Milan Uzelac

FILOZOFIJA MUZIKE

Novi Sad 2005

Milan Uzelac

Filozofija muzike

Sadržaj

Uvod 1 Musica mundana 2 Musica instrumentalis 3 Epilog
Literatura

www.uzelac.eu

2

Milan Uzelac

Filozofija muzike

Svi smo mi još uvek u mreži sila koje, nastavši pre dvadeset i pet vekova, ne prestaju da upravljaju ljudskom delatnošću s maksimalnom intenzivnošću. Eto, gde nastaju problemi koje mi, jadni kompozitori, počinjemo da naziremo u tami našeg neznanja... J. Ksenakis

www.uzelac.eu

3

Milan Uzelac

Filozofija muzike

Muzika je, kako u vreme pitagorejaca i Platona, Aristotela i Aristoksena, Grigorija Niskog i Avgustina, Aristida Kvintilijana i Boetija, Tome i Kuzanskog, Šelinga i Hegela, Šopenhauera i Ničea, tako i danas, predmet intenzivnog interesa svih velikih mislilaca, svih onih koji u njoj vide temeljan način izražavanja transcendentalne konstitucije mesta čoveka u kosmosu. U osnovi ove knjige leži najdublje uverenje da su najveći muzičari u ovo kratko vreme ljudskog bitisanja: Pitagora, Platon, Aristid Kvintilijan i Johanes Kepler. Ako su njihove misli sve vreme bile usmerene nebu, nebo im je uzvraćalo najvišim svojim darovima; bili su miljenici Muzâ i stoga su, kao i svi o kojima se ovde govori, svet videli kao veliki Hram velikog Graditelja izgrađen na principima muzike, koja je isto što i sam kosmos – dijalog Harmonije sa samom sobom. Ako je od najstarijih kosmogonijskih tumačenja sveta harmonija bila viđena kao najviša vlast nad elemenatima, njeno razumevanje je bilo i ostalo predmet najintenzivnijeg mišljenja onih koji su sebe smatrali filozofima; prvi koji je sebe nazvao tim imenom bio je Pitagora i nije slučajno što s njim počinje istorija filozofije kao i istorija filozofije muzike. Ovde će biti reči upravo o filozofiji muzike i neće me iznenaditi ako ovaj naslov (zbog njegovog drugog dela) privuče pažnju i onih što će pročitavši ovaj spis biti duboko razočarani; u ovoj se knjizi neće govoriti o muzici u svakodnevnom i uobičajenom značenju te reči, dok će o tzv. "savremenoj muzici" biti reči samo izvan okvira filozofije muzike - u dodatku; isto tako, ovde se neće pobrojavati i analizirati pravci u muzici kojima je obilovalo upravo završeno stoleće1, niti će se raspravljati o delima savremenih "kompozitora"; još manje od toga, ovde se neće naći ni izlaganje o strukturi, egzistenciji i svojstvima
1

O tome videti Dodatak ovom spisu.

www.uzelac.eu

4

Milan Uzelac

Filozofija muzike

muzičkog dela, kao što tu neće biti ni uputstava kompozitorima ili njihovim eventualnim slušaocima; sve to će tokom izlaganja biti stavljeno u dvostruke zagrade. Ko hoće da se obavesti o praktičnim stvarima, koje se tiču nekih vidova realizovane muzike, taj se mora obratiti muzikolozima, istoričarima i sociolozima muzike, eventualno, estetičarima muzike; svima njima ova knjiga nije namenjena; budu li je ipak čitali, postaće hronično depresivni i njima mogu samo preporučiti moju knjigu Postklasična estetika2. Ova knjiga namenjena je samo onima koje interesuje muzika kao filozofski problem, odnosno, muzika kao kosmički i, u svojoj osnovi, nad-kosmički fenomen; ova knjiga namenjena je filozofima i onima koje interesuje filozofija. Nažalost, problem je u tome što i sa samom filozofijom danas ne stoji sve najbolje; već dva stoleća sama stvar filozofije nalazi se u središtu interesa najvećih i najuticajnijih filozofa (Hegel, Huserl); ali, kao i u ranijim epohama, i sada, kad god se jedan problem jarko osvetli, tama oko njega postaje sve dublja i sve neprozirnija; iz nje, očima nesviklim i nepripremljenim za istinsku svetlost, ne nazire se ništa upravo tamo gde jedino i ima šta da se vidi. Naše vreme je i dalje vreme postmoderne, vreme posle moderne, vreme onih koji misle da su posle onih modernih nešto novo izrekli svojim nemuštim govorom. Ako je i tako, o postmodernoj se mora govoriti na postmoderan način pa nju najviše izdaju upravo oni koji je ozbiljno shvataju; jer oni ne izdaju samo principe postmoderne već i principe moderne; nakon postmoderne, kao i nakon poslepostmoderne, postaje svima jasno da se postmoderna mora misliti u njenom jedinstvu s modernom i da su svi
2

Uzelac, M.: Postklasična estetika, Viša škola za obrazovanje vaspitača, Vršac 2004.

www.uzelac.eu

5

Milan Uzelac

Filozofija muzike

postmoderni iskazi van konteksta tradicionalne filozofije besmisleni. Postmoderne zapravo nema. Taj termin samo je u jednom trenutku, kao velika moda vremena, hteo odvući pažnju teoretičara umetnosti i filozofa od onog što u samoj filozofiji jeste i ostaje centralno i jedino bitno. Istovremeno, mora se priznati: postmoderna je imala veliki uspeh: uspela je da najumnije ljude odvrati sa pravoga puta i odvede u čestar relativizma, amoralnosti, u oblast s one strane svakog istinskog stvaralaštva. Nije nimalo slučajno što se čekalo dve i po hiljade godina da bi se u svetlu tumačenja R. Dedekinda konačno mogao razumeti problem beskonačnosti kako ga je izložio grčki matematičar Eudoks u IV stoleću pre naše ere. I zato, kad se čovek umori od uzastopnih grešaka koje uporno čini, počinje da shvata kako se o nekom problemu mora govoriti isključivo iz celine filozofije koja u sebi obuhvata i postmoderno i moderno bez kojeg to prvo (a vremenski poslednje) ne bi moglo ni nastati. Kada je o muzici reč, mora se prvo reći šta muzika jeste; u odgovorima na pitanje o tome šta kad je o muzici reč , tradicija ne oskudeva, ali kritično pitanje i dalje ostaje: u kojoj meri su tokom čitave istorije ljudi uopšte uspeli da se približe Muzici. Ne govori se o realizovanoj muzici, niti o zaglušnom instrumentalno organizovanom šumu u koji smo potopljeni kao ribe u vodi3. Ovde se govori o tome šta

3

Nije iznenađujuće (naprotiv, sasvim je logično, i to je krajnja konsekvenca tzv. realizovane "muzike", a u formi najgrublje ideologije), da se u vreme agresije na Irak, pred početak bombardovanja nekog od njegovih gradova, milenijumima starijeg od svake svete šupe u Americi, stanovništvo tih gradova prethodno satima "obrađuje" najvećim doprinosom anglosaksonske civilizacije evropskoj kulturi - hard-rokom. O razlozima tome, i toj "vrsti" muzike treba govoriti, ali ne u onom delu ove

www.uzelac.eu

6

Milan Uzelac

Filozofija muzike

muzika jeste, ukoliko jeste, a ne govori se o njenim pojavnim oblicima; zato je naslov ove knjige upravo filozofija muzike, filozofija onog što je istinska osnova kosmosa i physisa, ili, kako se to ponekad s manje pažnje i s manje osećaja za suptilnost čitave problematike a u duhu vulgarnosti koja prožima naše vreme - kaže: filozofija prirode. Muzika jeste oduvek i ukoliko jeste, samo – harmonica mundi. *** Nesreća koja nas je zadesila daleko je dublja i složenija; ona je izraz dugovekovne krize, ako se o krizi više danas i može govoriti. Moje duboko uverenje zasniva se na tome da je problem muzike, problem svih problema savremene umetnosti a potom i filozofije; smatram da se u raspravi o temelju muzike otkrivaju svi problemi teorije savremene umetnosti ali i svi problemi savremene filozofije. Oni od rođenja slepi za umetnost i njene pojavne oblike, slepi su i za filozofiju. I to je jedan od najvećih problema našeg vremena: samo tako je postalo moguće da se estetikom bave oni koji nemaju razumevanja za umetnost, a da se filozofijom bave oni koji nikad u životu nisu osetili ništa čulno. Umetnost ne počiva na racionalnom. Filozofija ne stiže daleko ako hita samo za onim što joj navešćuje razum, jer filozofska intuicija prethodi svakom učenju o kategorijama. Ne želim ovde, na samom početku, da kažem ono što će biti evidentno na samome kraju; istina se može otkriti pre u umetnosti no na putu filozofije; istina se doseže u neposrednom iskustvu i o tome jasno svedoči susret Hrista i Pilata; nije nimalo slučajno što filozofiju vodi logika koja nije naučna, i još je manje slučajno opravdano prigovaranje
knjige koji raspravlja o najvišim domenima evropske kulture, već u njenom dodatku.

www.uzelac.eu

7

u svet determinisanog.eu 8 . Iljin kad umetnost određuje kao služenje. u naše vreme. na putu na kom sama nastoji da bude umetnost a ne nauka. Ako je filozofija umetnost. i to u onoj meri. Nije stoga nimalo slučajno što se filozofija i umetnost u ovoj knjizi tako često ukrštaju: i jednu i drugu održava eros stvaranja. ona je to u meri u kojoj je stvaralaštvo. ako je umetnost pokušaj nekog iskoraka iz sfere stvaralaštva – to je samo slika pada u mrežu racionalnog. isto tako.Milan Uzelac Filozofija muzike filozofiji koje dolazi od Tertulijana. u kojoj su bogovi spremni da darom stvaranja obdare umetnike.uzelac. dar bogova. Upravo zato duboko je u pravu I. Filozofiranje jeste dar. u svet obesmišljenog. i jedna i druga nastoje da se oslobode svih veza s naukom i naučnim načinom mišljenja. prava filozofija može biti ponajpre kulturologija – istorija duhovnog razvoja čovečanstva. a i to u onoj meri u kojoj ostaje na putu potrage ka mudrosti. A. a ovo moje tumačenje ostaje na tom putu. www.

kao što ne možemo precizno odrediti ni njen pojam i to ponajpre stoga što i ne znamo šta je to muzika. egzaktna kosmologija. Kao što je iz duha matematičke mistike nastala moderna. Svi nešto znaju o muzici.Milan Uzelac Filozofija muzike Uvod Svako raspravljanje o nekom problemu pretpostavlja minimum saglasnosti o tome šta čini njegovu bit i koje su njegove predmetne granice. Ono što kao muziku slušamo danas na koncertima. tako bi trebalo očekivati da je i muzika iz nečeg nastala. a nakon toga i filozofskog izlaganja. ne pomažu nam mnogo ni zvučni zapisi muzike ni partiture muzičkih dela. takođe može biti predmet istraživanja. Filozofska tradicija ne oskudeva u odgovorima i www. gde ona prebiva i koja je i kakva njena istinska priroda. znamo i da su partiture samo blede shematske tvorevine. Pritom smo sasvim daleko od toga da znamo šta je to muzika i koji je njen najviši smisao.uzelac. te da je i samo izvođenje muzičkog dela umetnost posebne vrste. budući da se ovde pod predmetom misli sve što može biti predmet svesti. beskrajno je sporne prirode i sadržaja.eu 9 . naznake o tome kako bi se neko muzičko delo trebalo interpretacijom uvesti u svet realnih zvukova. odavno smo poučeni tome da je svaka interpretacija samo jedna od mogućih interpretacija. a složićemo se lako da o njoj više znaju oni što poznaju njen pojam i njene uzroke. Priroda samih stvari jeste izvorno mesto gde se otkrivaju osnovna pitanja i javljuju najveće teškoće: mi uzroke muzike ne znamo. moglo bi se pretpostaviti da i muzika kao fenomen o kojem nešto na ovaj ili onaj način znamo. isto tako. mnoštvo interpretacija jednog te istog dela navodi nas na nužni zaključak da se zapitamo kakvo je zapravo samo to delo. no oni koji o njoj imaju samo površne impresije.

dok se princip harmonije mislio uvek u vezi sa opštom harmonijom kosmosa. sa delima Čajkovskog (VI simfonija) i Rahmanjinova. ona mu se opravdano učinila nečim od iskona. pa se otad i razlikuju musica theoretica i musica practica. numeralis proportio) pri čemu je "konsonantnost" kosmosa i različitih stupnjeva saznanja shvatana kao muzička konsonantnost. već u vreme Aristotela. za muziku se od najstarijih vremena vezuju pojmovi harmonije i proporcije. završila upravo u to vreme. naglasak se s pitagorejsko-platonovskog noetičkog tumačenja i istraživanja fenomena muzike.uzelac. nečim samorazumljivim i neproblematičnim. kao što su dovršene i neke od prirodnih nauka. Realizovana muzika se završila. kao jedini njen pojavni oblik. ne bez znatnog uticaja sofista i Demokrita.Milan Uzelac Filozofija muzike kao što često biva. ono što je od nje ostalo sve manje www. proporcija se tumačila kao konsonantnost (consonantia. Da je sve na ovom ostalo. U poslednjih nekoliko stoleća musica practica nametnuće se i kao jedina forma muzike. Feručo Buzoni će početkom XX stoleća i reći da istorija muzike nije duža od četiri stoleća. već praktičnu muziku novog doba koja se sticajem različitih okolnosti. a što je već bilo nagovešteno u Betovenovoj Mondscheinsonate kao i njegovim poznim gudačkim kvartetima. Veliki nemački filozof Fridrih Niče nastanak tragedije i tragične igre tražio je u muzici ali se nijednog časa nije zapitao za poreklo same muzike. ponajviše po logici same stvari. stvari bi bile daleko jednostavnije i muzika bi (teorijski gledano) ostala ono što je od početka i bila .eu 10 . preneo na muzičku praksu i od tog vremena mišljenje muzike se neprestano kretalo između noetskog i praktičnog pola. istorija koje muzike? Jasno je da on tu nema u vidu Muziku.kosmologija. nimalo slučajno. oni prvi odgovori čine se odlučujućim i sudbonosnim za svu potonju istoriju problema. Ali. a s punim razlogom. ali.

tačnije o nastojanjima da se odredi mesto muzike u kosmosu. izlaganje počinje stavovima o prirodi i funkciji muzike koje nalazimo u delima najznačajnijih filozofa prošlosti. tonući u stoleću koje je za nama u sve dublji glib (čak i u odnosu na ono što bi trebalo da se može).eu 11 . ne samo da je osporila samu sebe. ali logične smrti. a završava se shvatanjem o tome kako je realizovana muzika. a da se do pravog pitanja. Već od samih svojih početaka muzika izaziva nesporazume. Gde je ona muzika koja je nekad nadahnjivala i uznosila čoveka u oblast transcendentnog? Šta je ostalo od muzike i od mišljenja muzike? Šta to uopšte danas zvuči i koje nas to melodije zapljuskuju? U kojoj meri možemo biti u bilo kakvom saglasju s prirodom.Milan Uzelac Filozofija muzike se čuje i oseća na adekvatan način. U početku musikē je etički.uzelac. tako isto i u problematičnoj prirodi muzičkog fenomena. kad znamo da priroda ne zna za disonance i da je stoga sva poznata muzika samo oblik protivprirodnog bluda? Sva do našeg vremena realizovana "muzika". Kako je do tako nečeg uopšte došlo? Čini se da je odgovor potrebno tražiti kako u samoj istoriji. a ne estetički fenomen. već je u pitanje dovela Ideju same muzike. sve vreme je pogrešno razumeju i nije slučajno da je postala predmet intenzivnog interesa filozofâ tokom čitave istorije filozofije. pitanja o Muzici do danas nije ni došlo. samo jedan od mogućih oblika egzistencije Muzike i potom dovršava konstatacijom da je agonija u kojoj se nalazi sva muzika XX stoleća samo znak njene prevremene. koju većina od nas smatra za jedini oblik muzike. sve manje razume. poslednjih nekoliko stoleća o njoj se govori kao o najvišoj www. Ovde neće biti reči o problemima muzičke prakse već o filozofiji muzike. živimo u prostoru ispunjenom zvucima od kojih neki sklopovi i dalje pretenduju da naziv muzičkog dela. posebno kad znamo da svi postojeći muzički instrumenti ne sadrže zvuke koje sadrži priroda.

Sasvim je izvesno da se realizovana muzika mogla misliti u dve pojmovne ravni: ontološkoj i estetskoj.Milan Uzelac Filozofija muzike umetnosti. posebno kad je reč o tematizovanju biti muzike. nesporno je da nema više muzike na koju bi trebalo ukazati kao što nema ni tragova muzičkog koji bi mogli biti mogući podsticaj mišljenju Muzike. ili ima najviši metafizički rang? Da li su sva ova pitanja posledica različitih shvatanja muzike ili različitih vrsta muzike? Da li je muzika tek neka prolazna istorijska pojava ili način egzistencije sveta. Da li je reč prvenstveno o daru Muza. odnosno bogova. moramo pomenuti nekoliko značajnih filozofa prve polovine XX stoleća. a kojim ne odzvanja više ni sveta tišina. Problem je upravo u samom pojmu muzike. da postoji makar "muzika u nagoveštajima".eu 12 . mada još uvek iz sve veće daljine do nas dopiru Platonove reči o tome kako je "filozofija najviša muzika". ili o nekoj tehničkoj veštini? Da li muzika podstiče ili smiruje? Da li je reč o sredstvu vaspitanja ili o načinu da se očisti duša? Da li se muzika može dosegnuti čulima. Reći da se živi u doba u kom nema muzike. ali i tako nešto zvuči krajnje problematično i može imati samo terapeutski značaj. ili samo umom? Da li muzika prebiva u našem pamćenju ili čini strukturu kosmosa? Da li muzika treba da nam skrati dokolicu.uzelac. koji sve manje razumeju i pesnici i atomski fizičari? Ovde je na delu nastojanje da se odgovori na neka od ovih pitanja čak i po cenu da odgovori ne budu do kraja jednoznačni. jer je do jednog jedinstvenog odgovora danas još uvek nemoguće doći. čini se koliko čudnim toliko surovim. a da pritom ima tri pojavna oblika: u prvu grupu spada pitagorejska muzika kojom dominira harmonika (to je "kosmička" muzika koja je nastojala da bude u saglasju s harmonijom i strukturom kosmosa i vremenski ta muzika www. Istina. ali. mnogi su spremni da tvrde da ako prave muzike i nema.

Buleza. do 1602).Milan Uzelac Filozofija muzike postoji do IV stoleća pre naše ere).eu 13 . za njom sledi "psihološka" muzika koja za svoj predmet ima oblikovanje duše (ona je "tehnička" u izvornom značenju reči téchne.uzelac. potom opada pod uticajem shvatanja o etičkom značaju muzike (Aristotel. Aristoksen) da bi se. Kačinija (1602). Filozofija muzike se po treći put našla na mestu bez senki u delu Johana Keplera koje je njena kruna i njen kraj. muzike koja je konačan oblik svoje propasti dobila u drugoj polovini XX stoleća. e. a o kojoj je prvi progovorio Pitagora. ne treba gubiti iz vida da su kasnije kompozitori poput Kejdža. a završava se traktatom Buzonija i muzičkom praksom Sergeja Rahmanjinova i majstora zvona Konstantina Saradževa. www. Nakon toga. njom vlada tonalna harmonija i to je muzika koja na teorijskom planu počinje s traktatom Đ. to je vreme opadanja mišljenja muzike i narastanje nesporazuma muzike sa samom sobom. Filozofi su u narednih dvanaest vekova nastojali da sačuvaju svest o mestu. u vreme koje traje do danas. smislu i značaju muzike. Štokhauzena. mišljenje muzike dolazi do prvog svog vrhunca kod Platona. u doba poznog helenizma iznova u delu Aristida Kvintilijana našlo u svom najvišem zenitu. s tim što tu spada i vreme vladavine modalne harmonije u muzici kojom dominira misticizam Ekharta i nominalizam Okama a koja traje od 1321/1322. situacija se znatno počela pogoršavati već krajem XIX stoleća. Nova muzika kojom dominira izraz nastaje nakon 1602. Čitav taj period realizovane muzike (od VI stoleća pre n. to je muzika o kojoj govori Platon i koja traje do XVII stoleća. nakon njega. Gubajduline. pod uticajem novovekovne filozofije i s pojavom estetike. pa do tridesetih godina XX stoleća) jeste vreme pokušaja da se realizuje Muzika koju misle filozofi. ona nastoji da govori jezikom osećanja. musica mundana biva potisnuta. Šnitkea. zamenjuje je musica instrumentalis. istina.

a granice ovog mišljenja određene su granicama naše moći refleksije. a to je – mišljenje muzike. jer je nikada nije ni bilo u njoj adekvatnom realnom obliku. Ima doduše šumova. Istinska nauka o muzici mora se vratiti Aristidu Kvintilijanu i Johanu Kepleru. u vreme kad muzike nema. ali su zavedeni slavom i novcem nastavili da "komponuju" (živeći u iluziji kako "stvaraju" muziku). već u prirodi vremena u kom smo se zadesili. ako ne i na Muziku samu. ono što se danas zove "muzikologijom" samo je nesporazum sa teorijom koji često dobija tragikomične. svo nemušto muzičko brbljanje XX stoleća koje ne znači ništa. ali ne u akustičnom obliku. to nije još uvek dovoljno da se prevlada buka i bes. ali i groteskne crte. nažalost. došlo je samo nekoliko mislilaca u poslednjih sto godina (Ernst Bloh. Muzika se može jedino misliti (i to se odnosi samo na donje slojeve Muzike).uzelac. Muzika postoji samo kao celina kosmosa. u stoleću koje počinje da teče ne može da bude na nivou zadatka koji se pred nju postavlja. projekt realizovanja bilo kakve muzike postao je više no problematičan. Aleksej Losev) i jedan izuzetan muzičar (Feručo Buzoni). Zvuci ne mogu biti nosioci muzike i poslednji koji bi njene tragove mogao www. njen surogat pod imenom muzikologija. Namera ovog spisa u vreme odsustva i pokušaja da se realizuje ikakva muzika bila bi u tome da skrene pažnja na ono muzičko muzike. upravo zato. Nije samo stvar u tome što se ne shvata da bi muzikologija daleko adekvatnije mogla postojati kao fizika subatomskih čestica i njihovih energija. zvučnost nije isto što i zvučni materijal.eu 14 . ali ono što se danas čuje nije muzika ni u kom od mogućih oblika u kojima bi se njen trag mogao realizovati. ima buke.Milan Uzelac Filozofija muzike bili na tragu onog što je na vreme spoznao u oblasti pesništva Artur Rembo. Do uvida da je mišljenje muzike moguće samo na način kako je to izložio besmrtni Kepler.

netrpeljivost prema plagijatorima i epigonima. nepodobno je za svaku od umetnosti. ali. spoj prva dva gradivna elementa i trećeg. racionalnog momenta mogao bi biti i odlučujući na putu u nastojanju da se razume muzika.Milan Uzelac Filozofija muzike "čuti" bio je mitski Orfej. novatorstvo. postmodernizam u muzici (mada je tu reč samo o jednom posebnom slučaju promašaja da se dospe na put ka biti muzike). Svi kasniji nesporazumi. sama Muzika nikad nije konsekventno ni mišljena i izuzetak čine nekoliko pojedinaca u čitavoj dosadašnjoj istoriji. posledica su nekritičkog prihvatanja pogrešnog stava da postoji jedna muzika. Ne postoji muzika. Još uvek. Jedini mogući naslov ovog dela može i mora biti samo . naprotiv: naše vreme sklono relativizovanju svega.neopravdano povezane istim imenom. Sve ovo ne treba da nas vodi u pesimizam. energija. samo u slučaju ako se ne misli dosledno. Nauka o muzici kao istinskoj Muzici izgubila je sledbenike već početkom XVII stoleća. Izrazom estetika muzike može se "pokriti" samo teorija muzike poslednjih nekoliko stoleća i to samo dotle dok se ne shvati da muzika do XVII stoleća i muzika nakon XVII stoleća jesu dve apsolutno različite stvari . Nažalost. gde na početku nisu sadržani i svi elementi daljeg toka stvari. odlikuju ga revolucionarnost. pa tako i za www. pa i najviših vrednosti. shematske tvorevine onog što bi se moglo možda tek odrediti kao realizovana muzika. a koji je dalja posledica zablude da postoji muzika. daleko smo od toga da ujedno mislimo trojaku strukturu sveta (materija. mi još uvek živimo u doba koje se određuje kao novo vreme. informacija). postoje nagoveštaji. Budući da ovaj spis treba videti kao delo u nastajanju.eu 15 .uzelac. u realnosti to behu Pitagora i Saradžev.filozofija muzike. kraj može izgledati iznenađujući.

ili bilo kakvog –izma. a to. ali. i ako se bavimo filozofijom. ostati. već zagrobna tišina. u trenucima kada se osećala samo hladna praznina od onoga sveta www. ako ih i ima oni su na periferiji našeg globalnog mravinjaka. nije razlog za rastrojstvo. zapadne Evrope i Amerike. Tako nešto govoriti daleko je od svakog minimalizma. Možda živimo u nesrećno vreme. ta zverska agresija i divlja mržnja osamnaest zemalja tzv. potrebno je mnogo mudrosti kako bi se shvatilo da je ono "najveće". formulisao sam u vreme bombardovanja Novog Sada. uprkos neodoljivom zovu Sirena.uzelac. koja se kao nit vodilja provlači kroz ovu knjigu i objedinjuje njene prividno raznorodne delove. ali za odabrane. kao što se nikada neće zaboraviti ni grobna tišina pred večernje nalete zločinačkih aviona.Milan Uzelac Filozofija muzike najveću među njima – filozofiju. To je ono najviše pred čim ako se nađemo. takođe. ono što nam se čini "najznačajnijim". ne ni grobna. ono za šta se jedino vredi boriti. najveći dar Muza. *** Osnovnu tezu. u vremenu sadašnjem. u proleće 1999. moramo. a takvih je danas malo. danima i nedeljama prolivana na Srbiju dok je sav svet ćutao. godine. u trenucima kada bi naglo zamro cvrkut ptica i kad bi nastupila. pred nama je zahtev da se okrenemo samim stvarima. da po treći put pokušamo da tematizujemo samu stvar. svako vreme je nesrećno za one što smisao svoga opstanka vide sa one strane mogućeg. sadržano u sasvim malim stvarima. Filozofija kao i umetnost oduvek je bila privilegija duhovne elite i uvek je živela u malim duhovnim enklavama povezujući one koji bez nje i umetnosti nisu nalazili smisao opstanka.eu 16 . ne sme da se zaboravi. Ova poslednja jeste najviša muzika.

a za neke i transparentno. započeta pre desetak godina pod naslovom Estetika muzike završena tek sada. ovde je izložen po mom mišljenju danas jedini mogući i razložan odgovor na pitanje: zašto je vreme velike muzike prošlo pre no što se ona i pojavila u svom istinskom obliku? Moskva. 27.Milan Uzelac Filozofija muzike spremna da nas primi u svoje veliko ništa. po prvi put shvatio sam odakle govori i gde jedino postoji istinska Muzika.uzelac.eu 17 . marta 2004. godine www. Tada sam počeo da istovremeno i osećam i mislim tišinu na tragu davno mi znane Celanove Todesfuge i zato je ova knjiga. kad sve je postalo prozirno i jasno.

Musica mundana www.Milan Uzelac Filozofija muzike 1.uzelac.eu 18 .

građenje stihova. pojam muzika ima drugačije značenje no danas: njime se označavaju sva umeća koja služe vaspitanju duše.Milan Uzelac Filozofija muzike Mišljenje prvih grčkih mislilaca upućeno je problemima što ih nameće priroda (phisis) i nije nimalo slučajno što kod njih. nije spadalo samo izučavanje muzike u uskom značenju te reči.В. već i izučavanje strukture i kretanja nebeskih tela. s kojima i počinje mišljenje muzike i njenog mesta u svetu. Istovremeno.C. 5 Герцман Е. kao svojevrsnu "gimnastiku duše". a nalaze se naspram gimnastike (čiji je cilj vaspitanje tela). muzika dobija svetsko.uzelac. oratorsko umeće kao i scensko izvođenje pesničkih dela4. muzika nije mogla biti odvojena od tragedije ili komedije. jer nijedan oblik poezije nije postojao bez igre. www.: Алетейя.eu 19 . posebno kod pitagorejaca. 25-26. a igra se nije mogla zamisliti bez muzike5. muzike i igre. Svemu tome razlog leži u činjenici da su Grci ljudska umeća i celokupnu praktičnu čovekovu delatnost shvatali i delili drugačije nego mi danas. . 1995. kod Grka je tokom mnogo stoleća umetničko stvaralaštvo činilo nerazorivo jedinstvo reči. Tako. pa do danas. ne treba gubiti iz vida da su kod Grka u umetnosti spadale i nauke (istorija i astronomija). Treba znati da tada. ne i slikarstvo. Музыка древней Греции и Рима. – СПб. O antičkom shvatanju pojma muzike teško je govoriti ne samo stoga što se svojim obimom on uveliko razlikuje od današnjeg već i stoga što je i antički pojam téchne veoma različit od današnjeg pojma umetnosti koji se može primenjivati samo na pojave nastale od sredine XVIII stoleća. ali. Ako je pojam muzika i ukazivao na delatnost muza. kosmičko značenje. skulptura ili arhitektura. u početku. 4 Ovo je neophodno imati u vidu da bi se razumelo zašto Platon kad i govori o muzici u prvom redu misli na poeziju. u muziku. kao i potom. kod Platona.

uzelac. on to ne čini kad govori o izvođenju hora. Hamburg. počinje odvajati od poezije i tako nastaju dve različite 6 Georgiades. a sam izraz musikē. Upravo će to shvatanje navesti Aristotela da ustvrdi kako su njegovi prethodnici musikē ubrajali u paideia (obrazovanje). Taj izraz bio je sasvim daleko od pojma téchne7 i njime se označavao sadržaj vaspitanja. 187b) pojam musikē (i to kao musikēs téchnes) upotrebljen prvenstveno kao etički. odnosno. S. 1958. Do odlučujuće promene je došlo tek kada je naglasak bio prenet sa govora na instrumente. a ne kao muzički pojam8. u času kad auleti stupaju u prvi plan odbijajući da se povuku pred horom koji je dotad uvek imao prvenstvo. stih. muzika i igra. odnosno činjenja (téchne). S.Milan Uzelac Filozofija muzike Kada je reč o tumačenju samog pojma musikē treba imati u vidu da je kod starih Grka muzika bila neodvojiva od govora.: Musik und Rhytmus bei den Griechen. način stvarnosti6. odnosno. T. Hamburg. napominjući da nije lako reći u čemu počiva bit (dynamis) musikē premda njom čovek treba da se bavi (Politika. bilo je odlučujuće za kasnija tumačenja. 7. a što on smatra problematičnim. T. tada se muzika zapravo počela osamostaljivati.: Musik und Rhytmus bei den Griechen. posebno ako se zna da Platon o musikē i gimnastici govori kao o dve "delatnosti" (Država. 411e). 1337b. Rowohlt. govora. U prvo vreme nisu se odvojeno posmatrali jezik. www. 1958. Shvatanje musikē kao nekog delovanja. 7 Ako Pindar ovim pojmom određuje igru na aulosu (V. Tako je upravo kod Platona (Gozba.6). 1339a). da je ona zapravo samo jedna mogućnost jezika. upućivalo na moć kojom se dâ oblikovati određen karakter (ethos). muzika se. 45-6.eu 20 . vezivanjem za instrumente. u gramatičkom smislu nije bio ni imenica ni pridev. 8 Georgiades. stiha. Rowohlt. već je upućivao na "ono što se na Muze odnosi".

kako je muzika bila tesno povezana s poezijom i igrom u njoj je preovlađivao ritam dok je melodija bila u drugom planu. no igra u strogom smislu reči. 9 Татаркевич В. S druge strane. što znači igra. vodila poreklo od orchesis. Muzika je bila i sastavni deo misterija čijim se osnivačem smatrao legendarni pevač Orfej. kretanje ruku imalo je isti značaj kao i kretanje nogu. 10 www. kod Eshila pevani delovi (mele) još uvek preovlađuju u odnosu na razgovor (metra). Po nekim istraživačima (T. dok je sama reč orchestra. mesto u teatru. . ditirambe je izvodio hor u proleće u čast boga Dionisa. Iako se muzika prva osamostalila u odnosu na poeziju i igru. U njenoj osnovi bio je ritam. a njihovi stihovi su se pevali. o tome svedoči i grčka reč choreuein koja istovremeno označava i igrati u ansamblu i pevati u njemu.eu 21 . ona je zadržavši ekspresivnu funkciju (kojom su se dotad sve tri odlikovale) počela da služi izražavanju osećanja održavajući pritom i dalje tesnu vezu sa religijom i kultom. 1977. a učesnici orfičkog kulta smatrali su da muzikom koju izvode mogu na kratko vreme da oslobode dušu iz tamnice tela9. i sam pevač je svirao na liri dok mu je hor igrom10 odgovarao. dok se prozodija izvodila u vreme procesija. Treba imati u vidu da je ta grčka igra više nalik mimici. 16-17. Античная эстетика. Muzika je i tada smatrana darom bogova. ostala je tesna veza muzike i poezije.Milan Uzelac Filozofija muzike "umetnosti": instrumentalna muzika i poezija namenjena čitanju (a ne pevanju ili recitovanju). – М. Različite forme realne muzike nastale su u to doba iz kulta različitih bogova: peani su se pevali u čast Apolona. prvi pesnici Arhiloh i Simonid bili su i pesnici i muzičari.с. pripisivana joj je magijska moć.: Искусство. Veza muzike i religije sačuvala se čak i kad je muzika uveliko postala deo javnih kao i privatnih profanih svetkovina.uzelac. Da je muzika dugo ostala u bliskoj vezi sa igrom (plesom). Pevanje pesnika postalo je potom samo još metafora.

Ako bi se hteli pobrojati svi problemi kojima se bavila antička teorija muzike. 11 Sviranje na kitari bilo je.a) strukturna i (b. Musik und Tod. dok se lira. W. sa istoka su Grci preuzeli aulos (nalik oboi) i tek na njemu se mogla precizno izvoditi neka melodija. činili bi građenje melodija. a drugu. S. E. 41-2.b) izvođačka muzika. onda bi se to moglo učiniti polazeći od podele muzike na (a) spekulativnu i (b) praktičnu muziku. pa stoga i Aristotel posebno govori o kitaristici.b) teorijska muzika. Treba imati u vidu i drugačiji stav po kome je kod Grka sve vreme postojala samostalno i instrumentalna muzika. mahom su se koristili lira i kitara (poboljšana lira). u spekulativnu muziku bi spadala (a. U praktičnu muziku spadale bi (b. a u teorijsku muziku (koja je nezavisna od fizičkih pojava) spadaju harmonika (nauka o zvuku).eu 22 . građenje ritmova i građenje stihova. fizičku muziku čine muzička aritmetika (kao nauka o odnosu zvukova) i muzička fizika (nauka o zvučnim odnosima u kretanju nebeskih tela). novina takmičenja na Pitijskim igrama 588. Ebering. navodno.a) fizička muzika i (a. a posebno o auletici. Berlin 1929. ritmika i metrika. a ti instrumenti su bili do te mere jednostavni da se njima svako mogao služiti. godine i bilo je izuzetak.Milan Uzelac Filozofija muzike Georgijades) muzika bez pevanja pripada kasnijem vremenu11 dok se instrumentalna muzika u savremenom značenju te reči nije nikad kod Grka ni razvila. čiji je predmet građenje i izvođenje poezije (kao sastavnog dela muzike).: Herders Ideen zur Verbindung von Poesie. Instrumenti kojima su se Grci služili nisu bili snažni i nisu davali mogućnosti za izvođenje složenijih kompozicija. prvu. korišćena u kultovima boga Apolona. 12 Muziku na liri i aulosu Grci su do te mere različito doživljavali da nisu ni imali jedinstven pojam za instrumentalnu muziku. Aulos je bio orgijastički instrument i korišćen je u kultovima boga Dionisa. www. o tome opširnije: Nufer. mogla čuti prilikom izvođenja drama i igara kao i pri prinošenju žrtava12.uzelac.

Današnja shvatanja o antičkoj muzici imaju prevashodno tehnički karakter jer. svako umeće koje se obavljalo pod pokroviteljstvom muza. mi nemamo predstavu o tome kako je ta muzika realno zvučala. života i države. duše i tela i da dospe do biti društvenog uređenja. Nakon ovog sasvim je jasno zašto se antički pojam muzike ne može bez ostatka identifikovati sa onim pojmom koji mi danas imamo i da čak ni kod Platona nema adekvatnog grčkog izraza koji bi odgovarao modernom pojmu muzike. simetria. moramo se već na samom početku osloboditi modernog značenja koje danas ima ovaj pojam a koji je kod starih Grka sve vreme bio usko povezan kako sa izvođenjem scenskih predstava tako i sa poezijom i govorom budući da je tu reč prvenstveno o vokalnoj muzici pošto je instrumentalna muzika najvećim svojim delom bila u funkciji teksta.uzelac. Isto tako. uprkos nekoliko dešifrovanih fragmenata. iako je moguće odrediti mesto muzike u sklopu antičke umetnosti i kulture. odika (učenje o pevanju) i hipokritika (učenje o scenskom izvođenju).Milan Uzelac Filozofija muzike organika (učenje o instrumentima). u isto vreme. taj pojam je označavao i teoriju muzike (pa kad skeptici kasnije budu napadali muziku. Platona ili Aristotela i njihovo shvatanje muzike.eu 23 . pa nije ni čudo što će upravo on filozofiju i www. oni će negirati ne samo muzičku praksu već i muzičku teoriju). logos. rhythmos istovremeno su i temeljni pojmovi artikulacije univerzuma. jer pod tim pojmom Grci su mislili umetnost muza. techne. njegovog harmoničnog sklopa kao i do sistema životnih moći. mimesis. kao što su harmonia. poiesis. tj. da bismo uopšte razumeli pitagorejce. mnoštvo muzičkih kategorija. horeia kao i gimnastike u manjoj ili većoj meri mogli bi da znače isto što i muzika. Svi pojmovi kao što su mousike. uz pomoć tih pojmova Platon je nastojao da opiše bivstvenu strukturu kosmosa. U svakom slučaju.

odlučujuća za obrazovanje države budući da joj daje najviše zakone (nomoi). hrabrosti. bila samo igra koja pruža zadovoljstvo i pritom se ne bi više videla njena povezanost s oblašću moralnosti niti ethos koji u njoj prebiva. To je uzrok tome što Platon. To etičko delovanje muzike u najtešnjoj vezi je sa pojmovima harmonia i rhythmos budući da oni mogu imati i ethos. tako i muzike i etosa. Damon13 tvrdi. 402c). već na početku. kao što je muzika. slobode. Ako bi muzika bila samo umetnost (u današnjem značenju te reči) tada bi ona. gordosti i drugih srodnih stvari kao i onih koje su svima suprotne. ma gde se pojavile.uzelac. kad govori o muzici.) Čini mi se da čuvari moraju svoje stràžare sagraditi negde u blizini muzike" (Država. Muzički je obrazovan neko tek kada oseti suštinu razumnosti.eu 24 .. jer su to opasne stvari. ako se ima u vidu njen vaspitni značaj i njeno prevashodno etičko delovanje lako će se tad uočiti kako ona stremi najvišem idealu (kalokagathia). 61a). međutim. Tako se.Milan Uzelac Filozofija muzike muziku misliti u njihovom neraskidivom jedinstvu (Fedon. uvek ima u vidu njeno etičko delovanje budući da je muzika (kao umetnost zvuka) od odlučujućeg značaja za obrazovanje u državi.. www. a da se pritom ne pokolebaju i najviši državni zakoni. 424cd). pa je etičko učenje posledica muzičkog delovanja čiji je smisao oslobađanje konstruktivnih moći koje izgrađuju etičkopolitički ideal. o čemu Platon u dijalogu Država kaže: "Dobro se treba čuvati svake promene u muzici. kao neozbiljna delatnost. kad zapazi njihovo prisustvo tamo gde se zaista nalaze (Država. a otud je potreban samo jedan korak da bi se uvidela kauzalna veza između sveta tonova i sveta političke prakse. muzičar čije etičko učenje Platon ovde sledi. u najvišem smislu značenja te reči. može istaći kako veza muzike i logosa. a ja se slažem sa njim da se načela muzike ne mogu nigde dotaći. moralni karak13 Učitelj Perikla. (.

pa se pojam nomoi koristio istovremeno i za pesmu (kao konkretni oblik. www. 401e-402a). Stencel) lako će se uočiti veza muzike i jezika. jer. pa su zato poželjne samo one harmonije koje izražavaju etos čestitog i muževnog čoveka. To znači da vaspitno delovanje muzike može da prožme mlado biće u celini . zakoni su shvatani kao idealne melodije koje su osnova svakog oblikovanja (vaspitanja). govorio je da vrednost te umetnosti treba obuhvatiti umom" (De musica. Visoko mesto Platon dodeljuje muzici zato što ona omogućuje da se lako zapazi sve ono što je nepotpuno i što nije lepo i umetnički izrađeno. muzike i filozofije14 i nije nimalo slučajno što će Platon tvrditi kako je "filozofija najviša muzika" (Fedon. Uostalom.eu 25 . najdublje ulaze u unutrašnjost duše i najjače je se doimaju. političke i moralne vrednosti određenoga teksta. pa sve što je muzičko ima za cilj da razvije ljubav prema lepoti (403c). 1144f). Ritam i harmonija.Milan Uzelac Filozofija muzike ter. 401d) i to je slučaj posebno kod mladih osoba budući da kod njih umna strana duše (logos) još nije dovoljno razvijena.njegovu telesnu i psihičku strukturu. Ako se ima u vidu "neposredna muzikalnost" grčkog govora (J. 14 Plutarh stoga izveštava: "Dostojni Pitagora je u sudu o muzici odbacio potvrdu utiska. pa u tome i leži najdublji značaj muzičkog vaspitanja (Država. da se od starina određene melodije poštuju kao zakoni. 61a). ono što je najlepše to je i najdostojnije ljubavi. muzička melodija pre svega služi razumevanju melodije jezika i ova ideja leži u osnovi pedagoške. Ako se zna da su muzički oblici zakoni. smatra Platon. biva jasna podudarnost zakona države i melodija države. a s druge strane muzika omogućuje da se hvale lepe tvorevine i primaju u dušu i da se pomoću njih čovek vaspitava kako bi postao savršeno dobar (Država. način pevanja) i za zakon.uzelac. kao i ono što po prirodi nije lepo.

Ovaj obrt od kosmičkog ka političkom tumačenju muzike (pri čemu su oba još uvek kod Platona ostajala u uzajamnoj ravnoteži) dolazi do pravog izraza kod Aristotela a posebno kod njegovog sledbenika Aristoksena koji će naglasak staviti na praktičnu stranu muzike. sledeći niz intencija kakve nalazimo već kod Pitagore (a pre svega njegovo magičko. Tako država.uzelac. za koju se zalaže Platon. pa su oni. premda nisu pesnici i ne moraju pevati pesme moraju poznavati osnovne pesničke principe mimo kojih se ne sme raditi (Država. gradeći idealnu državu. www.istinski tragičari. obezbeđujući uslove za idealni život. medicinsko značenje muzike kao sredstva delovanja na psihičku i fizičku strukturu čoveka).eu 26 . Revalorizaciju istinskog shvatanja muzike imaćemo tek kod Aristida Kvintilijana. 379a). a zakoni u državi nisu ništa drugo do prave melodije koje sve sa svim usaglašavaju. Idealna država nije ništa drugo do konkretni oblik idealne muzike. već je pre svega mesto vladavine suvereniteta ideje dobra koja omogućuje vladavinu pisanih zakona. nije nekakav represivni aparat koji počiva na kontrolama što se odvijaju na raznim nivoima.Milan Uzelac Filozofija muzike Sve to omogućuje da se shvati zašto upravo filozofi koji grade idealnu državu. upravo oni behu .

to su sva nebesa (Met. onda je granica. Upravo to . omeđuje ga.sinteza bezgraničnog i granice . Granica je princip raščlanjivanja. a ritam svog života podešavali su sa skladom koji su nalazili u kretanju zvezda i nebeskih tela. odnosa i proporcije. razmer). samo bezgranično se ne može spoznati jer svako saznanje treba da razluči predmet koji se saznaje od svega drugog te da ga tako ograniči.. a da se čitavo nebo obrazuje iz brojeva koji nisu sastavljeni iz apstraktnih jedinica već iz jedinica koje imaju prostornu veličinu (Met.. bez granica.što www.1. granica zaustavlja to prostiranje.Milan Uzelac Filozofija muzike 1. Ako bi sve bilo neodređeno. kao nešto neograničeno.eu 27 . celina svega što jeste određena kao apeiron. pa su načelo koje vlada svemirom tražili i u ljudskoj prirodi. prostire u beskonačnost. tad. Svođenje sveta na red. ne bismo mogli imati ni predmet saznanja. oblikovanja pa upravo zato određeno i neodređeno (ograničeno i neograničeno) sazdaju broj i sve što se uopšte može saznati ima broj (odnosno meru. Ovde treba istaći da brojevi imaju ne samo gnoseološki već i ontološki karakter: ako je bivstvovanje. oblik (eidos). ono što sprečava da se fenomeni rasplinu u neograničenom.uzelac. meru i njegovo srodstvo s umom sadržano je u njihovom čuvenom stavu Broj. ocrtava određene obrise. U tome treba videti razlog što su pitagorejci sve što se događalo na nebu tražili i na zemlji. U zanatskim veštinama videli su otelovljenje broja. 1080b). 986a) i do toga oni su došli polazeći od uverenja da matematika može da izrazi prirodu nebeskih pojava. Pitagora i njegovi učenici filozofiju grade po ljudskom uzoru. omeđi. Bezgranično ima osobinu da se produžava. saglasno Filolaju.

u broju koji unosi red u tok fenomena leži spas od haosa. pa se u brojevima nalazi i nešto geometrijsko. Ako je broj činilac koji postavlja granice. budući da su do njih dospeli ocrtavanjem stvari. – М. Pitagora i njegovi učenici išli su u svom tumačenju brojeva tako daleko da su i vrline svodili na brojeve ističući kako je smisao stvari u brojevima kao počelu što "postoji kao i materija stvari. (d) o dušama kao brojevima i (e) o umetnosti kao broju. Висша® школа. История античной эстетики. Losev. mislili brojeve strukturno. с. www. jeste broj15. (b) o kosmosu kao broju. kao njihovo svojstvo i kao njihovo stanje. pa je upravo zahvaljujući harmoniji moguća spoznaja i mišljenje stvari. ono zahvaljujući čemu dolazi do identiteta bezgraničnog i granice. onda je on izraz opštevažećeg ontološkog poretka. tj. (c) o stvarima kao brojevima. kako primećuje A.eu 28 . F. premda su oni razlikovali geometrijske brojeve i geometrijske figure.Milan Uzelac Filozofija muzike razgraničava predmete i čini ih razdvojenim. Ako bi se jednom rečju htelo izreći šta je to zapravo pitagorejstvo. učenje o bogovima kao brojevima. oni su bit i umni oblik stvari. Zato su pitagorejci. Broj je ono što omogućuje da se jedna stvar razlikuje od druge a harmonija je sama struktura stvari. figurativno. kao elementi broja smatrali 15 Лосев А. tada bi se svo učenje zapravo moglo svesti na učenje o broju i pritom razlikovalo: učenje (a) o samim brojevima. oni su geometrijski.Ф. 1963. Pomoću broja koji određuje merljivi oblik i sklop. ali geometrijski u neprostornom smislu.uzelac. 263. misaonim kretanjem po granicama stvari. kosmos se pokazuje kao uređeni sklop stvari.

58 [(73)] Жизнь Пифагора.. Saglasno brojevima i rečima svi delovi kosmosa se sjedinjuju i na taj način postaju lepi. 986a). М.Milan Uzelac Filozofija muzike parno i neparno. 1997. proporcije (vajarstvo) i ljudske pokrete (ples) pa tako umećima daje dostojanstvo i visoko poštovanje.-с. prikazi onoga što za čoveka ima večitu važnost. boje. baš kao što je rečeno svo nebo" (Met.uzelac. iskonskim. Pitagora i njegovi učenici su matematičke elemente smatrali elementima svega postojećeg i sve stvari određivali polazeći od brojeva. videći broj kao izraz usklađujuće moći praiskonskog. kako jedan Pitagorin učenik kaže. Sam Platon je pod uticajem Pitagore ritam nazivao poretkom kretanja (Zakoni.. zato iz brojeva ne nastaje samo simetrija u muzici već su oni vladajuća. tonovi. www. Činjenica je da pitagorejsko učenje dolazi do nas kroz prizmu Platonove Akademije i tu se posebno misli na Platonove učenike Speusipa i Ksenokrata. pokreti uređeni po broju i meri. 16 Ямвлих Халкидский. iz sebe same rađajuća povezanost stvari u svetu. neka neobavezna "lepa umetnost. broj je.: Алегеи®. broj pak da proizlazi iz jednog. a broj jedan da se sastoji iz jednog i drugog (da je i paran i neparan). od čega je jedno neodređeno. sve slično broju. a drugo određeno. 1997. – М. Ako je. pa je zato. upućen na ono što ostaje jednako. a razni brojevi da su. kao znak koji uspostavlja red. mudrost znanje lepog. pa su ove smatrali u daleko većoj meri elementima no što to behu voda. nego tela.eu 29 . 665a). što se smatra stvarnim. vatra ili zemlja. prvobitnog. Brojevi nisu predmeti za gledanje. Videći broj kao dijalektičku sintezu neodređenog i određenog. XII/58. onog uvek u sebi identičnog koje deluje tako da sve što na ma koji način dospe s njim u odnos postaje lepo te filozofija i nije ništa drugo do saznanje toga i briga o vaspitanju koje ima za cilj popravljanje ljudi16. božanskog. moći koja dovodi u red tonove (muzika).

U malo slobodnijem. oni delovi koje čini neograničen prostor jesu neograničeni" (44 B 2). Granica i ono bez granice čine broj: "I doista. Jer bez njega ne može se ništa ni shvatiti ni pojmiti [pojmovno izraziti]" (44 B 4). granice ograničavaju ono unutar njih) i ne ograničavaju (ono van njih). pri čemu je odnos prema vidljivom svetu izvor sakralnog i ontološkog učenja o srazmerama i simetrijama.uzelac. a stvari su. a koji je težio tome da www.Milan Uzelac Filozofija muzike opštevažećim. pitagorejac Filoloj je. Posledica toga je da se sve postojeće ne sastoji samo od ograničenog ili samo od neograničenog i jasno je da je svet (i sve što je u njemu) nastao iz sjedinjavanja granice i bezgraničnog i očigledan primer za to je ono što se opaža u realnosti na polju: jedni njihovi delovi sastoje se samo od granica (tj. štaviše. ili samo neograničeno ne može biti. nego i materijalni uzroci stvari. jer svako saznanje odvaja predmet od svega drugog i time ga ograničava.eu 30 . 985b. 7a) rekao: "Sve postojeće mora biti ili ograničeno ili bez granica ili i jedno i drugo istovremeno. 987a) što znači da je predmet učenja o brojevima sklop stvarnosti. jer su u telima nalazili brojne odnose. sve što se može spoznati ima broj. ocrtava određene konture. Stvaranju pojma o "broju" doprineo je odnos spram realnosti kakav su imali Grci. Aristotel ističe da su pitagorovci brojeve povezivali sa suštinom stvari. a drugi delovi se sastoje od granica i neograničenih (poseda) što se nalaze van njih. Ono što nema granicu produžava se i prostire u beskonačnost. on podvlači da su brojevi ne samo formalni. sami brojevi (Met. Ono što nema granicu ne može se saznati. Ta sinteza bezgraničnog i granice koja razdvaja predmete i čini da se oni razlikuju – jeste broj. međe) koje ograničavaju (posed). interpretiranom prevodu. Samo ograničeno. dok granica zaustavlja to širenje. prema Stobeusu (Ecl.. I 21.

eu 31 . iz sebe same nastajuća veza večne postojanosti koja se nalazi u svetu stvari" (44 B 23). Prvobitno pitagorejsko učenje o nastanku broja iz bezgraničnog i granice ne treba shvatati samo apstraktno-logički: ono nije bilo samo apstraktna teorija već je u sebi imala i tragove svog porekla iz orgijastičkog kulta. Pitagora je brojeve smatrao počelima.pitagorejci su nazivali brojem. zemlja ili voda. ali je morala da se ograničava realnim čovekovim granicama i da u oblasti iskustva objedinjava ono bez granica i granicu. Orgija kao stvaralačka moć prirode posedovala je funkcija obuhvatanja sve bezgraničnosti života u svetu. Treba imati u vidu da čistu dijalektiku. ono što stvara život i dušu (3 B www. Stoga je bog neiskazano jedno (46.Milan Uzelac Filozofija muzike protivrečno bogatstvo realnosti dovede do jedinstva koje će označiti mnogoslojnijim i mnogoznačnijim terminom. 4). Time se pojam broja kod Grka razlikuje od onog pojma broja koji poznaju savremene nauke. koristeći elementarnu dijalektiku konačnog i beskonačnog (u prvo vreme neposredno i nesvesno) . budući da broj vlada svim ostalim stvarima i da postoje različiti odnosi među brojevima. pitagorejci su stvorili učenje o stvaralačkoj i tvoračkoj suštini broja. To objedinjavanje. Složena struktura pitagorejskog pojma broja nastala je tokom istorije. Shvativši broj kao dijalektičku sintezu. u njenom apstraktno-logičkom obliku ne nalazimo čak ni kod Platona. iz ovih poslednjih ne nastaje samo simetrija u muzici (47 A 17) jer broj je "vladajuća. poredeći sve stvari s brojevima (58 B 2).uzelac. Tako brojeve pitagorejci shvataju kao elemente samih stvari u daleko većoj meri no što su to vatra. a simetrije u njima nazivao je harmonijama (B 15). te da svest prvih grčkih mislilaca sve vreme ostaje u određenoj meri mitska. Oni su počeli da matematičke elemente smatraju "elementima svega postojećeg" (58 B 4).

određena je trojako: svršetak. 2). umne forme stvari koje ne postoje same po sebi. sredina i početak imaju u sebi broj svega. "brojevi ono najmudrije" (58 C 4).uzelac. Aleksandar Afrodizijski to objašnjava: "Neka je. bez stvari. vanprostorno geometrijski. njihova struktura. Ovde treba imati u vidu i svedočenje koje dolazi od Aristotela o tome kako "svaka stvar. Zato pitagorejski brojevi poseduju u sebi i nešto geometrijsko.eu 32 . crvenih i uopšte. govoreći "ovo je broj čoveka. Oni su do brojeva dolazili misaonim putem. mesec i svako živo biće (58 B 27). 268a). kretanjem po njihovim granicama. druge u crtež ruku. Zato su. zatim je premazujući zid živim malterom i crtajući čoveka i biljku pričvršćivao jedne kamenčiće u crtež lica. pretpostavivši to [Eurit] je uzeo 250 kamenčića. ritam i simetrija – njihova duša. zelenih. druge opet u druge delove. po pitagorejcima. pitagorejci su razlikovali brojeve i geometrijske figure. a ovo neke životinje" (45. na primer definicija čoveka 250. Istovremeno. već su i u samim stvarima dublji od njihovih neposredno datih svojstava (kvaliteta) i oni su princip njihove strukturne gradnje. ali samo misaono geometrijski. ocrtavanjem stvari. Oni su misaone. ovo konja. Kod pitagorejaca brojevi nisu samo dublji od samih stvari.Milan Uzelac Filozofija muzike 26). www. a biljke 360. Broj je neophodan za ljudski život (23 B 56) kao i za sunce. Pitagorejac Eurit (Eurythos) svaku je stvar razmatrao kao broj i predstavljao je kamenčićima koje je raspoređivao na određen način. On je kamenčićima predstavljao brojeve kao uzroke stvari. broj je u samim stvarima. obojenih raznim bojama. i napokon je dobio lik čoveka prikazan brojem kamenčića koji je jednak jedinicama za koje je rekao da definišu čoveka" (45 B 3). Brojevi su geometrijski. Pitagorejci su brojeve opisivali kao oblike. a to je broj tri (ili trojstvo)" (de caelo A 1. crnih. kao geometrijske strukture.

Da nema broja i njegove suštine. 1 i 2) koji nisu ni slični ni jednorodni nemoguće bi bilo da oni obrazuju kosmos da im se nije prisajedinila i harmonija bez obzira na koji način je ona nastala. Filolaj kaže: "Kako u osnovi sveg bivstvujućeg leže dva počela (granica i bezgranično. Jednakom i istorodnom nije bila potrebna nikakva harmonija. (ispušten tekst) moć i dekada. ali i sama duša je harmonija. jer harmonija je mešavina i jedinjenje suprotnosti. Aristotel piše o pitagorejcima: "Kažu da je duša nekakva harmonija. Granica je princip raščlanjavanja. oformljavanja i broj je princip harmonije. neodređeno i nejasno. Priroda broja je ono što omogućuje (daje) saznanje. Ona je velika i savršena. ali nesličnom i kvantitativno nejednakom poređanom jednom kraj drugog. ona upravlja. Na istom mestu čitamo: "muzika je harmonično spajanje suprotnosti. nebeskog i ljudskog života.eu 33 . takođe i kaže: "harmonija nastaje samo iz suprotnosti. Filolaj. harmonija je bila neophodna da bi se mogli održati kao celina sveta" (B 6). U broju se objedinjuju suprotnosti i time se oblikuje strukturna bivstvena figurnost i muzikalnost. Harmonija je sjedinjavanje raznovrsne mešavine i saglasje različitog". i telo se sastoji od suprotnosti" (44 A 23). sve ispunjuje i počelo je božanskog. nikom ništa ne bi bilo jasno ni u pogledu www. saglasje raznoglasnog" (44 B 10).Milan Uzelac Filozofija muzike Filolaj govori kako kad bi sve bilo bez granica ono ne bi moglo biti predmet saznanja.. Broj je harmonija. Bez nje je sve bezgranično. usmerava i poučava svakog o onom što mu je sumnjivo i nepoznato.uzelac. on kaže: "Delovanje i suštinu broja moguće je razmatrati s obzirom na moć koja leži u dekadi.. to znači da brojevi nemaju samo ontološko već i gnoseološko značenje (koje je blisko estetskom). dovođenja mnoštva u jedinstvo. Filolaj analizira svojstva svakog broja do broja deset koji je eidos – slika suštine celokupnog kosmosa (A 13).

u svim ljudskim delima i odnosima u svim umećima i muzici. "izrezala" iz bezgraničnog. tj. Broj se tu razmatra kao princip oblikovanja stvari da bi se njom moglo ovladati u ljudskoj svesti. najlepši broj. Kada se stvar razvila do tog momenta da postane istina. i na taj načih ih čini saznatljivim. Broj je nekakav gnoseološki gnomon koji omogućuje razlikovanje stvari i i ovladavanje njima u svesti i mišljenju. Ovde je karakteristična upotreba pojma harmonija. Laž ni na koji način ne može dospeti u broj. njemu je svojstvena i od početka od njega neodvojiva – istina" (44 B 11). objedinjuju i razjedinjuju. porede. Harmonija nije tu ništa drugo do struktura stvari (ili stvarî) u njihovoj odeljenosti kao i u jedinstvu. kako se mogu objediniti i obrazovati broj? U kakvom se međusobnom odnosu nalaze te različite sfere? Upravo taj odnos i jeste harmonija. međusobno suprotstavljaju.Milan Uzelac Filozofija muzike samih stvari ni u pogledu njihovih odnosa. Harmonija je ono www. Laž i zavist pripadaju prirodi bezgraničnog.uzelac. ona je na određen način utvrdila svoje granice. svoj oblik. besmislenog i nerazumnog. pa su odgovarajuće jedne s drugima kao u slučaju gnomona. dajući im telesnost i razdvajajući stvari od stvari (broj) daje pojam o stvarima bezgraničnim i ograničenim. Granica i bezgranično obrazovali su u njoj neko jedinstvo – harmoničnu celinu.eu 34 . Primetno je da priroda i moć broja deluju ne samo u demonskim i božanskim stvarima. da se one identifikuju. Laž je po prirodi neprijateljska broju. U stvarnosti nije tako: broj usklađuje sve stvari s osetima duše. na određen način ona je sebe izdvojila. već svuda. veličinu. Broj koji ovde nastaje u njoj kao rezultat njenog samoodređenja jeste istinito. Broj je ono što omogućuje da se jedna stvar razlikuje od druge. konstruišu ne samo u realnosti već i u mišljenju. Filolaj postavlja pitanje: ako se granica i bezgranično toliko međusobno razlikuju. kada je ona upravo ona.

11). Tako imamo pred sobom prvu estetičku teoriju antike.eu 35 . njihovo precizno mišljenje. Pritom duše dobijaju harmoniju i unutar samih sebe uz pomoć katarsisa (smirivanjem i lečenjem celokupne čovekove psihe). dok se iz stvari izvode elementarni akustički momenti zasnovani isto tako na harmonijskom pristupu: (ba) brojčani odnosi tonova (Hipas). zahvaljujući čemu nastaje struktura stvari. njen konkretno dati smisao. Sledbenici pitagorejca Hipasa tvrdili su da je broj "obrazac (paradigma) stvaranja sveta . Imamo ideju apstraktne opštosti na nivou brojčane harmonije i konsekventno tumačenje harmonije kao sinteze granice i bezgraničnog. Istovremeno. (bc) razni eksperimenti deljenja tonova (Arhita.. da unutrašnje može da postane sama struktura stvari. kao i da je moguće veštačko (umetničko) građenje (struktuiranje) stvari i da je moguće da se stvar subjektivno percipira. Kao posledicu primene pitagorejskih brojeva na konstrukciju bivstvovanja imamo muzičko-brojčani kosmos sa sferama koje su na rastojanjima saglasno brojčanim i harmonijskim odnosima.Milan Uzelac Filozofija muzike zahvaljujući čemu se izjednačavaju bezgranično i granica. i sredstvo razlučivanja" (18.. Harmonija omogućuje jasno percipiranje stvari. www. (bb) veza visine tonova s brzinom kretanja i količinom frekvencija kao i teorija konsonansa i disonansa (Arhita). Brojčana harmonija stvara (a) kosmos u kome su sfere simetrično raspoređene saglasno s muzičkim tonovima i (b) duše i sve stvari koje u sebi imanentno sadrže kvalitativno-harmonijsku strukturu. Filolaj). zahvaljujući čemu se granica ocrtava na fonu bezgraničnog. iz toga sledi da ono unutrašnje može biti izraženo u spoljašnjem. duša stvari (njena stvaralačka potencija).uzelac. znamo da je broj stvari.

a prema tome i lepote bila je pravilnost. – М. Aristotel proglašava oktavu lepom jer se njeni odnosi mogu izraziti celim brojevima. Iako se ne pominju likovne umetnosti. pa jednoobraznost različitih aspekata postiže svoj vrhunac u krugu i lopti.. postoji kroz brojeve". u jednom od kasnijih izvora (Sekst Empirik) saznajemo o zakonu simetrije: "Nikakve umetnosti nema bez analogije.Ф. с. Platon kaže da je nauka o brojevima i merenju neraskidivo povezana sa svim umetnostima. potom sa principima stvari i njihovog kretanja. ako je nešto savršeno ono je moralo biti i lepo. upravo zato su pitagorejci sintezu ograničenog i neograničenog videli u harmoniji. a kasnije tumačeni kao strukture. To objašnjava zašto kod pitagorejaca matematika nije nauka s praktično-tehničkom i estetskom namenom. ono se vremenom i menjalo: u početku brojevi su identifikovani sa stvarima.uzelac. 1960.eu 36 . prema tome. a potom i svih stvari u njemu17. a analogija se zasniva na broju. kao spoj ograničenog i neograničenog (Filolaj). niti je pomoćno sredstvo za uobličavanje estetski lepog (kao za renesansnog umetnika). 17 Лосев А. Svaka umetnost. i njena suština nije ni u čem drugom do u numeričkom nastajanju oblikovanog predmeta.Milan Uzelac Filozofija muzike Učenje o brojevima ima dugu istoriju. jer bez nje bi one bile samo bezvredne veštine (Hipija). ili sredstvo za ovladavanje prirodnim pojavama (Galilej). Pitagorovci su isticali simetriju i bili neskloni svemu što se brojevima ne da sameriti. Античная музыкальная эстетика. U vreme procvata pitagorejske filozofije lepim se označavalo sve što je bilo jednostavno i uređeno. 31. merilo savršenosti. pre svega kosmosa u celini. pa muzika nije izraz samo nekog nastajanja (u smislu kretanja svega) već brojčano nastajanje. često i odnos prema središnjoj tački. www.

geometrijsku i harmonsku proporciju. (Država. ne obazirući se na stvari koje su dole. jer saznanje nema nikakve veze sa svim tim (.. tako su pitagorejci postavili empirijske osnove muzičke akustike i prvi formulisali neke od pojmova i principa muzičke teorije. 531a)). a drugi put izučavanja su dobijala moralni i svemirski smisao. može neko stalno da blene u stvari koje su gore. Možda je to tvoje mišljenje i tačno.piše Platon u Državi . on je prvi uočio kako visina tona zavisi od dužine strune i kako su dužina strune i visina tona obrnuto proporcionalni. Ove divne nebeske slike.. nikad ništa ne sazna. razume se. po mome mišljenju.Milan Uzelac Filozofija muzike Hipoteza da je broj supstrat stvarnosti. Arhita je tako došao i do tri tipa proporcija i razlikovao aritmetičku. ako je rani pitagoreizam izražavao veći interes za praksu i eksperiment ("pitagorovci su valjani ljudi koji daju posla žicama i ispituju ih". a ovo moje naivno. pokušava da sazna nešto što se ne može saznati.). a ne ona o biću i nevidljivom.uzelac. Učenje o harmonskoj proporciji pripada Arhiti. a što će se kasnije izgubiti u neopitagoreizmu i kod Platona koji muziku misli apriorno matematički: "Svakako misliš . treba smatrati za najlepše i najsavršenije od svih takvih stvari.eu 37 . premda mehaničko deljenje dužine strune ne daje neposrednu predstavu o visini tona. to istraživanje je išlo u dva smera: jednom u pravcu akustike muzike (Arhita je smatrao da se ton sastoji od delova koji se moraju izraziti u brojčanoj proporciji). nalazila je najbolju potvrdu u muzici i zato se ispituju priroda i međusobni odnosi muzičkih zvukova koji se izražavaju brojčanim proporcijama. to je samo znak toga da su stariji pitagorejci muzičkim fenomenima pristupali empirijski. posmatra duhom. Ali ja ipak ne mogu verovati kako neka druga nauka uzdiže pogled duše. a ne očima. pa da ipak. zato što su naslikane kao vidljive.da čovek koji diže glavu i posmatra slike na tavanici i da nešto zna. ili da. a ipak treba znati da su www.

Zvuk u duši nalazi sebi odjek. a www. (. (.) Da bismo se poučili i u onim drugim stvarima. 529b-53b).. ako zaista želimo da učinimo korisnim onaj deo duše koji je po prirodi razborit. proučavati astronomiju kao i geometriju.eu 38 . Ako su u početku Grci smatrali da muzika deluje isključivo na osećanja onog ko sam peva i igra (na šta su upućivale ekstatične igre u čast boga Dionisa).. ili o nekom drugom odnosu. Zato se počelo govoriti kako kulturan čovek ne mora sam da učestvuje u igri već mu je dovoljno da igru posmatra. upravljaju i pokreću po istinitom brojnom odnosu u istinitim položajima kao i da se one mogu shvatiti samo razumom i razmišljanjem. a nikako očima. ali i da je smešno baviti se njima ozbiljno i sa namerom da se na njima shvati istina o jednakom i dvostrukom. moramo kao primer uzeti nebeske slike kao da smo u njima našli uzore koje je Dedal. a koji je ranije bio nekoristan" (Država. To je nadalje značilo da muzika može delovati stoga što su kretanja i zvuci srodni osećanjima i zahvaljujući toj srodnosti kretanja i zvuci izražavaju i izazivaju osećanja – deluju na dušu. pa zvuk i njemu odgovarajući odjek jesu sazvučni: kao u slučaju dve lire koje stoje jedna pokraj druge pa kad se dotaknu žice na jednoj i ona druga počinje da treperi.) Mi ćemo postavljajući sebi probleme. pod uticajem Pitagore i njegovih učenika oni su došli do zaključka da muzika u istoj meri može delovati i na posmatrača i slušaoca i da ne deluje samo kretnjama već i kroz posmatranje kretanja.Milan Uzelac Filozofija muzike one daleko iza onih istinskih slika čija se istinska brzina i istinska sporost. Ovo je imalo za posledicu da je moguće delovanje na dušu uz pomoć muzike. A kad bi njih video neki čovek vešt geometriji. da dobra muzika može dušu poboljšati. ali ćemo ostaviti ono što se zbiva na nebu. a sa njima i sve ono što je u njihovom krugu.. ili koji drugi umetnik ili crtač lepo nacrtao ili izradio.uzelac. mislio bi kako su veoma lepo izrađene..

Pitagora je smatrao da muzika može da održava zdravlje ako se njom pravilno služimo.uzelac. često se prepuštajući mitovima i legendama. gnev. Jamblih pominje melodije koje su smirivale strasti. Sledeći ovu misao Pitagorejci su tvrdili kako muzika ima moć da očisti dušu. ako se od njih očisti. potištenost i unutrašnju mučninu. naglašava kako muzičko vaspitanje treba smatrati glavnim te je pribegavao određenim melodijama i ritmovima pomoću kojih je lečio loše ljudske navike i strasti uspostavljajući iskonsku ravnotežu duševnih sila (XV/64). o moralnom i praktično-medicinskom značenju muzike. im je shvatanje kako muzika može delovati na dušu bilo sasvim prirodno da su u muzici videli pored psihogogičke i katarzičnu (očišćujuću) moć koja nije bila samo etička već i religiozna. moć upravljanja dušom. orfici su smatrali da je duša zarobljena u telu zbog svojih grehova i da se može od tela osloboditi samo ako se oslobodi od grehova. Pitagorejski stav o moći koju u sebi poseduje muzika i kojom ona deluje ima svoje poreklo u orfičkim verovanjima. Ovaj helenistički pisac u prvi plan ističe Pitagorino učenje o muzičkom katarzisu. pa je očišćenje i oslobođenje po mišljenju orfika bio najviši cilj čovekovog života.eu 39 . polazeći od toga da ljudi svoje predstave dobijaju čulnim putem i to kada posmatraju lepe oblike i likove ili slušaju lepe pesme i ritmove.Milan Uzelac Filozofija muzike loša pokvariti i zato je muzika još više no igra posedovala psihogogičku moć. Da bi se to moglo postići bilo je neophodno učešće u misterijama koje su kao svoj glavni elemenat imale igru i muziku. Mnogo vekova kasnije neoplatoničar Jamblih ističe da je Pitagora. www. On priča anegdotu o Pitagori koji je jednog razjarenog mladića smirio prevođenjem frigijske u dorsku melodiju. Jamblih navodi kako je Pitagora prvi vaspitavao pomoću muzike i počeo da leči strasti i ispravlja ljudsku narav tako što je uspostavljao harmoniju ljudske duše.

19. 1135f). Muzika stoga nije bila ljudska tvorevina. medicinski. с. s druge strane katarzis kod pitagorejaca zahvata celog čoveka (a ne samo njegovu moralnu stranu). čiji je koren u ovozemaljskom a ne u spiritualnom (kao što je to slučaj potom u hrišćanstvu). 1960.Milan Uzelac Filozofija muzike Pitagorejci su prvi zastupali stav da se medicinom može očistiti telo a muzikom duša koja. nezainteresovan. budući da muzički katarzis kod pitagorejaca nije estetski. praktični karakter. a ne drugim čulima. pošto se postiže i muzikom. već u smislu prosvećenja instikata života pri čemu je nemoguće odvojiti dušu od tela.uzelac. pa je tu reč o "očišćenju" ne u smislu nekog moralnog napora. već nešto što postoji "po prirodi" budući da su ritmovi koji postoje u prirodi čoveku dati od rođenja te 18 19 Лосев А. i medicinom i mantikom. www. moral od instinkta i lepotu od zdravlja18. pa je očišćenje imalo fiziološki. a ne strogo etički ili estetički. nije čovek taj koji nam je otkrio dobročinstva muzike.Ф. tako katarzis kod pitagorejaca ima prirodni. Polazeći od toga da je ekspresija moguća upravo zahvaljujući zvucima pomoću kojih se može delovati na dušu i što je moguće zahvaljujući sluhu. nego je to zasluga boga punoga ukrašenog svim vrlinama. koju su smatrali jednim od najvećih darova bogova19.eu 40 . Plutarh piše: "Po meni. odnosno. ekspresivni i psihogogički karakter pitagorejci nisu pridavali svim umećima već samo muzici. Treba imati u vidu da je tu pojam katarze još neizdiferenciran i da ima drugačije značenje no kasnije kad se tim pojmom ukazuje na moralno očišćenje.. – М. Античная музыкальная эстетика. fiziološki karakter. pod delovanjem muzike. u tome imaju svoje poreklo sve kasnije teorije o ekstatičnom karakteru muzike i tako je ideja muzičke katarze postala ideal svih antičkih autora. Apolona" (De musica. može na trenutak da napusti telo. Kod pitagorejaca je muzika bila u istom redu s medicinom.

dovođenje mnoštva do jedinstva i . 1977. a muzika je harmonično spajanje suprotnosti.Milan Uzelac Filozofija muzike on ne može da ih izmišlja već samo da im se prilagođava i da nastoji da ih dosegne20. kroz renesansu sve do novog doba (Kepler) i koje je koliko najpopularniji toliko i najtamniji momenat pitagorejskog 20 Ovom će se svojim postupkom suprotstaviti upravo tvorci elektronske muzike. kako se delovanjem muzike može postići "očišćenje" duše i njeno oslobođenje od tela muzika se pokazuje kao nešto jedinstveno. da li je neka muzika dobra ili loša. razvila se teorija muzike koja je sadržavala pojam "muzike sfera". zavisi od toga kakav karakter izražava i zahvaljujući vezi muzike i duše moguće je muzikom delovati na dušu tako što će se ova popravljati ili kvariti. с. najvažnije. Античная эстетика. zato su ritmovi shvatani kao slike duše. 21 Татаркевич В.eu 41 . ne "zadovoljstvo već služenje vrlini" (Atenej). Duša se po svojoj prirodi može samo izraziti uz pomoć muzike koja je njen prirodni izraz. – М. Ono što određuje muziku jeste harmonija koja nastaje iz suprotnosti. 74.saglasnost raznoglasja. izrazi karaktera. www. koji su veći značaj pridavali metafizičkoj i etičkoj dimenziji njihovih ideja. mada se može reći da je i duša harmonija budući da ona kao i sve stvari poseduje kvantitativno-harmoničnu strukturu. Broj je duša harmonije. etosa. odnosno.: Искусство. njenog karaktera. Kod poznijih pitagorejaca. Sama teorija očišćenja uz pomoć muzike podrazumevala je da je muzika izraz duše. njihovo nastojanje da stvore idealne odnose udaljava ih od realne muzike ali pokazuje težnju da se izjednače s bogom kao tvorcem. znaci. cilj muzike stoga nije u pružanju zadovoljstva već u oblikovanju karaktera.uzelac. najviše u ljudskom životu21. Prema ovom učenju (koje traje tokom starog i srednjeg veka. da je muzika "prirodni" izraz duše i da je po tome jedinstvena.

A postavivši to sebi kao temelj. uznemiren njihovim kretanjem proizvodi najmoćniju od svih melodija. događa se isto i ljudima" (Diels. Na taj način biva jasnije učenje o harmoniji duše. Pritom. Uzor ljudskoj muzici je harmonija koja postoji među nebeskim telima. A 35). kazuju da je razlog tome to što smo odmah već od rođenja okruženi tim zvukom tako da (nam) ne može biti posve jasan naspram protivne tišine: razabiru se naime zvuk i tišina naizmenično jedno naspram drugoga: stoga kao što se kovačima zbog naviknutosti čini da nema nikakve razlike. i da brzine prema razmacima imaju razmere muzičkih akorada. 290b): "Nekima se naime čini da je nužno da pri kretanju tako velikih tela nastaje zvuk. a ove udaljenostima tih tela. koje su u istom odnosu kao sazvučni intervali oktave. www. Visina tona određena je njihovim brzinama. činila bezrazložnom. Taj pitagorejski svemir liči na božansku muzičku kutiju: zvezde se kreću na određenim rastojanjima.uzelac.Milan Uzelac Filozofija muzike učenja) ljudska muzika (koja pruža samo uživanje) u suštini je podražavanje. ne proizvodi muziku kretanje nebeskih tela već je samo kretanje muzika. da mi ne čujemo taj zvuk. kazuju da je zvuk zvezda koje se kreću u krugu harmoničan. a etar. 58. Budući da se činjenica. O tome nalazimo svedočenje kod Aristotela (de caelo. Za ljudsko uho ta melodija je samo tišina. učenje o njenoj usaglašenosti zasnovanoj na brojčanoj proporciji i zahvaljujući tome moguće je razumeti naše uživanje u muzici: prema načelu da "slično saznaje slično" naša se duša radosno odaziva na skladna treptanja koja utiču na srodne elemente što postoje tamo među kružećim svetovima pokrećući ih.eu 42 . jer i (pri kretanju) ovih tela kod nas (nastaje zvuk) iako nemaju jednaku težinu i ne kreću se tolikom brzinom: nije naime moguće da ne nastaje neki zvuk neizmerne veličine od kretanja Sunca i Meseca i još k tome tolikih mnogih velikih zvezda koje se kreću tolikom brzinom.

Religiozno shvatanje muzike je tekovina orfičkopitagorejske misli i ostalo je dominantno čak i u vreme sofista. koja je i sama podražavanje i prenošenje božanske melodije. među pobornicima pitagorejskog shvatanja sredinom V stoleća pre naše ere. dok je drugi stavljao naglasak na njeno etičko delovanje i ne treba gubiti iz vida www. lišena grubosti i niskih strasti gimnastika duše. a ne nebeske duše. njima se na druge može uticati pa je muzika istovremeno i terapeutsko sredstvo kojim se može menjati ljudska narav. a stoleće kasnije.uzelac. Zato je važno poboljšanje duše koje je moguće ako se njom vešto rukuje. može usaglasiti dušu sa onom večnom harmonijom koju muzičar treba (po svom zadatku) da spusti sa neba na zemlju. kako ističe Aristoksen. Tako su već u najstarija vremena počela da se razlikuju dva tipa muzike: (1) oštra i okrepljujuća muzika koja izražava muževno i ratničko raspoloženje i (2) nežni i blagi tonovi karakteristični za blagu narav. za očišćenje tela koristili medicinu. kada je ona bila svođena samo na njenu psihološku.eu 43 . etičku ili vaspitnu dimenziju. a za očišćenje duše muziku i ovu će misao kasnije razvijati Platon za koga je muzika čista i uzvišena ljubav ka lepom. kao astronomiju. Muzika. Kao što se lira raštimuje kad je dotakne nevešta ruka tako je i skladni sastav duše osetljiv na nevešto rukovanje. Ako je muzika podražavanje pojedinačne. jasno je zašto imamo različite melodije (budući da ove odgovaraju različitim etičkim sastavima i temperamentima). isticali su se u Atini muzičar Damon. oni čine dva pravca iste pitagorejske misli: prvi je muziku tumačio čisto teorijski. Tu se vidi paralelnost neba i duše.Milan Uzelac Filozofija muzike Usaglašenost duše može se uporediti sa saglasjem žica na liri. Platon. Kako te melodije mogu u drugima da menjaju raspoloženje. Zato su pitagorejci. nežna i beskorisna.

eu 44 . već apstraktna opštost. Oslanjajući se na pitagorejsku tradiciju i učenje o vezi muzike i duše. neki živi elemenat ali u isto vreme i princip na kojem počiva kosmos. Ako Heraklit harmoniju čas dovodi u vezu sa živom vatrom. jedinstvo granice i bezgraničnog nalazi se heraklitovska kvalitativno-kosmološka koncepcija sveta.Milan Uzelac Filozofija muzike da Platon daleko veću pažnju posvećuje etičkom no estetskom delovanju muzike. budući da je broj dijalektička sinteza. u doba Heraklita. Što se Damona tiče. a čas s kosmičkim www. pa samovoljne promene muzičkih formi mogu da imaju za posledicu nestabilne prilike u državi.uzelac. U to vreme je i sama mitologija takođe bila "kosmična". harmonija nije ni neko antropomorfno biće. njegova dela nisu sačuvana. s kosmičkom pravatrom. ** Naspram kvantitativno-kosmološke koncepcije sveta kakvu srećemo kod pitagorejaca koji pojam harmonije tesno povezuju sa shvatanjem broja kao centralnog pojma čitavog pitagorejskog učenja o celini svega. Pritom. Pevanje i igra ne uče samo umerenosti i odvažnosti no i pravednosti. ona je i dalje nešto živo. ali pri svoj svojoj kosmičnosti ona je ipak bila antropomorfna da bi nakon nekog vremena. niti neka čulna pojava. Damon smatra da muzika treba da bude u funkciji vaspitanja jer odgovarajući ritam svedoči o uravnoteženom unutrašnjem životu i uči unutrašnjem poretku. ali se zna za njegovu poslanicu upućenu članovima Areopaga kojom upozorava na novotarije koje počinju da se uvode u muziku. postala pojmovna. Za prve grčke mislioce ostaje karakteristično da oni harmoniju više ne tumače antropomorfno (kao što su to dotad činili pesnici i slikari na tragu mitova).

Treba znati da rat je opšti. i ono opet promenivši se. da pravda je razdor. pojam. kao ovaploćenje nečeg nadharmonijskog. Da bi se razumelo Heraklitovo tumačenje harmonije treba poći od onih stavova u kojima on govori o podudaranju suprotnosti. kao nešto što se od nje razlikuje. a smrtni besmrtni. (B 15). što se u isto vreme nalazi i u samoj harmoniji. jedne je stvorio kao bogove a druge kao ljude. Jedno isto je u nama: živo i mrtvo. moguće razlikovati (b) kvalitativno-kosmološku koncepciju harmonije (Heraklit). to se može objasniti i time što je on harmoniju shvatao kao nešto što počiva na samome sebi. I dobro i zlo (su jedno) (B 58). Jer to.. Rat je otac svega i vladar svega. Na kružnici se početak i kraj podudaraju (B 103).Milan Uzelac Filozofija muzike principom koji naziva logos (reč. Zato je naspram (a) kvantitativno-kosmološke koncepcije harmonije sveta (stari pitagorejci). Život jednih je smrt drugih.eu 45 . jedne kao robove a druge kao slobodne (B 53). Besmrtni su smrtni. zakon). ali je pritom od nje neodeljivo. iz čega zapravo i nastaje harmonija koju održavaju (a) vatra kao počelo i kraj svega i (b) logos kao svetski zakon. smrt jednih je život drugih (B 62).. Ovde treba imati u vidu sledeće Heraklitove fragmente: Put na gore i put na dole jedan je i isti (B 60).uzelac. da sve nastaje borbom i po nužnosti (B 80). promenivši se. www. um. i (c) sintezu kvalitativne i kvantitativne dimenzije harmonije kakvu će potom zastupati Empedokle. Isti je naime Had i Dionis. jeste ono. budno i spavajuće. a koji nedostupan ljudima postoji oduvek i po kome se sve zbiva (B 1). mlado i staro. jeste to (B 88).

i tako stvorila prvi sklad kroz suprotnost. a ne svaki od njih s istorodnim. skladno i neskladno. Muzika meša visoke i duboke. Gramatika meša vokale i konsonante i od njih stvara potpunu umetnost. To isto beše rečeno i kod mračnog Heraklita: Veze: celina i necelina. teži ka suprotnom i iz toga stvara sklad. O tome više saznajemo u jednom dužem fragmentu gde se harmonija povezuje s muzikom (de mundo. a ne iz jednakoga. stoiheion) i stvari. Na jednom drugom mestu čitamo: Nevidljiva harmonija jača je od vidljive (B 54).uzelac. već se nalazi u samim pojmovima. složno i nesložno. Heraklit harmoniju određuje kao saglasje suprotstavljenih elemenata (stihija. duge i kratke tonove u različitim glasovima i stvara jednu (jedinstvenu) harmoniju. njihovo podudaranje. supstancijama. Slikarstvo meša sastojke belih i crnih. Svet se prikazuje kao velika muzika bića.Milan Uzelac Filozofija muzike Misao o harmoniji koja nastaje iz jedinstva suprotnosti nalazi se i u jednom drugom fragmentu: Suprotno se sjedinjuje i iz različitog (nastaje) najlepša harmonija i sve nastaje borbom (B 8). Čini se da to radi i umetnost. 5. U njemu je sve istovremeno surovo. nije nešto njima spoljašnje. a ne kroz jednakost.eu 46 . žutih i crvenih boja i stvara slike skladne s uzorcima. kao jedna drugoj neprijateljske tendencije. lepo. kod Heraklita harmonija ne www. To suprotno (to antidzoyn) o kojem se ovde govori može se razumeti kao "nešto što stremi raznim stranama". u njihovim kategorijama. mislim. Kosmos se pokazuje kao haos u kome kipte suprotnosti. ali i u jednom daleko apstraktnijem obliku. kao što je doista sjedinila muški pol sa ženskim. 396b): I priroda. nepristupačno. Kako razumeti to večno nastajanje i večnu borbu? Ako ideju o harmoniji kao jedinstvu i raznovrsnosti. oponašajući prirodu. kao jedinstvu suprotnosti – nalazimo i kod pitagorejaca. i iz Svega Jedno i Sve iz Jednoga (B 10). gordo. ta harmonija elemenata.

te nije povezivao ideju o sukobljenim suprotnostima s idejom boga. Ovo omogućuje razlikovanje dveju harmonija: očiglednu (to imamo u slučaju kad krajevi luka teže da se udalje jedan od drugog dok ih povezuje tetiva s kojom su oni u harmoničnom jedinstvu) i skrivenu (koja odgovara dualističkoj ideji. nužnost. postavljano je i pitanje da li je u pravu Herman Dils. svoj dinamički princip nije prostirao i na božansku oblast bivstvovanja. a logos kosmosa je večna harmonija i večna smena suprotnosti. sav život nije neka slučajna gomila đubreta. sve postojeće. Kada govori o bogu Heraklit napušta dinamičku poziciju i u oblasti božanskog misli apsolutnu statičnost. Na tom višem nivou nema zla jer zlo samo po sebi nije harmonično pošto je u sebi www. Ovaj drugi. Za takvo tumačenje boga ne važi međusobno delovanje i identičnost dobra i zla. po kome se kod Heraklita bog nalazi s one strane dobra i zla. logos i harmonija – jeste sudbina. vatra. u bogu). ne treba gubiti iz vida kategorije trajnog bivstvovanja i određenog kvaliteta stvari koje su nepromenljive u odnosu na ma kakvo nastajanje. pored kategorije nastajanja. tj. Sve zajedno – kosmos.Milan Uzelac Filozofija muzike nastaje na osnovu brojčanih odnosa već odnosima stvari i kategorija i harmonični nisu delovi jedne stvari već su u harmoniji sve stvari zajedno. ili on počiva u dobrom i njemu se ne suprotstavlja. jer postoji samo jedno dobro. najmanje bi to mogao biti kontemplativni kosmos. Isticano je kako Aristotel hipostazira oblast uzajamnog međudelovanja suprotnosti kod Heraklita. viši oblik harmonije nedostupan je našem umu.eu 47 . Ali. sve se to mora imati u vidu da bi se misao Heraklita mogla podvesti pod neku apstraktnu kategoriju. koji. U osnovi kosmosa je vatra koja je logos kosmosa. večno njihovo nastajanje. rađanje i nestajanje. Pod apstraktnom kategorijom kod Heraklita obično se ima u vidu večni tok i promena stvari. koji ima u vidu Heraklit.uzelac. ali.

. s jedne strane.Milan Uzelac Filozofija muzike harmonično samo dobro. utvrđuje neposredna veza dobra i zla (očigledna harmonija).F.. Zato je bog i rat i mir (B 67). jedne je pokazao kao bogove. on je carstvo zbiranja a ne borbe: "Rat je otac svega i svega vladar. sve ovo vodi zaključku da zapravo postoje dva sveta: (a) svet igre deteta (B 52). Zev je borba (polemos). bog je apsolutno dobro. S druge strane. Svet i Zevs (kao jedno od božijih imena) uključeni su u borbu suprotnosti. apoteoza njihovog sjedinjavanja. dok. a s treće. kao pobeda skrivene harmonije. one se nalaze u stanju permanentne borbe i zahvaljujući svojoj očiglednoj suprotnosti poseduju skrivenu identičnost. sadržalo i skrivene protivrečnosti. po mišljenju A. druge kao ljude. Trajna i dinamična borba suprotnosti ima u svojoj osnovi nekakav poredak. To bi značilo da bog ne stapa dobro i zlo već zlo izgoni. svet slučajnosti i (b) svet istinske božanske harmonije i mudrosti koji je nedostupan čoveku. istinsko božanstvo nije borba već stapanje (fuzija) suprotnosti. bog. Ovo protivrečje moglo bi se tumačiti ne protivrečjem u mišljenju Heraklita. u kome prebiva skrivena harmonija isključuje borbu. Loseva.eu 48 . u svetu se. Kod Heraklita bog nije Zevs. on je samo jedna od konkretizacija." (B 53). s druge strane. njihovo totalno ukidanje. www. ali ne i jedina do koje se spušta (ali ne mora) Heraklitov bog. to bi u sebi.uzelac. Skrivena harmonija uvlači u sebe suprotnosti. označava carstvo u koje se slivaju protivrečnosti (pa s njima dobro i zlo). neku zakonomernost te borbe. Relativni svet raspada se na niz polarizovanih suprotnosti koje jedna drugu ne isključuju već podržavaju. a ne suprotstavlja ih. Bog je ta viša i skrivena harmonija u kojoj su ukinute sve protivrečnosti. a najviši bog. već fragmentarnošću njegovog dela koje je dospelo do nas. Zevs je samo ime. Zato je to istinsko božanstvo skrivena (aphanes) harmonija. Ako bi se tako tumačio Heraklit.

a što je strano Heraklitu. ali ne u bogu. Empedokle kaže da je on "lopta jednaka samoj sebi" (B 29). Krajnji domet antičkog načina uopštavanja nije apsolutna ličnost već sveobuhvatno Jedno. Uz pomoć iznova rođene ljubavi stanje razdora prelazi u www. njegov princip nije borba već spajanje svega u harmonično jedinstvo. ali ni apsolutizovani princip koji bi se nalazio van sveta već da je harmonija regulativna funkcija koja pokriva i pojavni i pojmovni svet. Problematično je isključivanje harmonije iz sveta i insistiranje na tome da zlo jeste u svetu. biće je i jedno i mnoštvo. kad se govori o mudrosti i planu božanstva (skrivenom od ljudskog uma). Empedokle iz Agrigenta takođe se suprotstavlja antropomorfizmu kakav se nalazio u mitovima. Harmonija nije u svetu već je nad njim. Svet apsolutnog je drugačiji. bez plana. Pod ljubavlju Empedokle misli iskonsko mitsko stanje stvari.eu 49 .Milan Uzelac Filozofija muzike Ta zakonomernost (dike) je pod vlašću Zevsa. a i sami su bogovi (A 40). Ta najviša oblast koja postoji nad svetom borbe jeste Bog. ne samo stoga što čovek nema mogućnosti da je spozna i vidi već stoga što harmonija nije unutarsvetska pojava. a na okupu ove elemente drže ljubav i razdor (A 29). a što je strano Heraklitu.uzelac. Ovo tanano tumačenje može se dovesti u pitanje jer je u izvesnoj meri hrišćansko. može se dovesti u pitanje i pokušaj da se bog tumači kao ličnost. ta oblast je nesaznatljiva i nevidljiva. isto tako. mudrosti i najviše harmonije te je stoga podčinjena najvišoj vlasti slučaja. O formi kosmosa kakvim ga je stvorila ljubav. četiri elementa o kojima on govori po prirodi svojoj postoje pre bogova. ali ona je carstvo deteta. To stanje uz pomoć razdora prelazi u haos i nered. Nema ničeg u svetu što bi u sebi sadržalo tu najvišu harmoniju. pa bi se moglo zaključiti da harmonija kod Heraklita nije svojstvo realnog postojanja (kao što to nalazimo u mitologiji).

Kod njega nalazimo erotsko kao i kosmološko shvatanje života. zverima i pticama" (B 20).Milan Uzelac Filozofija muzike stanje iskonske večne ljubavi. 122. Ljubav je svetska organsko-životna sila. uživaju i pate" (B 107). već i životno organskom harmonijom (disharmonijom) te razlike. one su (b) kvantitativni međuodnosi elemenata u granicama pojedinog tela. apsolutne ljubavi. Savršeno stanje kosmosa potčinjenog ljubavi ukazuje na to da harmonija obavija kosmos čvrstim pokrovom (B 27). i. (c) razvoj stvaralačkih sila. u krajnjoj liniji. one su. Kod njega nalazimo jedan neobično interesantan momenat koji se obično previđa kad se prate problemi logike i teorije saznanja. Empedokle ne misli harmoniju u obliku beskonačne lopte gde se gase sve razlike stvari. "Razdor i ljubav naizmenično vladaju nad ljudima. Ta "visokopoštovana harmonija" (B 18.eu 50 . neodvojivi od njih. 2) nije ništa drugo do unutrašnje otkrivanje toka heraklitovskog nastajanja. ribama. Harmonija je kvantitativna zakonomernost po kojoj se spajaju elementi. lepota i harmonija (e) ne ostvaruju se u www. već kao kvantitativnu proporcionalnost elemenata i svih pojedinih stvari.uzelac. ovo je jedna vrsta pitagorejstva. Kod Empedokla harmonija nije ni brojčana ni supstancijalna. toj proporcionalnosti potčinjen je i čovekov subjekt: "pomoću elemenata sve je harmonično i usklađeno i pomoću njih ljudi misle. Empedoklovo shvatanje ne razlikuje se od Heraklitovog samo razlikom (diferenciranjem) koje se uvodi u supstancijalno nastajanje. takođe. a princip harmonije prostire se i na prirodu estetskog doživljaja. oni prožimaju sve elemente koji se međusobno privlače. Lepota i harmonija su po Empedoklu (a) stanje pravatre. ali brojevi su tu mišljeni još bliže tvari i fizičkim elementima. (d) simetrična ravnoteža elemenata i čulni organi čime je omogućeno primanje spoljašnjih uticaja.

Može se prihvatiti i teza kako to što je raščlanjeno potom stremi svom jedinstvu. teškoće ovakvog učenja time nisu i otklonjene. posledica opštekosmičkog razdora? Kada se kosmos potpuno razori i kad potpuno zavlada razdor. Za ovo bi se moglo reći da imamo potpuno skladan sistem kosmičke lepote. to savršeno biće se samo raslojava. to je stoga što Empedokle harmoniju. no prebrzo istupa s pojmovima ljubavi i razdora. ali s druge. već samo atribut jedino moguće. moguće je. odnosno. i da to što je jedinstveno u svojoj dubini može biti raščlanjeno u svojoj strukturi. no. a stvar je u tome što razdor za njega nije više supstancija već samo akcidencija. Prvobitno stanje kosmosa Empedokle naziva ljubavlju. Rašlanjivanje je delo razdora i ako se uspostavljanje novog jedinstva pokazuje kao posledica razdora. S jedne strane imamo učenje o iskonskom bivstvovanju lišenom protivrečnosti i svakog raščlanjivanja. Harmonija nije za njega neka samostalna supstancija. atribut. pa u tom slučaju razdor i nije razdor već samo drugo bivstvovanje (A. Oba shvatanja su jasno izražena kod Empedokla. samo u retkim trenucima već tokom čitavog zlatnog doba. ako i nije moguće nešto bliže reći o njihovom shvatanju harmonije.F. ipak. Losev). fizičke supstancije. www.eu 51 . ne razlikuje od kosmičke. On sluti harmoniju supstancije kao nešto samostalno. mada struktuiran kosmos. Međutim. Kako nam nisu sačuvani tekstovi sofista mada nam sam Platon svedoči o tome da su se sofisti bavili muzikom. ne znači li to da je lepo. a to će reći – ljubav. tu postoji jedno protivrečje koje je imalo za posledicu čitav niz različitih tumačenja. "ritmovima i harmonijama". tj. kao kategorijalnu oblast. harmoniju kosmosa.uzelac. oživljene supstancije. tada vlada opšta neraščlanjenost.Milan Uzelac Filozofija muzike onostranom prostoru beskonačne lopte. Ako on obe teorije ne uspeva da ujedini u jedan sistem.

Milan Uzelac Filozofija muzike mada na krajnje posredan način. što je bila odlika ranijeg hilozoizma. ranijem shvatanju da muzika oblikuje karakter. nešto reći o njihovom shvatanju muzike.eu 52 . on prelazi na opšte kategorije na osnovu kojih svaki pojedinačni sud o stvarima i pojmovima postaje logički razumljiv. već da je određuje svrhovitost. Euritmija je. u isto vreme oni su izveli relativističke i konvencionalističke konsekvence o prirodi lepog i umetnositi i u tome su u znatnoj meri sledili Ksenofana. za razliku od njima suprotnih koje je određivao kao aritmičke. Iako su se oni prvenstveno bavili umećem govora. koji je prvi osporio apsolutni karakter religije i izneo stav o relativnosti umetnosti. Sokrat je dobre proporcije koje poseduju meru i ritam nazivao euritmičkim. Na osnovu onog što nalazimo kod Ksenofonta. sofisti su formulisanjem hedonističkog pogleda na prirodu lepog prvi otvorili pitanje estetskog i estetskog iskustva. leči i očišćuje dušu. pojam harmonije se ne javlja u smislu proporcije ili adekvatnosti. kao i dramatičara Epiharma po kome svako biće ima svoju meru lepote. Imajući u vidu svedočenja Ksenofonta.uzelac. pa se do nje može doći tek analizom samih stvari. Određujući lepo kao ono što je prijatno oku i uhu. već u njegovim izvedenim oblicima na osnovu kojih se može zaključiti da harmonija nije neko objektivno svojstvo fizičkih stvari. muzika (kao i likovne umetnosti) nije bila van njihovog interesa. Upravo je sofiste i imao u vidu Platon kad je kritikovao one koji hoće da na osnovu zadovoljstva sude o muzici. moglo bi se reći da u to vreme Sokrat napušta ranija učenja o prirodi i materijalnom kosmosu i umesto da dalje raspravlja o prirodi pojedinačnih stvari. budući da se ona primenjuje diskurzivno. uporedo s www. sofisti su se suprotstavili shvatanjem da muzika ništa od tog ne čini već samo pruža zadovoljstvo.

tako nešto već zahteva dijalektiku kategorija i to je prelaz ka Platonu. uskoro postala jedan od glavnih pojmova kojim se određivalo lepo i to u njegovom užem.uzelac.Milan Uzelac Filozofija muzike harmonijom i simetrijom. pa su stvar i harmonija stvari dve samostalne kategorije. harmonija ne ostaje van stvari.eu 53 . ali je i nešto samostalno. ona stupa sa stvarima u dijalektičku vezu i premda se pokazuje njima imanentna ona je i predmet samostalne dijalektike međusobno harmonizujućih predmeta mišljenja. www. estetskom smislu. Harmonija je primenjiva na stvari.

dovoljno je pomenuti da on terminom muzički (mousicos) označava obrazovanog.2. ili nekom drugom muzičkom instrumentu već je pre svega reč o pravom. ali i bitni elemenat vaspitanja u državi. muzika se ima u vidu uvek kad se govori o sticanju obrazovanja i sveg što se odnosi na filozofiju. pa je. posve je jasno zašto će muzika imati važnu ulogu u izgradnji idealne države. kako čitamo u Fedonu (61a). pevanje i muziku uopšte (Država. www. njegova uređenost izraz je harmonije koja vlada celinom svega što jeste. 601b).uzelac. govori na metrički. U Platonovim dijalozima muzika je predmet učenja o kosmičkoj harmoniji. ritmički i harmoničan način dok su dela u kojima nema muzikalnih boja i govorena sama za sebe . ko sjedinjuje gimnastiku s muzikom i s merom ih primenjuje na dušu.eu 54 .Milan Uzelac Filozofija muzike 1. tog možemo smatrati savršeno muzikalnim. celovitom čoveku. 398bc). zato je "filozofija najviša muzika". dela pesnika su lepa ako se. Pojam muzike kod Platona ima više značenja. 403c) (398b). po rečima Platona. bez obzira na predmet o kom se govori. neobrazovanog čoveka. onog pak. a terminom amousicos. zato su nemuzička po svojoj suštini ona pesnička dela koja nisu skladna. ako se pritom zna da vaspitanje obuhvata fizičko vaspitanje tela i muzičko obrazovanje duše i da muzičko obrazovanje obuhvata pesme.ružna (Država. Muzika se kod Platona često nalazi u blizini zanata. budući da je polis samo "slika" kosmosa. pa oni koji u sebi nemaju muziku jesu neobrazovani. Pravi muzičar je onaj koji se ne ograničava na to da samo ima nekakav određen odnos prema liri. muzičko vaspitanje vežbanje pomoću pesama i mitova kao i "ljubav prema lepoti" (Država. mitove. jednostavnom.

onda se ona približava učenju o harmoniji sfera. 335c). braneći tezu da "pravično je činiti dobro prijatelju zato što je dobar. a neprijatelju činiti zlo jer je rđav". Vidno je da Platon ovde ima u vidu "zanatsku" stranu muzike. vezano s muzikom. ne treba hvaliti već se "dobro treba čuvati svake promene u muzici" pošto se www. Muzička umetnost je. nadalje. ili da se ime Apolona objašnjava u vezi sa harmonijom sfera. Platon zaključuje da muzičari pomoću muzike ne mogu nekog načiniti nemuzikalnim. o povezanosti muzikalnog glasa sa sluhom u smislu harmonije koju daruju muze.uzelac. aritmetici. znanje ljubavnih veština i tiče se poretka i ritma (Gozba. i ako se sofistika može prikriti poezijom. kako smo već istakli. ili kako muzika i slikarstvo stvaraju likove podražavajući telom. ako omladina treba da se podučava muzici. glasom i dušom. pre svega moraju paziti na to da u gimnastičko i muzičko vaspitanje ne uđu nikakve nesređene novotarije" jer se može desiti da pesnik više misli na "nov način pevanja nego na novu pesmu". gimnastikom ili muzikom.eu 55 . S druge strane. interesuje pojam muzike u njegovom užem značenju. takve novotarije. da Platon ima na umu i to uže značenje reči muzika vidi se pre svega po tome što on govori o elementima muzike. pevanjem pesama.Milan Uzelac Filozofija muzike Nas ovde. kao i da u raspravi o odnosu pravičnosti i nepravičnosti. astronomiji i geometriji. odnosno nemuzičarem (Država. tako. Platon preporučuje da se treba bojati "novih oblika muzike" i tada ima u vidu muziku u "ranijem" smislu: "upravljačima države treba predočiti da ništa iskvareno ne sme da izmakne i da. očigledno je da se kod Platona pojam muzike može naći u jednom još užem i još specifičnijem značenju i to onda kad se tim izrazom označava instrumentalna muzika. on govori o tome kako muzička umetnost uči sastavljanju pesama. a što je. kao što smo istakli. 187c). opet. i ako se muzika nalazi u redu s astronomijom.

