You are on page 1of 11

Bine-Simonova skala je prvi i najpoznatiji individualni test inteligencije koji su 1905.

konstruisali francuski psiholog Alfred Bine i lekar Teodor Simon. Sa Bine-Simonovom skalom započinje period sistematskog merenja inteligencije, kao i čitav pokret testiranja sposobnosti u psihologiji. Skala je sastavljena od nekoliko raznovrsnih testova i meri opštu intelektualnu sposobnost (G-faktor) zasnovanu na Bineovoj definiciji inteligencije: „biti inteligentan znači dobro rasuđivati, dobro razumeti i dobro i pravilno misliti”. Na osnovu odnosa izmerenog mentalnog i aktuelnog kalendarskog uzrasta, određuje se IQ (koeficijent inteligencije) deteta, gde IQ=100 označava da su ispitanikove intelektualne sposobnosti razvijene u skladu sa njegovim kalendarskim uzrastom, IQ<100 da mu je inteligencija niža od prosečne za njegov uzrast, a IQ>100 iznadprosečnu intelektualnu razvijenost s obzirom na uzrast. Urađene su mnoge revizije Bine-Simonove skale, od kojih je najpoznatija revizija američkog psihologa Luisa Termana pod nazivom Stanford-Bineova skala. U Srbiji su urađene dve revizije: Beogradska revizija Bine-Simonove skale Borislava Stevanovića iz 1934. i Nova beogradska revizija Bine-Simonove skale Ivana Ivića iz 1973. I N T E L I G E N C I J A 2. Ključne reči: inteligencija; sposobnost; količnik inteligencije IQ Pojam i definicija inteligencije Definicija inteligencije je nastala od latinskih reči inter što znači “među” i legere u prevodu “brati, skupljati”. Sklapanjem ova dva pojma dolazimo do značenja - uviđati međuveze ili međuodnose u pojmovima sa kojima se susrećemo i na osnovu kojih gradimo predstavu o svetu koji nas okružuje. Tokom istraživanja ovog pojma postojale su dileme da li je inteligencija sposobnost rešavanja novih problema i snalaženje u novonastalim situacijama ili je to sposobnost apstraktnog razmišljanja, razumevanja uzroka i posledica nekog problema, sposobnost razlikovanja bitnog od nebitnog, sposobnost učenja i prilogođavanja nekom zadatom cilju. O postojanju i prirodi inteligencije bilo je više sporova nego o bilo kom drugom psihološkom pojmu. Iako postoji više definicija koje se donekle razlikuju, teoretičari se slažu u jednom, da je inteligencija potencijal, a ne potpuno razvijena sposobnost. Smatra se da ona predstavlja kombinaciju urodjenih karakteristika nervnog sistema i razvojne inteligencije, oblikovane iskustvom i učenjem. Ne postoji, medjutim, opšteprihvaćena definicija inteligencije, jer još uvek ne postoji opšteprihvaćena teorija inteligencije, a definicija dolazi tek nakon prihvaćene teorije. Pojam sposobnosti Sposobnosti su svojstva koja uslovljavaju razlike medju ljudima, na osnovu kojih se isti procenjuju, a kao takve su nedeljivo povezane i sa inteligencijom. Bilo da su sposobnosti telesne, psihološke ili socijalne, vairaju u odredjenoj grupi ljudi u odnosu na to koliko dobro ljudi obavljaju odredjeni posao. Ne rade ih svi na isti način, čak iako su podjednako motivisani i imaju slično iskustvo. Razlike medju načinima mentalnog funkcionisanja uslovile su podeljenost na senzorne, psihomotorne i intelektualne sposobnosti. S obzirom na to da i senzorne i psihomotorne sposobnosti podrazumevaju uključivanje odredjenih čula, ili pak obavljanje radnji za izvršavanje odredjenih aktivnosti, jasno su se izdvojile intelektialne sposobnosti, koje se ne mogu otkriti pukim posmatranjem, i one na neki način predstavljaju koordinatore, a samim tim i glavne delove za obavljanje različitih aktivnosti. Odnose se na aktivnosti na višem nivou, one složene, neiskustvene koje odlikuje jos i težina zadataka. Na neki način se smatra da je priroda inteligencije ta koja je uslovila individualne razlike u sposobnostima i načinima mišljenja. Zato ćemo mi u ovom radu najviše pažnje posvetiti proučavanju prirode inteligencije.

