde su bile deca boginje neba, krmae, koja ih je raala ujutro a uvee prozdirala. Ili su pak bile due mrtvih i sluile kao dvorjani kralju sunca Rau. Zvezda Danica dvorila je sunce te mu je svako jutro nosila doruak i prala mu lice. Drevni Egipani su zamiljali da je svemir u poetku bio ispunjen prvobitnim okeanom zvanim Nun. Iako su ga katkad uporeivali sa velikim prostranstvom nabujalih voda, na to su ih nesumljivo pobuivale poplave Nila, Nun nije imao povrine: on je 5

potpuno ispunjavao svemir pa se moglo smatrati da je slian kosmikom jajetu. Vode Nuna bile su nepokretne ili ustajale. Ne zna se jesu li Egipani vrsto verovali da Nun moda ili redovno raa zivot; nastavi li se govoriti o analogiji sa nabujalim vodama Nila, svakako se moe videti da su Egipani bili oevici oigledno udesne pojave da vode koje se povlae iza sebe ostavljaju bare koje ubrzo vrve ivim ivotinjama. No nema jasnih podataka o tome sta su Egipani mislili kako je poeo proces stvaranja: ako je bio svojstven Nunu, koji je bio bezoblian i vecan, zato se stvaranje zaista dogodilo u odreenom asu venosti vremena. Drugo shvatanje to su ga kosmogonije uopteno prihvatale bilo je ono o praiskonskom breuljku koji se izdignuo iz Nuna. Svestenici svih etiri velikih kultnih sredita tvrdili su da njihov hram stoji na mestu toga praiskonskog breuljka; verovatno su prvi to tvrdili heliopoliski svetenici, ali su drugi hramovi zbog vlastitog ugleda morali tu istu povlasticu svojatati za sebe. Nema sumnje da su prve piramide bile simboliki prikazi praiskonskog humka, a liile su mu i lestve na obalama Nila koje su sluile za merenje visine povodnja koji oplouje zemlju. Katkada se zamiljalo da e, kao to zemlja izranja iz nabujalih voda Nila koje e je konano jednoga dana opet preplaviti, tako i zemlju, koja je izronila iz Nuna, opet progutati praiskonsko veliko vodeno prostranstvo. Bilo koje pojedinosti da su Egipani pripisivali dogaajima i toku stvaranja a bili su skloni da ga smatraju za polagani razvoj a ne za asoviti in stvaranja mislili su da je ono to su zvali Prvo doba ili doba u kome su bogovi iveli na zemlji i tu imali svoja kraljevstva bilo zlatno doba u kome su zemljom vladala naela pravde. Kad bi faraon, naslednik tih bogova, mogao odrati vlast pravde, Maat a teologija je imala zadatak da ga podupire u toj dunosti onovremene prilike u Egiptu mogle bi biti nalik na one u zlatno doba te bi Egipani mogli zauzeti svoje odreeno mesto i svoju ulogu u podupiranju faraonove moi 1. Heliopoliska kosmogonija Iako se ini da su heliopoliski svetenici bili najdoktrinarniji, nemamo jasnog prikaza njihovih verovanja. Najvaniji religijski dokument koji se odrao iz Heliopolisa, Tekstovi piramida iz Pete dinastije, samo uzgredno upuuju na stvaranje, a pretpostavljaju osnovno poznavanje heliopoliske doktrine. ini se da je u njoj prvi dogaaj u procesu stvaranja bila izronjavanje Atuma, boga Heliopolisa, iz haotinog vodenog prostranstva Nuna. Atum je stvorio sam sebe naporom volje ili je bio dete Nunovo. Ne naavsi uporite na koje bi stao, stvorio je na mestu na kome se pojavio breuljak na ijem se vrhu kasnije nalazio heliopoliski hram. Prema drugim ranijim tumaenjima, Atum, ije ime otprilike znaci dovreni, povezujui ga prema tome sa stvaranjem, sam je bio taj breuljak. Atum bi tada liio na humke koje stvaraju ivot, a koji ostaju nakon povlaenja voda Nila. Ali kako su Atuma u vreme Tekstova piramida poistovetili sa bogom sunca Ra, njegovo izronjavanje na praiskonski breuljak tumailo se i kao dolazak svetla da rastera haotinu tamu Nuna. S toga gledita Ra-Atuma simbolizovao je Bennu, ptica ili feniks, koji u zoru slee na Benben, obelisk koji predstavlja sunev zrak. S drugog gledita Ra-Atuma je simboliki predstavljao insekt skarabej koji ispred sebe gura svoje jaje, pa je tako njegovim 6

pojavljivanjem zapoeo novi ciklus stvaranja. Tada je njegovo ime bilo Khepri, onaj koji se oivotvoruje, a kasnije se ustalio kao simbol sunca koji se die. Atum je bio onaj koji je stvorio sam sebe.Njegovo sledee delo bilo je stvaranje drugih bogova. Kako je bio sam na svetu, morao je bez ene stvoriti potomstvo. Njegove mogunosti su bile optenje sa vlastitom senkom ili masturbacija. No sudei prema svemu to nije sablanjavalo Egipane. ini se prema tekstovima da su Atuma smatrali za dvopolnog boga pa su ga katkada zvali Veliko onona.Shvatajui stvaranje samo u pojmovima polnog raanja Egipani su mogli pomou te epizode u mitu predstaviti Atuma kao vrlo snanu stvaralaku silu koja nikome nita ne duguje. Atum je rodio svoga sina ua tako sto ga je ispljuvao, a svoju erku Tefnut tako to ju je izbljuvao. uova funkcija kao vazduh prirodnoje proizilazila iz naina njegovog roenja; ini se da je Tefnut malo znaila u heliopoliskoj kosmogoniji osim sto je bila uova zena. No tumaenja svetenika delovala su tako da je u ve vrlo rano predstvljao ivotno naelo, a Tefnut svetski poredak i zvala se Maat sto je opte ime posebne boginje. u i Tefnut postali su na taj nain prikladna boanstva za nastavljanje stvaralakog ciklusa i uspostavljanja prirodnog poretka. Ne zna se sigurno gde su se zbili ti rani dogaaji. Prema nekim tekstovima Su i Tefnut su bili stvoreni na praiskonskom breuljku. Prema drugima Atum je ostao u vodama Nuna te je tamo stvorio sina ua i ker Tefnut koje je odgajio Nun i na njih je pazio Atumovim okom. ini se da je Atum imao samo jedno oko, a ono je bilo fiziki odvojeno od njega i nezavisno u svojim eljama. Dva se vana mita odnose na to oko, uadjat. Prema prvom u i Tefnut, koji su jo bili pod zatitom Atuma, razdvojili su se od njega u tamnim prostranstvima Nunovih voda. Atum je poslao svoje oko da ih potrai, i konano se Su i Tefnut vratie sa okom. Dok je oko trailo Sua i Tefnut, Atum ga je zamenio drugim i mnogo bistrijim. Prvo se oko razljutilo na Atuma kad je pri povratku ustanovilo da ga je zamenio. Zato je Atum uzeo prvo oko i stavio ga na svoje elo odakle je moglo vladati celim svetom koji je stvarao. Oko su esto opisivali kao razornu boginju sto je jedan vid sunca koje pali u Egiptu te je bilo povezano sa boginjom kobrom Buto ili Edjo, zmijom koja se propinje, a koju su zapravo prikazivali u obliku ureusa na elima faraona, kao simbolinog predstavnika njihove moi. Kad se Atum ponovo sjedinio sa uom i Tefnut, plakao je od radosti, a iz njegovih suza nikli su ljudi. Kad su mu se deca vratila, Atum je bio spreman da napusti Nunove vode i da stvara svet. u i Tefnut postali su roditelji Geba, zemlje, i njegove sestre i zene Nut, neba. Za njihovo roenje snosila su odgovornost sva boanstva vanih vidova prirode. Geb i Nut bili su meutim roditelji etvoro dece koja nisu imala takve kosmike veze. To su bli Izida i Oziris, Neftida i Set. Horus, pralik faraona, bio je sin Izide i Ozirisa, ali su ga katkada zvali Nutinim sinom. Mozda su ta boanstva u heliopolisku kosmogoniju ukljuili svestenici koji su eleli da ih podrede svojim vlastitim prvobitnim bogovima. Bilo kako bilo, ta su takozvana heliopoliska eneada (devetoro bogova) bila tradicijom utvrena u egipatskoj religiji, a ista porodicna svojstva opisivale su i knjievnosti drugih kultnih sredita. Moda su heliopoliski svetenici ukljuili i druge kultove, ali se ti nisu 7

potpuno asimilirali jer u njihovim tekstovima ima i drugih protivreja. Kao primer se moze navesti zbrka sa poreklom Atuma: opte se smatralo da je sam sebe stvorio,ali su ga katkada nazivali Nunovim detetom, a za to moze snositi odgovornost nastojanja teologa da podrede Atuma jednoj drugoj legendi koja je in stvaranja pripisivala Nunu ( koji je moda tom prilikom poistiveen sa Nilom). Slino tome neki su tekstovi govorili da je Horus Gebov i Nutin sin i da su on i njegovo etvoro brae i sestara odgovorni za raanje mnotva na zemlji, dok se Nut u drugim tekstovima naziva majkom bogova pa i ona koja svakog dana raa Ra. Atuma su ak opisivali kako postavlja Geba za vladara nad eneadom u koju je i on bio ukljuen. Dakako da su heliopoliski svetenici smatrali da su oni sami na zemlji predstavnici svoga glavnog boga Atuma. Meutim, u Tekstovima piramida u jednom odlomku se izjavljuje da je Atum stvorio faraona Pepija pre nego to je stvorio zemlju, nebo, ljude, bogove i smrt, a u drugom odlomku ini se da se zove Nunovim sinom roenim u Nunu pre stvaranja neba, zemlje te nereda i strahovanja to ih je prouzrokovalo Horusovo oko. To preuveliavanje koje naravno ne moe odraavati pravu heliopolisku doktrinu ve moe biti samo pesnika slika ili neka vrsta maginog aranja koja ima namenu da kraljevoj dui osigura nesmetani prelaz u dugi svet utvrivanjem njegova bozanskog porekla. Takva je naime bila svrha teksova koji su se do danas sauvali, pa ih ne treba uzeti kao razlono objasnjenje neke odreene doktrine. 2. Memfiska kosmogonija Na poetku istorijskog razdoblja, oko 3000. pre. n. e , faraon Menes ujedinio je Gornji i Donji Egipat. Za ujedinjenu zemlju izgradio je novi glavni grad blizu vrha nilske delte. Grad, Memfis, bio je poznat kao Beli zidovi. Stariji gradovi, kao npr. Heliopolis, nisu bili vrlo daleko, a nesumnjivo se inilo da je ranim vladarima bilo naroito vazno da utvrde superiornost novoga grada ne samo kao sedita centarlizovane uprave, te da je on prema tome od prvorazredne politike vanosti, nego i kao religijkog sredita vaznijeg od svih drugih gradova. Politika pozadina ide u susret tumaenju osobitog oblika koja je uzela memfiska kosmogonija. Ptah, veliki bog Memfisa i bog koji vlada sudbinom, bio je proglaen za stvoritelja sveta. Cela heliopoliska kosmogonija nije time bila potpuno odbaena, ali se zahtevalo da boanstva heliopoliske eneade budu odraz vrhovnog boga Ptaha. Kamen abaka, kasna kopija prvobitnog teksta, koji je izvor naeg poznavanja memfiske teologije, vrlo je jasan s obzirom na tu taku. Ton Kamena abaka je polemian: ini se da se obazire na svaku taku heliopoliskih verovanja zato da ih gotovo potpuno preokrene. To uvruje nae uverenje da su memfiski svetenici nastojali da radi slave svoga vlastitoga grada poriu opte prihvaeno gledite o stvaranju. Kamen abaka tvrdio je da je Ptah onaj koji sedi na Velikom prestolu: stoga je bio poistoveen sa Velikim bogom koga su poput Velike majke u Egiptu rano potovali, moda kao boanstvo plodnosti. Zatim se tvrdilo da je Ptah Nun, 8

otac, koji je stvorio Atuma pa i Naunet (enski lik Nuna), majku, koja je rodila Atuma. Tekt govori dalje da je Ptah srce i jezik eneade (tj. heliopoliske). Egipani su uopteno smatrali da su jezik i srce sedite due ili uma i vlasti ili moi,zato su drali da su to simboli Atuma, stvoritelja. U memfiskom sastavu Atum je na taj nain bio samo izvritelj Ptahove volje koji je saznavao njegove naredbe te ih sprovodio. Atum je ispljuvao ua i izbljuvao Tefnut, no ini se da su i ovo dvoje poistoveivali sa srcem i jezikom , pa su stoga bili samo vidovi Ptahove stvaralake volje. Ve se videlo da su Tefnut katkada poistoveivali sa boginjom Maat , duhom svetskog poretka. Tako su Ptaha takoe smatrali osnivaem moralnog poretka i kraljeve vlasti. Horus, jedan vid Ptaha personifikovan u ritualu kao vladajui faraon bio je, kako izvetava Kamen abaka, vladar zemlje i odgovoran to ju je ujedinio i dao joj veliko ime Tatenen. Zatim je Tatenen bilo ime koje su u Memfisu dali Ptahu (Ptah praiskonskog humka), a taj bi obrt znaio da je Ptah ne samo stvorio zemlju ve da on i jeste zemlja (upravo kao to prikazi govore da je Ptah zaista praiskonski humak, a ne samo da je na njemu bio stvoren). Time se uzgredno nameravalo pobiti tvrdnja heliopoliskih svetenika da njihov hram stoji na praiskonskom humku. ini se da su memfiski teolozi bili svesni da su te personifikacije Ptaha samo simboli kvazi-filozofskih miljenja da je Ptah stvaralako naelo koje deluje mislju i voljom ili vlau. U jednoj varijanti memfiskog sastava Atuma su jo vie ponizili: kaa izvritelja Ptahove volje zamenio ga je Horus, koji je bio srce, i Tot, koji je bio jezik. ini se da je to pokuaj da se ukljue ak i ranija verovanja nego to je heliopolisko jer je Horus bio nekadanji bog sunca a Tot bog meseca i bog mudrosti. Memfiski Ptah nije bio samo opti i jedini stvoritelj fizikog sveta, koji preuzima funkciju svih drugih bogova, on je takoe stvorio etiki poredak stvorivi ka ili duu svakoga bia. U tom pogledu ini se da je memfiska kosmogonija dalekosenija nego heliopoliska, no moda je nae poznavanje te druge nepotpuno. O Ptahovoj stvaralakoj delatnosti ne znamo nita vie osim to Kamen abaka navodi da je Ptah stvorio sve, ukljuujui i bogove, i da od njega potiu i sve dobre stvari hrana i pie, rtve bogovima i svako boansko izraavanje (jednakovredno boanskim inima stvaranja). Priznavalo se da je njegova mo vea od moi svih drugih bogova. On je bogove (koji su dakako bili vidovi njegova vlastitog boanstva) postavio na mesta u kojima su se obavljali njihovi kultovi; on je odredio koje im se zrtve moraju prinositi; on je osnovao njihova svetilita te je na kraju svega stvorio materiju svojega vlastitog bia (tj. zemlju), oblike i slike u kojima ga potuju. Bogovi su potom uli u te oblike te su bili zadovoljni to vladaju zajedno sa svojim tvorcem Ptahom, Gospodarem dve zemlje. Ptah je takoe utemeljio gradove i osnovao nome (egipatske pokrajine) stvorivi tako politiki poredak. Ptaha su katkada zvali boanski tvorac budui da je bio vrhovni stvaratelj, a Grci su ga poistoveivali sa svojim bogom Hefestom. No ini se da je njegova uloga uglavnom bila funkcija Gospodara istine: posvuda ga je pratio Tot, bog mudrosti, a njegova su dela bila dela pravde. Budui da sve ini savreno, ne varljivo ve stvaralaki, zajedno sa Istinom, zove se Ptah. 9

Memfiski svetenici takoe su nastojali da svoj grad poveu sa Ozirisovim kultom, koji je stekao prevlast, zahtevajui da Memfis bude mesto gde se Oziris utopio i gde je pokopan. Budui da se pretpostavljalo da je Oziris, poput Ptaha, nauio ljude umeu civilizacije, moda su memfiski svetenici nastojali da Ozirisa asimiliraju u svoj vlastiti sastav. 3. Hermopoliska kosmogonija U Hermopolisu, gradu u Srednjem Egiptu, imali su sasvim drugaiju teoriju stvaranja koja se, kako se tvrdilo, razvila pre svih drugih kosmogonija. Heliopolisku eneadu u Hermopolisu su zamenili oktadom, naime grupom od osam bogova. To su bili Nun i njegova ena Naunet, Huh i njegova ena Hauhet, Kuk i njegova ena Kauket te Amon i njegova ena Amaunet. Tih osam bogova zajedno je stvorilo svet. Oni su zatim njime vladali u doba koje se smatralo zlatnim. Posto su vladali neko vreme i dovrili svoje delo stvaranja, osmoro je umrlo i polo u podzemni svet da u njemu ive. Njihova je mo meutim trajala i nakon njihove smrti jer su i dalje nareivali da Nil buja i da sunce svakoga dana izlazi. Dvojica iz oktade,Nun i Amon, pojavljivala su se i u drugim kosmogonijama. Ime svake boginje jednostavno je bilo enski oblik imena boga kome je bila ena, pa zato moemo smatrati da je tih boanstava bilo samo etiri. ini se da ta imena etimoloki imaju sledea znaenja: Nun, voda; Huh, beskrajnost; Kuk, mrak; a Amon, ono to je nevidljivo ili vazduh. Na taj su nain etiri boanstva personifikovala elemente u legendama stvaranja koji su se odnosili na Nuna i za koje se znalo u drugim kultnim sreditima. Nun se tu opisivao kao beskonano vodeno prostranstvo, haotino i mrano. Ako su Amona u hermopilskoj smatrali za vazduh ili vetar, on je dakle predstavljao silu koja je pokrenula vode iz njihove ustajalosti. Prema tome, mo stvaranja bila je svojstvena Nunu, ali je Amon bila bitna sila koja ju je pokrenula. Kao i u drugim kultnim sreditima, tvrdilo se da je grad mesto praiskonskog breuljka. U jednom parku uz hram je sveto jezero zvano Jezerom dvaju noeva iz koga je izronio Otok plamenova. Za taj se otok govorilo da je praiskonski breuljak, a bio je vano mesto hodoaa i mnogih obreda. Kako se pripovedalo u Hermopolisu, etiri verzije mita stvaranja odnosile su se na to jezero i na taj otok. U prvoj se govorilo da svet vue poreklo iz kosmikog jajeta ( to je shvatanje slino onome o Nunu koji u sebi sve sadrava); to je jaje snela boanska guska koja je prva probila tiinu sveta i bila je poznata kao Velika gakusa.U jaju snesenom na praiskonskom humku bila je ptica svetla, Ra, koji ce biti stvoritelj sveta. Drugi su izvori govorili da je u jaju bio vazduh ta je tradicija vie u skladu sa legendom o oktadi. U Hermopolisu su hodoasnicima pokazivali ostatke jajeta. Druga verzija bila je slina prvoj, osim sto je u tom slucaju jaje snesao ibis ptica koja predstavlja Tota, boga meseca i mudrosti. Totov kult je u Hermopolisu ustanovljen sigurno kasnije nego kult oktade pa se zato pretpostavljalo da je taj mit bio pokuaj hermopoliskih svetenika da legendu o Totu prilepe na stariju legendu o oktadi. Govorilo se da je Tot sam sebe stvorio, a da su bogovi oktade njegove due. 10

Trea verzija hermopoliske doktrine vraa se prethodnom slikovitom prikazu stvaranja iz voda, a bila je izvanredno poetina. Prema toj verziji, jedan lotosov cvet izronio je iz voda Jezera dvaju noeva. Kad su se njegove latice otvorile, videla se cvetna aica koja raa boansko dete, koje je bilo Ra. etvrta verzija te legende bila je da se lotos otvorio da pokae insekta skarabeja (simbol sunca); skarabej se tada sam pretvorio u deaka koji place, a njegove suze su konano postale ljudi. To je bio drugi nain da se kae da su ljudi Raova deca. U Hermopolisu su lotos zaista ponekad naroito poistoveivali sa Raovim okom. Lotos je cvet koji se svakog dana otvara i zatvara pa se zato mogao povezati sa kultom boga sunca kojega je rodio unutar svojih latica. Govorilo se da Ra otvarajui svoje oko odvaja dan od noi. Dok se sunce pomaljalo iz Raovih oiju, nizi bogovi izlazili su iz njegovih usta. Govorilo se da oktada odgovorna za bujanje Nila i dnevno izlaenje sunca; takoe se govorilo da je ona stvorila lotos koji je rodio boga sunca, a taj je lotos izronio iz voda koje su u Egiptu uvek izvor plodnosti, a u tom sluaju nedvosmisleno u vezi sa vodama Nuna. Zato se moe videti da se ti mitovi lako slau jedan sa drugim i da su pre pesnike varijante nego protivrene. Meutim, ak ni hermopilska legenda nije bila bez nepodudaranja. Tako tekst navodi da je iz lotosa koji su stvorili osmoro, proiziao Ra koji je stvorio sve stvari, boanske i ljudske. 4. Tebanska kosmogonija Glavni bog Tebe, grada u Gornjem Egiptu koji je bio sredite centralizovane vlade u Novoj drzavi (1570 1085 p.n.e.), zvao se Amon, a u sebi je ujedinio domaeg boga Monta.Bogovi drugih glavnih kultnih sredita ve su irom Egipta bili priznati kao veliki bogovi te su bili vrlo popularni u narodu koji je u to vreme stekao povlastice nekada ekskluzivne religije. Zato je za tebanske svetenike bilo bitno da oni, ako ele da njihovo boanstvo bude pomereno na polozaj glavnog boga, moraju prihvatiti glavne crte vanih prethodnih kosmogonija. Amon, koji se pojavljivao i u hermopilskim mitovima, bio je povezan sa vazduhom kao nevidljivom,snanom silom, zato su ga lako poistovetili sa moi vrhovnog i nevidljivog stvoritelja. Tebanska doktrina otelotvorila je u Amonu vidove svih srugih bogova tvoraca. ona je tvrdila da je Teba prvi grad, a po uzoru na nju kasnije su bili izgraeni svi drugi gradovi. Teba je bila sedite prve vode, Nuna, i prve zemlje, praiskonskog humka. Grad je bio osnovan na breuljku i tako je poeo svet. Zatim su bili stvoreni ljudi da bi po uzoru Tebe osnovali druge gradove. Teba je bila Raovo oko, a ono je nadgledalo sve druge gradove (upravo kao to je Atumovo oko nadziralo Sua i Tefnut u vodama Nuna). Poput Atuma, Amon je stvorio sam sebe: nije bilo drugoga boga koji bi ga stvorio, pa nije imao ni oca ni majke. On je bio nevidljiv, roen u tajnosti. Svi su drugi bogovi nastali tek poto je on izvrsio stvaralaki cin. Upravo kako se za Ptaha govorilo da otelotvoruje druge bogove kao oblike svoje vlastite boanske naravi, tako da je tebanski Amon obuhvatao sve kosmogonije kao oblike ili faze 11

svoje stvaralake delatnosti. Tako se govorilo da je jedan od njegovih prvih oblika hermopilska oktada; njegov sledei oblik bio je Tatenen, praiskonski humak Memfisa, u kojem je obliku stvorio prve bogove. Amon je tada napustio zemlju da bi boravio u nebu kao Ra (to je hermopilsko verovanje). On je takoe uzeo oblik boanskog deteta koje se objavljuje kad se otvaraju lotosove latice usred Nuna. Poput Raa ili Horusa, njegove su oi osvetlile zemlju. Poput Tota, on je bio mesec. Stvorio je ljude i bogove organizovajui eneadu i postavivi lanove oktade za njene boanske oeve i svetenike sa uom na elu i sa Tefnut, pratiljom toga boga. Kao u hermopoliskom verovanju Amon je bio ivotna snaga koja je probudila Nuna iz njegove obamrlosti i zapoela stvaralaki ciklus. Svetenici Tebe takoe su zahtevali da njihov grad bude mesto Ozirisova roenja nedvosmisleno zbog toga sto je Oziris u to vreme stekao veliku popularnost te je bio povezan sa blagostanjem kraljevskog doma i plodnou zemlje. 5. Druga kosmogonijska shvatanja Poput ,mnogih starih naroda cini se da su drevni Egipani rano potovali optu majku boginju. Ona je imala mnoge oblike, a njena tradicija se moe pratiti u stalnom broju boginja koje su se drale sve do panteona istorijskih vremena. Pojava boginje majke esto objanjava naroiti oblik to ga uzimaju mitovi u koje su te boginje ukljuene. Mogue je da se pretpostavljalo da je to boanstvo bilo stvoritelj celoga sveta. Tako se za Nut ili Hator govorilo da su bile Raove majke; Geb je bio njen bik, a Ra njen sin; ljudi su se ponekad zvali Raova stoka. Katkada je Hatorin sin bio Bik zbrke Ihi koji je, budui da ima samo jednog roditelja, bio slican uu. Ihi je bio simbol novog poetka. A Izida, iako prvobitno Ozirisova zena, postala je majka Horusa od koga je poticao svaki faraon i od koga su zavisili ivoti svih njegovih podanika. Jedno takvo boanstvo bila je nesumljivo i Neit, boginja Saisa u Delti, iako je prvobitno bila ratnika boginja. Smatralo se da je ona najstarija boginja, pa su je kao takvu bogovi pozvali da sudi za vreme Velike svae izmeu Seta i Horusa. Govorilo se da je Knum, bog koga je kasnije mozda u sebe pridodao Amon, ali koji je preiveo kao nezavisno boanstvo u Elefantini, blizu prvoga katarakta Nila, stvorio ljude od ilovae i slame i da ih je oblikovao na grnarskom vitlu. Jo rano u Staroj dravi Tekstovi piramida opisivali su faraona kao Knumovog sina, a to se shvatanje ponovo pojavljuje u mnogo kasnijem tekstu iz sedmog dao estog veka p.n.e. koji izjavljuje da je covek ilovaa i slama. To bi moglo znaiti da su ljudi zajedno sa celim ivotinjskim svetom proizali iz na suncu osuenog nilskog mulja pa da su na taj nain zaobili delovanje bogova eneade. Meutim valjalo bi napomenuti da je na jednom bareljefu iz hrama u Luksoru, koji je Amenhotep III iz osamnaeste dinastije posvetio Amon Rau, Knum mozda prikazan kako na svome grnarskom vitlu oblikuje dete faraona i njegov ka, ali da je nakon toga prikazano optenje boga Amona sa kraljicom Mutemuiom, pa je boginji Hator preputeno da oivi grnarev model dodirnuvi ga ankhom, simbolom ivota. U vrlo kasnom, rimskom, razdoblju Knum je ponovo bio uzdignut na vii poloaj. Na natpisima hrama, koji potie iz prvog i drugog veka p.n.e. u Esni u 12

Gornjem Egiptu, poistoveen je sa Raom i opisan kao onaj koji oblikuje ljude i stoku i dobrodunog boga (nedvosmisleno faraona) koji zapoveda zemljom i jami da e seme biti plodonosno. 13

BOGOVI Kako se videlo, teolozi velikih kultnih sredita sa osobitim su zanimanjem prihvatali i kosmike bogove i upletali ih u kosmogonije koje su potpomagale slubenu dravnu religiju. Osim ako ti bogovi nisu preuzeli znaaj lokalnih bogova, narod je uopsteno bio sklon tome da ih malo potuje: faraonovi bogovi tradicionalno su bili nepristupani masama. No to se izmenilo kad je u kasnijim razdobljima dolo do de mokratizacije religije i kad su stekla premo drevna Ozirisova boanstva. Na primer bog Bes, koji nije prvobitno bio prihvaen kao faraonovo zatitno boanstvo, postao je jednim od najpopularnijih kultnih likova. Za sva razdoblja veinom znamo o bogovima kraljevstva: o onima koje su potovali faraoni i o onima to ih je celi narod naroito potovao. Iako se govorilo da se za vreme vladanja Tutmozisa III potovalo sedamsto etrdeset bogova, veina od njih bili su gradski bogovi koje slabo poznajemo. U kasnijem raspravljanju spomenue se samo onde gde su ih apsorbovali veliki bogovi i gde su uli u optu mitologiju. Boanstva Prvog doba Nun Nun (ili Nu) bio je haos ili praiskonsko vodeno prostranstvo u kome je bio sav svet, a uvale su ga etiri dvopolne abe i sedam zmijoglavih boanstava. Atum se rodio iz Nuna kojeg su stoga zvali ocem bogova, iako je njegov sin bio vei od njega. U Hermopolisu Nuna su zvali beskrajnost, nitavilo, nigde i mrak. Prikazivali su ga kao bradata mukarca ili ponekad sa abljom glavom, kao kukca ili kao zmiju koja do pasa ustaje iz vode i die ruke da bi poduprla sunev amac u kome je skarabej podigao sunani kolut. Skarabeja podravaju Izida i Neftis te posada amca ukljuivi ua i Geba; popratni tekstovi opisuju ih kao bogove koji izlaze iz Nuna. No u tekstovima se kae da Nun nema povrine jer po prvobitnoj shemi on ispunjava celi svemir; nebo se odelilo od povrine zemlje samo posredovanjem ua, vazduha. Smatralo se da Nun jo uvek postoji jer je on voda koja se nae kad se duboko kopa, na primer za bunar, a on je bio i burne nabujale vode Nila. Katkada se verovalo da e vode Nuna koje okruuju zemlju to na njima pluta jednoga dana ponovo obaviti svet i da e se Amon vratiti u svoj prvobitni oblik zmije, a tada e Oziris umesto Raa ploviti po vodama Nuna. Meutim, uopsteno, Nun je bio koristan bog jer se brinuo za ua i Tefnut pri njihovu roenju, a pretpostavljalo se da on pazi na demonske sile haosa to ih predstavljaju zmije te da ih dri na uzdi. Atum Atum (ili Tem ili Tum) bio je davni bog Heliopolisa i preddinastiko boanstvo sunca. Heliopoliski teolozi tumaili su da njegovo ime znai dovreni to upuuje na njihovo verovanje da je stvorio sam sebe iz Nunovih voda voljnim naporom ili sna gom izreene rei - izgovarajui svoje vlastito ime. Zvali su ga i Neb-er-djer, Gospodar granice ili Sveopti bog. On je bio osniva Heliopoliske eneade te se zvao Bik eneade - to upuuje na njegov kult ivotinje, naime na kult bika Mnevisa. Ponekad se mislilo da je Atum nastao kao zmija u Nunu i da mu je sueno da se vrati u taj oblik, no zbog njegova poistoveenja s Raom zmije su postale njegovi neprijatelji. Katkad su ga prikazivali s ikneumonovom glavom jer se nekada kad ga je napala zmija preobrazio u ikneumona da bi je poderao. Meutim, ee su ga prikazivali kao bradata oveka, obino starijeg koji tetura prema zapadnom obzorju kao sunce koje zalazi. Kao tvorca bogova i ljudi, zato i kao tvorca boanskog poretka na zemlji i na nebu, zvali su ga Gospodar dveju zemalja i 14

kao takvog prikazivali su kako nosi pent, dvostruku krunu Gornjeg i Donjeg Egipta i kako dri ankh, ezlo, znak ivota i simbol kraljevske asti. Prvobitno dvopolan i kao Iusau jedini roditelj prvog boanskog para, ua i Tefnut, Atum je kasnije dobio dve ene - Iusas i Nebhet Hotep. Ra Ra (ili Re ili Phra) bio je bog koji otelotvoruje sunce u njegovoj snazi te njegovo ime jednostavno znai sunce. Rano su ga poistovetili s bogom stvoriteljem Atumom iz Heliopolisa, njegova glavnog kultnog sredita. Iako se katkada smatralo da je Atum stvorio Raa, ee se govorilo da je Ra izronio iz Nuna naporom svoje vlastite volje. Mislilo se da se digao iz praiskonskih voda obuhvaen laticama lotosova cveta koje se oko njega ponovo zatvaraju kad se svake noi u njega vraa, ili da se rodio u obliku feniksa, ptice Bennu, i sleteo na piramidalan vrh obeliska, na kamen Benben, koji je simbolizovao sunanu zraku. Najsvetiji predmet Raova hrama u Heliopolisu bio je taj kamen Benben ije su pozlaene ploe hvatale i odraavale jutarnje sunce. Govorilo se da je mesto na kojem je hram ba sam praiskonski breuljak, a da je Benbenova kua u njegovom sreditu. Ponekad se govorilo da Ra ima enu, Rat ili Iusas ili Urt-Hikeu (Veliku u vraanju) ili ak Hator, ali se ee, kao i za Atuma, govorilo da je sam stvorio prvi boanski par, ua i Tefnut. Oni su pak stvorili Geba i Nut ija su deca bila Oziris i Izida, Set i Neftis. Inae se za samog Raa govorilo da je sin Geba i Nut u obliku krave. Ra se svakog jutra raao kao tele, te je rastao i u podne postao bikom, kad je oplodio svoju majku kao Kamefis (Bik svoje majke), a uvee je umro da se sledeeg jutra ponovo rodi kao svoj vlastiti sin. Zatim se verovalo da se izlegao iz jaja to ga je Ptah oblikovao od ilovae ili snesao Geb u obliku guske. Ponekad se govorilo da je Hator Raovo dete kao to su Oziris, Set, Horus i Maat. Raa su zvali ocem bogova i njihovim poglavarom ili kraljem. Za njega se govorilo i da je otac ljudskog roda i svih drugih ivih stvorova za koje se mislilo da su izrasli iz njegova znoja i njegovih suza. Suze je prolivalo Raovo oko ija je posebnost bila da je odvojeno od Raa i da ima svoju duu. Jednoga se dana nije vratilo, te je Ra poslao ua i Tefnut da ga natrag dovedu; oko se opiralo i u borbi prolivalo suze. Iz tih suza nastali su ljudi - to je moda igra rei jer suze i ljudi na egipatskom slino zvue. Ve smo ispriali verziju mita da je Atum poslao oko da bi potrailo ua i Tefnut kad su se izgubili u mranim vodama Nuna. Tom prilikom oko je bilo nagraeno time to je smeteno na Atumovo elo. No druga verzija govori da je oko svojevoljno otputovalo te je Ra poslao Tota, mesec, da ga dovede natrag; kad se oko, ili sunce, vratilo Rau, ono se razbesnilo jer je ustanovilo da ga je zamenilo drugo oko (moda i mesec). Tot je meutim smirio prvotno oko, a Ra ga je umirio tako da ga je u obliku zmije ureusa smestio na svoje elo gde je moglo vladati celim svetom. Oko ili ureus postalo je stvarni vladar sveta i kao takvo nosili su ga faraoni kao simbol svojega velianstva i svojega porekla od boga sunca. U poetku je Ra, meutim, sam vladao na zemlji svemirom koji je stvorio. Njegova je vladavina bila neka vrsta zlatnog doba poznatog Egipanima kao Prvo doba kad su na zemlji zajedno iveli ljudi i bogovi. Kad je Ra bio mlad i krepak, vrsto je vladao, a mo boanskog poretka, Maat, bila je neosporna. Raovi dnevni postupci bili su uvek isti. Nakon odevanja i doruka koji mu je donela zvezda Danica, to se kasnije obnavljalo u obredima u hramu, Ra bi krenuo iz Benbenove kue u Heliopolisu i u uovoj pratnji dostojanstveno bi proao kroz dvanaest pokrajina (tj. dnevnih sati) svojega kraljevstva. Katkada bi njegov temeljiti nadzor dojadio njegovu narodu pa su se pobunili, kao protiv letnje ege, ali su bili nemoni protiv monoga kralja. Jednom se prilikom zmija Apep urotila s Raovim neprijateljima da bi ga ubili pri izlasku sunca, ali

su bili savladani u bitki koja je trajala celi dan. Jednom drugom zgodom Ra je uzeo oblik make ili lava da bi Apepi odrubio glavu. No kako je Ra stario, njegova je snaga poputala: postao je starac, neist, a slinio je iz drhtavih usta. Prigodice je poneko boanstvo nastojalo iskoristiti njegovu staraku duevnu malaksalost. Kako emo kasnije izvestiti, Izida je gotovo sasvim 15

uspela, a i Oziris je katkada bio s njime u sukobu. U legendi o velikoj svai izmeu Horusa i Seta (koja se moe dobro povezati s predistorijskim suparnitvima koja su zavrila ujedinjenjem pod faraonima koji su potovali Horusa) videemo da su svi drugi bogovi bili neskloni Rau kao sucu. Konano su i ljudi postali svesni Raove slabosti te su kovali zaveru protiv njega govorei: Njegovo je velianstvo ostarelo. Njegove su kosti srebro, njegovo meso je zlato, a njegova je kosa pravi lapis lazuli. Ali je Ra znao to se zbiva te je potajno sazvao bogove, svoje dravne pomonike, da mu savetuju kako da ugui bunu. Bogovi jedan za drugim iznosili su svoje miljenje, a Nun je govorio za sve njih rekavi da je njegov sin Ra jo uvek moan, moniji od svoga oca i da jo uvek uliva strah. On bi morao ostati na svojemu prestolu i svratiti svoje oko na buntovnike. Na to su se ljudi sklonili u gore, no Ra je izaslao svoje oko u obliku svoje keri Hator ili Sekmet, lavice. Hator je ubrzo savladala ljude te je htela da ih sve uniti. No Ra je bio pravedan, pa je elei da u svojoj tvorevini sadri boanski poredak obuzdao Hator. Meutim je Ra nakon svih tih nevolja oseao bol i umor te je eleo da se povue iz sveta. Stoga se u obliku krave popeo na Nut, a ona ga je digla u nebo. Drugi su se bogovi prilepili uz njegov trbuh i postali su zvezde. Tako su se razdvojili nebo i zemlja, bogovi i ljudi te je stvoren sadanji svet. Bog sunca Ra odrekao se svoga poloaja vladara sveta u korist boga meseca Tota koji je ljudima natrag doneo svetlo. Tako su Egipani tumaili zato sunce svakog dana uvee zalazi te ga zamenjuje mesec. Ra je zbog svoje dobrote pomou Tota opskrbio ljude zatitnim arolijama da bi ih ouvao od zla na zemlji, a njegovo nebesko kraljevstvo postalo je zagrobni svet u kome su se mogli nadati venom blaenstvu. Drugi su mitovi govorili da je Tot samo pisar i da je presto na zemlji preao na Geba ili na ua i Geba, a na nebu na Nut. Ti novi vladari vladali su pomou eneade. Od onog vremena kad se Ra vratio na nebo, bio je za njega uspostavljen nepromenljiv red. Svet su ograniavale gore koje su podupirale nebo na ijem je podnoju bila Naunet, po hermopoliskoj doktrini Nunova ena. S tih gora pojavio se Ra. Sunce se stoga dnevno ponovo javljalo ili iz vodenog bezdana ili pak kao sin boginje neba. Ono se na istoku pomaljalo iza Manu, gore sunanog izlaska, i prolazei izmeu dveju sikomora zapoinjalo je svoj put nebom u amcu koji se zvao Manjet ili amac miliona godina. Raa je pratio niz bogova koji su bili posada amca. U njoj su bili Geb i Tot i personifikacije razliitih vidova suneve snage, naroito Hu - slubeni izraz tj. vlast i tvorevina boanskom (ili kraljevskom) odlukom, Sia - um te Hike arolija. Ponekad je i Horus bio lan posade i stajao uz kormilo amca, dok je Tot stajao na pramcu i unitavao sve Raove neprijatelje. Kad je Ra plovio nebom, nosio je dvostruku krunu Egipta u kojoj su bile spojene crvena kruna Donjeg Egipta i bela kruna Gornjeg Egipta. Kao i na kruni faraona, na elu se videla zmija ureus koja je rigala vatru na sve neprijatelje. Glavni Raov neprijatelj bila je Apep ili Apofis, velika zmija koja je ivela u Nunovim vodama ili u dubinama boanstvenog Nila i koja je svakoga dana nastojala da nebeskom amcu zakri put. To je bio ozbiljan izazov za Raa, a mislilo se da u toj legendi Apep predstavlja prvobitni, odbaeni oblik samoga boga sunca dok je leao u Nunovim vodama pre no to je poeo stvarati svet. To bi tumailo Apepinu mo i njenu neobinu srdbu zbog dnevnog putovanja sunca nebom; to bi takoe tumailo zato je u tim svakodnevnim borbama Ra na kraju uvek pobeivao. U mitu o velikoj svai Set je tvrdio da on stoji na pramcu suneva amca i da pobeuje sve Raove neprijatelje te ih baca u bezdan. Egipani su tumaili da je nevreme asovita pobeda zmije Apep. Isto tako kad je bila potpuna pomrina, Egipani su

zamiljali da je Apep progutala sunev amac. Katkada se mislilo da se Ra ujutro raa kao dete, da do podneva sazreva i da uvee postaje drhtav starac koji e noas umreti. Ta se legenda podudara s mitom o njegovoj vladavini na zemlji. Prema tome je Ra, ukrcan za svoje nono putovanje, dobio ime Auf-Ra ili Auf to znai meso ili truplo. Za svoga putovanja kroz dvanaestsatni mrak Ra je plovio u drugom amcu, Mesektetu ili nonom amcu. Taj se amac ponekad prikazivao kao zmija s glavom na obema krajevima. Danju je Raa pratila 16

posada bogova u kojoj su opet bili Hu, Sia i Hike. Nou je na pramcu amca stajao bog Upuaut, otvara putova. Prema drugom verovanju, due preminulih faraona (a kasnije i drugih ljudi) sluile su u obliku zvezda kao posada sunevih amaca. One koje nikad ne mogu zai bile su zvezde koje danju ne zalaze, ali su nevidljive zbog suneve svetlosti; one su inile danju posadu. One koje se nikada ne mogu umoriti bile su zvezde koje se vide samo kratko vreme nou; te su bile nona posada, a zamiljalo se da jedna za drugom izmiu prema Zapadu (to je za Egipane podzemni svet) gde dostiu noni amac na njegovu putu kroz nevidljivi deo sveta koji se zvao Duat. Za vreme dvanaest nonih sati opasnosti s kojima se suoavao Ra bile su ak vee od onih s kojima se susretao danju. Opet se suoavao sa zmijom Apep, svojim venim neprijateljem. No u podzemnom svetu svaka od dvanaest pokrajina, to ih je Ra morao posetiti za vreme mrklih sati, bila je puna udovinih zmija i demona koji su pretili postojanju mrtvih personifikovanih u preminulom bogu suncu Aufu. Kao za due umrlih ljudi, govorilo se da su preanji oblici boga sunca, Atum, Ra i Khepri, bili pokopani u podzemnom svetu. Kad je Auf plovio du reke podzemnog sveta, pred njega su izlazili razliiti bogovi koji su iveli u pojedinim pokrajinama podzemnog sveta da bi teglili njegov amac, jer nijedan vetar nije mogao prodreti u Duat. Oni su bili pod upravom boginje sati koja je pomou lozinke koju je samo ona znala, otvarala vrata koja vode u sledei sat. No to nisu bili ljubazni duhovi. Bila su to nakazna stvorenja u obliku zmija s dve glave na svakom kraju, kao ona iz etvrte pokrajine, ili u obliku goleme zmije koja je na leima nosila glave etiri bradonja. Ta se poslednja zmija, koja je boravila u estoj pokrajini, zvala dera duhova, a govorilo se da je za Aufa nevidljiva. etiri oveka na njenim leima bili su Horusovi sinovi Imset, Hapy, Duamutef i Kebehsenuf - a ta su boanstva nadzirala Kanopske posude u kojima su se nakon balzamovanja uvala plua, jetra, eludac i creva preminulog oveka. Govorilo se da ta zmija prodire Raove i Ozirisove neprijatelje. U kasnijem verovanju o Ozirisu taj stvor uzeo je drugi oblik, Ammita, i prodirao je due onih koji nisu na estitu glasu. Taj kratki opis nekih stanovnika dvanaest pokrajina dae pojam o tajanstvenom uasu i nevidljivim opasnostima to ih u sunevim mitovima predstavlja carstvo podzemnog sveta; kako emo videti kad budemo razmatrali Ozirisov mit, podzemni e svet kasnije postati carstvo u kome se ovek moe nadati venom ivotu. No ak i kad su ta verovanja prevladavala, ivi su morali vriti arolije i arobnjaka bajanja da bi branili mrtve due od demona koji prete i koji ih napadaju na njihovu putu. Aufova uloga u podzemnom svetu bila je delom ta da kratko osvetli due preminulih kad prolazi kroz njihovo carstvo. On bi iao od jedne do druge peine i sluao burno odobravanje stanovnika podzemnog sveta koji su nestrpljivo ekali svetlost koju je nosio, a poto je otiao, ponovo bi upadali u duevnu patnju mraka. Poto bog sunca savlada sve opasnosti podzemnog sveta, pa i zmiju Apep, koju probode noevima i sapne u lance, stigne do dvanaeste provincije. Ponekad se mislilo da ta ima oblik zmije kroz koju je prolazilo telo Auf-Raa da bi se rodio iz njenih usta kao to se dnevno raao iz Nuta. Tako se on ponovo dizao da sjaji na zemlji. Bogovi iz pratnje vukli su njegov amac (lau Manjet),a bog sunce, ujedinjen s Kheprijem, ponovo se dizao na nebo. Oblik Aufa bio je odbaen, a videlo se kako lei postrance. Videlo se kako je u, bog vazduha, spreman da preuzme sunani kolut u svoje ispruene ruke ba kao to je uvee boginja istoka predavala iz jednoga amca u drugi sunani kolut boginji zapada. Takva su bila najuoptenija prihvaena shvatanja o dnevnom sunevom ciklusu, ali je i dalje bilo drugih miljenja, moda uglavnom u prostom

narodu. Jedno je bilo da je Ra sin boginje neba Nut koju su prikazivali kao kravu. Zamiljalo se da je Ra tele koje njegova majka svakoga jutra ponovo raa i guta. To bi objanjavalo zato je RaAtuma ponela na nebo boginja krava Nut kad je odluio da se povue iz sveta poto je gotovo zatro ljudski rod. Katkada se takoe zamiljalo da je sunce Nunov sin; hermopoliska doktrina govorila je da se svakog jutra die iz otvorenih latica lotosova cveta koji pluta na Nunovim vodama, a kad bi se lotosove latice uvee ponovno 17

sklopile, obuhvatile bi i Raa. Raa su katkada prikazivali kao jednostavan kolut koji se vozi u amcu, ali se najee slikovito prikazivao kao ovek sa sokolovom glavom zbog toga to su ga poistovetili s Horusom, preanjim velikim bogom Egipta koji je bio ili sunce ili ije je desno oko bilo sunce. Glavu je krunio sunani kolut koji opasuje zmija ureus koja na Raove neprijatelje riga vatru, a bog, u toj pojavi poznat kao RaHarakhte, nosio je ankh i ezla uas. Slino su slikovito prikazivali i Aufa osim to je sunani kolut bio smeten izmeu ovnovih rogova - to je moda preuzeto od Knuma ili od svetoga Mendesova ovna koga su smatrali za Ozirisovu duu. Raa su prikazivali i kao boansko dete u lotosovu cvetu, kao pticu Bennu koja u zoru slee s kamena Benben i svojim glasom nagoveta poruku stvaranja, kao sokola, kao lava ili maku u kojem je obliku raskomadao Apep, kao bika Kamefisa ili bika Mnevisa, ili jednostavno kao starca koji sedi ili hoda, iju glavu kruni sunani kolut oko kojega je omotana zmija ureus. U tom poslednjem obliku obino su ga smatrali za Atuma, sunce koje zalazi. Raa su gotovo sasvim poistovetili s faraonom kome je bio zatitno boanstvo. Mislilo se da je faraon Horus, Raov sin, a da nakon smrti postaje Ra. Isprva je samo faraonu bilo doputeno da potuje Raa, no bog je postao manje grozan kad je i drugima bilo doputeno da o njemu razmiljaju. Istovremeno je postao dravni bog a ne samo faraonov bog. Faraon je sada postao Horus, Ozirisov sin, a ne Horus sunce. Neki mitovi prikazuju Raa slabim pa ak i smenim - bogom bogova pa ipak rtvom okolnosti koji je posredovao samo kad je bilo bezuslovno potrebno. Ipak je sauvao svoju mo kao glavni bog u jednom ili drugom od svojih mnogih prikaza ili povezivanja s drugim bogovima, ak i kad je Ozirisov kult bio na vrhuncu, zbog izrazitog poistoveivanja s kraljevskim domom kao branitelj moralnog i politikog poretka u ovom ivotu. Raa su potovali u hramovima svih drugih bogova jer je vrhovni svetenik svih tih svetilita bio boanski faraon, a kultovi su i tu bili po uzoru na Raov kult u Heliopolisu. Glavni oblik kulta bio je ritualno ienje simbolino za Raovu istou kao stvoritelja, kao uzdravatelja istinitosti na zemlji i kao suca umrlih. Prema heliopoliskim teolozima, Ra je za svoju enu izabrao enu jednoga Raova svetenika preuzevi njegov oblik. Optei s njime rodila je tri sina koji su postali prva tri faraona Pete dinastije. Nakon toga su sve faraone smatrali za prave Raove sinove. Stoga su faraoni mogli zahtevati ne samo da im je vlast kao izravnu batinu predao Horus (tj. Horus sunce, a ne Horus Ozirisov sin) nego da su tako tesno povezani sa suncem da njihov redosled sudeluje u neminovnom ponovnom raanju sunca nakon smrti. Kraljevske naredbe imale su prema tome boanski autoritet. Kakoje faraon bio jedini posrednik izmeu Raa i egipatskog naroda, faraon je mogao oekivati da e narod vrlo savesno vriti svoju dunost da molitvama osigura da njegova dua sreno izbegne opasnosti podzemnog sveta. Jer upravo kao to je bilo bitno za plodnost i blagostanje egipatske zemlje i njenih stanovnika da sunce mora izlaziti svakoga jutra, tako je bilo bitno da dua preminulog faraona mora biti zatiena i da njegov sin, novo Raovo otelotvorenje, mora biti isto tako potovan. Kad su preminulog faraona kasnije poistovetili s Ozirisom, govorilo se da je Ra na zemlju poslao Anubisa da sastavi raskomadanog Ozirisa da bi se tako omoguilo njegovo uskrsnue. Zatim su Oziris i Ra zajedno vladali na nebu i u podzemnom svetu. Khepri Khepri ili Kepera bio jejedan Raov lik koji personifikuje mlado sunce u zoru koje srdano doekuje Aufa na kraju nonog putovanja. On je bio sunce koje se raa, a ije ime znai i onaj koji stupa u ivot i skarabej. esto se moglo videti kako insekt skarabej pred sobom gura grudvu hrane koju zakopava da bi je mogao nesmetano jesti. Egipani su

mislili da je u toj grudvi jaje koje skarabejeva enka lee u grudu svoga vlastitog izmeta. Oni su stoga smatrali skarabeja simbolom boga sunca koji se sam obnavlja jer su mislili da se skarabej raa iz svoje vlastite tvari. Zbog njegove moi samoobnavljanja Kheprija su ponekad poistoveivali sa stvoriteljem, Neb-er-djerom ili Atumom, te su ga povezivali s Ozirisovim zagrobnim ivotom. 18

