You are on page 1of 10

Uvod

Autoritet I politika su pojmovi koji su svakodnevno u upotrebi. To su dva dosta bitna pojma za čoveka kao jedinku. Koliko nam na prvi pogled izgledali različiti, ova dva pojma su dosta povezani, jer autoritet prati politiku od njenog istoriskog razvoja. Kroz dublji rad I analizu ovog seminarskog rada videdemo kako su se ova dva pojma javljali I razvijali kroz istoriju. Teško je zamisliti politiku u kojoj nema autoriteta. Politika bez autoriteta bi nam izgledala kao đaci bez učitelja, odnosno deca bez roditelja. Bili bi neposlušni jer nebi imali autoritetkoji ih void I uči o životu. Da bi počeo govoriti o povezanosti autoriteta I politike, potrebno je najpre odrediti ova dva pojma pojedinačno. Dakle treba objasniti: šta se podrazumeva pod autoritetom a šta pod politikom. Uopšte nije jednostavno definisati ova dva pojma jer nepostoji univerzalna definicija istih, pa du pokušati uz svoje stavove I iz nekih drugih izvora odrediti ova dva pojma. Jedan od mojih ciljeva u radu ovog seminarskog rada je I analiziranje knjige, odnosno dela knjige Čedomira Čupica Politika I zlo.

1

nagovor. ali ona svakako podrazumeva sposobnost pojedinca ili grupa da nametnu ugled ili uticaj narodu I da ih narod kroz njihove stavove takve prihvati. Iz toga sledi da se u strukturi autoriteta dinamika odvija izmedju dva elementa nadredjenosti I podredjenosti.2 Autoritet je takodje pojam koji prožima sve ljudske odnose.da nametnu svoj volju drugima bez obzira na otpor”.. jedna od definicija moći glasi: Moć je sposobnost pojedinca ili grupa da nametnu svoju volju drugima bez obzira na otpor.com – DEFINICIJA: POJAM AUTORITETA 2 . 1 2 Čedomir Čupic. Mnogi narodi pojam autoriteta izjednačavaju sa pojmom moći. A ima moć nad B. Iz same definicije moći vidimo da rečenica koja je razlikuje od autoriteta jeste .Pojam I vrste autoriteta 1.auctoritas” koja ima više značenja. vlast I zapovest.1.Pojam autoriteta Pojam autoritet potiče od latinske reči . uzor. A će sve učiniti da B učini nešto sto inače nebi učinio. Npr. Ne postoji univerzalna definicija autoriteta. znanju ili ličnim osobinama. pogled. moralnim vrelinama. Jedan broj značenja odnosi se na: savest.1. Vedina ovi značenja označava stav. od učenja do profesije. Naime. odluku. od porodice do globalnog društva . Kakvog su kvaliteta odnosi izmedju nadredjenosti I podredjenosti zavisi od značenja autoriteta. POLITIKA I ZLO. S druge strane autoritet istovremeno znači I moć naročito ako se zasniva na stručnosti.vikipedija.171 www. str. od male lokalne zajednice do države.Kod svakog autoriteta najbitnija karakteristika je moć.1 Što se tiče istoriskog dela nastanka autoriteta. Druga grupa se odnosi na: volju. susredemo ga još u rimskom pravu u obliku porodičnog starešine paterfamilijasa. Oni su istovremeno dva različita ali istovremeno I dva slična pojma.. ponašanje koje traži autoritet.