bogatstvo rečnika i tečno jezičko izražavanje. S-faktor ukazuje na specijalne sposobnosti od kojih zavisi ishod nekog posebnog zadatka ili radnje. slova i reči. koja u obzir uzima sve relevantne sposbnosti. gde je suštinska psihička aktivnost uvidjanje bitnih odnosa u problem–situaciji. u uočavanju razlika medju njima i to posredstvom vida. Spirman je zaključio da postoji i treća vrsta faktora koje je nazvao grupnim faktorima. Katelovo. 2003). tj. mehanički. mišljenja su podeljena. odnosno. Ukratko.): Teorija o dva faktora inteligencije 3. b) sposobnost za učenje. Faktor rečitostiverbalna fluentnost (W) se odnosi na sposobnosti brzog pronalaženja reči. Gardnerovo. U procenjivanju inteligencije kao složene psihičke funkcije. Verbalni faktor (V) je sposobnost razumevanja reči. Šternbergovo i Golemanovo. Ovakvo razmatranje podelom na generalni i na specifične faktore.INTELIGENCIJA Inteligencija se najčešče definiše kroz tri shvatanja ovog pojma: a) kao sposobnost apstraktnog mišljenja. složenost. Akademski orijentisani psiholozi su dugi niz godina istraživali suštinu i strukturu inteligencije. nije bio u iskustvu (Hrnjica. Perceptini faktor (P) koji se ogleda u sposobnosti brzog uočavanja objekata. Po Terstonu. Gilfordovo. sposobnost zamišljanja i predstavljanja prostornih odnosa. S-faktori su ono što se u običnom životu zove specijalna obdarenost tj. Opšti ili “G” (generalni) faktor je. L. u stvari. uz uslov da problem koji treba rešiti nije bio rešavan tokom ranijih aktivnosti. Numerički faktor (N) se odnosi na sposobnost izvodjenja osnovnih računskih operacija. ono što nazivamo inteligencijom i najvažniji je za “inteligentno ponašanje”. C. ali su shvatanja o prirodi i vezi ovih sposobnosti različita. Terston (Thurstone. koji određuju inteligentnost osobe. logički. . uspešno rešavanje različitih vrsta problema zavisi od sedam posebnih faktora: Specijali faktor (S) tj. Nekoliko shvatanja privlače posebnu pažnju: Spirimanovo. tragali su za osnovnim elementima intelektualnog funkcionisanja. Pod inteligencijom se podrazumeva sposobnost ili sposobnosti za predzimanje aktivnosti koje karakteriše teškoća. Faktor rezonovanja (zaključivanja – R) se ogleda u sposobnosti nalaženja opštih principa i izvodjenja pravila i zakonitosti iz datih podataka. S. razumljivo je da se inteligencija najčešće odredjuje kao sposobnost snalaženja u novim situacijama. da li je inteligencija opšta sposobnost koja dolazi do izražaja kod bilo koje aktivnosti ili postoji viže nezavisnih vrsta inteligencije? Istraživači se slažu u tome da pored opšte sposobnosti postoje i posebne. Na osnovu korelacije koja postoji medju pojedinim grupama specifičnih faktora. Spirman je došao do zaključka da uspeh u svakom poslu zavisi od dve grupe faktora: od jednog opšteg (generalnog) koji odgovara onome što nazivamo inteligencijom i od više posebnih (specifičnih) faktora važnih za uspešno obavljanje odredjenih vrsta poslova. i c) sposobnost snalaženja u novim situacijama. talenat ( muzički. Spirman (Spearman. nailazi na kritike autora koji se zalažu za multifaktorijalnu teoriju inteligencije. O tome da li je inteligencija jedna jedinstvena sposobnost ili se sastoji od odredjenog broja različitih posebnih sposobnosti. njihovog odnosa i sposobnost zaključivanja. sposobnosti pamćenja brojeva ili imena ). Terstonovo.): Teorija o sedam posebnih faktora Terston je osporio Spirmanovu tezu o “G” faktoru kao jezgru i integracionom elementu organizacije sposobnosti. apstraktnost i ostale otežavajuće okolnosti. S obzirom na to da je inteligencija sposobnost rešavanja problema mišljenjem. Faktor pamćenja (M) se ogleda u sposobnosti neposrednog pamćenja brojeva. Specifični(S) faktori dolaze do izražaja u uspešnosti u posebnim vrstama aktivnosti.