Za uvođenje novih pravila i zakona u umetnosti i posebno u muzici. Smeju se pevati jedino pesme onih pesnika koji su i sami čestiti ljudi i uživaju ugled u državi i koji su stvorili sjajna dela. I zato su gledaoci. ili. ali nisu znali šta u muzičkoj umetnosti predstavljaju pravilo i zakon. Oni su. i tako se u muzici.Milan Uzelac Filozofija muzike načela muzike ne mogu taći a da se pritom ne pokolebaju najviši državni zakoni (Država. Komponovanjem takvih pesama i takvim rečima naveli su gomilu da počne kršiti zakone u muzici i uobražavati da je i ona sama sposobna da donosi sud o njoj. on pre svega ne sme da bude mlađi od pedeset godina. već sasvim konkretno govori i o osobinama umetnika. bilo da je bolje u nju upućen. i sama vlada naroda (demokratija) na tom polju ne bi www. počeli da postaju bučni kao da se tobože razumeju u to šta je u umetnosti muza lepo. počeli da mešaju tužbalice sa himnama. pojavila neka iskvarena teatrokratija [tj. pak. već zato što su u svom neznanju pogrešno tvrdili da u muzici ne postoji nikakva zakonitost i da se zato muzika može najbolje procenjivati prema zadovoljstvu i uživanju koje čovek oseća. doduše. Platon ne nastoji da odredi samo kvalitet i sadržaj dela koja se u državi mogu izvoditi. umesto aristokratije. bili pesnički nadareni. peane sa ditirambima. pozorišna klika]. lošije. mešali su i povezivali sve bez reda. pa makar njihove pesme i ne bile baš umetnički sastavljene" (Zakoni. a šta ružno. on kaže da "pesnik ne sme biti bilo ko. Oni su. i to ne namerno. koji su u početku bili mirni. da svirajući uz kitaru imitiraju pesme komponovane za frulu (aulos).uzelac. o tome on opširno govori u Zakonima: "pesnici su prvi počeli s grubim kršenjem muzičkih zakona. Ali. u svojoj neobuzdanosti i obuzeti prekomernim osećanjem naslade. 424c). Platon u prvom redu krivi pesnike. 829cd). Ne sme biti ni jedan od onih koji dovoljno vladaju pesničkom i muzičkom veštinom ali koji nikad nisu izveli nijedno sjajno ili izvanredno delo.eu 56 .

ukratko rečeno.eu 57 . a uz to. nikad složile glasove životinja i ljudi i instrumenata. Jer. Muze. Jer oni stvarno vide tu opštu zbrku. to je. potrebna veća opreznost no u slučaju drugih umeća. U slučaju muzike "veoma je teško doći do pravog saznanja. kad je o njoj reč.Milan Uzelac Filozofija muzike predstavljala još nikakvo zlo da je ta demokratija bila u rukama ljudi plemenitih shvatanja i pogleda. rekli smo. osim toga. nikad ne bi činile takvu grešku da bi rečima pripremljenim za muškarce odredile pokrete i melodije koje odgovaraju ženama i da bi melodije i stihove koji odgovaraju slobodnim ljudima povezali sa ritmovima određenim za robove i neslobodne ljude. a sve je to počelo s muzikom. Nešto ranije. Muze ne bi. biti bez svakog poštovanja prema mišljenju i sudu boljeg čoveka. Naime. pesnici. budući da su pesnici samo slabi zastupnici svoje umetnosti u poređenju sa muzama. jer ko tu bude zalutao na pogrešan put naneće sebi najveću štetu. Platon piše kako se muzici peva više slavopojki nego svim ostalim umetnostima podražavanja. i taj gubitak straha je doveo do bestidnosti. A pesnici-ljudi u svom nerazumevanju upravo teže da takve delove međusobno isprepliću i pomešaju. zbog čega izazivaju podsmeh kod svih onih ljudi za koje Orfej kaže da su došli u godine kad mogu zrelo živeti. nastavlja Platon. naime. www. uobražavajući da su postigli znanje. 700d-701b). uzele ritam i stihove koji odgovaraju slobodnim i plemenitim ljudima i dale melodije ili reči koje su u suprotnosti s tim ritmovima. oni su prestajali da se plaše. I tako je kod nas počelo uobraženje da je svako dovoljno mudar i da se u sve razume. jer će pokazati sklonost ka lošem načinu života. s druge strane. u istom dijalogu. a kao posledica toga došla je sloboda. niti bi. i da je. kao da je to što imitiraju nešto jedinstveno. sve moguće šumove među sobom pomešale. i od toga stvaraju neku mešavinu.uzelac. ona bestidnost koja je posledica preterane slobode" (Zakoni.

spretnim izvođenjem i životinjskim glasovima. ne treba gubiti iz vida da se izraz "muzikalnost" proteže i na izvođenje muzike i na ples. oni melodiju i ritam iznose bez reči tako što se ograničavaju samo na sviranje uz gitaru ili frulu. 22 O tome svedoči kasnije i Plutarh: "Današnji muzičari zanose se melodijama. samo za sebe. To znači da muzičar može biti samo znalac. verb.. i odrediti da li predmet njihovog podražavanja uopšte vredi spomena. 669b-670a). prednost ritma zastupao je još i Dionizije iz Halikarnasa: "Melodije raduju sluh. pa se govori o "muzičkom poretku" kola. on još uvek veruje da "težnja naših naslada i naših bolova za tim da se neprestano izražavaju novom muzikom. Nužno se nameće uverenje da je veoma prostačko sve ono što pokušava da se dopadne isključivo svojom brzinom. tako da se sviranje u kitaru ili frulu upotrebljava i onda kad nije povezano sa igrom i pevanjem. svete od prastarih vremena. na igru.eu 58 .uzelac. stavljaju gole reči u stihove bez pratnje. verovatno nije dovoljno jaka da bi uništila stare horske igre. tj. "u muziku se razume onaj ko ume bolje zategnuti i opustiti žice kad podešava liru (Država. www. 1138b). ali njime vladaju ritmovi" (De comp. vidi se da je to samo potpuni nedostatak ukusa i zapravo samo opsenarska veština" (Zakoni. i u svemu tome je veoma teško razabrati pravi smisao ritma i harmonije. Platon se ovde zalaže za to da samo valjani način pevanja može dobiti zakonski oblik. I kad se i jedno i drugo od toga upotrebljava odvojeno. prebacujući im samo to što su zastarele" (657b). onaj ko ume razlikovati i povezivati visoke i niske zvuke. kad se javljaju bez reči. tj. 11). Ako ovde Platon ima u vidu pojam muzikalnosti u usko-stručnom značenju te reči. 349e). dok su se nekadašnji zanosili ritmovima" (De musica.Milan Uzelac Filozofija muzike odvajaju ritam i pokrete od melodije22.

Ističući da je celokupna muzička umetnost predstavljanje i podražavanje. ko jasno ne razabire suštinu samoga dela. ali. Da bi se o nekom delu moglo govoriti neophodno je da se prethodno zna suština svakog tela koje umetnik podražava. Platon smatra da se mora tražiti "samo ona umetnost koja svoj cilj postiže u imitiranju lepoga.Milan Uzelac Filozofija muzike Ne treba nikako gubiti iz vida ni ono šire značenje pojma muzike.eu 59 . on priznaje gomili da "pri prosuđivanju o muzičkoj umetnosti odlučnu reč ima osećaj zadovoljstva koji ta umetnost probuđuje". kao i da je Erot dobar pesnik koji svedoči o svim oblastima muzičkog staranja. odmah dodaje kako je najbolja ona umetnost "koja izaziva dopadanje moralno najboljih i temeljito obrazovanih ljudi. Imajući u vidu ranije višeznačnu upotrebu pojma mimesis ovde ćemo razumeti zašto Platon uprkos tome što se "primerenost podražavanja sastoji u tome da prikaže podražavani predmet prema njegovoj veličini i kvalitetu". da bi se moglo znati da li je neko podražavanje dobro.poklonici Erota. jer. ljubitelji mudrosti i lepote . a ne rasudna umetnost. 668a). nego ono što je pravilno" (668b).uzelac. kojim se obuhvata umetnost uopšte. reći će Platon. taj će teško moći presuditi o tačnosti ili pogrešnosti njegove svrhe" (668c).) Prema tome.. sličnost (. harmonija je muzička. ističe kako se "kod svakog umetničkog dela mora jasno razabrati njegova prava svrha. potpunu. a u prvom redu onoga jednog čoveka koji se ističe vrlinom i obrazovanjem" (658e).. mora se znati da li "ono što je prikazano podražavanjem ima www. dakle. muzičari su zapravo poklonici muza. Platon upozorava da se ne može prijatno osećanje smatrati merodavnim za procenjivanje muzičke umetnosti i da muzika koja nastoji da izazove samo prijatna osećanja nije vredna truda (Zakoni. njegovu svrhu i ono čega je ono odraz. svi oni koji traže najlepši način pevanja i najlepšu sadržinu ne moraju tražiti ono što je prijatno.

mimesis ima sasvim dublje značenje od onog široko prihvaćenog. a slično je i u Zakonima (672e673a) gde se kaže da muzika. Ako je pesma spoj racionalnog i iracionalnih elemenata posve je razumljivo što Platon pridaje toliki značaj upravo tom racionalnom momentu (logos) budući da je reč neposredni izraz duha. čisto kretanje zvuka. harmonije i ritma) /Država.Milan Uzelac Filozofija muzike tačne odnose /proporcije/ i položaj pojedinih delova /tela/.eu 60 . zauzeli mesto koje im odgovara. kao sadržaj teksta. 398cd/ muzika je u ovom užem značenju reči spoj harmonije i ritma. harmonia kao melodija što počiva na određenom tonskom sistemu. nastojeći da ih shvati kao delatnost samih muza. vulgarnog. stavljeni jedan pored drugog. o večno struktuiranom kosmosu. 668e)?" Ako niko ne može da sudi o delu a da pritom ne zna prirodu /suštinu/ podražavanog telesnog bića. da li ima odgovarajuće boje i položaj. to samo znači da se ne podražava spoljašnji izgled. [mora se nadalje. Ako je svu muzičku umetnost (poeziju i retoriku. a rhytmos kao mešavina brzih i laganih taktova. tada je pesma umetnička tvorevina satkana iz jezičkih i nejezičkih zvučnih elemenata.uzelac. znati] i koji su ti odnosi /proporcije/ i koji delovi. muziku i orhestriku) Platon sklon da tumači uopšteno. Više je no očigledno da Platon na upravo pomenutom mestu jasno odvaja muziku od poezije. dakle. a u tom slučaju. Ako se. već suština neke stvari. shodno tome. a ne samo kao običnu čovekovu zabavu i subjektivno zadovoljstvo. logos razume kao reč. ili je sve to samo neka zbrka bez ikakvog reda (Zakoni. Ovde treba skrenuti pažnju na karakteristike muzike shvaćene u užem značenju tog pojma. jeste www. premda Platon ne odvaja uvek muziku kao "sastavljanje napeva" od poezije i umetnosti on kaže da ako je pesma (melos) sastavljena iz tri dela (reči. zatim. to je prvenstveno stoga što po njegovom dubokom uverenju muzičke umetnosti govore o opštim zakonitostima života i. još i to.

Platona ne interesuje pritom muzika kao čista. a kad docnije postane razuman. I s pravom će biti ogorčen. da bude muzičko. vaspitavati se na njima i postati savršeno dobar čovek. neće smatrati da har- www. u raspravi o uređenju idealne države. Platonov Sokrat. Onaj čovek. koji sa Muzama druguje na uman način. i pre nego što njegov razum bude sposoban da to shvati. dok se njoj suprotstavlja ples kao kretanje tela. jer će videti svoju srodnost sa dušom pravilno odgojenom" (Država. i hvaliće lepe tvorevine. U dijalogu Timaj Platon kaže da "nam je onaj deo muzike koji je posredstvom glasa dostupan sluhu. ovo bi se shvatanje moglo možda još pre vezati za Aristotela.eu 61 . ali s tom razlikom što ovaj ovo. zar onda nije radi svega ovoga baš muzika najvažniji deo vaspitanja.uzelac. zapravo. najlakše će zapaziti sve ono što je nepotpuno i što nije lepo i umetnički izrađeno. kao i ono što po prirodi nije lepo. primati ih u svoju dušu. rđavim. zato on ističe ritam i harmoniju kao glavne elemente kojima muzika prodire u dušu. onda će se tome radovati. o Glaukone! Ritam i harmonija daju pristojno ponašanje i čine čoveka. ako je u rukama dobroga vaspitača dobrim.Milan Uzelac Filozofija muzike onaj deo vaspitanja koji se pomoću ritma i harmonije odnosi na glas. Onaj ko je vaspitan kako treba. Na taj način ističe se moralno-politički značaj muzike i zaključuje kako celokupno vaspitanje treba. kao i mnoga druga učenja ipak. nezainteresovana umetnost već samo kao umeće koje može biti efektno oruđe da bi se psihičko doživljavanje usmeravalo u ovom ili onom pravcu. preuzima od Platona. nastavlja Platon. 401c-402a). naime. Ružne stvari će još kao dete. s pravom kuditi i prezirati. dat radi harmonije. to objašnjava na sledeći način: "kako ritam i harmonija najdublje ulaze u unutrašnjost duše i najjače je se doimaju. na mestu koje smo već ranije pominjali. Platon muziku vidi kao umetnost blisku procesima psihičkog doživljavanja. a ako nije.

te se tu razvija analogija muzičke i kosmičke harmonije) i učenja o brojčanoj muzičkoj harmoniji koja se razvija u Filebu treba istaći Platonovo shvatanje harmonije izloženo u Fedonu.. bestelesno.Milan Uzelac Filozofija muzike monija. već pre svega vodi do svojevrsnog kosmologizma pošto je unutrašnja zakonomernost i uređenost muzičkog doživljaja zapravo odraz večnog kretanja nepropadivog i lepog kosmosa23.telo. onda čisto muzički doživljaj. a na mestu gde se razvija teorija nebeskog heptahorda pri čemu odnos sedam planeta odgovara odnosu koji je u osnovi muzičkih intervala. ne pokazuje nam se u svojoj psihološkoj promenljivosti i u svom moralnopolitičkom značaju.. (. Античная музыкальная эстетика. čuva od nedostatka mere i oskudice u ljupkosti. postalo u nama kao neusaglašeno. A i ritam su nam iste te Muze dale sa istom namerom: da nas.. koja u sebi sadrži pokrete srodne kružnim kretanjima naše duše. a koje zapravo svedoči o neopitagorejskom uticaju na poznog Platona. naime. nešto složeno.eu 62 . 125. za koji se ovde zalaže Platon. a sama lira i struna . Pored učenja o harmoniji sfera (koje nalazimo u pomenutom dijalogu.uzelac. 1974. с. pomoćnik koji kružno kretanje duše. Ako se ima u vidu kontekst dijaloga Timaj. božansko. dovodi u stanje uređenosti i saglasnosti sa samim sobom. 85e-86b).) pa harmonija mora večno postojati i pre će propasti drvo i strune no što se harmonija pretvori u nešto loše (Fedon. lepo. kao što je to u naše vreme slučaj. onda treba pre svega imati u vidu ono mesto iz Gozbe (187ac) gde Platon kritikuje Heraklita: "Mudrac prosto hoće da kaže kako blagodareći muzičkoj 23 Лосев А. blisko smrtnom.Ф. Kada je o muzici reč. tu on ističe kako je harmonija u naštimovanoj liri nešto nevidljivo. nego će ona za njega biti dar muza. svojstvenih većini ljudi" (Timaj. 47ce). treba da služi samo nerazložnoj nasladi. www. – М.

suprotnost i nesaglasje ne može se prevesti u harmoniju što je vidno na primeru ritma (rytmos) koji nastaje saglašavanjem međusobno različitih dužina i kratkoća". a sazvučje .eu 63 . a reč harmonija zadržati za prilike kad je reč o skalama. Tu je važno primetiti da je jednostavno spajanje zvukova nedovoljno da bi oni imali umetničko značenje. ili saglasja koja se i tumače kao norme /zakoni/. taj zakon odnosi se na položaj polutona unutar tetrakorda ili četvorozvučja i to može biti sklad. sam izraz harmonija imao je kod Grka više značenja. a zatim njihova određena spajanja. ali nikako ne i harmonija. Zato bi ovde bilo podesnije korišćenje izraza melodija ili napev. već po određenom zakonu. pre svega imaju u vidu tonovi i čisti tonovi. poredak.to je zvučanje (symhonia). a zato što su različiti (jer su različni međusobno). pa može imati (1) opšte značenje i njim se www.to je svojevrsno saglasje (homologia).uzelac. a drugi niži. Kao što je poznato.Milan Uzelac Filozofija muzike umetnosti sklad (harmonia) niče iz zvukova. ili gama. Ranije su prevodioci izraz "harmonija" prevodili bukvalno grčkim izrazom harmonia. Čini mi se da je ovde potrebna napomena koja se tiče terminološke prirode ovog izraza koji obično prihvatamo kao "opštepoznat". zvučni red. a potom se jedan drugom prilagođuju. Pod pojmom harmonija misli se na određeno spajanje zvukova koji se pokazuju kao saglasnost. Sklad . Saglasje ne može nastati iz toga što bi jedan zvuk bio viši. Ovo poslednje ide daleko izvan okvira prostog kombinovanja zvukova i temelji se na osobitoj idealnoj usaglašenosti. Reč harmonija govori samo o tome da je određena količina glasova koji su jednovremeno dati raspoređena ne slučajno. saglasje se ne postiže. Više je no jasno da Platon teorijsku osnovu muzike shvata kao poredak harmonije i ritmova. a te norme mogu biti razne. koji se s početka razlikuju po visini. Tako se. I obratno .

247). a ponegde harmonija označava i (b) dve oktave. konačno.uzelac. i najčešće izraz harmonija se upotrebljava za zbroj intervala i tonova u oktavi. uvek služi izrazom rhytmos u smislu oblik. tj. enharmonski rod podrazumeva spuštanje drugog tona za stepen. a isto tako red u glasu. da je njegovo stalno značenje "distinktivni oblik". proporcionalna figura. ali.eu 64 . pa bi se moglo tvrditi kako je "čovek od prirode naučio principe stvari. pažljivija istraživanja pokazuju da se semantička veza između ritam i teći uspostavljena posredstvom "pravilnog kretanja talasa". najnižih slojeva] i za razliku od kromatskog roda [gde se menja visina drugog tona koji se spuštao za polustepen]. za razliku od dijatonskog roda [u kom su se kretali napevi nemuzičara. i to prvobitno otkriće je upisano i u sam termin" (Benvenist. fis-ges)/. ali da more ne "teče". pokret talasa je porodio u njegovom duhu ideju ritma. karakterističnom ustrojstvu delova u jednoj celini. kao što se rhitmos nikad ne koristi za kretanje talasa.Milan Uzelac Filozofija muzike može ukazivati na sve ono što zbližava i drži na okupu (uprkos njihovom protivljenju) suprotne delove od kojih su načinjene stvari. a da je "smisao reči pozajmljen od pravilnog kretanja talasa". da se njim (2) nikad ne naziva pravilno kretanje talasa. U još starija vremena taj pojam se koristio za "konfiguraciju znakova pisma". www. Benvenist dolazi do nedvosmislenog zaključka da "rhytmos" (1) nikako ne znači ritma. Ova poslednja reč nalazi se kod tvoraca atomizma Leukipa i Demokrita i kako nam Aristotel o tome svedoči označava oblik [shema] (Met. upozorava Benvenist. Reč je tu o distinktivnom obliku. 24 Emil Benvenist upozorava da svi rečnici reč rhytmos povezuju s rein /teći/. pokazuje nemogućom pošto izraz rein kao i sve njegove imenične izvedenice iskazuju isključivo pojam teći.. ili (c) enharmoniju (za razliku od današnjeg značenja ovog pojma /mogućnost da se jedan te isti ton zapiše s dve različite note (cis-des. ali. pojam harmonije može imati i (2) konkretno muzičko značenje: harmonijom se označava (a) oktava kao spoj dva tetrakorda. kod Grka. Međutim. otprilike za četvrt stepena). 1975. 985b). a trećeg za interval manji od polustepena. od početka pa sve do antičkog perioda. Demokrit se. U Zakonima Platon piše: "Za red u telesnom kretanju smo utvrdili naziv ritam24. nakon mnoštva primera.

imeničke kao i glagolske. što će reći. 1975. 253-254). a spoj jednog i drugog nazvali smo "horskom igrom" (665a). zapravo je jedna od manifestacija kosmičke lepote. Isto tako.eu 65 . 1975. Platon. "prema kontekstima u kojima se nalazi. To je bilo ekskluzivno značenje reči rhytmos u svim vrstama spisa do u doba kad smo zaključili naše citate". o kojoj Platon piše u Timaju i koju suprotstavlja prostoj kombinaciji zvukova. oblik nečeg što nema organske konsistentnosti" (Benvenist. cit.Milan Uzelac Filozofija muzike ako se visina i dubina u tonovima vežu kako treba. još "upotrebljava rhytmos u smislu "distinktivni oblik. isto kao što harmonija potiče od alternacije visokog i dubokog. piše Benvenist (op. pokretan. do Platona i Aristotela. određen jednom pravilnom sekvencom laganih i brzih pokreta. 251). Tako se od ritma kao "konfiguracije definisane distinktivnim rasporedom i proporcijom elemenata" dolazi do ritma kao "konfiguracije pokreta raspoređenih u trajanju". rhytmos. Od tada pravilnost u pokretu. Sličnu tvrdnju nalazimo u raspored". izvedenice i složenice.. O usaglašenosti harmonije i ritma Platon govori malo. taj oblik je ubuduće određen izvesnom merom i podvrgnut izvesnom poretku.uzelac. sve to. ali on uvodi i novinu primenjujući tu reč na oblik pokreta koji ljudsko telo vrši u igri i na raspored figura u kojima se taj pokret ostvaruje". kod Platona. Ako i kod grčkih pisaca ima slučajeva da se rhytmos prevodi sa shema to je samo približno tačno: dok ovaj drugi pojam označava "stalni oblik. upozorava ovaj autor. No iz pomenutog mesta u Gozbi može se zaključiti kako se ugodno muzičko zvučanje nekog akorda ni u kom slučaju ne svodi samo na prostu kombinaciju visokog i niskog zvuka. pesme. vezana za methron i podvrgnuta zakonu brojeva. 252). rada. Odlučujuća okolnost je tu. označava oblik u trenutku kad je ovaj prihvaćen od nečeg što je u kretanju. označili smo kao "harmonija". od rhytmos odnose se uvek samo na pojam oblika. Lepota akorda. U tome je novo značenje reči rhytmos: raspored (pravi smisao reči) je. svega što pretpostavlja kontinuiranu delatnost raščlanjenu merom alterniranih taktova" (Benvenist. ceo proces harmoničnog uređenja telesnih stavova kombinovan sa odmerenom stopom zove se rhytmos. proporcija". nekog kretanja. Onda će se moći govoriti o ritmu neke igre. www. fluidan. raspored. ostvaren postavljen na neki način kao predmet". uostalom u vrlo raznolikim okolnostima upotrebe. dikcije. u pojmu telesnog rhytmos.

Drugi sastavni elemenat muzike koji treba imati u vidu je ritam. Platon hoće harmoniji i ritmu da odredi i njihovu "specifičnu razliku" koja bi ih činila elementima muzičke. Muzika bez teksta je gruba i divlja. Muzičko umeće se po mišljenju Platona. a to je melodija. Shodno tome. On je spajanje dugih i kratkih zvukova. u većini slučajeva ne razlikuje od zanata i u istoj je ravni s lekarskim umećem. a spoj jednog i drugog nazvali smo "horskom igrom" (Zakoni.harmonija večnog i pravilnog kretanja neba. To on postiže pozivanjem na ljubav (Gozba. ako se visina i dubina u tonovima vežu kako treba. Ovde se ritam još ne razlikuje od metra. gde se govori o muzici kao podražavanju božanske harmonije. odlučujuću ulogu u muzici ima tekst i zato je za Platona najveći značaj imala reč (logos) koja nije www. za razliku od drugih autora. a na drugom mestu. smatra Platon. pesma se sastoji po Platonu od reči. melodije i ritma.uzelac. a isto tako red u glasu. uostalom. Kod Platona srećemo još jedan termin koji ne bi trebalo izostaviti. Platon ritam shvata kao red kretanja i biće dovoljno da se ovde prisetimo već navedenog mesta iz Zakona: "Za red u telesnom kretanju smo utvrdili naziv "ritam". taj pojam bi možda bilo bolje prevoditi izrazom pesma. Ovaj pojam harmonije blizak je onom u dijalogu Fedar gde se ističe nebeska harmonija . i to je najprihvaćeniji stav čitave antike.Milan Uzelac Filozofija muzike istom dijalogu. jer.eu 66 . muzičko umeće je znanje ljubavnih veština koje se tiču sklada i ritma. u samom stvaranju sklada i ritma nije teško uočiti ljubavno počelo i zato je "muzičko vaspitanje ljubav prema lepoti" (Država. a ne neke druge umetnosti. označili smo kao "harmonija". naši zemni akordi. 665a). samo su odraz nebeske muzike. Ali. 187cd): muzička umetnost kao i medicina unosi u sve ljubav i slogu. treba imati u vidu da Platon ne priznaje nikakvu samostalnu instrumentalno-vokalnu muziku koja bi isključivala smisaoni tekst. 403c).

uzelac. Naspram lidijskih i jonskih napeva koji izazivaju mlitavost i pospanost i www. a koji su dobri za pijance i pevanje pri piću. Platon ipak ističe kako ih treba odstraniti jer "one ne koriste čak ni ženama. dakle prema rečima jer tekst i ritam nalikuju jedan drugom. o napevima koji izazivaju bol i koje ne treba koristiti. odnosno o razlikama među tada poznatim i korišćenim muzičkim harmonskim lestvicama. koji se tumače kao "oslabljujući" i mlitavi. a ne tekst prema ritmu i melodiji (400ac). "teško je razabrati pravi smisao ritma i harmonije kad se javljaju bez reči i odrediti da li predmet njihovog podražavanja uopšte vredi pomena" (Zakoni. pa su onda pored dobre pesme isto tako i dobra melodija kao i dobar ritam posledica dobrog duševnog raspoloženja. već obratno: "melodija i ritam treba da se upravljaju prema rečima" (398d). a kamo li ljudima" (398d). pominju se jonski i lidijski stil. a to onda znači da se ritam i harmonija moraju upravljati prema tekstu.eu 67 . sam tekst rezultat je duševnog raspoloženja. odnosno harmonske lestvice na kojima su izgrađene melodije i o tome on raspravlja u trećoj knjizi Države i to na mestu gde je reč o moralu i strogom društveno-političkom vaspitanju a što zapravo vodi izgradnji jedne istinske kosmologije. nije nimalo slučajno što tu i nije odmah jasno kakve veze s tim ima učenje o harmoniji. koje takođe treba da su odvažne. S druge strane. S početka tu je reč o tugovankama i naricaljkama sastavljanim u miksolidijskom /hiperdorska/ i hiperlidijskom stilu. iako se tu ni reč ne kaže o formalnoj strukturi tih pesama. Nešto kasnije on kaže da se pravi ritam koji odgovara muževnom životu mora upravljati prema dobrom tekstu.Milan Uzelac Filozofija muzike podređena harmoniji i ritmu. Očigledno je da Platon govori o različitim harmonijama i tu on zapravo misli na određene muzičke stilove. ti muzički stilovi su nedopustivi za vojnički ustrojenu idealnu državu. 669e). Zato. na lepotu melodije ili njenu nemelodičnost utiče i priroda samog teksta. Nadalje. oni ne dolikuju čuvarima i nemaju nikakvu vrednost za ratnike.

Platon ističe melodije koje su jedino prihvatljive: to su one pisane u dorskom i frigijskom stilu. mora se imati u vidu starogrčko učenje o "etosu" muzike25: u svakom grčkom plemenu muzika je imala drugačiji tonalitet: kod Dorana strog. spokojnim i smernim u međuljudskim odnosima". čoveka. Istočna muzika (frigijska i lidijska) koja je u Grčku došla kasnije odudarala je od iskonske grčke muzike. poučavanjem ili prigovaranjem. ili umire. Najveću suprotnost Grci su videli između stroge dorske muzike i strasne. Da bi se ove reči Platona bolje razumele. dirljive frigijske muzike. bogove molitvom. izražava miran i slobodan život čoveka kojeg drugi vide razumnim. kad nije nasilan nego blag. koristile su se i u različitim kultovima: dorska u kultu Apolona. Takve melodije muzičari obično nazivaju etosom ili karakterom. kod Jonjana mek. usvaja savet. pošto stvaraju karaktere" (Adv. kad sluša molbu. a melodije druge vrste proizvode niska i neplemenita osećanja. pesme sastavljene u dorskom stilu. ako zapadne u nevolju. veličanstvene i podesne za vaspitanje. bude ranjen. takav stil treba zadržati budući da "odgovara glasu i izražavanju hrabrog čoveka kad mu je potrebna snaga u ratu. ozbiljne. posebno dorske. frigijska u kultu Dionisa. već živi umereno i razumno i zadovoljava se onim što dolazi. a koje Platon posebno ističe jesu muževne. S druge strane. druga frulom. kad nekog ubeđuje i moli. a druga visoko zvučanje (néta). mathem. Drugu vrstu pesama [frigijsku] treba zadržati da bi se mogao pokazati "čovek kad je u miru.uzelac. Ovaj stil je originalan i neobičan. opet. www. kad sve to čini razumno i nije ohol. VI 48. ili. prima pouku. 10).Milan Uzelac Filozofija muzike naspram hipolidijskih koji navode na raskalašnost. muzika je imala i različite tonalitete: jedna je imala duboko i nisko zvučanje (hípata). obratno. te muzike su se služile različitim instrumentima: jedna kitarom. Kibele i kultu 25 O "etosu" muzike Sekst Empirik kaže: "Melodije izvesne vrste proizvode u duši ozbiljno i tanano uzbuđenje.eu 68 . a hoće da u svim tim nesrećama ostane hrabar i jak i da se od njih brani" (399ab).

hipolidijski itd. uvodi čoveka u zanos i dovodi do pražnjenja osećanja26.. Platon kaže da u idealnoj državi koja će negovati samo pomenute dve tonske vrste neće biti po26 O tome videti opširnije u: Татаркевич В. O tome nalazimo svedočenje kod Kvintilijana: "Postoje tri vrste muzike: nomska. staru muziku (dorsku) Grci su videli kao umirujuću. Античная эстетика. preko nje uvodimo dušu u stanje spokojstva" (De oratore. – М. a osuđivali su frigijsku. Kasnije. I. с. drugi frigijski dok treći čine svi ostali tonaliteti. praktički i oduševljavajući): etički tonalitet deluje na celokupni čovekov etos stvarajući u čoveku ravnotežu i takav je dorski tonalitet.eu 69 . ditirambska i tragična. od kojih je prvi dorski. kojima je pripadao i Platon. 1977.. frigijski. preko nje pobuđujemo tužna osećanja. Treći tonalitet. Grci su videli i mnoštvo drugih tonaliteta: eolski (koji je zbog srodnosti sa dorskim tonalitetom nazivan i hipodorskim). Toj raznovrsnosti tonaliteta filozofi su dali moralnopsihološko značenje. orgijastičku.uzelac. grčki su teoretičari razlikovali tri tonaliteta.: Искусство. Prva sažima duše. dok tu ravnotežu ruši miksolidijski tonalitet (svojom tugom) ili jonski (svojom neodoljivom draži). pa će Aristotel izdvajati tri tonaliteta (etički. druga ih proširuje: preko nje se bodrimo. a treća je srednja. 215. jonski (koji je zbog srodnosti s frigijskim tonalitetom nazivan hipofrigijski). 11). Tradicionalisti.Milan Uzelac Filozofija muzike mrtvih. Sve to imalo je za posledicu da izbor samo određenih harmonskih osnova podrazumeva upotrebu samo malog broja instrumenata. www. miksolidijski. Širenje uticaja frigijske muzike dovelo je do učenja o raznim "etosima" u muzici. a novu (frigijsku) kao uzbuđujuću. u nastojanju da uproste ovu shemu. prednost su davali dorskoj muzici. Između ta dva pola (koja su činila dorska i frigijska muzika). lidijski.

tako se ovaj filozof www. kaže Platon duboko verujući kako se time "ne uvodi ništa novo kad se bira Apolon i njegovi instrumenti. U Državi se može upotrebljavati samo lira i kitara. pektida) i koji imaju sve tonske vrste. a u poljima bi mogla biti i koja siringa da na njoj sviraju pastiri.eu 70 . pa stoga neće biti potrebe ni za izrađivačima tih instrumenata. kao ni izvođačima na njima.Milan Uzelac Filozofija muzike trebni instrumenti sa mnogo žica (trigon. ali ni svi ostali enharmonijski instrumenti. u državi neće naći mesto frula (kao instrument sa najviše glasova).uzelac. a odbacuje Marsija s njegovim instrumentima.

na jednom mestu Platon govori o melosu. kod Platona nalazimo sasvim drugačije shvatanje. ekstatičke. ne misli uvek metrički već ritmički oblik. ali s druge strane. ovde se za određenje ritma imaju u vidu pojmovi brzina i sporost /lakoća/. uravnoteženost. intelektualnu struju u umetnosti i suprotstavlja onoj strasnoj. orgijastičkoj. koji bukvalno i nisu grčki. Kada je reč o frigijskom stilu. Ako imamo u vidu mesto iz dijaloga Gozba gde se Platon koristi terminima dužina i kratkoća. metru i harmoniji.eu 71 . tu se Platonovo mišljenje razlikuje od uobičajenog antičkog shvatanja: dok je opšte mišljenje antike da je to stil u kome se izgrađuju orgijastičke. To je izraz pravog helenskog stila jedinstvenog celoj Grčkoj.Milan Uzelac Filozofija muzike opredeljuje za racionalnu. opet.uzelac. veličinu. i ritam shvata kao proporciju. varvarski. Isto tako. jednom prilikom on "ritam i metar" shvata tako široko da prelaze okvire svake muzike. već ritmiku što bi značilo da Platon pod rečju metar. kad je reč o metru kretanja kosmosa Platon tad nema u vidu metriku u našem značenju reči. Platonova visoka ocena dorskog stila nije samo izraz njegovog ličnog shvatanja već je to stav čitave antike koja je u melodijama nastalim u ovom stilu videla strogost. kod Platona postoji tendencija da se međusobno razlikuju i čak suprotstave ritmika i metrika. pa bi se za druge stilove (i u njihovom duhu sastavljane pesme) moglo reći da nisu narodski već negrčki. takođe nije najbolje jasno. Ako pak. onda on zapravo govori o ritmu koji se ne razlikuje od metra i ritmička figura se ničim ne razlikuje od takta. mahnite i strasne melodije. Tako vidimo da ritam i metar nisu isto. o ritmu. ritmu i metru. a na drugom. kako je do toga došlo to nije jasno. ne koristi uvek u muzičkom smislu već se taj izraz javlja kad se hoće reći neš- www. konačno. pa se termin metron. plemenitost i snagu upravljenu prema lepom. šta Platon misli pod ritmom i metrom. Platon ima u vidu dužinu i kratkoću.

a sazvučje svojevrsno saglasje (. ali ne u bilo kojih ljudi: najbolja je ona umetnost koja izaziva dopadanje moralno najboljih i temeljno obrazovanih ljudi. a saglasje u sve unosi muzičko umeće koje uspostavlja. ili.uzelac.. pomoću metra govori pesnik a bez pomoći metra prozaista. kao i lekarsko umeće. kaže on u Fedru.države) treba podsetiti na svima poznato mesto iz njegovog poznog dijaloga Zakoni: "A što se www. To je posebno evidentno ako imamo u vidu njegov stav da "ritmička ravnomernost odgovara pristojnom ponašanju. Nadalje Platon izraz metar koristi i u logičkom i kosmološkom smislu. pa se isticalo kako on vidi muziku samo kao sredstvo društvene i političke kontrole. 187bc). da ne bi ostala nikakva nedoumica o visokom mestu koje Platon daje umetnosti svestan toga da su samo pesnici (a ne sofisti) jedini pravi konkurenti filozofima (koji su takođe pesnici. o meri suvih i tečnih tela. ljubav i slogu. Shodno tome. o upotrebi mere i oruđa u graditeljskoj umetnosti. zbog čega je Platon često bio i s pravom kritikovan.Milan Uzelac Filozofija muzike to o određivanju rastojanja između svog i susedovog zemljišta. U svakom slučaju. ili o podeli raznih ljudi nakon smrti. 658e).eu 72 . Svojim učenjem o ritmu i metru Platon je još više politički rigorističan no s učenjem o harmoniji. treba još jednom ponoviti kako on zna i za estetsku prirodu muzike. a ovo u Zakonima dobija svoj precizan vid: "i ja priznajem gomili da pri prosuđivanju o muzičkoj umetnosti odlučnu reč ima osećaj zadovoljstva koji ta umetnost pobuđuje. ali i u strogo metričkom. tako u dijalogu Gozba čitamo: "Harmonija je sazvučje. Pored sveg rigorizma i utilitarizma.). a u prvom redu onog čoveka koji se ističe vrlinom i obrazovanjem" (Zakoni. najvećeg umetničkog dela . muzičko umeće je znanje ljubavnih načela koja se tiču sklada i ritma" (Gozba.. o meri podele vremena. a da nedostatak ritma odgovara neprimerenom ponašanju". tvorci istinske tragedije.

Možemo li da kod vas uvedemo i izvodimo naše pesništvo? Ili kakve poglede imate o tome?" Kakav odgovor bismo dali ovim bogom nadarenim ljudima? Ja mislim ovakav: "Dragi naši prijatelji. ili ne smemo. pre nego što naše vlasti ocene i odluče da li je vaša poezija pogodna za slušanje i da li zaslužuje da se javno izvodi ili ne. a i mi smo takođe pesnici.uzelac. onda ćemo vam dati dozvolu da izvedete predstavu. ako se on nečeg plašio. jer "potpuno neznanje u www. Eto. Naše celokupno državno uređenje sastoji se u imitaciji najlepšeg i najboljeg života. ili još bolje od našeg. stvoriti najbolji zakon. ali ako se tako nešto ne pokaže. mi smo i sami pesnici jedne što je moguće lepše i bolje tragedije. Možda će neko reći da je Platon konzervativac koji se plaši neizvesne budućnosti. ako se pokaže da je ono vaše što vi govorite. neka ih one uporede s našim pesmama. u svakom slučaju. kako to bar mi kažemo. jednako s našim. a takav je život. čitavoj gomili. već u najvećem broju slučajeva upravo suprotno od nas. to jest pisaca tragedija.eu 73 . I vi ste pesnici. a takvu može. prijatelji. stvarno i najistinskija tragedija. potomci nežnih muza. uzmimo slučaj da neko od njih dođe k nama i da nam postavi ovo pitanje: "Čujte. da uvedete slatkorečive glumce koji nas nadmašuju glasom i da ćemo dati pristanak da javno govorite našoj deci. ženama. plašio se loših učitelja. mi to nikada nećemo dozvoliti" (Zakoni. dragi moji prijatelji. Ne samo mi. takva teza bi se teško mogla u potpunosti odbraniti. mi smo vaši suparnici i protivnici u takmičenju za najlepšu dramu. i to istih stvari. po našem mišljenju. jer vi o istim uredbama ne govorite isto što i mi. pokažite najpre svoje pesme našim vlastima.Milan Uzelac Filozofija muzike tiče takozvanih ozbiljnih pesnika. nego i cela država bila bi potpuno luda kad bi vam dozvolila da radite ono o čemu vam govorim. 817ae). smemo li da uđemo u vaš grad i vašu zemlju. Stoga nemojte očekivati da ćemo vam sasvim olako dozvoliti da kod nas na trgu podignete pozornicu.

eu 74 .Milan Uzelac Filozofija muzike nečemu. uopšte nije nešto strašno niti je najveće zlo. ali pod lošim vođstvom" (819a). www.uzelac. mnogo veća beda je kad neko stekne veliko iskustvo i mnogo štošta nauči.

poseban značaj imaju nagon za podražavanjem (mimesis) i spontani osećaj za harmoniju i ritam koji su ugrađeni u ljudsku prirodu. pa mu se etičko prosuđivanje čini do te mere samorazumljivim da ga uzima kao prirodnu pretpostavku doživljavanja muzike.uzelac. po mišljenju Aristotela. Brojčani odnos "visine" i "dubine" određuje odnos tonskih kvaliteta. sasvim je jasno da je za razumevanje fenomena muzičke umetnosti neophodno rasvetliti kako www. može se reći da i na osnovu sačuvanih tekstova imamo sasvim precizan uvid u njegovo shvatanje muzike koje u daleko većoj meri polazi od empirijskih premisa no što je to slučaj kod njegovog učitelja. a da pritom oba ova elementa ne treba razumeti u samo specifično muzičkom smislu. Ipak. Aristotel etički prosuđuje kvalitete tonova i tvrdi kako su dublji zvuci plemenitiji i bolji od visokih. ako je Platon pod uticajem pitagorejskog matematičko-akustičkog učenja naglašavao kvantitativne razlike među tonovima.Milan Uzelac Filozofija muzike 1. no brojevima pet i tri. polazeći od određenih psiholoških stavova naglasak stavlja na kvalitativne razlike tonova (O duši. Ako su harmonija i ritam u antičko doba smatrani fizičkim uzrocima pesničke umetnosti i ako se zna da. Za žaljenje je što nam od Aristotela nije došao nijedan od njegovih traktata posvećenih specijalno muzici. drugim rečima: visine i dubine tonova mogu međusobno doći u određene aritmetičke odnose.eu 75 . pa su Aristotelovi stavovi o muzici (sa izuzetkom izlaganja o muzici i muzičkom vaspitanju u VIII knjizi Politike) ostali razbacani po raznim njegovim delima i to u funkciji ilustracija različitih problema koji nemaju uvek ni umetnost za svoju osnovnu temu. Aristotel. i time se međusobno "simfonizuju".3. a što će biti potom vidno kod Porfirija koji razliku među tonovima radije označava pojmovima svetlo ili tamno. ali. 420b).

budući da muzika nema udela u tragediji samo s obzirom na lirske delove koji se nalaze u njoj. Ako je Platon muziku (u užem značenju reči) isticao samo s obzirom na njen pedagoški značaj.Milan Uzelac Filozofija muzike Aristotelovo tumačenje podražavanja i posebno umetnosti. ali. smatrao značajnim sredstvom za vaspitanje omladine. kako muzika bez teksta ima primenu i značaj u onoj meri u kojoj je u funkciji podražavanja. kao neki njegovi prethodnici. premda je već na prvi pogled njegovo stanovište daleko elastičnije no Platonovo. Ovde odmah treba podvući da Aristotel ne misli. 1339b). to samo potvrđuje da se i kod njega ukrštaju učenje o muzici i učenje o državi. Aristotel je muziku takođe. pored ostalih. 188b). Već je na prvi pogled vidno da naspram formalističkog shvatanja harmonije kakvo imamo kod pitagorejaca. već da postoji uzajamno delovanje između muzike i pesničke umetnosti u toj meri da se pojmom muzika pokriva i tonska i pesnička umetnost.eu 76 . jasno je zašto na početku Poetike tipično "muzički" elementi harmonia i rhythmos zauzimaju tako visok položaj jer oni. pa bavljenje muzikom nije samo ispunjeno ozbiljnošću pošto za krajnji cilj ima izvesno uživanje ljudi koji se odmaraju i igraju ne zbog nekog višeg cilja nego zbog zadovoljstva jer je "korisno odmarati se uživajući u muzici" (1339b). tako i njegovo tumačenje muzike u njenom širem i užem smislu. Aristotel naglasak stavlja na materijalnu stranu muzike i povezuje harmoniju i poredak (Fizika. pa nije nimalo slučajno što je on ubraja u prijatne stvari nezavisno od toga da li se izvodi s pevanjem ili bez njega (Politika. zajedno s logosom. nalaze primenu kako u ditirambima tako i u tragedijama i komedijama.uzelac. Tako se vaspitna i u krajnjoj liniji moralna dimenzija muzike www. neće nas stoga nimalo iznenaditi činjenica da odlučujuća mesta gde Aristotel raspravlja o pojmu muzika i muzičkoj umetnosti njegovog vremena nalazimo u Politici.

praktičke i one koje uzbuđuju.eu 77 . tragediju. Katarsis Aristotel nije pripisivao svim mimetičkim umećima već samo poeziji. Zadatak je "entuzijastičkih" melodija da homeopatskim delovanjem. iznova uspostave normalno stanje duše. u Poetici. pa muzička katarza ne služi obrazovanju karaktera. sticanju znanja ili izgrađivanju "građanskih" vrlina. Često je ukazivano na to kako Aristotel razmatra većinu estetičkih tema o kojima je već raspravljao njegov učitelj: tako. Ovo ne treba da čudi iako je postojao spor o tome da li kod Aristotela pojam katharsis dolazi iz religioznog kulta ili medicine. već poseduje "higijensku" osnovu i ima prevashodno "lekarske" zadatke.Milan Uzelac Filozofija muzike počinje preplitati s entuzijastičkom. muzici i igri. činjenica je da spajanje katharsis i mimesis ima svoje poreklo u učenjima pitagorejaca. liriku www. 1560). pa ovome preti vidljiva opasnost da pređe granice i završi u patološkom. kroz muzičku katarzu. Katharsis ne srećemo ponajviše u harmoničnoj zabavi već tamo gde je unutrašnji duševni život postao labav. Aristotel je saglasan sa stavovima orfika i pitagorejaca da se očišćenje može postići pomoću muzike i zato je tonalnosti i delio na etičke.uzelac. i sasvim je razumljivo što se već od vremena renesanse (Pietro Vettori. u njegovom možda najpopularnijem spisu od vremena renesanse (mada nikako za estetiku i najvažnijem). sve do naših dana pojam katharsis javlja kao četvrta izražajna mogućnost muzike (pored paidia. izlaganje počinje opštim principom po kome su umetnosti poezije i muzike sa svojom podelom na ep. iako je njemu medicina bila daleko bliža. diagoge i paideia). kojoj će Aristotel nastojati da nađe opravdanje. a koji je do nas došao u više no sumnjivom i problematičnom obliku. pa preko Lesinga. Katarsičko delovanje Aristotel je pripisivao i saznanju. Ovim poslednjima on je pripisivao rasterećenje osećanja i očišćenje duše. komediju.

da bi time tragedija mogla izvršiti očišćenje tih emocija (1449b) može se takođe naći već kod Platona. tako primenjeno spoljašnje kretanje nadvladava unutrašnji pokret straha i ludila. koji u muzici vidi lek protiv straha: "Strahovanja nastaju iz nesrećnog stanja duše. jer se ono odnosi na nešto što u ontološkom smislu ima negativan smisao. 789d). nalazimo u Državi gde je Platon naveo tri gledišta sa kojih treba posmatrati umetničko delo: čime (sredstva mimeze). Zato kad se efekti te vrste potresu spolja. pa su "ritam i celokupna muzika podražavanje boljih ili gorih ljudskih naravi" (Zakoni. 392c/. da u tragediji mora biti događaja koji izazivaju sažaljenje i strah. Aristotelov pojam katarze jedan je od najdiskutovanijih pojmova Poetike i dalje ostaje nejasno da li je tu reč o očišćenju sažaljenja i strasti ili o očišćenju njima sličnih www. za razliku od svoga učenika. praksa boljih ili gorih ljudi. međutim. odbacuje prikazivanje strasti. Verovatno najpoznatija Aristotelova teza s kraja njegove Poetike. pošto je predmet mimeze za Platona. Umetničko prikazivanje strasti (i s njima izazvano saosećanje) stoji u opštem sukobu s razumnim ponašanjem i kao takvo je opasno. s druge strane. tvrdnju da su umetnosti koje pružaju zadovoljstvo . 791a). i nadvladavajući ga stvara jasan mir u duši" (Zakoni.podražavanje. kao potom i za Aristotela. Aristotelovo učenje o lepoj umetnosti kao sredstvu očišćenja predstavlja u određenom smislu dalji razvoj Platonovog učenja.Milan Uzelac Filozofija muzike i sviranje na flauti i liri . Konačno. duboko su u pravu i oni koji ističu kako je Platon anticipirao većinu Aristotelovih teza. šta (predmet mimeze) i kako (oblici mimeze) /Država. premda ovaj poslednji. budući da u svakoj pojedinoj duši može stvoriti rđavo duševno uređenje.uzelac. pa umetnost (s malim brojem izuzetaka) može da pokvari i odlične ljude (Država. 605cde).eu 78 .vrste podražavanja.

Činjenica je da oba ova momenta srećemo u Politici gde se govori o postojanju muzičkog katarsisa (Politika.eu 79 . međutim oni se razlikuju upravo pri odgovoru na pitanje šta je biće: za Platona ono je kosmos i život koji počiva na svetu ideja. Već je davno istaknuto kako je kod Aristotela estetika muzike deo njegove estetike.uzelac. medicinske i religiozne teorije katarze. Isto tako. a ova momenat metafizike i fizike te se specifičnosti u shvatanjima muzike kod Aristotela i Platona mogu analizirati polazeći i od razlikâ u tumačenju principa na kojima počivaju osnovni metafizički stavovi ove dvojice mislilaca. uostalom. razne vrste vajarske umetnosti. 1341a). isto se može reći ne samo za komediju već i za ep. www.Milan Uzelac Filozofija muzike osećanja kao što su gnev ili nespokojstvo. ideju katarze Aristotel primenjuje ne samo na tragediju već i na muziku. energija koju je genije stvaraoca stavio u pesmu ili dramu uspostavlja novu energiju . a što opet jasno govori o mnogoznačnosti Aristotelove teorije. pa forma umetnika-stvaraoca postaje materija osetljivog gledaoca. dok za Aristotela ideje su samo imanentne stvarima (i njihova su forma). pa teorija katarze tako ima i opšte-estetsko značenje. Ali dok umetničko stvaranje podražavanjem postiže svoju svrhu u nastajanju lepih oblika i ono je tada izraz osećanja koji se nalazi u skladu s pravim razumom. povezivanjem katarze s uživanjem Aristotel podvlači njen estetski karakter i biće da se tu radi o očišćenju pomoću afekata. ili slikarstvo od kojih svako umeće na svoj način pruža zadovoljstvo. postoje etičke. Kao što je cilj tragedije u posebnom zadovoljstvu koje ona izaziva. pa je zato za njega podražavanje uvek podražavanje opšteg. i za jednog i za drugog umetnost je u podražavanju bića. muziku.emocionalnu aktivnost u onima koji primaju lepe oblike u podatne duše. Ako je radnja tragedije njena duša i njen prvi princip. uživanje gledaoca je duša i prvi princip radnje.

Doživljaj katarze (kroz koju bivamo očišćeni. pa kad on kaže da je konačni uzrok tragedije izazivanje zadovoljstva. svest o punoći života (Nik. ona nam može očistiti dušu od nagomilanih nezdravih stvari. Aristotel dovodi u vezu sa zadovoljstvom koje se rađa u gledanju tragedije. i ona je analogna utaživanju gladi pomoću hrane. Samo onaj ko poznaje zadovoljstva što prate čistu misao ili slušanje muzike i gledanje skulpture. Aristotel je smatrao pogrešnim suđenje koje polazi od zadovoljstva uopšte i to s obzirom na njegove najniže veze i manifestacije. poznaje zadovoljstvo u njegovom najboljem i suštinskom vidu i to zato što je upravo to zadovoljstvo nošeno težnjom prirode ka dobru. i muzika i drama služe čovečanstvu tako što rasterećuju dušu i donose posebno zadovoljstvo olakšanja.Milan Uzelac Filozofija muzike Ako su osnovni čovekov cilj videli u ostvarivanju božanskog dela u čoveku. 1175a).uzelac. dok je Platon život u zadovoljstvu prikazivao kao životinjski i suprotan razumu. treba imati u vidu da su i Platon i Aristotel taj božanski deo poistovećivali sa umom. Najskromnija funkcija umetnosti bila bi zadovoljavanje potrebe ili olakšavanje bola. a kad su želje i život u skladu s pravim razumom. a naše duše olakšane i razveseljene). međutim. Aristotel piše kako se prijatnost podražavalačke umetnosti može nazvati rumenilom na licu razuma. et. time se očito misli da je cilj tragedije uspostavljanje razumnog i vrednog mentalnog stanja. Za Aristotela zadovoljstvo je simptom ispunjenja želje. Mehanizam pomoću kojeg se postižu ti lekoviti učinci bio je www. koja poriču njenu opštu dobronamernost tako mogu postojati i zadovoljstva (iako su saveznik razuma i plemenitosti) koja prate najniže nagone. Bolest duše nastaje iz suviška ili nedostatka.. Baš kao što priroda može proizvesti crve. bube i druga niska stvorenja. umetnost može ispuniti praznine u duši i povećati energiju.eu 80 . onda je i zadovoljstvo u skladu sa njim.

ako se polazi od toga da je Aristotel smatrao da su zla u duši slična bolestima u telu i da telo. zanos zanosom. strah strahom. a telo druga. Oni treba u organizam da uvedu načelo mere i da poremećenu naviku dovedu na srednji put. budući da su rezultat unutrašnjih duševnih kretanja. da duša ne bi bila ni suviše plašljiva ni suviše nagla. Duša-telo je iskrivljena kad je (u doslovnom smislu reči) van ravnoteže ili van reda i zato pozorišni komadi. to bi imalo za posledicu da oni koji su zaduženi za vaspitanje. da bi bilo zdravo. da bi terapeutski delovali. Opšti uslov međudelovanja bio bi u tome da između činioca koji deluje i činioca koji se podvrgava delovanju treba da postoji neka opšta sličnost ali i razlika koja omogućuje da prvi www. kako shvatiti delovanje katarze putem zadovoljstva? Neki smatraju da preterano sažaljenje treba otkloniti snagom nekog iscrpljujućeg emocionalnog doživljaja. već je duša ispunjenje. Između zdravlja duše i zdravlja tela postojala je ne samo analogija nego i istovetnost: za Aristotela duša nije jedna stvar. ostvarenje. I sam Aristotel kaže da je lečenje homeopatsko: isto se uklanja istim . pošto bolest dolazi otuda što hladni elemenat dobija prevlast.uzelac.Milan Uzelac Filozofija muzike predmet beskrajnih diskusija. moraju duši-telu povratiti uravnoteženo funkcionisanje. Ali. treba držati ravnotežu između tendencije ka toplom i tendencije ka hladnom.sažaljenje se uklanja sažaljenjem.eu 81 . a to je moguće tako što snaga koja uznemiruje biva potisnuta još većom uznemirujućom snagom iste vrste. Aristotelov učitelj je isticao da se strah i njemu neka slična psihološka obolenja. Objašnjenje bi ipak moglo biti i drugačije. za razvijanje moralnih navika u duši moraju ovu uskladiti sa razumom. škodi ili koristi drugom. Ideal medicine i etike bio je očuvanje zlatne sredine u funkcijama duše i tela. mogu lečiti primenom nekog većeg spoljnog kretanja. ili forma tela i ako nešto škodi ili koristi jednom. tj.

lek je u tom slučaju forma sažaljenja. Uslov koji je pogodan za stvaralačku aktivnost u celom svemiru nije slično sa sličnim (što bi bilo jalovo ponavljanje) nego uzajamno prilagođavanje suprotnih principa.uzelac. Pravi odnos se uspostavlja kad se dva različita bića prilagode jedno drugom. 1341b). a drugi prima uticaj. Ako se prihvati pretpostavka da je postojao i drugi deo Poetike. Forma se razlikuje od materije kao što se aktivnost razlikuje od pasivnosti i pravi oblik od nepravilnosti. 27 Ovde Aristotel ukazuje na istraživanja koja su u Likeju jasno uzela empirijski smer i koja će definitivno biti uobličena u spisima Aristoksena. za razliku od poezije i retorike sudovi Aristotelovi o muzici ne odlikuju se ni obiljem ni dubinom iako se i tu kod njega mogu sresti genijalni uvidi. Sam Aristotel nije se mnogo bavio muzičkim istraživanjima no ovome su veliku pažnju poklanjali neki od njegovih učenika. Za svakog antičkog filozofa može se reći da je muzici poklanjao posebnu pažnju.Milan Uzelac Filozofija muzike utiče.eu 82 . www. 1340b. a dokaze za ono što kazuju oni uzimaju iz samih činjenica27 (Pol. a bolest njegova materija. to znači da će istinsko sažaljenje Kralja Edipa ugasiti lažno sažaljenje nerazumne sentimentalnosti budući da ono sažaljenje koje leči i ono koje treba da bude izlečeno nije isto sažaljenje. to je stoga što je po mišljenju Grka muzika bila neodeljivi deo filozofije pa u toj činjenici treba tražiti i objašnjenje što Aristotel na više mesta govori o muzici. Sažaljenje treba da deluje na sažaljenje. prvenstveno Aristoksen. verovatno se tu raspravlja i o lirsko-horskoj poeziji pa je upravo tu Aristotel govorio i o nekim muzičkim problemima. Naglašavajući posebnu ulogu muzike u etičkom vaspitanju Aristotel u Politici ističe kako će govoriti samo o nekoliko opštih pitanja "jer su o njoj dobro rekli oni koji su već ranije o njoj filozofirali". strah na strah.

dok je (2) praktična muzika ono sviranje koje se može naučiti bez ikakve muzičke teorije. www. već je istovremeno jednako i lepo. činjenica je da se (2) melodija ne potčinjava tako lako matematičkom računanju. Sve sposobnosti dele se na (1) urođene sposobnosti (primanja čulnih utisaka). "Ponekad se nauke odnose jedna prema drugoj. bavi se istraživanjima počela i uzroka svog predmeta (Met.uzelac. Interval se stvarno može odrediti aritmetički polazeći od rastojanja između dva tona koji čine interval. 1047b). U tom smislu predmet teorijske muzike je harmonija (zato su dela drevnih teoretičara muzike obično imala naziv O harmoniji) i ona je ogranak geometrije28. Teorijska muzika. ali. Aristotel strogo razlikuje teorijska i praktična znanja. vidljivo. za njih su neophodne prethodne delatnosti dok to za ranije navedene pasivne sposobnosti nije neophodno. Ova poslednja umeća /téchne/ su zapravo izraz teorijske sposobnosti i bliža su savremenom pojmu nauke. na (2) sposobnosti do kojih dolazimo pomoću navike (sviranje na flauti) i (3) sposobnosti do kojih dolazimo obrazovanjem /umetničke veštine/ (Met. no umetnosti u današnjem značenju te reči. 1063b-1064a). Konačno. tako što je jedna drugoj potčinjena. u melodiji on vidi nešto više no brojčani sled trenutaka. pa nije samo stvarstveno i psihičko. tj. (3) ubrajajući muziku u prve principe bivstvovanja.eu 83 . pa ovu tumači čak i kao deo aritmetike. već je iznad svih tih posebnih počela.Milan Uzelac Filozofija muzike Kao što je poznato. S druge strane ovo matematičko shvatanje muzike ne javlja se kod njega kao nešto apsolutno i nešto što se ne da osporiti. i takav je 28 Iz ovog bi se moglo zaključiti sledeće: (1) Aristotel u saglasnosti s većinom antičkih teoretičara muziku približava matematici. kao i svaka čista nauka. Aristotel je ipak ne stavlja toliko visoko da bi ona bila slika sveopšteg jedinstva stvari pošto opšte jedinstvo stvari nije samo muzičko. Muziku pritom Aristotel deli na sasvim različite oblasti pa (1) teorijska muzika nema nikakve veze s praktičnim umećem sviranja na muzičkim instrumentima. pa iako Aristotel još uvek ne može da odredi specifičnost melodije u odnosu na interval.

kad se kod ljudi javila dokolica i stvorila mogućnost bavljenja teorijskim umećima. čiji je smisao samo sviranje na kitari.. ona.uzelac. čiji je cilj dobro sviranje na tom instrumentu (Nik. imajući u vidu njenu prirodu. pošto se "mišljenja razilaze o tome koji su predmeti potrebni. pomešana s matematikom. u svakom slučaju. nije kod njega još uvek bila do kraja i izdiferencirana. ali.. 1098a). et. i ozbiljno sviranje na kitari. ili ono što je uzvišenije". praktična muzika (instrumentalna i vokalna). II. dok je odvajanje teorijske od praktične muzike zapravo rezultat uticaja pitagorejske tradicije na Aristotela. post.. Aristotel ističe da više ne postoji saglasnost o tome "da li treba učiti ono što je korisno za život ili ono što vodi vrlini. 75b) i ova se misao potom ponavlja kod Aristotela više puta. Ako je i poricao vrednost praktičnog sviranja na muzičkim instrumentima. matematiku i teologiju. poput svih iskustvenih umeća. smatra on. 1337a). Premda je Aristotel muziku video kao deo filozofije. Shodno tome. nastala je pre teorijske muzike. Aristotel je u muzici nalazio i određen filozofski smisao pa je razlikovao obične svirke na kitari. praktična muzika zauzima niže mesto u poređenju s muzičkom teorijom iako je ova poslednja nastala kasnije. i vremenski joj pripada prvenstvo. Kako Aristotel ova umeća deli na fiziku.eu 84 .Milan Uzelac Filozofija muzike odnos optike prema geometriji i harmonije prema aritmetici" (Anal. www. muzika bi se nalazila između matematike i fizike. delimičan razlog tome treba videti i u činjenici da već u njegovo vreme dolazi do razilaženja oko toga u čemu bi bila suština i metod vaspitanja. 7. kao i o tome šta omladina treba da uči da bi dostigla vrlinu ili najbolji način života" (Pol. omladinu treba učiti samo onim korisnim stvarima koje su istovremeno i neophodne (1337ab).

pa i nekim životinjama. Stari su se bavili muzikom. bavi slobodnim naukama. pošto bi u tom slučaju ona morala biti istovremeno i cilj života. Aristotel postavlja pitanje čime čovek treba da se bavi u dokolici. ili veštinom crtanja čije nam poznavanje omogućuje da bolje ocenjujemo umetnička www. po mišljenju Aristotela. pa se mogu mnogostruko primeniti. ali ne i neprekidno. Ta znanja i te nauke postoje radi sebe samih. kad je o muzici reč tu se već javljaju teškoće i nedoumice jer se većina ljudi njom bavi radi zadovoljstva. i postoji radi odmora. a to nije slučaj pošto je čoveku koji radi potreban i odmor. poslednja dva predmeta uče se stoga što su korisni za život. kako je dokolica cilj rada. robovima i maloj deci.Milan Uzelac Filozofija muzike Aristotel postavlja pitanje svrhe bavljenja muzikom i to ne zato što on muziku ne bi visoko uvažavao. Na osnovu svega toga Aristotel zaključuje da se "mora učiti i znati nešto čime će se ispunjavati slobodno vreme. a gimnastika zato jer ljude čini hrabrima. to. igre treba da postoje kao lek. sreću i blažen život" (1338a).uzelac. kao sredstvo da se čovek odmori i da time ispuni dokolicu. a igra. Muzika nije u obrazovanje uvedena zato što je korisna. jer je ono "početak svega". već zbog uživanja u lepim pesmama i ritmovima. Muzikom se stoga ne treba baviti zbog onog što ona može da pruži svima.eu 85 . pruža uživanje. to istovremeno znači da igra ne može biti cilj dokolice. pošto bi upražnjavanje samo slobodnih nauka radi postizanja savršenstva donelo sobom štetu jer bi ljude činilo nesposobnim za primenu vrline i za delanje u saglasnosti s njom. da bi lepo provodili slobodno vreme. kaže Aristotel. dok one koje pripremaju ljude za rad postoje zato što su neophodne i služe drugoj svrsi" (1338a). samo do izvesne mere. gramatiku i crtanje. svakako nije igra. kao što je to slučaj sa gramatikom. već ponajpre zato što slobodan čovek može da se. Zato izučavanje muzike Aristotel vezuje za gimnastiku. jer "dokolica sama po sebi.

ističe on. kao zanimanje. Više je no očigledno da se ovo Aristotelovo shvatanje razlikuje od Platonovog koje muzičkoj umetnosti priznaje samo moralno-vaspitni značaj. 1338a). Očigledno je da kod Aristotela postoji dilema: da li se muzikom treba baviti (1) radi igre i odmora. Na taj način on dolazi do pitanja da li muziku treba uvrstiti u predmete obrazovanja ili ne. Aristotel tome dodaje i (4) širu publiku do koje muzika može dopreti pa je ona stoga korisna kako za najviše društvene slojeve tako i za zanatlije (to će mu omogućiti da. možda muzika (3) doprinosi zabavi duha. neobrazovanih slušalaca (1341b).eu 86 . već zato što je lepo i dostojno čoveka" (Pol. Muzika ne može stoga biti zanimanje slobodnih ljudi već radnika. sastoji njena primena. da li muzika treba da bude predmet obrazovanja. već zato što je njena svrha "zabava u slobodnom vremenu i u tome se. muzika koja. ne posvećuje joj se radi svog moralnog usavršavanja. već radi uživanja slušalaca.Milan Uzelac Filozofija muzike dela. onaj ko se u muzici nadmeće. koja. kako se čini. i to bi bila treća mogućnost koju Aristotel ističe u svrhu razumevanja smisla muzike. može da obrazuje određene osobine karaktera navikavajući ljude na pravu i čistu radost. za razliku od Platona. ona se po njegovom mišljenju svrstava u sve ove oblasti i izgleda da pripada svim tim oblastima (1389b). pa se ona nalazi u istom redu sa igrom. Aristotel odbacuje umetničko obrazovanje koje za svoj cilj ima nadmetanje. muzika pruža izvesno obrazovanje koje deci ne treba dati zato što je korisno ili neophodno. ili muziku treba shvatiti kao (2) sredstvo za razvijanje vrline. naspram Platona vidimo da Aristotel izdvaja nekoliko ciljeva koje muzika može imati. kao što gimnastika razvija određene osobine tela.. i koju ulogu od pomenutih triju treba da ima. Konačno. sama po sebi je rđav cilj kojem oni teže www.uzelac. snom i pićem. stvara artiste po profesiji. igra ili zabava. prihvati i veći broj harmonija). i to.

on uočava značaj muzike. Bilo je posve logično da se i Aristotel dotakne pitanja koje je u Državi opširno razmatrao njegov učitelj: "da li u obrazovanje treba da uđu sve harmonije i svi ritmovi ili treba napraviti među njima izbor. – М. posledica muzike je čulno zadovoljstvo29. a drugoj druga (Pol.: Искусство. dilemu: svirati ili slušati profesionalne muzičare. životu koji čoveka čini srećnim. Античная эстетика. odgovara s obzirom na ciljeve i delovanje muzike. ali kasnije. životnim potrebama. Moglo bi se reći da Aristotel na pomenuto pedagoško pitanje: treba li mladi da uče muziku. kao i svi Grci. Stagiranin je rešio kompromisom: u mladosti muziku treba učiti. 146. a zatim. To pokazuje da muzika ima više ciljeva: ona služi očišćenju i lečenju osećanja. formiranju razuma. razonodi. www. 1977. bolje je njom se ne baviti već je prepustiti profesionalnim muzičarima.Milan Uzelac Filozofija muzike nalazeći se pod uticajem neobrazovanih slušalaca koji obično menjaju muziku tako da unižavaju i same umetnike koji pred njima sviraju (1341b). odmoru. na tragu Platona. no. a to će reći: životu dostojnom čoveka. i (c) entuzijastičke. za razliku od poezije.uzelac. doći do zaključka da "melodije same sobom podražavaju osećanja. da li oni koji se bave vaspitanjem treba da se drže iste podele [na harmonije i ritmove] ili treba da uzmu u obzir i neki treći elemenat?" Aristotel ukazuje na ranije izvršenu podelu melodijâ na (a) etičke. uveseljavanju i zadovoljstvu. Jedino. Nije stoga nimalo slučajno što će Aristotel. 1341b). ne ceni profesionalno bavljenje muzikom. с. moralnom usavršavanju. čije delovanje za posledicu ima umno zadovoljstvo..eu 87 . S obzirom na to raniji filozofi su po njegovim rečima odredili i prirodu harmonija koje odgovaraju svakoj od ovih melodija tako što je jednoj melodiji svojstvena jedna priroda. i to stoga što je priroda pojedinačnih 29 Татаркевич В. (b) praktične.

a pod uticajem dorske postajemo umereni i mirni. te se ponekad s razlogom čini kako je za njega katarzička funkcija muzike daleko važnija od one vaspitne. manje teške. ali ne sve na isti način.Milan Uzelac Filozofija muzike harmonija različita tako da kod slušalaca razvija i izaziva različita raspoloženja". Aristotel ističe kako miksolidijska harmonija izaziva tužna i potištena osećanja. znači da je "muzika u stanju da duši da izvesne etičke osobine".uzelac. zaključuje Stagiranin. dok druge harmonije. S druge strane i omladini odgovara učenje muzike. jer za obrazovanje treba koristiti samo one etičke. sve to. Razlika između Aristotela i Platona bila bi u tome što ovaj drugi nastoji da izbaci strasti iz umetnosti. jer ona ne voli ništa www. on smatra da ih treba sve koristiti. a što opet. Vidimo da Aristotel ne isključuje neke harmonije kao Platon: naprotiv. a za slušanje kada drugi sviraju one koje ulivaju energiju i one koje izazivaju oduševljenje. i to pošto je iz grupe dozvoljenih instrumenata izbacio frulu. za razliku od Platona Aristotel smatra da frigijska harmonija budi oduševljenje (1334ab). Aristotel razlikuje i ritmove: dok jedni imaju mirniji karakter. Jer frigijska harmonija ima među harmonijama isto dejstvo kao frula među instrumentima. nastoji da zadrži prikazivanje strasti u umetnosti. a Aristotel. Aristotel smatra da "Sokrat u Državi nema prava kad pored dorske ostavlja samo frigijsku harmoniju. drugi podstiču na pokret i to tako što traže ili prostije ili finije pokrete. pošto i frigijska harmonija i frula bude strasti i osećanja" (1342ab). Isto tako. počiva na njegovoj teoriji o očišćenju strasti. pa slušaoci ne reaguju na isti način na različite harmonije.eu 88 . izazivaju blago raspoloženje. a ako je muzika u stanju to da čini. to je onda već dovoljan razlog da muziku treba približiti omladini i da omladinu treba učiti muzici (1340b). polazeći od umetničke prakse njegovog vremena.

Ako se pretpostavlja sredina krajnostima. Muzičke harmonije se međusobno razlikuju i pri slušanju u nama se javlja različito raspoloženje te se mi nejednako odnosimo prema svakoj od njih. ili spoljašnjeg oblika slova već i od toga šta ovi označavaju. Krajnji zaključak Aristotela bio bi da treba zadržati sva tri tonaliteta. a da se u obrazovanju "treba držati triju glavnih odredaba: sredine. pa melodije što počivaju na dorskom tonalitetu najviše treba preporučivati omladini.piše Aristotel pružaju istovremeno ljudima radost i ne nanose nikakvu štetu. jasno je da za njom ponajviše treba težiti. jer doživljaj očišćenja je spojen sa uživanjem i zadovoljstvom. u oblasti sluha nastaje sazvučje. Razlika među bojama ista je kao i razlika među zvucima i nju Aristotel tumači brojčanim odnosom koji postoji među visokim i niskim zvucima kao što postoji među svetlim i tamnim bojama. on smatra da je od svih tonaliteta ipak najpogodniji dorski koji u najvećoj meri ima muški karakter. "Melodije koje očišćuju dušu .uzelac.Milan Uzelac Filozofija muzike neprijatno. pomoću takvih melodija ponovo vratile u prvobitno stanje. a u oblasti gledanja čiste i www. Kad je reč o muzičkim delima stvar stoji drugačije: ono što deluje na karakter nalazi se u samim harmonijama. a "muzika je po svojoj prirodi nešto vrlo prijatno". Kao i Platon. Aristotel smatra da se osećanja sažaljenja ili straha mogu očistiti isto takvim osećanjima i stoga on preporučuje upravo takvu muziku da bi se osobe koje su izvan sebe. Kada je taj odnos srazmeran. pa umetnike koji izvode scensku muziku treba upućivati na takve harmonije i na takve ritmove" (1342a). onoga što je mogućno i onoga što odgovara" (1342b).eu 89 . Najvažniji uvid kod Aristotela bio bi u tome da kada posmatramo neku sliku (ili čitamo knjigu) zadovoljstvo ili radost koje iz toga dobijamo ne proističu samo od materijalne forme slike.

oslanjajući se na empirijska znanja. to mu nije smetalo da bude blizak tezi kako sama duša može biti harmonija.uzelac. i. Aristotel pobija shvatanje nekih teoretičara harmonije po kome zvuci akorda stižu jedan za drugim. Aristotel podvlači da muzika. Ona stoga može da deluje na moralnu stranu duše. Nastojeći da opravda korisnost muzičkog vaspitanja Aristotel ističe da muzika poseduje sposobnost izlečenja i očišćenja duše od raznih vrsta www. za razliku od ostalih umetnosti. 419b-420a). čini se tu da je Aristotel spreman da prizna etički značaj samo jednostavnim. pa muzika nije toliko instrument delovanja na čovekovu dušu. 7. II. ali ne u tako čistom vidu kao da je on sam.. 2. Ako su utisci jednake snage . a ne istovremeno. Ako sazvučje počiva u saglasju visokih i niskih tonova.nećemo primiti nijedan (De sens. muževnosti i umerenosti i svih njima suprotnih svojstava.eu 90 . koliko instrument njenog manifestovanja (1340a): ritam i melodija ponajbolje odražavaju realnost gneva i krotkosti. jednoznačnim zvucima i svako mešanje i nagomilavanje različitih zvukova umanjuje taj etički karakter muzike. 1340b). samom svojom materijalnom datošću deluje na čula. 90a). 448a). a drugi da ona sama ima harmoniju u sebi (Pol. u harmoniji i ritmici ima nečeg srodnog sa dušom. 2:3. kako jači oset istiskuje slabiji. odgovara Aristotel (Anal post. s druge strane.. te neki od filozofa tvrde da je sama duša harmonija. mi ovaj prvi primamo. po čemu su sazvučni nisko i visoko? Po tome što se nisko i visoko nalaze međusobno u nekom brojčanom odnosu. harmoničnost sazvučja Aristotel objašnjava različitim kretanjem vazduha.. Ako je Aristotel smatrao da duša nije harmonija elemenata u telu. Kad je reč o brojčanom odnosu tu nije reč o bilo kojem odnosu već o sadržajno-racionalnom odnosu i to je odnos tipa 1:2. Aristotel ističe kako je nemoguće opažanje dva oseta u isto vreme jer jedan zagušuje drugi.Milan Uzelac Filozofija muzike prijatne boje (Probl.

Milan Uzelac

Filozofija muzike

afekata. Muzički utisci treba da odagnaju iz duše afekte i da u njoj uspostave strogost, umerenost i uljudnost. U tome bi bila ona karakteristika muzike koja je najbliža filozofiji: kao što filozofija uzdiže antičkog čoveka do radosnog posmatranja večne stvarnosti oslobađajući ga protivrečnih i lažnih mnjenja, tako ga duša oslobađa od raznovrsnih čulnih strasti, smeše straha, stradanja i svake afektivnosti i usađuje u njega razumnu prirodnost.

www.uzelac.eu

91

Milan Uzelac

Filozofija muzike

1.4. Iako je do nas došlo dosta estetičkih tekstova iz doba helenizma, to je samo neznatan deo od onog što je u to vreme bilo napisano; čak i to što nam je sačuvano ne čine u najvećoj meri originalna dela već njihove kasnije interpretacije. U vreme nakon smrti Aristotela predstavnici tri ostale najznačajnije škole, a misli se na epikurejce, stoike i skeptike, smatrali su da lepo i umetnost imaju samo moralnu ili hedonističku funkciju, te su ih više osuđivali no istraživali. U prvo vreme teorija umetnosti svoje najviše domene ostvarila je upravo u oblasti teorije muzike (a tek kasnije u teoriji likovnih umetnosti) i nije nimalo slučajno što teoriju muzike u doba helenizma najviše znamo zahvaljujući mnogobrojnim pozivanjima na spise Aristotelovog sledbenika Aristoksena koji je živeo u III stoleću pre naše ere. Pojam muzike u doba helenizma ostaje i dalje veoma širok, budući da je muzika počivala na znanjima iz oblasti matematike i akustike, a pritom obuhvatala igru i poeziju. Zato su već na početku helenističke epohe sva znanja o muzici deljena na (a) teorijska i (b) praktična. Teorijska znanja su se delila na naučne osnove i njihovu tehničku primenu; naučne osnove muzike behu delom aritmetičke, a delom fizičke, dok je primena obuhvatala harmoniku, ritmiku i metriku. Praktična znanja su obuhvatala vaspitni i proizvodni deo; proizvodni deo je obuhvatao kompoziciju i izvođenje, pri čemu je kompozicija bila muzička (u današnjem značenju), igračka ili pesnička; samo izvođenje delilo se na izvođenje pomoću instrumenata, na izvođenje pomoću ljudskog glasa i pomoću pokreta tela. Sve ovo više no jasno govori koliko je bio širok obim pojma muzike, ali i koliki je bio njen uticaj; dovoljno je pomenuti da je u vreme Ptolomeja Filadelfa u Aleksandriji

www.uzelac.eu

92

Milan Uzelac

Filozofija muzike

u procesijama posvećenim Dionisu učestvovalo po tri stotine pevača i tri stotine izvođača na kitari, a da je uskoro Rim prevazišao Aleksandriju sa svojim horovima od više stotina ljudi. I pored sve većih počasti koju su imperatori odavali muzičarima, muzika u helenističko doba nije napredovala, ali se to ne može reći i za muzičku teoriju koja se razvijala u senci pitagorejaca i Platona, sofista i Demokrita i najviše Aristotela, zahvaljujući i njegovim izvanrednim sledbenicima Teofrastu i Aristoksenu. Staro grčko shvatanje muzike, koje je podrazumevalo njeno moralno delovanje, našlo je svoj puni izraz kod Teofrasta (375-287), dugogodišnjeg prijatelja i sledbenika Aristotelovog, koji u celosti prihvata Stagiraninov sistem kao i njegovu terminologiju. Od mnogobrojnih traktata koje je pisao Teofrast na tragu Aristotela, među kojima behu Poetika, O stilu, O komediji, O komizmu, O oduševljenju, O muzici i Harmonika, do nas su došli samo fragmenti onih koji se tiču retorike (i poetike) i muzike. Teofrast je smatrao da je muzika telesno, odnosno, melodijsko kretanje duše, koje nastaje u vezi sa oslobađanjem od zala koja izazivaju afekti. Kao i Aristotel, Teofrast približava muzičko kretanje i kretanje duše30; može se reći da za njega muzika i duša nisu samo bliske jedna drugoj po svom procesualnom karakteru, već su štaviše identične. Teofrast potpuno aristotelovski vidi u muzici oslobađanje od raznih oblika afekata; u protivnom, ona ne bi bila umetnost već ponavljanje procesa u našoj duši. Plutarh saopštava da Teofrast kao počela muzike izdvaja tri afekta, a to su: tuga, uživanje i nadahnuće; muzika ne samo da oslobađa sva ta osećanja nego oslobađa i

30

Po svedočenju Filodema, Teofrast je tvrdio: "Muzika pokreće duše i daje im ritam" (De musica, 37).

www.uzelac.eu

93

Milan Uzelac

Filozofija muzike

od njihovih negativnih posledica; govorilo se da je muzikom lečio bolesti, a svirkom na flauti lečio je od ujeda zmije. Najznačajniji za teoriju muzike bio je Aristotelov učenik Aristoksen iz Tarenta, učenik pitagorejskih matematičara i akustičara. Većina njegovih radova (a predanje kaže da je napisao 453 knjige31) bili su posvećeni muzici i kao muzičarteoretičar on se smatra glavnim autoritetom u čitavoj antici; u antičko vreme Aristoksen je dobio nadimak "Muzičar", a Ciceron njegovu ulogu u istoriji muzike poredi sa onom koju je Arhimed imao u istoriji matematike. Preciznost, dubina, prirodno-naučni empirizam i metodičnost istraživanja približavaju ga Aristotelu, no osnovnim učenjem on se znatno udaljava od Aristotela; njegova etika je pitagorejska; to je stroga etika dužnosti i razumljivo je što Aristoksen, suprotstavljajući se novotarijama, hvali stariju muziku a kritikuje polifoniju i raznorodnost u novoj muzici32. "Mi smo, piše on, slični stanovnicima Pestuma koji su nekad bili Heleni, a sad su zapali u varvarstvo, postali Rimljani." Sve to kazuje da je Aristoksen zadržao tradicionalno učenje o etosu muzike i njenom moralnom, vaspitnom i lekovitom delovanju. Aristoksen objedinjava aristotizam i pitagoreizam; svojim učenjem o duši kao harmoniji tela Aristoksen se vraća učenju Simije koji nam je poznat iz Platonovog Fedona. Aristoksen je poricao postojanje bilo kakve duše, čak i u živom telu. No kao što natezanjem struna nastaje saglasno zvučanje koje muzičari nazivaju harmonijom tako
31

Sačuvane su tri knjige njegove Harmonike, zatim fragmenti Uvoda u Harmoniku kao i nekoliko fragmenata koje pominje Plutarh. 32 O promenama u muzici o kojima govori već Platon, piše i Plutarh: "Uopšte je kitarodika Terpandera sve do Frinidovih vremena sačuvala svoju jednostavnost, jer nekad nije bilo dozvoljeno kao sada menjati u sastavima ni tonalitete ni ritmove. U svakom nomu do kraja se zadržavala skala koja mu odgovara; otuda je i dolazio njihov naziv: zvali su ih nomima ili zakonima" (De musica, 1133b).

www.uzelac.eu

94

Milan Uzelac

Filozofija muzike

i u telima u kojima se sjedinjuje telesno i životni delovi, nastaje sposobnost osećanja (frg. 120). Istovremeno, Aristoksen i njegova muzička škola razlikuju se i od tradicionalne pitagorejske škole koju napada zbog proizvoljnosti i apriornosti i vraća se istraživanju objektivnih pojava i realnih datosti i na osnovu čulnih utisaka izvodi zaključke o stvarnosti, te nastoji da uspostavi ravnotežu između doživljaja i mišljenja u muzičkoj teoriji, pa je muzika suprotna geometriji (koja se zasniva samo na umnim zakonima). Teorija muzike shodno tome, treba da se ograniči na jednu posebnu oblast. Aristoksen se ne zanima samo fizičkim istraživanjima zvuka. On svoje učenje o harmoniji gradi na ljudskom glasu i to zato što u običnom govoru kretanje glasa neprekidno, zbijeno /syneches/ tj. neprimetno prelazi od jednog tona drugom a pri pevanju je stupnjevito, tj. zadržava se na jednom ili drugom tonu33. Za Aristoksena muzika je sredstvo društvenog obrazovanja i služi za vaspitanje muževne blagorodne prirode. Čovekova priroda vidi se kao odraz kosmičke lepote i kosmičkog poretka. Muzika može delovati stoga što je sama prožeta lepotom i poretkom. Nadalje, ako opijanje vodi u
33

Ustanovivši ovu čisto strukturalnu razliku Aristoksen apstrahuje materijalnu prirodu glasa i zvuka kao i promenljivu visinu tona (koja je neizbežna pri pevanju) i stvara svoju formalno muzikalnu skalu na čistom slušanju prihvatajući za minimalni interval diez (1/4 tona), a za maksimalni 2 oktave s kvintom. U osnovu svog učenja Aristoksen lako ubacuje harmonično zvučanje kvarte i kvinte, a da ne postavlja pitanje kakvi brojčani odnosi leže u osnovi njihovog melodijskog sazvučja. Interval u jednom tonu ne postoji samostalno već samo kao razlika između kvarte i kvinte. Poluton je ono što je u kvarti osim dva tona (kvarta se sastoji iz dva tona i polutona). Oktava u tom slučaju ima šest punih tonova. Na taj način Aristoksen izvodi sve odnose iz kvarte i kvinte i tamo gde je to moguće između la- i re-diez (1/4) sluša harmonski interval (kvintu) ne obraćajući pažnju na minimalne razlike i stupa u oblast izravnjujuće temperacije kako se ona primenjuje u savremenoj muzici. (A. F. Losev, IV/665).

www.uzelac.eu

95

Milan Uzelac

Filozofija muzike

rastrojstvo, muzika "blagodareći njoj svojstvenom poretku i simetriji" deluje obratno na čoveka i umiruje ga; zato su Grci muziku koristili kao lek i ona može da čuva polis regulišući ga kao socijalni organizam. Ono što ovde treba reći jeste uloga terce u Aristoksenovoj muzičkoj teoriji. Opšte je poznato da antika tercu nije smatrala blagozvučnim intervalom kao što je takvima smatrala kvartu, kvintu i oktavu. Takvo mišljenje zastupa i Aristoksen, ali je njegova pozicija prilično složena. Aristoksen je predložio da se pitagorejski niz tonova zameni podelom čiste kvarte na pet jednakih polutonova. Praktično, to odgovara savremenom temperovanom nizu (čista kvarta je jednaka 498 centi; 498 : 5 = 99,6); čini se da ovde imamo prvi pokušaj osporavanja pitagorejskog reda i to najverovatnije zbog žestine zvučanja izolovanih pitagorejskih terci i seksti. Razvio se žestoki spor o osobinama oba sistema među sledbenicima Pitagore (kanoničari) i sledbenicima Aristoksena (harmoničari). Kako je u Grčkoj tad negovano jednoglasje, izražajne mogućnosti intoniranja melodije koje je omogućavao Aristoksenov pristup, nisu došle do izražaja, pa su pitagorejci bili pobednici. Uprkos tome Aristoksen ne samo da je osnovao sopstvenu grčku muzičku nauku već ga možemo smatrati teoretičarem muzike u savremenom smislu i utemeljivačem čitave zapadne filozofije muzike. Kao osnovni muzičko-teorijski doprinos Aristoksena treba videti ideju o promenljivom položaju osnovnog tona pri promeni skale, o njegovom nepromenljivom položaju unutar sistema i pojam o apsolutnoj visini tona. Aristoksen je podrobno opisao sistem transponovanja sazvučja (tonoi) kojih je kod njega bilo 13: hipodorski, hipofrigijski, dorski itd. Aristoksena neki istraživači smatraju i prvim autoritetom u oblasti temperacije, ali pokušaji da se Bah dovede u vezu s Aristoksenom nemaju osnova.

www.uzelac.eu

96

Milan Uzelac

Filozofija muzike

Ovde ne treba gubiti iz vida već u antičko vreme uočen odnos tonova i boje, odnosno muzike i svetlosti o čemu nalazimo tragove razmišljanja još kod peripatetičara; zastupajući shvatanje o postojanju svetlosti u prozračnoj sredini, samu prozračnost su određivali kao svojstvo svih tela, a ne samo onih koje opažamo kao prozračne. Neka sredina može biti u različitom stepenu prozračna, a ako je savršeno prozračna ona je nevidljiva; svako telo ima granicu (peras) prozračnosti i ta granica je boja tela, a što će reći: ukoliko se smanjuje prozračnost sredine, svetlost postaje vidljiva, materijalna i neprozirna, tj. boja. To znači da je priroda svih boja ista i nema razloga da se boje dele na hromatske i ahromatske. Boja nije osećaj koji nastaje delovanjem svetla na oči već je realno svojstvo tela. "Boja, kaže Aristotel, ne može neposredno da deluje na čula već postoji u određenoj sredini i da bi bila opažena neophodno je postojanje te sredine; ako je mesto nje praznina, ne može se ništa ni videti" (De an., 419a). Same boje mogu biti proste i složene (ako su sastavljene iz prostih); u traktatu De coloribus koji je ranije pripisivan Aristotelu, a čiji je autor najverovatnije Teofrast Ereski (371-286/8) razlikuju se tri vrste jednostavnih boja: bela, crna i žuta. Ove prvobitne boje povezane su s četiri elementa: (a) vazduh, voda - bela boja; (b) zemlja - po prirodi je bela, ali stoga što u nju prodiru bojene tvari ona je raznobojna (De coloribus, 1, 791a); (c) vatra - vatra i sunce su žuti (De col., 791a); crna boja odgovara elementima pri prelasku jednih u druge, recimo, pri sagorevanju (De col., 791a). Po Aristotelu postoji tri načina mešanja boja: (a) mešanjem najsitnijih delova bele i crne boje; (b) punim mešanjem boja, kada se tela mešaju u maksimalnoj meri samim svojim prirodama (De sensu, 3, 440b); savremenim jezikom rečeno: obojena jedinjenja nastaju hemijskom reakcijom; (c) stavljanjem jedne boje na drugu, tj. kad se

www.uzelac.eu

97

za razliku od "subtraktivnog mešanja" koje je bilo posledica smanjivanja svetlosnih zraka. po svojstvu koje je zajedničko i hromatskim i ahromatskim bojama34. Posve novo shvatanje nalazimo u XV stoleću i ono je karakteristično za period Renesanse: ako je tokom srednjeg veka svetlost bila oblikujuće počelo. "svetlost odsustvo mraka" a ne suprotno. ako se žuto svodi na belo): u tom slučaju tamno-crvena. počinje da se formira kult senke. Te boje su raspoređene po svetlini. ono prestaje biti svetlo što dolazi niotkud. 440a). ona uvek izgleda svetlija od zraka koji na nju padaju i da se bela svetlost može dobiti kao mešavina svih spektralnih boja kao i slaganjem dve – žute i plave ili crvene i plave. kako se dotad tvrdilo. pa je. postoji sedam vrsta boja. Svetlost se depoetizuje i sekularizuje. odnosno. crvenog i plavog). Getea i u slikarstvu Tarnera. Taj proces slaganja raznobojnih zraka svetlosti on je nazvao "aditivnim mešanjem". Ako se bela i crna boja mešaju u odnosu 3:2 ili 3:4 nastaju boje koje su najprijatnije za oči i to je isto kao i u slučaju muzičkih harmonija (3. a što je vidno u radovima J. 439a).eu 98 . za Leonarda svetlost je slikarska iluzija. Ovde treba još nešto istaći: ni Aristotel ni potonji teoretičari nisu razlikovali dva procesa: mešanje spektralnih boja i mešanje pigmenata boje. svetlosti kao osvetljenja. ali ih ne osvetljava. 34 Čak i nakon Njutnovih radova iz oblasti optike umetnici su se teško oslobađali predstave o vezi boje tona i svetline boje. tu ulogu sad preuzima senka. ljubičasta. tj. Istovremeno.Milan Uzelac Filozofija muzike jedna boja vidi kroz drugu (3. Tek je Helmholc (1852) dokazao da pri padu svetlosnih zraka različite boje na neku površinu. 442a). mešanjem pigmenata (recimo. telesne svetlosti. Postoji sedam vrsta boja (ako se sivo-braon uzme za različite aspekte crnog.V.uzelac. Zato su peripatetički pogledi na prirodu boje imali uticaj čak i u XIX stoleću. na drugi način. www. ili. ovo se mišljenje počinje menjati u XIII stoleću uvođenjem razlike između božanske. Ne treba gubiti iz vida da je tokom ranog srednjeg veka postojalo jedno drugačije shvatanje prirode svetlosti i boja no što je to danas: svetlost se shvatala kao božanska supstancija koja stvara predmete. po Leonardu. Rezultat svega toga je da. po Aristotelu. jedno od sredstava realističkog prikazivanja predmeta. duhovne svetlosti i vidljive. zelena (boje luka) i tamno-plava javljaju se između bele i crne i sve druge boje su samo mešavina ovih (3.

da je drveće permanentno zeleno. sofisti i Demokrit tvrdili kako je muzika stvar čula. ali. povezujući muzičku harmoniju s harmonijom kosmosa. To je imalo za posledicu da su mnogi kasniji teoretičari aristoksenovski pravac suprotstavljali pitagorejskom. to je samo delimično tačno: oba smera polaze od etičkog shvatanja muzike.uzelac. www. u vreme Renesanse svet postaje živ i dinamičan: Leonardo više ne smatra da svaki predmet ima svoju boju. isticao je tačnost čulnog utiska. pitagorejci su isticali matematičke osnove muzike. dok aristoksenovski pravac S depoetizacijom svetlosti dolazi i do depoetizacije boja koje gube raniji sakralno-simbolički značaj. ističući kao posebnu moć muzike njenu moć da deluje na dušu. ali istovremeno primećuje kako se "boje menjaju pod uticajem svetlosti pošto svaka boja ako se nađe u senci.eu 99 . odaje priznanje peripatetičkom učenju o sedam prirodnih boja (reč je o pigmentima boja). Boja kao samostalna kategorija postepeno iščezava i shvata se kao nešto relativno. 41). na taj način on naglašava psihološku dimenziju muzike i nastoji da prevaziđe protivrečje u muzičkoj teoriji njegovog vremena: s jedne strane. Aristoksen je pokušavao da izgradi jedno srednje rešenje koje je podrazumevalo i pitagorejske elemente i čulne komponente u muzici. Italijanski slikar Čenino Čenini (autor jednog poznatog traktata o tehnici slikarstva. dok su s druge. smatrao je da se onom ko sudi o muzici treba jednako poklanjati pažnja kao i onom o čemu se sudi (Harmonica. nebo plavo a more modro – sve zavisi od vazdušne perspektive.Milan Uzelac Filozofija muzike Ono po čemu Aristoksen ostaje posebno značajan za razvoj kasnijih teorija o muzici počiva u njegovim empirijskim istraživanjima muzike. Umetnici idu i korak dalje pitajući se kako jedna boja može podražavati drugu. tj. više nije ona koja je bila na svetlu". a razlika bi bila samo u tome što pitagorejski pravac muziku nastoji da tumači na metafizički i mistički način. 1390). dok su tokom srednjeg veka materijalni predmeti (živi kao i neživi) bili nosioci određenih svojstava. ali i to da poznavanje muzike počiva na osećaju i pamćenju. od osvetljenja i prisustva drugih predmeta.

a pritom kritikuje savremenu muziku na račun stare. dela poznatijeg pod latinizovanim arapskim nazivom Almagest kao i niza matematičkih i astronomskih spisa među kojima su i tri knjige o muzici od čega nam je sačuvan deo treće knjige o harmoniji35. autora Matematičke sinteze u 13 knjiga. Ptolomej razmatra matematičke intervale među tonovima. Ideje o vaspitnom značaju umetnosti nalazimo u jednom eklektičkom spisu pod uobičajenim naslovom za to vreme. dok je Aristoksen činio suprotno. Pokušaj sinteze pitagorejsko-platonovskog i Aristoksenovskog tumačenja muzike nalazimo kod Klaudija Ptolomeja koji je živeo u drugom stoleću naše ere (najverovatnije:100-178). saglasno različitim grčkim školama. ponavljaju platonovskoaristotelovska shvatanja o muzici.Milan Uzelac Filozofija muzike muziku istražuje naučno. U pomenutoj trećoj knjizi o harmoniji Ptolomej razmatra muzičke harmonije sfera planeta. Ako su pitagorejci prednost u istraživanju davali matematičkim aspektima teorije na štetu iskustva. čak joj pripisuje božansko poreklo (gl. hvali 35 Ne treba gubiti iz vida da je ovo delo preveo Johanes Kepler u vreme rada na svojoj velikoj knjizi Harmonica mundi. aleksandrijski gramatičar druge polovine I stoleća naše ere. Ovaj traktat je u daleko većoj meri muzičko-teorijski no muzičko-estetički. dugo pripisivanom Plutarhu iz Heroneje (45-120).eu 100 . a daleko manje kao sadržajna. Tako se razlika između Aristoksena i pitagorejaca pokazuje prvenstveno kao metodološka. autor veliča muziku.uzelac. gde se u vreme helenizma. www. Po svedočenju Porfirija Ptolomej je pišući svoj rad preuzeo niz rezultata do kojih je već ranije došao Didin. polazeći od medicine i psihologije. 15). Ptolomej nastoji da izgradi teoriju koja bi bila strogo matematička ali da pritom sadrži i činjenice iskustva. O muzici.

U svakom slučaju. da se pomoću muzike formira duša mladića i usmeri čestitosti pa je muzika bila u svakom slučaju korisna kad se želelo neko dobro. oni su smatrali neophodnim. ne može biti nikakve analogije jer je muzika stvorena po meri čoveka i kao njegovo delo te u njoj nema ničeg posebnog: pesme ne deluju drugačije od mirisa i ukusa. kaže autor teksta. ako je ovaj spis i nastao u II.eu 101 . U muzici. Arhita. ona je ljudsko delo. (O muzici. Među epikurejcima najznačajniji je Filodem. a ne kao što noviji istraživači smatraju u III stoleću. pa ovom prvom pripisuje misao kako muzika treba da se prima prvenstveno umom a ne sluhom. Spis se završava ukazivanjem na to kako su Pitagora.Milan Uzelac Filozofija muzike Platona i ističe kako su stari Grci imali puno pravo kad su muzičkom vaspitanju pridavali veliki značaj. nesporno je da se s promenom vremena. kaže on. i između muzike i neba. muziku videli samo kao sredstvo vaspitanja unutrašnje nepokolebljivosti pojedinca koji svoju volju identifikuje s voljom sveta. Njima se suprotstavljaju Epikur i njegovi sledbenici koji muziku ne vide kao izvor uživanja i odbacuju je kao opasnu za unutrašnje spokojstvo i negiraju njen estetski značaj.. gl. www. Autor traktata ne pravi najbolje razliku između Pitagore i Platona. 529-531). što je Platonovo ali ne i Pitagorino mišljenje (Država.uzelac. stoici su. postepeno menja i funkcija i mesto muzike u sistemu umetnosti kao i u društvu.. 26). nijedan od bogova nije ljudima dao muziku. nastojeći da isključe strasti i afekte i da čoveka potčine prirodnim zakonima. posebno svojim oštrim odbacivanjem mističnih tumačenja muzike. Platon i ostali filozofi tvrdili da su sva kretanja u vasioni međusobno saglasna i da se ne odvijaju bez delovanja muzike jer je bog sve stvorio po zahtevima harmonije i da je najveća vrednost muzike u tome da svemu dâ odgovarajuću meru. Neposredno nakon smrti Aristotela.