Prikazivali su ga kao oveka sa skarabejevom glavom ili kao skarabeja koji pred novim suncem gura njegov kolut. Katkada je iza njega bilo naslikano jueranje sunce. u u i njegova sestra blizanka Tefnut inili su prvi boanski par heliopoliske eneade, a stvorio ih je Ra. u je bio olienje vazduha, a njegovo ime, koje znai dizati, potie od njegova najvanijeg ina u mitologiji, odvajanja svoje dece Geba, zemlje, i Nut, neba, to je imalo za posledicu stvaranje sveta kako ga ljudi znaju. Po drugima, u je po Raovoj naredbi, potaknut rodoskrvnom ljubomorom, sam sebe ugurao izmeu Geba i Nut te ih tako rastavio jer su bili vrsto zagrljeni. Ili se pak govorilo da je Ra naredio uu da podri Nut jer joj se zavrtilo u glavi kad je u liku krave po dizala Raa u nebeske visine. ua su obino prikazivali kao bradata oveka koji stoji ili klei na Gebu uzdignutih ruku da bi poduprio Nut. Na glavi je imao nojevo pero, hijeroglif svoga imena, ili etiri velika ptija pera koja simbolizuju etiri potporna stuba neba koja su podupirala Nut. Katkad su ga prikazivali kao lava ili vazduni stub. Takoe se govorilo da uovo ime znai biti prazan, a u nekim tekstovima smatrali su ga za prazninu proglaenu bogom. U drugim su mu tekstovima pridavali veu vanost kao bogu vazduha. U kasnijim tekstovima u je olienje boanskog uma. On je prema tome postao neposredni izvritelj Atumova stvaranja i stoga otelotvore nje Atumove najvee moi. Tako je u bio bog koji je pokrenuo stvaranje oblikujui svet razdvojivi zemlju i ne bo. Ta je legenda dala povoda stanovitom sporu o tome tko je najstariji bog, Nun, Atum ili u, a ini se da su neki egipatski teolozi mislili da su sva trojica roena istovremeno. Katkad se mislilo da je u bog svetla te su ga prikazivali kako on, a ne Nut, visoko dri sunani kolut. Neki tekstovi Nove drave izjednaavali su ga s Ra-Harakhteom. Iako se ponekad govorilo da je Tot nasledio Raa kao kralja na zemlji, uopteno se mislilo daje u naslednik svojega oca. On je irom zemlje bogovima sagradio mnogo hramova od kojih je svaki proeljem bio okrenut prema etiri nebeska stuba, njegovoj palati na istonom obzorju. Ta palata, nazvana Het Nebes, bila je mono i nedokuivo svetilite, ali su Apepini sinovi, koji su boravili u pustinji, napali Egipat i prouzrokovali velika razaranja, iako nisu mogli osvojiti svetilita, te su ih bogovi pobedili i odagnali. Meutim je nakon toga u oboleo i izgubio vid. U njegovoj palati buknuo je razdor, a njegovo kraljevstvo zadesile su nevolje. U isto se vreme uov sin Geb zaljubio u svoju majku Tefnut i alostan naokolo lutao. Napokon se vratio u palatu za dana dok mu je otac bio u nebu, silovao je Tefnut i prigrabio presto. u se nije usudio sii na zemlju koju su ispunili mrak i oluja. Tefnut Tefnut, uova sestra i ena, za koju se govorilo da s njime ima jednu duu, bila je olienje ivotvorne rose i vlage. Njene suze su padale na zemlju kad je svome suprugu pomagala da podupire nebo, pretvorile su se u biljke koje daju tamjan. U memfiskoj kozmogoniji Tefnut su poistoveivali s Ptahovim jezikom ili sa simbolom sredstava za stvaranje; u toj funkciji ona se zdruila sa svojim bratom uom kao otelotvorenje vrhovne boanske sile. Inae su je katkada poistoveivali s boginjom Maat, duhom svetskog poretka, ime je dobivala ak pozitivnije duhovno znaenje. Tefnut je imala i sunani znaaj te je sa uom svakoga jutra doekivala novoroeno sunce kad je ono izbijalo iz istonih gora. Katkad su smatrali da je Horusovo levo oko i da je kao Raovo oko neko pobegla u nubijsku pustinju u obliku lavice ili risa. Ra je poslao ua, u obliku lava, i Tota da je dovedu natrag. Preruivi se u babune dovukli su je do Planina izlaska sunca, Ozirisova rodnog mesta, te ju je Tot arolijama savladao. Govorilo se da je njeno venanje sa uom bilo nakon toga, ali se ponekad

19

mislilo da se udala za Tota kad se vratila iz Nubije i kad je Ra stavio Tefnut na svoje elo kao groznu zmiju ureus. Tefnut su zbog toga slikali kao lavicu, ili s lavljom glavom, koja nosi sunani kolut i zmiju ureus. Kad su je pak smatrali zatitnicom Raa i faraona, pokatkad su je prikazivali kao ureus. Ona je bila i zatitnica Ozirisa, a kad je taj preminuo, s njime su je poistovetili. Anhur Anhur (ili Onuris) bio je poistoveen sa uom poto je ovaj iz Nubije natrag doveo Tefnut, a njegovo je ime znailo onaj koji je natrag doveo daleku ili nebeski potporanj. Jedna verzija mita govorila je da je Horusovo oko u obliku boginje lavice Sekmet ukrala gazela te ga odvela u nubijsku pustinju. Anhur, bog Tinisa i Sebenitosa, blizu Abida, ponovo je natrag doveo oko. Na povratku oenio se lavicom koja se zatim zvala Mehit ili Maihesa. Anhura su prema tome gotovo poistovetili s Horusom ratnikom, a slikovito su ga prikazivali kao princa odevenog u dugu tuniku koji uvis die jednu ruku ili obe ruke ili iz bojnih kola ubija svoje neprijatelje. On je poput ua na glavi nosio etiri velika ptija pera, a smatralo se da titi od neprijatelja, zlih duhova i tetnih ivotinja. Njegov se kult proirio i postao je popularan od Nove drave sve do ptolemejskog doba, za razliku od uova kulta, pa su ga i obini ljudi zazivali kao osloboditelja koji e ih braniti i nositi njihov ljudski teret te se tako vid njegovih povezivanja sa suncem i s verovanjem u Ozirisu udomaio do ega je dolo zbog susedstva sa Abidom. Geb Geb (ili Keb, Seb), zemlja, bio je po optem miljenju sin ua i Tefnut, a sa svojom sestrom bliznakinjom Nut tvorio je drugi boanski par. No katkada se govorilo da je otac Raa, sunca, i Tota, meseca, te su ga zvali otac bogova. Pre stvaranja sadanjeg sveta Geb je bio vrsto zagrljen s Nut. No to se Rau nije svialo pa je naloio uu da ih razdvoji. Kad su se odvojili, stvoreni su prostor i svetlo. Geb je bio zemlja, a njegovo telo, koje su prikazivali kako lei ispod Nut, poduprlo se na laktove savivi kolena pa je na povrini zemlje stvorilo gore i doline. Zelene mrlje ili biljke to se u papirusima vide na njegovu telu simboliki su prikazivale njegov vid boga raslinja. Geba su katkada prikazivali kao gusku, Veliku gakuu, ili s guskom na glavi jer se govorilo da u tom obliku nosi jaja iz kojih se izlee sunce kao ptica Bennu. U drugo doba prikazivali su ga kao Nutina bika. Geb i Nut bili su roditelji Ozirisa i Izie, Seta i Neftis. Ponekad se govorilo da Ra ili Atum izravno uruuju Gebu presto zemlje imenujui Nut za kraljicu neba. No uopteno se mislilo da je Geb bio trei boanski kralj poto je istisnuo svojega oca ua. Oluje i tama, koje su dole nakon toga kako je Geb preoteo presto i silovao svoju majku, trajale su devet dana, ali se tada razvedrilo, a Geb je bio priznat za kralja. Ipak je trpio zbog nezakonitog prisvajanja. Nakon sedamdeset i pet dana krenuo je na put da poseti razliite delove svoga kraljevstva, a na istoku je uo za veliku hrabrost svojega oca i kako je u ojaao stavivi na glavu zmiju ureus. Geb je odluio da i na svoju glavu stavi zmiju te je posegnuo da otvori krinju u kojoj je bila zmija, ali je zmija odmah izdahnula smrtonosan otrov; to je ubilo sve Gebove pratioce, a Geb je bio opeen te ga je muila vruica. Nikakav lek nije ga mogao izleiti, pa su mu bogovi savetovali da se obrati na Raov aart. Aart u kamenom kovegu stavljen je na Gebovu glavu, a vruica je popustila. Nekoliko godina kasnije, kad su aart oprali u svetom jezeru blizu Het Nebesa, pretvorio se u krokodila Sebeka i hitro skliznuo u vodu. Geb je sada eleo da vlada po boanskom poretku koji su uspostavili njegovi prethodnici te je ispitivao svoje savetnike o gradnji hramova, o ustanovljivanju noma i naselja, o izgradnji gradova i zidova i o radovima navodnjavanja to ih je izvrio njegov otac. Kad je nauio sve pojedinosti, Geb je izjavio da e

ispraviti pustoenja do kojih je dolo za prolih godina vladanja njegova oca ba kao to je u to nastojao u korist 20

svoga oca Atuma. To je i uinio izgradivi jo vie gradova i uspostavljajui red i blagostanje. Kad je ivio 1773 godine, Geb je odluio da se povue s poloaja u korist Horusa i Seta. Kako emo videti, zbog Setova negodovanja - jer je eleo da batini celu kraljevinu - dolo je do dugotrajne svae. Geb je preuzeo Totovo mesto kao glasnik i sudac u Raovu kraljevstvu. Katkad se govorilo da je Geb, a ne Ra, kao sudac koji je predsedao raspravi o reenju spora izmeu Horusa i Seta dodelio presto Horusu. To je bila prva rasprava nakon to je Geb uzaao na nebo. Geb je bio i lan Raove posade u sunevom amcu. Na uspomenu Gebova vetog vladanja na zemlji kraljevski presto bilo je poznato kao Gebov presto. Nut Nut, boginju neba, esto su prikazivali kao enu produena tela savijenog u luku nad zemljom. Podupirao ju je u te je samo vrcima prstiju ruku i nogu dodirivala zemlju. Iako je danju bila odvojena od Geba, svake je noi k njemu silazila stvarajui tako mrak. Ako bi danju nastala oluja, mislilo se da je Nut iskliznula s puta niz etiri stuba i niz gore koje je okruuje i podupire. Kako smo napomenuli, ponekad se govorilo da je Geb otac sunca i meseca; i Nut je bila s njima u vezi - ili kao njihova majka ili kao velika krava ije su oi oni bili. ini se da je Ra bio ljubomoran bilo kao deda bilo kao sin te je zabranio Nut da se uda za Geba. Kad je ona to ipak uinila, odredio je da nee smeti nijednog meseca roditi decu. No Tot ju je vrlo alio te je skovavi plan s mesecom od njega dobio sedamdeset i drugi deo njegove svetlosti. To je iznosilo pet dana, pet umetnutih dana pre Nove godine u egipatskom kalendaru. Svakoga od tih dana uzastopce Nut je mogla roditi po jedno dete: Ozirisa, Horusa, Seta, Izidu i Neftis. Zapravo se govorilo da Nut ima mnogo dece jer je prvotno bila boginja majka. Mislilo se da je hijeroglif za njeno ime, koji je nosila na glavi, kad su je prikazivali kao enu, materica ili pak vr za vodu. Katkad su je slikali kao krmau na ijem je trbuhu bilo mnotvo praia koji su sisali, a to su bile zvezde to ih je svakog jutra prodirala. Drugde bi je obino prikazivali kao lepu kravu, a taj oblik uzela je kad se Ra-Atum umorio od vladanja buntovnim kraljevstvom na zemlji te ju je Nun zamolio da ga odnese u nebo. Kad se sve vie dizala, Nut je poela drhtati te je bio odreen po jedan bog da joj podupire svaki po jednu od njenih etiri nogu; bili su izabrani Horus, Set i Sopdu koji su predstavljali etiri etvrti zemlje. u je podupirao Nutin trbuh koji je postao nebeski okean ili reka du koje je plovio sunev amac. Ona je zapravo bila Raova majka ali i njegova ki, jer se govorilo da se sunce svakog jutra u razliitim oblicima ponovo raa iz njene utrobe. To je simboliki izraavala njena prisutnost kad se Khepri pomaljao iz podzemnog sveta i kad se ona protegla da iz suneva amca, to ga je iz bezdanih voda dizao Nun, uzme skarabeja. Govorilo se da krv, koju je prolila raajui sunce, u zoru ruiasto boji nebo. Povezana s Kheprijem, ponovo roenim, uskrsnulim suncem, Nut je postala i zatitnica mrtvih, koje su prikazivali kako lei u njenu zvezdanom krilu. U toj ulozi imala je krila koja je nad njima irila. Nebeski svod njena tela slikali su na unutarnjoj strani pokrova sarkofaga tako da bi se dua preminulog mogla spojiti s blagoslovlenim mrtvacem. Oziris Oziris je bio drevno boanstvo ita iji su sledbenici, koji su verovatno doli iz Sirije, poistovetili svoga boga s boanstvom pastira zvanim Andjeti i nastanili se u preddinastiko doba u njegovu gradu u Delti. Sa sobom su iz Sirije doneli svoj kultni objekt ili feti, poznat kao stub djed, za koji se mislilo da predstavlja etiri potporna stuba koji se vide jedan iza drugoga, ili oveju kimu ili najverovatnije sirijski kedar s potkresanim granama; nakon toga nazvali su svoj grad Djedu. Grad je kasnije bio

21

nazvan Per-Usire ili Busiris po Usireu, egipatskom obliku Ozirisova imena. Znaenje toga imena je neizvesno, ali se tumailo da ono znai stvarati presto i sedite ili snaga oka. Ozirisov kult plodnosti ubrzo se proirio, oigledno mirnim putem, i na mnoga druga egipatska podruja. Rano je dolo i do bogovih veza s pogrebnim obredima jer je za vreme Pete dinastije apsorbovao pogrebne bogove Abida, a preminuli faraoni s njime su bili poistoveeni. Uskoro je pogrebni vid postao najvaniji, a smatralo se da je Oziris vrhovni bog Egipta. No u verovanjima Prvoga doba mitologija je uvrstila Ozirisa u heliopolisku eneadu, pa se lako moglo zamisliti da je taj bog rastinja sin boga zemlje Geba. U Plutarhovoj raspravi imamo potpun prikaz Ozirisova kulta, a njegovu ispravnost potvruju stanovite pojedinosti u Tekstovima piramida i drugi dokumenti iz ranoga doba. Prema njima Nut je rodila Ozirisa u Tebi prvoga od pet umetnutih dana to ih je stvorio Tot za Nut jer ju je voleo. Pri Ozirisovu porodu uo se glas u hramu koji je izvikivao da se rodio veliki i dobri bog ili da je vladar svega uao u svetlo. Ra je priznao Ozirisa za svoga naslednika, a zapravo se katkada govorilo da je rodio i Ozirisa i Horusa, dok je Tot rodio Izidu, a Geb samo Seta i Neftis. Takoe se govorilo da su se Oziris i Izida zaljubili dok su jo bili u majinoj utrobi i tamo stvorili Horusa starijeg. Oni su u svakom sluaju bili oenjeni, a Oziris je nasledio presto svoga oca Geba. Prema legendama o Ozirisu ljudi Prvoga doba bili su jo divlji ljudoderi, ali ih je Oziris pouio mogunostima civilizacije uei ih to e jesti i kako e uzgajati letinu, ukljuivi ito i vinovu lozu. On ih je uio kako e potovati bogove, a za njih je sastavio i zakone. Pri njegovu radu pomagao mu je njegov pisar Tot koji je pronaao umetnosti i nauke te stvarima dao imena. Oziris je vladao snagom uveravanja, a ne silom, a upotrebio je iste metode i kad je odluio da pouava i ostali svet poto je civilizovao Egipat. Ostavivi Izidu kao namesnika dok je bio odsutan, Oziris je krenuo na taj zadatak u pratnji mnogih muziara i manjih bogova. Dokazivanjem i pevajui himne nagovorio je narode koje je posetio da slede primer njegovih podanika, pa ih je uio kako e uzgajati penicu, jeam i vinovu lozu, kako e graditi gradove i, u Etiopiji, kako e regulisati priticanje Nila pomou kanala za natapanje i brana. Za njegove odsutnosti kraljevstvom je upravljala Izida, kojoj je pomagao Tot, ali su je kruto muile spletke Seta koji je ne samo udeo za prestolom nego je bio i zalju bljen u nju te je nastojao izmeniti postojei poredak. Ubrzo nakon Ozirisova povratka, Set kome su pomogli etiopska kraljica Aso i sedamdeset i dva zaverenika, odluio je da ukloni Ozirisa. O pojedinostima te urote i njenim posledicama izvestieemo kasnije; no ukratko, dvadeset i osme godine vladanja, sedamnaestog dana Hatorina meseca (kasnije april ili februar) Oziris je pao u ruke zaverenika, a Set je njegovo telo bacio u nabujale vode Nila. Izida je traila i nala njegovo telo i svojim vlastitim arobnjakim moima te uz pomo Tota, Neftis, Anubisa i Horusa vratila je Ozirisa u ivot. No Oziris je ve pripadao svetu mrtvih pa iako je nakon uskrsnua mogao zahtevati da mu se vrati presto, radije je zadrao svoje kraljevstvo u zemlji mrtvih preputajui svomu posmrtnom sinu Horusu da na zemlji trai svoja prava. To je bila jedna verzija Ozirisova mita. No ini se da je bilo vie verzija te prie o Ozirisu. Moda je vie nego u sluaju bilo kojeg boga legenda o Ozirisu u toku istorije pretrpela mnoge izmene. U rano doba on je u nacionalnoj religiji zacelo bio sporedan bog; njegov mit nije isprva pripadao nijednom velikom kozmogonijskom sustavu nego je bio podreen porodici bogova potovanih u Heliopolisu, Hermopolisu, Memfisu i Tebi. Svetenici tih sredita, bojei se da ne bi popularni Ozirisov kult

posvuda preplavio njihove vlastite kultove, prihvatili su kao gotovu injenicu bogove to ih je narodna mata povezala u ljudsku porodicu. Upravo to to je Ozirisov mit ustanovio porodicu objanjava to se nadaleko proirio. Oziris koji pati, glava uzorne porodice i uzorni kralj, konano je postao najvaniji lan boanske porodice. Budui da Oziris u 22

tome monom i uoptenom obliku zapravo nije pripadao ranim egipatskim religijskim sastavima, opsenije razmatranje njegova kulta ostaviemo za jedan kasniji odeljak. ini se da se oblik Ozirisova kulta, o emu smo upravo izvestili, moe osnivati na postojanju stvarnoga kralja, a da rasprostiranje mirnim putem blagodeti civilizacije jamano u mitu odgovara uvrtenju bogova Delte u Ozirisovu obitelj i mirnom irenju njegova potovanja sve do Abida, te da tako ujedinjuje Donji i Srednji Egipat. Uobiajeni oblik neto je drugaiji; o njemu emo govoriti kad budemo raspravljali o Izidi i Setu. To je mnogo sloeniji mit i objanjava zato je Oziris uopteno prihvaen kao bog mrtvih i kako se mogao naroito povezati s dobrobiti kraljevskog doma. Kao bog mrtvih Oziris je bio vrlo popularan; iako se ini da je svoju mitsku karijeru zapoeo kao prilino zastraujui duh podzemnog sveta, na kraju je za svoje potovatelje predstavljao nadu u veni sreni ivot na drugom svetu kojim vlada pravedan i dobar kralj. Pretpostavljalo se da je to kraljevstvo ili ispod Nuna ili na severnom nebu ili na zapadu, a bila je to bogata, plodna zemlja. Oziris je zadrao svoju najraniju povezanost s plodnou zemlje i poljoprivredom. Mitovi su ga poistovetili sa ciklinim obrascem raanja, rasta, smrti i obnavljanja u poljoprivrednim godinama; on je bio izvor i bit ita, vinove loze i drvea. Kao izvor plodnosti njegova se smrt povezala s Nilom koji se smanjuje, a njegovo uskrsnue s povodnjem Nila; s vremenom su i sunce s njegovim dnevnim umiranjem i ponovnim raanjem poistovetili s Ozirisom. Njegovo suparnitvo s bratom Setom smatralo se za veitu suprotnost izmeu plodnog Nila i neprijateljske pustinje, izmeu ivota i smrti. Potovali su ga u celom Egiptu, obino kao porodinu trijadu s Izidom i njegovim posmrtnim sinom Horusom. Glavna kultna sredita bila su Busiris, njegov prvotni dom u Delti, i Abid, u Srednjem Egiptu, kroz celu zabeleenu istoriju kultno sredite mrtvih, a bilo je blizu Nedita, za koji se govorilo da je onde bio ubijen i da je Izida tu nala njegovo telo. Tu je Oziris bio poznat kao Prvi od zapadnjaka; taj naslov preuzet je od prvobitnog boga Abida Khenti-Amentiua, a znaio je kralj mrtvih. Poevi od Stare drave faraone su pokapali u Abidu, a kasnije su tamo sahranjivali plemie i druge ili su im podizali pogrebne stele blizu svetilita. Konano su svi Egipani nastojali hodoastiti u Abid,osobno ili po zastupniku, pa ve ako ne za vreme svoga ivota, a ono barem kao lik u svojim pogrebnim obredima. Ozirisa su prikazivali kao mrtvog kralja, a izvan ovoja mumije videle su se samo ruke da bi vrsto drale znamenje njegove vrhovne vlasti, pastirsku palicu i bi (katkada zvan i mlat za kanjavanje grenika). Njegovo telo bilo je obojeno crveno radi zemlje ili zeleno radi raslinja, imao je bradu, a na glavi je nosio krunu atef koja je bila sastavljena od bele krune Gornjeg Egipta i od dvaju crvenih pera Busirisa, kojima su katkad dodavali sunani kolut i par rogova. Ozirisa su uopteno prikazivali kao nepokretan lik koji stoji ili sedi na svom prestolju, ali su ga slikali i pri njegovu uskrsnuu kako se napola die iz svojega odra, a predstavljali su ga i kao stub djed i kao kutiju za koju se govorilo da je u njoj njegova glava. Izida Izida (ili Eset) takoe je prvobitno bila nezavisno i popularno boanstvo iji su sledbenici u preddinastiko doba boravili u severnoj Delti, u Sebenitosu. Poput Ozirisa i zbog istih razloga Izida je mitoloki bila uvrena u heliopoliski sustav. I ona je konano u sebi ujedinila boanstva heliopoliskog panteona te je na kraju bila poistoveena ili pobrkana sa svim boginjama kao velika boginja majka. Rano se govorilo da je ena Ozirisa, boga susedne zapadne Delte, a njenim su imenom, koje znai presto, hteli oznaiti da personifikuje Ozirisov presto. Bila je ki Geba i Nut, roena etvrtoga umetnutog dana, a za nju se

govorilo da je rodila Horusa opei s Ozirisom ili dok je jo sama bila u materici ili nakon Ozirisove smrti. Izidu su prvenstveno potovali zbog uloge koju je igrala nakon Ozirisove smrti. Njena je uloga u mitu o Ozirisu, dok je on vladao na zemlji, mala; jedino znamo da se udala za brata i da mu je pomagala u njegovoj prosvetiteljskoj misiji te je ustanovila 23

brak i uila ene kuanskim vetinama i mlevenju ita, predenju lana i tkanju. No prema nekima ona je kao boginja majka pouavala Ozirisa u poljoprivrednim poslovima. Njeno prvobitno znaanje Velike arobnice odraavao se u njenim arobnjakim moima i u poznavanju umea leenja emu je uz Totovu pomo uila ljude. Za odsutnosti svoga mua za vreme njegove prosvetiteljske misije mudro je vladala i budno je pazila na svoga brata spletkara Seta. Ubrzo nakon Ozirisova povratka, Set je pozvao Ozirisa na gozbu na kojoj je pokazao lepu krinju tako izraenu da pristaje kralju. Kao za alu Set je rekao da e krinju pokloniti onome gostu koji bude mogao u nju lei. Vie njih je pokualo, ali bez uspeha, pa su tada nagovorili Ozirisa da i on pokua. im je Oziris u nju uao. Set i njegovi drugovi zaverenici zatvorili su pokrov i vrsto su ga pribili. Zatim su krinju opteretili olovom i bacili u Nil. Kad je Izida za to doznala, obukla je udovike haljine, odrezala je kosu i plaui krenula da pronae krinju i mrtvo telo svoga mua. Lutala je zemljom i svakoga koga bi srela upitala bi je li video krinju; napokon je naila na neku decu koja su joj rekla da su videli kako je nose prema moru du tanitskog ogranka Nila. Sad je boanska objava obavestila Izidu da je krinju more odnelo u Biblos u Feniciji gde ju je izbacilo na obalu podno jednog tamarisa. To je drvo potpuno obraslo krinju. Malakander, kralj Biblosa, divio se velikom obujmu drva, posekao ga je i upotrebio kao potporni stub u svojoj palati. Izida je pola u Biblos. Kraljica Astarta nedavno je rodila sina, a Izida se sprijateljila s njenim slukinjama. Slukinje su se vratile u palatu proete boanskim mirisom Izide, a kad je Astarta to primetila, pozvala ju je k sebi te je Izidu uzela za dadilju svojega novoroenog sina. Izida je pokuala upotrebiti svoju mo kako bi na dete prenela besmrtnost tako da je dete dojila samo svojim prstom, a nou ga stavljala u posveeni plamen koji proiava da bi sagorela smrtno svojstvo njegova tela. No jednoga je dana kraljica nenadano zatekla novu dadilju kako u obliku lastavice oblee oko velikog drva. Njeni povici na uzbunu razbili su aroliju pa je dobra prilika da njen sin bude besmrtan bila nepovratno izgubljena. Boginja je sada otkrila svoj pravi identitet, a kralj joj je dao stub. Ona je odmah rasekla tamaris i otkrila krinju; zatim je pala na nju i tako glasno jadikovala da je novoroene umrlo usred te buke. Kralj je ipak Izidi pribavio brod da se njime sa krinjom vrati u Egipat, a poslao je i svoga starijeg sina da je prati. im se ukrcala, otvorila je krinju te je iskalila svoj teki jad koji ju je ponovo obuzeo. Mladi, zauen, prie joj, ali se ona prema njemu okrenula tako besno da je umro od straha - prema drugima pao je nauznak u more. Jedan od razloga njene velike i duboke alosti bila je injenica da Izida nije Ozirisu rodila sina, te nije bilo naslednika prestola koji bi osujetio Setove namere. Meutim, Izida je pomou svojih arolija bila kadra zaeti po svome mrtvom muu i to, kako neki kau, dok je uala u obliku lunje tugujui nad njegovim telom. Kad se Izida vratila u Egipat, krila se u movarnom tlu Delte blizu Buta da bi od Seta sakrila da je nala Ozirisovo telo i injenicu da oekuje dete. No, Set je sluajno pronaao koveg dok je za meseine lovio po barovitom tlu. Prepoznao je telo mrtvog brata, raskidao ga na etrnaest delova te ih razbacao po kraljevstvu. Izida je strpljivo ponovo poela traiti telo svojega mua te pronaavi jedan po jedan deo briljivo ih je uvala. Na mestu gde je nala pojedini komad odrala je pogrebni obred i postavila stelu nadajui se da e Set biti uveren da su delovi zaista pokopani na zasebnim mestima. Sve ih je nala osim penisa koji je Set bacio u Nil gde ga je pojeo nilski rak koji je zbog toga bio proklet. No Izida je izradila drugi te je rekonstruisala muevo telo i namazala ga skupocenim uljima. Tada je

najpre obavila obrede balzamovanja i time je Ozirisa vratila u ivot veni, jer se u Egiptu uvek smatralo da veni ivot due zavisi od potpune ouvanosti fizikog tela. Pri poslu pomagala joj je njena sestra Neftis, a prema nekim verzijama pomagali su i Anubis, Tot 24

i Horus pa ak i etiri Horusova sina. (Do takvih protivreja dolo je dakako zbog kasnijih dodataka i poveanja vanosti verovanja u Ozirisa.) Poto je Izida ponovo sastavila i balzamovala muevljevo telo, Set ju je uhvatio i bacio u zatvor. Set je bio besan to su Ozirisu iskazane pogrebne poasti, ali nije shvatao da je njegovo telo zaista sastavljeno u celinu i da je uskrsnuo. No uz pomo Ozirisova vezira Tota Izida je uspela pobei i pred Setom sakriti injenicu da je zaela dete. U pratnji sedam zmija koje su je titile nala je utoite u barutinama uz Buto te je onde rodila Horusa. Radovala se to je Ozirisu rodila naslednika i otada je ivela u oekivanju dana kad e sin dovoljno odrasti da osveti svoga oca i da trai svoju batinu jer nikoga nije bilo da osporava to je Set prigrabio presto. Izida nije imala sredstava za ivot za sebe i sina te je stoga bila prisiljena da izae iz skrovita i da prosjai. Jednoga dana, kad je povazdan boravila napolje, ostavivi detece skriveno u au, vratila se i nala ga kako se polumrtvo grevito svija. Set, koji nije mogao da u svojem stvarnom liku ue u barutinu, uzeo je lik zmije otrovnice, dogmizao je do Horusa te ga ujeo. Izida je bila oajna, prividno sama u svetu: njen otac, majka i njen stariji brat (Oziris) bili su mrtvi; njen mlai brat (Set) bio joj je nepomirljiv neprijatelj, a njena sestra Neftis bila mu je ena. Izida se stoga obratila svim ljudima. Oni koji su boravili u barutinama i ribari odmah su doli nudei joj pomo te su plakali od suuti, ali nitko nije poznavao arolije koje bi Horusa izleile od toga otrova. Izida je nagaala da je uzrok zla Set: trovanje je poprimalo kosmike razmere i predstavljalo opasnost da bi naelo zla i opaine moglo zatrti otelotvorenje nevinosti i dobrote. To je bio prvi znak velike borbe izmeu Horusa i Seta, s kojom emo se ponovno susresti u prii o Horusu. Izida je zazvala u pomo velikog boga. Njenu su molbu uli u amcu miliona godina, koji se zaustavio kad se primaknuo do njene blizine; Tot je siao sa amca da bi govorio s Izidom te poto je izrazio uenje to nije mogla reiti stvar svojim moima, uveravao ju je da joj na raspolaganju stoji Raova mo. Kad se suneva laa zaustavila, s njome se zaustavilo i svetlo, a Tot je rekao Izidi da e mrak trajati sve dok se Horus ne izlei. Izida gotovo nije mogla verovati da Tot moe u Raovo ime reiti stvar, ali su ona i Tot shvatili znaenje toga to se sunce zaustavilo sve dok se Horus ne izlei: to je znailo da e, ako Horus umre, sve to je Ra stvorio, celi svet, biti poniteno te da e Set, poelo zla, biti vrhovni vladar; Izida je elela da sama bude Horus da ne bi morala videti posledice njegove smrti. Meutim, Tot ju je uteio rekavi da e magina zatita, koju e imati Horus, ubudue imati istu mo kao sunce. Tada je Tot, u ime sunca, bajanjem isterao otrov iz Horusova tela govorei da e sunce stati, da nee biti hrane, da beda nikad nee napustiti ovaj svet, da e vladati veni mrak, da e izvori presuiti, da nee biti letine ni raslinja sve dok se Horus ne izlei. Te mone ari boga sunca Raa nadvladale su otrov, te su se Izida i svi stanovnici barutina veselili. Tot joj je tada predao dete na njegu govorei da je sada ona za njega odgovorna na zemlji. Ra i Oziris bditi e nad njim, a Izida e proiriti njegov kult te delovati da ga ljube i potuju. Na kraju je Tot obavestio Raa o svom uspehu rekavi da je njegov sin Horus spaen. Ta pria, koja je duboko dirala Egipane zbog svoje oseajne uzvienosti, bila je i simbol odnosa faraona prema Rau i narodu. Horus se smatrao za praoblik faraona, a poruka prie bila je da se Ra u prvom redu bavi dobrobiti svoga sina, faraona, i da ga moe zatiti od svih napada njegovih neprijatelja, ali je i narodu bila dunost da faraona ljubi i potuje i da ga titi koliko moe. Ako bi faraon zapao u opasnost, sruio bi se sav svetski poredak, a sam bi

narod nuno izumro. Izida je mogla Horusa, dok je leao skriven u barutini Delte, zatititi od svake opasnosti koja bi mu zapretila. Ona je, kako smo videli, bila veta u leenju, a raspolagala je i mnogim arolijama budui da ju je pouio Tot. esto je pokazivala kako moe obuzdavati Hikea, arobnjaka, koji je redovno bio Raov pratilac i pomaga. Govorili su da se, kad je na zemlji ivela kao ena i bila vrlo milovidna i privlana, umorila od ivota meu ljudima pa je zaelela da bude medu bogovima i 25

zvezdama. Htela je znati ne bi li mogla postati vladaricom zemlje i gospodaricom boginja te se nadala da e od Raa iznuditi taj poloaj nauivi njegovo tajno ime. U egipatskom miljenju bilo je s verovanjima u magino aranje ili arolije povezano shvatanje da poznavanje imena neke osobe daje mo nad tom osobom - ili zbog toga to to otkriva klju njena identiteta (osoba je zaista bila neodeljiva od svoga imena) ili zbog toga jer to omoguuje da se protiv te osobe izriu arolije. Izida je iskoristila injenicu da je Ra starac i da slini iz usta. Od pljuvake koja je pala na tlo i praine oblikovala je zmiju i smestila ju je na Raovu dnevnom putu kroz Dve zemlje. Idui dan, kad je Ra mimo prolazio, guja ga je ujela. Iz Raa je izbila vatra, a gromko je zaviknuo te su se svi bogovi sjatili oko njega. Moan bog nije mogao sam sebe leiti od rane koju mu je zadalo stvorenje koje nije sam stvorio, a nijedno Raovo dete nije moglo pomoi. Sada mu prie Izida, naoko bezazleno, i zabrinuto ga upita to se dogodilo. Zar vas je otrovala zmija? Je li mogue da se neko vae stvorenje okrenulo protiv vas, te vas napalo? Savladau ga svojim arolijama! Prisiliu ga da uzdrhti kad vidi vae velianstvo! Tada je Ra objasnio kako ga je na njegovu dnevnom putu napala zmija i rekao Izidi kakvu stranu bol u sebi osea. To nije vatra, a nije ni voda. Jer ja sam hladniji od vode i vrui sam od vatre, a sve se moje telo znoji. Drhtim, a oko mi treperi te ne mogu videti neba. Izida je uzvratila: Kaite mi svoje ime,,boanski oe, jer ovek ivi kad se izgovara njegovo ime. Na to je Ra odgovorio: Ja sam stvoritelj zemlje i gora i svega to je na zemlji. Ja sam stvorio vodu i ja sam stvorio nebo i ja sam tamo smestio duu bogova. Kad otvorim oi, pojavi se danje svetlo, a kad ih zatvorim, pada no. Na moju zapovest izbijaju tajanstvene vode Nila. Stvorio sam sate i dane. Ja dajem znak za godinje sveanosti i stvaram reku. Ja sam Khepri ujutro, Ra u podne, a Atum uvee. No ona nije izleila Raa jer on jo nije odao svoje tajno ime. Izida je postojano tvrdila da nita ne moe uiniti dok joj ne poveri svoje pravo ime. im joj ga poveri, moi e ga izleiti. Na kraju je Ra shvatio da nema druge nego da ga poveri Izidi. Krijui se od ostalih bogova, udesio je da tajno ime direktno pree iz njegovih grudi u Izidine grudi, a istovremeno joj je zabranio da ga bilo kome drugom otkrije osim svomu sinu Horusu. Tada je Izida pozvala sina i rekla mu da je Ra obeao da e mu prepustiti oba svoja oka, a tek je tada stala bajanjem isterivati otrov. U tome mitu moemo videti, kao i u mitu o Izidi i Horusu u barutinama, pokuaj da se slikovito objasni kako je vrhovna vlast prenesena na Ozirisovu trijadu, a posebno kako je vlast sunca prela na Horusa ili na faraona, njegovu zemaljsku sliku i priliku. Izidin kult zadrao se gotovo u svim razdobljima egipatske istorije - na otoku Fili u Gornjem Egiptu svakako su je potovali do estog stolea n.e. Izmenila je svoje oblije kao to je to uinio i Oziris, te su je poput njega i dalje potovali i u njenim novim likovima. Tako je vaan vid njena potovanja bio lik boginje plodnosti. Dok je Oziris predstavljao povodanj Nila, Izida je simbolizovala egipatsku zemlju koju je trebalo tititi od Seta, pustinje. Kao neka vrsta boginje majke ona je preuzela sva Hatorina i Nutina obeleja te je postigla da se njena sunana mitologija i ikonografija ukljue u pogrebnu mitologiju. Izidu su ipak uglavnom potovali kao vernu enu i alobnicu. U toj ulozi esto su je prikazivali kao lunju u pratnji Neftis, koju su takoe prikazivali kao lunju, a obe kako uvaju Kanopske posude ili kako ue na oba kraja sarkofaga. Drugda se videlo kako krilima s dugim perjem titi preminulog (Ozirisa ili druge koji su bili s njime poistoveeni). Izidu su najee prikazivali kao enu s prestolom na glavi - hijeroglifom njena imena. Drugda pak nosila je na glavi kolut izmeu pera i kravljih

rogova; to potie od njena poistoveenja s Hator. Katkada je imala kravlju glavu; kako emo izvestiti, to je bila glava koju joj je dao Tot kad je njenu odsekao Horus zato to je osujetila njegovu osvetu Setu. Katkada su Izidu prikazivali kao enu s polumesecom na glavi ili okrunjenu lotosovim cveem ili klasjem ita ili kako dri rog obilja. Na kipovima esto su je prikazivali kako doji dete Horusa, a potovali su je kao zatitnicu dece, naroito protiv bolesti. Njeno naroito znamenje bio je tat, Izidin pojas ili Izidin vor za koji su mislili da predstavlja plodonosne moi. 26

Set Set (ili Seth ili Sutekh) bio je drugi od prvobitnih bogova, verovatno iz Libije, koga su po svemu sudei njegovi sledbenici potovali kao feti, kao krokodila i nilskog konja. Njihov glavni grad bio je Nubt, kasnije prozvan Ombos, u Gornjem Egiptu, iako su poput Horusovih sledbenika bili proireni po celoj zemlji. ini se da nije bilo velikog suparnitva s kultovima Ozirisa i Izide, a, kako smo videli, mislilo se da oni pripadaju istoj porodici budui da se Set rodio treeg umetnutog dana kao trei Nutin sin. Bio je oenjen svojom sestrom bliznakinjom Neftis. Kasnije su se Setovi sledbenici morali opirati severnim sledbenicima Horusa koji su ujedinili dve zemlje pod Menesom, to se u mitologiji odraavalo kao svaa. Kad su doli Raovi sledbenici, Setovi su sledbenici oigledno potisnuti u Gornji Egipat. Kraljevi Ra ubrzo su se poistovetili s Horusom. Meutim,severni Horusovi sledbenici ipak su iveli u miru sa svojim susedima u Delti, a njihov je bog bio ukljuen u Ozirisovu porodicu kao sin Izide i Ozirisa. Svaa se zato usredsredila na neprijateljstvo izmeu Seta i njegova neaka Horusa. Set je opravdavao svoju parnicu posumnjavi u zakonitost Horusova porekla - a Horus, koga su zvali Ozirisovim sinom, stvarno nije pripadao istoj porodici kao Horus koji je osnovao Prvu dinastiju. Ozirisovi sledbenici klevetali su Setov znaaj od onoga asa kad se rodio. Tvrdili su da on nije ni roen u pravo vreme ni na pravom mestu jer se sam izvukao iz majine utrobe i probio kroz njen bok. On je imao crvene oi i crvenu kosu, a crvena je boja za Egipane bila boja neastivog. Ve smo spomenuli Plutarhovu opirnu verziju mita o Ozirisovoj vladavini, o Setovoj ljubomori i o njegovu bratoubistvu. Meutim, ini se daje Plutarh izostavio neke pojedinosti ili da je druge pogreno shvatio. Kao to smo drugde videli, Setova ljubomora nije bila neosnovana. Prvobitno je naime Geb odredio da se njegovo kraljevstvo mora podeliti izmeu njegovih sinova, da Gornji Egipat pripadne Setu, a Donji Egipat Ozirisu. Tek poto je Set protestvovao protiv deobe, traei za sebe celo kraljevstvo, uopte mu se osporilo pravo na bilo koji deo domovine. Prema jednoj drugoj verziji Oziris i Set poeli su vladati prema Gebovoj podeli, no Geb je zakljuio da je Set lo vladar pa je njegov deo dao Ozirisu. Kad je Oziris zatim krenuo da osvaja druge zemlje ostavivi Egipat u rukama ene i kad je on osim toga upotrebljavao samo miroljubiva sredstva, Set se kao ratniki bog morao naljutiti. Set je kao priliku za napad na ivot svoga brata izabrao sveanosti koje su se odravale u Memfisu u slavu Ozirisova trijumfalnog povratka; tu je on, kako pria Plutarh, namamio Ozirisa u koveg koji e mu biti sarkofag. Drugi izvetaji iznose da se ubistvo dogodilo u Neditu, blizu Abida u Srednjem Egiptu i pripovedaju da je Set jednostavno zgrabio Ozirisa i bacio ga u Nil, celoga ili raskomadavi njegovo telo na etrnaest ili esnaest delova. Neki su govorili da su Izida i Neftis nale telo na obali u Neditu, drugi su doputali da se ubistvo dogodilo u Memfisu jer su govorili da su Izida i Neftis to videle i u Memfisu pokopale telo, no drugi su opet verovali da su telo nizvodno otplavili povodnji Nila i da je konano ostalo da poiva meu rogozima ili biblusima barutine Delte gde su ga Izida i Neftis nale i uskrsnule. (Biblus se kasnije pogreno tumaio kao Biblos u Feniciji.) No svi se slau da je Set, kada je Izida nala sklonite u Delti da bi rodila i dojila svoga sina Horusa, traio Izidu i nastojao da je progoni. Pa i to iznenauje, jer je Izida dola pod okrilje boginje Buto koja nije bila samo lokalna boginja nego i zatitno boanstvo kraljevstva Donjeg Egipta. Set je bio dakako povezan s Gornjim Egiptom ak i u legendi o Ozirisu; a kad traimo dokazni materijal iz ranijeg doba, nalazimo da je bio poznat kao gospodar Gornjeg Egipta. Ombos, njegovo glavno kultno sredite, bio je blizu

svetilita boginje Nekhebet, zatitnice Gornjeg Egipta. ini se da su u rano dinastijsko doba Egipat prilino prijateljski delili Set i Horus, a poslednji je bio poznat samo kao gospodar Donjeg Egipta. Faraoni Prve i Druge dinastije obraali su se Nubuima, dvama gospodarima, a ponekad su ih prikazivali kao oveka s dve glave: jedna je bila glava Horusa sokola, a druga Seta ivotinje. Set je imao vanu ulogu u krunidbenom obredu, a ak su se u Srednjoj dravi on i Horus prikazivali kako zajedno ine 27

simbolike geste koje znae samtaui ili ujedinjenje dveu zemalja, ovijajui biljke Severa i Juga oko amblema ujedinjenja to je oznaavalo temelj boanskog poretka. Iako su Seta i dalje shvatali kao boga pa su mu se obraali kao Velianstvu Setu - to je naziv kojim su oslovljavali samo Raa, a ne druge bogove - a kad se pojaao Horusov kult i poloaj Horusa (starijeg) kao jedinoga Raova batinika, zamislili su da su jako zavaeni. Za vreme jedne estoke borbe Horus je ukopio Seta, a Set je kao crna svinja iupao Horusovo neuvreno oko, mesec; prema tome mitu Seta su ponekad poistovetili s pomrinom i opadanjem meseca pa se govorilo da ga svakog meseca napada jer je u njemu Ozirisova dua. No Horus je ponovno progledao, a sud bogova dodelio mu je celo kraljevstvo. Kad su se mitovi o Horusu i Ozirisu isprepleli, neprijateljem je postao Ozirisov sin Horus, a Set ubicom Ozirisa. Sud bogova presudio je u korist Horusa, ali je Ra, kao predsednik suda, dosledno podravao Setove zahteve jer iako su Horusa smatrali za Raova sina, mislili su da je i Set njegov sin. Ra je zaista zavisio od Seta: ovaj je kao ratniki bog bio najvaniji meu onima koji su bili u sunevu amcu da bi branili Raa od neprijatelja, naroito od njegova najdugotrajnijeg i najopasnijeg protivnika zmije Apep ili Apofis. Za vreme rasprave, koja je trebala reiti spor izmeu Horusa i Seta, Set se hvastao svojom hrabrou jer dnevno brani Raa te je zahtevao da mu se zbog njegove velike valjanosti dosudi kraljevstvo. No, u Knjizi mrtvih opisano je kako Set nije bio zadovoljan samo time to ima ast da brani glavara bogova. Bilo je to vie njegovo hvalisanje nego prava hrabrost, pa kad je ubio Apep, delom pomou lukavstva, obratio se Rau da objavi pobedu te je traio da Ra mora priznati kako je on vredan divljenja. Izazovno je govorio Rau da nosei sa sobom svoj nakit (svoje boanske znakove moi) sada moe prestati skrivati da je Apep mrtva. Set je napokon opomenuo Raa da dobro s njim postupa inae e on protiv njega dii svoje oluje i gromove. Na to je Ra zapovedio svojoj posadi da istera Seta, to su oni uinili, a Nut je nazvala Seta brbljivcem. Zatim se Ra, reivi se uznemirivanja, pojavio u svom boanskom osvitu. Taj mit spaja dva Setova lika. Njegova prisutnost u dobrom liku kao Apepina protivnika bila je vrlo vana za sigurnost Raova dnevnog putovanja, ali je isto tako bilo vrlo vano da Set bude isteran iz lae pre no to boansko drutvo krene napred. Poslednji zahtev nesumnjivo objanjava zato su Seta retko kada slikali u prikazima suneva amca jer je njegovo mesto zauzeo Tot. Po jednoj verziji mita Set je bio kanjen time to je morao da na leima nosi Ozirisa ili da se pobrine za povoljan povetarac da bi Ozirisova laa mogla jedriti - to je skromna ali korisna sluba. Po jednoj drugoj verziji Set je bio prognan na nebo gde je, za utehu to je izgubio presto, bio uvren u sazvee Veliki Medved; bilo mu je doputeno da kao bog vetrova i oluje podie toliku buku kakvu je hteo. Najobinije se shvatalo da je Set, poto je izgubio svoje dosta neplodno severno kraljevstvo, bio upuen na granicu pustinje kao olienje sue i kao bog stranaca. To poslednje poistoveenje olakalo je njegov uspon na vlast pod stranim faraonima Hiksima iz Petnaeste dinastije koji su ga povezali sa svojim vlastitim mesopotamskim bogom Sutekhom. Drugo razdoblje u kome je Set ponovo stekao ugled bilo je samo za Devetnaeste dinastije kad su neki od Ramsesa, elei da se takmie s vojnikom hrabrou Hiksa, nadevali sebi imena kao na primer drag Setu. No ta je obnova bila kratkoga veka, a zatim je trajno prevladao Ozirisov kult, a Setov je sve vie opadao dok nije za Dvadeset i este dinastije postao olienje zloduha te je tada poistoveen sa svojim starim protivnikom zmijom Apep. Za Dvadeset i druge dinastije mnogi su prikazi Seta, ukljuivi i aluzije na njega na spomenicima, bili izgrebeni ili

nadometeni slikama Tota ili Sebeka, boga krokodila. Seta su prikazivali ili kao takozvanu tifonsku ivotinju ili tako da joj je glava bila na ovejim ramenima. Ta se neobina ivotinja duge savijene gubice, etvrtastih nauljenih uiju i uspravnoga kitnjastog repa nije mogla identifikovati, iako neki misle da bi to mogao biti vepar u ijem je obliju Set jednom zgodom napao Horusa. Sa 28

Setom su bili u vezi pustinjske ivotinje, svinje i veprovi, nilski konji, krokodili i zmije. Neftis Neftis je bila druga Nutina ki, a rodila se petog umetnutog dana; iako je bila udata za Seta, bila je odana Ozirisu, a njeno ime Nebhet zapravo znai kuegospodarica, pa se misli da se to odnosi na Ozirisovu palatu. Kao ena boga sue i oluja Neftis nije imala dece. Njena je najvea elja bila da ima dete s Ozirisom te ga je opila ili se preruila u Izidu da bi ga zavela. Plod njihove veze bio je Anubis, ali iz straha od Setove osvete Neftis je izloila dete im se rodilo. Ubrzo nakon toga Set je ubio Ozirisa, a Neftis je utekla od svoga mua. Pridruila se Izidi koja je traila Ozirisovo telo i poverila svojoj sestri tajnu o Anubisu. Izida je nala dete traei Ozirisa u barutinama Delte te ga je prisvojila. Neftis je nakon toga pratila Izidu u svim njenim nevoljama; Izida ju je titila, a i druge koji su pobegli iz straha od Seta, primenjujui svoje arobnjake moi preobraavanja tako da su se mogli sakriti u oblike razliitih ivotinja. Kad su dve sestre nale Ozirisovo telo, zajedno su ga balzamirale; zatim su Izida i Neftis, kao lunje, alovale nad mrtvim telom. Na isti je nain Neftis, kad je preminuli bio poistoveen s Ozirisom, u pogrebnim obredima alovala pri uzglavlju sarkofaga, dok je Izida stajala ili uala uz podnoje. Poput Izide ona je prekrila i titila preminulog svojim krilima s dugim perjem; u tom obliku esto su je prikazivali na sarkofazima. Za nju se govorilo da je u Ozirisovoj sudnici prijatelj mrtvih. Horus Ime Horus je latinizovani oblik egipatskog imena Hor koje, kako se ini, znai lice, a na boga sokola promenili su ga rani osvajai nilske doline. Boanstvo soko bilo je ponajpre bog neba, dok su sunce i mesec bili njegove oi, to bi moglo objasniti ime Hor. Zbog toga to je bio znamenje osvajakog naroda sokol je postao simbol ratnikog boga i pobedonosnog voe. Kad se pak smatralo da je nadmoan, stali su verovati da je kralj njegovo zemaljsko otelotvorenje. To se verovanje kasnije ukrutilo u dogmu, te su kraljevi uzimali ime Horus kao jedno od svojih vlastitih imena. Istovremeno su vladajui kraljevi bili Raovi sledbenici koji su Horusa poistovetili sa suncem. Meutim, narodno ga je shvatanje (za razliku od dravne religije) poistovetilo s Ozirisovim sinom. Uzajamno uticanje tih dvaju poistoveivanja bilo je najobilniji izvor tvorbe mita jer su Egipani u kasnije doba pobrkali sunanog Horusa i istoimenog boga u Ozirisovu mitu, iako su ta dva Horusa u mnogim vidovima potpuno razliiti. Reenje zbrke nije bilo isto u razliitim kultnim sreditima, pa se tako moe razlikovati barem petnaest vanih bogova Horus. Iako su bili pobrkani, ti se oblici mogu grubo podeliti u sunane i Ozirisove prema poreklu koje se u mitu pripisuje Horusu. Oni u kojima je Horus bio sin Atuma ili Raa ili Geba i Nut bili su sunani, dok su oni u kojimaje Horus bio Izidin sin, bili Ozirisovi. Najpre emo razmotriti Horusove sunane oblike. Haroeris Haroeris (ili Harver), jedan od najranijih Horusovih oblika, potie od ujedinjenja boga sokola s domaim bogom Verom, s onim koji je velik, s bogom svetla ije su oi bile sunce i mesec. Haroerisa su potovali kao Mekhenti-irtija, ije ime znai onaj na ijem su elu dva oka, ili u noima bez meseca kao Mekhenti-en-irtija. U tom je vidu bio pokrovitelj slepih. Mekhenti-irtija ili Hormertija prikazivali su kako u rukama dri dva udjata ili Horusove oi ureus. Govorilo se da je Haroeris, ili Horus stariji, Hatorin sin, a katkada i njen mu. On je bio i brat Ozirisa i Seta. Ve smo pre spomenuli njegovu veliku borbu sa Setom zbog nasledstva u kojoj mu je Set iupao oi; taj mit bio je u razliitim oblicima prenesen na Horusa, sina Ozirisova, a u tim verzijama Horus jedno oko izruuje Oziri su kao

29

obeleje ivota, zadravajui za sebe samo jedno oko. Horus se tada popeo na presto koje mu je opravdano dosudio sud bogova. Tako je mit dopustio Horusu dvaju oka da uzmakne pred Horom Nubtijem, Horusom pobednikom Seta, ili Horusom iz Ombosa (Setova kultnog sredita) i pred drugim oblicima boga sokola u kojima su Horusa poistovetili s Raom. Horus Behdeti Horus Behdeti bio je oblik Horusa starijeg koga su potovali u zapadnoj Delti u Behdetu. Kad su se njegovi sledbenici proirili u Gornji Egipat, kultno sredite ustanovili su u Edfuu, koji je postao poznat kao Behdet Gornjeg Egipta, zvan i Hierakonpolis. Kao Raov sin i naslednik, Behdeti je bio oblik Horusa prilagoenog heliopoliskom sustavu, ali ipak nije bio potpuno poistoveen s Raom. Egipani su povezanost Horusa s Edfuom tumaili ovako: Za vladavine Raa, ne kao boga sunca nego kao zemaljskog kralja Gornjeg i Donjeg Egipta, kraljevska vojska bila je u Nubiji kad su kralja obavestili da se protiv njega u Egiptu kuje zavera. ini se da su urotnicima pomagale zloudne sile, ili su to moda bili neka vrsta demona, a njihov je voa bio Set. Kralj je odjedrio nizvodno te je, iskrcavi se u Edfuu, naredio svomu sinu Horusu da se bori s neprijateljima. Horus je uzleteo na nebo, uzeo svoj lik krilatoga sunanog koluta i ugledavi neprijatelje sleteo da ih napadne; zadao im je takve gubitke da su pobegli. Kad je kralj uo za taj divlji beg, kao nagradu za njegovu hrabrost podelio je svomu sinu naslov Horus od Edfua. Meutim, neprijatelji jo nisu bili poraeni jer su se pretvorili u krokodile i nilske konje pa su napali Raov amac. No, Horus i njegovi sledbenici ponovo su ih naterali u beg gaajui ih harpunima. Uzevi ponovo oblik krilatoga sunanog koluta i smestivi se na pramcu lae Horus je progonio preivele irom celoga Gornjeg i Donjeg Egipta te ih je strano porazio. Pred Raom je Setu odrubio glavu te ga vukao po celom Egiptu. U drugom delu te prie osobe su se donekle izmenile jer su Horusa, Raova sina, pobrkali s Horusom, sinom Ozirisovim. Voa neprijatelja bio je sada Set, ponovno roen i Ozirisov neprijatelj. Set je uzeo oblik zmije te se borba nastavila irom Donjega Egipta sve do granice Azije. Meutim, pobedio je Horus koji je uzeo oblik tapa sa sokolovom glavom i s kopljem trokrakrakog iljka. Da bi potvrdio tu pobedu, opet je otplovio uzvodno u Gornji Egipat i savladao jednu drugu pobunu. U znak nagrade za tu pobedu Raje odredio da se krilati sunani kolut mora smestiti na sve hramove i svetilita svih bogova da bi titio od neprijatelja. Stoga su Horusa Behdetija najee prikazivali kao krilati sunani kolut isklesan nad vratima svetilita, ili je pak kao sokol u borbenim prizorima lebdeo nad faraonom vrsto drei kandama tuak ili mlatilo, znak kraljevskog dostojanstva, i prsten venosti. Takoe se pojavljivao kao ovek sa sokolovom glavom na kojoj su dve krune. Jedan od njegovih simbola bio je tap sa sokolovom glavom, Setovo orue za unitavanje. Kad ga je nosio, prikazivali su ga kao oveka sa sokolovom glavom. Na bareljefima u njegovu hramu u Edfuu bio je prikazan kako vodi Ra-Harakhteovu vojsku protiv Seta. Kako je uvek sam bog u bitku vodio svoju vojsku, oigledno su ve smatrali da se Horus ne moe razlikovati od Raa. Harakhte Harakhte, ije ima znai Horus obzorja, a koga su zvali i Horus dvaju obzora, bio je oblik to ga je Horus uzeo kad su njegove davnanje znaajke kao boga svetla bile naglaene. Poistovetili su ga s Raom koji dnevno putuje od istonog do zapadnog obzora, a naroito s njegovim likovima Kheprijem i Atumom. Uloge dvaju bogova kao sunanih i kraljevskih boanstava nerazmrsivo su se ispreplele, a pod njihovom zajednikom zatitom RaHarakhte vladao je celim Egiptom. Prikazivali su ga kao sokola ili oveka sa sokolovom glavom koji nosi sunani kolut i trostruku krunu ili ureus i krunu atef.