kreativnosti i mogućnosti da se za dati problem nadje više dobrih rešenja). osam “osnovnih oblika inteligencije” : lingvističku. već složena sposobnost koju čine opšta sposobnost zajedno sa jednim brojem posebnih sposobnosti. 2) simbolički sadržaj ( to su znaci i simboli koji zamenjuju brojeve. Od šest stranica paralelopipeda tri su značajne i one sadrže sledeće elemente: Prva stranica ima pet elemenata i odnosi se na mentalne procese i operacije koje se javljaju prilikom rešavanja problema i testova. 3) sposobnost konvergentnog mišljenja (od kojeg zavisi da li se dosledno ide ka nalaženju rešenja u pravcu koji je označen zadatkom). Katel (Cattell. U kristalizovanu inteligenciju spadaju: numerička i verbalna sposobnost i sposobnost rezonovanja. 2) klase (objekti sa jednom ili više karakteristika). note). interpersonalnu i naturalističku. Ova . Fluidna inteligencija je nezavisna od iskustva i izražava se u sposobnosti da se sagledaju kompleksni odnosi. Druga stranica ima četiri elementa i odnosi se na sadržaje elemenata koji ulaze u rešavanje problema. 3) relacije (tipovi veza izmedju dva elementa). P. obim pamćenja.). muzičku. Terston je nakon ponovljenog istrazivanja bio prisiljen da prizna da postoji generalni faktor. originalni načini u rešavanju problema. Svoj maksimum dostiže posle dvadesete godine i ne opada sa starošću. Gardner (Gardner. H. zaista postoje dokazi za ono sto engleska škola naziva grupnim faktorima. 2) kognitivne sposobnosti (pronalaženje i prepoznavanje informacija). To su pet grupa faktora: 1) sposobnost pamćenja.): Teorija fluidne i kristalizovane inteligencije 4. prostornu. nasledje značajno utiče na ovu vrstu inteligencije. znanja i iskustava. Veliki broj naučnika prihvata Terstonovo shvatanje strukture inteligencije. semantičke relacije i semantička klasifikacija. Sadržaj fluidne inteligencije čine sledeće intelektualne sposobnosti. asocijativno pamćenje. Gardner je autor “teorija višestruke inteligencije” u kojoj predlaže osam komponenti mentalnih sposobnosti. tvrdio da postoje dva različita izražavanja inteligencije: fluidna i kristalizovana. 4) sistemi (strukture i organizacije medjusobno zavisnih delova). izolovane celine). To su: 1) jedinice (pojedinačne stvari i figure. slova. To su: 1) figuralni sadržaj (sadržaji poput boja i oblika). Fluidna inteligencija dostiže maksimum do 20. pored generalnog faktora. logičkomatematičku. Gilford (Guilford. R. intrapersonalnu. sposobnost klasifikacije figura. 5) transformacije (promene polaznih stanja). 4) bihejvioralni faktor (sadržaj) izveden iz iskustva. Zbog toga se ova vrsta inteligencije povećava sticanjem iskustva i obrazovanja. Sve više je onih koji smatraju da inteligencija nije ni jedinstvena sposobnost niti zbir različitih posebnih sposobnosti.) i Šternberg (Sternberg. telesno-kinestezičku. kao i da se primene novi. sadržaj koji služi za rešavanje problema). godine života. njihova imena. Kristalizovana inteligencija se odnosi na korišćenje prethodno razvijenih i stečenih veština. Po Katelu. R. a Spirman je prihvatio da. 3) semantički sadržaj (reči. Indukcija.): Teorija trodimenzionalne šeme Naučnik Gilford je klasifikovao intelektualne sposobnosti u zamišljen paralelopiped. On smatra da inteligenciju merimo vrlo usko. predvidjanje javljanja neke pojave na osnovu uvidjanja veze medju elementima koji su povezani sa tom pojavom). opažanje odnosa izmedju apstraktnih figura. anlizirajući strukturu inteligencije. 4) sposobnost divergentnog mišljenja (bogatstvo ideja. Treća stranica ima šest elemenata i odnosi se na oblik produkata u kojim može da se javi svaka informacija.Medjutim.): Teorija višestruke inteligencije Gardner je medju onim naučnicima koji su zadnjih godina najviše uzdrmali naša verovanja o inteligenciji. Katel je. 5) sposobnost evaluativnog mišljenja (koje se ogleda u kritičnosti i tačnom ocenjivanju šta je ispravno a šta nije). 6) implikacije (očekivanje.

Socijalna inteligencija podrazumeva primenu znanja na socijalne probleme u životu. razvio teoriju višestruke inteligencije. Socijalna i emocionalna inteligencija Socijalna inteligencija (po Kantoru i saradnicim) se sastoji od ekspertize koju ljudi unose u odredjene situacije pri rešavanju životnih problema. u stanju je da se disciplinuje i poveća vreme za učenje). “pomuti” sposobnost rasudjivanja). Emocionalna inteligencija se sastoji od 5 komponenata: prepoznavanje emocija kod sebe (pojedinac je u poziciji da upravlja tim emocijama). inteligencija je prikazana kao sposobnost pomoću koje pojedinac rešava svoje probleme. strateško korišćenje emocija u funkciji lične motivacije za rešavanje odredjenih problema (npr. Ova ideje je prisutna i u Kantorovom istraživanju socijalne inteligencije i Golemanovom izučavanju emocionalne inteligencije. odnosno umešnost u postupanju sa ljudima. nove ideje). odlučujuće je za empatiju (pojedinac je u stanju je da shvati kako se neko drugi oseća i da u skladu s tim pronadje dobar odgovor i primereno ponašanje prema toj osobi). 