Odnos muzike i filozofije Filodemu se učinio važnim te nije propustio da u svom spisu o muzici komentariše i stavove drugih autora: "Pročitavši kod Herakleida o prikladnoj i neprikladnoj melodiji.uzelac. II 6). pobočan je njen cilj rukovođenje dušama. a njen glavni cilj je služenje vrlini" (De or. Muzika to ne čini u većoj meri nego kulinarska umetnost" (De musica. U isto vreme. 8). svaka detinja duša podaje se snazi muzike" (De musica. 95). jer nemajući nikakvih moći ona nema nikakvih moralnih zadataka niti ih može imati37. A još pre no što postigne stupanj razboritosti. muzika ipak potpuno otkriva sve kvalitete karaktera u kojima se javlja divota i prizemnost. nemaju je od melodije i ritmova (De musica. kao što neki buncaju. priznaćemo da je muzika bliska filozofiji zahvaljujući tome što unosi u ljudski život mnogo koristi i što bavljenje njome na odgovarajući način približava mnogim.. ona samo služi prijatnosti poput jela i pića38. 36 Ovo mesto u celosti glasi: "Muzika nije podražavalačka umetnost. olakšava rad. 37 Filodem ovo bliže objašnjava pozivajući se na Diogena Vavilonjanina: "Doživljaji gneva. pristojnost i drskost. muzika ne može naneti ni štete. kaže Filodem. može se reći u svim životnim dobima. Filodem se približava muzičko-estetskom nihilizmu kakav nalazimo kod skeptika i njihovog najvežeg predstavnika Seksta Empirika. prijatnosti i tuge javljaju se posvuda. o postupcima saglasnim i nesaglasnim s onima koji ih čine. nema etosa više no u kuvarskom umeću36. pa čak i svim vrlinama" (De musica.65). ona je zabava. hrabrost i kukavičluk. jer sklonost prema njima nije spoljašnja nego u nama samima imamo njene uzroke. a ne muzika. U te opšte doživljaje spada i muzika. Svojim negiranjem moralnog značaja muzike. muzika ne može delovati na dušu i stoga ovu može vaspitavati samo filozofija. neispravan je takođe njegov [Diogena Vavilonjanina] pogled da. igra formalne sadržine. iako ne odslikava podražavalački karakter. muzika pruža odmor i radost.eu 102 .Milan Uzelac Filozofija muzike smatra Filodem. www. 92). Ako misli imaju koristi od poezije. Jer neguju je i svi Grci kao i varvari. 38 Aristid Kvintilijan zastupa suprotno stanovište: "Cilj muzike nije prijatnost.

Nakon uvodnog određenja muzike Sekst Empirik kaže kako se najsavršenijom čini muzika u prvom gore navedenom značenju i da je ta muzika predmet njegove kritike. 18).) kritikuje svu dotadašnju estetiku muzike i sve pozitivno sazdano u njoj tokom čitave njene dotadašnje istorije. razjarene umiruje. 1-2). o stvaranju ritma (i u tom smislu muzičar je Aristoksen). 13-15). što će reći da muzika nerazumne privodi u razumno stanje. već i pri prinošenju žrtava bogovima. uostalom. zvuku. On navodi kako je Pitagora muzikom umirio razuzdanog mladića. a na štetu umetnosti. potom. a uplašenima daje hrabrost (VI. pa kako nju ukrašava muzika da je tad korisna i muzika. 2. (c) muzikom se može nazvati i uopšteno izvođenje u drugim oblastima. Nadalje on piše o tome kako ima shvatanja da je poezija korisna. 1. i poslednji argument u korist muzike bio bi da se ona ne izvodi samo radi zadovoljstva. i to kao o (a) nauci o melodiji. Sekst Empirik (druga polovina II stoleća n. o muzici se može govoriti kao o (b) empirijskom umeću vezanom za instrumente (i muzičari su u tom slučaju svi oni koji sviraju na flauti ili njoj sličnim instrumentima). ili kako je Spartance uvek u ratu vodila muzika. kao i da ne treba kritikovati staru muzika sa stanovišta nove iskvarene muzike (VI. kao i u slučajevima kad se želi ublažiti patnja (2. 2.Milan Uzelac Filozofija muzike Ističući značaj razuma. pa se kaže i za neko likovno delo da je muzičko (VI. Naspram ovih shvatanja Sekst Empirik iznosi sledeće stavove: ne treba zdravo za gotovo prihvatiti da jedna www. 16). jer.eu 103 .uzelac. i pesnike zovu "sastavljačima melodija" (2. i u trećem značenju te reči.e. Istovremeno Sekst Empirik navodi reči Platona kako je mudrac nalik muzičaru koji ima harmonično nastrojenu dušu. te započinje izlaganje o opštem shvatanju muzike obrazlaganjem stava da muzika utiče na ljudski život. 7-9). Na početku svog spisa Protiv muzičara on kaže kako se o muzici može govoriti na više načina.

a druga umiruje. Ako Platon smatra da muzika vodi blaženstvu. ili zato što određene melodije deluju na ljudsku prirodu (VI 3.uzelac. uzbuđuje. Protiv ovog može se reći da ćiftama takvo zadovoljstvo nije ni neophodno kao što su neophodni hrana ili piće. slične stvari su posledica samo naših mnjenja (VI. a ako u tome i uspeva. već odvraćala pažnju od opasnosti i uzrujanosti. neke melodije bivaju ovakve. 28). oslabljuje pažnju (3. 19). kao i da ako obrazovani ljudi i bolje tehnički do- www. to samo znači da flautisti imaju veći značaj za izgradnju karaktera no filozofi. 29-30). govoreći kako je muzika "lišena koristi. 23-24). Što se Pitagore tiče.eu 104 . Ako su muzičke melodije i takve kakvima ih opisuju raniji teoretičari muzike. i varvari lupaju u bubnjeve ili duvaju u trube. 26-27). Kada je o korisnosti muzike reč. to poriču drugi koji su poput Epikura takođe težili blaženstvu. ta muzika nije u njima budila hrabrost. pogrešno je za muziku vezivati korist koja se dobija od poezije. ili zato što su elementi muzike i filozofije jedni te isti. ili zato što obrazovan čovek od nje dobija veće zadovoljstvo no ćifta. onda je muzika korisna. 3. on je lakomislen ako hoće pijanog (ili sumanutog) čoveka da dovodi u normalno stanje. pošto muzika nastala u vezi s melodijom ne može pružiti samo uživanje. jedna melodija može uzbuditi konje. Ako su Spartanci ratovali uz muziku. 21). ili zato što se bez nje ne može postati dobrim. 22). 20). Muzika umiruje ne zato što ima moć da deluje na um već što ima sposobnost da odvraća (3. ali ne i ljude u teatru (3. to još ne znači da je muzika korisna za život.Milan Uzelac Filozofija muzike melodija po prirodi dušu. a poezija vezana s mišlju može biti i korisna i delovati na umni razvoj (3. Kao što san i vino ne otklanjaju već odlažu nedaće (i izazivaju opuštanje ili zaborav) tako i melodija ne umiruje dušu niti potresa razum već mu odvlači. sklona vinu i ne stara se o imanju" (3. Konačno. kaže Sekst Empirik. a druge onakve zavisno od nas. ali time ne postaju hrabriji (3. uostalom.

Od zvukova neki su visoki. 31-37). a kad bi tako i bilo. Najmanji konsonirajući interval je kvarta (potom sledi kvinta i oktava) a najmanji od disonantnih intervala je diez (četvrt tona) a potom slede poluton i ton (4.Milan Uzelac Filozofija muzike življavaju muziku to još ne znači da od toga imaju veće zadovoljstvo. može u duši da izazove uzvišene i kulturne pokrete te se melodije stoga i dele na hromatske. nije tačno da je svet stvoren po zakonima harmonije. blaženstvu ne služi ništa. Kad se zvuk izvodi na istoj visini to je ton . 39).eu 105 . kako nije ni jedno ni drugo on ne postoji (5. 54). kaže na to Sekst Empirik. tako imamo i one sklone ljubavi. ili je telo ili je bestelesan. isto tako. Kao što imamo surove. 5. harmonske i dijatonske. a neki niski i oni tu "visinu" (oštrinu). a zvuci nemaju nikakvo realno postojanje (VI. tako je zvuk specifičan predmet čula sluha (VI 4. Demokrit i Platon su opovrgavali sve čulno. Nadalje. pijanstvu ili suzama (4. Tonovi su zvuci. pa ni melodija izvedena na nekom instrumentu (3. No. Imajući u vidu tehničke teorije muzike Sekst Empirik piše da kao što je doživljaj boje stvar gledanja i kao što je oset slatkog i gorkog stvar ukusa. muzika se može pobijati ako se pobija njena osnova: svaka teorija melodije oslanja se na učenje o tonovima i ako se ovo opovrgne opovrgava se i sva muzika. kao što je svaki etos neka vrsta melodije. 46-7). pa jedna melodija. a ovi drugi su konsonantni ili disonantni. ili "nizinu" (težinu) metaforički dobijaju od predmeta opažanja i nije ništa strašno što se tu koriste metafore kao što je oštro ili teško (4. 52). 39).uzelac. a ako nema zvuka nema ni tona koji je "zvuk lokalizovan na www. jer ako zvuk postoji. pa i zvuk (kao čulni predmet). teške naravi.lokalizacija melodijskog zvuka na određenom stepenu (4. 48). a mlade ljude čini raspusnima. Svaki muzički interval realizuje se pomoću tonova. muzika se suprotstavlja delanju dobrih stvari. Tonovi mogu biti jednako i nejadnako zvučni. 42). kažu.

ni ritmova. jedini pravi instrument je govor kojim se odaje poštovanje Bogu (a što se ne može pomoću truba. on kao i većina hrišćanskih otaca. 61-63) Sekst Empirik je zaključio da nema ni stopa. ne samo svu filozofiju već i sve nauke i zanate otkrili su varvari. Svi ostali instrumenti vojnički su i oni se koriste u ratu. hvali vokalnu muziku kojom dominira red nad muzičkim izvođenjem (jer bogu više gode reči no glas). Osim ovakvog. filozofskog opovrgavanja muzike kakvo nalazimo kod izrazitog skeptičkog filozofa kakav je Sekst Empirik. ni nauke o ritmu muzike. timpana. dok muzika koja raznežuje izaziva ponašanje kakvo ne priliči čoveku.Milan Uzelac Filozofija muzike određenom stepenu". To znači da ako nema tona. nastoji da svekoliku umetnost. poput Klementa Aleksandrijskog (150-215). flauta). pa stoga mora biti odbačena. nakon što je opovrgao postojanje vremena (VI. ali i branjena posebno u trenucima kad se ukazuje na njen praktični značaj za obrazovanje ili širenje vere. osnovni kriterijum za ocenu muzike nije njeno emotivno delovanje već njen moralni učinak. tad nema ni melodije pa tako ni muzike (5.uzelac. 58). a što čine prvi hrišćanski pisci. Muzikom se treba baviti radi oplemenjivanja i ukroćivanja sopstvene naravi. Čovek je stvoren kao svetski instrument. Antičku muzičku kosmologiju osuđuje Vasilije Veliki (330-389) u spisu Šestodnev koji se bavi biblijskim stvaranjem sveta. 5. hromatične harmonije s bestidnim napevima priliče bludnicama i njih treba odbaciti. a pritom oslanja na Aristotela i www. on kritikuje antičku muziku kao simbol paganstva i ističe "večni napev nove harmonije" koji vidi u božanskoj melodiji i istovremeno. odbacujući instrumentalnu. pa tako i muziku podredi moralu. muzika je osporavana. Ljubavne pesme treba izbegavati i pridržavati se himni u slavu Boga čije su harmonije stroge i mudre. konačno. pesmom se smiruju strasti i slavi Bog.eu 106 .

bio je pod dubokim uticajem Origena i neoplatonizma kao i kosmološkog učenja o muzici koje se od vremena pitagorejaca provlači kroz čitavu antičku filozofiju. svog tvorca. koja počiva u sebi i nikud ne ide iz svog sazvučja. To nikako ne znači da Vasilije Veliki osuđuje i muziku kao takvu. poredak sveta je muzička harmonija koja je u mnoštvu svojih manifestacija potčinjena strukturi i ritmu i dovedena u saglasje sa sobom.Milan Uzelac Filozofija muzike Posejdonija). prodire duboko i ne može se izbrisati.uzelac. Ono što se takvom muzikom urezuje u dušu. posrednik koji daje spokoj i smirenje. a božanskog uživanja i radosti koje nalazimo u Davidovim psalmima. David je bio muzičar koji je čuo postojeće umno kretanje nebesa i tako čuo kako ta nebesa slave Boga. Melodija vasione nastaje mešanjem stvari u svetu po utvrđenoj nerazrušivoj harmoniji. ali je pritom kod njega prisutno i heraklitovsko učenje o harmoniji kao jedinstvu suprotnosti. oni sputavaju gnev i čoveka urazumljuju. Pevanjem se uči korisno. Iz svetske www. u mladosti retor a potom episkop u Nisi. kitari i flauti kao i sve pohotne napeve praćene ovim instrumentima. pesme vere. Muzičar stvara melodiju iz mnoštva različitih zvukova (jer kad bi sve strune davale isti zvuk melodija ne bi mogla nastati). Psalmi su tišina duše. on odbacuje i muziciranje na liri.eu 107 . Grigorije Niski objašnjava pozivanjem na to kako čovek kao mali svet (mikrokosmos) u sebi sadrži sve što se može naći u velikom kosmosu (makrokosmos). naprotiv. muziku je bog dao čoveku da bi mu olakšao put ka vrlini. jedine pesme su psalmi. To je melodija uma koji se uzdiže nad spoljne osete i sluša napeve nebesa. učenju treba dodati prijatnu melodiju da bi se lakše došlo do koristi od reči koje miluju sluh kao što mudri lekari daju gorke lekove u čašama premazanim medom. Brat Vasilija Velikog Grigorije Niski (335-394). Suštinu neizrecivog. Zato su smišljene melodije psalama da bi ljudi pevanjem vaspitali svoju dušu.

Milan Uzelac Filozofija muzike harmonije nastaju himne u slavu Boga a ona je himna o saglasju tvorevine sveta sa samom sobom koje nastaje spajanjem suprotnosti. prvobitna. Zbiranje kretanja i mirovanja u nerazorivoj je vezi i ona je zapravo muzička harmonija iz koje se rađa pohvala moći koja sve to održava. Njen tvorac (stvorivši je po zakonu mudrosti) jeste graditelj vasione. Među suprotnostima su mirovanje i kretanje a oni su spojeni u prirodi bića. sve što razum opaža u www.eu 108 . u tim počelima može se videti smeša suprotnosti. Uzajamno saosećanje koje prožima zdanje sveta potčinjeno je poretku i uređenom kretanju jeste kosmička. Sva nebeska tela se kreću sa sferom nepokretnog neba. i sunce i mesec i nebesa nebesâ (psalam 148. 1). Čitav poredak sveta jeste muzičko sazvučje čiji je tvorac Bog.uzelac. st. iz kretanja izbija mirovanje. originalna muzika. izvorna. njihovo kretanje je postojano i večno. Zato David kaže da Boga hvale nebeske sile i sile zvezda. a iz mirovanja kreranje. kako je čovek mikrokosmos.

ako je duša oslabljena nepotrebnim naporima ona postaje gluva i gubi svoju prijatnu zvučnost. www. prirodni napevi se spliću s Božijim rečima kako bi se kroz sazvučje i kretanje glasa dospelo do skrivenog smisla koji je iza reči (ma kakav on bio).uzelac. Muzika nije ništa drugo do poziv ka uzvišenijem (višem) načinu života. ona. 39 Koji su ne-hrišćani. a onaj ko neguje dobro ponašanje i vrlinu ima muzički ustrojen život. To lečenje sastoji se u harmoničnoj srazmeri načina života kojoj nas bez reči mami melodija. U najmanjem komadiću stakla vidi se kao u ogledalu ceo sunčev disk.Milan Uzelac Filozofija muzike svetu treba da se odrazi u mikrokosmosu jer je deo jednorodan celini. ne dopušta da u svom biću imaju nešto nemuzikalno. U senci ovih shvatanja biće sva potonja hrišćanska tradicija koja će u muzici tražiti oslonac za rasprostiranje istinske vere. U delu ona odgovara celini u meri u kojoj se celina može smestiti u deo. Na primeru Davida koji je muzikom lečio Saula u trenucima duševnog rastrojstva. tj. To dokazuje i naša telesna struktura koju je muzika stvorila za muziciranje. Pesme o kojima govori Grigorije Niski nastaju po drugačijim zakonima i razlikuju se od pesama onih koji poseduju drugačiju mudrost39. Muzika zatežući i opuštajući strune u odgovarajuće vreme pazi kako bi naš način života sačuvao pravilnu melodiju i ritam. nesazvučno. tako je i u mikrokosmosu. vidi se kako je zadatak muzike u tome da smiruje bolnu uzbuđenost koja nastaje pod uticajem različitih životnih zbivanja. onima koji streme vrlini. David je moralnom učenju dodao melodiju i najviše dogme premazao slatkim medom kako bi omogućio našoj prirodi da sebe spozna i leči.eu 109 . u čovekovoj prirodi u kojoj se javlja sva muzika koja se može čuti u svetu. izbegavajući raskalašnost i nepotrebnu napetost.

grad razorili. a završen u Africi. odrekavši se manihejstva i skepticizma on prihvata hrišćanstvo 387. Marsilija Kapele (430) i Boetija (500-510). a koje je ostavilo dubok utisak na Avgustina. jednog od utemeljivača hrišćanske himnologije zahvaljujući kome je ponikla tradicija ambrozijanskog crkvenog načina pevanja (naspram gregorijanskog koji je dominirao u Rimu). ali su poštedeli i ostavili netaknutim crkvu i Avgustinovu biblioteku. Tokom IV i V stoleća pojaviće se nekoliko traktata o muzici koji će se u većoj ili manjoj meri nužno naći u dijalogu sa antičkom muzičkom teorijom i bitno odrediti čitavo srednjevekovno shvatanje muzike. godine i nakon kratkog vremena postaje episkop u Hipou (severna Afrika) gde je i umro u vreme opsade grada od strane Vandala. Oštra kritika svetovne muzike od strane prvih crkvenih otaca istovremeno svedoči o rasprostrtosti i uticaju takve muzike u narodu. Aurelije Avgustin (354-430) jedan je od najznačajnijih hrišćanskih otaca i teologa prvog milenijuma naše ere u latinskom hrišćanstvu. moguće je razumeti u sklopu ambiciozno www. nekoliko nedelja nakon smrti Avgustina. dodajući kako se sprema da napiše i šest knjiga o melosu. ne treba zaboraviti da su Vandali nakon što su osvojili grad. Reč je pre svega o traktatima Aurelija Avgustina (389).uzelac. Ovaj sois započet u Milanu. a posebno Aristida Kvintilijana.eu 110 . po obrazovanju on je bio retoričar.Milan Uzelac Filozofija muzike Treba istaći milanskog biskupa Ambrozija (335-379). pobornik manihejstva. a nakon toga neoplatonizma. Ambrozije ponavlja pitagorejsku muzičku kosmologiju po kojoj melodični zvuci muzike nastaju kretanjem sfera i pod tim sazvučjem ustupa svako ljudsko pevanje. stanovništvo pobili. Neposredno nakon prelaska u hrišćanstvo Avgustin piše muzički traktat Šest knjiga o muzici (389) i u jednom pismu naziva ga Šest knjiga o ritmu. potom skepticizma.

ali ni na jednog pesnika. Avgustin na početku prve knjige daje određenje muzike koje će postati čuveno u narednim stolećima sve do vremena Kanta. dok se u šestoj knjizi poziva na Ambrozija. Retorika. na prelazak iz jednog tonaliteta u drugi. Psalme. iz VII knjige njegovih Disciplina. prvobitno. koju Avgustin posebno ističe kao rezultat pet prethodnih i kojoj se pridaje poseban značaj. temeljni pojmovi koje Avgustin koristi jesu broj (numerus) i kretanje (motus): In motu est omne quod sonat.Milan Uzelac Filozofija muzike zamišljenog dela De ordine. kao i podelu muzike.eu 111 . Povezujući pitagorejsko i platonističko učenje. Katula. dok se u šestoj knjizi. stiha i problema gradnje stihova i nisu neposredno u vezi s muzičkom problematikom. on je značio pevati ili svirati. Terencija. nauka o poretku tonova (scientia bene modulandi40). uslovljenost strukture muzičkog dela vremenskim faktorom. kao što je to bio slučaj u prvih pet knjiga. najverovatnije je bio završen samo deo Gramatika. koji je potom izgubljen. Avgustin preuzima od Varona. u ranija vremena je taj pojam imao drugačije značenje. pri čemu modulari41 znači 40 Ovu definiciju koja se nalazi i na početku Kasiodorovog traktata o muzici. Dok se danas pod modulacijom misli na promenu tonaliteta. metra. Aritmetika i Filozofija. Novi zavet. da bi se u srednjem veku modulacijom označavalo kretanje muzike u vremenu.uzelac. kao što su izgubljeni i počeci spisa: Dijalektika. Prva knjiga je posvećena prirodi muzike i započinje izlaganjem o razgraničavanju muzike i gramatike. Poslanice apostolske. tako se pod izrazom scientia bene modulandi zapravo označava vešto građenje muzičkog dela. Muzika je uređeno kretanje. www. Geometrija. Horacija. Pomenuti traktat on piše u dijaloškoj formi podražavajući Platonove sokratovske dijaloge. izlaže učenje o pet vrsta brojeva. Interesantno je da Avgustin u prvih pet knjiga svoje učenje izlaže oslanjajući se na citate iz Vergilija. naredne četiri knjige bave se pitanjima ritma.

a nešto se ne može dobro kretati ako ne održava meru. a cantor nije samo pevač već i muzičar. ali taj pev je samo deo prirode. dok mera može biti i u drugim stvarima. recimo. na taj način bene ukazuje na muziku koja nije estetski izolovana. Ništa nije savršeno dobro ako se ne kreće dobro.eu 112 . znanje muzike podrazumeva više od onog što obično zna pevač ili glumac. dakle. no "dobro kretanje" se može primeniti na sve što se kreće saglasno s brojem. Sa tim bene Avgustin obuhvata celokupno antičko učenje o ethosu i ono se odnosi prvenstveno na igru. mera (modus) treba biti očuvana u svemu iako se pojam modulacija primenjuje samo na muziku. Izraz modulacija potiče od modus što znači mera. ali. mnoge pesme i igre pružaju zadovoljstvo čak i ako su loše. tada se ono loše koristi modulacijom.uzelac. Dobra modulacija se može naći i u pevanju ptica. kad neko peva prijatnim glasom i lepo igra i hoće da razveseli u trenutku kad je potrebna strogost. nauka o modulaciji je nauka o dobrom42 kretanju koje se javlja kretanjem samim po sebi i koje samo po sebi izaziva radost (I 2). Upravo zato 41 Modulari označava muziciranje (ad cantandum) i igru. jer o modulatio se može govoriti samo ako je kretanje dobro. www. a sasvim nešto drugo dobra modulacija (I 3). kretanje može biti razno pa stoga. drugim rečima. na pravilno držanje. modulacija se odnosi samo na muziku.Milan Uzelac Filozofija muzike movere certa quodam peritia. Može se desiti da odnos brojeva raduje i kad to nije neophodno. nauka o dobrom kretanju. ističe Avgustin. iako. a što će reći da u svemu što je dobro postrojeno treba da postoji mera. Muzika je. 42 Treba imati u vidu da bene je već implicitno sadržano u pojmu modulatio. pa se naziva modulacija). a to će reći da se koristi loše iako odgovara broju. muzika mora imati u sebi dobro kretanje. zato je jedno modulacija. mada ona sama po sebi odgovara broju. modulacija se odnosi na stvari koje se kreću. cantare ne znači samo pevati već i muzicirati. ne i umeće. a održavajući veličinu vremena i intervalâ (jer već to daje zadovoljstvo.

uzelac. 2:3.Milan Uzelac Filozofija muzike Avgustin govori da je muzika nauka o dobrom kretanju. čitava VI knjiga prvog dela traktata samo je priprema za izgradnju jedne metričke muzičke teorije ambrozijanske muzike i stoga ovo delo ostaje u svojoj biti fragmentarno i treba ga posmatrati samo kao deo jednog učenja o muzici. a što znači da ono podrazumeva korišćenje razuma. X 49). Muzika je priprema za saznanje istine. U VI knjizi Avgustin postavlja pitanje o broju zvuka i o tome u kom obliku zvuk postoji. itd) ili odnosom nejednakih brojeva (1:2. kako je planirani drugi deo traktata (de melo) trebalo da bude posvećen platonovskoj etici muzike i hrišćanskoj muzici (Conf. 2:2. Da bi se ovo Avgustinovo tumačenje muzike uopšte moglo razumeti treba imati u vidu da on u III knjizi traktata o muzici izraz numerus koristi kao prevod termina rithmos pri čemu se rithmos nalazi naspram metrum i vers www. onaj ko se ne može koristiti razumom.. itd). Avgustin istražuje muzičko vreme koje se zasniva na učenju o kretanju i ono je obuhvaćeno pomenutim pojmom modulatio. ne može baviti umetnošću (I 6). telesni. Ona je potčinjena vladavini brojeva kojima se određuje vremensko kao i tonsko kretanje (de ordine. odnos dva kretanja može se izraziti odnosom jednakih brojeva (1:1. Ali. platonovske ideje. Sve što zvuči mora biti u kretanju (i kretanje je uslov zvučanja). to kretanje je kvantitativno određeno i izražava se brojevima. on razlikuje pet vrsta brojeva (numerus). no podražavanje koje je racionalno. četiri vrste "brojeva" su ritmički i melodijski odnosi tonova koji počivaju na brojevima koji su prolazni. taj se po rečima Avgustina.eu 113 . odnose koji se razlikuju po tome što su jedni kratki. osnovni zakon o muzičkom učenju o brojevima počiva na suprotnosti dugokratko. večni duhovni brojevi. II 41). muzičko kretanje deli se na vremenske sadržaje. dok su nad njima univerzalni. a drugi dugi. Umetnost podrazumeva podražavanje.

eu 114 . nalazeći se u unutrašnjoj sposobnosti sluha nastaju pri svakom slušanju zvuka i "odlaze" zahvaljujući odsustvu čujnog zvuka (u čutanju. pamćenju (VI 4). one tu sposobnost imaju i kad se ništa ne čuje i time se ljudi koji čuju razlikuju od onih koji su gluvi). brojevi.. 43 O tome opširnije u: Edelstein. ono što duša pod delovanjem zvukova opaža u telu. Tako numerus označava ritam kao vremenski princip deljenja43.uzelac. ovu drugu vrstu brojeva koja podrazumeva slušanje. u mislima. 91. u sećanju se nalazi četvrta vrsta brojeva (numeri recordabilis) i oni su sadržaj zvukova koji su u sećanju. Rithmos je termin kojim se označava celokupno muzičko učenje o vremenu.: Musikanschauung Augustins nach seiner Schrift "De musica". reč je o brojevima koji nastaju u delovanju duše (numeri progressores) i oni mogu postojati bez prvih koje smo pomenuli. zvuci koji nastaju kolebanjem vazduha. To znači da brojevi koji se nalaze u samim zvucima mogu postojati bez tih koji se nalaze u sposobnosti slušanja dok ovi drugi bez prvih ne mogu da postoje. to su brojevi koji se mogu stvarati u tišini.Milan Uzelac Filozofija muzike (III 1. koji mogu postojati i kad ih niko ne čuje. padom kapi ili nekim udarom tela (VI 2). II 40). jesu sami zvuci koji se čuju. dok se izrazom numerus (arithmos) ne označava samo broj već i ono što je brojem izraženo – poredak. red. jedno je čuti brojeve. Avgustin naziva numeri occursores (VI 3). www. Postavlja se pitanje: mogu li uši da percipiraju zvuk kad ništa ne zvuči (ako uši imaju sposobnost da čuju kad nešto zvuči. de ord. Treća vrsta brojeva nalazi se u aktu (delatnosti) onoga ko ih proizvodi. a drugo imati sposobnost da se čuje zvuk koji je izražen brojem. ali teško da mogu da nastanu bez sadejstva sećanja. H. Prvi oblik brojeva numeri sonantes. 1929 S. tišini). Ohlan in Schlesien.

Tu se ne radi samo o njihovoj trajnosti.uzelac. u slušanju. nego ih samo čuva. Avgustin skreće pažnju da ono što je u sećanju.26) i samo su ti brojevi besmrtni.. prelaz od čulno opažljive muzike ka muzici koja prevazilazi sve telesno. već o onima koje sama duša ne stvara u sebi. o njima govorimo kad nas raduje poredak brojeva. te brojeve koji se nalaze u našoj sposobnosti opažanja i koji podrazumevaju suđenje o svim brojevima. to su brojevi koji postoje u razumu. od svih pet pomenutih brojeva prvo mesto zauzimaju ovi poslednji (VI 6) jer oni ne bi mogli suditi o ostalima da sami nisu prvi i večni44. ovaj poslednji oblik muzike nezavisan je od zvuka i slušanja i nezavisan od 44 Kada govori o večnim brojevima Avgustin kaže da tu nije reč o brojevima koji nastaju u teatru. www. mada i duže traju.Milan Uzelac Filozofija muzike Nasprav ove četiri vrste telesnih brojeva Avgustin ističe petu vrstu. mi zapravo imamo jednu ontologiju muzike koja će potom svoj današnji oblik dobiti kod Buzonija koji misli na jednako pitagorejskoplatonistički način: reč o različitim načinima egzistencije muzike koja može postojati realno. takođe propadaju. može i duže da traje no ne znači da je pritom nužno i bolje i to dokazuje na sledeći način: ono što duže ne propada ne mora biti bolje od onog što kratko traje. budući da ih dobija od boga (Knj. zdravlje produženo za jedan dan bolje je od bolesti produžene na mnogo dana. Avgustin naziva numeri iudecialis. kao što je bolji jedan dan čitanja no mnogo dana pisanja (VI 6). u delatnosti duha (cogitado).eu 115 . duhovne brojeve. Drugim rečima: brojevi koji se nalaze u sećanju. prop. ako sve ovo saberemo. u odnosu na one zahvaljujući kojima nastaju. njih stvaramo telom i dušom. ali. 7. u sposobnosti slušanja. a vređa narušavanje njihovog poretka. u prirodnom suđenju sposobnosti osećanja. a potom propadaju padom u zaborav. traju. U VI knjizi Avgustinovog nedovršenog traktata o muzici imamo izložen prelaz od telesnog ka netelesnom.

Cilj istinske muzike je uzdizanje od opšteg do večne harmonije.eu 116 . niti je (b) ono što duša prima od zvukova. apstraktni pojam harmonija prevodili izrazima constitutio (Boetije. Muzika je slika Božija koja se manifestuje u poretku sveta. i (b) na ključnom mestu gde uvodi pojam broja Avgustin kao primer navodi početni stih himne sv. a hrišćanski mislioci kao božansku muziku. njih dakle nema u umetnosti. U toj harmoniji telesnog i duševnog počiva lepota i pravi doživljaj: u slučaju loše umetnosti preovlađuje telesno i čulno kao što je slučaj u svetovnoj muzici gde nedostaje sadržaj. ordinatio (Kasiodor). Istovremeno.15) odnosno. Na petom mestu je vanvremena muzika koja (a) nije ništa telesno. i fantazma (predstava večnog broja oposredovana razumom) moraju biti u harmoniji. Doživljaj muzike je moguć jer duša saznaje večne brojeve kao što telo prima čulne utiske. ona (c) nije ni nešto delatno kao posledica bržeg ili sporijeg kretanja zvukova. Ambrozija Deus creator omnium. latinski pisci su nadmuzički. Ne treba gubiti iz vida dve stvari: (a) pravi brojevi se ne nalaze u teatru. Avgustinovo učenje o večnim brojevima ostatak je učenja o nebeskoj harmoniji. niti je (d) nešto što prebiva u našem sećanju. To je vodilo srednjevekovnom shvatanju da mi muziku imamo u sebi sve dok www. Taj peti način egzistencije muzike je onaj istinski. daje da se nasluti vladavina neba prožeta harmonijom sfera.Milan Uzelac Filozofija muzike sećanja. Ona ima najčistiji karakter i vodi ljubavi ka Bogu. To je neophodno da bi se do kraja moglo razumeti zašto njegovo tumačenje muzike polazi od matematički-formalnog i preko platonovskog učenja o idejama dolazi do metafizičko-simboličkog. IV. on je retoričar i u platonovskoj tradiciji Avgustin muziku ne odeljuje od poezije.uzelac. Zbog linearnog jedinstva sleda tonova. fantazija (moć sećanja telesnog broja). tu on kao brojeve pominje jambe i stope. većni oblik koji će pozni antički mislioci označiti kao muziku sveta.

Aristid navodi nekoliko određenja muzike: muzika je (a) učenje o melodiji i pojavama koje se s njom javljaju. U prvoj knjizi Aristid izlaže tehničke probleme muzike (harmonika i ritmika).Milan Uzelac Filozofija muzike osećamo dobrotu Boga. Dok kod Pseudo-Plutarha imamo tragove Aristoksenovog učenja. pretpostavlja se da je živeo u vreme Porfirija dok neki smatraju da je mogao biti učenik Jambliha. ona je (b) teorijsko i praktično umeće izvođenja vokalne i instrumentalne melodije. u drugoj se bavi "praktičnom" muzikom (muzičkim stvaranjem i muzičkim vaspitanjem) dok u trećem delu nalazimo metafizičko učenje o brojevima i muzičku ontologiju. a nemamo je ako naš život nema poredak i harmoniju koji odgovaraju Božijoj volji. kod Aristida Kvintilijana čije je učenje nesporno pod uticajem platoničara i pitagorejaca. pravi njegov izvor je Damonovo učenje o muzici. oni su vidni već pri letimičnom čitanju i treba reći da iako se u drugoj knjizi Aristid poziva na Državu i Zakone. o životu Aristida ne znamo ništa. Za razliku od života Avgustina. nalazimo i neoplatonističke uticaje na osnovu čega se zaključuje da ovaj autor nije mogao živeti pre III stoleća naše ere.uzelac. a moglo se učiniti i obratno. što znači da je živeo u drugoj polovini III stoleća i u prvim decenijama IV stoleća naše ere. ali se s razlogom može reći da njegove tri knjige pod naslovom O muzici spadaju u najvrednije delo starog sveta i i da je to svakako najinteresantniji i najvredniji spis čitave epohe helenizma. pa bi tako bio već savremenik Marcilijana Kapele dok bi mu se vreme života moglo poklapati s vremenom života Avgustina i zato ovde o njemu govorimo nakon Avgustina.eu 117 . a kad činimo zlo. tada više nemamo nikakvu muziku u sebi. a u trećoj na Timaj. ona je (c) umetnost koja se koristi zvucima i kretnjama i muzika je (d) spekulativno znanje o www. Kada je reč o glavnim izvorima ovog spisa.

govori se i o tome kako neko ritmički lepo korača. Druga knjiga ovog traktata bavi se muzičkim vaspitanjem: obrazovanjem mladih. Njen materijal je zvuk (phone) i telesno kretanje (kinesis somatos). intervali. njihovi sistemi. Aristid ističe da se o ritmu može govoriti i kad se radi o nepokretnim telima. Muzički ritam postoji u kretanju tela. to kretanje vrši se između dva vremena. građenje melodije (melopeia). kao i o ritmu kad se misli na zvuke. nepogrešivo znanje i ona je umeće jer kao sistem počiva na opažajima koji su evidentni. govori se o tome kako jedna statua ritmički lepo izgleda. modulacija (metabolé). njen predmet izučavanja su tonovi. u pevanju pesama i verbalnom izražavanju. vrste tonova (tonalitet). da li se muzikom mogu svi obrazovati ili samo pojedine osobe. Muzika se deli na teorijsku i praktičnu. Drugi deo prve knjige posvećen je ritmici.uzelac. U muzici se misli na zvučno-muzički ritam koji je sistem vremena. Aristid razlikuje četiri vrste modulacije. poreklo. www. Muzika je nauka kojom vlada smisaono. lečenjem uz pomoć muzike i primenom muzike na uređenje države. Kretanjem glasa i zvuka bavi se harmonika. ditirambske i tragičke. da li je obrazovanje moguće uz pomoć jedne ili više različitih melodija.Milan Uzelac Filozofija muzike lepom i dobrom u telima i kretnjama. Modulacija je promena ritma. a melodije mogu biti nomičke. različitih trajanja vremena (dugo-kratko) koja imaju određen poredak. ali. s obzirom na tonsku lestvicu (frigijska ili lidijska) i s obzirom na obrazovanje melodije (ethos). s obzirom na sistem.eu 118 . Na samom početku Aristid postavlja niz pitanja kojima određuje domen pedagoškog učenja o muzici: da li se muzikom može vaspitati ili je muzika nešto beskorisno i bezvredno. s obzirom na poreklo (prelaz od enharmonskog ka hromatskom i dijatonskom). a vreme je mera kretanja i mirovanja.

odnosno. Ona je posebno važna za obrazovanje mladih jer skoro da i nema delatnosti koja se ne bi mogla obavljati ili ne obavlja uz pratnju muzike (religiozne pesme u slavu Boga. značaju brojeva za muziku i njenoj vrednosti za ostale umetnosti i za ljudski život u sferi moralnosti i politike. U telu univerzuma počiva jasna. Muzika vaspitava igrom. dok slikarstvo (graphiké) i vajarstvo (plastiké) deluju neposredno na jedno čulo. Sve to ukazuje na potrebu bavljenja muzikom tokom čitavog života. Izlažući učenje o harmoniji sfera Aristid polazi od harmonije koja postoji u telima u univerzumu.Milan Uzelac Filozofija muzike Istražujući moć (dynamis) i delatnost (energeia) muzike kao podražavalačke umetnosti Aristid se oslanja na Platona i ističe značaj muzike za obrazovanje mladih. u prvom delu bavi se učenjem o brojevima i tu nalazimo izuzetno vredno muzičko učenje o počelima i matematičko učenje o muzici. slikama. o prirodnoj simbolici brojeva.eu 119 . ona pripada našoj prirodi. državne svetkovine. U trećoj knjizi Aristid se bavi prirodom muzike. Muzika ne samo da stvara dobro raspoloženje već je ona od najstarijih vremena i sredstvo lečenja. delatnošću. racionalna praslika (paradigma) muzike i sve u svetu ima www. o brojčanom odnosu intervala. ona raduje. IV). o metafizičkom značenju prvih dvanaest brojeva. slavlja. obrazuje i stoga ima izuzetan vaspitni značaj.uzelac. borbe. putovanja morem). ratovi. a koja počiva na odnosima brojeva koji imaju svoja određena značenja jer svaki broj oznaka je određenog prirodnog elementa i istovremeno odgovara po svojoj prirodi određenom godišnjem dobu. Aristid piše kako čak i neki varvarski narodi pri sahranama izražavaju bol i tugu melodijskim pevanjem. praksom. Muzika je najmoćnije sredstvo vaspitanja. metafizici brojeva. a na što ukazuje ranije već i Ciceron (de re publica. muzika (kao i poezija) deluje na više čula. podražavanjem. ona deluje najsnažnije i najjasnije. na čulo vida.

P. U drugom delu poslednje knjige svog traktata Aristid izlaže naspram muzike sveta muziku duše polazeći od učenja o tome kako nisu samo tela u svetu u odnosu konsonantnih brojeva već i duše. a ovo tumačenje neće biti nepoznato i Proklu pri tumačenju pomenutog Platonovog dijaloga. 5). II 49.uzelac. a kvarta pojedinačnim dušama (In R.Milan Uzelac Filozofija muzike svoje muzičko značenje i broj.eu 120 . enharmonska i hromatska). kvinta demonima. a za koga je muzika isto što i kosmička harmonija i po kome postoje tri oblika harmonije (dijatonska. www. Njegovo učenje se ovde nedvosmisleno oslanja na Platonovog Timaja (35b). pri čemu je oktava posvećena božanskim dušama. 25-59.

i 510. Boetijeva podela muzike na svetsku (musica mundana). pod uticajem pitagorejskog učenja o muzici.uzelac. za Severina Boetija (470-524) može se reći da on samo sumira antičko učenje o moralnom karakteru umetnosti i da.eu 121 . nastavlja antičkopitagorejsku tradiciju. Boetije i izvršiti svoju podelu muzike na tri vrste. godine naše ere piše spis Institutiones musicae u pet knjiga koji će u narednih hiljadu godina biti jedan od najpopularnijih i najautoritativnijih spisa o muzici i izvor većine citata koje srećemo u srednjovekovnim muzičkim traktatima. to je muzika koja nastaje kretanjem nebeskih tela. Euklida i Ptolomeja. oslanjajući se na spise antičkih autora. ali pod uticajem ambrozijanske muzike.Milan Uzelac Filozofija muzike 1. Druga dva tipa "muzike sveta" nemaju strogo veze s muzikom već samo u toj meri što se i tu javlja određena brojčana zakonomernost kakvu nalazimo 45 Samo učenje o harmoniji sfera dospelo je na latinski Zapad preko Klementa Aleksandrijskog i Grigorija Niskog i po prvi put se javlja kod Avgustinovog učitelja Ambrozija te će kasnije. on daje klasifikaciju umetnosti koja će biti vladajuća u narednih desetak stoleća. i ona svoj izraz ima u međudelovanju osnovnih elemenata i smeni godišnjih doba. Boetije između 500. Muzika sveta nastaje kretanjem nebeskih sfera.5. a pre svega na Nikomaha. Nakon Avgustina koji u svom do kraja nerealizovanom traktatu Šest knjiga o muzici. www. Boetije smatra da se svet ne može bešumno kretati i ovde imamo obnovu neopitagorejske predstave o "harmoniji nebeskih sfera45". ako i ne donosi ništa novo. ljudsku (musica humana) i instrumentalnu (musica instrumentalis) biće opšteprihvaćena u narednom periodu i tek njeno osporavanje biće znak promena koje se počinju dešavati u tumačenju muzike.

već spekulativna. tu se radi o pojavama vezanim za život čoveka i koje bi mogle biti analogne muzičkim odnosima. niti na aleksandrince. kada je o muzičkoj terminologiji reč. nije zvučna. Tako se on ne nadovezuje samo na pitagorejce i Aristoksena. trzajnim i duhovnim instrumentima. Boetije u instrumentalnoj muzici vidi teorijsku disciplinu koja izučava numeričke zakonomernosti što leže u osnovi zvukova kakve proizvode instrumenti. kako su kasnije nazivali Boetija. Ljudska muzika (musica humana) povezuje duh i telo. pa u svom poslednjem spisu Uteha filozofije piše o tome kako živi u vreme koje za filozofiju više nema razumevanja.Milan Uzelac Filozofija muzike i u muzici sfera. ali tu nije reč o slobodnim umetnostima (artes liberales) već o četiri matematičke nauke (matheoseos disciplinae) i muzici se daje posebno mesto pošto ona ne stvara sredstvima istine (investigatione veritatis) već ide dalje od spekulativno-istraživačke sfere i usmerava se na oblast moralnosti s kojom je tesno povezana. ovde je neophodno reći da je "poslednji Rimljanin". Ako u to vreme muzika gubi svoj središnji.uzelac. www. i možemo reći poslednjeg antičkog mislioca spajaju težnja za istinom i težnja za moralnošću. Ova treća podvrsta nije čulno opažljiva.eu 122 . centralni značaj. to je ponajpre stoga što se izmenio duhovni život i što je došlo do izmene sistema vrednosti. što se ogleda u harmoničnoj smeni godišnjih doba. U potonjim stolećima Boetije je daleko više bio cenjen po svojim zaslugama u prevođenju tekstova iz grčke filozofije i stvaranju latinske filozofske terminologije. već sledeći ideal Platona kao državnika sledi Aristotelovo tumačenje muzike. Tako se kod ovog poznog. Instrumentalna muzika (musica instrumentalis) se proizvodi zvučanjem instrumenata i zavisno od vrste instrumenta deli se na muziku koja se proizvodi udarnim. Boetije muziku posmatra u okviru kvadrivijuma. a ta zakonomernost jeste harmonija.

harmonijom. to je u velikoj meri posledica impozantnog antičkog nasleđa. jer harmonija je jedinstvo mnoštva. u novije vreme latinski izraz modus počeo se prevoditi na francuski i engleski jezik rečju mode. o sedam tropa. takav je bio njegov prevodilački metod. već kako to E. pesmom. motivom. Ako su Grci govorili o sedam harmonija. tonalnošću. on piše kako "sve što se slaže iz suprotnosti objedinjuje se harmonijom. – C. u većini slučajeva prevodioci nisu imali u vidu kontekst u kome se nalazio taj izraz te su njihovi prevodi često izazivali nedoumice i potpuno je razumljivo što Platon u Državi (398e-399a) govori zapravo o dorskom i frigijskom stilu. a kad je bilo reči o muzičko-teorijskim kategorijama. Hercman ističe. na italijanski s modo ili ruski лад. – СПб. 1995.: Алетейя. Музыка древней Греции и Рима. svi ti pojmovi su se preobraćali u latinsko modus . www.omiljen termin Boetija.В. u skoro svim slučajevima pojmove harmonija i melos koristio samo u opšteestetskom smislu. saglasje raznoglasnog" (II 82). ili sedam tonova . ali isto tako i spisa o muzici Avgustina i Boetija koji su sve vreme srednjeg veka uživali visok autoritet i ugled. Taj izraz on je primenjivao u sasvim različitim situacijama i tako brisao razlike među melodijom.eu 123 .uzelac. Interes za teoriju muzike nije jenjavao tokom čitavog srednjeg veka.Milan Uzelac Filozofija muzike sistematizujući najvažnije ideje grčke teorije muzike i izlažući ih na latinskom jeziku. Teorija muzike veoma brzo je postala deo 46 To nije bila neka njegova greška ili krivica. Boetija su.Boetije je brisao tu raznovrsnost i govorio o "sedam modusa46". Ovo će biti još jasnije ako se ima u vidu da Boetije o prirodi harmonije piše posebno u spisu Institutiones arithmeticae. a ne o dorskoj i frigijskoj "tonskoj vrsti" (O tome opširnije u knjizi: Герцман Е. 295299).V. pozivajući se na Platonov dijalog Timaj kao i na pitagorejca iz petog stoleća pre naše ere Filolaja. kad je reč o tumačenju grčke muzike sledili svi srednjovekovni teoretičari i tako je pojam modus postao univerzalna muzička kategorija.

Kako se harmonija mogla izražavati na različite načine. proporcija i broj. pa su se neki muzičari bavili zvucima. i oni koji su prednost davali čulnom i oni koji su naglasak stavljali na apstraktnu. U isto vreme. na srednjovekovne mislioce uticalo je na odlučujući način i u narednim stolećima pitagorejsko učenje po kojem je suština muzike. poduprto Kasiodorovim autoritetom i tvrdnjom da je muzika disciplina koja govori o brojevima. to već kod Kasiodora nije slučaj. Poređenje ove dve vrste muzike odvijalo se na fonu odnosa mikro. i kod Keplera će se muzika naći u ambivalentnom položaju: s jedne strane biće nauka a s druge.i makrokosmosa i pitanja u kojoj meri je suština čoveka deo opšte harmonije. muzika nije bila povezivana samo sa zvukom. isto pitanje je postavljeno i u vezi sa musica humana jer je i ova kao i musica mundana spadala u musica speculativa. te su i jedni i drugi. ona se shvatala mnogo šire no što je to slučaj u naše vreme. harmonija elemenata) filozofski ili teološki princip. Odmah nakon Boetija postavilo se pitanje: da li je musica mundana (muzika sfera. nužni stupanj teološkog saznanja te ćemo jednaku muzičku teologiju imati i kod Keplera i kod Lajbnica. budući da on temelj muzike i njenu funkciju nalazi u teologiji i ta veza muzike s teologijom ostaće bliska sve do vremena Keplera. www. Tako je muzika ostala u tesnoj vezi sa matematikom i ona je bila daleko više nauka no umeće.uzelac. sve vreme dok se srednjovekovni mislioci oslanjaju na discipline quadrivuima.Milan Uzelac Filozofija muzike filozofije (pa se svako od filozofa osećao obaveznim da nešto kaže i o muzici). odnosno. a drugi harmonskim proporcijama. ali isto tako muzika je smatrana i delom teologije. Uostalom.eu 124 . Ako je Boetije uprkos svoj spekulativnosti još uvek sistem nauka mislio prvenstveno iz filozofije. Budući da su u to vreme muziku povezivali tesno s harmonijom. kontemplativnu stranu muzike smatrani muzičarima.

Milan Uzelac

Filozofija muzike

Budući da je bilo u senci Platonove i Boetijeve slave, ovo drugo stanovište je ipak bilo preovlađujuće i nije začuđujuće da se muzika smatrala delom matematike a kako je tu bilo reči o proporcijama koje nisu imale subjektivni karakter, već su bile proporcije kosmosa, muzika je bila bliska kosmologiji i ontologiji. To je za posledicu imalo da se muzika ne mora zahvatati samo čulom sluha već i mišljenjem, pa je muzika tražena u svemu gde su se mogle naći proporcije i brojčani odnosi; bila je viđena i u svetu i u unutrašnjosti naše duše; na taj način ona se mogla deliti na muziku koja postoji u kosmosu (musica mundana), na muziku koja prebiva u ljudskoj duši i čija je osnova unutrašnja harmonija (musica humana) i na muziku koja se realizovala uz pomoć instrumenata (musica instrumentalis). Muzikom sveta koja je tražena u kretanju nebeskih tela bavili su se matematičari, a muzikom koja počiva u čoveku i zasniva se na proporciji duše i tela bavili su se fizičari; samo je treća od pomenutih oblasti muzike pripadala "muzičarima" i to beše instrumentalna muzika. Istinska muzika jeste samo muzika sveta, dok su druga dva oblika muzike bili njeno podražavanje; ta nebeska muzika bila je metafizička, transcendentalna, neuhvatljiva čulima ne zato što smo se na nju navikli od rođenja, kako su to smatrali stari pitagorejci, već stoga što se ona ne čuje, što ne zvuči, budući da je ona duhovna harmonija. Ta samo mišljenjem dokučiva muzika nazivana je i spekulativna i ona je imala uvek viši rang u odnosu na praktičnu muziku. Nebeska muzika se razlikovala od pitagorejske muzike sfera: ona beše nebeska u smislu hrišćanske transcendencije. Harmoniju te spekulativne muzike čovek ne stvara već može samo da je misli; kako je tu reč o jednoj jedinoj nebeskoj harmoniji, srednjevekovni mislioci nisu nalazili mesto fantaziji, originalnosti, stvaralaštvu; tu muziku koja

www.uzelac.eu

125

Milan Uzelac

Filozofija muzike

je objektivna, savršena i nezavisna od čoveka on treba da istražuje kao harmoniju sveta i zato su postojale dve vrste muzičara: teoretičari i praktičari; jedni su bili naučnici i istraživači, drugi su komponovali, pevali i svirali. Tako su nastale dve muzike, praktična i teorijska (spekulativna) i obe su se u srednjem veku, pod uticajem latinske tradicije neoplatonskog aristotelizma počele označavati umetnošću (ars); to je omogućavalo teorijskoj muzici da ostane usko povezana sa geometrijom i logikom te se i dalje ubrajala u školske naučne discipline. Ako je u srednjem veku bilo prihvaćeno shvatanje da se umetnošću bavi teoretičar, a ne praktičar, jer prvi se oslanja na znanje, a drugi na dar koji mu je dala priroda, pravi umetnik nije bio ni kompozitor ni virtuoz u pevanju ili sviranju već samo teoretičar muzike. Pošto je u osnovi srednjevekovne koncepcije muzike bila harmonija sveta, muzika zvukova bila je samo mali odeljak muzike, ali njemu se poklanjala vremenom sve veća pažnja, i okretanje od apstraktne ka čulnoj muzici dovelo je sve većeg naglašavanja subjektivnog delovanja muzike, a zapostavljanja njenih večnih, objektivnih zakona. Sve to ipak behu veoma spore promene na fonu vladajućih teorija koje srednji vek čine poslednjom velikom epohom koja je imala svest o istinskoj muzici. Iako se Boetije tokom čitavog srednjeg veka smatrao najvišim autoritetom za većinu teoretičara muzike, uporedo s njegovom postojale su i druge podele muzike nastale isto tako pod grčkim uticajem. Kasiodor (Flavije Magnus Aurelije Kasiodor, 477-57047) kao i Boetije čini vezu antičke i srednjovekovne kulture; prvu polovinu života on je proveo
47

Što se godine rođenja i smrti Kasiodora tiče, one su u svakoj knjizi, bez obzira koliko ona bila "autoritetna" drugačije: 477-570; 490-573; 490-583; 485-580, itd.

www.uzelac.eu

126

Milan Uzelac

Filozofija muzike

baveći se državnim poslovima i zauzimao visok položaj na dvoru rimskog cara Teodorika [koji je Boetija pogubio 524], dok drugi deo života provodi u manastiru Vivarium gde je rukovodio prepisivanjem velikog broja antičkih spisa i napisao enciklopedijsko delo De artibus ac disciplinis liberalium litteraum (koje je pored dela M. Kapele najznačajniji udžbenik ranoga srednjeg veka), gde na osnovu antičkih izvora piše i o retorici, geometriji, aritmetici i muzici. Kod njega je u većoj meri no kod Boetija prisutan hrišćanski uticaj; on izlaže antičke stavove o etičkom delovanju muzike, ali ih potkrepljuje biblijskim legendama i pozivanjem na autoritet Tvorca. U petoj knjizi pomenutog dela, pod naslovom De musica, nalazimo jasno izražen neopitagorejski uticaj na Kasiodora, koji se ogleda u prihvatanju mistike brojeva, kao i uticaj savremene liturgijske prakse. Muzika je za Kasiodora nauka koja se izražava brojevima sadržanim u zvucima i pritom se deli na harmoniku, ritmiku i metriku. Harmonika je učenje o odnosu tonova, tj. nauka koja u zvuku razlikuje visine, ritmika je učenje o vezi muzike i poetskog teksta i njen je cilj razlikovanje dobra i loša sazvučja u tekstu, a metrika je nauka o poetskim metrima (De art., I 15-16). Muzika je za Kasiodora (i u tome on sledi Avgustina) nauka o ispravnoj modulaciji; ona je nauka koja izučava razlike i sličnosti među stvarima tj. među zvucima. Ona se koristi za obavljanje duhovnih dela zbog svog plemenitog sazvučja. Izvršavajući bogougodna dela čovek sledi najvišu harmoniju. Svako razumno biće živi u Božijoj harmoniji. Ispravne melodije u slavu Boga ukazuju na harmoničnost dobrih dela. Sadržaj psalama mora biti saglasan sa načinom pevanja. Ako su u protivrečju smirenost propovedi i gordost pevača, ne može biti harmonije. Pohvala se može dopasti Bogu samo ako su saglasni život i glas.

www.uzelac.eu

127

Milan Uzelac

Filozofija muzike

Isidor iz Sevilje (560-636) rođen je u Kartagini, ali 600. godine prelazi u Španiju i postaje namesnik u Sevilji zauzimajući pritom visoke crkvene dužnosti; kao i Kasiodor, Isidor pokazuje veliki interes za antičku kulturu i u svom enciklopedijskom delu Oridinum sive Etymologiarum libri XX izlaže etimološko značenje i poreklo osnovnih naučnih pojmova; već na početku ovog dela pominje muziku koja se sastoji od pesama i napeva (musica, quae in carminibus cantibusque consistit), da bi u trećoj knjizi koja je posvećena matematičkim disciplinama, u devet glava (15-23) bilo izloženo učenje o muzici; ističući kako nijedna disciplina ne može biti savršena bez muzike, Isidor, sledeći antičke autore i Kasiodora klasifikuje muziku prema načinu stvaranja, pa razlikuje harmoničku muziku (nastalu iz zvučanja glasa), organičku muziku (proizvedenu duvačkim instrumentima) i ritmičku muziku (stvorenu udaračkim ili žičanim instrumentima) /Etymologiae, III 19/. Muzika je nauka o melodiji. Zvučanje melodije glasa je čulno i spoznatljivo, nastaje u vremenu i održava se u pamćenju. Zato su, kaže Isidor, pesnici izmislili da su muze kćeri Zevsa i Memorije (pamćenja) jer ako se zvuci ne zadrže u sećanju čoveka, oni propadaju, budući da ih ne treba zapisivati (III,15). Isidor iz Sevilje piše da nijedna nauka ne može bez muzike biti savršena i da bez nje ništa ne može postojati; sav svet temelji se na nekoj harmoniji i dovodi osećanja u različita stanja. U borbi zvuk treba da podstiče borce i što je jači zvuk to je žar za borbom veći; pesma može da bodri i veslače i, muzika uopšte pomaže da duša lakše preživi teškoće da se smanji umor posle rada. Muzika može da smanji uzbuđenost (Isidor se poziva na biblijsku priču o Davidu koji Saula spasava muzikom od zlog duha, kao i na kazivanja o pozitivnom uticaju muzike na divlje zveri). Muzika se nalazi i u našem telu: kad govorimo i kad nam u

www.uzelac.eu

128

Milan Uzelac

Filozofija muzike

venama bije krv, u oba slučaja se u muzičkim ritmovima manifestuju zakoni harmonije (III,17). Filozof-neoplatoničar, nastavnik filozofije i teologije u Parizu gde prevodi spise Dionisija Areopagite i Grigorija Niskog, Johan Skot Erigena (rođen oko 810), poreklom iz Irske, u spisu De divisione naturae razmatra i neke probleme posvećene teoriji harmonije i polifonije; on je među prvima u srednjem veku koji govori o estetskom značaju i izražajnosti polifone muzike. U upravo pomenutom spisu on piše: "Uveren sam da se ništa ne dopada duši i da ništa ne proizvodi lepo izuzev racionalnih intervala različitih zvukova koji u povezanosti stvaraju draž muzičke melodije. Nisu raznorodni zvuci ti koji proizvode draž harmonije, nego to čine odnosi zvukova i njihove proporcije, koje opaža i o kojima sudi jedino unutrašnje čulo duše". Pored Hraban Maura (oko 780-856) koji u spisu De institutione clericorum u okviru izlaganja o sedam slobodnih veština (18-25. glava) ima i deo De musica (glava 24) gde muziku definiše na tragu Kasiodora i Isidora tako što piše musica est disciplina quae de numeris loquitur, ali i na tragu Avgustina (scientia bene modulandi) i piše da "nebo i zemlja i sve što se kreće na osnovu najvišeg poretka ne može postojati bez muzike", najznačajniji mislilac muzike, takođe na tragu Kasiodora, je Ređio iz Priuma († 915); mada se u svom spisu Epistola de harmoniae institutione poziva i na Pitagoru, Platona, Cicerona i Boetija, Ređio razlikuje prirodnu i artificijelnu muziku48: dok prva (musica naturalis) nastaje kretanjem nebeskih

48

Sličnu klasifikaciju nalazimo i kod Adama iz Fulde i Johana Kotona (J. Cottonius); musica humana tokom čitavog srednjeg veka pogrešno se izjednačava s pevanjem; pevanje može spadati i u musica mundana, kada je reč o pevanju anđela i ovo početkom XV stoleća ima primat.

www.uzelac.eu

129

Milan Uzelac

Filozofija muzike

sfera, druga (musica artificialis), budući proizvedena, veštačka, nastaje uz pomoć muzičkih instrumenata; ova druga muzika nastaje umećem i ljudskim umom. Mada prirodna muzika uveliko prevazilazi proizvedenu, snaga prirodne muzike ne može se spoznati bez pomoći ove druge. U pomenutom spisu Ređio piše: "Prirodna muzika ne zvuči zahvaljujući muzičkom instrumentu, ne zvuči usled dodira prstima ni uopšte usled ljudskog delovanja i dodira, nego iz božanskog nadahnuća, jedino prirodom poučena, izdaje slatke melodije. A umetničkom se zove muzika koju su izmislili i pronašli ljudska umetnost i ljudski um i koja je vezana s nekim instrumentima". Muzičarem se ne naziva onaj ko rukama stvara muziku već onaj ko zahvaljujući urođenim sposobnostima ume o muzici da raspravlja i da je objašnjava oslanjajući se na teorijska načela. Ređio ovo motiviše time što je svaka umetnost, svaka nauka po prirodi stvari dostojnija od zanata kao dela ruku i rada zanatlije i da je pritom važnije da svako zna šta radi, a ne da radi ono što od drugih uči. Na tragu Boetija on piše da muzičari-izvođači svoje ime dobijaju po nazivu instrumenta na kome sviraju dok muzičar ime dobija od same muzike. Tako je istinski muzičar onaj koji zahvaljujući mišljenju dobija znanja o zvučanju i koji ne robuje radu već kontemplaciji. Ko ne zna smisao i značaj učenja o harmoniji ne može se zvati muzičarem (musicus non ab aliquo instrumento, sed ab ipsa musica nomen accept) jer, kako Ređio kaže, učiteljem se ne naziva onaj ko čita tekst, već onaj koji tumači pročitano (De harmonica institutione). Pitagoreizam Ređia iz Priuma vidan je u njegovom stavu: "Treba znati da harmonije nije pronašao ljudski um, nego da su Božijim dopuštenjem otkrivene Pitagori" (De harmonica institutione, 11). Podela muzičkih umeća kakvu predlaže Ređio iz Priuma, a kod koga po prvi put nailazimo na misao da je

www.uzelac.eu

130

Milan Uzelac

Filozofija muzike

muzika svojstvena svakom čoveku po prirodi, da je dostupna svim ljudima nezavisno od pola i uzrasta, razlikuje se od one koju je predložio Boetije i u njoj se donekle može naslutiti nadolazeći duh jednog drugačijeg vremena. Nakon što su na latinski prevedeni muzički traktati Al Farabija (umro 950) Velika knjiga o muzici i Razmišljanja o muzici, počinju iznova da deluju ideje prisutne u starogrčkim teorijama muzike, a potisnute helenističkom tradicijom Avgustina i Boetija. Ako se više vekova muzika razmatra kao apstraktna disciplina utemeljena na metafizičkoj spekulaciji, odvojena od muzičke prakse, sad vidimo kako u X i XI stoleću dolazi do promene i akcenat se stavlja na (a) muzičko izvođenje, dakle na muzičku praksu i na (b) muzičko obrazovanje. Kad je o ovom poslednjem reč, od posebnog je značaja spis Micrologus Gvida iz Areca (G. Aretinus, oko 995-1050), za čije je ime vezana reforma u oblasti muzičke notacije (koja, iako izazvana praktičnim potrebama ima dalekosežni teorijski značaj), a koji u Arecu (po napuštanja manastira) vodi školu pevanja. U pomenutom delu Gvido razmatra muziku kao sredstvo vaspitanja i, ako teoriji i daje prednost nad praksom, stavljajući naglasak na muzičko obrazovanje, on muzičku teoriju potčinjava interesima muzičke pedagogije pa je sasvim razumljivo što za Boetijev49 traktat kaže "kako je značajan za filozofe, ali ne i za pevače". Kako su i mnogi savremenici X stoleće videli kao saeculum obscurum može biti razumljivo što kod autora iz tog vremena srećemo radove iz oblasti matematike, ali ne i
49

Ako se ima u vidu izrazit pitagorejski uticaj u poslednjoj glavi Micrologusa, a koji dolazi preko Boetija (Schöfke, R.: Geschichte der Musikästhetik im Umrissen, Berlin 1934, S. 204), može se s pravom tvrditi kako tokom čitavog srednjeg veka imamo veoma izraženo matematičko-formalno i metafizičko-simboličko tumačenje muzike kako u sferi duhovnog tako i u oblasti umetničkog.

www.uzelac.eu

131

Milan Uzelac Filozofija muzike iz muzike. planetama i vremenima. U prvom slučaju je ili u rastu (u onom što odgovara svemu što jeste). izuzetak je Notker Labeo (950-122) sa svojim delom De musica koji govori o tonskim skalama i tertrahordu. Hugo od Sen-Viktora izlaže tradicionalno shvatanje srednjevekovne muzičke teorije. ili u težini ili u meri. ali sve one služe sluhu i stvorene su da bi se on radovao (VII 13). najveći značaj u to vreme ima filozof i teolog Hugo od Sen-Viktora (10961141) koji polazi od toga da je svo znanje i sva umetnost samo priprema za "božansku nauku".eu 132 .uzelac. koje je. "muzika počiva na podeli zvukova i melodijskoj raznorodnosti glasova" i deli se. ili u mesecima (nastajanje i opadanje meseca) ili u godinama (smena godišnjih doba). Hugo od SenViktora kaže da je "muzika ili harmonija saglasnost mnogih suprotnosti svedenih na jedinstvo" (Didascalicon. ili u njihovoj vezi. II. ili u vlažnim tvarima (iz kojih se sastoji ljudsko telo). tj. u neku ruku sinteza znanja XI stoleća. za teologiju. u prvom slučaju ona se sadrži ili u brojevima. uz svo poštovanje Platona i Boetija. Muzika sveta je u elementima. 16) i da postoji toliko mnoštvo harmonija da ih ne može ni misao sve obuhvatiti ni govor s lakoćom izraziti. Kasiodora i Isidora. a muzika vremena je ili u danima (smena dana i noći). Muzika planeta je ili u položaju ili u kretanju ili u prirodi. oslanjajući se na Boetija. ili u duši. kako je pisao i Boetije na svetsku. Didascalicon. a u drugom slučaju muzika se javlja ili u www. on ostaje značajan i po tome što je preveo spise Marsilijana Kapelu i Boetija na staro-nemački jezik. a pisano s ciljem da bude uputstvo za izvođenje nastave. ističući da je poredak i red u prirodi posledica brojčanih odnosa. Pored Pejera Abelara (1079-1142) koji u svom Introductio ad theologiam pokazuje mesto muzike u teologiji i to s tipično pitagorejskih pozicija. Ljudska muzika je ili u telu. u svom delu u sedam knjiga. ljudsku i instrumentalnu.

Na osnovu ovog poslednjeg izvesti zaključak o kraju i nekoj "prevladanosti". 13). pobožnost. pojmovi harmonia. gnev). a treći sude o onom što je izvedeno na instrumentu ili o pesmi (Didascalon. ili duvanjem (flauta i drugi duvački instrumenti) ili glasom (stihovi i kantilene). Isto tako. ta muzika postoji radi telesne ljubavi. a reč harmonia na preko 130. 2). a većinom su u vezi sa učenjem o vaspitanju i moralu kao i s učenjem o duši o čemu svedoči pozivanje na pojam harmonije u spisu In Arisotelis De anima. I 25. ne može biti savršeniji: kad bi neki predmet postao još savršeniji. II. concors.Milan Uzelac Filozofija muzike dobročinstvima (pravednost. umerenost) ili u duševnim silama (razum.eu 133 . drugi je izvode na instrumentima. consonantia u malo se slučajeva odnose na muziku.. U trećem slučaju.uzelac. isto kao kad se naruši melodija ako se struna lire nategne više no što je potrebno (S. i time se objašnjava što kretanjem zvezda www. to znači da je svet izvor harmonije. muziku određuje kao teorijsku disciplinu potčinjenu matematici. Dovoljno je pogledati u Index Thomisticus i videti da Toma na preko 400 mesta pominje reč musica. ističe ovaj autor. piše Toma. Instrumentalna muzika nastaje ili udaranjem (na bubnjevima ili žičanim instrumentima). bilo bi preuranjeno i sasvim je razumljivo što Toma Akvinski (1225-1274) prihvata antičke predstave o muzičkom ustrojstvu kosmosa i harmoniji sfera. on nastavlja srednjevekovno učenje o harmoniji kao jednom od bitnih svojstava lepote i pod uticajem Avgustinovog učenja o jedinstvu i proporciji. muzika nastaje kad se telo i duša ne povezuju telesnim vezama već afektima. uprkos svemu tome teško da se Tomino shvatanje muzike može smatrati sistematskim. postoje i tri vrste muzičara: jedni sastavljaju pesmu. pitagorejske. Svet. th. narušio bi se odnos celine. odnosno neopitagorejske tradicije.

i što ima odgovarajuću proporciju (In Divin. 362). I 9. th. npr. Ukoliko su čulni utisci. i u drugim slučajevima treba smatrati da je lepo ono što poseduje jasnost. Ova se misao nalazi kod Tome na više mesta. što dolaze od drugih čula. saglasno sazvučje. no oni [Empedokle i Demokrit] preveli su to značenje na svaku proporciju nastajuću iz stvari.uzelac.. primetan je sve veći naglasak koji se u istraživanjima stavlja ne na matematička svojstva muzike već na muzičku praksu. sledeći ponajviše Platona (Država. 4. th. Boetija i Makrobija zastupa Robert Grosetest (1175-1253) koji nastoji da pokaže jedinstvo astronomije i muzike u harmoniji sfera. Nom. Upravo on kaže da je bog lep ukoliko se u svakoj stvari javlja uzrokom harmonije i jasnosti" (S. Saglasno tome harmonija može označavati dve stvari: ili sam sastav ili njegovu proporciju" (De an.eu 134 . kao kad se čovek oduševljava harmoničnim zvucima. piše opet Toma. čitamo: "Kako se može razumeti iz reči Dionizija pojam lepog koji se sastoji iz jasnosti tako i odgovarajuće proporcije. 145. duhovnu ili telesnu. neoplatoničara. Toma isto tako piše: "Poznato je da harmonija u poznatom smislu reči jeste saglasje zvukova. II 2. na osnovu pravilne proporcije veličine i rasporeda delova. S tim u vezi je i Tomino tumačenje lepog: "Čoveka nazivamo lepim..Milan Uzelac Filozofija muzike nastaje harmonija. kad vidi ili sluša jelena koji će mu biti plen. Čovek se raduje u sasvim drugom smislu i ne samo radi hrane već i zbog saglasja čulnih utisaka. Naspram spekulativnih neopitagorejskih i neoplatonističkih teza koje na tragu Platona. a shodno tome i zato što delovi poseduju sjaj. takvo zadovoljstvo nema veze s održavanjem života" (S. piše on. tj. 530d). www. tako.. 2). 135). II 2.3). Isto tako. prijatniji. 141. Lav se raduje. posebno na značaj instrumenata kao i prijatnost koju muzika pobuđuje. sastavljenih iz raznih delova ili sjedinjenih iz suprotnosti.

Bekona ne postoji (Musica mundana est nulla musica). Matematiku Bekon smatra osnovnom obrazovnom disciplinom unutar quadriviuma i u spisu Opus maius ističe teološku relevantnost muzike koja nadvišuje sve naše životne delatnosti (disciplina per omnes actus vitae nostrae diffunditur). tako i igru s muzikom. nego i harmonija na instrumentima kao i harmonija svega onog što pokretom ili zvukom pobuđuje prijatnost i povrh toga čini harmoniju kako nebeskih tako i zemaljskih stvari".uzelac. Uporedo sa zvukom on u muziku uključuje i pokret (ples). Njegov stav da se matematičko viđenje sveta kruniše harmonikom uticaće kasnije i na Keplera. on i dalje smatra da je kosmos izgrađen na muzičkim principima. Muzika. ova treća vrsta muzike po mišljenju R. ili kretanjem vazduha (ima se u vidu muzika koju proizvodi ljudski glas /musica humana/). Iznova se teorijski principi muzičke estetike izvode iz čulne prirode ljudskog saznanja. Istinska muzika treba da u sebi sadrži kako pevanje i sviranje na instrumentima.eu 135 . na www. za što je veoma dobar primer traktat o muzici engleskog filozofa Rodžera Bekona (1214-1292) koji spram čitave srednjevekovne racionalističke tradicije u muzici vidi nauku o čulnom doživljaju zvuka i potpuno isključuje iz razmatranja muziku do koje se dolazi samo racionalno. on piše kako je već Aristotel dokazao da muzika ne može nastati kretanjem nebeskih tela. i kako zvuk (kao predmet muzike) nastaje ili sudaranjem tvrdog i tvrdog (na instrumentima). rasuđuje samo o onom što može dati nasladu čulima zahvaljujući harmoniji. zracima koji prosecaju vazduh (musica mundana). kaže Bekon. iako kao realista prednost daje matemetički osmišljenom eksperimentu. Tako. međutim.Milan Uzelac Filozofija muzike Grosetest u spisu De artibus liberalibus piše: "Muzičkom istraživanju ne podleže samo harmonija ljudskog glasa i pokreta.

da se o tom odnosu može govoriti samo sa stanovišta analogije. ali se i iz jedne i iz druge uzdiže. Komentator Aristotela i Boetija. plesa i muzike. Jakob Faber Stapulensis (oko 1455-1537). odnosno. prva muzika ima za posla s muzičkim instrumentima. sasvim je razumljivo da tu i muzika izbija u prvi plan. kod Nikole Kuzanskog (1401-1464) i to u učenju o analogiji. teolozi stoga govore o vertikalnoj proporciji. poznat po svom desetotomnom priručniku o aritmetici. ono po čemu je on ipak najviše poznat jeste priređivanje i objavljivanje dela Nikole Kuzanskog. Dok pojam proporcije ostaje naučni termin (budući da se primenjuje za izražavanje relacije i razlike između dveju stvari). o analognom poređenju između creator i creatura. metriku (nauka o prirodi i svojstvu pesama) i ritmiku (nauku o ritmičkim odnosima). kod mislioca koji pripada obema epohama. Kuzanski boga misli upravo uz pomoć muzičke harmonije i njoj se dodaje pridev najviša kad se taj pojam primenjuje na boga.eu 136 . prozaiku (teoriju proze). www.Milan Uzelac Filozofija muzike R. proporcije i broja. u svom spisu Elementa musicalia nastavlja pitagorejsku tradiciju. jasno je da izraz maxima harmonia koji se javlja pored proportio harmonica ima poseban značaj. Bekona utiče kako antička ideja horske muzike kao jedinstva pesme. Primer izrazito teološkog načina mišljenja muzike nalazimo kod jednog od najvećih mislilaca kraja visoke sholastike i početka renesanse. Nimalo slučajno. a druga se odnosi na pevanje i govor i deli se na meliku (teoriju pevanja). čitavo njegovo delo prožeto je pojmovima harmonije.uzelac. pa on muziku deli na instrumentalnu i onu proizvedenu ljudskim glasom. tako i živa narodna umetnost. pojam harmonije i pojam svetskog poretka primenjuju se kad je reč o ontološkom odnosu tvorca i stvorenog. Ako se zna da ne može postojati proporcija između tvorca i tvorevine.

uzelac.Milan Uzelac Filozofija muzike Kako po Kuzanskom suština muzike leži u brojčanim odnosima (rationem concordantiae in numerali proportione fundari) on naglasak ne stavlja na pojedinačni ton (numerus). Ovaj poslednji pojam će biti jasniji ako se ima u vidu da je pojam mnoštva (multitudo) temeljni pojam aritmetike i muzike. Pomenute četiri nauke su pronalasci (inventiones) ljudskoga duha i one važe kao večne i nerazorive. matematičke proporcije.eu 137 . kao što je veličina (magnitudo) temeljni pojam geometrije i astronomije. već na interval (proportio). www. monokord (kao instrument za demonstraciju) i kategorija multitudo (mnoštvo) su zapravo temeljni pojmovi kojima Kuzanski govori o muzici.

ovo delo nije značajno samo po tome što se u njemu veća pažnja posvećuje antičkim no sholastičkim autorima. teoretičar i nastavnik muzike na Univerzitetu u Vitenbergu.Milan Uzelac Filozofija muzike Kompozitor. Adam iz Fulde piše kako je muzika umetnost stvaranja glasova uz pomoć zvukova podražava- www.eu 138 . Adam iz Fulde (1455-1505) objavio je 1490.uzelac. već i po tome što se tu po prvi put musica instrumentalis emancipuje kao samostalna umetnost i nauka. spis De musica.

dok ta harmonija postoji – čovek živi. prosta narodna melodija.eu 139 .uzelac. a niko nije dovoljno učen ako se ne bavi muzikom. Stvorena muzika (musica artificialis) je ona kojom se bave muzičari i ona se deli na instrumentalnu i vokalnu. koja se može povezati s prirodnim instinktom ne samo kod ljudi već i kod nerazumih bića. razveseljava umove i time čini ljude sposobnijim da čine napore te na kraju krajeva pomaže spas duše jer je upravo ona od svih umetnosti predodređena za veličanje božije slave. kao spoj duhovnog i telesnog. postoji u telu i duši. Adam iz Fulde ističe da muzika zaslužuje najveću pohvalu jer je od svih umetnosti najstarija budući da je postojala pre potopa i da se najviše poštovala od strane starih Grka. i njom se bavi matematika. naspram tradicionalne srednjevekovne podele umetnosti na tragu www. ona može biti i vokalna ako su joj glasovi materijalni. Muzika može biti. a kad se njeni odnose naruše. prva od njih nastaje kretanjem sfera. piše on.Milan Uzelac Filozofija muzike njem pravilnih proporcija. Holandski kompozitor i teoretičar muzike Johan Tinktoris (1446-1511) autor je prvog muzičkog rečnika (Deffinitorium musicae. Prirodna muzika (musica naturalis) deli se na musica mundana i musica humana. ona uzdiže duh. Obična vokalna muzika je proizvođenje glasa. nauka koja omogućuje pravilno i tačno pevanje. Uz pomoć pravilne i uspešne proporcije muzika navodi ljude na pravednost. Tom vrstom muzike bavi se fizika. muzika u kojoj ima najviše saglasja. on umire. jednakost karaktera i na pravo političko delovanje. druga. vokalnu muziku čini veoma prijatna melodija koja počiva na povišavanju ili snižavanju glasa. 1475) u kojem se mogu naći definicije svih muzičkih pojmova tog vremena. to je muzika nebeskih tela. Instrumentalnu muziku čini zvuk koji stvaraju razni instrumenti. prirodna (musica naturalis) i stvorena (musica artificialis). tj.

uveličava blaženstvo svetitelja. podstiče dušu na negovanje vrline. jednoglasna muzika u odnosu na 50 Navodi Ovidijeve stihove iz III knjige Umeća ljubavi: "devojke. Vergilija. Tinktorius se pritom poziva na VIII knjigu Aristotelove Politike. itd.Milan Uzelac Filozofija muzike Boetija. ukrašava pohvalu bogu. prednost stoga ima jednostavna. on muziku deli na harmonsku. Cicerona. gde se on poziva na antičke autore i nabraja kako muzika pruža zadovoljstvo bogu. proslavlja onog ko se njom bavi.uzelac. Posebno je značajna Tinktorijusova kritika muzike sfera kao i njegovo učenje o delovanju muzike na čoveka izloženo u delu Complex offetum musicae. tako će se muškarci lakše zaljubiti u glupače koje lepo pevaju". Nakon završenih studija u Kelnu. uvećava radost na svetkovinama. ublažava jarost.eu 140 . od 1514. organsku i ritmičku: prva se stvara glasom (musica armonica). Ovidija50. izgoni đavola. Kvintilijana. a treća gudačkim/žičanim instrumentima (musica rithmica). ukroćuje borbeni duh. www. dušu čini pravednom. Uživanje većine je glavni kriterijum u ocenjivanju muzike. živi u Bazelu. druga duvačkim (musica organica). Muzika je "majka uživanja i njen glavni cilj nije moralno vaspitanje već pružanje racionalnog zadovoljstva. u Frajburgu gde se dve decenije druži s Erazmom Roterdamskim. učite pevanje. a od 1519. otklanja tugu. Horacija. raduje ljude. isceljuje bolesne. u spisu Dodecachordon (1574) istupa protiv srednjevekovnog didaktizma i potčinjavanja muzike interesima crkve i religioznog morala. podseća na Ovidijeve Metamorfoze (X pevanje) gde se govori kako su se žene zaljubljivale u Orfeja slušajući njegovu pesmu. U ovom vešto gradiranom nizu jasno se opaža preplitanje antičkog učenja o terapeutskom i vaspitnom delovanju muzike sa srednjevekovnim učenjem o muzici kao slavljenju boga. muzika koja pruža uživanje većini vrednija je od one u kojoj uživa manjina ljudi. Glarean (1488-1563).

Sledeći Erazmovo tumačenje odnosa dorskog i frigijskog tonaliteta. tokom svog boravka u Rimu 1538. Ptolomeja. na individualna i nacionalna svojstva muzike . prvenstveno na špansku narodnu muziku. a potom u Rimu i Napulju da bi od 1567.uzelac. Kvintilijana. Glarean ustaje protiv srednjevekovne podele muzike na teorijsku i praktičnu i zalaže se za jedinstvo muzike i poezije. nakon završenih studija. U narednom stoleću jedan od najznačajnijih teoretičara muzike je humanista i muzičar Francisko Salinas (15131590). dok su ostale knjige posvećene muzičkim ritmovima. Njegovim ukazivanjem na primere iz savremene muzike. Nikomaha. kao jedan od njenih poslednjih velikih predstavnika.Milan Uzelac Filozofija muzike višeglasnu "koju čovek ne može natovariti na hiljadu seoskih kola". gde se nalazio u pratnji kardinala Sarnieta. Salinas nastoji da antičku teoriju ritma i metra praktično primeni na umetnost svog doba. Glarean je uticao na muzičku teoriju isticanjem odnosa dur i mol tonaliteta na praktičnom planu. tonalitetima antičke muzike. druga. Na kraju epohe humanizma. On razlikuje muziku www. bio profesor univerziteta u Salamanki. Salinas se bavi problemima muzičke teorije i daje novu klasifikaciju muzike na osnovu različitih čovekovih spoznajnih moći. Pored dubokih uvida u osobitosti narodne muzike. njegov spis je teorijsko-spekulativan i to u vreme kad se muzika već uveliko premešta u oblast praktičnog. Boetija. potom. Porfirija. na ličnosti savremenih kompozitora. on radi kao organist u raznim gradovima Španije. Salinas se u vatikanskoj biblioteci upoznao sa spisima o muzici Aristotela. prva knjiga ovog studiozno napisanog dela je posvećena muzičkim proporcijama i odnosima.eu 141 . Godine 1567. Aristoksena. u melodije i ritmove španske muzike. objavljuje spis u sedam knjiga De musica. instrumentalnog izvođenja i teksta.bitno je određena teorija muzike zrele renesanse.

njihov pev slušamo sa zadovoljstvom. Takva muzika daje zadovoljstvo i uči. muziku koja se obraća razumu i muziku koja se obraća i čulima i razumu. Osećaju ili razumu pripada poznavanje muzike. Ta muzika je iracionalna kao i osećanje iz kog nastaje i kojem se obraća. Sluh i razum deluju tako što jedan percipira u zvucima. to je muzika koja se može shvatiti a da nije čulna i u nju spada musica mundana i musica humana. to je muzika koju su u staro vreme nazivali musica instrumentalis. Između te dve muzike nalazi se ona koja se sluhom opaža i razumom prosuđuje. već konsonansa i drugih intervala raspoređenih prema unutrašnjem poretku harmonskih brojeva. www.Milan Uzelac Filozofija muzike koja se obraća čulima. ako mu ne prethodi delatnost sluha.uzelac. Muzika se može obraćati i razumu. Samo čovek. budući da je razumno biće može da razume harmoniju. saznaje u onom obliku u kom ono postoji u prirodi. u njoj nema harmoničnih odnosa koji bi mogli da privuku razum. po Salinasu. Ta muzika dozvoljava suđenje osećanja i razuma i to nije posledica prirode prijatnih zvukova i glasova. Muzika koja raduje samo čula prima se uhom i za nju nije potrebno učešće razuma. Nju čak i ne bi trebalo nazivati muzikom. harmonija te muzike dostiže se razumom. Ono što čula dobijaju od materije zvukova. ona nije samo prijatna lepotom glasova već naš razum u njoj nalazi i harmoniju brojeva. Predmet teorije muzike. takvo je pevanje ptica. ona se dopada kao posledica prirode prijatnih glasova. je zvučni broj. ona ne daje smešu zvukova već odnos brojeva. u njoj nema konsonanci i disonanci. suđenje čula je neophodno jer je ono vremenski prvo i razum ne može obaviti svoj deo posla. a drugi dokučuje muziku u brojevima. Ona se odnosi na muziku sfera i muziku koja izražava moći duha. to razum odvojivši se od materije.eu 142 . ta muzika nije proizvod razuma.

sve vreme Carlino se oslanja na Aristotela i njegovo učenje o formi i materiji. Polazeći od panteističkog shvatanja prirode. On zastupa shvatanje o dubokom jedinstvu muzike i teksta. vatreni je pobornik antičke teorije muzike i antičke estetike. ali kome bavljenje krajnje praktičnim poslovima nije smetalo da bude svestrano obrazovan. Carlino smatra da je muzika nauka koja izučava brojeve i odnose. član Venecijanske akademije.Milan Uzelac Filozofija muzike Jedan drugi. antičku literaturu.eu 143 . svirao na lauti i bitno uticao na muzički život www. i sam bio muzičar. Muzički jezik u istoj meri kao i govor u stanju je da izrazi ljudske afekte i strasti. jednako značajan muzički teoretičar pozne renesanse. Muzički dodaci (1588) u kojima izražava i svoje stavove o umetnosti. isto tako i muzika je sposobna da dâ smisao i značenje ljudskom govoru. prijatelj Ticijana i Tintoreta. Marka. Treba podsetiti na jednog autora koji je po svojoj osnovnoj profesiji bio trgovac. Mnogi teoretičari u spisima Carlina vide kraj renesansne teorije muzike.uzelac. posebno antičke muzičke traktate. jeste italijanski kompozitor Đozefo Carlino (1517-1590). Dokazivanje harmonije (1571). a od 1565. stare jezike. harmonija i mera. Carlino je autor više muzičkih traktata: Uvod u harmoniju (1558). u isto vreme on nastoji da poveže tradicionalnu teoriju delovanja muzike na čoveka s modernom teorijom afekata i učenjem o temperamentima. time se objašnjava emotivno delovanje muzike na čoveka. Kao što su govoru svojstveni ritam. pa se tako u njemu manifestuju muzičke zakonitosti. to se može prihvatiti. izučavao je matematiku. kapelmajstor crkve sv. Carlino smatra da je harmonija duša sveta i na tome gradi učenje o jedinstvu muzičke harmonije i "strasti duše". melodije i reči. ali stvari možda stoje i drugačije. Muzičke proporcije ne nalaze se samo u muzičkoj harmoniji već su osnova najraznovrsnijih duševnih kretanja i čovekovih strasti.

njemu savremenih kompozitora. – М. 89.uzelac. u samo nekoliko redova pobrojani su svi postupci Kejdža. da se slogovima ili rečima obeležavaju note. V. Preveo je i objavio nekoliko tada upravo otkrivenih fragmenata muzičkih dela helenističke epohe kao i dva traktata o muzici. Roma 1937. osim istorijske. da se dužine tonova obeležavaju ekstravagantnim haldejskim i egipatskim brojevima. Postavlja se pitanje: da li je avangardizam ove vrste izraz zamora i premora jedne zrele epohe ili izraz svesti o nesposobnosti da se adekvatno odgovori na izraze svog vremena.: Dialogo musica antiqua et della moderna. da se na mesto nota stavljaju pauze. Музыка. Štokhauzena. a najpoznatiji je bio po spisu Dijalog o staroj i novoj muzici. reč je o Vičencu Galileju (1533-1591) koji je smatrao da do obnove nove muzike može doći renesansom antičke umetnosti. ili da se umesto notama muzika obeležava na papiru različitim lepim cvetovima. Ovo mesto možda ne bi ni pobuđivalo pažnju kada ga ne bismo čitali u kontekstu muzičkih avangardista XX stoleća.eu 144 . 1966.Milan Uzelac Filozofija muzike Firence. a da se u pauzama peva. Možda ovaj rad ne bi zavređivao neku drugu pažnju. citirano prema: Музыкальная эстетика западноевропейского Cредневековья и Bозрождения. on kritikuje kompozitore koji traže da se dela izvode čitanjem odraza partiture u ogledalu. Ćurlonisa. granama ili mnogim drugim stvarima51. a možda i jedno i drugo istovremeno: odraz vremena u istrošenom muzičkom materijalu? 51 Galilei. 519. da u njemu ne nailazimo na Galilejevu kritiku ekstravagancije "glupih" kako on kaže. p. www. с.

Odbija poziv Mletačke republike da preuzme mesto profesora u Padovi s obrazloženjem da voli da govori istinu a ne želi da doživi sudbinu Đordana Bruna. na poziv Tiha de Brahea preselio u Prag gde 1627. ikosaedar (20)). (c) muzička (principi harmonije). (b) aritmetička (odnosi). continens mysterium cosmographicum (1596) koji se skraćeno. objavljuju zajednički Rudolfove tablice. Mars. a ne slučajno. Godine 1597. sintezu i konačni oblik svih dotadašnjih shvatanja i teorija o muzici nalazimo kod vodećeg astronoma s početka novog doba Johana Keplera (1571-1630). staje u odbranu Kopernika i objavljuje spis Uvod u kosmografska istraživanja da bi se 1600. počinje da piše spis De harmonica mundi koji će dovršiti dvadesetak godina kasnije. Venera i Merkur) i pet geometrijskih tela (piramida (4). Nakon studija astronomije i matematike u Tibingenu. oktaedar (8). Zemlja. (d) astrološka (principi www.Milan Uzelac Filozofija muzike 1.eu 145 . Kepler od 1593. Jupiter.6. Tela su između putanja planeta. Već u svom ranom spisu Prodromus dissertationum cosmographicarum. Ako se Carlinovo učenje o muzici smatra vrhuncem i završetkom renesansnog tumačenja muzike. dodekaedar (12). naziva i Tajna sveta (Mysterium cosmographicum) Kepler nastoji da dâ odgovor na pitanje koje se nazire već kod Kopernika: kako dovesti u saglasje šest planeta (Saturn. to ne znači da krajem epohe renesanse dolazi i do opadanja pitagorejskoplatonističkog tumačenja muzike. ali kako to razumeti? Kepler je smatrao da u osnovnim geometrijskim figurama treba tražiti principe harmonije i zato sredinom 1599. tetraedar (6). u prvo vreme spis je Kepler zamislio u pet delova u kojima bi trebalo da se izloži: (a) geometrijska problematika (figura). u Gracu predaje matematiku i izdržava se pisanjem kalendara i izradom horoskopa. naprotiv.uzelac.

Kepler ne želi da izlaganje zasnuje na brojevima i aritmetici već na geometriji. Ti odnosi su. odnosom malih celih brojeva. dok su prostorni oblici analogni supstancijama.eu 146 . dominantnim Kepler vidi tri pitanja: (a) principi muzičke harmonije. U prirodnim. Ostvarivanjem idelanih odnosa u svetu (koji su božiji odraz) saznaje se svet. ostala je petočlana podela. To je razlog Keplerovom nastojanju da principe muzičke harmonije nađe u osnovnim geometrijskim formama. To je moguće učenjem geometrije. jednostavne geometrijske tvorevine i one se manifestuju u muzici. nije ništa drugo do odnos dva kretanja u kojem nastaje ton. njihovi odnosi su izvorno u božanskom biću i kao sliku božiju čovek te odnose ima u svom duhu. svaki odnos je uzrok konsonanci i ono što je u geometriji konstruisanje. (b) principi astrologije (odnos kretanja planeta i ljudskog života) i (c) astronomski (brzina kretanja planeta). On osnovne elemente i dalje vidi kao geometrijska tela. to je u muzici konsonovanje. a uši za tonove. U konačnoj verziji. kao što ćemo videti. u www. Kepler polazi od toga da nema ničeg u svetu što bog nije planski stvorio. ono što su oči za boje. pravilnim geometrijskim figurama Kepler nalazi odnose koji tvore svet (logoi kosmopoietikoi) budući da su te figure izrazi kvaliteta stvari. kaže on. U vreme kad započinje da radi na ovom spisu. savršenstvo sveta ogleda se u geometrijskim oblicima. svet je stvorio upravo takvim kakav on jeste: najlepši i najsavršeniji.uzelac. na taj način dolazi se do ontološke strukture bića geometrijskih stvari.Milan Uzelac Filozofija muzike aspekata) i (e) astronomska problematika (principi periodičnih kretanja). to je duh za saznanje veličine božije. Harmoniju Kepler nastoji da objasni matematički. ali se i sadržaj delova bitno promenio. Konsonanca. jer bog tonove u svet nije uveo bez geometrije. jer.

harmoniju u kretanju nebeskih tela. Vičenca Galileja. muzički (uz pomoć tonova). Svi ti pristupi imaju jedan cilj: objašnjenje fenomena harmonije. Kepler posebnu pažnju pridaje odnosu planeta i njihovih brojčanih vrednosti (3. oslanjanjem na učenje o duši i teoriju saznanja). harmonično ustrojstvo čovekove prirode. Među Keplerovim spisima najpopularniji je Harmonija sveta (Harmonica mundi. Osnovna ideja traktata je u tome da je harmonija univerzalni kosmički zakon i da ona ustrojstvu vasione daje celovitost i zakonomernost. u trećoj se opisuju harmonske proporcije u muzici. u četvrtoj i petoj knjizi Kepler izlaže kosmološku koncepciju muzike i harmoniju kosmosa sadržanu u svetlosti zvezda i njihovom uticaju na godišnja doba. prirodnofilozofski (na primerima matematičkog tumačenja sveta). 16). 4. zatim. maja 1619) ali i poetske slike o harmoničnoj strukturi vasione. zatim na spise Porfirija. 10. Harmonica mundi se sastoji iz pet knjiga: u prvoj se raspravlja o svojstvima usaglašenih oblika. Tom www.Milan Uzelac Filozofija muzike kretanju zvezda i u kretanjima koja je još Platon odredio kao harmonično kretanje sfera.uzelac. saglasnost planeta i pojedinih ljudskih glasova i melodija.eu 147 . filozofski (analizom čulnih opažaja. 12. astrološki (vezom kosmičkih pojava i nadljudskih zbivanja). odnos njihovih udaljenosti od Sunca on vidi kao harmoničan odnos i ta harmonija izraz je božijeg stvaralačkog plana a sama tvorevina mora biti izraz i lik tvorca. Kepler smatra da se duboki smisao stvari može izložiti matematički (pomoću geometrijskih oblika). Prokla. 8. u drugoj o njihovom sastavu. 1619) u kome izlaže svoj treći zakon o kretanju planeta oko sunca (formulisan 15. astronomski (pomoću trećeg zakona o kretanju planeta). Kopernika. Kepler se oslanja na Ptolomejevu Harmoniku (čije je III poglavlje sam preveo).

Kepler smatra da Aristotel pogrešno tumači pitagorejce i da pet figura nisu elementi već same planete. 6. između Marsa i Zemlje dodekaedar. te je stoga Proklo bio u pravu kada je u planetama tražio izvor geometrije budući da nebo u svojim različitim delovima izražava savršene figure. figuralnu i horsku muziku. između Zemlje i Venere ikosaedar. ljudsko saznanje i kretanje planeta). geometrija izložena u prve dve knjige je večna kao i bog i ona sija iz božijeg duha. odnos dura i mola. posebno razmatra poreklo konsonanci. o njihovom poreklu. između Jupitera i Marsa tetraedar. redu i različitim načinima na koje se prikazuju. 20. sedam delova harmonije. bog je www. 12. prirodu notnog pisma. Njegov odgovor je ovde da su pomenuta pet geometrijska tela između planeta dok su sve okružene sferom. odnos afekata i melodija koje ih determinišu. a između Venere i Merkura oktaedar. on se poziva na metafiziku i učenje o duši. dok se između Saturna i Jupitera nalazi heksaedar. vazduh. U drugoj knjizi Kepler piše o kongruenciji harmoničnih figura. U trećoj knjizi Kepler izlaže izvor harmonijskih proporcija i prirodu i razlike muzičkih stvari. zemlja. etar.eu 148 .Milan Uzelac Filozofija muzike zakonu je sve potčinjeno (muzika. 4. Već na samom početku skreće pažnju da su se specifičnim razlikama koje postoje među geometrijskim telima više od svih bavili Euklid i Proklo (u komentaru u četiri knjige o Euklidovoj prvoj knjizi Elemenata). Koren svog učenja on vidi u Platonovoj filozofiji koja je u saglasju s hrišćanskim verovanjem. svetlost zvezda. vrstama. voda. a koje se odnose se u srazmeri: 8. U prvoj knjizi Kepler piše o pet pravilnih figura koje proizvode harmonične proporcije. vatra. odnos tonova u oktavi.uzelac. Ovde se on ponovo bavi problemom koji se nalazi već u njegovom dvadeset godina ranije publikovanom spisu – odnosom pet idealnih geometrijskih tela i šest planeta.

Kako je red relacija. a stvar stoji bitno drugačije. ovde se harmonski odnosi izloženi u te tri knjige sad primenjuju na svet.Milan Uzelac Filozofija muzike sazdao u svetu sve tvorevine i one su najbolje i najlepše i najviše nalik na njega (III 1). on ističe kako mogu postojati različiti tonovi. matematički. ukoliko tonovi čine harmoniju oni su nešto akcidentalno. Kepler postavlja pitanje šta je nosilac harmonija. U četvrtoj knjizi Kepler izlaže konfiguracije svetlosnih zrakova koji dolaze od zvezda na Zemlju i njihovo delovanje na vremenske i prirodne pojave na zemlji. a ne postoji samo po sebi. prva knjiga je govorila o harmoniji koja pripada bogu kao tvorcu. dok je u prethodne tri knjige naglasak bio na apstraktnoj prirodi harmonskih proporcija. tonovi ili zraci zvezda? Počiva li harmonija u stvarima nezavisno od uma ili je ona samo u duši? Kakvim se sredstvima može opaziti i prevesti harmonija u našu unutrašnjost? Po čemu se harmonije razlikuju? Kakvo delovanje je posledica opažanja i saznanja harmonije? Ko je njen pravi uzročnik ili pokretač? Kepler razlikuje čulne i čiste (inteligibilne) harmonije. harmonija pripada kategoriji relacije. treća o harmoniji koja se nalazi u čoveku. Filozofi su. Čiste harmonije su praslike. među tonovima nema harmonije (V 1). harmoniju tražili u zvučanju. kako se može misliti harmonija? Muzička harmonija ne pripada nekom određenom tonu već poretku niza tonova.eu 149 . druga o harmoniji koja pripada prirodi i promenama u prirodi. Svoj zadatak Kepler vidi u istraživanju harmonije u prirodi i kretanju neba. u uhom opažljivoj muzici zvezda. Ako se uklone tonovi. paradigme čulne harmonije. kaže on. Praslike imaju egzis- www. razlika među njima je u tome što prve imaju svog nosioca dok druge nemaju.uzelac. ali ako među njima ne postoji određen odnos (red) koji je determinisan proporcijom. i ono što je uređeno nalazi se u određenom odnosu. nešto što leži na nosiocu.

ali kako se biće harmonije mora nalaziti u duši. nakon njega muziko-logija gubi svoj sjaj.Milan Uzelac Filozofija muzike tenciju izvan duše. pa tako i muzika. tu se javlja na prvi pogled protivrečje: kakva je zapravo egzistencija inteligibilnih harmonija? Kepler to protivrečje pokazuje u razlici među starim filozofima. a sama muzika. uveliko nesvesni toga . stolećima gasne. u neograničenoj i tako neodređenoj vasioni čije jedinstvo www. o kontrapunktu i opštoj harmoniji svih planeta. pri čemu su s jedne strane Aristotel. bas). nepovratno i lagano. o tome zašto je kretanje planeta izraz odnosa čistih harmonija i zašto se sve harmonije koje nalazimo u muzici mogu naći na nebu. tome su doprineli. Rušenje kosmosa i geometrizacija prostora dovode do napuštanja koncepcije o konačnom i uređenom svetu.Dekart i Njutn. Kako je do toga došlo i šta je tome doprinelo? Zašto u naše vreme više nema muzike i zašto je agonija njene iluzije trajala nekoliko stoleća? Da će sve krenuti nekim drugim putem. alt. Dekartov redukcionizam i odustajanje od visokih zahteva koje u sebi nosi metafizički sistem velikog Franciska Suaresa i Njutnova vera u beskonačnost vasione. U petoj knjizi Kepler govori o regularnih pet geometrijskih figura. Keplerovo učenje o harmoniji je poslednje veliko dovršeno učenje o prirodi i biti muzike za koje znamo.uzelac. na kojem se i mi danas nalazimo.eu 150 . Platon i Proklo (koji govore o biti brojeva). o tome kako je u planetama izražena priroda četiri glasa (diskant. potkrepljena propovedima Đordana Bruna i otkrićima Galileja otvaraju jedan drugi put. samo struktuiran svet može imati hijerarhiju vrednosti i pretendovati na savršenstvo kroz neprestano usavršavanje. a s druge Ptolomej (koji govori o biti harmonije) (IV 1). zašto su muzičke harmonije (modusi) izraz pojedinih planeta. o njihovom odnosu s harmoničnim proporcijama. donekle dosegnuta u delima Baha i Mocarta. tenor.