30

Harmakhis Harmakhis, Horus na obzorju, personifikovao je sunce na izlasku i uvek su ga povezivali s Kheprijem kao simbolom uskrsnua ili venog ivota. Iako su ga ponekad prikazivali kao oveka sa, sokolovom glavom koji nosi mnotvo kruna, a ponekad kao lava sa sokolovom glavom ili kao lava s ovnovom glavom, njegov najuveniji prikaz bila je sfinga kod Gizeha, golem lav s ljudskom glavom koji na glavi nosi kraljevski ukras i ureus. Isklesana je bila iz kamena iz kamenoloma blizu groba Kefrena, faraona iz etvrte dinastije, a njeno lice predstavlja njegov lik; sfinge su obino poistoveivali s faraonom u njegovu besmrtnom vidu. Smatralo se da je Harmakhis ne samo bog sunca kao Horus nego i skladite najveeg znanja. Tutmozis III iz Osamnaeste dinastije priao je kako mu se dogodilo da je kao mladi princ lovei zaspao u podne u seni izmeu dveu velikih nogu Harma khisa od Gizeha. U snu uo je glas koji govori: Pogledaj me, sine moj Tutmozise. Ja sam tvoj otac Harmakhis-Atum-Khepri. Ti e preuzeti belu krunu i crvenu krunu na Gebovu prestolju. Bog je nastavio objanjavati da e za Tutmozisa stei presto ukoliko on zauzvrat ukloni pesak koji je kroz stolea prekrio sfingu. Tutmozis je Harmakhisu uinio tu uslugu te je pravedno postao faraon - pod zatitom RaHarmakhisa a ne Amon-Raa. Tako je poeo pokret protiv Amon-Raa koji je bio na svom vrhuncu za vreme atenizma. Harsiezis Harsiezis, ije ime je znailo Horus sin Izidin, u prvom je redu bio Ozirisovo boanstvo, iako je pri porastu potovanja Ozirisa preuzeo neke funkcije sunanog Horusa. Kako smo videli, Izida ga je arobnjaki zaela nakon Ozirisove smrti i potajno uzgajala na otoku Kemmisu koji je plutao u barutinama blizu Buta. Dete je pri porodu bilo slabo, a stalno je bilo rtvom spletaka svoga opakog strica Seta koji je poslao svakovrsne zmije i bolesti da ga napadaju. Ali ga je njegova majka. Velika arobnica, uspela od tih izaslanika neastivog zatititi pomou svojih arolija protiv stvorenja koja grizu ustima i bodu repovima, te je Horus preivio. Kao dete bio je poznat kao Harpokrat, dete Horus, a esto su ga prikazivali kao dojene koje Izida doji. Za njega se govorilo da je zakrljao od struka nanie moda zbog toga to je zaet nakon oeve smrti a moda i stoga to je roen pre vremena. Moda su ga zbog toga prikazivali kao dete koje sedi i sie svoj palac, obrijane glave osim mladenakog uvojka koji mu pada na rame. No ak je i u tom obliku nosio kraljevsku krunu i ureus, a u kasnije doba poistovetili su ga s novoroenim suncem i prikazivali sa sunanim kolutom i velikim perima. Dok je Horus rastao kraj Buta, Oziris se esto vraao iz carstva sena da bi ga pouavao vetini ratovanja. Horus je stasao verujui da je najplemenitije to bi mogao uiniti to da osveti oca i majku jer se s njima loe postupalo. Konano je dorastao do muevnosti i bio spreman da ratuje sa Setom da bi video kako je pravdi udovoljeno pa da stekne oev presto. Mnoga druga boanstva svrstala su se u njegove redove. No zbog svojih vlastitih junakih dela u drugom ratu koji je sada zapoeo stekao je naslov Harendot, Horus osvetnik svoga oca. Smatralo se da su borbe koje su pre pripisivali Behdetiju zapoele bitkom koju je poveo Harsiezis. Horus se iskazao kao veti vojnik te mu je polo za rukom da sulicom probode Seta pa ak i da mu odsee glavu i donese je Izidi. No uprkos svojim ponovnim uspesima, kad je potpuno razbio Setovu vojsku, nije mogao savladati svoga protivnika koji se uvek umio izleiti od rana. Osim toga, Set je bio u prvom redu bog ratnik dok je Horus jo bio momi, hrabar ali nesposoban da se suprostavi spletkama svojega strica. Rat se otegnuo, a Set je mislio da bi mogao izvui korist ako iznese spor pred sud bogova da oni presude. Najpre je pred sud pozvao Ozirisa, ali je Tot bio tako vet branilac da su se bogovi izjasnili u

prilog Ozirisa za koga su ustanovili da je na estitu glasu. Set, meutim, nije mogao dopustiti da se 31

Horus popne na presto pa je i njega izveo pred sud. Taje rasprava bila predmet jedne od nekoliko suvislih pria koje su dole do nas, a koje su povezane s egipatskom mitologijom. Sud nikako nije mogao doneti odluku jer su se njegovi lanovi, kojima je predsedao Ra-Harakhte, kako se ini uvek sloili sa zadnjim govornikom koji je bio predveden da pred njima svedoi te su stalno menjali miljenje. Kako je rasprava trajala ve due od osam godina, svima je bila dojadila te su bili sasvim nesposobni da usklade svoja miljenja. Veina sudaca bila je sklona Horusu koji je nasuprot Setovim optubama da je njegov neak kopile i da je samo navodni Ozirisov sin, dokazao da je zakonito roen, ali je Ra-Harakhte, predsednik, bio sklon Setu budui da je ovaj bio Nutin sin. Iako je Horus ratovao se Setom i bio pred sudom osam godina, jo su ga uvek prikazivali kao da je tek neto vei od deteta. Po RaHarakhteovu miljenju Set je bio stariji i iskusniji te je zato bio prikladniji da bude vladar Egipta; Horus, koji je za sebe zahtevao presto po pravu nasledstva, bio je premlad da vlada. Stoga velika borba izmeu Horusa i Seta simboliki predstavlja razlike miljenja o tome na koje se razloge netko moe pozivati traei pravo za svoje vlasnitvo. Dok je Horus to zahtevao po pravu nasledstva, Set se hvalio da je najjai u Velikoj eneadi (tj. jai nego sam Ra-Harakhte) jer svakoga dana ubija Apep, glavnog neprijatelja boga sunca. Horus je kao obranu imao samo zakon o nasleivanju i sud bogova. Nakon osam godina prepiranja u i Tot su Horusov sluaj predali sudu na osnovi toga da bi pravda morala nadvladati grubu silu; Izida je odmah shvatila da je ishod reen te je izjavila da je volja suda da bi se oko (simbol kraljevske moi) moralo izruiti Horusu. No Ra-Harakhte se razljutio to mu je na taj nain silom izmaklo iz ruku vodstvo suda pa je besan odvratio bogove od toga da oko izrue Horusu. Set je sada poalio to je predmet izneo pred sud, te je nesiguran u moralnu opravdanost svojih razloga predloio da se parnica rei borbom; no tomu se suprostavio Tot jer bi to bilo izbegavanje bitno vane odluke o tome ko je u pravu. Sud se ponovo naao u neprilici. Bogovi su odluili da pozovu boga ovna Mendesa koji je doao pred njih zajedno s Ptahom praiskonskog humka. No nijedan od njih nije bio spreman da izree sud ve su samo predloili da sud pie za upute Neiti, boginji Saisa, najstarijoj od boginja. Odredili su Tota da napie dolino pismo u kome se trai njeno miljenje. Neit je, poput drugih boanstava, bila sklona Horusu. Odgovorila je da bi presto trebalo dati Horusu, dok bi Set trebalo dobiti dvostruku vrednost svojega sadanjeg poseda i jo dve ene, Astartu i Anat, koje su bile sirijske boginje. Bogovi sudita ponovno su mislili da je reenje na kraju postignuto te su buno izglasali da Neit ima pravo. Meutim im je Ra-Harakhte zamerio to su se pourili i prigovorio je Horusu zbog njegove mladosti. Sad su se bogovi uzrujali, a jedan od njih, Baba, videi da ih spreava samo tvrdoglavost RaHarakhtea, dovikne mu: Vae je svetilite prazno! Strano uvreen zbog takve uvrede Ra-Harakhte legao je na lea i ljutio se. Sud je prekinuo sednicu. Samo ga je Hator mogla nagovoriti da se ponovo pridrui sudu; pola je u kuu svojega oca, pokazala mu svoje spolovilo te ga tako razveselila da je zaboravio svoje nezadovoljstvo! Poto se sud ponovno sastao, dokazi su opet zavisili od dveju metoda odreivanja kvalifikacije protivnih stranaka: prema sposobnosti ili prema pravu na nasledstvo po oevoj liniji. Kad je bio pred sud iznesen svaki sluaj, bogovi su pljeskanjem odobra vali, ali nisu ili dalje. Izida, koju je Set iskljuio iz suda, napokon je podmitila Antija, splavara bogova, da je odveze na Srednji otok na koji se preselio sud. Izida, kao uvek mona arobnica, pretvorila se u divnu mladu devojku; Set ju je ugledao s mesta na kojem je sedeo izmeu drugih bogova i potajno je poao da je

oslovi. Dok je s njome govorio, ispriala mu je kako je njen mu, pastir, umro ostavivi je s malim deaiem koji je traio oevu stoku. Tada je neki stranac pristupio sinu i rekao: Istui u te, uzeeu stoku tvojega oca i oteraeu te. Izida je zatim zamolila Seta da pomogne njenu sinu 32

protiv toga stranca. Set, nadajui se da e ugoditi lepoj devojci, odgovori: Mora li se stoka dati strancima, ako ovek ima sina kao naslednika? Zatim se Izida pretvori u lunju, uzleti navrh drva i dovikne Setu da je svojim vlastitim ustima sam sebe osudio. Set, koga je porazila ta nepravedna lukavtina, plaui poe da se potui RaHarakhteu. No predsednik suda nije se mogao sloiti s Izidom da je Set osudio sam sebe. Ra-Harakhte je postao nestrpljiv elei dokrajiti spor pa je savetovao bogovima da odmah stave na Horusovu glavu krunu. No Set nije hteo prihvatiti tu presudu. Predloio je, a bogovi su se s time sloili, da on i Horus ree spor tako da se pretvore u nilske konje i da skoe u vodu. Onaj koji izae iz vode pre no to isteknu tri meseca bie proglaen za onoga koji je izgubio. Izida je bila oajna jer je nilski konj bio Setov prirodni oblik pa je bila uverena da e on ubiti Horusa. Tada je na dugo ue privrstila harpun koji je bacila u vodu. Harpun je najpre pogodio Horusa, no brzo ga je otkaila kad je ula, kako Horus vapi. Njen sledei hitac bio je sretnije ruke te je pogodio Seta - ali ju je on odmah zazvao u pomo kao sestru podseajui je na njihovu zajedniku majku i molio ju je da i njega otkai. Izida, koju je ta molba u srce dirnula, otkai i njega. Horus, koga je ta slabost razjarila, skoi iz vode i majci odsee glavu. Bogovi odluie da kazne Horusa, no on se sklonio u jednu goru, pa ga nisu mogli nai. Setu je meutim polo za rukom da ga pronae pa mu je iupao oi te ih u gori zakopao u zemlju; iz njih je niklo lotosovo cvee, simbol ponovnog roenja i sunca. Set se tada vratio bogovima te izjavio da nije mogao nai Horusa. Ali ga je nala Hator (po nekim verzijama to je bio Tot) kako lei na obronku gore. Uzela je gazelino mleko i trljajui njegove one duplje vratila mu je vid. Oboje se vratie u drutvo bogova. Borba se odmah obnovila, a upotrebila su se sva oruja: kleveta, prevara i sila. Set je ak pokuao da Horusa i seksualno napadne znajui da e to, ako uspe, Horusa izloiti preziru. Ali je Izida budno pazila pa je to osujetila i, kako emo videti, usmerila protiv Seta. Sam Horus nije bio toliko ponosan da se ne bi posluio prevarom. Kad je Set predloio da isplove u amcima isklesanima iz kamena, pa tko prvi potopi amac drugoga, nasledie Ozirisovo presto, Horus je na to pristao, ali je meutim svoj amac napravio od kedrovine te ga prekrio sadrom, pa je tako prevario Seta. Kad su se otisnuli od obale, Setov kameni amac smesta potone, a on se nastojao spasiti pretvorivi se u nilskog konja; no Horus ga stane loviti te mu je svojim harpunom zadao strane rane. Horusa su esto prikazivali kako kopljem ranjava nilskog konja u iju i kako ga vee lancima. Set se ipak ponovno spasio. No do odlunog reenja jo nije dolo. Opet su se obratili na Neit, ali opet bezuspeno. Na kraju su se sloili s Totovim predlogom da se obrate Ozirisu da on konano presudi. Oziris je dakako odgovorio u prilog svom sinu zamerajui bogovima to su tako dugo odlagali presudu i to nisu dobro postupali s Horusom. Zar Oziris nije bio bog kome su morali biti zahvalni za svoj jeam i pir i stoku? Nijedan drugi bog nije bio tako zasluan. Ra-Harakhte se na tu izjavu razljutio i uzvratio da bi bilo i jema i pira ak da Oziris nikada nije ni postojao. Ozirisov odgovor na to neuljudno pismo reio je spor i odredio podruje vlasti boga ivih i boga mrtvih.Oziris je pohvalio vrhovnog boga eneade za sve to je uinio ukljuujui i ustanovljenje sudnice u podzemnom svetu. Ali je dodao da su Maat ponizili. Oziris nije skrivao svoju pretnju: govorio je o glasnicima divlje ga lica koje ima na raspolaganju i koje bi mogao poslati da mu donesu srce svakoga boga ili smrtnika koji ini zlodela. Odredio je da svako bie bogovi i zvezde, plemii i obini ljudi - mora prei u Zapad, zemlju mrtvih. Tamo e doi pred sud Ozirisa, koji je tako na kraju vladar

svih. Na osnovi takve pretnje sud je prihvatio presudu Ozirisa u korist njegova sina. Meutim, ponos jo uvek nije Setu dopustio da prihvati zakonitu presudu, a ne 33

presudu snagom oruja. Doveli su ga u okovima pred bogove koji su mu potedili i vot pod uslovom da kao bog oluja i vetra titi Ozirisovu lau. Horusu je sada bilo vraeno nasledstvo te je proglaen vladarom i Gornjeg i Donjeg Egipta i prozvan Har-pa-Neb-Taui, Horus gospodar dve u zemalja. Horus je ponovo uspostavio Maatinu vladavinu, boanski je sredio pravdu u celoj zemlji ponovo izgradivi hramove svojih predaka koji su u Setovo vreme bili razoreni i gradei nove u spomen svoje borbe sa Setom i pobede pravde. Njegova vladavina bila je uzor za sve potonje faraone koji su svi uzeli naslov ivi Horus. Iako je Horus zadrao tesne veze i sa sunanim i s Ozirisovim sustavom, zdruujui svoje uloge nadmaio je oba. Tako Ra vie nije bio suparnik kao dinastiki bog jer je bio poslan na nebo da s Horusom ini glavnu vezu s nebom, kao nebeske lestve, a Oziris je ostao u zagrobnom ivotu s ljudima koji su zavisili od Horusa radi sigurnog prolaza kroz sudnicu jer je Horus vodio preminule pred Ozirisa i esto nadzirao kako se vae srce. Horus dete postao je nekom vrsti daljnjeg narataja jer su ga poistovetili s naslednikom prestolja koji e konano osvetiti ili opravdati svoga oca. Uopteno su smatrali da je Horus venan s Hator, iako je imao i drugih ena. Ona mu je rodila niz dece od kojih su najvaniji bili Ihi, bog muzike, i Harsomtus, ujedinitelj dveju zemalja, ije je kultno sredite bila Dendera i koga su prikazivali kao mumiju s ljudskom glavom, kao oveka sa zmijskom glavom ili kao oveka sa sokolovom glavom s perjem i kolutom. .esto su i samoga Horusa zvali Harsomtus. Njegova etiri najpoznatija sina nadzirali su Kanopske posude, a pomagali su mu pri izmiljanju pogrebnih obreda za Ozirisa; govorilo se da je te sinove imao sa svojom majkom Izidom. Horusa su posvuda potovali ne samo u osobi faraona (to zapravo nikada nije bio popularan kult) ve i gde god su potovali Izidu i Ozirisa. On je bio lan i drugih trijada, naroito s Hator, a u kasnije vreme, kad je Izida postala velika boginja majka, mnogo su ga potovali u njegovu obliku Harpokrata. Hator Hator je bila boginja neba koju su prikazivali kao kravu, a postala je poznata kao uoptena boginja majka koju su ponekad zvali stvarateljem svemira. Njeno ime koje, kako se ini, znai Kua lica verovatno se odnosi na prvobitni feti iz kojega je izrastao njen kult. To je bila kravlja glava, koja je kasnije nalikovala sistrumu. Hator je ostala jednim od retkih boanstava koje su prikazivali s potpunim licem. Horusovo ime poticalo je iz istog korena pa je tako Hator bila s njime tesno povezana. Isprva se meutim mislilo da je Hator ki Nut i Raa. Poput Nut i ona je bila krava, a od ljubljene Raove keri postala je njegovom enom. Optei s Raovim bikom rodila je sina Ihija koji je bio poznat kao bog muzike, a nosio je dvostruku kraljevsku krunu i mladenaki uvojak. Hator je bila poznata i kao Raovo oko, jer je ono uzelo Hatorino oblije kad ga je Ra poslao da ukroti pobunjene poda nike, dok je vladao na zemlji. Mona Hator ubrzo je uterala ljudima strah u kosti; nakon prvoga dana vratila se mona kao lav izjavljujui da joj se srce raduje jer je ljudima nametnula svoju volju. U svojoj estini Hator se otelotvorivila u boanstvo lavicu Sekmet koja se, kad je okusila krv, nije mogla smiriti. Ra je eleo da vlada oveanstvom, a ne da ga potpuno zatre, ali je sada uspio obuzdati svoju krvoednu ker samo tako da ju je prevario. Prema tome naredio je svojim slugama da svare veliku koliinu piva i da ga oboje crvenim jagodama; to su nou razlili po poljima, a sledeeg jutra, kad je Hator izala da dere ljude, zastala je da se divi krvi i da je pije. Ubrzo se opila i napustila je svoju nameru vrativi se u svoju obinu narav. Ta je narav bila sasvim protivna Sekmetinoj jer je Hator obino bila boginja veselja i majinstva, otelotvorenje svega to je u ena najbolje. Kao za Nut, s kojom su je esto zamenjivali, i za

nju se govorilo da je s Raom rodila Horusa starijeg. No uoptenije se mislilo da je ena Horusa od Edfua (jedan od oblika Horusa starijeg) jer 34

se tumailo da njeno ime znai Horusova kua. Njihovo sveto venanje slavilo se svake godine kad se Hatori na slika prenosila iz Dendere u Morusovo svetilite u Edfuu. Govorilo se da je Horus mlai plod njihove veze. Zbog toga su Izidu esto slikali s kravljim rogovima kad su je potovali kao Horusovu majku. Kad se pak nije govorilo da je majka Horusa mlaeg, obino su je slikali kao njegovu dadilju. Na isti se nain govorilo da Hator doji faraona, ivog Horusa. Kad su je potovali u tom liku, bilo je naravno da su kraljicu poistoveivali s Hator. Kraljica je kao glavna svetenica predvodila druge svetenice u plesanju i sviranju, to je bila njena uloga u hramskom ritualu Horusa i drugih bogova. Svetenice niega reda poistoveivali su sa sedam Hatora dok su Hator smatrali za boginju muzikee i plesa. U tom vidu njeno je znamenje bio sistrum, instrument koji je nosio njen sin Ihi. Hator je bila i boginja bezbrinih uitaka i ljubavi. Ona je nadzirala oblaenje i doterivanje ena koje su je sve redom potovale - poev od kraljice pa do najzadnje seljanke - a drali su je za zatitnicu trudnica i za neku vrstu primalje. Njena povezanost s plodnou prirodno je vodila do toga da su je udruili s rastom Nila i Siriusom zvanim Sotis, a tad su je pri kazivali kao kravu koja lei u brodu, a meu rogovima ima zvezdu. Njena se uloga poneto izmenila kad je prevladalo verovanje u Ozirisa, jer je bila u narodu tako omiljena da su je uvrstili u novo verovanje. esto su je prikazivali kao Gospodu drva sikomore, a tad je njena kravlja glava napola izvirivala iz drva to raste na renoj obali te je srdano doekivala dolazak preminulog toei mu vodu i nudei ga hranom. Moda drvo sikomore spada u predaju da je upravo drvo sikomore obraslo i prikrilo Ozirisovo potopljeno telo kad je bilo kod Biblosa u Feniciji naplavljeno na kopno. Hator su prikazivali i kao kravu koja ne doji ivoga faraona ve mrtvog; ona je dojila i druge mrtve due bilo kao krava bilo kao ena i tako ih krepila za vreme balzamovanja, putovanja u Ozirisovu sudnicu i vaganja due. Dok su u Kasnom razdoblju mrtvog mukarca zvali Oziris, mrtve su ene zvali Hator. Hator su prikazivali kao zvezdama osutu kravu, kao enu s kravljom glavom ili kao enu sa irokom ovejom glavom ili s glavom u obliku sistruma i kravljim uima ili sa sunanim kolutom izmeu rogova. Najee se viala sa sistrumom kao boginja veselja, kako doji ivo bie ili mrtvaca ili kao boginja Zapada koja stoji na planini Zapada i eka da joj u naruaj padne sunce koje umire - to je kombinacija njene sunane i Ozirisove naravi. Anubis Anubis je bio boanstvo pas ili akal iji kult, kako se ini, vue poreklo iz Tinisa blizu Abida, ali se rano proirio po vrlo mnogim egipatskim krajevima. Budui da je akal pustinjska ivotinja, Egipani su Anubisa povezali sa zapadnom pustinjom, postojbinom mrtvih. On je preuzeo naslov pogrebnog boga Khenti-Amentiua, to znai Prvi od zapadnjaka, ali ga je zatim prisvojio Oziris. ini se da je Anubis prvotno bio bog smrti samo za faraona. Mislilo se da je u rano doba faraon mogao ritualno biti ubijen tako da ga pri kraju dvadeset osme godine njegova vladanja ujede zmija otrovnica. Kad je doao kraj, pojavio bi se pred farao nom Anubis (ili svetenik koji ga zastupa) sa zmijom. Iako se taj postupak svrio, Anubis je ostao kao najavljiva smrti, a prikazivali su ga kao ratnika koji nosi bodee i sklupanu zmiju ili kobru. U vezi s tim zanimljivo je da su Ozinsa ubili nakon toga kako je dvadeset i osam godina sedeo na prestolju. Budui da je Anubis mogao predviati da e imati istu sudbinu smrtnika, povezivali su ga sa arolijama i vraanjem. Slikali su ga na dnu zdela aranja tako da je vidovnjak prvo ugledao Anubisa kako predvodi druge bogove koji su doli da otkriju tajnu budunosti. Kada su Anubisa poistovetili s Ozirisovim zagrobnim svetom, govorilo se da je on sin Neftis i Ozirisa. Videli smo kako je

Neftis prevarila Ozirisa te joj je dao toga sina, i kako mu je Izida spasila ivot kad ga je nala nakon Ozirisove smrti kad su je do njega doveli psi. Izida je posvojila dete koje je, kad je odraslo, postalo njen uvar. Poto je Ozirisovo telo bilo obnovljeno, Anubis, koji je dobro poznavao lekove i otrove, pribavio je pomasti i retke lekove pomou kojih je zajedno s Izidom i Neftis 35

balzamovao Ozirisa. Anubis je zatim obavio pogrebne obrede za Ozirisa, obrede to ih je sam izumeo i koji su potom bili uzor za sve pogrebne ceremonije. Meutim, prema drugim predanjima, glavni vrilac obreda bio je Geb, kome su pomagali Anubis i Tot. Po kasnijem verovanju Anubis je imao tri vane funkcije. On je nadzirao ispravno balzamovanje tela i njegovu obnovu. On je mumiju primao u grob, obavljajui obred otvaranja usta, i sprovodio je due do Polja rajskih rtava polaui ruke na mumiju da je titi. Najvanije je od svega da je nadzirao vaganje due, brino pazei na vagu koju je esto krunila njegova glava, da bi video jesu li tasovi u ravnotei. Njegov je sud bio od bitne vanosti jer su ga redom prihvatali Tot, Horus i Oziris. Anubisa su prikazivali kao oveka sa akalovom glavom; ili kao psa koji prati Izidu; ili kao akala ili psa koji lei na postolju ili na grobu. Njegov je simbol bila crna i bela volovska koa poprskana krvlju, a visila je na jednoj motki, ali je njeno znaenje neizvesno. Upuaut Upuaut (ili Vepvavet), boanstvo vuk, bio je prvobitno lokalni bog Asyuta ili Likopolisa u Srednjem Egiptu. Budui da su ga poistoveivali s Khenti-Amentiuom iz Abida, bio je tesno povezan s Anubisom, a nekada su ga i zamenjivali s njim. Njegovo ime je znailo otvara putova, a kao bog rata ini se da je bio u ratu predvodnik kraljevih prvih bojnih redova. Kad se zdruio s Ozirisom, mislilo se da ga je pratio na njegovu osvajanju mirnim putem, a kasnije su ga zvali Ozirisov osvetnik i govorili da je Ozirisov sin. Meutim se ini da je u druga vremena bio jedan Ozirisov oblik i u tom izrazu bio je poznat kao Sekhemtaui, Snaga dveju zemalja. Govorilo se da Upuaut stoji na pramcu Auf-Raove lae kad ona plovi po reci podzemnog sveta, a slikali su ga u istom poloaju i u Ozirisovoj lai. Meutim, uglavnom su ga potovali zbog njegove uloge kao otvaraa putova prema Zapadu, podzemnom svetu, kako mrtvim duama pokazuje put kroz to mrano carstvo. Upuauta su prikazivali kao vuka koji uspravno stoji ili kao oveka s vujom glavom koji se ponekad vidi kako na sebi ima oklop i kako nosi oruje. Tot Tot, ija je ivotinja bio ibis ili psoglavi babun, bilo je staro boanstvo, ali je njegovo poreklo poneto tajanstveno. ini se da je doao iz Delte,jer je mnogostruko povezan s drugim bogovima Delte, ali mu je glavno kultno sredite bilo u Srednjem Egiptu u Emunenu (Al-Ashmunayn) ili Hermopolisu. On je imao vanu ulogu u mnogim mitovima, a imao je raznovrsna svojstva, ali je verovatno poeo kao pogrebno boanstvo. Meutim je u Hermopolisu ponekad zamenjivao Veliku gakuu ili Geba kao pticu koja nosi kozmiko jaje i tako stvara svet. Prvobitnu oktoadu iz Hermopolisa zvali su Totove due. Tot je bio stvoren snagom rei pa su ga zvali pronalaza govora. Prema verovanju hermopolitanaca rodio je sam sebe te se na poetku vremena pojavio na lotosovu cvetu. Tot je igrao ulogu i u heliopoliskoj i u memfiskoj kozmogoniji, meutim su ga opisivali i kao Raovo srce to je personifikacija i njegova boanskog uma kao stvoritelja i njegova jezika sa stvaralakom moi. On je bio jedan od branitelja u posadi Raova sunevog amca. No najveu uslugu je uinio Rau kad je naao i doneo njegovo oko kad je ono u obliku Tefnut pobeglo u Nubiju. Kako smo spomenuli, ponekad se govorilo da se Tot venao s Tefnut kad se vratila. Govorilo se da je Ra stvorio mesec da nagradi Tota ili da je dopustio Totu da ga stvori i da je postavio Tota da nou bude na nebu njegov zastupnik. Drugim reima, jedno se oko pradavnog sokola neba poistovetilo s Totom koji je tako asimilovao Aaha, preanjeg boga meseca. Bio je poznat i kao Beli kolut, upravlja ivih bogova zvezda, a zbog njegova postojanoga, odmerenog kretanja nebom zvali su ga Bik meu zvezdama. 36

Bilo je naravno da se bog meseca povee s vremenom, pa su Tota zvali mera vremena, to se simboliki izraavalo palminom granom koju je drao u ruci. Njegove su se funkcije prema tome lako proirile te su ga zvali pronalaza matematike, astronomije i tehnike. Njegovo matematsko umee omoguilo je bogovima da tono mere svoje pobede. Stoga je bio raunovoa bogova, ali i Raov sekretar. Egipani su direktno povezivali i matematiku i astronomiju s magijom i aranjem. Tot je bio veliki Gospodar magije pa kad je kao vidovnjak sluio kralju Ozirisu, uio ga je ne samo umeu civilizacije nego je i Izidu uio raznim arolijama ime je stekla naslov Velika arobnica. Totove arolije omoguile su Izidi da oivi Ozirisa i da po njemu zane nakon to je bio ubijen. On ju je takoe uio arolijama pomou kojih je leila sve bolesti kojima je rtva bio Horus dok je rastao u barutinama Delte. Sam Tot bajanjem je, po Raovu odobrenju, izleio dete od smrtonosnog otrova kojim ga je Set gotovo ubio. Kao to je Tot naao i doneo Raovo oko, tako je kao bog medicine mogao ponovo namestiti Horusovo oko kad ga je iupao Set kao crna svinja. Jedna druga uloga pomagala je Totu u njegovoj funkciji velikog arobnjaka. To je bila uloga uitelja bojih rei ili znakova pisanja, a uopteno se govorilo da ih je on izumeo. Tu je jasna veza s magijom jer su tekstovi bili klju za sve religijske tajne. Pretpostavljalo se da je sam Tot svojom rukom napisao knjigu o magiji i etrdeset i dva svezaka koji su sadravali sve znanje sveta. Za vreme Osamnaeste dinastije ti su svesci bili izneseni pred sud radi potvrde jer je znanje o boanskom poretku bio vaan predmet zakona po kojima se vladalo kraljevstvom. Tot je bio poznat kao pisar bogova, kao redoviti zapisniar i objavljiva njihovih odluka, pa su ga stoga smatrali za glasnika bogova. Zbog toga su ga u grkom razdoblju poistovetili s Hermesom. No kao Raova pisara i tajnika potovali su ga pisari i svi ueni ljudi u Egiptu, ukljuujui dakako i svetenike. Oni su ponekad bili skloni tomu da preterano uzveliaju ulogu svoga boga zatitnika. Oni su na primer zahtevali da umrli faraon koji je danju bio ujedinjen s Raom nou bude izjednaen s Totom, mesecom. Meutim, za vreme AmonRaove prevlasti Tota su konano uputili na dunost pisara i boga znanja te je njegova funkcija kao boga meseca postala nevana dok su mu naravno poricali funkciju demijurga, stvoritelja sveta. U oziriskom verovanju Tot je dobio nove uloge i dodatnu vanost. Kao tvorca svetih zakona Egipta Tota su prikazivali kao branitelja pravde i miritelja. To je isprva bila njegova uloga i u velikoj svai izmeu Horusa i Seta. No Tot je u prvom redu bio trailac istine; on je ubrzo pristao uz pravednu stvar te je glasno i esto izjavljivao da je Horus u pravu, a da je Set laac. Kako smo videli, Tot je bio zastupnik Ozirisove porodice. Pred sudom bogova to ih je pozvao Set tako je dobro branio Ozirisa da je presuda odmah donesena u prilog Ozirisu te je proglaeno da je na estitu glasu. Zatim je Tot izneo pred sud Horusov sluaj. Ovoga puta njegova je zadatak bio svakako tei jer je Horus stajao pred sudom kao neiskusan mladi koji zaista ne bi mogao vladati, ali je Set, budui da nije bio siguran u svoje razloge, bio dovoljno mudar te je predloio da se spor rei fizikom borbom. Osim toga, Seta je podupirao Ra-Harakhte koga su bogovi moda potajno ismejavali, ali ga nisu mogli izigrati. I sudac i branitelj imali su u toku duge rasprave neobine doivljaje sa Setom. Set je naime progutao Ra-Harakhteovo oko koje mu je vraeno tek kad je Set bio prisiljen da ga izbljuje. Tot se rodio ili ponovno rodio - iz Setove glave budui da je Izida primenila svoje arobnjake moi pa je uinila da je Set zatrudneo osvetivi se za njegove homoseksualne napade na njena sina. Set je veoma voleo loiku, pa je ona nabrala nekoliko sveih prhkih listova i za njega pripravila jelo. To je jelo s uitkom pojeo - i zaeo je. Izida je Horusovo seme

pomeala s liem loike. To je Ra-Harakhte uzeo kao znak da su Setove klevete bile lane pa je pomogao da se parnica rei u prilog Horusu. Odonda su Tota esto povezivali s Ozirisovom sudnicom. On je stajao blizu vage, pa kad je Anubis objavio rezultat, Tot je to zabeleio u svoju glavnu knjigu. Oziris je prihvatio ono to su rekli Tot i Anubis. Tot je zacelo iskoristio Setovu propast, kao to je hteo prisvojiti i njegov kult. Budui da je poput Seta bio bog podzemnog sveta, mogao ga je zameniti u njegovim 37

najvanijim funkcijama. Tako se, zajedno s Horusom, viao kako pri kraljevoj krunisanju obavlja obrede ienja to je obred koji proima kralja istoom i snagom Gospodara dveju zemalja. Ako se Set na pradavnim spomenicima pojavljuje u dinastikim funkcijama, njegov se lik esto menjao u Totovo oblije to je bilo lako zbog slinosti njegove zavijene njuke s Totovim i ibisovim kljunom. Tota su najee prikazivali kao oveka s ibisovom glavom koji nosi polumesec i kolut. Kao bog mrtvih nosio je Ozirisova obeleja: krunu s kolutom, ureus i rogove. Kao Aaha prikazivali su ga kako stoji na Maatinu simbolu kao mumija obrijane glave s mladenakim uvojkom Khonsua, a nosi polumesec i utap. Njegov srebrni amac prevozio je due mrtvih po nonom nebu. Slikali su ga i kao psoglavog babuna, ivotinju drevnog boga Astena, s kojim se izjednaio. Seat Seat, drevna boginja, za koju se mislilo da je Totova sestra ili obinije da mu je ena, bila je boginja pisanja i merenja pre nego su te funkcije pripisali njenu suprugu. Zvali su je Gospoa knjiga ili nebeskom knjiniarkom, a bila je i zatitnica aritmetike, graditeljstva i zapisa. Iako je te funkcije delila s Totom, Seat je u biti bila kraljevsko boanstvo te je pripadala samo faraonu. Stoga su, kad su se osnivali hramovi - kraljevske graevine - Seat i faraona slikali zajedno kako nateu ue da bi izmerili njihove dimenzije. Kao zapisniar, ispisivala je kraljevo ime na listove Drva ivota, blizu kojega je boravila, te ga tako uinila besmrtnim, a trajanje kraljevoga zemaljskog ivota oznaavala je listovima na palminoj grani koju je nosila, izraunavi duinu njegovih dana. ini se da je u tom svojstvu bila povezana s Anubisom. Seat su uopteno slikali kao enu koja nosi cvee ili zvezdu na glavi s ureusom, znakom povezanosti s kraljem. Odevena je bila u leopardovu kou, a obino je drala pero i pisarsku paletu sa crnilom. Bogovi - zatitnici faraona i kraljevstva Videli smo da svi lokalni bogovi imaju u stanovitom smislu politiku ili barem vojnu ulogu jer je svaki bio voa svoga naroda kao socijalne ili politike grupe. Takoe smo videli da su bogovi onoga naroda koji je stekao prevlast u Egiptu zadobili naroito znaenje. Voe toga naroda, koji su bili glavni svetenici boanstva, tvorili su kraljevski dom kraljevstva. Najugledniji meu takvim boanstvima bili su dakako Horus i Ra, koji su oba bili nerazreivo povezani s kraljevskim domom kroz sve sree i nesree duge egipatske istorije. Njihova ujedinjena snaga kao RaHarakhte utisnula je sunanu sliku tako vrsto na pojam dravnog boga da su i sva druga zatitna boanstva kraljevstva poprimila sunanu boju. Takva su boanstva mogla imati dugu istoriju u drugome liku, a mogla su imati i razliite mitologije. No kad su stekla vano nacionalno znaenje, poistovetili su ih sa sunanim kultom faraona. Tako je bilo ak i u vreme rane i kasnije egipatske istorije kad su Ozirisa najoduevljenije i uopteno potovali vie od svih bogova. Pa ak kad se Ozirisova mitologija donekle prilagodila dravnoj religiji, Oziris se na ovome svetu nije mogao takmiiti s kultovima sunca koji su moralna osnova vlade, boanskog poretka ili ravnotee koju faraon dri izmeu dvojnih polova - to je karakteristika egipatskog miljenja. To se dvojstvo isticalo u razlici koja je uvek postojala izmeu Gornjeg i Donjeg Egipta - ak u vreme kad ujedinjenje Dveju zemalja nije bilo u pitanju: faraonova se jakost merila njegovim uspehom u njihovu ujedinjenju. Iako su Nekhebet i Buto, za titne boginje dvaju kraljevstva, bile ujedinjene u kraljevskim insignijama, uvek su smatrali da su odvojene. 38

Nekhebet Nekhebet je bila boginja-sup gornjeg Egipta, a njen je grad bio Nekheb koji se nalazio na drugoj obali Nila nasuprot Nekhenu ili Hierakonpolisu, kultnom sreditu Horusa, boga sokola. Oba grada bila su u predistorijsko doba spojena kao glavni grad Gornjeg Egipta. Nekhebetina vanost rasla je s vanou Horusa, ujedinitelja Dveju zemalja, ali kad se Nekhebet vrsto povezala i s Donjim Egiptom, ostala je samo boanska zatitnica Juga. Glavni bog njena kraljevstva bio je u rano doba Set, ali poto je pao u nemilost te ga je zamenio Tot, Nekhebet je ponovno postala vana. Dok su pre Horus i Set vrili simbolike geste samtaui, Nekhebet i Buto sve su vie simbolizovale ujedinjenje Dveju zemalja. Nekhebet je bila potpuno ukljuena u sunanu mitologiju te se zvala Raova ki i njegovo desno oko. Ona je bila uvuena i u Ozirisovu sferu kao ena Khenti-Amentiua, Prvoga od zapadnjaka; nema sumnje da je ideju sugerisala injenica to su obine mrtvace bacili u pustinju gde su im tela izjeli strvinari. Nekhebet je bila povezana i s Ozirisovim vidovima plodnosti jer su smatrali da je ena Hapija, Nila, koja otvara brane omoguujui Nilu da tee iz praiskonskog okeana. Stoga se mislilo da je boginja majka, zatitnica raanja dece, pa su je kao veliku divlju kravu poistoveivali s Hator. Kad su Nekhebet poznavali kao Gospou strave, obino su je prikazivali kao enu ili kao supa koji nosi belu krunu Gornjeg Egipta. Ona je naroito bila kraljeva zatitnica koju su slikali kako nad njim iri krila, a u tom poloaju u svojim kandama dri kraljevski prsten ili tuak. Buto Buto, ispravnije poznata kao Udjat ili Edjo, bila je boginja kobra kojoj je prvobitna domovina i glavno kultno sredite bilo u barutinama Delte. Kao to je Nekhebet bila majinska zatitnica faraona tako je Buto bila njegova nasrtljiva hraniteljica. Prikazivali su je kao kobru ureus koju je isprva na elu nosio Ra, a zatim svi faraoni, i koja pretei iri kukuljicu spremna da na faraonove neprijatelje ispljuje otrov ili da ih spri svojim plamenim pogledom. Ponekad se mislilo da se u rano doba njena mo mogla okrenuti protiv samoga faraona jer je njen ugriz bio smrtno sredstvo kojim je rukovao Anubis da bi u odreeno vreme usmrtio faraona. Kako smo videli, ureus je bio levo Raovo oko, to gaje, poto je uvrstio svoju nezavisnost, bog sunca smestio u poasni poloaj na svome elu. Buto je stoga personifikovala sunevu arku toplinu i bila poznata kao Gospoa neba i kraljica svih bogova. Bila je tesno povezana s Horusom starijim kad se dizao do prevlasti u Donjem Egiptu, a bila je povezana i s Horusom mlaim jer je pomagala Izidi te detetu postala pomajka. Nali su se i drugi naini kojima su je uvrstili u Ozirisov sustav: zvali su je Anubisovom keri i dali joj ime Zelena ili ona koja opskrbljuje hladnom vodom pa su je tako usporedili s Nekhebet koja je bila povezana s Nilom. S boginjinog hrama u Butu moglo se videti Veliko zelenilo ili Sredozemno more. Buto su prikazivali kao enu koja nosi ureus ili crvenu krunu Donjeg Egipta. Ta kruna, poznata kao Gospoa arolija, takoe ju je povezivala s Izidom, Velikom arobnicom; u njenu hramu u Butu bilo je uveno proroite. Prikazivali su je kako dri stabljiku papirusa oko koje se ovijala kobra, a katkada samo kao kobru smotanu u kotarici i koju podupiru biljke papirusi dok nosi krunu Donjeg Egipta. U drugo doba umesto Buto bila je samo kruna - uopteno kao sastavni deo dvostruke krune ili pent, te su je zvali Gospoa moi ili Gospoa plamena, koja je simbolizovala vrhovnu faraonovu vlast nad Dvema zemljama. 39