5. Šternberg je. ). neće dozvoliti da mu se zbog razočaranja u neostvareni cilj. Emocionalna inteligencija (EI) predstavlja se kao sposobnost i veština osobe da identifikuje i upravlja sopstvenim i tuđim emocijama. Ljudi se ponašaju sa namerom da ostvare pozitivna osećanja kod sebe. regulisanje emocija kod drugih.praktična (nedovoljno jasne. prepoznavanje emocija kod drugih.Ovo pokazuje da se emocionalna inteligencija nalazi u osnovi onoga što Šternberg naziva praktična inteligencija. da se inteligencija otkriva u kontekstu dok ljudi stupaju u odnose sa drugima i dok rešavaju svoje životne probleme. osoba koja je upisala teške studije. U ovoj teoriji. ali i sa željom da pri tom izbegnu osećaj krivice i griže savesti. Posebna vrednost teorijskog okvira emocionalne inteligencije je u tome što ukazuje na dinamičku. upravo koristeći ponašanje pomagača kao strategiju za izazivanje pozitivnog raspoloženja. Kada to neka osoba jednom otkrije.teorija je proširena devetom vrstom koja se naziva egzistencijalna inteligencija. D. Gardner navodi niz argumenata u prilog tvrdnje da je inteligencija specijalizovana ( na primer nadarena deca pokazuju veliki talenat u jednoj oblasti a vrlo prosečne sposobnosti u drugoj). Gardnerova i Šternbergova shvatanja su ukazala da postoje socijalni i lični aspekti inteligencije. Ljudi se razlikuju u svojim oblastima ekspertize. ove različite vrste inteligencije nisu u potpunosti odvojene jedna od druge. neko može znati kako da se najbolje brine o deci itd. regulisanje emocija kod sebe (pojedinac npr. Društvena podrška i pomaganje drugima dovodi do pozitivnog raspoloženja kod pomagača. ali pretpostavlja da postoje samo tri vrste inteligencije: analitička (jasno definisan problem. Ljudska osećanja su značajna determinanta ljudskog ponašanja. Pre bi se moglo reći da su to “posebni tipovi inteligencije”. tj. To je sposobnost da se posmatraju sopstvena i tudja osećanja i ponašanja. zasniva se na prepoznavanju načina emocionalnog reagovanja drugih ljudi (osoba prepoznaje i shvata sopstvene emocije i emocije drugih ljudi). česte situacije sa višestrukim rešenjima). sposobnost koja uključuje i “svrsishodnu adaptaciju na okruženje. funkcionalnu ulogu emocija u samoregulaciji. tada može aktivno da oblikuje sopstveno iskustvo. Može se zakljućiti da su sposobnosti EI okrenute ka nama i one međuljudske su od enormnog značaja za naš život. takodje. One su alati koje naš mozak koristi da bismo oblikovali značenje glavnih . posebno je važna u procesu obrazovanja). selekciju i oblikovanje okruženja koje je značajno za život te osobe”. samomotivacija. Po Gardneru. neko može da ima bogato znanje vezano za razne situacije na poslu. koji uključuju skup sposobnosti koje se zajedno ispoljavaju. da se uočavaju njihove medjusobne razlike i da se te informacije koriste kao vodič za sopstveno razmišljanje i ponašanje (Goleman. i kreativna (nove situacije. jedno rešenje.

Uloga sredine. Uprkos činjenici da je inteligencija dece koja su odvojena od roditelja ostala sličnija inteligenciji pravih roditelja (nego staralaca). drugi smatraju da se procesi razvoja privode kraju oko 24-25 godine života. Po teoriji o nasleđu razmatra se genetska uslovljenost u razvoju inteligencije. 6. Ova podudarnost je posledica nasledja. i kod identičnih blizanaca manja je sličnost u inteligenciji kad su oni odrasli odvojeno nega kad su odrasli u istoj porodici. EI predstavlja relativno novu oblast psihološkog istraživanja. Najveci broj psihologa se slaže da nasledje odredjuje minimalni i maksimalni domet intelektualnog razvoja. utiče na razvoj inteligencije. koji su sačinjeni od momenta kada je počela njihova primena za procenu mentalnih sposobnosti. I kod identičnih blizanaca. nivou školskog i opšteg znanja u odnosu na edukaciju i sredinu iz koje potiče. Po nekima. pa tek predstoje dalja proučavanja koncepta emocionalne inteligencije. izabranim prema odredjenim principima koji omogućavaju da se na objektivan način ispitaju odredjene osobine koje ulaze u sadržaj pojma inteligencija. postoji i veća sličnost u inteligenciji.MERENJE INTELIGENCIJE Testiranje inteligencije zasniva se na oceni raznih sposobnosti . Determinante razvoja inteligencije – uloga nasledja i uloga sredine Inteligencija se razvija u toku života. uporedjivanjem inteligencije roditelja i različitih kategorija dece.To pokazuje da stepen razvitka inteligencije neke osobe zavisi i od nasledne osnove i od životnih uslova. da li je pohadjalo školu i da li je imalo podsticaja za intelektualni razvoj. Istraživanja su pokazala da u onim slučajevima gde je nasledna osnova sličnija. Test inteligencije predstavlja niz zadataka. U razvitku inteligencije utvrdjena je važnost