– М. u Keplerovom učenju o harmoniji sveta. onda je to saglasno sa odnosima koji vladaju među planetama. koliko se teorija o superstrunama udaljava od teorije koju nalazimo kod Platona? Ako je savremena nauka sklona da prednost da aritmetici u odnosu na geometriju. – C. videti u: Грин Б. 2004. www.eu 151 . Svi oni misle isto. скрытые размерности и поиски окончательной теории. poslednji muzikolog. ona ne krije da približno računa uz pomoć približnog52. Upravo zato se izgubljena elegancija može vratiti samo negovanjem osećaja za estetsko53 i u tom smislu savremena nauka postaje deo 52 Грин Б.uzelac. On zna da poredak i harmonija ne mogu postojati u beskonačnom svetu koji nema svoju formu i u tom smislu on je sledbenik Aristotela čije spise nije nimalo slučajno Proklo tumačio u okviru uvoda u Platonovu filozofiju. Odgovori vremena su u Platonovsko-pitagorejskom učenju o muzici i harmoniji sfera. ali ne i sve matematički moguće oblike simetrije".: Едиториал УРСС. i svako od njih o istom govori različito.Milan Uzelac Filozofija muzike obezbeđuje samo hipoteza o identičnosti zakona koji upravljaju svim njenim delovima kao i hipoteza o ontološkoj jednovrsnosti svih njenih elemenata. 22. Суперструны. Svako vreme ima svoje odgovore. ali. ne može se govoriti više o harmoniji. Элегантная Вселенная. u učenju o harmoniji superstruna Edvarda Vitena. Harmonija može postojati samo u konačnoj vasioni koja je otelotvorenje matematičkog reda i harmonije i Kepler je poslednji mislilac sveta kao harmonije. 53 Ukazujući na motive kojima su se rukovodili fizičari pri izgradnji teorije supersimetrije Brajan Grin kaže: "S čisto estetičkih pozicija. Zašto se sve stvari moraju nalaziti u odnosu celih brojeva.svodivo na jedno. fizičari nisu mogli da se pomire s tim da je priroda realizovala skoro sve. Svima je zajedničko verovanje u "zvučanje sveta". Ako se odnosi superstruna mogu izraziti odnosima celih brojeva. različito .

Milan Uzelac

Filozofija muzike

estetike, izraz nastojanja da se ono najsloženije izloži na najjednostavniji način. Kepler je nastojao da u egzaktnoj formi izloži ono što se u pesničkom obliku nalazi kod Ptolomeja i mi još uvek živimo u vremenu kojim vlada ideal egzaktnosti kao duh mišljenja; samo, da li je teorija superstruna egzaktnija od teorije o harmoniji sveta koju nalazimo kod Keplera? I jedna i druga teorija čine vrhunac svog doba, jednako su aktuelne, jednako potresne, jednako lepe, jednako elegantne54. I jednako egzaktne. Zajedničko im je pozivanje na muziku kao model tumačenja sveta, svest o tome da je realizovana muzika jedna od beskrajno mnogo mogućnosti, a da je jedino harmonija kao harmonija vredna najvišeg mišljenja. Upravo zato je, u svojim aforizmima o Mocartu55, kao najsavršenijoj pojavi muzičkog dara, koji je mogao mnogo da kaže, a nikad nije rekao mnogo, Feručo Buzoni zapisao: "Mocart je religiozan u onoj meri u kojoj je religija identična sa harmonijom". Savremeni naučnici, razvijajući teoriju superstruna, nastoje da pronađu unutrašnje harmonije i stoga za njih najviši kriterijumi istinitosti počivaju u elegantnosti, jedinstvenosti i lepoti. Njihovi kritičari poput Šeldona Glešoua (S. Glashow) nastupali su s protivargumentom:
Элегантная Вселенная. Суперструны, скрытые размерности и поиски окончательной теории. Часть III. Космическая симфония: Глава 7. "Супер" в суперструнах. - М.: Едиториал УРСС, 2004. – C. 120. 54 Možda nedovoljno ističem reč elegantno? S mnogo opravdanja može se reći da fizičari koliko god tražili tumačenje sveta u jednakoj meri teže da nezavisno od "stanja sveta" stvore neprotivrečnu teoriju, pri čemu bi svi odgovori trebalo da vode jedinstvenom, savršeno nužnom zaključku kakav se danas možda tek nazire u pojavi M-teorije superstruna kakvu je predložio E. Viten marta 1995. godine na skupu o superstrunama na univerzitetu u Južnoj Kaliforniji. 55 Mozart-Aphorismen, Berlin 1906; in: Busoni, F.: Vom Wesen der Einheit der Musik, M. Hesses Verlag, 1922, S. 78-9.

www.uzelac.eu

152

Milan Uzelac

Filozofija muzike

"Mogu li matematika i estetika da zamene i prevaziđu obični eksperiment?"56 Nakon desetak godina, u jednom intervjuu (1997) Glešou je priznao da istraživanja koja nisu bila povezana s teorijom struna nisu u poslednjih desetak godina pokazala neki suštinski progres. Sve to tiče se same prirode nauke, odnosa između eksperimenta i teorije, a to pitanje danas krajnje otvoreno nije tema ove knjige. Namera mi je samo jedno: da ukažem na opasnosti koje se kriju u olakom odbacivanju ponuđenih modela i isto tako, na još veće opasnosti koje nastaju nametanjem novih modela čije je poreklo često prikriveno. Teorija superstruna kao teorija XXI stoleća koja je, po rečima E. Vitena, slučajno nastala u XX stoleću, poseduje izuzetnu osobinu, a to je "predskazivanje teorije gravitacije"57. Savremena nauka je pred nizom pitanja kojima ne nalazi odgovore. U većini slučajeva ne poklapaju se zahtevi teorije i realnost. Jedno od otvorenih pitanja je pitanje broja dimenzija vasione koji se uveliko ne poklapa s onima koja nam pruža naša percepcija. U našem svetu poslednji model koji funkcioniše je Keplerov i on će biti prevaziđen kad se fizičari, teoretičari
56

Sheldon Glashow and Paul Ginsparg, Desperately Seeking Superstrings? Physics Today, May 1986, p.7; citirano prema: Грин Б. Элегантная Вселенная. Суперструны, скрытые размерности и поиски окончательной теории. – М.: Едиториал УРСС, 2004. – C. 144. 57 Edward Witten, Reflections on the Fate of Spacetime. Physics Today, April 1996, p. 24; citirano prema: Грин Б. Элегантная Вселенная. Суперструны, скрытые размерности и поиски окончательной теории. – М.: Едиториал УРСС, 2004. – C. 143. Viten smatra da su i Njutn i Ajnštajn, svaki do svoje teorije gravitacije došli polazeći od njenog postojanja, i da je to istorijska slučajnost, te da se do teorije gravitacije moglo doći i polazeći od teorije struna ne znajući pritom ništa o gravitaciji, što ne isključuje mogućnost da neka druga civilizacija prvo otkrije teoriju struna, a potom kao jednu od njenih posledica i teoriju gravitacije (Op. cit., str. 143).

www.uzelac.eu

153

Milan Uzelac

Filozofija muzike

superstruna odreknu pojmova na kojima počiva svet Keplera i koje su od njega preuzeli (nespremni da plate račun), a to su lepota, jasnost, elegancija a iznad svih – harmonija. S razlogom svoju knjigu Brajan Grin zaključuje rečima koje u malo slobodnijem prevodu glase: "Da li će neko od naših potomaka dobiti punu sliku i videti ogromnu i elegantnu Vasionu u svoj njenoj zaslepljujućoj lepoti? Imajući u vidu kako svaka generacija se uspinje malo više, mi razumemo reči Jakoba Bronovskog: "Svaka epoha ima svoj prelomni momenat, novi način viđenja harmonije sveta""58. Ovo ukazivanje na neke od ideja savremene fizike treba shvatiti krajnje usputnim; nije mi namera da govorim o onom što je koliko novo, toliko sporno; ne bez razloga, Šeldon Gledšou je postavio pitanje treba li specijalisti za teoriju struna "da dobijaju platu od fakulteta za fiziku, i treba li im dozvoliti da sablažnjuju umove osetljivih studenata", upozoravajući da teorija struna potkopava osnove nauke i to slično tome kako je to činila teologija u srednjem veku59. Ovo podsećanje na neke od savremenih pokušaja da se protumači tajna porekla Vasione - bez obzira da li je reč o standardnom kosmološkom modelu (A. Ajnštajn, A. Fridman), ili o teoriji inflacije (A. Linde, A. Gut), kosmologiji zasnovanoj na teoriji struna (R. Brandenberg, K. Vafa, G. Veneciono, M. Gasperini) – pre svega uvođenjem pojmova s kojima se teoretičari ranije nisu susretali, ima za cilj da pokaže kako kad god se poveruje da se došlo do nekog

58 59

Op. cit., str. 249. Sheldon Glashow, Interactions, New York: Warner Books, 1988, p. 335; navedeno prema: Грин Б. Элегантная Вселенная. Суперструны, скрытые размерности и поиски окончательной теории. – М.: Едиториал УРСС, 2004. – C. 144.

www.uzelac.eu

154

Milan Uzelac

Filozofija muzike

definitivnog rešenja, do jedinstvene neprotivrečne slike sveta, priroda načini neko iznenađenje koje za posledicu ima temeljno preoblikovanje svih predstava o strukturi kosmosa. Namerno sam upotrebio ovaj "stariji" izraz koji uvek može postati "noviji" jer u sebi sadrži još nedomišljene potencijale i upozorenje da stvarima ove vrste ne prilazimo olako. Nakon svake euforije u nauci nastupa otrežnjenje; to se u više navrata dogodilo poslednjih decenija. Kada je o muzici reč, stvari se nisu mnogo izmenile i nismo umniji od Platona; još sam manje siguran da do kraja razumemo njegove reči iz dijaloga Timej. Mišljenje beskonačno malih veličina u prostoru Calabi-Yau i dalje je mišljenje po modelima unutar dimenzija koje su se otvorile. Isto tako, mišljenje muzike nama je dato, po našoj meri u platonovsko-pitagorejskim i Keplerovim kategorijama koje su i dalje vladajući modeli, i u tom smislu ni najsavremenije teorije fizike ne sadrže nešto bitno novo. Savremena nauka još uvek nastoji na tome da pokaže kako je realnost posledica merenja i određenih matematičkih procedura; ona ne nastoji da išta kaže o svetu kakav je on u realnosti; zato ja svet objektivne fizičke realnosti vidim kao ljudski, Keplerov svet iz kojeg savremena nauka i dalje crpi slike, pojmove i misaone modele kojima "računa" ponašanja u subatomskom svetu. Nakon sveta od šest dimenzija (Calabi-Yau), prešlo se na desetodimenzionalan svet, potom na jedanaestodimenzionalan (a ja i dalje verujem da dimenzija mora biti minimalno dvanaest); fizičare, u supštini i ne interesuje koliko ima dimenzija – njihov jedini cilj je da im funkcioniše račun. Igrajući se računom oni potajno žele da preuzmu mesto Lajbnicovog boga koji računa; zato njihovi radovi svakih nekoliko sati registruju se u internetu, i u njihovom uskom krugu oni razvijaju jednu ezoteričku misaonu igru verujući

www.uzelac.eu

155

Milan Uzelac

Filozofija muzike

da su na tragu Velikog Rešenja. Ta njihova igra bliska je umetnosti i to je osnovni razlog zašto ja savremene naučnike, posebno fizičare, i pominjem. Njihovi tekstovi odavno su se iz sfere nauke uputili u jedan drugi svet – naučnici su danas ponovo u blizini umetnosti; oni nauku vide u izvornoj blizini téchne i pritom pomalo pate: ne mogu da dosegnu ni Keplerovu egzaktnost, ni Keplerovu eleganciju, ni Keplerovu veru u vrednost i domašaj svog rada. Ako nešto treba negovati, onda su to te krhke veze koje se u poslednje vreme uspostavljaju između fundamentalnih nauka i estetike. I sve do vremena dok mi neko ne objasni šta je to zapravo informacija i kako se ona održava nakon što su je u crnu rupu uneli objekti – ostaće mi blizak matematički platonizam Rodžera Penrouza60.

60

O platonističkoj realnosti matematičkih pojmova videti opširnije u knjizi: Пенроуз Р. Новый ум короля: О компьютерах, мышлении и законах физики. – М.: Едиториал УРСС, 2003. – C. 87-89.

www.uzelac.eu

156

Milan Uzelac

Filozofija muzike

1.7. Post scriptum U mladalačkom spisu Rene Dekarta (1596-1650) Compendium musicae nalazimo prvi pokušaj da se u oblasti muzičke teorije izloži racionalistička teorija afekata; taj spis je nastao 1618. i kako nije bio predviđen za objavljivanje, publikovan je tek neposredno nakon smrti filozofa 1650; iako obrađuje probleme koje poznaje tradicija, to delo nagoveštava i nove prostore u kojima će se uskoro obresti evropska filozofija. Polazeći od toga da je objekt muzike ton i da ovaj ima dve osobine - trajanje i visinu, Dekart u ovom spisu izlaže učenje o zvuku, intervalima i tonovima; u ovom traktatu koji ima (po veličini) dva nejednaka dela /I. de numero vel tempore in sonis, i II. de sonorum diversitate circa acutum et grave,/ Dekarta muzika prvenstveno interesuje kao predmet izučavanja matematičkih zakonomernosti, ali i psiho-fizičkih pojava, te stoga njegove stavove ne treba posmatrati kao principe gradnje muzičkog dela već aperceptivne modele. Savremena istraživanja su nedvosmisleno pokazala da, služeći se aksiomatskodeduktivnom metodom, Dekart među prvima formuliše zakone muzičke simetrije i da s njim počinje istorija teorije muzičkih perioda. Cilj muzike, piše Dekart, jeste da nam pruži uživanje i da u nama pokrene mnoštvo afekata i time on, očigledno, sledi shvatanja muzike iz ranijih vremena ali ta se shvatanja sad nalaze u jednom sasvim novom kontekstu. Iako tradicionalna, ona su nova jer imaju sasvim drugačije konsekvence. Sastavljene melodije istovremeno mogu biti i tužne i prijatne; tvorci elegija i tragedija više nam se dopadaju ako pobuđuju veću tugu. Da bi se to postiglo postoje dva sredstva: razlika po dužini (vremenu) ili napetosti (visini) zvuka. Na nas najviše deluje ljudski glas i on nam je najprijatniji zato što u najvećoj meri odgovara našoj

www.uzelac.eu

157

Milan Uzelac

Filozofija muzike

duševnoj strukturi, pa nam je stoga prijatniji glas prijatelja no neprijatelja. To, kaže Dekart, podseća na poslovicu kako timpan od jagnjeće kože i kad jako udaramo po njemu ne odaje zvuka ako je u blizini timpan na kome je napeta koža vuka. Odgovarajući, nakon više godina, na pitanje Mersmena zašto nam je jedan zvuk prijatniji od drugog (mada se određenje lepog više odnosi na oblast čula vida), Dekart kaže kako su sudovi ljudi o predmetima nejedinstveni, te ne može biti reči o nekom bezuslovno prihvatljivom merilu lepog i prijatnog i podseća na mesto iz Kompendijuma: "Među čulnim objektima nisu duši najprijatniji oni što se najlakše opažaju čulima, niti oni što se doživljavaju najteže, već oni što se opažaju ne tako lako da bi prirodna usmerenost osećanja k predmetu smesta dobila svoje pravo zadovoljstvo, a ne ni tako teško da bi se osećanje ugušilo" (Compendium musicae, II, 7). Da razmišljanje o muzici polako počinje da klizi u sferu čulnog, ali da je pritom i dalje pod vlašću vladajućeg učenja o harmoniji, može se zapaziti već u radovima Isaka Njutna (1642-1727) koji se posebno bavi odnosom boja i zvukova; sedam boja naći će sebi analogiju u sedam tonova; već u svojim predavanjima iz optike (Lectiones Opticae) on jasno ukazuje na to da harmonija boja može odgovarati harmoniji tonova. Harmonija tonova i harmonija boja imaju neko sebi zajedničko duboko jedinstvo koje se može izraziti brojčanim odnosima. Analogija boja i zvukova već od samih početaka bila je potkrepljivana teološkim i prirodnjačkim argumentima. Njutn je jasno razlikovao fenomene boje i zvuka; zvuk je oscilatorno kretanje koje se prenosi kroz elastičnu sredinu, a svetlost je tok korpuskula koje emituje svetleće telo. Njutn je, isto tako, smatrao da čestice svetlosti deluju na etar i da je njegovo treperenje (osciliranje) posledica toga

www.uzelac.eu

158

ta analogija je bila njemu neophodna jer je ona još jedan u nizu dokaza o postojanju sveopšte harmonije sveta koja se može izraziti brojevima. Reč je o odjeku pitagorejskog učenja koje je isto tako oduševljavalo i Keplera. Ono što je pritom posebno važno.eu 159 . zavisno od veličine korpuskula svetlosti. Ovo za posledicu ima da se optički spektar može razdeliti na pojedine segmente kao što se oktava dijatoničke game deli na tonove i polutonove. na kraju krajeva. Ono što je tu interesantno jeste čvrsta vera Njutna u postojanje takve analogije. To znači da harmonija boja zavisi od odnosa frekvencija oscilacija etra i time je nalik muzičkoj harmoniji određenoj odnosom frekvencija oscilacija vazduha. mogu svesti. fizičku.Milan Uzelac Filozofija muzike delovanja i da može biti različito.uzelac. geometrijskim i algebarskim odnosima. fiziološku i matematičku osnovu te je pisao: "isto kao što harmonija i disonantnost zvukova zavise od odnosa oscilacija vazduha tako i harmonija boja (zlatne i plave) i disharmonija drugih (plave i crvene) uslovljena je oscilacijama etra. Činjenica je da je Njutn eksperimentišući video pet boja. jeste Njutnova tvrdnja da se i zvuk i svetlost. po svojoj genezi. i da se pomalo uplašio da ne vidi dobro. To je Njutna vodilo uverenju da harmonija boja i akustičke konsonanse moraju imati zajedničku. eksperimentišući. Možda bi trebalo boje razlikovati po njihovim osnovnim stepenima (principial degrees) na isti način kao što su zvuci raspoređeni unutar oktave". nije činio). pa je tražio i pomoć asistenta. kako bi eksperiment bio objektivan (a što u drugim slučajevima. bez obzira na razlike koje među njima postoje. Osećaj da postoji veza crvenog i ljubičastog u purpurnom sugerisao je da postoji nekakvo "sazvučje" boja slično sazvučju oktave. po svom poreklu. O pomenutoj www. na istu vrstu oscilacionih procesa koji deluju na perceptivni aparat ljudi i životinja. ali da je do osnovnih sedam boja došao po analogiji sa sedam tonova.

taj spor započeo je stoleće ranije. u vreme kad se u njemu učvrstilo uverenje o postojanju harmonije u prirodi. Ptolomej. pročitao svoju poemu o dobu Luja XVI u kojoj je poredio vreme Avgusta sa savremenim dobom. U to vreme objavljeno je više muzičkih traktata.uzelac. posebno Boaloa61. boreći se za obnovu antičke tragedije. Bojl (sestrić R. Dž. i sve je to bilo pod velikim uticajem Ptolomeja za koga je vidno rastao interes u Britaniji XVII stoleća. muzičara koji je zbog svoje progresivne gluvoće konstruisao specijalnu trubu za slušanje kao i lautu sa pedeset struna. R. kao i Tomasa Salmona). ali isto tako i patrističke literature u kojoj je bio veoma jak neoplatonistički uticaj. Porfirije) kao i studija engleskih savremenika o njima. o prednosti antičke muzike. blizak estetici Ars Nova. Po mišljenju nekih autora ova vera u harmoniju u prirodi posledica je uticaja neoplatoničara iz Kembridža na Njutna. a s čim je Njutn bio temeljno upoznat. Krajem sedamnaestog veka polemika se proširila i na britansko ostrvo (V. 61 Istina. Povećan interes za antičko muzičko nasleđe počeo je sa sporom "starih" i "novih". Euklid. objavio svoj spis Dialogo della Musica antica e moderna (1581). Č. čime je izazvao negodovanja. a nakon što je u Francuskoj akademiji Šarl Pero 1687. Bentli. www.Milan Uzelac Filozofija muzike analogiji boja i zvukova Njutn piše u trećoj i četvrtoj deceniji svog života (sredina 1660 – početak 1680). u vreme kada je Vinčenco Galilej. Templ.eu 160 . među kojima se ističu radovi s jasnim neoplatonističkim stavovima Tomasa Mejnsa. obnavljanje konzervativnih teorija koje su u prethodnom stoleću vladale u Francuskoj. Bojla)) i nije ostala samo u okvirima literature: započinju rasprave o padu popularnosti laute i viole. o etičkoj moći muzike. Nikomah. tome treba dodati i tada nekoliko objavljenih antičkih traktata o muzičkoj harmoniji (Aristoksen. Svift.

Milan Uzelac Filozofija muzike posledica je Restauracije i obnove arhajskih stilova u crkvenoj muzici tog doba. Pod izrazitim uticajem pitagorejske ideje o muzici (harmoniji sfera). ali. na početku XXI stoleća. Zato heliocentrična teorija u vreme Kopernika i nije bila neka apsolutna novost. posebno magija broja sedam: sedam nebeskih tela imaju analogiju sa sedam žica lire Apolonove. Da bi se bolje razumela pozicija Njutna. sve je samo ne i moderni tekst: tu nalazimo obrat od aristotelizma (ptolomejstva) ka platonizmu i pitagoreizmu. heliocentričnu teoriju je zastupao Aristarh sa Samosa i to je Kopernik dobro znao kada je www. nisu na tragu ove prastare ideje. s druge. koji obuhvata svu harmoniju kosmosa. Danas. svemu rečenom treba dodati i magiju brojeva. ne možemo se oteti utisku da pobornici teorije struna.eu 161 . koji je gospodar broja sedam i sedmozvučne harmonije. Sama ta pozicija ni u kom slučaju nije nova: već Kopernikov traktat De revolutionibus orbium caelestium. poput Edvarda Vitena. on nije mislio da stoji "na ramenima giganata". kao i Heraklita Pontskog. kad se rezimiraju svi rezultati do kojih je došla savremena kosmologija.uzelac. prvenstveno zbog nezgodnih teoloških konsekvenci. pa je i Bog sedmice (Hebdomagetam). on je svoje delo video kao izraz nauke Novog doba. Kliment Aleksandrijski). Sve to beše samo odraz dva tumačenja istorije – pravolinijskog i cikličnog – pri čemu je pozicija Njutna bila u suštini dvosmislena: s jedne strane. ona ni u kom slučaju nije bila i nova te se Kopernik mogao pozivati i na Cicerona i PseudoPlutarha koji se oslanjaju na pitagorejce Ekfanta i Filolaja. već da je iznova preformulisao ono što je bilo znano u najstarija vremena. Njutn je nastojao da formuliše čitavu predstavu o strukturi kosmosa koji se potčinjava strogim i lepim matematičkim zakonima. a što je u velikoj meri dolazilo iz helenističke Aleksandrije (Filon. ako je i izazvala negativne posledice.

Bog je večno. već po suštastvu. www.Milan Uzelac Filozofija muzike izložio svoju heliocentričnu predstavu kosmosa geometrijskim pojmovima. moglo bi se reći da je on poslednji mislilac starog sveta. Kada se gleda Njutnovo delo u celini. a što je on našao još kod Vergilija (Eneida. ali. pa i zakon gravitacije. potpuno savršeno biće. odbacujući kao lažno sve što toj koncepciji nije odgovaralo. a s čisto pitagorejskih pozicija.eu 162 . Orema (1323/8). ni čuti. 7247). biće koje poseduje i vlast. Ne treba zaboraviti i jednu od ključnih teza Njutnovih o bogu kao božanskom umu koji prožima svu vasionu. planeta i kometa nije mogao nastati drugačije no po volji i vlasti najmoćnijeg i najmudrijeg bića. on je svuda prisutan ne samo po svojstvu. Nalazeći se po mišljenju mnogih u osnovama nove nauke on je branio neophodnost postojanja najvišeg božanstva koje oduvek i na svakom mestu postoji no zato što je potpuno jednako sebi. Na boga ne deluju pokretna tela niti ona osećaju otpor od strane svuda prisutnog boga.uzelac. Pitagorejsko-platonovsku i stoičku tradiciju. Njutn je tumačio racionalistički i citatima iz njihovih dela se služi kako bi potkrepio svoje stavove o prirodi. sve to. Njutn je smatrao da bog upravlja svetom ne kao njegova duša već kao njegov gospodar i zato on i treba da se zove pantokrator. VI. jer ma koliko neko biće bilo savršeno ne može biti bog ako nema i vlast. ali bez uzajamnog međudelovanja. Po Njutnu bog je stvorio prostor i trajanje. čovek ga ne može ni opaziti. koji se mogao objasniti samo neposrednim božjim učešćem počivalo je na kosmičkoj analogiji zasnovanoj na matematičkoj i muzičkoj harmoniji pitagorejsko-platonističke metafizike. ni osetiti. beskonačno. Svi "fizički" argumenti koje izlaže Kopernik bili su poznati još od XIII stoleća i traktata N. Njutn je živeo u najdubljem uverenju da najlepši sjaj sunca. istoriji i čoveku. a da zvezde ne bi usled sile privlačenja padale jedne na druge bog ih je rasporedio na velika rastojanja. U njemu se sve sadrži i sve kreće. bogu.

Jedini izlaz je – povratak Platonu. njegovo višedecenijsko bavljenje alhemijom. njegovo manipulisanje Semjuelom Klarkom u polemici sa Lajbnicom – sve to svedokuje o jednom vremenu na zalasku.eu 163 . www. njegovo izučavanje istorije Sabora u Nikeji (325). o misli koja sebi više ne nalazi mesto u svetu i koju će definitivno da zatre i obesmisli tek postmoderna poduprta kvantnom magijom.Milan Uzelac Filozofija muzike Njutnove analize Knjige proroka Danila i Apokalipse.uzelac.

Musica instrumentalis www.Milan Uzelac Filozofija muzike 2.eu 164 .uzelac.

osnovi jedine moguće sistematske nauke o muzici moraju se tražiti isključivo u Keplerovom spisu iz 1618.Milan Uzelac Filozofija muzike Jedna od najizrazitijih karakteristika novog vremena je sklonost ka eksperimentu i odbojnost spram apstraktnih spekulacija i apriornih konstrukcija. smatra se da muzika neba treba biti redukovana na muziku nervnih završetaka. muzika koja nastaje na pragu novog doba više nije okrenuta svojoj postojbini. takva orijentacija svoj završni oblik dobija tek u drugoj polovini XX stoleća u zadovoljavanju širokih narodnih nesrećnih masa koje nahranjene demokratijom i iluzijom izbora na nivou čitave planete dišu kao jedinstveni drogirani individuum. godine. na šta bi trebalo da ukaže već sama etimologija reči. nebu. već ljudskim osećanjima. a ne više na božanski razum. dok se filozofskom spekulacijom čovek od njega udaljuje. O ideološkom karakteru "muzikologije" jasno govori i podatak da je u naredna tri stoleća Keplerov spis objavljen samo u tri navrata. ako je znanje realnih pojava i procesa nemoguće izvesti iz ideje božanskog uma. pa se istraživanje prirode mora okrenuti iskustvu. na mesto shvatanja www. niti da shvate da ako je muzikologija nauka o muzici. jasno je da iskustvena. Samo tako se i moglo desiti da se mišljenje muzike u potpunosti okrene od harmonica mundi ka musica instrumentalis.uzelac.eu 165 . Ovo za posledicu ima nastanak savremene muzikologije kao discipline koja u očaju nastoji da opravda postojeću muziku i koja postojeće stanje i ritmove proglašava za jedinu moguću muziku. nove generacije istraživača muzike nisu više bile u stanju da u Kepleru prepoznaju najvećeg i jedinog muzikologa svih vremena. empirizam kakav je vladao tokom XVII i XVIII stoleća tražio je "boga u prirodi" a sve vreme u uverenju da je put empirizma put ka bogu. čulna muzika uskoro postaje i jedina moguća muzika. Za novo nastupajuće doba karakteristično je stavljanje naglaska na božansku volju.

takva postaje i muzika gubeći svoj raniji geometrijski karakter. nastavljajući zapravo voluntarističku liniju srednjevekovne teologije (Duns Skot. Njutnov učenik Klark. neoplatonističke uticaje kao i alhemičarsku i hermetičku tradiciju kojoj je pripadao i Njutn. da je čovekov razum jednak božanskom. a svet sve više postaje nalik mašini i kad se od svih kretanja pažnja posvećuje najviše mehaničkim.eu 166 . Misaonu konstrukciju koja se ogleda u konstruisanju matematičkih modela. na mesto svetske duše neoplatoničara i svetske pneume stoika. novovekovnu voluntarističku muziku kao apologiju čiste subjektivnosti (i relativnosti). Buridan. Sve više muzika nastoji da zadovolji razdražena čula građana sveta 62 Bez obzira na ezoteričke. a koje je tako jako da i bog mora neprestano da se meša u stanje sveta. imaće za jednu od svojih posledica romantičarsku. vreme određeno gubitkom veze s iskonskim geometrijskim formama čiji tragovi potmulo još uvek odjekuju u novoj muzici koja zavarava prividnom harmonijom čula. počinju da podražavaju i novi kompozitori. Ubeđenje Galileja. stupa njutnovska ideja apsolutnog prostora62 koji omogućuje opšte privlačenje svih tela u svemiru. a koju Galilej određuje kao eksperiment.Milan Uzelac Filozofija muzike muzike kao harmonije sveta. nastaje vreme muzičkog eksperimenta (što svoj krajnji izraz ima u elektronskoj i konkretnoj muzici). filozofija prirode XVI i XVII stoleća jasno se suprotstavlja aristotelovskom intelektualizmu i ističe primat volje. kabalističke. jasno je da u prvi plan izbija musica instrumentalis koja od tad odzvanja čitavom prirodom. Okam). kako je to tvrdio u sporu sa Lajbnicom. oni "stvaraju" tako što konstruišu. Ako je to možda i dokaz božije moći i egzistencije. u vreme kad fizika postaje matematička. to u isto vreme dovodi u pitanje sam poredak i harmoniju kao strukture sveta. www. kao misli božije koja prožima svet. U vreme kad pod uticajem Dekartove filozofije metafiziku počinje da potiskuje mehanika i kad u prvi plan dospeva mehanika afekata.uzelac.

(svejedno da li ga određivali kao čoveka. Glad za novim i novim delima koja karakteriše početak XVIII veka dovodi do toga da se realizovana muzika obraća neposredno i prvenstveno čulima.Milan Uzelac Filozofija muzike koji je prešao u disipativno stanje nakon što je ostao bez temelja. kulturu).eu 167 . spase u svetu slobode. aktivnost. već da je neophodno prirodi vratiti njen ontološki značaj kakav je ona 63 Гайденко П. gubi svoj visoki ontološki status. Ovo shvatanje čoveka kao karike u nizu uzročno-posledičnih odnosa vodi njegovoj punoj determinisanosti spoljnim faktorima i kao jedini tip racionalnosti nastupa naučna racionalnost. 15.uzelac. saglasni su i Dekart. a ne svršnih uzroka i nije nimalo slučajno što se već u XVIII stoleću celokupan sistem ljudskog znanja počinje prevoditi na jezik prirodno-naučnih pojmova.П. tako što će dualizam fizike i metafizike zameniti dualizmom nauke i etike. U tome da priroda ne sledi svrhe. www. delatnost istiskuju iz prirodnog sveta jer je njihov izvor transcendentni bog. onda to ima za nužnu posledicu uklanjanje pojma svrhe u proučavanju prirode. i Spinoza i Frensis Bekon. njih interesuje izgradnja sistema delatnih. ako se sila. с. nije doveo do zadovoljavajućeg rešenja. dualizmom koji će početkom XIX stoleća biti preveden u dualizam nauke o prirodi i nauke o kulturi. 2003. pa se pojam svrhe isključuje čak i iz sfere ljudske delatnosti63. Ako Dekart svet prirode pretvara u beskonačno prostiruće matematičko telo. Lepo. danas je sve evidentnije da smisao svetu (i prirodi) ne može dati samo subjekt. – М. a za njim i muzika. Научная рациональность и философский разум. Ovo se poklapa s vremenom nastanka estetike koju Baumgarten određuje kao nauku o čulnom saznanju a lepo kao savršenstvo čulnog. ljudsku zajednicu. izbačen iz sveta prirode. Pokušaj Kanta da pojam svrhe.: Прогресс-Традиция.

mora biti prevladana. mehanicistički pogled na svet pretvara prirodu u beskonačan tok koji u sebi više ne poseduje smisao. da od nauke (disciplina). Muzika u kojoj vlada prikrivena ambicija za vladanjem. pa se i sam pojam racionalnosti krajem XIX stoleća sužava na pojam naučne racionalnosti. bude svedena na nivo umeća (ars)? www. koju samovoljno menja čovek kao njen "gospodar". a s njim i vid muzike koji se tada formirao. neposredno se odrazio na novovekovnu muziku i praksu novovekovnog komponovanja. kako je do toga došlo. koja sve pojave objašnjava u njima postojećim uzročno-posledičnim odnosima. kako se uopše desilo da muzika izmeni svoj prvobitni smisao i izgubi svoj visoki rang. preko Dekarta i Lajbnica do Fihtea i Hegela.Milan Uzelac Filozofija muzike imala dok je tehnotrona civilizacija nije pretvorila u sirovinu. odnos ka prirodi koji se formira u XVIII stoleću ostaje vladajući.uzelac. Gubitak izvornog značenja racionalnosti koje se ogledalo u umu i smislu. upravo u to vreme potisnut je pojam racionalnosti kakav je vladao od vremena Platona i Aristotela. Ali. Sve dok se priroda tumači samo kao objekt.eu 168 . Eliminišući princip svrhovitosti. Vladanje mora biti zamenjeno razumevanjem. a upravo takva je sva današnja "masovna muzika". sve dotle ne možemo rešiti ni narastajuće probleme racionalnosti ni sve naglašenije ekološke krize.

1681-1764)64 kome je put već pripremio Dekart. Zato matematika ne može biti osnova muzike jer je glavno u muzici iskustvo i osećanje. Očigledno. znalac većine vladajućih evropskih jezika. Zakonitosti u muzici uslovljene su unutrašnjom plemenitom suštinom čoveka. premda. obrazovanjem. www. bliski prijatelj Hajdna). iskustvom i prirodom. autor mnoštva izuzetnih publicističkih spisa iz oblasti muzike. reformator i prosvetitelj.uzelac. Johanom Matesonom (J. svojom svestranošću on na najbolji način najavljuje duh enciklopedičnosti (pevač u Hamburškoj operi. ali su ovog puta iz nje izvedene posve drugačije konsekvence.Milan Uzelac Filozofija muzike 2. Cilj muzike je izazivanje snažnih afekata i kretanje naših osećanja65. Odgovor na postavljano pitanje može se tražiti u različitim oblastima umetnosti. Matteson. ovde će biti reči o tome kako do odlučujućeg obrata dolazi na planu muzike. 24 kantate i oratorijuma. 65 Jasno je da teorija afekata u muzici nije nova. do prve velike revolucije i sudbonosnog obrata dolazi sa prvim velikim predstavnikom teorije afekata u novovekovnoj muzičkoj teoriji. osnivač prvog muzičkog časopisa1722. kompozitor (nekoliko opera. ističe on. ovaj obrt sada je podrazumevao sasvim drugačiju muzičku praksu koja se više nije oslanjala na inteligibilne harmonije već je svoj jedini zadatak videla u pokušajima da se što uspešnije podražava priroda iz koje je prethodno odstranjen njen krajnji smisao. U kontekstu Matesonovih misli o muzici Kantovo tumačenje muzike se pokazuje kao drugorazredno i posve je razumjivo 64 Johan Mateson je u svakom pogledu izuzetna ličnost i paradoksalno je da se on danas retko pominje. najuticajnijeg muzičko-teorijskog spisa u XVIII stoleću Savršeni kapelmajstor (1738/39). Svaka melodija.1. a iznad svega autor čuvenog. treba da izrazi određeno duševno kretanje ili strast. borac za nacionalnu muziku).eu 169 . reč je o jednom posve drugačijem pogledu na muziku i na njega treba skrenuti posebnu pažnju. 12 sonata za flautu). poznanik vodećih izvođača i kompozitora (od 1703. Critica musica.

crkvena i instrumentalna muzika. u trećem delu izlaže problem harmonije. melodije. www. moteti.Milan Uzelac Filozofija muzike da Kantu u svojoj Istoriji estetike muzike Rudolf Šefke ne nalazi značajno mesto. prirodom. kontrapunkta kao i prirodu nekih od istrumenata. Kao što slika ne nastaje zahvaljujući kistu i boji već zahvaljujući umetniku. matematika je pero. U prvom delu pomenutog spisa Mateson izlaže različite aspekte muzičke teorije: prirodu zvuka. Priroda stvara zvuk i sve njegove odnose. Ljudska duša je nalik papiru. ako nema trubača? Kakva je korist od podizanja jedara. te se pitanje o zvuku. Muzičari nastoje da unesu "popravke" u taj nedovršeni račun. pravi razliku između stilova kojima se određuje pozorišna. oratorijum. u drugom delu on se bavi problemom melodije.uzelac. vrste melodije (igra. intervala. ako nema vetra? Najbolje orgulje bez orguljaša samo su ukras. kaže Mateson. zvuci su mastilo. tako ni muzika ne nastaje kao posledica umetnosti brojanja. no teško da će to biti postignuto u ovom svetu. nastoje da pokažu kako zvuci koje oni stvaraju imaju neko čudesno delovanje. proteže u beskonačnost. razmatra pravila gradnje melodije. matematika od davnina nastoji da brojčano izrazi zvuk i njegove odnose. ritam i metar melodije. arije). Brojevi ne mogu vladati nad ljubavlju. muzikom. Kakva je korist od srebrne trube.eu 170 . ali. tonaliteta. piše priroda. po mišljenju ovog autora.

a isto tako i lepota. još uvek umetnosti brojanja pridaju preveliki značaj. Postoji mnoštvo unutrašnjih odnosa. do tih znanja došli su proučavajući veliku knjigu prirode. izrazima očiju. jer oni ne mogu biti izmereni.. I to do čega se došlo empirijskim putem oni su potom još preciznije izložili matematički. Može misliti šta www. Mateson ističe duševne doživljaje čoveka koji se manifestuju u tananim promenama lica..Milan Uzelac Filozofija muzike Skulptori su odavno izračunali proporcije delova ljudskog tela. Tu se završava matematika i počinje istinska lepota. srce i duša čoveka. ali za njih slikari ne koriste lenjir. Ako neki savremenici.uzelac. ističe on. ne počiva u matematičkim proporcijama već u onoj moći koju je bog uneo u prirodu. ali suština.eu 171 . prema njima treba biti velikodušan.

jer uz pomoć svih matematičkih www. a oni imaju veliku ulogu u muzici. samo su nemi propovednici. matematika hoće da razjasni njena slova. moralnih i umetničkih odnosa. Matematika je ljudska tvorevina. Ako je neko našao knjigu. umeće brojanja samo je slepa lepota. Sve ostale umetnosti.eu 172 . Neke rezultate daju praktični ogledi. neki od zakona u umetnosti zvukova imaju osnov u prirodnim zakonima. Osnove muzike nalaze se u fizici. ali on ostaje u uverenju da kompozitor može da stvara i bez pribegavanja matematici. ali i najbolji matematičar ne može stvoriti muziku oslanjajući se na logiku. mnogi od vrhunskih muzičara teško da znaju svu matematiku. Muzika je protiv matematičara koji hoće pomoću starih teorija da stvore nova matematička čuda. I to je istinito i s teorijskog i praktičnog aspekta. Muzika kao kći teologije nije protiv matematike. kaže Mateson. Neki u matematici traže osnove muzike.uzelac. u nauci o prirodi. da bi nakon toga postali predmet matematike. prosuđivanje u oba pomenuta slučaja nalik je prosuđivanju slepog od rođenja o bojama. bez oslanjanja na druge. ali dosad nije uspela da dešifruje azbuku prirode. Suditi o muzici bez njenog izučavanja. Matematika ne poseduje prinicipe prirodnih. ali čovek mora da ih vrši sam. a ne vršiti eksperimente. a ne iz bare aritmetike. ona je iznad nje.Milan Uzelac Filozofija muzike ko hoće. spoljnih elemenata koji se već prethodno mogu dokučiti čulnim organima. svaka muzika je pohvala bogu pevanjem i zvucima. umetnost zvukova crpi svoju moć iz bezdanog kladenca prirode. delima i govorom. skromni instrument prirode. Najsavršeniji matematički odnosi još uvek nisu sve. a priroda izraz božanske moći. Matematika je samo nesavršen odraz grubih. s isključenjem teologije i njene kćeri muzike. znači li i da ju je napisao? Priroda je ta knjiga. to je kao biti fizičar.

a da potpuno odsustvo pravila može biti jednako opasno. ali što je u isto vreme svima poznato (odista. ako toga nema.Milan Uzelac Filozofija muzike sredstava niko još nije stvorio muziku. Dobra melodija mora sadržati nešto što se ne može do kraja iskazati. omogućuje da njihovo savlađivanje bude lako i prirodno. ako ona nisu složena. a harmonija veštačka. nadalje. ujednačenost. elegancija. Na osnovu ova četiri svojstva Mateson nabraja 33 pravila među kojima se ističe kako svaka melodija treba da sadrži nešto što je svima poznato. sluh uvek traži nešto poznato. lakoća. teže je ovladati nekom naukom. poznato nije još u saznato). Samo teorijsko poznavanje pravila ništa ne donosi jer koristi može biti samo od njihove primene. i pritom ne slediti note. Mateson nije isključiv: neka svako bira svet muzike koji mu se dopada. već zvukovna značenja (§ 50). a ne da izlaže nešto neprirodno i izmišljeno. i ne treba bezrazložno razbijati ritam i metar. muzičko delo neće biti ni lako ni prijatno. ali i da što ima više pravila. melodija je prirodna. svojstva melodije su jasnost. Mateson ističe da pravila može biti i daleko više. lepota. U stvaranju prave melodije treba težiti predstavljanju snažnih osećanja. mali broj pravila. treba izbegavati suvišne note i nastojati da se sačuva plemenita jednostavnost i izražajnost. melodija treba da bude smeštena u razumljive okvire pri čemu kratkoća uvek ima prednost (§ 48).eu 173 . Suprotno shvatanju Ramoa po kojem melodije nastaju iz harmonije. zatim. najveću pažnju treba posvetiti ne rečima već smislu. treba se pridržavati proporcije pri broju taktova i ne narušavati naglasak na rečima. ističući kako svako muzičko delo www. kako melodija treba da bude u saglasju s prirodom. ipak. sadržaju. Mateson ističe kako harmonija nastaje na različitim melodijama.uzelac. lepota. U svojim radovima Mateson koristi pojmove kao što su ukus.

u spisu O podražavalačkim umetnostima on veći deo pažnje posvećuje muzici i tako nastavlja raspravu o pitanjima pokrenutim u engleskoj muzičkoj literaturi druge polovine XVIII stoleća. upravljajući se razumom i osećanjima. ornamentalnost. Teoriju o podražavalačkom svojstvu umetnosti.uzelac. koji se ogledaju i u njegovom biografskom rečniku kompozitora (Laso. Hendl. po www. Najveću pažnju pridaje upravo problemu muzičkog podražavanja. Mateson ističe kako postoje tri vrste muzičara: naučnik (koji svodi muziku na matematiku i naučna pravila). u svemu tome on vidi simptome propadanja muzike. Imajući u vidu muzičku praksu i muzički život svog vremena. Kajzer. ali da podražavanje nema veliki značaj u instrumentalnoj muzici i time se on zapravo suprotstavlja Rusou koji je zastupao shvatanje da se instrumentalnom muzikom mogu izraziti sva moguća stanja prirode.Milan Uzelac Filozofija muzike treba da poseduje harmoniju. Svojim širokim pogledima.. uživanja i ispunjenja dokolice). Lulu. dekorativnost. niskog društvenog položaja muzičara..) on je pripremio tlo za epohu prosvećenosti i u njegovom delu nalaziće inspiraciju kako francuski enciklopedisti tako i nemački romantičari. kulturne nerazvijenosti i niskog ukusa slušalaca. Matesonova pozicija je u suštini dvojaka. on je ispred svojih savremenika nastojanjem da muziku postavi na empirijske osnove. melodiju i eleganciju on izražava tendencije prisutne u njegovo vreme: elegancija podrazumeva ukrašavanje. s jedne strane on je pod uticajem tradicije i tendencije ka sistematizaciji i oslanjanju na božansko poreklo muzike. diletant (koji odbacuje svaki ozbiljan rad) i zanatlija (koji u muzici vidi izvor zarade. a što je posledica lošeg vaspitanja.eu 174 . S jedne strane on smatra da je vokalna muzika podražavalačka umetnost. pa tako i muzike razmatra i Adam Smit (1723-1790). a s druge. Instrumentalna muzika je stoga. Teleman.

posebno od poezije i igre.eu 175 . između niskih nota i laganog tempa. www. u različitom poretku i odnosu. Podražavanje kakvo imamo u instrumentalnoj muzici potpuno je nejasno bez dodatnih objašnjenja stihova koji je prate ili su joj povod. pa je nužno podražavalačka jer podražava reči i istovremeno izražava osećanja. i sama muzika različito deluje na nas: visoki zvuci su življi i veseli. ali na različitim nivoima. osećanja ili strasti. nezavisna od drugih umetnosti. ali ako to ne znamo. a baš to mesto. Slična je veza i između visine melodije i brzog tempa. podražavalačke moći instrumentalne muzike su mnogo manje. već sama postaje objekt veselja ili tuge. Tok misli i ideja neprestano struji kroz ljudski um. ali za razliku od pevanja. instrumentalna muzika može da izrazi sve vrste raspoloženja: veselo. niski su tužni. U jednom od koncerata Korelija "podražava" se ljuljanje kolevke. Tako izazvana osećanja jesu samostalna osećanja. tužno. u celom koncertu nije baš najbolje. a ne odraz osećanja drugog lica. svečani. Naše nepostojano raspoloženje utiče na to da i muziku različito doživljavamo. Njeni zvuci su melodični. I dok je vokalnoj muzici neophodna podrška poezije jer je "vezana bračnim vezama s besmrtnom poezijom" (Milton) ili čak i s ma kakvim tekstom koji ima smisao. spokojno. a ne odgovor.Milan Uzelac Filozofija muzike mišljenju Smita. toga se nećemo nikad ni dosetiti i muzička fraza koja to treba da nam dočara biće nam krajnje strana. različite situacije. to su osećanja slušaoca.uzelac. Taj efekat instrumentalna muzika ne postiže podražavanjem veselog ili tužnog čoveka (kao što je to u vokalnoj muzici). s druge strane. veličanstveni. Na koncertu slušalac sledi tok različitih zvukova čiji odnos odgovara različitim duševnim stanjima. kaže Smit. on u njih biva uvučen i tako dospeva u harmoniju s muzikom koja njime vlada. lišeni su određenog konkretnog smisla i ne mogu tačno da izraze određen događaj.

po rečima Smita. Poredak i metod obezbeđuju pamćenje i predviđanje i daju da se na kraju koncerta dobije utisak celine svih delova. Mera i broj u instrumentalnoj muzici isto su što i poredak i metod u govoru. Punina njenog sadržaja krije se u njoj samoj i njoj nisu potrebne interpretacije i objašnjenja. Melodija i harmonija instrumentalne muzike ne izazivaju u mislima neku sliku različito od melodije i harmonije. ne može odrediti kao podražavalačka jer u njoj ima malo podražavanja. ona stvara veći utisak i melodičnost njenih zvukova proizvodi posebnu pažnju. Zadovoljstvo od muzike počiva delom na sećanju.uzelac. u tom slučaju se ništa ne može razumeti i tada imamo samo različite zvukove koji zvuče svaki za sebe. sva udaljavanja i varijacije. a ako ga i ima.Milan Uzelac Filozofija muzike Instrumentalna muzika se stoga. ritam. Ta osnovna kombinacija iz korena se razlikuje od sadržaja pesme ili sižea slike (koji su nešto bitno po prirodi različito od reči i boja). Instrumentalna muzika nema za cilj da izrazi nešto konkretno niti da saopšti neki događaj. Sadržaj takve muzike je samo kombinacija nota kojoj se vraćaju. ako red i metod ne postoje. oni dele celinu na delove i tako se može registrovati prošlo i predvideti buduće. čuvajući veze s njom. delom na predviđanju. Svaki zvuk priprema sluh za sledeći. mera i broj organizuju sled zvukova i njihova zakonomernost omogućuje razumevanje i zapamćivanje. Delovanje instrumentalne muzike na um jeste njena izražajnost.eu 176 . Kao osećanje ono liči na izražajnost slike pred kojom osećanje nastaje kao izraz situacije ili anticipacije. to je onda ono što je najmanje estetski vredno u tim muzičkim delima. da u misli prizove neki određen objekt nevezan za zvuke. Ako je moć delovanja instrumentalne muzike manja. www. Sadržaj muzičkog dela je deo muzičkog dela dok sadržaj i siže slike ili pesme ni pod kakvim uslovima nisu njihov deo.

zaključuje Smit.: Essays Philosophical and Literary. Kantovo promišljanje umetnosti i utemeljenje njene teorije bilo je podstaknuto problemima epohe u kojoj je živeo. a ne neke predstave koju bi oni izazivali. London 1880. Estetika od Lajbnica do Kanta bila je određena odnosom ukusa i uma. www. citirano prema: Музыкальная эстетика Западной Европы XVIIXVIII веков. ali lišen fantazije. Svet lepog i umetnosti nije još uvek svet po sebi (to će biti tek kod romantičara). U slikarstvu je moguće da neko dobro vlada savršenstvom crteža i kolorita. 415432. takav je bio Ticijan). ali to nije moguće reći za muzičara. Sve to pokazuje. a kojom je dominiralo protivrečje između prosvetiteljskog ideala opštečovečanske emancipacije i realne stvarnosti. nešto što se ne razlikuje od drugih činjenica života. već nešto što je dato od prirode i zavisno od prirode. – C.eu 177 . filozofija jedne nove klase ne mnogo 66 Smith. melodije i harmonije. a pritom nema melodičnosti. A. Izražajnost se bez harmonije ne može postići.uzelac.Milan Uzelac Filozofija muzike Delovanje muzike je trenutno delovanje zvukova tj. – М. one ne označavaju ništa konkretno. a ako kompozitor i vlada harmonijom. 1971. ali veoma slabo izražajnošću (navodno. njegova dela biće dosadna i neće ostavljati utisak već će ličiti na čoveka koji je veoma učen. pp. Muziku i harmoniju ne izazivaju nikakve predstave. Музыка. ako poseduje visok dar melodije i harmonije. to je vreme uske povezanosti psihologije i estetike i estetski fenomen nije strogo povezan s oduševljenjem za umetnosti. da podražavanje ne igra u instrumentalnoj muzici veliku ulogu i da ona nastaje na svojstvima koja po svojoj prirodi ne spadaju u podražavanje66. ukusa i sposobnosti da se izrazi. 618-639. pritom nikako ne treba zaboraviti da je Kantova filozofija.

Milan Uzelac Filozofija muzike obrazovane.uzelac. stavlja u centar svojih istraživanja. u spoljašnjoj prirodi koja je predmet matematičko-fizikalnih prirodnih nauka vlada mehanički determinizam. Istovremeno. na nekim idejama mogli bi pozavideti i Hanslik i Ingarden). pa www. Vreme u kome Kant počinje da izgrađuje svoj sistem transcendentalne filozofije (sedamdesetih godina XVIII stoleća). podudara se s vremenom nastanka pokreta Sturm und Drang i vremenom rađanja nove nemačke poezije koju reprezentuju Herder i mladi Gete u čijem Prometeju se može nazreti poetski manifest novog duhovnog pokreta koji inicira i Kantovu teorijsku filozofiju koja ističe emancipatorski građanski ideal naspram feudalne stvarnosti tako što objektivnu prirodnu realnost. i temeljnim ljudskim mogućnostima.eu 178 . jednako je razumljivo što se Kantovo mišljenje muzike nalazi daleko ispod nivoa mišljenja muzike kakav smo imali kod Johana Matesona i Adama Smita (ovom poslednjem. Isto tako. sloboda nije neka spoljna determinisanost. a u doba obeleženom brzim predrevolucionarnim društvenim promenama. tj. u doba novog tematizovanja pojma prirode. kao predmet prirodnih nauka i tehnike. to je vreme kad se više postavlja pitanje ljudske slobode dok se temeljna pitanja metafizike potiskuju u drugi plan. prirodu. Posve je razumljivo što je osnovni problem njegove filozofije problem slobode određen pitanjem o sadržaju. a koja vreme provodi po salonima i masonskim ložama. već samoodređenost pomoću praktičnog uma koji se ostvaruje u spoljnom svetu i to omogućuje Kantu da konstatuje suprotnost između zvezdanog neba nad nama i moralnog zakona u nama koji um formuliše kao kategorički imperativ. Kant uočava suprotnost prirode i slobode. U toj suprotnosti um gubi svoj čisti logicitet. s druge strane. odnosno suprotnost date realnosti (kao prirode) i svesti o unutrašnjoj slobodi.

pri čemu je prirodno-naučno spoznati svet nužni rezultat naše saznajne delatnosti koji se ostvaruje u slobodnom. bez iskustva nema saznanja.uzelac. a s namerom da se ogradi od empirijskog skepticizma i istovremeno ograniči pretenzije tradicionalne racionalne metafizike i posebno sholastičke teologije. na pojavu. ali čulne datosti koje imamo u našoj svesti bivaju prerađene od apriornih. pošto um može dosegnuti samo ono što sam stvara. njegova prevashodna funkcija je da osigura mogućnost slobode. formi naše svesti . pre svakog iskustva datih.prostora i vremena kao i kategorija razuma od kojih je najvažnija kauzalnost.Milan Uzelac Filozofija muzike se može postaviti pitanje prirode i mogućnosti realizovanja ljudske slobode u tako naznačenom dualističkom svetu. ovo poslednje je moguće samo ako bi svet posedovao u sebi neko zakonodavno jedinstvo i Kant nastoji da do jedinstva sveta dospe sa stanovišta subjekta. Stvari po sebi. Ako je do tog vremena saznanje bilo uslovljeno predmetima. Ako www. Saznato nije nekakav odraz stvari po sebi koja bi bila nezavisna od saznajnog procesa. iskustveno saznanje je jedan konstitutivno-sintetički proces pri čemu su subjektivni uslovi iskustva istovremeno i uslovi predmeta iskustva. ostaje nesaznatljiva . ali i beskonačnom procesu. na prirodu kao pojavu i toj prirodi um propisuje zakone. Kako su te forme uzete za sebe prazne i kako a priori. Kant je došao do uvida da treba poći suprotnim putem. Ako je nesaznatljivost stvari po sebi izraz agnosticizma. i to tako što će se predmeti povinovati saznanju.nadčulna. Teorijsko saznanje se odnosi na predmete mogućeg iskustva. njegov kopernikanski prevrat. a u čemu se ogleda razvojna nit njegovog transcendentalnog idealizma. već pojava. Time Kant nastoji da utemelji opšte važenje prirodnonaučnih saznajnih procesa i da svo saznanje uslovi iskustvom. objektivna realnost nezavisna od svesti.eu 179 . Stvari po sebi (koje se pretpostavljaju) aficiraju našu čulnost.

Milan Uzelac

Filozofija muzike

je svet isključivo kauzalno uslovljen tada njim vlada opšta determinisanost i sloboda nije moguća. Filozofska mogućnost slobode omogućena je subjektom kao noumenonom, što će reći, stvarju po sebi, kao inteligibilnim bićem, koje, budući da nije pojavljujuće - jeste slobodno. Kao deo čulnog sveta subjekt je kauzalno determinisan, ali kao inteligibilno biće on je slobodan. Kant apsolutizuje subjektivni momenat i delatnu stranu saznanja vidi kao pretpostavku duhovnog proizvođenja stvarnosti. Moralni zakon, kategorički imperativ nalazi subjekt u sebi; to je zakon praktičnog uma i njegova sloboda se ogleda u njegovoj autonomiji. Kako sloboda teži svom ostvarenju Kant nastoji da pokaže kako se u saznajnom procesu nalazi model za subjekt-objekt odnos u sferi proizvođenja i to vodi apsolutizovanju subjektivne strane u kojoj bivaju sačuvani i razum i um - društvena produktivnost i kolektivnost što ne treba jednostavno tumačiti kao moć i povezanost delatnih društvenih realnih individuuma već kao razum i um, kao opšte forme naspram kojih su delatne individualnosti i opštosti. Kantovo kritično pitanje moglo bi da glasi: kako se može misliti jedan jedinstven koherentni svet u kome se praktično može realizovati sloboda? To je istovremeno i centralno pitanje njegove Kritike moći suđenja koja pokušava da pronađe temelj jedinstva nadčulnog (što leži u osnovi prirode) i onog što praktično omogućuje pojam slobode i zato traži oblast u kojoj su sloboda i prirodna nužnost po svojoj formi sjedinjeni. Tako se upravo teorija umetnosti pokazuje kao indirektni odgovor na ovo pitanje na koje se ne može neposredno odgovoriti. Umetnost se pokazuje kao ona sfera ljudskog stvaranja u kojoj se pojavljuju zajedno čulno i inteligibilno, sloboda i nužnost, pa ono što se ne potvrđuje u prirodi može se pojaviti u umetnosti. U tome je osnovni razlog tome što će lepe umetnosti u Kantovom sistemu dobiti

www.uzelac.eu

180

Milan Uzelac

Filozofija muzike

centralnu funkciju, smisao pogleda na svet i sadržaj utopije o jednom harmoničnom očovečenom svetu, a što je posledica Kantovog zahteva za sistemom. Kao što smo videli, Kantova osnovna pretpostavka počivala je u uverenju o nesaznatljivosti stvari po sebi sredstvima teorijskog uma, a što je imalo za posledicu eliminisanje kategorije svrhe iz sistema kategorija razuma; njegovo odustajanje od pokušaja da se izgradi spekulativna metafizika kao teorijsko učenje o stvarima po sebi (tj. o duši, slobodi i bogu), beše samo rezultat ostvarenja biti prirodnonaučnog mišljenja u Kantovoj filozofiji i sasvim je razumljivo što je on kao svoj glavni zadatak video potrebu da obrazloži definitivno odustajanja nove filozofije od nastojanja spekulativne metafizike da se povežu u jedinstvenu celinu, svet uzroka i svet svrha, tj. da se teorijskim sredstvima osmisle sfera prirode i sfera slobode nad kojima će bog biti ujedinjujuće načelo. Naspram prirode gde nema mesta svrhovitosti i gde vladaju uzročno- posledični odnosi, čovekov svet, društvo, kultura (za razliku od prirode) ne može se po Kantu razumeti bez pojma svrhe67; tako je on prvi jasno razdelio prirodu i kulturu i nije slučajno što se kao posebna disciplina već početkom XIX stoleća javlja filozofija kulture čiji je zadatak da pronikne u teleološke veze i da pokuša da rekonstruiše istoriju na teleološkom principu. Budući da je već Lajbnic metafiziku, kao disciplinu koja izučava dušu, duh i boga, koji deluju po svršnim uzrocima, odvojio od fizike (koja izučava zakone fizičkih tela, a koja su potčinjena jedino delatnom uzroku), pojam svrhe tokom XVII stoleća zadržao je svoje mesto samo u metafizici, ali ne
67

Ovo treba razumeti i sa stanovišta nauke Kantovog vremena; zastupati drugačije stanovište, po kojem budućnost nije određena i zadata, kako to čini i I. Prigožin, moguće je, ali sa stanovišta savremene kosmologije.

www.uzelac.eu

181

Milan Uzelac

Filozofija muzike

i u fizici, što je za posledicu imalo konfrontiranje fizike i metafizike; kritika racionalističke metafizike koju su pripremili filozofi doba prosvećenosti, a koja je završena s Kantom, još više je redukovala oblast primene kategorije svrhe; prirodnjaci tog doba, kao Ojler, Lametri, Dalamber, nastoje da potisnu spekulativnu metafiziku i da na njenom mestu izgrade jednu metafiziku prirode kao učenje o opštim principima prirodnih nauka i matematike; to je označavalo prevođenje celokupnog sistema čovekovog saznanja na jezik prirodnonaučnih pojmova, tj. potiskivanje pojma svrhe pojmom mehaničkog uzroka. Na temelju učenja o transcendentalnoj subjektivnosti kao misaone konstrukcije istorije ponovo nastaje svojevrsna ontologija, ali, to sad više nije ontologija bivstvovanja (ako je moguće uopšte koristiti taj tautološki izraz), već ontologija subjekta, odnosno, ontologija duha. Sledeći Dekarta, Kant odeljuje svet duha od sveta prirode: princip duha je svrha, dok je princip prirode uzrok (causa efficiens), dakle, mehanička zakonomernost. Posve je razumljivo što je Dekartu u takvoj situaciji najveći problem predstavljala priroda duše koja se, kao srednji član, nalazila između prirode i duha pa je prirodno što je potom Kant došao do zaključka da se problematika duše mora razmatrati izvan granica kako Kritike čistog uma (koja se bavi zakonima prirode), tako i izvan granica Kritike praktičnog uma (koja razmatra bit duha). Pitanje duše i njenog mesta Kant razmatra u svojoj trećoj kritici, u Kritici moći suđenja posvećenoj objektivnoj delatnosti duše (organskom svetu kao carstvu nesvesnih svrha) i subjektivnoj delatnosti duše (sferi umetnosti). Tako dolazimo do problema umetnosti, koja je kod Kanta dobila svoje mesto u sistemu iz čisto logičkih razloga i potrebe da se dovrši čitav sistem filozofije. Nastojeći da umetnosti odredi njihovim razgraničavanjem Kant je pošao od načina kojima se ljudi

www.uzelac.eu

182

Milan Uzelac

Filozofija muzike

služe u komunikaciji nastojeći da jedni drugima prenesu ne samo pojmove već i osećanja, a to su: (a) reči, (b) gestovi i (c) tonovi68, budući da samo spoj ove tri vrste izraza sačinjava potpuno saopštenje onog ko govori. Posledica toga je postojanje tri vrste lepih umetnosti i to su: (a) govorne umetnosti, u koje spadaju besedništvo i pesništvo, (b) likovne umetnosti, u koje spadaju plastika (vajarstvo i građevinarstvo) i slikarstvo i (c) umetnosti igre oseta (kao spoljašnjih čulnih utisaka), gde spadaju muzika i slikarstvo u bojama. Kada je reč o govornim umetnostima u koje spadaju besedništvo i pesništvo, reč je, piše Kant, o umećima koja nam se na prvi pogled čine suprotnim: besedništvo je veština da se neka delatnost razuma odvija kao slobodna igra uobrazilje dok je pesništvo veština da se slobodna igra uobrazilje izvodi kao neka delatnost razuma69. U drugu grupu spadaju likovne umetnosti i njima je svojstveno izražavanje ideja u čulnom opažaju; one se dalje mogu deliti na (a) umetnost čulne istine i (b) umetnost čulnog privida. U prvu grupu spada plastika, a u drugu slikarstvo. I plastika i slikarstvo pretvaraju oblike u prostoru u izraz za ideje: plastika čini te oblike saznatljivim za dva čula (vid i dodir), a slikarstvo samo za jedno čulo (vid). U plastiku spadaju vajarstvo i građevinarstvo; razlika među

68

Kant, I.: Kritika moći suđenja, BIGZ, Beograd 1975, str. 204. Ova Kantova podela nije novost u to vreme kada on piše treću Kritiku; Šarl Bate (1713-1780) u spisu o podeli umetnosti na osnovu jednoga principa (Batteux, Ch.: Les Beauex Arts reduites a un même principe, Paris 1743) piše o tome da čovek na tri načina može izraziti svoja osećanja: rečju, intuicijom i gestom (III,1). Na istom mestu on to i bliže objašnjava: "govor je uslovni jezik koji su stvorili ljudi da bi jedni drugima lakše mogli predavati misli, dok intonacija i gest dopiru do srca i oni su govor prirode" (III, 1). 69 Op. cit., str. 204.

www.uzelac.eu

183

Milan Uzelac

Filozofija muzike

njima bila bi u tome što građevinarstvo podrazumeva upotrebu predmeta, dok je vajarstvo čist izraz estetskih ideja. Slikarstvo, kao umetnost koja umetnički prikazuje čulni privid povezan sa idejama, može se dalje deliti na (a) veštinu lepog prikazivanja prirode (slikarstvo u užem smislu, - pravo slikarstvo) i (b) veštinu lepog raspoređivanja tvorevina prirode (baštovanstvo); dok pravo slikarstvo pruža samo privid telesnog prostiranja, baštovanstvo "kazuje" kakvo je to telesno prostiranje u istini. U trećoj grupi umetnosti nalaze se lepe igre oseta i tu se nalaze (a) muzika (umetnička igra oseta sluha) i (b) slikarstvo u bojama (umetnička igra oseta vida). Nakon izvršene klasifikacije umetnosti Kant pristupa njihovom poređenju s obzirom na njihovu estetsku vrednost i smatra da među svim umetnostima pesništvo (koje gotovo potpuno potiče iz genija, i koje se najmanje rukovodi propisima ili primerima) zauzima najviše mesto. To je moguće stoga što pesništvo proširuje duševnost time što oslobađa uobrazilju, i unutar granica jednog datog pojma ono iz bezgranične raznovrsnosti mogućih formi koje su sa njim povezane, ističe onu formu koja njegovo prikazivanje spaja s obiljem misli, kojem nijedan jezički izraz nije potpuno adekvatan, i tako se estetski uzdiže do ideja70. Kant pesništvo određuje kao igru privida koji stvara po svom nahođenju, a da ipak tim prividom ne obmanjuje, jer upravo pesništvo proglašava svoju aktivnost za čistu igru, koju razum ipak može da upotrebi svrhovito i za svoje potrebe71. Nakon pesništva, na drugo mesto, dolazi muzika

70

Op. cit., str 209. Kant u oblasti umetnosti nastoji da međusobno suprotstavi čulno i duhovno i da ovom drugom da prednost. Opširnije o tome: Moos, P.: Moderne Musikästhetik im Deutschland, Leipzig 1902, S. 2. 71 Op. cit., str. 209.

www.uzelac.eu

184

Milan Uzelac

Filozofija muzike

kako zbog svoje sposobnosti da uzbuđuje duševnost tako i stoga što je od svih govornih umetnosti najbliža pesništvu72. Muzika je, dakle, odmah iza pesništva i reklo bi se da zauzima visoko mesto. U isto vreme, Kant piše da muzika govori pomoću osećaja, a bez pojmova i ne dopušta da nešto ostane za razmišljanje (kao što to čini poezija), kao i da muzika izaziva u duševnosti raznovrsnije uzbuđenje, da je više uživanje no kultivisanje, i da ona prosuđena umom ima manje vrednosti nego ma koja druga lepa umetnost73, i tome dodaje: ako se vrednost lepih umetnosti prosuđuje s obzirom na humane moralne vrednosti koje čine kulturu i koju lepe umetnosti pribavljaju duševnosti, i ako se za merilo prosuđivanja te njihove vrednosti uzme proširivanje onih moći koje se u moći suđenja moraju udružiti radi saznanja, tada muzika, po rečima Kanta, pošto se izvodi samo u osetima, zauzima među lepim umetnostima najniže mesto74 (premda, s obzirom na prijatnost koju pruža, zauzima
72

Da je pesništvo neodvojivo od muzike to je opšte mesto u svim ranijim tumačenjima muzike ali i kasnijim; uporediti: Cohen, H.: System der Philosophie III. Ästhetik der reinen Gefühls, B. Cassirer, Berlin 1923, Teil 2, S. 144. Ovo shvatanje vodi poreklo od Platona koji u većini slučajeva kad govori o muzici ima u vidu zapravo poeziju. Tu, razume se, razliku je ipak moguće praviti: jezik poezije čine pojmovi, a jezik muzike muzički elementi (Cohen, Op. Cit., S. 144), pri čemu je ritam temeljni elemenat muzike. 73 Kant to tumači time što muzika zahteva čestu promenu i ne može da izdrži višestruko ponavljanje, a da ne izazove presićenost (Kant, Op. cit., str. 211). 74 Ovde treba potsetiti na reči Šarla Batea: "Umetnost ne stvara novi i ne uništava staro; ona samo unosi poredak, pojačava i usavršava" (III, 2). Budući da uho prima prijatne, odnosno, neprijatne, osete, muzika nije lepa, već prijatna umetnost, smatra Kant; to ipak vodi tome da se ne može do kraja pouzdano reći da li su boja ili zvuk prijatni opažaji, ili jedna, po sebi, lepa igra opažaja (Moos, P.: Moderne Musikästhetik im Deutschland, Leipzig 1902, S. 1.

www.uzelac.eu

185

Milan Uzelac

Filozofija muzike

najviše mesto)75. Čini se da Kant, razlikujući umetnosti iz dva različita ugla (estetskog i logičkog), muzici istovremeno dodeljuje i najviše i najniže mesto. Kao što smo videli: ona je odmah iza pesništva i zauzima najviše mesto, ali, prosuđena umom ona ima manje vrednosti nego ma koja druga umetnost. Draž muzike koja se može saopštavati na opšti način počiva na tome što svaki govorni izraz u svojoj celokupnosti ima neki ton koji je u skladu sa njegovim smislom kao i na tome što taj ton označava više ili manje neki afekat onoga koji govori i ujedno ga proizvodi u onome ko sluša, a u kome taj afekat, obrnuto, izaziva takođe onu ideju koja se u govoru izražava takvim tonom76; u isto vreme muzika, po rečima Kanta, (isto onako kao što to čini modulacija77), predstavlja jedan opšti govor oseta koji je razumljiv za sva-

75 76

Op. cit., str 212. Ovo shvatanje u Kantovo vreme nije novo; vodeći estetičar muzike XVIII stoleća Johan Mateson (J. Mattheson), o kome smo upravo govorili, u svom spisu Der vollkommene Kapellmeister (1738/1739) piše kako je zadatak muzike odavanje počasti bogu i zadovoljavanje kretanja ljudskog srca; muzika je po ovom teoretičaru usmerena na čula, prvenstveno na uho i stoga eruditio musica dolazi izvorno iz čula i u njima nalazi temelj i u njima vidi cilj; ovde zapravo imam koren učenja o afektu u muzici: muzika izražava određena osećanja i ovde imamo zapravo prelaz od etičko-političkog tumačenja muzike na "prirodno" tumačenje muzike; zadatak muzike sada je izražavanje osećanja, a poslednji cilj melodije zadovoljstvo slušaoca: umetnost, kaže Mateson, slika prirodu i služi njenom podražavanju (Opširnije o tome: Goldschmidt, H.: Die Musikästhetik und ihre Beziehungen zu seinem Kunstschaffen, Zürich/Leipzig 1915, S. 61; Schöfke, R.: Geschichte der Musikästhetik im Umrissen, Berlin 1934, S. 303-219). 77 Ovaj izraz jasno ukazuje na Kantov izvor: musica est scientia bene modulandi; reč je o Avgustinu (De musica, I/2), ali i nizu autora na njegovom tragu, a među kojima su Kasiodor, Isidor iz Sevilje Hraban Maur (kod koga čitamo: musica est disciplina quae de numeris loquitur (De institutione clericorum, cap. 24).

www.uzelac.eu

186

eu 187 . cit. Ovde Kant upozorava na važnost matematičke forme muzike (koja nije zamišljena određenim pojmovima). Op. pa da se pomoću afekata koji sa njima konsoniraju složi radi neprekidnog uzbuđenja i oživljavanja duševnosti. Harmonija i melodija kao forma povezivanja tih oseta. jedino na osnovu te matematičke forme ukus sme da prisvaja sebi pravo da se unapred izjašnjava o sudu svakog čoveka. služi tome da posredstvom njihovog proporcionalnog sklada izrazi estetičku ideju neke povezane celine neizrecivog obima misli shodno određenoj temi. muzika zapravo "govor afekata" i ona ima komunikativno značenje. Tako je. cit.Milan Uzelac Filozofija muzike kog čoveka. 212. 211. tj. i da se spreči da se ta njihova veza i ta njihova smena uzajamno razaraju. Kant tu polazi od shvatanja da dati znak u manjoj ili većoj meri označava afekt onog koji govori i izaziva odgovor kod slušaoca. str.. www. 78 79 Op. str. i tako saopštava na opšti način one estetske ideje koje su sa tim afektima prirodno povezane na osnovu zakona asocijacije. izraz afekata koje treba prevesti u reči. naime kao govor afekata. koja omogućuje da se oni obuhvate. matematika u tome nema nikakvog udela. pa bi muzika mogla biti sveopšti i svima poznati jezik osećanja. praktikuje taj govor oseta sam za sebe sa svim svojim naglaskom.uzelac. već samo predstavlja neophodan uslov one proporcije utisaka ne samo u njihovoj vezi već i u njihovoj smeni. ali od koje zavisi dopadanje koje čista refleksija o nekoj množini koegzistentnih ili sukcesivnih oseta spaja sa tom njihovom igrom kao sa onim uslovima njene lepote koji važe za svakoga. koja sačinjava afekat koji vlada u tom komadu78.. a time i ugodnog uživanja79. Što se tiče draži i duševnog uzbuđenja koje pruža muzika.

kad se postavilo pitanje vrednosti muzike. već s obzirom na celinu. bivaju pre dosadne no prijatne80.eu 188 . naprotiv. polazi od oseta i ide ka određenim idejama. izazvalo je nerešive teškoće. pre svega nastojanjem da pokaže samostalnost estetskog u odnosu na pojmovno saznanje i moralno-praktičnu delatnost. ako ih uobrazilja nenamerno ponovo izazove. po shvatanju Kanta.uzelac. likovne umetnosti.. Kantovo shvatanje muzike uslovljeno je opštim principima Kritike moći suđenja. Sa muzikom je. ili.Milan Uzelac Filozofija muzike Muzika. Ako je uobrazilja u stanju da likovne umetnosti izazove u sećanju i da se s njima prijatno zabavlja. polaze od određenih ideja i idu ka osetima i zato su likovne umetnosti po svom utisku trajne. a što ne čine one umetnosti koje nam govore preko naših očiju (jer ako ne želimo da njihov utisak dopre u nas. a razdvajanje estetskog i etičkog. muzičke umetnosti ili se potpuno gase. cit. povezana izvesna mana urbaniteta: muzika svoj uticaj rasprostire shodno svojstvu svojih instrumenata dalje nego što se želi. a muzičke po svom utisku tranzitorne. Ta tendencija je data već na prvim stranicama određenja lepog kao nezainteresovanog sviđanja. 80 Op. 212. te se tako približavamo savremenim značenjima muzike i muzičkog dela. ona se tako nameće. to znači da Kant umetničko delo vidi kao organsku celinu a da muzičar postaje kompozitor u pravom značenju te reči. Konačno. Kantovo obraćanje pažnje na princip muzičke kompozicije (a što je u saglasju već sa idejom prosvetiteljstva) kazuje o tome da značenje muzičke forme nije determinisano s obzirom na određene elemente. sputava slobodu drugih izvan muzičkog društva. www. str. dovoljno je da okrenemo oči u stranu). po njegovom mišljenju.

gde se govori o predstavama koje imamo a kojih nismo svesni. Т. 1994.: Кант И. Kant navodi primer muzičara koji improvizuje na orguljama i kome se dešava da želi da zapiše u partituri neku dobro izvedenu improvizaciju kakvu inače ne bi mogao da ponovi uz svo nastojanje da to učini. str. cit.uzelac. ali i činjenicu da cilj muzike jeste pružanje zadovoljstva i to putem čula. 82 Op. – М. Kant pominje muziku kao igru slušnih oseta kojom se pojačava osećaj života.. 7. Антропология с прагматической точки зрения (1798). Tu se jasno stavlja naglasak na objektivnost zadovoljstva.. Ovo će poslužiti i kao argument protivnicima programske muzike u drugoj polovini XIX stoleća i to samo pokazuje da je odista već sa Kantom put Hansliku bio otvoren. on posebno ističe kako su zvuci suština tona i da za sluh imaju istu ulogu kakvu imaju boje za vid.: Кант И. reč je o igri osećanja koja izmiče racionalizaciji i koja na svoj način potvrđuje poreklo muzike kao i njenu egzistenciju u sferi subjektivnog83. da bi ih naredne godine (1797) objavio u Kenigsbergu kao posebnu svoju knjigu koja je zapravo i poslednja koju je on priredio i publikovao za života. с.eu 189 . 174. 1994. to govori još nešto. Т. 7. 83 Кант И. 152. U § 5 pomenutog spisa. www. 81 Кант И. govori o samom mestu i prirodi muzike. o njenom novom položaju i mogućem značaju koji se određuje iz ugla filozofije subjektivnosti. ali. te da društvu pružaju zadovoljstvo koje se ne umanjuje time što mnogi u njemu učestvuju82. a uz pomoć zvukova koji nemaju nikakvo značenje i ne označavaju nikakve objekte.: Чоро.Milan Uzelac Filozofija muzike U predavanjima o antropologiji81. – В кн. – М. Сочинения в 8-ми тт. с. Kant je predavanja iz antropologije držao poslednji put u zimu 1795/96.. Антропология с прагматической точки зрения (1798). Сочинения в 8-ми тт. 174. već samo unutrašnje osećanje.: Чоро. Kant piše i to da zvuci prenose na daljini osećanja svima na koje naiđu i ko se u njihovom domenu nalazi. kada posebno govori o čulu sluha. – В кн.

Ali.. 1. Kant navodi dva razloga zbog kojih muzici treba dati prednost u odnosu na poeziju: jedan bi bio u tome da među pesnicima ima manje površnih ljudi no među muzičarima. 84 Кант И. Treba obratiti pažnju na to čak i u odnosu na muziku. a muzičari samo čulima87. već i u odnosu na sve druge lepe umetnosti: u odnosu na slikarstvo (gde ubrajamo i vajanje). 280.: Кант И. O sadržaju ovih poslednjih predavanja videti njihov plan iz 1757: – В кн. Т. dok bi drugi bio da se pesnici obraćaju čak i razumu.: Чоро. Т. 280.Milan Uzelac Filozofija muzike Čini mi se da definitivno najjasniji Kantov stav o mestu muzike u sustemu umetnosti treba tražiti upravo u Antropologiji. – М. 7. cit.. pa čak i u odnosu na muziku. trideset godina u svojstvu predavača držao predavanja iz antropologije (u zimskom semestru) dok je (u letnjem semestru) držao predavanja iz fizičke geografije.: Кант И. 86 Ne sme se zaboraviti da je on. – М. koja je to muzika? Drugim rečima: kakvu vrstu muzike ima u vidu Kant i šta on uopšte zna o muzici? www. Антропология с прагматической точки зрения (1798). U poglavlju o umetničkom ukusu (§ 71). Сочинения в 8-ми тт. str. Ovde86 je Kant više no jasan. tj. nastavlja.uzelac. Kant kaže da je to stoga što je poezija istovremeno i muzika. Сочинения в 8-ми тт. с. str. cit. odgovarajući na pitanje zašto među lepim umetnostima poezija ima prednost u odnosu na besedništvo. – В кн. zvučanje koje je prijatno samo po sebi...eu 190 . ako jeste. "poezija ima prednost ne samo u odnosu na besedništvo. Ovo ipak može pobuditi bar nekoliko pitanja: (a) da li kvalitet pojedinih umetnika može uticati na važnost neke umetnosti i njen položaj u sistemu umetnosti i (b) da li se muzika tokom čitave svoje istorije obraćala samo čulima. 87 Op. 1994. 359-368. kako sam svedoči u napomeni na početku knjige. 1994.: Чоро. Jer muzika je samo stoga lepa (a ne samo prijatna) umetnost zato što je sredstvo muzike"85. с. 280. 85 Op. a čega je lišen govor84. Ovde nalazimo njegov definitivan stav. na to čak koje u nastavku ovog teksta ima pomalo čudno obrazloženje.

Ako Kantov stav hoćemo bliže razumeti. cit. с. – М. budući da je slobodna i da sama sebe određuje. 90 Op. tada treba imati u vidu i vladajuća shvatanja o muzici u francuskoj 88 Кант И. Primenjeno na muziku. i postoji li muzika samo u sferi osetnog? www. te da nije slučajno što su je pitagorejci dovodili u vezu s harmonijom sfera.. oni su među prvima povezivali muziku.eu 191 . dušu i brojeve jer duša kao životni princip u čoveku počiva na istim brojčanim principima kao i muzika i da su Pitagorejci dušu. Т.: Кант И. cit. 8. ovaj stav znači: znanje muzike ne čini čoveka muzičarem. 1994. videli kao broj: anima est numerus se ipsum movens89.uzelac. О вельможном тоне. jer temeljno znanje Platona i klasičnih filozofa nekog ne čini filozofom već samo ukazuje na njegovu kulturu ukusa90. piše Kant.. – В кн. 89 Op. 229. 242. 225-245.: Чоро. str. ako se ima u vidu pomenut njegov stav izlagan na predavanjima iz antropologije i ako se zna da je on na pozicijama prosvećene racionalnosti XVIII stoleća. недавно возникшем в философии. str. da bi neko sebe mogao smatrati filozofom. Čini li ga muzičarem osećaj za muziku? Kakav to osećaj čovek treba da ima. Сочинения в 8-ми тт. Ovo više no jasno govori o jedinom mogućem pristupu muzici koji Kant ima u vidu: muzika nije izraz proporcija i odnosa koji čine strukturu kosmosa već je samo prijatna igra osećanja koja se odvija u unutrašnjosti naše duše. Kantu je pitagorejsko učenje o muzici krajnje strano i to je sasvim razumljivo. treba se oslanjati na sopstveni razum i da pritom ne bude pretenciozan..Milan Uzelac Filozofija muzike O muzici kao unutrašnjoj igri osećanja Kant piše u spisu O jednom iznova povišenom tonu u filozofiji 88 (1796) ističući kako ništa ne podstiče čula kao što to čini muzika. Na taj način Kant se definitivno distancira od Lajbnicovog stava po kojem nas muzika očarava premda njena lepota nije ni u čemu drugom sem u računanju.

snaži i ulepšava. 92 Schöfke. Glavni predmet muzike treba da bude podražavanje osećanja ili strasti. R. saglasno s engleskim estetičarima XVIII stoleća koji su govorili o izvornom jeziku muzike. Opat Dibo smatra da je muzika podražavalačka umetnost i kaže "da kao što slikar bojama podražava oblike u prirodi. govora. www. ali ne i suštinu. S. Bate. oni menjaju svoj kvantitet. Kondijak. pa stoga muzika ne može imati univerzalni već samo nacionalni značaj. ukoliko su njegove misli muzikalne".eu 192 . 430. Osećanja izražena u muzici su fiktivna i tvorevina su talenta i ukusa. Pošto ne može pobeći od prirode i stvoriti nove stvari umetnost ne stvara novo niti uništava staro .uzelac. neopitagorejski duh. a koji su Kantu svakako morali biti dobro poznati. Didro) u muzici vide podražavanje91 i zato muzičarima preporučuju učenje akcenata. misli se na uvodni tekst Dalambera (1713-1783) za prvi tom Enciklopedije a pod naslovom Ogled o nastanku i razvoju nauka (1751) u kojem on klasifikuje umetnosti s obzirom na 91 Šarl Bate (1713-1778) u III delu svog traktata o lepim umetnostima (1743) ističe kako se obim muzike suzio i kako se ona svela na pevanje i učenje o zvucima. stariji teoretičari (Dibo. da bismo pravilno ocenili "doprinos" Kanta određenju mesta muzike u sistemu umetnosti treba imati u vidu još nekoliko spisa nastalih pre Kritike moći suđenja.ona samo unosi poredak. recitovanja – umetnost izražavanja. Pre svega. Berlin 1934. Ruso ističe kako isto poreklo imaju jezik i muzika i da se pesma razlikuje od govora samo dužinom i tonom.Milan Uzelac Filozofija muzike literaturi XVIII stoleća u vreme kada princip "prirodnosti" počinje da se primenjuje i na muziku.: Geschichte der Musikästhetik im Umrissen. Ruso. Međutim. pošto su se pesništvo i ples izdvojili kao samostalne umetnosti. Zvuci su znaci kojima se koristi umetnost. Ako imamo u vidu stav Batea da se u prirodi "već nalaze melodije koje odgovaraju mislima kompozitora. Umetnost treba da obmanjuje. budući da je vezana za jezik92. tako muzičar koristi tonove i glasove kroz koje se priroda izražava". tada u njemu prepoznajemo još uvek živi.

17291792) i njegov spis O muzici u posebnom smislu reči i u vezi s njenim odnosom spram govora. Njegovo izlaganje o muzici skreće na sebe pažnju 93 В сб. jezika. Музыкальная эстетика Западной Европы XVII-XVIII веков. С. – М. u drugoj polovini XVIII stoleća. ali na lestvici nepodražavalačkih umetnosti. bolje i preciznije. treba pomenuti francuskog pisca i kompozitora. Ebering. a kojem nalazimo uopštene i sistematizovane poglede na muziku francuskih muzičara i kompozitora. 1971. poezije i teatra (1785). koja se počela razmatrati kao jedna od bitnih osobina muzike"94.eu 193 . 95 Tome u prilog govore i brojna mesta o muzici koja nalazimo kod Herdera. koji neposredno deluju na čula. – М. 94 В сб. Berlin 1929. 1971. 444-445. Ako tu muzika ima najniže mesto to je najniže mesto na lestvici podražavalačkih umetnosti. Na prvom mestu su slikarstvo i skulptura. poznanika i učenika Ramoa. E. Музыкальная эстетика Западной Европы XVII-XVIII веков. a gde Šabanon piše: "Nema ničeg sumnjivijeg no što je to težnja podražavanju. 495. muzika zauzima najviše mesto. Chabanon. a još manje izuzetak na fonu rasprava o strukturi umetnosti i mestu muzike u sistemu umetnosti95. С. Sve što je Kant rekao o muzici. Музыка. Isto tako. www.: Herders Ideen zur Verbindung von Poesie.Milan Uzelac Filozofija muzike princip podražavanja. na trećem poezija koja se obraća uobrazilji. kada je reč o stavu prema značaju podražavanja u umetnosti. W. rečeno je pre njega. Музыка. Musik und Tanz. Mišela Šabanona (M. Uporediti studiju: Nufer.uzelac. na drugom arhitektura (stvorena nužnošću a usavršavana razumom). Sve to više no jasno ukazuje da problemi koji ih se dotiče Kant u Kritici moći suđenja a koji se tiču problema muzike i njene prirode jesu opšte mesto druge polovine XVIII stoleća i da nisu novost. a na poslednjem mestu je muzika koja se obraća i uobrazilji i osećanjima93 (glava V).

može biti i prednost . Kant nije imao razumevanja za muziku. kao uostalom ni neki savremeni kompozitori. Sve to ne umanjuje uticaj koji je Kantova estetika imala na njegove savremenike i vreme kojem on prethodi. naprotiv. nesporno je da je tu reč samo o jednom mogućem načinu tumačenja umetnosti i to sa stanovišta filozofije subjektivnosti. on ističe formalnu stranu muzike koja još uvek ostaje povezana s određenim sadržajima. Nesporan je Kantov uticaj na formiranje i razvoj estetike. naturalističkim i idealističkim pogledima.uzelac. najprirodniji izraz afekata koji se manifestuju glasom. Među prvima koji će u polemici s njim dati jedno drugačije određenje muzike i time bitno uticati na teoriju muzike u XIX stoleću biće Johan Gotfrid Herder (1744-1803). muziku videti kao organski razvoj smisla.ako je najviši imperativ izgradnja sistema. Vom Kunst und Kunstrichterei (1800). on će u svom spisu Kalligone.eu 194 . Sve to omogućuje da se govori i o jednoj sadržajnoj estetici muzike kod Kanta pošto on činjenice ljudskog duševnog života uzima za sadržaj muzike. već do neodređene ideje. Istražujući pojedine umetnosti Kant je utvrdio njihovu autonomiju ali ne i vezu sa stvarnošću. harmoniji i ritmu. nemaju ga i mnogi filozofi i estetičari. njegova estetika uticala je pre svega svojim formalističkim. ali isto tako. to nije mana.Milan Uzelac Filozofija muzike time što se nalazi u knjizi koja je na izvestan način ključ i njegovog sistema i čitave njegove filozofije i u čijem je znaku veliki deo potonje filozofije. formalistički elementi ogledaju se u tome da načini delovanja muzike zavise od matematičkih odnosa tonskog materijala te da je bit muzike u delovanju formom koja počiva na melodiji. ali. naturalistički momenat ogleda se u vezi muzike i jezika u pesmi. Videli smo da je Kantov zaključak bio u tome da se muzika kao lepa igra osećaja ne može uzdići do duhovnosti. muzika www. do predstave. Muzika je najizvorniji.

Homerova umetnost je muzičko slikarstvo. spolja dolazi samo zvuk koji sve dovodi u kretanje. po prirodi naturalista. ona ništa ne odražava već zvucima izražava unutrašnju suštinu prirode i stvari. Herder ne deli Kantovo mišljenje o muzici kao tonskoj igri. on osluškuje biće i glasom odgovara na glas koji dopire do njega. Herder ide dalje: on princip podražavanja muzikom ograničava na izražavanje ljudskih afekata.eu 195 . Osećaj muzike se ne rađa van nas. njemu je isto tako.Milan Uzelac Filozofija muzike započinje zvučanjem stvari da bi potom zahvatila celog čoveka. Ne treba gubiti iz vida da je najviši Herderov ideal poezija i ona je muzika duše. on je u nama. Herdera ne treba gledati kao sistematičara. Sve što zvuči u prirodi je muzika. strana i apsolutna muzika i nije čudno što upravo kod njega Rusoovi pogledi na muziku dobijaju svoj konačni oblik. Muzički elementi svoj pravi izraz (kao i slikarski) imaju u pesničkom jeziku. koja je duboka.uzelac. Herder. ako francuski estetičari u muzici vide umetničko podražavanje jezika podstaknuto afektima i osećanjima. Kompozitor je onaj ko nas prinuđuje da slušamo muziku. Herder smatra da čovek učestvuje u svem bivstvovanju univerzuma. Herder smatra da se slično saopštava sličnim i da www. Ali. on nije imao Kantove ideale pred sobom: njegova estetika muzike određena je praktičnim problemima i stoga teškoće njegove pozicije leže u odbacivanju matematičkog načina posmatranja tonskog materijala. puna obrta i koja uvek ima nečeg novog za onog ko ume da misli. Muzika nije pev ptica već izvorno pevajući jezik. Upravo se Rusoovim uticajem može objasniti njegovo shvatanje po kojem su jezik i muzika izražajna sredstva ljudskih afekata. bio je pod velikim uticajem francuskih estetičara a pre svega Rusoa i njegovog učenja o afektima.

a da je kompozitor njoj samo dao povod da izrazi svoje osećaje i svoju dušu. ne samo zato što je tako bila razumljivija. zašto se peva a ne kaže to što se hoće.uzelac. požele da igraju. pa govor više kazuje time što ne govori no time što govori. U početku. koji slavuj to može otpevati ne zaboravivši nijedan glas. Sonate? Adaggio. kao vihor. Zato su Grci tako dugo bili verni igri. gest. oni koji ne osećaju muziku ne razumeju zašto se igra pri zvucima muzike. on je pan [sve] prizivajući i navešćujući muziku bića. Muzika je umetnost za sebe. smelo. ne oslanjajući se ni na reči ni na gestove. bezumno. osećaj.eu 196 . horovima. Ton i gest dozivaju muziku. Zvuci mogu da slede jedan za drugim. ton . muzika je postojala u okviru igara i pesama. jer. često se tako govorilo o operi. I to bezumlje se naziva presto?" Prestu je teško dodati reči. a potom još dugo vremena. zašto se zvucima violine prati određen tekst. zvuči predivno i nežno. no kad je čuju. divlje. Govor nam je dat da bismo njime mogli da fiksiramo misli i mrmljajući nastojimo da nešto kažemo o osećanjima.to je bit umetnosti. www.Milan Uzelac Filozofija muzike harmonsko i melodijsko čovek može opaziti zato što isto već nosi u sebi. Bez muzike ljudi ne igraju.sve je do te mere povezano da kad pevačica peva. mi mislimo kako su to osećanja koja pripadaju samo njoj. Pan priziva muzikom Eho. a o muzici bez reči se govorilo: "Que me veux tu. dramskom predstavljanju. pita Herder. i to se još nazivalo i kritikom. mogu da jedan drugog prestižu. njeni zvuci. da sebi protivreče i kad ti vazdušni duhovi doleću . ali zašto mu ne dodati reči? I kako se komešaju zvuci. haotično u neredu. kaže Herder. bez pomoći jezika. niti što bi se igrom i pesmom i onom ko nema osećanja reklo šta označavaju zvuci i kakvi su njihovi putevi. neprirodno je pevati u stanju afekta. muzika se već nalazi u telu i zvuči u njemu. i kako su to njene reči. Glas. gestu.

konačno. Muzika govori s čovekom. ono što se čoveku ne može saopštiti neposredno. saopštava se muzikom. kako je tvrdio Kant. ističe Herder. iznova se rađa. www. piše Herder. služila joj i istupala kao rečitativ. ipak je nad njom bio praznik. kao što duh nadilazi telo kretanjem. Ako je muzika igra zvukova (kao što je slikarstvo igra bojama) ne može nas iznenaditi stav da ona "govori osećanjima bez pojma" i da ima najmanju vrednost među umetnostima.Milan Uzelac Filozofija muzike Lagani razvoj muzike svedoči kako se ona teško odvajala od reči i gesta. nijedna umetnost nema pretenzije na oblast druge umetnosti i zato što umetnost jedna drugu uzajamno isključuju. Herder je protiv nastojanja da se sve umetnosti svedu na jednu njima jedinstvenu osnovu.uzelac. Kod Grka je muzika pratila poeziju. uzbuđuje ga. Snaga zvuka i osećaja je u pojavljivanju i nestajanju: kao što zvuk živi u svim svojim promenama. samo se njom može saopštiti nevidljivo. svi zvuci se spuštaju s neba. Ako se u igri i osećala gospodarem. prostor se ne može prevesti u vreme niti vreme u prostor. a o čemu se toliko govorilo u drugoj polovini XVIII stoleća je bespredmetan. I kao što se zvuk iz flaute slobodno kreće vazduhom. mimike. od ljudskog glasa? Kult. uveren da će dotaći sa-osećajuće biće i odbijajući se od svega. igre. Šta je nju odvojilo od pozorišta.. svaka umetnost dobija sopstvenu oblast i njih objedinjuju samo ljudska priroda i osećanje. ali. Muzika. Spor o odnosu među umetnostima. postaje saglasan sa njom.eu 197 . tako u muzici živi naša duša. kao što se čujno ne pokazuje u vidljivom niti vidljivo u čujnom.. on nije ni svestan kako. peva se u srcu i srce peva. muzika je pobeđivala zahvaljujući raznovrsnosti izvođenja. Bate. krug ljudi. U molitvi se ne pridaje značaj onom ko peva. deluje unutar njega. bez napora. struktura njihovih tela. a što je hteo Š. prevazilazi sve umetnosti. ali je ipak ostajala sluškinja pesnika. On uznosi čoveka nad reči i gestove i ne ostaje ništa osim zvukova.

on polazi od pitanja kako zvuk kao prirodna datost postaje elemenat umetničkog jezika. različito je biti muzička priroda. To je karakteristično i za druge romantičare. kao što je to bilo u duši boga pre stvaranja sveta. veza muzike i sveta. mogli razumeti kao večnu harmoniju koja razgovara sama sa sobom. da života ima čak i u komadu šećera. tj. a u takve je spadao i J. svojom lepotom muzika prevazilazi najlepša bića i sve ono što se uopšte u snu moglo videti. onostrani svet. ali i neopravdane reči hvale o nizu drugorazrednih i trećerazrednih kompozitora (Kajzer. Gete je smatrao da je čitava priroda melodija u kojoj se skriva duboka harmonija i da u prirodi nema ničeg mrtvog. Nastojeći da izgradi univerzalnu nauku o prirodi Gete se zanosio izgradnjom učenja o zvuku koje bi bilo analogno njegovom Učenju o bojama. dok je za romantičare muzika bila ključ za jedan drugi. poput Novalisa. Geteova estetika muzike ima koren u lirici i narodnim pesmama (ovim poslednjim on se zapravo oslanja www. onu Bahovu. Za njega je muzika deo univerzuma. Ako su romantičari bili mahom kantovci. Gete (1749-1832) koji je veliku pažnju posvetio istraživanjima prirode što se potvrđuje i u jednom pismu F. Jakobiju (1785) gde kaže da bi mogao da piše o metafizici mora bolje da poznaje fiziku. koje izgledaju još čudnije u kontekstu nerazumevanja muzike Betovena ili Šuberta. Celer.uzelac. panteista. muzički pesnik i muzički entuzijast koji u muzici vidi vrhunac umetnosti.Milan Uzelac Filozofija muzike žalosna je muzika koja je samo igra zvucima i osećajima. jer.H. a da bismo muziku. Gete je bio spinozista.eu 198 .V. na koji se način umetnički sistem muzičkog mišljenja oslanja na prirodni materijal. Rajhard). s muzikom čovek i umire budući da zvuk dušu umirućeg uznosi u visine. kao i veza čoveka i prirode nije se gubila ni u delima potonjih mislilaca i umetnika. Nesporno je da kod Getea (kao i kod Šilera i romantičara) nalazimo duboke uvide o biti muzike. U svakom slučaju.