Harsafes Harsafes (ili Herief), lokalni bog Herakleopolis Magne u Faiyumu, postao je nacionalno boanstvo za vreme Prvog meurazdoblja kad su njegovi sledbenici savladali azijske osvajae u Delti i ujedinili pod svojom vlau Srednji i Donji Egipat. Njihova vladavina nad Gornjim Egiptom bila je samo nominalna, a konano su ih istisnuli Tebanci i Mont. Harsafes bio je boanstvo ovan koje su prikazivali kao oveka s ovnovom glavom. Bio je bog plodnosti i povezan s vodom jer mu ime znai onaj koji je u svom jezeru. Kad je bio nacionalno boanstvo, smatrali su da je jedan Horusov oblik. Mont Mont (ili Montu) bio je lokalni bog Hermonthisa, grada koji je desetak kilometara juno od Tebe i glavni grad tebanske nome. Za Jedanaeste dinastije postigao je nacionalno znaenje jer su tada faraoni dolazili iz Hermonthisa. Neizbeivo povezivanje kralja s Raom dovelo je do toga da je i Mont povezan sa suncem, a Hermonthis je postao velikim sreditem sunanog kulta, poznatim kao Heliopolis Juga. Mont je bio poznat kao jedan oblik Ra-Harakhtea, pa su ga zvali iva Raova dua. Budui da je njegova sveta ivotinja od davnine bio bik, zvali su ga Bik planina suneva izlaska i zalaska, meutim, on je personifikovao i razornu silu sunca, pa su ga zvali i Bik mone ruke. U Novoj dravi njegova je posebna funkcija bila funkcija faraonova ratnikog boga. Slikali su ga kako pred faraona dovodi poraene neprijatelje i kako mu uruuje khepe, svoj srpoliki ma. Monta su prikazivali kao vologlava oveka koji nosi luk i strele, toljagu i no. U kasnije doba govorilo se da se otelotvorio u bika Bukisa. U njegovu sunanom vidu Monta su prikazivali kao oveka sa sokolovom glavom koji na glavi izmeu dva duga pera nosi suna vi kolut i ureus. Mislilo se da stoji na pramcu suneva nonog amca i da kopljem ubija suneve neprijatelje. U toj prilici kao branitelj faraona i sunca Mont je definitivno postao dinastikim likom, ali ne i popularnim boanstvom. Sebek Sebek (ili Sukos ili Sobk) bio je boanstvo krokodil, drevni gradski bog Krokodilopolisa u Faiyumu, podruju jezera i barutina u Donjem Egiptu. Bio je bog vode ije ime znai onaj koji ini da se bude trudan ili plodan, a govorilo se da je sin Neit iz Saisa. Isprva je bio dosta nevano boanstvo, to je po Raovoj zapovedi vrilo neke zadatke kao to je na primer hvatanje etiri Horusovih sinova u mreu kad su u lotosovu cvetu izranjali iz vode. Za Dvanaeste dinastije Sebek se uzdizao te je postao bogom faraona - nakon prvog Amonova uspona, ali pre svoje prave premoi za Osamnaeste dinastije. U tom su razdoblju faraoni preneli svoj glavni grad na ulaz u Faiyum koji su kultivirali izgradnjom mrea navodnjavanja i drenae. Sebekovo glavno sedite ostalo je Faiyum, ali nakom Dvanaeste dinastije posvuda su ga potovali te je dobio drugo vano svetilite u Gornjem Egiptu u Ombosu (Kom Ombo). To je kasnije bio razlog da su ga poistovetili sa Setom: kad je Set bio u nemilosti, imao je oblik krokodila. Sebeka su potovali i u Tebi i na jezeru Moeris. U Tekstovima sarkofaga u Srednjoj dravi Sebeka su kadikad poistoveivali sa zmijom Maka, dugom pedeset stopa, koja je imala kremeni oklop i koja zamahuje noem te se suprotstavlja sunevu amcu dok ulazi u podzemni svet; zato je bio olienje neastivog. Za vreme dok je bio dravni bog, poistoveivali su ga sa suncem, pa mu je ime bilo Sebek-Ra. Videli smo kako se aart, koji je leio Geba, pretvorio u Sebeka. Jedna verzija toga mita govori da je, dok se Ra-Harmakhis borio s neprijateljima pokraj svetog jezera blizu Het Nebesa, dolo do borbe protiv njega 40

pa se sklonio u jezero. Tamo se pretvorio u krokodila sa sokolovom glavom te je uspeo savladati svoje neprijatelje. (Uistinu je bog nome, u kojoj je nastalo Sebekovo kultno sredite, bio boanstvo soko.) Nakon toga je Sebek bio kraljevski, sunani bog koga su esto poistoveivali s boanskim kraljem Gebom. U oziriskom verovanju go vorilo se da je oblik koji je uzeo Horus da bi naao delove Ozirisova tela to ih je Set pobacao u Nil. On je dugo ostao strano, iako uopteno dobrotvorno boanstvo sve do Kasnog doba kad su u jezeru Moeris drali svetog krokodila ukraenog draguljima i zlatom. Sebeka su prikazivali kao mumificiranog krokodila ili kao oveka s krokodilskom glavom na kojoj su rogovi poput Amon-Raovih rogova, sunani kolut i dve zmije ureus, a obe nose sunani kolut. Amon Za celo vreme Stare drave Amon je bio neznatni bog grada Tebe - ak manjeg znaenja nego Mont, bog susednoga grada Hermonthisa, glavnoga grada tebanske nome. O njegovu prvobitnom znaaju malo je poznato - pa su i stari Egipani o njemu malo znali te su ga zvali imenom koje znai sakriven. Vie nego bilo koji bog, Amon je bio tvorevina politikih okolnosti te je postupno dobivao nova znaanja kako je asimilirao uloge drugih bogova nakon poraza njihovih sledbenika. Vie nego bilo koji bog, Amon i mo, koja mu se pripisivala, potkrepljivali su autoritet njegovih ranih sledbenika kad su postali kraljevskim domom. Tebanski vladari i Mont zajedno s Amonom doli su do prevlasti oko 2050. pr.n.e. pri kraju Prvog meurazdoblja kad su pod svojom vlau ponovno ujedinili Egipat. Za vreme Srednje drave Amona su prvenstveno smatrali za gusku te su ga, kao Geba, zvali Velika gakua koja nosi kozmiko jaje. ini se da se poistoveenje s Velikom gakuom osnivalo na velikom ugledu ptice, zbog njene plodnosti. No to nije potrajalo, pa je osim pera, koja su ostala Amonovo obeleje, slika guske nestajala. Vanija je za Srednje drave bila povezanost s drugom plodnom ivotinjom, ovnom. Govorilo se da je Amon jednom navukao glavu i kou ovna koga je oderao i kome je odrubio glavu kad ga je u, bog vazduha, molio da izae iz skrovita. Poto se Amon u tom liku pokazao svetu, bili su mu posveeni ovnovi koji su bili nepovre divi osim jednom na godinu kad su odrali ovna i odrubili mu glavu te ga rtvovali Amonu. Kako smo videli, Amon je u kosmogonijama preoteo uove ivotvorne funkcije i postao bogom vetra koji je uzburkao Nuna i tako zapoeo stvaranje. Govorilo se da je Amonova dua zatvorena ili u sfingi ovnu ili u zmiji ezlu nazvanoj Kamatef. Amona su prikazivali i kao itifalusnog oveka tamnoplave koe koji nosi dugo perje, ponekad kao mumiju, poput drugih bogova staratelja, Ptaha i Mina. Kasnije su ga poistovetili s Montom kao Bika svoje majke i kao boga rata, jer su tebanski vladari bili najtvra jezgra otpora stranom uticaju. Kako je rasla njihova mo, Amon je sve vie postajao sunani bog i u budue je bio poznat kao Amon-Ra. Nosio je sve simbole vrhovne vlasti boga sunca, a njegova je glava katkada izgledala kao ureus. Uao je i u carstvo mrtvih jer je njegova ovnujska glava omoguila da se lako poistoveti s mrtvakim oblikom Auf-Raa koji plovi kroz podzemni svet i duama mrtvih udahnjuje novi ivot. Do razdoblja Amon-Raove najvee slave dolo je poto su tebanski vladari izgnali strane faraone Hikse i nakon drugog ponovnog ujedinjenja Dveu zemalja pod njihovom vladavinom oko 1570. pr.n.e. Egipat je na neki nain imao koristi od kraljeva Hiksa jer su oni uveli tehnike bronzanog doba. Tebanci su od njih nauili nove vetine ratovanja i obrade zemlje. Na poetku Nove drave Egipat nije ojaao zbog ponovnog ujedinjenja ve se ubrzo obogatio zbog osvajanja u Aziji odakle su se nameti slivali u riznice tebanskih bogova. Novi hramovi u ast Amon-Rau gradili su se posvuda a naroito u Tebi i oko nje. Jedan od najglasovitijih bio je hram Amenhotepa III u Luxoru

posveen itifalusnom Amon-Rau. Taj nije bio daleko od najveeg Amonova hrama u Karnaku 41

gde su ga drali za boga vetra. Pokraj njih, na zapadnoj obali Nila, bili su kraljevski pogrebni hramovi koji lee ispred litica zapadno od Tebe gde su poevi od Amenhotepa I. pa nadalje faraoni bili sahranjivani u grobove isklesane iz stene u Dolini kraljeva. Tako je naputen oziriski Abid kao tlo u kome su se sahranjivali kraljevi. Za vreme Nove drave Amon-Ra postao je poznat kao kralj bogova. Vladanje velikim carstvom koje se prostiralo od Eufrata sve do Sudana dovelo je do toga da su Amon-Raa shvatali kao najveeg od svih bogova, sveopeg vladara prestola sveta. No Amon-Ra nije bio samo bog pobede i vladar drugih boanstava, on je otelotvorio u sebi vie njihovih funkcija i karakteristika. Za njega se govorilo da moe uzeti bilo koji oblik, jer su svi bogovi bili njegovi oblici. Na taj je nein upriliio da moe imati mnogobrojna imena, ali je njegovo pravo ime bilo tajno kao to je bilo i Raovo, te mu se drugi bogovi nisu mogli moliti. On je izronio iz praiskonske poplave na humku Hermopolisa gde se, stvorivi sam sebe, izlegao iz jaja. Boginja neba Amaunet (njegovo feminizirano ime iako je uistinu bila starije boanstvo nego sam Amon) prihvatila ga je u obliku krave. Popevi se na njena lea, Amon je plovio Nunovim vodama i gde god se iskrcao, postao je lokalni bog. Naroito je bio povezan s bogovima stvaranja i plodnosti: s bogovima ovnovima Harsafesom iz Herakleopolisa i Banebdetetom iz Mendesa, Nunom, Hapijem Nilom, Ptahom iz Memfisa, Minom iz Koptosa i Montom iz Tebe. Amon je tako bio opti stvoritelj: postao je glavom tebanske eneade i hermopoliske oktade, preotevi vlast Totu te su ga poistovetili s Ra-Atumom iz Heliopolisa kao stvoriteljem. esto su ga nazivali Raovim licem i Ptahovim telom. Dralo se da je i Amon-Ra poput ranijih oblika boga sunca fiziki faraonov otac jer se govorilo da su naslednici prestolja zaeti kad je optio s kraljicom preuzevi oblik vladajueg faraona. Faraon je zaista nosio Raova znamenja kad je sasvim javno prilazio kraljici. Dakako da su Amon-Raovi sinovi gradili hramove u ast svoga oca, a on ih je zauzvrat vodio do vojnih pobeda, proimajui ih duhom ivota i dajui im jainu stotine hiljada ljudi. To verovanje objanjava to je Aleksandar osvojio Egipat mirnim putem; kad je naime tamo stigao, podvrgnuo se u Amon-Raovoj oazi obredu pomou kojega je ponovo roen kao sin velikoga boga te je bio ovlaen da nosi Amonove uvijene ovnujske rogove. Amon-Ra je uz to imao i kosmike funkcije jer je, poto je stvorio sve stvari, propisao vreme i godinja doba pa je u svome sunevom amcu brodio nebom, zapovedao vetrovima i oblacima izvikujui naredbe gromovitim glasom - i odravao sva stvorenja i svu vegetaciju. Uprkos svojoj uopteno priznatoj veliini, svojim kozmikim i dinastikim vezama, Amon-Ra bio je i narodni bog koga su obini ljudi uopteno i osobno potovali. Zvali su ga vezirom siromanih, nepodmitljivim i eljnim znati jesu li pravedni dobili zasluenu nagradu i jesu li slabi zatieni od jakih. Kao otac koji ljubi svoje, Amon-Ra je bio saoseajan bog; ali se njega nije moglo izigrati maginim obredima jer je bio poznat kao onaj koji potire arolije. Oni koji mu se dolaze moraju opravdati svoje zahteve pokazajui estiti znaaj ili ispovedivi svoje grehe. Ta vrsta osobnog potovanja prekinula je s ranijom egipatskom predajom. No ak je jo vei prekid s tradicijom izazvalo Amonovo svetenstvo. Iako su Amon-Raa kao dinastiko boanstvo teoloki poistoveivali s ranijim oblicima boga sunca, njegovo besprimerno bogatstvo i njegova mo vodili su do novog oblika teokracije. Dok bi pre snaga boga jaala kraljevski dom, u AmonRaovu sluaju ona je konano oslabila kraljevski dom. Taj se razvoj delom moe pripisati negodovanju Raovih svetenika u Heliopolisu koji su zadrali svoju nezavisnost i potovali svoje vlastito boanstvo kao jedinoga pravog boga sunca. No Amon-Raovi svetenici sami su sijali

seme svoje propasti. Njihovo bogatstvo donosilo im je sve veu svetovnu mo i poticalo elju da se upliu u politiki ivot. Kao to smo videli, Hatepsut iz Osamnaeste dinastije du govala je svoj poloaj na prestolju pomoi Amon-Raova svetenstva te je zbog toga bila vrlo odana Amon-Rau gradei njemu u ast hram u Deir el-Bahriju. Svetenstvo je bilo tesno povezano s kraljevskim domom, ali je bilo astoljubivo i neslono. Njiho va ekskluzivnost i nepostojanost odraavale su se na kraljev ugled te ga slabile. 42

Ta je situacija stvorila mogunost za reakciju i vraanje na arhaino potovanje sunca u istom obliku kao Atena, sunanog koluta. Takvom razvoju daljnji je poticaj dalo irenje carstva u Aziji kad su Egipani upoznali boanstva Bliskog istoka i monoteizam. Bio je to kratkotrajni ali duboki prekid, intermeco koji su zapoeli izvoditi Tutmozis IV i Amenhotep III, a do fanatinog vrhunca doveo ga je Amenhotep IV. koji je promenio svoje ime (koje je znailo Amon je zadovoljan) u Akhenaten (koje je znailo to se svia Atenu). Akhenaten je AmonRaovim svetenicima oduzeo posede, opljakao je njihove hramove i napustio Tebu kao glavni grad. No ve pre svoje smrti nastojao je da doe do kompromisa jer se zanemareno carstvo raspadalo, a njegovi su naslednici Tutankamon i naroito Haremhab uloili velike napore da obnove hramove i da bogu daju zadovoljenje. Ako je Akhenatenova vladavina iemu nauila njegove naslednike bilo je to da kraljevski dom ne sme biti previe zavisan o jednom sveoptem boanstvu. Haremhab se potrudio da ulepa i hramove drugih bogova, ali Teba vie nikada nije postala glavni grad Egipta. To su Amon-Raovi svetenici opravdavali legendom da zemaljski vladar ne moe vladati gradom jer on pripada boanskom Amonu. To tumaenje otkrilo je i ovoga puta astohleplje to je dovelo svetenike do njihove propasti. Nastojali su nai vezu s vladajuim domom tako da su jednu kraljevsku ker proglasili za boansku Amon-Raovu enu. Ona je bila njegova velika svetenica i na zemlji predstavnica njegove vlasti. Takvo uenje bilo je vano za svakoga faraona kako bi mogao postii da njegova vlastita ki bude prihvaena kao duhovna ki velike svetenice. To je uenje bilo pokuaj svetenika ne samo da steknu svetovnu mo nego i da obnove svoj poloaj na elu koordiniranog, svenarodnog svetenstva svih bogova. Tebansko je svetenstvo, meutim, jo vladalo poput svake druge svetovne vlasti te se samo stavilo u situaciju polusuparnitva prema faraonima koji su vladali na severu. Suparnitvo nije sasvim nestalo ni kad su lanovi kraljevskog doma bili imenovani za velike svetenike, jer su oni bili skloni tomu da to shvate kao poastan poloaj pa nisu Tebu uzeli za rezidenciju. Svetenstvo je davalo veliku vanost proroanstvu Amon-Raa, ije su izjave upotrebljavali da bi postigli svoje politike svrhe. Konani rezultat svega toga bio je da je Amon-Ra pao zajedno s kraljevstvom kad su Asirci 663. pr.n.e. osvojili Tebu. Svi, oblici potovanja sunca smanjili su se u korist Ozirisova kulta. Aten Aten je u najranijim vremenima bio lik boga sunca koji predstavlja sunce u zenitu, jasno i jako. Slikali su ga kao crveni kolut sa zracima koje dopiru do zemlje. U religiju uveo ga je Akhenaten, ali je bio odvojen od drugih vidova sunca pa ak i od svih bogova i teolokih sustava, budui da su smatrali da je on vrhovna sila ivota i kombinacija Ra-Harakhtea i ua. Zbog jasnoe kojom sam sebe otkriva ljudima, Aten se razlikovao od Amon-Raa, ali zbog tvrdnje da su svi ljudi - Egipani i stranci Atenova deca novi kult bio je nalik na AmonRaov zahtev za univerzalnou; no atenizam je nadmaio Amon-Raov kult tvrdei da njegov bog nije tek vrhovno boanstvo i izvor svih drugih nego da je zapravo jedini bog vredan potovanja. Meutim je Akhenaten ipak u svojoj uvenoj himni tvrdio da jejedini boji posrednik i da je boanstvom jednak Atenu. ini se takoe da se atenizam obratio starom pojmu da je samo faraon besmrtan; za obine ljude postoji samo stvaran ivot na ovome svetu. Govorilo se da je jedan od Akhenatenovih motiva da uspostavi i iri svoju novu religiju bio taj to je hteo nai boga koga bi svi ljudi u njegovu carstvu mogli potovati kao apstraktno ali ipak uvek prisutno bie, bez specifino egipatskih veza. Meutim, kako smo vie puta spomenuli, sami Egipani nisu bili skloni ekskluzivnim kultovima: vie su voleli sinkretistiku veru izgraenu na starim

tradicijama. Takva apstraktna pa ipak materijalistika vera nije se mogla odrati - te se poela raspadati ak pre smrti svoga osnivaa. Pokret, koji su podravali samo dvorjani skorojevii, poremetio je 43

staru strukturu moi. Akhenaten se sam prozvao kralj koji ivi u istini, ali su njegovi kasniji napadai mogli govoriti da je za njegova vladanja Maat u kraljevstvu bila naputena. Obian svet moda je posluno napustio Amon-Raa, ali se ubrzo obratio starim narodnim bogovima kao to su Bes i Taueret. Za sedamnaestogodinjeg Akhenatenova vladanja nije bilo vremena da bi se oko Atena izgradila mitologija - a moda se nije ni mogla razviti zbog naravi boanstva. No bogatstvo oteto Amon-Rau dobro je bilo iskorieno za gradnju hramova i palata u novom severnom glavnom gradu Akhetatenu (Atenovo obzorje), gde je sada Tel el Amarna. Tu su na bareljefima esto prikazani Akhenaten, njegova ena kraljica Nefertiti, njihove keri i faraonovi roditelji Amenhotep III i kraljica Tij, kako se klanjaju Atenu; zrake koje izbijaju iz velikoga sunanoga koluta zavravaju u ljudskim rukama koje dre simbol ivota, skupljaju sa rtvenika darove i ljudima predaju materijalna dobra. Za Tutankamona i Haremhaba imena Aten i Akhenaten bila su na spomenicima tako temeljito izbrisana kao to je krivoverni faraon brisao imena Amon-Raa i drugih bogova, ali se ipak sauvalo nekoliko primeraka realistike umetnosti toga doba ukljuivi one u drugim Atenovim hramovima u Tebi i Heliopolisu gde su Atena izjednaili s Raom. Khons Khons (ili Khonsu) doao je dosta kasno na istaknuto mesto kao bog mesec Tebe. Kako je Amon pripadao hermopoliskoj oktadi te je ve bio zdruen s bogom meseca Totom, bilo je naravno da e za sina svoje trijade u Tebi izabrati Khonsa, susednog boga meseca. Prema tome se govorilo da su Amon i Nut Khonsovi roditelji. ini se da je Khons prvotno predstavljao kraljevu placentu. Budui da je kralj boanskog porekla, boansko je bilo i sve to se odnosilo na njegovo roenje. Kako su kralja poistoveivali sa suncem, to su placentu poistovetili s mesecom. Mumificiranu placentu nosili su prigodom dravnih sveanosti na motki kao deo kraljevskog znamenja. Budui da je Khons bio mesec, opisivali su ga kao trkaa koji juri nebom jer su tumaili da mu ime znai prelaziti popreko. U Tebi su ga poistovetili s Totom kao onog ko rauna vremena i sa uom kao bogom nebesa ili vazduha. Khonsa su zvali Gospodarom istine i tvorcem sudbine, pa je stoga bio i prorok. Potovali su ga i kao onoga koji razbija ari jer je imao vlast nad zlim dusima. Konano je poput svojih roditelja bio izvor plodnosti i rasta, davalac daha ivota. Khonsa su prikazivali kao mumificiranog mladia obrijane glave osim mladenakog uvojka, a nosio je menat, simbol muevnosti, te utap i polumesec. Katkada su ga poistoveivali s Horusom i slikali sa sokolovom glavom. Mut Mut, Gospodu Aerua u Tebi, smatrali su za najveu i najmoniju boansku majku. U preddinastino doba njeno je ime jednostavno znailo sup; prvobitno je bila tebanska boginja te su je zamenjivali s Nekhebet, zatitnicom Gornjeg Egipta. Poto je za Osamnaeste dinastije Amon doao na istaknuto mesto, bila je udata za njega, pa su je poistovetili s njegovom preanjom enom Amaunet. Venanje Mut i Amona bilo je za vreme Nove drave velika godinja svetkovina. Amona su nosili iz njegova hrama u Karnaku, a velika sveana povorka ukrcala bi se u lae na Nilu da poseti Mut u njenu hramu u Luxoru. Taj obred bila je prilika da Amon izrie proroanstva. Uprkos tome to su Mut smatrali za Amonovu enu, govorilo se da je dvopolna, ime su potkrepili njen poloaj kao majke svega to ivi. Poistoveivali su je s drugim vanim boginjama i zvali Velika arobnica, vladarica neba i Raovo oko, pored toga to je bila kraljica svih bogova. Uopteno su je prikazivali kao enu, ponekad sa supovom glavom na kojoj nosi ureus i dvostruku krunu Gornjeg i Donjeg Egipta koju je posudila od faraona koji su poticali iz njena grada.

44

Bast Bast (ili Bastet) bila je lokalno boanstvo Delte, koje se rano javlja, ve za Druge dinastije. Njen rani feti bila je maka - i to divlja vrsta pripitomljene make - koju su oboavali zbog njene krepkosti, jakosti i spretnosti. Iako je Bast ostala lokalno boanstvo, ubrzo su je povezali s Raom, te se govorilo da mu je ki i ena, i s Ozirisovim boanstvima. Za samu se Bast govorilo da brani Raa od zmije Apep. Maahesa, njena sina koga je imala s Raom, slikali su kao oveka s lavljom glavom na kojoj nosi Ozirisovu krunu atef ili kao lava koji prodire nekog zarobljenika, a ponekad su ga poistoveivali s Horusom slave, jednim oblikom Horusa mlaeg. Drugde su Maahesa poistoveivali i s Nefertumom, sinom Sekmet, s kojom su njeni svetenici nastojali stopiti Bast. To poistoveenje nastojali su provesti za Dvadeset druge dinastije kad su, poev od eonka I, faraoni, koji su bili libijskog porekla, izgradili svoj glavni grad blizu Bastina grada Bubastisa i prisvojili boginju. Hramovi u Bubastisu obogatili su se, a u Tebi je sagraeno veliko novo svetilite. Kad je Bast u Kasnom razdoblju postala dravno boanstvo, smatrali su je za dobroljubivu boginju koja predstavlja dobrotvorne suneve sile koje tite Dve zemlje, a katkad se govorilo da personifikuje mesec, dok je Sekmet, u drugu ruku, predstavljala razorne suneve sile te ju je puko verovanje jasno razlikovalo od Bast. Bast je dobila i neke Hatorine znaajke jer je bila poznata kao boginja veselja, muzike i plesa. Njen se kult slavio veselim sveanim povorkama na teglenicama i orgijastinim obredima. Slikali su je kao enu s majom glavom koja nosi sistrum, kutiju ili koaru, a njenu glavu lavice opasuje mnotvo koncentrinih ogrlica. Smatralo se da su make u ast boginje Bast svete, a u starom je svetu bilo uveno groblje mumificiranih maaka u Bubastisu. Neit Neit je bila drevna boginja lova: u Saisu u Delti potovali su je jo od preddinastikog doba. Njeno kultno znamenje, tit i ukrtene strele, upuuje na to da je moda bila ratnika boginja. Mislilo se da je moda bila boanstvo ranog ujedinjenja Donjeg Egipta jer je nosila crvenu krunu Donjeg Egipta. Jo u rano doba stekla je naslove Velika boginja i majka bogova; iako su je esto zvali Raovom keri, govorilo se daje rodila Raa pre no to se sama stvorila iz Nuna, a povremeno se mislilo daje personifikacija voda haosa. U kasnije doba govorilo se da je majka Sebeka, Izie, Horusa i Ozirisa koji je, kako se tvrdilo, bio pokopan u Saisu. Potom, u vreme njene najvee moi u saitskom razdoblju, faraon Nektaneb II tvrdio je da mu je majka. Ukratko, Neit su smatrali za sveopu majku i zatitnicu ljudi i bogova. Govorilo se da je kao stvaralako boanstvo ena Knuma iz Elefantine. Neit se brinula i za mrtvace te je s Neftis stajala pri uzglavlju sarkofaga, a bila je i jedna od boginja koje su uvale Kanopske posude. Kao otvara putova bila je enski Anubis. Za Osamnaeste dinastije poistoveivali su je s Hator kao zatitnicom ena. Za saitskog razdoblja, kad su uvelike obraivali vunu, postala je pokroviteljicom kunih vetina te se uzimalo da je njen znamen, strelica, tkalaki unak. Kasnije je dolo do veze s Izidinim vorom, pa su Neit pripisivali mo vraanja. Zbog njene mudrosti pozvali su je da bude sudac posrednik za vreme velike svae izmeu Horusa i Seta. Neit se do svoje najvie slave uzdigla kroz stolee i pol u saitskom razdoblju ili za Dvadeset este dinastije kad su kraljevi koji su poticali iz Saisa nakon asirske najezde ujedinili Donji, Srednji, a zatim i Gornji Egipat. Za vreme toga razdoblja u umetnosti i religiji postojala je tendencija arhaizmu, te je zbog tenje za slavljenjem nekadanjih veliina dolo do potovanja drevne boginje. U Saisu bili su izgraeni veliki novi hramovi, a Herodot je potanko opisao monolitske rtvenike, obeliske i sveta jezera te grobove kraljeva koje su sada sahranjivali u Saisu. Neit su slikali kao enu

koja nosi crvenu krunu Donjeg Egipta u kome je, kako se govorilo, njeno trajno boravite, a koja dri luk i ukrtene strelice. Zgodimice su je prikazivali kao veliku kravu majku koja svakodnevno raa Raa. 45

Boanstva stvaranja, plodnosti i raanja Ptah Ptah, jedan od najmonijih egipatskih bogova stvaratelja, vue poreklo iz kasnih preddinastikih vremena kao lokalni bog Memfisa, iako se pretpostavlja da je njegov kult ustanovio Menes, prvi faraon. Govorilo se da njegovu starovenost dokazuje injenica da su ga prikazivali skupljenih nogu i ruku uz telo to upuuje na to da je njegov prikaz bio utvren ve u rano doba kad skulptori jo nisu umeli izraditi odvojene udove. U kasnije se doba govorilo da je to oblik mumije, pa je Ptah postao bog mrtvih. No kao i druga pogrebna boanstva, naroito Oziris, i Ptah je prvobitno bio bog plodnosti. Memfiska kosmogonija proglasila je Ptaha pravim izvorom svega stvaranja, najstarijim biem koje se moe zamisliti. Tokom vremena poistovetili su ga sa svim drugim bogovima stvarateljima, a za Devetnaeste dinastije vladao je svemirom zajedno s Raom i Amonom te su smatrali daje faraonov otac. Za njega se govorilo da je uzeo oblik Mendesova ovna da bi rodio Ramsesa II i da bi mu dao lik Gospodara dveju zemalja, koji se naslov davao faraonima, ali se primenjivao i na Ptaha kao utemeljitelja politikog poretka u Egiptu. Ptaha su kao vladara stvaranja smatrali velikim arobnjakom i vladarom zmija i riba. Od drugih bogova stvaratelja razlikovao se time to su njegova sredstva stvaranja bila spiritualna a ne fizika - a to je zacelo pridonelo injenici da Ptah, iako je zadrao svoje znaenje za vreme dinastikog razdoblja, nikada nije snano delovao na narodnu matu. Filozofska narav Ptahova stvaranja bila je proizvod teoloke spekulacije. Meutim, za obian svet Ptah je zadrao svoju verovatno najstariju znaajku kao najvei majstor, to je prirodna uloga za boga velikoga poslovnog sredita u kome je bilo mnogo obrta, ukljuivi obradu metala i brodogradnju. Ptah je bio boanski mehaniar, vet inenjer, klesar i obraiva metala. On je bio i zatitnik lepih umetnosti, a umetnici su se nazivali Ptahovi veliki svetenici. Ptah je bio zdruen s mnogim drugim boanstvima, ukljuivi Nuna, boga voda haosa iz kojih je proizaao svemir; s Hapijem, bogom Nila i izvorom plodnosti, s Geb, zemljom, i Tenenom, drevnim bogom zemlje koji personifikuje praiskonski humak, sa uom, dizaem neba, pa ak i s Atenom. U kasnije doba Ptaha su naroito poistoveivali s pogrebnim bogom Ozirisom, a kasnije i sa Sekerom. Memfis je bio tradicionalno najstariji dinastiki grad u kojemu su faraoni slavili svoje krunisanje i svoje sveane jubileje sed. Tako su Ptaha naravno povezali s boanskim poretkom i s Maat, osnovom njihove moi. esto su ga prikazivali kako stoji na mernoj trski nekog sata, a prikazivali su ga i kao postolje Maat, kao gospoda ra istine i pravde, kao meraa vremena, kao onog koji pazi na dela svakog oveka. Svojim svojstvom kao sudac bio je sposoban i za svoje kreativne uloge kao i za ulogu u Ozirisovu kultu. Ptaha su najee prikazivali kao mumificiranog oveka obrijane glave, sa zaliscima i bradom puntite. Sa zatiljka visio mu je menat muevnosti, a njegove su obe ruke izlazile iz ovoja mumije da bi vrsto drale ezlo ukraeno simbolom postojanosti a esto i djedom. U Srednjoj dravi Ozirisov stub djed, koji je, kako se ini, bio simbol vegetacije i plodnosti, postao je bogom i Ptahovim znamenjem. Ptah ponekad nije bio mumificiran nego su ga prikazivali kao ivog oveka koji nosi rogove, sunani kolut i pera te je bio nalik na stanovite Ozirisove oblike. Za Dvadeset este dinastije Ptaha su potovali u obliku bika Apisa. Memfisku trijadu inili su Ptah i Sekhmet te njihov sin Nefertum. Drugi Ptahovi potomci bili su patakoi, izobliena deca koja su ljudima bila prijatelji, te Imhotep, slavni vezir, koji je veliki graditelj stepenaste pi ramide u Sakkari, a kasnije je postao bogom. Sekmet

46

Sekmet, Ptahovu enu i boginju memfiske trijade, dovodili su u vezu s bogom stvoriteljem zbog geografske blizine njena kulta, a ne zbog toga to je sudelovala u funkcijama svojega mua. Imala je ulogu branitelja boanskog poretka, a ne njegova stvaranja. Mitologija ju je vie povezivala s njenim ocem Raom nego s njenim muem Ptahom. Sekmetin naslov bio je Mona, pa je bila grozna boginja rata i borbe i unitavatelj Raovih neprijatelja. Zapravo, smatrali su je za Raovo oko te je predstavljala razornu sunevu silu koja pali. Kako smo videli, u legendi,o unitavanju ljudskoga roda Hator je uzela Sekmetin lik, a njen je bes bio tako neobuzdan da bi potamanila ljudski rod da se Ra nije smilovao te ju je opio. U spomen toga spasavanja slavile su se njoj u ast orgijastike sveanosti s pijankama. Sekmet su kao zmiju ureus smestili na Raovo elo gde je titila glavu boga sunca i rigala vatru na njegove neprijatelje. Kako smo spomenuli, Sekmet su ponekad poistoveivali s Bast, a postepeno su je zdruili s Mut: oko est stotina Sekmetinih kipova ukraavalo je ulaz u Mutin hram. Sekmet su obino prikazivali kao enu s glavom lavice koja nosi sunani kolut i ureus, no slikali su je i s glavom oblikovanom od krokodila ili Raova oka, udjata. Sekmet je ponekad izgledala kao Min, pa die ruke i zamahuje noem. Nefertum Nefertuma, drevnog boga Donjeg Egipta, rano su uvrstili u memfisku trijadu kao sina Ptaha i Sekmet. Njegovo je ime znailo lotos, a kao lotosu bila mu je u mitovima stvaranja dodeljena vana uloga. Nefertuma su zvali Atum ili Ra mlai jer je bio deak koji je prema hermopoliskoj kozmogoniji ustao iz lotosova cveta u Jezeru svetih noeva, a iz ijih su suza nikli ljudi. Njegov ivotvorni vid bio je povezan s njegovom ulogom boga lotosa pa je tako bio poelo skupocenih pomasti. Nefertuma su prikazivali kao lavoglavog oveka koji na glavi nosi nakit sastavljen od lotosova cveta, dvaju pera i dvaju menata, simbola muevnosti ili ulnog uivanja. Zvali su ga uvarom pred Raovim nosnicama te tako sudeluje u zatitnim funkcijama svoje majke, a samog Raa su esto slikali kako pred nosom dri lotosov cvet. Knum Knum, ije ime znai stvarati i koga su zvali Gospodar hladne vode bio je staro boanstvo prvoga katarakta Nila u Gornjem Egiptu. Govorilo se da tu, na otoku Elefantini, kroz dve peine Nil izvire iz podzemnog sveta ili iz podzemnog Nunova oceana. Knum je prema tome nadzirao najvaniji element plodnosti u Egiptu aljui pola vode na jug a pola na sever. Njegova glavna kultna sredita bila su na otocima Fili i Elefantini. Ono u Elefantini bilo je naroito bogato jer je za Tree dinastije, nakon sedam godina sua, Imhotep nagovorio kralja Djosera da Knumu daruje dvanaest parcela zemlje na obema stranama Nila u Elefantini da bi Knum propustio Nil. Drugi vei Knumov hram bio je u Esni, na zapadnoj obali Nila izmeu Tebe i Edfua. Knum je sam sebe stvorio, a bio je tvorac neba to ga je podigao na etiri njegova stuba. Bio je tvorac zemlje, podzemnog sveta i vode, tvorac stvari koje jesu i stvari koje e biti. Bio je stvoritelj bogova i ljudi to ih je od ilovae oblikovao na grnarskom vitlu. Po Amon-Raovu nalogu oblikovao je Hatepsutino telo, pa i ka ili njenu duu, to ga je u njenu majku usadio Amon-Ra, poto je Knum obdario telo nedostinom lepotom. Zapravo, govorilo se da Knum oblikuje tela sve roene dece. Njega, Amona i Ptaha ponekad su zvali Gospodarima sudbine. Ponekad su Knuma zvali Gospodarom zagrobnog ivota. Knuma su prikazivali kao oveka s glavom ovna vodoravnih valovitih rogova (ta je ivotinja izumrla u Srednjoj dravi) ili kao ovna koji stoji na stranjim nogama i koga su zvali Raova iva dua. Katkada su ga prikazivali kao etvoroglavog 47

ovna - to je aluzija na njegova etiri glavna kultna sredita. Govorilo se da personifikuje stvaralake moi boga sunca Raa u onim egipatskim podrujima gde ga nisu priznavali za vrhovnog boga stvoritelja; njegov se naime kult, koji je povezan s Nilom, nadaleko proirio. Ponekad bi ga zdruili s Horusom starijim i slikali sa sokolovom glavom. Kao boga vode prikazivali su ga kako prua ruke da bi na njih tekla voda. Heket Heket je bila boginja vode u obliku ene sa abljom glavom. U Hermopolisu povezivala su je sa etiri boginje abe koje su ivlele u Nunu pre stvaranja, a u Abidu su mislili daju je rodio Ra istovremeno kad i ua i da mu je bila ena. Heket, koja je pomogla Ozirisu da ustane iz mrtvih, kao simbol plodnosti i uskrsnua nadzirala je roenja kraljeva i kraljica. Obino su je zvali Knumovom enom, a postala je boginjom raanja svih njegovih stvorenja. Davala je ivot telima vladara, kakva je bila Hatepsut, i onim ljudima i enama to ih je oblikovao Knum na svome grnarskom vitlu. Ponekad su drali da je Heket Hatorin oblik pa su je zvali majkom Horusa starijeg. Satis Satis (koju su zvali i Sati ili Satet) bila je boginja plodnosti i ljubavi, a kultno sredite bilo joj je na otoku Siheilu, blizu Prvoga katarakta. Njeno je ime znailo sijati seme. Odavna je prisvojila Heketin poloaj kao Knumova ena i postala drugi lan elefantinske trijade i boginja ivotvorne poplave. Obino su je zvali Raovom keri, no ponekad se mislilo da je ki Knuma i Anuket. Ve se u staro doba govorilo da stoji na ulazu u podzemni svet i da upotrebljava vodu iz etiriju vaza da bi proistila faraona kad ulazi u kraljevstvo mrtvih. Satis je kasnije postala boginjom lova, te su je zvali kneginjom Gornjeg Egipta i, u Novoj dravi, kraljicom bogova. Prikazivali su je kako na glavi nosi supa kao nakit i belu krunu Gornjeg Egipta obrubljenu antilopinim rogovima i kako nosi luk i strelicu, pa je tako bila severna slika i prilika Neit, druge drevne boginje. Satis su esto prikazivali kako izliva nilsku vodu i kako je razliva irom zemlje. Anuket Anuket (ili Anukis) prvotno je bila boanstvo vode; poticala je iz Sudana, a njeno je kultno sredite bilo u dananjem Aswanu. Zvali su je sestrom boginje Satis a ponekad i njenom majkom te je postala Knumova supruga i trei lan elefantinske trija de. Njeno ime je bilo zagrliti, a dralo se da znai da njen zagrljaj za vreme poplave oplouje polja. Postala je boginjom putenosti te su njena obeleja i njen kult bili bestidni. Anuket su prikazivali kao enu koja nosi krunu od perja, moda crvenog papagaja. Povremeno su je poistoveivali s Neftis. Hapi Hapi, bog Nila i posebno poplave, bio je uopteno potovan kao nosilac plodnosti. Smatralo se da je njegov kult ivotvoran, a pouzdani potovatelji veliali su ga ak vie od Raa. Govorilo se da je Hapi voda livada na kojima pase Raova stoka, oveanstvo, da pustinjske oaze opskrbljuje vodom i da s neba alje rosu (kako smo videli, nebom je tekla reka). Hapija su zvali ocem bogova jer je potpora i gospodar bogova zemlje, plodnosti i stvaranja te za njih u njihovim hramovima namie rtvene darove, pa stoga hrani ljude i podrava boanski poredak. Hapija su poistoveivali s Nunom i govorili da tee kroz Duat, podzemni svet, kroz nebesa, kroz Egipat, poto je u dvama virovima izbio u peinama Elefantine. iveo je na otoku Bigeh kod Prvoga katarakta Nila gde se moe nai kako poiva na lealjci u jednoj peini kojoj ulaz uva Knum. Hapija su smatrali za dva boga - junoga i severnoga Nila - koji su zajedno vrili ritual samtaui, ujedinjenje Dveju zemalja. esto 48

se mislilo da je Nekhebet Hapijeva ena. Drugda je samo pojedinani bog Hapi predstavljao oba dela Nila od kojih jedan tee prema severu kroz Egipat, a druga polovina voda izvire u Elefantini i tee prema jugu kroz Nubiju. Kao boga plodnosti Hapija su poistovetili s Ozirisom iji se ritualni sprovod odravao svake godine kad je poplava bila na vrhuncu. Inae se govorilo da Hapi personikuje vode Nila, a da je Oziris njihova sila oploivanja. Po verovanju u Ozirisa vode Nila su znoj s Ozirisovih ruku, a govorilo se da su suze to ih je Izida prolivala u reku uzrok godinje poplave. Hapi je pomagao Ozirisu da uskrsne dojei ga svojim grudima. Hapija su prikazivali kao bradata oveka zelene ili modre boje, a imao je obeene enske grudi da se oznai i njegova plodnost. Na glavi je nosio busen vodenog bilja obino papirus, a lotos kad su poeli verovati da je bog Gornjega Nila. esto su ga slikali kako nosi stolove teko nakrcane rtvenim darovima ili kako iz vaze izliva rtvu livenicu. Katkada se viao kako dri dve biljke ili dve vaze koje predstavljaju Gornji Nil i Donji Nil. Hapi se ne sme brkati s Hapyjem, Horusovim sinom, koji je bio zatitno boanstvo Kanopskih posuda u kojima su plua. Min Min, ija su kultna sredita bila Kemmis u Delti i Koptos, bio je boanstvo preddinastinog porekla, a feti mu je bila munja. U rano doba mislili su da je Min bog neba, vrhovno bie koga su zvali Poglavar nebesa. Jo u Srednjoj dravi poistoveivali su ga s bogom sokolom Horusom starijim. Zvali su ga i Raovim ili uovim sinom. Min je u prvom redu bio bog plodnosti koga su mukarci potovali kao davaoca polne moi. Kao bog kie personifikovao je i generativnu silu u prirodi, naroito rast koji je sadran u zrnu semena. U predstavama za vreme jedne od vanih Minovih svetkovina faraona su prikazivali kako kopa i navodnjava polja dok Min to posmatra. Na svetkovini u ast Minu koja se odravala u doba kad je poinjala etva, faraona su ceremonijalno prikazivali kako anje ito. U Srednjoj dravi Mina su poistoveivali s Horusom sinom Ozirisovim zbog te povezanosti s faraonom kao izvorom obilja. Kad je pak faraon rodio naslednika (ritualno u toku same svetkovine), poistoveivali su ga s Minom. Budui da se za faraone govorilo da su Raovi sinovi, Mina su poistovetili s bogom suncem, a u Novoj dravi bio je jo tenje povezan s Amon-Raom. U to doba Min je postao vrlo popularno boanstvo, a njemu u ast odravale su se orgijastike svetkovine. Unato svojim vezama s plodnou, Min je bio dobro poznat kao Gospodar Istone pustinje jer je bio zatitno boanstvo karavanskih putova prema Crvenom moru koji su polazili iz Koptosa i prolazili kroz opasne plemenske zemlje. Nazivali su ga Gospodarom stranih zemalja te je bio zatitnik nomada i lovaca. Mina su prikazivali kao itifaluskog bradatog oveka, obino kao crno obojen kip vrsto sastavljenih nogu na arhaian nain. Na glavi je nosio isti nakit kao i Amon: dva duga pera, a jednu je ruku podigao da zamahne biem ili munjom. U Novoj dravi prikazivali su ga kako nadzire etvenu svetkovinu u obliku svete ivotinje, kao beli bik, koga su esto hranili loikom, njegovom naroitom biljkom, za koju se mislilo da ima afrodizijana svojstva. Bes Bes je za vreme Dvanaeste dinastije doao u Egipat iz Sudana, a da je stranog porekla, vidi se po tome to su ga za razliku od ostalih bogova prikazivali bucmastim. Moda je prvobitno bio bog lav, jer je sauvao neka lavlja obeleja, ali u Egiptu uvek su ga prikazivali kao runog patuljka ili pigmeja. Isprva je bio zatitnik kraljevskog 49

doma te je na primer bio jedan od boanstava koja su dvorila pri Hatepsutinu roenju. Kasnije ga je obian svet oduevljeno prihvatio te je postao najpopularnije boanstvo. Bes je ljudima svih drutvenih slojeva u kue donosio sreu. On je titio obitelj, nadzirao je venanje te odevanje i ukraivanje ena. Bio je najvei prijatelj ena, pomagao im je pri raanju dece, a titio je novoroenad. esto su ga predoivali kako plee oko majke rodilje udarajui u mali bubanj ili tamburin i oko nje mae noevima. Ta buka i te pretnje, njegova rugoba i smeh to ga je izazivao imali su svrhu da uplae zle duhove. Bes je svoje potovatelje titio i od tetnih pustinjskih ivotinja, naroito od zmija i od drugih uasa. esto su ga prikazivali kako davi i prodire zmije. Kao tamanitelja zmija Besa su stali smatrati za monoga arobnjaka. Iako su ga ponekad obazrivo prikazivali kako u vojnikoj opremi ubija neprijatelje svojih potovatelja, prvenstveno je bio bog dobrog raspoloenja i razveseljavanja. Plesao je i svirao harfu i liru te udarao u tamburin da bi zabavio bogove. Kao oponaanje toga ples i muzika bili su vaan sastavni deo njegova kulta. Besa su prikazivali kao patuljka dugih ruku, kratkih krivih nogu, i s repom. Na svome irokom licu s prastim nosom imao je upavu bradu, a guste obrve napola su zastirale njegove velike oi. Pokatkad je nosio krunu od dugih pera slino kao i Satis. Imao je velik isplaen jezik, klempave ui. a ponekad je imao i kratke rogove koji su mu rasli iz ela. esto su njegovu upavu bradu i obrve opisivali kao lavlje, a obino su ga prikazivali u koi leoparda ili lava. Besa su esto slikali na uzglavljima, naroito branih kreveta ili na drkama ogledala, na vriima za miomirise i na drugim kunim predmetima. Prikazivali su ga i na amuletima od belokosti nilskog konja koji su imali svrhu da tite od pustinjskih ivotinja i zmija. Na kraju je postao zatitnik mrtvih koji im donosi mir, te su ga slikali na jastucima koji su bili pod glavama mumija. enska Besova slika i prilika bila je Beset, zmija koja riga vatru, ali se uopteno mislilo da je njegova ena bila Taueret. Taueret Taueret (inae poznata i kao Thoeris i Apet) bila je preddinastiko boanstvo vodeni konj, boginja majka kojoj ime znai velika. Ponekad je nosila sunani kolut i kravlje rogove to podsea na to da prisustvuje pri dnevnom ponovnom raanju sunca. ak su je zvali i Raovo oko i majkom Izide i Ozirisa. Taueret je postupno u slubenoj religiji postajala nie boanstvo, ali su se nje bojali i potovali su je kao kuno boanstvo. U svim razdobljima i u svim drutvenim slojevima Taueret je bila zatitnica trudnica i rodilja. Tako su je za Osamnaeste dinastije esto prikazivali kako Bes oko nje plee u rodiljinoj sobi, a pri poroaju Hatepsutinu bila je vaan pomonik. Taueretine, kao i Besove, amulete stavljali su u grobove da bi titili ponovno raanje preminulog u carstvu mrtvih. Budui da su ponekad smatrali da je Setova ena, kasnije je bila na zlu glasu. Taueret su prikazivali kao trudnu enku nilskog konja s obeenim ljudskim grudima i kako stoji na stranjim nogama koje su bile lavlje; imala je krokodilski rep. Obino su je slikali kako se naslanja na simbol zatite i kako dri simbol ivota. Taueret je imala hramove u Tebi i u Deir el-Bahriju gde se nalazi Hatepsutin grob. Mekent Katkada su smatrali da Mekent, boginja poroda, zapravo predstavlja etiri boanstva, boginju radaonice, poroajni sto i dve opeke na kojima su Egipanke uale kad su raale decu. Te se boginje i druga poroajna boanstva javljaju enama u asu raanja, ponekad u obliku plesaica koje muzikom slave u raaonici. Me 50

kent ili etiri Mekente bile su, kako se govorilo, udane za aija te su detetu u asu njegova roenja proricale sudbinu. Kad je Mekent nadzirala Hatepsutino roenje, prorekla joj je sjajnu budunost. Kao i druga poroajna boanstva, Mekent su povezali s ponovnim raanjem nakon smrti. Izidi i Neftis pomagala je pri pogrebnim obredima, te su Izida i Neftis zbog toga bile povezane s roenjem kraljeva na zemlji, pa je Izida primala edo. Konano je Mekent na sudu pred Ozirisom svedoila o znaaju preminulog. Mekent su prikazivali kao enu koja na glavi nosi dva duga, na vrhu savijena pera, a smatralo se da su to palmine mladice ili velike vodene biljke. Prikazivali su je i kao poroajnu opeku koju su oblikovali kao ensku glavu. Renenet Renenet (ili Renenutet) bila je boginja dadilja koja je nadzirala dojenje, njegovanje i uvanje sve novoroenadi. Zbog toga su je tesno povezali s predodbom sudbine u smislu sree i bogatstva. U tom vidu rano su je pobrkali s Ernutet, koja je prvotno bila personifikacija bogate etve i koju su poistovetili s kobrom koja se esto krila u zrelom itu. Renenet je bila povezana s Mekent pa i s Maat i Sebekom. Prikazivali su je kao enu s kobrinom glavom, ponajee s kraljevskim ureusom i kako na glavi kao nakit nosi dva pera ili sunani kolut i par volovskih rogova. esto su je prikazivali kako doji faraona a ponekad i due preminulih. ai ai, ije ime je znailo ono to je odreeno, bio je personifikacija sudbine ili sree, a uopteno se mislilo da je dobroljubivi aneo uvar koga dobija svaki ovek u asu roenja. No ai je mogao biti i lo predznak nesrea, napose otkako je Renenet postala sreom. ai je dosuivao i trajanje dodeljenog ivota i narav ovekove konane smrti. U Novoj dravi smatrali su da je ai Mekentin mu te je kao i ona prisustvovao pri porodu, ali i pri sudu mrtvih. ai nije bio sasvim nepromenljiv: ovek moe uticati na svoju sudbinu svojim delima za ivota, a i bogovi mogu na nju delovati. No bio je neizbeiv: pratio je oveka od asa roenja do Ozirisove sudnice gde je svedoio o ovekovu znaaju; ako se dua opravdala, ai ju je vodio u posmrtni ivot. aija su u rano doba prikazivali kao oveka, zatim kao jarca, a konano kao zmiju. esto su ga slikali ispod poroajne opeke s Mekentinom glavom. Hatore Egipatska boanstva mogla su imati sedam ili devet oblika: Hator je uzimala sedam oblika u svome liku boginje majke koja je ivela u nebeskom drvu i hranila due ljudi. Sedam Hatora vrile su tu slubu za preminule ali i za novoroenad. One su pri porodu svakog deteta nagovetavale njegovu sudbinu koju su uopteno zvali ai, no ako je bila naroito povoljna, poistoveivali su je s Renenet. Hatore su obino prikazivali kao skupinu mladih ena koje udaraju u tamburine i nose Hatorin kolut i njene rogove. U ptolemejsko vreme poistovetili su ih s Vlaiima. Hu, Sia, Sehem i Heh Apstraktna svojstva, koja su omoguavala da doe do stvaranja i da se ono odri, proglaavali su bogovima. Najvaniji bili su Hu, Sia, Sehem i Heh ili Neheh. Hu i Sia, koje smo ve susreli kao lanove posade Raova sunevog amca, bili su prikazivani kao bradati ljudi koji su personifikovali vlast ili autoritativnu re, pokretnu silu stvaranja, i um, pomou koga se vrilo delo stvaranja. Sia, um, bio je tesno povezan 51

s Totom, bogom znanja i boanskim izumiteljem. Hu i Sia sluili su i kao nosioci Horusova oka, a budui da su prvotno bili vidovi Raove stvaralake moi, smatrali su u Memfisu da personifikuju Ptahov jezik i njegovo srce. Budui da su ljudi srcem uspostavljali odnos s moralnim propisima, Sia je bio savest i znaaj. Sehem, energija, bio je takoe odluna sila u stvaranju, dok su Heh, venost, i Hehet, njegova enska slika i prilika, bili vidovi Nuna, praiskonskog okeana koji personifikuje beskrajan prostor. Heha su prikazivali kao oveka koji na glavi nosi savijenu trsku, koji ui i dri tradicionalne simbole ivota i sree. U kasnije doba postao je popularan kao kuno boanstvo. Maat Maat je bila boginja istine, pravde i stvarnosti. Simbolizovala je ravnoteu izmeu protivrenosti u egipatskom ivotu: izmeu Gornjeg i Donjeg Nila, izmeu plodne doline i pustinje, te izmeu boga i avla. Na taj nain bila je osnova civilizacije i egipatske jaine. Govorilo se da Maat vlada otkako se kraljevstvo ujedinilo i otkako su ljudi mirni i zadovoljni svojom sudbinom poteno vrili svoje dunosti kako ih propisuje boji poredak. Bez Maat se stvaranje ne bi moglo odrati, a boja bi namera bila osujeena. Faraon je bio Maatin glavni oslonac, i kad ju je hteo darovati bogovima dajui im neto najdragocenije, ponekad je umesto nje darivao ritualno jelo jer su i sami bogovi iveli pomou Maat. Govorilo se da je Raova ki i Totova ena te da ih prati u sunevom amcu kad su u prvo vreme pre stvaranja sveta izronili iz Nuna. Svetlo, to ga je Ra doneo svetu, bilo je Maat: svet je stvorio stavljajui Maat na mesto haosa. Stoga su je uvek slikali kao lana posade sunevog amca. Svi su faraoni tvrdili da vladaju pomou Maat, pa ak i Akhenaten, ali su njegovi naslednici uporno tvrdili da ju je oborila njegova vladavina jer nije postupao prema tradiciji za koju se govorilo da potie od Horusova vladanja na zemlji. Dokaz tome bio je stoje kraljevstvo slabilo te su izgubljeni mnogi delovi carstva. Naslednici su se uvelike trudili da ponovno vrate Maat na njeno pravo mesto pa da tako uspostave ravnoteu medu bogovima a i na zemlji. Pozvali su obine ljude da podravaju Maat vie nego druge kraljevske bogove. Nisu morali ekati da na demokratizaciju verovanja u zagrobni ivot Maat deluje preko faraona, svetenstva i zakona zemlje: sve su suce nazvali njenim svetenicima. No kasnije je za njih postala jo vanijom zbog svoje uloge u Ozirisovoj sudnici. Ona je duu preminulog uvodila u dvoranu. Tada su na jednu zdelicu vage stavili njen lik, dok je na drugu stavljeno srce preminulog. Ako su tasovi bile u ravnotei, reklo se da se dua opravdala, da je na estitu glasu - drugim reima da je sposobna da zauzme svoje odreeno mesto u boanskom poretku. Maat su prikazivali kao enu koja stoji u sunevom amcu ili pak sedi na prestolju u Ozirisovoj sudnici, a na glavi nosi nojevo pero. Inae su je prikazivali samo kao pero, napose za vreme rituala suenja kad su je na vazi merili sa srcem preminulog. Boanstva smrti Oziriska boanstva ujedinila su u sebi veinu drevnih bogova povezanih sa smru, a Ozirisov sustav doveo je do toga da su mnoga boanstva raanja dola preko ponovnog raanja u vezu s podzemnim svetom. O tome smo ve raspravljali. Ipak je veliki broj boanstava zadrao svoj prvobitni znaaj kao pogrebni bogovi i nikada ih nije asimilovala mitologija velikih bogova niti su bili u nju uvreni. Seker 52