nasledja. Od brojnih testova inteligencije. a ne sredine. ona je prilično porasla kada su deca iz slabijih uslova za razvitak došla u bolje uslove. razumevanju apstraktnih pojmova. Ova dva faktora deluju kumulativno. Ova pravilnost. ipak. Vreme u kojem se razvija inteligencija je predmet rasprave i neslaganja među mnogim istraživačima. Razvitak inteligencije zavisi. godine života. što se moše dokumentovati podacima da ta sličnost postoji. Za precizno određivanje inteligencije koriste se standardizovani testovi inteligencije koji daju količnik inteligencije (IQ). a naročito kod pojedinih osoba. i od toga da li dete živi u boljim ili lošijim materijalnim uslovima. koji su u ranom detinjstvu razdvojeni. ne samo u onim slučajevima gde su roditelji i deca živeli u istim uslovima. u istim uslovima. Kolika je uloga nasledja a koliko uslova sredine. Do ovih shvatanja došlo se proučavanjem razvoja inteligencije kod blizanaca koji su živeli u različitim sredinama. pored ostalog. uspeh i sreća. sposobnost rasuđivanja. što potvrdjuju istraživanja. Dok jedni tvrde da se inteligencija razvija do 15-16 godine. a da sredina i socijalni uslovi utiču na dostizanje krajnjih mogućnosti. Pritom se navodi veliki značaj činilaca sredine koji aktiviraju genetsko nasleđe i potom razvijaju inteligenciju do stepena određenog u genetskom kodu. naravno. takođe veoma značajan. posebnu . Inteligencija ove dece je bila sličnija inteligenciji roditelja nego inteligenciji staralaca.bogastvu rečnika. inteligencija je bila veoma slična. Inteligencija se mnogo brže razvija u prvim godinama života kada spoznajemo svet. su faktori sredine u kojoj živimo. Uloga nasledja. nasledja i sredine su u odnosu 8:2. da li živi u gradu ili u selu. sposobnosti razlikovanja bitnog od nebitnog. Ima autora koji zastupaju mišljenje da se inteligencija. zajedno ili odvojeno. i kao drugi deo. To upućuje na zaključak da je sličnost inteligencije zasnovana na nasledju i nije posledica uslova života. značaj.pojmova kao što su ljubav. važi za pripadnike oba pola. već i tamo gde su deca odvojena od roditelja i data drugim staraocima. razvija čak i posle 50. Šta utiče na razvoj inteligencije? Vremenom su razvijene teorije da je jednim delom zaslužan nasledni faktor. teško je precizno utvrditi. Ili. odnosno uticaj.

dete kod koga mentalni uzrast ima vrednost koja je jednaka kalendarskoj. Količnik inteligencije IQ je numerički prikaz stepena razvijenosti inteligencije i predstavlja razliku između mentalnog i kalendarskog uzrasta. Ovde je umni uzrast ispod kalendarskog i količnik inteligencije je ispod prosečnog. Izračunava se po formuli: Francuski naučnici Bine i Simon su konstruisali prvi test inteligencije dece. a nije u stanju da reši zadatke za kasnije godine. . odredjuje se umni uzrast svakog deteta. IQ. Sve skupine zadataka su poredjane u skalu od najlakših (za najmladje) do najtežih (za uzrast od 16 godina). dobija se IQ od 50. Prema datoj formuli. dobija rezultat 100. a uspeva da reši zadatke predvidjene za decu od 4 godine.) i Simon (Simon. ili ako dete od 8 godina ne rešava zadatke predvidjene za osmu godinu i za ranije godine. Dešava se. T.vrednost imaju Bine-Simonova skala za ispitivanje inteligencije dece i Vekslerova skala za merenje inteligencije dece (Wechsler Intelligence Scale for Children – WISC) i odraslih (Wechsler Adult Intelligence Scale Revised – WAIS). Američki psiholog Terman je sačinio klasifikacionu shemu rezultata Bine-Simonovim testom. Za svaku godinu uzrasta ispitanika (od 4–16 godina u verzijama kao što je Beogradska revizija Bine-Simonove skale iz 1976. Kod umno zaostalog deteta koje ima na primer 8 godina. a njegova inteligencija ispod prosečne. a 96=8 godina x 12 meseci). Njegov umni uzrast podudara se sa njegovim kalendarskim ili hronološkim uzrastom. ima umni uzrast od 8 godina. jer je: 50 = 48/96 x 100 (napomena: 48=4 godine x 12 meseci. A. Ovo je test u kome se polazi od pretpostavke da će zbirni rezultat ispitanika na testovima raznog sadržaja omogućiti procenu opšte razvijenosti mentalne sposobnosti dece. što znači da je umno razvijeno u granicama proseka. kao i sve zadatke za ranije godine. što govori da je njegov umni uzrast viši od kalendarskog (a njegova inteligencija iznad prosečne). a rezultati predstavljaju količnik inteligencije tj. Koristeći ove zadatke. medjutim. poznat kao BineSimonova skala. Bine (Binet. da se umni i kalendarski uzrast ne podudaraju: da dete od 8 godina rešava neke zadatke predvidjene za starije godine. Dete od 8 godina koje je u stanju da reši sve zadatke predvidjene za tu godinu.) sačinjen je skup zadataka. Tako se na osnovu numeričkih rezultata iskazuju kategorije mentalne razvijenosti.): Bine-Simonova skala inteligencije Inteligencija se meri posredstvom testova koji su prilagođeni godinama ispitanika. tada je umni uzrast ispod kalendarskog.