Esej o socijalizaciji klture (posebno poglavlje . Ako su kriterijumi za razlikovanje oblici. potreba u razlicitim oblastima duhovnosti – od religije I umtnosti do filozofije I nauke. organizcije – prema kojem se zapoveda da se nešto mora učiniti ili se pak nešto ne dopušta. NOLIT. str. ne spada u prolazne pojave nego u relativno trajno stanje. str. institucije.6 -PORPDICNI AUTORITET: Smatra se da su u procesu socijalizacije ličnosti prvi značajni autoriteti za decu su roditelji. str. UNUTRAŠNJI autoritet proizvod je jačanja lične dužnosti. AUTORITET I POLITIKA. str..1. vrednosti. Zagreb 1979. Beograd 1978. 150-151 3 . poreklo I sadržaj. -DUHOVNI autoritet proizilazi iz modi duhovnih svojstava. izvedeni I usmereni.Vrste autoriteta Ne samo da je autoritet mnogoznačan ved je I raznovrstan. Beograd 1978. Duhovni autoriteti ispoljavaju se najčesde kao uzori I ugledi. -CRKVENI I HIJERARHIJSKI autoriteteti su spoljašnji. To su uglavnom autoriteti iz emocionalnih razloga. Iza njih stoji mod duhovne I ideoloske potrebe. -SPOLJAŠNJI autoritet proizvod je nečijeg naloga – pojedinaca. -Prema poreklu razlikujemo: spoljašnji I unutrašnji. BEKSTVO OD SLOBODE.3 crkveni. NOLIT.BEKSTVO OD SLOBODE. savesti ili super – ega.4 tradicionali I demokratski. duhovni I politički. 3 4 Erich From.sposobna na osnovu svoje vlastite strukture autoriteta. ubedjenja koji koristi sredini (preduzedu. onda imamo slededu vrstu autoriteta: -Po oblicima razlikujemo: porodični. 227 -231 6 Erich From. Zagreb 1980. hijerarhijski. 150-151 5 Karl Manheim.2.5 -Na osnovu sadržaja razlikujemo: racionalni I iracionali. Odgajanje autoritarnih karaktera za koje je porodica . u prvom redu majka a zatim I otac kao I njihove zamene.75-136 Erich From.Demokratizacija kulture”).. instituciji itd).

odnosno vrednostima. U širem smislu. pojam se odnosi na gotovo sve vrste uzajamnih dejstava u društvu.Pojam politike I nastanak političkih partija 2. ne insistira na poreklu I razvoju. -Politika je način I manir donošenja odluka grupe ljudi. ali du spomenuti neke koje su se meni dopale. Kao takva označava prvenstveno 7 www. U najširem smislu politika označava aktivnost kroz koju ljudi ostvaruju. autoritativnost mišljenja I ponašanja. Ovaj autoritet.. On neguje antički duh. -Nauka koja proučava politička ponašanja I istražuje metode sticanja I primene vlasti.svetosti prastarih” kao njihov neosporeni naslednik. podvode ili menjaju pravila po kojima žive. 2. -RACIONALNI autoritet zasniva se na modi razuma I znanja. -DEMOKRATSKI autoritet počiva na modi koja se stvara tokom demokratskog procesa I uz demokratsku proceduru.vikipedija.Pojam politike Izraz politika potiče od latinske reči polis. svojstvima I ponašanjima koja su vanracionalna I kao takva se najčesde I prihvataju. odnosno sticanja političke modi. zove se političke nauke. za razliku od tradicionalnog. politeja što znači politika ili politike. stavovima.1. -IRACIONALNI autoritet zasniva se na iracionalim modima. Nosioci ovog autoriteta su iznad ostalih delova društva na osnovu nasledne modi. čuvaju.-TRADICIONALNI autoritet mod I legitimitet crpi iz . Racionalni autoritet pojavljuje se samo kao uzor ili primer za ugled koji svesno širi istinu.com – DEFINICIJA: POJAM POLITIKE 4 . -Politika je proces I metod sticanja I održavanja podrške javnosti.7 Ne postoji standardna definicija politike. nametanja volje jedne grupe drugoj.

Tako su nastale marksističke. s pojmovima mod I vlast. predstavlja ubrzani proces širenja biračkog prava. Veka. Autoritet je upotrebljava na način koji mu je najprimereniji. 3. Tako su američke partije nastale kao grupe parlamentarnih pristalica Hamiltona I Dzefersona. a neki autori. razlozi osnivanja partija mogu biti ideološki. Suprotno. 8 Negde su se one javljale kao parlamentarne frakcije. 112 -113 5 . smatraju da su one saputnice u svih političkih poredaka u svim vremenima. 2.1.2. one su nastale još u antička vremena. Druga polovina 19. a s njim I parlamentarne reprezentacije I partija kao nužnog posrednika izmedju parlamenta I izbora. poput Dzemsa Brajsa. koja je s jedne strane bitno vezana uz postojanje različitosti I konflikata.Autoritet I vrste autoriteta u politici 3. mod može da poseduje autoritet ali I ne mora. jedan je od ključnih I središnjih pojmova politike. Tredi način je nastanak partija iz nacionalnooslobodilačkog pokreta poput kongresne partije u Indiji.Autoritet u politici Pojam autoritet.društvenu aktivnost. Shvadene u smislu političke polarizacije. a sa druge strane spremnosti na kompromis I koncenzus. Tako je nastala Laburistička partija u Velikoj Britaniji. posebno u Engleskoj. Partije su nastale na različite načine. str. odnosno komunističke partije. Drugu osnovu ili izvor partija činili su radnički pokreti. -Politika je takodje I proces I metod sticanja I održavanja podrške javnosti. Nastanak političkih partija Partije su stare I nove političke organizacije. Mod je svojstvo autoriteta – bez nje ne postoji. Vlast je sredstvo autoriteta u politici. SAVREMENE DEMOKRATIJE TOM I. Nosioci autoriteta u politici mogu 8 Vučina Vasovid. Najzad.