Seker (ili Sokaris) bio je rano boanstvo, feti Memfisa, a uzeo je oblik kopca ptiara. Postao je bogom memfiske nekropole na zapadnoj obali Nila jer je bio boanstvo tame i raspadanja u zemlji. Zvali su ga i Gebovom duom. Peana pustinja bila je Sekerovo podzemno kraljevstvo, a da bi ga preao, Raov se amac morao pretvoriti u zmiju koju su prikazivali s klizaljkama saona. Glavni Sekerov rtvenik zvao se Vrata putova (Ro-Setau) jer je stajao pri ulazu u njegovo kraljevstvo da bi teio srca mrtvih. Prikazivali su ga kao jastreba ili kao mumiju s jastrebovom glavom. Sekera su ve rano u Staroj dravi poistovetili s Ozirisom. Poistoveivali su ga i s Ptahom iz Memfisa, pa su tri boga bila spojena u trijadu ili sloeno boanstvo koje se zvalo Ptah-Seker-Oziris. To su boanstvo isprva slikovito prikazivali kao patuljka s kratkim debelim udovima i velikom elavom glavom na kojoj je nosio rogove i pera ili skarabeja koji je predstavljao Kheprijeve stvaralake moi; taj lik moda je trebalo prikazivati oveji fetus. U Kasnom razdoblju, kad se mislilo da se Oziris otelotvorio u bika, prikazivali su u tom obliku i Ptah-Seker-Ozirisa. Selket Selket (ili Serket) bila je boginja korpija koju je, ini se, potovao jedan preddinastiki kralj poznat kao Kralj korpion. Imala je veze s plodnou jer je bila jedna od boginja zatitnica etiri izvora Nila. Njena povezanost s tim izdancima podzemnog sveta, podzemnog oceana, vodila je do toga da su je postupno uputili u podzemni svet, u kraljevstvo mrtvih. Kad su Raovi branitelji porazili Apep, svezali su je i drali u podzemnom svetu, a Selket ju je morala uvati. Postala je enom Nekhebkaua, boanstva zmije s ljudskim udovima, koga su ponekad smatrali za jednu od nemani koje nastavaju podzemni svet; tada su za Selket govorili da mrtve vee lancima. No njena mua drugde su smatrali za dobrotvorno boanstvo koje nabavlja hranu za okrepu dua mrtvih; Selket je i u tom sluaju postala dobrohotnim boanstvom. Selket su najee prikazivali kako pomae Izidi pri obavljanju pogrebnih obreda za Ozirisa i kako joj je od pomoi pri njegovanju deteta Horusa. Zajedno s Izidom stajala je pri podnoju sarkofaga, a bila je zatitno boanstvo Kanopskih posuda. Selket su prikazivali kao enu sa korpijom na glavi i kao korpiju s ovejom glavom. Katkada je, poput Izie, raskriljenih ruku titila mrtve. Mertseger Mertseger su zvali Gospodarica Zapada, to jest kraljevstva mrtvih, zemlje zalazeeg sunca. Njeno je ime znailo draga onome koji stvara tiinu (Ozirisu), a uistinu je simbolizovala tebansku nekropolu. Drugi njen naslov bio je Vrhunac Zapada jer je ivela na strmoj gori koja se dizala tisuu stopa nad Dolinom kraljeva gde su faraoni Nove drave bili sahranjeni u grobovima u steni. Mertseger su opisivali kao lava vrhunca jer je estoko progonila greh kanjavajui boleu, a na kraju i smru one koji joj nisu iskazivali duno potovanje. Meutim, zapravo je bila dobrotvorno boanstvo koje je naroito titilo od zmija. Mertseger je moda bio jedan vid zmije ureus, mone u svojim zatitnikim vidovima, ali je prvobitno bila smrtno sredstvo za faraona. Katkada su je prikazivali kao kobru a katkada kao enu s kobrinom glavom. Horusova etiri sina Horus je imao vie ena i mnogo potomaka, ali se za one koji su spadali u grupu njegovih etiri sinova uopteno govorilo da su deca koju je imao s Izidom. Rodili su se iz lotosova cveta jer su prvobitno bili sinovi Horusa starijeg i stoga sunani bogovi koji pripadaju legendama stvaranja. Po Raovu nalogu naao ih je u vodama i doneo Sebek. Zvali su ih i sinovi Geba ili sinovi Atuma i Nut, a govorilo se da nikada nisu videli izopaenost. U Ozirisovu mitu Anubis im je stavio u dunost da balzamuju, da otvaraju usta i da sahranjuju, najpre Ozirisa, a zatim ljude uopteno. Horus ih je kasnije odredio za uvare etiriju glavnih strana sveta. 53

etiri Horusova sina najee su zamiljali kao uvare etiri Kanopskih posuda s utrobom preminulih koja se odstranjuje pre balzamovanja tela. Same are bile su tesno povezane sa etiri zatitne boginje koje su bdele nad telom. Tako je Izida bila povezana sa arom koja sadrava jetru i koju uva Imset, Horusov sin s ovejom glavom, koji predstavlja i jug. Neftis je bila povezana sa arom koja sadrava plua, koju uva majmunoglavi ili psoglavi Hapy, koji predstavlja sever. Neit je bila povezana sa arom koja sadrava eludac i koju uva Duamutef, koji je bio akaloglavi predstavnik istoka. Selket su poistoveivali sa arom koja sadri creva. Do Osamnaeste dinastije te su are imale epove u obliku ljudske glave, no odonda je svaki pojedini ep predstavljao glavu odreenog Horusova sina. Kasnije vie nisu odstranjivali utrobu nego su zajedno sa preminulima sahranjivali kipie u obliku mumija s glavama etiriju Horusovih sinova. Ta etvorica igrala su ulogu i u podzemnom svetu, a esto su ih prikazivali kako stoje u otvorenom loto sovu cvetu pred Ozirisovim prestolom u sudnici. Ljudi proglaeni bogovima i boanski faraon Imhotep Imhotep je bio oserov vezir, prvog ili moda drugog faraona Tree dinastije, iji je glavni grad bio Memfis. Poput brojnih potonjih vezira, Imhotep je bio vet upravni inovnik i to u svim podrujima kraljevih poduhvata. Meutim, njegov dobar glas nije se osnivao samo na njegovoj nadarenosti nego i na injenici da je bio najraniji, prvi ovek, izuzev faraona, koji je utisnuo peat istorije egipatske civilizacije. Bio je na glasu kao svetenik koji je dobro poznavao heliopolisku doktrinu, kao pisar i kao lekar, a pre svega kao uenjak koji je pridoneo osnivanju struka kao to su astronomija i graditeljstvo. Egipanima svih vremena bio je poznat kao graditelj stepenaste piramide ili Djoserove mastabe u Sakkari, blizu Memfisa. Taj spomenik, pred kojim je u ograenom prostoru bilo vie manjih zgrada koje su sluile za obrede to ih vri kralj, bio je izgraen od blokova kamena krenjaka, a obloen belim kamenom iz Ture, na zapadnoj obali Nila. To je bilo prvo zdanje to je ikada u celini izgraeno od kamena te je s njime egipatska civilizacija postigla zrelost. Gradnja hramova i pogrebnih spomenika bila je dakako sveti poduhvat, ali su isprva Imhotepa potovali kao mudraca i pisara. U Novoj dravi smatrali su ga za zatitnika pisara, koji su pre no to bi zapoeli pisati izlivali nekoliko kapi rtve livenice njemu u ast. ini se da su Imhotepa poevi od Nove drave pa nadalje neslubeno potovali u obliku kulta predaka koji je bio slian kultu mrtvih. U to vreme poistovetili su ga s Nefertumom. Za saitskog razdoblja postao je pravim bogom te su ga zvali sin Ptaha koji ga je imao s jednom gospoom imenom Khrotionkh, ili s Nut, ili sa Sekmet; u memfiskoj trijadi nadomestio je Nefertuma, a u Memfisu su mu podigli hram. Naroito je bio povezan s Ptahom i Totom, a kako je postao zatitnikom znanja, napose medicinskog u obliku maginog isterivanja duhova, pripisivali su mu udesna izleenja. Grci su ga poistovetili s Eskulapom, a pod Ptolemejeviima, navlastito Euergetom II, bio je popularan bog. Prikazivali su ga bez boanskih znamenja kao svetenika obrijane glave koji sedi, a na kolenima dri otvoreni svitak papirusa. Katkada je bio odeven u arhaino sveteniko odelo. Amenhotep Amenhotep, Hapuov sin, bio je vezir na dvoru Amenhotepa III za Osamnaeste dinastije. Slubeno se uglavnom bavio vojnikim poslovima, ali je bio graditelj mnogih velikih spomenika. Amenhotep III utroio je u gradnje najvei deo svoje vladavine. 54

Poput Imhotepa, Amenhotepa su potovali jer je predstavljao bit tradicije. Bio je poznat kao uen ovek koji je vodio sve svete knjige i video Totove odlike. Bio je mudar savetnik, pa se govorilo da je napisao knjigu o magiji te je tako prikazao svoje sudelovanje u Totovoj boanskoj naravi. Njegov kult ustanovljen je odlukom Amenhotepa III, koji mu je u svom hramu u Karnaku posvetio jedan kip i za vena vremena priskrbio pogrebne prihode u svom vlastitom grobu na zapadnoj obali Nila u Tebi. Ptolemej IV sagradio je hram u Deir elMedini oko Amenhotepova groba koji su ve smatrali svetim. U tom su hramu potovali i Amenhotepa i Imhotepa u drutvu bogova. Amenhotepa, koji je posle bio povezan s Ozirisom i Amon-Raom, potovali su i u Karnaku. Prikazivali su ga kao bradata oveka koji dri svitak papirusa. Faraoni kao bogovi Moda su ve u ranoj Staroj dravi, kad je monarhija bila povezana s Horusovim kultom, smatrali da je faraon ivi bog. Kralj kao onaj koji proizvodi kiu bio je osnova svega, a mislilo se da kao gospodar lovaca i ratnika u zagrobnom ivotu lovi i jede bogove kao to je na zemlji lovio divlja. Meutim, poev od Pete dinastije pa nadalje, s usponom Heliopolisa, faraon je postao samo sin boji - iako je za obredne svrhe zadrao svoj tradicionalni poloaj, ali kad su poseivali njihova svetilita, vladali su se prema svim bogovima, izuzev Raa, kao njemu ravnima. On je bio njihov ivi predstavnik na zemlji a istovremeno i njihov svetenik, pa su ga ponekad slikali kako tuje sam sebe ili kako isti vidimo u Egiptu potiu iz vremena kad je vladao Ramses II. Amenhotepa I potovali su zajedno s njegovom majkom Ahmes-Nefertari. Smatralo se da su oni zatitna boanstva nekropole zapadno od Tebe, jer je on bio prvi faraon koji je sahranjen u grobu u steni u stanovitoj udaljenosti od pogrebnog hrama u tebanskoj niziji. On je u toj novoj nekropoli skupio radnike te im dao da zarauju za ivot; pripisivali su mu udotvorne moi, na primer da je jednoga od njih spasio od smrti kad je ovaj stavio ruku u rupu u kojoj se u zasedi krila zmija otrovnica. Neki od tih radnika bili su stranci ili su bili u dodiru sa strancima koji su bili naviknuti na takve kultove; no Amenhotepa I. potovali su zapravo i domai svetenici i inovnici u Tebi i irom celog Egipta. Naroito su ga potovali u obliku dvaju kipova koji nisu bili u njegovu pogrebnom hramu, a koje su zvali Amenhotep spoljanjeg dvorita i Amenhotep ljubimac (Amonov); prikazivali su ga kao crnoputoga bradatog oveka. Amenhotepa III su potovali zajedno s njegovom enom Tij i to na vie mesta, a u grko i rimsko vreme naroito u Tebi. Grci su ga poistovetili sa svojim herojskim bogom Memnonom iji je veliki kip bio uveni spomenik u Tebi jer je sve do oko 200. godine pr.n.e. pevao pri izlasku sunca. Taj kip podigao je zapravo Amenhotep III i bio je jedan od para koji je ukraavao vrata pogrebnog hrama. Svete ivotinje Iako su plemenski fetii u preddinastiko doba esto imali oblik ivotinja, ti stvorovi nisu bili pravi bogovi. ivotinje uopteno nisu smatrali za bogove sve do kasnijeg doba, a tada samo ako su bile personifikovane i to obino kao otelotvorenje due nekoga boga. Pa i tada su potovali samo pojedinu ivotinju, iako su zasigurno preterano potovali sve lanove njene vrste. to je vie slabio kult boga otelotvorenog u kralju, to su sve vie potovali ivotinje: narodna mata trebala je stvarnog predstavnika boanstva. Obian svet stekao je zasluge uvajui ivotinje ba kao to su pre smatrali isprav nim da ispunjavaju svoje obveze prema zakonu otelotvorenom u kralju pa da tako podravaju Maatin boanski poredak. Potovanje ivotinja raslo je i razmerno tome kako se poveavao strani

55

uticaj, jer su ga poticali svetenici priznavajui da je povezivanje ivotinje s boanstvima najznaajnija crta stare egipatske religije. Govorilo se da je jedan rani kralj odredio da se potuju ivotinje ili da je Izida ustanovila da se tuju ivotinje koje su pomogle Ozirisu a da se zazire od onih koje su ga napadale, ili da su se bogovi onda, kad su ljudi postali nepokorni, od straha pred njima sklonili u ivotinjske oblike. Kultovi ivotinja, to ih je nekada neslubeno potovao obian svet, postali su sada posebno pravo same drave koja se brinula za dirljive pogrebne obrede Apisa ili Mnevisa, najvanijeg ivotinjskog boanstva. Taj primer podstaknuo je pomno doterivanje neslubenih pobonih postupaka. Uobiajilo se da se nastojalo pokapati sve ivotinje iste vrste u gradu u kojem su naroito potovali izabranog predstavnika te vrste. Na primer make, koje su katkada briljivo balzamirali, pokapali su u specijalnom majem groblju u Bubastisu, dok su mrtvog ibisa pokapali u Hermopolisu. Bikove su pokapali na mestu gde su umrli, a rogove su ostavljali da stre iz zemlje: poboni stanovnici Atarbekisa u Delti lutali bi kraljevstvom traei te rogove te bi ih iupali i doneli kui da ih ponovno pokopaju. Krave su bacali u sveti Nil i tako osiguravali da postanu bogovi (poistoveenjem s Ozirisom i stoga to je Apis bio jedan oblik Nila). Kao to ni poneki bog nije bio dobrotvoran, bilo je i zlih ivotinjskih duhova. Takvi su bili zmije u nekim likovima, ivotinje povezane sa Setom kao na primer crna svinja, krokodil i nilski konj, a od nilskih stvorenja i oxyrhyncus - nilski rak koji je pojeo Ozirisov penis. No te ivotinje uopteno nisu bile ogavne: u nekim su ih gradovima potovali - naroito nilskog konja i krokodila. Ta je situacija vodila do estokih borbi izmeu gradova jer je namerno ubijanje svetih ivotinja postalo smrtni prestup, a sluajno se ubijanje kanjavalo velikim novanim globama. Ubijanje ibisa ili sokola u svakom se sluaju kanjavalo smru. Sveti bikovi: M ne vis Mnevis (na egipatskom Nemur) bio je bik koga su u Heliopolisu potovali kao ivog Raa, boga sunce. Govorilo se da njegov ivot ponavlja Raov ivot, a kasnije i Ozirisov, i to na svakom stupnju ciklusa. Bik je, naravno, opi simbol plodnosti, a u sunanoj mitologiji esto se susreemo s Kamefisom koji je Bik svoje majke i povezan s dnevnim raanjem, umiranjem i ponovnim raanjem nebeskog teleta, sunca, svoga potomka. inilo se da je ime Kamefis povezano s ka, ivotnim naelom ljudi ili bogova; govorilo se da Kamefis, bik, otelotvoruje duu ili stvaralaku energiju velikih bogova. Na isti su nain faraona, davaoca plodnosti njegovu kraljevstvu, esto dovodili u vezu s bikom. Bika Mnevisa su verovatno u preddinastiko doba potovali u Heliopolisu, iako je prema tradiciji njegov kult uvela Druga dinastija. Potovali su ga svi faraoni, ukljuivi i Akhenatena. Bik Mnevis ivio je u jednom hramu u Meliopolisu, a bio je crna, a katkad i arena ivotinja krupnih lea drugaije pasmine nego to je Apisova. Na umetnikim prikazima videlo se kako nosi sunani kolut i ureus. Apis Apis (na egipatskom Hapi) bio je jedan oblik boga Nila, drugim reima bio je jo jedno boanstvo plodnosti. Pretpostavljalo se daje njegov kult kao bika Heliopolisa ustanovio Menes ili prvi kralj Druge dinastije. Zapravo je postojao i u preddinastino doba te se dalje odrao u razliitim oblicima kroz celo faraonsko razdoblje. U Memfisu Apisa su potovali kao obnovljeni Ptahov ivot ili kao Ptahova dvojnika ili izaslanika. Govorilo se da boravi u Ptahovoj dui. 56

Kasnije je bio poznat kao otelotvorenje Ozirisova sina, pa su ga zvali Ozirisov ivot koji daje ivot, zdravlje i snagu kraljevim nosnicama. Oziris je zapravo bio povezan s Apisom u preddinastiko doba kad je Oziris bio srodan s narodima bikovi ma u Delti; tada je dobio naziv Bik Amenta (podzemnog sveta). Kasnije povezivanje Apisa i Ozirisa potie posebno od stvaranja, smrti i uskrsnua trijade PtahSekerOziris. Oziris-Apis postao je poznat kao Serapis ili Sarapis. Nastojei da popularni Ozirisov kult poveu s Raovim kultom, heliopoliski su svetenici istaknuli shvatanje da se dua bika Apisa nakon njegove smrti vinula na nebo da se ujedini s Ozirisovom; Serapis je stoga bio neka vrsta boga neba. Uza sve to bio je poznat i kao bog podzemnog sveta, a napose bogatstava koja se kriju pod zemljom. Grci su ga stoga lako poistovetili s Hadom. Meutim su ga udruili s Atumom i razliitim bogovima meseca. Govorilo se da je bik Apis zaet po zraci svetla koja je sila na jednu kravu te ju je oplodila, a koja vie nije mogla imati jo koje tele. U svemu je imao dvadeset i devet zasebnih karakteristinih obieleja te je bio odreen poseban svetenik da u zemlji potrai bika koji ima sva ta obeleja. Bik je morao biti crn, a najpoznatija njegova obeleja bila su trokutna pega na elu (Herodot je mislio da je etverokutna), orao na leima, dvostruke dlake u repu i skarabej na jeziku. Prema Herodotu sav se Egipat veselio kad su nali novog Apisa i svi su odenuli sveano ruho. Kad su nali novoga bika, staroga su ubili utopivi ga u Nilu. Moda su meso pojeli, dok su kou, kosti i druge delove tela balzamirali i uz kraljevske pogrebne obrede, ukljuivi i ljudski uabtis, s velikom pompom sahranili u Sakkari. Grobnica ili Serapeum bila je podzemna graevina u kojoj su pomno zabeleili podatke o ivotu svih bikova. Poev od vladavine Ramsesa II i prvoga Ptolemejevia bilo je dvadeset i etiri Apisa, a u svemu ih je ezdeset sahranjeno u Sakkari. Nakon veselja zbog otkria novoga bika sledilo je ezdeset dana duboke alosti za starim (dok su za faraonom alili sedamdeset dana). Pretpostavljalo se da e poboni svet kroz to vreme jesti samo povre i piti samo vodu. Bika su balzamovali najskupocenijim uljima i stavili u sarkofag od najbiranijeg drva. Amazis, faraon iz Dvadeset este dinastije, izradio je 547. pr.n.e. granitni sarkofag za preminulog Apisa, koji je bio velianstveniji od bilo kojega kraljevskog sarkofaga. Balzamovanog bika okitili su zlatom i draguljima. To je bio prvi od velikih sarkofaga za bikove u Sakkari. ivog bika Apisa drali su u dvoritu uz juni ulaz u Ptahovo svetilite u Memfisu. Tamo su ga ustoliili i njemu u ast odravali mnoge sveanosti; od njega su traili savet za brojne stvari jer su mislili da ima proroke moi. U umetnikim prikazima pojavljivao se kao bik koji nosi sunani kolut ili ureus ili kao ovek s bikovom glavom koji stoji raskreenih nogu i koji unutar polumeseca i dva duga pera nosi meseev kolut. Imao je pektoral na kome su bile dve kobre, a nosio je Ozirisova kraljevska znamenja. Apisovo glavno kultno sredite prelo je u Aleksandriju za Ptolemeja I Sotera koji je, kad je razmiljao kojega bi boga proglasio za nacionalno boanstvo, u snu video kip boga bika. Pre toga nikada nije video takvoga boga, ali su mu savetnici savetovali da se u Sinopeu nalazi slian bik. Ptolemej je odredio da ga donesu u Aleksandriju, ali su Sinopljani odbili da se od njega odvoje; nakon trogodinje rasprave kip je sam krenuo u Aleksandriju putujui tri dana. Tu je Ptolemej za njega sagradio novi Serapeum. Kult se proirio do Atene i na druge grke krajeve, a konano je stigao i do Rima. Bukis Bukis (poznat i kao Baci i Bkha) bio je tree uveno boanstvo bik. Njegovo kultno sredite bilo je u Hermonthisu gde je, kako se govorilo, bio otelotvorenje gospodara grada, boga ratnika Monta, koga su zvali snaan bik. Bukis je bio na glasu zbog svoje

jaine, estine i borbenosti. Poistoveivali su ga i s Ozirisom i zvali Raova iva dua i Bik planina suneva izlaska i zalaska. Bio je crni bik, ali se boja njegove dlake svakoga sata menjala. Na njegovim leima mogao se videti lik supa. 57

Prikazivali su ga kako na glavi izmeu dva pera nosi sunani kolut i ureus, a esto kako njui lotosov cvet. Kasno se javio; prvi se put spominje za vreme vladavine Nektaneba II iz Tridesete dinastije, poslednjeg domaeg faraona. Druga boanstva bikovi bili su Zlatni bik Kanopusa, blizu Aleksandrije, Minov bik, bik neba, sin i mu Nutin, i Maatin bik. I krave su bile svete jer su ih poistoveivali s Hator, Nut i Izidom. Sveti ovnovi Ne uzimajui u obzir boanstva ovnove Knuma, Harsafesa i Amona, prave ovnove potovali su u mnogim gradovima zbog njihove jaine, polne snage i energije, a posle u Hermopolisu, Likopolisu i Mendesu ili Busirisu. Banebdetet, Mendesov ovan bio je najuveniji, a bio je i sudija posrednik u velikoj svai Horusa i Seta. Dok su bikovi bili povezani s ka, taj je ovan bio u vezi s ba. Njegovo je ime znailo dua, gospodar Busirisa. Uzimali su da to znai i Ozirisova dua. Kasnije su ovnu Mendesa dali etiri glave, koje predstavljaju due Raa, ua, Geba i Ozirisa. Dovodili su ga u vezu i s Ptahom koji je uzeo njegovo obeleje da bi stvorio Ramsesa II Njegova ena bila je Hatmehit, boginja delfin. Mendesov ovan bio je sahranjen na dravni troak vrlo sveano i uz veliko alovanje. Naroito ga je potovao Ptolemej II koji je ponovno izgradio njegov hram te je u njemu ustoliio dva ovna. Prikazivali su ga kao ovna vodoravnih valovitih rogova; ponekad je na glavi nosio ureus, a ponekad je sedeo na prestolju. Sveti krokodili Najuveniji meu svetim krokodilima bio je onaj u kome se prikazivao sam Sebek, a drali su ga u jezeru Moeris u Faiyumu. Svetenici su mu prednje noge i ui ukrasili skupocenim nakitom i draguljima, a hodoasnici, koji su se jatili oko svetilita, hranili su ga odabranim jelima. Kad je prihvatio hranu, bio je to za hodoasnika znak da mu je dobrohotan. Za oveka je bila najvea ast da padne u Nil i da ga podere krokodil. Svete ptice Meu njima je najuvenija bila ptica Bennu, koja je pre izmiljena ptica nego aplja kojoj je bila nalik. Bila je otelotvorenje sunca kad se pojavilo u asu stvaranja sletevi na kamen Benben; bila je stvorena iz vatre koja je zorom gorela na svetom drvu persea u Heliopolisu; po drugoj verziji iskoila je iz Ozirisova srca. Prikazivali su je kao golemoga zlatnog jastreba s apljinom glavom, pa su Grci pticu Bennu poistovetili s feniksom, nekom vrsti orla crvenih i zlatnih krila. Prema Herodotu, ptica Bennu rodila se na hramskim panjacima, ali se pojavljuje svakih petsto godina nosei u hram telo svoga nedavno preminulog oca u jajetu napravljenom od mirhe. Od stvarnih ptica najsvetiji je bio jastreb koga su poistovetili s Horusom, sinom Atumovim ili Raovim, i udruili s ba u obliku jastreba sa ovejom glavom. Kopce ptiare drali su u ograenom prostoru ispred sunevih hramova. Ibisa, Totovu pticu, potovali su u Ibeumu, severno od Hermopolisa. Za neke guske govorilo se da su otelotvorenje Gebovo ili Amon-Raovo, dok su lastavice bile posveene Izidi jer je ona u obliku lastavice obletala oko drva tamarisa to je u Biblosu obraslo Ozirisov sarkofag. Druge ivotinje 58

I mnogim drugim ivotinjama iskazivali su boanske poasti. Moda su najvanije bile make koje su bile posveene Bast u Bubastisu i jo drugde te potovane kao tamaniteljice zmija. Mafdet, boginju maku, gospou dvorca ivota, potovali su kao takvu ve rano za Prve dinastije, a Ra je uzeo oblije make da bi zmiji Apep skinuo glavu. Ikneumona su potovali kao ubicu maaka i deraa krokodilskih jaja; pod imenom ed bio je otelotvorenje Atuma, zalazeeg sunca. U Leontopolisu potovali su lava, dok su u Bubastisu potovali njegovu enu Mehit ili Mai-hesu (besnooku), risa. Poistoveivali su ih s Anhur i Tefnut. U Sudanu su potovali leoparda jer se govorilo da su ga opseli dusi lupea kojih su se vrlo bojali na granici pustinje. U Hermopolisu su pored ibisa potovali i zeca za koga se mislilo da je jedan oblik Raa ili Ozirisa. U Kinopolisu potovali su psa i akala, koje su poistovetili s Anubisom. U Likopolisu ili Asvutu potovali su vuka, koga su poistoveivali s Upuautom i s Horusom a i Setom, koji su nekada u obliku vuka iveli u Asvutu. Konano su skarabeja potovali kao otelotvorenje Kheprija, sunca koje se die, dok su kobru poistovetili s ureusom, s Raovim okom, pa tako i s Edjo ili Buto. Stoga su je povezivali sa zatitnim inima, no ti su se ini vrili stranim, razornim sredstvima. BOG / BOGINJA Amenhotep, Hapuov sin Ammit Amon Anubis Apis Apopis Aten Atum Bastet Bes Duamutef Geb Hapi Hapy Hator Heket Horus Hu Imhotep Izida Imset Kebehsenuef Khepri Khnum Khons Kuk PRIKAZ ovek Glava krokodila, prednji deo lava, zadnji deo nilskog konja ovek sa krunom sa dva pera; ovan ili sa glavom ovna; guska akal ili sa akalovom glavom Bik Zmija Sunev disk ovek sa Duplom krunom; zmija Maka ili sa glavom make Patuljak Sa glavom akala ovek; ponekad sa glavom guske ili Crvenom krunom ovek sa obeenim grudima i krunom od vodenih biljaka Sa glavom pavijana Krava; ena sa uima krave, ili sa rogovima i sunevim diskom na glavi aba ili sa glavo abe Soko ili sa glavom sokola ovek ovek koji sedi nosi kapicu i dri svitak papirusa ena sa tronom na glavi Sa glavom oveka Sa glavom sokola Skarabej ili ovek sa skarabejem umesto glave Ovan ili sa glavom ovna Dete sa krunom punog i mladog meseca Sa glavom abe GLAVNI KULTNI CENTAR Teba Teba Teba, Hemopolis Memfis Akhetaten Heliopolis Bubastis ASOCIJACIJE / ULOGA Leenje dera srca na suenju Kralj bogova; praiskonski; skrivena mo Groblja; balzamovanje Manifestacija Ptaha Podzemlje; haos; neprijatelj boga sunca Solarni bog Dovrenost; stvoritelj; solarni bog erka boga sunca; Raovo Oko Domainsvo; raanje dece Kanopski; eludac; istok Zemlja; plodnost Plavljenje Nila Kanopski; plua; sever Majka; ljubav; plodnost; muzika; ples; nebo Raanje dece Nebo; kraljevanje Boanska Re; autoritet Mudrost, medicina Majka(kraljeva);magija Kanopski; jetra; jug Kamopski;creva; zapad Stvoritelj; solarni bog Stvoritelj; grnar; katarakt;plodno tle Mesec Praiskonsi; tama Heliopolis Asuan Dendera, Deir elBahri Kus Edfu; Hierakonpolis; Behdet Memfis, Teba File Elefantina; Esna Teba Hermopolis 59

Maat Meshkenet Min Montu Mut Nefertum Neftis Neit Nekhebet Nun Nut Oziris Ptah Ra Renenet Sekhmet Serket Seat Set Sia Sobek Sopdet ai u Taueret Tefnut ena sa krunom od jednog pera Cigla sa glavom oveka; ena Itifalusni ovek sa krunom sa dva pera Soko ili sa glavom sokola, sa sunevim diskom i krunom sa dva pera Leinar ovek sa krunom lotosa ena sa korpom i planom zidova na glavi ena sa Crvenom krunom koja dri tit i prekrtene strele Leinar ovek koji dri sunevu barku iznad glave; sa glavom abe;pavijan ena; krava Mumificiran ovek sa Atef krunom,dri pastirski tap i bi Polumumificiran ovek sa kapicom i uas-djed-ankh skeptrom Sa glavom ovna ili sokola i sa sunevim diskom i krunom kobre Kobra Lavica ili sa glavom lavice ena sa korpijom na glavi ena sa haljinom od leopardove koe i sa sedmokrakom zvezdom na glavi Neidentifikovana tifonska ivotinja ovek Krokodil ili sa glavom krokodila ena sa zvezdom na glavi ovek ovek sa perom na glavi Nilski konj ena; kobra; sa glavom lavice Akhmin Teba Teba Memfis, Buto Sais El-Kab Heliopolis, Hermopolis Heliopolis Abid, Busiris Memfis Heliopolis Faiyum Memfis Red; istina; pravda Raanje dece; sudbina Plodnost Rat Majinstvo Cvetanje lotosa Sahranjivanje; zatita Boginja stvoritelj; ratovanje; tkanje Titularna boginja Gornjeg Egipta Praskonske vode Nebo; sarkofazi Smrt; ivot posle smrti; vaskrsenje; plodnost; poljoprivreda Stvoritelj; zanatlija Stvoritelj; solarni bog etva; dadilja Raova erka; leenje Sahranjivanje; zatita Pisanje Haos; neplodnost; pustinja; oluje Boansko znanje Demon podzemlja; vino Zvezda Sirijus Sudbina Vazduh Boginja domainstva; raanje dece Vlaga; Raovo oko; uraeus Ombos Nakada Kom Ombo, Faiyum Heliopolis, Lentopolis Tot Uadjet Uapuaet Pavijan; ibis ili sa glavom ibisa Kobra; lavica akal ili sa glavom akala Hermopolis Buto Asuit Mesec;znanje; pisar Titularna boginja Donjeg Egipta; uraeus Otvara puteva 60

RELIGIJA OZIRIS, BOG VASKRSENJA Tokom svih razdoblja u kojima su nam znani, Egipani su verovali da je Oziris boanskog porekla, da je naao smrt i bio osakaen od ruku zla, da je posle velike borbe sa ovim silama ponovo ustao, da je od tada postao car podzemnog sveta i sudija mrtvima, i budui da je on pobedio smrt, i pravednik takoe moe pobediti smrt; uzdigli su Ozirisa na tako visoko mesto na nebu da je postao jednak i, u odreenim sluajevima, nadmoniji od Raa, bogaSunca, i pripisivali su mu atribute koji pripadaju Bogu. Ma koliko se daleko vraali u prolost, uviamo da se smatralo da su ova shvatanja o Ozirisu bila poznata itaocu religijskih tekstova i da ih je on prihvatao, i u najstarijoj pogrebnoj knjizi poloaj Ozirisa u odnosu na druge bogove istovetan je poloaju koji je on zauzimao u najkasnijim prepisima Knjige mrtvih. Prvi pisci drevnih hijeroglifskih tekstova i njihovi kasniji redaktori smatrali su da je Ozirisova istorija bila tako savreno poznata svim ljudima, da nijedan od njih, koliko nam je poznato, nije smatrao neophodnim da zabelei povezanu priu o ivotu i zemaljskim mukama ovog boga, a ako i jeste, ona nije doprla do nas. Vidimo da ak i za vreme V dinastije Oziris i bogovi njegovog kruga ili zajednice zauzimaju posebno i izuzetno mesto u sastavima pisanim za dobrobit umrlog, a kameni i drugi spomenici koji pripadaju jo ranijim razdobljima pominju obrede ije je vrenje pretpostavljalo pouzdanu tanost Ozirisove istorije, sa kojom su nas upoznali kasniji pisci. Ali mi imamo povezani Ozirisov ivotopis koji, iako nije pisan na egipatskom, sadri toliko mnogo onog to je egipatskog porekla, da moemo biti sigurni da je njegov autor uzimao podatke iz egipatskih izvora: upuujem na delo De Iside et Osiride grkog pisca Plutarha, koji je bio na vrhuncu slave sredinom I veka nae ere. U njemu, na alost, Plutarh poistoveuje neke od egipatskih bogova sa grkim bogovima i dodaje izvestan broj navoda koji su plod ili njegove mate ili pogrenog obavetenja. On glasi ovako: Poto je Reja (Tj., Nut) , kau, kriomice bila sa Saturnom (Tj., Gebom) , otkri je Sunce (Tj., Ra) , koje zato baci na nju prokletstvo da ,ne moe da rodi ni u jednom mesecu ni godini' - Merkur se, uprkos tome, budui i sam zaljubljen u istu boginju, iz zahvalnosti za naklonost koju je od nje dobio, kockao s Mesecom i od njega dobio sedamnaesti deo njegove svetlosti; ovih nekoliko delova, koji zajedno ine pet dana, on je kasnije spojio i dodao na trista ezdeset, od kojih se godina ranije sastojala, i te dane Egipani od tada i jo uvek zovu Epakta, ili pridodati, i smatraju ih danima roenja svojih bogova. Jer prvog od njih, kau, OZIRIS je roen, pri ijem se dolasku na svet zauo glas koji je rekao: ,Rodio se gospodar cele zemlje'. Ima, dodue, i onih koji ovaj dogaaj kazuju na drugi nain, da je, naime, izvesni Pamil, dok je donosio vodu iz Jupiterovog hrama u Tebi, uo glas koji mu je zapovedio da glasno objavi da je ,dobri i veliki kralj Oziris tada roen'; i da mu je zato Saturn poverio vaspitanje deteta, i da je u znak seanja na ove dogaaje kasnije ustanovljena Pamilija, sveanost koja jako podsea na Faliforiju ili Prijapeju kod Grka. Drugog od ovih dana roen je AROUERIS (Tj., Heru-ur, Hor Stariji") , koga jedni zovu Apolon, a drugi oznaavaju imenom starijeg Ora. Treeg je dana TIFON (Tj., Set) na svet doao, a nije roen ni u odreeno vreme, ni na odreenom mestu, ve je na silu izaao kroz ranu koju je nainio na majinoj slabini. IZIDA je roena etvrtog od ovih dana u movarama Egipta, i poslednjeg NEFTIDA, koju neki zovu Teleuta i Afrodita, a drugi Nike; to se tie oeva ove dece, za prva dva od njih se kae da ih je rodilo Sunce, Izidu Merkur, Tifona i Neftidu Saturn; i zbog toga su trei od ovih pridodatih dana, zato to se na njega gledalo kao na Tifonov roendan,

kraljevi smatrali zloslutnim i otuda nisu obavljali nikakve poslove ni doputali sebi da uzmu 61

bilo kakvo osveenje sve do veeri. Kau, dalje, da se Tifon Neftidom oenio; i da su se Izida i Oziris, budui zaljubljeni jedno u drugo, zavoleli u majinoj utrobi pre nego to su roeni, i da iz ovog odnosa potie Aroueris, koga Egipani zovu stariji Or, a Grci Apolon. Poto je Oziris sada postao kralj Egipta, posvetio se civilizovanju svojih zemljaka obraajui ih sa ranijeg oskudnog i varvarskog naina ivota; on ih je, osim toga, pouio kako da kultiviu plodove zemlje; dao im je zakonik da njime urede svoje ponaanje i uputio ih na potovanje i oboavanje koje su duni ukazati bogovi ma. Zatim je sa istom dobrom voljom putovao ostatkom sveta, svuda ubeujui ljude da se podvrgnu njegovoj pouci; svakako ih nije prinudio silom oruja, ve ih je ubeivao da popuste pred snagom njegovih razloga, koji su im prenoeni na najprihvatljiviji nain, u obliku himni i pesama, uz pratnju muzikih instrumenata: iz ove poslednje pojedinosti Grci su zakljuili da je on isto to i njihov Dionis ili Bah. Za vreme Ozirisovog odsustva iz kraljevstva Tifon nije imao prilike da uvede bilo kakvu novotariju u zemlji, jer je Izida vladala izuzetno budno i uvek bila na oprezu. Po njegovom povratku, meutim, poto je prvo nagovorio sedamdeset i dve druge osobe da mu se pridrue u zaveri, zajedno sa izvesnom etiopskom kraljicom po imenu Aso, koja se u to vreme zadesila u Egiptu, smislio je zgodno lukavstvo da bi izvrio svoje zle namere. Poto je u tajnosti izmerio Ozirisovo telo, dao je da se izradi koveg potpuno iste veliine, to je mogue lepi i ukraen ornamentima. Ovaj sanduk je doneo u salu za gozbe, gde ga je, poto je izazvao divljenje svih prisutnih, Tifon kao u ali obeao onom kome posle probe bude odgovarao. Na to su svi prisutni, jedan za drugim, ulazili u njega; ali kako nikome nije odgovarao, Oziris je poslednji legao u sanduk, na ta su zaverenici odmah priskoili, spustili po klopac i spolja ga zakucali ekserima, zalivi ga uz to rastopljenim olovom. Zatim su ga odneli do reke i prevezli do mora tanaitskim uem Nila, koje je, zbog ovoga, jo uvek odvratno Egipanima, i koje oni nisu nikad nazvali nikako drugaije osim imenima gnuanja. Ova dela su, kau, ovako izvrena 17. dana (U egipatskom kalendaru je ovaj dan oznaen kao trostruko nesrean) meseca Atira, kad je sunce bilo u korpiji, u 28. godini Ozirisove vladavine; mada ima i onih koji nam govore da on u to vreme nije imao vie od 28 godina. Za nesreu koja je zadesila njihovog kralja prvi su saznali Pani i Satiri koji naseljavahu zemlju oko Hemisa (Panopolis); i poto istog asa upoznae narod sa novostima, oni dadoe povoda imenu panian strah, koje se od tada uvek koristi da oznai iznenadni uas ili zapanjenost svetine. to se Izide tie, im je vest stigla do nje, ona je odmah odsekla pramen kose (Kosa odseena u znak alosti obino se polagala u grob umrlog) i obukla odeu za alost na mestu gde se tad zatekla, koje se po ovom dogaaju naziva Koptis, ili grad alosti, iako su neki miljenja da ova re pre oznaava gubitak. Posle ovoga je lutala svud po zemlji uznemirena i smetena u potrazi za kovegom, raspitujui se kod svake osobe koju je srela, ak i kod neke dece koju je sluajno videla, da li znaju ta se s njim zbilo. Ispostavilo se sada da su ova deca videla ta su Tifonovi sauesnici uradili sa telom, i tako je obavestila kojim je uem Nila prevezeno do mora - zato, dakle, Egipani smatraju da su deca obdarena nekom vrstom sposobnosti proricanja, i zbog ovog verovanja vrlo radoznalo posmatraju njihovo uzgredno brbljanje dok se igraju (naroito ako su na sve tom mestu), zasnivajui na njemu predskazanja i znamenja. Izida se u meuvremenu, poto je bila obavetena da se Oziris, koga je zavela njena sestra Neftida i zaljubila se u njega, nehotice spojio s njom umesto sa Izidom, to je zakljuila po vencu kokoca (Tj., venac deteline) koji je on kod nje ostavio, posvetila potrazi za detetom,

plodom ovog nezakonitog odnosa (jer ga je njena sestra, plaei se gneva svog mua Tifona, ostavila im se rodilo); i tako, posle mnogo muka i tekoa, uz pomo nekih pasa koji su je odveli do mesta na kojem se nalazilo, pronala ga je i odgajila; tako je vremenom on postao njen stalni uvar i pratilac, i zato je dobio ime Anubis, jer se mislilo da pazi i uva bogove kao i psi ljude. 62

Napokon je primila podrobnije vesti o kovegu, da su ga morski talasi odneli do obale Biblosa (Ne Biblos u Siriji (Debel), ve barutine papirusa u Delti) i tamo neno sklonili u grane tamariskovog buna, koji je, za kratko vreme, izrastao u veliko i lepo drvo, obrastajui oko kovega i zaklanjajui ga sa svih strana, tako da se nije mogao videti; dalje, da je kralj te zemlje, zadivljen njegovom neobinom veliinom, posekao drvo, i od onog njegovog dela u kojem je bio prikriven koveg nainio stub da mu pridrava krov kue. Poto su sa ovim, kau, Demoni na naroit nain upoznali Izidu, ona je odmah otila u Biblos, gde je, sevi pored vodoskoka, odbila da bilo s kim razgovara, osim sa kraljiinim sluavkama koje su se tu zadesile; njih je pak pozdravila i zagrlila na najljubazniji nain, splela im kose i prenela im deo onog udesno prijatnog mirisa koji se irio od njenog tela. Ovo je probudilo veliku elju u kraljici, njihovoj gospodarici, da vidi strankinju koja je imala ovu izvanrednu sposobnost da pretoi svoj tako mirisni dah u kosu i kou drugih ljudi. Zato je naloila da je dovedu na dvor i, posle blieg upoznavanja uinila je dadiljom jednog od svojih sinova. Dalje, ime kralja koji je u to vreme vladao u Biblosu bilo je Melkart, a njegove kraljice Astarta, ili, prema drugima, Saosis, iako je neki zovu Nemanun, to odgovara grkom imenu Atina. Izida je hranila dete dajui mu da joj sisa prst umesto dojke; isto tako ga je svake noi stavljala u vatru da bi unitila njegov smrtni deo, dok je ona, pretvorena u lastu, leprala oko stuba i oplakivala svoju tunu sudbinu. Ovo je ponavljala izvesno vreme, sve dok kraljica, koja je stojei posmatrala, nije vrisnula videvi da je dete svo u plamenu, i tako ga liila besmrtnosti koja bi mu inae bila predata. Na ovo je Boginja, otkrivi se, zatraila da joj se da stub koji je podupirao krov; zatim ga je spustila, a potom lako isekla i otvorila, posle ega je izvadila ono to je traila, ostatke debla zamotala u finu tkaninu i, izlivi mirisavo ulje po njemu, vratila ga ponovo u ruke kralja i kraljice (ovaj komad drveta se i danas uva u Izidinom hramu i narod Biblosa ga oboava). Kad je ovo uradila, bacila se na koveg i u isto vreme tako glasno i jezivo nad njim naricala, da je na smrt preplaila mlaeg kraljevog sina. Ipak je starijeg povela sa sobom i zaplovila sa kovegom put Egipta; i poto se bliilo jutro, reka Fedar je irila otar i jak miris, i ona joj u besu isui tok. Tek to je stigla na neko pusto mesto gde je pomislila da je sama, istom je za as otvorila koveg, i poloivi svoje lice na lice mrtvoga mua, obgrli mu telo i plakae gorko; ali opazivi da deak u tiini stoji iza nje i da je otkrio razlog njenog jada, okrenu se iznenada i u besu mu pokaza tako jarostan i strog izraz lica da je od straha odmah umro. Drugi opet kau da ga smrt nije zadesila na ovaj nain, ve da je, kao to je gore nagoveteno, pao u more i posle toga su mu iskazane najvee poasti, Boginji za volju; Zato Maneros (Sin prvog egipatskog kralja, koji je umro u ranoj mladosti) , koga Egipani tako esto prizivaju na svoje gozbe, nije niko drugi do ovaj isti deak. Ovo tvrenje ponovo osporavaju oni koji kau da je pravo ime detetu bilo Palestin, ili Pelusije, i da je grad sa ovim imenom Boginja podigla u znak seanja na njega; dodaju, dalje, da su gore spomenutog Manerosa Egipani slavili na svojim svetkovinama jer je on prvi pronaao muziku. Ima i takvih, opet, koji tvrde da Maneros nije ime neke posebne osobe, ve samo uobiajeni oblik i utiv nain pozdravljanja koji su Egipani izmeu sebe koristili na vanijim svetkovinama i gozbama, koji nije znaio nita vie od elje da se ono ime su se tada bavili pokae povoljnim i srenim, jer, pri svem tom, ovo je pravo znaenje te rei. Slino, kau, ljudski kostur koji se u doba zabava nosio unao kolo u sanduku i pokazivao svim gostima nije imao za cilj, kao to neki misle, da

prikae linu nesreu Ozirisovu, ve pre da ih podseti na njihovu smrtnost i tako ih obodri da se poslue i uivaju u dobrim stvarima koje se pred njima nalaze, poto uvide da ubrzo moraju postati jednaki onom to su videli; i da je ovo pravi razlog to ga unose na svoje gozbe - ali, da nastavimo s priom. 63

Poto je Izida nameravala da poseti svog sina Ora koji je odgajan u Butu, u meuvremenu je sklonila koveg na udaljeno i pusto mesto: Tifon je pak, lovei jedne noi po meseini, sluajno na njega naiao; i poznavi telo koje je u njemu bilo zatvoreno, rastrgao ga je na nekoliko delova, ukupno etrnaest, i razbacao ih svud po zemlji. Kad Izida saznade za ovaj dogaaj, jo jednom se upusti u traganje za rasejanim udovima svoga mua, koristei barku od papirusne trske da bi lake prola kroz donje i movarne oblasti zemlje zato, kau, krokodil nikad ne dira ljude koji plove u ovakvim unovima, bilo zato to se plai gneva boginje, bilo zato to ih potuje zbog toga to su je jednom prevezli. Ovoj okolnosti se zato pripisuje injenica da u Egiptu ima tako mnogo razliitih Ozirisovih grobova; jer kau nam da kad god je Izida naila na neki od razbacanih udova svoga mua, tu ga je i sahranila. Ima i takvih koji osporavaju ovo kazivanje i govore da za ovo mnotvo grobova pre moemo zahvaliti opreznosti kraljice, koja je umesto pravog tela, kako se pretvarala, darivala ovim nekolikim gradovima samo kip svoga mua: i ona je ovo uradila ne samo da bi se ukazale poasti, koje bi na ovaj nain bile izrazitije iskazane njegovoj uspomeni, ve isto tako da bi mogla umai Tifonovoj zlobnoj potrazi, koji bi, da je nadvladao Ora u ratu pred kojim su se nalazili, zbunjen ovim mnotvom grobova, mogao izgubiti nadu da e biti u stanju da nae onaj pravi -kau nam, tavie, da uprkos upornom traganju Izida nikad nije mogla ponovo da sastavi Ozirisov ud, koji su, budui baen u Nil odmah posle otkidanja od tela, progutale Lepidotus, Phagrus i Oxyrynchus, ribe koje zbog ovoga Egipani najvie izbegavaju. Da bi ipak nekako nadoknadila gubitak, Izida je posvetila Falus napravljen po ugledu na izgubljeni i ustanovila vanu sveanost u njegov spomen, koju Egipani i dan danas svetkuju. Vraajui se sa onog sveta posle ovih dogaaja Oziris se pojavio pred svojim sinom Orom, podsticao ga da krene u boj i u isto vreme ga poduavo oruju. Onda ga upita, ta misli, koje je najslavnije delo koje ovek moe izvriti, na ta je Or odgovorio: ,Osvetiti uvrede nanesene ocu i majci'. Zatim ga upita koja je ivotinja, po njegovom miljenju, vojniku najkorisnija, i poto dobi odgovor ,konj', zaudi se Oziris, tako da ga zapita zato konju daje prednost nad lavom. ,Zato', odgovori Or, ,to se konj (Izgleda da konj nije bio poznat u Egiptu pre XVIII dinastije; ovaj deo Plutarhove verzije Ozirisovog ivotopisa mora, onda, biti stariji od 1500. god. pre n. e.) , iako je lav korisniji onome kome je pomo neophodna, ipak moe mnogo bolje upotrebiti u savladavanju i unitenju neprijatelja koji juria.' Ovi odgovori veoma obradovae Ozirisa, jer su pokazali da mu je sin potpuno spreman za neprijatelja. Govore nam, osim toga, da je u velikom mnotvu onih koji su stalno naputali Tifonovu stranu bila i njegova nalonica Tueris, i da su zmiju koja je bila u njenoj pratnji dok je prelazila Oru ubili njeni vojnici - seanje na ovaj dogaaj, kau, jo se uva u onom uetu koje je baeno u sredinu njihovih redova, a onda iseeno na komade. Zatim je izmeu njih dolo do bitke koja je trajala vie dana; ali pobeda na kraju pripade Oru, dok je Tifon bio zarobljen. Izida, kojoj je Tifon bio poveren na uvanje, ne samo da nije ni pomiljala da ga ubije, ve mu je odreila okove i oslobodila ga. Ovaj postupak majke je tako strano razjario Ora, da je digao na nju ruku i strgao joj kraljevsko znamenje s glave; i mesto ovog znaka Hermes joj brzo stavi lem nainjen u obliku otrice sekire. Posle ovoga Tifon javno optui Ora da je nezakonito roen, ali uz Hermesovu (Totovu) pomo njegova zakonitost bee u potpunosti potvrena presudom samih Bogova. Posle ovoga su izmeu njih voene jo dve bitke i u obema je Tifon bio poraen. Dalje, kau da se Izida zdruila s Ozirisom posle njegove smrti i da je, usred toga, rodila Harpokrata,

koji je na svet doao pre vremena i hrom." Kad ovu priu posmatramo u svetlu rezultata deifrovanja hijeroglifa otkrivamo da je njen veliki deo potkrepljen egipatskim tekstovima: na primer, Oziris je bio sin Seba i Nut; Epakt je u Kalendarima poznat kao pet dana pridodatih godini"; pet bogova, 64