Veksler (Wechsler. 2003).Izuzetno visok IQ je samo jedan aspekt kategorije nadarenih osoba. Ispitivanjima pomoću Vekslerove skale utvrdjeno je da jedan broj osoba (2.): Vekslerova skala inteligencije Veksler je konstruktor skala za merenju inteligencije dece (WISC) i odraslih (WAIS). Što se tiče stepena razvijenosti inteligencije. Ako je razlika medju ovim vrednostima u prihvatljivim granicama. pored ove intelektualne sposobnosti. Za verbalni i neverbalni deo skale se traže zasebne IQ vrednosti. S. Subtestovi skale inteligencije i pojedinačne sposobnosti koje meri (WAIS-Revised) mogu se videti u posebnoj tabeli: . umetnosti. kod najvećeg dela stanovništva (oko 82%) ona se nalazi u granicama proseka. takodje da su te osobe u pogledu zdravstvenog stanja. Ako je razlika velika (veća od ½ varijabiliteta grupe) tada se zasebno tumači svaki skor. Broj mentalno zaostalih osoba (sa IQ 70) iznosi oko 3% (Hrnjica. Pokazalo se. Istraživanja pokazuju da nadarene osobe. Iznad proseka je oko 12%. emocionalnog prilagodjavanja i socijalnih kontakata daleko iznad proseka stanovništva. Podela na verbalne i manipulativne zadatke zasnovana je na pretpostavci da postoje auditivno-vokalni i vizuelno-vokalni kanali komunikacije. Ova skala omogućuje procenu sposobnosti koje su pod uticajem učenja (putem obrazovanja i kulture). Osobe sa takvom inteligencijom mogu se smatrati nadarenim ili talentovanim. Zadaci u Vekslerovoj skali se dele u dve grupe: verbalni i neverbalni (manipulativni) deo. muzici i stvaralaštvu. iskazuje se i zbirni IQ skor.2%) ima veoma visoku inteligenciju (IQ iznad 130). ispod proseka 9%. pokazuju istaknute rezultate u različitim oblastima: matematici. D.Termanova klasifikaciona šema Raspon IQ 140 i iznad 120-140 110-120 90-110 80-90 70-80 70 i ispod Nivoi inteligencije vrhunska visoko natprosečna visoka prosečna (normalna) ispod proseka (niska) tupost zaostalost (izrazita slaboumnost) 7.

normi i odnosa obrazovanja i kulture intelektualna sposobnost sposobnost koncentracije obrazovni nivo neurološke funkcije kultura Sposobnosti koje meri Pod uticajem činioca Neverbalni deo (performansa) dopunjavanje slika slaganje kocaka slaganje figura slaganje stripa brojni simbol sposobnost da se završi crtež koji je nepotpun analitičko-sintetička funkcija i sposobnost da se realizuje crtež pomoću kockica prepoznavanje celine: sposobnost da se sklope rastavljene figure u . i u kom stepenu.Objektivni test zasniva se na pitanjima čiji su odgovori zbirno i statistički analiziraju. odredjene osobine karaktera ili temeperamenta. Testovi ličnosti se najčešće koriste za procenu psihopatologije i osobina ličnosti kod pacijenata kod kojih se sumnja da postoji poremećaj ponašanja. Ovim testovima ispitujemo da li kod pojedinca postoje.. Postoje dve grupe ovih testova: objektivni i projektivni. Najčešće korišćen objektivni test je Minesota Multifazni Personalni Inventar (MMPI).Subtestovi skale inteligencijei pojedinačne sposobnosti koje meri (WAIS-Revised) Subtestovi Verbalni deo informacije sličnosti aritmetika rečnik shvatanje i ponavljanje brojeva shvatanje znanje koje pojedinac ima “nagomilano” sposobnost da se utvrdi sličnost izmedju dva objekta sposobnost izvodjenja jednostavnih računskih operacija sposobnost definisanja reči i verbalna fluentnost sposobnost pamćenja niza brojeva razumevanje društvenih pravila.priča priču” sposobnost brzine slaganja brojeva po odgovarajućem redosledu vizija (slika u mašti) i moć zapažanja spretnost i brzina motorike moć opažanja i manuelna spretnost način razmišljanja brzina učenja novog i rešavanje problema Testovi ličnosti. ..odgovarajući poredak” (red) sposobnost da se poredjaju crteži u odgovarajući poredak koji . 8. tačke na kojoj osobina postaje maladaptivna. Ovi testovi mogu da pomognu da se utvrdi razlika izmedju osobine ličnosti i poremećaja ličnosti.