ako na vlast dolaze kao ratni pobednici. Dolaze van zakona I nastavljaju van zakona da se ponašaju. Milan 1983. ali I obrnuto.Iracionalni autoritet u politici Iracionalni autoritet u politici je politički vodja. Teško je zamisliti politiku u kojoj nema autoriteta. Oni se ili lično namedu ili im se namede teret vodje. pa samim tim I na karakter društva. REVOLUCIJA I LEGIIMITET. uzurpatori. njihov dolazak je uglavnom van zakona. 220-221 6 . Kada se uspostavi I učvrsti. odredjena kolektivna tela.9 Oni ruše sve tradicije I pravila postojedeg života zajednice. partije. uvek de biti onih koji ga kritički ili na drugi način dovode u pitanje ili osporavaju.2. 3. Zakone koje im neodgovaraju najčesde suspenduju I donose druge koje važe za sve potčinjene ali ne za njih I njihove neposredne sledbenike.3. a to su: a) Iracionalni autoritet b) Racionalni autoritet 3. institucije. Kada vedina jednog društva ili političke zajednice uvažava autoritet I kada on ima potpunu kontrolu nad podanicima. 9 Gugliemu Ferreru. str. norme. pravila I normi. zakoni I dr. Oni na sceni mogu stupiti kao ratni pobednici ili uzurpatori ili u miru prepoznate ličnosti za koju podanici smatraju da su sposobne da ih povedu I izvuku iz krize. Od tipa društva. Dakle.biti ličnosti. organizacije. On je harizmatična ličnost koju karakteriše posedovanje izuzetne modi.Vrste autoriteta u politici Postoje dve osnovne podele autoriteta u politici. odnosno političke zajednice I politike zaviside I nosilac autoriteta. autoritet moze bitno da utiče na tip politike I političke zajednice.

4. da iz njih izadju kao pobednici sa odredjenom vizijom. b) Političke vodje uzurpatori u suštini iskoriste ratnu nesredu zajednica I naroda ili tešku društvenu krizu da bi prigrabili ličnu vlast. da ih izvuku iz krize. u kojoj vodja postaje despot. oni tada stalno obedavaju I izbegavaju suočavanje sa realnošdu I razumom. On treba da važi podjednako za sve. Ako ih ne poseduju podanici im učitavaju specifične modi I značenja a vremenom se I takva svojstva kod njih interiorizuju. a) Političke vodje pobednici su one snažne ličnosti koje na osnovu svog harizmaticnog svojstva uspevaju da se u ratu ili revoluciji dokažu. interesima I potrebama. Zakon pribavlja autoritet u prvom redu zbog svoje opštosti. vladavina zakona je racioalna jer pripada modi koja proizilazi iz stručnosti I ugleda nauke. Za razliku od iracionalnog autoriteta koji se zasniva na subjektivnim željama. c) Političke vodje kao prepoznati izbavitelji mogu ali ne moraju da poseduju harizmatska svojstva. tiranin. str. Postoji nekoliko podela u okviru iracionalnih autoriteta u politici. Od onih koji su ih sledili imaju neosporan legitimitet a svi ostali pripadnici zajednice ne dovode ga u pitanje. Beograd 1959. apsolutista ili diktator. 3.U koliko na vlast dolaze ličnosti koje predstavljaju nadu za narod. ciljevima I načinima bududeg organizovanja života u zajednici. Pre svega to su hladni osvajači vlasti koji samo koriste nesredu za lične interese.10 Cezarizam oznacava onu pojavu ponašanja političkog vodje. 41 7 . Ne retko vodja se vešto skriva iza fraze demokratke fasade. MODERNI VLADALAC. posle uspostavljanja I učvršdivanja vlasti. 10 Antonio Gramsi. IZABRANA DELA.Racionalni autoritet u politici Najčistiji oblik racionalnog autoriteta u politici je autoritet zakona. d) S psihološkog stanovišta svaki politički vodja moze zavrsiti u cezarizmu.

Racionalno I iracionalno u politici I autoritet Racionalno I iracionalno u politici se dotidu I preplidu a u stvarnosti odredjene politike teško se izdvajaju. Zato se on mora potčinjavati bezuslovno I neograničeno institucionalnom autoritetu. I najracionalnija politička koncepcija I njena realizacija ne odbacuju iracionalne simbole I svojstva koja joj pomažu u učvrscivanju njene racionalnosti. Zakon koji ne podlaže moralnim kriterijumima teško može pribaviti autoritet. 4. Ni politički vodja nije imun od samovolje. 8 . Ukoliko su na strani odredjene ličnosti on de zahvaljujudi njima stedi vedi autoritet kod naroda I biračkog tela.Autoritet zakona proizilazi iz činjenice da su oni uključivali moralnu dimenziju. Ono što je takodje važno istadi kod ličnosti autoriteta u politici je da veliku ulogu igraju I mas-medije. najhumaniji I nisu u suprotnosti sa logikom opstanka. S prosvetiteljstvom nastaje pobuna protiv autoriteta ličnosti. Autoritet zakona kod Aristotela počiva na principu podele vlasti. odnosno vladavine čoveka nad čovekom. Svaka politika računa I s racionalnim I s iracionalnim svojstvima. Razum I racionalnost su za sada najbolja odbrana u organizovanim društvima I zajednicama jer su im zahtevi najumereniji. Racionalno ponasanje samo potpomaže u prihvatanju najboljih medju njima I rešavanju problema koji se pojavljuju s novim alternativama. Politika je dakle delatnost prožeta I jednim I drugim svojstvima. Isto je I kod politike koju karakteriče iracionalizam. odnosno autoritetu zakona. Upotrebljava ih prema potrebama ali se njih ne odriče.

takodje ga lako može I izgubiti. da u datoj situaciji stvori autoritet u osobi koja ne poseduje nikakva svojstva vodje”. Suprotno. mod može da poseduje autoritet ali I ne mora. ovaj moze da čini bilo šta – da govori. Za politiku I političke stranke je veoma važno da njihovi lideri stranaka poseduju autoritet kod naroda.ZAKLJUČAK Iz svega pomenutog možemo uočiti da autoritet I politika su veoma važni pojmovi.. Sa autoritetom u politici. Svedoci smo toga u poslednje vreme. Narod se ponasa kao kaznena ekspedicija I teško oprašta greške političkih vodja. elite gube autoritet I njihova politička mod slabi.hipnotizera”. Jednom izgubljen autoritet kod naroda teško je povratii.. I sve de imati efekta. nije stvar u nikakvoj ličnojsposobnosti vodje ved u samoj masi. Same mu mase dodeljuju ovu ulogu I prinudjuju ga da igra istorisku ulogu. šapude. Kako neko može stedi autoritet. Videli smo da je mod svojstvo autoriteta – bez nje ne postoji. Ali moramo naglasiti da je autoritet promenljiv pojam. Nadamo se da de prodi vreme za koje Zinojev piše da . duti. Ako je masa izabrala nekog za .. političke elite de lakše dodi na vlast.. 9 . viče. njenoj sposobnosti. Neispunjavanje obedavanja prema narodu.

3 2.. Vrste autoriteta upolitici……………………………………………………………….2.Vrste autoriteta………………….6 3. Autoritet u politici………………………………………………………………………….…………………………………………………….. Racionalni autoritet u politici………………………………………………………….Pojam I vrste autoriteta…….1.3.2 1.…………………………...8 Zaključak………………………………………………………………………………………………9 10 .….2.Racionalno I iracionalno u politici I autoritetu………………………….5 3..1 1.4.6 3.Pojam I nastanak političkih partija…………………………………………….2 1.1.4 2.Sadrzaj: Uvod…………………………………………………………………………………………………….. Nastanak političkih partija………………………………………………………………5 3.Pojam autoriteta………………….………………………………………………………….7 4.2..1.………………………………………………………….Autoritetu I vrste autoriteta u politici…….5 3. Iracionalni autoritet u politici…………………………………………………..Pojam politike…………………………………………………………………………………4 2..…….