You are on page 1of 14

Filozofski fakultet Novi Sad

Vizantija i Hazari
(seminarski rad iz Vizantije)
Predmet: Vizantija

Mentor: Boris Stojkovski,

Student: Uroš Bajić

Novi Sad 2012. godine
1

..... 2.................8 Prilog.... 6.......................................................3 Opšti odnosi Vizantije i Hazara.......6 Lav IV Hazar.......................................... 4.......................................... Ukratko o Hazarima...............................................5 Justinijan II Rinotmet.......... 3...........Sadržaj: 1......13 2 .......... 5...............................................10 Literatura...........

Na sreću Hazara. Drugom polovinom šestog veka Hazari dolaze u poziciju najdominantnijeg plema u svom okruženju. Pre nego što će konaĉno osnovati svoju državu Hazari su jedno vreme proveli pod robstvom zapadnog Turskog carstva. Ono što se iz ranih zapisa o Hazarima može saznati jeste da su dosta dugo bili pod vlašću Atile. Balancare i druge. Od nakita poznati su nam primerci iskopani kod tvrĊave Sarkem. a Priskus ih pominje kao Akazire. godine svi porobljeni narodi zapadaju u stanje anarhije. Sarugure. ili asimilovali: Sabire. prstenja. vratima optoĉenim najplemenitijim metalima i sa podovima prekrivenim samurovinom. Druga prestonica se nalazila u Samandru. Tako kod Hazara pronalazimo srebrne posude koje podsećaju. dok je zapisivao tekstove o Hazarima. Carstvo se prostiralo od Krima do Kaspijskog Mora. Avari i Uiguri zadovoljstvo pronalaze u pljaĉkanju bogatih transkavkaskih oblasti Gruzije i Jermenije. naĉinu vladavine i njegovim svakodnevnim radnjama. voĊe Huna. koji se sastojao od zlatnih i srebrnih posuda. pored sluga i robova. Turkutsko kraljevstvo je predstavljalo savez plemena nad kojima je vladao Kagan. a u povorci su se takoĊe nalazilo 20 drugih kola koja su nosila njen miraz.. dok su najvece probleme imali sa Bugarskim kanatom. fibula. Izvore o Hazarskom naĉinu života dobijamo prevashodno od Vizantijskih i Arapskih diplomata i putopisaca. ili jesu. ogrlica.Posle Atiline smrti 453. Tako nam je od Ibn Fadlana ostalo svedoĉenje Hazarskog dvora kao i samom životu Kagana. odakle proistiĉe i ĉinjenica da su Hazari svoje vladare nazivali Kaganima i svoju državu uredili Kaganskim sistemom.1. a predvodnici pljaĉki postaju Avari i Uiguri. Što se tiĉe zanatstva ostalo je zabeleženo da je prilikom udaje druge Hazarske princeze za Muslimanskog guvernera Jermenija. takodje su se u povorci nalazilo 10 kola sa šatorima naĉinjenim od najfinije svile. Persijskog porekla. Kultura Hazara se u najvećem delu oslanja na kulturu drugih naroda. a tamo je 3 . ali moramo napomenuti da je Ibn Fadlan svoj prikaz dao u dosta negativnom kontekstu. ili ti Turkutskog kraljevstva. što možemo protumaĉiti kao uticaj Bugara na ĉijem se dvoru i nalazio. Prestonica Hazara od samog poĉetka i uspona Hazarskog carstva je bila Balandžar koja se nalazila na severnom pobrĊu Kavkaza. godine i propasti Hunskog carstva 454. Ukratko o Hazarima Hazari su narod koji je naseljavao južne predele današnje Rusije i veliki deo centralne i južne Ukrajine. koji su uspeli da slome tek negde oko 640. Potĉinili su. Samandare. prevashodno Vizantinaca i Persijanaca. godine. Prve pomeni Hazara nalaze se u sirijskom letipisu Zaharija Retora. naušnica i drugih vrsta nakita.