Njihova vrednost je samo relativna. Pretpostavka je da se kroz vizuelni opažaj nestrukturisanih stimulusa može doći do podataka o funkcionisanju i datom stanju neke osobe. u psihologiji se termin „pamet“ pominje kao inteligencija a naučnici su u ovom polju imali veliki problem u definisanju šta je to što . Test tematske apercepcije (TAT). može da se zatraži da na drugom papiru nacrtaju još jednu ljudsku figuru. Sastavljen je od 556 elemenata na koje ispitanik odgovara izborom tačno-netačno: npr. Pri analizi podataka odgovori se najčešće svrstavaju u tri grupe: a) neutralne..Ja želim…”. Ovo je najčešće korišćeni objektivni test ličnosti. a to otežava tumačenje rezultata. Ovaj test je primenila Karen Mahover (Machover. Tvorac ovog metoda je Herman Roršah (Rorschach. medjutim. asocijaciji i identifikaciji. .. Kod ovog testa polazi se od pretpostavke da crtajući figuru ispitanik projektuje intrapsihičke i interpersonalne konflikte. sastoji se od niza nedovršenih rečenica koje je započeo ispitivač. Rezultati se obradjuju kvantitativno i grafički. Test tematske apercepcije (TAT). Testovi sposobnosti i testovi ličnosti omogućuju da se relativno objektivno i brzo utvrde osobine koje se ispituju. Rezultati su pokazatelj ličnih stavova. Minesota Multifazni Personalni Inventar (MMPI). H. Uputstvo je jednostavno i nedirektivno: ispitaniku se saopšti da je pred njim test koji ispituje ... UVOD Koliko smo puta čuli u razgovoru sa drugim ljudima da se komentariše nečija „pamet“. b) pozitivne (zdrave). konfliktima. Metod se sastoji od mrlja mastila koje se daju ispitaniku uz nedirektivno i jednostavno pitanje: . simbolizaciji. apsolutnu vrednost. Ispitivač interpretira ispitanikove odgovore u skladu sa psihoanalitičkim postavkama o: nesvesnim sadržajima. .. . MMPI je široko primenjivan u istraživačkoj i kliničkoj praksi jer ovaj instrument omogućuje dobijanje deskriptivnih. nisu stopostotno tačni. shvatanja i osobine. U ovom testu upotrebljava se 31 slika koje predstavljaju različite figure (po polu i uzrastu) u raznovrsnim i nedovoljno jasnim situacijama.štimuje”) odgovore. Crtež ljudske figure (Mahoverov test) i Roršahov test..) švajcarski psihijatar. c) one koji odaju konflikt. a interpretiraju u odnosu na karakteristke referentne grupe najsličnije profilu našeg ispitanika. dijagnostičkih i prognostičkih informacija. Crtež ljudske figure – Mahoverov test.Moj otac je vrlo obrazovan. K. a ispitanik treba da ih dovrši po svojoj volji. Test za koji su prethodno utvrdjene norme ocenjivanja rezultata. Od većeg broja projektivnih postupaka. Npr.Najviše ljudi…”.maštu” i da on treba da ispriča priču koja ima početak. lična stanja.Moj otac je dobar čovek”. Za neke od nas pametan je onaj koji je načitan i/ili obrazovan.Projektivni test se sastoji u tome da se ispitaniku ponudi materijal (likovni ili verbalni) i od njega zahteva da ga tumači. sredinu i kraj. ali suprotnog pola od one koju su nacrtali na prvom papiru. To koliko je neko pametan ili ne. . . ali naporan”. Od ispitanika se zahteva da na papiru nacrtaju ljudsku figuru. Rezultati koje dobijamo u ispitivanju testom nemaju. način njegovog primenjivanja i njegove merne karakteristike.Moj otac…”. Pretpostavlja se da će ispitanici u svoje tumačenje da unesu (projektuju) svoje emocije. Ovaj test mnogo zavisi od uslova ili raspoloženja ispitanika koji može da podešava (.) u ispitivanju inteligencije dece.Šta bi ovo moglo da bude?” Može se primenjivati kod dece i odraslih. Međutim. a za neke druge je to mogućnost snalaženja u bujici svakodnevnih problematičnih situacija. a sve na osnovu izložene slike. nazivamo standardizovanim testom. Ova projektivna metoda je vrlo jednostavna. motivacije i konfliktnih životnih dogadjaja. podlegalo je raznim kriterijumima. Test nedovršenih rečenica (TNR). motivaciji. ali ipak i dalje ostaju najpouzdanije sredstvo za ispitivanje odredjenih vrsta osobina. najčešči su: Test nedovršenih rečenica (TNR). Ispitivač analizira odgovore u dovršenoj rečenici.. Nakon toga. Roršahov test..