Oziris, Hor, Set, Izida i Neftida, roeni su u dane koje pominje Plutarh; 17. dan Atira (Hatora) oznaen je u Kalendarima kao trostruko nesrean; opisana su Izidina lutanja i nevolje, a jadikovanja" koja je navodno izgovorila pronaena su u tekstovima; spiskovi Ozirisovih svetilita sauvani su u nekoliko zapisa; Horova osveta oca esto se pominje u papirusima i drugim spisima; sukob Seta i Hora u potpunosti je opisan u papirusu u Britanskom muzeju (No. 10184); himna na Huneferovom papirusu pripoveda o svemu onom to je Tifon uinio Ozirisu; i Ozirisovo zaee Hora posle smrti pominje se u himni Ozirisu koja potie iz XVIII dinastije u sledeem odlomku : Sestra je tvoja razastrla svoju zatitniku mo za tebe, ona je u beg naterala one koji bejahu neprijatelji njeni, ona je zlu kob oterala, ona je izgovorila silne rei moi, ona je jezik svoj lukavim uinila i rei se njene ne izjalovie. Velianstvena Izida veto vladae i govorae, i osveti ona brata svoga. Tragae za njim bez prestanka, lutae zemljom neprekidno od bola zapomaui i nije se smirila (ili spustila) sve dok ga nije nala. Svojim ga je perjem zaklonila, svojim je krilima vazduh (ili vetar) nainila i jadikovala je na sahrani brata svoga. Podie ona onog koji leae niice i ije srce nepomino bejae, ona od njega uze sr njegovu, ona zae i rodi dete, ona ga kriom podoji i niko ne saznade za to mesto; i deja ruka ojaa u velikoj kui Sebovoj. Zajednica se bogova raduje i veseli dolasku Ozirisovog sina Hora, i postojanog je srca i pobedonosan sin Izidin, naslednik Ozirisov." Kako su se detalji Ozirisovog ivotopisa oblikovali u prvim dinastijama nemogue je rei, i mi ne znamo ni da li je Oziris bio bog vaskrsenja kod predinastikih ili praistorijskih Egipana, ni da li mu je ta uloga bila dodeljena nakon to je Mena poeo da vlada Egiptom. Ipak postoji dobar razlog za pretpostavku da je u najranijim dinastikim vremenima zauzimao poloaj boga i sudije onima koji su njegovom pomoi ustali iz mrtvih, jer je ve u IV dinastiji, oko 3800. pre n. e., kralj Men-kau-Ra (Mikerin kod Grka) poistoveen s njim, i ne samo da je na kovegu nazvan Oziris, Kralj Juga i Severa, Men-kau-Ra, koji veno ivi", ve je i Ozirisova genealogija njemu pripisana, i objavljuje se da je roen na nebu, potomak Nut, krv i meso Sebovo". Oigledno je da su heliopoliski svetenici redigovali" religijske tekstove koji su prepisivani i umnoavani u Veu tako da odgovaraju njihovom shvatanju, ali u ranijim vremenima kad su zapoinjali svoj rad, potovanje Ozirisa bilo je tako raireno, i verovanje u njega kao u boga vaskrsenja tako duboko usaeno u srca Egipana, da su ak i u heliopoliskom teolokom sistemu Oziris i njegov krug, ili zajednica bogova, zauzimali istaknuto mesto. On je ljudima predoavao ideju oveka koji je bio i bog i ovek, i sluio kao uzor Egipanima svih vremena kao bie koje je zbog svojih ljudskih muka i smrti moglo da saosea s njima u bolestima i smrti. Ideja njegove ljudske linosti takode je zadovoljavala njihove udnje i elje za sjedinjenjem sa biem koje je, iako delom boansko, ipak imalo mnogo zajednikog sa njima samima. Prvobitno su Ozirisa smatrali ovekom koji je na zemlji iveo isto kao i oni, koji je jeo i pio, koji je bio okrutno ubijen, koji je uz pomo nekolicine bogova pobedio smrt i dostigao veni ivot. Ono to je uradio Oziris mogu i oni, i ono to su bogovi uinili za Ozirisa moraju oni ponovo uiniti i za njih, i kako su bogovi prouzrokovali njegovo vaskrsenje isto tako moraju prouzrokovati i njihova, i kako su ga uinili vladarem podzemnog sveta isto tako moraju i njih uvesti u njegovo carstvo i dati im da tamo ive onoliko dugo koliko i sam bog ivi. Oziris je, u nekim svojim vidovima, bio poistoveen sa Nilom, Raom i nekolicinom drugih bogova" poznatih Egipanima, ali u svom vidu boga vaskrsenja i venog ivota on je privlaio ljude u dolini Nila; i hiljadama godina su mukarci i ene

umirali verujui da e, budui da je sve to bilo uinjeno za Ozirisa, biti i za njih uinjeno simboliki, i da e kao i on ponovo ustati i naslediti veni ivot. Ma koliko daleko u prolost sledili religijske ideje u Egiptu, nikad ne stiemo do vremena za koje se moe rei da u njemu nije postojalo verovanje u Vaskrsenje, jer svuda se smatralo sigurnim da je Oziris vaskrsao iz mrtvih; mora da su postojali skeptici i verovatno su pitali svoje svetenike ono to su i Korinani pitali svetog Pavla: Kako e mrtvi vaskrsnuti? I u kom telu e doi?" Ali van svake sumnje je da su verovanje u 65

Vaskrsenje prihvatile glavne klase u Egiptu. Obredi koje su Egipani vrili sa ciljem da pomognu pokojniku da proe iskuenje suda i da savlada svoje neprijatelje na onom svetu bie opisani na drugom mestu, isto kao i oblije u kojem je umrli vaskrsavao; vraamo se, dakle, teolokom ivotopisu Ozirisovom. Sredite i postojbina potovanja Ozirisa u Egiptu za vlade prvih dinastija bio je Abidos, gde je, kako kau, bila sahranjena glava boga. Ono se irilo na sever i jug tokom vremena i nekoliko velikih gradova je objavilo da polae pravo na neki deo Ozirisovog tela. Razliiti dogaaji iz ivota boga postali su predmet sveanih predstava u hramu i, malo po malo, vrenje obaveznih i neobaveznih slubi u vezi s njima zaokupljalo je, u nekim hramovima, vei deo vremena svetenika. Prvobitne ideje u vezi s bogom behu zaboravljane, dok su nove nastajale; od primera oveka koji je vaskrsao iz mrtvih i dostigao veni ivot, postao je uzrok vaskrsenja mrtvih; i mo darivanja venog ivota smrtnicima preneta je sa bogova na njega. Navodno Ozirisovo sakaenje bilo je zaboravljeno samom injenicom da je u podzemnom svetu boravio u celom telu i da je on, bio osakaen ili ne, posle smrti postao Horov otac. Ve u XII dinastiji, oko 2500. pre n. e., potovanje ovog boga postalo je skoro opte, i hiljadu godina kasnije Oziris je postao neka vrsta nacionalnog boga. Pripisivali su mu se atributi velikih kosmikih bogova i on se inio ne samo kao bog i sudija mrtvima, ve i kao tvorac sveta i svega na njemu. Onaj koji je bio Raov sin postao je jednak ocu i za uzeo svoje mesto pored njega na nebu. Imamo zanimljiv dokaz poistoveenja Ozirisa sa Raom u XII glavi Knjige mrtvih. Podsetiemo se da se ova glava sastoji od niza delova koji se skoro uvek mogu nazvati poglavljima vere, a iza svakog od njih sledi jedno ili vie objanjenja koja predstavljaju jedno ili vie sasvim razliitih shvatanja; glava je takoe propraena nizom vinjeta. U 110. redu se kae: Ja sam dua koja boravi u dva afija (Tj., due Ozirisa i Raa). ta je dakle ovo? To je Oziris kad ulazi u Tatu (tj. Busiris) i tamo nalazi duu Raovu; tamo bogovi zagrle jedan drugog i due postadoe u dva afija." Na vinjeti koja ilustruje ovaj odlomak vide se due Raa i Ozirisa koje u obliju sokola stoje na pilonu u Tatuu licem jedna prema drugoj; prva na glavi ima disk, a druga, sa ljudskom glavom, belu krunu. Odmah se zapaa injenica da ak i pri susretu sa Raom Ozirisova dua zadrava ljudsko lice, taj znak njegovog srodstva s ovekom. Sada je Oziris postao ne samo jednak Rau, ve u mnogome i vei bog od njega. Kau da je iz nozdrva na Ozirisovoj glavi koja je bila sahranjena u Abidosu izaao skarabej, istovremeno i amblem i uzor boga Hepere, koji je uzrokovao nastanak svih stvari kao i vaskrsenja. Na ovaj nain je Oziris postao izvor i zaetak bogova, ljudi i stvari, i muevnost boga je zaboravljena. Sledei korak je bio da mu se pripie atribut Boga, i izgleda da je u XVIII i XIX dinastiji osporavao Amen-Rau, koga su do tog vremena zvali kraljem bogova", suverenost nad trima zajednicama bogova, to jest, trojstvu nad trojstvima nad trojstvima (Svaka zajednica bogova sadravala je tri trojstva ili trijade). Ideje koje su preovladavale u vezi s Ozirisom u ovom razdoblju mogu se najbolje prosuditi po sledeim odlomcima iz savremenih himni: Neka ti je slava, o, Ozirise, Un-nefere, veliki boe u Abtuu (Abidos), kralju neprolaznosti, gospodaru venosti, koji u bivstvovanju svome prolazi kroz milione godina. Ti si najstariji sin utrobe Nutine, koga je rodio Seb Praotac [bogova], gospodar kruna Juga i Severa, gospodar dine bele krune; kao princ bogova i ljudi ti primi kuku i bi, i dostojanstvo svojih boanskih otaca. Neka ti bude zadovoljno srce koje u brdima Amenteta boravi, jer sin ti je Hor na prestolu tvome utvren. Ti si krunisani gospodar Tatua (Busiris) i vladar u Abi dosu." Neka ti je hvala, o, Ozirise, gospodaru

neprolaznosti, Un-nefere, Heru-Huti (Harmahis), ija su oblija mnogobrojna i iji su atributi veliki, koji si PtahSeker-Tem u Anuu (Heliopolis), gospodar skrivenog mesta, tvorac Het-kaPtaha (Memfis) i bogova [tamonjih], vodi podzemnog sveta, koga [bogovi] slave kad zalazi u Nut. Izida te u miru grli i tera zloduhe sa ua staza tvojih. Ti lice svoje Amentetu okree i ini da zemlja kao uglaan bakar zasija. Mrtvi 66

ustaju da te vide, vazduh udiu i u lice te gledaju kad disk na obzorju svome izlazi ; srca su im mirna, jer tebe gledaju, o, ti koji si venost i neprolaznost." U poslednjem odlomku Oziris se poistoveuje sa velikim bogovima Heliopolisa i Memfisa, gde su postojala svetilita boga-Sunca skoro i u predinastikim vremenima, i konano se objavljuje da je venost i neprolaznost"; ovako su ideje vaskrsenja i besmrtnosti sjedinjene u istom boanskom biu. U sledeem Molepstviju postupak poistoveivanja sa bogovima se nastavlja: 1.Klanjam ti se, o, ti koji si zvezdana boanstva u Anuu i nebeska bia u Her-abi (Oblast pored Memfisa); ti boe Unti (Bog koji ide pored barke boga Afa, drei zvezdu u svakoj ruci), koji si slavniji od bogova koji su u Anuu skriveni. Podaj mi stazu kojom mogu u miru proi, jer ja sam prav i estit; ne izustih svesno la, niti ma ta podmuklo uinih." 2.Klanjam ti se, o, Ane u Antesu, Harmahise; ti nebom koraa koracima dugim, o, Harmahise. Podaj mi stazu," itd (Ova molba je samo jednom napisana, ali je oigledna namera da se ponavlja posle svakog od devet delova Molepstvija). 3.Klanjam ti se, o, duo venosti, ti Duo koja u Tatuu boravi, Un-nefere, sine Nutin; ti si gospodar Akerta (tj. podzemnog sveta). Podaj mi stazu," itd. 4.Klanjam ti se u vlasti tvojoj nad Tatuom; kruna je Ureret na glavi tvojoj utvrena; ti si jedini koji stvara snagu koja ga titi, i u Tatuu u miru boravi. Podaj mi stazu," itd. 5.Klanjam ti se, o, gospodaru drveta Akacije (Ovo drvo se nalazilo u Heliopolisu i Maka, tj. Sunce, sedela je pored njega), barka je Seker (Ceremonija postavljanja barke Seker na saonice obavljala se u zoru) na saonice postavljena; ti odbija Zlo duha, poslenika Zla, i uzrokuje da Uat (tj. Oko Horovo ili Raovo) u boravitu svom poine. Podaj mi stazu," itd. 6.Klanjam ti se, o, ti koji si moan u asu svome, ti veliki i moni Prine, itelju An-rut-fa (" Mesto na kojem nita ne raste - podzemni svet), gospodaru neprolaznosti i tvore venosti, ti si gospodar Suten-he-nena (Heraklopolis Magna). Podaj," itd. 7.Klanjam ti se, o, ti koji se oslanja na Pravdu i Istinu, ti si gospodar Abidosa i udovi su tvoji spojeni u Ta-esertu (tj. Svetoj zemlji, podzemnom svetu); ti si onaj kome su mrski podvala i lukavstvo. Podaj," itd. 8.Klanjam ti se, o, ti koji si u barci svojoj, ti dovo di Hapija (tj. Nil) od izvora njegovog; na telu ti svetlo sija i itelj Nehena ti si. Podaj," itd. 9. Klanjam ti se, o, tvore bogova, ti kralju Juga i Severa, o, Ozirise, pobednie, vladaoe sveta u milosti vim dobima svojim; ti si gospodar sveta nebeskog. Po daj," itd. I opet: Ra je kao Oziris obasut svim dijademama boanskih duhova i bogova Amenteta. On je jedno boansko oblije, skriveni Tauta, sveta Dua Amentetove glave, Un-nefer, iji e ivot trajati zanavek." 67

Ve smo pomenuli pomo koju je Tot ukazao Izidi kad joj je saoptio rei kojima je oivela svog mrtvog mua, ali najbolji pregled dobrih dela koja je ovaj bog uinio za Ozirisa sadri himna u Huneferovom papirusu, gde pokojnik govori: Dooh tebi, o, sine Nutin, Ozirise, Prine venosti ; ja sam u pratnji boga Tota, i radovah se svemu onom to on za tebe uini. On je udahnuo sve vazduh u nozdrve tvoje, i ivot i snagu tvom divnom licu; i severac koji iz Temua za nozdrve tvoje izlazi, o, gospodaru Ta-eserta. On je uinio da ti bog u telo osvetli; on ti je stazu zracima svetla obasjao; on je otklonio nedostatke i mane tvojih udova maginom moi rei iz usta svojih; on je Hora i Seta pomirio tebe radi; on je unitio vihor i oluju; on je naterao dva protivnika (tj. Seta i Hora) da ti budu susretljivi i da dve zemlje pred tobom u miru ive; on je gnev iz srca njihovih odagnao i svaki se od njih sa bratom svojim (tj. tobom) pomirio." Sin ti je Hor pobedonosan u prisustvu svih bogova, vlast nad svetom bee mu predata i vlast se njegova protee do najudaljenijih delova zemlje. Presto boga Seba njemu je dosuen, zajedno sa poloajem koji je bog Temu stvorio i koji je utvren presudama [donetim] u Dvorani arhiva i upisan na gvozdenoj ploi prema zapovesti oca tvoga Ptah-Tanena kad je na veliki presto seo. On je svog brata postavio na presto koji je bog u podigao (tj. nebo), da razastre vode preko planina, da uini da se pojavi ono to po brdima raste i zrno (?) to na zemlji nie, i on umnoava vodom i zemljom. Bogovi nebeski i bogovi zemaljski prelaze u slubu tvog sina Hora. i prate ga u dvoranu njegovu [gde] se izrie presuda kojom e im on gospodar biti, i oni [mu volju] odmah izvravaju." Neka ti se raduje srce, o, gospodaru bogova, neka ti se srce silno raduje; Egipat i Crvena Zemlja u miru ive i slue pokorno pod tvojom suverenom vlau. Hramovi su na sopstvenoj zemlji utvreni, gradovi i nome sigurno uvaju dobra kojima u svoje ime vladaju, i prineemo ti boanske darove koje smo gotovi da uinimo, i nudiemo rtve u tvoje ime zauvek. U tvoje se ime klie, rtve livenice se izlivaju za tvoj KA, i pogrebna jela [ti prinose] duhovi koji su u pratnji tvojoj, i vodom se kropi... sa svake strane dua umrlih u zemlji ovoj. Svaka je zamisao Raova koja se na tebe odnosila od poetka bila izvrena. Sada, dakle, o, sine Nutin, krunisan si kao to je Neber-er krunisan dok se rada. Ti ivi, ti si utvren, ti mladost svoju obnavlja i ti si istinit i savren; tvoj otac Ra ti je udove osnaio i zajednica bogova ti klie. Boginja Izida je s tobom i nikad te ne naputa; neprijatelji [te] nisu zbacili; gospodari svih zemalja lepotu tvoju slave ba kao to slave Raa kad se raa poetkom svakog dana. Ti se raa kao uzvieno bie posredstvom uzora svoga, lepote tvoje uzdiu lice [ovekovo] i [njegov] korak dugim ine. Suverenost oca tvog Seba bee ti predata, i boginja Nut, majka tvoja, koja je bogove rodila, i tebe donese kao prvoroenog od pet bogova, i lepotu tvoju stvori, i sazda udove tvoje. Ti si kao car utvren, bela ti je kruna na glavi i u ruke si svoje kuku i bi uzeo; dok si u utrobi bio, i jo na zemlju nisi izaao, bio si krunisani gospodar dveju zemalja, i Raova kruna ,Atef na elu ti bee. Bogovi ti prilaze do zemlje se klanjajui i u strahu se obuzdavaju; oni se povlae, i kad te vide odlaze sa uasom Raovim, i pobeda tvoje Uzvienosti u srcima je njihovim. ivot je s tobom, i darovi jela i pia ti sleduju, i ono to ti pripada pred licem se tvojim nudi." U jednom odeljku druge, vrlo sline himne, opisani su jo neki Ozirisovi vidovi, i posle rei Klanjam ti se, o, Vladaru onih koji su u Amentetu", naziva se on biem koje mukarcima i enama daje ivot po drugi put", tj. onaj koji ini da se smrtnici ponovo rode." Kako se ceo odeljak odnosi na Ozirisa koji se obnavlja" i na njegovo podmlaivanje slino Raovom svakog pojedinog dana", nema sumnje da je

vaskrsenje umrlih, to jest njihovo roenje u novom ivotu, bilo ono to pisac podrazumeva pod drugim roenjem mukaraca i ena. Iz ovog odeljka takoe moemo videti da je Oziris postao jednak Rau i da je od boga mrtvih postao bog ivih. Osim toga, u vreme kad su se gornji izvodi prepisivali, nije se samo smatralo da Oziris zauzima poloaj koji je Ra 68

nekada imao, ve je i njegov sin Hor, koji se rodio posle oeve smrti, na osnovu pobede nad Setom prihvaen kao naslednik Ozirisov. I ne samo da je napredovao do ina i dostojanstva" svog oca Ozirisa, ve je u svom vidu oevog osvetnika" postepeno stekao naroit poloaj zauzimaoca i posrednika u ime dece ovekove. Tako u sceni Suenja on dovodi pokojnika pred Ozirisa i moli oca da umrlom dozvoli da uiva blagodeti koje uivaju oni koji su istina glasa" i koji su se opravdali na suenju. Takva molba, koju je Ozirisu u Izidinom prisustvu upuivao sin roen pod tako izuzetnim okolnostima, nailazila je, Egipani su mislili, na siguran odziv; i potomak oca, zaet posle smrti oevog tela, prirodno je bio najbolji pokojnikov zastupnik. Ali, iako su tako uzviene ideje o Ozirisu i njegovom poloaju meu bogovima uglavnom prevladale u Egiptu za vreme XVIII dinastije (oko 1600. pre n. e.), oigledno je da su neki verovali da, uprkos svoj predostronosti, telo moe istruleti, i da je neophodno posebno zamoliti Ozirisa da bi se ovaj kobni ishod izbegao. Sledea izuzetna molitva naena je prvo ispisana na platnenom povoju kojim je bila obavijena mumija Totmesa III, ali od tada je ovaj tekst, pisan hijeroglifima, pronaen i na Nuovom papirusu, i on se, naravno, morao takoe nai i na papirusu uvanom u Torinu, koji je pokojni dr. Lepsijus objavio ve 1842. Ovaj tekst, koji je sada opte poznat kao Poglavlje CLIV Knjige mrtvih, nosi naslov Poglavlje u kojem se telu ne doputa da istruli". Tekst poinje: Klanjam ti se, o, moj boanski oe Ozirise! Dooh tebi jer ti balsamovati moe, uistinu balsamovati ove udove moje, jer neu da istrulim i skonam, [ve da budem] slian ocu svome Heperi, boanskom uzoru njegovom koji nikad ne vide raspadanja. Hajde, onda, uini da gospodarim dahom svojim, o, ti gospodaru vetrova, koji umnoava boanska bia koja su tebi nalik. De utvrdi me, i ojaaj me, o, gospodaru pogrebnog kovega. Dopusti da uem u zemlju venosti isto kao to je doputeno tebi i tvom ocu Temuu, o, ti ije telo ne vide truljenja i koji sam nikad ne vide truljenja. Ja nikad ne uradih ono to ti mrzi, ja, tavie, klicah sa onima koji tvoj KA zavolee. Ne daj da mi se telo u crve pretvori, ve me [od njih] spasi isto kao to si sebe spasao. Preklinjem te, ne daj da u gnjile padnem kao to dozvoljava da svaki bog, svaka boginja, svaka ivotinja i svaki gmizavac truljenje iskusi kad dua iz njih posle smrti izae. Jer kad dua ode, ovek raspadanje doivljava, trule kosti tela njegovog i ogavne postaju, propadaju udovi jedan po jedan, kosti se u gnjecavu masu mrve, meso se u smradnu tenost pretvara i postaje on brat gnjilei koja se na njega oborila. I on se u roj crva pretvara, i on masa crva postaje, kraj mu se blii i truli on na vidiku boga ua jednako kao i svaki bog, svaka boginja, i svaka ptica krilata, i svaka riba, i svaki stvor to pue, i svaki gmizavac, i svaka ivotinja, i svaki stvor, ma kakav da je. Kad me crvi ugledaju i poznaju, daj da padnu na stomake svoje i daj da ih strah od mene uasne; i daj da se tako desi sa svakim stvorenjem posle smrti [moje], bilo da je to ivotinja, ili ptica, ili riba, ili crv, ili gmizavac. I daj da se iz smrti ivot rodi. Ne daj da [me] raspadanje od ma kog gmizavca dokraji i ne daj da na mene navale u raznim oblijima svojim. Nemoj me predati onom delatu koji u svom muilitu (?) boravi, koji udove tela ubija i primorava ih da istrule, koji mnoga mrtva tela razara, dok sam skriven ostaje i od klanja ivi; daj da ivim i njegov nalog izvrim, i daj da uinim ono to je on naredio. Nemoj me u njegove ruke predati i ne daj da nada mnom zagospodari, jer ja sam pod tvojom vlau, o, gospodaru bogova." Klanjam ti se, o, moj boanski oe Ozirise, bie ti je sa udovima spojeno. Ti nisi istrulio, nisi se u crve pretvorio, nisi nestao, nisi gnjile postao, nisi se raspao i nisi se u crve

premetnuo." Poistoveujui se sa Heperom, bogom koji je stvorio Ozirisa i njegovu zajednicu bogova, pokojnik dalje kae: Ja sam bog Hepera, i udovi e moji iveti do venosti. Ja neu svenuti, ja neu istruliti, ja se neu raspasti, neu se u crve pretvoriti i neu gnjile ugledati pred okom boga ua. Imau bie svoje, imau bie svoje; iveu, 69

iveu; razvijau se, razvijau se, razvijau se; u miru u se probuditi. Neu istruliti; utroba mi se nee raspasti; neu zbog povreda patiti; oko mi nee istrunuti; oblika mog lica nestati nee; uvo mi nee ogluveti; glava mi se od vrata nee odvojiti; nee mi jezik ukloniti; kosu mi nee odsei, obrve mi nee izbrijati i nikakva kobna ozleda nee me snai. Telo e mi se utvrditi i nee se u prah smrviti, niti e propasti na zemlji ovoj." Sudei po gore navedenim odlomcima moemo pomisliti da su izvesni Egipani oekivali vaskrsenje fizikog tela i izgleda da pominjanje raznih delova tela potvruje ovo gledite. Ali telo ija se neukvarljivost i besmrtnost tako ubedljivo objavljuje jeste SAHU, ili duhovno telo, koje je iznenada postalo od fizikog tela preobraenog molitvama koje su se izgovarale i obredima koji su se vrili na dan pogreba ili polaganja u grob. Zanimljivo je primetiti da se u CLIV glavi ne pominju ni hrana ni pie i da kao neophodno sredstvo za ivot pokojnik pominje jedino vazduh, koji dobija posredstvom Temua, boga koji je uvek predstavljan u ljudskom obliju; bog se ovde pominje u svom vidu nonog Sunca koje je suprotnost Rau, dnevnom Suncu, i namera je da se napravi poredenje Suneve dnevne smrti sa pokojnikovom smru. uvanje glave bogo-oveka Ozirisa u Abidosu ve je bilo pomenuto, i verovanje da je tamo sauvana bilo je raireno po celom Egiptu. Ali u gore pomenutom tekstu pokojnik kae: Glava mi se od tela nee odvojiti", to izgleda oznaava njegovu elju da sauva svoje telo u celosti, i pored toga to je Oziris bio svemogu i mogao ponovo sastaviti udove i povratiti telo, isto kao to je uinio sa sopstvenim udovima i telom koje je Set raskomadao. Poglavlje XLIII Knjige mrtvih upuuje takoe na vanu vezu sa Ozirisovom glavom. Ono nosi naslov Poglavlje u kojem se ne doputa da ovekova glava bude odseena u podzemnom svetu", i mora da je prilino staro. U njemu pokojnik kae: Ja sam Veliki, sin Velikog; ja sam Vatra i sin Vatre, kojoj je njegova glava bila predata poto je odseena. Glava Ozirisova nije od njega bila odvojena, neka ni glava pokojnikova ne bude od njega odvojena. Ja se sastavih (ili se povratih); ja se dovrih i upotpunih; ja mladost svoju obnovih; ja sam Oziris, bog neprolaznosti." Na osnovu navedenog moe izgledati da, prema jednoj verziji prie o Ozirisu, njegova glava nije bila samo odseena, ve i da je prola kroz vatru; i ako je ova verzija vrlo stara, kao to bi svakako mogla biti, a verovatno i jeste, ona nas odvodi u praistorijska vremena u Egipat, kad su se tela umrlih sakatila i spaljivala. Profesor Videman misli da je sakaenje i kidanje tela umrlih bilo posledica verovanja da se telo kojem je KA, ili dvojnik, pripadao mora iskidati da bi on napustio ovu zemlju, i navodi injenicu da su se svi predmeti lomili u vreme kad su stavljani u grobove. On takode istrauje kratkotrajan obiaj u praistorijskim grobovima u Egiptu gde su se izgleda meali naini sahranjivanja celog i raskomadanog tela, jer iako je u nekima od njih telo bilo iskidano na komade, oigledno je da su uinjeni uspeni pokuaji da se ono ponovo sastavi postavljanjem delova na odgovarajue mesto koliko je to bilo mogue. I moda se na ovaj obiaj odnose razliita mesta u Knjizi mrtvih, kad pokojnik objavljuje da je sakupio svoje udove i telo svoje opet upotpunio", i ve u V dinastiji kralju Teti se ovako obraaju: Ustani, o, Teta! Glavu svoju si primio, kosti svoje si sastavio, udove svoje si sakupio". ivotopis Ozirisa, boga vaskrsenja, pratili smo sada od najranijih vremena do kraja razdoblja vladavine Amenovih svetenika (oko 900. pre n. e.), kada je Amen-Ra uguran medu bogove podzemnog sveta, i molitve su, u nekim sluajevima, upuivane njemu umesto Ozirisu. Od ovog vremena pa nadalje Amen je zadravao ovaj visoki poloaj i u razdoblju Ptolomeja, u poruci pokojniku Keraeru, itamo: Lice tvoje pred Raom sija, dua tvoja pred Amenom ivi i telo se tvoje

pred Ozirisom obnavlja." I opet se kae: Amen je pokraj tebe da te oivi... Amen ti prilazi sa dahom ivota i on te navodi da dah udahne u kui tvojoj pogrebnoj." Ali, uprkos ovome, Oziris je imao i zadrao najvie mesto u srcima Egipana, od prvog do poslednjeg, kao bogoovek, bie koje je i boansko i ljudsko; i nikakva invazija spolja, i nikakva verska ili politika previranja, i nikakvi uticaji koje su strani narodi mogli na njih imati nisu uspeli da umanje njihovo potovanje ovog boga kao uzroka, simbola i uzora vaskrsenja i venog ivota. Skoro pet hiljada godina ljudi su balsamovani po ugledu na 70

balsamovani lik Ozirisov; i odlazili su u grob verujui da e im tela pobediti mo smrti, i grob, i trule jer ih je i Oziris pobedio; i sigurno su se nadali vaskrsenju i besmrtnom, neprolaznom i duhovnom telu, jer je Oziris ustao u preobraenom duhovnom telu i uzneo se na nebo, gde je postao kralj i sudija mrtvima, i u njemu dostigao veni ivot. Glavni razlog postojanosti Ozirisovog kulta u Egiptu bila je, verovatno, injenica da je on svojim sledbenicima obeavao i vaskrsenje i veni ivot. Egipani su ak i posle prihvatanja hrianstva nastavili da balsamuju svoje mrtve, i jo dugo su meali atribute svog Boga i bogova" sa atributima Svemogueg Boga i Hrista. Sami Egipani se nee nikad odrei verovanja da se telo mora balsamovati da bi se umrlom osigurao veni ivot, dok su hriani, iako su propovedali istu doktrinu vaskrsenja kao i Egipani, otili korak dalje i tvrdili da uopte nema potrebe za balsamovanjem mrtvih. Sveti Antonije Veliki preklinjao je svoje sledbenike da mu ne balsamuju telo i ne dre ga u kui, ve da ga sahrane i da nikom ne kau gde su ga sahranili, da oni koji su ga voleli ne dou i ne izvuku ga i balsamuju kao to su po obiaju radili sa telima onih koje su smatrali svecima. Odavno sam molio episkope i svetenike da opominju ljude da prestanu da se pridravaju ovog beskorisnog obiaja"; i u vezi sa svojim sopstvenim telom, rekao je: Kad vaskrsnem iz mrtvih primiu ga nepokvarljivog od Spasitelja." irenje ove ideje zadalo je vetini balsamovanja smrtni udarac i, iako su iz uroenog konzervatizma i elje da stvarna tela svojih voljenih pokojnika imaju pored sebe Egipani izvesno vreme nastavili da uvaju svoje mrtve kao i ranije, ipak su, malo po malo, razlozi za balsamovanje zaboravljani, poznavanje te vetine izumiralo, pogrebni obredi bledeli, molitve postajale mrtvo slovo i obiaj pripreme mumije zastareo. Sa umiranjem ove vetine umrlo je takoe i oboavanje i verovanje u Ozirisa, koji je od boga mrtvih postao mrtav bog i, barem za egipatske hriane, njegovo mesto je zauzeo Hristos, prvenac umrlih", ije se vaskrsenje i mo da podari veni ivot u to vreme propovedalo po celom poznatom svetu. U Ozirisu su egipatski hri ani nali prauzor Hrista, i na slikama i kipovima na kojima Izida doji svog sina Hora videli su prauzore Bogorodice i njenog Deteta. Hrianstvo nije nigde na svetu nailo na narod iji je duh bio tako savreno pripremljen da prihvati njegova uenja kao u Egiptu. Ovo se poglavlje moe na dolian nain zavriti nekolikim izvodima iz Izidinih i Neftidinih pesama, koje su u hramu Amen-Raa u Tebi pevale dve svetenice koje su personifikovale ove dve boginje. Zdravo da si, ti gospodaru podzemnog sveta, ti Biku onih koji su u njemu, ti Sliko RaHarmahisa, ti Dete divne pojave, doi nam u miru. Ti si svoje nedae odagnao, ti si zlu kob oterao; Gospodaru, doi nam u miru. O, Unnefere, gospodaru hrane, ti zapovednie, ti koji si strane uzvienosti, ti Boe, upravitelju bogova, kad ti zemlju preplavi [sve] se poraa. Ti si od bogova velikoduniji. Zraenja tvog tela mrtvima i ivima ivot daju, o, ti gospodaru hrane, ti vladaoe zelenog bilja, ti moni gospodaru, ti sutino ivota, ti to bogovima darove prinosi i pogrebna jela blaenima. Dua ti za Raom hita, ti u zoru sija, ti u sumrak zalazi, ti izlazi svakog dana; ti e s leve strane Atmuove zanavek izlaziti. Ti si slavan, namesnik Raov; zajednica ti bogova dolazi prizivajui lice tvoje sa kojeg plamen neprijatelje tvoje dostie. Radujemo se kad kosti svoje sakuplja i kad svakodnevno telo svoje sastavlja. Anubis ti dolazi, i dve sestre (tj. Izida i Neftida) ti dolaze. One su divne stvari za tebe spremile, i udove su ti sakupile, i trae one da spoje osakaene delove tela tvoga. Neistou sa njih o nau kosu obrii i doi nam bez seanja na ono to te rastui. Doi u svom atributu Princa zemaljskog", odagnaj strepnju

svoju i s nama u miru budi, o, Gospodaru. Ti e naslednikom sveta proglaen biti, i jedinim bogom, i izvriteljem zamisli bogova. Svi te bogovi pozivaju, doi onda u hram svoj i ne boj se. O, Ra (tj. Ozirise), Izida i Neftida te vole; ostani u boravitu svome zauvek." 71

UENJE O VENOM IVOTU Ideje i verovanja Egipana u odnosu na budui ivot nije mogue lako odrediti, zbog mnogih tekoa u prevodu religijskih tekstova i usklaivanja navoda iz dela razliitih razdoblja. Izgleda da je i u svesti samih Egipana postojala neka zbrka pojedinosti koja se ne moe razjasniti dok se ova knjievnost dalje ne proui i vie tekstova ne objavi. Sigurno je da su Egipani verovali u neku vrstu budueg ivota, i uenje o venom postojanju je glavna odlika njihove religije, to je izraavano s najveom jasnoom u svim razdobljima. Da li ovo verovanje potie iz Annua, glavnog grada kulta boga-sunca, nije sigurno, ali je vrlo verovatno, jer ve u tekstovima piramida nailazimo na ideju o venom ivotu povezanu s postojanjem sunca, a za Pepija I se kae da je "Davalac ivota, postojanosti, moi, zdravlja i sve radosti srca, koji, poput Sunca, veno ivi". Sunce se raa svakoga dana s obnovljenom snagom i krepkou, i obnavljanje mladosti u buduem ivotu bila je namera i cilj svakog egipatskog vernika. S ovim ciljem je sastavljena celokupna egipatska religijska knjievnost. Na Anijevom papirusu pokojnik je predstavljen kako dolazi na neko udaljeno mesto gde nema ni vazduha za disanje ni vode za pie, ali tamo on razgovara s Tmuom. U odgovoru na njegovo pitanje: "Koliko u iveti?", veliki bog Annua odgovara: Postojae milione miliona godina, tokom razdoblja miliona godina. U Poglavlju LXXXIV, kako je ono dato na istom papirusu, beskrajno trajanje prolog i budueg ivota due, kao i njene boanske prirode, Ani proglaava reima: Ja sam u [bog] bezobline tvari. Moja dua je Bog moja dua je venost. Kada se pokojnik poistoveuje sa uom, on izjednauje razdoblje svoga postojanja s razdobljem Tmu-Raa, tj. on je postojao pre Ozirisa i irugih bogova njegove zajednice. Ova dva odlomka dokazuju istovetnost verovanja u veni ivot u XVIII dinastiji s onim u V i VI dinastiji. Ali, iako imamo ovaj dokaz o egipatskom verovanju u veni ivot, nigde se ne kae da e ovekovo propadljivo telo ponovo ustati; sledei odlomci zapravo pokazuju da je preovladala ideja da telo lei u zemlji dok dua ili duh ivi na nebesima. Dua nebesima, telo zemlji. Tvoja sutina je na nebu tvoje telo na zemlji. Nebesa imaju duu tvoju, zemlja ima telo tvoje. Nema, meutim, nikakve sumnje da su, od prvog do poslednjeg, Egipani vrsto verovali da pored due postoji i neki drugi ovekov deo koji e vaskrsnuti. Ouvanje propadljivog tela je, takoe, na neki nain bilo povezano sa ivotom u svetu koji e doi, i njegovo ouvanje je bilo neophodno da bi se obezbedio veni ivot; u suprotnom, molitve izgovorene s tim ciljem bile bi beskorisne, a vremenom osvetani obiaj balsamovanja mrtvih ne bi imao nikakvo znaenje. Na beskrajno postojanje due ukazuje se u gore navedenom odlomku u kome se ne pominje Oziris; ali esto spominjanje sastavljanja njegovih kostiju, spajanja njegovih udova i uklanjanja sveg trulea s njegovog tela izgleda da pokazuje da je poboni Egipanin povezivao ove stvari s vaskrsnuem svog vlastitog tela u nekom obliku, i smatrao da ono to je bilo 72

uinjeno za onoga koji je proglaen davaocem i izvorom ivota mora biti neophodno i za smrtnika. Fiziko telo oveka gledano kao celina zvalo se hat. Ova re je, izgleda, povezana s idejom o neemu to je podlono truljenju. Re je, takoe, primenjena na balsamovano telo u grobnici, to znamo po reima: "Moje telo (hat) je sahranjeno." Takvo telo je pripisivano bogu Ozirisu; u Poglavlju CLXII Knjige mrtvih "njegovo veliko boansko telo poivalo je u Annuu". U tom smislu su bog i pokojnik bili jednaki. Kao to smo ranije videli, telo ne naputa grobnicu niti se ponovo pojavljuje na zemlji, a ipak je njegovo ouvanje bilo neophodno. Tako se pokojnik obraa Tmuu: "Zdravo da si, o, moj oe Ozirise, ja dooh i balsamovah ovo svoje meso tako da mi se telo ne moe raspasti. Ja sam ceo, isto kao to ceo bee i moj otac Hepera, koji je za mene uzor onoga to ne prolazi. Doi onda, o, Oblije, i daj mi dah, o, gospodaru daha, o, ti koji si vei od sebi ravnih. Utvrdi me i uoblii me, o, ti koji si gospodar groba. Daj da trajem zanavek kao to dade da traje otac tvoj Trnu; i telo njegovo ne nestade niti se raspade. Ja ne inih ono to ti je mrsko, ne, ja govorih ono to tvoj ka voli; nemoj me odbiti, nemoj me baciti iza sebe, o, Trnu, da propadnem, kao to uini svakom bogu, i svakoj boginji, i svakoj zveri i gmizavcu koji se raspada kad dua posle smrti iz njega izae, i koji se posle truljenja na komade drobi. Klanjam ti se, o, moj oe Ozirise, tvoje meso nije iskusilo truljenje, nije bilo crva u tebi, ti se nisi izdrobio, nisi uvenuo, nisi gnjile postao i nisi se u crve pretvorio; i ja sam jesam Hepera, posedovau zauvek meso svoje i neu istruleti, neu se smrviti, neu uvenuti i neu trule postati." Ali, telo ne lei u grobnici ne delajui, jer ono je uz pomo molitvi i obreda na dan sahrane obdareno moi da se pretvori u sahu, ili duhovno telo. Tako nalazimo fraze kao to su: "Ja klijam kao biljke", "Moje meso klija", "Ja postojim, ja postojim, ja ivim, ja ivim, ja klijam, ja klijam", "tvoja dua ivi, tvoje telo klija na zapovest Raovu bez smanjivanja, bez oteenja, kao Ra, zauvek." Re sahu iako je ponekad pisana s determinativom mumije koja lei na odru kao hat, "telo", oznaava telo koje je steklo stepen znanja, moi i slave uz pomo kojih od tada postaje trajno i ne moe istruleti. Telo koje je postalo sahu ima mo zdruivanja s duom i voenja razgovora s njom. U ovom obliju ono se moe uspeti na nebesa i boraviti s bogovima, sa sahu-ima bogova i duama pravednika. U tekstovima piramida nalazimo sledee odlomke: Uzdigni se Teta ovaj. Ustani, ti monice snaan. Sedi s bogovima, ini ono to je inio Oziris u velikoj kui u Annuu. Ti primi svoj sah, nee biti okovano tvoje stopalo na nebu niti e biti vraen na zemlju. Zdravo da si, Teto, na ovaj dan [kad] stoji pred Raom [dok] on dolazi s istoka, [kad] si obdaren ovim svojim sah-om medu duama. Trajanje ivota je venost, njegova granica ivota je neprolaznost u sah-u. Ja sam sah s duom njegovom. U poznoj redakciji Knjige mrtvih koju je objavio Lepsius, za pokojnika se kae da "gleda na svoje telo i poiva na svom sahu-u", a za due "da ulaze u svoj sahu"; u odeljku koji postoji i u ovoj i u starijoj tebanskoj redakciji kae se da pokojnik prima 73

sahu od boga Ozirisa. Da su ponekad egipatski pisci meali hat sa sahu jasno je po odeljku iz Knjige udisaja, gde se kae: "Zdravo, Ozirise, tvoje ime traje, tvoje telo je utvreno, tvoj sahu klija"; u drugim tekstovima re "klijanje" se koristi samo za prirodno telo. U bliskoj vezi s prirodnim i duhovnim telima stajalo je srce, ili pre onaj njegov deo koji je sedite ivotne sile i izvor dobrih i ravih misli. Kao dodatak prirodnom i duhovnom telu ovek je, takode, imao apstraktnu individualnost ili linost obdarenu svim svojim karakteristinim atributima. Postojanje ove apstraktne linosti je bilo potpuno nezavisno. Ona se slobodno mogla kretati s mesta na mesto, odvajajui ili sjedinjujui se s telom po volji, kao i uivati u nebeskom ivotu s bogovima na nebu. To je bio ka, lik, duh, dvojnik, karakter, narav i mentalni atributi. Pogrebni darovi meso, kolai, pivo, vino, miro itd. - bili su namenjeni ka-u; miris zapaljenog tamjana bio mu je prijatan. Ka je boravio u kipu ovekovom kao to je boji ka nastanjivao kip boga. U tom smislu, izgleda da je ka istovetan sa sehem-om, ili likom. U pradavnim vremenima grobnice su imale posebne odaje u kojima je ka bio oboavan i gde je primao darove. Medu svetenstvom je postojao red ljudi koji su nosili ime "ka-ovi svetenici". Oni su vrili slube u ka-ovu ast u "ka-ovoj kapeli" U Unasovom tekstu za pokojnika se kae da je "srean sa svojim ka-om" na onom svetu, a njegov ka je sjedinjen s njegovim telom u "velikom boravitu"; poto je njegovo telo spaljeno u najnioj odaji, "njegov ka izlazi k njemu". O Pepiju I se kae: Opran je tvoj ka, sedi tvoj ka i jede hleb sa tobom neprestano za uvek. Ti si ist, tvoj ka je ist, tvoja dua je ista, tvoje oblije je isto. Ka je, kao to smo videli, mogao da jede, pa je zbog toga bilo neophodno snabdeti ga hranom. U XII dinastiji i kasnijim razdobljima bogovi su preklinjani da daju meso i pie pokojnikovom ka-u. Izgleda da su Egipani smatrali da je budue blagostanje duhovnog tela zavisilo od stalnog dobavljanja pogrebnih darova. Kada nije bilo mogue da se nastavi snabdevanje materijalnom hranom, ka se hranio darovima naslikanim po zidovima grobnice, koji su pretvarani u odgovarajuu hranu uz pomo molitvi ivih ljudi. Kada nije bilo ni materijalnih darova ni odgovarajuih slika da bi se njima hranio, izgleda da je ka morao propasti, ali tekstovi nisu odreeni u vezi s tim. Sledi primer ka-ove molbe za hranu napisan u XVIII dinastiji: "Neka bogovi daju da ulazim i izlazim iz grobnice svoje, da Visoanstvo osvei senku svoju, da pijem vodu iz spremita svoga svakoga dana, da mi svi udovi rastu, da mi Hapi da hleba i cvea svih vrsta u dobu njihovom, da prolazim preko imanja svoga svakodnevno bez prestanka, da se dua moja spusti na grane rastinja koje sam zasadio, da se osveim u podnoju svojih sikomora, da jedem hleb koji one obezbeuju. Neka imam usta svoja da govorim njima kao sledbenici Horovi, neka izaem na nebo, neka se spustim na zemlju, neka mi nikada put ne prepree, neka mi tamo nikada ne uine ono to je mrsko dui mojoj, neka mi nikad duu ne zatvore, ve da budem meu potovanima i omiljenima, da obraujem zemlju svoju u Polju Aaru, da doem na Polje mira, da mi neko doe s krazima piva, kolaima i hlebom gospodara venosti, da dobijem meso s oltara velikih, ja, ka proroka Amsua". Onom ovekovom delu za koji se, van svake sumnje, verovalo da uiva veno postojanje na nebesima u proslavljenom stanju, Egipani su dali ime ba . To je re koja znai neto kao "uzvien", "plemenit" i koja je uvek do sada prevoena kao "dua". Ba 74

nije bestelesna, jer iako boravi u ka-u i u nekom smislu je, kao i srce, princip ivota u oveku, ona jo uvek poseduje sr i oblik: predstavljana je u obliju sokola s ljudskom glavom; to se tie njene prirode i sutine, oznaena je kao veoma profinjena ili eterska. Ona je ponovo poseivala telo u grobnici, ponovo ga oivljavala i razgovarala s njim; mogla je uzeti bilo koje oblije po svojoj elji, imala je mo da ode na nebesa i tamo ivi s usavrenim duama. Bila je vena. Poto je ba bila blisko povezana s kaom, ona se sluila pogrebnim darovima, i najmanje u jednom vidu svog postojanja bila je podlona raspadanju ako se nije dovoljno ili odgovarajue hranila. U tekstovima piramida stalno prebivalite ba ili due su nebesa s bogovima, ijim nainom ivota ona ivi: Gle, Unas izlazi dana ovoga u obliju pravom due ive. Njihova dua (Tj. dua bogova) je u Unasu. Stoji tvoja dua meu bogovima. Zdravo, Pepi ovaj! Dolazi tebi okoHorovo, ono govori s tobom. Dolazi tebi tvoja dua koja je meu bogovima. ista je tvoja dua meu bogovima. Kao to ivi Oziris, i kao to ivi dua u Netatu, tako ivi Pepi ovaj. Ono (Tj. Oko Horovo) postavlja tvoju duu Pepi ovaj meu manje i vee krugove bogova u obliju ureusa [koji] su na elu tvome. Gle, Pepi, ovaj, tvoja dua je dua Annua; gle, tvoja dua je dua Nehena; gle, tvoja dua je dua Pea; gle, tvoja dua je zvezda iva, gle, meu braom svojom. U vezi s ka i ba mora se pomenuti haibit ili ovekova senka, koju su Egipani smatrali delom ljudskog tela. Ona se moe porediti sa i umbra kod Grka i Rimljana. Smatralo se da ima potpuno nezavisno postojanje i da je u stanju da se odvoji od tela; mogla se kretati gde god poeli i, kao i ka i ba, sluila se pogrebnim darovima u grobnici, koju je po volji poseivala. Pominjanje senke, bilo boga ili oveka, u tek stovima piramida nije esto, i teko je dokuiti kakva su bila gledita u vezi s njom. Ali, iz odlomka u Unasovom tekstu, gde se ona pominje zajedno s duama, duhovima i kostima bogova, jasno je da je ve i tako rano njen poloaj u odnosu na oveka bio dobro odreen. Iz zbirke ilustracija koju je dr Bir dodao svom lanku O seni ili senci mrtvih {On the shade or Shadow of the Dead}, sasvim je jasno da je makar u kasnijim vremenima senka bila uvek povezana s duom i da se verovalo da je uvek blizu nje. Ovo gledite je podrano odlomkom iz XCII poglavlja Knjige mrtvih, gde se kae: Neka ne bude zatvorena dua moja, neka ne bude okovana senka moja, neka bude otvoren put za duu moju i za senku moju, neka vidi velikog boga. Neka pogleda dusu svoju i senku svoju. Jo jedan vaan i oigledno vean deo oveka je bio hu, koji, sudei po znaenju rei, moe biti definisan kao "blistav" ili prozraan, neopipljiv omota ili pokriva tela, koji je esto prikazivan u obliku mumije. U nedostatku bolje rei hu je esto bio prevoen sa "blistavi", "proslavljen", "razum" i slino, ali u izvesnim sluajevima moe se dovoljno dobro prevesti sa "duh". Tekstovi piramida nam pokazuju da su hu-ovi bogova iveli na nebesima i tamo upuivali hu oveka im bi molitve izgovorene nad mrtvim telom to omoguile. Tako se kae: "Unas stoji s hu-ovima", i jedan od bogova 75

je zamoljen "da mu da njegovo ezlo meu hu-ovima"; kada su due bogova ule u Unasa, njihovi hu-ovi su bili s njim i oko njega.Kralju Teti se kae: On (Hor) iupa oko svoje iz sebe, dade ga tebi da te ojaa njime, da bi mogao da prevlada njime meu Hu-ovima. I opet, kad je bog Hent-mennut-f preneo kralja na nebesa, kae se da mu bog Seb, koji se raduje to ga je sreo, daje obe ruke, pozdravlja ga kao brata, hrani ga i postavlja meu nepropadljive hu-ove. U Poglavlju XCII pokojnik se moli za osloboenje svoje due, senke i hu-a iz ropstva grobnice, i za spasenje od onih "ija su boravita skrivena, koji okivaju due, koji okivaju due i hu-ove i koji zatvaraju senke mrtvih"; a u Poglavlju XCI se nalazi formula posebno pripremljena da omogui hu-u da pree iz grobnice u oblasti gde borave Ra i Hator. Za jo jedan ovekov deo se smatralo da postoji na nebesima; njemu su Egipani dali ime sehem . Re je prevoena kao "mo", "oblije" i slino, ali je vrlo teko pronai bilo koji izraz koji bi predstavio egipatski pojam sehem. On se pominje u vezi s duom i hu-om, to e se videti iz sledeih delova tekstova piramida: Dolazi tebi tvoj sehem medu hu-ove. ist je tvoj sehem meu hu-ovima. Ti si ist, ist je tvoj ka, ista je tvoja dua, tvoj sehem. Raovo ime je bilo sehem ur, "Veliki Sehem", a Unas je poistoveen s njim i nazvan: Veliki sehem,sehem meu sehemu. Konano, ovekovo ime, ren, za koje se verovalo da postoji na nebesima, pominje se u tekstovima piramida: Srean je Pepi ovaj s imenom svojim, ivi Pepi ovaj s ka-om svojim. Tako se, kao to smo videli, potpun ovek sastojao od prirodnog tela, duhovnog tela, srca, dvojnika, due, senke, neopipljivog eterskog omotaa ili duha, oblija i imena. Svi oni su, meutim, bili nerazdvojno povezani, i blagostanje svakog pojedinog ticalo se blagostanja svih. Za dobrobit duhovnih delova bilo je neophodno sauvati prirodno telo od truljenja, i izvesni odlomci u tekstovima piramida izgleda pokazuju da je verovanje u vaskrsenje prirodnog tela postojalo u najranijim dinastijama . Tekstovi ne pominju vreme kada besmrtni deo poinje svoje blaeno postojanje, ali je verovatno da je ovekov Oziris (Oziris se sastojao od svih ovekovih duhovnih delova sastavljenih zajedno u oblije koje mu je bilo istovetno. Svu poast koja je odavana mumificiranom telu primao je njegov Oziris, darove njemu darivane pri hvatao je njegov Oziris, a amajlije koje su postavljane na njega, njegov Oziris je koristio radi svoje sopstvene zatite. Sahu, ka, ba, hu, haibit, sehem i ren su bili u prvobitnim vremenima odvojeni i nezavisni delovi ovekove besmrtne prirode, ali u tekstovima piramida oni su sakupljeni zajedno, i mrtvi kralj Pepi se oslovljava kao "Oziris Pepi". Obiaj nazivanja pokojnika Ozirisom nastavio se do rimskog razdoblja) dospevao do potpunog uivanja duhovne sree jedino kada su pogrebni obredi ispravno izvreni i ritual izgovoren. Srazmerno malo pojedinosti je poznato u vezi s nainom ivota due na nebesima i, iako bi se 76

neke zanimljive injenice mogle sakupiti iz tekstova svih razdoblja, vrlo je teko usaglasiti ih. Ovaj ishod je posledica delimino razliitih gledita koja su imale razliite kole miljenja u starom Egiptu, a delimino injenice da o nekim pitanjima sami Egipani nisu imali jasna miljenja. Nae znanje o njihovom najstarijem poimanju budueg ivota zasniva se na tekstovima piramida. ivot ovekovog Ozirisa na nebu je materijalan i duhovan u isto vreme. Izgleda da Egipani nikada nisu uspeli da prekinu sa svojom veoma starom navikom da meaju stvari koje su u vezi s telom s onima u vezi s duom. Oni su verovali u netelesni i besmrtni ovekov deo, iji su sastavni elementi leteli na nebesa posle smrti i balsamovanja; ipak su teolozi VI dinastije zakljuili da postoji neki pokojnikov deo koji bi se mogao uspeti na nebesa jedino uz pomo lestvica. U Tetinoj piramidi se kae: "Kad je Teta oistio sebe na granicama ove zemlje gde je Ra sebe oistio, on se moli i postavlja lestvice, pa oni koji borave na velikom mestu guraju napred Tetu rukama svojim." U piramidi Pepija I kralj je poistoveen sa svojim lestvicama: "Izida kae: 'Sreni su oni koji vide oca', a Neftida kae: 'Oni koji vide oca imaju mir', govorei ocu ovog Ozirisa Pepija kad izlazi na nebo meu zvezde i nebeska tela koja nikad ne zalaze. S ureusom na elu, i svojom knjigom na obe svoje strane, i maginim reima kod svojih nogu, Pepi izlazi do svoje majke Nut i ulazi tamo u svom imenu Lestvice." Bogovi koji nadgledaju ove lestvice su jednom Ra i Hor, a drugi put Hor i Set. U Unasovoj piramidi se kae: "Ra uspravlja lestvice za Ozirisa, a Hor podie lestvice za oca svog Ozirisa, kad Oziris polazi da [nae] duu svoju; jedan stoji s jedne, drugi s druge strane, a Unas je meu njima. Unas ustaje i jeste Hor, on seda i jeste Set." U piramidi Pepija I itamo: "Zdravo da ste, o, Lestvice Boje, zdravo da ste, o, Lestvice Setove. Ustanite, o, Lestvice Boje, ustanite, o, Lestvice Setove, ustanite, o, Lestvice Horove, vi po kojima Oziris izae na nebo. Ovaj Pepi je tvoj sin, ovaj Pepi je Hor, ti rodi ovoga Pepija kao to rodi i boga koji je gospodar Lestvica. Ti mu dade Lestvice Boje, dade mu Lestvice Setove po kojima Pepi izae pravo na nebo. Svaki hu i svaki bog prua svoju ruku ovome Pepiju kada izlazi na nebo po Lestvicama Bojim ono to vidi i ono to uje ini ga mudrim i slui mu kao hrana kad izae na nebo po Lestvicama Bojim. Pepi se die kao ureus koji je na elu Setovom, i svaki hu i svaki bog pruaju ruke svoje Pepiju na Lestvicama. Pepi prikupi kosti svoje, on sakupi meso svoje i ode pravo na nebesa uz pomo dva prsta boga koji je Gospodar Lestvica." Na drugom mestu se kae da Honsu i Set "nose Lestve Pepijeve i postavljaju ih". Poto je ovekov Oziris uao na nebesa kao iva dua, smatran je jednim od onih koji su "pojeli oko Horovo"; on hoda meu ivima, postaje "Bog, sin Boji", i svi nebeski bogovi postaju njegova braa. Njegove kosti su nebeski bogovi i boginje, njegova desna strana pripada Horu, a leva Setu; boginja Nut ini da ustane kao bog bez neprijatelja u svom imenu "Bog"; i Bog mu se obraa njegovim imenom. Njegovo lice je lice Apuata, njegove oi su veliki meu duama Annua, njegov nos je Tot, njegova usta su veliko jezero, njegov jezik pripada barci pravde i istine, njegovi zubi su duhovi Annua, njegova brada je Hert-hent-Sehem, njegova kima je Sema, njegova ramena su Set, njegove grudi su Beba itd.; svaki od njegovih udova je poistoveen s bogom. tavie, njegovo telo kao celina poistoveeno je s Bogom Nebesa. Na primer, u vezi s Unasom se kae: Tvoje telo je telo Unasa ovog. Tvoje meso je meso Unasa ovog. Tvoje kosti su kosti Unasa ovog. Tvoj prolaz je prolaz Unasa ovog. Prolaz Unasa ovog je tvoj prolaz. 77