Milan Uzelac Filozofija muzike na Herdera). Teško je u razbarušenim mislima Nova- www. slikarstvo za unutrašnje oči. sopstveni štimung96. Za razliku od poetski neobuzdanog Novalisa97 braća Šlegel (Fridrih. 1772-1829. Tako se umetnički princip lepog prenosi na svet moralnog i ceo svet života i delovanja podvodi pod svet umetnosti. Fihteov sistem. ni veliki pesnici. Vremenom. romantičari nisu od njega ništa preuzeli osim ideje subjektivizma.uzelac. on se sve više približavao stavovima romantičara pa je dionisovski elemenat kod njega dobijao sve veći značaj. jedan od vodećih jenskih romantičara Novalis (1772-1801) u svojim poetsko-filozofskim Matematičkim fragmentima (koje je V. tačnost i fantaziju. Svaka prava lirska pesma ima sopstvenu melodiju. Taj dionisovski elemenat romantičarske umetnosti (koji će kasnije preuzeti Niče) razviće F. romantičari su nastojali da izgrade jednu novu. srednju. Diltaj nazvao Himnom matematike) nastoji da metafizičko-poetski nešto kaže i o zvučanju bića i njegovoj logici. jeste muzika za unutrašnje uho. Ako i nisu bili ni veliki filozofi. Vunta da je čitav romantičarski pokret nastao iz nesporazuma sa Fihteovom filozofijom. počiva na etičkom rigorizmu. a što se uočava u završnom delu drugog dela Fausta. Ovde možda samo usput treba pomenuti misao V. Šlegel.V. Gete je od muzike očekivao da nešto predstavlja. sveta umetnosti i stvarnog sveta delovanja. izmirujuću poziciju tako što će integrisati poeziju i filozofiju u jednu jedinstvenu celinu. 1767-1845) odlikuju 96 Treba imati u vidu da su romantičari kontakt s muzikom imali samo preko muzičke poezije. u kojem nema mnogo mesta za umetnost. Šlegel. i August. sopstveni ton koji sve prožima. govorio je A. Tu se na delu odvija poetizovanje života.eu 199 . 97 Spajajući strogu misao i pesništvo. te Fihteov pojam filozofske fantazije (po kojem je svet tvorevina ljudske fantazije) zamenjuju pojmom umetničke fantazije. kroz melodiju jezika i da su ideal muzike nalazili stoga u Geteovoj lirici štimunga. Romantičari brišu granice između sveta privida. poezija. matematiku i maštu.

najviši život je matematika. vodilo do dva krajnja shvatanja: (a) muzika ne može i ne treba da izrazi ništa lisa videti neki strogi i koherentni sistem. Tu romantičar ustupa mesto filologu koji drži predavanja iz estetike u duhu vremena i izvor muzike vidi u sinkretičkom karakteru grčke poezije. tu se glas koji peva pokorava zakonima koji postoje nezavisno od njega i svaki se smisao pevanja gradi u odnosu na zakon. A. jedino je matematičar srećan. Šlegel (o kome će ovde biti reči) kao i Novalis ideal traži u srednjem veku. čista matematika je religija. sudovi o muzici neće više biti nimalo romantičarski. život bogova je matematika. matematičar bi mogao sve ako i ne bi znao sve. nju je moguće istraživati na dva načina. muziku možemo analizirati polazeći od već stvorene muzike u njenom savremenom obliku i tad pred sobom imamo sistem. Kritikujući racionalističke i prosvetiteljske ideje kao i reformaciju u kojoj vide uzrok svih nedaća. u matematici se muzika javlja kao otkrovenje. učenje o muzičkim zvucima. U predavanjima o lepoj književnosti i umetnosti koje je počeo držati u Berlinu 1801. po rečima Šlegela. Suprotstavljajući se prosvetiteljstvu oni uzdižu ne samo poeziju.uzelac. odraz razuma kao univerzuma. matematika se dostiže putem teofanije.eu 200 . priroda treba da postane magičnom tako što ćemo u svemu fizičkom videti samo znake. www.Milan Uzelac Filozofija muzike se istančanim racionalizmom. religiju i filozofiju. poslanici neba treba da budu matematičari. matematičar zna sve. a August i kultom prirodnih i egzaktnih nauka. pa i kad govori o matematici. ili. ispunjeno vreme. Muzika je. svako uživanje u muzici je matematičko. piše A. piše Novalis. on govori pesnički u istoj meri u kojoj nastoji da matematički peva bit pesništva. Ovo je. ali izgradnju tako nečeg on sebi i nije postavljao kao cilj. šifre duhovnih intencija. a teškoće nastaju kad se instrumenti hoće osamostaliti). ili polazeći od njenog izvora i pratiti njen razvoj (u tom slučaju će glas biti osnova muzike i svi instrumenti su stvarani samo da bi pratili glas. Šlegel. već i astrologiju i magiju. Čista matematika je.

ako bismo mogli da slušamo muziku na drevnim instrumentima i ne bi nas.eu 201 .. poput Rusoa. Ali koliko god malo da znamo o tome. čista klasičnost i strogost kontura. 1989. Grci su sigurno bili takvi i u muzici. dok su pobornici nove muzike s prezirom odbacivali sve što je bilo do pronalaska kontrapunkta. U zavisnosti od toga u kojoj su meri takvi pogledi jednostrani različito se sudi o preimućstvima antičke ili nove muzike. po mišljenju A. U novijoj muzici je dominantna harmonija. Neki su. pored svega toga. herojski princip bio dominantan.. a potonju videli kao izopačivanje ukusa. dok se u drugoj taj prirodni princip izgubio. 190) www. Ako bi se htela porediti stara i nova muzika. onda bi. plastični.uzelac.. ipak znamo i to da je i tu realistički. i to jedino usled toga što je sve bilo podređeno ritmu. Šlegel smatra da bismo antičku muziku mogli razumeti samo ako bi drevni izvođači bili živi. 98 Inspirisan Šlegelovim beleškama iz estetike koje je dobio oktobra 1802. muziku starih odlikovala plastičnost.. prva je više ostajala u blizini svog izvora. a muziku novih slikovitost i romantičnost. trebalo iznenaditi ako ta muzika na nas ne bi ostavila utisak kakav je ostavljala na stare. i (b) zadovoljstvo koje dobijamo muzikom zasniva se na harmonskom sa-odnosu zvukova i pošto se u tom slučaju muzički zadaci rešavaju računom (.) tad muzika nije ništa drugo do matematička zabava koju duša sebi nesvesno pruža dok slušamo muziku. jer treba imati u vidu veliku ulogu koju je ona imala u životu Grka i s velikom se verovatnoćom može tvrditi da je ona imala jednako visok nivo kao i druge umetnosti čijim se delima i danas divimo98.Milan Uzelac Filozofija muzike osim osećanja (tj. afekte i kretanja duše). ipak. Šlegela. bili pobornici antičke muzike. Šeling će pisati u posebnom delu svoje Filozofije umetnosti (izložene po prvi put na predavanjima u Jeni u zimu 1802/1803): "Budući da su bili veliki u svim umetnostima. o antičkoj muzici se mora govoriti s poštovanjem." (Šeling. koja je upravo suprotnost ritmičkoj melodiji starih.

290b/). Muzika sveta i ljudske duše se ponajpre može čuti iz flaute čiji se zvuk uzdiže do neba. da beskonačno izrazi u konačnom. Raskid s umetničkim idealima epohe romantizma i "vekom estetike" (koji se poklapa s epohom Getea) najeksplicitnije se manifestuje u kritičkim napisima www. smatra Šlegel.uzelac. Istupajući protiv sentimentalnog. flauta je otelotvorenje muzike svo njeno zemno biće (kao što pevanje slavuja simbolizuje svu prirodu). Šlegel anticipira Šelingovo stanovište iz njegovih predavanja iz filozofije umetnosti (1803).Milan Uzelac Filozofija muzike Možda su pitagorejci učenjem o muzici sfera hteli zapravo reći da su muzički odnosi određeni samom prirodom stvari (što je Aristotel ocenio kao dubokoumno ali bez osnova /de caelo. U delu Žana Paula (1763-1825) nalazimo muzičku estetiku bića: započinjući da zvuči u čoveku muzika nastavlja da zvuči u svetu. Muzika je za Žana Paula uvek muzika prirode. pa se muzika instrumenata pokazuje kao muzika prirode. no prvobitna forma muzike. Harmonija je u tom slučaju mistički princip muzike. Tako muzika ulazi u literaturu i postaje trajni izazov romanopiscima. a ne živi cvetovi". već zahteva beskonačnost u nedeljivom trenutku. Muzika sjedinjuje život i smrt i tako spaja dva sveta: zemni i onaj drugi. njegova čujna predstava. Zahtevom koji je postavio pred muziku. čak i ona koju stvara kompozitor proističe iz bića neophodnosti. na rad beskonačnog građenja i usavršavanja. a svaka stvar nastaje iz spoja suprotnosti pa nam se harmonija istovremeno zvučećih tonova pokazuje kao odražavanje života. koji ne pretpostavlja postepeno kretanje u vremenu. gde čovek odlazi na viši rad. ništa što je u prirodi se ne zaustavlja. Manu tako Alehu Karpanitijeu. kako T. nereflektovanog doživljaja muzike heroj jednog Ž. jeste forma večno promenljivog života.eu 202 . Paulovog romana će reći kako "u umetnosti kao i na suncu samo se slama zagreva.

Majerberu i Berliozu. doduše. takvu tendenciju je kritikovao i Platon). kad se počinju komponovati dela koja za osnovni cilj imaju da pokažu tehničko umeće interpretatora (setimo se.Milan Uzelac Filozofija muzike publiciste i pesnika Hajnriha Hajnea (1797-1856). postoje zakoni.uzelac. posrednica između duha i materije. ali pošto u svemu treba ponajpre sebi polagati račun istinska muzička kritika je znanje koje počiva na iskustvu. kao što učenje o boji. kao najviše umeće ne treba smatrati samo muzičko delo već isto tako i njegovo izvođenje. slobode duha. u devetom pismu o Francuskoj sceni (1837) piše kako je muzika čudo. Ne treba gubiti iz vida da je to vreme kad u prvi plan izbija virtuoznost izvođenja. već samo neophodna sredstva. sasvim je razumljivo što on najviše pažnje poklanja savremenicima: njegovi napisi imaju polemički karakter. Ono najviše što se može dokučiti u muzici jeste manifestovanje života. kako je ona između mišljenja i pojave. pa utisak koji muzika ostavlja na prisutne treba uzimati kao najviše merilo. a ne na uopštavanja. on piše o Rosiniju. pa sve sporove o muzici treba okončati isključivo unutar muzike i to njenim sredstvima. u muzici. Hajne smatra da mi iako ne znamo šta je muzika. i zato njegovi spisi najbolje reprezentuju duhovnu situaciju sredine XIX stoleća. Zato Hajne ističe Lista i Šopena i njihovo virtuozno izvođenje (koje ništa ne zaostaje za njihovim delima). pa nije slučajno www. kist ili paleta još uvek nisu i slika. Suština muzike je otkrovenje. muzička kritika se po njegovom mišljenju mora oslanjati samo na iskustvo. duha koji je postojanje svesno sebe. U pomenutom napisu Hajne ističe kako je teorijsko razmatranje muzike najmanje utemeljeno. ali zakoni još uvek nisu i muzika već uslov njenog postojanja.eu 203 . njegovi pogledi nemaju sistematski karakter već su izraz dnevnih polemika. znamo veoma dobro šta je dobra a šta loša muzika (kakve je u njegovo vreme sve više).

marta 1843. prijatno nadražujući organ sluha). U svakom slučaju.Milan Uzelac Filozofija muzike što u to vreme Gete i Celtner izmenjuju niz pisama u kojima se raspravlja i o izvođaštvu Paganinija. prizemnog duha i često su u realnom životu nezadovoljnici. Popularizator Kantovih ideja Vilhelm Krug (17701840). Većina ljudi www. izabravši svojim materijalom slobodu i oslobođenje obično su ograničenog. harmonija i ritam čine suštinu muzike kao lepe umetnosti. Zadovoljstvo koje pruža muzika delom je formalno (tj. danas poznatiji po Hegelovoj kritici Kako običan ljudski razum pristupa filozofiji (1802). U predvečerje talasa revolucije koji će potresti Evropu Hajne postavlja i pitanje položaja umetnika i njegovog odnosa spram društva: sami umetnici.eu 204 . Muzika je umetnost zvuka. zvuci sami po sebi ne čine muziku već su to tek kad se nađu u saglasju s drugim zvucima različite visine.uzelac. Budući da nam se muzičko delo dopada. snage i trajanja (forma compositionis) koje dušu slušaoca dovodi u stanje slobodne i pravilne igre raznovrsnih osećaja i doživljaja i tada nastaje lepo zvučno delo ili muzičko umetničko delo. piše Hajne 20. Otkrovenje slobode u umetnosti je moguće zahvaljujući formi. obradi sadržaja (a to je ponekad moguće postići i nezavisno od sadržaja). muzika nije samo lepa već i prijatna umetnost. to je razlog tome što melodija. u to vreme se izvođač uzdiže sa svojom interpretacijom na nivo kompozitora i ima jednake umetničke slobode. piše Krug. koga su obojica imali prilike da slušaju. ali pritom svojim celokupnim učenjem ne izlazi van okvira svog vremena. u čemu je i lepota dela). u nekoliko paragrafa trećeg dela svog spisa System der theoretischen Philosophie (1806) obrađuje muzičku problematiku. odnosi se na formu kompozicije. delom materijalno (u onoj meri u kojoj se proizvedeni zvuci sami po sebi odlikuju prijatnošću.

gruba kao i osećanja i doživljaji koji se izražavaju u njoj. Većini je vojna ili turska muzika lepša od ma koje druge. oboa.J. kakav je on u apsolutnom (.. obuhvata sva jedinstva u sebi a budući da svako jedinstvo u svojoj apsolutnosti obuhvata i sva druga jedinstva. leži takođe (kao celina www. Šeling (1775-1854) je romantičar u onoj meri u kojoj identifikuje filozofiju i umetnost. muzika. što. no time muzika kao lepa umetnost malo gubi.uzelac. tj. kaže Šeling. muzici večnog i beskonačnog uma. a ne teorija umetnosti kao nešto posebno". kao organska celina. U svojim predavanjima iz estetike (1803) muziku shvata kao formu umetnosti u kojoj realno jedinstvo postaje samo sebi simbol. i zato prednost daju snažnim instrumentima (truba) i onim s nežnim.eu 205 . mekim zvukom (flauta. čak i ne misleći o harmoniji sfera. on to nije. klarinet).Milan Uzelac Filozofija muzike voli u muzici samo ovo poslednje. ali i kao najniža potencija tih umetnosti. kaže Krug. može se razumeti imajući u vidu da je za Šelinga filozofija umetnosti. to znači da ono (u svojoj apsolutnosti) obuhvata i muziku. ali.. opet. Šlegelu 1802. univerzum. "opšta filozofija univerzuma.). čitamo na istom mestu ne može biti govora o empirijskoj umetnosti. u njegovoj filozofiji umetnosti. Krug piše o večnosti umetnosti (koja je po svojoj prirodi vremenska umetnost) i imajući u vidu da su Apolon i muze na paganskom Olimpu kao i anđeli na hrišćanskom nebu u umetnosti predstavljani kao ljubitelji i izvođači muzičke umetnosti može se muzika s punim pravom nazvati nebeskom muzikom. kad princip lepog identifikuje sa bogom (Bruno). ovo je posledica Šelingove filozofije identiteta unutar koje se muzika konstituiše kao najopštija umetnost među realnim umetnostima. oni vole kad muzika prijatno uzbuđuje sluh.V. F. nego samo o korenu umetnosti. koja lebdi samo u najvišem refleksu umetnosti. Grubi narodi znaju samo za bubnjeve i frulu i njihova je muzika. kako on piše A. kao i kad neko odluči da u njoj ne uživa.

Jer. 1989. tad. ritam. harmonija i melodija su prve i najčistije forme kretanja univerzuma: centrifugalna sila je harmonija. Ona traži puku formu.Milan Uzelac Filozofija muzike umetnosti i umetničko delo) u apsolutnom. muzika dovodi do opažanja forme kretanja nebeskih tela. 1989. Za Šelinga. gotovo duhovnim krilima (Šeling. ako se posmatraju sa realne strane". a centripetalna ritam. Ali. takmičenju sa sličnim proizvodima prirode. i nošena je nevidljivim. nego samo njihove forme ili večna suštastva. 193). Ovo je zapravo objašnjenje Šelingovog stava da su "forme muzike forme večnih stvari. to isto ugrađivanje beskonačnog u konačno je takođe forma muzike. "jeste ona strana sa koje je ono što je beskonačno urođeno njihovom konačnom. tenor ili bas – sve to nalazi se u zvezdama. mol. svoje po sebi u apsolutnom" (Šeling. piše on. 193). nisu cilj same stvari. Umetnosti. U sunčevom sistemu je izražen čitav sistem muzike: dur. realna strana večnih stvari. budući da predstavlja čisto kretanje kao takvo. govor. ono idealno. kao umetnost uopšte. onu čistu (od predmeta ili materije oslobođenu) formu ritma i harmonije kao takvu i zato je muzika umetnost koja najviše odbacuje ono što je telesno. Ako to primenimo na muziku. tako su i forme muzike nužno forme stvari po sebi ili ideja. odvojeno od predmeta. slikarstvo . kad je reč o onom realnom. odnos melodija i harmonije Šeling tumači tako što kretanje planeta objašnjava kao čiste melodije. Idealna muzika se po Šelingovom mišljenju ne može čuti jer je nečulna i nadčulma. u celini posmatrane sa njihove realne strane" (Šeling. po rečima ovog filozofa. Muzika. ne teži svojim plastičnim delima. 1989. dok se u svetu kometa manifestuje vladavina harmonije.eu 206 . čiji je samo drugi izgled sama stvar. kao i filozofiji. 437). a kako su forme umetnosti uopšte forme stvari po sebi. umetnost.sve umetnosti imaju.uzelac. Sve lepo što se može zapaziti www. piše Šeling.

potom berlinski profesor K. već samo izaziva osećanja koja se odnose isključivo na oblast čulnog. neko vreme i učenik u Jeni.Milan Uzelac Filozofija muzike u muzici potiče iz ritma i zato je za Šelinga ritam . ona ne stvara predstave. koji se slivaju u celinu. čini se da za razliku od njega. stari bili u pravu kad su muziku smatrali važnim momentom u životu države i kad su muzici propisivali zakone jer su dobro znali www. njegov savremenik.F. spokojstvo i bespokojstvo.eu 207 . Zolger (1780-1819) za estetiku muzike jeste značajniji no što su to njegovi savremenici smatrali. kao i da on potom otvara i jedan drugi put (različit od onog koji je Hegel naznačio i završio).uzelac. divlje nagone i prosuđivanje. Ona je pojava lepog koje više no ma šta drugo prožima našu dušu rađajući u nama burna osećanja i duboka razmišljanja. da ga obnovi i da onom smutnom i bespokojnom pronađe osnovu u svetlosti i zato su. Zolger smatra da lepota doseže savršenstvo u vremenu (kao izraz mere) a koje se manifestuje u zvucima. oslanja se na konkretno-čulni život. niti govori u pojmovima. Najsavršenija muzika je ona u kojoj se raznovrsnost pojedinih zvukova sliva u čistu harmoniju gde nered postaje poredak. koji je više filozof svetlosti no filozof zvuka. pored svog značaja za filozofiju. imajući u vidu i to da je Šeling ključna ličnost u razvoju istorije filozofije od Kanta ka Hegelu. Muzika može da preobrati svo naše biće.V. po rečima Zolgera."muzika u muzici". ta osećanja u muzici dobijaju meru i red i postaju sistematična. Tako je muzika momenat u kome se poklapaju izmerivo i mera. Međutim. Zolgerova estetika čini prelaz od romantizma ka realizmu. njegovu "stvarstvenost" i povezanost s čulnom lepotom polazeći od toga da se u delu otkriva idealno koje je istovremeno i slika realnog. Muzika razumu daje jasnost u onoj meri u kojoj u sferu emocija unosi poredak i meru.

zvučanje objektivizuje u prirodi svest. uspostavljajući u njoj zakonomernost i poredak. Zolger kritikuje shvatanja po kojima muzika postoji samo zato da bi u čoveku budila emocije i strasti. Svaka umetnost čini svet za sebe. ona ne postoji zato da bi izrazila neko pojedinačno osećanje već opšte unutrašnje stanje duše. to je moguće kad se muzika javlja u sebi.uzelac. Čista svest se u muzici može javiti www. muzika do dna potresa našu dušu. u realni svet. a gubi se iz vida njeno nastojanje da uzdigne realno emotivno biće duše. ali.eu 208 . no ne toliko u njegovom stvarnom postojanju.Milan Uzelac Filozofija muzike da ona može biti spasonosno. već sve spoljašnje pokazuje u ogledalu unutrašnjeg života. ako se u arhitekturi otkriva savršena. u muzici dolazi do izraza (nevezana za telo) čista duša kao realno biće dostupno čulnom doživljaju. koliko u celokupnom obimu njegovih mogućnosti. Muzika izražava svest kad ova kao sopstveni materijal stupa u realnost. u čistoj formi. Za razliku od stare muzike (koja je postojala vezana za poeziju) nova muzika ne teži tome da ono što je u nama izvede na površinu. Tu treba tražiti vezu između muzike i dramskih umetnosti. pa u muzici treba strogo razlikovati komično i tragično. to muziku srozava na izvor čulnih uživanja. bez sadržaja. može dušu i razgaliti. muzika ovladavši našom svešću. Muzika u svakom času može u našoj duši da probudi čitavu večnost i ona tako uspeva (u praznoj formi vremena) ono što je običnom razumu nedostupno. Ako arhitektura našu dušu upućuje na zakonomernost. u zvučanju se izražava objektivnost svesne duše i ono nije sredstvo saopštavanja. zakonomerna misao. ali i opasno sredstvo delovanja na ljudsku dušu. Zvučanje je samo samoobjektivacija duše. Takvo pojavljivanje svesti vrši se posredstvom zvučanja. kao realnost. otkriva našu dušu pred Bogom čineći se spremnom da dokuči savršenstvo božanskog zakona.

Artur Šopenhauer (1788-1860) je. priključio onima koji su s Kantom krenuli dalje od Kanta. kao i niz filozofa njegovog vremena. kao najviša harmonija.Milan Uzelac Filozofija muzike ili kao rastvaranje realnog u ideji ili kao prelaz ideje u realnost. muzika je najviše otkrovenje kao što su to mudrost i filozofija jer nijedna umetnost ne deluje tako duboko i tako neposredno poput muzike. pa ipak. postoje i 99 Drugi deo ovog spisa (1844) kao i dodaci u Parerga i paralipomena (1851) ne donose ništa bitno novo kada je reč o teoriji muzike. saglasno s Betovenom. već. Mada u ogromnom Šopenhauerovom opusu nalazimo tek tridesetak stranica o muzici. Šopenhauer je znao da je muzika nešto više od onog što se nalazi kod Rosinija: kao simbol svetske volje muzika je morala da obuhvati sav svet i iz nje su morala da progovore sva osećanja i svi ljudski afekti. činjenica je da muzika ima odlučujući značaj budući da ona nije isto što i druge umetnosti . nije prijatna zabava niti čista igra (posebno u muzičkom eksperimentisanju). kojim Šopenhauer priprema put ka Vagneru i Ničeu. a u drugom onu koja ulepšava život.odraz ideje. izuzetak su bila dva mislioca i pisca: Žan Pol i Gete) nalazimo Šopenhauerovu metafiziku muzike u njenom dovršenom obliku99. www. u prvom slučaju imamo religioznu muziku. budući da je njegova metafizika zapravo estetika apsolutne muzike i izvor niza teorijskih protivrečja kojima obiluje XIX stoleće.uzelac.eu 209 . Da bi se moglo razumeti njegovo shvatanje muzike neophodno je imati u vidu njegovu osnovnu filozofsku poziciju. Budući da ima metafizički značaj i da je otkrovenje suprotnosti što počivaju u strukturi sveta. muzika. kod njega nalazimo ono čega kod Kanta nema i nije moglo biti: metafizičko tumačenje muzike. živeo u dubokom uverenju da nastavlja i završava Kantovo delo i time se on nesvestan toga. Već u prvom delu spisa Svet kao volja i predstava (a koje je ostalo nezapaženo od savremenika. Ako ne uhom. onda svakako duhom. već odraz same volje koja je najviši i najčistiji izraz biti sveta.

Polazeći od teze da su se ljudi oduvek bavili muzikom. www. to ni u kom slučaju ne daje za pravo onima koji bi hteli da nekritički donose sudove o Šopenhaurovoj misaonoj konstrukciji. I Šopenhauerovi privrženici i njegovi kritičari slažu se da kod njega imamo izrazitu antiracionalističku tendenciju čime se on.101 pa njegova filozofija tako poprima u krajnjim konsekvencama mistički karakter. nezavisno od toga što smatra da se muzika može dokučiti čestim slušanjem. a što se za druge umetnosti ne može reći. Šopenhauer nastoji da odgovori na pitanja koja leže u svim dotadašnjim prećutnim pretpostavkama na kojima počiva muzika. pa bi ona na izvestan način mogla postojati kad sveta ne bi ni bilo. on ističe kako muzika prekoračuje naš svet kao pojavu ideja. i muzika. budući. da pred sobom imamo jedan u sebi zatvoreni istinski misaoni krug.eu 210 . i jedan i drugi u muzičkom izrazu osećanja nalaze neodređenost. kad je o filozofiji muzike reč. suprotstavlja Hegelu. samo su različiti izrazi jedne te iste stvari. drugim rečima: muzika je neposredna objektivacija i odraz sveukupne volje i ona nije odraz ideja već odraz same volje čija su objektivacija i ideje. oslanjajući na antiracionalnu romantičarsku estetiku. ili priroda. jer je sama muzika prekoračenje ideja i samim tim. nesporna je i sličnost Šopenhauera i Hegela: i za jednog i za drugog muzika je umetnost osećanja (Kunst des Gefühls). nezavisna je od fenomenalnog sveta (te ga stoga jednostavno ignoriše). a drugi put na isti nivo s Mocartom.uzelac. s jedne strane. mada nisu umeli da o prirodi same te delatnosti bilo šta i kažu jer su bili zadovoljni što je neposredno razumeju. pa su odustajali od apstraktnog shvatanja biti tog neposrednog razumevanja. pojavni svet.Milan Uzelac Filozofija muzike svedočenja o tome da je Šopenhauer sve Rosinijeve opere100 aranžirao za flautu i sam ih sve jednom godišnje i izvodio.. 101 Međutim. s druge. pa je stoga "muzika melodija kojoj je svet samo tekst".. Zato je muzika tako moćna i 100 Ako je jednom Rosinija stavio iznad Betovena.

ali takvog zadovoljstva do kakvog se dospeva i pri rešavanju matematičkih zadataka. budući da nikad ne izražava pojavu već samo suštinu. Kritikujući Lajbnica. po strani od svih drugih umetnosti jer nije ma kakva kopija ideje bića u svetu premda je uzvišenija no ijedna druga umetnost.uzelac. str. ona je. Novi Sad 1981. muzika je ravnodušna prema raznolikosti života.Milan Uzelac Filozofija muzike zato je njen uticaj veći i prodorniji od uticaja ostalih umetnosti102. jer u tome bi se ogledao samo njen spoljašnji značaj i u tom slučaju muzika bi bila sredstvo kojim se neposredno shvataju veći brojevi i složeniji brojčani odnosi. Šopenhauer smatra da se mi ne možemo zadovoljiti shvatanjem po kojem bi muzika bila "nesvesna aritmetička vežba u kojoj duh ne zna da on tu broji". 103 Šopenhauer. čija jasnoća prevazilazi čak i jasnoću intuicijom dokučenog sveta. A. A. Matica srpska. u njoj se ospoljuje i izražava kvintesencija života i njegovih manifestacija. nalazeći se samo u odnosu spram opštosti spojenom s krajnjom preciznošću. Matica srpska. www. premda dopire do takvih dubina u čoveku jer je univerzalni jezik. postojeći samo u odnosu spram suštine. muzika ima visoku vrednost i predstavlja lek svih ljudskih patnji103. kako on podvlači u § 52 prve knjige Svet kao volja i predstava. to bi značilo da je muzika tek sredstvo kojim dolazimo do zadovoljstva. koje nalazimo kod Lajbnica čini se bitno nedovoljnim i to ne samo stoga što se ne može zanemariti estetski i njen unutrašnji značaj već ponajpre 102 Šopenhauer.: Svet kao volja i predstava I. ali nikad ne i konkretnih događaja. 234-5. str. Već je na prvi pogled jasno da. Takvo tumačenje. za razliku od Hegela. 238. Novi Sad 1981.: Svet kao volja i predstava I.eu 211 . Šopenhauer muziku stavlja na najviše mesto i kod njega ona je najveća među svim umetnostima.

negativan primer.. str. no ono što je tu od odlučujućeg značaja. drugim rečima: postoji analogija između sveta i muzike kao njegovog izraza koji se manifestuje kao univerzalnost jezika. daleke od stvarnosti i njenih svakodnevnih muka. njegovu stvar po sebi (odnosno volju) i na taj način ona neposredno objektiviše volju pa je savršena kad je harmonija potpuna. Uz pomoć tonova i zvukova muzika univerzalnim jezikom iskazuje suštinu sveta. međutim. www. 233. onda umetnost treba razumeti kao razjašnjenje te vidljivosti. str. tačka u kojoj se svet i muzika susreću duboko je skrivena. ako se ceo svet kao predstava shvati samo kao vidljivost volje. te je umetnost.Milan Uzelac Filozofija muzike zato što muzika pruža duboku radost jer uzbuđuje ono suštinsko u našem biću: tako se pokazuje da muzika ima mnogo ozbiljniji i dublji značaj koji se tiče suštine sveta i nas samih104. cit.eu 212 . kakav nalazi Šopenhauer. muzika i fenomenalni svet (odnosno priroda) dva su različita izraza jedne iste stvari. Šopenhauer se zalaže za ono neizrecivo što se nalazi u svakoj muzici i po čemu nam je ova "poznati a ipak večno daleki raj". Op. po rečima Šopenhauera. već onim nesvesnim svojim delom105. jer bi u tom slučaju bila samo imitacija pojave volje. u tom slučaju.. 239. cit. camera obscura koja predmete "pokazuje čistije i dozvoljava da ih vidimo 104 105 Op. počiva u činjenici da samo kompozitor može neposredno saznati suštinu sveta i to povodeći se ne za svesnim i racionalnim. Muzika ne može biti vrsta podražavanja koja bi se oslanjala na pojmove. te tako iskazuje sve polete našeg najdubljeg bića no tako što ih prikazuje izdvojene.uzelac. bila bi imitativna muzika kakvu imamo kod Hajdna /Godišnja doba/ gde su pojave čulnog sveta neposredno imitirane.

. cit. Šopenhauer piše u drugoj knjizi svog glavnog dela da "četiri glasa svake harmonije. već neposredno samu volju a što joj omogućuje da neposredno deluje na osećanja. kao u Hamletu"106. 106 107 Op. carstvu bilja. terca. Da je muzika u bliskoj vezi sa tumačenjem same biti sveta pokazuje Šopenhauer i time što nastoji da.... carstvu životinja i čoveku"107. 240. Op. 385. www.Milan Uzelac Filozofija muzike preglednije. str.uzelac. To je spektakl u spektaklu. dakle. muzika je universalia ante rem. izlažući se opasnosti da bude optužen za stvaranje neke spekulativne konstrukcije bez pokrića. 242. bas. obuhvatnije.. tenor. nema sličnosti. kvinta i oktava odgovaraju četirim stupnjevima na lestvici bića. str. alt i sopran. ukaže na to kako muzika pruža suštinsko jezgro koje prethodi svakom uobličavanju. za razliku od drugih umetnosti ne predstavlja ideje ili stupnjeve objektivacije volje.eu 213 . Između proizvoda muzike i sveta kao predstave. strasti i afekte slušalaca. 108 Op. 239. samo srce stvari110: pojmovi su u tom slučaju universalia post rem. str. pozivanjem na sholastičko učenje o univerzalijama. cit. cit. bina na bini. cit. 386. cit. Kod Šopenhauera nalazimo svest o neposrednoj vezi muzike i filozofije: ako ova poslednja nije ništa drugo do potpuno i tačno ponavljanje i iskazivanje suštine sveta u vrlo opštim pojmovima. tj. da ih brzo potencira ili preobražava108. str. 110 Op. a stvarnost universalia in re. carstvu minerala. 109 Op. ali ima paralelizma. ili pak osnovni ton. onda bi pravilno i detaljno objašnjenje muzike bila zapravo prava filozofija109. Na taj način Šopenhauer nastoji da uspostavi analogije muzike i prirode polazeći od teze da muzika. str.

eu 214 . vidi put svoje stvarnosti kao i svojih bezbrojnih mogućnosti.Milan Uzelac Filozofija muzike Po mišljenju Šopenhauera muzika je jezik osećanja i strasti dok su reči jezik uma. vidi šta je pred njim i šta je iza njega. to nije sve što se dâ dokučiti melodijom jer ona iskazuje i više od toga: "ona priča i najskriveniju čovekovu priču.. slika svaku njegovu 111 Op. čiji je odraz u stvarnosti niz čovekovih dela"111. u melodiji se vidi najviši stupanj objektivacije volje. 236. www. u njoj se ogleda razuman i svestan život čoveka. Međutim.zaključuje Šopenhauer priča priču razumom osvetljene volje. cit. Tako ona . zato što je obdaren razumom. melodija je razvoj jedne celovite misli i "kao što samo čovek. isto tako samo melodija ima od početka do kraja smislen i svrsishodan razvoj. kao njegove težnje.uzelac. str.

negativnim pojmom osećanja i što ne može da obuhvati svojim apstrakcijama"112. Zato se. po rečima Šopenhauera. u pronalasku melodije nalazi otkriće svih najdubljih tajni ljudskog htenja. svaki pokret volje. on samo 112 113 Op. 114 Op. cit. očiglednije ma gde drugde. dela daleko od svakog razmišljanja i svesne namere. 386. a još više svojim vraćanjem osnovnom tonu. sve ono što um izražava širokim. podređene vrednosti. cit..Milan Uzelac Filozofija muzike kretnju. ali isto tako svojim vraćanjem harmoničnom stupnju. str. Na svim tim putevima melodija izražava višeoblično stremljenje volje. da "reči ostaju za muziku stran dodatak. str. ali se sva ta lutanja uvek završavaju vraćanjem ka osnovnom tonu. suprotstavljajući se na taj način Platonu. ona izražava zadovoljenje"113. u lutanju stotinama puteva. cit. i to "ne samo idući harmoničnim intervalima. Op. 237. jer je dejstvo tonova neuporedivo moćnije. Suština melodije bi bila u odstupanju od osnovnog tona. svaku težnju.uzelac.eu 215 . već i ka svim drugim tonovima. 237. 115 Op.. ka disonantnoj septimi kao i ka povišenim intervalima. str. a to ponajviše stoga što se muzika ne može objasniti pojmom. To ne znači da je Šopenhauer protiv operske muzike.. cit. www. str. terci ili kvinti. Muzika se ipak često nalazi u blizini reči: budući blizak romantičarima Šopenhauer poseban značaj pridaje instrumentalnoj muzici koju vidi kao "čistu muziku" i smatra. Tako kompozitor otkriva suštinu sveta i kazuje najdublju mudrost jezikom koji njegov um ne razume i zato je u slučaju kompozitora više no kod drugih izrazito to razlikovanje običnog čoveka i umetnika. pa se takva delatnost i može nazvati inspiracijom114. sigurnije i brže no dejstvo reči"115. i osećanja (što ih nalazimo u melodiji) delo su genija koji tu. 236..

. tako reći apstraktnu egzistenciju za sebe.. cit. 387. da u njima nalazimo neskladni sklad stari. ako se posmatra s njene metafizičke strane. Šopenhauer ističe da muzika jedne opere "onakva kakvu je partitura prikazuje. 381. Muzika tako lebdi iznad događaja i nosi u sebi duboki sadržaj naše egzistencije117. cit.uzelac. Tako Šopenhauer. smatra da treba podvrgnuti razmatranju sredstva kojima ona dejstvuje na naš duh i u vezi s tim vezu 116 117 Op. www. pa kad je reč o vezi teksta i muzike bilo bi prikladnije da se tekst piše na već gotovu muziku. str. polazeći od unutrašnjeg značaja muzičkih dela. bez materije".eu 216 . Op. u toj apstraktnoj egzistenciji muzike leži razlog što je muzika potpuno delotvorna i bez teksta. cit. odvojenu. kojoj su strani događaji i ličnosti komada i koja sledi svoja sopstvena nepromenljiva pravila"116. a ne da se muzika piše na zadati tekst.Milan Uzelac Filozofija muzike ističe da je i u tom slučaju muzika onaj neophodni ključ kojim se doseže do najvećih dubina smisla koji nam donose reči. str.. str. Muzika u operi ima heterogenu prirodu i ona je zapravo duša dramskog događaja i samo ona može dosegnuti "unutrašnje značenje kao i krajnje i tajne nužnosti tih događaja" i onaj ko u operi uživa vođen je muzikom i biva ponesen burom strasti i patosom koji muzika izražava. 118 Op. 387. to omogućuje Šopenhaueru da konstatuje kako "Betovenove simfonije pokazuju najveću zbrku koja je zasnovana na najsavršenijem poretku". ona je bez supstance. "svet čistih duhova. veran i savršen odraz suštine sveta a da istovremeno iz tih simfonija progovaraju sve ljudske strasti i afekti118. jeste čist oblik. ima sasvim nezavisnu. Drugovrsnost muzike ogleda se u tome što ona.

121 Op. cit. analogija među arhitekturom i muzikom mogla bi se naći u tome što je načelo poretka i kohezije u slučaju arhitekture simetrija. 390. ostajući u sferi apstrakcije i metafizičke konstrukcije..eu 217 .Milan Uzelac Filozofija muzike koja postoji između spomenute metafizičke strane sa njenom fizičkom stranom (koju je nauka u međuvremenu već ispitivala)119.. cit. kvantitativni elemenat koji se tiče trajanja. Sama suština melodije sastoji se u neprestanom razilaženju i mirenju ritmičkog elementa melodije sa harmonijom121.. Simetriju koju vidi kao bitnu odliku muzičkog dela Šopenhauer opisuje na sledeći način: "Muzički period se sastoji od nekoliko taktova. a muzike ritam. www. a s druge je harmonski. 122 Op. Ako je ritam u vremenu ono što je simetrija u prostoru. stremi na gore i koja najčešće 119 120 Op. naprotiv on u nastavku kaže: "kao što su osnovni sastavni delovi neke građevine sasvim jednaki kamenovi. kvalitativan elemenat i njime se hoće istaći visina i dubina tonova i u notnom pismu prvi se elemenat označava vertikalnim a drugi horizontalnim linijama120. str. one su po svom unutrašnjem biću. jednu koja se penje. pogrešno bi bilo pomisliti da se na ovoj analogiji Šopenhauer zaustavlja. 391-2. str. cit.. po mišljenju Šopenhauera melodija se sastoji iz dva elementa: s jedne strane je ritmički. str. po rečima Šopenhauera.uzelac. izloži jedna geneza melodije. po svojoj snazi i obimu najheterogenije umetnosti i ta njihova kontrarnost ogleda se u tome što je arhitektura sva u prostoru a muzika sva u vremenu. 389. On smatra kako je moguće da se. čine krajnosti među umetnostima. tako su osnovni delovi nekog muzičkog komada potpuno isti taktovi"122. a ima takođe dve jednake polovine. str. 388. cit. onda arhitektura i muzika. Op.

a nikako i unutrašnju suštinu te dve umetnosti koje se međusobno beskrajno razlikuju. str.. simfonija iz četiri a misa iz pet. str. Dva ili više perioda čine jedan deo koji je najčešće pomoću znaka ponavljanja takođe simetrično udvostručen. muzika je "nastajanje novih želja kojima sledi njihovo zadovoljenje". kao neka građevina sa svojom simetrijom. što se volje tiče. Šopenhauer nikako ne pristaje da izjednačava arhitekturu (kao najslabiju i najograničeniju) sa muzikom koja je najobuhvatnija i najmoćnija umetnost. Štimung koji budi arhitektura blizak je utisku muzike"124. www.uzelac.. postoji samo zadovoljstvo i nezadovoljstvo (koji se mogu manifestovati u različitim oblicima). samo što je kod građevine sve ono isključivo u prostoru što je kod muzike isključivo u vremenu. treba tražiti kod Getea koji je u razgovoru s Ekermanom jednom rekao: "Našao sam međ svojim papirima list gde arhitekturu nazivam ukočenom muzikom. cit. Osećanje te analogije izazvalo je onaj smeli. ili pak samo stav nekog većeg. ima nečeg od toga. pa se tako jedna sonata ili koncert sastoji obično iz tri stava. I zaista. i svojim podrazdelima. postoje isto tako u muzici "dva opšta osnovna raspoloženja. 390.Milan Uzelac Filozofija muzike ide do dominante. upućuje Šopenhauer. jedno muzičko delo je isto tako povezano i zaokruženo u celinu svojom simetričnom podelom. vedrina 123 124 Op. Dakle. cit. Dva dela čine mali muzički komad. sve do taktova i njihovih delova. Op. Muzika je mesto izmirenja različitih suprotstavljenih elemenata i metafizički posmatrano. ističući kako. Ta analogija muzike i arhitekture kao analogija ritma i simetrije obuhvata samo spoljni oblik. poslednjih trideset godina često ponavljani izraz da je arhitektura sleđena muzika"123. umirujuću koja se vraća osnovnom tonu. 390-391.eu 218 . sa prolaznim podređivanjem. i drugu silazeću. nadređivanjem i koordiniranjem njegovih članova. Poreklo ovog poslednjeg stava.

a ipak je odmah shvatljiv i prepoznatljiv: mol. Štrausa i A. cit. Nije nimalo slučajno što će ideje Šopenhauera uticati kako na Vagnera. www.. Volfa. izraz "tamnog naslućivanja" epohe koja dolazi. na R.eu 219 .uzelac. koji niti je fizički bolan. I zaista je čudo da postoji znak bola.Milan Uzelac Filozofija muzike (ili bar krepkost) i snuždenost (ili strepnja) pa tako muzika ima dva opšta tonska roda koji odgovaraju tim stanjima: dur i mol. niti je konvencionalan. 393. str. tako potom i na H. 125 Op. Šenberga. i G. Malera. Po tome se da suditi koliko je muzika duboko utemeljena u suštini stvari i čoveka"125. tako se muzika pokazuje kao poslednja osnova sveta. i ona uvek mora biti ili u jednom ili u drugom.

niti ma gde. i 1828/9). drugi izvor za izučavanje njegovog shvatanja muzike jesu predavanja iz estetike koja je držao u dva navrata u Hajdelbergu i četiri puta u Berlinu (1820/21. Kako je u vreme kad drži po prvi put predavanja iz estetike Hegel svoj filozofski sistem www. već u klasicistički-harmonizovanim delima Gluka. suptilno znao da poredi parisku i bečku operu. posebno kad se imaju u vidu pozni gudački kvarteti.2. Ako je za Kanta muzika bila samo predmet teorijske refleksije. Osim pisama iz Beča. Hegel je bio posetilac operskih predstava. o kome se piše tek da bi se zadovoljile potrebe sistema. u više navrata isticao da su njegovi nedostaci u tome što se u umetnosti smatrao diletantom i nedovoljno kompetentnim da odredi vrednost nekog dela.eu 220 .uzelac. Hajdna i Mocarta (što je kako izraz ukusa. lično poznavao neke od izvođača Berlinske opere. a takođe i dela Obera. toliko. koji je znao muziku Gluka i Mocarta (Figaro i Don Žuan) još iz Frankfurtskog vremena. godine. a istinski idealnu muziku nije video u delima Rosinija.Milan Uzelac Filozofija muzike 2. a posebno Čarobnu frulu. gde je Hegel boravio šesnaest dana 1824. 1826. nove tendencije u operi. Spontinija i Karla Marie fon Vebera. mada je morao znati za njega. pored izuzetne upućenosti u posebne umetnosti (što se za Kanta ni u kom slučaju ne može reći). tu je reč o muzici koja. ne treba nas začuditi što Hegel Betovena ne pominje ni u svojim pismima iz Beča ni u predavanjima iz estetike. dolazi (u velikoj meri) iz budućnosti. o njemu se nije izjašnjavao. koji je imao veoma razvijen odnos spram muzike. Iako je. kome u Beču (1824) nisu bili poznati samo Rosinijevi Seviljski berberin i Otelo već i Zemlira i Corradino /opere koje su po prvi put izvedene 1821/22/. 1823. to se ne može reći ni u kom slučaju za Hegela. u još većoj meri i rezultat njegovih genijalnih uvida u bit muzike).

www.pa tu stoga dominiraju analize grčke kulture i umetnosti. kao njegov poseban momenat. tu se izlaže odnos muzike spram čistog pojma umetnosti. S. Kako je za Hegela umetnost. Muzika tu ima podređen položaj u odnosu na druge umetnosti zato što u Hegelovoj misaonoj konstrukciji estetike dominira ideal antike koji se formira u doba prosvetiteljstva . pa bi se Estetika mogla smatrati i kao pogodan naknadni uvod u njegovu celokupnu filozofiju. koji biva potom prevladan religijom i filozofijom. Nauku logike (1813-16) i Enciklopediju filozofskih nauka (1817). 126 Heimsoeth. i potpuno je razumljivo što za njega umetnički ideal jeste grčka plastika u čijoj klasičnoj lepoti imamo jedinstvo ideje i čulne forme. Opšti okvir u kome se Hegelova filozofija muzike nalazi jeste "idealistička" spekulacija i njoj odgovarajuća "estetika sadržaja".: Hegels Philosophie der Musik.eu 221 . uopšte kao i sve posebne umetnosti. u Predavanjima iz estetike (koja su se vremenom menjala) imamo potpuni izraz njegove filozofije. To je osnovni razlog što Hegel u Estetici muziku analizira unutar sistema filozofije lepih umetnosti.Milan Uzelac Filozofija muzike dovršio i objavio svoja glavna dela Fenomenologiju duha (1807). unutrašnjeg i spoljašnjeg bića. koja u sebi nosi metafizički karakter. vrednosno mesto umetnosti kao čulnog momenta samosvesti naspram ostalih pojavnih oblika duha. 2. 167. Vladajući princip i temelj svega jeste duh. Hegel-Studien. 1963. muzika je samo "način izražavanja duhovnog sadržaja na način kako on postoji u oblasti subjektivne unutrašnjosti"126. "odlučujući način samoispoljavanja (apsolutnog) duha koji svoju istinsku stvarnost manifestuje u ospoljavanju i opredmećenju". kao momenat duhovnog proizvođenja u čulnom materijalu. H.od Vinkelmana do Helderlina . a umetnost samo poseban način na koji se duh izražava.uzelac.

bio je po shvatanju ovog kompozitora upravo u očuvanju mere. a posebno unutar samog sistema umetnosti. ima sasvim određeno istorijsko mesto te da je iz tog ugla prvenstveno treba i vrednovati. nije mogao da razume nove načine oblikovanja muzičkog materijala. nastoji da sintetiše muzičku praksu XVIII veka. koji su zašli za okvire mocartovske muzike (istina. u najvećoj meri.uzelac. u svoj njihovoj www. on određuje na tlu samoostvarenja duha. kad je o muzici reč. i videći njen vrhunac u protestantskoj "crkvenoj muzici". Nije stoga nimalo slučajno da iako Hegel u svojoj estetici. Možda je tačno mišljenje da Hegel. Mocart je po Hegelovom mišljenju uspeo da sačuva umetnički ideal antike i upravo kod njega. Za Hegela muzički oblici nisu oblici bivstvovanja niti način života sveta. a zadatak muzike. kod Hegela muzika zauzima drugačije mesto i ima drugačiju funkciju pa se njegova estetika muzike može pravilno razumeti samo s obzirom na njegov celokupni pogled na svet i u kontekstu celine njegovog filozofskog sistema. on u svom uopštavanju ostaje zarobljenik klasicističkog modela i to se najjasnije pokazuje upravo kad izlaže pojam idealne muzike koji vlada zapravo samo do Mocarta. klasična forma poseduje meru.Milan Uzelac Filozofija muzike Ako je muzika za Šopenhauera najviša od svih umetnosti pa zauzima isto mesto koje kod Platona ima ideja dobra. a već su iz njega isključeni Rosini i Veber i nije nimalo slučajno što će kompozitore romantičarskih muzičkih oblika zvati majstorima ali ne i klasicima te za Hegela muzika zapravo teče od Baha/Hendla do Hajdna/Mocarta. smatra da ona kao umetnički izraz hrišćanskog srednjevekovlja i prvih stoleća novog veka.eu 222 . kao i Gete. kao što je to slučaj u pitagorejskoj tradiciji što seže do Keplera: bivstveno i sadržinsko značenje muzike koja je određena opštom subjektivnošću. a ne da ukaže na njene razvojne momente. da izloži duboku specifiku muzike.

Muzika je za Hegela "najromantičnija" od svih umetnosti. ali. T. i pojam romantičko treba razumeti u smislu savremeno. višem stupnju. kao umetnost karakteristična za novo doba gde se u prvom planu nalazi duhovni sadržaj (naspram čulnog materijala i forme). Nolit.: Filozofija nove muzike. www. Odlika hegelovske estetike je u stavljanju akcenta na sadržajnost i konkretnost i zato Hegel ističe kako je centralna tačka umetnosti jedinstvo sadržaja i njemu odgovarajuće forme koji se dovode do slobodne sveopštosti. nalazi se religija (kao predstavljajuća svest). u okvirima muzike klasična umetnička forma predstavlja estetski ideal i najviši domašaj moguć u istoriji muzike. muzika je umetnost romantike koliko i revolucije. Pritom treba imati u vidu da za Hegela pojam romantički. on muziku misli na tragu njenih izvornih moći i time je bliži Kepleru no svom vremenu. iako se s obzirom na sistemsku shemu Estetike muzika određuje kao romantička.eu 223 . dok se kao treća forma saznanja javlja filozofija kao "slobodno mišljenje apsolutnoga duha". Umetnost je za Hegela najniža forma apsolutnog duha. Zato. ima drugačije značenje od našeg i da muzika za njega nije u blizini pesničkih dela romantičara. isto tako. tj. bit tako shvaćene romantičke muzike je u večnosti klasične muzike. pa stoga nije mogao da razume ni betovenovsku klasičnu formu.uzelac. str. čulnog znanja u kojem ono apsolutno biva spoznato pomoću odražavanja i osećanja. Beograd 1968.Milan Uzelac Filozofija muzike protivrečnosti). 51. ni veberovski romantizam. Moglo bi se tvrditi 127 Adorno. na drugim. ona je oblik neposrednog. možda je još tada ispravno uočio da "pojam velike muzike pripada samo tek jednom istorijskom trenutku" a što će se potvrditi tek stoleće kasnije kad "čovečanstvo u doba radija i gramofonskih aparata počinje da zaboravlja šta je iskustvo muzike uopšte"127.

i to u njenom totalitetu izmirenu sa objektivnošću i sa onim što je čulno". u daljem tekstu u ovom poglavlju se brojevi odnose na stranice ovog izdanja. mora se poći od čulnog realizovanja umetničkoga dela.eu 224 . jer tek na osnovu tog svog realizovanja umetničko delo je zaista konkretno.: Estetika III. ako je materijalni supstrat muzike sistem zvukova i akorada koji poseduje određena fizičko-akustička svojstva i unutrašnji logički poredak. smisla i mogućnosti što leže u datom muzičkom materijalu. Hegelov sistem umetnosti rezultat je odnosa materijala i oblika oposredovanih duhovnošću.uzelac. kao i određivanje stvarnog značenja. Beograd 1970. predstavlja jedan posebni individuum koji je u isto vreme realan i u sebi završen128. tj. Umetničko delo treba shvatiti kao "neki u sebi raščlanjeni totalitet. 7. Ako je muzika samo u funkciji Hegelovog sistema jer je zadatak umetnosti u oživljavanju delatnosti subjektivnosti. jasno je što tada po njemu umetnost "ima samo i jedino tu dužnost da istinu onakvu kakva je ona u duhu iznese pred nas u naše čulno opažanje. ako se struktura muzike kristalizuje u zavisnosti od čovekove aktivnosti ili pasivnosti. tada se kao zadatak muzičke estetike postavlja dešifrovanje postvarene strukture tog sistema i u njoj zapretanih ljudskih sadržaja. stoga. www.F. Stvarnost umetnosti pripada totalitetu i realni svet umetnosti čini sistem posebnih umetnosti. str. Istovremeno.Milan Uzelac Filozofija muzike kako je Hegelov program dat već u Fenomenologiji duha: subjektivno oživeti opredmećene proizvode duha i probuditi subjektivnost skrivenu u njihovoj supstanciji.V. te. on smatra da se prava podela umetnosti može izvesti samo na osnovu prirode 128 Hegel. i u toj osamljenosti može da predstavi celokupnost različitih formi umetnosti (8). G. i to kao neki organizam" čije se razlike pokazuju kao samostalni članovi od kojih se svaki za sebe pretvara u samostalnu celinu.

Gledanju. sa njima se preko uobrazilje i ujedinjuju. s druge strane. Kako su umetničke tvorevine čulne realnosti. 1970. pristupačne su sve materijalne pojave koje postoje u prostoru jedne izvan drugih. posredstvom te "nematerijalne materije" koja sa svoje strane pretpostavlja da objekti postoje samostalno i slobodno i čini da oni svetle i da se pojavljuju. gde se subsumiraju pod opšte pojmove.eu 225 . i time čini da unutrašnjost predmeta postane za samu unutrašnjost (16). Hegel smatra da svojstva čula kao i njima odgovarajuća materijalnost u kojoj se delo objektivizuje moraju biti princip podele za pojedine umetnosti: prema predmetima se teorijski mogu odnositi čulo vida i čulo sluha kojima se kao treći elemenat pridružuje čulna predstava. u kome se njegovim zvučanjem ispoljava jednostavna subjektivnost tela. ono što je duhovno zauzima u predstavi formu spoljašnje stvari i www. 15). Ovo idealno kretanje. naše uho shvata isto tako teorijski. Uz ova čula. dok. Čulo vida ima prema predmetima čisto teorijski odnos i to posredstvom svetlosti. njihova duša. već samo neko prosto drhtanje predmeta pri čemu objekt ostaje nenačet. kao što ono shvata oblike i boje. "sećanje. Čulo sluha je drugo teorijsko čulo i umesto oblicima i bojama ono se bavi tonovima. sama spoljašnja realnost egzistira kao nešto unutrašnje i duhovno. ali koje se pokazuju samo u svome obliku i svojoj boji (16).uzelac. tako da sada. slobodnom od požude. treperenjem tela koje nikako ne predstavlja neki proces raspadanja. ali ih stvarno ne uništava ni neprimetno ni otvoreno kao što to čine vazduh ili vatra. kakav je potreban čulu mirisa.Milan Uzelac Filozofija muzike umetničkog dela koja "u totalitetu rodova eksplicira totalitet onih strana i momenata koji se nalaze u njenom vlastitom pojmu" (Hegel. kao treći elemenat dolazi čulna predstava. s jedne strane. pamćenje onih slika koje na osnovu pojedinačnih opažaja stupaju u svest. kaže Hegel.

Na prvom mestu. zatim na (b) umetnost tonova (muzika) i (c) poeziju koja kao govorna umetnost koristi ton samo kao znak da bi preko njega uticala na unutrašnje duhovno posmatranje. Arhitekturu Hegel smatra najtežom i u intelektualnom pogledu najmanje rečitom umetnošću.eu 226 . vajarstvo i slikarstvo) koje svoju sadržinu obrađuju dajući joj objektivne oblike i boje koje se spolja mogu videti. po mišljenju Hegela. verna početku postoji simbolična tendencija da se izrazi nejasno. ali se ova ne oblikuje samo u zavisnosti od prirodnih uslova.Milan Uzelac Filozofija muzike dospeva do svesti u obliku neke eksteriornosti i koegzistencije" (16). koje počiva na pomenuta tri elementa (čulo vida. koji su potpuno spoljašnji. njen materijal (drvo. osećanje i predstavljanje. nalazi se arhitektura koja se zadovoljava sadržinom i načinom predstavljanja. Na osnovu ovakvog shvatanja.uzelac. Na drugom mestu je skulptura koja svoj izraz ima u telesnoj pojavi. dok je njena forma u tvorevinama spoljašnje prirode koje su prost spoljašnji refleks duha (18). Egipat) u njenim počecima ima malo neposredne praktične svrhe. čulo sluha. u klasično doba se odvaja. dele na (a) likovne umetnosti (arhitektura. a www. čulna predstava). njen materijal je takođe teška materija u trodimenzionalnom prostoru. Arhitektura već po svom izboru medija i načina izražavanja pripada dobu simbolizma. sve se umetnosti. pošto njeno formiranje određuje realni život duha čiju imanentnost umetnost ovde predstavlja u formi stvarnog umetnički određenog bića (18). kao početak umetnosti. Dok je u simboličkom sistemu vajarska umetnost stopljena sa arhitekturom. kamen) je teška materija koja se uobličava po zakonima zemljine teže. Vavilon. Iako teži korisnosti i lepoti ujedno (Sirija. postaje samostalna i čini središte i opravdanje cele zgrade. Dok arhitektura ostaje na nivou simboličkog nagoveštavanja.

ipak je ta magija i tada prostorna: to su prividi koji se nalaze jedni izvan drugih i koji usled toga postoje (291). već ono traži određenu vidljivost koja je isto tako u sebi podvojena na pojedinosti kao što je učinjena unutrašnjom. u čarolijama svetlo-tamnog. kao najviši oblik unutrašnjeg života subjekta. te je svetlost upravo zbog toga pomračena u samoj sebi. trodimenzionalnog prostora i na njegovo mesto dolazi idealni prostor. svoju svetlost.uzelac. jeste boja" (19). Međutim. u oblast romantike se ulazi sa slikarstvom koje se u velikoj meri oslobađa privida koji se više ne vezuje za oblik kao takav. ona je u njemu samom prožeta svetlošću.u igri privida i protivprivida. slikarstvo "svodi dimenzije prostora sa tri na dve. "vidljivi duh" koji ne pruža otpor i ne nosi težinu. Naspram slikarstva je muzika čiji je pravi elemenat unutrašnjost kao takva. prvoj od romantičkih umetnosti uklonjen teret realnog. i prostorna odstojanja i prostorne oblike predstavljanja pomoću privida proizvedenih bojama.Milan Uzelac Filozofija muzike skulptura oživljavajući sadržinu predstavlja klasičnu fazu umetnosti. javlja slikarstvo u kojem se spoljašnji oblik pretvara u izraz unutrašnjosti. osećanje kao takvo. Da bi izrazilo unutrašnjost duševnosti. Tako se na trećem mestu. već može da se pokazuje u svom vlastitom elementu . a njen www. za njega je karakteristično (a) ukidanje realne čulne pojave čija se vidljivost preinačava u prost privid umetnosti i (b) upotreba boja. dolazi svetlost. tj na površinu kao najbližu unutrašnjost spoljašnjeg. To je tako stoga što slikarstvo ne teži da predmete uopšte učini vidljivim. A jedinstvo svetlosti i tame i njihovo stapanje u jedno. materija koja je u samoj sebi mračna dobija u slikarstvu svoju unutrašnjost. Tako je u slikarstvu. ljudska duševnost. njena sadržina je duhovna subjektivnost.eu 227 . svoju idealnost. U skulpturi i građevinarstvu oblici postaju vidljiviji na osnovu spoljašnje svetlosti.

ali koje ne zadržava samostalnu vrednost.uzelac. kao epska poezija ona svojoj sadržini daje formu objektivnosti koju sačinjava jedan svet nastao u govoru.eu 228 . Poezija ne radi ni za čulo opažanja (kao likovne umetnosti) niti za prosto idealno osećanje (kao muzika). poezija. Sinteza prostornih i vremenskih umetnosti je poezija u kojoj se realizuju principi kako slikarstva. apsolutnu prevlast poezije Hegel pravda time što je jedino govor u stanju da prihvati. materijal koji ona koristi ima samo vrednost sredstva (koje je umetnički obrađeno. za prostor. Najviša forma poezije. gde je materijal sredstvo koje služi samo svome uobličavanju i koje se odlikuje nastojanjem da se ispuni duhovnim svetom i određenom sadržinom predstavljanja i posmatranja). u drami poezija prelazi u govor "u okviru neke određene u sebi zatvorene radnje koja se isto tako www. prizivajući muziku u pomoć da bi dalje prodrla u osećanja i duševnost ona svojoj sadržini daje formu objektivnosti. po mišljenju Hegela jeste dramska poezija koja u sebi sjedinjuje objektivnost epa i subjektivni princip lirike. već samo teži da svoja u unutrašnjosti uobličena značenja duha učini pristupačnim duhovnom predstavljanju i posmatranju. Ako je za likovne umetnosti zajedničko to što su još uvek vezane za spoljašnju realnost. a kao lirska poezija. Zato je po mišljenju Hegela poezija totalna umetnost i to joj omogućuje da u svojoj oblasti ponavlja načine prikazivanja drugih umetnosti. u muzici biva izbrisana spoljašnja prostornost i stoga je ona vremenska umetnost koja izražava unutrašnje kretanje duha. pa tako i umetnosti.Milan Uzelac Filozofija muzike materijal je ton i veza među tonovima. toliko gubi u čulnosti (20). smatra Hegel. izrazi i predstavi sve ono što svest koncipira i u svojoj vlastitoj unutrašnjosti duhovno uobličava. Zato je. po svojoj sadržini najbogatija i najbezgraničnija umetnost. tako i muzike. kao što je slučaj sa tonom u muzici. mada koliko dobija u duhovnom obliku.

Stoga. pošto od svih umetnosti upravo ona ima moć da saopštava ono unutrašnje a da u svojoj objektivnosti ostaje subjektivna. gde se arhitektura javlja kao osnova i temelj umetnosti nastojeći da "onom bez unutrašnjosti osigura formu i značenje". da kad taj čulni materijal zatreperi u svojoj unutrašnjosti. ne www. Iz tog treperenja i njihanja unutrašnjih delova jednog tela proizlazi ton . i zato joj je radi shvatanja njenih proizvoda potreban neki drugi subjektivni organ. najviši stupanj poezije i umetnosti uopšte. U ovako izloženom sistemu umetnosti. koja je predmet ovog našeg izlaganja. Dok mirno gledanje umetničkih dela. sa muzikom dolazi do ukidanja prostornosti tako što delovi čulnog materijala ne leže mirno jedni izvan drugih već počinju da se kreću i to tako. muzika predstavlja suprotni pol pošto je njen zadatak u tome da "formu i značenje da životu čiste unutrašnjosti". Tako se specifičnost muzike kao umetnosti. Uzimajući ton za svoj čulni materijal muzika napušta elemenat spoljašnjeg oblika i njegove opažajne vidljivosti. svaki deo tog koherentnog tela ne samo što menja svoje mesto već teži da se vrati unatrag u svoja prvobitna stanja.eu 229 . Ako je slikarstvo tri prostorne dimenzije skulpture svelo na dve (na površinu). i ono je. ona je takva vrsta predstavljanja koja ono subjektivno kao takvo uzima kako za sadržinu tako i formu.čulni materijal muzike (292). čulo sluha koje kao i čulo vida ne pripada praktičnim već teorijskim čulima. ostavlja predmete da mirno i za sebe postoje onakvi kakvi su i tamo gde su.Milan Uzelac Filozofija muzike objektivno prikazuje kao što izražava unutrašnjost ove objektivne stvarnosti" (21).uzelac. lišeno svake požude. po svojoj formi i po svojoj sadržini dramska poezija predstavlja najsavršeniji totalitet. još idealnije nego čulo vida (292). manifestuje u tome što u sebi sjedinjuje dva ekstrema: dubinu unutrašnjosti duše i strogi razum.

njena sadržina je subjektivnost po sebi i njen izraz ne dospeva ni do kakve objektivnosti koja prebiva i ostaje u prostoru. ne okrećući se praktički prema objektima. da bi mogla da se pokaže kao adekvatna zvučanju i tonovima jer ton uzet sam za sebe potpuno je apstraktan i dok je u vajarskoj ili slikarskoj umetnosti moguće da se forme mnogobrojnih predmeta izrade u kamenu ili boji i ti predmeti mogu biti u njima predstavljeni shodno svome biću. već prava više-manje idealna duševnost. već nešto što se održalo u svojoj čulnoj egzistenciji. Muzika utiče na osećanja koja leže u najskrivenijim dubinama ljudske duše. pa su u sistemu zvukova videli određen način postojanja organskih celina.eu 230 . i kao takva ona se obraća samo srcu (293). To Hegelu omogućuje da postavi pitanje kakva mora po svojoj prirodi biti unutrašnjost. Zadatak muzike. sadržina muzike svojim slobodnim nepostojanim lebdenjem pred nama predstavlja jedno saopštavanje koje ne traje kao nešto samostalno. nije u tome da zvucima izrazi predmetnost. za muzički izraz podesna je samo ona unutrašnjost koja je potpuno lišena objekata tj. po Hegelu.uzelac. čulo sluha. a ono što pri tom gledanje na tim delima shvata to nije nešto što je u samom sebi idealno postavljeno. koji postoji zahvaljujući delovanju centrifugalnih i centripetalnih sila. ona je umetnost srca.Milan Uzelac Filozofija muzike želeći da ih ikako ništi. već je nošeno onim što je unutrašnje i subjek- www. pritom ne treba gubiti iz vida da se Šeling vraća i nekim formama pitagoreizma. time je on bliži Geteu i Šelingu koji su u muzici zamišljali akustičku analogiju "učenja o bojama". apstraktna subjektivnost kao takva. Očito je da se Hegel ne povodi za "kosmičkim" analogijama i da muziku hoće da razume u njenoj antropocentričkoj suštini. čuje rezultat onog unutrašnjeg treperenja tela na osnovu kojeg se više ne pojavljuje miran materijalni lik. već način kako se u sebi kreće samobivstvo u njegovoj subjektivnosti i idealnoj duši.

Ako je slikarstvu i vajarstvu telo prirodni elemenat umetnosti i umetničkog izraza. ona u sebi ujedinjuje dve krajnosti koje se lako osamostaljuju jedna u www. U muzici vlada najveća strogost razuma. ili simetrije i euritmije) to isto čini i muzika (ukoliko se nezavisno od izraza osećanja pridržava harmoničnih zakona tonova koji se zasnivaju na kvantitativnim odnosima. on ističe kako između muzike i arhitekture postoji srodnost.Milan Uzelac Filozofija muzike tivno i postoji samo radi te subjektivne unutrašnjosti koja u pogledu sadržine i načina izražavanja čini formalni elemenat muzike. Svoje izlaganje o posebnim problemima muzike Hegel započinje određivanjem njenog opšteg karaktera i kroz poređenje muzike s likovnim umetnostima i poezijom. Dok u skulpturi i slikarstvu duhovna unutrašnjost prelazi na opažaje i predstave i na njihove forme koje je proizvela fantazija. s druge strane. kao što arhitektura svoje forme ne uzima iz oblasti onog što postoji (već ih dobija od duhovne moći pronalaženja da bi ih uobličila prema zakonima teže. takvog identiteta nema ni u muzici. potčinjava formama zakonitosti i simetrije).uzelac. to omogućuje poređenje muzike s arhitekturom. iako su one jedna drugoj suprotne: u građevinarstvu sadržina koja treba da se odrazi u arhitektonskim formama ne ulazi potpuno u figuru (kao što je to slučaj u delima skulpture i slikarstva) već ostaje njena spoljašnja strana. zidova i greda). u muzici je ton veštački elemenat. dotle je muzika više sposobna da izrazi samo elemenat osećanja i da potom predstave duha (izražene za sebe) okruži melodičnim zvucima (kao što arhitektura oko kipa nekog boga stavlja racionalno izrađene forme svojih stubova. ili se pak. različita od nje.eu 231 . jer se u njoj (kao prvoj romantičkoj umetnosti) ukida klasična identičnost između unutrašnjosti i njenog spoljašnjeg određenog bića.

između muzike i arhitekture postoji i razlika: ako kvantitativni odnosi (tačnije.uzelac. u njenoj mirnoj koegzistenciji. a muzika prerađuje dušu tonova koja se borbom oslobađa iz prostorne materije. dok svet tonova koji brzo promiče ulazi preko uha neposredno u unutrašnjost duševnosti i u duši budi simpatična osećanja (296-7). koji su u skulpturi potpuno ugrađeni jedno u drugo). Kad je reč o odnosu muzike i likovne umetnosti Hegel smatra da se muzika najviše razlikuje od skulpture (i to kako u pogledu materijala i njegovog načina uobličavanja tako i s obzirom na odnos spoljašnjosti i unutrašnjosti. U tome treba videti i osnovne razloge što obe ove umetnosti pripadaju dvema potpuno različitim oblastima duha. odnosi mere) čine osnovu obeju umetnosti.Milan Uzelac Filozofija muzike odnosu na drugu i pritom muzika dobija arhitektonski karakter. S druge strane.eu 232 . posebno onda kad (odvojeno od izraza duševnosti) oštroumno izvodi sama za se jednu muzikalnu građevinu izrađenu od tonova shodno zakonima muzike (296). Arhitektura koristi tešku čulnu materiju. a delom s obzirom na način obrade materijala. Ako slikar ili vajar ono što nalaze u prirodi doteruju prema svom shvatanju i usklađuju ih sa određenom situacijom ili izrazom koji proističe iz njene sadržine (a to www. i to u kvalitativnim razlikama zvuka i u kretanju koje neprestano struji u vremenu. pa je pritom vezano njegovom formom koja stvarno postoji izvan umetnosti. iako slikarstvo (kao i skulptura) uvek ima za cilj da predstavi neki objektivan prostorni lik. čime slikarstvo može da se približi muzici). jer građevinarstvo podiže svoje ogromne tvorevine u trajnim simboličnim formama radi spoljašnjeg posmatranja. Sa slikarstvom muzika ima više srodnosti (zbog pretežne prisnosti svog izraza. materijali koji se (shodno tim odnosima) u njima uobličavaju potpuno su suprotni jedan drugome.

čisto zvučanje i njegovo udubljivanje u sadržinu. dok se u muzičkoj umetnosti ponavljanje teme. umesto da se ispolji u stvaranju neke slike u spoljašnjosti. ton je samostalno. ono se sastoji u povlačenju u vlastitu slobodu unutrašnjosti. S druge strane. da ispolji ono što se u predstavi skriva i što se od početka nalazi u njoj. predstava i misli ima svoju sebi imanentnu spoljašnjost i objektivnost. isticanje sitnica u likovnim umetnostima je od posebnog značaja. ili. Ako je zadatak umetnosti da oslobađa dušu od patnje i potištenosti (tako što najsvirepije tragične udese ublažuje time što ih posebnim načinom uobličavanja pretvara u uživanje) onda takav zadatak muzika. već se u njoj artikulisani ljudski glas svodi na govorni znak predstave. dok likovni umetnik treba da proizvede. tad se uočava kako se u poeziji ton ne stvara pomoću instrumenata (i pri tom umetnički uobličava). Sve to ne sprečava da prava oblast muzičarevih kompozicija ostaje više-manje formalna unutrašnjost.Milan Uzelac Filozofija muzike znači da tu imamo gotovu sadržinu koju treba umetnički individualizovati s obzirom na već samostalne forme prirode).eu 233 . u uveravanju da je muzičar kao umetnik slobodan od svake sadržine (297-8). treba reći da ni muzičar ne započinje svoj rad nezavisno od svake sadržine. izvođenje u muzičkom delu je sasvim drugačije: u muzičkoj temi je značenje koje ona treba da izrazi već iscrpljeno. koja sama za sebe nema nikakvo značenje.uzelac. oblači ma koje svoje raspoloženje u formu neke muzičke teme koju potom dalje uobličava. tj. koje kao oznaka osećanja. Kad je reč o odnosu muzike i poezije. www. po mišljenju Hegela. u opširno posmatranje sebe u samom sebi a u nekim oblastima muzike. čulno određeno biće. može da ostvari u najvećem mogućem stepenu. već nezavisnije. razna odstupanja i prožimanja drugim vrstama zvukova pokazuju suvišnim za razumevanje (298). već ovu nalazi u nekom tekstu koji stavlja u note.

kao muzička tvorevina postaje sama sebi svrha. mi mislimo i služimo se rečima. Boje i njihovi spojevi uzeti kao jednostavne boje. duševnih raspoloženja i izliva strasti i na taj način proizvodi umetnička dela koja (kako po svojoj spoljašnjoj formi tako i po svojoj unutrašnjoj www..Milan Uzelac Filozofija muzike Objektivnost unutrašnjeg kao unutrašnjeg ne sastoji se u glasovima ili rečima već u tome što sam ja svestan neke misli ili nekog osećanja. To je tako stoga što fantazija ima zadatak da iz ovih živih slika. ali nam pri tom nije potrebno da stalno govorimo.eu 234 . u slikarstvu su isto tako bez značaja. pa on (ukoliko je ton) predstavlja cilj muzičke obrade. radnji. ton ovde iznova zadobija svoju samostalnost. već joj moraju biti pridodati forma i njen izraz. ili tako što razvijam ono što se nalazi u pomenutoj misli ili predstavi. formama boja stupa u tešnju vezu no što je to slučaj sa vezom glasova i reči s predstavama.. Blagodareći toj ravnodušnosti govornih glasova kao čulnih prema duhovnoj sadržini onih predstava radi čijeg se saopštavanja upotrebljavaju. Pošto carstvo tonova nema označavajuću funkciju moguće je da ono bude oblast takvog uobličavanja čija vlastita forma. boja kao takva još ne sačinjava slikarstvo. već sam ton kakav je on po sebi čini sopstvenim elementom. Ono što poezija gubi u spoljašnjoj objektivnosti time što može da odstrani svoj čulni elemenat. Doduše. Sa tim. ona dobija u unutrašnjoj objektivnosti onih živih slika i predstava koje poetski jezik izlaže pred duhovnu svest. koje pretvaram u svoje predmete te ih tako imam pred sobom. nastavlja Hegel.uzelac. "u predstavi". i u odnosu prema onom što je duhovno one predstavljaju samostalan čulni elemenat. osećanja i misli proizvede jedan u samome sebi zatvoren svet događaja. ogleda se u tome što muzika ne srozava ton na stupanj govornog glasa. duhovno oživotvorenim. Razlika poetske upotrebe tona i upotrebe tona u muzici.

eu 235 . tekst mora biti po svom poetskom izvođenju površan i mora ostati kod opštih osećanja i opšte priznatih predstava. to je štetno po onu drugu: ako je tekst. kao poetsko umetničko delo po svojoj vrednosti potpuno samostalan. suprotnosti i isposredovanosti koji padaju u okvir čisto muzičkog područja tonova.Milan Uzelac Filozofija muzike sadržini) predstavljaju za naše duhovno osećanje. u njihovom spoju. već takođe i izražavanja ma koje određene sadržine. onda pesnik ne sme želeti da mu se slušaoci dive kao pesniku (302). operske arije ili tekstovi u oratorijumima mogu biti sa čisto poetskog stanovišta osrednji ili čak slabi. Poredeći poeziju i muziku Hegel ističe da. pa su za muzičko komponovanje nezgrapne i neupotrebljive. jer.uzelac. tad se tekst i inače razume malo ili nimalo. U tom smislu su po Hegelovom mišljenju vrlo vešti Italijani dok se Šilerove pesme pokazuju neadekvatnim jer nisu stvarane u tom cilju. dok u slučaju kad zadobije zavisan položaj. onda. Ako muzika (kao muzička tvorevina) dospe do većeg savršenstva. muzika ostaje prazna. onda on može dati samo neznatnu podršku muzici. s obzirom na način njihovog razumevanja. Zato pesme. promena. po rečima Hegela. muzika (u odnosu na sve umetnosti) sadrži u sebi najviše mogućnosti da se oslobodi ne samo svakog stvarnog teksta. To znači da poetske obrade dubokih misli ne mogu služiti kao dobar muzički tekst a isto je tako i sa opisima spoljašnjih predmeta prirode kao i sa opisnom poezijom uopšte. u tom slučaju. Ako se postavi pitanje razlike između muzike i drugih umetnosti. gledanje i predstavljanje celokupnu stvarnost. pridavanje većeg značaja tekstu u muzici oznaka je nemuzikalnog pravca u muzici (303). ako jedna od njih preovlađuje. ako muzičar treba da dobije slobodno polje rada. pa se može zadovoljiti samo nekim u sebi zatvorenim tokom poređenja. bez www.

po Hegelu.Milan Uzelac Filozofija muzike značenja. neko duhovno osećanje srca a izraz. tek tada muzika dospeva na stupanj prave umetnosti. ističe ovaj filozof. pa da u njih prevede predstave da bi iznova postale dostupne osećanju i saosećanju. te pošto joj nedostaje duhovna sadržina i izraz (tj. topovi i genijalnost vojskovođe (310-311). potrebno je oružje i potrebne su vojskovođe. tj. pa je osnovni cilj muzike u tome da taj skriveni život odjekne u tonovima sam za sebe. Pravi zadatak muzike se stoga sastoji u tome da svaku sadržinu predstavi duhu ne u obliku opšte predstave. Poslednji izvor subjektivnog dejstva koje vrše tonovi leži u načinu na koji jedno muzičko delo dospeva do nas i kojim www. Međutim da bi muzika uopšte mogla delovati. kako ona postoji u svesti. Hegel s kritičnošću govori o "čudima" koje je u ranijim vremenima činila muzika: Orfejevo pripitomljavanje zveri pomoću muzike. već ideje.eu 236 . ili da se pridruži izgovorenim rečima i predstavama. duša te sadržine jesu tonovi (310). a da bi muzika mogla postojati ona to može samo u delovanju. ne može još ubrojati u prave umetnosti. potrebno joj je pridodati sadržinu. poučen događajima nakon Francuske revolucije smatra da ne može sama muzika da proizvede takva raspoloženja kao što su hrabrost ili preziranje smrti. Neprijatelj se. rušenje zidina Jerihona. Hegel. nego na način na koji ona nastaje i živi u oblasti subjektivne unutrašnjosti. Ali. pobeda Lakedemonjana protiv Mesinjana uz pomoć Tirtejeve muzike. Tek kad se u čulnom elementu tonova i njihovih raznovrsnih figuracija izražava duhovna sadržina na prikladan način.uzelac. niti u obliku spoljašnjeg određenog oblika. glavna odlika svih umetnosti). danas zidine nekog utvrđenja ne može srušiti muzika (koja može biti samo potpora onih sila koje su već ispunile i osvojile duše boraca). ona se. ne može potući samo marševima. velika moć Marseljeze za vreme francuske revolucije. potrebno je nešto više od samo apstraktne sukcesije tonova u vremenu.

Svaki ton predstavlja samostalnu egzistenciju koja je u sebi završena. već njihove umetnički izrađene i usavršene izraze. i to stoga što osećanje kao takvo. Nakon tumačenja muzike s obzirom na to što ona uobličava i oživotvoruje ton i to tako da bi u njemu odjeknula subjektivna unutrašnjost. za razliku od tona kao prostog zvuka bez sadržine. a donekle već i u instrumentalnoj muzici što je u stanju da izvede samo praktičan umetnik. Hegel. Svoju muzičku vrednost ton dobija na osnovu svoje frekvencije. saopštenje u koje on unosi svu svoju osobenu unutrašnjost. samostalne. ali koja se ne raščlanjava i subjektivno povezuje u neko živo jedinstvo kao što je životinjski ili ljudski organizam. ima svoju sadržinu. utoliko njen izraz mora da se pokaže kao saopštenje nekog živog subjekta. statue i slike) već su po svojoj prirodi takvi da tek što pred nama odjeknu oni su već iščezli. potrebno je da se muzičko delo pred nama stalno reprodukuje. objektivne postojanosti (kao tvorevine arhitekture. značenje i izraz u oživotvorenoj vezi sa ostalim tonovima i njihovim spojevima. (takav slučaj imamo najčešće u pesmi otpevanoj ljudskim glasom.Milan Uzelac Filozofija muzike se ono razlikuje od umetničkih dela ostale umetnosti. ton tek na osnovu određene umetničke obrade može postati sposoban da u sebe primi neki unutrašnji život i da tako postane njegov izraz. niti na samoj sebi pokazuje da u svojoj osobenosti može postojati i dobiti smisao. Pošto tonovi nemaju neke trajne. Ta nužnost reprodukovanja ima i jedan dublji smisao: ukoliko je sama subjektivna unutrašnjost ono što muzika uzima za svoju sadržinu (s ciljem da se pojavi kao subjektivna unutrašnjost). tek na osnovu odnosa prema drugim tono- www.eu 237 . blagodareći svojoj živoj umešnosti koja je duhovna koliko i tehnička).uzelac. ispituje neophodna sredstva koja omogućuju da tonovi ne predstavljaju više prirodne uzvike u kojima se izražavaju osećanja.

U tom pogledu na tonu treba razlikovati dva momenta: (a) apstraktnu osnovu. koja tonovima daje život. dotle se u muzici rađa najdublja suprotnost između slobodne unutrašnjosti i kvantitativnih osnovnih odnosa koju ona savlađuje u sebi tako što slobodnim pokretima duše daje sigurno tlo na kome se unutrašnji život kreće i razvija u slobodi (314). suprotstavljajući im se. muzika i arhitektura postaju umetnost tek u svojim tvorevinama koje stvaraju na osnovu proporcionalnih odnosa. tj. Ako se proizvodi likovnih umetnosti nalaze u prostoru jedni pored drugih i tu realnu prostornost predstavljaju u realnom ili prividnom totalitetu. ako hoćemo da govorimo sa sigurnošću o tonovima.uzelac. Po mogućnosti da se može svesti na jednostavne kvantitativne odnose muzika ima najviše srodnosti sa arhitekturom jer. ili se s njima sjedinjuje (313). Dok arhitektura ne dospeva dalje od nekakve harmonije formi. na brojnim odnosima čiji je osnov u prirodi samog tona. opšti elemenat koji još nije fizički određen (tj. Uz ova dva momenta na trećem mestu je (c) duša. to možemo činiti samo navodeći njihove brojčane odnose. unutrašnja treperenja tela pripadaju umetnosti samo po www. Određenost tonova se zasniva na kvantumu. kao i ova gradi svoje tvorevine na proporcijama. međutim.eu 238 . realnu razliku koja postoji među tonovima (usled različnosti čulnog materijala i usled različnih odnosa u kojima tonovi stoje jedni prema drugima i prema svome totalitetu). oblikujući ih u celinu i koja njihovom kretanju i njihovom realnom zvučanju daje duhovni izraz.Milan Uzelac Filozofija muzike vima on dobija svoju stvarnu određenost čime se razlikuje od njih. muzika proizvodi tonove samo tako što će učiniti da neko telo koje se nalazi u prostoru zatreperi u sebi i pređe u talasasto kretanje. vreme u čijem se području tonovi razvijaju) i (b) samo zvučanje.

Ja se pokazuje kao www. samosvest. a kao negativna delatnost ono je negacija tačke radi neke druge vremenske tačke (koja se ukida potom zbog neke treće tačke. kao forma spoljašnjeg načina postojanja ono u sebi sadrži isti onaj princip koje se u ja. muzika ne može da ga ostavi u toj neodređenosti. kao negacija forme postojanja. već budući da postaje objekat samog sebe). Sâmo ja nije neodređeno neprekidno postojanje i trajanje bez oslonca. te je u muzici čulni materijal značajan samo na osnovu svog kretanja u vremenu a ne na osnovu svoje prostorne forme.Milan Uzelac Filozofija muzike tome što idu jedna za drugim. da njegovom toku dâ meru a što ima za posledicu pojavu vremenske mere tonova u muzici. ali tek na osnovu usredsređivanja i vraćanja u sebe. prelazi u samostalno biće. Hegel posebnu pažnju pridaje vremenu kao konstitutivnom elementu muzike. već je prinuđena da ga bliže odredi. usled čega vreme postaje brojivo. Vreme je u najtešnjoj vezi sa čistim ja koje u tonovima opaža svoju unutrašnjost. U toj sukcesiji vremenskih tačaka svaki pojedini ton može da se uoči sam za sebe kao jedinica. pošto vreme predstavlja neprekidno postajanje i prestajanje takvih vremenskih tačaka. ono se pokazuje kao ravnomerno strujanje i kao neko u sebi homogeno trajanje. Budući da muzičko vreme nije isto što i realno vreme. on smatra da ono nije do te mere pozitivna forma postojanja kao što je to prostor (gde se predmeti nalaze jedan pored drugog i izvan drugog). već ono postaje određeno.eu 239 . koje se u svojoj apstraktnoj jednolikosti ne razlikuju jedna od drugih. manifestuje kao ono što je unutrašnje i duhovno. već da predstavlja negaciju spoljnih odnosa. a može da se dovede u kvantitativnu vezu i sa drugim tonovima. itd). i na osnovu tog odnosa prema sebi ono je samoosećanje. vreme je tačka.uzelac. S druge strane. Na taj način ono sebe ne ukida. kao njegovoj apstraktnoj podlozi.

može. a što se postiže stavljanjem akcenta na određene delove takta. neprestano ponavlja.eu 240 . doneti taktu pravi život.Milan Uzelac Filozofija muzike biće za sebe koje usredsređujući se u sebi prekida apstraktni kontinuitet čime se oslobađa izlaženja iz sebe a to opet znači da se trajanje jednog tona ne produžava neodređeno u beskonačnost. ukoliko se muzika javlja kao pratnja. na taj način takt u muzici igra istu ulogu kao pravilnost u arhitekturi. koji se sastoji u utvrđivanju jedinice vremena kao mere koja se apstraktno. muzika (izuzev ljudskog glasa koji jedino zatiče u prirodi) mora sama sebi da pribavi sva druga sredstva za proizvođenje tonova.uzelac. dotle muzika (koja se kreće u elementu koji je tek umetnost proizvela) mora savladati znatne teškoće pre no što se osposobi da proizvodi tonove. tek ritam. Dok skulptura ili slika nalaze svoj čulni materijal (drvo. kao mera vremena. međutim. ili metala (i tu nisu potrebni neki novi izumi). u prvom slučaju dovoljno je mešanje boja. To znači da muzika mora da stvori na- www. ravnomerno. ili ga tek nešto malo prerađuju kako bi ga mogli upotrebiti. Apstraktna osnova takta i ritma dobija svoje ispunjenje i mogućnost da postane konkretna muzika tek unutar carstva tonova kao tonova i ta suštinska oblast muzike obuhvata zakone harmonije. Različiti delovi vremena povezuju se među sobom u određeno jedinstvo u kome ja svoju identičnost sa sobom ostvaruje za sebe i pritom se jednakost ja sa samim sobom pokazuje kao jednoobrazno ponavljanje jedne te iste jedinice vremena. kamen. onda se između njenog ritma i ritma poezije uspostavlja suštinski odnos (pri čemu akcenti takta ne smeju protivrečiti akcentima metra). samo trajanje poprima svoj početak i kraj kao određeno počinjanje i prestajanje. već ukidanjem niza vremenskih momenata koji u sebi nema nikakvih razlika. Tako se dolazi do pojma takta. boja) više ili manje gotov. po mišljenju Hegela.

koji u sebi ujedinjuje karaktere duvačkih instrumenata i instrumenata na žicama (jer ljudski glas predstavlja vazdušni stub koji treperi. Harmonija obuhvata samo one suštinske odnose koji sačinjavaju zakon nužnosti za svet tonova ali koji još uvek ne sačinjavaju muziku u pravom smislu . određenje intervala i njihovu sukcesivnost u skali i kod različitih tonova.kao što to ne čine ni mera ili ritam. kao zvuk kojim unutrašnjost po svojoj prirodi raspolaže radi izražavanja onog što je unutrašnje. kod ostalih instrumenata telo koje se prenosi u stanje treperenja ravnodušno je spram ljudske duše i njenom osećanju i daleko je od nje (dok ono iz čega duša odjekuje u pesmi jeste njeno vlastito telo). Saglasno sa tradicionalnim učenjem.Milan Uzelac Filozofija muzike ročite instrumente kako bi bila u stanju da organizuje totalitet tonova. Melodija obuhvata slobodno zvučanje duše u oblasti www. dok u trećem koraku (c) predmet izlaganja je oblast u koju se prethodne dve slivaju kao u svoju osnovu koja uobličuje tonove. on predstavlja savršeno zvučanje i zato se najbolje stapa sa ostalim instrumentima. funkcioniše kao zategnuta žica). zakonito tle na kome se duša slobodno kreće. takt i ritam. ali blagodareći mišićima. Istovremeno ljudski glas se može razumeti kao zvučanje duše. kao najslobodniji i po zvuku najsavršeniji instrument Hegel ističe ljudski glas. već budući da su samo njena supstancijalna osnova. Čitavo dosadašnje izlaganje pokazuje da Hegel nastoji da sredstva muzike izloži u tri metodska koraka: u prvom on (a) izlaže način uobličavanja vremenskog trajanja tonova s obzirom na meru vremena. Ljudski glas sadrži idealni totalitet zvučanja. posebno s učenjima prvih hrišćanskih otaca.uzelac.eu 241 . u drugom (b) izlaže stvarno zvučanje (zvučanje instrumenta i ljudskoga glasa). koje se kod ostalih instrumenata razlaže na svoje posebne vrste. a to je melodija.

www.Milan Uzelac Filozofija muzike muzike i tu je pre svega reč o poetičnosti muzike. ritam i harmonija ostaju apstrakcije (koje u svojoj muzičkoj izolovanosti nemaju nikakve vrednosti) i koje mogu do prave muzičke egzistencije da dođu samo pomoću melodije. po njegovom mišljenju. Drugu teškoću on vidi u samoj prirodi muzike. Aristida i Keplera. Već ranije on je naglasio da muzika može imati ulogu pratnje i to onda kad se njena duhovna sadržina ne shvata 129 Nakon Platona i Aristotela. a koju smo pomenuli već na početku. kao i uvid u mišljenja poznavalaca muzike.eu 242 .uzelac. o govoru duše koji u tonove izliva unutrašnje radosti srca i njegove bolove. i sasvim drukčije poznavanje najsavremenijih dela muzičke umetnosti. od kojih je prva lične prirode. Hegel ističe kako bi mu bilo potrebno tačnije poznavanje pravila kompozicije. te i samih izvođača (mada najmanje od ovih poslednjih jer među njima često ima ljudi bez i najmanje duha)129. međutim. isto tako on teži tome da izvede razlike koje postoje između harmonije i melodije. u slučaju nekih Bahovih kompozicija). ali i da ukaže na slučajeve kad ovi tvore organsku celinu (kao što je to. pa se u tom izlivanju uzdiže iznad osećanja kao prirodne sile i ublažava ga na taj način što sadašnju potresenost unutrašnjosti pretvara u neko njeno samoopažanje (332). Na istom mestu on upozorava kako takt. u tome što se u njoj (manje no u drugim umetnostima) može utvrditi i ukazati na nešto određeno na opšti način. to mnogo manje govori o njima a mnogo više o onima koji žive u uverenju da znaju šta je muzika. Da bi se ovaj problem mogao istražiti Hegel smatra da se moraju prevazići dve teškoće. U tome leži i osnovni razlog njegovog ograničavanja samo na neke opšte primedbe koje je zapazio o problemu melodije (333). samokritičnost u tumačenju muzike nalazimo i kod Hegela.

U drugim slučajevima muzika se oslobađa takve sadržine i postaje u svojoj vlastitoj oblasti samostalna i nezavisna (tako. već kad stupa u kretanje na način koji je formulisan u rečima. Pergolezija. Ako se u skulpturi i arhitekturi izložena sadržina ne može predstaviti nezavisno od svoje forme. muzičar ne prikazuje ono što je rečima tuđe.uzelac. samo s tom razlikom što u muzici i izvođenje zahteva umetničku a ne samo zanatsku delatnost. kao i arhitekta. Duranta.eu 243 . ako je ona i u "funkciji" pratnje. da ako imamo posla s nekom sadržinom.Milan Uzelac Filozofija muzike samo u smislu apstraktne usrdnosti njenog značenja ili kao subjektivno osećanje. pa se umetnička proizvodnja usredsređuje na jednu istu ličnost. mora da izvođenje svog dela poveri tuđim rukama. ne dopušta da se oseti nedostatak slobodnog izliva tonova (341). Muzika je duh. Na taj način Hegel otvara neka specijalna pitanja muzičke prakse. onda se muzika utapa neposredno u melodije. živa stvarnost muzičkog dela mora stalno da se iznova proizvodi. Hegel ističe još jednu osobitost muzičkog dela: dok vajar i slikar koncipiraju svoje delo i sami ga izvode. premda. kako cilj muzike kao pratnje nije u tome da reči prikaže u njihovom potpunom karakteru jer bi u tom slučaju muzika služila prikazivanju nečega što je već i bez nje gotovo. u slučaju muzike. Hajdna i Mocarta u čijim delima mir duše ostaje www. ili se muzika zadovoljava nezavisnim zvučanjem i tonovima kao takvima). duša koja neposredno odjekuje samo radi sebe i koja se u tom samoopažanju oseća zadovoljnom. stvar stoji drugačije: tu je tekst u službi muzike i on nema druge vrednosti osim te što će našoj svesti pribaviti neku bližu predstavu o onom šta je umetnik odabrao za određeni predmet svoga dela (337). Lotija. s druge strane. ona se "obavezuje" duhu da obuzdava afekte i njihov izraz pa time ne prelazi u bahantski bes već je slobodna i u svom izlivanju blažena (takva je muzika Palestrine. kompozitor. Gluka.

.М. posebno izdvaja velika i uspela dela crkvene muzike nastala na dubokо religioznim tekstovima poniklim u narodu.eu 244 . možda to ipak i nije najsrećniji primer. ali je muzici (dopuštajući da u tonovima struji strast i fantazija) neophodno da dušu. smatra da se na osrednjem tekstu može načiniti dobra muzika130. kao što smo već na to ukazali. oni tu nisu mogli da se pokažu u svojoj nedoslednosti. neobavezno formiranje likova.Milan Uzelac Filozofija muzike nepomućen). masonskog pogleda na svet. ili antičkih tragičara tako nešto teško da učiniti. 595-615. posebno str. Моцарт и философы. Избраное: Мир. koja se u to osećanje utapa.Сс. sklad i ravnomernost nikad ne prelaze u krajnost. ponajviše stoga što ti tekstovi izražavaju 130 Hegel navodi primer Mocartove opere Čarobna frula. Melodičnost treba da ima svojstvo osećanja. uzdigne iznad njega. što je karakteristično za neka druga njegova dela (Suzana u Figarovoj ženidbi) i u čemu je njegova neprolazna veličina (o tome opširnije. 608-9). U delima ovih autora ima bola. ovde su likovi od samog početka fiksirani i zato je to jedno od njegovih slabijih dela uprkos svemu što ovo delo prati u narednim stolećima. treba imati u vidu da se tu muzika našla u službi ilustrovanja jednog određenog. budući da su likovi koji se izgrađuju u vremenu. 2004. likovanje ne prelazi u krajnji bes. da sve učini kako bi muzika lebdela nad svojom sadržinom i gradila oblast u koju se duša može vratiti iz svoje utonulosti i gde će se vratiti s čistim osećajem same sebe (343). te da tu Mocart nije mogao da dopusti slobodno. a da se na velikim pesničkim tekstovima Šilera. . светящийся смыслом. Шюц А. izbija na videlo Hegelov klasicistički ideal muzike koji svoj najviši izraz nalazi u muzici Mocarta. Шюц А.uzelac.В кн. pa i jadikovanje je nalik umirivanju. Ovde. . Upravo se tu muzičaru pružaju široke mogućnosti za samostalnu i slobodnu obradu. ali se ovaj stalno otklanja. Hegel ne propušta da se dotakne i jednog veoma aktuelnog pitanja njegovog vremena a koje se tiče odnosa umetničke vrednosti teksta i same vrednosti muzičkih dela. www. .

poznavalac shvata unutrašnje odnose tonova i instrumenata. ona mora da otkloni iz sebe taj elemenat koji joj nije svojstven pa da se u svojoj slobodi. nastoji da to novo ispuni nečim poznatim. tok i način izražavanja. Ono što muzika kao pratnja treba da izrazi nalazi se izvan nje i u tom slučaju ona stoji u vezi s nečim što ne pripada njoj kao muzici. To imamo u slučaju samostalne muzike.poeziji. Novo se stoga često ne razume jer laik. mada umetnikova genijalnost u iznalaženju novoga može da zbuni njenog poznavaoca koji se nije navikao na neke neobične prelaze ili napredovanja. sadržinu (pa se stoga obraća muzici kao pratnji). ono što je u toj muzici glavna stvar. to je samo smenjivanje harmoničnih melodičnih kretanja.Milan Uzelac Filozofija muzike najopštije sadržaje vere kao i odgovarajuće supstancijalne stupnjeve osećanja i svesti verske zajednice. ili sprovođenje neke misli. jedinstvo i razvoj svoga dela. te da se pritom ograniči samo na muzička sredstva. ona se mora osloboditi svakog datog teksta i da jedino iz same sebe uzima svoju sadržinu. koja se u muzici može izraziti samo na opšti način. ako muzika želi da ostane sasvim muzička. Ali. poznavaoca muzika potpuno ispunjava. tako što će u svojoj duši tom novom naći poznatu sadržinu. a www. Dok laik u muzici nalazi prepoznatljive predstave. u toj oblasti počinje da se nazire razlika između diletanata i poznavalaca. ono što je materijalno. već jednoj drugoj umetnosti .eu 245 . koja je tek tada potpuna. u tom slučaju muzika je takvom slušaocu simbolična.uzelac. Hegel nastoji da osvetli bit instrumentalne muzike jer se u njoj razvija i manifestuje apstraktna osećajnost. sasvim odrekne određene sadržine reči (355). on voli instrumentalnu muziku u njenoj umetničkoj upotrebi harmonija i melodičnih spletova i promenljivih formi. Ako je princip muzike subjektivna unutrašnjost i ako ova u muzici treba da dođe do svog punog prava.

on sebi zadaje krajnje zagonetni zadatak. on već odavno ne vidi čemu celina i da li je uopšte dobra: specijalistička blizina preobraća se u zaslepljenost.Milan Uzelac Filozofija muzike težeći da je shvati. On je postao ekspert. Njegov gest je reakcionaran: on monopolizuje napredak. Iako nas Hegel ovde zadivljuje odstupanjem od građanskog zdravog ljudskog razuma. i to kad je sam zanat zamenila masovna produkcija. administrativni izveštaj. stručnjak se svojom sklonošću ka apologiji kulturnih dobara susreće sa kultivisanim slušaocem. jedino što još uopšte dospeva do same stvari. Umetnost je zapala u nasleđe visokospecijalizovanom zanatskom radu. a njegovo znanje. on ipak previđa nužnost divergencije ovih dvaju tipova. O ovom Hegelovom suprotstavljanju diletanata i poznavaoca u razumevanju apsolutne muzike. što više razvoj formira kompozitore u stručnjake.čiji je kontemplativni odnos prema umetnosti uvek već uključivao i nešto od onog sumnjivog ukusa što ga je Hegelova Estetika tako temeljno prozrela . koja proizlazi upravo iz podele rada. Dok je u stanju da kontroliše svaki kontrapunkt.eu 246 . U samouverenosti da sve najbolje zna. gotovo da kažemo. to više u unutrašnji sastav muzike www. Ali. postalo je ujedno i rutinirano znalaštvo koje tu stvar ubija. komplementarno neistini laika koji od muzike očekuje još samo da mu mrmlja uz rubove radnog dana.uzelac. Adorno u uvodu za Filozofiju nove muzike piše: "Hegel je laičko slušanje podvrgao jednoj koliko dubokoj. toliko i aktuelnoj kritici i poznavaocu bez daljnjeg dao za pravo. a spoznaja u. kome inače u pitanjima te vrste i suviše rado prilazi u pomoć.i sam sebe razvija u pravcu neistine. No time poznavalac . On u sebi ujedinjuje cehovsku netolerantnost i grubu naivnost u svemu što prevazilazi tehniku kao cilj za sebe.

: Filozofija nove muzike. T.Milan Uzelac Filozofija muzike prodire ono što stručnjak donosi sa sobom kao agent jedne grupe . pri čemu ostaje slobodan u tome da daje prvenstvo. do "pražnjenja muzike" i Hegel tu. on može sav da se posveti čisto muzikalnoj strukturi svoga dela i duh-ovitosti takve arhitektonike i da pritom ne haje za takvu sadržinu. sasvim siromašni u znanju. vodi. u tom slučaju. str. i muzičkoj strukturi (tj. Beograd 1968. protiv samoga sebe: sila istorije doseže dalje i od onoga što je on u svojoj Estetici hteo reći" pa je zato umetnik danas mnogo neslobodniji no što je to Hegel na početku liberalne epohe mogao naslutiti132 i to će biti posebna tema izlaganja u drugom delu ovog pregleda filozofskih ideja o pojmu i mestu muzike u svetu.. To je razlog što kompozitor instrumentalne muzike u svojim delima posvećuje jednaku pažnju obema stranama: i muzičkom izrazu neke manjeviše neodređene sadržine. Op. Doduše.uzelac. ili. čas melodičnosti. da te elemente izmiruje jedne s drugima (357). čas harmoničnosti dubine i težini. isto tako. mogu da nastanu takva muzička dela koja su lišena svake misli i svakog osećanja i za koja nije potrebna neka duboka obrazovanost i duševnost. čas opet karakterističnom. 131 132 Adorno. 52. ali. Nolit. str.grupe koja se smatra privilegovanom"131. a koja je zapravo simptom oslobađanja instrumentalne virtuoznosti njegovog vremena. kompozitor može u delo da unese neko određeno značenje. Zato. već da vrlo talentovani kompozitori ostaju kroz ceo svoj život potpuno neobrazovani ljudi. na osnovu te bezsadržajnosti često se može videti da se dar komponovanja ne razvija samo u najranijem detinjstvu. "zadržava pravo. arhitektonici samoga dela).eu 247 . Ta lišenost misli i osećanja o kojoj ovde govori Hegel. cit. sadržinu takvih predstava. po rečima Adorna. www. 46.

potreban je umetnik. koje je rezultat umetničkog delanja. ili o reproduktivnoj umetnosti muzike. To omogućuje Hegelu izvođenje sledećeg zaključka: ako je kompozicija po svojoj vrednosti objektivna.uzelac. živo proizvođenje. način izlaganja. u prvom planu mora biti sama stvar. ali nemamo to delanje samo. ako dakle. Tu umetnik ništa ne treba da doda od sebe. onda i reprodukcija mora da bude isto tako po svojoj prirodi stvarna. nimalo mogućnosti za neku stvaralačku samostalnost. Kada je reč o reprodukciji muzike. da bi nam u momentu sadašnjosti bilo neposredno dato neko muzičko umetničko delo. već mora da se u potpunosti potčini karakteru www. već pre svega iz vlastitih sredstava (358). pred umetnikom-reproduktivcem. kao neko stvarno. po rečima Hegela. Ako ep. njegovo pripovedanje. već ga primorava da se sa svojom individualnom subjektivnošću potpuno povuče u pozadinu u odnosu prema delima i događajima o kojima govori. već da crpi izraz. koji ga izvodi. rapsod mora biti u pozadini. tako da je kompozitor stavio u note samu stvar ili njome potpuno ispunjeno osećanje. stoje dve mogućnosti: (a) umetnik se može u potpunosti uneti u umetničko delo a da pritom ne želi da prikaže ništa drugo već samo ono što se u tom delu nalazi /reč je o objektivnoj interpretaciji kakvu imamo kod modernih izvođača u slučaju Ojstraha ili Stokovskog/ i (b) umetnik može da se ne ponaša samo reproduktivno. a ne realan glas onoga koji recituje. njegov govor i način pripovedanja. ne ostavlja rapsodu.eu 248 . pesnikovo izlaganje. kao što je u dramskom delu neophodan glumac u svojoj živoj stvarnosti koji sam sebe čini oživotvorenim umetničkim delom (358). pravo oživotvorenje ne samo iz dotične kompozicije. u kome pesnik pred nama izlaže neki objektivni svet događaja i načina delanja.Milan Uzelac Filozofija muzike U skulpturi i slikarstvu imamo pred sobom umetničko delo.