). Razvoj inteligencije se završava sa stupanjem u zrelo doba (18-25 godina života). Često se pominju tri osnovne kategorije inteligencije. Utvrdjeno je takodje i da se inteligencija mnogo brže razvija u prvim godinama života kada spoznajemo svet.. Beograd 1997.apstraktna ili verbalna koja podrazumeva veštinu spretne upotrebe pojmova i kombinacije reči. takođe veoma značajan. su faktori sredine u kojoj živimo i koji su kao druga polovina uticaja veoma značajni pogotovo u periodima odrastanja. mada ne baš potpuno tačno. tehničke inteligencije i psihomotornog reagovanja. Iako postoji više definicija koje se donekle razlikuju. Za zdrvstvene radnike a time i za stomatologe to ukazuje na uticaj zdravlja za normalno funkcionisanje procesa inteligencije. praktična inteligencija koja označava spretnost baratanja predmetima i stvarima u smislu manipulativne sposobnosti. neki smatraju da je inteligencija sposobnost brzog i lakog učenja. da je inteligencija potencijal. ali ne ono što smo samo genetskim materijalom dobili od roditelja već i sve ono što su nam oni tokom odrastanja pružali u intelektualnom smislu. I kao drugi deo.nas čini intelignentnima i u kojim to životnim sferama se inteligencija najočiglednije manifestuje. Zbog ograničenog obima ovog seminarskog rada koristili smo samo deo dobro poznatih stavova naučnika.. Postoji dilema koliki je uticaj naslednog faktora a koliki je uticaj faktora sredine. dobijeni rezultat se pomnoži sa brojem 100.. i Opšta enciklopedija. i socijalna inteligencija koja znači umešnost u postupanju sa ljudima. a kasnije se samo obogaćuje obim znanja. O postojanju i prirodi inteligencije bilo je više sporova nego o bilo kom drugom psihološkom pojmu. savršeno i u potpunosti. Prosveta 1978. a ne potpuno razvijena sposobnost. Za merenje inteligencije se koriste testovi inteligencije. koji se dobija deljenjem umne (mentalne) starosti dobijene testom (u mesecima) i dobne ili kalendarske starosti (u mesecima).. Još jedna stavka koja je mučila psihologe bila je šta utiče na razvoj inteligencije. Neki autori definišu inteligenciju kao sposobnost apstraktnog mišljenja. teoretičari se slažu u jednom. mišljenje. pamćenje. kao što su svest. Na osnovu uradjenih testova izračunava se količnik inteligencije (IQ-Inteligentiae Quotient). Vremenom su razvijene teorije da je jednim delom zaslužan nasledni faktor. Tema ovog rada je “Inteligencija” i obradjena je sa stanovištva poznatih stavova u pslihologiji i poznatih stavova naučnika koji doprinose razumevanju pojma inteligencija. ZAKLJUČAK . kada sredina ima veći uticaj na nas (škola. U toj dilemi jedno je sigurno: ova dva faktora deluju kumulativno. koje su neophodne za normalno odvijanje procesa inteligencije.dr Ljubivoj Gvoić. društvo. uglavnom iznetih u literaturi: “Osnovi nauke o ponašanju” Prof. Inteligenciju je moguće izmeriti. Beograd 2007. Da bi se dobio praktičan broj. postoje i definicije koje izjednačavaju inteligenciju sa sposobnošću snalaženja i prilagođavanja složenim situacijama što je u funkciji prilagođavanja jedinke. opažanje. Za procese inteligencije potrebno je funkcionisanje i drugih psihičkih funkcija. “Emocionalna inteligencija” Goleman Danijel.

Jednostavno rečeno. Goleman Danijel. Opšta enciklopedija. Beograd 1997. medjutim. kada je američka armija angažovala psihologe da joj pomognu pri klasifikaciji regruta. Praktičari su. već o naučnim pojmovima. i to za potrebe izdvajanja dece koja usled zastoja u mentalnom razvoju ne mogu da prate normalnu školsku nastavu. LITERATURA “Osnovi nauke o ponašanju”. . Beograd 2007. ali ih upoznajemo preko njihovih svojstava i efekata. intelektualne sposobnosti su alati koje naš mozak koristi da bi rešavao široki spektar životnih potreba ili problema. Ne postoji opšteprihvaćena definicija inteligencije. a poznato je da definicija dolazi tek nakon teorije. godine. “Emocionalna inteligencija”.. oblikovane iskustvom i učenjem.Činjenica je da inteligencija.dr Ljubivoj Gvoić. uvideli da se testovi inteligencije mogu upotrebljavati i za odrasle osobe. godine Binet. jer još uvek ne postoji opšteprihvaćena teorija inteligencije. došlo do šire upotrebe testova inteligencije i u ispitivanju odraslih. može se uočiti nekoliko aspekta definisanja inteligencije. predstavlja bitnu karakteristiku nas samih. Nije reč o nečemu što je opipljivo. Prof. koji obuhvataju sledeće osobine ličnosti: • • • • • • • moć brzine adaptacije moć brzog i lakog učenja moć apstraktnog mišljenja moć brzine osetljivosti za zadati problem računske operacije i shvatanje matematičkog problema sposobnost korišćenja reči moć globalne sposobnosti Kad je reč o merenju inteligencije. i način na koji je koristimo. Beograd. Iako postoje različita shvatanja inteligencije.. Prosveta 1978. Nemoguće ih je videti ili dotaći. prvi instrument namenjen proučavanju kompleksnih mentalnih funkcija konstruisao je 1905. Tako je od 1917. Smatra se da ona predstavlja kombinaciju urodjenih karakteristika nervnog sistema i razvojne inteligencije.