bio ĉlan diplomatske misije koja je sa jednog civilizovanog dvora upućena varvarima sa severa Taj dvor bio je dvor kalifa al Muktadira. veka i provale Mongola sa istoka pod vosĊstvom Temudžina. U želji da saĉuvaj svoj identitet MaĊarska plemena potpuno napuštaju dotadašnja podruĉja svog životnog prostora i odlaze na zapad. do trenutka kada su im pokorena sa susedna plemena. Svjetoslav kijevski vojvoda 965. Što se tiĉe religioznih obiĉaja kod Hazara oni su u poĉetku bili Paganski i imamo dosta izvora iz tog preioda*. Islama od strane Arabljana i Judaizma izabrao Judaizam. Ostalo je zabeleženo da je Kagan posle predstavljanja Hrišćanstva od strane Vizantije. Konaĉno. ostlao je zabeleženo da su i pre zvaniĉnog primanja Judaizma prihvatali Jevreje posle Vizantijskih i Arapskih progona. što je za posledicu imalo potpuno prazan prostor zapadnog dela Kaganata. putovala u Carstvo hazara 4 . poznatijeg kao Džingis Kan. Poslednja prestonica Hazara nalazila se u Itilu. unutrašnjim pobunama. Sam Kaganat je nekako opstao i u nešto stešnjenijim okvirima uspeo da opstane sve do 13. ali su oni uglavnom religiozno-pristrasni zato što su bili pisani od strane država koje su ih okruživale. Ne postoje pouzdani podaci šta se sa njima dogodilo ali se veruje da se jedan deo stopio sa Zlatnom Hordom *Drugi je putopis Ibn Fadlana. kroz Persiju i Buharu.premeštena zbog ĉestih Arapskih napada u osmom veku. Bitna odlika Hazarskog carstva je bila izuzetna tolerantnost prema svim religijama i kultovima. pre svega Vizantije i Arapa. gde se naseljavaju u Panonsko-Karpatski basen. pronicljivog arapskog putnika koji je. koji se nalazi na ušću reke Volge. pre svega Kabara i ostalih maĊarskih plemena. Opirali su se do zadnjeg momenta. Ostalo je zabeleženo da su se sukobili sa Peĉenjezima i da su ih pobedili ali su oni otišli zapadnije. gde su sa teritorije koju su na zapadu Hazarije naseljavali maĊari. sukobljavali sa MaĊarima i potpuno ih potĉinili svom uticaju. poput Priskusa. a diplomatska je misija iz Bagdada. Godine obara Hazarsk Kaganat. a odatle je uvek pretila provala Slovena. Hazarsko carstvo je pred slomom. Oslabljeno.