Osim toga, ovo poistoveivanje pokojnika s Bogom Nebesa stavlja ga u poloaj vrhovnog vladara. Na primer, nalazimo molitvu da Unas "vlada devetoricom bogova i upotpuni zajednicu od devet bogova", a Pepi I, u svom nebeskom napredovanju, dolazi do dvostruke zajednice bogova koji pruaju svoje ruke preklinjui ga da doe i sedne meu njih. Opet, pokojnik je pretvoren u Hora, sina Ozirisa i Izide. Za Pepija I se kae: "Gle, nije to Pepi koji moli da te vidi u obliju u kome si ,o, Ozirise, koji moli da te vidi u obliju u kome jesi, o, Ozirise; ve je tvoj sin onaj koji moli da te vidi u obliju u kome jesi, o, Ozirise, to je Hor koji moli da te vidi u obliju u kome jesi"; i Hor ne postavlja Pepija na elo mrtvih, ve meu boanske bogove. Na drugom mestu se kae da je Hor uzeo svoje Oko i dao ga Pepiju, i da je miris Pepijevog tela miris Oka Horovog. Svuda u tekstovima piramida pokojnikov Oziris je sin Tmua ili Tmu-Raa, ua, Tefnut, Seba i Nut, brat Izide, Neftide, Seta i Tota, i otac Horov; njegove ake, ruke, trbuh, lea, kukovi, butine i noge su bog Tmu, a njegovo lice je Anubis. On je brat meseev, dete zvezde Sotis, on se okree na nebu kao Orion i Sotis, i izlazi na mestu svome kao zvezda. Bogovi mukog i enskog roda, odaju mu poast i svako nebesko bie ga oboava. U jednom zanimljivom odlomku za Pepija I se kae da "kad izae pravo na nebesa, nai e Raa kako stoji pred njim licem u lice, i poto je seo na Raova ramena, Ra ga nee pustiti da se ponovo spusti na zemlju; jer on zna da je Pepi blistaviji od blistavih, savreniji od savrenih i postojaniji od postojanih.Kad Pepi stoji na severu nebesa s Raom, on postaje gospodar vaseljene kao kralj bogova". Pokojniku Hor daje sopstveni ka, tera takoe ka-ove pokojnikovih neprijatelja od njega i sakati neprijatelje njegove. Boanskom moi tako datom pokojniku on potinjava ka-ove bogova i druge ka-ove i podjarmljuje ka-ove trostruke zajednice bogova. On takode postaje Tot, razum bogova, i sudi srcima; i srca onih koji bi oduzeli njegovu hranu i dah od njegovih nozdrva postaju plen njegovih ruku. Pokojnikovo mesto na nebesima je pored Boga na najsvetijem mestu, on postaje Bog i Boji aneo; on sam je pobedonosan i njegov ka je pobedonosan. On sedi na velikom prestolu pored Boga.Presto od gvoa je ukraen lavljim glavama i papcima bikova. On je obuen u najfiniju odeu poput onih koji sede na prestolu ive pravde i istine. On prima krunu urerit od bogova, kao i od velike zajednice bogova Annua. On nikada ne oedni, niti je gladan, niti tuan; on jede Raov hleb i pije ono to ovaj pije svakoga dana, njegov hleb je takoe onaj o kome govori Seb, kao i onaj to izlazi iz usta bogova. On jede ono to bogovi jedu, on pije ono to oni piju, ivi kao to oni ive i boravi tamo gde oni borave; svi bogovi mu daju svoju hranu da ne bi umro. On ne samo da jede i pije njihovu hranu, ve i nosi odeu koju oni nose, belo platno i sandale; on je odeven u belo, "on ide do velikog jezera nasred Polja mira na kome sede veliki bogovi; ovi veliki i bezgreni bogovi mu daju [da jede] s drveta ivota s koga i oni sami jedu da bi i on isto tako mogao iveti". Hleb koji on jede nikad se ne kvari, a njegovo pivo se nikad ne ustoji. On jede "hleb venosti" i pije "pivo venosti" koje i bogovi jedu i piju; on se hrani tim hlebom koji je Oko Horovo posulo po granama maslinovog drveta. On ne osea ni glad ni e poput bogova ua i Tefnut, jer on je ispunjen peninim hlebom koji je i sam Hor jeo; i etiri Horova deteta, Hapi, Tuamautef, Kebhsennuf i Amset, otklonie glad iz njegovog stomaka i e s njegovih usana. On se uasava gladi koju ne moe zasititi i gnua se ei koju ne moe utoliti; ali on je spasen od moi onih koji bi ukrali njegovu hranu. On je opran, i njegov ka je op ran, i oni jedu hleb zajedno, zauvek. On je jedan od etiri Horova deteta koja ive u pravdi i istini, i ona mu daju njegov deo hrane kojom ih tako obilno snabdeva

bog Seb, da oni nikada ne saznadoe ta je glad. On krui nebom kao i oni, i s njima deli smokve i vino. 78

Oni koji bi prema pokojniku bili neprijateljski raspoloeni, postali bi tako neprijatelji boga Tmua, i sve povrede nanete njemu nanete su tom bogu; on bez straha boravi pod zatitom bogova, iz ijih je slabina izaao. On se "zemlje gnua i on nee ui u Seba; jer dua je njegova razbila zauvek okove spavanja njegovog u kui njegovoj koja je na zemlji. Nesreama njegovim je doao kraj, jer Unas bee oien Okom Horovim; nesree Unasove odagnae Izida i Neftida. Unas je na nebesima, Unas je na nebesima u obliku vazduha, u obliku vazduha; on se ne raspada, niti se ita to je u njemu raspada. On je na nebesima vrsto utvren i zauzima mesto svoje na pramcu Raove barke. Oni koji veslajui prevoze Raa na nebesa veslajui prevoze i njega takoe, i oni koji veslajui prevoze Raa iza obzorja veslajui prevoze i njega takoe". Za ivot koji pokojnik vodi se kae da je to uopte ivot onoga "koji ulazi na zapadni deo neba i izlazi iz njegovog istonog dela". Ukratko, stanje blaenog je saeto u sledeem odlomku iz piramide Pepija I: "Zdravo Pepi, ti doe, ti si slavan i ti zadobi mo kao bog koji sedi na prestolu svome, to jest Oziris. Tvoja dua je s tobom u telu tvome, tvoje oblije snage je iza tebe, tvoja kruna ti je na glavi, tvoj ukras za glavu je na ramenima tvojim, tvoje lice je pred tobom i oni koji pevaju pesme radosti nalaze se s obe tvoje strane. Oni koji su u Bojoj pratnji su iza tebe, a boanska oblija, koja ine da Bog doe, s obe su tvoje strane. Bog dolazi, i Pepi doe na presto Ozirisov. Doe blistavi koji boravi u Netatu, boansko oblije koje boravi u Teniju. Izida govori tebi, Neftida razgovara s tobom, i blistavi ti dolaze kla njajui se s potovanjem ak do zemlje pred stopalima tvojim, zbog spisa koji ima, o, Pepi, u oblasti Saa. Ti izae do majke svoje Nut, i ona snai ruku tvoju, i kri put za tebe kroz nebo do mesta gde Ra boravi. Ti otvori vratnice neba, ti otvori vrata ponora nebeskog; ti pronae Raa i on bdi nad tobom, uze te za ruku, uvede te u dve oblasti nebeske i postavi te na presto Ozirisov. Zato zdravo budi, o, Pepi, jer je Oko Horovo dolo da razgovara s tobom; tvoja dua koja bee meu bogovima dola je tebi; tvoj oblik moi koji je boravio meu blistavima doao je tebi. I kao to se sin bori za oca svoga, kao to je Hor osvetio Ozirisa, isto tako Hor brani Pepija od neprijatelja njegovih. I ti stoji osveen, obdaren svim stvarima kao i bog, opremljen svim oblijima Ozirisovim na prestolu Hent-Amente. Ti ini ono to on ini meu besmrtnim blistavima; tvoja dua sedi na prestolu snabdevena oblijem tvojim i ini ono to ti ini u prisustvu Onoga koji ivi meu ivima po naredbi Raa, velikog boga. Ona anje penicu, ona kosi jeam i daje ga tebi. Stoga onaj, o, Pepi, koji ti dade ivot, i svu mo, i venost, i mo govora, i telo tvoje - to je Ra. Ti se odenu oblijima Boga, i tako postade velian pred bogovima koji ive u Jezeru. Zdravo, Pepi, tvoja dua stoji meu bogovima i meu blistavima, i strah od tebe ulazi u srca njihova. Zdravo, Pepi, ti se smeta na presto Onoga koji boravi meu ivima, i spis koji ima [uteruje strah] u srca njihova. Tvoje ime e iveti na zemlji, tvoje e ime bujati na zemlji, ti se nee raspasti, niti e ikada uniten biti." Meutim, uporedo s odlomcima koji govore o materijalnim i duhovnim uivanjima pokojnika, nalazimo i druge koji izgleda nagovetavaju da su Egipani verovali u telesno postojanje (Uporedi O, meso, Tetino, nemoj propasti, nemoj se usmrdeti. Pepi izlazi sa mesom svojim; kosti tvoje nee biti unitene i meso tvoje nee istruleti.), ili bar u mogunost telesnog uivanja u buduem stanju. Ovo verovanje je moglo poivati na gleditu da je ivot u sledeem svetu samo nastavak ivota na zemlji, kome 79

je ovaj veoma nalikovao, ili je moglo biti posledica preivljavanja poludivljih primitivnih ideja koje su ukljuene u egipatske religijske tekstove. Bilo kako bilo, sasvim je izvesno da u V dinastiji pokojni kralj Unas jede svojim ustima, vri ostale prirodne telesne funkcije i zadovoljava svoje strasti. Meutim, najznaajniji odeljak vezi s ovim je onaj u Unasovoj piramidi. Ovde su sva stvorena bia prikazana u stanju uasa kad vide pokojnog kralja kako se die kao dua u obliju boga koji prodire "svoje majke i oeve"; on se hrani ljudima isto kao i bogovima. On lovi bogove po poljima i hvata ih zamkom; i kad su vezani radi klanja, on see njihove grkljane i vadi im utrobu. On pee i jede najbolje od njih, a stari bogovi i boginje se koriste kao gorivo. Prodirui ih on prima njihove magine moi i njihove hu-ove. On postaje "veliko Oblije, oblije nad oblijima, i bog svih velikih bogova koji po stoje u vidljivim oblijima"; on je na elu svih sahu, ili duhovnih tela, na nebesima. On odnosi srca bogova i prodire mudrost svakog boga; zbog toga je trajanje njegovog ivota neprolazno i on veno ivi jer su due bogova i njihovi hu-ovi u njemu. Ceo odeljak glasi: "(496) Nebesa sipaju vodu, zvezde trepere, (497) strelci krue, (498) kosti Akerua drhte, i oni koji su u njihovom ropstvu lete kad vide (499) Unaa kako se die kao dua, u obliju boga koji ivi od oeva svojih i pravi hranu od svojih (500) majki. Unas je gospodar mudrosti i (501) majka njegova ne zna mu ime. Unasovi darovi su na nebesima, on postade moan na obzorju (502) kao Tmu, otac koji ga stvori, a poto ga Tmu stvori, (503) Unas postade jai od oca svoga. Ka-ovi Unasovi su iza njega, taban stopala njegovog je pod stopalima njegovim, njegovi bogovi su nad njim, njegovi ureusi su [postavljeni] (504) na elu njegovom, Unasovi vodii-zmije su pred njim, a duh plamena gleda na duu [njegovu]. (505) Unasa tite moi njegove, Unas je bik na nebu, on usmerava korake svoje kud hoe, on ivi od oblija koje (506) svaki bog za sebe uzima, on jede meso onih koji dolaze da ispune trbuhe svoje maginim bajalicama u jezeru Vatre. Unas je (507) opremljen moima protiv blistavih duhova koji tamo ive, on se uzdie u obliju monika, gospodara onih koji borave u moi (?). Unas zauze sedite svoje bono okrenut prema Sebu. (508) Unas izmeri re;i svoje sa skrivenim bogom (?) koji imena nema, na dan komadanja prvorodenog. Unas je gospodar darova, onaj koji vor odvezuje, on sam ini da darovi mesa i pia obilni budu. (509) Unas prodire ljude i ivi od bogova, on je gospodar onih kojima se darovi prinose; on prebrojava spiskove njihove. On, koji dere kosmatu kou s glave i u poljima boravi, uhvati bogove u zamku; (510) onaj koji ureuje glavu njegovu smatrae ih [dobrim] za Unasa i dotera ih njemu; a delat ih sveza radi klanja. Honsu, ubica gospodara [svojih], prereza grkljane njihove (511) i izvadi im utrobu, jer Unas njega posla da ih uvede; i esem ih na komade isee i skuva udove njihove u svojim plamteim kazanima. (512) Unas pojede magine moi njihove i proguta duhove njihove; najvei od njih slue mu kao obrok u zo ru, manji su mu obrok uvee, a najmanji obrok preko noi. (513) Stari bogovi i boginje postaju gorivo u peima njegovim. Monici na nebesima bacaju vatru pod kazane koji su natrpani butinama prvorodenih; a onaj koji uini da oni to ive (514) na nebesima krue oko Unasa, baci u kazane bedra ena njihovih; on obie dva neba u potpunosti njihovoj, i obie dve obale nebeskog Nila. Unas je veliko Oblije, Oblije (515) nad oblijima, i on je poglavar bogova u vidljivim oblijima. Sve to nae na svom putu, smesta pojede, i magina mo Unasova je ispred moi svih (516) sahu koji borave na obzorju. Unas je prvoroeni prvoroenog. Unas obie hiljade i ponudi rtve livenice stotinama; on pokaza svoju mo kao Veliko Oblije kroz Saha (Orion) [koji je vei] od (517) bogova. Unas ponavlja svoje

dizanje na nebo i on je kruna gospodara obzorja. On prebraja trake i narukvice, on prisvoji srca bogova (518). Unas pojede crvenu krunu i proguta belu krunu; hrana Unasova su unutranji 80

organi, a meso njegovo su oni koji ive od (519) maginih bajalica u srcima svojim. Gle, Unas jede ono to crvena kruna alje, on raste, i magine bajalice bogova su u trbuhu njegovom; (520) ono to njemu pripada nije mu oduzeto. Unas pojede sve znanje svakog boga, razdoblje njegovog ivota je venost, trajanje njegovog postojanja (521) je neprekidno, u svemu ega poeli da se prihvati; u obliju koje mrzi nee se kretati na obzorju, nikad i zanavek. Dua bogova je u Unasu, njihovi duhovi su s (522) Unasom, a darova prinetih njemu ima vie od onih prinetih bogovima. Vatra Unasova (523) je u kostima njihovim, jer njihova je dua s Unasom, a njihove seni su s onima koji im pripadaju. (524) Unas bee s dva skrivena (?) Ha (?) boga koji su bez moi (?) (525); sedite srca Unasovog je meu onima koji ive na zemlji ovoj na sve veke." Miljenje da jedui meso i, naroito, pijui krv drugog ivog bia ovek prisvaja njegovu prirodu ili ivot, pojavljuje se meu prvobitnim ljudima u mnogim oblicima. Ono lei u osnovi iroko rasprostranjenog obiaja da se pije svea krv neprijatelja obiaja svojstvenog izvesnim arabljanskim plemenima pre Muhameda, a koji se jo uvek pripisuje divljoj rasi Kahtan - kao i navike mnogih divljih lovaca da pojedu neki deo (npr. jetru) opasnog mesodera da bi hrabrost ivotinje mogla da pree na njih. Krv i meso hrabrih ljudi su se, takoe, meu poludivljim ili divljim plemenima jeli i pili da bi ulili snagu. Ali, ideja o lovu ubijanju, peenju i jedenju bogova, kao to je gore opisano, oigledno nije rairena medu starim narodima; glavni cilj mrtvog kralja je bio da inei to osigura veni ivot koji je bio osobeno svojstvo bogova. 81

SUD UMRLOM Verovanje da se dela uinjena u telu mogu podvrgnuti proceni i ispitivanju od strane boanskih sila posle ovekove smrti pripada najranijem razdoblju egipatske civilizacije, i ono je ostajalo sutinski isto kroz sva pokolenja. Iako nemamo nikakve izvetaje u pogledu mesta na kojem se odigravao Poslednji sud, ni da li je Egipaninova dua prelazila u dvoranu za suenje odmah posle smrti tela ili posle zavretka balsamovanja i polaganja tela u grob, sasvim je sigurno da je verovanje u sud bilo isto tako ukorenjeno medu Egipanima kao i verovanje u besmrtnost. Izgleda da nije postojala ideja opteg suda na kome bi svi oni koji su iveli na svetu primali nagradu za dela izvrena u telu; naprotiv, svi raspoloivi podaci pokazuju da se sa svakom duom pojedinano postupalo i da joj se ili dozvoljavalo da ue u kraljevstvo Ozirisa i blaenih ili je odmah unitavana. Neka mesta u tekstovima kao da navode na pomisao o postojanju mesta za pokojnike gde su due osuene na sudu mogle boraviti, ali se moramo prisetiti da su neprijatelji Raa, boga-Sunca, naseljavali ovu oblast; i nije mogue zamisliti da bi boanske sile koje su nadzirale suenje dozvolile duama grenika da ive nakon to su osuene, i da postanu neprijatelji onih koji su bili isti i blaeni. S druge strane, ako pridamo bilo kakvu vanost idejama koje su Kopti imali o ovom predmetu i smatramo da one predstavljaju drevna shvatanja koja su predanjem dobili od Egipana, moramo dopustiti mogunost da je egipatski podzemni svet sadravao neku oblast u kojoj su se due grenika tokom neogranienog vremena kanjavale. ivoti koptskih svetaca i muenika puni su aluzija na patnje prokletih, ali ne moemo uvek utvrditi da li su ovi opisi plod matanja egipatskog hrianina ili unoenja pisarevih predrasuda. Kad uzmemo u obzir da je koptski pakao bio jedva neto vie od izmenjenog oblika drevnog egipatskog Amentija ili Amenteta, teko je verovati da je jedino ime egipatskog podzemnog sveta bilo pozajmljeno, a da ideje i verovanja koja su drevni Egipani imali u vezi s njim nisu u isto vreme bila prihvaena. Neki hrianski pisci vrlo detaljno razvrstavaju grenike u paklu, kao to moemo videti u sledeem odlomku iz itija Pisentija, episkopa keftskog iz VII veka n. e. Svetac se sklonio u grob u kojem je bio naslagan veliki broj mumija i kad je proitao spisak imena ljudi koji su tamo bili sahranjeni, dao ga je svom ueniku da ga vrati natrag. Zatim mu se obratio i opomenuo ga da marljivo obavlja Boji posao i upozorio ga da svaki ovek mora postati ravan mumijama koje lee pred njima. ,,I neki", ree, iji su gresi mnogobrojni sada su u Amentiju, drugi su u krajnjoj tami, jedni su u jamama i jarkovima prepunim vatre, a drugi su u reci plamenoj: ovim poslednjima niko ne daje mira. A drugi su, isto tako, na mestu mira, zbog svojih dobrih dela." Kad je uenik otiao svetac je zapoeo razgovor sa jednom od mumija, rodom iz grada Erment ili Armant, iji su se otac i majka zvali Agri kola i Evstatija. On je oboavao Posejdona i nikad nije bio ni uo da je Hrist na svet doao. ,,I", govorae on, avaj, avaj meni, jer sam na svetu roen. Zato mi majina utroba grob ne postade? Kad sam morao da umrem, prvo se aneli Kosmokratori oko mene pojavie, i priahu mi o svim gresima koje poinih, i rekoe mi: 'Neka prie onaj koji te moe spasiti od muka na koje e baen biti.' I u rukama im bejahu noevi gvozdeni, i iljati ostani koji na otra koplja nalikovae, i zabadahu ih u slabine moje i krgutahu na me zubima svojim. Kad mi se malo zatim oi otvorie, ugledah smrt kako lebdi u vazduhu u mnogobrojnim oblijima svojim, i u taj as dooe aneli koji bez milosti bejahu i duu mi jadnu iz tela izvukoe, i svezavi je u obliju crnog konja do Amentija me odvedoe. Avaj svakom greniku koji je kao i ja na svetu roen! O, moj gospodaru i oe, bejah onda predat u ruke mnogobrojnih muitelja koji bez milosti bejahu i od

kojih svaki imae drugo oblije. O, koliko divljih zverova tamo ugledah! O, koliko sila tamo bejae koje mi muke zadavahu! I dogodi se da kad me u krajnju tamu bacie ugledah veliki jarak koji bese dubok vie od dve hiljade lakata i ispunjen gmizavcima; svaki je gmizavac sedam glava imao i telo svakog od njih je bilo slino korpijinom. Na ovom je mestu ta-koe iveo Veliki Crv, iji bi samo pogled prestravio onog ko bi u njega 82

pogledao. U ustima je imao zube kao gvozdeno kolje i jedan me zgrabi i baci do ovog Crva koji nikad ne prestajae da jede; odmah zatim se sve [druge] zveri sjatie oko njega i kad on napuni usta svoja [mojim mesom], sve zveri koje oko mene bejahu napunie svoja." Odgovarajui na sveevo pitanje da li se ikada odmarao ili bio osloboen patnje, mumija ree: Zaista, oe moj, pokazuje se samilost prema svima onima koji su na mukama svake subote i svake nedelje. im proe nedelja, bacaju nas na muke koje smo zasluili, tako da moemo zaboraviti godine koje su nam na svetu prole; i im smo zaboravili bol ovih muka, bacaju nas na druge koje su jo bolnije." Iz gornjeg opisa muka koje su grenici morali podnositi sada se lako vidi da je pisac imao na umu neke od slika koje su i nama sada bliske, zahvaljujui iskopa vanjima grobova koja su se u Egiptu obavljala posled-njih nekoliko godina; isto tako se lako vidi da je on, zajedno sa mnogim drugim koptskim piscima, pogreno protumaio njihov smisao. Krajnja tama, tj. najcrnje mesto u celom podzemnom svetu, vatrena reka, plamene jame, zmija, korpija i slina stvorenja imaju svoje kopije, ili pre originale, u prizorima koji prate tekstove u kojima se opisuje prolazak sunca kroz podzemni svet za vreme nonih asova. Poto su jednom pogreno protumaili opte znaenje ovih prizora, bilo je lako preobratiti neprijatelje Raa, boga-Sunca, u due prokle-tih i gledati na spaljivanje tih neprijatelja - koji su, ipak bili samo izvesne personifikovane sile prirode - kao na dobro odmerenu kaznu za one koji su na zemlji inila zla. Koliko su daleko Kopti otili u nesvesnom oponaanju shvatanja koja su njihovi preci imali hiljadama godina ne moe se rei, pa ak i ako se dozvoli ova mo gunost, jo uvek ostaje da se objasni veliki broj verova-nja i shvatanja koja su izgleda proizvod mate svojstven egipatskom hrianinu. Ve je ranije bilo reeno da je ideja o sudu umrlom vrlo stara u Egiptu; tavie, ona je toliko stara da je bes-koristan pokuaj utvrivanja vremena njenog prvobitnog nastanka. U najranijim nama poznatim religijskim tekstovima postoje nagovetaji da su Egipani oekivali sud, ali oni nisu u dovoljnoj meri odreeni da bi se njima neto moglo dokazati; sasvim je neizvesno da li se i tada, kao u kasnijim vremenima, mislilo da je sud tako temeljan i podroban. Ve za vladavine Men-kau-Raa, Mikerina kod Grka, oko 3600. pre n. e., jedan religijski tekst, koji je kasnije inio glavu 30B Knjige mrtvih, pronaen je na gvozdenoj ploi koju je rukopisom boga I Tota ispisao kraljevski sin ili princ Herutataf. Koja je bila prvobitna svrha ovog teksta ne moe se tano rei, ] ali ostaje malo sumnje da se njime htelo pomoi pokojniku na sudu i, ako doslovno prevedemo njegov naslov, trebalo je da sprei da ga njegovo srce ostavi u podzemnom svetu". U prvom njegovom delu pokojnik, posle preklinjanja svog srca, kae: Neka mi se nita ne isprei na sudu; neka mi tamo ne bude nikakve prepreke u prisustvu suverenih prineva; neka se ti i ja ne rastavimo u prisustvu onog koji uva Terazije!... Neka slubenici sudnice Ozirisove (na egipatskom enit), koji sazdae okolnosti ivota ljudskih, ne daju da mi ime zasmrdi! Neki mi [suenje] bude ugodno, neki mi sasluanje bude ugodno i daj da osetim radost u srcu pri odmeravanju rei. Neka se nita lano protiv mene ne izgovori pred Velikim Bogom, Gospodarom Amenteta." Iako je papirus na kome su ovaj iskaz i molitva pronaeni bio napisan oko dve hiljade godina posle vladavine Men-kau-Raa, nema sumnje da su bili prepisani iz tekstova koji su i sami bili prepisani u mnogo ranijem razdoblju i da je pria o pronalaenju teksta ispisanog na gvozdenoj ploi savremenik stvarnog otkria koje je nainio Herutataf. Nije neophodno ovde ispitivati da li re pronaen" (na egipatskom kem) znai istinsko otkrie ili ne, ali je jasno da oni koji su prepisivali papirus nisu videli nikakvu protivrenost ili neumesnost

u I pripisivanju ovog teksta razdoblju Men-kau-Raa. Jedan drugi tekst, koji je kasnije takoe postao jedna od glava Knjige mrtvih pod naslovom Glava u kojoj se ne dozvoljava da se pokojnikovo srce odvoji od njega u podzemnom svetu", bio je ispisan na kovegu iz XI dinastije, oko 2500. godine pre n. e., i u njemu nalazimo sledeu molbu: Neka mi se nita ne suprotstavi na suenju u prisustvu gospodara pretresa (doslovno, gospodara stvari"); neka se za mene i za ono to sam inio ne kae: On je inio dela protiv onog to je potpuno pravedno i istinito"; neka nita ne bude protiv mene u prisustvu Velikog Boga, Gospodara Amenteta." Iz ovih odlomaka s 83

pravom zakljuujemo da je ve pre kraja IV dinastije bila razvijena ideja merenja na terazijama"; da su egipatske verske kole bogu dodelile dunost nadgledanja terazija za vreme sudskog pretresa; da se ovo merenje na terazijama deavalo u prisustvu bia nazvanih enit, za koja se verovalo da nadziru ponaanje i dela ljudi; da se mislilo da na sudu pokojnikovi neprijatelji mogu svedoiti nepovoljno za njega; da se merenje odigravalo u prisustvu Velikog Boga, Gospodara Amenteta i da srce moe izneveriti pokojnika bilo u fizikom, bilo u moralnom smislu. Pokojnik se obraa svom srcu nazivajui ga majkom", a zatim ga poistoveuje sa svojim ka ili dvojnikom, povezujui pominjanje kaa sa imenom boga Hnemua: ove injenice su izuzetno znaajne jer dokazuju da je pokojnik smatrao svoje srce izvorom svog ivota i bia, i pominjanje boga Hnemua vraa vreme nastanka ovog sastava natrag u razdoblje savremeno sa poetkom religijske misli u Egiptu. Bog Hnemu je pomagao Totu u izvravanju zapovesti Boga za vreme stvaranja i jedna vrlo zanimljiva skulptura u Filu prikazuje Hnemua u inu oblikovanja oveka na lonarskom kolu. Pokojnik je, pominjui Hnemuovo ime, izgleda prizivao njegovu pomo na sudu kao ovekovog tvorca i bia koje je donekle odgovorno za nain njegovog ivota na zemlji. U glavi 30A se ne pominje uvar terazija" i pokojnik kae: Neka mi se nita ne suprotstavi na suenju u prisustvu gospodara stvari!" Gospodari stvari" mogu biti ili gospodari stvaranja", tj. veliki kosmiki bogovi, ili gospodari poslova [u sudnici]", tj. sudskog pretresa. U ovoj glavi se pokojnik ne obraa Hnemuu, ve bogovima koji borave na boanskim oblacima i koji su se uzvisili zbog svojih skiptara", to jest, etirma bogovima glavnih taaka, zvanih Mesta, Hapi, Tuamutef i Kebhsenuf, koji su takode upravljali glavnim unutranjim organima ljudskog tela. Ovde opet izgleda kao da je po kojnik jedva ekao da ove bogove uini na neki nain odgovornim za dela koja je poinio za ivota, budui da su oni upravljali onim organima koji su bili prvi pokretai na delanje. U svakom sluaju on ih posmatra u svetlu posrednika, jer ih preklinje da govore prave rei pred Raom" njemu u prilog i da uine da on dospe pred boginju Nehebka. U ovom sluaju, trai se blagonaklonost Raa, boga-Sunca, vidljivog amblema svemogueg i neprolaznog Boga, a takode i boginje zmije, iji atributi jo nisu precizno odreeni, ali koja je imala dosta uticaja na sudbine umrlih. Nikako se ne pominje Gospodar Amenteta - Oziris. Pre nego to preemo na razmatranje naina na koji se sud prikazivao na najboljim primercima slikanih papirusa, moramo ukazati na zanimljivu vinjetu na Nebsenijevom i Amen-nebovom papirusu. Na oba ova papirusa vidimo kako se figura pokojnika meri na terazijama svojim sopstvenim srcem u prisustvu boga Ozirisa. Izgleda verovatno da je jedno vreme u drevnom Egiptu bilo rasprostranjeno verovanje u mogunost da se telo meri srcem, s ciljem da se otkrije da li se ono pokoravalo nareenjima srca; ipak, ma kako bilo, sasvim je sigurno da je ova izuzetna varijanta vinjete glave 30B imala neko posebno znaenje i, budui da se javlja na dva papirusa koji se datuju u XVIII dinastiju, s pravom smatramo da ona predstavlja verovanje koje je pripadalo znatno starijem razdoblju. Sud koji je ovde prikazan mora se, u svakom sluaju, razlikovati od suda koji ini tako upeatljiv prizor na kasnije slikanim papirusima XVIII i narednih dinastija. Dokazali smo da je ideja o suenju umrlom bila prihvaena u religijskim spisima ve za vreme IV dinastije, oko 3600. pre n. e., ali moramo da saekamo skoro dve hiljade godina dok je ne naemo u slikanom obliku. Izvesni prizori koje nalazimo u Knjizi mrtvih kao vinjete koje prate odreene tekstove ili glave, npr. Polja Hetep, ili Jelisejska polja, izvanredno su stari i pronaeni su na sarkofazima XI i XII dinastije; ali najranija poznata slika scene Suda nije starija od XVIII

dinastije. U najstarijem tebanskom papirusu Knjige mrtvih ne javlja se nijedan prizor Suda, i kad otkrijemo da nedostaje u tako autoritativnim spisima kao to su Nebsenijev papirus i Nuov papirus, moramo prihvatiti kao gotovu injenicu da je bilo nekog razloga za njegovo izos tavljanje. Na velikim slikanim papirusima na kojima je scena Suda prikazana u celosti, primetiemo da se ona javlja na poetku dela i da joj prethode himne i vinjeta. Tako u Anijevom papirusu nalazimo himnu Rau, koju prati vinjeta koja predstavlja sunev 84

izlazak, i himnu Ozirisu; i u Huneferovom papirusu, iako su himne razliite, raspored je isti. Smatramo, dakle, da su himne i scene Suda zajedno inile uvodni deo Knjige mrtvih, i mogue je da ona ukazuje na postojanje verovanja, barem za vreme najvee moi Amenovih svetenika, od 1700. pre n. e. do 800. pre n. e., da je suenje umrlom za dela uinjena u telu prethodilo njegovom ulasku u Ozirisovo carstvo. Budui da su himne koje prate scene Suda izvanredni primeri visoke vrednosti pobonih sastava, navodimo ovde nekoliko prevoda iz nekih od njih. Himna Rau Klanjam ti se, o, ti koji se raa na Nuu (Personifikovano nebo) i koji svetlom svet obasja im se pokae; cela zajednica bogova peva ti pesme pohvalne kad izlazi. Boanske boginje Merti (Doslovno, Dva Oka, tj. Izida i Neftida) koje te slue uvaju te kao Kralja Severa i Juga, ti divni i voljeni ovee-dete. Kad se ti raa ljudi i ene ive. Narodi ti se vesele i Due Anua (Tj., Ra, u i Tefnut)(Anu je Heliopolis) pevaju ti pesme radosne. Due grada Pea(Deo grada Butoa (Per-Uait). Due Pea su bili Hor, Mesta i Hapi) i due grada Nehena (Tj., Hor, Tuamutef i Kebhsenuf) veliaju te, majmuni zore te oboavaju i sve zveri i stoka slave te jednim glasom. Boginja Seba neprijatelje tvoje rui, zato se ti veseli u barci svojoj; mornari tvoji su time zadovoljni. Doao si do barke Atet (Tj., barka u kojoj sunce putuje do podneva) i srce se tvoje od radosti nadima. O, gospodaru bogova, kad si ih stvorio klicahu oni od radosti. Azurna boginja Nut okruuje te sa svih strana i bog Nu te preplavljuje zracima svetla svoga. O, izlij svetio svoje na mene i daj da lepotu tvoju vidim, i kad nad zemljom izlazi pevau pohvale tvom divnom licu. Ti se raa na nebeskom obzorju i disk tvoj oboavaju kad nad planinom zastane da svetu ivot donese." Ti se raa, ti se raa i izlazi iz boga Nu. Ti mladost svoju obnavlja i zalazi na mestu na kojem si jue bio. O, ti boansko Dete, koje si samo sebe stvorilo, ne mogu te [opisati]. Ti doe sa izlascima svojim, i nebo i zemlju blistavim uini zracima svog istog grimiznog svetla. Zemlja Punta (Tj., zemlja sa obe strane Crvenog mora i severoistona Afrika) je utvrena [da donese] mirise koje ti nozdrvama svojim udie. Ti se raa, o, ti udesno Bie, na nebu, i dve boginje-zmije, Merti, na elu su tvome utvrene. Ti zakone daje, o, ti gospodaru sveta i svih stvorova na njemu; svi te bogovi oboavaju." Himna Ozirisu Neka ti je slava, o, Ozirise Un-nefere, veliki boe u Abidosu, kralju neprolaznosti i gospodaru venosti, boe koji milione godina doivljava. Ti si najstariji sin utrobe Nutine, zaeo te je Seb, Praotac bogova, ti si gospodar Kruna Severa i Juga i velianstvene bele krune. Kao Princ bogova i ljudi ti primi kuku i bi, i dostojanstvo boanskih otaca. Neka ti srce koje je na planini Ament (Tj., podzemni svet) zadovoljno bude, jer sin ti je Hor na prestolu tvome utvren. Ti si krunisani gospodar Tatua (Mendes) i vladar u Abtuu (Abidos). Svet ozelenjava tobom u pobedi pred silom Neb-er-era (Ozirisovo ime). Ti predvodi u pratnji svojoj ono to jeste i ono to jo nije bilo, u svom imenu 'Ta-her-sta-nef'; ti zemljom tegli u svoje ime 'Seker'; ti si izvanredno moan i najstraniji u svom imenu 'Oziris'; ti traje zanavek u svom imenu 'Un-ne-fer'." Klanjam ti se, o, ti Kralju nad kraljevima, Gospodaru nad gospodarima, Prine nad prinevima! Iz utrobe Nutine ti vladae svetom zemaljskim i podzemnim. Telo ti je od blistavog i svetlog metala, glava ti je od azurnog plavetnila i sjaj tirkiza te okruuje. O, ti boe An, koji si postojao milionima godina, koji telom svojim sve proima, koji si divan u licu u Svetoj zemlji (tj. podzemnom svetu), daj mi sjaj na nebu, mo na zemlji i pobedu u podzemnom svetu. Daj da mogu da otplovim do Tatua kao iva dua, i do Abtua kao feniks; i daj da mogu da uem i izaem iz pilona zemalja podzemnog sveta bez 85

prepreke ili ometanja. Neka mi zato daju vekne hleba u kui hladnoe, i darove hrane i pia u Anuu (Heliopolis), i okuje doveka u Poljima trske (Deo Polja mira" ili Jelisejskih polja) sa penicom i jemom." U dugoj i znaajnoj himni na Huneferovom papirusu nalazimo sledeu molbu koju izgovara umrli: Daj da mogu da sudelujem u pratnji Milosti tvoje ba kao to na zemlji inih. Daj da mi dua pozvana bude [u blizinu] i neka se nae uz gospodara pravde i istine. Dooh u Grad Boji, oblast koja je postojala u pradavno vreme, sa duom [svojom], i sa dvojnikom [svojim], i sa providnim oblijem [svojim], da u ovoj zemlji boravim. Bog je, dakle, gospodar pravde i istine, on je gospodar efau hrane bogova i on je najsvetiji. Zemlja njegova privlai u sebe zemlju svaku; Jug joj rekom plovei hrli, a Sever, koga vetrovi onamo vode, dolazi tamo svakodnevno da sveanost priredi shodno zapovesti Boga, koji je tu Gospodar mira. I zar on ne kae: ,Srea je njihova moja briga?'; Bog koji tu boravi ini pravdu i istinu; onome koji ovakva dela izvrava daje on starost, i onom koji ih sledi poloaj i ast, sve dok najzad ne stekne srean pogreb i sahranu u Svetoj zemlji" (tj. podzemnom svetu). Poto je izgovorio ove rei molitve i oboavanja Rau, simbolu Svemogueg Boga, i njegovom sinu Ozirisu, pokojnik zatim ulazi u Dvoranu Maati, da bi se mogao rastaviti od svakog greha koji je poinio i da bi mogao gledati lica bogova." Od najstarijih vremena Maati su bile dve boginje, Izida i Neftida, a ovako su ih zvali zato to su predstavljale ideje estitosti, potenja, pravednosti, onog to je ispravno, istina i slino; re Maat je prvobitno oznaavala tap ili trsku za merenje. Smatralo se da one ili sede u Dvorani Maat izvan Ozirisovog svetilita, ili stoje pored ovog boga u svetilitu; primer prvog rasporeda se vidi na Anijevom papirusu (Tabla 31), a primer drugog na Huneferovom papirusu (tabla 4). Prvobitna ideja o Dvorani Maat ili Maati bila je da u njoj borave etrdeset dva boga, i ovu injenicu moemo videti u sledeem odlomku iz uvoda CXXV glave Knjige mrtvih. Pokojnik govori Ozirisu: Klanjam ti se, o, ti veliki Boe, Gospodaru dveju boginja Maat! Dooh tebi, o, moj Gospodaru, i uinih da doem ovamo da mogu gledati lepotu tvoju. Ja te znam, i ime ti znam, i znam imena etrdeset dvojice bogova koji ive s tobom u ovoj Dvorani Maat, koji ive kao nadglednici grenika i koji se krvlju njihovom hrane onoga dana kad se karakteri (ili ivoti) ljudi procenjuju (ili polau raun) u prisustvu boga Un-nefera. Vaistinu, Bog Rehti-Mertija (tj. sestara bliznakinja dva oka), Gospodar grada Maati, ime je tvoje. Zaista ti do oh, i dovedoh ti Maat, i unitih pokvarenost." Pokojnik zatim nastavlja da nabraja grehe ili prestupe koje nije poinio i zakljuuje reima: Ja sam ist; ja sam ist; ja sam ist; ja sam ist. Moja istota je istota velikog Benua koji je u gradu Suten-henenu (Heraklopolis), jer gle, ja sam nozdrve Boga udisanja, koji svim ljudima daje ivot onoga dana kad je Raovo Oko puno u Anuu (Heliopolis), krajem drugog meseca doba PERT (Tj., poslednji dan estog meseca egipatske godine, koji Kopti zovu Mehir). Ja videh oko Raovo kad je bilo puno u Anuu (Izgleda da se ova aluzija odnosi na letnji ili zimski solsticij); neka me zato zlo ne snae ni u ovoj zemlji, ni u ovoj Dvorani Maatu, jer ja, ba ja, znam imena bogova koji u njoj borave." Budui da ima ukupno etrdeset dva boga koji ive sa Ozirisom u Dvorani Maat, oekivali bismo sada da se pomenu etrdeset dva greha ili prestupa kad im se pokojnik obraa; ali ovo nije sluaj, jer gresi nabrojani u uvodu nikad ne dostiu ovaj broj. Na velikim slikanim papirusima XVIII i XIX dinastije otkrivamo, meutim, uprkos injenici da se u uvodu pominje veliki broj grehova za koje pokojnik izjavljuje da ih nije poinio, da su pisari i umetnici dodali niz odrenih tvrenja, ukupno etrdeset 86

dva, koje su izneli u tabelarnom obliku. Ovo je, jasno, pokuaj da se pomenuti gresi brojano izjednae sa bogovima Dvorane Maat, i ini se kao da su pre eleli da sastave jedan potpuno novi oblik ovog odeljka sto dvadeset pete glave nego da neto dodaju starom odeljku ili da ga menjaju. Umetnici su, zatim, naslikali Dvoranu Maat ija su vrata irom otvorena i iji je venac oblikovan od ureusa i pera, simbola Maat. Iznad sredine venca sedi boanstvo sa ispruenim akama, desnom iznad Horovog Oka i levom iznad jezerca. Na kraju Dvorane su boginje Maat, tj. Izida i Neftida, pokojnik koji ukazuje potu Ozirisu koji sedi na prestolu, terazije sa pokojnikovim srcem na jednom tasu i perom, simbolom Maat, na drugom i Tot koji slika veliko pero. U ovoj Dvorani sede etrdeset dva boga, i kako pokojnik prolazi pored svakog od njih, oslovljava ga njegovim imenom i u isto vreme iz javljuje da nije poinio odreeni greh. Ispitivanje razliitih papirusa pokazuje da su pisari esto pravili greke piui ovaj spisak bogova i spisak grehova i, zahvaljujui tome, pokojnik je primoran da pred jednim bogom izgovori ispovest koja, strogo uzevi, pripada drugom. Budui da pokojnik uvek poto izgovori ime nekog boga kae: Ja ne inih" takav i takav greh, cela ova grupa izjava nazvana je Odrena ispoved". Glavne ideje o religiji i moralnosti koje lee u osnovi Ispovedi izuzetno su stare i iz nje moemo sa prilinom sigurnou zakljuiti ta je drevni Egipanin verovao da odreuje njegovu dunost prema Bogu i prema susedu. Nemogue je objasniti injenicu da su se obraali samo etrdeset dvojici bogova i isto tako rei zato je usvojen ba ovaj broj. Neki su verovali da je svaki od ova etrdeset dva boga predstavljao po jednu egipatsku nomu i ovo gledite donekle podrava injenica da najvei broj spiskova noma sadri ukupno etrdeset dve nome; ali, spiskovi se opet ne slau. Miljenja klasinih autora se takoe razlikuju, jer po nekima od ovih pisa ca noma je bilo ukupno trideset est, dok drugi nabrajaju etrdeset est. Ove razlike se ipak mogu lako objasniti, jer je centralna vlada mogla u svako doba ovom broju dodati ili oduzeti neku nomu iz fiskalnih ili nekih drugih razloga, i verovatno neemo pogreiti ako smatramo da je, u vreme kad je Odrena ispoved bila sastavljena u obliku tabele u kakvom je sreemo u XVIII dinastiji, bilo ukupno etrdeset dve nome. Ovom gleditu takode pogoduje injenica da najraniji oblik Ispovedi, koji ini uvod CXXV glave, pominje manje od etrdeset grehova. Uzgred moemo primetiti da su etrdeset dva boga potinjeni Ozirisu i da u Sudnici zauzimaju samo podreen poloaj, jer ishod merenja pokojnikovog srca na terazijama odreuje njegovu budunost. Pre nego to preemo na opisivanje Sudnice u kojoj se nalaze terazije, neophodno je dati prevod Odrene ispovedi, koju, po svoj prilici, pokojnik izgovara pre merenja srca na terazijama; nainjen je iz Nuovog papirusa. 1.Zdravo Useh-nemtet (tj. Ti dugog koraka), to iz Anua (Heliopolis) dolazi, ja nepravdu ne uinih. 2.Zdravo Hept-seet (tj. Plamenom zagrljeni), to iz Her-abe (Grad pored Memfisa) dolazi, ja silom ne otimah. 3.Zdravo Fenti (tj. Nosati), to iz Hemenua (Hermopolis) dolazi, ja nikog ne zlostavljah. 4.Zdravo Am-haibitu (tj. Gutau senki), to iz Kerereta (tj. peine iz koje Nil izvire) dolazi, ja nisam krao. 5.Zdravo Neha-hra (tj. Smrdljivo lice), to iz Restaua dolazi, ja ne ubih ni mukarca ni enu. 6.Zdravo Rereti (tj. Dvojni Lav-boe), to sa nebesa dolazi, ja na meri ne zakidah. 7.Zdravo Maata-f-em-seet (tj. Plamenooki), to iz Sehema (Letopolis) dolazi, ja nisam obmanjivao. 8.Zdravo Neba (tj. Plameni), to dolazi i vraa se, ja ne ukradoh stvari koje Bogu pripadaju. 9.Zdravo Set-kesu (tj. Kostolome), to iz Suten87