. što je siromašno duhom oživotvoruje i na taj način se pokazuje potpuno samostalan i produktivan. a ono što nedostaje dopunjuje. harmoničnosti.uzelac.. Hegel u drugu grupu stavlja ona dela u kojima već kompozitor svesno gradi prostor slobodi i samovolji i u kojima nije neophodno da se traži neka valjanost u izrazu ili obradi u melodičnosti. S druge strane. ne ograničava na prosto izvođenje datog dela. nemamo www. već da se u tom elementu sasvim slobodno kreće. Virtuoznost takvog oživotvorenja ograničava se na to da se teški problemi kompozicije tehnički pravilno reše i da se pri tom izbegne ne samo svaki izgled rvanja sa nekom jedva sagledanom teškoćom. posebno u delima Rosinija za koga se govorilo da olakšava posao pevača time što mu daje velike slobode u interetaciji.Milan Uzelac Filozofija muzike dela i da polaže pravo samo na to da bude poslušan organ dela.onako kao što se u duhovnom pogledu genijalnost može sastojati samo u tome da se u reprodukovanju stvarno dostigne duhovna visina kompozitora i da se ona oživotvori (359). njegova genijalnost se. onda njihovo delo dobija sasvim osobenu draž. ali. Rosini je pevačima posao učinio i težim. Primer za to Hegel nalazi u italijanskoj operi. upućujući na rad njihovog vlastitog duha. Ako izvođenje umetnika-izvođača treba da se smatra umetničkim. međutim. već se proširuje u tom smislu što on sam komponuje. delimično. Tada pred sobom. karakterističnosti. on ima dužnost da delo koje izvodi oživi i oživotvori u smislu i duhu kompozitora. ako je reč o genijalnim izvođačima. ono što je površno produbljuje.eu 249 . umetnik ne sme da se sroza na nivo prostog zanatlije (što je dopušteno samo verglašima). a ne sme da izazove utisak nekog muzičkog automata koji prosto napamet izgovara naučenu lekciju i mehanički ponavlja ono što je propisano.. upozorava Hegel. Tu možemo imati na delu najvirtuoznije majstorstvo u izvođenju praktičnog umetnika (interpretatora). po rečima Hegela.

eu 250 .Milan Uzelac Filozofija muzike samo neko umetničko delo. već istinsko umetničko stvaranje (360). On je i stvaraoce i interpretatore umetnosti video kao istinske stvaraoce i pritom umetnosti dao možda i veći smisao i opravdanje no što bi se to od njega u prvi mah moglo očekivati. Tako se pokazalo da Hegel i muzičarimaizvođačima nalazi visoko mesto među umetnicima kakvo je on potom našao i glumcima. www.uzelac.

koji je od njega naručio libreto (1823) na siže srednjovekovne legende Meluzina (tim tekstom se potom poslužio K. Bruknera). www. Njegovo "carstvo muzike" je od ovog sveta. Iz činjenice da Hegel nije pisao o Betovenu i da ne pominje ovog svog savremenika ne možemo izvoditi olako zaključke. muziku ne svodi pod vlast estetskog. Grilparcera. vatrenog pobornika muzike Betovena. M. Krojcer (1838). muzici daje najniže mesto među umetnostima.eu 251 .Milan Uzelac Filozofija muzike 2. U elegantnoj negativnoj recenziji opere Čarobni strelac K. iako "odomaćuje" pojam estetika133. o kakvoj muzici je tu zapravo reč? Nesporno veliki austrijski dramaturg Franc Grilparcer134 (17911872) u jednoj od svojih ranih pesama piše kako je "carstvo zvukova njegova domovina". 134 U mladosti Grilparcer je muziku učio kod S. Veza sa svetom muzike i istinskim harmonijama nakon Hegela potpuno je izgubljena.3. njegovi pogledi su racionalistički i intelektualistički. on se oslanja na rezultate epohe prosvećenosti. pesnicima savetuje da čitaju Kanta i to ne toliko zbog sadržaja koliko zbog stroge logičke forme koju treba naučiti kod ovog mislioca. Vebera. Ali. Celtera (potonjeg učitelja A. bio je bliski prijatelj Šuberta i Betovena. 133 Odustajanje od pojma filozofija umetnosti za račun u njegovo vreme pomodnog pojma estetika možda je Hegelova velika greška. Grilparcer ističe kako je Kant u pravu kad. sa stanovišta razuma kao kriterijuma vrednovanja umetnosti. istorija je sa njim završena.uzelac. no onom o kojem govori Hegel koji još uvek zna kako su muziku videli filozofi tokom dotadašnje istorije i koji. Poslednji filozof epohe nemačke klasične filozofije sebi postavlja za zadak da osmisli i promisli ono što se dogodilo. tada treba imati u vidu i činjenicu da je ovaj pisac dvadesetak godina mlađi od Hegela. Ako kažemo da svi ne dele njegovo mišljenje i navedemo kao primer F. ali. muzika Betovena pripada jednom drugom vremenu.

Grilparcer smatra da se umetnost gubi u muzičkom romantizmu i to nije za njega bio tek neki teorijski stav već posledica "slušanja" Vebera i Vagnera. no kad sluša muziku sluh se oslobađa vlasti razuma i dolazi u dodir s najnižim osećanjima. a potom se zvucima možemo koristiti za označavanje takvih stanja. www.eu 252 . gde prestaju reči. Muzika je umetnost duše. ta "tamna osećanja" (o kojima se počinje govoriti u filozofiji XVIII stoleća) i čine pravu oblast muzike. dubokoumlje i filozofičnost. Ako bi nadčulno i prodiralo u čovekov svet ono bi se moralo oslanjati na čovekovu prirodu. Muzika se od svih umetnosti razlikuje time što njeni proizvodi ne označavaju ništa do kraja određeno i dopadaju se samo svojom unutrašnjom konstrukcijom i tamnim osećanjima koja ih prate. već stoga što bude posebna duševna stanja. na njegov osećaj i zdrav razum. Poezija se tu pred muzikom povlači. muzika ne može da zahvati čoveka u celini. Tako se Grilparcer distancira od romantičara po kojima je umetnost pretendovala na bezmernu dubinu. počinje govor muzike. no kako je psihološka sfera čoveka ipak ograničena.Milan Uzelac Filozofija muzike kad sluša reči tad je sluh potčinjen razumu. Slobodna umetnost. se ne može graditi na najnižim osećanjima i muzika je moguća kao umetnost ne zato što nam se zvuci prosto dopadaju ili ne dopadaju.uzelac. posebno lepa umetnost. ona duboko prodire u sferu čulnosti i emocija.

već će morati započeti od početka. reči u početku deluju na razum i www.uzelac. Prednost muzike bila bi u tome što ona deluje na dušu neposredno. znak osećanja.Milan Uzelac Filozofija muzike Za Grilparcera Betoven je centralna muzička figura savršenstvo i kraj muzike. Ova druga na čoveka snažnije deluje i po rečima Grilparcera uzdiže se nad poezijom koliko i ova nad pantomimom. taj neće moći da produži njegovo delo. a zvuk ne samo znak već pre svega i neka stvar (Sache). Literarni pandan Betovenu je po mišljenju ovog pisca Gete i tako se on našao raspet između dva velikana koji su simbol i najviše otelotvorenje pesništva i muzike. zatim. dok reči deluju tek svojim smislom.eu 253 . u besedi napisanoj da bude pročitana na sahrani ovog kompozitora on piše: "ko se pojavi posle. i kad ne mislimo o nečem određenom. jer reč je samo znak. jer prethodnik je umro zastavši tamo gde se završava umetnost".

već u njihovom temelju (1822).godine u Beču gde je od 1856. gde pesnik više ne nalazi reči da bi se izrazio tu nastaje muzika. kao što poezija nije muzika reči. Kompozitor treba da bude veran situaciji. Eklektički spis O muzički lepom Hanslik je www.muzika oduhovljuje osećanja i ni poezija ni muzika ne mogu izmeniti svoju osnovu: poezija pojam a muzika osećaje (1825). Eduard Hanslik (1825-1904) je studirao u Pragu i prava završio 1846. neistoričnost (u pristupu muzičkim pojavama).nezavisno od njega (jer dnevnike i malobrojne recenzije nije publikovao za života) razviće austrijski estetičari Eduard Hanslik i Robert Cimerman. antiromantizam i neverovanje u duhovne mogućnosti muzike . što je čak odvratno (Šekspir).eu 254 . rečima. Razlika među tim umetnostima ne počiva u sredstvima.Milan Uzelac Filozofija muzike samo u ređem slučaju i na osećanja. ako nema ničeg boljeg od reči. sve umetnosti rastu iz jednog korena no vrhovi su odvojeni: tamo gde se završava poezija. Danas je on poznat po svom ranom spisu O muzički lepom (1854). intelektualnost. dok zvuci prvo deluju na čula i samo posredstvom njih na razum (1822).lepota (Mocart) /1827/. kojim je u to vreme hteo da istakne autonomni smisao muzike a isto tako i po svojim muzičkim kritikama kojima je uticao na ukus i muzičku klimu druge polovine prošlog stoleća u Austriji i Nemačkoj. Ova teorijska razlika ima i praktične posledice: poezija može da se služi i onim što nije lepo. dok poezija u početku budi razumevanje i kroz njega posredno deluje na osećaje i samo dostižući krajnji stepen savršenstva prisvaja sebi i sferu čulnog.uzelac. Muzika za Grilparcera nije poezija zvukova. Razlika između poezije i muzike ogleda se u tome što muzika započinje buđenjem osećaja i tek potom može dosegnuti duhovno. predavao istoriju muzike na bečkom univerzitetu. počinje muzika. dok je okvir unutar koga se muzika može kretati . Sve crte muzičke estetike Grilparcera: prosvetiteljski elemenat. Poezija hoće da otelotvori duh .

a njena suština ritam. 56. str.. str. nešto nezavisno od spoljašnjih sadržaja i nešto što prebiva isključivo u zvucima i njihovom spoju. ona ništa ne izražava i ništa ne predstavlja. u vreme kad se poverovalo kako je umetnost dostigla svoj vrhunac i da se dalje ne može razvijati i kad su se umetnosti počele mešati pa su muzika i slikarstvo postali literarni a književnost pikturalna ili muzička. njihov beg i sustizanje.: O muzički lepom. Beograd 1977. Neiscrpna i neiscrpiva.Milan Uzelac Filozofija muzike napisao relativno rano. 137 Op. i to kao osnovni oblik muzičke lepote.to je ono što se javlja našem duhovnom opažanju i sviđa se kao lepo"136. praelemenat muzike je stoga sklad. ne prikazuje nikakva osećanja (što ne znači da je ona lišena osećanja). cit. ona ne treba da prikazuje određena osećanja ili afekte jer to nije u njenoj moći135. dakle. 83. njihovo uspinjanje i izumiranje . obrćući. pre svega dominira melodija.. Lepo u muzici se ne sastoji u prikazivanju osećanja i muzički lepo je nešto što je specifično muzičko. "nezavisno od nekakvog sadržaja koji bi došao spolja i bez potrebe [je] za njim. obe ujedinjene pokreće ritam. Muzika. Ovo je. 83-4. jedini sadržaj i predmet muzike jesu zvučne pokretne forme koje ne sadrže nikakav određen afekt. hiljadostruko se preobražavajući. njihova saglasnost i protivljenje. piše Hanslik. tu žilu kucavicu muzičkog života. Materijal muzike su svi tonovi "sa svojom sopstvenom mogućnošću da stvore različite melodije. leži jedino u tonovima i njihovoj umetničkoj povezanosti. harmonije i ritmizacije. kaže Hanslik. a boji ih draž raznovrsnih boja zvuka"137.eu 255 . www. BIGZ. harmonija pruža sve nove i nove temelje. Smisaoni odnosi tonova po sebi podražajnih. Op.uzelac. to su nestajuće i nastajuće žive ara135 136 Hanslik. pojačavajući. str. E. cit. Lepo je. po rečima Hanslika (i to će postati jedan od osnovnih stavova druge polovine XIX stoleća).

uvek u kontekstu a uvek nova. Kako muzika nema nikakav uzor u prirodi i ne izražava nikakav pojmovni sadržaj. u samoj sebi uživati"139. cit. Što je kod svake druge umetnosti još opis. "nije od ovoga sveta". Specifičnost muzike je. ali takva da se njen predmet ne može rečima izraziti ni našim pojmovima 138 139 Op. 85. str. muzika je. u blagim prelazima. Ono "specifično muzičko" ne može se svesti na neku "akustičku lepotu". ili proporcionalnost. u oštrim kontrastima. u svom stalno promenljivom razvoju donosi lepe forme i boje. Prema tome.. iskazuje kao neposredna emanacija jednog umetničkog stvaralačkog duha. Muzika traži da se već jednom kao muzika shvati i može se samo iz same sebe razumeti. Osnovna razlika je u tome što se takav tonski kaleidoskop koji se prikazuje našem uhu. nego duh koji se iznutra samooblikuje. Op. piše Hanslik. o njoj se može pričati samo uz pomoć suvih tehničkih određenja ili poetskim fikcijama i zato "njeno carstvo. nasuprot arabeski. što se ona može razumeti samo u njoj samoj i što se muzički može uživati samo u muzici. već ispunjene. cit.eu 256 . kod tonske je već metafora. dakle. karakteristike. muzički lepo se nalazi u formi i pojam forme ovde ima specifično značenje: "Forme koje se oblikuju od tonova nisu prazne. u tome što ona hoće da bude muzika. u sebi završena i sama sobom ispunjena. zapravo jedna slika.uzelac. opisi jednog tonskog dela su slikoviti i pogrešni.. Muzika. po rečima Hanslika. nisu proste linije obrisa jednog vakuuma. a onaj vidljivi kao čulno-mehanička igračka"138. Muzika je složeni zvučni kaleidoskop što se javlja u neizmerno višem idealnom stepenu.Milan Uzelac Filozofija muzike beske kao delatna emanacija umetničkog duha. niti je tu reč o "igri tonova koji nadražuju uho". 86. Svi fantazijski prikazi. str. www.

gde muzički lepo nedostaje. teškog kamenja.Milan Uzelac Filozofija muzike podvrgnuti"140. mada su logička i muzička istina nesvodive jedna na drugu. Komponovanje je rad duha na njemu adekvatnom materijalu. nego pre svega muziku. stvarajući delo. Kompozitor. i premda se nijedna druga umetnost ne može tako duboko i oštro useći u našu dušu kao muzika. istraživo je njegovo delo"141. a ono 140 141 Op. cit.eu 257 . 91.. da iako je delovanje tonova ne samo brže nego i neposrednije i intenzivnije. Tako u umu kompozitora nastaje tema. fantaziju ne gradi kao arhitekt pomoću grubog. iako muzika deluje na duševno stanje brže i intenzivnije nego bilo koja druga umetnička lepota. 87. motiv. Muzika ima smisao. str. cit. ono što se zbiva u njegovoj fantaziji ne može biti tema dalje analize a temelj lepote nekog muzičkog dela možemo tražiti samo u karakteristikama samog dela: "neistraživ je umetnik. Stvaralačka delatnost umetnika. Op. već počinje s određenom melodijom. a muzički jezik je jezik koji se ne može prevesti. ne treba u tonskim delima tražiti prikaz određenih duševnih procesa ili događaja. sa muzikom stvar stoji drugačije: muzička ideja je zvučna a ne pojmovna.. no taj smisao je muzički smisao. Ako je cilj nekih umetnosti u tome da se spoljnim sredstvima izrazi ideja nastala u fantaziji umetnika. www.uzelac. Zaključak bi glasio da. ne počinje time što bi opisao muzičkim sredstvima neko osećanje. premda možemo jasno osetiti kad je muzički smisao iskazan do kraja. to treba prihvatiti kao činjenicu i ne ići dalje. nego pomoću naknadnog delovanja tonova koji su ranije odjekivali. str. Pošto su tananiji i duhovniji od svakog drugog umetničkog materijala tonovi mogu na sebe da prime svaku umetnikovu ideju. neće ga nadomestiti nikakvo izmudrivanje jednog veličanstvenog značenja. i kad se logički neki period dovršava.

i Kant. čime anticipira osnovnu tezu Hanslika. Robert Cimerman (1824-1898). Cimerman smatra da je samo Herbart (s velikim muzičkim i filozofskim znanjem) istupio protiv svih koji su smatrali da muzika izražava osećanja kao i protiv stavova da ona išta izražava osim same sebe. www. koji nije neznatnija iskra božanske vatre od lepog u svim drugim umetnostima"142... Šopenhauer muzici isto tako pripisuje objektivnost budući da ona poseduje sposobnost da predstavi pravi realni objekt sveta . Od pisaca. iako smatra da muzika nije lišena sadržaja.eu 258 .) muzika ima sadržaj. delimično Hegel koji. ali muzikalni.. o muzici su pisali ili muzičari koji nisu bili filozofi. str. profesor filozofije u Pragu i Beču. izuzetak je bio. 175-7. ili filozofi koji nisu bili specijalisti u oblasti muzike. a drugi nisu mogli da nađu dodirnu tačku s muzikom koja im se činila prazna i bezsadržajna. Dakle: "iz toga što muzika nema sadržine (predmet) ne sledi da je lišena i sadržaja. cit. uviđa kako je tu reč o drugačijem sadržaju no kod likovnih umetnosti i poezije i muzici priznaje specifičnu formu. videli smo. (. većina filozofa tog vremena je smatrala da muzika treba da izražava osećanja. stvar po sebi. koji je specifičnu lepotu muzike poredio sa ornamentom.Milan Uzelac Filozofija muzike je beskorisno gde muzički lepo egzistira. kao i da prvi nisu bili u mogućnosti da se uzdignu nad tehničku stranu muzike. jedan je od najuticajnijih estetičara druge polovine XIX stoleća. 142 Op. nesposoban da dalje razvije svoju intuitivno dobro postavljenu ideju autonomije muzičkog dela. Ako se izuzmu Lajbnic.pravolju.uzelac. učenik Bernarda Bolcana. koji je muziku nazivao "nesvesnim računom". Za razliku od Hanslika koji se po sopstvenom priznanju utopio u istoriji muzike. videli smo to. On smatra da do početka XIX stoleća i Hegela.

ni Aristid Kvintilijan. www. ni filozofskih.Milan Uzelac Filozofija muzike jedino je Grilparcer muzici priznao nezavisnost i postojanje njoj sopstvene oblasti. Hanslikova je zasluga. s druge strane. a činjenica je da njima filozofija muzike upravo najviše duguje. usmeren saznanju takvih tvorevina u kojima nema ni poetskih. krajnje je problematično upravo to "poznavanje muzike" od kojeg se hoće poći. profesionalni muzičari nisu bili ni Platon.uzelac. Cimerman smatra da muzičari nisu imali nameru da nešto izraze već su njihove "misli" uvek bile usmerene "unutra".eu 259 . svojim stavom da su sadržaji muzike zvučne pokretne forme Hanslik je. ni ekonomskih misli. svako od njih je isticao da on nije "stručnjak" za muziku. njihov duh je. ali se od njega i udaljava budući da za Hegela forma označava neodređenu subjektivnost. Ovde je više no jasno izložena sva problematičnost pristupa muzici koji koketira s muzikom i poznavanje muzike navodi kao krunski argument. ni Hegel. ni političkih. kaže ovaj filozof. a za Hanslika činjenicu da je jedini sadržaj muzike u udruživanju zvukova. ističe Cimerman. blizak Hegelu. time što uspostavljaju harmoniju i samo harmoniju. ni Kepler. u njihovim delima postoje samo muzičke misli. a one su takve. sadržaj muzike ne treba tražiti u slikarsvu i poeziji. Hanslik je pokušao da utemelji u svojoj filozofiji muzike. a svako od njih je bio najveći muzičar svog vremena. u tekstu Muzički "Laokon" (1855) Cimerman nastoji da objasni zašto su muzičari izvan granica svoje oblasti obično beznačajni i krajnje ograničeni ljudi (posebno kad se kod njih počinju tražiti misli ili predstave). mogućnost postojanja unutrašnjih zakona komponovanja i te Grilparcerove poetske uvide. što je uočio da je lepota muzičkog dela specifično muzička i da se ne odnosi na vanmuzičke misli. Kako reč postavši muzika više nije reč već znak.

tj. zato što nijedna kombinacija zvukova ne može izraziti odnose koji se izražavaju pojmovima. Ako je njegov prethodnik u nastojanju da estetiku izgradi kao strogu nauku smatrao da predmet našeg istraživanja ne treba biti to što nam se slučajno dopada na objektima. jer muzika ne slika osećanja već daje samo formu osećanjima prisutnim u našoj duši. Jedna ista melodija može izražavati razna protivrečna duševna stanja. tj. harmoniji svojih tvoračkih moći. sveopšte moći. ona. koji je nakon završetka studija filozofije i medicine prešao u Getingen (1844) i postao ordinarijus na katedri gde je ranije predavao kantovac J. Muzika može da dokuči samo forme događaja. ali se stvarajući raduje beskrajnoj raznovrsnosti. Drugi značajan filozof i estetičar XIX stoleća koji je pozitivno reagovao na ideje izložene u Hanslikovon spisu bio je Herman Loce (1817-1881). može da opiše unutrašnji život prirode koja stvara (natura naturans). određene događaje i stanja. apsolutni duh. sveprožimajuću svetsku dušu koja ne stvara ništa određeno. elementarne proporcije i tako postao rodonačelnik formalističke estetike. Herman Loce u spisu Grundzüge der Ästhetik (1844) polazi od toga da umetnost u sebi sadrži sav svet. Ako muzika i nije sposobna da izrazi konkretne događaje u stvorenom svetu (natura naturata). te forme koje zahvata muzika bivaju šire od samog događaja. već samo elementi.uzelac. uobičajenom značenju te reči). neoformljeni materijal. Muzika nikad ne treba da slika konkretne stvari. Muzika slika formu postojanja nečeg realnog kad konkretni sadržaj osećanja ne može biti izražen samo zvučnim formama.F.eu 260 . Herbart (1776-1841). i zato muzika nastoji da izrazi nadčulne. to znači da njen zadatak nije izazivanje osećanja. tako muzika www.Milan Uzelac Filozofija muzike "Znanje muzike" na kakvom insistira Cimerman vodi ili u muzički istoricizam (u kojem je završio Hanslik) ili u "muzikologiju" (u današnjem.

koja leži u psihofizičkim zakonomernostima koje ne podležu nikakvim promenama. bio klasični filolog. osporavanje koje je došlo iz pera njegovog kolege (istina iz suprotnog "filološkog tabora") Vilamovic-Melendorfa. Ovo vezivanje muzike i života naći će odjeka u filozofskim spisima Fridriha Ničea (1844-1900). Niče nastoji da spoji shvatanja o muzici Šopenhauera. U Vagnerovim delima dolaze. koji su pratili Ničeova dela možda je i on sam najviše doprineo. istovremeno. čime se otvara jedno novo poglavlje filozofskog tumačenja muzike. koji u spisu Die Musik als Ausdruck (1884). Treba reći da je formalistička estetika imala u XIX stoleću i svoje protivnike. Ničeov rad nije za svoju www. neznanja i nedostatka ljubavi za istinu". stalno se nalazi u opasnosti jer duh odvlači od realnih formi. docenta iz Graca. po mišljenju Hauzegera. ali da ona nije ništa više no nužno zlo.uzelac. svi impulsi života i Vagnerovo delo je najviše dostignuće svekolike umetnosti. da delo vrvi od "uobražene genijalnosti i bezobrazluka. pod uticajem darvinizma. Među njima treba pomenuti Fridriha fon Hausegera (1837-1899). a on je ovo poslednje bio i ponajmanje. pre svega time što je već svoj rani spis Rođenje tragedije najavio kao estetički. po svom osnovnom obrazovanju. Nesporazumima. Vagnera i antički duh i tako dâ novi pogled na kulturu.eu 261 .Milan Uzelac Filozofija muzike čini protivtežu spoljašnjem svetu ali. njegov iracionalnoestetski protest protiv modernog sveta ne pripada njegovom već XX stoleću u kojem je njegova filozofija stekla svoju punu afirmaciju. pobornika Vagnerove muzike. jer umetnost manifestuje čovekovu potrebu za izražavanjem. objekata naše prakse. da se može govoriti o umetničkoj formi. imalo je ispravne motive ali nije pogađalo Ničea (koji je delom i sam isprovocirao takvu reakciju) jer. premda je Niče. psihološki i filološki. smatra da umetničko delo nema principe u samom sebi.

eu 262 . ovim se približavaju i nalaze u istoj ravni i mislioci koji međusobno teško da bi na prvi pogled imali mnogo zajedničkog (Kjerkegor. ako prvi takav pokušaj imamo tek kod Spinoze.metafizički: tim spisom on je hteo da izrazi svoju filozofsku koncepciju sveta. da treba vršiti kritiku. destrukciju sistema. Hegelov sistem ostaje istovremeno i poslednji monumentalni izraz takvog načina mišljenja. čak je i u duhu vremena. moglo bi se čak reći da je to vreme destrukcije sistemskog načina mišljenja. i da. svi oni smatraju da je vreme velikih sistema prošlo. iako on u početku estetiku vidi kao horizont u okviru kojeg će tematizovati svoju osnovnu misao. sve to samo na prvi pogled. ali. ali tako što će filozofirati pod plaštom jedne navodne teorije umetnosti. analizirajući tragediju. a što je došlo do izražaja u njegovim ranim spisima koji su na prvi pogled više pesnički no filozofski. s više zanosa no argumentacije. najviše antičko umetničko delo. Ne čudi ni povećani interes za dela starih Grka i presokratovaca. kao celina znanja. s više ubeđenja no utemeljenja. on će posegnuti za antičkim viđenjem sveta i filozofirajući pojmovima teorije umetnosti www. do gradnje najsloženijih sistema. estetika neće biti i njegova poslednja reč.uzelac. Marks. Premda će kroz nekoliko decenija u arhitekturi doći do stvaranja monumentalnih. filozofima nakon Hegela se učinilo da je izlaganje filozofije izvođenjem iz jednog pojma postalo prošlost. Niče se rodio u vreme koje je obeleženo sukobima oko Hegelovog filozofskog nasleđa i borbom protiv pokušaja da se filozofija i dalje izlaže kao sistem. to što će Niče istupiti kao rušitelj i što će rušiteljstvo izdići na nivo principa. monolitnih skeleta. mladohegelovci). psihološki ili filološki već pre svega i iznad svega . Sasvim je razumljivo.Milan Uzelac Filozofija muzike osnovnu temu imao problem koji bi bio estetički.

ali. svi njegovi radovi nakon 1929. pa i tada. u nizu proročki i pesnički iznetih stavova. Merikea ili Celana. Ničeova misao je dostigla svoj zenit u vreme kad se pomislilo kako se došlo do kraja doba metafizike. tematizovao je na tragu Dekarta upravo Hajdeger. sva trojica su ga u daleko većoj meri koristili. Rani Ničeov spis Rođenje tragedije posvećen je u velikoj meri. nimalo slučajno. a Fink je. kad je zavladalo sveopšte uverenje da temelj sveta jeste bestemeljnost. Pišući o Ničeu. a u doba kad se počela gubiti strogost u razumevanju filozofije i njenog zadatka. To pitanje o tlu u kome se koreni metafizika. ali www. Ničeu su se obratili nesporno veliki mislioci XX stoleća: Martin Hajdeger. a njegovo ishodište ostala je medicina. koji će nakon sjajnih ranih radova načiniti obrt i završiti u poetskom misticizmu. o moći čoveka i svemoći umetnika. nastojao da što literarnije još jednom potkrepi svoju tezu o biti sveta kao igri i tako pokaže kako je moguće mišljenje s one strane metafizike.Milan Uzelac Filozofija muzike nastojati da dospe do jednog posve novog uvida u bivstvovanje. no interpretirali ili ocenjivali: svoj trojici Ničeovo delo je poslužilo kao povod ili kao tlo za razvijanje sopstvenih misli i s njim su postupali kao Kjerkegor s Mocartom.eu 263 . neki su počeli da nalaze duboke misli i sudove o vremenu i ljudskom usudu. prepunom žala što nije pesnik poput Helderlina. nedvosmisleno govore o sjajnom znalcu filozofije. Jaspers je tu s najmanje filozofskog dara. Karl Jaspers i Eugen Fink. tek mali broj će kasnije u njegovim delima tražiti filozofiju.uzelac. U prvo vreme većina je u Ničeu videla književnika. a na krajnje specifičan način i problemu muzike. pozivajući se na neke Ničeove stavove. biće to zbir različitih misli iza kojih bi trebalo da se nalazi jedno koherentno stanovište. Hajdeger je razvijao svoju tezu o evropskom nihilizmu.

Beograd 1983. koja je presudno uticala na čitavo njego 143 Niče. kao što se potom konstatovalo. www. a time i za jedno novo shvatanje čitave filozofije – kako njenog pojma. to se može razumeti samo ako se u obzir uzme i politička i društvena situacija vremena u kome je ovo delo napisano. mislim na istoriju filozofije. ne uzimajući u obzir njegove lične muzičke "ambicije". u daljem tekstu ovog poglavlja brojevi u zagradama označavaju stranice prevoda istoimene knjige Fridriha Ničea. jednako dobro poznavao i klasičnu filologiju kao i grčku filozofiju.Milan Uzelac Filozofija muzike sama muzika nije mu bila ni povod ni podsticaj da napiše taj spis. Što se filozofije tiče. Premda Niče već u predgovoru posvećenom Rihardu Vagneru ističe kako umetnost vidi kao čovekov najviši zadatak. kao njegovu primarnu "metafizičku delatnost"143. pre svega mislim na Ničeov odnos prema muzici. Niče je. tu. a među njima posebnu je pažnju posvetio presokratovcima i njemu pripada trajna i ne mala zasluga za jednu novu recepciju ranih grčkih mislilaca. Ako se pomenuti Ničeov spis samo na "izvestan način" bavi muzikom. F. nisu prelazile granice pukog amaterizma. njoj se Niče obratio isto tako na jedan specifičan način. budući da je njegov prvi obimniji rad posvećen izvorima koje je koristio Diogen iz Laerta za pisanje svog spisa o antičkim filozofima. pitanje je šta je on uopšte o muzici i znao. zahvatajući iz nje samo ono što je video od odlučnog značaja za rešavanje osnovnog problema koji je sebi postavio. nalazeći se već od svojih početaka u dilemi da li će biti filolog ili filozof. trebalo bi odmah. jer. a i to u svetlu Šopenhauerove filozofije. ali u svakom slučaju veoma popularan.eu 264 .: Rođenje tragedije iz duha muzike.uzelac. kasnije koliko kuđen toliko i hvaljen. BIGZ. koje. na početku uočiti čitav niz pitanja od kojih neka i do danas ostaju otvorena. tako isto i njene celokupne tradicije. Što se ovog poslednjeg tiče. 27. str.

jer. njemu nije tu stalo ni do same umetnosti a kamoli do neke posebne umetnosti. ne može se reći da mu je do estetike i mnogo stalo.uzelac. kako on ističe u pomenutom predgovoru-posveti Vagneru. navodno.eu 265 . odnosno dva nagona na čijem sukobu i počiva čitav helenski svet. iako znamo da je naše vreme određeno odnosom rada i svetkovine. beskrajnu patnju uzrokovanu rađanjem i umiranjem. oličena u božanstvima. i on simboliše osnovu prirode i svakog postojanja. Niče ovde nije vođen nekim estetičkim problemima. oba principa. Šopenhaurova ontologija kao i njegovo tumačenje muzike od presudnog su značaja za formiranje Ničeovih pogleda "sred užasa i uzvišenosti rata koji je upravo izbio" (39) u vreme nastanka Rođenja tragedije. jeste bog likovnih tvoračkih snaga i on vladari prividom unutrašnjeg sveta mašte. reč je o dva principa. "estetika će imati veliku korist". ali za koje uzor nalazi kod starih Grka. pa čak ni do muzike. odmah će se pokazati kako tu nemamo za posla samo sa dva poznata lika iz grčke mitologije. iako znamo da su svi naši postupci posledica spleta racionalnih i iracionalnih www. stvaralaštva i puke dokolice i razbibrige. bog predskazivač. Niče na samom početku svog rada potvrđuje da živi u jednom drugom vremenu i da je okrenut rešavanju aktuelnih pitanja. iako se reč estetika nalazi već na samom početku njegovog spisa.Milan Uzelac Filozofija muzike stvaralaštvo. Isticanjem da su imena Dionisa i Apolona "pozajmljena od Helena" (41). osuđen da iskusi patnje individuacije. pre svega. božanstvo svetlosti. Bez obzira što ističe kako je postojanje sveta opravdano samo kao estetski fenomen (58). ako se dođe do zaključka da je dalji razvoj umetnosti vezan za promišljanje dualizma apolonovskog i dionisovskog načela (41). Ovde ni u kom slučaju Niče nema u vidu samo dva fenomena kojima je determinisan ljudski život. naspram njega je Dionis. u najvećoj su blizini umetnosti: Apolon. bog igre i zanosa.

B 1). kao i da sve stvari plaćaju kaznu za prekoračenje mere. Već tu nalazimo misao da sve što nastane mora i da propadne po nužnosti. ona je formulisana već na samim počecima ljudskog mišljenja. na samom početku svih nastojanja da se misaono dokuči bit svega što jeste. piše Niče. Ta tragičnost nije nešto novo.ovde moramo imati u vidu nešto daleko dublje i odlučnije: svest o tragičnosti našeg postojanja. Misli se na prvi sačuvani filozofski fragment. ono što je tragično. Sama struktura je tragična. sve što se usudilo da se celini suprotstavi. a ne delatni princip.Milan Uzelac Filozofija muzike motiva . I dok je Apolon genije načela individuacije. Nije nimalo slučajno što Niče upravo u principu individuacije. kao zaštitnik lepih umetnosti i lepote. Naspram dionisovske razuzdanosti apolonovski princip jeste pre svega teorijski.eu 266 . problem kazne.uzelac. sa zahtevom da se u www. problem pravičnosti i nepravičnosti. to je zapravo sama struktura kosmosa. jer činom izdvajanja "oštećena" je i celina koja. etičko božanstvo. Već u tom fragmentu izloženo je svo bogatstvo antičkog mišljenja. problem nastajanja i propadanja. Suprotnost između pomenuta dva principa Niče vidi kao suprotnost plastičke umetnosti i muzike koja je slika volje same i predstavlja stvar po sebi. kontemplativni. sve što se izdvojilo iz jedinstvene celine. vidi praosnov zla. zahteva od svojih stvorenja meru. jer tragično je sve što je izdvojeno. pre svega slikarstva. posmatrački. Dionis svojim pobednim kliktanjem razbija okove individuacije i otvara put ka najdubljem jezgru stvari. izdvajanjem jednog svog dela. izraz nekog stanja ili osećanja svojstvenog samo savremenom čoveku. čiji je simbol Apolon. onaj Anaksimandrov (Diels. osuđeno je na kaznu. a da bi se ona mogla ostvariti – samosaznanje. Apolon. prestaje to da bude. sve pojedinačno. problem mere. on zahteva razložno i razumno samougrađivanje pojedinca u svet.

bilo ono opako. nagnutost nad dionisovskim ponorom. ta uzvišenost mora biti opravdana. muzika simboliše svet snova dionisovskog pijanstva. sve što prelazi granice i. kako bi za nju možda rekli pesnici svakako je nemačka i to će se u vremenu koje je sledilo višekratno potvrditi.Milan Uzelac Filozofija muzike svemu uspostavi mera osuđuje se sve prekomerno. po njegovom mišljenju preovlađuje apolonovski princip. Svest o www. dok kod Euripida. u horu koji peva patnju Dionisovog života i njegove smrti. ne bez razloga. Rat ima smisla upravo kad se ukinu racionalna ograničenja i isključi "racionalna" argumentacija. uzvišena stvar. nju optimistička dijalektika silogizmima izgoni iz tragedije i tako nastaje drama. prizemlji u vreme Francusko-nemačkog rata (1870-1871) i u njemu potraži uzvišenost. o konačnosti bivstvovanja. Suštinu tragedije Niče vidi u muzici. Dionisov protivnik. kaže Niče. Ako to i nije mudra uzvišenost. premda u ratu nije učestvovao.eu 267 . novi Orfej koji se diže protiv Dionisa i kog će rastrgnuti Menada atinskog trga. rehabilitovanjem nasilja. nalazimo svedočenje već kod Heraklita. Sokrat je.uzelac. a to je opet moguće samo rehabilitovanjem prava da se pređe granica. nije mu smetalo da razdor. Niče je ocenio ne samo antičko dramsko stvaralaštvo već je nastojao da paralelno tome vrednuje i svu grčku filozofiju i da izvede zaključke obavezujuće za njegovo vreme. reče Niče. dajući prednost ovom drugom. Niče posebno cenio. Razume se. Ipak. titansko ili demonsko – mora biti osuđeno. Na tlu sukoba ova dva antička principa. A rat je. posebno Eshila i Sofokla. o sukobu koji leži u osnovi svih stvari. o polemosu. oličen u sokratovskoj dijalektici koja je potisnula ono što ranije beše bit dramskog stvaralaštva. Osnovno je: svest o prolaznosti. apolonovskog i dionisovskog. Dionisovski princip on nalazi u delima prvih grčkih tragičara. prvobitno mišljen kao kosmički fenomen. koga je.

suprotstavio tezu o alogičnoj i antiracionalnoj biti sveta. Teorijski. kao neapolonovski. ona je spram sveg fizičkog ono metafizičko. on ostaje zarobljen svetom privida. razlikuje od svih drugih umetnosti jer ona.eu 268 . Kako bi se u svetlu ovih Ničeovih misli mogla videti istorija muzike? Bez svake sumnje. u čemu se ogleda Sokratov poziv. slika objektivisane volje. apolonovski čovek nalazi zadovoljstvo u svemu što postoji i kao umetnik. Niče. on je zaštićen tom zadovoljnošću od praktične etike pesimizma. Posve je jasno da je nasuprot Hegelovoj koncepciji panlogizma. odnosno sam temelj stvari. nije slika pojave. jedino svojstvo i stanje sveta zapravo haos. Time se on suprotstavio Lajbnicovom učenju o prestabiliranoj harmoniji. Među fragmentima koji se približno podudaraju s vremenom nastanka ovog spisa (1869-1874) nalazimo jedan u kome Niče kaže da "nema lepe površine bez užasavajuće dubine".uzelac. odstranjen upravo onaj elemenat koji predstavlja osobenost dionisovske muzike i samim tim muzike uopšte: potresna moć zvuka. na stravu alegorično predstavljanu u glavi Meduze koja sve parališe i čiji će se odraz naći na apolonovskom štitu Perseja. naspram harmonije i reda. pod dubokim uticajem Šopenhauerovog voluntarizma. da istinsko saznanje odvoji od zablude. nego slika volje same. živi u pojavnom nastojeći da prodre do dna stvari. to ukazuje na kipteći haos. temelj sveta u večnoj njegovoj méni viđen je kao haos i to je značajan motiv u delu ovog filozofa.Milan Uzelac Filozofija muzike tome je ono što bezdanim ponorom deli dionisovske Helene od dionisovskih varvara (46). te je za njega. Muzika se. kaže Niče. jedinstveni tok melosa i sasvim neuporedivi svet harmonije" (47). Dogodilo se da je "brižljivo. ono što je u temelju svih stvari. po rečima Ničea. vreme od pitagorejaca do kraja baroka i klasicizma vreme je prevlasti www.

po mišljenju Ničea. uspela da utvrdi granice sokratovske dijalektike i njoj suprotstavi stvar po sebi. možda bi intonacija njegovog ranog spisa bila posve drugačija. "porod teoretičara. za ponovno rođenje tragedije. Da je tako mislio na početku. a u velikom zanosu. ima analogiju u nemačkoj filozofiji koja je. sve ono što se naziva kultura. a u poglavlju Muzika bez budućnosti. bez obzira na to što nekritički. trebalo je da bude Vagner iz čije muzike izrasta ono demonsko što svoje poreklo ima u neiscrpnim dubinama. Nemačka muzika o kojoj on govori a koje "lažljivci i licemeri treba da se pričuvaju" (117). ima za zadatak da izrazi više puta isticani već nemački duh i izvršilac tog zadatka. time je doba sokratovskog čoveka "definitivno prošlo" (120). kritičkog laika. Tek nakon 17 godina. a ne umetnika www. kaže on.Milan Uzelac Filozofija muzike Sokratovskog principa. sve to ima u sebi pretpostavke za vraćanje sebi samom. delima Kanta i Šopenhauera. on to čini jer je to.eu 269 .uzelac. u ovom spisu njega prvenstveno i nije interesovala muzika kao muzika. Jedino nemačka muzika poseduje čisti i katarzički vatreni duh dok sve ostale "tekovine" kulture. isto tako. on će napisati: "Nemci sami nemaju budućnosti". po mišljenju mladog Ničea. "nemačka muzika na njenom moćnom sunčanom hodu". to je nemačka muzika koja se izdigla "iz dionisovske osnove nemačkog duha" (116) i to se može prihvatiti ali. za ponovno buđenje tragičke muzike. od Betovena do Vagnera". To novo rođenje tragedije nije izvršeno nastankom opere u kojoj je Niče video srž sokratovske kulture. ona je. u spisu Niče contra Vagner. kako on kaže. već samo "nemačka muzika". samu volju (117). već daleko više "nemački duh". obrazovanje i civilizacija moraće jednog dana da izađe pred nepogrešivog sudiju Dionisa (117). govori o muzici od "Baha do Betovena. Ta nemačka muzika. možda bi se i dalje moglo tvrditi da ni to još uvek nije "muzika".

muzikom Niče hoće da leči.). ali je bilo predmet i njegove "samokritike". Ovo Ničeovo delo je naišlo na kritike.uzelac. Budući da je on pod duhom nauke podrazumevao verovanje u dokučivost prirode i univerzalnu lekovitost znanja. već za vedrinu večitog ponovnog nalaženja. doba kraja iluzije da nauka racionalno može da dokuči bit stvari. zahtev nemuzikalnih slušalaca" (113) po kojima je bilo važno da se prvo razabere reč. i obrazuje ali ne dušu pojedinca već nemački duh kome je neophodan alibi. istovremeno je i praktikujući (svakako uspešnije od Ničea). Tako je opera izraz laičkog u umetnosti. tvorci opere pretvaraju muziku u razumljivu. Niče piše: "i tek pošto duh nauke bude doveden do njegovih granica i njegovo pozivanje na opštu važnost bude uništeno dokazivanjem tih granica. ova bi nam misao mogla biti posebno interesantna pošto upravo mi živimo u doba kraja nauke. Kad je reč o muzici čini se da ni Niče ne previđa njenu terapeutsku funkciju o kojoj je obrazloženo govorio Pitagora. vladavina teksta nad kontrapunktom. te bez obzira na to što on kaže u Pokušaju samokritike (1886) kako je to knjiga koja je "loše www. za uživanje u idiličnoj stvarnosti. piše Niče. samo tako biće moguće da se racionalno opravda ono varvarsko u nemačkom duhu kao dionisovsko i titansko. idilično verovanje da je svaki osetljiv čovek umetnik.Milan Uzelac Filozofija muzike (..eu 270 . koje svoje zakone propisuje s vedrim optimizmom teoretičara. Pretpostavka opere je.. slovnu i zvučnu retoriku strasti. mogla bi se pojaviti nada u ponovno rođenje tragedije" (105). Opera ne zna za elegični bol večitog gubitka. Postoji u ovom spisu još jedno mesto koje nam danas postaje sve aktuelnije. danas nauka sve više poprima estetska svojstva i njen predmet kao i sam stil izlaganja sve više se približava umetnosti. koju sebi u svakom času možemo predstaviti kao stvarnu. lažno mišljenje o umetničkom procesu. Ne sluteći dionisovsku dubinu muzike.

veoma uverena u sebe pa zato prenebregava dokazivanje. nenemački. mučna. koji je u to vreme preživljavao duboku depresiju zbog "gluvoće zemljaka". nepoverljiva čak i prema pristojnosti dokazivanja (. do novembra 1971. tu i tamo zašećerena do ženstvenosti. sve ono što se ne bi na prvi pogled moglo očekivati. sentimentalna. nejednaka u tempu. godine. februara 1870. dakle. umetnost i filozofija. Tekst knjige bio je završen u januaru-februaru 1871 godine. a upravo to će imati u vidu kad u pomenutom samo- www. (Grčka muzička drama i Sokrat i tragedija) kao i članak Dionisovski pogled na svet.eu 271 . Vagneru. nezgrapna.Milan Uzelac Filozofija muzike napisana. a pretpostavljani su i drugi naslovi: Opera i grčka tragedija kao i Poreklo i stil tragedije. njoj treba prići krajnje oprezno. on će to opovrgavati (možda svestan toga) u pregledu svojih spisa pod naslovom Ecce homo i reći da je spis "politički indiferentan. aprila iste godine napisao i uključio u spis delove koji povezuju grčku tragediju i vagnerovsku dramu. po njegovoj prvobitnoj zamisli delo je trebalo da se ograniči fenomenom grčke tragedije a s posvetom R. neposredni povod da napiše knjigu behu dva predavanja koja je održao u Bazelu 18. Tek nakon susreta s Vagnerom.. pomamna na slikovito izražavanje i zbrkana zbog silne slikovitosti. Kako to razumeti? Treba još jednom poći od vremena samog nastanka dela.) nadmena i sanjarska". i 24. Niče je odlučio da se "umeša" te je između 12. U njemu su se. imao je naslov Grčka veselost (Griechische Heiterkeit). Na pomenutom spisu Niče je radio od jeseni 1869. Rodeu. koji je napisao u leto iste godine.uzelac. ako mi se učinilo da je tu naglasak previše na onom "nemačkom". kako piše u jednom pismu E.. da ima sablažljivo hegelovski miris". bez volje da postigne logičku čistoću. januara i 1. Posebno je interesantno da Ničeov spis u prvoj verziji nema bilo kakve neposredne veze sa vagnerovskom umetnošću. tesno preplitali nauka.

donosi još jednom to isto ponovo rezimirano. onda je jasno da osnovni tekst čine tri teme: (a) grčka drama. (c) treća verzija spisa je zapravo ova koju i znamo i ima 25 poglavlja. (b) druga verzija spisa ima osamnaest poglavlja i tada postaje sasvim jasnom prva rečenica 16. nakon svega. a potonje poznanstvo s Vagnerom uticalo je na to da se u završnih šest poglavlja još jednom promisli sve što je sadržano u drugoj verziji i ne možemo se oteti utisku da to nije nov tekst i na izvestan način jedna nova koherentna celina. tema koja čini osnov za dve prethodne.Milan Uzelac Filozofija muzike kritičkom spisu. Već iz ovog je sasvim jasno da spis ima zapravo tri "celine": (a) prva verzija spisa ima petnaest poglavlja i u njoj se muzika ne javlja kao ključna tema. Novo izdanje s dodatkom Pokušaj samokritike objavljeno je 1886. Eto. (b) Sokratov odnos prema tragediji i (c) dionisovski pogled na svet. pokvario primešavanjem najmodernijih stvari". da je prvi izdavač objavio spis on bi bio u drugoj verziji. www. to se dešava kad izdavači oklevaju pri prihvatanju rukopisa. Proširen tekst uvodi eksplicitno Šopenhauerovo i Vagnerovo shvatanje muzike i drame. proglašavajući prvi deo za istorijski primer dok se drugi bavi. jer. "najmodernijim stvarima". dok konačni tekst. U tom obliku rukopis je poslat krajem aprila 1871.uzelac. kako on kasnije kaže. Ako se sve ovo ima u vidu. poglavlja.eu 272 . godine pod naslovom Rođenje tragedije iz duha muzike. i imalo je nov naslov Rođenje tragedije ili Helenstvo i pesimizam. godine izdavaču u Lajpcig koji je nakon kolebanja spis odbio. nakon 15 godina piše kako je "veličanstven helenski problem. jer Niče tako započinje zapravo drugi deo spisa. kakav se njemu otkrio. da bi dopunjena knjiga s poslednjih šest poglavlja bila objavljena kod jednog drugog izdavača prvih dana januara 1872.

možda i ključni prigovor leži u tezi da Vagneru "muzika ne znači samo muziku" (28). zadatak muzike je ne da bude lepa nego uzvišena (17). jer to je muzika koja "ne ide dalje od uzbuđivanja nerava" (22). konačno. izraz evropske dekadencije. on deluje "kao produžena upotreba alkohola. to je da mu zamera ono što je u svom ranom spisu najviše hvalio kod njega. Zato što je napustio svaku zakonitost (!) i svaki stil u muzici Vagner nije bio muzičar po instinktu (22). po njegovim rečima.uzelac. godine. isticao da se u muzici mora tražiti supstancija (24). treba imati u vidu i dva njegova pozna spisa (1888): Slučaj Vagner i Niče contra Vagner. idiota u umetnosti" (35). Ono što se tu ipak odmah mora istaći. Sve to više no jasno kazuje kako se Niče našao na drugoj obali – naspram tad u celom svetu slavljenog kompozitora. on je "ime za propast muzike (39)". Sâm Niče ističe kako je svoj odnos prema Vagneru promenio već negde oko 1876. Specifično dejstvo: deformisanje ritmičkog osećanja" (36). suprotstavljajući se sad Vagneru čiju je muzičku dramu on na početku svog filozofiranja video kao drugi lik antičke tragedije. da ona mora biti "vesela i duboka. Vagner. Ono što Vagneru nedostaje jeste to da on nije dramatičar i. ta dva dela ukazuju na naknadni odnos ovog mislioca prema Vagneru kao i na njegov odnos prema muzici. ne spada u istoriju muzike (30). na taj način ona ostaje uvek samo sredstvo i www. Otupljuje. od fatalnosti da bude izraz fiziološke suprotnosti – da bude moderna" (41). Šta je uzrok toj promeni? U pomenuta dva pozna spisa Niče je. Vagner je po njegovom mišljenju "oborio fiziološku pretpostavku dotadašnje muzike" (51) i zato se ona ne može izlečiti "od glavne stvari. ali mu to nije smetalo da postavši slavan izazove "množenje laika. nagriza stomak. kao popodne u oktobru" (49).eu 273 .Milan Uzelac Filozofija muzike Kako nas ovde prvenstveno interesuje Ničeov stav spram muzike i muzičkog fenomena.

"u njegovoj školi čak i pišu hegelovski" (29)." (18).. verovao je da u njoj čuje zemljotres. ukazujući na Vagnera i sebe kao antipode. Vagner je za sobom povukao iste one ljude koji su nekoć ludovali za Hegelom. ono duboko. biće da je reč o izneverenim očekivanjima. navodno. Međutim.uzelac. lutanje. Izgubivši svoj igrački i tragički duh. ona se pretvorila u zabavu. Možda na najbolji način to ilustruju reči: "Pre svega nikakva misao! Ništa nije tako kompromitujuće kao misao! Već: stanje pre misli.eu 274 . jer ona. iako je voleo reč "drama" on nije bio i dramatičar (26). on ističe kako je njegovu muziku "sebi tumačio kao izraz dionisovske snage duše. za njega je bilo nedostižno. njegovo dohvatanje. ponajpre. po Ničeovim rečima. svet kakav je bio pre nego što ga je Bog stvorio – otvaranje rane haosa. ističe Niče na drugom mestu (19). a to je igra. Ničeovo shvatanje muzike izloženo u ranom spisu kasnije se nije izmenilo. sve to na najbolji način rezimira Niče kad primećuje da je publiku Vagner osvojio ne muzikom već "idejom": "Vagnerova je genijalnost u pravljenju oblaka.Milan Uzelac Filozofija muzike stoga je Vagneru i potrebna literatura "da ubedi svet da njegovu muziku shvati ozbiljno. duboko. Ono ponorno. znači beskraj" (28). Vagner je. izmenio se njegov odnos prema Vagneru (i njegovoj muzici) ali. drugim rečima: dekadentna. uneo u muziku optimizam (14). tumaranje kroz vazduh. oni ludujući za njim. njegovo svuda i nigde.. uz čiju pomoć na vazduh izlazi od starina nagomilana prasnaga života" (55). Uostalom. Haos navodi na slutnju. Tako je izgubljena njena ranija pretpostavka (fiziološka) na kojoj je ona počivala. To može značiti samo jedno: sa Vagnerom je muzika opet postala racionalna (ili je to sve vreme nakon propasti antičke tragedije i bila).. "ne dozvolimo da muzika služi za odmor". muzika je postala moderna.. www. Igra stvari nad ponorom.

kao druga reč za temelj sveta samo povod da se izloži. nešto govorili starogrčki junaci? Jer. Mocartov odnos prema muzici bio frivolan (19). moramo odbaciti prvu alternativu i konstatovati da Niče nije mislio muziku kao Muziku. U ovom drugom slučaju. u kojoj meri on uopšte govori o muzici? Moguća su. Tako je umetnost (čija se bit svodi na ono tragičko) samo organon filozofije i promišljanjem onog što je umetnost. jedna "artistička metafizika" kako bi se celina sveta protumačila pod optikom umetnosti pošto se ljudska umetnost može tumačiti kao jedan kosmički događaj. (. Postavlja se ozbiljno pitanje: šta je Niče našao u muzici Bizea? Ako mu je. kako to E. u suštini.Milan Uzelac Filozofija muzike upravo ono čime ih je svojevremeno zavodio i mamio Hegel" (29). Umetnost pa tako i muzika. Niče pod maskom umetnosti izlaže svoje osnovno iskustvo bivstvovanja – svoju ontologiju. ja. odnosno.eu 275 . Namerno sve dovde ne ističem često potom navođeni početak Ničeovog spisa Slučaj Vagner: "Juče sam slušao – da li ćete mi verovati? – dvadeseti put Bizeovo majstorsko delo. moju obožavanu Karmen!". Naime. kao i Vagneru. ili je muzika kao izraz dionisovskog. Prihvatimo li ovo drugo tumačenje. pozitivno misli? Odgovor je: o Palestrini! I o tome treba ozbiljno razmisliti. Fink smatra. izraz najdubljeg pesimizma? Da li su mu iz poslednjeg krika Don Hozea: "Ja! Ja sam ubio... stvaralački iskušavajući nastoji da dospe do biti sveta. a pre svega tragičko pesništvo. Niče. Budući da je za njega umetnost zapravo samo ontološki simbol. teško bolestan i sujetan.uzelac.) Smem li da kažem da je Bizeov orkestarski zvuk gotovo jedini koji još mogu da podnesem?" (7). samo je www. muzika nije ni mogla biti poslednja reč njegovog mišljenja. o kome uopšte u to vreme. dva dijametralno suprotna odgovora na ovo pitanje: po jednom tu je reč o Muzici u njenom apsolutnom smislu. da li ono potresno i ponorno.

i bila bi velika greška tumačiti ga kao muzičara.. jeste igrana igra. Konačno. "neobuzdanom punoćom sunca koja sve preobražava. tajnovita. metafizičkoj misli. Nakon Ničeovog tumačenja muzike razložno je pitanje Gabriela Forea šta je muzika?. Oduševljenost Bizeom i operom Karmen kao i italijanskom muzikom jeste izraz njegove opijenosti jugom. nije muzičar kao Vagner. svet.. oružje kojim se cilja u nešto drugo – u središte sveta. nadnemačka muzika koja ne iščezava "pred prizorom plavetnog i pohotnog mora i sredozemne prozračnosti neba i (." Reč je o umetničkoj igri koju volja igra sa sobom samom. Ona duboka. lepim i samotnim zverima (.). punoćom što se širi nad samoobuzdanim postojanjem koje veruje u sebe" (Jenseits.. moramo se čuvati brzopletih odgovora. a s kojim i počinje svoju www. on. Vagneru. kakav je Niče želeo. ali ni Vagner po njegovom najdubljem uverenju nije onakav muzičar.) čija je duša srodna s plamom i koja ume da se odomaći i da tumara među golemim. U svemu tome Ničeov otpor nemačkoj muzici. jeste samo pokušaj da se ograđivanjem od osavremenjene verzije svog ranog spisa on vrati svojoj prvobitnoj. a nije mogao da bude. R. tj. odnos Ničea spram Vagnera ostaje trajno otvoreno pitanje. Možemo prihvatiti i to kako je Bize poslednji genije u čijoj muzici Niče otkriva Jug ali isto tako ne možemo do kraja prihvatiti sve što on o ovom kompozitoru kaže. a muzika samo sredstvo. muzika koja ništa više ne zna o dobru i zlu". § 255). Bize je ipak "ironična antiteza Vagneru".Milan Uzelac Filozofija muzike sredstvo kojim Niče nastoji da dospe do svojih bitnih filozofskih uvida o celini bivstvujućeg kojem će pripisati dionisovsku prirodu konstatujući da "bivstvovanje u celini.eu 276 . ta muzika ostala je kod Ničea do kraja nedomišljena.. istina.uzelac.... a najčešće onih koje bi nam sam Niče sugerisao.

sâma muzika je iznova postala problem. jer kako bismo inače i mogli razumeti njegovu oduševljenost Bizeom? Jankelevič polazi od nesporne činjenice delovanja realne muzike na čoveka. to će biti pre svega stoga što on nastoji da temelje metafizike potraži u fizici i u tom slučaju stanovište subjekta pokazaće se odlučujućim za razumevanje muzičkog umetničkog dela. KZNS.uzelac. Na samom početku ovog spisa autor ističe dva nivoa problema: metafizički i etički. Novi Sad 1987. 1983)144 francuski mislilac Vladimir Jankelevič. duboka ili površna. Niče se. nakon toliko muzičkih ostvarenja. www.Milan Uzelac Filozofija muzike knjigu Muzika i neizrecivo (La musique et l'ineffable. s druge strane diskurzivnog govora. šta se pod njim uopšte misli.eu 277 . Isto tako: moralne dileme koje nastaju pri razmatranju toga da li je muzika u većoj meri opčinjavajuća ili lepa. jednog razočaranog pedagoga (34). odnosno. da li u njoj dominira dionisovski ili apolonovski princip. a s druge. ozbiljna ili prazna. sve manje je jasno na šta se taj pojam uopšte odnosi. U daljem tekstu ukazuje se na stranice ovog izdanja. Ako se ova druga dilema nekom (kao u slučaju Ničea) učini temeljnom. ono što je tom delovanju svojstveno jeste da je ono iracionalno. našao u situaciji da se odriče od onog što voli i kod njega nailazimo na izraz kivnosti jednog imoraliste. mogle bi se prevazići tvrdnjom da muzikom jednako vladaju čarolija i mudrost. Tako se pokazuje da se ona nalazi s druge strane logičkog i racionalnog. po rečima ovog mislioca. sve se te dileme mogu i odbaciti jer je muzika i jedno i drugo u isti mah. ničeovskim jezikom. S jedne strane opravdanim se čine sva pitanja koja se tiču toga da li je muzika izražajna ili neizržajna. smislena ili besmislena. Reč je o činu koji ne nastoji da nas ubedi već da nas pridobije opčinjavajućom snagom ritma i to je razlog što se kompozitor ne obraća racionalnoj 144 Vladimir Jankelevič: Muzika i neizrecivo.

veličajući trezvenost i razložnost. dok ovu našu. iako je ona pored gimnastike bila drugi ključni momenat vaspitanja.. to jest melodičnija. Jankelevič s pravom ističe kako je Platon prema muzici "stroži ukoliko je ona muzikalnija u modernom smislu reči. obično u inteligibilnim suštinama. zato se i dešava da joj čovek često pripisuje neko metafizičko značenje ne shvatajući da je ona.eu 278 . prema tome ona označava sve. predstavljajući "najvarljiviji privid među prividima" (29) do te mere je zavodnička da ju je i Platon delom morao osuditi. instrumentalnu. Naspram nauke koja je. ne izražavajući nikakav saopštivi smisao. samo jedno jedino značenje. muzika.. iako je za njega i sama filozofija bila "najviša muzika". Međutim. on ističe da "neposredno i sama po sebi muzika ništa ne znači. osim preko asocijacija koje izaziva i zahvaljujući onome što se prihvata kao uobičajeno. smatra Jankelevič. možemo i čulima registrovati i samo o njoj i njenom značenju. ali ona nije i jedini momenat koji bi bio presudni i odlučujući. nečujnoj i nadčujnoj harmoniji kao izrazu strukture kosmosa i posledici kretanja nebeskih sfera. Sve to i omogućuje da se postavi pitanje: "da li muzika ima metafizičko značenje pre nego etičku funkciju"? (36).Milan Uzelac Filozofija muzike dimenziji čoveka već čitavom njegovom psihosomatskom biću. tokom većeg dela istorije čoveka štitila od pada u zanos i opijenost. višeznačnost i višesmislenost je www. muzika ne označava ništa.uzelac. strana racionalnog nije zaobiđena. u nevidljivoj. njoj svojstveno. i možemo govoriti. razume se. Muzici sâmoj može se pripisati svako značenje jer ona nema određeno." (37). odista. mi možemo tu odvajkada "pravom" smatranu muziku samo misliti. podložna najrazličitijim dijalektičkim tumačenjima. i ukoliko se ona slobodnije kreće po tonskoj lestvici" (32). Tu. oduvek se težilo tome da se otkrije značenje muzike i oduvek se ono tražilo negde van muzike.

Budući da ima sopstvenu "logiku" njoj je moguće ono što drugim umetnostima. ali posve drugačije izraženo. u njoj ponavljanje može značiti inovaciju. poput onih koje su vezane za reči.eu 279 . ona ne razvija određene www. nalazimo i kod Jankeleviča. tako isto i muzika unutar sveta koji sama stvara ponajmanje "govori" ono što bi se dalo izraziti rečima. nije: u muzici je moguće ponavljanje koje je u prozi zabranjeno. savremeni ruski kompozitor Edison Denisov s pravom isticao da "muzika ima svoj jezik koji govori daleko više no ma koja reč. Razume se. bude u isto vreme i proizvoljna i metaforična. zato je. Muzika stvara svoj sopstveni svet. zašto se sistem reči proglašava za jedan jedini mogući sistem izražavanja. Metafizička predrasuda počiva na tome da je "muzika jedan jezik čiju azbuku čine znaci notnog pisma" (41). a prevesti jezik tog što u svakom slučaju govori muzika na jezik reči. kaže on. bilo je pokušaja da se notama govori. Ponekad teoretičari muzike a i sami muzičari imaju običaj da u jednom nadasve metaforičnom smislu govore o muzičkom jeziku. ona ne ubeđuje. svi takvi pokušaji ostali su bez ikakvog uspeha. muzika ne može ponavljati ono što čine reči i nije uopšte jasno zašto bi to ona morala činiti.Milan Uzelac Filozofija muzike njeno osnovno svojstvo. i u likovnoj i u muzičkoj umetnosti. kao što boje tvoreći svoj svet "kazuju" njima svojstven smisao. U oba slučaja. ali taj svet može imati najrazličitija značenja. odnosno. to i omogućuje da svaka romantičarska metamuzika. na sreću po muziku – nemoguće je". da se njena "diskurzivnost" uzdigne na nivo kakav ima naučni jezik. težilo se tome da umetnost bude govor. tipa Šopenhauerove. kao što je bilo pokušaja da se bojama slika sa jednakom strogošću kakvu omogućuje notno pismo. Slično shvatanje.uzelac. u govoru jednom rečeno nema potrebe da bude ponovljeno a to u muzici nije slučaj. "muzika – kaže Jankelevič – može mnogo da podnese i zato se njoj mnogo šta pripisuje" (37). može značiti mnogo šta.

Milan Uzelac Filozofija muzike ideje već ponavljanjem od ranije poznate teme. sasvim različita od bilo koje čujne muzike. skrivenih namera (49). trajno sprečeni da "čujemo" tu inteligibilnu muziku i takvo su shvatanje zastupali još pitagorejci. ograničenošću naših čula. starijoj od svakog instrumenta i svake realizovane muzike.uzelac. Zato što je nesposobna da neku ideju razvije. da određen smisao koji ona izražava postoji i pre zvučne muzike. muzika je nesposobna i da je izrazi. izraz naše nesposobnosti da čujemo pravu muziku. a za izvođača i slušaoca uporedo sa izvođenjem. on za kompozitora nastaje uporedo sa komponovanjem. muzika ovoj daje samo novi smisao. Smisao u muzici ne postoji pre kompozicije. ponavljanje omogućuje u muzici uvek rađanje novog – novih odnosa. U prvom slučaju to se postiže opisom www. da je muzika ispovedanje. novih saglasja nevidljivih lepota. reč je o nadčulnoj nečujnoj muzici. to bi podrazumevalo. pa bismo se mogli zapitati u kojoj je meri to uopšte još i muzika. sâmo čulo sluha tako postaje dvosmisleno: da li je ono organ opažanja zvuka ili uzrok naše gluvoće. Ako bi muzika bila jednoznačni govor. neizraženoj i neovaploćenoj muzici predstavlja pojmovnu apstrakciju" (51). Bez obzira što su neki stvaraoci upravo na takav način tumačili i fenomen muzike i svoje sopstveno stvaralaštvo. U prvi mah moglo bi se reći da smo mi.eu 280 . priznanje o stvarima koje se tiču intimnog emotivnog života muzičara. odustajanje od shvatanja da postoji neki prethodni smisao istovremeno je i odustajanje od romantičarskih tumačenja koja su polazila od toga da muzičar slušaocima prenosi neka svoja uverenja. o metafizičkoj muzici koja postoji pre svakog fizičkog fenomena. Jankelevič smatra da " ideja o apsolutno nečujnoj. takva metamuzika bila bi neodređena prema svakom muzičkom izrazu. po mišljenju Jankeleviča. antiromantizam je na to reagovao na dva načina: impresionizmom i "traganjem za bezizražajnim" (54).

kod ovih kompozitora priroda se javlja u svom najneposrednijem obliku: videti svitanje dana važnije je nego čuti Pastoralnu simfoniju. Ona ništa ne izražava doslovno. ne samo da surevnjivo pazi na svoju uzdržanost u izražavanju osećanja nego je i stidljivo aluzivna pri opisivanju i predstavljanju stvari (73). Sati). formalne i suvoparne spojeve zvukova" (56) koji su beskrajno daleko od svake živopisnosti. postoje različiti stepeni bezizražajnog izraza: "izraz koji ništa ne izražava. a ne ono što se oseća. Jankelevič navodi primere dela Stvari po sebi ili Čelični korak Prokofjeva. Nasuprot lirizmu prednost ima atonalni govor kome teži apsolutno objektivna i konkretna muzika i tu više nema razlike između pogrešnog i tačnog pevanja. izraz koji izražava u glavnim crtama i izraz koji naknadno izražava" (65). opisom pejzaža ili čak zvukova zvona čime se reaguje protiv neobuzdanog izraza (Debisi. ona samo sugeriše. nastavlja Jankelevič. isključen je svaki antropomorfizam i svako upućivanje na subjekt. automobilske sirene u Geršvinovim kompozicijama. grubo udaranje čekića u Čeličnom koraku. a u drugom. a ne kao u delima romantičara njihova transpozicija poezije zvonjave zvona (57). po rečima Jankeleviča. važilo ono što Heraklit kaže za Apolona koji "niti govori niti skriva nego nagoveštava" (B 93).Milan Uzelac Filozofija muzike onog što je objektivno. kaže Debisi.eu 281 . Današnja muzika.uzelac. izraz koji izražava nešto suprotno ili drugo. gde nalazimo "apstraktne. dočarava atmosferu i www. naprotiv. Za muziku bi. u ovoj novoj muzici sad se mogu čuti stvarna zvona. bezizražajnim stilom kojim se reaguje protiv naslađivanja u impresiji (Ravel. To ne znači da kompozitor uopšte ništa ne izražava. RimskiKorsakov). topovski pucnji u Jedanaestoj simfoniji Šostakoviča. "konkretne" muzike: "atonalna buka mašina odjekuje onakva kakva je u stvarnosti" (57). on to čini i kad to ne želi. sve to čini ove kompozitore "pretečama" tzv.

ako se ima u vidu njen imanentni smisao.Milan Uzelac Filozofija muzike duh. Premda to više no jasno pokazuje da muzika nije neki "jezik" kao ni instrument za saopštavanje pojmova. zato je moguće da se odnos muzike i teksta vidi tek kao rezultat ukupnog efekta. ma kakva muzika bila. ona je "uzbudljiva time što se neprestano kreće". romanu. ako muzika ne izražava nikakav jednoznačni smisao to ne znači da ona nije izražajna i da ništa ne izražava. koji se navodi kao primer muzičara koji nastupa s određenim programom. to nikako ne znači da je ona bezizražajna. ali ona je i ozbiljna. taj dvosmislen položaj svojstven je ne samo njoj već i poeziji. njih je beskajno mnogo i zato su one beskrajno neodređene. ili sredstvo izražavanja. Međutim.uzelac. beskrajna dvosmislenost predstavlja prirodni način postojanja muzike (83). a ne poemama pesnika koje je muzički obradio" (81). "prodire u slušaočevu dušu i srce nečim drugim. Upravo stoga. on deluje na slušaoce nečim potresnim što nisu izrazili pesnici na čije stihove je komponovao. drami. ma koliko se težilo nečem atematskom ili atonalnom. umetnosti uopšte. Koliko je ozbiljna to zavisi od toga kako se www. Nije moguće govoriti o nekoj određenoj datosti. ona je daleko i od komičnog i od tragičnog. Zato se može govoriti kako je muzika igra. Muzika je muzikalna u onoj meri u kojoj ne predstavlja jednoznačni i nedvosmisleni izraz jednog smisla. muzika uvek ima i određenu nameru.eu 282 . ali istovremeno i nešto krajnje ozbiljno. ona ostaje igra jer je izvan utilitarnog i prozaičnog postojanja. i sam List. po mišljenju Jankeleviča. pri stvaranju ima beskrajno različitih osećanja i raspoloženja i ima isto tako beskrajno mnogo verzija interpretacije istog dela a to znači da se nikakvim tumačenjem ne može dospeti do prvobitne intuicije koju je imao kompozitor.

Muzika označava sebe samu a ne nešto što bi bilo van nje. ako bi se to desilo ona bi bila nalik slikarstvu s tezom.eu 283 . po rečima Čajkovskog. nalik didaktičkoj poeziji ili simboličkoj umetnosti. Tajna smrti je ono što je nekazivo. u tom slučaju više nema muzike. Zato muzika ne izražava neku vanvremenu istinu već sam čin izlaganja predstavlja jedinu njenu istinu. ona je bezizražajna zato što podrazumeva bezbrojno mnogo tumačenja. ono o čemu se ništa ne može reći i što čoveku oduzima moć govora. Ali i tu je reč o jednoj sasvim drugačijoj ozbiljnosti. tamo počinje muzika. Kada je reč o ontološkom statusu muzičkog dela Jankelevič smatra da muzičko delo ne postoji po sebi već da ono istinski postoji samo u vreme dok se izvodi: tada večna www. ostaje samo ideologija ili moralistička pridika (87). neizraziva u tom smislu da o njoj treba beskonačno dugo da se govori (92). Tu on pravi oštru razliku između onog što je nekazivo i onog što je neizrecivo. a da ono ne bude nikad do kraja iskazano. različitoj od one u uobičajenom smislu te reči (87). Neizrecivo. a da čovek koji peva predstavlja mesto na kome se značenja sustiču (93). Pozivajući se na Debisija koji je rekao da "muzika izražava ono što je neizrazivo". izaziva u čoveku stanje nadahnuća. tajna života je neizreciva. ne stoga što ništa ne izražava. A upravo tamo gde reči nedostaju. Tajna koju nam muzika saopštava je tajna života. Tako je moguće da muzika ništa ne označava. Jankelevič piše kako se "pod bezizražajnom maskom koju muzika navlači skrivena je namera da se izrazi ono što je u beskraj neizrazivo" (91). a ne neizraziva tajna smrti. muzika je bezizražajna. O neizrecivom se može beskonačno govoriti.uzelac. ovo ili ono osećanje. već zato što ne izražava ovaj ili onaj odabrani pejzaž. a sve to stoga što nije jednoznačna. naspram nje.Milan Uzelac Filozofija muzike posmatra. tj.

Logični završetak tumačenja muzike. već zato da bi se ostvarila. kompozitor ne želi da izrazi neku konkretnu. koji puca čim se dotakne. Muzika je nepouzdana poput mehurića od sapunice. muzika. i ona postoji samo u nepouzdanom. kovač samo dok kuje gvožđe. ona možda ne predstavlja ništa. pesnik. već peva. nastojeći da bude teoretičar nove muzike dovršava davno započetu raspravu o mestu realne muzike u savremenom društvu. već zato da bi bila svirana (97). nalazimo. i kao što je kovač. možda paradoksalno. to se može reći samo u metaforičkom smislu. ne potičući ni iz čega. kod Teodora Adorna (1903-1969). ona nije stvorena zato da bi bila kazivana. nije stvorena da bi se o njoj govorilo. kod umetnika taj smisao nije nikad unapred ili a priori smišljen jer. Njena poruka nije metafizička poruka. njeg glas dolazi iz čovekovog unutrašnjeg sveta kao i iz prirode koja ga okružuje i zato svoju snagu muzika crpi na izvorima tišine.uzelac. pesnik samo dok piše pesmu. Kada je reč o samoj muzici Jankelevič piše da je ona "čarolija. Njen glas nije glas s one strane sveta. kao u slučaju Musorgskog koji je moderniji od većine modernih kompozitora. na taj način "smisao se stvara u sadašnjosti a obelodanjuje u budućnosti" (103). nastalog u vreme prosvećenosti. ili opipati" (135). kompozitor samo dok komponuje.eu 284 . dok muzika nešto znači tek kad bude izvedena. kao što kovač kuje gvožđe. Sam kompozitor se izražava tokom samog stvaranja i tokom izvođenja samog dela. tako je isto kompozitor. zato je posao stvaraoca da stvara. kratkotrajnom oduševljenju. sačinjena ni od čega. ako se tako nešto ponekad i kaže. bar za čoveka koji očekuje da će nešto naći. kaže on. upravo on. određenu misao. a kasnije će doći oni koji će ono novo i veliko imenovati. On se ograničava na analizu muzike koja danas još uvek odzvanja našim www.Milan Uzelac Filozofija muzike istina postaje vremenski čin i tada se ona istinski događa.

ima duboko značenje kad govorimo o odnosu muzike i države. Muzika o kojoj je ovde reč izraz je upravo tih institucija i jadna je koliko i savremena država i njene institucije. jednako "umivena". jer muzika nije oblik već dešavanje. Istina. imperijalna pozadina. država može biti i živa. ističe se da muzika ne poznaje granice.uzelac. nema tla na kojem sebe možemo odrediti. dopire do najdaljih krajeva i svojim stilom se nameće do te mere da je svuda vladajuća. to saglasje počiva u najdubljim slojevima društva i sveta i njega možemo formulisati na veoma apstraktan način ako ga hoćemo prevesti u pojmove. www. ali u onoj meri u kojoj je ona sama muzika i ukoliko njena harmonija upravlja narodom. zapljuskuje nas sa radija i TV ekrana. dešavanje u vremenu. setimo se Platona.eu 285 . Kakva je to "muzika"? Obično se ističe njena komercijalna. Pre bi se moglo govoriti o egzistenciji i to gvozdenoj egzistenciji države sa svim njenim institucijama. ona odzvanja u svim domovima. kako čitavu planetu treba posmatrati kao jedan jedinstven grad. reč je i o svojevrsnom kulturnom imperijalizmu koji nastoji da pokori ekonomski slabije oblasti. kao omiljenom pojmu mislilaca šezdesetih godina XX stoleća. a ne društvu. ali.Milan Uzelac Filozofija muzike gradovima i koja je izraz društva u kojem nastaje. tako nešto bilo bi moguće tvrditi samo u onoj meri u kojoj je uopšte moguće govoriti o nekakvom društvu. uniformisana i svuda jednaka. ta "muzika" je unificirana. na trgovima. Poslednjih decenija postalo je opšte mesto isticanje kako je svet jedno "globalno selo". obično. Muzika u jednom narodu mora biti saglasje muzičkog i političkog sveta. Upravo je pitanje ne sveta (do tako nečeg treba tek da se uzdignemo) već mesta na kome živimo postalo problematično jer nema mesta. Ali isto tako. reč je i o svojevrsnom "duhu" i ukusu koji nastoji da se nametne kao univerzalni. Ovo shvatanje Zemlje kao polisa.

213. 146 I. da li alternativu može i imati. napomena na str. Kantova primedba na račun suseda146 i njihove bučne farisejske pobožnosti koja susedima pričinjava neugodnosti147. on se može prihvatiti samo oslabljenim nervnim sistemom i to je osnovni razlog što svi omladinski muzički festivali moraju za pokrovitelje da imaju narko-kartele. Pitanje je. već odslikava situaciju na globalnom planu u kojoj je čitavo stanovništvo planete prepušteno na milost i nemilost globalnom totalitarizmu... Ne stoga što se ne može održati na duže staze. cit.uzelac. Ta "muzika" je postala globalna. Ritam koji nameće hard-rok i tehno-muzika jeste ritam novih vladara sveta. str. a ovde se najbolje pokazuje kako se upravo muzikom postiže za (u suštini) malo para – veoma mnogo. Ta "muzika" zasad nema alternativu.eu 286 . Ovo je samo primer zloupotrebe delovanja muzike. cit. ne bez razloga. osuđeno na ispiranje mozga kojem se ne može pružiti alternativni otpor. ne samo da podseća na stanje u kojem u gradovima ljudi žive terorisani "orijentalnim" i tehno-ritmovima. 213. 147 Op. smatrao je da ona mora biti pod kontrolom države. str.Milan Uzelac Filozofija muzike Ova sve-vlast te vrste "vladajuće muzike" ostaje krajnje problematična. www.: Kritika moći suđenja. već stoga što uništava sve ranije uspostavljene vrednosti. Op. to se sada dogodilo: najmoćnije države su pronašle "muziku" koju koriste u cilju sprovođenja i održavanja svoje dominacije. Vešto se koristi njena "mana urbaniteta" o kojoj je govorio već Kant145: sposobnost muzike da svoj uticaj rasprostire na okolinu i da se na taj način nameće i sputava slobodu onih koji su izvan muzičkog društva. Beograd 1975. 212. Platon je pravilno uočio značaj muzike i moć njenog delovanja. Pobornici "globalizma" 145Kant. BIGZ. Ideja globalizma podrazumeva nemišljenje na svim nivoima.

čije je celokupno delo prožeto kritikom masovne. šta činiti sa surogatom muzike kojim smo u poslednjim decenijama pokoreni i u čijoj smo apsolutnoj vlasti? Jedan od mogućih odgovora i pokušaj da se izađe iz stanja koje nas je zadesilo nalazimo kod nemačkog filozofa. komercijalne umetnosti. H. estetičara i muzikologa Teodora Adorna (učenika Hajdegera. www. videli smo. onda je i ono takvo kakvo jeste i ne može biti drugačije. Muzika je zakon (nomoi) kojim se ispunjava sfera čujnog. Kritičkoj svesti i sreći pojedinca mogla bi.Milan Uzelac Filozofija muzike ostvarili su svoj prvi cilj: pokoravanje svesti i njeno unificiranje se privodi kraju. Kritično pitanje stoga i dalje glasi: ako smo osuđeni da Muziku ne čujemo. Ima li šansi muzika? I šta ona može još učiniti u porobljenom svetu? Može li muzika biti sredstvo destrukcije onih vrednosti i onih koji su njenom degenerisanom formom potpuno zagospodarili svetom? Muzika je trenutak u kojem odzvanja večnost i zato je ona imala veliku moć i u najstarija vremena.eu 287 . potrošačke vrednosti i moda dobili su najvećeg saigrača – "muziku". to je sadržaj ljudske duše sutra"148. Na taj način zloupotreba muzike koje se opravdano plašio Platon postala je najviša realnost. po mišljenju 148 Freyer. Kad je muzika takva kakvu ima XX stoleće. Ta moć.: Über die ethische Bedeutung der Musik. G. Zato je muzika nekad bila važna. S. 16. kao i iskrivljene svesti ljudi koja do krajnjih granica ugrožava kritičko mišljenje. ako je delovanje muzike ranijih vekova presahlo. sociologa.uzelac. jer "ono što je sadržaj umetničkog dela danas. ali i Albana Berga kod koga je studirao kompoziciju). Kallmeyer. Berlin 1928. Naše vreme ostvaruje sve stare strahove na najintenzivniji način. počivala je u strukturi dela koja je bila izraz strukture kosmosa.

Naprotiv. a ova će je za uzvrat proglasiti bespravnom. Adornova ideja "nove muzike" počiva na pretpostavkama estetičkog modernizma i kritici klasične umetnosti. dovođenjem u pitanje same mogućnosti muzike. Filozofija muzike je danas moguća samo kao filozofija nove muzike149. individualistička i asocijalna. Sve dok umetnost. ima svoju funkciju" (Adorno. www. Time što muzika slepo i bez pogovora sledi istorijsku tendenciju svog vlastitog materijala i prodaje se u izvesnom smislu svetskom duhu (a ovaj nije svetski um). uzmiče joj u poredak. op. ona u svojoj nevinosti ubrzava katastrofu koju se istorija sprema da priredi svekolikoj umetnosti.uzelac. Na taj način i sama mogućnost muzike postala je neizvesna. ona još nije u dovoljnoj meri takva. princip slaganja bez ostatka. No to sad ovoj osuđenici na smrt daje pravo i pruža joj paradoksalnu šansu da postoji i dalje. cit. Njena istina je negacija prilagođavanja do koje ju je doveo njen centralni princip. Ne ugrožava je to što bi bila dekadentna. no ova joj se izmeće u sliku i priliku sveta protiv kojeg se buni.Milan Uzelac Filozofija muzike Adorna.eu 288 . umetnost koja produktivno negira društvenu realnost. konstituisana u kategorijama masovne produkcije. Sve ostalo samo je još odricanje oficijelne kulture. dakle. otvara se osnovno pitanje kojim se sve vreme bavimo: pitanje muzike. U lažnom poretku i propast umetnosti je lažna. pa bi se moglo reći da su najgori slušaoci oni obrazovani slušaoci koji Šenbergu prilaze s rečima "ja to ne razumem" i u tom slučaju bes skromno znanje racionalizuje u znalaštvo. nefunkcionalna. budući da je realizovana muzika dovedena u pitanje već na nivou svoje mogućnosti. pomoći samo autentična umetnost. 149 O mogućnosti i nemogućnosti nove muzike i muzike uopšte. ona druga. Ona pokušava da svoje anarhično stanje u mislima preokrene u izvesnu slobodu. ističe on: muzika služi jedino unapređenju varvarstva nad kojim se gnevi. umetnost koja svesno razobličava pretenzije na celovitost i samodovoljnost. doprinosi ideologiji i sve dok je njena tehnika jedna od tehnika ugnjetavanja.. o situaciji u kojoj se našla sama muzika danas najbolje govori sam Adorno: "Mogućnost same muzike postala je neizvesna. kako joj to reakcija prebacuje. kaže Adorno. Ona daje istoriji za pravo. 136).

koje. treba da prati promene koje se zbivaju u samoj muzici152. nego po svom socijalnom sadržaju. Moderna muzika nije više ideologija. Umetnička dela.eu 289 . Polazeći od toga da je neophodno kritikovati svaku teoriju društva u onoj meri u kojoj se društvo kao njen predmet istorijski menja. T.: Filozofija nove muzike. kako sam ističe. 29. time što svojim čistim kvalitetom ukazuje na društveno čudovište umesto da ga pod maskom već nekog postojećeg humaniteta prikriva. 152 Kada je reč o mogućoj kritičkoj dimenziji muzike. odnosno. podvrgne dijalektičkom istraživanju151. tj. Adorno je smatrao da isto takav treba da bude i metodski pristup muzici: kritika muzike. stvar sama (a ne ideologija o stvari). 1968. dovršen rad o Šenbergu kojem je kad je odlučio da ga objavi (1948). 153). Ona su skrivena društvena suština prikazana kao pojava (Adorno. Nolit. po njegovom mišljenju. Čini se da upravo takvo stanovište rađa i sve potonje 150 Adorno. 151 Rezultat tih Adornovih istraživanja je već tokom 1940/41. pitanje posredovanja između baze i nadgradnje zastareva. Na taj način on je u istraživanju muzike naglasak stavio na njenu produktivnu stranu smatrajući da se ona na odlučujući način ispoljava u času komponovanja. U daljem tekstu brojevi u zagradama odnose se na ovo izdanje. koji je nastao s namerom da se prikaže promena funkcije savremene muzike. nameravao da stanje samog komponovanja. Adorno smatra da se radikalno moderna muzika izolovala ne po svom asocijalnom. uvek odlučuje o stanju muzike. kritika realizovane umetnosti. str.Milan Uzelac Filozofija muzike U vreme kad je objavio spis O fetiškom karakteru muzike i represiji slušanja. Beograd 1968. da se pokažu "unutrašnje promene koje muzički fenomeni trpe uvrštavanjem u komercijalizovanu masovnu produkciju i da se istovremeno zabeleži kako izvesna antropološka pomeranja u standardizovanom društvu prodiru i u strukturu muzikalnog slušanja"150. www. su poput svih sedimenata objektivnog duha. Adorno dodao rad o Stravinskom i Uvod kojim su povezana oba spisa i objavljena pod naslovom Filozofija nove muzike.uzelac. Adorno je. U doba kad se stapaju produkcioni i upravljački aparati.

Adorno.uzelac. odvojivši se od svoje biti i svog rodnog mesta nastavlja da živi po zakonima koji su svakoj vrsti muzike apsolutno strani. na taj način on je nastojao da spozna objektivne antinomije u koje se svekolika umetnost (a ne samo muzika. tj. "demokratskim" sistemima). može biti osporena pozivanjem na kosmičko poreklo muzike koja se našla zloupotrebljena i iskompromitovana u globalnom selu. nego da ona upravo u težnji da svoj integritet odbrani. Ovde treba to samo konstatovati i pitati: koje su dalje uopšte mogućnosti muzike: da li njena temeljna priroda može biti dovedena u pitanje (čak i u našim totalitarnim. Ovde ne treba govoriti o razlozima te zloupotrebe. sve to više je no nesporno. kako sam kaže. ko nju čini ili organizuje. čak i u njenom čistom i beskompromisnom obliku. da li destrukcija ideje humanizma. a to se upravo čini spornim. Imajući pred očima vladavinu društvenog totaliteta i u prividno izvedenim područjima kao što je oblast muzičkog. ti spolja nametnuti zakoni koji se hoće pokazati kao zakoni muzike kao takve jesu onaj najdestruktivniji element unet u muziku radi njene krajnje zloupotrebe. nije izuzeta od sveopšteg postvarenja. "nije mogao da se zavarava time da umetnost na kojoj se školovao. šta to treba da znači? Šta znači to "izdržati do kraja"? Gde je taj kraj i šta označava kraj? Sve više smo svedoci kraja koji preti da se produži do www.eu 290 . da li je ona svesna ili nesvesna. no. Realizovana muzika. proiznosi iz sebe svojstva iste one suštine kojoj se suprotstavlja". koja se vrši i pomoću tekuće muzičke proizvodnje.Milan Uzelac Filozofija muzike teškoće: pretpostavka o izmeni biti muzike je pretpostavka s dalekosežnim konsekvencama: takva promena trebalo bi da omogući izmenu i realizovane muzike. tj. ostajući verna svojoj vlastitoj težnji). odnosno. posred heteronomne stvarnosti nužno zapliće (29). on je smatrao da se te antinomije ne mogu drugačije prevladati nego što će se "bez iluzija izdržati do kraja".

ne naprosto usled njegovog uvažavanja u javnosti i kompozitorskog nivoa . Berg.nego pre svega i zato da bi zatvorio komotan izlaz koji se sastoji u tome da se. kao današnja. nečemu nadamo od restauracije onog što je prošlo. Polarno suprotni postupak Stravinskog nametnuo se u interpretaciji.eu 291 . dok konsekventan napredak vodi u antinomije. "Realna muzika" koja nas je zadesila. pa makar ona bila i jedina koja udovoljava savremene objektivne mogućnosti muzičkog materijala i svojim se teškoćama bez ustupaka suprotstavlja. Vebern) ali i u delima drugih muzičara koji su takođe pretendovali na to da pripadaju novom viđenju muzike (I. tek ispita . da ide dalje od obrade jedne posebne škole. A. traje i nema izgleda da se približi bilo kakvom kraju. 153 Reč je o spisu Filozofija nove muzike. tada je morala sama metoda. www. Šenberg. kao i "ukus". to on obrazlaže na sledeći način: "Ako je trebalo da knjiga153 stvarno nešto kaže o novoj muzici kao celini. Stravinski). od muzičkog ratia koji je sam sebe svesno opozvao" (30-31).Milan Uzelac Filozofija muzike same granice realnog vremena i da pritom neprestano sam sebe iznova rađa i usavršava. A.jer pojam samoga nivoa ne može se dogmatski pretpostaviti i treba da se. nesklona generalizacijama i klasifikacijama. Već sredinom XX stoleća Adorno je postavio pitanje metode kojom se može pristupiti novoj muzici koja je tada bila oličena u muzici predstavnika nove bečke škole (A.uzelac.

Ovde se mora postaviti kritično pitanje: u kojoj meri je tu Adorno. pa makar to bila i kritika koja izražava njegov reakcionarni momenat pod vladavinom neslobode i time neumoljivo isključuje svaku zloupotrebu u službi postojećeg.Milan Uzelac Filozofija muzike Smatrajući da nikakva kritika napretka nije legitimna. Na pokušaje da se problemi na koje ukazuje stanje moderne muzike minimalizuju rečima: "ovo je samo muzika". konsekvence koje on ima u vidu tek su danas postale do kraja transparentne. dolazi zamerka? Jasno. vreme i duhovna energija rasipaju na odgonetanje ezoteričnih pitanja moderne kompozicione tehnike". Adorno ispravno odgovara kontrapitanjem: "kako tek mora da je napravljen svet u kome već pitanja kontrapunkta svedoče o nepomirljivim konfliktima? Koliko li je život danas u osnovi poremećen.uzelac.eu 292 . drugo trebalo da čini Stravinski? Pa on se upravo bavio onim što je muzičko u muzici i odakle. koji insistira neprestano na "samoj stvari" muzike uopšte u pravu. Iako on ovo piše pre više od šezdeset godina. Muzika ne može spasti svet. On je u to vreme radikalno orijentisanom Šenbergu (ili se to njemu tad tako činilo). iz sfere ne-muzičkog. Adorno je smatrao da se pozitivni povratak onog što se raspalo razotkriva kao pojava koja je temeljitije spletena sa destruktivnim tendencijama razdoblja nego ono što je kao destruktivno obeleženo. Šta je. već u suprotnom: svet mora da dođe u saglasje sa Muzikom. suprotstavljao "provokatorske crte Stravinskog" kojeg on nije mogao ulepšati. jer je smatrao da bi moralo biti krajnje "cinično da se. iz sfere koja je krajnje problematična. I nije stvar u tome. nakon onog što se u Evropi desilo i što i dalje preti. po njegovom mišljenju. Pokušaju da se dospe do muzičkog Adorno prigovara iz krajnje ne-muzičkog ugla. a da poredak koji sam sebe proklamuje nije ništa drugo do kamuflaža haosa. kad se njegovo podrhtavanje i njegova ukočenost reflektuju i tamo gde više www. u ovom slučaju.

Njegova odluka da se empirijskom suprotstavi iz ravni slobode. a što je oličeno u koegzistenciji antipoda kakvima se pokazuju Šenberg i Stravinski. U ovoj studiji o filozofiji nove muzike Adorno je pošao od zaključka da promišljanje problema pred kojim se nalazi nova muzika nužno dolazi do sučeljavanja Šenberga i Stravinskog i to ne što upravo njima pripada prvenstvo u istorijskom smislu i što se delo drugih kompozitora može na osnovu njih razumeti. a s one strane mogućeg.Milan Uzelac Filozofija muzike ne doseže nikakva empirijska nužnost. Kako istinu ili neistinu Šenberga ili Stravinskog Adorno nalazi u sklopu muzike po sebi. metafizičkog. dakle. Na planu realizovane muzike nakon Prvog svetskog rata došlo je. unazadnog kretanja.eu 293 . jeste jedna metafizička odluka i ona mora računati sa sasvim određenim shvatanjem biti muzičkog. on smatra da sadašnje stanje stvari muzike ne može trpeti smisaono postojanje suprotnosti koje bi se nalazile i dalje jedna kraj druge. razvijali u svojim delima imanentne impulse sve dotle dok ovi nisu kao ideje same stvari postali jasni (34). do propadanja. ovde se kod Adorna javlja nekoliko različitih planova: sfera neempirijskog. snagom beskompromisne konsekventnosti. i koje otkupljuje dato im obećanje samo time što im uskraćuje ono što od njega očekuju" (31). zbivanje paralelno muzici on vidi u slikarstvu tog vremena koje se udaljava od predmetnosti. po mišljenju Adorna. a što je prelomno za moderno slikarstvo kao što je za muziku atonalnost. već pre svega stoga što su oni. Istina. i sfera obećanog unutar realno iskusivog. pada u tradicionalne oblike. oblast empirijskog pokazuje se kao oblast nužnog u kojem postoji iluzija da se može ostvariti obećano. na jednom području za koje ljudi misle da im pruža azil od pritiska stravične norme. pre www. defanziva slikarstva pred mehanizovanom umetničkom robom.uzelac. jer se postupci ovih nalaze u senci Šenberga i Stravinskog.

proračunato proizvođenje muzike kao masovnog artikla nije se odvijalo onom brzinom kakva je konstatovana u književnosti ili likovnoj umetnosti. trgovački razum definitivno okovao u svoj njenoj racionalnosti. Istina. budući da su stvari na filozofskom planu do kraja jasno postavljene. radikalna. suprotstavljajući se opšteprihvaćenom stanju stvari u postindustrijsko vreme. nju je ipak samo kratkotrajno mogao da zaštiti da bi je pod naletom tonskog filma. oličeno u savremenoj tekućoj muzici: muzičari su počeli da se gorde time kako stvaraju za pozorište i film. Bilo bi interesantno istražiti da li bi se www. identična je defanzivi radikalne muzike pred komercijalnom muzikom koja je preko noći ovladala tržištem. Razume se: ovo može biti od nekog sociološkog interesa. tog časa ono dobija moć i nad onim što nije u estetskom pogledu konformistično i zahvaljujući premoći mehanizama za rasturanje robe. Ta radikalna muzika javila se kao antiteza širenju kulturne industrije preko njenog područja. Nesporno je da na delu imamo svesno samoobmanjivanje.eu 294 . radija i ispevanih slogana. ali ni od kakvog filozofskog. dospeva u potpunu izolaciju.Milan Uzelac Filozofija muzike svega pred fotografijom. nova muzika. nepojmovni i nepredmetni momenat muzike. a zapravo sve vreme su stvarali za novac udvarajući se najprizemnijem ukusu najnižih i istovremeno najširih društvenih slojeva. U takvoj situaciji umetnici spremni na kompromise trenutno stanje uzimaju za izgovor i izvršavajući narudžbine izdaju samu stvar muzike. a time i svetom. Ovde Adorno uočava jedno bitno svojstvo moderne umetnosti. Adorno s razlogom ističe da čim se industrijsko upravljanje kulturnim dobrima etablira kao totalitet. kao i zahvaljujući društveno stvorenoj predispoziciji slušalaca. koji stoje na raspolaganju kiču i rasprodatim kulturnim dobrima.uzelac.

našla je sebi novu poslugu i muzičari joj više nisu potrebni. Kada se neznalaštvo proglašava za princip i kad se www. Većina kompozitora danas i nije svesna da su oni samo sitni izdajnici muzike kao muzike.Milan Uzelac Filozofija muzike tako ponašali muzičari kada bi ekonomski bili nezavisni. ali za kompromise sa njima više niko nije zainteresovan. To je razlog prepuštanja muzičara anarhiji koja se pravda eksperimentisanjem. nastoje da budu rame uz rame sa klasicima a ne vide zašto su klasici bili klasici i u svoje vreme. razorena je sama konstitucija muzičkog dela. svesni novog jezika i svoje loše prođe na tržištu oni su spremni na svaki kompromis. koja se ni za šta nije vezala. kompozitori su izgubili samopouzdanje. Adorno ističe kako je već Hindemitova generacija posedujući i talenat i zanat.eu 295 . mnogi od njih sebe proglašavaju čak za nepokolebljive pobornike nove muzike. ako su predstavnici te generacije završili u časnom rutinskom neoakademizmu za narednu generaciju. današnje muzičare vodi u očaj. oni još uvek ne shvataju groteskni položaj u kom se nalaze budući da im se muzika svela na karikaturu muzike. nepoznavanje zakona muzike kao i nedostatak svesti o tome u kom svetu žive. Oni još uvek ne shvataju nedelotvornost njihove muzike davno odrođene od same Muzike. komponovala šta joj je donosio dan. po rečima Adorna. ona počinje rastvarati tehničke standarde koje je postiglo uznapredovalo komponovanje". oličena u njenim institucijama. Država. i pritom sve muzički neugodno likvidirala kao kakav prezren program (36).uzelac. slaboumlje novih kompozitora ogleda se u njihovom ulagivanju masovnoj kulturi. Nakon konačnog sloma muzičkih dela koja su počivala na tonalitetu. to se ne može reći: "U sporazumu sa slušaocem. zvuk je prestao da bude zvuk. a čiji se modernizam manifestovao prvenstveno u duhovnoj popustljivosti. Na to pitanje teško je danas dati odgovor. kao što su to i danas. u sporazumu drapiranom "humanošću".

uzelac. Adorno ispravno primećuje još jedan momenat svojstven našem vremenu: slom svih kriterijuma o dobroj ili rđavoj muzici koji su se sakupili od ranog doba građanstva. Ekonomski centralizovani muzički život iznuđuje tim "novim muzičarima" javno priznanje. u stalno u napetom odnosu. a oslonjene na svoj "talenat". op. jednu posve drugačiju poziciju time što napušta privid harmonije neodrživ pred licem realnosti što srlja u katastrofu. po rečima Adorna. zauzima u toj borbi i protiv svoje volje. nesposobna da sama dobrovoljno uskoči u borbu a da pritom ne povredi vlastitu konzistenciju. da su mnogo više strani jedan drugom nego u vreme apsolutizma. kaže on. a što će se u potpunosti ostvariti u narednih nekoliko decenija nakon pojavljivanja njegovog spisa u kojem se s pravom ističe kako je "svetski stil posle Drugog svetskog rata eklekticizam olupina" (37). da mecena nema nikakav odnos prema samom delu. 154 Pomeranje društvenog sadržaja u radikalno novoj muzici manifestuje se negativno . To nije posledica opredelenja nove muzike nego u tome što se ona. tada imamo punu sliku onog što ima u vidu Adorno. prvi put se. diletanti svuda lansiraju kao veliki kompozitori. ponajmanje to može muzičare nesvikle učenju. Oni koji nikad u ranijim vremenima nisu ni znali da postoji muzika sada se javljaju kao publika a često i kao arbitri155. ali pritom sposobna da plati ulaznice za preskupe koncerte (krajnje sumnjivog muzičkog kvaliteta). već ga naručuje kao jedan poseban slučaj one "kulturne obaveze" koja već i sama predstavlja neutralizaciju kulture. 155 Adorno ističe kako su danas mecena i umetnik.cit.eu 296 .152-3).u begu od koncerata. Klasični smisao tradicionalne muzike.Milan Uzelac Filozofija muzike prevaziđeno proglašava za ono što dolazi iz budućnosti. dok je umetniku već i sama www. dok nova muzika.. nastoji da svima dokaže svoju "kulturu"154. sastojao se u tome da ona kontinuiranom imanentnošću i ugodnom fasadom forme proklamuje kako u suštini nema klasa. kao mikrokosmos nalazi u antagonističkom ljudskom uređenju i iznutra probija zidove koje je estetska autonomija ranije brižljivo postavljala (Adorno. muzički neobrazovana publika. Sve to samo je dokaz da filozofija ne može nikog ničemu poučiti.