a odatle do Derbenta u kom se nalazila Kaganove letnja palata. koji sa sobom vodi i svog brata Metodija. pre svega ulja. i to opasnost od Arabljana. ugržene su ne samo Hazarske zemlje. monaha Kontantina . veku i jednima i drugima preti nova opasnosti . zbog Kaganove već donešene odluke. Misija meĊu Hazarima je kratko trajala 860-861. a koji je razume se. Hazari su isto kao i Vizantinci imali problema sa nasrtajima Arabljana na svoje teritorije severno od Kavkaza.na ĉelu sa iskusnim diplomatom i bliskim prijateljem. išao kroz Hazarsku zemlju. Moldavije i Rusije. ali i u savezima sa velikim silama. TvrĊava će kasnije dobiti naziv Sarkem* i nalazila se na ušću Dona u Crno More. a pritom su obojica plemićkog porekla. Vikinzi ) koji nadiru sa severa u pokušaju da osvoje i osiguraju svoj put do Vizantije.2. U palati su imali živu raspravu sa Islamskim i Jevrejskim izaslanicima. nego i Vizantijski gradovi na Krimu. Njih dvojica polaze iz Konstantinopolja brodom preko Crnog Mora i dolaze do Hersona. a Konstanin i Metodije uspevaju da od paganskih obiĉaja i navika u hrišćanstvo prevedu tek nešto više od 200 ljudi. Hazari su tada bili saveznici Vizantincima pre svega zbog straha da bi im Persijanci mogli nasilnim putem oduzeti teritorije Kavkazkog i Transkavkaske oblasti. Vizantinci sa Hazarima ostvaruju prve kontake za vreme vladavine Justinijana I kada je usposavljen prvi severni trgovaĉki put. godine iz dva razloga. Ali već sredinom 8. Najezdom Varjaza. Ubrzo Hazari po ugledu na Vizantince grade odbrambeni sistem duž Volge i Dunava. Savez sa Hazarskim Kaganom uĉvršćuje Lav III. Već u 8. veka javlja se veliki problem kod Hazara. Poslao ju je car Mihailo III (842-867). iako se u samom toku borbe Kagan se sa svojom konjicom povukao. Kaganovom Ćerkom. i zbog novog pokrštavanja koe su trebali da izvrše meĊu Slovenima u Velikoj 5 . ali Kagan se opredeljuje na stranu Judaizma. koji je vizantiji bio od izuzetne važnosti zbog plasiranja svojih proizvoda. žita i grnĉarije na teritorije naroda koji su zauzimali teritoriju na velikom prostranstvu današnje Ukrajine. Hazarski Kagan šalje poziv Vizantijski graditeljima i inženjerima da doĊu u Hazarski Kaganat i podignu tvrĊavu. Vizantinci i Hazari su ostali saveznici. a to su Varjazi( Normani. Najživlji diplomatski odnosi izmeĊu Vizantinaca i hazara su svakako bili onda kada je prva pravoslavna misija odaslana meĊu Hazare. Hazari su kasnije pružali zaštitu Vizantiji od prodora varvarskih plemena na njenu teritoriju. tako što svog sina Konstantina V Kopronima. Opšti odnosi Vizantije i Hazara Odnosi u svim sverama izmeĊu Vizantije i Hazarskog carstva su uglavnom bili savezniĉki. oženiti s Ĉiĉek. kao što je bio rat izmeĊu cara Iraklija i Hozrojem II . a Grci šalju vojne snage na Krim.

* Ostaci postoje i dan danas i predstavljaju izuzetan spomenik Vizantijske arhitekture i graditeljstva u udaljenim stepama.Moravskoj kneževini. Na polasku iz Hazarske zemlje osnovali su i utvrdili prvu hrišćansku zajednicu koja je bila pod upravom Krimske episkopije. 6 .

Bazir. Godine. uvozile iz inostranstva kao luksuzna roba. Nakon toga. koji je bio pod vlašću Hazara.3. Cara Bazira. bivši car Justinijan biva prognan u Herson. te se vraćao natrag u Bugarsku. i savladarku. Mržnja prema stanovništvu Hersona. Justinijanova druga vladavina (704. Bugarski kralj Tarvel je za ovu sulugu bio nagradjen gomilom zlatnog novca koji je merio svojim skitskim biĉem. koji ih doĉekuje spreman na predstojeću opasnost i ubija obojicu. Justinijan. Ne ĉekajući. a kasnije po propisu biva krunisana. Tarvel se pokazao kao bolji prijatelj od Kagana Bazira i 704. Amputacija nosa. Godine snabdeva Justinijana sa 15 000 konjanika. Leontije. Posle deset godina autokratske vladavine. Vodeći graĊani Hersona su živi spaljeni ili zadavljeni. takodje Krimski grad. a možda i jezika. koji se nalazi na Krimu. Potom. je izašla na videlo. U Fanagoriju zapoĉinju Justinijanove pripreme za ponovno osvajanje Vizantijskog prestola. a koji je tada bio pod vlastima Tartar. Posle preuzimanja vlasti Leontije. Potom šalje još jednu ekspediciju da do 7 . Justinijan potom odlazi u Daros. Brodom Justinijan sa suprugom beži Crnim Morem a potom prolazi kroz deltu Dunava i sklapa savez sa moćnim Bugarskim plemenom kralja Tarvela. Potom Bazir šalje dvoje odanih sluga Papaceusa i Bangitresu kojima nareĊuje da smaknu Justinijana. i u tom splektaroškom nizu biva najpoštenija. Tadasnji Vizantijci zbacuju Tiberija III sa vlasti i na presto vraćaju Justinijana. Bazir je gajio nadu da će dobiti udela u kreiranju Vizantijske dinastiĉke politike. tri godine kasnije. nepodnošljivog bezakonja i opšte anarhije dolazi do ustanka u Carigradu. a o siromaštvu mesta govori podatak da su se osnovne potrebštine: žito. napada Carigrad. 685. i kasnije car. i tim ĉinom sklapa liĉni savez sa Justinijanom. Justinijanova supruga Teodora saznaje za zaveru i o tome obaveštava Justinijana. Justinijanova supruga se tada pokrštava i dobija ime Teodora. Za vreme svog izgnanstva Justinijan II je neprekidno radio na tome stvori uslove za povratak na prestol. a sada mu se ta prilika i pružila. u kome je proveo najveći deo svog izgnanstva. U Darosu susreće Hazarskog kagana. – 711. ali ne dugo potom ponovo napada Vizantiju. što i dokazuje odanom ljubavlju svome suprugu. poreklom iz Isavrije u Maloj Aziji. takoĊe Hazarski grad na obali Kerĉkog zaliva. vino i ulje. Justinijan II Rinotmet dolazi na presto Vizantijskog carstva. vojno ojaĉan. uz pomoć Bazirove Hazarske vojske. naredjuje da se Justinijan osakati. a većina stanovništva je oterana u robstvo. Potom njih dvoje sa sledbenicima odlaze u Fanagoriju. izaslanici tadašnjeg Vizantijskog cara Tiberija III uspevaju da zlatom podkupe Bazira. javlja se šansa i shvata da mu izgledi rastu jer je Leontije koji ga je zbacio doživeo njegovu sudbinu. ĉak i sakaćenje.) je izgleda bila jos gora od predhodne. i zbog toga dobija nadimak Rinotmet. koji je predhodno bio utamniĉen. Justinijan II Rinotmet Posle iznenadne smrti Vizantijskog cara Konstantina IV. I pored obećanja Cara Bazira da će vojno pomoći Justinijanu. Na Herson šalje vojsku i osvaja ga. koji je izabran za novog cara. Vodja te pobune. je izvedena ne struĉno. Justinijanu daje svoju sestru za suprugu.

* Kako je Filipik bio praktiĉno u Hazarskom zarobljenistvu. Demoralisane trupe cara Justinijana. Novi car Filipik biva slavljen kao oslobodilac. proglašavaju Vardana za novog Vizantijskog cara i preimenjuju ga u Filipik*. menja stranu i pridružuje se Hazarima. Po povratku u Carigrad vojska novog cara hvata Justinijana i njegovog sina i obojicu ih ubijaju. Nepobitno je da su Hazari u ovom periodu imali i previše uticaja na Vizantijsku politiku. gaze zakletvu. Kagan zahteva da mu se isplati velika otkupnina na novog cara 8 . a samim tim i Vizantiju od mogućnosti napada koji bi izvršili Arapi u sluĉaju upada na severni Kavkaz. Tadašnji Justinijanov izaslanik na Krimu. Nedugo od sedanja na presto Filipik biva svrgnut i oslepljen. Vardan. ali ga moćna Hazarska vojska zaustavlja.temelja uništi grad. nezavisno od uloge koju su imali braneći sebe.