-henena (Heraklopolis) dolazi, ja la ne izustih. 10.Zdravo Hemi (tj. Ruioe), to iz etaita (tj. skrivenog mesta) dolazi, ja silom dobra ne otimah. 11.Zdravo Ua-nesert (tj. Plamenom jaki), to iz Het-kaPtaha (Memfis) dolazi, ja podle (ili rdave) rei ne izustih. 12.Zdravo Hra-f-ha-f (tj. Onaj kome je lice poza di), to iz peine i dubine dolazi, ja silom hranu ne oti mah. 13.Zdravo Kerti (tj. dvostruki izvore Nila), to iz Podzemnog sveta dolazi, ja nisam obmanjivao. 14.Zdravo Ta-ret (tj. Plameno stopalo), to iz mra ka dolazi, ja nisam srce svoje jeo (tj. izgubio spokoj i razljutio se). 15.Zdravo He-abehu (tj. Blistavozubi), to iz Ta-ea (tj. Fajuma) dolazi, ja [niiju zemlju] ne povredih. 16.Zdravo Am-senef (tj. Krvopijo), to iz brvnare dolazi, ja nisam klao ivotinje koje bogu pripadaju. 17.Zdravo Ambesek (tj. Gutau droba), to iz Mabeta dolazi, ja ne dopustih da oranice zapuste. 18.Zdravo Neb-Maat (tj. Gospodaru Maata), to iz grada dve Maati dolazi, ja nisam u predmete zavirivao da bih tetu pravio. 19.Zdravo Tenemi (tj. Odstupnie), to iz Basta (tj. Bubastisa) dolazi, ja usta usvoja ni protiv koga ne ot varah. 20.Zdravo Anti, to iz Anua (Heliopolis) dolazi, ja ne dopustih da gnev provali bez pravog razloga. 21.Zdravo Tututef, to iz nome Ati dolazi, ja ne inih blud i ne inih skotolotvo. 22.Zdravo Uamemti, to iz klanice dolazi, ja se ne opoganih. 23. Zdravo Maa-ant-f (tj. Koji gleda ono to mu se donese), to iz kue boga Amsua dolazi, ja ne legoh sa enom ovekovom. 24.Zdravo Her-seru, to iz Nehatua dolazi, ja ni koga ne uplaih. 25.Zdravo Neb-Sehem, to sa jezera Kaui dolazi, ja ne dopustih da mi usta gnevom zbore (Doslovno, Ja ne bejah vruih usta"). 26.Zdravo Seet-heru (tj. Koji nareuje da se go vori), to iz Urita dolazi, ja ne bejah gluv na rei prav de i istine. 27.Zdravo Nehen (tj. Dete), to sa jezera Hekat do lazi, ja nikoga u pla ne naterah. 28.Zdravo Kenemti, to iz Kenemeta dolazi, ja ni sam hulio na boga. 29.Zdravo An-hetep-f (tj. Darodave), to iz Saua dolazi, ja ne bejah plahovit. 30.Zdravo Ser-heru (tj. Koji govorom upravlja), to iz Unsija dolazi, ja srce svoje ne pourivah (Tj., nisam postupao bez zrelog razmiljanja). 88

31.Zdravo Neb-hrau (tj. Gospodaru Lica), to iz Neefeta dolazi, ja kou (?) svoju ne probadah (?) i ne svetih se bogu. 32. Zdravo Serehi, to iz Utenta dolazi, ja ne govorih vie nego to je potrebno. 33. Zdravo Neb-abui (tj. Gospodaru rogova), to iz Sautija dolazi, ja prevaru ne poinih [i ne] pogledah na zlo. 34.Zdravo Nefer-Tem, to iz Ptah-het-kaa (Memfis) dolazi, ja kralja nikad ne opsovah. 35.Zdravo Tem-sep, to iz Tatua dolazi, ja tekuu vodu ne zamutih. 36.Zdravo Ari-em-ab-f, to iz Tebtija dolazi, ja glas ne podizah. 37.Zdravo Ahi, to od Nua dolazi, ja Boga nisam psovao. 38.Zdravo Ua-rehit [to iz svog svetilita dolazi (?)], ja se nisam drsko ponaao. 39.Zdravo Neheb-nefert, to iz hrama svog dolazi, ja ne pravih razlike (Tj., nisam kriv za pristrasnost). 40.Zdravo Neheb-kau, to iz peine svoje dolazi, ja se ne obogatih, osim onim to mi pripada. 41.Zdravo esertep, to iz svog svetilita dolazi, ja ne opsovah ono to Bogu pripada, a kod mene je. 42.Zdravo An-a-f (tj. Rukonoo), [to iz Aukerta dolazi], ja se gradskom bogu ne rugah." Kratak pregled ove Ispovedi" pokazuje da je egipatski kodeks moralnosti bio vrlo obuhvatan, i bilo bi teko pronai neko delo ije bi se izvrenje smatralo grehom u vreme sastavljanja Ispovedi", a da nije ukljueno u jedan ili drugi njen deo. Prevod i rei za izvesne grehe nisu uvek odreeni i nedvosmisleni jer ne znamo tano kakvu je ideju imao sastavlja ovog znaajnog dokumenta. Pokojnik tvrdi da nije ni psovao Boga, ni rugao se gradskom bogu, ni psovao kralja, ni bilo to ukrao, ni ubio; nije uinio preljubu, ni skotolotvo, ni zloine protiv boga raanja; nije bio ni prek, ni ohol, ni plahovit, ni gnevan, ni uurban u delanju, ni licemer, ni jemac ljudima, ni bogohulnik, ni lukav, ni gramziv, ni pritvoran, ni gluv na pobone rei, ni uesnik u ravim delima, ni gord, ni nadmen; nikog nije uplaio, nije varao na pijaci, nije zamutio javni vodeni tok niti je zbog njega zapustela oranica zajednice. Ovo je, ukratko, pokojnikova ispoved; sledei in u sceni Suenja je merenje pokojnikovog srca na terazijama. Budui da nijedan od najstarijih papirusa Knjige mrtvih ne donosi predstavu ove scene, moramo pribei najboljim od slikanih papirusa druge polovine XVIII i XIX dinastije. Pojedinosti scene Suda se jako mnogo razlikuju na razliitim papirusima, ali su se sutinski delovi uvek ouvali. Sledi opis suenja Aniju, onako kako se ono odvija na njegovom divnom papirusu koji se uva u Britanskom muzeju. U podzemnom svetu, i u onom njegovom delu koji se zove Dvorana Maati, postavljene su terazije na kojima treba da se meri pokojnikovo srce. Greda je preko prstena okaena o produetak stuba terazija nainjenog u obliku pera, koje je simbol Maat, ili onog to je pravedno i istinito. Jeziak terazija je privren za gredu i kad je ova sasvim vodoravna, jeziak je uspravan isto kao i stub; ako se bilo koji kraj grede nagne na dole, jeziak ne moe ostati u uspravnom poloaju. Mora biti sasvim jasno da se nije oekivalo da srce koje se merilo na jednom tasu pretegne teinu na drugom i izazove pomeranje grede, jer sve to se od pokojnika trailo ili zahtevalo bilo je da njegovo srce bude tano u ravnotei sa simbolom zakona. Na vrhu stuba je ponekad bila ljudska glava koja je nosila pero Maat, nekad glava akala, ivotinje posveene 89

Anubisu; ponekad glava ibisa, ptice posveene Totu; na Anijevom papirusu psoglavi majmun, Totov pomaga, sedi na vrhu stuba. Na nekim papirusima (npr. Anijevom i Huneferovom) pored Ozirisa, cara podzemnog sveta i sudije mrtvima, na suenju se kao svedoci pojavljuju bogovi njegovog kruga ili zajednice. Na papirusu svetenice Anhai, iz Britanskog muzeja, kao svedoci se pojavljuju velike i male zajednice bogova, ali je umetnik bio tako nepaljiv da je, umesto devet bogova u svakoj grupi, naslikao est u jednoj i pet u drugoj. Na Torinskom papirusu vidimo sva etrdeset dva boga kojima pokojnik kazuje Odrenu ispoved" kako sede u sudnici. Bogovi koji prisustvuju merenju Anijevog srca jesu 1.RA-HARMAHIS, sa glavom sokola, bog-Sunce zore i podneva. 2.TEMU, bog-Sunce veeri, veliki bog Heliopolisa. Uvek je predstavljan u ljudskom obliju i sa licem mu karca, i ta injenica dokazuje da je jo u prastaro vreme proao kroz sva oblija kroz koja se predstavljaju bogo vi i dospeo do ljudskog. Na glavi ima krune Juga i Severa. 3.U, sa glavom mukarca, sina Raa i Hator, per sonifikacija sunevog svetla. 4.TEFNUT, sa lavljom glavom, sestra bliznakinja uova, personifikacija vlage. 5.SEB, sa glavom mukarca, uov sin, personifika cija zemlje. 6.NUT, sa glavom ene, enski pandan bogova Nua i Seba; bila je personifikacija prvobitne vode, a kasnije neba. 7.IZIDA, sa glavom ene, sestra-ena Ozirisova i majka Horova. 8.NEFTIDA, sa glavom ene, sestra-ena Oziriso va i majka Anubisova. 9.HOR, veliki bog", sa glavom sokola, iji je kult verovatno bio najstariji u Egiptu. 10.HATOR, sa glavom ene, personifikacija onog dela neba na kojem se sunce raalo i zalazilo. 10.HU, sa glavom mukarca i 11.SA, takoe sa glavom mukarca; ovi bogovi su prikazani u Raovoj barci u scenama koje predstavljaju stvaranje. S jedne strane terazija klei bog Anubis, sa glavom akala, i desnom rukom pridrava teg jezika vage, a iza njega stoji Tot, pisar bogova, sa glavom ibisa, koji u ru kama dri trsku kojom zapisuje ishod merenja. Pored njega sedi zver sa tri lika, Ammit, Guta Mrtvih", koji eka da prodere Anijevo srce, ako bi se ustanovilo da je ono lako. Na Neb-ketovom papirusu u Parizu vidi se da ova zver lei pored vatrenog jezera na ijem svakom uglu sedi psoglavi majmun; ovo se jezero takoe vidi u CXXVI glavi Knjige mrtvih. Bogovi koji sede ispred stola sa darovima i Anubis, Tot i Am-mit, jesu bia koja vode ovaj pretres, da tako kaemo, protiv Anija. Sa druge strane terazija stoje Ani i njegova ena Tutu, pognutih glava u znak potovanja; prikazani su u ljudskom obliju i nose odeu i ukrase sline onima koje su nosili na zemlji. Prisutna je i njegova dua, u obliju sokola sa glavom mukarca, koja stoji na pilonu, a takoe i pravougli predmet sa glavom mukarca Meshen, koji lei na pilonu, za koji se esto misli da predstavlja pokojnika u stanju embriona. Na Anhainom papirusu pojavljuju se dva 90

ovakva predmeta, svaki sa po jedne strane terazija; opisani su kao ai i Renenet, reima koje prevodimo kao Usud" i Sudbina". Budui da se ovaj predmet ita kao Meshenet i poto boanstvo Meshenet ponekad predstavlja zajedno i ai i Renenet, najverovatnije da je umetnik nameravao da ovim predmetom predstavi oba boanstva, ak i ako utvrdimo da bog ai stoji ispod njega uz stub terazija. Pored due stoje dve boginje zvane Meshenet i Renenet; prva je, verovatno, jedna od etiri boginje koje su pomagale pri Ozirisovom vaskrsenju, a druga je personifikacija Sudbine, koja je ve bila obuhvaena gornjim predmetom Meshenet, personifikacijom Usuda. Ne zaboravimo da se Meshenet pridruila Izidi, Neftidi, Heket i Hnemuu u kui gospodarice Rut-Tetet, koja je trebalo da rodi troje dece. Kad su se ova boanstva pojavila, preruena u ene, primetila su Ra-usera gde tamo stoji. I kad su mu zasvirale, on im ree: Gospoe, jedna je ena ovde u poroajnim mukama"; a one odvratie: Daj daje vidimo, jer mi znamo kako da porodimo enu." Ra-user ih onda uvede u kuu i boginje se zatvorie sa gospodaricom Rut-Tetet. Izida stade ispred nje, a Neftida iza, dok je Heket ubrzavala raanje dece; posle roenja svakog deteta Meshenet bi mu pristupala i govorila: Kralj koji e vladati celom zemljom", a bog 91

Hnemu je darivao zdravlje njegovim udovima. Od ovih pet bogova, to jest, Izida, Neftida, Meshenet, Heket i Hnemu, prva tri prisustvuju Anijevom suenju; Hnemu se pominje u Anijevoj molbi svom srcu (vidi dole), i samo Heket nije prikazana. Budui da merenje njegovog srca samo to nije poelo, Ani kae: Srce moje, majko moja! Srce moje, majko moja! Srce moje kojim sam na svet doao! Neka mi se nita ne isprei na sudu; neka mi ne bude prepreke u prisustvu suverenih prineva; neka se ti od mene ne odvoji u prisustvu onog koji uva Terazije! Ti si moj ka, stanovnik mog tela; bog Hnemu koji sastavlja i jaa udove moje. Doi na mesto sree kuda idemo. Neka prinevi suda Ozirisovog, koji odreuju okolnosti ljudskih ivota, ne daju da mi ime zasmrdi." Neki papirusi dodaju: Neka nam bude ugodno, i neka nam ono to ujemo ugodno bude, i neka se tamo od srca radujemo dok se rei mere. Neka se nita lano protiv mene ne izusti pred velikim bogom, gospodarom Amenteta! Vaistinu, kako e veliki biti kad u pobedi ustane! Poto je Anubis ispitao jeziak terazija, i poto je majmun stavio do znanja svom pomagau Totu da je greda potpuno vodoravna, i da srce, prema tome, stoji u ravnotei sa perom, simbolom Maat (tj. pravde, istine, zakona itd.), i da nije ni tee ni lake, Tot zapisuje rezultat i ovako se obraa bogovima: ujte presudu ovu. Srce je Ozirisovo uistinu izmereno i dua njegova mu je svedok bila; ispitivanjem na Velikim terazijama utvreno je da je estito. Nikakva mu poronost nije ustanovljena; on nije smanjivao darove u hramovima; svojim postupcima nije nakodio; i nikakve rave glasove nije irio dok je na zemlji bio." Odgovarajui na ovaj izvetaj, zajednica bogova, nazvana velika zajednica bogova", uzvraa: Ono to iz tvojih usta izlazi, o, Tote, koji u Hemenuu (Hermopolis) boravi, potvruje se. Oziris, pisar Ani, pobedonosni, svet je i pravedan. On nije zgreio, niti nam je to ravo uinio. Gutau Am-mitu nee se dozvoliti da ga savlada, i ponude hrane i pristup bogu Ozirisu darivae mu se, zajedno sa venim okujem na Poljima mira, kao i sledbenicima Horovim (Oni su vrsta mitolokih bia ili polubogova, za koje se ve V dinastiji verovalo da izgovaraju molitve za dobrobit pokojnika i da pomau Horu i Setu u obavljanju pogrebnih obreda)." Ovde smo odmah primetili da je pokojnik poistoveen sa Ozirisom, bogom i sudijom umrlih, i da je dobio vlastito ime ovog boga; razlog za ovo je sledei: pokoj nikovi prijatelji su za njega obavljali sve obrede i svetkovine koje su za Ozirisa obavile Izida i Neftida, i mislilo se da e se, kao posledica ovog, sve ono to se desilo radi Ozirisa takoe desiti i radi umrlog, i da e, u stvari, pokojnik postati Ozirisov dvojnik. Svuda u tekstovima Knjige mrtvih pokojnik se poistoveuje sa Ozirisom, od 3400. pre n. e. do rimskog doba. Sledea vana stvar koju bi trebalo primetiti jeste primena rei maa heru na pokojnika, termina koji sam, u nedostatku bolje rei, preveo pobedonosni". Ove rei zapravo znae istina glasa" ili pravo rei" i pokazuju da je osoba na koju se odnose stekla mo da tako koristi svoj glas, da joj nevidljiva bia, kad im se ona obrati, pruaju sve usluge koje ima pravo da zahteva. Dobro je poznato da su u drevnim vremenima arobnjaci i vraevi uobiajavali da se obraaju duhovima ili demonima naroitim tonom glasa i da su se sve magine formule izgovarale na slian nain; upotreba pogrenog zvuka ili tona mogla je za govornika imati najkobnije posledice, pa ak i smrt. Pokojnik je morao proi mnoge oblasti podzemnog sveta i mnoge nizove dvorana ija su vrata uvala bia koja su bila spremna da, u sluaju da im se ne obrati na odgovarajui nain, budu neprijateljski raspoloena prema pridolici; takode je trebalo da putuje barkom i da pribavi pomo bogova i sila razliitih mesta koja je morao da proputuje ako je hteo da bezbedno stigne do eljenog mesta. Knjiga mrtvih ga snabdeva svim

tekstovima i formulama koje je morao da izgovara da bi osigurao ovaj ishod, ali ako rei koje su sadravale nisu bile kazane na odgovarajui nain i izgovorene odreenim tonom glasa, ne bi imale nikakvog dejstva na sile podzemnog sveta. Izraz maa heru se vrlo retko koristio za ive, a esto za mrtve, i svakako je umrlom najvie i bila potrebna mo koju su ove rei 92

oznaavale. U Anijevom sluaju, poto su prihvatili povoljan izvetaj o rezultatu dobijenom Totovim merenjem Anijevog srca, bogovi ga nazivaju maa heru, to je isto kao da su mu dali mo da savlada sve prepreke, ma kakve one bile, na koje bi mogao naii. Od sada e se sva vrata otvarati na njegovu zapovest, svaki bog e hitati da se odmah pokori im mu Ani izgovori ime i oni ija je iunost da dobavljaju nebesku hranu za blaene uinie to i za njega im izda nareenje. Pre nego to krenemo dalje, zanimljivo je istai da izraz maa heru Ani ne koristi za sebe u sceni Suenja, ni Tot, pisar bogova, ni Hor kad ga predstavlja Ozirisu; jedino bogovi mogu oveka uiniti maa heruom i jedino tako moe on umai Gutau. Poto je suenje zavreno, Hor, Izidin sin, koji je preuzeo sve atribute svog oca Ozirisa, desnom rukom uzima Anija za levu ruku i dovodi ga do svetilita u kojem sedi Oziris. Bog nosi belu krunu sa perima i u rukama dri ezlo, kuku i bi ili mlat, koji oznaavaju suverenost i vlast. Njegov presto je grobnica, na ijoj se jedinoj strani mogu videti naslikane dveri zatvorene rezom li venac ureusa. Iza vrata mu visi menat, simbol radosti i sree; sa desne strane mu stoji Neftida, a sa leve Izida. lspred njega, na lotosovom cvetu, stoje etiri Horova deteta: Mesta, Hapi, Tuamutef i Kebhsenuf, koji nadgledaju i uvaju utrobu umrlog; u blizini je obeena bikovska koa, sa kojom su izgleda bile povezane magijske ideje. Vrh svetilita u kojem sedi Oziris prekrivaju ureusi sa diskovima na glavama, a i venac je ukraen na slian nain. Na nekim papirusima vidimo boga kako i stoji u svetilitu, ponekad bez boginja Izide i Neftide, a ponekad sa njima. Na Huneferovom papirusu primeujemo najzanimljiviju varijantu ovog dela scene, jer Ozirisov presto pluta na vodi. Ovo nas podsea na jedan odlomak iz sto dvadeset este glave Knjige mrtvih, u kojem bog Tot kae pokojniku: Ko je onaj to mu je krov od vatre, iji su zidovi ivi ureusi i kome je kuni pod struja tekue vode? Ko je on, pitam?" Pokojnik odgovara: Oziris to je", a bog kae: Prii, onda; jer e [mu] uistinu biti pomenut." Poto je uveo Anija, Hor se obraa Ozirisu govorei: Dooh ti, o,Un-nefere, i dovedoh ti Ozirisa Anija. Ustanovljeno je da mu je srce pravedno i sa terazija dolazi; nije zgreilo ni prema bogu ni boginji. Tot ga izmeri po naredbi koju mu izdade zajednica bogova; i sasvim je istinito i pravedno. Podaj mu kolae i pivo; i daj da ti u blizinu doe; neka zauvek bude slian pratiocima Horovim!" Posle ove besede Ani, kleei pored stolova sa darovima voa, cvea itd., koje je doneo Ozirisu, kae: 0, Gospodaru Amenteta, u tvom sam prisustvu . Na meni greha nema, ja namerno ne slagah, niti ma ta uradih srca pritvornog. Daj da budem kao oni miljenici koji su oko tebe, i da budem Oziris kome je veoma naklonjen divni bog, i da me zavoli Gospodar sveta, ja, kraljevski pisar Maata, koji ga voli, Ani, pobedonosan pred Ozirisom (Ili istina glasa u vezi s Ozirisom"; tj., Ani upuuje molbu, a Oziris treba da je uje i odgovori zato to je izgovorio prave reci, na pravi nain i pravim tonom glasa). Tako dolazimo do kraja scene merenja srca. ovek koji je bezbedno proao kroz ovo teko iskuenje trebalo bi da se sada susretne sa bogovima podzemnog sveta i Knjiga mrtvih donosi rei koje e im uputiti srce koje je pravedno i bezgreno". Jedan od najpotpunijih i najtanijih tekstova pokojnikovog govora kad kao istina glasa izae iz Dvorane boginja Maati" naen je na Nuovom papirusu; u njemu pokojnik kae: Klanjam vam se, o, bogovi koji u Dvorani boginja Maati boravite, ja, ba ja, poznajem vas i znam imena vaa. Neka pod noeve vae ne dospem i ne iznesite poroke moje pred boga u ijoj ste pratnji; neka me ne snae zla kob sa vae strane. Objavite da sam istina glasa u prisustvu Neb-er-era, jer ja inih ono to je pravo i istinito u Tamerau (tj. Egiptu). Ja Boga ne psovah, neka me dakle ne snae zla kob

od Kralja koji u danu svom boravi." Klanjam vam se, o, bogovi koji u Dvorani boginja Maati boravite, koji ste bez zla u telima svojim, koji ivite od pravde i istine, koji se hranite pravdom i istinom u prisustvu boga Hora koji u svom boanskom Disku boravi; spasite me od boga Baba (Prvorodeni sin Ozirisov) koji se hrani utrobama monih na dan velikog polaganja rauna. O, dajte da vam mogu prii, jer ja ne inih greke, ja 93

ne zgreih, ja ne dovodih lanog svedoka; neka mi se zato nita [ravo] ne desi. Ja ivim od pravde i istine i hranim se pravdom i istinom. Izvravah zapovesti ljudi [isto kao i] stvari koje su bogovima ugodne. Ja uinih da Bog u miru bude [sa mnom jer sam radio] ono to je volja njegova. Ja dadoh hleba gladnom, i vodu ednom, i odelo nagom, i barku mornaru [brodolomniku]. Prinosih svete darove bogovima i pogrebne obroke blaenima. Zato mi budite oslobodioci, budite mi zatitnici i ne okrivljujte me pred [Ozirisomj. istih sam usta i istog srca; neka mi zato kau oni koji e me gledati: Doi u miru, doi u miru." uo sam monu re koju duhovna tela rekoe Maki (Tj., Ra kao ubica zmije mraka, iju glavu odseca noem. (Vidi gore, str. 59 ). Uobiajeno itanje je koju Magarac ree Maki"; Magarac je Oziris, a Maka Ra) u kui Hapt-rea. Proverih u prisustvu Hra-f-ha-fa i on saopti odluku [svoju]. Videh stvari nad kojima se Persea drvo razgranalo u Re-stauu. Ja sam onaj koji bogovima molitve ponudi i koji lica njihova poznaje. Dooh i pristupih da objavim pravdu i istinu, i da Terazije postavim na podlogu u oblasti Au-kert." Zdravo da si, ti koji se pod zastavom svojom uzdie (tj. Ozirise), ti gospodaru krune ,Atefu' ije je ime obznanjeno kao ,Gospodar vetrova', spasi me od glasnika svojih koji ine dela uasna i koji nesree izazivaju, i koji pokrivaa za lica svoja nemaju, jer ja sam inio ono to je pravo i istinito za Gospodara pravde i istine. Oistih sebe i grudi svoje rtvama livenicama, i spoljanjost svoju sredstvima za oienje, i unutranjost mi bi [uronjena] u Baru Pravde i Istine. Nema na meni nijednog dela kojem pravda i istina nedostaju. Oistih se u Bari Juga i poinuh u Gradu Severa, koji je na Polju skakavaca, gde se boanski Raovi mornari kupaju drugog sata noi i treeg sata dana; i raduju se srca bogova poto prodoe kroz njega, bilo nou, bilo danju. I hteo bih da mi oni kau: ,Pridi' i ,Ko si ti?' i ,Kako ti je ime?' Ovo su rei koje bih hteo da mi bogovi upute. [Onda u odgovoriti] ,Ime mi je Onaj koji cvee dobavlja i na svom maslinovom drvetu boravi.' Neka mi na to oni odmah kau:,Proi', i ja u proi do grada severno od Maslinovog drveta. ,ta e onda tamo videti?' [kau oni. I ja kaem] ,Nogu i Butinu.' ,ta e im rei?' [kau]. ,Neka vidim radosti u zemlji Fenhuovoj' [odgo varam]. ,ta e ti dati?' [kau]. ,Plamen ognjeni i ploicu kristalnu' [odgovaram]. ,ta e s njima?' [kau]. ,Zakopau ih kraj brazde Maat kao Stvari za no' [odgovaram]. ,ta e nai kraj brazde Maat?' [kau]. ,ezlo od kremena zvano Vazduhodavac' [odgovaram]. 'ta e initi sa plamenom ognjenim i ploicom kristalnom kad ih zakopa?' [kau]. ,Izgovoriu rei nad brazdom. Utrnuu vatru, slomiu ploicu i nainiu baru od vode' [odgovaram]. Neka mi onda bogovi kau: ,Proi kroz vrata ove Dvorane boginja Maati, jer ti nas poznaje.'" Posle ovih jedinstvenih molitvi sledi dijalog izmeu svakog dela Dvorane Maati i pokojnika, koji se ita na sledei nain: Reze na vratima: Neemo ti dati da ue ako nam ne kae imena naa." Pokojnik: Jezik mesta Pravde i Istine' ime je vae." Desni dovratak: Neu ti dati da pored mene ue ako mi ne kae ime." Pokojnik: ,Tas podizaa pravde i istine' ime je tvoje." Levi dovratak: Neu ti dati da pored mene ue ako mi ne kae ime." Pokojnik: ,Tas vina' ime je tvoje." Prag: Neu ti dati da preko mene pree ako mi ne kae ime." Pokojnik: ,Bik boga Seba' ime je tvoje." Kvaka: Neu ti se otvoriti ako mi ne kae ime." Pokojnik: ,Butna kost majke njegove' ime je tvoje." arka: Neu ti se otvoriti ako mi ne kae ime." Pokojnik ,ivo Oko Sebeka, gospodara Bahaua' ime je tvoje." Vratar: Neu ti otvoriti ako mi ne kae ime." Pokojnik: ,Lakat boga ua kad se namesti da zatiti Ozirisa' ime je tvoje." 94

Boni direci: Neemo ti dati da mimo nas proe ako nam ne kae imena naa." Pokojnik: ,Deca boginja ureusa' ime je vae." Ti nas poznaje; proi, onda, mimo nas" [kau ovi]. Pod: Neu ti dati da na mene stupi, jer ja sam utljiv i ja sam svet, i zato to ne znam imena stopala tvojih kojima e po meni hoditi." Pokojnik: .Putnik boga Hasa' ime je mom desnom stopalu, ,tap boginje Hator' ime je mom levom stopalu." Ti me poznaje; prei, onda, preko mene" [kae on]. uvar dveri: Neu ti uvesti ime ako mi ne kae kako se zovem." Pokojnik: ,Prosuditelj srca i traga za uzdama' ime je tvoje." uvar dveri: Ko je bog koji boravi u asu svome? Ime mu kai." Pokojnik: ,Maau-Taui' ime je njegovo." uvar dveri: A ko je Maau-Taui?" Pokojnik: Tot je to." Tot: Prii! A zato si doao?" Pokojnik: Dooh i napred stupam da bi mi se ime pomenulo." Tot: U kakvom si stanju?" Pokojnik: ist sam od zla i zatien sam od zlobnih dela onih koji u danima svojim ive; i ja nisam od njih." Tot: Sada u ti ime [bogu] pomenuti. I ko je onaj to mu je krov od vatre, iji su zidovi ivi ureusi i kome je kuni pod tok vodeni? Ko je on, pitam?" Pokojnik: Oziris to je." Tot: Prii, onda; zaista e mu se ime tvoje pomenuti. Kolai tvoji [e doi] iz Oka Raovog; i pivo tvoje [e doi] iz Oka Raovog; i jela tvoja pogrebna na zemlji [e doi] iz Oka Raovog." Ovim reima se zavrava CXXV glava. Videli smo kako je pokojnik proao kroz iskuenje suenja i kako su ga pisari snabdeli himnama, molitvama i reima ispovedi da bi mu olakali prolazak kroz stranu Dvoranu boginja Maati. Na alost, odgovor koji je bog Oziris po svoj prilici dao svom sinu Horu u vezi s pokojnikom nije zapisan, ali nema sumnje da su Egipani smatrali da e on za njega biti povoljan, i da e mu se dozvoliti ulazak u svaki pojedini deo podzemnog sveta, i da e imati udela u svim zadovoljstvima u kojima uivaju blaeni pod vladavinom Raa i Ozirisa. 95

POGREBNI OBREDI U prikazu obreda koji su pratili sahranu umrlog italac e nai odlomke iz razliitih tekstova tampane u Dodatku na str. 188. Ovima se moe dodati odlomak iz neobinog rituala koji je bio u modi u V i VI dinastiji, i koji je proslavljao uspomenu na obrede izvoene za boga Ozirisa. Treba obratiti panju na to kako je marljivo pokojnik poistoveivan s Ozirisom, uzorom nekvarenja. Oziris preuzima na sebe "sve to je mrsko" u umrlom, tj. on prima na sebe breme njegovih greha; pokojnik je oien simbolikim kropljenjem vodom. Dok bogove prate samo njihovi ka-ovi, pokojnika, na osnovu poistoveenja s veom moi, prati takode i njegov Tet (Pre nekih pedeset godina, Reuvens je izrazio svoje verovanje da je tet oznaavao etiri strane sveta i, prema Masperou, on je u sebi ujedinjavao etiri stuba koji dre nebo i Ozirisa koga uvaju od haosa), to jest njegov Oziris. Tokom obreda znaajnu ulogu igra Horovo Oko, koje je predstavljeno razliitim supstancama, jer upravo ono daje krepkost srcu umrlog i vodi ga do boga. Onaj deo sveanosti za koji se verovalo da omoguuje oslobaanje vilica i otvaranje usta pokojnika, ili kipa koji ga je ponekad predstavljao, izvoen je poto je izvreno oienje vodom i tamjanom. Ovim mu je bilo omogueno da se poslui darovima mesa i pia, u emu su takoe uestvovali prijatelji i roaci, da bi i oni mogli utvrditi i zapeatiti svoje mistiko jedinstvo s pokojnikom i bogom s kojim je ovaj bio poistoveen (Raspravljati o poreklu i razvoju rtvovanja ivotinja meu ranim Egipanima iz van je dometa ovoga rada. Za obavetenje o znaaju rtvovanja medu Semitima u ijim su obiajima mnoge ideje koje potiu od Egipana verovatno preivele . Da li su Egipani smatrali rtvovanje bikova, gusaka itd. u grobnici ispatajnim rtvovanjem, teko se moe rei). Izvesne formule trebalo je ponoviti etiri puta: ovo nas vraa u vreme kada su Egipani prvi put podelili svet na etiri dela, od kojih je svaki odgovarao jednom od etiri stuba koji su drali nebo, tj. jednu od etiri strane sveta: istok, jug, zapad i sever, koje je nadgledao poseban bog. Pokojnik je teio da obezbedi pomo svakog od bogova etiri strane sveta, kao i da stekne pravo da skita po njegovoj oblasti; zbog toga je formula ponavljana etiri puta. Prvobitno su rtvovane etiri ivotinje ili etiri guske, po jedna za svakog boga, ali kasnije su spareni istok i sever i zapad i jug, pa su rtvovana samo dva bika (ili dve ptice), od kojih se jedan zvao Bik severa, a drugi Bik juga. Obiaj etvorostrukog ponavljanja nastavljen je do ptolemejskih vremena, pa ak i kasnije. Svetenik iji je slubeni naziv bio her heb izgovarao je molitve, a svetenik sem ili setem prinosio je propisane darove. Obredna uputstva data su u zagradama. "O, Ozirise, sve to je mrsko u Unasu tebi je doneto (ovde e se kropiti vodom), i sve zle rei izgovorene u njegovo ime. Doi, o, Tote, i odnesi ih Ozirisu, odnesi sve zle rei koje su izgovorene i postavi ih u udubljenje svoje ake (ponoviti etiri puta); ti odatle nee pobei, ti odatle nee pobei. Svako ko koraa, koraa sa svojim ka-om. Hor koraa sa svojim ka-om, Set 96

koraa sa svojim ka-om, Tot koraa sa svojim ka-om (ponoviti etiri puta i zapaliti tamjan), Set koraa sa svojim ka-om, Oziris koraa sa svojim ka-om Hent-maati koraa sa svojim ka-om; i tvoj tet e koraati sa tvojim ka-om. Zdravo, Unase, aka tvoga ka-a je pred tobom. Zdravo, Unase, aka tvoga kaa je iza tebe. Zdravo, Unase, noga tvoga ka-a je pred tobom. Zdravo Unase, noga tvoga ka-a je iza tebe. Oziris Unase, dadoh ti Oko Horovo i lice je tvoje ispunjeno njime, i miris se njegov po tebi iri. rtve livenice koje izliva (ovde [izliti] sveu vodu i [zapaliti] dva dela tamjana) tvoj sin, koje izliva Hor, za tebe su, o, Ozirise, i one su za tebe, o, Unase. Dooh i doneh ti Oko Horovo da bi njime mogao osveiti svoje srce, postavih ga pod tvoje noge i dadoh ti sve to je izalo iz tvoga tela da srce tvoje ne prestane da kuca [u nedostatku] toga (ponoviti etiri puta). Glas tvoj te nikad nee napustiti, glas tvoj te nikad nee napustiti. [Obraajui se kipu preminulog, svetenik setem kae:] "[Tu je] miro, [tu je] miro. Otvori usta svoja, o, Unase (ovde [nuditi] miris s juga, tri zrna), i pomirii miris iz svetih odaja. Ovaj miris iz Hora istie, ovaj miris iz Seta istie, i on je taj koji utvruje srca dva boga Hora (ponoviti etiri puta). Ti se isti sa Heruesu ("Horovi pratioci''), ti si oien sodom, i Hor je oien sodom; ti si oien sodom i Set je oien sodom (ovde [nuditi] sodu sa severa); ti si oien sodom, i Tot je oien sodom; ti si oien sodom, i Sep je oien sodom; ti si oien sodom i utvren si meu njima, a tvoja su usta [tako ista] kao i usta teleta sisaneta na dan roenja njegovog. Ti si oien sodom, i Hor je oien sodom; ti si oien sodom, i Set je oien sodom; (ovde [zapaliti] jedno zrno tamjana); [ti si oien sodom], i Tot je oien sodom; ti si oien sodom, i Sep je oien sodom; tvoj ka je oien sodom i ti si ist, ti si ist, ti si ist, ti si ist. Ti si utvren meu bogovima, brai svojoj, glava je tvoja za tebe oiena sodom, kosti su tvoje oprane vodom i ti sam si uinjen savrenim sa svim to ti pripada. O, Ozirise, dadoh ti Oko Horovo, lice je tvoje ispunjeno njime i miris njegov se tobom iri. Zdravo, Unase, tvoje dve vilice su osloboene (ovde [doneti] Pe-se-kef). Zdravo, Unase, dva boga otvorie usta tvoja (ovde [nuditi] dva komada gvozda sa severa i juga). O, Unase, Oko Horovo ti je dato, i Hor usto dolazi; tebi je doneto, i stavljeno u usta tvoja (ovde [nuditi] miro severa i miro juga). Zdravo, Unase, bradavice s grudi Horovih tebi su date, i u usta si svoja uzeo (ovde [nuditi] mleko) dojku svoje sestre Izie, i mleko koje je teklo iz tvoje majke sipano ti je u usta (ovde [nuditi] dve posude s mlekom). Ti dobi dva oka Horova, belo i crno, ti ih uze sebi i ona ti lice osvetljavaju (ovde doneti dva kraga, crni i beli). Dan ti uini dar na nebesima, i istok i zapad su u miru s tobom; no ti uini dar (ovde [nuditi] kola), i sever i jug su u miru s tobom. Ovo su darovi koji su doneti tebi, darovi koje vidi, darovi koje uje, darovi koji su pred tobom, darovi koji su iza tebe, darovi koji su s tobom. O, Oziris Unase, beli Horovi zubi su ti dati da bi njima mogao ispuniti usta svoja (ovde [nuditi] dve korpe s crnim lukom). Kraljevski dar Unasovom ka-u (ponoviti etiri puta). Oziris Unase, Oko Horovo ti je dato, i ti ivi, i ti jesi (ovde [nuditi] kola). O, Oziris Unase, Oko Horovo koje se borilo sa Setom ti je dato, i ti ga podie (ovde [nuditi] dva kraga belog vina) do usana svojih, i tvoja usta su njime otvorena. O, Oziris Unase, tvoja usta su otvorena onim ime si ispunjen (ovde [nuditi] dva kraga crnog vina). O, Oziris Unase, ono to je iz tebe kapalo dato ti je (ovde [nuditi] au crnog piva). O, Ra, neka sva hvala koju na nebesima prima bude hvala Unasa, i neka sve to pripada telu tvome pripadne Unasovom ka-u, neka sve to pripada telu njegovom pripadne tebi 97

(ovde [nuditi] rtveni oltar). O, Unase, Oko Horovo ti je dato da bi mogao da okusi (ovde [nuditi] kola), i da bi mogao da osvetli no. O, Unase, Oko Horovo ti je dato da bi te moglo zagrliti (ovde [nuditi] dojku). O, Unase, Oko Horovo koje se borilo sa Setom ti je dato, da bi ti se njime mogla usta otvoriti (ovde [nuditi] krag belog vina). O, Unase, ono to se izlilo iz Ozirisa dato je tebi (ovde [nuditi] posudu s crnim pivom). O, Unase, Oko Horovo ti je dato da bi se bez pomoi gvozda tvoja usta mogla osloboditi (ovde [nuditi] posudu s pivom od gvoa). O, Unase, Oko Horovo ti je dato, da bi ono oboavalo lice tvoje (ovde [nuditi] posudu s pivom). O, Oziris Unase, Oko Horovo te pokropi uljem (ponoviti etiri puta i [ponuditi) miro svetkovine). O, Oziris Unase, ono to se istisnu iz lica tvoga dato je tebi (ovde [nuditi] ulje hekem). O, Oziris Unase, Oko Horovo ti je dato da bi te moglo obrijati (?) (ovde [nuditi] krag sa seft-om). O, Oziris Unase, Oko Horovo ti je dato da bi te moglo miropomazati (ovde [nuditi] ulje ninem). O, Oziris Unase, Oko Horovo ti je dato da bi te moglo voditi bogovima (ovde [nuditi] krag tuat-a). O, vi mira, budite prostrta pred vaeg Hora (ovde [nuditi] miro na), i uinite ga jakim. Uinite da stekne vlast nad telom svojim, i neka mu se oi otvore. Neka ga vide sva blistava bia, neka ime njegovo uju, jer je Oko Horovo doneto da bi se moglo postaviti pred Oziris Unaa (ovde [nuditi] miro). O, Oziris Unase, dva Oka Horova po loena su kao boja na tvoje lice (ovde [nuditi] stibijum i bakar). O, odeni se u miru! Obuci svoju odedu u miru! Neka Tatet obue (ovde doneti dve haljine) svoju odedu u miru! Zdravo, Oko Horovo, u Tepu, u miru! Zdravo, Oko Horovo, u kuama Nit, u miru. Primi belu odedu. O, daj da dve zemlje koje se radovahu da odaju potu Horu odaju potu Setu; i daj da dve zemlje koje bejahu u strahu od Seta budu u strahu od Unasa. Boravi s Unasom kao njegov bog, prokri mu put medu blistave i utvrdi ga medu njima." PREBIVALITE BLAENIH Bogovi Egipana su boravili na nebesima sa svojim ka-ovima, hu-ovima i senkama, i tamo su primali blagoslovene pokojnike da borave s njima. Ova nebesa su se nalazila na nebu za koje su Egipani verovali da je nalik na gvozdenu tavanicu, ravnu ili zasvoenu, i da po prostranstvu i obliku odgovara zemlji ispod sebe. Ova tavanica je bila pravougaona i na svakom uglu ju je podupirao stub. U ovoj ideji, kao to je primetio Maspero, imamo preivelo verovanje o drvetu-krovu kod vrlo primitiv nih naroda. Jo u veoma ranom razdoblju etiri stuba. su bila poistoveena sa "etiri drevna hu-a koji ive u Horovoj kosi", i za njih se takode kae da su "etiri boga koji stoje pored nebeskih stubova-ezala".Ova etiri boga su "deca Horova" i njihova imena su Amset, Hapi, Tuamautef i Kebhsennuf. Smatralo se da oni nadgledaju etiri etvrtine sveta, i zbog toga su bili cenjeni kao bogovi etiri strane sveta. Egipani su nebo ili nebesa nazivali pet Manje primitivno gledite dalo je nebesima oblije boginje Nut , koja je predstavljena kao ena sa savijenim telom ije su se ake i stopala oslanjale na zemlju. U ovom sluaju dve ruke i dve noge obrazuju etiri stuba koji pridravaju nebesa. Nut, boginja neba, bila je ena Seba, boga zemlje, iz ijeg ju je zagrljaja odvojio u, bog vazduha; kada se ovo razdvajanje dogodilo, nastali su zemlja, vazduh i nebo. Gospodin Lanzone je sakupio izvestan broj ilustracija ovog 98

dogaaja iz papirusa i drugih dokumenata u kojima vidimo Seba koji lei na zemlji i ua koji ispruenim rukama podie Nut. Stopala boginje poivaju na istoku, a ake su joj na zapadu; ovo je pokazano prizorom na kome su u i dve ene koje na glavama imaju "istok", odnosno "zapad". Dete nastalo spajanjem Seba i Nut bilo je Sunce, koje je roeno ujutro na istoku i koje je prelo putanju du tela svoje majke dok nije uvee zalo na zapadu. Mesec je pratio sunevu putanju du tela njegove majke, ali je ponekad jo jedna ena savijena ispod Nut (si. 2) i veruje se da ona oznaava nono nebo kojim putuje mesec. Na zanimljivoj slici koju je objavio ekje (Jequier) boginja je naslikana kako lei vodoravno s rukama ispruenim celom duinom iznad glave; na grudima joj je sunev disk, a na stomaku mesec. Oni koji su verovali da je nebo gvozdena ravan, zamiljali su na njemu zvezde obeene kao svetiljke, a oni koji su nebo slikali kao boginju, obasuli su njeno telo zvezdama. Jedan prizor predstavlja jutaranju i veernju Raovu barku kako plove preko lea Nut; drugi predstavlja ua kako dri sunevu barku u kojoj je disk na obzorju. Trei, iz sarkofaga Setija I, predstavlja Nua, boga prvobitne vode, kako dri sunevu barku u kojoj vidimo bubu naspram sunevog diska, kao i Izidu i Neftidu koje stoje sa svake strane; iza Izide stoje bogovi Seb, u, Hek, Hu i Sa, a iza Neftide su tri boanstva koja predstavljaju vrata kroz koja je bog Tmu izaao u svet. Izmedu dve savijene enske figure koje predstavljaju dnevno i nono nebo, o kojima se govorilo ranije (sl. 2), nalazi se trea savijena u krug; prostor okruen njom predstavlja, prema dr Brugu, Tuat ili egipatski podzemni svet, u kome borave bogovi mrtvih i upokojene due. Ovo gledite podrava scena sa sarkofaga Setija I (sl. 1). U vodenom prostoru iznad barke je figura boga savijenog u krug, kome prsti na nogama dodiruju glavu, a na njoj stoji boginja Nut koja ispruenim rukama prihvata sunev disk (Legenda glasi: ovo je Nut, ona prima Ra.). U prostoru koji je okruen telom boga stoji natpis: "Ovo je Oziris; ono to on okruuje je Tuat." Iako se skoro svi egiptolozi slau u vezi sa znaenjem rei "mesto upokojenih dua", ipak su one prevoene na razliite naine, razni naunici postavljali su Tuat u razliite delove sazdanja. Dr Brug i drugi postavljaju ga pod zemlju, a ostali su smatarali da je to prostor koji postoji izmeu ruku ua i tela Nut, ali najnovija teorija kae da on nije smeten ni iznad ni ispod zemlje, ve izvan Egipta, prema severu, od koga je odvojen planinskim lancem koji je, kako su Egipani mislili, pridravao nebo (Istoni planinski vrh zvao se Bahetet, a zapadni Manu). Predeo Tuata je bila duga, breuljkasta, uzana dolina kroz koju je tekla reka; polazei s istoka ona je ila prema severu, a onda se kruno vraala nazad prema istoku. U Tuatu su ivele sve vrste stranih udovita i zveri, i to je bila zemlja kroz koju je sunce prolazilo tokom dvanaest nonih sati. Prema jednom gleditu, ono je ovaj predeo prelazilo sijajui, a prema drugom, ono je umiralo i postajalo potinjeno Ozirisu, kralju, bogu i sudiji carstva mrtvih. Due mrtvih prelazile su put do svog boravita u "drugom svetu" lestvicama, prema vrlo starom gleditu, ili su, prema drugom, ile kroz klanac u planinama Abidosa zvani Peka. Ali, ma kojim putem da su odlazile sa zemlje, one su ile prema predelu u Tuatu koji se u tekstovima piramida i kasnijim tekstovima zove Sehet-Aaru (Tj. Polje stabljika trske), koji se nalazio u Sehet-Hetepu (Tj. Polje mira), i za koji se verovalo da se prostire na severu Egipta. Ovde borave Hor i Set, jer su polja Aaru i Hetep njihova oblast, i u njih ulazi pokojnik sa po dva Horova deteta s jedne i druge strane, a "dva velika poglavara koji nadgledaju presto velikog boga objavljuju za njega veni ivot i mo". Ovde se za njega, kao i za Svevinjeg, kae da je "jedan", i etiri Horova deteta objavljuju Rau

njegovo ime. Poto je otiao na sever Polja Aaru, on polazi prema istonom delu tuat-a gde, prema jednoj legendi, on postaje nalik na jutarnju zvezdu, blizu svoje sestre Sotis. Ovde je on iveo u obliku zvezde Sotis i "velika i mala zajednica bogova iste ga u Velikom Medvedu". Egipatski teolozi, koji su smatrali 99

da su lestvice neophodne dui da bi se uspela na sledei svet, snabdeli su je i uputstvom koje je trebalo da izgovori kad stigne do vrha. Onako kako je dato na Unasovoj piramidi, ono glasi: "Zdravo tebi, o, keri Amente, gospodarice nebeskog Peterua (?), ti daru Totov, ti gospodarice obeju strana lestvica, otvori put Unasu, pusti Unasa da proe. Zdravo tebi, o, Nau, to [sedi] na rubu jezera Ha, otvori put Unasu, pusti Unasa da proe. Zdravo tebi, o, biku s etiri roga, jedan je tvoj rog okrenut prema zapadu, jedan prema istoku, jedan prema severu, a jedan prema jugu, daj da Unas proe, jer on je bie iz oiene Amente,koje izae iz zemlje Bakta. Zdravo da si, o, Sehet-Hetep, zdravo tebi i poljima koja su u tebi, polja Unasova su u tebi, jer su isti darovi u tebi." Due mrtvih bogovi Annua takoe mogu predati na uvanje tim bogovima, pa tako nalazimo da se u piramidi Unasa kae: "O, bogovi zapada, o, bogovi istoka, o, bogovi juga, o, bogovi severa, vi etiri [reda bogova], koji obuhvatate etiri sveta kraja vaseljene, koji dadoste Ozirisu da izae na nebo i plovi vodama nebeskim sa svojim sinom Horom pored sebe, da bi ga zatitio i uinio da se uzdigne kao veliki bog iz nebeskog ponora, kaite Unasu: 'Gle, Hor, sin Ozirisov, gle, Unas, bog starih bogova, sin Hator, gle, seme Sebovo, jer Oziris zapovedi da e Unas ustati kao pomonik Horov, i etiri hu-a, koji su u Annuu, napisae ovu zapovest velikim bogovima u vodama nebeskim.'" I opet: "Kad su ljudi sahranjeni i primaju svoje hiljade kolaa i hiljade kraga piva na stolu onoga koji vlada Amentom, u stranom je kripcu ono bie koje nema napisanu presudu: sada je presuda Unasova pod najveim, a ne pod malim peatom." Plan Sehet-Hetepa koji nalazimo u Knjizi mrtvih tokom tebanskog razdoblja bie kasnije opisan, i stoga je ovde dovoljno rei da se poreklo ideja o srenom ivotu koji pokojnik vodi nalazi u tekstovima piramida, to se moe videti iz sledeeg odlomka: "Unas ponudi tamjan velikoj i maloj zajednici bogova, njegova usta su ista kao i jezik u njima. O, vi sudije, vi uzeste Unasa k sebi, dajte mu da jede ono to vi jedete, dajte mu da pije ono to vi pijete, dajte mu da ivi od onoga od ega vi ivite, neka vae sedite bude i njegovo, neka vaa mo bude i njegova, nek barka u kojoj e on ploviti bude vaa barka, dajte da mreom lovi ptice u Aaruu, da poseduje tekue struje u Sehet-Hetepu i da dobije meso i pie od vas, o, bogovi. Neka voda Unasova bude vino koje je od Raa, neka nebom krui kao Ra i prelazi preko neba kao Tot." O stanju onih koji su propustili da osiguraju blaeni ivot s bogovima u SehetAaruu Tuata tekstovi piramida ne kau nita, i izgleda da uenje o kanjavanju grenika i suenju koje se odravalo posle smrti predstavlja razvoj karakteristian za kasnije razdoblje. 100

Zavrno razmatranje Mitovi koji su nekada nastajali u dolini Nila sauvali su dragoceni materijal za prouavanje staroegipatskog drutva. Oni su neobino interesantni ne samo za istoriju egipatske religije ve ine jedan od izvora za izuavanje celokupne kulture Egipta. Tako, bez upoznavanja sa zapisima slinih predanja koja su doprela do nas, mi ne moemo stvoriti sliku egipatske knjievnosti, jer je ba mitologija bila izvor niza knjievnih dela. Pozivanje na mitoloki materijal neophodno je i za izuavanje pojedinih pitanja istorije Egipta, a naruito njenih najstarijih perioda, kao i za razumevanje mnogih problema Egipatske umetnosti. Meutim, time se znaaj staroegipatskih mitova ne iscrpljuje; oni daju dragoceni materijal i za uporedno izuavanje religioznih predstava na drevnom istoku i za istraivanja ideologije grko-rimskog sveta. Znaaj staroegipatskih mitova isto je neosporan i za istoriju nastanka i razvitka hrianstva. Ozirisov kult je snano uticao na hrianstvo, na nastanak mnogih obreda, na stvaranje mnogih likova hrianske ikonografije. Nesumljiv je uticaj oziriskih misterija na sistem uskrnjih obreda (vaskrsenje), slika Ozirisovog suda na ikonografiju hrianskog stranog suda, uenja o podzemnom carstvu i pogubljenjima Ozirisovih neprijatelja na hriansko uenje o mukama grenika u paklu, slike Izide i Horusa na stvaranje lika bogorodice, Horusa pobednika zla na celi niz likova svetaca, pobednika nad avolom. Ostaci staroegipatskih religioznih predstava a naruito predstava koje se odnose na Ozirisov kult, bili su, naravno, najjai u samom Egiptu, zato se i u umetnosti i u religiji hrianskog Egipta one ispoljavaju osobito jasno. 101