štimunge i asocijacije. a da sam nije znao zašto.Milan Uzelac Filozofija muzike Prva posledica takvog stanja je da se javni ukus i kvalitet dela razdvajaju. I kome je do slušanja savremene opere? Može li se tako nešto. op.eu 297 . str. najupadljivije. ona nastoji da uoči ono što je najgrublje. na činjenica što je vezan za određen termin i priliku dovoljna da mu uništi spontanost. kad opere više ne može biti. Čajkovskog. Svetlanov je dirigovao. možda je umetnost i pisati operu. www. ono što se može zapamtiti: lepa mesta. 50-51). 156 Ovde mi dolazi u sećanje VI simfonija J.cit. možda je umetnost i to pisati simfoniju u vreme kad simfonije nema jer nema ni drugih. daleko vitalnijih muzičkih oblika. dok dirigenti. današnja publika se neprestano nagoni da sluša kastrirana dela klasike koja su mrtva još pre no što ih je orkestar svojim izvođenjem obogaljio. Ali. Zato je u pravu Adorno kad kaže kako je muzikalna veza koja u delu uspostavlja smisao skrivena za slušaoce dresirane radiom (a danas i televizijom). muzički kritičari sve vrednuju zavisno od toga šta u delu razumeju. da se istinski kvalitetna dela mogu rehabilitovati samo posebnim nastojanjima muzičara ili muzičkih kritičara. Bucka čijoj sam premijeri pre više godina prisustvovao u Moskomskom konzervatorijumu im. U takvim uslovima radikalno nova muzika nije više imala nikakvih šansi jer za nju više niko u sferi odlučivanja nije bio zainteresovan. nastojeći da pred publikom budu što efektniji biraju ona muzička dela koja u sebi imaju malo razloga za svoje postojanje156. a šta ne.uzelac. a koja nikad ne bi bila ni izvedena da nije bila posvećena slavnom ruskom dirigentu J. koji slušaoca nastoji da opomene da violine. lišenoj vlastite kritičke supstance. jednako je skrivena kako u svakoj ranoj Betovenovoj sonati tako i u jednom Šenbergovom kvartetu. S druge strane. jer teško da je ikad u životu pred sobom imao dosadniju partituru. sa kojom je svako komuniciranje isključeno. i tako onemogući da mu se moć izražavanja emancipuje (Adorno. Svetlanovu. Između umetnosti i publike više nema posrednika.. a da se nema perverzan um? Reč je o neutralizovanoj muzici.

uzelac. ističe on. Međutim. već treba da bude istinita". ne treba da ukrašava. ne sviraju baš tako radosnu pesmu. cit. koja nastaje. to je već drugo pitanje.eu 298 . prva dela u kojima stvarno ne može ništa drugačije da bude: ona su protokol i konstrukcija u jednom istom. nego iz onog što se mora" (69-70). op. a i morala biti posve drugačija da bi se mogla opravdati. str. Da li je u modernoj muzici ta dimenzija neophodna. bez ostatka reflektuje i dovodi do svesti sve ono što bi htelo da se zaboravi"(34). 68). a to podrazumeva preispitivanje odnosa moderne umetnosti prema samoj ideji muzike. Šenberg je i prema igri i prema prividu jednako polemičan. to beše vreme kad je muzika na neki način kao realizovana muzika još uvek postojala. Šenbergova dela su. i kod Adorna postoji svest o tome da bi muzika što nastaje mogla. ipak neki bledi trag onog što je održavalo svet u njegovoj egzistenciji. teorijsko opravdanje. ali isto tako i to da "umetnost ne proizilazi iz onog što se može. ukoliko je uopšte supstancijalna. Da bi se razumela Adornova pozicija157 neophodno je imati u vidu da on muziku tumači u duhu novovekovne 157O Adornu možda najviše govori njegovo pozivanje na Šenberga. Opterećenost savremenih kompozitora pitanjima teorije muzike više no jasno ukazuje na njihovu nesigurnost i "nečistu kompozitorsku savest". ali. nimalo slučajno on navodi Šenberga koji kaže da "muzika. U njima nije preostalo ništa konvencionalno što bi moglo da garantuje slobodu igre. On se okreće protiv muzikanata "nove stvarnosti" i kolektiva nastrojenog u njihovom duhu isto kao i protiv romantičnog elementa (Adorno. budući da je imala kakav-takav smisao koji se ogledao u nekoj vrsti sećanja na Muziku i svest o tome kako je ta muzika. na taj način ona u sebi čuva svoju kritičku dimenziju koja ne nedostaje modernoj muzici.Milan Uzelac Filozofija muzike čijem se slatkom tonu napaja.. Muzičari ranijih epoha muziku su mislili iz nje same i nije im bilo potrebno neko spoljašnje. na taj www. Adorno ističe kako ljudi uzmiču pred novom umetnošću jer u njoj ne nalaze vrata kroz koja bi hteli da umaknu totalnom prosvećivanju: "umetnost danas.

upravo se to dogodilo savremenim kompozitorima. Muzika koja još uvek danas navodno nastaje a pretenciozno sebe i dalje naziva avangardnom. ovde nije reč ni o njima ni o njihovim "tumačima" muzike već . Moć koja sebe proizvodi iz same sebe i koja počiva u osnovi svake države nespojiva je s pojmovima harmonije i mere. a to je već stav koji je u saglasju sa ranijim mišljenjem muzike. U tome ima nečeg paradoksalnog: ako avangardna muzika ističe svoju prirodnost time što je autonomna.eu 299 . na običaj iz vremena pre građanske revolucije. Ako je muzika u ranijim epohama i imala neko društveno prvenstvo. hoće da podseti na doba kad se komponovalo po narudžbini. Ksenakis). već je Marks rekao da se čovek ne može vratiti u detinjstvo sem da podetinji i.Milan Uzelac Filozofija muzike filozofije kao pojavu objektivnog duha koja danas "plaća svoj prastari dug što je ležao u odvajanju duha od physisa". ali. www. kako objasniti činjenicu da svojom autonomijom ona odbija od sebe upravo onu demokratski široku publiku što ju je ranije zahtevom za uspešnom autonomijom osvojila? Najverovatnije samo time što se prethodno izgubila veza sa idejom muzike i što muzike više nema u strukturi društva i države. način. a koji je po svojoj suštini direktno suprotan zahtevima za autonomiju. ono što je odjekivalo na "početku" muzike (Štokhauzen. Tako se nužno vraćamo pitanju: Možemo li se vratiti na početak? U novije vreme bilo je takvih pokušaja: tražio se "iskonski zvuk". No. to su bila vremena bitno drugačija od našeg i iz našeg se ne daju razumeti.o muzici. a to je duh privilegovanosti.uzelac. muzika još manje. duhovnog od manuelnog. negirajući privid i igru muzika teži spoznaji koja se temelji u sadržaju izraza same muzike. o kakvoj ovde privilegovanosti može biti reči? Muzičari nemaju nikakve privilegije.

Među onima koji danas misle muziku. www. Jasno je da danas ima još uvek onih kojima je potrebna muzika. malo je ko spreman da se poput Sergeja Rahmanjinova uzdigne do pravog smisla reči apostola Pavla. uporno se zaboravlja kako se istinska nauka o muzici može roditi samo iz duha filozofije i da je ona moguća samo kao filozofija muzike. U najstarija vremena. a posebno među onima koji bi hteli da je zapisuju. Hendl) i Mocart. nerve izmoždene tekućom dnevnom politikom danas može da leči samo muzika baroka (Koreli. i oni idu na koncerte.Milan Uzelac Filozofija muzike Zadatak filozofije muzike je mišljenje same muzike i to ne muzike kao fenomena. 16). sa pitagorejcima i Platonom. muzike kakvu srećemo u nekom od njenih pojavnih oblika već mišljenje čiste.uzelac. slušaju muziku jer imaju neodoljivu potrebu za terapijom. mišljenje muzike su uzdiglo veoma visoko i možda je upravo to doprinelo da ono danas padne na krajnje niske grane pod skromnim imenom muzikologija. niti do onoga koji trči" (Rim 9. Vivaldi.eu 300 . koji kaže da ono što će biti "niti stoji do onoga koji hoće. inteligibilne harmonije.

Milan Uzelac Filozofija muzike 3.uzelac.eu 301 . Epilog www.

ili analiziraju stvaralaštvo nekog određenog kompozitora. neće se reći ništa novo. ili se bave analizom muzičke prakse. samo.eu 302 . S druge strane. ako se kaže da je sva muzika od vremena Ars nova takođe na stranputici i da je posledica otuđenosti čoveka od biti muzike. baviti se pitanjima muzike znači baviti se najvišim pitanjima filozofije i kao što smo već rekli. naslov ove knjige je filozofija muzike i s velikim razlogom njen bi se predmet mogao odrediti i kao filozofija o filozofiji. i ne bez razloga on je i jedan od najvećih muzičara koje zna istorija. Muzike više nema.uzelac. Danas je još uvek prisutan izraz estetika muzike i on ima svoje opravdanje. svi najveći filozofi i mislioci bavili su se muzikom (u granicama svojih sopstvenih moći). Kako to razumeti? Ako se kaže da je muzika XX stoleća bila na stranputici. Ovo nije nikakva zamerka. Već je Platon govorio kako je filozofija najviša muzika. onda već ima smisla da se upravo na primeru muzike i njenih teorija nastalih tokom tek minulog stoleća postavi pitanje muzičkog same muzike. Svaki govor o njoj samo je naknadni govor – epilog. od sveta i njegove harmonije. ili analiziraju neki muzički pravac ili čitavu epohu. popularnosti i rasprostranjenosti tog izraza doprinela je i hegelovska "nedoslednost" i popustljivost u prihvatanju pojma estetika. ne bave se muzikom. pod uslovom da se misli na pojave koje su se zbivale u novovekovnoj muzici. Bave se oni raznim stvarima. oni koji se bave izučavanjem muzike) ili analiziraju muzička dela.Milan Uzelac Filozofija muzike Muzika je došla do svoga kraja. ovo je potpuno razumljivo jer je sam predmet muzikologije kao discipline nerazumljiv koliko i sama disciplina. to što se muzikolozi ne bave muzikom kao muzikom ima i svoju dobru stranu: od pradavnih vremena muzika je predmet filozofije. do XVII stoleća muzika je bila ontološka i ona je počivala na www. Muzikolozi (tj.

harmonicu je smenila ars nuova.uzelac. kosmos shvata kao univerzum. reč je zapravo o dve posve različite umetnosti. muzika je postala estetska.eu 303 . ne više kao nešto živo sa čim www.o delovanju Muza. da je muzika oduvek data i da svako neposredno može osetiti upravo njenu svima dostupnu suštinu. koje neki vezuju za ime Dekarta u filozofiji. o dve posve različite veštine koje se ničim ne dodiruju i koje prebivaju u potpuno različitim ravnima. radilo se zapravo o nečem "trećem" . Vreme usaglašavanja je nepovratno prošlo.Milan Uzelac Filozofija muzike računu čuvajući svoje kosmičko poreklo. Iluzija o neproblematičnosti predmeta istraživanja i čvrsto uverenje da je muzika u svim vremenima jedno i isto a da je reč zapravo samo o nekim aspektima usavršavanja kompozitorske i interpretatorske tehnike opšta je karakteristika svih avantura u koje se upuštaju savremeni teoretičari muzike a uzrok tome je u uverenju da je suština muzike nešto po sebi potpuno razumljivo i nesporno. Ona postoji kao celina Vasione ali ne u akustičkom obliku. I sve što se dosad čulo – nije muzika. a naročito kad se poverovalo da je muzika samo umetnost. tek potom. Za nama i pred nama su milenijumi razdora. Muzika se može samo misliti. u bilo kojoj oblasti ljudskog znanja i delovanja bilo moguće? Novo vreme. Zvuci nisu nosioci muzike. Zato. sve što se čuje i sve čujno – nije muzika. ono što se realno dešavalo samo svedoči o degeneraciji ideje koja zbog same prirode stvari nikad nije ni mogla biti realizovana. a za Galileja i Bruna u prirodnim naukama. pre toga. Na muzički način muziku su mogli čuti samo Pitagora i Konstantin Saradžev a izvodio ju je možda Orfej budući da je to bio jedini svima razumljiv jezik u podzemnom svetu. kad su muzičari počeli umetnost da tumače kao izraz. taj zvučni tok koji je on stvarao bila je kosmička energija u koju se ulazi i s kojom se usaglašava. A zar je tako nešto ikad.

Štokhauzen i Kejdž su bili u prilici da se približe istinskoj Muzici. ona može biti samo predmet filozofije. i što se navodno još može čuti. žeđ za popularnošću po svaku cenu. jedna od sedam slobodnih veština. ovo što nam je ostalo. zato. prašina koja se ne može vratiti tamo gde je svaka trunka bila nešto više sa svojim posebnim smislom. Nakon njih spuštena je zavesa i muzička predstava je završena. Nije nimalo slučajno što je upravo XX stoleće dalo poslednje primere gestualne muzike. Muzika nije muzički fenomen. www. nju je moguće misliti samo nemuzičkim sredstvima. time što su nastavili da se bave muzikom samo dokazuju da nisu bili svesni do čega su u jednom trenutku intuitivno bili došli. neshvatajući da su i u najsrećnijim vremenima mogli biti samo dobri tehničari. sve im to nije dozvolilo da shvate šta je zapravo Muzika. Ako se nepovratno izgubila musica mundana ostala nam je musica instrumentalis kao groteskna karikatura sveta u kojem živimo. dela Kejdža i Štokhauzena.Milan Uzelac Filozofija muzike bi se čovek nalazio u saglasju. Potomcima su ostavljeni kamenčići mozaika. ruine. ali nije muzika. taj muzički zvuk sveo se na svoja fizikalna svojstva izgubivši metafizičku dimenziju. sujeta. a koji nisu hteli da praktično slede jeste onaj koji je u pesništvu inaugurisao i svojim primerom sledio Artur Rembo. a na to oni nisu bili spremni. oni još uvek veruju da su stvaraoci. ali. jeste sve. više se ne čuje ni muzika koja je činila strukturu nama dostupnog kosmosa. ali to je pretpostavljalo prekidanje svake veze sa realnom muzikom. oni su već dospeli na drugu stranu kompozitorske muzike. ne čuje se više ni muzika sveta ni muzika ljudske duše. uostalom poslednji dobri tehničari bili su Buzoni i Rahmanjinov.eu 304 . za istinsku nauku o muzici krajnje je irelevantno to što govore o muzici muzičari. pomodnost.uzelac. jedini konsekventni stav.

ovde se radi o nečem daleko dubljem. Simulacija nije "izum" postmodernista.eu 305 . u muzičkoj tišini koju tek ponekad remeti roptanje "muzičkih" debila. baratanje zvucima svelo se na tehniku operisanja zvucima. Mi živimo u odsustvu muzike. a muzike danas nema. namesto nastojanja da se čuje svet. to i nije nešto novo. ljudi su postali "kompozitori". počeli su sami da simuliraju svet. jer. bilo bi izraz krajnjeg optimizma i realne nade. ali sugurnoj smrti. nema je ni u kom od mogućih oblika. a ne samo na stranputici.Milan Uzelac Filozofija muzike Realizovana muzika u XX stoleću krajnje je problematična. tako nešto tvrditi. da je ona u dubokoj krizi. biti u krizi. Međutim. na manipulisanje koje su neki nazvali komponovanjem. to nije muzika. "Komponovanje" je danas moguće samo kao aranžiranje malih formi. sva umetnost je u krizi još od vremena Renesanse. Postmodernisti su došli prekasno. to nije i muzika. Muzika se ne svodi na ono što čujemo već na ono što se u muzici može čuti kao i ono što u muzici transcendentno zvuči. ispravnije bi bilo reći da ako je to muzika. kao tiho brbljanje nemuštog sveta o onom nerazumljivom i izgubljenom. da bi nešto uopšte moglo biti u krizi. ali. nju su praktikovali svi oni koji su se nalazili na početku novog veka i koje je bezuspešno kritikovao Vićenco Galilej. ono bi pre svega moralo postojati. oni su surogat www. Svedoci smo toga da se Muzika više ne može uspostaviti. ono što se danas komponuje nije više ni trag muzike. svi oni koji su smatrali da uvođenjem novine i "razvijanjem" novine doprinose "razvoju" muzike doprineli su njenoj preranoj. Univerzalni kosmički poredak koji je stolećima tokom antike i srednjeg veka prebivao u muzici izgubio se sa pojavom nove muzike. Mi ne živimo u vreme posle kraja kompozicije. Muzika kao muzika nije danas ni u kakvoj krizi niti je na stranputici. ovo drugo bi joj još i priznavalo nekakav status.uzelac. Ovo što čujemo.

ne gubeći vreme u brojanju snizilica i povisilica. da ljudska priroda samo ponavlja prirodu kosmosa i da i jednu i drugu prožima ista harmonija.Milan Uzelac Filozofija muzike nečeg što se pre mnogo vekova dogodilo u svom istinski revolucionarnom obliku. oni su postavljali jedino bitno pitanje: šta je muzika? Muzika koju slušamo. jedna od beskrajno mnogo mogućnosti. se kao jedina. potpuno nas je zarobila time što je svoje granice nametnula kao granice svake moguće muzike.eu 306 . Muzika zajedno s geometrijom i aritmetikom određuje strukturu kosmosa. oni dosežu samo do površinskih slojeva "muzike" koja se realizovala poslednjih nekoliko stoleća. možda najgora od svih mogućih mogućnosti. čak i više: proglasila se za muziku. ona je postala deo čulnog sveta – ona je postala estetska. Zato. Zaboravilo se da su univerzalnim zakonima harmonije oduvek bili potčinjeni i kosmos i čovek. nalazi se samo u delima filozofa. živeći u uverenju da je ona savremena jer je. bilo bi dobro kada bismo mogli današnju muzičku praksu da makar proglasimo i za pokušaj stvaranja teorije muzike. nova muzika daleko od toga da bude izvor uživanja (budući www. Onima koji sebe nazivaju "muzikolozima" nije dato da dospeju do muzike. Postavši estetska muzika je izdala svoju bit i stoga sva istorija muzike poslednjih nekoliko stoleća jeste istorija izdaje. sve što je o muzici dosad smisleno bilo rečeno. Tek u novo doba ona je postala nešto subjektivno.uzelac. u delima onih filozofa koji nikada nisu prestajali da misle odnos muzike i kosmosa. navodno. A to. što je danas tzv. u nekom saglasju s našim vremenom. Ta harmonija je metafizička priroda zvuka jedina istinska muzika. njihova je već dovoljno velika zabluda i to što realizovanu muziku proglašavaju za Muziku. nešto vezano za subjekt. a kamoli do biti muzike. nametnula. jer pitajući za suštinu muzike.

Svu tminu i krivicu sveta preuzela je na sebe. Oni osvetljavaju besmislen svet. muzika kojom smo bili preplavljeni u poslednjim stolećima nastojala je da izazove dopadanje. nastojeći da o njemu govori svima razumljivim158 neizrecivim jezikom. Tome se žrtvuje nova muzika. živeći nesporazum i tematizujući ga kao svoj najviši princip. jednako kao i klasičnoj). Mera u kojoj 158 Adorno s razlogom piše: "Šokovi pred nerazumljivim. Niko ne želi da s njom ima veze. da se čulima zahvati nadčulno. naša umetnost posle toliko vekova postala je egoistična. a ne da pruža njihov doživljaj.uzelac. a da je niko ne čuje. umetnost nesporazum uzima kao izraz trajnog stanja u kome se i svojom krivicom zatekla. da iz estetske pređe u ontološku dimenziju. Šta je uopšte ono što čujemo i koliko to može biti muzika? U kojoj meri smo robovi od ranije nametnutih shema. u kojoj meri smo zarobljenici tradicije izgrađene na pogrešnim temeljima? Već više stoleća odvojeni smo od kosmosa i više nismo sposobni da čujemo njegov unutrašnji ritam. realna muzika u nekim retkim trenucima pita za neizrecivo.155). svu lepotu u tome da se odrekne od lepog privida. menjaju svoj pravac. 1968. da prevlada nesporazum nastao između čoveka i sveta. Ona se razleže. umetnost ne oponaša ni prirodu ni prirodno lepo po sebi. svu svoju sreću nalazi u tome da spozna nesreću. dopadanje je lažna kategorija. koje je umetnička tehnika izazivala u doba kad je bila bez smisla. www. U nekim trenucima. ali. Ono što postižemo u susretu sa svetom ograničava se na nemo ponavljanje pretpostavki na kojima počiva sama mogućnost percepcije. pokušavajući da u sferi čulnog zahvati ono inteligibilno.Milan Uzelac Filozofija muzike daleko van granica estetske dimenzije. ostaje bez odjeka" (Adorno. narcisoidna. nastojeći da samo govori o stvarima. ne daje joj i legitimitet da sebe proglasi za muziku. samouverena u svojoj samodovoljnosti. ni pojedinci ni kolektivi. nesposobna je da prevlada hipostaziranu negativnost. još uvek novoj muzici.eu 307 .

pokušava da uspostavi novi dodir s prirodom. Ako se Hajdeger i usudio da kaže kako o Hegelovom odlučnom stavu s početka njegovih predavanja iz estetike sud još nije donet. ta ideja dostupna je samo čistom mišljenju. Mi ne živimo u vremenu koje više nema kompozitora ili u vremenu u kome više ne nastaju velike kompozicije. to ova muzika. ali u tome ne uspeva. Prava i jedina Muzika jeste kosmička muzika koja ispunjava međugalaktičku prazninu i čini je kiptanje Vasione.eu 308 . kada je reč o delu uma. ali ne u vizuelnom ili zvučnom obliku. polazeći od pogrešnih pretpostavki. moguć je samo njen odraz kao ideja. svima strano. to je samo stoga što nedostaje hrabrost i što ljudi nisu odgovorni. toliko daleko od istinske harmonije. treba se podsetiti Platonovih reči: "Bogovi su 159 Dokaz u prilog ovakvom razmišljanju http://www. ono je što posedujemo kao svoje sopstveno.ru/2010/12/22/cnews/562949979450784 www. U svakom slučaju: potrebno je vreme da se sva realizovana muzika zaboravi. u mehuriće159 koji čine megagalaktička prostranstva ta Muzika ne prodire. takva kakva jeste. Ma koliko za naš opstanak bila sudbonosna. Zato. ono poslednje.rbcdaily.uzelac. niti zna gde se ona nalazi. kao nešto najprisnije. da se pripremimo i otvorimo jedinoj muzici koja nam je donekle dostupna. sva realizovana muzika kao i sva umetnost pripada prošlosti. a toliko zaglušni i nametljivi da niko njihovu promašenost i bezvrednost ne vidi kao veliko zlo.Milan Uzelac Filozofija muzike muzika "govori" jeste mera prividne lakoće njenog razumevanja. svi zvuci koji su ispunjavali poslednja stoleća toliko su nečisti. mi živimo u vreme duboke tišine i polako počinjemo da shvatamo da muzike nema. ne dotiče. sasvim razumljivo: ona niti zna šta je priroda. Realizovana muzika.

Ono što ostaje uvek je za delić više od onog što vidi anđeo na Direrovom bakrorezu Melanholija I (1514). čak i u vreme kao što je naše. ovo podsećanje na Platona ima prvenstveno terapeutske motive. koji je posredstvom muzike dostupan sluhu. može razumeti? Smatram da postoje dva moguća puta na kojima treba tražiti odgovor: jedan je onaj kojim ide savremena nauka. koje odgovaraju za fundamentalne odnose u njoj. 47c-e).Milan Uzelac Filozofija muzike nam dali glas i sluh iz istog razloga i sa istom svrhom. treba da služi samo nerazložnoj nasladi. kao što nam je i onaj deo muzike. naime. naša najveća tragedija možda je upravo u tome što se savremena nauka nije mnogo uzdigla nad prve intuicije i što još uvek u njima nalazi forme svog izražavanja. Vasiona je takva kakva jeste zato što stvari i čestice. koji sa Muzama druguje na uman način. Onaj čovek.uzelac. postoji nada da se beznađe može okončati. nego će ona za njega biti dar Muza. a drugi je onaj što ga je zacrtala intuicija prvih filozofa. ako ne sredstvima muzike onda radom mišljenja. A sa istim ciljem ustanovljen je i govor (logos) i on do njega najvećim delom i vodi. koja u sebi sadrži pokrete srodne kružnim kretanjima naše duše. pomoćnik koji kružno kretanje duše. imaju www. iz našeg vremena. čuva od nedostatka mere i oskudice u ljupkosti. Iako daleko od ideje muzike kakvu zna novo doba. Kako se to danas.eu 309 . jer "filozofijom treba se baviti i u mladosti i u starosti". svojstvenih većini ljudi" (Tim.. A i ritam su nam iste te Muze dale sa istom namerom: da nas. neće smatrati da harmonija. postalo u nama kao neusaglašeno. kao što je to u naše vreme slučaj. naime. dovodi u stanje uređenosti i saglasnosti sa samim sobom.

živeći u potrazi za jedinstvenom teorijom. Элегантная Вселенная. скрытые размерности и поиски окончательной теории. – М. 2001. ako je fizičarima i jasno zašto ima deset prostornih dimenzija. stvorena je "muzika" koja nije bila za naše uši. koja bi u sebi morala sadržati objašnjenje veze najvećeg i najmanjeg.: Едиториал УРСС. – C.Milan Uzelac Filozofija muzike upravo ta svojstva koja imaju160. 161 Койре А. Realizovana muzika koju znamo mogla je biti i drugačija. pitanje je zašto je samo jedna vremenska dimenzija spram njih. Neko će reći da je model koji nalazimo kod Keplera. "zastareo" u onom času kad se pokazalo da je prečnik nepokretnih zvezda optička iluzija i što Kepler piše o nepokretnim zvezdama pre pronalaska teleskopa161.eu 310 . da su ti odnosi drugačiji i svet bi bio drugačiji. u svetlu teorije o superstrunama sve je nedovoljnija i Ajnštajnova teorija relativnosti. kada je u XX stoleću. – C.: От замкнутого мира к бесконечной вселенной.: Логос. bez obzira na pravilan tok misli. – М. s pojavom konkretne muzike. Složimo li se s tim da naše uši i nisu najviši sudija. načinjen prodor u sferu čistog zvuka. samo od sebe krpi i gde je sva materija od najmanjih kvarkova do najvećih zvezda samo posledica mikroskopskih malih petlji energija (superstruna). 18.uzelac. moralo bi se raspraviti o onom što je u njenoj osnovi. možda je idealno elegantna vasiona dvanaestodimenzionalna! www. a ne dve. Суперструны. obavezni smo okrenuti se onom što je najviši domen mišljenja i najviša 160 Грин Б. još ćemo se pre složiti da je sva realizovana muzika izraz slučajnosti i mali fragment na telu mogućeg. 53-54 162 Tumačenje vasione kakvo predlaže teorija struna počiva na hipotezi o postojanju deset prostornih dimenzija dok je jedanaesta vreme. Živeći u jedanaestodimenzionalnoj vasioni162 čije se prostorno tkanje kida. možda je njena forma bila samo rezultat evolucije naših organa sluha. 2004. Новая астрономия против новой метафизики. ali. В кн. Отказ от бесконечности по Иоганну Кеплеру. pre no što se o njoj ma šta kaže.

uzelac. na ovoj planeti. www. podarile zvezde.eu 311 .Milan Uzelac Filozofija muzike mera našeg sluha – harmonija koju su nama ovde.

Jer luk velikog dela je čisto estetski potpuno zatvoren ili.1. morao promašiti. da i muzičke tvorevine posmatra samo kao fiksaciju jednog privremenog stanja i da ih naprosto kao vestigia anabaseos prati toliko dugo dok se ne www. u svom umetničkom svetu forme. ne može biti sumnje. Početkom XX stoleća pred takvim problemom našao se i mladi nemački filozof Ernst Bloh. koja baš ničemu ne dopušta da u sebi miruje i za koju u svakoj sferi tehnička strana stvari predstavlja jednu nevolju.Milan Uzelac Filozofija muzike 3. u njemu su se srećno spleli veliki filozofski žar. pri tom ostaje pitanje da li se uopšte takvo proširenje pojma muzike. smatra nužnim. i sam ožigosani svet estetski dovoljnog poslednjeg kamena.dobar slušalac ima svoje određeno. ako stvar pobliže razmotrimo. nama je. Ali mi stojimo ovde. upravo kada ide dublje. još uvek umetničko mesto. Naravno. Reč je samo o tome da se nađe neka tačka sa koje se može baciti pogled na utopijske zemlje značenja koje se nalazi tako reći u prozorima dela. a delo tamo. ma koliko nas tek prolazno privuklo. o čemu. originalnost i osećaj za unutrašnji problem muzike. on kao i Buzoni. na taj način on problematizuje i poslednje temelje muzike. u spisu Duh utopije on kaže: "Uprkos tome i ovo još ne znači da bi svaki razgovor o muzici. mada čisto predikativno izvršeno. otvara mogućnost jednog novog mišljenja muzike. lako da se ponovo udaljimo od njega kako bismo bili slobodni za nove kontekste što se nalaze ispod ili iznad dela. Ne treba se plašiti skretanja . među prvima je koji upozorava na samo nekoliko vekova trajanja postojeće muzike. naprotiv.eu 312 .uzelac. dajući transcendirajućoj tvorevini značenja samo imanentni prostor. i zato svakako mora biti dopušteno jednoj svesti. on poseduje.

U celokupnoj judeohrišćanskoj filozofiji od Filona i Avgustina do Hegela granično se uvek vezuje za prvobitno. E. 163-4. u njoj je sadržana težnja ka savršenstvu koja oživljava čitav univerzum. dok se do pojma cilja. bio je u otkriću pojma granice. "granično" otuđeno. u modernoj filozofiji. a ne novo što ima za posledicu da se novo tumači kao vraćanje onog što je već završeno. smatra Bloh.uzelac. buduće.eu 313 . nije neko ništa. već ima sopstveni ontološki status kao realna 163 Bloh. nada je kvalitet našeg bića. kod Bergsona. pojam novog javlja kao apstraktna suprotnost ponavljanja ili kao suprotnost mehaničke jednovrsnosti. moglo doći samo uz pomoć pojma ponavljanje čija je poslednja pojavna forma bila identičnost.Milan Uzelac Filozofija muzike pojave usred kovitlanja istorijsko-filozofskih sazvežđa. izgubljeno. materija je samo moguće-bivstvujuće. Ovde će stoga biti reči o nekim idejama Ernsta Bloha koji spada u one retke filozofe koji su uspeli da o muzici kažu bitne stvari i to na nivou najvišeg shvatanja muzike. najviši domet ranije filozofije. Ono se pripisuje svakoj manifestaciji života i na taj način gubi svoju vrednost. poznato je da je Bloh ono još ne postojeće. BIGZ. ono što tek predstoji čovečanstvu. Ono čega još nema. Beograd 1982. u njoj je sadržana posebna vrsta znanja jer nam otkriva svet kakav on može da bude. tako se kroz ljudsku delatnost ostvaruje kosmičko predodređenje. str. pa čak i čitavog istorijskog procesa"163.: Duh utopije. Tako se. Nada nije samo afekt. smatrao njegovim autentičnim prostorom. www. budućnost. Nužnost redefinisanja i drugačijeg promišljanja pojma novog Bloh nalazi u pojmu nade koja je svojstvena biću koje je stalno usmereno na budućnost. odnosno svrhe. sadrži različite mogućnosti i nije nikad izvesno koja će se od njih ostvariti: da li će doći do totalnog uništenja ili će se realizovati savršenstvo. svet kao tendencija i eksperiment.

o "muzici" koju je stvarao vetar u krošnjama drveća ili potok na svom putu ka većim vodama.Milan Uzelac Filozofija muzike mogućnost skrivena u stvarima i ljudskom odnosu prema svetu.eu 314 . ali to je ponajpre zato što još uvek nismo naučeni da je slušamo ili da je adekvatno "čujemo". poput one koju nalazimo kod kompozitora kao što su Štokhauzen.uzelac. već o punom raskidu s ranijim načinom percipiranja i doživljavanja sveta. i njena ograničenja jasno se pokazuju tek s pojavom nove muzike koja hoće da bude nešto drugo i drugačije. tu se javlja prvobitna. muzika o kojoj je ovde reč samo je i dalje realizovana muzika. izraz sveta u kome je nastala. koja nas ponekad od sebe odbija jer nismo u tom času spremni da je "adekvatno" čujemo. najveći deo savremene muzike. Ali. "elementarna" muzika i možda upravo tu nalazimo koren potonje. Tradicionalna muzika je. muzika koja zvuči i iz te dimenzije moderna razmišljanja o muzici ne izlaze. namera novih kompozitora. verovatno je dobronamerna: uputiti nas izvornom slušanju. ona je poziv filozofiji da probudi uspavani utopijski potencijal u čoveku. Muzika ranijih vremena (a ima se u vidu muzika s početka novog veka) adekvatno je izražavala potrebe onih www. odnosno onih koji sebe smatraju kompozitorima. otkriti istinu sveta stvari kojim smo okruženi. ili Šnitke. nije za naše uši. Ovde je više no jasno jedno: novi kompozitori ne nastoje da misle muziku a još manje da mišljenjem dospeju u svet inteligibilnih harmonija. oni za čiste harmonije proglašavaju ono što čuju u prirodi. o zvucima što su ih komešanjem stvarali osnovni prirodni elementi. a formu najnovije muzike. a ne ono što je u osnovi prirode. Reč je tu o prvobitnom odnosu spram prirode. Ovde nije samo reč o nekakvom raskidu s prošlošću. sada je to sve očevidnije.

Образ общества /Пер. i u XIX stoleću klavir je objekt trgovine. sa širokim narodnim masama. jer bi to tad postao instrument samo virtuozâ.: Юрист. i da pojava profesionalnih izvođača utiče na definitivni oblik tog instrumenta. već sa Filipom Emanuelom i definitivno Mocartom. – В кн.eu 315 . ili apstraktno. 547-9. Da bi se ovo još bolje razumelo možemo se pozvati na izvanredno zapažanje E. Ako obratimo pažnju na to da se virtuozno sviranje na čembalu počinje javljati u doba nastanka teške industrije. Рациональные и социологические основания музыки. a ne više i diletanata. odmah će nam biti jasnije kako u građanskom društvu orgulje više nisu osnovni instrument već klavir koji postaje deo pokućstva. Bloha. tad se počinje računati sa tržištem. www. a proizvođači klavira počinju da grade i koncertne sale. с нем. mi se prema njoj ne možemo odnositi kao ljudi ranijih vremena i ne možemo u njoj naći (još manje doživeti) ono što su u toj muzici nalazili njeni savremenici. čembalo). izraz umetnosti građanskog društva.с. klavir odnosi definitivnu pobedu. – с. već je od samih 164Opširnije o tome: Вебер М. – М. Ako bi se sad konstruisao klavir s 24 dirke u oktavi (što je izvodljivo) to ne bi bilo i ekonomično.Milan Uzelac Filozofija muzike koji su je stvarali i koji su je uživali. Ako je Johan Sebastijan Bah možda svoja najbolja dela napisao za starije tipove instrumenata (klavikord.: Избранное. koji su svojim slabim zvukom računali sa istančanijim uhom slušalaca. a što bi vodilo smanjenju proizvodnje (i prodaje) klavira koji je zapravo instrument buržoaske kuće164. tad se javlja žestoka konkurencija među fabrikantima i među virtuozima. Mi nismo "savremeni" sa tom muzikom.uzelac. kako muzički zanat nikad nije postojao samostalno. Sa Šopenom klavir će dobiti svog kompozitora. a sa Listom najvećeg virtuoza koji će izraziti sve mogućnosti tog instrumenta. 1994.

pretpostavlja dinamičnost kapitalizma.Milan Uzelac Filozofija muzike početaka imao iza sebe ljudske potrebe. shvativši to. a slojevita. Naše doba prepuno zvukova sirena. bila istorija disonance i kadence"165. do te mere istorijski proizvod. Dvanaestotonska tehnika.staleški-statično društvo. da bi stvarala stilski stroge nizove. modulaciju i kadencu. što prepušta prošlosti dinamički odnos između disonance i konsonance. ponavljanjem. str. prirodu smo (kao i svoje poreklo) izgubili. u njenom izvornom obliku.eu 316 . klavir sa svojim harmonijama pripada prošlosti i zajedno sa svom klavirskom literaturom pripada "muzeju". ne bi se mogla zamisliti u razdoblju slobodne konkurencije. Naprijed. i koncertne sale nisu ništa drugo do muzeji gde odlazimo da se sretnemo sa delima prošlosti kao što to činimo u slikarskim galerijama. Hteo bih samo da ukažem na jednu iz niza konsekvenci koje se mogu izvesti na tragu ovakvog tumačenja odnosa muzike i čoveka u dvadesetom stoleću koje ni u kom slučaju nije vek građenja. čak. izvođenjem. Štaviše. već vek razaranja. sad pokušavamo da je nađemo (rekonstruišemo). obeleženo bliskim susretom sa najbližim nebeskim telima. tek od 1750. Zagreb 1981. Takozvana atonalna muzika ne bi bila moguća ni u kom drugom vremenu osim u onom u kome propada kasno građanstvo i njemu odgovara kao smela bespomoćnost. da je stara tek nekoliko stoleća. i zato.uzelac. po rečima Bloha. Tako. u njenom 165Bloch. nije više određeno harmoničnim odnosom s prirodom. potpuno nedramatična fuga . E. sa "tišinom" kosmičkog prostora. promenljive društvene narudžbine. muzički oblici duboko zavise od vladajućeg odnosa čoveka prema čoveku i njegov su refleks. tako on ističe da je "temperiranost jednakog treperenja. www. zatvorena u oktave. Sonatni oblik s konfliktom dveju tema.: Princip nada III.1264. do 1900. istorija muzike je tek od 1600.

ili. duhovi drveća. oba sveta (svet umetnosti i priroda). str. Reč je o tonovima koji prebivaju s one strane sluha. suprotstavljen je prirodi kao onom što nije ljudska tvorevina." a za što je potreban sasvim drugačiji odnos spram sebe i drugog i konačno. upućeni su jedan na drugi: priroda se obraća svetu iskustva oposredovanog. na prošlost sa kojom su nam sve veze odavno pokidane. čulnim otvaranjem očiju. ali iza njih najjasnije su se pokretale njihove kolektivne duše. Tu nije reč o podražavanju onog što srećemo oko sebe. šaroliki oblaci noćnog neba i čitava blizina drugoga sveta"166. Bloh hoće da kaže kako je muzika posledica jednog drugačijeg shvatanja stvari u kome se supstancijalnost ne hipostazira već shvata kao proces. a koliko utopija? Mi postepeno bivamo slepi i za ono što nam leži nasuprot. već o tonskom "slikanju" kao istinskom stvaranju istog ranga sa stvaranjem same prirode. sasvim drugačiji sluh. anđeli čuvari. u jednoj posve drugoj oblasti. Bloh. Svet umetnosti. Otvoreno je pitanje: koliko je ovakav zadatak realnost. spoljašnje stvari bile su zastrte velom ili potpuno nevidljive. Beograd 1982. E. BIGZ.uzelac. obraća se 166 Bloh. pobunjeničkim. Zato je neophodno učiti se novom slušanju ne oslanjajući se na naučeno. 205-6. samonametnutim. štaviše. pa se i hrišćanski rasvetljavajuća svetlost izgubila. "za ono što se nalazi pred nama već smo odavno oslepeli. kao svet onog što su načinili ljudi. Sirijus i lovac Orion. iako antitetički postavljeni. u knjizi: Duh utopije.eu 317 . u danima iz kojih su nam sačuvane bajke. nadčulni svet sve se više povlačio i postepeno potpuno nestao. piše E. docnije od nadčulnih i pojavile su se kad su se ove zatvorile. Čulne oči otvorile su se. izvorski duhovi. Ranije. doduše.Milan Uzelac Filozofija muzike prvobitnom "zvučanju. www.: Filozofija muzike.

Milan Uzelac Filozofija muzike opredmećenom svetu. kao da je "iskonstruisana".uzelac. mi slušamo. neviđeno u ranijim vremenima i ne mogu naći sebi adekvatan izraz. "čujemo" ono što možemo čuti. Govor stvari je aracionalan. U svojoj raskrivenosti stvari su nešto posve novo. mi reinterpretiramo prošlost. njihov lik u umetnosti sasvim je nov za uho nesviklo nepoznatom. tražeći poznato. moderna umetnost. a to što možemo.to je ono čemu teži muzika. određeno je granicama našeg ranijeg iskustva. ona hoće da vidi kakva je stvar po sebi. bori se protiv te "konstrukcije prirode". oslobođena svih velova koje su prirodi nametnuli kultura i istorija. To je razlog što nam nova muzika izgleda tako strana. a ne vidimo. Mi gledamo. taj govor samih stvari . "vidimo" ono na šta smo pripremljeni i čemu smo naučeni. takođe mora slediti tu alogičku logiku. a ne čujemo. delo se razvija i razvijanjem u vremenu gradi konstrukciju kao armaturu koja ničem nikad više ne može odgovarati niti se može bilo gde ponovo preneti. onom neposrednom. dok se umetničko delo obraća prirodi. ono što nam ona daje uvek je njena konstrukcija. Stvar je u tome što neke "konstrukcije unapred" tu zapravo nema. a da nam pritom nije dat nijedan ključ kako da se ta konstrukcija pojmi. Za tu armaturu dela slepljeno je i sve što određujemo kao telo muzike koje se javlja uvek kao nešto novo i jedinstveno - www. U umetničkom delu se priroda ukida i "naturalistička" umetnost samo nam varljivo približava prirodu. umetnost prirodu i njene stvari ne konstruiše već je vidi kao konstruisanu od stvari a same stvari nastoji da sluša u njima samima.eu 318 . a da ni u jednom času ne vidimo ono što se nalazi pred nama. alogičan i muzika koja taj govor prima kao svoj poslednji smisao. Međutim on nije ni racionalan ni iracionalan jer stvari nemaju "logosni" način postojanja. da joj nameće ili iz nje iznuđuje simetrični poredak. Nova muzika više ne želi da vlada prirodom. a posebno muzika.

) Kad se kreću sunce. www. s. Pretpostavivši to i prihvativši da njihove brzine kretanja zavisno od njihovog rastojanja imaju odnos sazvučja. ta tišina određena je stvarima u njoj i našim odnosom spram stvari i tišine kao medijuma u kome se stvari pojavljuju. a s obzirom na sva dela prošlosti i sva ona koja će se u vremenu budućem stvoriti. 290 b 12): "Kao što se vidi iz rečenog (. Više je no očigledno da su pitagorejci suprotstavljali muziku i tišinu. to kazuje da kružnim kretanjem zvezda nastaje harmonični zvuk. čuje se možda više telom no uhom koje ogrezlo u lenjoj dekadentnosti sluša samo ono što je naučeno da čuje. Tako se naspram muzike sfera i tišine.uzelac. mesec i mnoštvo zvezda velikom brzinom. uzrok tome bio bi to što taj zvuk slušamo od rođenja i što se on ne razlikuje od njemu suprotstavljene tišine (. Ta tišina je sve drugo no praznina i ona se čuje jače od svake čujne muzike.. A budući da se pokazalo čudnim da mi te zvuke ne čujemo.) kretanjem zvezda nastaje harmonija i tako nastaju harmonični zvuci (.eu 319 . 1979. Zelena svežina trave može se opaziti upravo i hodanjem167. B 9. Sve teže je skoncentrisati se na tu tišinu i slušati tišinu u njenim najraznovrsnijim oblicima. a da ne nastane nekakav neobično snažan zvuk. Osetiti same stvari u njima samima... ali. mogla bi se zastupati i teza da je naspram nečujne muzike čujna tišina i da je naš zadatak u slušanju te "druge" tišine. to je sad sve ređa privilegija sve manjeg broja ljudi.. Ovde bih još jednom podsetio na često citirani fragmet pripisivan neopitagorejskoj školi.. osetiti tišinu u koju su one potopljene. Sve ovo otvara polje problema s 167 Čini se da ovde treba dati za pravo Huserlu protiv Adorna (uporediti: Adorno.. u kojoj meri je mi uopšte možemo adekvatno čuti i nije li za njeno "čuvenje" pretpostavka upravo tišina (jedna od onih dveju koje ne uspevamo izdiferencirati). U kojoj meri je ona "bučna". kao celovito i jedinstveno u smislu neponovljivosti u vremenu.Milan Uzelac Filozofija muzike jedinstveno u sebi. a koji nalazimo kritički protumačen kasnije kod Aristotela (de caelo. ne može. 133).)". naspram dve "tišine" nalazi ova naša muzika koju mi slušamo.

Grci i sholastičari. poklonjena je utešna pesma muzike. dakle. Zato su veliki muzičari postali utoliko značajniji ukoliko su olabavile veze mita za određeno tlo.Milan Uzelac Filozofija muzike kojima je suočena nova muzika. odražavanja umesto proizvođenja. ne nose. Tako se jedna drugačija svetlost u ovoj vidovitosti uha. na istinu kao prevazilaženje sveta. 1974/4. čvrstim duhovnim stvarima. u svom tekstu o teškoći da se govori o novom. potpuno u suprotnosti prema staroj mistici.eu 320 . Dahlhaus: Über die Schwierigkeit vom Neue zu reden. a i sa drugim. S. čvrstih figura i definicija. platu likovne vidovitosti i garantovanoga neba punog samih vidljivosti i objektiviteta. i svu moguću muziku uopšte168. in: Neue Zeitschrift für Musik. dobili su ono što su zaslužili. ali novim ljudima umesto starog carstva slika. Nimalo slučajno jedno rano delo Čarlsa Ajvza ima naziv Pitanje /što ostaje/ bez odgovora. i njena planeta. na supstanciju kao proces. Dalhaus dobro zapaža da onaj "ko sebe proglašava avangardistom pobuđuje podozrenje da je i sam postao sopstveni istoričar" (C. što ona za svoju pretpostavku ima svu tradicionalnu muziku. www. po sebi 168 Predstavnici nove muzike nastoje da odgovore na pitanje odakle to oni dolaze (koje su pretpostavke na kojima počivaju njihova dela) i kuda to oni idu (čemu to teži muzika koju stvaraju). svi bez ikakva pomena vredne muzike. muzike i proizvođenja.uzelac. obdarena da se usmeri na delovanje u stvarnosti. Tako se novost nove muzike pokazuje u tome što ona i nije nova. koja je imala posla sa gotovim. a muzika je u istoj meri odrasla i postala konstitutivna u kojoj je i filozofija bila prinuđena. gde su izgubili. 666). K. Pozicija iz koje Bloh tumači smisao i bit muzike izložena je najbolje u njegovom ranom spisu Duhu utopije: "Persijanci. umesto starog bezavičajnog preobilja. poslednju supstanciju muzike. ti majstori onih gotovih i zatvorenih oblika. pa čak i narodna i crkvena pesma nisu poslednji izvori hrane. oni više žive u znaku pitanja no što nastoje da sebi odrede mesto u istoriji muzike. Haldejci i Egipćani.

Ako smo. 171 Op.: Filozofija muzike. ali ne ni promenu funkcije. iz puke 169 Bloh. skrivena podjednako nama i njoj samoj.. pogotovo. www. BIGZ. 210. cit.eu 321 . a šta se sada. priziva sluhu dati svet. svestan toga ili ne. pribežište svetla. kako bismo upravo time spoznali kuda muzika ide i kako će završiti utvrđena srodnost vidovitosti i tadašnje muzike ipak je dovoljno samo da odredimo njihov zajednički nivo. umesto dosadašnjeg primata gledanja. Ovo više no jasno pokazuje da Bloh rodno mesto muzike nalazi u novom veku. E. koji je zatim uzet u nameri"169. koje sada. str. str. odlike sadržaja objekta. omogućuje tek jedna metafizika unutrašnjosti170: vidovitost se davno ugasila.) kada će novi muzičari prethoditi novim prorocima"171. izricati. nije još toliko okrenula da bi se mogla raspoznati i njena druga strana. u knjizi: Duh utopije. dakle.Milan Uzelac Filozofija muzike nejasnim realitetima. jedan od najznačajnijih mislilaca nove "realizovane" muzike.bez obzira kad će doći čas jezika u muzici? No doći će vreme kad će ton govoriti. Beograd 1982. nastanak muzike. pitali šta je to ranije bilo u vidovitim vremenima.uzelac. kad je vidljivi svet postao preslab da drži duh. (. kaže on i pita: "ne nastupa li jedno vidovito slušanje... jedno novo viđenje iznutra. ali bez muzike. po njegovom mišljenju. kad će se istinske svetiljke konačno postaviti u naše Ja. primat rasplamsavanja . u novom veku. ni. počinje javljati kao muzika. 207-8. 170 Ovim stavom Bloh pripada novom vremenu i time je on. To ne znači da Bloh ima apsolutno negativni stav spram ideje o svetskom hramu što odzvanja kao muzika jer je očuvanjem te ideje sprečeno da muzika kao puka subjektivna umetnost zapadne u zvečeću privatnost i to je ono najbolje čemu je poslužila harmonija sfera: ona je istrgla muziku iz puke unutrašnje svetlosti.

i koje prethodno kao da su upućivale tako visoko iznad nas u strogost. to je razlog što se govor koji se traži u umetnosti. www. a tajna. koji sam sebe stvarima maskira. Ali mi ništa neće biti dano ako se samo komotno i lako prepuštam treptajima tonova. I sam umetnik neće ništa ni pomaći ni iskazati ako stvarno za vreme rada bude mislio samo na sredstva" (Bloh. koja se uvek ravnala prema "kosmičkim" merama nikad nije zaboravljala kako je primarno i uvek usmerena društvenim i ljudskim potrebama. ne više pedagoški. konačno. Naprijed. nalazi u muzici više no u bilo kojoj drugoj umetnosti. ako čak arhitektura. to ne znači da se on sastoji u znaku. nego realni simbol u muzici izgleda tako nisko. ono simboličko kod nje je istinski ljudski predmet sam. Beograd 1982. u knjizi: Duh utopije. ističe Bloh. kosmos. E. nego da nam njegov zagonetni jezik ne želi sakriti ništa nadzemaljski već rešeno. izvući ga nad uživanje. Konačno.1275. Šta sada može da "govori" muzika? Šta tražimo dok je slušamo? U Duhu utopije Bloh piše: "Kad slušam. ako i dalje ostaje nesamostalan. Nerazumljivo. samo kao plamena erupcija u našoj atmosferi.eu 322 . a u nastojanju da se rasvetli jedna jedina tajna: sama stvar. i to upravo zato što ono uzvišeno u muzici. da je funkcija muzike potpuna otvorenost. E. razviti ga sadržajno.Milan Uzelac Filozofija muzike psihologije. 157). gledam da postanem sadržajno bogatiji i širi. jer ona je izrasla tamo gde je nestala vidovitost173. Ton ide sa nama i on . str.: Princip nada III. Ističući značenjsku dimenziju muzike Bloh piše: "Ako ton još uvek samo naznačava.: Filozofija muzike. ne samo kao likovne umetnosti koje nas prate tek do groba. BIGZ. Moram predmet dovesti u vezu sa sobom. premda je on ipak svetlost na najudaljenijem a i 172 173 Bloch. Zagreb 1981. nego kao dobra dela koja nas prate i preko groba. novi. objektivnost.uzelac.to smo Mi. onda to pogotovo vredi za muziku koja se više no bilo koja druga umetnost odnosi na ljudski subjekt i na objekt što mu potpuno odgovara172. ono razumljivo. Bloh veruje da će jednog dana muzika osvojiti svoj jezik i svojom namerom naći se u istoj ravni s filozofijom.

Na taj način upravo se u muzici raskriva dijaloška dimenzija ljudskoga bića: taj rascep nastao između čoveka i njegovih dela kao i između njega i drugih. pošlo za rukom da sastavi pravu sliku. Ako tako. 205. naznačen kao Ja-Mi-problem premošćuje svojim delovanjem muzika. Mi-susret. počne da zvuči.uzelac. nastavlja Bloh. mi se iznova vraćamo centralnom pitanju teorije muzike XX stoleća. transparentnoj. u njenim zvucima odzvanja naša duša koja sebe sad počinje da gleda iznutra. naša utopija koju etičnost. www. u knjizi: Duh utopije.eu 323 . tu muzici predodređenu "stvar po sebi" Bloh nalazi u duhovnoj čežnji. ono izgubljeno. 209-210). Beograd 1982. za tako nešto budućnost ostaje zauvek otvorena. da sasvim drugim imenom imenuje Boga. ali se na Zemlji ne može realizovati"175. to jest Ja-problem i Mi-problem"174. opredmećuje naizgled zauvek uskraćeno. Ustrajavanje na identitetu što ga uspostavlja muzika samo je znak da borba za smisao ne da nije izgubljena već nije ni istinski započeta.: Filozofija muzike. BIGZ. Što dalje ton prodire u sebe. muzika. u latentnosti svakog doživljenog trenutka. ostavljen u najskrivenijoj izbi. konačno. doživljeni trenutak. u knjizi: Duh utopije. slućeno. naše u tmini.: Filozofija muzike. imenom izgubljenim isto 174 (Bloh. skriveni samosusret. pričajući sebi najstariju bajku: a on je ono što sebi kaže da jeste. Došavši do pitanja same stvari. str. onda je muzici. u samom sebi zaustavljen. u onom što je u najbližoj daljini. metafizika prizivaju. E. to "jasnije progovara iz njega onaj od davnina nemi glas.Milan Uzelac Filozofija muzike najunutrašnjijem. BIGZ. E. onda su se promenila vremena. nebu zvezda stajačica. Beograd 1982. To gledanje iz naše nutrine u svet što ga omogućuje muzika samo je put kojim se uspostavlja veza sa drugima i to dijaloško svojstvo muzike uvek se pokazuje kao primarno intersubjektivno. ona povezuje nepovezivo. prekinut. čudotvornoj. ona je "to što još nije. 175 Bloh. umetnosti što stupa preko grobova i s nama izlazi iz ovog sveta.

www.eu 324 . 176 Op. 205.Milan Uzelac Filozofija muzike koliko i nenađenim"176.uzelac. cit.. moramo se vratiti Platonu. A da bismo to razumeli. str.

Umesto da se njen predmet misli. za kratko vreme. i iznova tematizuje pitanje inteligibilne harmonije.uzelac. O nekoj ideji dijalektike u umetničkom stvaralaštvu kao i u samoj filozofiji umetnosti. nereflektovane subjektivnosti.2. čista svest se gubi u paučinastoj mreži fenomena. vodili u relativizam). sve više istražuje fizička. Stil mišljenja vladajući pozitivnim naukama osetio se krajem XIX stoleća i u teoriji muzike: trijumfalno se odustaje od svakog pokušaja. nastupajući prvenstveno kao metod. da se naglasak stavi na pitanje suštine muzike. na njenu metafizičku realnost. Tako se otvorilo pitanje: www. Otkriće i takve. većini filozofa je za kratko vreme postalo jasno da prisustvuju rađanju jednog originalnog tumačenja sveta i njegovog poslednjeg smisla. svi tadašnji filozofi su instinktivno osetili da je reč o jednom novom tipu filozofije. svi zajedno.Milan Uzelac Filozofija muzike 3. Sa njom se javila nada o mogućnosti otvaranja dotad zatvorenih horizonata. muzika se samo opisuje i to je razlog pada u subjektivizam svih tadašnjih teorija muzike. Redukuje se oblast. i pozitivne posledice: svest je najednom u sebi otkrila mnogovrsnost odnosa spram apsolutnog znanja. istoricizam i filozofija pogleda na svet (koji su tad. domašaj i mogućnost filozofije koja postaje sve više bledunjavi saputnik "svedosežuće" nauke. dok se u isto vreme. značaj. ipak. imalo je. jeste nešto daleko više no samo metod. Nastojeći da neposredno sagleda suštine. prvih godina XX stoleća postaje vladajuća filozofska disciplina. tada nema ni govora. ističući svoj eidetski metod. u igri njihovih beztemeljnih mogućnosti zarobljenih dogmatskom verom u ispravnost prirodnog stava. u vreme kad vladaju naturalizam.eu 325 . izučavala se fenomenalna strana muzike ali ne i sam fenomen muzike. čak i među fenomenolozima. koja. fenomenologija. istina. psihološka i sociološka dimenzija fenomena muzike.

ako se pažljivije čitaju njegova predavanja o fenomenologiji svesti unutrašnjeg vremena). Muzika kao predmet logike. ali i jedan i drugi muziku vide samo kao predmet za demonstraciju moći fenomenološke metode. IV/407). ali filozofski najbitnije pitanje: pitanje eidosa. Može se odmah reći da je tu reč o fenomenologiji posebne vrste koju bismo preliminarno mogli odrediti kao dijalektičku fenomenologiju. i 1930: Antički kosmos i savremena nauka. Koristeći fenomenološki metod kao jedno od sredstava pristupu fenomenima Losev svoje stanovište izgrađuje u ravni istorijskog i time se duboko intuitivno nalazi u neposrednoj blizini osnovnih Huserlovih intencija179. koja su ostavila vidnog traga i na M. To potvrđuje i njegova izjava kako on zapravo nastoji da analizira fenomenološko-dijalektičku prirodu muzike (Losev. i 1920. Losev 177 Nepravedno bi bilo ne pomenuti i neke od fenomenologa koji su se bavili istraživanjem muzike. delom i neopravdano zamerano što fenomenologija gubi iz svog obzorja istorijsku dimenziju (što nije u potpunosti tačno. www. Skrjabinov filozofski pogled na svet. pitanje smisla178. Dva doživljaja sveta. a što on naknadno uspešno demantuje eksplikacijom pojma Lebenswelt-a u svom poznom spisu Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija (a na osnovu svojih istraživanja iz ranih dvadesetih godina. pokušaj Ingardena je tragičniji samo zato što je bio ambiciozniji. Dijalektika umetničke forme. 1995. U isto vreme. O muzičkom osećanju ljubavi i prirode. Losev nastoji da poveže fenomenologiju i dijalektiku. odnosno. pre svih mislim na Valdemara Konrada i Romana Ingardena. Među retkim misliocima koji su već prvih decenija XX stoleća uspeli da u fenomenološkom ključu177 misle muziku jeste ruski filozof i filolog Aleksej Fedorovič Losev (18931988) čijim celokupnim delom dominira jedno jedino.Milan Uzelac Filozofija muzike može li fenomenološka metoda biti ona nit vodilja koja će nas izvesti iz lavirinta postvarene muzike i uvesti u svet čistih harmonija. Dijalektika mita. Plotinova dijalektika broja. Aristotelova kritika platonizma. 179 Ako je Huserlu. 178 Već u prvim radovima (Eros kod Platona. Filozofija imena. Filozofski komentar drama Riharda Vagnera) napisanim između 1914.uzelac. a što se potvrđuje u sedam knjiga napisanih i publikovanih između 1925. pitanje broja.eu 326 . Odlomak o muzici.

uz retorička sredstva Šelingove i Hegelove filozofije. 353). uostalom. Predmet njegovih analiza jeste istraživanje čistog bića realizovane muzike. Музыка как предмет логики.F. on prihvata pitagorejsko učenje o broju i platonovsko učenje o idejama odakle potom. 357). do pojma eidosa i smisla tetraktide. kao i Huserla. Ovde se nastoji ukazati na značaj Loseva za utemeljenje jedne nove fenomenologije muzike. od pojma umetničke forme. možemo naći u velikoj meri znake razgovora sa budućnošću a u tome leži i neki simbolični smisao. posebno Proklu. sve što uopšte može biti. spisi Loseva. www. jer kao što ni same fenomenološke analize muzike još nisu do kraja sprovedene. a čime on nastoji da dospe do razumevanja same Muzike. budući da "sve što je bilo. još uvek čekaju svoje istraživače. konačno. – В кн. on podvlači kako je muzika potpuno van oblasti logičkog formiranja.Milan Uzelac Filozofija muzike ostaje blizak neoplatonističkoj tradiciji. i da je za njega "poslednja konkretnost samorazvijajuća istorijska ideja u kojoj je njen duh. što jeste i što će biti. u Istoriji estetičkih učenja (1934) on piše kako za njega "nema realnijeg bivstvovanja od istorijskog bivstvovanja" (Лосев А. Istovremeno. – М.eu 327 .. cit. – С. Kod Loseva pak. da je ona "carstvo alogičkog Hajdegera). koja polazeći od samog njenog fenomena nastoji da filozofiju muzike zasnuje na tlu interpretacije vremena kao vremena ali polazeći od pojma muzike kakav se je poznavala tradicija isticanjem musica mundana kao najvišeg principa180. svest i svo njeno telo. smisao. Losev ispravno uočava neophodnost stavljanja akcenta na istorijski momenat. Losev piše kako je "sva muzika forma" i da ritam.uzelac. i kroz prizmu njegove filozofije. kao i sva dela velikih filozofa.Ф. osnove njegove celokupne filozofske koncepcije. cit. U završnom delu poglavlja Muzika i matematika A. Navedeno mesto bi moglo voditi zaključku kako je Losev i marksist i to je tačno: on je marksist u istoj meri u kojoj je meri to svaki fenomenolog.Стиль Выражение.. 336). tako nešto podrazumeva prethodnu analizu temeljnih operativnih pojmova Losevljeve filozofije. kao i. str. društveno-ekonomska stvarnost" (Op. on tumači čitavu filozofsku tradiciju. 1995. 180 Razume se. postaje konkretno samo u istoriji" (Op.. metar i tonalnost određuju složenost i stepen oformljenosti njenog sadržaja.: Форма .

znamo da se bit muzike ne može dokučiti pobrojavanjem nota ili trijumfalnim nalaženjem porekla nekom akordu. da tu možemo često naći više od običnog citata a da pred sobom ipak imamo delo kakvo je mogao napisati samo Stravinski. Hendla. Time se otvara čitav niz pitanja vezanih kako za specijalne probleme teorije muzike tako i za opšta pitanja filozofije muzike: kakav je odnos muzike i sveta. www.uzelac.eu 328 . tj. muzike i saznanja.. str. već određenu napomenu o smislu. da moraju odnekud dobijati ne toliko smer svome kretanju. govori o nesaznatom i amorfnom. može li se fenomen muzike analizirati racionalnim sredstvima? Ovako formulisano pitanje ne može nam se ni na trenutak učiniti nebitnim. Ako muzikolozi i iznalaze vezu između jednog akorda iz Petruške sa takvim akordom kod Debisija (na kome je izgrađeno čitavo Popodne jednog Fauna) ili u Bergovom Koncertu za violinu. s jednakom lakoćom će se uočiti kako svim njegovim neoklasičnim delima provejava duh Baha.muzika kazuje o neizrecivosti. piše Losev. Muzika. Uostalom ni pravila koja nalazimo kod jednog strogog kompozitora kakav je Šenberg nisu neka kruta pravila već samo 181 Op. o "stihijnom drugobivstvu smisla"181. logički konstruiše alogički svet. koliko nam sve to govori o tome šta je to muzika? Drugim rečima: kakvo je mesto muzike u svetu stvari i kako se ona uopšte može odrediti polazeći od nje same? Ako se s pravom tvrdi kako je lako prepoznatljiv muzički jezik Stravinskog.nastavlja ovaj autor . cit. "govori mnogo a da sama ne zna o čemu govori. Pitanje smisla postavlja se kao temeljno pitanje muzike. Mocarta ili Betovena. Tačnije .Milan Uzelac Filozofija muzike i besmislenog". i to stoga jer ništa ne može iskazati. Posve je jasno da sve konkretne analize moraju imati dublji koren. 505.

zato što nastoji. 37. www. da nešto o prirodi sveta prenese iz sfere nerazaznatljivog u sferu sva182 Bernštajn. 1978/4. ali. da (označavala se ona kao tonalna. Zvuk. a druge. verovatno to ne čine stoga što su prerano umrli Debisi i Maler. prve. str.Milan Uzelac Filozofija muzike "strukturne i misaone smernice"182. kao meonalno). To znači da se ovde sam odnos muzike i logike pa tako i filozofije (čijim se organonom ova poslednja javlja u svim svojim oblicima. Kraj XX stoleća je u velikoj meri povratak stvaranju muzike i to je na vreme osetio Stravinski nastojeći poslednjih nekoliko decenija na građenju muzike. pre svih drugih umetnosti. Činjenica da se mišljenje muzike našlo već prvih decenija u središtu interesa fenomenološke filozofije. već kao neoformljeno. kao formalna. da bude izraz.eu 329 . da vreme eksperimenta ostaje za nama kao veliki spomenik podsvesnom strahu što su ga počele buditi muzičke veličine ranijih vremena. posve je legitimno postaviti pitanje o mogućnosti svakog smislenog govora o muzici i svakog pokušaja da se o njoj uopšte nešto kaže. atonalna ili netonalna) u svakom slučaju proširi svoj metaforični govor. pre svega stoga što ona nastoji da u svet stvari unese smisao. niti u tome što K.uzelac. drugim delom i saznanja da muzika. tj. jednim delom je posledica želje da se makar delimično razgrne koprena kojom biće muzike beše zastrto. Stvar nije u tome što Stiv Reiš "piše dvadeset minuta u D-duru". Ako se čisto muzičko biće konstituiše apsolutnim uzajamnim prožimanjem bivstvovanja i nebivstvovanja (pri čemu se ovo drugo shvata aristotelovski.: Neodgovoreno pitanje. ipak. moglo bi se reći da se sve više uspostavlja ravnoteža između mišljenja i stvaranja. pruža najpogodnije tlo za razvoj i osvetlenje same filozofske teorije shvaćene kao metode ali i kao sveobuhvatnog tumačenja sveta. već stoga što više muziku misle no što je stvaraju. L. eidetska ili hiletska) javlja kao istinski problem koliko logike toliko i same muzike. ne kao neko apsolutno ništa. ako je čisto biće muzike apsolutno jedinstvo njegovog logičkog i alogičkog momenta. Štokhauzen u delu Štimung "provodi sedamdeset minuta u svetu B-dura i mola".

– С. moguće je govoriti o njegovoj biti. a jedinstvo koje se ovde formuliše jeste jedinstvo shvaćeno kao nerazdeljiva tačka individualnosti.Выражение. ovde se govori o jednom kako se ono pojavljuje i s obzirom na to.uzelac. a to znači da jedno..Выражение.Ф. kao apsolutna nedeljivost. 1995. 11. ali nikako neka konkretna stvar već mogućnost svih stvari i kategorija . neophodno je razlikovati od običnog jedinstva budući da se pod jedinstvom u većini slučajeva misli jedinstvo mnoštva. 1995. – М. s "nemislivošću". odeljeno od onog što ono samo nije. Na taj način otvorena su sva pitanja o kako. – В кн. Na taj način jedno nije samo Jedno.: Форма Стиль . – С.Ф. da bi bilo jedno.. – В кн. apsolutna pojedinačnost. www.: Форма . Nimalo slučajno. kao oblast meonalnog. konstruisanje u logosu) bivstvovanja. šta i zašto muzike. O jednom po sebi.Ф. – В кн.eu 330 . u smislu jedinog.Стиль Выражение. ono mora biti određeno. Kako izlaganje ovde pre svega ima za cilj teorijsku eksplikaciju biti same muzike koja. o tome šta je ono po svojoj suštini mi ništa ne možemo reći. Losev ističe da on polazi od osnovnog zakona dijalektike po kome se svako dijalektičko određenje vrši kroz protivstavljanje drugom i sintezu s njim koja za tim sledi183.jedno185. ostaje u sferi anoetičke logike. oformljeno.: Форма Стиль . 184 Лосев А.Milan Uzelac Filozofija muzike kodnevnog. Ovako shvaćeno jedno. – М. kao i o smislu stvari koje nas najneposrednije dotiču. 13. koja je istovremeno i višesmislenost. Мировоззрение Скрябина. 1995. kao konstrukcija meonalnog 183 Лосев А. 776. objedinjenost mnogog. razmatranog u njegovom eidosu184. Na tragu Hegela Losev ističe kako dijalektika počinje s nečim naizgled nemislivim.Диалектика художественной формы. 185 Лосев А.Диалектика художественной формы. Na taj način dijalektika je shvaćena kao "logičko konstruisanje (tj. – М. sa mnoštvom) jedinstvo.. – С. već (usled odnošenja s drugim.

Диалектика художественной формы. str. isticanjem jednog. – В кн. ne treba zaboraviti da je to stoga što stvarnost u sebi sadrži tačnost i jasnost logike pa se time samo potvrđuje sva složenost dijalektičkog pristupa budući da tu. kao da govorimo: "ako postoji umetnost (. jedinosti. www. ali. što se pokazuje krajnje apstraktnim i u prvi mah neodređenim i proizvoljnim. Ishodište svake realne i kategorijalne umetničke forme (kao i ma kakvog bića .) tada su evo takve i takve njene forme"187. o onom što je pretpostavka svake kategorije. već o kategoriji posebne vrste. Mi sve vreme.. Ako dijalektika umetničke forme pa time i umetničkog dela i započinje kategorijom jednog (tj.F.. neko jedno. pre svega reč je o nadkategorijalnom počelu. 1995. alogička osnova umetnosti. dalje nerazloživi sloj koji ne samo da se svud nalazi već je suštastvo svake umetnosti.uzelac. i nije do kraja reč o nekoj od kategorija među drugima.Milan Uzelac Filozofija muzike muzičkog predmeta u svesti186. uvek postoji taj poslednji. prvotnosti). Лосев А. ne može biti reči o umetničkoj formi. pa i svakog bića uopšte. ono prethodno već mora biti neka određenost.Ф..eu 331 . pojedinačnost određena nesvodivošću na ma šta drugo a istovremeno i 186 187 Op. Dijalektički razvijene više forme ne mogu dospeti do biti umetnosti ako prethodno već nije data iracionalno-životna. apofatičkog i simboličkog momenta. ako nema umetničkih dela tada. cit.umetnički fenomen koji A.: Форма Стиль . piše Losev. – С. neophodno je da se prvo istraži sam njen umetnički oblik .realnog ili idealnog) jeste Jedno budući da u umetnosti. po rečima Loseva.Выражение. ako umetnosti nema. dijalektički se može dospeti do nadsmisaone tačke u kojoj se spajaju racionalni i iracionalni impulsi: upravo dijalektika omogućuje sintezu nemislivog i mislivog. 188. Losev označava pojmom umetnička forma.. – М. Da bi nešto uopšte moglo biti. 160. Međutim.

ali sad ne u smislu nepokretne jedinosti. "novo odsustvo raščlanjenosti. U tom slučaju drugo u odnosu na jedno postaje mnogo. radi o nastajanju jednog. čitamo na istom mestu.uzelac.Milan Uzelac Filozofija muzike nešto apsolutno individualno. Ovaj poslednji. u tom slučaju. neophodno je suprotstaviti mu ono što je njemu drugo /meonalno/. fakat. str. pre svega. koja nije ni samo jedno ni samo mnogo već se tu. prisutnost (koja bi bila nosilac nastajanja). Ovde imamo i tezu i antitezu. Na taj način jedno je. 11-12. zbira u sebi prva dva i može se razumeti kao "alogičko nastajanje logički raslojenog jedinstva". već kao pokretno nastajanje"188. i kao drugo prima na sebe mnogost (kao svoju mogućnost i svoje bitno svojstvo). Da bi se ovo drugo ospoljilo i realizovalo kao drugost. je dinamička i ona je osnovna dinamička struktura bivstvovanja.eu 332 . sjedinjene u sintezi. po rečima Loseva. nešto oformljeno. Ovo pak znači da mi ne govorimo o Jednom kakvo je ono po svome suštastvu (kao kakvo nadbivstvujuće suštastvo) već kakvo nam se ono javlja kao konkretno biće. koja u sebi nosi sva tri prethodna momenta a čime se okončava 188 Op. "potpuna i postojana određenost i raščlanjenost" a treći nastajanje. Da bi se dijalektički moglo odrediti nastajanje. tada ono nije jedno. drugi momenat je mnoštvo. Ako jedno jeste. određeno. neophodno je da se ono pokaže kao drugost nastajanja. već postojeće. treba mu protivstaviti ono što je nastalo. jedno postaje biće. cit. treći momenat. kategorija nastajanja. Jedno se operativno može razumeti i kao iracionalno počelo iz koga se izdvajaju biće i njegova drugost. Ako je prvi momenat dijalektike jedno. posebnost data kao izdvojeno mnoštvo. i jedno i mnogo. Ova poslednja kategorija. www. bivajući određeno. preobražava se u ono nastajuće što u sebi sadrži sve prethodne momente..

a koji se pokazuje kao ona neophodna drugost u izgrađivanju i diferenciranju svega što dospeva u postojanje. cit. Losev uvodi u svoje fenomenološko-dijalektičke analize četvrti momenat /tetradu/. u čijem se objašnjavanju koristi nizom pojmova 189 Op. Ovo dijalektičko određenje eidosa189 omogućuje da zahvatajući eidos s raznih njegovih strana mi zapravo dospevamo do forme uopšte. str. treba istaći kako je tu zapravo reč o eidosu koji se shvata kao određenost. dovršena je smisaona sfera bivstvovanja . Losev definiše eidos kao strukturno organizovani plastično oblikovani smisao. Za nas je važan drugi momenat ove i ovako koncipirane osnovne tetraktide . Sama umetnička forma ima svoju tetraktidu.uzelac. eidos. Ovde. muzičkom i tektonskom (kao fakt. kao eidos. kao hipostaziran eidos. kao fakta (dela). 117. iz osnova drugačijem. pa tako i umetničke forme.F.Milan Uzelac Filozofija muzike dijalektičko određivanje onog što je mislivo kao takvo. Posve je razumljivo što u spisu Dijalektika umetničke forme A. tj. a s obzirom na stvar kao četvrto počelo tetraktide).tetraktida. stoga. Upravo na tragu ovog poslednjeg.eu 333 . nastajanje (trijada) i stvar (tetrada). i zahvaljujući novom. mnogost . sredinu i kraj. u toj tetraktidi svaki sledeći momenat sadrži u sebi sve prethodne.umetnička forma. Isticanjem stvari kao smisaonog eidosa. eidos treba razumeti kao jedinstvo dato kao pokretno mirovanje samoidentične razlike. Istovremeno. mnoštvo (dijada). a koju čine: jedno (monada). likovnom. ona nastaje na tlu međuodnošenja četiri svoja momenta.F. pa je umetnički fenomen koji poseduje smisao (eidos) ništa drugo do . kao shema koja ima početak. S obzirom na njen eidos umetnička forma se javlja u četiri vida: jezičkom. drugim rečima: eidos je smisao i lik suštine.smisao. čitanju spisa pozne antike A. www..

kosmos. o umetničkom kosmosu u kome se kontemplativno sagleda "mramorna vijugavost obrisa drugost tetraktide".eidosa. Reč je.Бытие . ona se ne interesuje njihovim poreklom već. – М.eu 334 . racionalno dosegnuti svet . Hegela) i stoga osnovna forma njegove dijalektike ima četiri elementa od kojih svaki može formirati svoju po190 Лосев А. Uvođenjem četvrtog momenta formira se osnovna tetraktida i mišljenje se dalje razvija na četvorostranoj osnovi u svim smerovima.uzelac. www. ali ona se ne ograničava na eidetskom fiksiranju činjenica već nastoji da shvati pojmovnu vezu fiksiranog fakta s drugim isto tako fiksiranim faktima i zakon identiteta razlike primenjuje i na oblast eidosa.Имя .Ф. Fenomenologija nastoji da eidetski fiksira stvar kao i odnose među stvarima. 457-8. Možemo reći da je celokupno mišljenje Loseva tetradično (a ne trijadično kakvo odlikuje filozofiju G. formalno-logički) ona zalazi za predele formalne logike konstruišući pojam celine i na tome ostaje. Dijalektika polazi od iskustva. pri čemu je to objašnjenje konstruktivnosmisaono budući da jedna kategorija sledi iz druge unutar umnog sistema međusobno prožimajućih kategorija190.Milan Uzelac Filozofija muzike tradicionalne filozofije dajući im istovremeno specifični smisao: stvar.. dijalektika objašnjava. O odnosu dijalektike i fenomenologije sam Losev u primedbama spisa Antički kosmos i savremena nauka piše kako se dijalektika odnosi prema fenomenologiji kao platonizam prema aristotelizmu: kao smisaono objašnjenje prema smislovnom opisivanju. Fenomenologija konstatuje. supstancija. koristeći se pojmovima (instrumentalno. realnost. smisao.Космос. 1993. fakt. Tetraktidu treba razumeti kao sferu mislivog. Ona se sastoji iz potpunih apsolutno individualnih smislova . u izvesnom smislu. Tetraktida je misaoni. kao savršenu misaonu formu završenu i okončanu u sebi i koja je samoj sebi dovoljna.F. C.V.

Loseva). taj izraz Losev koristi i kako bi istakao specifični smisao muzike. Tako se fenomen muzike izdvaja iz sveta prostorno-vremenskih promena i kao predmet teorijskih razmatranja imenuje se sama bit muzike 191 Лосев А. 418..eu 335 . cit. A. 192 Лосев А.pokazuje se kao nezavisan u odnosu na prethodna tri. Музыка как предмет логики.Ф. ako u hegelovskoj trijadi sinteza biva mehanički zbir teze i antiteze. 1995. muzika nije njegova predstava. naturalističkog haosa i bezformnosti raznoobraznih određenja stvari193.Milan Uzelac Filozofija muzike sebnu tetraktidu. Музыка как предмет логики. menjaju se i zadržavaju svoje prvobitne osobine (a u tome je osnovna karakteristika nove dijalektike kakvu nalazimo kod A. trijada).F. – В кн. 1995. dijada. predmet izlaganja je idealni muzički predmet pri čemu se muzika ne shvata kao objekat istraživanja psihologije pa se analize muzike ne mogu svesti na analizu doživljaja muzičkog dela već moraju ići znatno dalje. – С. Sam taj četvrti momenat tetraktide . Budući eidosom. već predstava hiletskog.. 425.Стиль Выражение.: Форма . – М. Eidos je intuitivno data pojavna smislena suština stvari. smisaona forma predmeta191. tj kao nešto van-prostorno. – М.Стиль Выражение.Ф. međutim. Losev svoje filozofske analize muzike započinje zahtevom da se muzika mora razmatrati u njenom eidosu. stvar. 428. ovde imamo nov viši organski odnos osnovnih momenata: oni ulaze jedan u drugi.tetrada. – С. ali istovremeno i suprotan njima kao celokupnoj trijadi pa naspram njih ponavlja osnovni odnos jednoga i dijade. www.: Форма . fakt . str. tj. do "konstrukcije živog muzičkog predmeta u svesti"192. 193 Op.uzelac. Ovde pod pojmom tetraktida treba u prvom redu misliti jedinstvo sva četiri momenta: tetradu koja u sebi dijalektički (organski) sadrži svoje prethodne tri tačke (monada.. – В кн. F.

Posebno mesto muzika zauzima već i time što se suprotstavlja nauci koja sve vreme nastoji da svet umrtvi i da zakone stvarnosti vidi kao jedini predmet istraživanja i mogućeg znanja. coincidentia oppositorum196. jeste. Op. cit. Treba imati u vidu fenomenološku formulu "čistog muzičkog bića". budući da muzikom ne vladaju statični zakoni temelja već zakoni nastajanja. cit.. 414. a nauka pena od sapunice. a koja bi glasila: slivenost svega sa svim. shodno tome.uzelac.eu 336 . str. 438. to znači da čisto muzičko biće ne izražava prostorne. harmonija ili ritam. ali. Protiv tumačenja sveta kao džinovskog mehanizma kojim vladaju prirodno-naučni zakoni istupa muzika: ona je sam svet. po rečima Loseva. ali da ona sve to zajedno zbira u jedan jedinstveni oblik i idealno jedinstvo.. jer se. str. To istovremeno omogućuje da se konstatuje kako je forma muzike . iščezavanje protivrečnosti. da te zakone potom hipostazira prevodeći ih iz oblasti apstraknog u konkretnu realnost pri čemu se svet pretvara u tamnicu kojom vladaju samo principi mehanike.. 196 Op. Upravo je muzika izraz najdubljeg protesta protiv tog sveta apstrakcija i zakona o "temeljima"195. ne-prostorno.forma haosa. čisto muzičko biće može razumeti kao "krajnja neoformljenost i haotičnost". cit. pa muzika ne predstavlja predmete već njihovu suštinu u kojoj su svi oni iskonski sliveni i spleteni. ni akordi. haotično i besformno biće koje se manifestuje kao poslednje jedinstvo. str.Milan Uzelac Filozofija muzike koja je po Losevu estetska194. Čisto muzičko biće. www. koje se javlja osnovnom temom istraživanja. istovremeno i a-logička. Zato se za muziku može reći da nju ne čine ni zvuci. zahvaljujući svojoj alogičnoj osnovi. 411-2. fizičke stvari već njihovu hiletičku 194 195 Op. ni melodija.

dok se razum odlikuje time što sve hoće da objasni. a ne njegov pojavni oblik. muzika se ipak razlikuje od mišljenja time što ne teži da predmete saznajno zahvati kao prostorno-vremenska bića. Ako se ovde radi o jednom specifičnom tumačenju muzike. izbegavajući dvosmislenosti i nelogičnosti. Zvukom se zahvata čisto svojstvo i pred-predmetnost predmeta. a rečima se zahvata oformljenost predmeta i njegova struktura. ako se i nalazi u određenom odnosu spram suština i operiše smislovima i suštinama predmeta tako što predstavlja njihovo čisto svojstvo. budući da ona ne stvara nikakve predmete. U muzici ne važi zakon identiteta kakav srećemo u nauci i svakodnevnom životu. Muzičko biće je stoga u svojoj biti bezformno i tek daljim svojim razvojem dobija određenu strukturu. Losev smatra kako je najviši izraz ljudskoga stvaralaštva muzička drama gde prvobitna bezoblična osnova muzike dospeva do najvišeg smisla. ali ne i sam predmet. s obzirom na prostorno-vremenske predmete. muzika može samo da nam oslika njihovu suštinu (koja odgovara beskrajnom broju pojedinih predmeta). shodno tome.uzelac. Jedinstvo reči i zvuka moguće je po Losevu onda kad reč počinje gubiti svoju prvobitnu oformljenost (a što se ponajpre dešava u pesničkom govoru). U spisu o Rimskom-Korsakovu Losev piše kako je. te tako muzika dospeva do svoga logosa pa. a na tlu tumačenja teološke prirode same muzike u kojoj se uvek daje smisao predmeta. to je moguće stoga što je reč i o posebnom shvatanju prirode samoga stvaranja. to omogućuje da govor koliko je poetičniji bude isto toliko muzikalniji.eu 337 .Milan Uzelac Filozofija muzike suštinu (iz koje su te stvari sazdane) i zato je "sadržaj" muzike moguće izraziti samo simboličkim likovima. ona kao da nema utvrđeno poreklo (arche). muzika apsolutni haos. Možda je bit muzike data www. muzika se ponaša posve anarhično. i kao da se njeno biće ne može opisati i precizno iskazati.

eu 338 . možda je biće što nam ga ona otkriva lišeno logičkih opredelenja pa se intelektu muzičko biće javlja samo u spletu nerazmrsivih antinomija? Biće da je upravo to razlog što se Losev odlučio da na tragu dubokih veza muzike i matematike (uz poštovanje svog njihovog različja) istraži unutrašnju vezu muzike i logike. Moguće je da to nije govor logike (logos apofantikos). pojam meon-a kao drugotnosti eidosa. kako to Losev nastoji da pojasni.Ф. 1995. a što se ogleda u odnosu umetničkog i logičkog i to na planu analize osnove muzičkog dela. ali. konačno. kretanje. koji nešto tvrdi ili poriče (bez obzira na to da li istina počiva u sudu ili ne). ostaje pitanje vrste tog njenog govora kao i vrste pomenutog "iskazivanja" te. Losev nema za cilj izlaganja eksplikaciju mnogovrsnih odnosa umetnosti i stvarnosti već se ograničava na pitanje biti umetnosti i umetničkog dela kao i analizu heteroontološkog porekla dela a s obzirom na njegovu logičku /a-logičku/ osnovu.uzelac. U osnovi pojma hiletičke logike. tada se otvara pitanje 197 Лосев А. – В кн. što bi se moglo formulisati na sledeći način: da li je moguće logički misliti umetnost. – С. Čini se da je on još ranih dvadesetih godina jasno uvideo kako se muzika može razumeti samo u kontekstu onog što je od nje bitno različito (a što to možda po prirodi stvari i nije). identitet. www. odnosno muziku? Ako se složimo s tim da ona govori a da pritom ne uspeva ništa da iskaže.. razlika)197.. 500-501.Milan Uzelac Filozofija muzike samo u doživljaju muzike.Стиль Выражение. – М. za koju se ovde zalaže Losev (a koja se nalazi naspram formalne i eidetske) leži pojam hyle. Музыка как предмет логики. pitanje samoga predmeta kojem se ovo usmerava.: Форма . Hiletsko konstruisanje predmeta u svesti stoga pretpostavlja svojstva /kategorije/ drugotnosti u odnosu na koju se konstituiše pojam eidosa kao suštastva (mirovanje. već govor neke druge vrste (logos apofatikos). tj.

kao njeno osnovno svojstvo. – С. – В кн.eu 339 . nalazi u vlasti govora. a isto tako i svojstvo i saznatljivost samoga predmeta o kome bi moglo uopšte biti reči. str. tj. U svakom slučaju.: Форма . 199 Op. ali nikako ne i ne-logičan."jedinost pokretnog mirovanja i samoidentične razlike"199.F. moguća je ne samo logika muzike već i muzika logike kao posebne oblasti realiteta. smisao svake stvari. cit. 428. pa je stoga jezik muzike "razumljiv" samo unutar muzike. identičan samome sebi. 508. Ako se i alogično. Музыка как предмет логики. uvek se pretpostavlja da je određenost uslov razumljivosti konkretne stvari.Ф. Ovo poslednje vodi zaključku da je svaki predmet kao pojedinačnost . Kako je.Стиль Выражение.. šta je tada uopšte govor? Odgovori li se i preliminarno na to pitanje. njegov "izgled. imajući u vidu specifičan način izlaganja koji u ovom spisu demonstrira A. i dalje ostaje nejasna vrsta pomenutog kao i svakog mogućeg iskazivanja. www. upravo ta "slikovnost" predmeta razlog koji otežava konstruisanje eidosa. da svaka stvar ima svoju formu. Ako sve to prihvatimo.Milan Uzelac Filozofija muzike kakav je to govor i zašto bi to uopšte bio govor. već po definiciji. ono čime se može razlikovati od svega drugoga. lik" ili. identitet koji tu imamo nužno pretpostavlja kategorije kretanja i mirovanja. odnosno svoj eidos. 495. S razlogom se može tvrditi da muzika oblikuje svoj predmet i shodno njemu stvara svoj jezik. Losev. kako je po svojoj prirodi jezik muzike takođe i "logičan".. a isto tako i njegovo razumevanje svođenjem na njegove sastavne elemente. – М. Eidos je oblik suštine predmeta. kako to Losev formuliše: eidos je "smisaona slika suštine predmeta"198 pri čemu je. on je a-logičan.uzelac. 1995. a koji je ovde u velikoj meri paralelan sa onim u Hegelovoj Nauci 198 Лосев А. budući da se tek u odnosu na njih može konstatovati identičnost neke stvari.

prostornosti i vremena. Ako se pomenuta jedinost razmatra (a) kao samopotvrđujuća razlika . tada u tom odnosu biva definisano samo nastajanje koje. figura i broj) može odrediti samo s obzirom na ono što je ne-eidosno i njemu neidentično. tada će nam biti blizak i stav da je svaki predmet mišljenja bitno određen "pokretnim mirovanjem samopotvrđujuće razlike" i da se identičnost predmeta može dalje opisivati polazeći upravo od ovde naznačenih kategorija. pri čemu bi kategorijalno-strukturno tumačenje muzike počivalo na konstituisanju smisla predmeta muzike kao posledice objedinjenja apofatizma i simbolizma. koja se manifestuje na gornji način jeste. S druge strane. ili. tada se govori o mnoštvenosti. kao ono drugo. ako se pomenuti identitet (b) posmatra s obzirom na to da je njegovo bitno svojstvo pokretno mirovanje. odnosno (slobodnije rečeno) o geometrijskoj figuri.tada govorimo o toposu. odnosno.kao vreme. Taj identitet pojedinačnog predmeta. Čisto logičko određenje smisla stvari podrazumeva ranije naznačenu strukturu pojma. odnosno smisao. njemu svojstvena jedinost. Tako su ovde uvedeni svi osnovni pojmovi kojima se definiše muzička forma. figure i broja a jedinstvo koje pritom dobijamo može se razumeti kao veličina. strukturu veličine (u smislu količine). njegova. o broju. nastajući identitet kao prostiranje.Milan Uzelac Filozofija muzike logike (što ni sam Losev ne prikriva). Ako se eidos (shvaćen kao smisao.eu 340 . Losev u svojim ranim spisima ističe . Sve to stupa u relaciju sa okruženjem određene stvari. a nastajući pokretno mirovanje . ili. www.uzelac. budući da nastajanje ima smisao samo u nastajanju smisla s kojim je ovo identično.F. kako to A. postoji samo s obzirom na smisao. figure i broja. sa svim onim što je u odnosu na stvar meonalno. njegov pojam.eidos tog predmeta. nastajanje omogućuje nastanak pojma.

treći sloj muzičke forme određuje izražavanje vremena koje je jedinost pokretnog mirovanja samoidentične razlike. U tom slučaju biće je monada. konačno. "pesnički" kazano: apolonovski princip) naspram koga se javlja drugo. kao i njihovih novovekovnih sledbenika) pri čemu se gubi iz vida činjenica da antika svoj filozofski vrhunac ima u Plotinu i Proklu. ili ne-bivstvo koje nije isto što i ništa već samo ono drugo koje omogućuje da neko konkretno biće bude u razlici određeno. takođe. "pesnički: dionisovski princip). etra i pramaterije . pojedinačnost shvaćena kao jedinost a razmatrana kao pokretno mirovanje. Ovako izložena struktura može se razumeti pod uslovom da se ana- 200 Izrazom drugost označava se zapravo drugobivstvo. može definisati kao jedinost pokretnog mirovanja samoidentične razlike. teškoća se javlja u tome što je sva filozofija od Šelinga do Hegela samo novovekovni eho (odnosno. troslojna: prvi sloj čini broj koji se manifestuje kao pojedinačnost pokretnog mirovanja samoidentične razlike. koje se. mnoštvo shvaćeno kao haos (ili. broja i vremena. opet. nije tek neka jednostavna forma koja se zbog svoje jednostavnosti ne može podvrgnuti deskripciji. jedinstvo shvaćeno kao nous (ili. tj. već je. Na taj način formira se dijalektička trijada koja nam je poznata kao osnova na kojoj se gradi sva misaona građevina filozofije nemačkog idealizma. jedinost viđena kao alogičko nastajanje a razmatrana kao pokretno mirovanje. Muzička forma o kojoj je ovde reč. Sam odnos monade i dijade.Milan Uzelac Filozofija muzike odnosno sa svim a-logičkim. nusa i meona. sa onim što stvar okružuje a da pritom sâmo nije logos stvari već fon na kome je ova određena.eu 341 .manifestuje se kao nastajanje. drugi sloj je vreme. a. reinterpretacija) antičke filozofije (prvenstveno filozofije Platona i Aristotela. www. date s obzirom na a-logičko nastajanje i tumačeno kao pokretno mirovanje. ali. Međutim. Aristotelovim jezikom meon (u potonjoj latinskoj tradiciji materija). figure i rasprostrtosti. po mišljenju Loseva. dijada. U odnosu logičke strukture stvari i njene alogičke drugosti200 sazdaje se izrazivost stvari i to omogućuje eksplikativnost pojma i veličine.uzelac.

202 Svo ovo izlaganje (duboko prožeto dijalektičkim stilom mišljenja kakav vlada nemačkom klasičnom filozofijom) može se ovde učiniti čudnim. Kako sve ove distinkcije omogućuju pristup razlikovanju muzike i matematike i istovremeno razumevanje mnogostruke zavisnosti što uslovljava odnos muzičkih i matematičkih predmeta. – С. (b) muzici. ishodište svih njihovih konstrukcija.Ф.. www. A. – М. neophodno je bliže odrediti pomenuti odnos. rekli bismo pesničkih. 1995.Стиль Выражение. a oblik u kome se umetnički izražavaju broj i vreme .uzelac. nadalje. Naspram uopštenih. odnosno na psihološku sferu već spadaju u čisto smislovnu oblast.muzička forma.F. Музыка как предмет логики.eu 342 . Losev to vidi tako što ističe kako je i (a) muzici i matematici zajedničko što se ne odnose na fizičku. (v) u osnovi muzike. fraza o tome kako je umetnost matematika (a pritom se imaju u vidu stroge imanentne zakonitosti koje njom latentno vladaju) neophodno je ići korak dalje i u razlikovanju matematike i umetnosti(u ovom slučaju muzike) biti daleko određeniji. kao izrazu alogičkog nastajanja može biti bliska matematička analiza (u onoj meri u kojoj se ova bavi tumačenjem smisla broja). – В кн. konačno. fiziološku. 508-9. možda i staromodnim (posebno onima koji su tek ovlaš čitali Hegela).Milan Uzelac Filozofija muzike liza neprestano vrši s obzirom na drugobivstvo kao meonalni korelat muzičkog predmeta kojim je muzička forma materijalno određena: jednostavnije rečeno: muzička forma od drugog prima smislovni lik kao svoju novu formu201 i upravo to omogućuje razlikovanje muzičkog i matematičkog predmeta202.likovna forma. kao i matematike.: Форма . da je umetnički izraz figure i prostornosti . ako se svemu tome ne vidi osnovni smisao u definisanju muzičke forme kao nužnog momenta osnovnih kategorijalnih odnosa. leži čisti broj .poslednji temelj i uporište. Celokupno izlaganje ima za cilj da se teorijski uklone prepreke koje ne omogućuju uvid u to da se umetnički izraz pojma i veličine nalazi u poetskoj formi. Ne treba gubiti iz vida ono na što je već 201 Лосев А.

matematički predmet se izražava na osnovu čisto logičkih. Nasuprot tome. Konstruisanje muzičkog predmeta na takav način određuje se kao hiletičko i ono poseduje čvrsto utvrđene principe do kojih se dospeva dedukovanjem alogičkog momenta iz kategorija samoga smisla.eu 343 .uzelac. uprkos bliskosti muzike i matematike. smislovnih momenata. jasno i jednostavno biće . nalazeći se u osnovi muzike. matematika ne teži sazdavanju hiletičke. str. kao i (c) izraze svih tipova brojeva .razmatrajući izražavanje čisto logički ali ne i izražajno. Muzika je (kao i matematika) jednako daleko od psihologije.. ali je po svojoj objektivnosti bliska matematici time što matematika nastaje na konstrukciji eidosa kao takvih.kao ma koji aksiom ili teorem matematike. anoetičke logike smisla i nema nameru da izloži prikaz alogičkog nastajanja broja alogičkim sredstvima. Nadalje. i to: nepokretno i idealno. 483. jesu život broja i to pre svega time što poseduju svojstva koja su alogična. cilj matematike je: izlaganje čisto logičke strukture broja kako u njegovoj logičkoj tako i alogičkoj datosti. (a) mora se konstatovati bezdan koji deli muziku i matematiku.a) sam broj bez njegovog predstavljanja (tj. cit. završeno i oformljeno. drugobivstvena. među njima postoje i velike razlike: pre svega. broj i vreme. Međutim. Naspram 203 Op. u apstraktnom obliku). posebno kad je reč o oblicima izrazivosti muzičkog i matematičkog predmeta. dok muzika nastaje kao konstruisanje meonalnih suština. www. meonalna.b) apstraktni alogički nastajući broj.Milan Uzelac Filozofija muzike ranije203 ukazano kako je muzika biće sui generis. Dok muzički predmet počiva na čisto alogičkom odnosu smisla muzike i drugobivstva (što je naspram nje). treba imati u vidu da (b) matematika konstruiše kako (b. tako i (b.

Losev tu s velikim pravom ističe kako je matematika. već umetničkom izražavanju. ali.time se ona razlikuje od svih stvari (bile one čulne ili nadčulne) i time je ona bliska matematici. Лосев А. kakvo se može sresti u pokušajima tumačenja dela od strane samih umetnika. Oba pristupa pretpostavljaju određen eidos i slede iz eidetske konstrukcije pretpostavljajući smisaonu apstraktnost eidosa. logičkog i alogičkog a bitno određena brojem i vremenom. kao izraz simboličkog konstruisanja predmeta. Na taj način. Isto 204 205 Op. hiletsko-eidetska nauka. Ne može se reći da ovakva definicija "oduševljava".F. cit. – В кн. s druge strane.Ф. i to ne broja kakav je on po sebi. moglo bi se iz toga zaključiti. Fenomenološko-dijalektička formula muzike. dolazimo do zaključka da je muzika identitet bivstvovanja i ne-bivstvovanja.uzelac. Музыка как предмет логики. www. tačnije. i umetnost. 497-8. 512. a što je moguće upravo na tlu hiletičke logike. Muzika je idealna . time što je u sferi idealnog hiletička ona se razlikuje od matematike204.eu 344 . muzika konstruiše samo izražavanje broja. – С. 1995.Стиль Выражение. matematička analiza logička konstrukcija meonalnih obeležja eidosa dok je muzika njegova hiletička konstrukcija.. ne može se reći ni da je to nekakvo maglovito. koje je zapravo jedinstvo što za posledicu ima čistu izražajnost (odnos sa alogičkim drugobivstvenim momentima)"205. kakvu predlaže A. Međutim. istovremeno.Milan Uzelac Filozofija muzike toga. rađajući potpuno nedeljivo mnoštvo. pesničko određenje muzike. već kao broj koji se određuje u vremenu. str.: Форма . Losev. Muzika je. mogla bi da glasi: "Muzika je jedinost pokretnog mirovanja samoidentične razlike data u obliku alogičnog nastajanja i razmotrena kao pokretni mir poslednjeg. – М.. shvaćen u njegovoj apstraktnoj logičnosti. Kao umetnost (a za razliku od matematike) muzika konstruiše inteligibilno okružje smisla ne težeći njegovom prostom.

faze eidetske fenomenologije. Losev dalje ističe kako "fenomenologija nema ništa zajedničko sa nekom teorijom (ona nije teorija.eu 345 . piše on. Losev. Losev gradi metafiziku muzike. nije mi potrebna nikakva fizika. 483. cit. Sve to je u potpunoj saglasnosti sa stavom Huserla iz vremena nastanka Dingvorllesungen (1907) gde se ističe kako je fenomenologija pre svega metoda. Njih ne može zadovoljiti ni neka kraća definicija koju bi predložio A.uzelac. Šelinga i Hegela). tj. nikakva fiziologija. već samo opisuje predmet u njegovoj bivstvenosti (tj. Fihtea. filozofija).potrebna je samo muzika i više ništa"206. oni koji se "bave" naukom takođe neće biti zadovoljni. str. "razumem razmatranje predmeta u njegovoj suštastvenosti i to onda kada te suštinske crte daju predmetu određenu strukturu" (IV/584) i time jasno pokazuje da se nalazi na motivskom tragu prve faze Huserlovih istraživanja . www. a što je u dubokom saglasju s intencijama fenomenologije: "Da bih na muzički način razumeo neko muzičko delo. Losev: "Muzika je čisto alogički izražena predmetnost života brojeva datih kao čista inteligencija". ali se od metafizike strogo distancira. Ova hiletička logika demonstrira se na planu muzike a 206 Op.Milan Uzelac Filozofija muzike tako.F. nikakva psihologija ili metafizika . U svakom slučaju: kod Loseva je jasno prisutna težnja da se muzika tumači iz same muzike. fenomenologija je metoda). Pod fenomenologijom. Izbegavajući unižavanje statusa muzike pomoću prigovora da je ona neizraziva i istovremeno alogična. predrasudi o opravdanosti vladavine formalnologičkih veza suprotstavlja opravdanost utemeljenosti hiletičke logike kao trećeg koraka načinjenog nakon (a) formalne logike Aristotela i (b) eidetske logike Huserla (koju ovaj gradi na tragu Plotina..

neophodno je. koje još nije i ne merimo prošlo. 512.uzelac. ali. i muzička forma je pre svega vremenska forma"208. www. bliže odrediti i pojam vremena. Avgustina iz njegovih Ispovesti: "Šta je vreme? Kad me niko to ne pita. str. XI. ja ne znam. 1995. piše Losev. Da bi se bliže odredila muzička forma. jeste filozofsko određenje biti muzike a s namerom da se eksplicira logika muzičke forme. U nastojanju da se distancira od Šopenhauera.Стиль Выражение. Vreme se pokazuje Avgustinu kao distensio /raspinjanje/ duše.. Teškoće u nastojanju da se odredi pojam vremena eksplicitno su izložene još u najstarijim vremenima. hoću li da nekom ko me pita odgovorim na to pitanje. 14). koje više nije. pouzdano znam da ne bi bilo prošlosti da vreme nije prošlo. – В кн. 208 Лосев А.. vremenska umetnost. – М. već nešto što 207 Ono što predstoji jednom ovakvom izlaganju. premda mu je strano "svako tumačenje koje bi bilo posledica nekakvih formalno-logičkih razlika a na osnovu nekakvih "tablica kategorija""(Op.eu 346 . niti bi bilo sadašnjosti kad ne bi bilo ničega sada" (Conf. a što sve vreme lebdi latentno u vazduhu. pored pojma forme. niti budućnosti da ništa ne prolazi. cit. – С. a što omogućuje Losevu da se odredi spram psihologostičkih interpretacija muzike i da istovremeno podvrgne analizi njenu formalno-logičku prirodu. "Muzika je. Музыка как предмет логики. ja znam. Losev jasno podvlači da je njegov spis o muzici (kao i neki prethodni) možda previše opterećen nepotrebno složenim načinom izlaganja.Milan Uzelac Filozofija muzike svoje opravdanje ima u specifičnoj hiletskoj konstrukciji predmeta u svesti207. I oni koji su se najpovršnije sreli s tim problemom.: Форма . Već je utvrđeno kako se muzika definiše kategorijama broja i vremena. ne merimo buduće. Od ostalih umetnosti muzika se razlikuje ne toliko svojom umetničkom formom koliko svojom eidetskom predmetnošću koja je isključivo alogički-nastajuća. Kada vreme merimo. znaju reči Sv.Ф. 586).