koja je u Vizantiji pokrštena i dobila ime Irina. godine Vizantijom je vladao Lav IV. Najstariji meĊu Evdokijinim sinovima. izveden je pred porotu velikodostojnika i optužen za uĉešće u zaveri. ali su sa istoka i dalje pretili Arapi. godine i 777. Telegirov dolazak u Carigrad je znaĉio kratkotrajno primirje. godine zbaĉen sa prestola . Neprijatelj Konstantina V. Sin poslednjeg langobardskog kralja Deziderija. Sin cara Konstantina. Pošto su pod pritiskom javnosti morali da polože zakletvu. koji je 777. petorica braće su u maju 776. Sliĉna politika je sprovoĊena i prema predstavnicima langobardske kraljevske dinastije. Mihaila Lahandrakona. Car Konstantin V Kopronim poginuo je 775. koju je Lav IV samo nastavio. a njegovg sina je proglasio za oĉevog savladara. Lav IV je nastavio da se bavi spoljnom politikom. Krunisanje Konstantina je završeno uskršnjom litijom koja je završena u crkvi Presvete Mudrosti. bugarski kan Telerig koji je 777. svega ĉetiri nedelje posle Uskrsa. Irina se za Konstantina V udala odmah posle velike pobede hazara nad Muslimanskom vojskom u bitci kod Ardabila. Kako nisu bili kažnjeni oslepljivanjem ili sakaćenjem. Lav IV je lišio svoju polubraću dotadašnjih titula i poĉasti. poznatiji kao Lav Hazar. a tom prilikom je i car-naslednik izabran za cara a na isti dan ga je patrijarh je krunisao. 776. Lav IV je tako 776.te je odlucio da pobegne u Carigrad gde ga je car Lav IV primio sa svim poĉastima i dobrodšlicama. Telerig se pokrstio uz carevo kumovanje odakle je dobio titulu Patrikija gde je kratko zatim oženjen Caricinom Irininom neimenovanom roĊakom. Krunisanje malog Konstantina ipak nije izvedeno u potpunoj saglasnosti sa Evdokijinom sinovima.4. poĉeli da pripremaju protivudar. godine slao vojsku pod komandom slavnog vojskovoĊe. koji su 774. godine ostali bez krune kada je Karlo Veliki osvoji Paviju. kao što je bilo uobiĉajno. cezar Nićifor. u Carigradu su se okupili brojni stratezi kako bi proslavili Uskrs. Njegov sin Grimoald je poput bivšeg Bugarskog Kana takoĊe oženjen carskom roĊakom. Lav IV Hazar Od 775. a Hazar je prozvan zbog svoje majke Hazarske princeze Ĉiĉek. Adalgiz je otišao u Konstantinov grad gde je dobio ime Teodot. ali se pokazao milostivim pošto ih je kaznio samo progonstvom u Herson na Krimu koji je tada bio pod hazarskom upravom. trebala je da odgaji provizantijske pretendente koji bi jednog dana mogli da pomognu vizantijsku politiku u svojim dalekim zemljama. u ime svoga oca Konstantina V. Sukob su ĉinila naizmeniĉna upadanja nekih od dve zaraćene sile na tuĊu teritoriju i pljaĉkanje kao i masakriranje i odvoĊenje ljudi u ropstvo. Ovakva vizantijska politika. 9 . Nićifor i njegova braća su i nakon Lavove smrti imali centralnu ulogu u otporu njegovom sinu. godine u borbi sa Bugarima. Kao i u većini sluĉajeva.

delili zadobijeni plen pobedonosnim vojnicima. kome je svesrdnim zalaganjem i borbom majke Irine saĉuvana kruna. Car je docnije proslavio i trijumf carigradskim ulicama. godine. kod važnog uporišta Gernikeje.godine odneo vrednu pobedu u Severnoj Siriji. Lav IV je iznenada umro 780. tako da su Abasidski odredi opljaĉkali Malu Aziju 779. * na isti naĉin kao i njegov otac Konstantin 10 . Lav IV je zatim proslavio trijumf u carskoj palati na azijskoj strani Bosfora. u skladu sa obiĉajima. Sofijanaji. gde su car i njegov mladi sin. ali Vizantinci nisu mogli da odnesu ubedljivu pobedu. godine i 780.U toku priprema za novi rat protiv Bugara. Posle njegove smrti na presto dolazi njegov sin Konstantin. godine.

5. Prilog Hazarska i susedne zemlje 11 .

Hazarska država kroz Istoriju Vizantijska zlatnik sa likom Justinijana II Rinotmeta 12 .

Vizantijski zlatnik sa likovima Lava IV Hazara i njegovog sina Konstantina 13 .

Prosveta. Zepter Book. Pešić i Sinovi. K. P. 1998. 1997. Narodna knjiga.Ostrogorski. Hazari. do 9. Artur.A. Beograd 3. veka. Istorija Vizantije. Vizantija od 6. Beograd 14 . G. Fjodor.A. Trinaesto Pleme: Hazarsko Carstvo i njegova ostavština. U. 1997.Literatura 1. Beograd 4. Svetlana. Beograd 2. 2004.