. Uprkos tome. i to stoga što nalazi tesnu vezu kretanja i vremena: bez kretanja nema ni vremena.. moglo bi se pre reći da ima tri vremena: sadašnjost prošlosti. 5a. prostor i kretanje. antičko mišljenje ovih temeljnih pojmova vrhuni se u filozofiji Aristotela koji jedan od svojih najvažnijih spisa posvećuje upravo određenju ovih kategorija. meri se vreme/ (Conf. Ne može se reći da problematika određenja vremena počinje sa pomenutim delom Aurelija Avgustina. nešto što se kroz sećanje /memoria/. 20). XI. U svom izlaganju on polazi od kretanja. sadašnjost sadašnjosti i sadašnjost budućnosti /budućeg/. i dalje nigde ih ne mogu videti (niti naći). veliki dužnik antičke filozofije. sadašnjost i budućnost. vreme kretanjem u prostoru. XI. U prošlom prisutno je sećanje. a prostor kao prostor. moja. 28). kretanje nije identično s vremenom. ni predstave vremena.uzelac. poput svih mislilaca njegovog opredelenja. jedne sadašnjosti. Osnovna teškoća koja spaja ove prve misaone pokušaje sadržana je u uverenju da se ovi pojmovi mogu samo jedni drugima objasniti. odnosno jedne budućnosti i ne može se tvrditi da ima tri vremena: prošlost. dušo. Avgustin ističe kako "nema jedne prošlosti. Već kod ranih grčkih mislilaca.Milan Uzelac Filozofija muzike je u duši. anime meus tempora metior /U tebi. grudi/ javlja: In te. U svakom slučaju. Tako se od najstarijih vremena prostor određuje vremenom kretanja. 217a-224a). koji je. Pomenuti "tročlani paradoks" vremena i svu aporičnost ovog pojma nalazimo već kod ovog najvećeg mislioca Antike (Kat. Fizika. iz expectatio /iz duše. u budućem očekivanje (Conf. u sadašnjem gledanje. Ova tri imaju svoje bivstvovanje u duši. jer bi mnoštvo raznih kretanja omogućavalo mnoštvo različitih vremena i time bi bilo prevladano jedinstvo www..eu 347 . a da se ne uspeva postaviti pitanje šta je to vreme kao vreme. posebno kod Parmenida i Heraklita nalazimo duboke tragove nastojanja da se odrede vreme. kad je o filozofiji reč.

eu 348 . 223a). od budućnosti koja još nije i sada koje je istovremeno i spoj i razdvoj /diairesis/ vremena. dok vreme jednako protiče. a ne ono čime se broji. ona je unutar vremena. Tako. Kretanje se može odrediti kao materijalni aspekt vremena. Vreme dakle.uzelac. ono se sastoji od prošlosti koja više nije. nema ničeg brojivog. Taj formalni aspekt leži u "duši koja broji". bez duše koja odmerava ovo sada u odnosu na pre i posle ne bi uopšte bilo vremena. osim onog što je već jednom vreme (223a). a da samo nije deo vremena. pa prema tome ni broja" (Fizika.Milan Uzelac Filozofija muzike vremena. Aristotel ističe da "bez kretanja nema vremena". ne određuje vremenom i vreme nije kretanje (odnosno: promena). Takođe. Ona zadržava ono što je prošlo i očekuje buduće što još nije. Vreme kao broj kretanja (s obzirom na ono pre i posle) treba shvatiti kao ono brojeno. i to sporo ili brzo određuje se vremenom (218b). Materijalnom aspektu vremena potreban je i jedan formalni aspekt.onda je nemoguće da biva vreme ukoliko ne bude duše. odnosno promena. Vreme se. Kako se pre ili posle razume samo u odnosu na ono sada. ali nije isto što i kretanje ili promena jer kretanja ima samo u pokrenutom i u mestu kretanja dok vremena ima svuda i podjednako u svemu.ili um u duši . jer. "Moglo bi se raspravljati: da li bi bilo vremena kad ne bi bilo nijedne svesti i nijedne duše. Gde ne može da se broji. promena može biti brža ili sporija. nije isto što i kretanje. www. broj kretanja prema "pre i posle" (220a). Vreme je nešto na kretanju. nastavlja na ovom mestu Aristotel. a buduće to još nije. odnosno. vreme nije samo kretanje. mera kretanja i pokretanja (221a) kao i mera mirovanja (221b). Vreme je mera kretanja ili promene /metron kineseos/. s druge strane. na način vremena ne bivstvuje ništa do to sada jer prošlo više nije sada. Na taj način sada i jeste i nije isto. ako pak ništa drugo po prirodi ne može brojati osim duše .

Vreme emanira iz inteligibilne večnosti. filozofsko-formalnog aspekta ne može dati bilo kakav pojam vremena. identifikovanje vremena s pokretnim. Plotin razvija jednu samostalniju metafizičku teoriju vremena naspram večnosti. Sama duša sveta jeste vreme i kako sav čulni svet počiva u duši sveta i njom je prožet. Istovremeno. 7. Plotin odbacuje sledeća tumačenja: (a) identifikovanje vremena i kretanja kao opšte kretanje. stvarni tok vremena u kojem. Aristotel ukazuje i na subjektivnu stranu vremena: on postavlja pitanje da li bi vreme moglo biti dato bez duše koja opaža i zaključuje da vreme ima realnost nezavisnu od duše. (g) aristotelovsko tumačenje vremena kao mere kretanja. ali. najpodesniji supstrat za vreme jeste promena mesta. identična sa bogom ili sa životom u regiji bivstvovanja pripada inteligibilnom. jedan za drugim. odnosno sa svetskom kuglom (pitagorejci). tako je isto i život pojedine duše. slede momenti kretanja. "Vreme je život duše. trajanje i kontinuitet. Obe se međusobno odnose kao ideja i odraz.Milan Uzelac Filozofija muzike Vreme se. Plotinovo tumačenje vremena je posebno interesantno stoga što on ističe psihološki momenat vremena: kao što je vreme život duše sveta.eu 349 . 11). Vreme nije shvaćeno na način kako će to kasnije učiniti Kant. koja u svom kretanju prelazi iz jednog oblika života u drugi" (Ennead. moglo bi se zaključiti. Aristotel ima u vidu objektivnu stranu pojma vremena. Posebno su Kant. Večnost. kosmičko kretanje (kako ga vide stoici). može razumeti samo pod pretpostavkom postojanja vremenujućeg subjekta. sledstveno tome čulni svet počiva u vremenu i njim je skroz naskroz prožet. a vreme pripada zemnom iskustvenom svetu. ali da se mera vremena ne može misliti bez duše. kao www. (v) tumačenje vremena kao relacije kretanja. Karakteristike pojma vremena za Aristotela jesu sled (sukcesija). tj.uzelac. Huserl i Hajdeger pokazali da se bez ovog subjektivnog. III.

511. postupa i teoretičar muzike: govoreći o metru. Ako empirijske nauke i poznaju pojam vremena. Ako je i tačno da je vreme nešto što stvarima pridaje naša svest. ne možemo sa sigurnošću reći ni da li je ono subjektivno ili objektivno. ni na fiziološkom. Sve to vodi zaključku da se pitanje vremena ne može razrešiti ni na fizičkom. već ono ima metafizičku samostalnost. niti na psihološkom planu. subjektivna forma naše čulnosti.uzelac. odgovor na pitanje o prirodi vremena ne nalazimo ni u raznim psihološkim teorijama: ako se ne zna šta je to vreme ne može se ono izučavati ni kao psihička datost. Isto tako.. – В кн. Drugim rečima: ako vreme i nije svojstvo stvari ili objektivna stvarnost već nešto što naša svest unosi u realnost. www. tada još uvek nije odgovoreno na pitanje koje svemu prethodi: šta je vreme kao vreme? A ako to ne znamo. pa se u analizama biti muzike i samog vremena muzike pomoć ne može očekivati ni od prirodnih 209 Лосев А. piše Losev.Milan Uzelac Filozofija muzike čista apriorna forma opažanja unutrašnjeg čula. kao ni one koje. kao i kakve prethodne kategorije ono pretpostavlja.Ф. Onaj ko se bavi mehanikom ili fizikom može izračunati vreme potrebno za kretanje nekog tela. Музыка как предмет логики. a da pritom ne postavlja pitanje o tome šta je vreme po sebi. – М. ritmovima i taktovima on samim tim ne rešava i pitanje suštine vremena već se koristi gotovim pojmom o čijem poreklu ne može ništa da kaže209. 1995.eu 350 . O suštini vremena ne kazuju mnogo ni one filozofske teorije koje se koriste raznim prirodno-naučnim metodama. nastoje da odgovore na pitanje da li je ono subjektivno ili objektivno.: Форма .Стиль Выражение. – С. one ga ne koriste u kritičkom smislu i ne zadaju sebi pitanje šta je vreme u svojoj suštini. pretpostavljajući njegov pojam (a ne zalazeći u to što je vreme po sebi).

str. Niemeyer. 29. neophodno je istaći da se ovde faktičnost nalazi u jednom drugom kontekstu no što je to kod Hajdegera (za koga je faktičnost "činjeničnost fakta opstanka na osnovu koje svaki opstanak uvek jeste"211).: Suvremena filozofija. Neophodno je raskriti sam smisao vremena da bi tek potom bilo moguće govoriti o njegovim posebnim određenjima. za razliku od Kanta koji se u svom tumačenju vremena oslanja na Aristotela. budući da nauka može tek nakon prethodnih filozofskih istraživanja doći u posed korišćenja tog pojma. to je pak moguće samo razvijanjem jedne fenomenologije vremena. Ali. 211 Heidegger. Tübingen 1984. poput Kanta. o faktičnom transcendentalnom ja u kome se pokazuje činjeničnost činjenice da ja jesam. postavlja pitanje temelja konstitutivnih tvorevina koje omogućuju razlikovanje pre i posle. www. Ovde se s opravdanjem može postaviti pitanje najdublje dimenzije subjektivnosti koja kod 210 Landgrebe. M. S. izlaganjem vremena u njegovoj neposrednoj smisaonoj datosti koja isključuje "naučna" tumačenja tih datosti. Veselin Masleša. fiziologija) niti od psihologije.: Sein und Zeit. reč je o apsolutnom faktu.uzelac. L. M.eu 351 . Za E. 56.Milan Uzelac Filozofija muzike nauka (fizika. Huserl inspiraciju nalazi u Avgustinu pa predmet istraživanja za njega nije više duša kao zbir vremena koja bi se nalazila u dijalogu sa bogom. već je u središtu pažnje transcendentalna subjektivnost čiji unutrašnji sklop izražavaju strukture vremena kao njegove temeljene strukture. Pošto se subjektivnost sad pokazuje kao faktičnost ona postaje osnov jedne netradicionalne metafizike shvaćene kao nauka o faktičnosti210. Istovremeno. Huserla je karakteristično da ne nastoji da izgradi teoriju saznanja na tlu rezultata istraživanja svesti i doživljaja vremena već da. Sarajevo 1969. tj.

već je to i fenomenalni prostor i sva prostorno-vremenska stvarnost. svi pojavljujući oblici prostora. pa on zato za predmet svojih istraživanja ne uzima objektivno vreme (vreme sveta iskustva). već unutrašnje vreme (imanentno vreme toka svesti). transcendentno nije nešto nesaznatljivo.eu 352 .uzelac. obojica unutrašnje vreme vide kao jedno posebno vreme i razvijajući ga polaze od utiska (affectio (Avgustin). za njega nije samo transcendentna stvar po sebi. Avgustin o presezanju (expectatio).Milan Uzelac Filozofija muzike Avgustina nalazi ništa manje inspiracije no Hajdegerove analize opstanka u delu Sein und Zeit. X/ 6). što traje i odzvanja. tj. već sve ono što nije neposredno saznatljivo. E. U spisu o metafizičkim pretpostavkama u Huserlovim analizama vremena G. Pri tom Huserl upozorava kako "izvorno polje vremena" nije deo objektivnog vremena. pojavljujuće trajanje kao takvo. Objekte koji se poput tona. već fenomenološka datost kroz čiju se empirijsku apercepciju konstituiše odnos prema objektivnom vremenu (Hua. Ajgler ukazuje na niz paralela između Avgustina i Huserla: obojica se koriste primerom opažanja/doživljaja tona. Huserl o retenciji. već pojavljujuće vreme. Huserl o protenciji. Huserl ovde izraz transcendentan uzima u drugačijem značenju no Kant. konstituišu u vremenu Huserl naziva vremenskim www. pa ni doživljeno sada nije tačka tog objektivnog vremena koje kao i objektivni prostor i s njima uzeti objektivni svet stvarnih stvari i događaja pripada svetu transcendencije (Hua. U predavanjima o svesti unutrašnjeg vremena (1905) Huserl piše da ono što dospeva do nas nije egzistencija vremena ili trajanje stvari. Avgustin piše o zadržavanju memorije. predmet istraživanja nije objektivno vreme ili mesto u njemu. Empfindung (Huserl)). X/ 7) pošto vremenske datosti kao znaci vremena nisu i vreme samo. Stoga.

kao što opažaj trajanja pretpostavlja trajanje opažaja. što opažaj jednog vremenskog objekta i sam ima vremenitost u sebi. jasno je da melodija može postojati samo zahvaljujući sećanju. X/27). jer ga još nije bilo. a ne na njihovo trajanje. i nije se mogao meriti.. a objektivnost celog trajućeg tona konstituiše se u aktu trajanja koji je delom sećanje.uzelac. dakle. registrujemo samo u sadašnjosti. Kod Avgustina čitamo: "glas počinje zvučati. budući i dalje aktuelan. Mogao se. pružao se u neko trajanje vremena u kojem se mogao meriti. jer sadašnje vreme nema nikakvog trajanja" (Conf. ni sad se više ne može meriti. već samo njegova sadašnja faza. Ali ni tada nije mirovao: dolazio je i prolazio. Bio je budući pre no što je zazvučao. on nastavlja da traje kao ton koji je www. Ton. mi se možemo usredsrediti na njih. jer je tada bio takav da se mogao meriti. ili. najmanjim svojim delom opažaj. Ton je dat samo u sadašnjosti. X 27). ili tonove u njihovom trajanju. ali s obzirom na način na koji se pojavljuje uvek je drugačiji (Hua. još zvuči. ali. i evo prestaje. lako će se videti. zvuči. kao što opažaj ma kog sklopa vremena poseduje sopstveni sklop vremena (Hua.Milan Uzelac Filozofija muzike objektima. Tako dospevamo do pitanja kako se pored vremenskih objekata konstituiše vreme samo koje je isto što i trajanje i sukcesija objekata. jer ga više nema. i onaj glas je prošao i nema više glasa. padom u prošlost on nije nepovratno izguben: prelazeći iz sada u prošlo on zahvaljujući sećanju koje ga zadržava ostaje i dalje u sadašnjosti kao aktuelno bivstvujuće /Seiende/. iako nije više aktuelan ton jer je to već onaj koji je nastupio za njim. pa. meriti tada kada je zvučao. X/22). Ili se možda zato mogao bolje meriti? Jer dok je prolazio. Problem je. pa stoga on može biti u sebi uvek isti.eu 353 . Ako zapravo ne čujemo nikad melodiju već samo pojedini ton što je u sadašnjosti. dakle. Ne može se čuti ni ceo ton. i već je tišina. a svojim ostatkom očekivanje.

Ton i svaka tačka vremena imaju mesto u objektivnom vremenu. kako se i dalje može držati u sadašnjosti i imati čvrsto mesto u vremenu koje se u obnovljenom aktu svesti. identično vreme (Hua. u stalnom padu u prošlost konstituiše netekuće. trpe stalne modifikacije. u osadašnjenju prošlosti može identifikovati. kako Huserl piše. Retencija nije ni izvorna ni reproduktivna . nepokretno. pošto svaka retencija upućuje na impresiju pa se prošlost i sadašnjost međusobno isključuju (Hua. Ton odzvanja. Kako serija retencija pripada jednom sada ono čega se sećamo neprestano tone u prošlost i ova se serija neprestano uvećava. već proizvedenom daje karakter "upravo prošlog". Ton u toku vremena gradi svoje faze i svako novo sada je novo. odakle potom mogućnost da se govori o njegovom identitetu u času prisećanja kad ga samo oprisutnjujemo u našoj svesti. i. a to što www. apsolutno. dejstvena svest prelazi u retencionalnu: utisak (impresija) prelazi u primarno sećanje (retencija). Faza sadašnjosti može se misliti samo kao granica sa čije se druge strane pruža kontinuitet retencija gde je svaka retencionalna faza misliva kao tačka tog kontinuuma koja ima sebi odgovarajuću sada-tačku u svesti vremena. pitanje je: odakle mogućnost da se govori o identitetu tona u njegovom realnom trajanju. objektivno. Ima li tu neke razlike između sadašnjeg i prošlog tona? Kako se može još govoriti o prošlom tonu i identifikovati ga sa sadašnjim. X/ 34). X/64).uzelac. Sadašnje faze opažanja neprestano teku. u prisećanju. Sad prelazi u bilo. Po Huserlovom mišljenju retencionalnu svest ne možemo zamisliti. potom pada u prošlost. pa je za Huserla problem: kako se u toku vremena.ona ne proizvodi predmete u trajanju već ono što je već proizvedeno u svesti.Milan Uzelac Filozofija muzike bio. jer sećanje je pod uticajem ranijeg opažanja.eu 354 .

prošlo kao "intuitivna predstava ne-sada" konstituiše se spram opažanja u "oprisutnjenju ranijeg opažaja". pri tom. Dok se u svojoj objektivnosti stvari nalaze u stvarnom prostoru i traju u stvarnom vremenu. takvih karakteristika da se slikovno može razumeti kao tok (Hua. u svojoj pojavnosti. Taj tok fenomena nije vremenski objektivan već je apsolutna subjektivnost. kao i homogenizacija apsolutnog vremena koje je identično sa vremenom koje pripada osećanju i razumevanju.uzelac. činjenica je da svaka tačka vremena padajući u prošlost trpi modifikacije i da su sve tačke istog tona međusobno različite iako on neprestano traje u objektivnom vremenu. u tom toku modifikacijâ svesti svako sada zadržava karakter aktuelnog sada. Svest o kojoj je ovde reč jeste apsolutna. Sve pomenute modifikacije čine svest o rastegnutosti tona koji stalno pada u prošlost. ona je bezvremena zato što tok vremena nema vremena i nije u vremenu. te je tako moguća objektivacija vremenskih objekata. moramo razlikovati svest (njen tok). ali. bezvremena svest u kojoj se konstituiše subjektivno vreme. niti biti u sada. ni individualni događaji. pa im nije moguće pripisivati predikate i stoga ne mogu slediti jedan za drugim.Milan Uzelac Filozofija muzike prisećanjem vraćamo u sadašnjost naše svesti nije identično s opažanjem. Drugim rečima: kako utvrditi identitet stvarnog doživljaja melodije i njene potonje unutrašnje reprodukcije? Ako se sada konstituiše opažanjem. Ovi prvi nisu ni individualni objekti. u tom predobjektivisanom vremenu temelje se mogućnosti objektivacije mesta vremena koje odgovaraju modifikacijama osećanja (Hua. X/72). već ovom mogu pripadati budući da ga konstituišu. opažene www. X/75). po Huserlovom mišljenju. Fenomeni koji konstituišu vreme principijelno su drugačije predmetnosti no što su to fenomeni konstituisani u vremenu. pojave (imanentni objekti) i transcendentne predmete.eu 355 .

S. www.. Time se otvara pitanje bezvremenosti ili vanvremenosti umetničkog dela. in: "Zeitschrift für allgemeine Kunswissenschaft" 3 (1908). Tonovi su samo materijal melodije koja se dobija njihovim nizanjem. Takav stav izrasta iz odnosa daljine i blizine: iz daljine možemo se bolje orijentisati. s tim sve pojave i oblici svesti imaju sopstveno subjektivno vreme. na tragu razlikovanja individualnih i imanentnih objekata /stvari i pojave/ Valdemar Konrad u spisu Der aesthetische Gegenstand razlikuje umetnička dela (individualne stvari) i estetske predmete (idealni objekti)212. Ovim se shvatanjem Huserl približava već izloženim stavovima Aurelija Avgustina. pa stoga fenomenološka analiza zahteva duhovni stav u kome će melodija biti zahvaćena kao umetničko delo213. odnosno. S druge strane. u slušanju muzike. kao i pitanje vremenitosti konstituisanog 212 Conrad. vremensko dosezanje pripada biti muzičkog predmeta. trajanjem i bojom zvuka. iako nisu iste važnosti (visina se za određenje tona u određenim sistemima pokazuje važnijom od boje). intenzitetom.: Der ästhetische Gegenstand. cit. S. Ove osobine. Na tragu Huserlovog razlikovanja objektivnog (spoljašnjeg) i subjektivnog (unutrašnjeg) vremena. iz blizine vidimo jasnije fine nijanse.eu 356 . W. mora se istaći idealni karakter dela koji ovom omogućuje da egzistira uprkos lošim interpretacijama. 213 Op. 86. Ovo kretanje iz daljine u blizinu samo pokazuje da ni ovaj Huserlov učenik ne odustaje od prostornog tumačenja vremena jer. ne mogu se dalje opisivati već se njima mora pristupiti samo neposrednim ukazivanjem. piše Konrad. 78-9.uzelac. Analiza estetskog muzičkog predmeta mora započeti konstatovanjem šta ovome nužno pripada: Konrad nalazi da bi to mogao biti ton određen visinom.Milan Uzelac Filozofija muzike stvari nalaze se u pojavnom prostoru i pojavnom vremenu.

"nije ni kretanje ni 214 215 Adorno. Nolit. Negirajući svoje veze sa realnošću.bila moguća samo u jednom ograničenom razdoblju čovečanstva"214. str. da je velika muzika . piše Losev. T.F.eu 357 . što su osuđena na dijalog sa svetom. to nije stoga što je u njih ugrađena prolaznost.uzelac. dela opet ukazuju na svoj odnos spram nje. Nezavisnost dela se uspostavlja tek naspram vladajuće zavisnosti. ali isto tako "značajna dela isijavaju uvek nove slojeve. već pre što su u relaciji sa svojom okolinom. premda delo uspeva da postoji samo zahvaljujući u sebi ugrađenim mehanizmima suprotstavljanja. hlade se. T. Beograd 1979.kao nešto kasno .Milan Uzelac Filozofija muzike estetskog predmeta u subjektivnosti. ono. Mišljenje sudbine umetničkog dela u vremenu može zadobiti pesimističke crte: "Zamislivo je.: Estetička teorija. Adorno. 29. Adorno. i to nije puka apstraktna mogućnost. što će reći da ona ne mogu u potpunosti prekinuti komunikaciju s empirijskim svetom. ali i naučne svesti po kome je vreme kretanje. str. propadaju u vremenu. a svet se u sebi menja. što su konglomerat različitih kvaliteta. Dela nastoje da uspostave dijalog sa svojim bićem. Nolit. www. Losev kritikuje stanovište obične. Nezavisnost utemeljena u umetnosti nije nezavisna od realnosti čiji svi elementi egzistiraju u uzajamnoj zavisnosti.F. I o tome je ovde upravo reč: osnova ovom socijalnom delovanju umetničkog dela počiva u njegovoj eidetskoj strukturi i deo te tajne možemo raskriti upravo na tlu analiza koje sprovodi A. umiru"215. Beograd 1979. pa stoga njegova struktura nije i struktura sveta. 31. piše T. nastoje da se izdvoje iz realnosti. Nastojeći da vreme odredi iz samoga vremena A. Ako dela kopne. stare. Losev. pa pitanja sadržana u delu nisu više u saglasju sa temama sveta.: Estetička teorija.

1995. www. jer vreme je beskonačno i broj je na njega neprimenjiv. pozivajući se na Plotina (En.: Форма . Stoga u sledećem koraku A. sa predmetima što postoje u vremenu.Milan Uzelac Filozofija muzike mera kretanja"216 i pritom. konstatuje kako vreme ne može biti isto što i kretanje pošto (a) kretanje već pretpostavlja vreme (a kako vremenu kretanje nije neophodno. vreme kao takvo) ne meri se vreme uopšte no samo njegova količina. pa vreme samo ostaje nedotaknuto. Sve to kazuje kako vreme nije ni kretanje. Losev ističe kako se mi od samog početka srećemo sa vremenskim stvarima. na posredan način. vreme ne treba identifikovati ni sa brojem . Ako se brojem i meri kretanje on nije isto što i vreme. – М.. ali sami pritom nisu isto što i vreme.eu 358 . i s obzirom na to da je moguće kretanje i izvan vremena) može se dosledno tvrditi da vreme i kretanje nisu identični. niti neka opšta akcidencija nekakve tajnovite supstancije. merom. a da samo nije stvar.Стиль Выражение. to bi se moglo reći po analogiji s prostorom ili samim svetom. U pojedinim trenucima (mada se u njima nalazi i vreme uopšte. kao i kretanje sve vasione može misliti isprekidano dok je to u slučaju vremena nemoguće (a što.uzelac. a da nijedan od njih nije i suštost vremena kao što ni samo vreme nije identično ni sa jednom od 216 Лосев А. već Plotin (III 7. S druge strane. 8). takođe ukazuje na to kako ne treba identifikovati vreme i kretanje). 9) ističe da se brojevi mogu odnositi spram vremena. Музыка как предмет логики. jer. no u svakom slučaju nešto što zavređuje ozbiljno istraživanje. III 7. Losev prihvata i stav Plotina da se (b) pojedino kretanje. odnosno zbirom kretanja. – В кн.Ф. nadalje. 513. Da je vreme nešto što obuhvata sve stvari.F. Losev nastoji da dokaže kako vreme nije stvar ili neko psihičko stanje. – С. ni mera kretanja. budući da se ono može identifikovati i s mirovanjem.

Музыка как предмет логики.. no u smislovnom sadržaju teoreme ništa nije sadržano od moje svesti.eu 359 . kad se govori o vremenu misao o njemu traži njemu suprotni. Vreme je stoga za subjekta realno moguće samo pod uslovom da ga on doživljava. Pri opisu samog suštastva vremena subjekt nije obavezan da ističe i svoje doživljavanje vremena. Kako je korelativan pojam uvek onaj koji se već pretpostavlja prethodnim pojmom (veliko pretpostavlja malo. 521-2. a teško .: Форма . o radosti ili patnjama kojih me je koštalo njeno dokazivanje217. To mnoge vodi zaključku o subjektivnosti vremena. Losev takođe konstatuje kako je realno vreme uvek i subjektivno vreme i da bi neko govorio o vremenu on ga mora doživeti. Misleći o vremenu mi nismo prinuđeni da mislimo i o nekoj od pojedinih stvari. korelativni pojam a to je u tom slučaju nešto van-vremeno.subjekt u svojoj svesti ima doživljaj svakog predmeta o kome govori. nije sporan sam doživljaj vremena . Sve to dovoljno jasno govori da se određenje vremena mora tražiti izvan samoga vremena. – М. izbegavajući kako njegovo naturalizovanje tako i subjektivizovanje. je nekakva protežnost. o toploti ili hladnoći koju sam doživljavao izvodeći je. i samo u njegovoj svesti. a vreme kao takvo ništa ne govori o nekom pojedinom predmetu. mora se konstatovati kako je ono van-predmetno i van-subjektivno. – С. u svakom slučaju.lako). Za dokazivanje neke teoreme neophodno je imati je u svesti.Milan Uzelac Filozofija muzike posebnih stvari. Na taj način dospećemo do teze kako je vreme zapravo sinteza vremenog i vanvremenog. www. 1995.uzelac. – В кн. te. Međutim.Стиль Выражение. ono mora biti u njemu kao subjektu.Ф. i kao takvo ono pretpostavlja korelativni pojam onog što je neprotežno. Vreme. protežnog i neprotežnog 217 Лосев А. već to znači da su svi ti predmeti isključivo subjektivni.

nešto van-vremeno. podseća Losev. – М. Музыка как предмет логики. samo tok. 218 Лосев А. jer. sve bi bilo tok i mi ne bismo mogli znati šta se kreće a šta ne. – В кн.Стиль Выражение. nečeg u sebi dovršenog što nema sposobnost daljeg razvoja). pretpostavlja nešto sebi suprotno i korelatno. promena i kretanja uvek pretpostavljaju nešto nepromenljivo i nepokretno. No.Milan Uzelac Filozofija muzike (kao nečeg što nije ni za šta drugo.Ф. 1995. Ako bi vreme bilo samo protežnost. tad nema ničeg stalnog pa nema ni same promene218.vremensko.eu 360 . nešto upravo . neizmenljivo i nepromenljivo. i ako bi svaki njegov deo bio tok.. – С.: Форма . www. Ovakav način argumentacije nalazimo već kod antičkih filozofa i Losev se ovde nalazi na njihovom tragu: ako bi se sve neprestano menjalo tada se ne bi moglo govoriti o identitetu niti o ma kakvoj konkretnoj stvari jer bi ona u svakom času bila druga i drugačija. To samo znači da vreme kao promena i tok. a što je u datom slučaju potopljeno u izmenu i kretanje. 522. tada bi svaki momenat vremena bio neodeljiv od svakog drugog.uzelac. ako je sve promenljivo. promišljajući osnovni problem pred kojim se Platon našao slušajući Kratila.

eu 361 . jer. sinteza razvoja i nerazvoja.uzelac. toka i mirovanja. www. ne može se pretpostaviti da je promena samo iluzija i da je u suštini sve neizmenjivo. Ako je vreme još uvek. Neizmenjivo je nepromenljivo samo ako ostajemo u oblasti van-vremenog i ako ostajemo u svetu vanvremenologičkih struktura. ako bi u vremenskom procesu bio akcenat samo na neizmenjivosti i postojanosti tada bi se ukinula sama problematika vremena. po rečima Loseva.Milan Uzelac Filozofija muzike S druge strane.

F. o vremenu ispunjenom događajima koji čine ljudski život. tj. po mišljenju nekih savremenih filologa Heraklit razumevao pojam aion). Ne bi se 219 Лосев А.Стиль Выражение. isključiti iz razmatranja sve stvari koje se menjaju.eu 362 . pored antičkih teorija. ako nema ničeg drugog do samog tog vremena. govorimo o vremenu čovekovog života (i to na način kako je. o zbivanjima vezanim za taj predmet.uzelac. Međutim.Ф. ono se manifestuje kao nastajanje brojeva u njihovoj pojedinačnosti. još uvek ostaje otvoreno pitanje: šta je vreme po sebi. samo u tom slučaju moguće je govoriti o vremenu kao vremenu. Da bi se dospelo do čistog vremena neophodno je isključiti sve događaje. neizmenjiv momenat jeste sam čovek i mi o njemu imamo logički pojam. kakvi su oni sami po sebi219. dok u drugom slučaju o njemu postoji određeni idealno-nepokretni smisao. o vremenu kao postojanju broja. Losev ističe. može li se govoriti o čistom vremenu? Ovo se pitanje može postaviti još konkretnije: šta se treba nalaziti u tomu promene da bi se dobilo samo vreme? Kada govorimo o ljudskom životu.. – М. – С.: Форма . Isto tako. Vreme je moguće kada se nešto događa i ono teče kad se krećemo od jednog događaja ka drugom i zato je ono uvek neko ostvarivanje. o vremenu kao proticanju broja i njegovom ispunjenju. 524 www.Milan Uzelac Filozofija muzike protežnosti i neprotežnosti. sva njihova svojstva. Музыка как предмет логики. o menama kroz koje ovaj prolazi. Vreme u sebi sadrži te momente broja. – В кн. moglo biti idealno-nepokretno? Losev odgovara: vreme koje je pokretnost i nastajanje broja. 1995. U prvom slučaju "nepokretni". A. šta bi u čistom vremenu. Ovde se može konstatovati kako iz mnoštva teorija broja. neko konkretizovanje. kad govorimo o vremenu postojanja nekog određenog predmeta. koje bi mogle bitno uticati na njegovo stanovište. učenje Hegela. tj. takođe se govori o vremenu.

kako ovaj shvata Losev: misaonooblikovni broj). – Сс.to je već više od neke proste "strategije". "bivstvovanje" kao najviše biće .uzelac. pisati "broj" umesto "biće". – В кн. pre svega. 1997. (Hegelovo učenje o biću Losev vidi kao učenje o broju. Da bi se to postiglo. Ono teče. on je nepromenljiv. određen broj.Ф. da sve ovo ima dublje razloge potvrđuje i činjenica da u prvom poglavlju spisa Losev piše o identitetu istine i bića220. nečujna a prisutna u svojoj potpunosti.Стиль Выражение. 1995. s druge strane. isključiti iz pojma broja predikat stvarovitosti jer se od samog početka čini posve razumljivo da se priroda broja objašnjava promenana u svetu stvari jer se pretpostavlja 220 Лосев А. Sve ovo postaje daleko jasnije nakon publikovanja spisa iz tridesetih godina Dijalektičke osnove matematike (1997)221. – М. – М. Mera kako je shvata Hegel. a broj je nepromenljiv i zato je vreme očekivanje.: Хаос и структура. zbivanje i dovršavanje a broj dovršena datost.. a samim tim ni razuma. kad ne bi bilo brojeva ne bi bilo ni razlike ni razlikovanja. ako je vreme proticanje i nastajanje određenog smisla. jeste zapravo broj.eu 363 . – С. potrebno je. Međutim.Milan Uzelac Filozofija muzike moglo reći da je ovde pozivanje na Hegela samo izraz još uvek visokog ranga ovog filozofa u tadašnjoj ruskoj filozofiji. – В кн. reč je pre svega o samom Hegelovom učenju o broju izloženom u Nauci logike i Enciklopediji. Музыка как предмет логики. www.. broj je neizmenjiv. U svakom trenutku vremena je određena samerljivost. 221 Лосев А. 458. Диалектические основы математики. uvek jednak sebi. nenastajući statični smisao na koji je besmisleno primenjivati kategorije vremena (IV/522) i zato u određenom broju nema ni prošlosti ni budućnosti. To znači da treba postaviti pitanje broja i toga šta je on po sebi.Ф. i isključiti iz vremena broj znači uništiti samo vreme. 104-5. odnosno.: Форма .

empirijski posmatrano. Ako broj nije ni neka čulna stvar ni neki psihički proces ni nešto neodređeno što se rastače i neprestano menja. Kretanje među stvarima pretpostavlja da se već zna šta je to broj. Nadalje. to je potpuno pravilno pa se i brojanje uči na konkretnim. u svojoj osnovi.Milan Uzelac Filozofija muzike kako postoje samo stvari koje se mogu jednostavno zbrajati (i. stoga što postoji broj koji se tu primenjuje. odnoseći se prema sferi čistoga smisla. pojedinačnim predmetima). a brojevi. tj.uzelac. ne pretpostavljaju nužno postojanje stvari i mislivi su mimo njih.eu 364 . Već je ukazano na to kako je broj određen sferom smisla i da je za njegovo razumevanje neophodna mislivost. i bila bi izbrisana granica spram nesubjektivnog ili. kako Losev primećuje. ali ne u nekakvom subjektivnom umu. to je stoga što je on u umu. budući da bi u tom slučaju brojevi bili promenljivi i nepostojani te bi na taj način izgubili svoje temeljno svojstvo. ako sve stvara naš subjekt tada postoji samo biće ali ne i ne-biće što znači da spram suštinskog ne može biti ne-suštinskog. videli smo. Međutim. nije. Zato brojevi mogu biti razmatrani sami za sebe i ukazivanje na to kako su stvari zbrojive ništa ne kazuje o prirodi samih brojeva. Istovremeno. Sve to čini se Losevu dovoljnim za dedukovanje pet temeljenih kategorija koje određuju broj. umno počelo koje omogućuje da smisao bude koordinirajuće razdeljiv. ako bi nešto bilo samo subjektivno. ako bit broja nije stvar ona. na njega bi bilo nemoguće primeniti kategorije subjektivnosti ili objektivnosti. tada bi sve bilo subjektivno. kako je već ranije naznačeno. pa je broj. ni nešto subjektivno ili psihičko. www. mislivost samu sebe sazdaje i kreće se. da li se do odgovora na pitanje šta je broj može doći samo kretanjem unutar sveta čulnih objekata? O samim stvarima mi možemo govoriti samo zato što ih možemo razlikovati. što ih možemo zbrajati. već u umu uopšte. smisaonost a isto tako i mogućnost prelaženja (u sferi smisla).

misaona složena celina.: Форма . Nadalje. Za određenje broja. u sebi sadrži ideju poretka i sleda.uzelac.. Музыка как предмет логики. 222 Лосев А. tada u vidu nemamo nikakav "materijal" i za sam broj nije važno na šta se on konkretno odnosi.Ф.eu 365 .Milan Uzelac Filozofija muzike prelazi od jednog momenta ka drugom. energijnost mislivog. – С.Стиль Выражение. www. potrebna je i kategorija nečeg koje se može odrediti kao. (d) neophodno je istrajati na tim dijalektičkim momentima identiteta suprotnosti koji se običnom zdravom razumu čine protivrečnim. kao i (c) kategorija bivstva (budući da mora postojati "nešto" na što mogu biti primenjene ranije pomenute kategorije). "broj je jedinstvo dato kao pokretno mirovanje samoidentične razlike". A broj je upravo jedno i to iz perspektive "pokretnog mira samoidentične razlike". 530. – В кн. ili. Pravo mesto "rođenja" broja jeste energija. to znači da je broj (f) određena misaona figura. to. Ovo poslednje čini se ovde momentom koji je nadređen svima ostalima. 1995. – М. te se tu ne radi o nekom prostom prelazu već o sazdavanju sopstvene strukture od strane misli. iako je on odvojen od svakog svojstva stvari. a koji čine bit broja: "pokretno mirovanje" i "samoidentična razlika". bivstvo. to podrazumeva da u pojam broja ulaze momenti (a) identiteta i (b) kretanja. Kad je pak o samom broju reč. energijnost samostvarajućeg smisla222. ili jedno. Na taj način Losev dospeva do fenomenološkodijalektičke formule broja: "broj je pokretno mirovanje samoidentične razlike smisla". Isto tako. Ako broj u samome sebi sadrži i svoje "nešto" i svoju drugost. koja za razliku od kvantiteta. (e) treba strogo razlikovati broj od količine /kvantiteta/ budući da količina uvek pretpostavlja neki broj kao i materijal na koji se sam broj može primeniti. fon na kome se on potvrđuje.

smisaona forma. tj. a broj nešto čisto misaono. broj u sebi sadrži i momenat kretanja pa se stoga može nalaziti spram vremena kao njegov bitni momenat. i svo ovo izvođenje ima smisao samo utoliko ukoliko se analiza pojma broja vrši s ciljem da se bliže odredi sam pojam vremena koji je s pojmom broja u najtešnjoj vezi.Milan Uzelac Filozofija muzike Sve to jasno pokazuje da se ovde pojam broja uzima u posve drugom smislu nego u matematici. neophodno je imati u vidu da kretanje o kome je ovde reč nije neko faktičko kretanje. Isto tako: da bi se moglo odrediti samo vreme kao vreme neophodno je imati u vidu taj van-vremeni momenat koji je s gledišta vremena . pitanje vremena (kako se ono postavlja u filozofiji) ima prevashodno dijalektički smisao i ono se ovde može formulisati na sledeći način: kakvo je dijalektičko mesto vremena i kakvo mesto ono zauzima unutar strukture uma? Nužnost isticanja dijalektičke strane ovog pitanja leži u tome što se www. Ranije je već utvrđeno da sve tekuće pretpostavlja netekuće. budući da on nije neko matematičko "mnoštvo" već određena "figurativnost".eu 366 . određeno smisaono ustrojstvo. da sve promenljivo pretpostavlja ne-promenljivo i da je za razumevanje pojma vremenosti neophodna nevremenost. budući da takvo tumačenje može izazvati nesporazume. budući da je od jednog momenta na drugi moguće preći samo zahvaljujući poretku kojim se karakteriše svaka struktuirana celina. Kao što je već u više navrata istaknuto. naspram čega stoji broj kao poslednja racionalna jedinica i oblik. međutim.broj. Samo u takvom kontekstu vreme je život. neka faktička izmenljivost već se tu pre svega radi o logičkoj.uzelac. apstraktnoj. Sve to vodi zaključku da je broj ništa drugo do misaoni oblik. Kako se u samom pojmu vremena od samog početka nalazi nešto iracionalno i neodređeno. misaonoj mogućnosti prelaska od jednog smisaonog momenta na drugi.

Drugim rečima: da bi broj bio to što jeste. no istovremeno se razlikuje i time što je ovde na delu određen fenomenološko-dijalektički pristup tom fenomenu. Bergsona. – М. a u apsolutnom odsustvu ma kakvih prepreka. tj.dobija se vreme koje je moguće definisati kao "identitet broja i njegove drugosti".neživom. 541. stvoren i utvrđen. S druge strane. ono se suprotstavlja broju kao živo . da bi to drugo bilo istinski drugo. – В кн. promene u njemu se često ne dešavaju jednostavno i lako već s teškoćama i bez nade da je razrešenje i izmirenje suprotnosti moguće223. U sintezi broja i te njegove drugosti dobija se iznova broj koji u sebi sadrži i pomenute karakteristike svoje drugosti .Milan Uzelac Filozofija muzike vreme suprotstavlja svakom hladnom logičkom oblikovanju. on se kao takav mora razlikovati od svega drugog. Samo stvaralaštvo biva moguće upravo tamo gde je svaki momenat prethodno fiksiran. Музыка как предмет логики. – С.. po 223 Лосев А. kao "alogičko nastajanje broja". i u tome treba videti tvorački momenat vremena. Ako se prihvati da vreme ima svoj život. vreme "živi" teško. pa se tumačenje kakvom pribegava Bergson može opravdati unutar biologije i psihologije. a da je broj smisao tog života (čime još uvek nije data precizna formula vremena) još uvek nedostaje sinteza mogućnosti njegove datosti i njoj suprotstavljene negacije.Ф. Pojam alogičko nastajanje ovde. piše Losev. 1995. ali ne u oblasti filozofije budući da ova poslednja zahteva jasnu dijalektičku konstrukciju pojma vremena. on mora imati "drugo" kao svoju granicu.: Форма . www.neprekidni. ono mora biti drugo u odnosu na ono što je suština samoga broja. osvojen. Svo to promišljanje vremena kao životnog toka može biti u određenoj korelaciji s filozofijom A. nedeljivi tok. Broj živi u apsolutnoj tišini i brojčane promene odvijaju se unutar njega s apsolutnom lakoćom. da bi ta drugost bila naspram broja ona mora biti njegova suprotnost .Стиль Выражение.eu 367 .uzelac.

o takvoj objektivnosti koja logički prethodi svetu stvari što se nalazi u neprestanoj meni. a što je moguće. Bit muzike mora se videti u promeni stalnog i nepromenljivog. ali da je reč o objektivnosti posebne vrste. Losev nastoji da pokaže kako muzika čini temelj sveta te da je njena forma objektivna. Tome ovaj filozof pridaje i pojam datosti kao "protežne sadašnjosti". ali i forma tog haosa. pa Losev i može reći da bez muzike ne bi bilo života (IV/491). treba razumeti u smislu coincidentia oppositorum stoga što je alogičko nastajanje zapravo neprekidnost /svega/ i nerazlučivost /od svega/. ali ne u smislu nekakve ništine već u smislu onog što omogućuje međusobno razlikovanje eidosa. To znači da bez alogičkog logičko ne bi moglo doći do izraza i zato muzika ne dozvoljava operisanje gotovim. muzika je haos. Na taj način Losev hoće da istakne alogičku osnovu logičkog: logika je moguća samo u odnosu na svoju drugost (ne u odnosu na svoju prostu negaciju) i zato naspram logičkog Losev stavlja a-logičko koje ne treba razumeti kao jednostavnu negaciju logičkog i njenu punu suprotnost. Izraz meon označava drugost. da je muzika ništa drugo do "hiletičkomeonalna stihija eidosa" pri čemu je hiletički eidos izraz specifične prirode muzičkog eidosa. pa se još jednom pokazuje kako upravo "zdravorazumska" paradoksalnost omogućuje život umetnosti.Milan Uzelac Filozofija muzike rečima Loseva. Samo alogično nastajanje ovde je moguće odrediti kao eidos (IV/487) i u tom slučaju biva razumljiva ranija tvrdnja da je eidos "tekuća neprekidnost nastajućeg smisla unutar samoga smisla". sazdana na drugoj osnovi javlja muzika: ona je večno nastajanje ali i večni eidos.eu 368 .uzelac. zauvek fiksiranim formulama. Suštinu vremena je moguće eksplicirati i pomoću drugotne modifikacije pojedinih kategorija koje određuju www. U tom smislu se. kao alogička. budući da suprotnost još ništa ne kazuje o "nastajanju" (IV/585).

uzelac. – М. tada je vreme. www. Ako je pak bit broja u samopotvrđivanju razlike. pri čemu se upotrebljava sledeća argumentacija: ako je broj "jedno. Vreme pripada carstvu slučaja i to u onoj meri u kojoj zakriva neodređeni tok drugosti tako što se osmišljena zakonomernost konstrukcije čistoga smisla pretvara u alogičnu zakonomernost. To potvrđuje kako je vreme moguće samo stoga što je u njemu i budućnost. pa se time teško može govoriti o datosti određenog momenta.F.Ф. Na taj način A. ako je broj pokretno mirovanje. kraće formulisano: "vreme je alogično nastajanje broja". 1995. i to: neizvesna budućnost. bivstvo. Konačno. dato kao pokretno 224 Лосев А. a na osnovu ranije izloženog. može se reći da je vreme jedinstvo pokretnog mirovanja samoidentične razlike. tada je vreme (kao drugost broja) pokretna neprekidnost i tekuća nerazlučivost u kojoj jedan momenat prelazi u drugi no sam taj prelaz nije i smisaon već. – С. Ili.eu 369 .Milan Uzelac Filozofija muzike pojam broja. vreme (kao drugost broja) jeste nerazlučiva neprekidnost u kojoj se nijedan momenat ne razlikuje od nekog drugog. po definiciji.: Форма . 542. alogičan. Музыка как предмет логики. – В кн. kao drugotnost broja "bezformno mnoštvo u kome se svako "nešto" i svako "bivstvo" rastvara" i to se rastvara u "alogičkom toku u kome nema nikakvih suština"224.Стиль Выражение.. Ako se pak imaju u vidu ranije izložene kategorije kojima je određen broj (a što omogućuje da postane razumljivijom nužnost sveg prethodnog izlaganja). Losev dolazi do fenomenološkodijalektičke formule vremena: vreme je (a) neoformljeno mnoštvo (b) dato kao nerazlučiva neprekidnost (v) pokretnog toka (g) broja. nešto i oformljenost".

. Muzika. njegovo proishođenje i ono se odnosi na čisto smisaonu oblast kao njegova modifikacija smisla.: Форма . Kretanje je takva drugost vremena u kome se ovo poslednje pokazuje kao hipostazirani čin. treba reći da je muzika pre svega umetnost i stoga ona poseduje određenu umetničku formu. kretanje je vreme dato kao svoja sopstvena hipostazirana drugost. kao nivo (na kome smisao i njegova nesmisaona drugost postaju identični). na osnovu koga je tek moguće kretanje. – М. muzičkih pojmova. specijalno.Milan Uzelac Filozofija muzike mirovanje određeno s obzirom na njegovo alogičko proishođenje225.uzelac. – С.Стиль Выражение. ima posve određenu logičku strukturu i isto tako jasno određeno dijalektičko mesto unutar sistema uma. kao vremenska umetnost. a to je hipostaziranje. www. Ako i ima fenomenologa koji u muzici nalaze samo ispoljavanje određenih životnih osećanja. već život broja. – В кн. Tek u ovom kontekstu postaje transparentnim odnos vremena i kretanja: vreme nije isto što i kretanje (kako nas tome uče neke empirijske nauke). 1995. a na osnovu čega je i moguće razlikovati kvantitet i kretanje: dok je kolikoća broj shvaćen kao njegova hipostazirana drugost.eu 370 . koja je odvaja od 225 Лосев А. Музыка как предмет логики. 543. moguće je dati dijalektičku formulu muzike za čije potpuno razumevanje je neophodno imati u vidu i spise Loseva o biti umetničke forme koji se ne slučajno ovde pokazuju jednim od uporišnih momenata u našem izlaganju. Tek nakon temeljne analize pojmova broja i vremena kao i dijalektičkog izvođenja osnovnih. Sva ova prethodna razjašnjenja su neophodna pretpostavka za pristup osnovnom problemu: eksplikaciji prirode muzičkog predmeta. postvarivanje vremena.Ф. Kretanje pretpostavlja poseban momenat koji se ovde mora imati u vidu.

tj. najvažnija upravo tri određenja kojima se karakteriše vreme uopšte i čime se razlikuje od broja: (a) Muzički predmet je bezoblično mnoštvo. Analogno načinu na koji broj dijalektički prelazi u vreme . sred alogičke stihije pri čemu stihija može biti koliko ono elementarno i osnovno. već i njegov stvarstveni. (c) Muzički predmet je pokretna neprekidnost i tekuća nerazlučivost. svoj poslednji smisao muzika ima u tome što je ona umetnost i broja i vremena i kretanja. tj.uzelac. jedinstvo smislovnog pokretnog mirovanja samoidentične razlike date kao pokretno mirovanje. identitet bivstva s njegovom alogičkom drugošću (ne-bivstvom). Ona ne izražava samo idealni broj. treptavo telo muzike. identitet pokretnog mirovanja i alogične drugosti. Ako kretanje i pretpostavlja nužno materijal na kome se razvija taj brojevni smisao vremena. tj. iracionalnih strasti jasno se nazire apsolutno nepokretni i stameni obris . za nju su.vreme dijalektički prelazi u kretanje. ističe Losev. polje nastajanja sred bure neprekidnih. Ukoliko je muzika vremenska umetnost.smisaona figurnost broja koja bitno određuje i utiče na sve iracionalne momente kroz koje prolazi muzički predmet. U muzici. osim vremena i broja www. a to omogućuje i sledeću definiciju muzičkog predmeta: (d) Muzički predmet je čisti broj. tj.eu 371 . jedinstvo samoidentične razlike i njene alogičke drugosti. (b) Muzički predmet je nerazlučiva neprekidnost. Ova tri određenja muzičkog predmeta nastaju na tlu alogičkog sazdavanja broja. kretanje). konkretni izraz u vremenu kao i kvalitativno ostvarivanje tog broja u vremenu (tj. Da bi se muzički predmet mogao uopšte razumeti neophodno je da se istovremeno sa-gleda i taj "oblikovni broj" kao smisaoni skelet na kojem počiva svo živo. toliko i prostor egzistencije i njenog obitavanja.Milan Uzelac Filozofija muzike svih drugih životnih emocija i koja zahteva detaljan fenomenološki opis.

Metodom fenomenološkog fiksiranja svakoga pojma i dijalektičke konstrukcije u ravni opšteg sistema kategorija logička analiza pojma muzičke forme vodi definisanju osnovnih kategorija i njihovih odnosa.: Форма . ili tempo. Kretanje je. Музыка как предмет логики.Стиль Выражение. zatim. 226 Лосев А. melodija i harmonija. ili tembr (u širem značenju te reči). a sve to.eu 372 . tj. 1995.Milan Uzelac Filozofija muzike mora postojati nešto drugo. te da se pokaže kako je (e) muzički predmet hipostazirana drugost (postvarena datost) brojčanog oblikovanja vremena. i (d) oblikovnost /figurnost/ uzeta do svog materijalnog ispunjenja .Ф. po rečima A. To omogućuje da se pri određenju temelja muzike govori o muzičkom kretanju. smislovnom. muzika se pokazuje kao umetnost vremena u čijoj se dubini krije idealno-nepokretna figurativnost broja. predmetni sloj. materijalnom ispunjenju). po rečima Loseva. koji na sebi nosi njihovo smisaono značenje i koji je faktička realna pojava upravo broja (kolikoća) i vremena (kretanje). sam taj (c) svršni cilj koji se ovde javlja kao oblikovni broj (u svom čistom brojčanom. ima za cilj da pokaže osobenost strukture muzičkog predmeta kao i njegovo mesto unutar sistema uma. kao što se pokazalo. ostvarivanje. kretanje.uzelac. www. – М.. Na taj način. – В кн. nešto što je drugo i u odnosu na broj i u odnosu na vreme i to "drugo" je čin /fakt/ koji na sebi nosi i vreme i broj. Ta četiri sloja čine konkretnu muzičku formu u njenoj celosti226. a što je ton.ritam i harmonija. hipostazirajući fakt /drugosti/ vremena. tj. 567.F. Na temelju takve analize svako muzičko delo. – С. (b) unutrašnji sloj koji predstavlja nastajanje nekog svršnog smisla. a što za rezultat ima eksplikaciju elemenata muzičkog izražavanja. Loseva ima četiri smisaona sloja: (a) površinski. prevođenje vremena u kvantitativno stvarstvo.

ovo poslednje pretpostavlja postojanje istinskog polivalentnog sukoba racionalnog i iracionalnog. 227 Лосев А. shvaćene kao "zrenje suština u likovima i pojmovima našega intelekta"228.Milan Uzelac Filozofija muzike Ako se tek kategorijalno-strukturnim izučavanjem muzike dospeva do njenog smislovnog ustrojstva (tako što se govori o njenom biću /broju/.: Форма . Videli smo kako polazeći od momenta nastajanja. po mišljenju Loseva.Выражение.. 260. muzika universalia ante rem. – В кн. ako je mit struktura prostorno-vremenske realnosti i ako je njegov cilj izražavanje suštine. www. 228 Лосев А. 1995. muzike i stvarnosti kakvo bi se moglo graditi na tragu Šopenhauerovog učenja o univerzalijama: ako su pojmovi universalia post rem.eu 373 . 1995. – В кн. tada bi se nadređeni položaj muzike mogao konstatovati ne samo u oblasti umetnosti već i u sklopu samoga kosmosa. Shvatanju muzike kao coincidentia oppositorum odgovara i tumačenje odnosa pojmova. a ralnost universalia in re227. razumljivo je što se on nalazi u blizini muzike koja ne nastoji da predstavi neke oformljene predmete. osim pojmova bića i vremena neophodno je u tok razmatranja uvesti i prvotni alogički sloj eidosa koji je bio predmet analize u spisu Dijalektika umetničke forme. tj. ne može se samo na tlu takvih analiza odgovoriti na pitanje o konkretnoj materiji na koju bi se odnosile pomenute kategorije. logičkog i alogičkog. – С. Ako se ovde još jednom pokazuje kako Losev stoji na stanovištu eidetske fenomenologije.Ф..Диалектика художественной формы. Losev teži tome da precizno odredi bit samog muzičkog predmeta. Музыка как предмет логики. – М. – С. a ne prostorno-vremenskih događaja.: Форма Стиль . već njihovu van-prostornu bit. omogućuje određen stepen "filozofizacije".uzelac. 653.Ф. mitologizacije.Стиль Выражение. vremenu i kretanju). – М. Svako muzičko delo.

uzelac. pojave ili činjenice. ne u vremenskom. I sasvim je jasno da je odavde potreban samo mali korak kako bi se videla poslednja osnova izloženog učenja o muzici. već je on čisti tok i čisto nastajanje". www. po rečima ovog filozofa. Loseva. kao i biti same muzike nalaze bitna teološka pitanja koja u prikrivenom vidu ovde raspravlja mladi Losev. jezikom Plotina) kao počelo hipostaziranog bića (En. 15). Ovo. ne možemo a da ne konstatujemo kako se u osnovi tumačenja biti broja. likovi.Milan Uzelac Filozofija muzike ako i nije potrebno isticati sve razloge zašto se on u svojim analizama obraća upravo muzici. Međutim. pa je ono nadbrojno i nad-smisaono229. Ne bez razloga Losev podvlači kako broj treba razumeti plotinovski (ili. već u ontološkom smislu). dovoljno će biti ako se skrene pažnja na to da se po njegovom shvatanju "muzički predmet na specifičan način razlikuje od svakog drugog umetničkog predmeta i to upravo time što njega ne čine reči. podrazumeva uvek novo čitanje Loseva. verujući kako ih možemo uvek iznova prihvatiti na neki samo njima urođen način.eu 374 . Losev uspešno razvija kako muzičku tako teološku problematiku i ne možemo se oteti utisku da je u osnovi obe teme jedan subjekt: bog viđen kao savršena muzička forma. kao što muzička dela (empirijski) nastavljaju da žive samo dok im se vraćamo. VI 6. broja. ako je tu reč o učenju 229 Treba imati u vidu ontološku dimenziju čitavog toka izlaganja koji ovde sledimo kod A. tada ne možemo izbeći utisku kako je ovde na delu onto-teo-loška analiza biti muzike. ono je. unutrašnje i iskonsko. Reč je o specifičnom načinu razvijanja jedne te iste problematike na dva plana. a pojmovno izražen kao broj. Ovde tok i nastajanje treba shvatiti u njihovoj takvosti (nezavisno od određenih objekata ili njihovih stanja). Samo nastajanje o kome se tu sve vreme govori jeste zapravo nastajanje smisla. odnosno. razume se. te upravo u nastajanju treba tražiti poreklo broja i smisla (razume se.F.

i to je tada i poslednja reč ovoga spisa: tek muziko-logija shvaćena kao teo-logija omogućuje da shvatimo odakle dolazi sva muzika koju nalazimo u bledim partiturama velikih kompozitora. ako je tu reč ne o empirijskoj već o istinskoj muziko-logiji (shvaćenoj kao prima musica). tj. a otud u prvi plan jasno izbija čitava pitagorejska tradicija. Da bismo je sagledali. moramo se vratiti Platonu.Milan Uzelac Filozofija muzike o muzici u izvornom značenju te reči. tada se zapravo s punim pravom može govoriti o teo-logiji.eu 375 .uzelac. Odavde put neposredno vodi preko neoplatoničara do Grigorija Niskog. www.

ali protest protkanog nadom u mogućnost buduće muzike. Buzoni navodi reči Huga fon Hofmanstala koje u velikoj meri govore i o njegovom shvatanju muzike: "Osetih (. Nachwort.) da neću napisati knjigu ni na engleskom ni na latinskom jeziku (.. Moglo bi se reći da je to delo i izraz protesta. jezik čije mi reči takođe nisu poznate.) naime. dirigenta i profesora muzike Feruča Buzonija (1866-1924) obavezno će nas podsetiti na Ničea: s jedne strane tu imamo toliko optimizma da ne možemo a da se ne setimo pesimizma s kojim govori veliki nemački filozof koji je i na ovog kompozitora ostaviti neizbrisiv trag.. a pre svega muzike.3. Ovde se postavlja pitanje jezika. Na samom početku ovog traktata posvećenom najvećem pesniku njegovog vremena – Rilkeu. zajedničko im je što i jedan i drugi postavljaju pitanje muzike Muzike. pitanje izrecivosti.uzelac. protesta protiv postojeće muzike. pitanje biti umetnosti.H. Nije nimalo slučajno što su neki teoretičari Buzonijev spis proglasili za "delo čiste utopije"230.eu 376 . Kratki Nacrt nove estetike muzike (1906) pijaniste. zato što mi verovatno nije dat jezik ne samo za pisanje već i za mišljenje. in: Ferruccio Busoni: Entwurf einer neuen Ästhetik der Tonkunst. a to nije ni latinski ni engleski. H. www. sredstva kojima se ono izražava kao i lik koji mu dodaje epoha. sve to prolazi i brzo stari (9).. po mišljenju Buzonija. mera osećanja i ono ljudsko u njemu i ta tri momenta u promenljivim vremenima ostaju trajne vrednosti. dok oblik dela. a na kojem mi govore neme stvari i na kome ću možda jednom u grobu pred nepoznatim sudijom da odgovaram". s druge strane.Milan Uzelac Filozofija muzike 3. Neko umetničko delo. Insel-Verlag 1954. određuju duh. Buzoni to objašnjava time što duh i 230 Stuckenschmidt.. ni italijanski ni španski. kompozitora. Ali.

ali. o muzičkoj tradiciji. o klasicima i muzičkoj svetloj tradiciji. koja su brzo prepoznata i ocenjena bivaju prevladana i prevaziđena. Umetnička dela su trajnija ukoliko su bliže biti vrste kojoj pripadaju (10). po njemu. ali još ništa nije doživela i još nije patila. to nije slučaj. i istinitog i lažnog. dok tehnička dostignuća.eu 377 . ili se ukus kad je njima prezasićen od njih distancira. Postoji samo ono što je nastalo i ono duže traje ili brže propada. Buzoni pravilno zapaža da je uvek. ona je. to apsolutno novo bilo bi i apsolutno nespoznatljivo. niti je svesna prednosti i mogućnosti koje u sebi poseduje. ona je. još nije svesna ni ko je odeva. gde Buzoni smešta početak muzike. ali da nikad nije bilo nečeg apsolutno novog. jeste već treći period novovekovne muzike. u svim vremenima bilo i jednog i drugog. kaže Buzoni. stara jedva četiri stoleća. s druge strane. čudo od deteta jer može da pruža lepotu. vajarstvu i pesništvu jeste: odražavanje prirode i izražavanje čovekovih osećanja. Buzoni je okrenut više muzici budućnosti no muzici prošlosti. realizovana muzika je neznatni deo muzike. i u "modernom" i u "starom" ima i dobrog i lošeg. međutim. kao i u čoveku. slikarstvu. ona. može da obraduje kao i da daruje (11). cilj umetničkih dela u arhitekturi. koja je jedva naučila da hoda. koja je po Buzoniju najmlađa. samo u muzici. i nalazi se na početnom stadijumu jednog nesagledivog razvoja premda neki već govore.Milan Uzelac Filozofija muzike osećaj čuvaju svoje osobenosti u umetničkom delu. ali isto tako i što su čistija njihova prirodna sredstva i ciljevi. To je razlog što pomenuta prolazna svojstva čine da neko delo izgleda "moderno" dok ga neprolazna svojstva čuvaju da ne postane "staromodno". on nije istoriograf i muziku www. Ovo bi se s velikim pravom moglo osporavati ukazivanjem kako XVII ili eventualno XVI stoleće.uzelac.

U napomeni uz pojam tradicije on kaže kako je "tradicija" nalik na gipsanu masku života koja. zato ljudi umetnost ne prepoznaju. zvučni vazduh. muzika je i danas mlada i neodgovorna. koja joj je možda najbliža jer njen materijal (reči) najmanje je materijalan u odnosu na druge umetnosti. ali. jer.uzelac. ona je rođena slobodna i sloboda je njeno određenje. priroda sama (11). ima moć da bez pojmova pogađa ljudsko srce (12). može dosezati najviše visine. Kakva to može biti zarobljena sloboda? Upravo to se čini nametanjem pravila ponašanja muzici . Muzika je slobodna. a sama muzika je netelesna. Njena je materija transparentna231. nakon mnogo godina i prošavši kroz mnogo ruku. Ona se može razlivati. Muzika ne prikazuje i ne opisuje. pri čemu bi forma imala najvažniju ulogu" (12-13). jedva da ima neke sličnosti s originalom (47). ali ona još uvek ne ume da postupa po njima. www. čak ni poezija. to nikako ne znači da je Buzoni zagovornik "apsolutne" muzike kao "igre forme bez pesničkog programa. ali to ljudi ne mogu razumeti jer slobodu nisu nikad potpuno osetili niti su je potpuno shvatili. ako joj je nešto strano. ono što leži nasuprot apsolutne muzike to je upravo – forma koja lebdi nezavisno od svih uslova 231 Moralo bi se reći: prozirna. zakone. načela. a to ne može nijedna umetnost. jer gore pomenut izraz za nemački pridev durchsichtig u poslednje je vreme opoganjen tekućom dnevnom upotrebom.eu 378 . zato je odbacuju i nastoje da je zarobe.Milan Uzelac Filozofija muzike prošlosti shvata na potpuno drugačiji način vrednujući je iz biti same muzike. budući nematerijalna ona je najsavršenija od svih umetnosti. ali ne i u odnosu na muziku za kojom trajno zaostaje. ona ima pravila. međutim."zarobljavanje slobode". i kao primer navodi Herubinija koji je već u svoje vreme govorio o "starima". onda je to nekakav "program".

na odnos tonike i dominante. onda to ne činimo zbog njegove tonike i dominate. Možda bi takvu muziku. trebalo nazvati arhitektonskom. Kompozitori su najbliži apsolutnoj muzici. ni vreme. zakonodavci. kad fantaziraju ne težeći da u delu uspostave strogu arhitektoniku. od muzičara traže da se pridržavaju formi koje su prethodno kod njih pronašli i hipostazirali ih kao kvintesenciju muzike. Apsolutna muzika ne nastaje iz pokušaja usaglašavanja unutrašnjeg čovekovog osećaja i prirode. prepuna taštine i podseća na uredno razmeštene notne stalke. odnosno pramuzici.uzelac. njihova osećanja i njihovu individualnost identifikovali su sa simetričnim formama i ne mogavši sami da stvore ni duh. To je i razlog tolikim zahtevima za izvornošću koji se postavljaju stvaraocima da bi se istovremeno odbacivao svaki pokušaj za nekom originalnošću kad je reč o formi.Milan Uzelac Filozofija muzike koje bi joj postavila materija i u tome je njena božanska prednost. po mišljenju Buzonija. tome su se najviše približili Betoven i Bah. simetričnom ili raspoređenom jer su kompozitori svoj duh preneli u oblik koji je bio najbliži njima i njihovom vremenu (13). Ako se divimo Mocartu i ako ga obožavamo. U obliku koji su stvaraoci uzeli da bi u njemu izložili svoje misli. ona je hladna. zakonodavci su videli ono što je jedino u muzici realno. ne u glavnim temama već onda kad se ponašaju nekonvencionalno. ovaj poslednji u njegovim fantazijama za orgulje (a ne fugama) kome otkriće temperovane muzike otvara neograničene nove mogućnosti. zbog izvođenja i kóda. Zato su za Buzonija Bah i Betoven početak a ne nedostižni vrhunac muzike (15).eu 379 . izvođenja i kode. ni osećanja. tu nije reč o onom što je od ovih kompozitora realizovano u www. Oni koji su potom došli nastojali su da budu zakonodavci: njihov duh. oni su tu formu zadržali kao simbol i kao štit proglasili za najviše uverenje. Tako oni potonji.

to su njene izražajne forme i njena sloboda. po rečima Buzonija. spram same mogućnosti muzike.eu 380 . i koji je muzici dao granice. spram muzike u njenom idealnom smislu. putevi koje otvara Betoven putevi su za mnoge generacije (15-16). Ono što u muzici treba unapređivati. radi se o njihovom odnosu spram muzike. koji je u orkestarskom zvuku dotakao obzorje sveta. Za razliku od Vagnera. Nakon Baha i Betovena nedostižnima ostaju njihov duh i njihovi osećaji i na njih ne utiče promena vremena. www. ali je pritom potčinio sistemu. naglasivši izražajnost muzike.uzelac.Milan Uzelac Filozofija muzike poređenju istog s delima drugih stvaralaca.

uzelac.Milan Uzelac Filozofija muzike Buzoni je izrazito protiv programske muzike koja se uvek povodi za nekim pesničkim ili filozofskim programima. oponašaju se zvuci prirode. sve već viđeno.eu 381 . ona nastaje korišćenjem usputnih pomoćnih sredstava i u njima se ispunjava: zvuk se osipa do šuma. ritmovi koračnica). sirene. te takva muzika zaostaje za Muzikom kao što voštane figure zaostaju za www. dodaju se poznati simboli i signali (trube.

izgubljena u ponavljanju i opisivanju postojećeg nema ništa s pravom Muzikom kojom odzvanja svemir. Zakonodavci u muzici traže od izvođača da ponavlja tu krutost koja u znakovima počiva kao njihova www. zemaljsko. te da se dobro razumeo u sve probleme i tog umeća. Lebdenje je stanje koje muzici najviše odgovara. ali uvek imaju u vidu odnose one "večite harmonije" (23). beznačajnim stvarima. Zadatak interpretacije je da muziku čuva od pada u obično. tako i veliki umetnici svoja sopstvena dela izvode uvek različito. Nesporan je značaj notacije za istoriju muzike. neizrecivih stanja duše i tu je Buzoni prethodnik Jankeleviča. Budući da je bio i sam vrstan interpretator. već u opisivanju nečujnih. nevidljivih. ali i kritičar svekolike novatorske muzike druge polovine XX stoleća. zatim ubrzavaju ili usporavaju (što se znakovima ne može fiksirati). poreklo interpretacije je po njegovom mišljenju u istim onim slobodnim visinama odakle dolazi i sama muzika. Njen prostor je slobodan prostor.Milan Uzelac Filozofija muzike spomenicima (18). taj značaj ne poriče ni Buzoni. Zadatak muzike nije u opisivanju realnog sveta. Buzoni interpretaciji daje jednako visok rang kao i samom stvaranju. Kao što dan svakog jutra počinje s jutarnjim rumenilom a svaki put je drugačiji.eu 382 . u trenutku ih prepravljaju. uostalom i samo stvaranje je interpretacija. Ona je ingeniozno pomoćno sredstvo kojim se može fiksirati neka improvizacija kako bi ona potom mogla ponovo da bude izvedena.uzelac. Ona može postojati samo u nesputanosti. Muzika zaneta sitnim. profano i da je u takvim kritičkim situacijama uzdiže do visina u kojima ona može slobodno da postoji. uvođenje u postojanje nečeg što odvajkada već postoji. Odnos notacije i interpretacije je kao odnos portreta i živog modela i zato je zadatak izvođača da ukočene znakove podstakne na kretanje.

Međutim. vrati ono što je bilo izgubljeno u procesu dok je kompozitor svoju inspiraciju prevodio u znake.Milan Uzelac Filozofija muzike najdublja priroda i kad se u tome uspe takve se interpretacije smatraju objektivnim i savršenim. ali za fizičara nećemo www. Zato većina Betovenovih klavirskih kompozicija daje utisak transkripcije orkestra. misao gubi svoj originalni oblik. budući da varijacije. Po mišljenju Buzonija zadatak interpretatora bi morao biti drugačiji: on mora da. U trenutku kad počinje da vlada pero. budući poznat i po "transkripcijama" Buzoni nastoji da rehabilituje i ovaj pojam: on smatra da je već svaka notacija istovremeno i transkripcija određene zamisli i da ona ne može razoriti original. Zato jedno te isto delo može zvučati toliko različito. ističe on. kaže Buzoni. Forma i zvuk za koje mora da se odluči kompozitor. sve više i više (tokom komponovanja) određuju ovom i put i granice (23-24). I dok oni koji hoće da budu zakonodavci u muzici zahtevaju da se muzičari pridržavaju notacije. dok većina Šumanovih orkestarskih dela kao da je transkripcija klavirskih dela. Isto tako. polazeći od notacije.eu 383 . u određenom smislu i jeste tačno (24). istovremeno. paradoksalno je. svojom "obradom" menjaju original i to često bezobzirno. i odista: za muzičara kažemo da je muzikalan. Ovde nalazimo i razmatranje o muzikalnosti. te da ona za delo ne može biti nekakav gubitak. pa se i događa da transkripcija (dakle obrada) manje vredi od menjanja dela (varijacija). Muzičko delo je identično sebi i pre i posle interpretacije. da su kod onih koji insistiraju na "vernosti slovu" varijacije na većoj ceni od obrade. što. Samo beleženje zamisli podrazumeva izbor takta i vrste tonova.uzelac. u protivnom slučaju ono bi bilo uvek isto. ono je u vremenu i van vremena: suština dela je u tome da nam daje dokučivu predstavu o neuhvatljivom pojmu idealnosti vremena. istinski muzičari iz notacije izvode sâmu Muziku.

Ali. ima razloga da se govori o "muzikalnom smehu" kad smeh liči na muziku. već i oni koji poznaju njena sresdtva izražavanja i istovremeno poštuju njene zakone. to je pojam koji se upravo vezuje za umetnost i njime se umetnost razlikuje od života. O muzikalnosti se obično govori tamo gde se ljudi dele na muzičare i nemuzičare i muzikalni su onda ne samo oni koji imaju ljubav za muziku. Umetničko delo je sklop ovih šest elemenata. istinski osećaj. budući da "tehnika" podrazumeva samo mehaničko vladanje instrumentom (26).Milan Uzelac Filozofija muzike reći da je fizikalan. Zato Buzoni i ističe kako treba razlikovati osećaj kao ukus. čak se nalaze i u suprotnosti. pa je osećaj u tom slučaju i ekonomija. ali. Dubina osećaja podrazumeva potpuno rastvaranje u nekom raspoloženju www. najdublji su oni koji ne traže da ih eksplicitno ističemo i zato su najvredniji oni koji su istovremeno i najskriveniji. kao i autentični. kad je reč o stilu. a ne vidi da su ti veliki osećaji delovi neke još veće celine. Osećaj je najviši moralni kvalitet u muzici i on u njoj traži ukus i stil. ako se i u životu ukus sreće retko. Muzika ponavlja osećaje koje srećemo u životu. Buzoni piše kako su "apostoli Devete simfonije" otkrili u muzici pojam dubine. Osećaja ima raznih. a što nije tačno. osećaj kao stil i osećaj kao ekonomiju. ova druga je literarne vrste i ne može se primenjivati u muzici. premda.uzelac. Razlikuje se dubina osećanja i dubina misli. ali ako bi se na tom pojmu do kraja insistiralo to bi značilo da je najmuzikalniji onaj koji neko delo najbolje tehnički izvodi.eu 384 . budući da je osećaj stvar duše i pripada prirodi muzike. Već to nam jasno kazuje da tehničko i muzikalno nisu podudarni pojmovi. U njima i nad njima vladaju subjektivni momenti: temperament. Pojam muzikalnosti jeste značajan. inteligencija i instinkt ravnoteže. ima smisla govoriti o dubini osećaja. velike osećaje publika često ne može da shvati i doživljava ih kao manjak osećajnosti.

svaki put započnite na način kako to dotad nikad niste. a trebalo bi.uzelac. rutina živi od podražavanja. ako se pod stvaranjem misli stvaranje ni iz čega. možda je to razlog što se pred kraj svog stvaralaštva Niče okrenuo Bizeu? Kad je o stvaranju reč.eu 385 . ništa nemojte znati. rutina podrazumeva da se mali broj umeća i ograničeno stečeno iskustvo primenjuje u svim mogućim situacijama. Ko sledi i sluša date zakone prestaje da bude stvaralac" (30). koje će se jednom čuti. Dokaz da muzika ima uske granice krije se i u tome što je rutina na visokoj ceni. samo mislite i osećajte!" (31). od početka su date. kaže on. a tada bi mnoštvo praktičara ostalo bez posla. to je osnovni razlog tvrdnji kako je "zadatak stvaraoca u tome da zakone stvara. odmah i uništio i tako izbegao da sa sledećim delima padne u ponavljanje prethodnog. rutina pretvara hram umetnosti u fabriku i razara stvaralaštvo jer. do tog vremena. Svako delo zahteva svoj sopstveni zakon i tu je reč o "jednokratnoj" upotrebi zakona. možemo se stoga i pitati koliko se tu o zakonu još uopšte i može govoriti. morski povetarac ili zrak sunca. svima jasno reći: "izbegavajte rutinu. nakon što ga u potpunosti primeni. i s njima milioni melodija koje se nikad neće čuti. u nastavi. "Milioni melodija. pa Buzoni kaže kako "sanja takav način umetničkog stvaranja kad će svaki slučaj da bude jedan novi izuzetak" (31).Milan Uzelac Filozofija muzike i zato u jednoj "šampanjskoj pesmi" može biti više dubine nego u nekoj koračnici ili nokturnu (30). iz- www. Buzoni smatra da stvaralac ne treba da preuzima već utvrđene zakone: svoje sopstveno delo on treba smatrati u odnosu na zakon izuzetkom i za svoje delo on bi morao da traži poseban zakon da bi ga. kaže Buzoni. među virtuozima. Zato ima toliko srodnih slučajeva. Posegnete li samo za njima imaćete u ruci cvet. a ne da ih sledi. Rutina vlada jer odgovara onom opštem: vlada u pozorištu. treperile su u etru. orkestru.

a i onim budućim. koji će muzici prići na jedan njoj svojstven. a razvoj stvaraoca na studiranju partitura" (33). Ako stvaranje treba da bude "oblikovanje iz ničega". što je slušao i svega što je prividno muzičko te nakon obimnog istraživanja uspeo da se skoncentriše da u sebi pronađe zvuk da bi ga potom preneo ljudima. njenoj čistoj biti. tada će nastati jedno novo razdoblje u kome www. Nakon njega doći će pravi muzički posvećenici. da nema nijednog poznatog motiva kome ne bi odgovarao neki drugi koji bi se mogao svirati zajedno s prvim. Zato se u najnovijim delima. "religiozan" način. Put iz takve situacije Buzoni vidi u kretanju ka "apstraktnom zvuku.) milioni melodija dati su od početka. (. a muzika treba da teži originalnosti.. postalo mi je jasno: razvoj muzike propada na muzičkim instrumentima. pa će se moći govoriti o jednom "religioznom muzičkom stvaranju". Instrumenti su ograničeni vrstom zvuka i mogućnošću izvođenja. tonskoj neograničenosti" (34). Konstatujući kako su tonski sistem i izražajni oblici postali do te mere stereotipni. pa oni svojim lancima okivaju i samog slušaoca. tj. Buzoni smatra da je to posledica strukture muzičkih instrumenata: "iznenada. samo čekaju na to da te melodije budu otkrivene" (32).. istinski stvaraoc će stoga morati da se odrekne svega što je naučio. jednog dana.uzelac. nesputavanoj tehnici.eu 386 .Milan Uzelac Filozofija muzike begavajte rutinu jer ona može dohvatiti samo ono što ispunjava vašu sobu i čemu je uvek moguće dati ime. i ako bi htelo da se odbace sve konvencije i muzičke formule – prepreka tome na putu su muzička sredstva. To mora biti Đoto muzičke renesanse. srećemo s osobenostima pojedinih instrumenata koji ne mogu biti drugačiji no što jesu pa je u tu njihovu ograničenost uvučen uvek i sam stvaraoc. Ako unutar ovih granica još uvek i nisu iscrpljene sve mogućnosti iscrpljenost već najozbiljnije preti.

U prirodi je beskrajno stepenovanje. tek manji broj ljudi odlikuju energija i otpor postojećim načinima života i zato ljudi uvek uočavaju "reformatore" koji obično izazivaju proteste. odnos prema njima se menja kad vreme se izravna i nadoknadi privremeno nastalu razliku. ko zna danas za njega? Od dvadeset i četiri tonaliteta koristimo samo dva dok su nam ostali transpozicije.eu 387 . veštačko svetlo umesto sunca. Pitanje je: neće li potom opet započeti dekadencija. koji se nalaze negde napred od prihvaćenog. korak od današnje harmonije ka onoj "večnoj harmoniji" u kojoj je stepenovanje unutar oktave neizmerivo i čemu se treba približiti.uzelac. neće li opet početi da se gubi jasnost pojmova. kaže Buzoni. pa da pređe jedno u drugo. posebno su instrumenti sa dirkama temeljno obrazovali naše uši pa više i ne čujemo drugačije nego na nečist način. ali. pita kompozitor. jednom vedrije. drugi put ozbiljnije i da je potrebno samo malo. Oktava je. o naznakama muzike. o jednom pomoćnom sredstvu da se zabeleži delić večne harmonije. Promene u prirodi su veoma postepene i ljudi imaju iluziju da se ništa ne menja te stoga ostaju zarobljeni inercijom i navikom. A ta dva tonaliteta ljudi vide kao suprotnosti. Naš tonski sistem samo je delić jednog sunčanog zraka što dolazi od Muzike koja je poput sunca na nebu "večne harmonije" (38). ne shvatajući da imaju isto lice. reč je samo o znakovima. podeljena na dvanaest različitih stepena i prema tome su podešeni i instrumenti. Buzoni očekuje naredni korak. Što se sistema tonova tiče. www. da se ono najvrednije i najbolje oskrnavljuje? To je sudbina onih koji dolaze posle. kaže Buzoni (34).Milan Uzelac Filozofija muzike neće više biti mesta ničem zanatskom jer će se muzikom baviti samo odabrani. a zapravo ne mogu više nego da nagoveste" (35). "ubogo džepno izdanje jednog enciklopedijskog dela. A svedoci smo toga da znaci postaju važniji od onog što označavaju.

ko proživi sve što treba da se proživi. akustičkih i estetičkih dogmi.eu 388 . ili tonska umetnost (Tonkunst).Milan Uzelac Filozofija muzike Zadatak za naredne generacije jeste dugotrajno eksperimentisanje i negovanje uha. a reč je o samom početku XX stoleća. Ovo poslednje Buzoni objašnjava time što je negde pročitao kako je "List njegovu Dante-simfoniju ograničio na Pakao i Čistilište jer naš tonski jezik ne može da dosegne blaženstva Raja" (51). ko razvije sve što treba da se razvije i ostvari sve što treba da se ostvari – taj će dospeti do nirvane". Buzoni na to odgovara navodom iz knjige H. u njenom oslobađanju od arhitektonskih. ne tonska umetnost. U Pogovoru za novu estetiku. ona nije ništa drugo do priroda koja se iznova stvara u ljudskoj duši tako što ponovo dobija svoj oblik. godini. Ona je carstvo "s one strane dobra i zla". Na ulazu u nju je muzika. Kerna Budizam i njegova istorija u Indiji (1883) pogledom na moderno shvatanje nirvane. gde sve www. a pod naslovom Carstvo Muzike. ono čemu treba težiti. ona je u samom čoveku univerzalna i savršena kao i u kosmosu (Weltenraum). a što racionalni Vagner nije video kod Šopenhauera: "svi ne dospevaju do nirvane. ali onaj ko je od početka darovit i ko sazna sve što se može znati. U vreme kad piše svoj Nacrt nove estetike muzike i u naslovu umesto reči muzika (Musik) koristi uzraz umetnost tonova. gde svaka zvezda ima ritam i svaki od svetova svoj takt. u tom času Buzoni još uvek u sebi ima veliku dozu optimizma i predviđa svetlu budućnost elektronskoj muzici. Nirvana je i "poslednja" reč ovog spisa. tačnije o 1906.uzelac. jer. Feručo Buzoni piše kako u carstvu muzike. ko napusti sve što treba da se napusti. Muzika je zvučni vazduh što vlada nad vazduhom. Kako dosegnuti tu istinsku muziku? Završavajući ovaj spis vizijom mašinama proizvođenog elektronskog zvuka. Osnovni zadatak novih pokolenja kompozitora jeste u vraćanju muzike njenoj prasuštini.

ne čuje se ništa jer sve zvuči. Čini se da veće saglasnosti s Pitagorom i pitagorejcima i ne može biti.Milan Uzelac Filozofija muzike melodije koje su ikad čute i one koje nisu odjekuju istovremeno. moramo se vratiti Platonu. A da bismo razumeli zašto.uzelac. Napomena Na više mesta u ovoj knjizi javljaju se prilozi iz besmrtnog Keplerovog dela. Oni nisu u funkciji neposrednog objašnjenja već stalnog podsećanja.eu 389 . www.

Insel. Busoni. Frankfurt/M.uzelac. Francke. 1974/4. str. 469-511. Schöfke). Busoni. u knjizi: Duh utopije. u knjizi: Princip nada III. 1954. E. Mianz. Bloh. Beograd 1982. Adorno.: Filozofija muzike. Quintilianus: Von der Musik (Hrsg. Gesammelte Aufsätze zur Neuen Musik. 1964. H. München 1974. Zagreb 1981. KZNS. C. II. Edelstein. F. T. München 1984. Riga 1794.: Ästhetik als Systemphilosophie. R. C. in: "Zeitschrift für allgemeine Kunswissenschaft" 3 (1908) 71-118. M. 17. C. Kölner Universitäts-Verlag. in: Musik zur Spache gebracht. 1929.: Moments musicaux. Cohen. Deutsche Taschenbuch Verlag. Max Hesses Verlag. S. Nolit. 18-25.: Erläuternder Auszug aus den critischen Schriften des Herrn Prof.: Die Bedeutung Kants Begründung der Ästhetik für die Philosophie der Kunst. Dahlhaus. Göttingen 1956. 1985. Dalhaus. 4 (1909) 401-455. F. Eggebrecht. Dahlhaus. H. 1978. Beograd 1968. 1922. Biemel.: Dissonanzen. Neue gedruckte Aufsätze 1928-1962. Beck.eu 390 . 1248-1303.: Musikanschauung Augustins nach seiner Schrift "De musica". H. C. J. Ästhetik der reinen Gefühls. Baumgarten. Bd. Adorno. F. Bd. Berlin 1923. Dahlhaus. S. 131171. Ohlan in Schlesien.: Grenzen der Musikästhetik? In: Ästhetik heute.Milan Uzelac Filozofija muzike Literatura Adorno.: System der Philosophie III. Aristeides.H. Conrad. Naprijed. 1962.: Estetika muzike. S. Daidalos Berliner Architectural Journal. T. Dahlhaus.S. Köln 1959.: Einleitung in der Musiksoziologie. Berlin 1937. www.: Ueber die Schwierigkeit vom Neue zu reden. T. Cassirer. Busoni. Hesses Verlag.G.: Musik und Zahl. B. F.: Philosophische Betrachtungen űber einige Bedingungen des Gedichtes.T.: Filozofija nove muzike.: Prekoračenje i čovekov najintenzivniji svet u muzici. in: Neue Zeitschrift fuer Musik.: Vom Wesen der Einheit der Musik. A. Kant auf Anraten desselben. Novi Sad 1992. K. Meiner.: Entwurf einer neuen Ästhetik der Tonkunst.: Schönberg und andere.: Wesen und Einheit der Musik.: Der ästhetische Gegenstand. Suhrkamp. W. Berlin 1956. Hamburg 1983. 72-90. E. Schott. Bloh. 1-2. BIGZ. W. Adorno. Frankfurt/M. Zur Geschichtlichkeit eines metaphysischen Prinzips.

: Plato und die sogenanter Pytagoreer. KZNS. 1963. S. 650-657. H. Hain. Frotscher. G. 2. BIGZ. E. Hartmann. Ingarden. Bd. A. A. E. BIGZ. Lohmann. Musica.: Muzika i neizrecivo. Gethmann-Siefert. Meisenheim/Glan 1961.: Musik und Rhythmus bei Griechen. Beograd 1975.Milan Uzelac Filozofija muzike Eigler. Frank. 1929. Hegel.uzelac. Berlin 1928. in: "Archiv für Musikwissenschaften". Hegel-Studien. 74-89. R. Hamburg 1958. 1960. S. Kongressbericht. I. 14. Kallmeyer. J. 32 (1975) 165-183. Freyer. J. Hartman.: Die Musikästhetik der früh Romantik. 562-567. Die Musik.: Hegel und die Musik. E.: Schopenhauer und die Musikphilosophie.eu 391 . Novi Sad 1987. S. Frömbgen. H. F.: Die antike Musiktheorie im Lichte des Boetius. 557-560.F.: Weltharmonik. 1971. Heimsoeth. Beograd 1989. H. 13. 1928/29. Novi Sad 1991. V. Hanslik. S. Padeborn 1919. 4. Heidegger. Kepler. Heikamp.: Hegels Philosophie der Musik. Frank. Archiv für Musikwissenschaften. BIGZ.: Estetika I. www. D. 152-173. W. Goldschmidt. N. 81-104. G. Zürich/Leipzig 1915. Beiträge zur Musikwissenschaften. Berlin 1958.: Über die ethische Bedeutung der Musik. T.: Metaphysische Voraussetzungen in Husserls Zeitanalysen. H. G. H. Rohlwolt. S. 21/9. S. 470-472. Meyer. Kant. Beograd 1977. Halle 1923. Philosophischen Perspektiven. Remscheid.: Sein und Zeit. Georgiades. KZNS. 1972.: O muzički lepom.V. 163-201.: Hegel und die musikalische Romantik. Fink.: Kritika moći suđenja. Mayer. Niemeyer.: Natur und Kunst bei Aristoteles. S. G. 36. Gianarás. W.: Orphische Wandlung. 1979.: Einführung in die Ästhetik.: Schleiermachers Musikästhetik.: Das Wachthaus in Bezirk der Musen.: Estetika.: Ontologija umetnosti. G. Oldenbourg. S. 1911. Lepel. Hilbert. M. Beograd 1970. A. Zeitschrift für Musikwissenschaften 11. R. Tübingen 1984.: Descartes' "Compendium musicae" und die Entstehung des neuzetlichen Bewusstseins. München 1995. H. Kassel 1980.: Die Musikästhetik und ihre Beziehungen zu seinem Kunstschaffen. M.: Ontologischen Prämissen in der Musikphilosophie Adornos (Der Rückgrief auf Leibniz). Jankelevič. München-Berlin 1939.

Beograd 1988.: The World and Existenz. Archiv für Musikwissenschaften. A. Halle 1832. in: Klischee und Wirklichkeit in der musikalischen Moderne. 287-303. Riehl. 79-98. in: Karl Jaspers: Philosophie auf dem Weg zur "Weltphilosophie". G. Wien 1994. 17. Zeitschrift für internationalen Musikgesellschaft. Schering. 1929. M.: Dichtung und Musik in Herders theoretische Schriften. Nachwort. 21/9. S.: Der philosophischer Kritizismus. Leipzig 1924. Uzelac. Schmitz. M. Uzelac.: Herders Ideen zur Verbindung von Poesie.: Geschichte der Musikästhetik im Umrissen. Roth. in: Ferruccio Busoni: Entwurf einer neuen Ästhetik der Tonkunst. W. A. E. in: JTLA (Journal of the Faculty of Letters. www. 125-143.: Moderne Musikästhetik im Deutschland. 97-102. Niče. Berlin 1934. Aesthetics).: Schopenhauers Metaphysik der Musik.: Die platonische Ästhetik. 1996: Resonantia Dialogica VII.H. F. Ebering. 1990. S. W. The University of Tokio. S. M. L. 1970. 6. Beograd 1983. Schulze. 169-175. H. Sziborsky.: Kants Stellung zur Metaphysik in seiner vorkritischen Periode. Scaramuzza. Uzelac. Archiv für Musikwissenschaft.: Harmonik und Theologie bei Nikolas Cusanus.: Descartes' Bemerkungen zur musikalischen Zeit. 32.: Ein Husserlmanuskript über Ästhetik. S. Melosverlag. S. (Hrsg. Die Musik. Šopenhauer. Ehrlich.eu 392 . Insel-Verlag 1954. Vol. Berlin 1910. Leipzig 1902. 12-25. 657-660. Niče.21. Stuckenschmidt.: Rođenje tragedije iz duha muzike.: Zur Musikästhetik in Kants "Kritik der Urteilskraft". Rückheim. Novi Sad 1981-1986. Moos. G. 27. Nadel. W. Nufer.: Svet kao volja i predstava I-II.: Schopenhauer und Rossini. BIGZ. Husserl-Studies. A. F. Berlin 1929. 1910.Milan Uzelac Filozofija muzike Mersmann. Leonard H. Wien 1983. Matica srpska.: Die Philosophie der Welt und die Welt der Philosophie. U. A. S. Köln 1960. Mainz 1951. UniversitätsVerlagsbuchhandlug.: Adornos Musikphilosophie und das Problem der Klischeebildungen. Grafos. 7. Schöfke. A. S. Mainz 1930. Ruge. Schubert. S.: Die Tonsprache der Musik.: Auf der Suche nach dem Allheilmittel oder die Aufgabe der Philosophie in einer Zeit der gefaehrdeten Wertevorstellungen.: Slučaj Vagner. 1975. H. Seidel. Musik und Tod.uzelac. 1992. 165-177. JTLA (Journal of the Faculty of Letters. Aesthetics). R. The University of Tokyo. Vol.: Zur Musikästhetik Kant's. S. P. W.

Veter. т. 2004. Романтическая гармония и ее кризис в "Тристане" Вагнера. т II – 1969 г. 2003. VI – 1980 г. (т. IV – 1975 г. in: Musik zur Sprache gebracht. pp.: Едиториал УРСС..: Композитор.П. 443-457. Герцман Е. Синопсис музыки. От замкнутого мира к бесконечной вселенной. Veter. in: MithosMelos-Musica. Reggio Emilia/ Firenze 1998. M.В.: Universitatea şi imperialismul cultural european sau "Poveştile din pădurea Bologneză". – М.. – М. 1961. Praha 2000. 1960. т. Uzelac. Wuerzburg 1998. – М.Ф. 17-45. – М. Койре А.: Friedrich Nietzsches musikalische Geistesrichtung. OIKOYMENH. Instituto Antonio Banfi. Wikman. Uzelac. или Памятник агонии. – 304 с..: Музыка. Deutscher Taschenbuch Verlag. Герцман Е. т. Vršac-Temišvar 2002. 8. – 528 с. Парафразы Евгения Вульгариса о музыке.Milan Uzelac Filozofija muzike Richard Wisser). W.: Алетейя. 1996..: Mythos-Melos-Musica. 1995. – 288 с.V – 1979 г.Ф. A. str. – 288 с.eu 393 . W. Античная музыкальная эстетика. Гимн у истоков Нового Завета: Беседы о музыкальной жизни ранних христианских общин. Ausgewelte Aufsaetze zur Musikgeschichte. Koenigshausen & Neumann. Элегантная Вселенная. III – 1974 г. нот. S. Суперструны. – 288 с. www.В. M. I – 1963 г. Курт Э. – М. 268-280.. Лосев А. Leipzig 1959. Музыка древней Греции и Рима. 51-60. S. Герцман Е. in: Fenomén jako filosofický problem. in: Annali (5). Sborník prací k filosofii Jana Patočky a Eugena Finka. т.Weida 1909.: Прогресс-Традиция.: Логос. Zbornik Više škole za obrazovanje vaspitača u Vršcu br. 1975. str. Deutsche Verlag für Musik. Грин Б.В. Гайденко П.: Phänomenologie des musikalischen Kunswerkes. M. Научная рациональность и философский разум. – М. История античной эстетики. – М. Uzelac... – М. скрытые размерности и поиски окончательной теории. – М. т. 177-182.. 2001. – СПб. 143-149.: Arte e Phenomenologia in Huserl. München 1984. 2002. 2000. M: Fenomén – živý či mrtvý? O zakládajícím charakteru zák-ladních pojmů Eugena Finka. – 398 с.: Beiträge zur Ästhetik Augustinus. Zimmermann. Герцман Е. Лосев А.В.: Музыка. S..uzelac.

Стиль Выражение.Ф. Эстетика и искусство постмодерна.. 5-608.Ф. Лосев А. – В кн. Лосев А. 1981-1982. 2) – 1993 г. 667-731.uzelac. – М. Лосев А.Milan Uzelac Filozofija muzike VII (кн.Ф. 2003.: Искусство.Стиль Выражение.: Форма .Выражение. 1994. 637-666. – В кн. Мировоззрение Скрябина. – Сс.: Едиториал УРСС.. – СПб.: Музыка. 1995. т. – Сс.eu 394 . Iоанна. 1976.Стиль . – М.. 1995.. Петр В. Философский комментарий к драмам Рихарда Вагнера. Лосев А. – В кн. Античная эстетика.Ф. – М. Диалектические основы математики. – Сс. 1971. 2. VIII (кн. т.Выражение... Лосев А. – М.Бытие . 1995.Стиль . 2) – 1988 г. 1993.И.) Лосев А.Имя . т.Ф. Т. Узелац М. Замечанія на книгу пророка Данiла и Апокалипсисъ св.Диалектика художественной формы. Ньютон И.Ф.: Форма . 1997. – Сс.1966.Выражение. Математические начала натуральной философии.Kïев. – М. – 384 с. Музыкальная эстетика Германии XVII – XVIII веков. – М. Лосев А.. с. – М.. 1977.: Сочинения в 2-х т. Равдоникас Ф.: Форма Стиль . – 228 с. – Сс.: Изд-во Санкт-Петербургского философского общества. – М. 79-81... – В кн.В. Онегер А.т.: Музыка. 192-204. – М.т. Лосев А. Петроградъ 1915. строях и ладах. – 327 с. Музыкальная эстетика Западной Европы XVII-XVIII веков.Космос. Ньютонъ И. 1993. VII (кн.. 733-779. – Сс. Очерк о музыке.– М. О музыкальном искусстве.: Хаос и структура. № 2. – М. 5-296. – М. – М.: Форма . Музыкальная эстетика западноевропейского Средневековья и Возрождения. VIII (кн. Татаркевич В. – М. – В кн.: Форма . 1901. // Вестник МГУ. О составах. 1) – 1988 г. 1) – 1992 г.. – В кн. – Сс. Секст Эмпирик Против музыкантов.Ф. 297-602. Музыкальный синтаксис: Курс фундаментальной теории музыки для философского факультета СПбГУ. 1995. Очерки античного символизма и мифологии. Новый ум короля: О компьютерах. мышлении и законах физики. www. Пенроуз Р. В 2-х т. – М. 1989. Музыка как предмет логики.. . – В кн. 1979. 2002..Ф. 1995. – М.

И. Узелац М. М.Milan Uzelac Filozofija muzike Узелац М. 1988. 1996. Моцарт и философы..: Музыка и время.. – Сс.2. // Материалы международной конференции "Проблемы культуры в условиях новой экономической реальности". Хиндемит П. – М. Космология искусства. – М. 2004.): В 5т. 100124. – В кн. – Сс. – М. – Сс. – В кн.Ф. Убеждение или познание. светящийся смыслом.. – Сс. – М.М. 41-43.uzelac. – М. Сараджев. Лосева в свете феноменологии. 1996. – Сс.eu 395 .161-170.: Композитор.: Встречи европейских культур. 24-28 ма 2005г.В кн.. 127-139. 1975. Узелац М. . Избраное: Мир. 741-2. – С. www..К. 1970.: Silentium /Философско-художественный альманах. .: Зарубежная музыка ХХ века. Моя эволюция. Мастер волшебного звона. Шюц А. – Сс. – СПб. Становление логического бытия музыки в ранних работах А.. – М. – В сб. 1975. // Философия и будущее цивилизации: Тезисы докладов и выступлений IV Российского философского конгресса (Москва. 1997.: Зарубежная музыка ХХ века.: Зарубежная музыка ХХ века. . – Сс.. 1996. Цветаева А. Поставангард в конце ХХ века. – В кн. Непрерывность времени во времена нарушенной преемственности. Узелац. – В сб.В кн. Обучение. Шенберг А. – М. Шюц А. 595-615..Сс. Ямвлих Халкидский Жизнь Пифагора. 139-142. Т. 435-446. – М. Н. Проблема современного композитора. – М. 2005. 1975. Шенберг А..: Современне тетради. . Хиндемит П. 161-170.

J. COBISS. 2007. godine u 300 primeraka u izdanju Stylos. a nakon dve godine. München-Berlin 1939.SR-ID 199883271 www.] Napomena: Knjiga je štampana 2005.: Weltharmonik. Kepler: Harmonica mundi (1618) [Kepler. u 10 primeraka. Novi Sad ISBN 978-86-7473-318-9. R.uzelac.eu 396 .Milan Uzelac Filozofija muzike Ilustracija na naslovnoj strani iz knjige: J. Oldenbourg.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful